MINI-VODIČ ZA KRIPTOVALUTE

www.unija.com
MAR-FORM-MEMO2-2-050517-236-238
MINI-VODIČ ZA KRIPTOVALUTE
Hvala što ste preuzeli naš besplatni vodič za kriptovalute. U njemu ćete naći osnovne
informacije o tehnologiji na kojoj se zasnivaju, kao i neke informacije o
najpopularnijim kriptovalutama.

Šta je Blockchain („lanac blokova“) tehnologija na kojoj se zasnivaju

kriptovalute

Blockchain je poseban tip ili podskup tzv. distribuirane tehnologije glavne knjige ("DLT").
DLT je način snimanja i deljenja podataka preko više baza podataka (poznatih i kao glavne
knjige), od kojih svaka ima potpuno iste zapise podataka koje kolektivno održava i kontroliše
distribuirana mreža računarskih servera, koji se nazivaju čvorovi (“Nodes” – Nodovi).
Blockchain je mehanizam koji koristi metod enkripcije poznat kao kriptografija, i upotrebljava
skup specifičnih matematičkih algoritama za stvaranje i verifikaciju neprestano rastućih
struktura podataka - na koje se podaci mogu dodati i iz kojih se postojeći podaci ne mogu
ukloniti - što stvara oblik lanca "transakcijskih blokova", koji funkcionišu kao distribuirana
glavna knjiga.
Na otvorenom blockchain-u (pristup bez potrebne dozvole), osoba se može pridružiti ili
napustiti mrežu po volji, bez potrebe da neki (centralni) entitet to odobri.
Na zatvorenom blockchain-u (pristup sa potrebnom dozvolom), validatori transakcije (tj.
čvorovi - nodovi) moraju prethodno biti odabrani od strane mrežnog administratora (koji
postavlja pravila za glavnu knjigu) da bi mogli pristupiti mreži. U principu, zatvoreni
blockchain kanali mogu se dalje podeliti na dve podkategorije.

 S jedne strane, postoje javni blockchain kanali, kojima svako može pristupiti, ali samo
ovlašćeni učesnici mreže mogu generisati transakcije i / ili ažurirati stanje glavne
knjige.
 Sa druge strane, postoje zatvoreni blockchain kanali, gde je pristup ograničen i gde
samo mrežni administrator može generisati transakcije i ažurirati stanje glavne knjige.

Kako funkcioniše blockchain

Jednostavnim rečima, blokchain se može smatrati distribuiranom bazom podataka. Promene

u ovoj bazi pokreće jedan od članova (mrežni čvor - noda), koji kreira novi "blok" podataka
koji može sadržati sve vrste informacija. Novi blok se zatim emituje svakoj stranci u mreži u
šifrovanom obliku (koristeći kriptografiju), tako da detalji o transakciji nisu objavljeni javno.

MAR-FORM-MEMO2-2-050517-236-238
Oni u mreži (tj. drugi mrežni čvorovi - node) kolektivno utvrđuju validnost bloka u skladu sa
unapred definisanim metodom algoritamske validacije, najčešće nazvanim "konsenzusni
mehanizam". Jednom potvrđen, novi "blok" se dodaje u blockchain, što u suštini dovodi do
ažuriranja transakcione glavne knjige koja se distribuira širom mreže.
Svaki korisnik na blockchain mreži ima set od dva ključa. Privatni ključ koji se koristi za
kreiranje digitalnog potpisa za transakciju, i javni ključ koji je svima poznat na mreži. Javni
ključ ima dve upotrebe: 1) služi kao adresa na blokchain mreži; i 2) koristi se za potvrđivanje
digitalnog potpisa / potvrđivanje identiteta pošiljaoca.
Jedna od ključnih prednosti blokchain tehnologije je to što omogućava pojednostavljivanje
izvršavanja širokog spektra transakcija koje bi obično zahtevale posredovanje treće strane
(npr. banke, sistema poravnanja hartija od vrednosti, brokera i sl. ).

Blockchain mehanizmi konsenzusa

Ukratko, konsenzusni mehanizam je unapred definisani specifični (kriptografski) metod

validacije koji osigurava ispravno sekvenciranje transakcija na blockchain-u. U slučaju
kriptovaluta, takvo sekvenciranje je neophodno kako bi se rešilo pitanje "dvostruke potrošnje"
(tj. problem da isti instrument plaćanja ili imovine može biti prenet više od jednom ako se
transferi ne registruju i ne kontrolišu centralno).

Dokaz o radu (PoW – Proof of Work)

U sistemu PoW, učesnici u mreži moraju da reše tzv. "kriptografske zagonetke" kako bi mogli
dodati nove "blokove" u blockchain mreži. Ovaj proces rešavanja problema se obično naziva
"rudarenje". Jednostavnim rečima, ove kriptografske zagonetke su sastavljene od svih
informacija koje su prethodno zabeležene na blockchain-u i od novog seta transakcija
dodatih u sledeći "blok".

Dokaz o udelu (PoS – Proof of Stake)

U sistemu PoS, validator transakcije (tj. mrežni čvor - noda) mora dokazati vlasništvo nad
određenom imovinom (ili u slučaju kriptovaluta, određenu količinu novčića) kako bi
učestvovao u validaciji transakcija. Ovaj način provere transakcija se zove "kovanje" umesto
"rudarenja".

Kriptovalute

ECB: Evropska centralna banka (ECB) je klasifikovala kriptovalute kao podvrstu virtuelnih
valuta. ECB je definisala virtuelne valute kao digitalne prikaze vrednosti, koje ne izdaje
centralna banka, kreditna institucija ili institucija za elektronski novac, koje se u nekim
okolnostima mogu koristiti kao alternativa novcu. Takođe je razjasnila da kriptovalute, kao
što je Bitcoin, predstavljaju decentralizovanu dvosmernu (tj. bilateralnu) virtuelnu valutu.
MMF: Kao i ECB, Međunarodni monetarni fond (MMF) je kategorizovao kriptovalute kao
podvrstu virtuelnih valuta, koje definiše kao digitalne prikaze vrednosti koje izdaju privatni
stvaraoci i denominirane su u svojoj sopstvenoj jedinici računa.

MAR-FORM-MEMO2-2-050517-236-238
BIS: Banka za međunarodna poravnanja (BIS), kvalifikovala je kriptovalute kao digitalne
valute ili šeme digitalnih valuta. Ove šeme imaju sledeće ključne karakteristike:

 one su imovina, čija vrednost se određuje ponudom i tražnjom, slično konceptu robe
kao što je zlato, ali sa nultom imovinskom vrednošću;
 koriste distribuirane glavne knjige kako bi omogućile udaljenu razmenu elektronskih
vrednosti između korisnika (u odsustvu poverenja između strana) i bez potrebe za
posrednicima; i
 Bilo koji specifičan pojedinac ili institucija ne upravlja njima.

a) Uključene strane

Korisnici kriptovaluta

Korisnik kriptovalute je fizičko ili pravno lice koje novčiće koristi: (i) za kupovinu stvarnih ili
virtuelnih dobara ili usluga (od specifičnih trgovaca), (ii) za izvršavanje elektronskog plaćanja
između strana (P2P) ili (iii) da ih čuva u investicione svrhe (na špekulativan način).

Rudari

Drugi igrač je "rudar" koji učestvuje u potvrđivanju transakcija na blockchain mreži

rešavanjem "kriptografske zagonetke". Kao što je objašnjeno ranije, proces rudarstva se
odnosi na kriptovalute koje su zasnovane na mehanizmu konsenzusa PoW (dokaz o radu).

Menjačnice kriptovaluta

Treća grupa ključnih igrača su tzv. "menjačnice kriptovaluta". Menjačnice kriptovaluta su

osobe ili entiteti koji pružaju uslugu razmene korisnicima kriptovaluta, obično uz određenu
naknadu (tj. proviziju). Dopuštaju korisnicima kriptovaluta da prodaju svoje kripto novčiće za
fiat valute ili da kupuju kripto novac fiat novcem.

Trgovačke platforme

Trgovačke platforme su tržišna mesta koja okupljaju različite korisnike kriptovaluta koji žele
da kupe ili prodaju novčiće, pružajući im platformu na kojoj mogu direktno da trguju jedni sa
drugima (kao Ebay za kriptovalute).

Novčanik aplikacije (za čuvanje kripto novca)

Ponuđači novčanika su oni entiteti koji obezbeđuju digitalne novčanike ili e-novčanike
korisnicima kriptovaluta, koji se koriste za držanje, čuvanje i prenos novčića.

MAR-FORM-MEMO2-2-050517-236-238
Izumitelji kripto novčića

Izumitelji kripto novčića su pojedinci ili organizacije koje su razvile tehničke osnove određene
kriptovalute i postavile početna pravila za njenu upotrebu. Prvi kripto novčić – Bitcoin, izumeo
je Satoshi Nakamoto (još uvek nepoznat javnosti), u želji da napravi prvi digitalni novac.

Ponuđači kripto novčića

Ponuđači kripto novca su pojedinci ili organizacije koje nude novčiće korisnicima kriptovaluta
nakon prvobitnog izdavanja određenog novog kripto novca, uz naknadu (putem masovne
prodaje) ili bez naknade.

Klasifikovanje kriptovaluta

Nakon što je imalo stabilan rast u poslednjih nekoliko godina, tržište kriptovaluta je
eksplodiralo u 2017. godini, čime mu je porasla vrednost za više od 1200%. Trenutno, u
opticaju je nekoliko stotina vrsta kriptovaluta (sa ukupnom tržišnom kapitalizacijom preko 300
milijardi eura).

Altkoini (alternativni novčići) su svi novčići koji su alternativa Bitkoinu; postoje dva tipa
altkoina:

 Altkoini koji su izgrađeni korišćenjem Bitkoinovog originalnog protokola - otvorenog

koda (open-source protocol), sa velikim brojem izmena osnovnih kodova, osmišljajući
tako novi novčić sa različitim skupom funkcija. Primer takvog altkoina je Litecoin
(LTC).
 Altkoini koji nisu bazirani na Bitkoinovom protokolu otvorenog koda, već imaju svoj
protokol i svoju distribuiranu glavnu knjigu. Dobro poznati primeri su Ethereum (ETH)
i Ripple (XRP).

Bitcoin (BTC)

Bitkoin se obično opisuje kao virtuelna, decentralizovana i (na prvi pogled) anonimna valuta
koja nije podržana od strane vlada ili bilo kojih drugih pravnih entiteta, i koja se ne može
zameniti zlatom ili bilo kojom drugom robom. Bitkoin radi na otvorenom blockchain-u (pristup
bez potrebne dozvole).

Ethereum (ETH)

Ethereum, pokrenut u Julu 2015. godine, je decentralizovana platforma koja se bavi

takozvanim "pametnim ugovorima". Pametni ugovori su "samoizvršavajući" ugovori ili

MAR-FORM-MEMO2-2-050517-236-238
aplikacije koje funkcionišu tačno onako kako su programirani bez ikakvih mogućnosti zastoja,
cenzure, prevare ili mešanja treće strane.

Ethereum zahteva oblik vrednosti na lancu (on-chain value) kako bi podstakao validaciju
transakcija unutar mreže (tj. oblik plaćanja za mrežne čvorove – node koji izvršavaju
operacije). Ovde dolazi na red Ethereum-ova izvorna kriptovaluta "Ether" (ETH). Ether ne
samo da dozvoljava pravljenje pametnih ugovora na Ethereum platformi, već funkcioniše i
kao sredstvo razmene. Ethereum radi na otvorenom Blockchain-u, bez potrebne dozvole za
pristup.

Ripple (XRP)

Ripple je decentralizovana digitalna platna platforma otvorenog koda (P2P), koja omogućava
skoro trenutne (u sekundi) prenose novca bez obzira na njihovu formu. Privatna kompanija
Ripple Labs Inc. pokrenula ga je 2012. godine. Nakon Ripple-ovog osnivanja, izumitelji su
pokrenuli i kriptovalutu XRP. Ripple radi na javnom blokchain kanalu (zatvoreni blockchain).

Druge dobro poznate kriptovalute su Bitcoin Cash (BCH), Litecoin (LTC), Stellar (XLM),
Cardano (ADA), IOTA (MIOTA), NEO (NEO), Monero (XMR), Dash (DASH) itd.

Grafik oscilacije cene novčića Bitcoin, Ethereum i Ripple od 2017. do 2018. godine,
preuzet sa https://www.cryptocurrencychart.com/

MAR-FORM-MEMO2-2-050517-236-238