26.10.2012.

 Emulgatori su jedinjenja različite hemijske

strukture koja omogućavaju nastajanje i
poboljšavaju stabilnostemulzija
1. Površinski aktivne materije (PAM) ili
surfaktanti (tenezidi)
2. Polimerni emulgatori i hidrofilni koloidi
3. Nerastvorni emulgatori (fino usitnjene
čvrste supstance), ili njihove kombinacije
4. Prirodni emulgatori
 Malih molekulskih masa
 Nazivaju se klasični emulgatori
 Pri rastvaranju u spoljašnjoj fazi, ne
raspodeljuju se po celoj fazi, već se grupišu-
nagomilavaju na granici faza, smanjujući
međupovršinski napon između vodene i
uljane faze
 Moraju da zadovolje dva uslova:
◦ Da snižavaju međupovršinski napon u fazi u kojoj
je rastvoren
◦ Da oblažu kapiu nutrašnje faze u obliku filma koji
će predstavljati barijeru za spajanje kapi
 Molekuli PAM se sastoje od hidrofilne glave i
hidrofobnog repa (zbog čega se nazivaju
amfifilni)
 Možemo ih podeliti na:
◦ Anjonske
◦ Katjonske
◦ Amfoterne
◦ nejonske
 Disosuju u vodenim rastvorima, a za
emulgujuće delovanje odgovoran je anjon
(karboksilni jon)
 Alkalni sapuni (Na, K) više masnih kiselina
◦ Na-stearat Emulzije
 Amonijumovi sapuni više masnih kiselina U/V
 Aminski sapuni više masnih kiselina
◦ Trietanolamin-stearat
 Metalni sapuni
◦ Al-stearat Emulzije V/U
◦ Ca-stearat
 Disosuju u vodenim rastvorima, a za
emulgujuće delovanje odgovoran je katjon
 Dobra su dezinfekciona sredstav u alkalnoj
sredini (pH=9), zbog čega se koriste za
čišćenje rana i opekotina
 Koriste se i kao konzervansi-antimikrobno
delovanje
 Retko se koriste kao U/V emulgatori
 Onašaju se kao anjonski emulgatori u
alkalnom području i kao katjonski u kiselom
 Za farmaciju su važni proteini (želatin,
kazein, obrano mleko u prahu, žumance) i
lecitin
 Obrazuju U/V emulzije i koriste se za
preparate za internu primenu
 Prečišćen lecitin-emulgator za injekcije tipa
emulzija i U/V emulzije masti za intravensku
ishranu
 Ne disosuju na jone u vodenoj sredini
 Reaguju neutralno
 Manje su osetljivi na prisustvo elektrolita
 Mogu se podeliti prema HLB vrednosti
 Hidrofilno-lipofilni balans-skala od 0-20
 Broj koji se odnosi na hidrofilno-lipofilnu
ravnotežu. Izražava ravnotežno stanje u
molekulu PAM-a u odnosu na udeo i vrstu
polarnih i nepolarnih grupa i daje podatke o
rastvorljivosti PAM-a

◦ 0-3 antipeneća sredstva

◦ 3-6 V/U emulgatori
◦ 7-9 sredstva za kvašenje
◦ 8-18 U/V emulgatori
◦ 13-15 deterdženti
◦ 15-18 posrednici za rastvaranje
 0-10 PAM koje se rastvaraju u ulju
 10-20 PAM koje se rastvaraju u vodi
 Hlb sistem daje informaciju o tipu emulzije
koju obrazuje upotrebljeni emulgator, ali ne i
o količini emulgatora koja je potrebna (koja
se može odrediti eksperimentalnim putem)
◦ Kada se želi emulzija V/U sa mineralnim uljem kao
masnom fazom, treba uzeti emulgator HLB=4,5
◦ Kada se želi emulzija U/V sa istim mineralnim uljem
treba izabrati emulgator sa HLB=11
 Masni alkoholi (lauril, cetil, stearil i holesterol)
 Monogliceridi (glicerolmonostearat i
glicerolmonooleat)
 Parcijalni estri masnih kiselina i sorbitana-
Span (Span 20, 60, 80, 85, zavisno od
višemasnih kiselina koje ulaze u njihov
sastav)
 Span 20-sorbitanmonolaurat (HLB=8,6)
 Parcijalni estri masnih kiselina i
polioksietilenovanog sorbitana-polisorbitani
(Tween)
 Dobri U/V emulgatori i u zavisnosti od broja
etilenoksidnih jedinica i masne kiseline
označavaju se kao Tween 20,60,65,80
 Tween 20 (polisorbat 20)-polioksietilen
sorbitan monolaurat (HLB=16,7)
 Za kozmetičke emulzije tipa U/V
◦ Carbomer-obrazuje filmove koji sprečavaju
koalescenciju (spajanje kapljica koje za posledicu
ima razdvajanje faza) uljanih kapi i neznatno
povećavaju viskozitet spoljašnje faze
 Za emulzije U/V kao stabilizatori
◦ Bubre u vodi, povećavaju viskozitet spoljašnje faze,
uslovljavajući smanjenu pokretljivost kapi
unutrašnje faze
◦ Nemaju izražene osobine površinske aktivnosti,
samo stabilišu, pa se zato nazivaju
pseudoemulgatori
◦ Proteini-želatin, kazein
◦ Polisaharidi-arapska guma
◦ Derivati celuloze-MC, CMC
◦ Alginati
 Kombinacija jonskih ili nejonskih hidrofilnih
PAM-a i masnih amfifila
 U niskim koncentracijama, umesto stvaranja
micela, obrazuju lamelarne tečne kristale koji
imaju veliku sposobnost bubrenja
 Koriste se za izradu stabilnih U/V kremova sa
visokim sadržajem vode
 Supstance prirodnog porekla koje imaju
sposobnost PAM-a
 Žučne kiseline (utiču na intestinalnu
apsorpciju, poboljšavaju rastvorljivost teško
rastvornih lekova)
 Fosfolipidi (lecitin)- emulgator za U/V
emulzije masti za parenteralnu ishranu
 Metoda suspendovanja-Kontinentalna metoda
◦ Emulgator se meša sa nutrašnjom fazom, pa se tek
onda dodaje spoljašnja faza
◦ Ulje se stavi u tarionik, doda se emulgator, kratko i
brzo se meša, a nakon toga se dodaje vodau kolicini
koja je jednaka polovini zbira propisanih količina ulja
i emulgatora
◦ Meša se dok sene dobije primarna emulzija i ne čuje
karakteristično pučketanje, a potom se doda i
ostatak vode
 Metoda rastvaranja-Engleska metoda
◦ Emulgator se rastvori u spoljašnjoj fazii postepeno se
uz mešanje dodaje unutrašnja faza
◦ U fazi izrade emulzije, potrebno je postići što veću
turbulenciju tečnosti koja će obrazovati disperziju,
ali se vodi računa da ne dođe do uklapanja vazduha
◦ Uklapanje vazduha se može sprečiti ako se jedna
faza uvodi u drugu bez prskanja i vrtloženja, a
tečnost koja se ubacuje uvodi se ispod površine
druge tečnosti
◦ Ako je potrebno vrši sehomogenizacija
◦ Ova metoda se više koristi za izradu emulzija na
veliko
 Emulziona metoda
◦ Emulgatoru se dodaje određena količina unutrašnje,
pa spoljašnje faze da bi se stvorilo jezgro emulzije
◦ Dalji postupak podrazumeva naizmenično
dodavanje faza uz mešanje dok se ne emulguju obe
faze
 Lekovite supstance rastvorljive u ulju se
dodaju masnoj fazi pre izrade, a one koje se
rastvaraju u vodi dodaju se u već gotovu
emulziju
 Ls koje se ne rastvaraju ni u jednoj fazi se
suspenduju sa malom količinom gotove
emulzije, a potom se uporcijama dodaje i
ostala količina
 Emulzije u apoteci se izrađuju pomoću
tarionika i pistila
 Emulzije na veliko se izrađuju pomoću
mašine
 Organoleptička ispitivanja
◦ Vizuelni pregled kojim se procenjuje boja, sjaj i
homogenost
◦ Premazivanjem kože kojim se procenjuje
konzistencija, razmazivost i film koji emulzija
ostavlja
 Određivanje pH vrednosti
◦ emulzije tipa U/V se vrši direktno
◦ Emulzije V/U se vrši nakon ekstrakcije jednog dela
uyorka sa 5 delova vode
 Određivanje tipa emulzija
◦ Metoda razblaživanja
 Kap u 50 ml vode
◦ Metoda filter-papira
 Kap na filter papir
◦ Metoda se kobalt-papirom
 Roza mrlja-emulzija U/V
 Tamnoplavi prsten-emulzija V/U
◦ Konduktometrijska metoda
 Provodljivost manja od 1μS/cm-emulzija V/U
 Provodljivost između 1-50μS/cm-mešovita emulzija
 Provodljivost veća od 50μS/cm-emulzija U/V
 Određivanje veličine kapi
◦ Merenje srednjeg prečnika kapi unutrašnje faze
 Određivanje fizičke stabilnosti
◦ Izlaganje centrifugiranju ne bi
◦ Izlaganje povišenoj temperaturi (40-50°C) trebalo da
dodje do
◦ Izlaganje sniženoj temperaturi (-5°C)
razdvajanj
◦ Izlaganje naizmenično a faza
 Određivanje viskoziteta
◦ Na rotacionom viskozimetru
 Ispitivanje mikrobiološkog kvaliteta
◦ Prema Ph. Jug V