Toplotne operacije ^

Otpori u razmeni toplote

Sasvim uprošteno je za uspešan prenos toplote bitno da za datu razliku temperature koju ostvarujemo treba da
maksimalno umanjimo otpore koji usporavaju prenos toplote . Jednostavan primer se odnosi na čistoću metalnih
površina kroz koje se vrši prenos toplote. Ukoliko na tim površinama dolazi do nastajanja naslaga ( taloga ) tada se
prenos toplote značajno smanjuje jer je otpor prenosu toplote tako nastale naslage značajno veći od otpora metalnog
zida aparata ili cevi. Naslage mogu nastati i kao posledica polimerizacije , taloženja, nastajanja kamenca usled
nedovoljne čistoće vode ili vodene pare a delom i kao posledica niskog intenziteta mešanja i nastajanja sloja naslaga
na gornjim površinama cevi.

Samo čista
površina
Sloj taloga na
površini cevi sa
Površina talogom i na
Para sa gornjoj površini
talogom

Para

A B
kondenz
kondenz
Samo čista
površina

Slika PT. Dodatni otpor prenosu toplote usled nastajanja naslaga na površinama prenosa.
A Slučaj kada imamo dvostruki zid
B Slučaj kada imamo grejnu zmiju

Dodatno je važno i da se prilikom grejanja (ili hlađenja ) nekog fluida obezbedi i ravnomernost temperature u masi
tog fluida jer i to obezbeđuje bolji prenos toplote a umanjuje mogućnost nastajanja naslaga na grejnim površinama.
Potrebno je bar kvalitativno znati šta su sve otpori ( termo bariere ) prenosu toplote od recimo vodene pare pa sve do
mase fluida koji se greje . Na skici GT se daje prikaz gradijenta temperature koji nastaje kao posledica usporavanja
prenosa toplote. Na strani vodene pare se usled tragova mineralnih primesa u samoj pari može formirati sloj taloga
na površini metala i on je dodatna prepreka jer jer je slab provodnik toplote.Analogno tome i na strani fluida koji se
greje takođe može nastati sloj taloga koji je posledica taloženja primesa, „zagorevanja“ organskog materijala na
površini cevi ...
Sledeća barijera na strani vodene pare su kapi kondenzovane vode koje ako ih ima više mogu napraviti tanak film
kondenzata koji u odnosu na čelik cevi ima veći otpor prenosu toplote za oko 100 – 150 puta , što bitno utiče na
brzinu prenosa toplote. Daleko veći problem je veoma tanak film vazduha koji može dati otpor koji je u odnosu na
samu cev oko 1500 – 3000 puta veći . Pojava kapi kondenzata i mehurića vazduha nije neobična pojava kod
prenosa toplote i o tome se vodi računa kod projektovanja svih izmenjivača toplote.
Na strani fluida se još javlja mirujući sloj fluida koji je vezan za zid taloga i koji je takođe značajan otpor prenosu
toplote. Sledi da je sama čelična ( metalna ) cev ustvari i najmanja smetnja prenosu toplote u realnim izmenjivačima.

Metalna cev
t = 121oC
Sloj taloga

Mirujući sloj fluida

Film vazduha
t = 99oC
Film kondezovane
vode

Sloj taloga

Para Fluid

Slika GT. Gradijent temperature kroz barijere koje ometaju prolaz toplote (prema pdf : BOILER.Spirax
pp.72 ., knjiga )

Tokovi fluida u procesu izmene toplote

Praktična rešenja uređaja za prenos toplote se baziraju na tri načina međusobnog kretanja fluida koji daju i primaju
toplotu:
 paraleni tok (slika PT.1)
 suprotni tok (slika PT.2)
 tokovi pod pravim uglom (slika PT.3)
teži se primeni suprotnih tokova , no to nije uvek izvodljivo zbog prirode procesa tako da su u primeni sva tri
načina . Na slikama je dat primer kada se vrši grejanje .
 1 4

PT.1
3

1 4

PT.2
3

Slike PT1 i PT.2. paraleni i suprotni tok fluida kod prenosa toplote : 1 – dovod vodene pare ; 2 – odvod
kondenzata ; 3 – protok materijala koji se greje ; 4 – zid , pregrada , kojom se odvaja materijal koji dovodi toplotu
od materijala koji se greje
 4
1

PT.3
3
3

Slika PT.3. Protok fluida po pravim uglom : 1 – dovod vodene pare ; 2 – odvod kondenzata ; 3 – protok
materijala koji se greje ; 4 – zid , pregrada , kojom se odvaja materijal koji dovodi toplotu od materijala koji se
greje

Uredjaji za razmenu toplote

Razmenjivači toplote tipa cev u cevi

To je najprostije rešenje ( slika CC.1 ) za razmenu toplote jer se mogu napraviti na licu mesta i po datoj potrebi.
Ima i nedostataka pre svega jer se troši veoma mnogo čelika . Najšira primena je za grejanje cevovoda kojima se
transportuje materijal koji se lako stvrdnjava prilikom hlađenja (masti, voskovi i sl) . Novija rešenja u cilju uštede na
materijalu koriste grejne trake oko cevi i grejanje elektro energijom.

3
5

2
4
1
Slika CC.1. Razmenjivač toplote tipa cev u cevi : 1- unutarnja cev ; 2 - spoljnja cev ; 3 - prirubnica za
spajanje cevi ; 4 - fluid koji se greje ili hladi ; 5 - fluid koji dovodi ili odvodi toplotu

Razmenjivači toplote u vidu zmije

Ovo je veoma raširen oblik prenosa toplote za slučajeve kada nema opasnosti da se na zmijama taloži neki materijal
iz fluida koji se greje ili hladi. Konstrukcija je jednostavna kao i ugradnja .
Pojavljuju se u dva oblika :
1. prečnik zmije 2 je blizak prečniku suda u kome se vrši izmena toplote., to ima nezgodnu stranu što se kod
unošenja ili iznošenja zmije mora otvarati poklopac suda (slika Z.1. B )
2. Prečnik zmije 1 je mali u odnosu na otvor za ulazak ljudi (stari ,nemački, naziv je „manloch“) u posudu u
kojoj se vrši izmena toplote ( slika Z.1.A ), to daje mogućnost da se kroz otvor unose jedna po jedna
zmija i montiraju se (obično se postavlja nekoliko zmija sa tako malim prečnikom).

Para Topla
tečnost

Para
R
R

Hladna
tečnost
1
2

Kondenzat Kondenzat B
A

Slika Z.1. Zmijasti izmenjivač toplote : 1- zmija sa malim prečnikom ; 2 – zmija sa prečnikom koji je
približno veliki kao prečnik reaktora ; R - reaktor

Izmenjivači toplote sa snopom cevi

Ovo je veoma raširen tip razmenjivača toplote ( slika O.1 ) u kome se nalazi snop cevi i prenos toplote se vrši na
površini cevi. Ima različitih tipova takvih razmenjivača toplote no zajedničko je da kroz cevi ide jedan fluid a oko
cevi drugi fluid.
To ima prednost jer se sa malo konstrukcionog materijala dobijaju velike površine prelaza toplote.
Problemi su mogući zbog nastajanja naslaga u prostoru oko cevi i zbog toga se obično kroz cevi propušta fluid koji
ima sklonost da eventualno oformi naslage jer se u slučaju da su cevi ravne čišćenje cevi može
obaviti relativno lako ( slika O.1 primer kada se vrši hlađenje ).
 7

2
8 3 8
5
4
1
3
2

Slika O.1. Razmenjivač toplote sa ravnim cevima u funkciji hlsđenja : 1 - telo izmenjivača ; 2 – snop cevi ; 3
– prostor za fluid koji odvodi toplotu ; 4 – fluid koji se hladi ; 5 – ohlađeni fluid koji napušta izmenjivač ; 6 – ulaz
fluida koji vrši hladjenje ; 7 – izlaz fluida koji odnosi toplotu ; 8 – čeona ploča koja zatvara prostor 3

U sudu 1 je smešten snop cevi 2 s tim da je prostor oko cevi 3 zatvoren čeonim pločama 8 u kojima su zavareni
krajevi cevi 2. Time je odvojen prostor pa fluid sa kojim vršimo izmenu toplote (npr . hladna voda ) 6 prolazi i
popunjava prostor 3 ., a kroz površinu zidova cevi 2 preuzima toplotu od toplog fluida 4 i odnosi je sa toplom
vodom 7 koja napušta sistem. Na suprotnom kraju razmenjivača toplote ohlađeni fluid 5 takođe napušta razmenu
toplote.
Pločasti razmenjivači toplote
Ovaj tip razmenjivača toplote ( slika PL.1 ) se razvio kao potreba za veoma brzim grejanjem ili hlađenjem fluida
koji su osetljivi na dugotrajniji termički tretman. Tipičan primer je proces pasterizacije mleka kada se traži veoma
brzo zagrevanje za pasterizaciju i nakon toga opet brzo hlađenje mleka da ima što manje promena na kvalitetu
samog mleka.

2
3 Para
4
5
K

Mleko
Slika PL.1. Princip rada pločastog razmenjivača toplote : 1 , 2 , 3 , 4 , 5 – ploče ; K - kondenzat

Kao što slika PL.1 pokazuje razmenjivač toplote (na slici u rastavljenom stanju ) se sastoji iz niza ploča koje imaju
profilisane površine i svaka ima na uglovima otvore za prolaz fluida. Kada se ploče sastave (između po ivicama
ploča i otvora ima sistem za zaptivanje., neki tip zaptivki) tada se dobije niz zatvorenih prostora kroz koje prolaze
fluidi ali je bitno , uvek naizmenično : jednan prolaz za mleko na gore pa sledeći međuprostor za vodenu paru ali na
dole ( dole se odvodi kondenzat K ), opet mleko na gore i tako do kraja.
Otvori na uglovima formiraju cevi kroz koje se gore dovodi vodena para a dole odvodi kondenzat, obrnuto odozdo
se dovodi hladno mleko a gore odvodi toplo . Tokovi vodene pare i mleka su suprotno usmereni.
Profilisanjem površina ploča se obezbeđuje jaka turbulencija fluida u inače uskom preseku međuprostora između
ploča i to daje jaku turbulenciju i veoma efikasan i brz prenos toplote.
Ploča 1 je krajnja i između nje i ploče 2 na dole prolazi vodena para koja predaje toplotu sloju mleka koji
prolazi na gore između ploče 2 i ploče 3 . Dalje između ploča 3 i 4 prolazi vodena para na dole . Znači sloj
mleka između 2 i 3 se greje sa obe stane slojem pare i to daje izuzetno brz prenos toplote jer je sloj mleka
tanak. Na isti način duž celog izmenjivača imamo naizmenično slojeve mleka i vodene pare , svaki sloj
mleka se greje sa dva sloja pare odnosno svaki sloj pare predaje toplotu ka dva sloja mleka .
Složeni razmenjivači toplote
Za posebne slučajeve razmene toplote ( slika 7.11 ) u kojima postoji viskozan fluid., izdvajanje dela fluida u vidu
čvrstog sloja na zidu cevi koja odnosi toplotu ( ovo u slučaju da je reč o hlađenju ). Mora se po jedinici površine
uprkos ovako nepovoljnim uslovima za prenos toplote odvesti toplota sa što većom brzinom. Za te slučajeve su
konstruisani izmenjivači toplote kod kojih postoji stalno struganje površine na kojoj se vrši prenos toplote i
izdvajanje ili čvrste faze ili formiranje mirujućeg sloja tečne faze . Time se obezbeđuje istovremeno i čišćenje
površine prenosa toplote ali i homogenizovanje mase fluida kome se odvodi ili dovodi toplota.

Noževi
Metalni
prsten
Fluid koji se
hladi

Fluid sa kojim
1
se hladi

Termoizolacioni
sloj

Slika 7.11. Presek jednog razmenjivača toplote sa noževima za skidanje istaloženog sloja : 1 - osovina

Na metalnom prstenu koji razdvaja oba fluida se formira sloj čvrste faze hlađenog fluida koji je veliki otpor za
prolaz toplote. Rešenje je u ugradnji dva noža koji su montirani na osovini 1 (velikog prečnika) i koji pri svakom
obrtu osovine dva puta skidaju sloj sa površine hlađenja i obezbeđuju time homogenizaciju temperature u masi koja
se koja je viskozna, a ima i čvrstu, suspendovanu, fazu .. Konkretno u procesima hlađenja fluid koji odnosi toplotu
je tečni amonijak koji se nalazi između metalnih prstenova. Da se spreči prekomerni dovod toplote od okoline
ugrađen je i termoizolacioni sloj.
Primena ovakvog tipa izmenjivača je veoma velika kako u prehrambenoj tako i u hemijskoj industriji gde god se
javlja rad sa viskoznim, lepljivim fluidima, fluidima osetljivim na termički tretman, gde trebaju aseptički uslovi rada
a posebno gde se javlja i formiranje sloja čvrste faze.
Zagrevanje vazduha i gasova (kaloriferi)
U industriji se toplota najčešće prenosi sa vodene pare na vazduh i zagrejani vazduh se najčešće koristi u procesima
sušenja materijala. Kada vodena para predaje toplotu ona po jedinici površine predaje daleko više toplote nego što je
vazduh u stanju da prihvati i to zahteva posebnu konstrukciju razmenjivača toplote kojom se na strani vazduha
značajno povećava površina prenosa. To se postiže tako da se na cev kroz koju prolazi vodena para ugrade „rebra“
(slika KL.1 ) koja su na strani kontakta sa cevi deblja (daju veću površinu prelaza toplote sa cevi na rebro ) a
debljina se smanjuje prema periferiji.

Osovina cevi sa Rebra za prenos

Vodenom parom toplote na
vazduh

Zid cevi sa
vodenom parom

Slika KL.1. Prenos toplote sa cevi na vazduh

Zagrevanje vode direktnim uvođenjem vodene pare

Ovo je uobičajena tehnika pripreme tople vode ( slika DP.1 ) u industriji jer vodena para u kontaktu sa tečnom
vodom prelazi u tečno stanje i predaje toplotu. Za manje količine se koriste „barboteri „ horizontalne cevi koje imaju
veliki broj otvora sa malim prečnikom kroz koje izlazi vodena para. To dobro funkcioniše ali stvara i buku. Bolja su
rešenja kada se vodena para uvodi kroz posebnu konstrukciju koja omogućava intenzivno mešanje vodene pare i
tečne vode , brzo prevođenje pare u tečno stanje i bešuman rad.
 X

Površina vode A
Para
Hladna voda

B
E

Slika DP.1. Princip rada mlaznice za direktno grejanje vode : A , B , C – detalji slike ; E – ejektor ; X - ventil

Detalj A na slici pokazuje nepravilno ugrađivanje izlaza pare direktno iz cevi u masu hladne vode jer deo pare može da
stigne do površine vode i pre no što se obavi kondenzacija. Kao što pokazuje detalj B pravilno je usmeriti mlaznicu sa
vodenom parom tako da ide ukoso na dole jer se time u velikoj meri produžava put mehurića vodene pare prema površini
vode.Najbolje je rešenje C da se vodena para uvodi u sistem malih ejektora E koji usisavaju hladnu vodu, intenzivno je
mešaju sa parom i dolazi do brze kondenzacije.
Tu je važan još jedan značajan detalj,iznad nivoa tečnosti u koju se ubacuje direktna vodena para treba da stoji ventil X
koji blokira povlačenje tečnosti kod prekida rada i kada dolazi do kondenzovanja pare u tom vodu (u cevi se formira
vakuum ). Tu je važan i detalj koji se odnosi na vreme između dva procesa grejanja (slika DP.2 Vodena para kao izvor
toplote
Prenos toplote primenom vodene pare je u suštini jednostavan ali su neki detalji bitni i moraju se
znati
 1 2

8 Direktni
prenos
X
XR toplote

X 3 X
7
A
5 X 6
x x
Razmenjivač toplote
K sa indirektnim
prenosom toplote KL

x
B 9
4

Slika DP.2. Vodena para kao izvor toplote za grejanje : 1 – dovod vodene pare 2 – vod za korisnika koji
koristi vodenu paru sa smanjenim pritiskom ; 3 , 5 – vod koji ide kod korisnika gde nema potrebe za smanjenje
pritiska ; 4 , 7 , 9 – odvod kondenzata ; 6 – ventil na cevi za direktni kontakt pare i vode u segmentu A ; 8 –
povratni ventil ; A – segment u kome se greje voda direktnim mešanjem vodene pare i vode ; B – segment u kome se
primenjuje vodena para za indiretno grejanje ; K – kolektorska cev od koje se granaju cevi ka raznim korisnicima ;
KL – kondezni lonac ; X – ventil ; XR – redukcioni ventil

Tokom upotrebe vodene pare kao izvora toplote za grejanje , indirektnim ili direktnim prenosom , dolazi zbog raznih
razloga do prekida prenosa toplote i hlađenja cevi . Posledica toga je da se u cevima tokom njihovog hlađenja
kondenzuje voda i nastaje određena količina tečne vode, kondenzata. Na datom primeru vodena para 1 ulazi prvo u
kolektor (razvodnik) vodene pare K iz koga se vodena para usmerava na razne korisnike 2, 3 , 5 . U razvodniku
pare K se tokom prekida rada pogona prikuplja nešto kondenzata koji se takođe pre ponovnog starta mora ispustiti
kroz ventil 4 jer bi be toga pri ponovnom startu ka količina tečne vode mogla dobiti veliko ubrzanje u nekoj cevi i
postati vrlo opasna . Ovo je veoma bitan detalj koji se mora znati.
Najčešće se vodena para primenjuje putem indirektnog prenosa toplote ( segment B ., dovod pare kroz vod 5 ) i tu je
bitno da sva količina vodene pare pređe u kondenzat . Zbog toga uvek postoji neki uređaj , kondez lonac KL koji
sprečava izlaz vodene pare a omogućuje izlaz samo kondenzovane vode . Taj kondenzat 9 se kontinualno odvodi .
Ako postoji i korisnik A , (razmenjivač toplote sa direktnim prenosom , dovod pare kroz vod 3) u kome vodena para
direktno ulazi u vodu kroz ventil 6 tada kod prekida grejanja postoji mogućnost da zbog kondenzacije vodene pare u
cevovodu 3 dođe do nastajanja vakuuma i uvlačenja vode ( ili nekog rastvora) u cevovodni sistem. To se sprečava
povratnim ventilom 8 koji propušta fluida samo u pravcu posude a nastali kondenzat ili povučena tečnost se pre
ponovnog kretanja ispušta kroz pomoćni ventil 7.
Postoje i korisnici vodene pare koji treba da rade sa parom manjeg pritiska ( na slici je to vod 2 ) tada na tom vodu
mora da postoji poseban ventil XR koji redukuje pritisak .

Odvajanje kondenzata iz sistema grejanja sa vodenom parom

Na slici KL.1 je data skica koja pokazuje kako funkcioniše kondenz lonac sa plovkom kojim se izdvaja kondenzat
vodene pare iz grejnih tela . Zadatak ovog uređaja je da iz grejnog prostora ispušta samo kondenzat i time
obezbeđuje da se sva vodena para u grejnom telu prevede u tečno stanje , kondenzat, i obezbedi time da se toplota
kondenzacije prenese na materijal koji se greje.

Ulaz pare i kondenzata

Plovak

Izlaz
Nivo kondenzata
kondenzata

Pločica

Slika KL.1. Skica kondenz lonca sa plovkom

Iz grejnog tela se u kondenz lonac sliva kondenzat i vodena para i u loncu imamo postavlen neki zadati nivo tečne
faze. Dok je nivo tečnosti na zadatom nivou pločica naleže na otvor izlazne cevi i kondenzat ne ističe iz lonca jer
poluga mehanički pritiska pločicu.Kada se vrši grejanje tada imamo stalni dotok kondenzata i nivo tečnosti se
podigne i to podiže plovak i pomera ručicu koja odmiče pločicu i stvara slobodni prolaz za izlaz kondenzata (kako
slika i pokazuje ) . Što je priliv kondenzata intenzivniji nivo se više podiže i prolaz je sve više otvoren.
Hlađenje i rashladne mašine.
Razmena toplote između dva fluida uvek ima i grejanje i hlađenje i ako tako posmatramo jedan razmenjivač toplote
koji koristi vodenu paru za dovod toplote ona se u procesu hladi a drugi fluid se greje. Ipak u industriji razlikujemo
procese u kojima je grejanje nekog fluida cilj i procese u kojima je cilj da neki fluid hladimo i takvu grupu procesa
posmatramo kao hlađenje. Primer je hlađenje nekog zasićenog rastvora da dođe do procesa kristalizacije. To je cilj, i
hlađenjem se snižava temperatura , smanjuje se rastvorljivost rastvorene supstance i nastaju kristali.
Kompresioni način odvođenja toplote u svom najjednostavnijem obliku ima jedan kompresor , dva razmenjivača
toplote (kondenzator i isparivač) i radni fluid (slika H.1 )
 Kondenzator Isparivač

Kompresor
Fluid koji
Se hladi

Topla
voda

Hladna X
voda
Ventil

Ohlađeni
fluid

Slika H.1. Kompresioni način odvođenja toplote

Kompresor usisava pare radnog fluida (tipično amonijak ) iz isparivača i pod većim pritiskom ( uz utrošak energije
za rad kompresora ) potiskuje pare u kondenzator u kome se radni fluid prevodi u tečno stanje a tolotu kondenzacije
predaje hladnoj vodi koja se zagreva i napušta sistem. Tečni fluid koji se preko ekspanzionog ventila vodi u
isparivač gde prelazi u gasno stanje a toplotu potrebnu za isparavanje preuzima od fluida koji se hladi i koji kao
ohlađeni fluid sa nižom temperaturom napušta sistem. Na strani kondenzatora se namesto vode za hlađenje može
koristiti i vazduh ( kompresioni hladnjaci u domaćinstvu ).
Vakuum hlađenje se primenjuje u slučajevima kada se usled sniženja pritiska isparava voda iz nekog rastvora
( uopšteno pare rastvarača i iz nekog rastvora u organskom rastvaraču) , posledica toga je sniženje temperature , rast
masenog udela rastvorene materije i izdvajanje kristala. Kada se radi o vodenim rastvorima vodena para se najčešće
kondenzuje u barometrijskom kondenzatoru.
Slika H.2 pokazuje princip vakuum hlađenja u kome se u evaporatoru pod vakuumom isparava deo tečnosti koja se
hladi . Toplota isparavanja se preuzima iz mase tečnosti i to vodi ka sniženju temperature . Ukoliko se radi o nekom
rastvoru tada se povišava i maseni udeo rastvorene materije i eventualno dolazi i do kristalizacije. Nastale pare iz
evaporatora ulaze u ejektor i mešaju se sa vodenom parom koja daje potrebnu energiju za ovaj tip hlađenja. Smeša
para sada iz ejektora ide u kondenzator gde se hladi i kondenzuje a toplotu predaje vodi za hlađenje .
 Ejektor
Hladna voda
Vodena
para

Evaporator Kondenzator

Rastvor

Ohlađeni rastvor Topla voda

Slika H.2. Vakuum hlađenje (GEA Jet Pumps GmbH)

Sistem vakuum hlađenja ima prednost jer nema pokretnih delova na uređajima , može da obavlja hlađenje i u
kontinualnom toku ili za određenu količinu tečnosti , potreban je krajnji minimum radne snage. Za svaki otpareni 1
% vode iz rastvora se temperatura snižava za oko5,7oC ali to zahteva i znatan utrošak vodene pare za pogon ejektora
što je minus . Ipak ova tehnika se dosta široko primenjuje u hemijskoj industriji.

Termoizolacija
 Gubitak toplote
Zaštitni lim

Cev

Vosak

Termoizolacija

Cev za dovod
toplote

Slika TI.1. Transport fluida koji imaju visoku temperaturu topljenja

(prema pdf : BOILER.Spirax pp.23 ., knjiga )

Na primeru transporta voska kroz cevovod se daje prikaz jednog problema i rešenja koji je vezan za gubitke toplote
iz tečnosti ka okolini. Vosak ima temperaturu topljenja koja je viša u odnosu na spoljnu temperaturu i ukoliko bi se
transportovao kroz neizolovanu cev došlo bi do stvrdnjavanja usled gubitka toplote. Ukoliko se ugradi
termoizolacija oko cevi tada kod kratkih rastojanja ne dolazi do tolikih gubitaka toplote da to ometa transport.
Ukoliko je cevovod dovoljno dug tada i termoizolacija nije dovoljna i potrebno je ubaciti i tanke cevi koje imaju
fluid kojim se cev sa voskom dodatno dogreva. Ovo ima i dobru stranu što kod iznenadnih prekida transporta
omogućava da se ohlađeni i stvrdnuti vosak ponovo dovede u tečno stanje i omogući ponovni transport. Ovo je
značajno u nizu slučajeva u hemijskoj i prehrambenoj industriji.