ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО – САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

„ВИСАН“
Садржај

1. Увод.......................................................................................................................................1

2. Функционални МР...............................................................................................................2

2.1. Ограничења функционалног МР.................................................................................9

3. Real - time магнетна резонанца.........................................................................................10

4. Закључак.............................................................................................................................15

5. Литература..........................................................................................................................17
 1. Увод

Магнетна резонанца (МР) је један од најјачих дијагностичких „алата“ у медицини.

Омогућава да се визуализују и анализирају различите карактеристике ткива, проток и
дистрибуција крви, као и различите метаболичке и физиолошке функције у људском
организму.
Највећи део „моћи“ МР потиче из способности прилагођавања поступка
снимања тако да исти буде посебно осетљив на карактеристику ткива или патологију
која се дефинише и процењује.

МР можемо дефинисати као вишенаменски, аналитички, дијагностички поступак који

се може конфигурисати и оптимизовати тако да пружи одговоре на широк спектар
клиничких питања за готово све делове тела, и све делове система органа људског тела.

МР слика је производ радиофреквентних (РФ) сигнала које ткиво емитује током

процеса прибављања слике. Извор сигнала је условљен магнетизацијом која се
производи у ткиву када је пацијент смештен у јако магнетно поље.

Аквизиција слике састоји се од циклуса аквизиције, попут откуцаја срца, који се

понавља много пута. Током сваког циклуса магнетизација ткива се форсира кноз низ
промена.

Слика 1. Шематски приказ МР система. Преузето из: „Magnetic Resonance Imaging

Principles, Methods, and Techniques; Perry Sprawls, Ph.D“

1
Срце система магнетне резонанце је веома јак магнет, који производи магнетно поље.
Током поступка снимања тело пацијента се поставља у магнетно поље. Способност МР
да пружи увид у разлике ткива заснива се на чињеници да ће различита ткива
(нормална ткива и патолошка ткива) постати магнетизована на различитим нивоима и
мењаће ниво магнетизације различитим брзинама.
Настајање МР слике може се описати као двосмерна радиокомуникација између
ткива односно тела пацијента и апарата, где ткиво функционише као радиопријемник и
радиопредајник током процеса снимања. Ово је „последица“ реакције ткива и тела
пацијента када је изложено јаком магнетном пољу. Ткиво резонира у опсегу
радиофревентних сигнала, након што је претходно било изложено магнетном пољу.

2. Функционални МР

Функционални МР је савремен, дијагностички моћан модалитет магнетне резонанце

који омогућава приступ на високом нивоу, дефинисању активности у здравом и / или
болесном људском мозгу.
Функционални МР открива локална повећања у релативној оксигенацији крви
која је највероватније директна последица деловања неуротрансмитера који на тај
начин одржавају локалну неуронску сигнализацију.(1)
Истраживања у последњој декади позитивно наглашавају интеграцију
функционалног МР са другим техникама МР на пољу патолошке карактеризације и
истанчаног разумевања процеса болести, нарочито када су у питању патолошки
процеси који се налазе у почетној фази.

Током последњих неколико деценија развијене су разне методе како би се успешно

омогућило мапирање функционалности људског мозга. Еволуирале су две технике
мапирања:

 Оне које мапирају (локализују) основни електрицитет активности мозга;

 Оне које мапирају (локализују) локалне физиолошке или метаболичке
последице измењеног електрицитета који осликава активност мозга;

2
Прве технике које су се користиле у процени мождане активности су
електроенцефалографија (ЕЕГ) и магнетоенцефалографија (МЕГ). Ове методе пружају
изузетно добре резултате када је у питању временска скала анализе (10 – 100 мс), али
пате од лоше просторне резолуције, између 1 и неколико центиметара.(2)

Функционални МР је у потпуности друга категорија анализе можданог ткива у

поређењу са горе поменутим. Функцинални МР може пружити информације кроз
осетљивост на промене у регионалној перфузији крви, промене у запремини крви (на
пример уз помоћ ињектованог МР контрастног агенса) и промене у оксигенацији крви
која је испраћена неуронском активношћу.

Идентификовање и визуализација промена оксигенације у крви, омогућава просторну

резолуцију слике од неколико милиметара са временском скалом од неколико секунди.
(3)

Фунцкионални МР открива промене МР сигнала у зависности од нивоа кисеоника у

крви, које настају када дође до промене неуронске активности, што је резултат измене
стања мозга које може произвести неки стимуланс или задатак.
Физичке особине промене нивоа кисеоника у крви су добро испитане, док
њихове прецизне везе са основном метаболичком и електрофизолошком активношћу
треба детаљно испитати и даље разјаснити. Јасно је дефинисано да повећање неуронске
активности у пределу кортекса стимулише повећање локалног крвотока како би се
задовољила већа потражња за кисеоником и осталим супстанцама.
Промена протока крви тада заправо премашује стандардне вредности потребе,
тако да на нивоу капилара долази до нето повећања равнотеже оксигенисане артеријске
крви у поређењу са деоксигенисаном венском крви.(4)

У основи, измена перфузије у ткиву премашује додатну метаболичку потребу, па се

концентрација деоксихемоглобина у ткивима смањује. Ово смањење има директан
утицај на сигнале који стварају сигнале магнетне резонанце.
Крв која садржи оксихемоглобин се не разликује много по својој магнетној
осетљивости од осталих ткива или воде. Апропо тога деоксихемоглобин је
парамегнетан, попут контрастних средстава која се користе у МР анализама, попут
Гадолинијума. Због тога, деоксигенисана крв се на основу својих магнетних својстава,
значајно разликује од околних ткива. Када кисеоник није везан за хемоглобин разлика
између поља које примењује МР апарат и оног које се јавља код молекула протеина

3
крви је много већа него када је кисеоник везан. Замена деоксигенисане крви, крвљу
која је обогаћена кисеоником чини локално магнетно окружење уједначенијим.
Дуготрајност сигнала који се користе за стварање МР слике директно зависи од
уједначености магнетног поља. Што је поље мање уједначено то је већа мешавина
различитих фреквенција сигнала који се емитују из узорка, а самим тим је брже
„пропадање“ односно релаксација емитовања сигнала.

Слика 2. Шематски приказ МР сигнала, добијеног употребом функционалног МР на

основу промене нивоа кисеоника у крви. Док је артеријска крв по својим магнетним
својствима слична ткиву, деоксигенисана крв је парамагнетна и тако изазива
нехомогеност унутар магнетног поља у ткиву. То доводи до бржег опадања МР
сигнала. Сигнали из активираних подручја кортекса повећавају се како ткиво постаје
магнетно једноличније. Преузето из: „Principles and practice of functional MRI of the
human brain; John C. Gore“

Током анализе функционалним МР, пацијент се по стандардном протоколу поставља

унутар магнетног поља МР апарата. Могу се апликовати различите врсте стимуланса.
Могу се репродуковати звукови, приказати визуелне сцене и забележити мали
моторички покрети и одговори. Иако се конвенционалне методе снимања могу

4
прилагодити функционалном МР, већина студија се изводи помоћу ехо – планарног
снимања.

Побољшање технологије градијентне завојнице последњих година дозволила су

примену ултра – брзих метода снимања, при којима се комплетне слике попречног
пресека могу добити за мање од једне секунде (обично 50 – 100 мс).(5)
Иако ове слике имају лошију резолуцију и лошији укупан квалитет од слика
које се користе за радиолошку дијагностику, не трпе замућење од физиолошког
кретања, омогућавају снимање целог мозга у више пресека за неколико секунди, и у
принципу дозвољавају узорковање хемодинамичког одговора на пролазне догађаје, као
и вишеструко снимање поновљених стимулуса током типичног експерименталног тока.

Слике у низу могу се разликовати једна од друге чак и када нема промене у стању
мозга, због варијације сигнала и ефеката страног „шума“. Попут оног произведеног
случајним напонима у калемима и компонентама које се користе за снимање МР
сигнала. Сходно томе студије функционалне МР упоређују скупове слика, који су
добијени током два или више различитих услова користећи неки облик статистичке
анализе. Вишеструко снимање МР сигнала омогућава степен просека сигнала, што
повећава поузданост резултата.

Међу многим врстама студија које се могу извести, две су главне експерименталне
парадигме у заједничкој употреби. У такозваним дизајн блоковима, стимулуси се
приказују наизменичним краткотрајним блоковима у трајању од неколико секунди, а
МР сигнали се затим упоређују за две врсте блокова.(6)
Да би задатак визуелне стимулације локализовао примарна визуелна подручја,
субјекат би требао да гледа јарку трепераву шаховску таблу 20 секунди, праћену
тамним екраном 20 секунди, по протоколу који би се устаљеним редоследом поновио
неколико пута. За осам пари блокова било би потребно укупно снимање које траје
мање од 6 минута. Током тог временског периода слике се могу снимати кроз много
различитих паралелних слојева (обично 10 – 20), по принципу да је сваки слој
појединачно настао у временском интервалу од 2 секунде. Кроз овај протокол би се
прикупило 80 слика за сваки пресек у оба услова, када је стимулус активан и када није.
Запремински елементи (воксел) на које делује стимулус (као што је примарни
визуелни кортекс) пружају низ података у којима се интезитет сигнала мења
синхронизовано са стимулацијом последично због ефекта промене МР сигнала у
зависности од нивоа кисеоника у крви. Детекцијом воксела који показују овај

5
наизменични образац, може се идентификовати визуелни кортекс. Дизајн блока је
једноставан за примену и може се користити за локализацију неколико основних
функција:

I. Примарна сензорна подручја. Реакција на слушни импулс у поређењу са

тишином.
II. Подручја укључена у једноставне моторичке задатке. Тапкање прстима.
III. Визуелна подручја вишег реда. Представљање слике лица наспрам других
објекара у циљу идентификовања региона који префенцијално одговарају
лицима.
IV. Језичка подручја вишег реда. Говор наспрам других сложених звукова.(7)

Фунцкионални МР налази своју примену у клиничкој пракси и у основној неуро –

науци, а неретко је и фактор узајамног допуњавања и комбиновања. Експерименти
могу сада бити дизајнирани за бављење одређеним хипотезама у вези са природом
дистрибутивних система мозга који су одговорни за различите функционалне
одговоре.(8)
У клиничкој примени једноставно мапирање критичких сензорних и
моторичких функција може се лако извршити са субјектима који леже унутар МР
апарата давајући им једноставне задатке или изазивајући доживљавање кроз
апликацију сензорног стимулуса у блоковима.

Ово је примарни приступ за процену мозга пацијента пре неурохирургије (на пример за
лечење епилепсије темпоралног режња или артерио – венских малформација), или пре
терапије зрачењем. Развијени су стандардизовни протоколи који омогућавају ефикасно
мапирање слушних, визуелних, моторичких и језичких подручја ради информисања
хирурга о положајима критичних функционалних подручја. (Слика 3)

Подаци добијени функционалним МР могу се лако интегрисати са неурохирушким

процедурама вођеним сликом. Идентификација елоквентног кортекса и хемисферне
доминације језика може се извршити функционалним МР, што га поставља испред
инвазивних поступака као што је „Wada“ тест.(9)

6
Слика 3. У процесу хирушког планирања, може се изводити низ једноставних задатака
(слушни, визуелни, моторички и језички задаци), у циљу идентификовања критичних
функционалних области. Резултати се затим приказују кроз анатомске слике високе
резолуције. Преузето из: „Principles and practice of functional MRI of the human brain;
John C. Gore“

У неурологији функционални МР је користан у процени пацијената који се опорављају

од можданог удара, као и у разумевању окултних и асимптоматских губитака функција
кортекса код дегенеративних поремећаја као што је Алцхајмерова болест.
У психијатрији, функционални МР се користи како би се разграничиле
неуробиолошке основе различитих когнитивниг дефицита и аберантног понашања. За
ове студије, развијени су софистициранији задаци који захтевају суптилније или
специфичније когнитивне одговоре.(10)

Многе студије се надовезују на задатке који су развијани дуги низ година у

неуропсихолошком тестирању испитаника ради идентификације различитих особина
или патологија. У случају класичног „Stroop“ теста испитаници морају да именују боју
различтих речи које су написане у различитим бојама фонта.(11)
У овом тесту испитаници су изричито упућени да потисну одговор читања речи
и уместо тога да идентификују само боју фонта. Приказане речи могу бити и називи
боја коришћених фонтова, при чему се реч некада поклапа са бојом употребљеног

7
фонта (нпр. „ЦРВЕНА“ одштампана црвеном бојом, а некада се пласирају речи са
супротностима у боји и називу (нпр. „ЦРВЕНА“ одштампана плавом бојом).
Обзиром на честу околност читања речи упркос изричитом упутству да се
именује само боја фонта приказане речи, документују се сукоби пажње када су реч и
боја нескладни, што у бихевијоралним студијама доводи до дужег времена реакције у
постизању исправног идентификовања боје. Ово је ефекат „Stroop“ теста и укључује
неколико елемената праћења пажње и задатака, као и корекцију аутоматских одговора.

Када се „Stroop“ тест комбинује са МР анализом, може се представити низ

конгруентних парова боја речи, а неконгруентне речи се тада могу насумично
прошарати. Појавом сваке нескладне речи, скуп подручја мозга почиње да се активира.
На слици (Слика 4), приказан је временски ток ових активација. Јасно су приказане
„регрутација“ и „релаксација“ вишеструких можданих региона у једној или више добро
дефинисаних мрежа.

Слика 4. Просечни временски оквир одговора у „Stroop“ тесту. Свака слика добијена је
1,65 секунди након претходне слике, почев од нескладног пара, реч – боја. Врхунске
активности су очигледне на основу промене МР сигнала у зависности од нивоа
кисеоника у крви, 5 – 7 секунди након почетка теста. Широко распрострањен образац
активности примећен је у фронталном и задњем делу мозга. Преузето из: „Principles
and practice of functional MRI of the human brain“

8
„Stroop“ тест је један од многих таквих психолошких тестова који се могу користити у
циљу дефинисања различитих група пацијената. Код анализа спроведених
функционалним МР, обрасци активације откривени овим тестом су различити. За
субјекте са депресијом или поремећајима као што је патолошко коцкање ове разлике
могу бити квантификоване.

Међу најважнијим применама фунцкионалног МР је проучавање неуроразвоја и

поремећаја деце, где сигурност и неинвазивна природа МР анализе постављају овај тип
анализе на прво место када је у питању праћење и испитивање деце.
Функционални МР се користи за демонстрацију неуспеха аутистичних особа да
регрутују кортикални супстрат (који укључује фузиформни гирус) који се користи за
обраду лица код нормалних субјеката, пружајући анатомску основу за тумачење
недостатака утицаја које такви субјекти показују када се суоче са људским лицима.

У развојној дислекцији, функционални МР се користи за идентификовање дефицита у

одређеим постериорним круговима мозга који укључују угаону вијугу. Овиме се може
идентификовати инвалидитет читања.
Показало се да активације унутар ових кола добро корелирају са вештином
читања и да реагују на образовне интервенције које се фокусирају на специфичне
језичке и читалачке вештине. Функционални МР може имати важну улогу у процени
благодати одређених стратегија учења и сличних интервенција.

2.1. Ограничења функционалног МР

Функционални МР има неколико ограничења. Коришћење брзог снимања смањује

шросторну резолуцију на неколико милиметара, што као производ даје нешто лошију
просторну резолуцију него код конвенционалне магнетне резонанце. МР сигнал
условљен нивоом кисеоника је мали, самим тим осетљивост је ограничена, тако да
анализе функционалним МР захтевају вишеструко узорковање можданих одговора.
Привремена резолуција је лоша и ограничена је природом хемодинамског одговора.
Поузданост се смањује када постоје значајни покрети субјекта или физиолошки
повезане варијације. Порекло и утицај различитих извора таквих варијација још увек
нису у потпуности схваћени.

9
На пример, важност варијација на нивоу супстанци у крви (кофеин, никотин и
глукоза), или хормона (као што је естроген), које вероватно утичу на промене МР
сигнала у зависности од нивоа кисеоника у крви нису добро документоване. Старење и
цереброваскуларна оштећења такође утичу на јачину промена МР сигнала у зависности
од нивоа кисеоника у крви.

МР сигнал који је условљен нивоом кисеоника у крви је индиректна мера неуронске

активности и постоје спреге у различитим фазама – на пример, између електричне
активности и метаболичког флукса и између ослобађања неуротрансмитера и
снадбевања енергијом. Ове референце такође нису до краја испитане.

Сигнални добијени функционалним МР нису само епифеномен неуронске активности

и очигледно су осетљиви на суптилне промене у стању мозга, осетљиви су на ефекте
учења и остале ефекте који могу бити изазвани различитим типовима тестова.
Функционални МР је тачан и безболан метод за мапирање критичких функциија и
вероватно ће у будућности доживети још већи развој и много већу улогу у лечењу
клиничких пацијената на широком пољу различитих поремећаја.

3. Real - time магнетна резонанца

Снимање магнетном резонанцом у реалном времену односи се на континуирано

надгледање, снимање покретних објеката у реалном времену. Будући да се магнетна
резонанца заснива на дуготрајном снимању к – простора, у првим применама магнетна
резонанца у реалном времену имала је лош квалитет слике и ниску временску
резолуцију.

Употребом итеративног алгоритма за реконструкцију слике ова ограничења су

уклоњена. МР у реалном времену сада постиже временску резолуцију у распону од 20
до 30 милисекудни за слике са резолуцијом у равни од 1,5 мм до 2 мм.
Снимање магнетном резонанцом у реалном времену обећава да ће додати важне
информације о болестима зглобова и срца. У многим случајевима МР прегледи, кроз
технику МР снимања у реалном времену могу постати лакши и удобнији за пацијенте,

10
а самим тим и јефтинији за систем у којем се налазе обзиром на скраћење времена
анализе.

Ране апликације МР снимања у реалном времену заснивале су се на ехо – планарном

снимању, које је нарочито било битно за модалитет фунцкионалног МР снимања у
реалном времену. Напредак у развоју МР снимања у реалном времену заснован је на
примени итеративне реконструкције слике и примени „FLASH“ МР.
Uecker и сарадници предложили су модалитет који је показао висок степен
успеха, а односи се на МР снимање у реалном времену, комбиновањем радијалног
„FLASH“ МР који нуди брзо и континуирано прикупљање података, робустност
кретања и толеранцију на подузорковање са итеративном методом реконструкције
слике.(12)

Интегришући податке са више пријемних калемова, искоришћаваући сувишност у

временском низу слика уз употребу регуларизације и филтрирања, овај приступ
повећава могући степен подузорковања података за један ред, тако да се слике високог
квалитета могу добити већ од 5 % до 10 % података који би иначе били потебни за
нормалну реконструкцију слике.

Због врло кратких времена одјека (1 – 2 милисекунде), ова метода није оптерећена
ефектима нерезонације, тако да слике не показују артефакте осетљивости који су
повезани са сигналом из масти. Избор времена градијентног одјека мења заступљеност
сигнала воде и масти на сликама и омогућава засебне филмове воде / масти.(13)

МР снимање у реалном времену заиста поседује широк спектар примене од

немедицинских студија до неинвазивних оперативних примена у интервентним
хирушким захватима. Најважнија примена која у потпуности користи капацитет МР
снимања у реалном времену је могућност кардиоваскуларног снимања.
Помоћу ове методе снимања могуће је добити филмове срца, рада срца у
реалном времену са до 50 кадрова у секунди током слободног дисања без потребе за
синхронизацијом са електрокардиограмом.(14)

Осим примене у анализи рада срца, МР снимање у реалном времену налази своје важно
и високо позиционирано место у функционалним студијама кинетике зглобова (нпр.
темпоромандибуларни зглоб, зглоб колена итд.). Студије МР снимања у реалном
времену баве се такође координираном динамиком артикулатора као што су усне,

11
језик, меко непце и вокални набори током говора (артикулаторна фонетика) али и
анализом гутања.

Слика 5. МР у реалном времену. (a) Генеричко брзо снимање ниског угла („FLASH
MRI“) са радијалним кодирањем података: ехо, градијент – ехо. Gs – селективни
градијент; Gx, Gy – градијенти кодирања; RF – радиофреквентни импулс узбуде; TE –
време одјека; TR – време понављања. (b) Шема радијалног кодирања која покрива
простор са подацима. Пример се односи на три узастопна снимања слика (пуне,
изломљене и испрекидане линије) са по пет кракова. Стрелице означавају пут
очитавања. (c) Нелинеарна инверзна реконструкција пост – систолног оквира из МР
снимања срца у реалном времену, без временске регуларизације и филтрирања

1
(резолуција у равни 2 мм; дебљина пресека 8 мм; време понављања TR 2.0 мс; 15
4
кракова; време снимања 30 мс; (d) Исто као код (c), али са временском
регуларизацијом и средње – временским филтрирањем. (e) Реконструкција мреже
података истим подацима као у случају (c). (f) Реконструкција мреже помоћу скупа
података који садржи 75 кракова (време снимања 150 мс) који централно покривају
податке који се користе за реконструкцију (c) - (e). Преузето из: „Real-time MRI at a
resolution of 20 ms“

12
 Слика 6. МР анализа функције говора у реалном времену, у резолуцији од 55 мс.

1
Слике, 12 узастопних кадрова 660 мс, добијене кроз анализу здравог субјекта током
4
говора о немачком логатуму. Одабрани период усредсређен је на артикуалцију плосива
(t) (стрелице), језиком додирујући горњи алвеоларни гребен у оквиру од 150 мс.
Појединачне слике (оријентација средњег сагитала; резолуција у равни 1,5 мм;

1
дебљина пресека 10мм) добијени су у времснком оквиру од 55 мс (25 кракова; TR
4
2,2 мс) што је еквивалентно брзини 18 сличица у секунди. Преузето из: „Real-time MRI
at a resolution of 20 ms“

13
Слика 7. МР анализа срца у реалном времену при резолуцији од 30 мс. Прикази кратке

1
осе (24 узастопна кадра 720 мс) добијени у анализи срца код здраве особе током
4

3
слободног дисања и протеже се на око срчаног циклуса од дијастоле (горе – лево) до
4
систоле (доле – десно). Појединачне слике (резолуција у равни 2,0 мм; дебљина

1
пресека 8 мм) добијене су у року од 30 мс (15 кракова, TR 2,0 мс), што одговара
4
брзини од 33 кадра у секунди. Преузето из: „Real-time MRI at a resolution of 20 ms“

14
 4. Закључак

Магнетна резонанца је заиста револуционарно откриће у медицини, и позиционирала је

радиологију у сам врх медицинске дијагностике захваљујући детаљној визуализацији
физиолошких процеса и ткивних структура у људском организму.

Магнетна резонанца је револуционарна и у смислу безбедности коју осигурава

пацијенту еквивалентну са анализама које пружа, а упоређујући са компјутеризованом
томографијом (КТ) као дијагностичком методом која се може поредити са магнентом
резонанцом. Такав супериоран положај магнетној резонанци обезбеђује начин
снимања, без јонизујућег зрачења као и снимање без контрастних средстава у већини
студија које се спроводе магнентом резонанцом.
Контрастна средства се могу апликовати (интравенозно) у анализама
спроведеним магнетном резонанцом у случајевима када желимо да постигнемо
значајно побољшање визуализације крвних судова, тумора и упале. Контрастна
средства се такође могу апликовати директно у зглоб у случају артрограма. Иако је
магнетна резонанца безбедна у погледу зрачења, постоје контраиндикације. Јака
магнетна поља и радио импулси могу утицати на металне имплатанте, укључујући и
кохлеарне имплатанте и пејс – мејкере.

У клиничкој пракси супериорност МР у откривању и карактеризацији патологије ткива

обезбеђује њена способност да идентификује разлику између два произвољно слична
али не и идентична ткива.

Функционални МР открива и мери промене сигнала у мозгу које су последица промене

нервне активности. Повећана нервна активност узрокује повећану потражњу за
кисеоником, а васкуларни систем то надокнађује повећавајући количину
оксигенираног хемоглобина у односу на деоксигенирани хемоглобин. Будући да
деоксигенирани хемоглобин умањује МР сигнал, поменути васкуларни одговор доводи
до повећања МР сигнала што је повезано са нервном активношћу и самим тим се
стандрдизованим протоколима иста може проценити.

15
МР анализа у реалном времену је моћан модалитет магнетне резонанце који нам пружа
могућност посматрања и анализе циљаних објеката у реалном времену.

Снимање магнентом резонанцом у реалном времену обећава да ће у будућности

унапредити магненту резонанцу у широком погледу, учинити је јефтинијом кроз своје
краће време трајања анализе. МР у реалном времену има широк спектар примене.
Осим примарне употребе у процени зглобова и срца МР у реалном времену користи се
у немедицинским студијама као и неинвазивним оперативним хирушким захватима.

16
17
5. Литература

1. Frahm J, Haase A, Matthaei D. Rapid NMR imaging of dynamic processes using the
FLASH technique. Magn. Reson. Med.; 3: 321–327;

2. Mansfield P, Pykett IL. Biological and medical imaging by NMR. J. Magn. Reson.;
29: 355–373;

3. Ordidge RJ, Mansfield P, Doyle M, Coupland RE. Real time movie images by NMR.
Br. J. Radiol.; 55: 729–733;

4. Mansfield P. Real-time echo-planar imaging by NMR. Br. Med. Bull.; 40: 187–190;

5. Ahn CB, Kim JH, Cho ZH. High-speed spiral-scan echo planar NMR imaging. IEEE
Trans. Med. Imaging; 5: 2–7;

6. Meyer CH, Hu BS, Nishimura DG, Macovski A. Fast spiral coronary artery imaging.
Magn. Reson. Med.; 28: 202–213;

7. Hennig J, Nauerth A, Friedburg H. RARE imaging. A fast imaging method for

clinical MRI. Magn. Reson. Med.; 3: 823–833;

8. Frahm J, Haase A, Matthaei D, Merboldt KD, Ha¨nicke W. Rapid NMR imaging

using stimulated echoes. J. Magn. Reson.; 65: 130–135;

9. Rasche V, de Boer RW, Holz D, Proksa R. Continuous radial data acquisition for
dynamic MRI. Magn. Reson. Med.; 34: 754–761;

10. Zhang S, Block KT, Frahm J. Magnetic resonance imaging in real time: advances
using radial FLASH. J. Magn. Reson. Imaging; 31: 101–109;

11. Riederer SJ, Tasciyan T, Farzaneh F, Lee JN, Wright RC, Herfkens RJ. MR
fluoroscopy: technical feasibility. Magn. Reson. Med.; 8: 1–15;

12. Uecker M, Hohage T, Block KT, Frahm J. Image reconstruction by regularized

nonlinear inversion – joint estimation of coil sensitivities and image content. Magn.
Reson. Med.; 60: 674–682;

13. Uecker M, Zhang S, Frahm J. Nonlinear inverse reconstruction for real-time MRI of
the human heart using undersampled radial FLASH. Magn. Reson. Med.; 63: 1456–
1462;

18