АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ...

85

Прегледни рад УДК: 728.6:39(497.11)”17/19”

Душкo Кузовић
Живојин Крсмановић

АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ

ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ
ОД ПОЧЕТКА 19. ДО ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА1

Апстракт: Архитектура сеоске куће Колубаре и Подгорине, поред

великог броја заједничких елемената које има са архитектуром Србије,
има својих особености. Организација куће се развијала од једноделне,
дводелне, троделне, до четвороделне и сложене куће. Просторни склоп
куће је у једној и две етаже, са и без подрума. Најчешће, подрум се гради
у притесаном камену, корпус приземља у бондруку с различитим врстама
испуне, кров је на четири воде. Обликовно кућа садржи доста елемената
динарске брвнаре и њеног варијетета куће осаћанке.
Кључне речи: aрхитектура сеоске куће Колубаре и Подгорине,
типологија сеоске куће, динарска брвнара

Увод

Тема овог рада је архитектура сеоске куће на простору ваљевске Колу-

баре и Подгорине, у периоду од краја 18. до краја прве половине 20. века.
Прекретница у развоју архитектуре на овом простору јесте ослобођење од
османске власти, од када почиње несметан развој сеоских насеља. Проме-
на политичких прилика доводи до слободних миграција становништва и
до промене привредних и економских потреба становништва. Територија

1
Овај рад је проширење и разрада рада објављеног у часопису Facta Universitatis.
86 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Колубаре и Подгорине је до ослобођења била релативно ненасељена, због

ратних дешавања на овом подручју или у његовој непосредној близини,
која су деценијама уништавала и разарала сваки облик живота. Подручје
истраживања је ограничено следећим местима: са севера, део планине
Влашић и села Гола Глава и Кршна Глава, варошица Лајковац, средњи ток
реке Колубаре; с југа, планине Медведник, Јабланик, Повлен, Маљен, Суво-
бор; са запада, река Пецка и планина Влашић; са истока, река Љиг до ушћа
у реку Колубару, односно линија села Ћелије, Липље, Бранчић, Гукоши, Ла-
линци, Кадина Лука. [Слика 01]
Климатске прилике у овом региону су следеће: средња температура ваз-
духа износи око 11 °C, најхладнији месец је јануар (0,2 °C), а најтоплији јул
(21,4 °C); јесен (11,6 °C) је топлија од пролећа (11,1 °C). Просечна годишња
висина падавина износи 785,7 мм, најкишовитији месец је јун, а најсувљи
фебруар. Пошумљеност и природни услови за градњу указују да је почетком
19. века простор био значајно пошумљен. За шуме Колубаре и Подгорине
Љубомир Павловић (1907: 26) је записао:
„Највеће благо обеју области, а има их уопште доста. У по-
гледу пошумљења обе области могу се узети као најшумовитије
области у Краљевини, а то је од велике пажње према користи-
ма шума и непренасељености ових области, чему је много при-
помогла и велика удаљеност области од каквог јачег и живљег
саобраћајног центра.“
Области које немају шума су карстна поља. У пролеће 1808. године ру-
ски мајор В. А. Грамберг дошао је из села Субјел, поред Косјерића, у село
Мратишић „преко великих гора и шума, на половина пута Црна река“, и даље
отишао у Ваљево, „кроз брдовите предјеле обрасле ријетком шумом“.2
Порекло становништва. У Колубари и Подгорини крајем 19. века, на-
лазе се 1,152 породице, од којих су 78 старе (себе називају оџаковић или
кољеновићи), а досељених 1,074. На 78 старих породица (6,77% укупног
броја породица) долазе 1,203 дома (12,8% од укупног броја домова), одно-
сно приближно 15 домова на једну стару породицу. На досељених 1,074
породица има 8,150 домова, приближно 8 домова. Старије породице с ду-
жим континуитетом на датом простору умножавале су број кућа деобом
(Павловић 1907: 31). Географијом и историјом краја детаљније су се бави-
ли Јован Цвијић (1922), Љубомир Павловић (1907), Владимир Кривошејев
(2012). Архитектуром и руралном културом краја бавили су се Александар
Дероко (1974), Бранислав Којић (1940, 1940а), Ђорђе Симоновић (Којић,
Симоновић 1975), Ранко Финдрик (1994, 1998, 1999), Завод за заштиту спо-
меника културе Ваљево, Републички Завод за заштиту споменика културе
у Београду,3 Драгиша Милосављевић (2000), Гостовић (2008), Игор Марић
2
Ранковић, З., Мионички 19. век, Ревија Колубара, http://revija.kolubara.info/sh/119/75/913/;
приступљено 07. 06. 2013.
3
Група аутора (1990); Томашевић (1992); Ћеранић et al. (1995); Крстановић, Живковић (1995)
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 87

(2011), Здравко Ранковић (2002), Надежда Пешић Максимовић (1974) и До-

брослав Павловић (1962).
Динарска брвнара. Истраживана област се налази на самој граници
простора који захавата динарска брвнара, стога Александар Дероко (1974:
14) сматра да се на овом подручју сусрећу утицаји динарске брвнаре, куће
бондручаре и панонске куће од набоја. [Слика 02]

Документација

На подручју Колубаре и Подгорине сусрећу се различита решења

објеката, по организацији и конструктивном склопу. Највећи број сачуваних
примера датира из друге половине 19. века.

2.1. Окућница

Сеоски живот се одвијао у оквиру задруге, као основног облика при-

вредне организације. Домаћинство је било организовано у неколико мањих
објеката како би се објекти лако могли раставити и пренети на друго ме-
сто у случају потребе. Зграде су се преносиле због опасности од Османлија
до треће деценије 19. века; а након ослобођења су се преносиле при деоби
задруге, при продаји објекта, за мираз или из потребе да се домаћинство
организује на другом месту. У средишту задружног насеља или окућнице
налази се кућа, а око ње су распоређене „зграде“. Зграде које су најближе
кући су вајати, чардак, млекар и хлебна пећ, а даље се налазе остали помоћни
и привредни објекти. У погледу оријентације, са источне стране куће се
налазе вајати, а са западне и јужне помоћне и производне зграде. Уколи-
ко постоји гостинска кућа, она се налази најближе путу којим се приступа
домаћинству. [Слика 03–06]

2.2. Кућа

Кућа на истраживаном простору може се класификовати према орга­

низацији, конструктивном решењу и обликовним особинама. За овај рад ода-
брана је класификација објеката према њиховој унутрашњој организацији.
Према наведеним критеријумима приложени су и анализирани примери.
88 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

2.2.1. Једноделна кућа

Стара Кућа Велимира Урошевића, село Вировци, око 1815. године

[Слика 07]

Овај објекат карактерише организација објекта у виду једне просторије.

Због једноставности објекта асоцира пре на помоћни објекат него на кућу за
становање. Кућа се састоји од једне просторије (510х605 цм), у коју се улази
кроз врата постављена на углу објекта. Конструкција објекта је начињена са
три стране од талпи на унизу, а са једне стране у бондруку. Кров је на четири
воде а покривач бибер-цреп. Обликовање објекта је једноставно и последи-
ца је изабраног конструктивног решења.

2.2.2. Дводелна кућа

Нова кућа Велимира Урошевића, село Вировци,

око 1850. године [Слика 08]

Ова кућа је знатно сложеније организације него једнопросторна кућа.

Основа се састоји од две собе, у које се приступа преко терасе која се пру-
жа дужом страном објекта. Испод приземља се налази подрум у виду једне
просторије у коју се приступа од споља. Конструкција подрума је начињена
од камена дебљине 60 цм. Спрат је начињен у бондруку са веома педантно
изведеном конструкцијом. Облепљен је са лепом. Стреха је широка, кров је
на четири воде, а кровни покривач ћерамида. У обликовању и организацији
објекта очигледни су утицаји куће бондручаре.

2.2.3. Троделна кућа

Троделна кућа – варијанта 1 („кућа“ постављена бочно у основи)

Кућа Војина Марковића, село Богатић, око 1907. године
[Слика 09.1 и 09.2]

Ово је кућа с подрумом и приземљем. У приземље се улази преко терасе

с доксатом на крају. Преко овог трема улази се у оџаклију, из које се даље
приступа у две собе. На саставу зидова, који деле те просторије, смештен
је димњак. Оџаклија је подужно организована и има два прозора на дужем
зиду, док собе имају по један прозор на сваком спољашњем зиду. Подрум је
саграђен од притесаног камена; масивнији камени блокови су употребљени
на угловима. Посебно су добро обрађени камени блокови код терасе.
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 89

Међуспратна конструкција је изведена од дрвених тавањача. У подрум воде

два улаза, што упућује на претпоставку да је некада био преграђен на две
просторије. Улазна врата су засвођена луковима озиданим помоћу печене
цигле. Зидови у приземљу су грађени као бондрук са испуном од плетера и
лепом од сламе, и глине са мноштвом укрућења у свим правцима. Уз про-
зор је један стуб целом висином, а с друге стране прозора је други стуб
који је наслоњен на косник и пружа се до венчанице. Ова бројна укрућења
су омогућила да је кућа, и поред значајних оштећења крова, у веома до-
бром стању. Конструкција тавана је саграђена помоћу дрвених тавањача.
Прозори имају по два крила, од којих се један пар отвара напоље, а један
ка унутра, а између се налазе металне решетке. Улазна врата су декорисана
геометријским облицима. Посебно атрактивно је начињена ограда код улаз-
не терасе. Кров је сведен на четири воде над квадратном основом с кратким
слеменом, захваљујући благој промени нагиба крова. Кровни покривач је
бибер-цреп. Стреха је опшивена одоздо и украшена специјално обликова-
ним дашчицама.

Кућа Живојина Стевановића, село Богатић, око 1880. године

[Слика 10]

Кућа је приземан објекат правилне квадратне основе с краја 19.

века. Мада је смештена на терену под осетним нагибом, нема подрум.
Организација унутрашњости је слична динарским брвнарама: састоји се из
куће (оџаклије) и две собе. У кући се налази један прозор и двоја наспрамна
врата. Подови су обрађени на сличан начин као у динарској брвнари: у кући
је набијена земља, у једној соби је дрвени патос, а у другој набијена земља.
У прилагођеном углу просторије држи се вода и елементи покућства. На
месту састава унутрашњих зидова налази се димњак. Обе собе имају по два
прозора на сваком спољашњем зиду, а прозори, који су један поред другог,
нису симетрично постављени. Улазна врата су декорисана геометријским
облицима и веома су слична вратима на кући Живојина Стевановића из ис-
тог села. Кров је на четири воде и нема слеме, а кровни покривач је бибер-
цреп. Надстрешнице над улазним вратима су новијег датума.

Нова кућа Марјана Бебића, Вујиновача, село Бебића Лука,

око 1880. године [Слика 11]

Кућа грађена на терену који је у нагибу, тако да је просторна организација

куће заснована на концепцији која садржи приземље и сутерен. Приземље је
формирано с три просторије, од којих је једна кућа, која се налази у бочној
половини објекта, и две собе, које се налазе у другој половини објекта.
90 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Огњиште се налази у централном делу основе објекта. У кућу се улази

само с једним вратима. Темељни зид је зидан од притесаног камена, корпус
објекта је саграђен у бондруку дебљине 15 цм. Кров је на четири воде по-
кривен бибер-црепом.

Кућа Марјана Бебића, Вујиновача, село Бебића Лука, око 1880. године
[Слика 12.1 и 12.2]

Ова кућа је занимљив пример троделне организације – кућа и две собе

– која је, вероватно због поделе домаћинства, доживела реорганизацију
како би задовољила потребе две породице које живе самостално. Основна
организација куће се заснива на кући с два спољашња улаза и две собе у
које се приступа из куће. Собе су неједнаке величине. Током реконструкције
кућа је подељена на два дела, а сваки од новоформираних делова је задржао
везу са собама. Тако су формиране две самосталне функционалне целине.
Огњиште је опет лоцирано у средини објекта, по узору на ранији распоред.
Просторна организација куће је последица топографије терена на коме
је подигнута али и просторних потреба домаћинства. Терен на коме се на-
лази кућа је у благом паду тако да је испод дела куће са собама форми-
ран високи темељ. Међутим, мада је било потребно мало да се у простору
темеља формира подрум то није учињено, већ је целокупан простор насут
са земљом. Кров је четвороводан са кратким слеменом постављеним пара-
лелено са ширином објекта.
Конструкција куће се заснива на комбинацији масивног зида, зиданог у
камену, бондрука и дрвених талпи. Камени зид је кориштен у делу објекта
према падини брда ради заштите од евентуалних површинских вода. Како
је камени зид висине од 1 до 1,2 метра, простор између врха каменог зида и
стрехе је искориштен за простор за одлагање, и то формирањем зида помоћу
две хоризонталне греде између којих је нанизан вертикално постављени
шашовац. Зид соба је начињен у бондруку. Кров куће је четвороводан, а
покривач је бибер-цреп у једноструком слогу. Грбине и слеме су покриве-
не ћерамидом. Обликовање објекта је последица конструктивног решења:
темељни зид, корпус објекта и кров формирају три целине, које се издвајају
по материјалу, боји и фактури. Прозори су двокрилни са спољашњим капци-
ма и распоређени су према потребама унутрашње просторије; тако, велика
соба има два, а мала соба један прозор. Објекат је занимљив пример про-
сторно богате куће, која је ради деобе домаћинства једноставно подељена
према потребама.
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 91

Троделна кућа – варијанта 2 (кућа постављена централно у основи)

Кућа Милоша Марковића, село Богатић, око 1882. године [Слика 13]

Кућа има приземље с подрумом, који са налази испод једне трећине

основе. Кућа је правилне издужене правоугаоне основе, постављена управ-
но на пад терена; саграђена је 1882. године. Подрум је сазидан од камена
различитог облика. Улаз у подрум је израђен у виду свода од печене опе-
ке. Међуспратна конструкција је од дрвених тавањача с дрвеним подом
одозго. Организација унутрашњости се састоји из куће и две собе у које
се улази из куће, међутим, нема димњака. Све просторије поседују про-
зоре на свим спољашњим зидовима, а огњиште – што је прилично редак
случај – има прозор не само преко пута врата, већ постоји и веома мали про-
зор поред улазних врата. Зидови приземља су грађени у бондруку с дрве-
ном конструкцијом и испуном од плетера, и лепом од сламе и глине. Над
приземљем је урађена међуспратна конструкција помоћу дрвених тавањача
с даскама на унизу, а касније је то све омалтерисано. Прозори имају по два
крила, од којих се један пар отвара напоље а један унутра, а између се налазе
металне решетке. Улазна врата су декорисана поделом помоћу водоравног и
усправног ојачања на четири једнака поља. Кров је на четири воде с препу-
стом над доксатом, и покривен је бибер-црепом. Надстрешница код улазних
врата прекрива некакву терасу која није типичан доксат, али је вршила такву
улогу. Овај објекат је тешко довести у везу с неким узорима без знања како
се одвијао живот у тој кући и чиме су се њени житељи бавили. Сам облик је
доста далек одјек типичне варијације динарске брвнаре у ваљевском крају, а
исто важи и за просторну организацију приземља.

Кућа Живојина Крсмановића, село Доње Лесковице, око 1950. године

[Слика 14]

Кућа је саграђена на равном терену с ниским темељним зидом. Основа

је правоугаона и организована је око централно смештене куће са две собе,
лоциране са две бочне стране. Централна просторија, мада врши функцију
куће, има малу ширину од 230 цм, што је вероватно резултат доступних
средстава и расположивих знања о грађењу. Свака просторија има по два
отвора преко којих се осветљава и ветри. Темељни зид је начињен од при-
тесаног камена зиданог у кречном малтеру. Зид корпуса објекта је од опеке
дебљине 25 цм. Кров је четвороводан и покривен жљебљеним црепом.
92 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Троделна кућа – варијанта 3 (кућа постављена централно у основи,

већи број соба)
Кућа М. Марковића, село Сирдија, око 1900. године [Слика 14]

Кућа је постављена паралелено са изохипсама, на благо нагнутом те-

рену, тако да је испод половине куће формиран висок темељни зид. Осно-
ва објекта је правоугаона и формирана је око централно постављене куће,
око које се са две бочне стране налазе по две собе. У објекат се приступа
преко трема, који је покривен и на који се ступа преко једнокраког степе-
ништа. Свака од просторија има по два прозора смештена, услед положаја
просторије у основи куће, на два суседна зида. Централна просторија се
осветљава преко прозора и улазних врата. Ватриште, преко кога се греју
собе, ложи се из централне просторије. У селу Сирија овај простор називају
оџаклија.
Темељи су начињени од притесаног камена зиданог у кречном малтеру,
а спојнице су потом дерсоване. Зидови корпуса објекта су зидани у опеци, у
кречном матеру дебљине 50 цм, док су преградни зидови 30 цм. Кров куће
је четвороводан с дугим слеменом, које прати геометрију основе објекта
и покривен је с бибер-црепом. Кућа на фасади корпуса има једноставну
декорацију која се састоји од пиластера лоцираних на угловима објекта и
на местима унутрашњих преградних зидова. Око прозорских отвора се на-
лази оквир с наглашеним потпрозорним и натпрозорним кратким венцем.
Дуж стрехе се налази стрешни венац, који је компонован у два дела: висо-
ки наглашени венац и профилисани венац којим се покрива избачај стрехе.
Кућа је веома занимљив пример еволуције тропросторне куће са централно
смештеном кућом и подељеним бочним собама на два дела. Повећани зах-
теви за простором утицали су да су габарити објекта знатно већи него код
објеката сличне организације.

2.2.4. Четвороделна кућа

Кућа Негована Давидовића, селу Богатић, око 1890. године

[Слика 16.1 и 16.2]

Кућа се састоји од подрума и приземља над основом која је приближно

квадратног облика. Подрум се налази под половином основе куће. У при-
земни део куће улази се преко терасе са степеницама. У приземљу се налазе
четири собе. Свака соба поседује по два прозора, осим улазне која на месту
прозора има врата. Овај објекат представља типичан пример четвороделне
куће настале на основи квадратне основе у којој су кућа и соба подељене
на две просторије. Кућа нема огњишта нити оџака, и вероватно представља
објекат који служи само за становање, док се остали кућни и породични по-
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 93

слови одвијају у другим објектима у домаћинству. Зидови подрума су зида-

ни од полуобрађеног камена сличне величине и облика. На два места између
камених блокова остављена је шупљина за проветравање. Над двокрилним
улазним вратима у подруму налази се лук озидан циглама. Међуспратна
конструкција је дрвена и ослоњена је на спољне зидове. Зидови приземља
су у бондруку са испуном од плетера и лепом од сламе и глине. Таванска
конструкција је саграђена помоћу тавањача, које се ослањају на венчаницу и
које су увезане на можданац. Подови у просторијама су од набијене земље
– што у виду пода на тлу, што у виду земље која је насута на међуспратну
конструкцију над подрумом. Кровна конструкција је дрвена, а рогови су
ослоњени на поклопнице, које укрућују конструкцију тавана поклапајући
тавањаче одозго. Кров је на четири воде с кровним површима с једнаким
нагибима, што условљава настанак кратког слемена. Кровни покривач је
бибер-цреп. Кров великог нагиба представља одраз начина грађења Осаћана
или мајстора који су свој занат научили од њих. Објекат је дозидан током
експлоатације.

Дискусија

3.1. Просторни развој сеоске куће Ваљевске Колубаре и Подгорине

[Слика 17]

Једноделна кућа. О једноделним кућама у другој половини 19. века го-

вори новински запис 16/28. фебруара 1875. године у Листу Ослобођење из
Крагујевца, у коме се пише о структури стамбеног фонда сиромашнијих
слојева друштва у Срезу колубарском:
„Велики број породица има врло мало земље, с кућицом која
се зове ’кулача’, ’чатрља’ и ’бурдељ’ а без имало стоке.“4

Пример: Стара Кућа Велимира Урошевића, село Вировци, око 1815. го-
дине [Слика 07].
Дводелна кућа. Њен развој се може пратити од почетка 19. века,
а понегде и раније. Она се развијала као двопросторни објекат у коме је
једна просторија кућа у којој се налази огњиште, а друга соба. Оваква
организација указује на сличност с динарском брвнаром. Судећи према тех-
ничким решењима која су примењена на кућама у овом подручју, евидент-
не су аналогије с кућом насталом на простору источне Босне – осаћанком.

4
Ранковић, З., Ревија Колубара, http://revija.kolubara.info/sh/119/75/913; приступљено 07.
07 .2013.
94 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Утицај неимара Осаћана доводи до промене архитектонског обликовања и

допуњава функционални садржај додавањем долапа, огњишта и осталих ка-
рактеристичних елемената.
На истраживаном простору кућа је ретко грађена од ућертених брвана,
као код динарске брвнаре, већ као бондручана конструкција са испуном од
плетера. Најстарији примери нису имали прозоре већ баџу, отвор у крову
који је служио за одвод дима и делимично осветљавање унутрашњости. У
кући се водио део привредног живота, спремала храна, прерађивале намир-
нице и израђивани су предмети и алатке. Друга просторија је соба, које је у
бондручној конструкцији са испуном од плетара и с једним или два прозора.
Ова соба је кречена и грејана, у њој се спавало, примали су се гости, и свет-
ковало се при софри или трпези. Просторна организација ове групе објеката
је сачувана у примерима кућа Велимира и Велибора Урошевића у селу Ви-
ровци, мада је општи архитектонски израз и артикулација, као и додатак
дрвеног доксата, везује за варошке куће тзв. балканског или оријенталног
типа.
Пример: Нова кућа Велимира Урошевића, село Вировци, око 1850. годи-
не [Слика 08].
Троделна кућа. Ова група објеката настаје као наредна етапа у развоју
организације куће, упоредо с променама у породичном, друштвеном и
привредном животу. Без обзира на временски период у коме су грађене
или економске услове у којима су настале, ове куће задржавају поделу на
три просторије. Разлике у интерпретацији основног модела организације
варирају од варијанти које воде порекло од динарске брвнаре; основа куће
подељена је на две половине – кућу и две собе; централна просторија има
улогу куће, док су бочне просторије намењене као собе. Најсложенија фаза
се састоји од централне просторије која има улогу куће, а са њених бочних
страна се налазе по две собе.
Почетком 20. века долази до гашења задружног живота, кућа слу-
жи мањем броју укућана. У њој почињу да живе сви њени чланови, па
се због наведених узрока кућа усложњава, мења организацију, изглед и
начин грађења. Зграде и вајати на окућници почињу да служе као оста-
ве, и попримају поједине функције у производњи и складиштењу. Према
просторној организацији куће, с једне стране, преузимају доста конструк-
тивних и обликованих елемената из архитектуре централне Европе; ипак, с
друге стране, и даље су блиске традиционалној кући, јер су пратиле начин
породичног живота.
Посматрајући начин обликовања објекта примећује се постепе-
на еволуција: од једноставне архитектуре која је практично резултат
примењеног конструктивног система и материјализације – попут динарске
брвнаре, преко једноставних форми без декорације, до сложених и богатих
форми с декорацијом у виду пиластера, стрешног венца и прозорских окви-
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 95

ра – када куће почињу да следе архитектонске узоре стамбених зграда за-

падно од Србије.
Након Другог светског рата, куће прате промене у сеоском домаћинству.
У овом периоду многе породице напуштају село, а начин привређивања
се мења с продором нових техничких достигнућа. Сеоска кућа престаје
да буде објекат настао искључиво према потребама породице. На њену
организацију почиње да утиче и обликовање и други чиниоци, као што је
повећани обим расположивих средстава сеоског домаћинства и релативно
мала цена материјала за градњу. Постепено, у таквим околностима, нестаје
штедљива и сведена логика сеоске куће. У овом периоду губи се простор-
на и организациона веза између породичног живота и организације куће.
Потпуно изгубивши везу с породичним животом, кућа постаје место где
се укрштају разноразни утицаји и лакше прихватају страни утицаји. Мало
која од кућа која је настала у овом периоду може се назвати хармоничном и
лепом.5
Ова етапа у развоју оличена је у кући с три просторије, и она се развијала
на три начина:
а) Варијанта 1: поделом основе куће на три просторије, које су груписа-
не у две групе и које заузимају две половине објекта: бочно се налази кућа,
док другу половину заузима простор подељен на две собе једнаке или раз-
личите површине.
Примери: Кућа Војина Марковића, село Богатић, око 1907. године [Сли-
ка 09.1 и 09.2]
Кућа Живојина Стевановића, село Богатић, око 1880. године [Слика
10]
Кућа Марјана Бебића, Вујиновача, село Бебића Лука, око 1880. године
[Слика 12.1 и 12.2]
Нова кућа Марјана Бебића, Вујиновача, село Бебића Лука, око 1880. го-
дине [Слика 11]
б) Варијанта 2: поделом основе на три просторије од којих централна
просторија има улогу куће, док бочне просторије имају улогу собе.
Примери: Кућа Милоша Марковића, село Богатић, око 1882. године
[Слика 13]
Кућа Живојина Крсмановића, село Доње Лесковице, око 1950. године
[Слика 14]
в) Варијанта 3: даља разрада Варијанте 2, која се заснива на централној
просторији која има улогу куће, док су бочне собе подељене на по две
просторије. Због нараслих функционалних захтева димензије куће су
повећане. Поред наведеног, конструктивни систем се развија са зидовима
веће дебљине. Темељни зидови су рађени од притесаног камена.

5
Због ограниченог простора неће се анализирати друштвени, културни, економски,
социјални, политички и други разлози који су довели до поменутих промена.
96 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Пример: Кућа М. Марковића, село Сирдија, око 1900. године [Слика

14]
Четвороделна кућа је наредна етапа у развоју организације куће. Њу
карактерише квадратна основа, четири просторије и велики нагиб кро-
ва. У основи објекта су и даље присутна двоја, наспрамна, врата. Кућа се
организује кроз четири просторије, које настају дељењем куће и собе на по
две просторије.
Начин организације куће који је настао уздужном, а не попречном поде-
лом основе на два дела, назван је Кућа тамнавка. Део куће у који се улази се
састоји из оџаклије; она је скраћена, тако да је у новоформираној просторији
остављен простор за собу, а друга половина куће је подељена на две или чак
три собе. Ова четвороделна, а понекад и петоделна кућа је својевремено била
распрострањена махом у Колубари (Крстановић, Живковић 1995: 112).6
Пример: Кућа Негована Давидовића, село Богатић, око 1890. године
[Слика 16.1 и 16.2].

Закључак

Ваљевска Колубара и Подгорина је област на граници простора у

коме се налази динарска брвнара. Захваљујући таквом положају, долази
до преплитања утицаја суседних области – шумадијске куће и балканско-
оријенталне куће са основним обрасцем динарске брвнаре. Утицаји сусед-
них области на основни образац динарске куће, испољавају се на више на-
чина: кроз организацију, конструкцију и обликовање куће. Овај рад је по-
кушао да расветли какав је био однос између породичног живота, начина
привређивања и појединих фаза у развоју организације куће.
Сваки прелаз из једне фазе у наредну дешавао се захваљујући
појединачним утицајима или групама утицаја који су модификовали у цело-
сти или само делимично затечени облик куће. Организација куће је про-
шла пут од једноделне, преко дводелне (сличне кућама осаћанкама), затим
троделне куће (са две путање развоја), до четвороделне куће. Конструкција
објекта је претрпела специфичан развој са сличним односима у организацији
и конструктивном решењу објекта као и у околним просторима Србије.
Најједноставније и најраније решење је брвнара или талпара. Сви сачувани
примери су варијанте објекта од талпи и бондрука или искључиво у бон-
дручном систему. Испуна је претежно у преплету и лепу. Кров је на четири
воде са слеменом, чак и код основа које су квадратног облика. Највећи тех-
нолошки напредак у изградњи објеката десио се с продором градитеља из
6
Крстановић, Живковић (1995: 112)
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 97

источнобосанске области Осат, који су са собом донели градитељску вешти-

ну која је утицала на техничка решења у објекту.
Обликовање кућа је засновано на архитектонским обрасцима којима је
основа динарска брвнара. Посебан период каратеришу варијантна решења
настала под утицајем куће бондручаре. Финална етапа су куће обликоване
под утицајем архитектуре средњеевропске куће. Кућа Колубаре и Подго-
рине је значајан документ о развоју сеоске куће у Србији. Мада се према
својим општим карактеристикама у потпуности поклапа с развојем сеоске
куће Србије, у појединим локалним решењима издваја се из општег еволу-
тивног тока и даје значајан допринос историји архитектуре Србије.

Порекло илустрација

Слика 01. Павловић, Љ. Колубара и Подгорина, Београд, 1907.

Слика 02. Дероко, А. Фолклорна архитектура у Србији. Београд: Научна
књига, 1974.
Слика 17. Томашевић, Б., Народно градитељство – резултати истраживања
у 1991. години.
Колубара 1. Београд: РЗЗСК, 1992.
Слика 03 до 16. мр Живојин Крсмановић, дипл. инг. грађ., Ваљево

Литература

Гостовић, М. Село Богатић – ваљевски. Ваљево, 2008.

Група аутора. Ваљевска Колубара. Ваљево, 1990.
Дероко, А. Фолклорна архитектура у Србији. Београд: Научна књига, 1974.
Којић, Б. Стара градска и сеоска архитектура у Србији. Београд, 1940.
Којић, Б. Шумадија и Поморавље. Београд, 1940а.
Којић, Б., Симоновић, Ђ. Сеоска насеља у Србији. Београд, 1975.
Кривошијев, В. Ваљево. Настанак и развој града. Ваљево, 2012.
Крстановић, Б., Живковић, Н. Културноисторијски развој подручја. Колуба-
ра 2. Београд: РЗЗСК. 1995, 109–115.
Максимовић, Н. П. Споменичке вредности сеоских центара у Србији. Бео-
град, 1974.
Марић, И. Традиционална архитектура Поморавља у савременој архитек-
тури. Београд, 2011.
Милосављевић, Д. Осаћански неимари. Београд, 2000.
98 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Павловић, Д. Цркве брвнаре у Србији. Београд, 1962.

Павловић, Љ. Колубара и Подгорина. Београд, 1907.
Ранковић, З. Ваљевски крај у XX веку. Ваљево, 2002.
Томашевић, Б. Народно градитељство – резултати истраживања у 1991. го-
дини. Колубара 1. Београд: РЗЗСК. 1992, 39.
Ћеранић, З., Дражић, Т., Томашевић, Б. Архитектонска анализа објеката на-
родног градитељства и предлог њихове заштите. Колубара 2. Београд:
РЗЗСК. 1995, 115–179.
Финдрик, Р. Народно неимарство. Сирогојно, 1994.
Финдрик, Р. Динарска брвнара. Сирогојно, 1998.
Финдрик, Р. Вајати знамење младости. Сирогојно, 1999.
Цвијић, Ј., Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд, 1922.
АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 99

Илустрације

Слика 01. Мапа Колубаре и Подгорине (према Љуби Павловићу)

100 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Слика 02. Типови сеоских кућа у Југославији (према Александру Дероку)

Слика 02. Типови сеоских кућа у Југославији (према Александру Дероку)
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 101

1. Јордан Бебић
2. Илија Бебић

u
t
3. Милош Бебић

cu
put za Rebelj

Po
4. Бранислав Бебић

a
put za Jablanik

tz
5. Крунија Поповић (рођ. Бебић)

pu
6. Маријан Бебић
7. Миломир Бебић
8. Вукашин Бебић
1

8 2 2

3
7
6
4

5 u
ac
ov старе сеоске куће
in
Vuj новији стамбени
ca ju објекти
ni rn
bla Go вајати
a
Ja tz
ka pu хлебне пећи
re
магаза
амбари
пушница
чардак
штале

razmernik u m¹
0 5 10
1234 6789

Слика 03. Окућнице, село Бебића Лука

Слика 03. Окућнице, село Бебића Лука

15
102 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

SEOSKI PUT
razmernik
0 5 10
123 4 6789

Слика
Слика 04.04. Окућница
Окућница породице
породице Ж.Ж. Крсмановића,
Крсмановића, Доње
Доње Лесковице
Лесковице (Попис
(Попис објеката:1.1.стара
објеката: стара кућа,
кућа, 2. нова кућа, 3. вајат, 4. качињак, 5. пушница, 6. качара, 7. штала. 8. кокошињац, 9. WC,
2. нова кућа, 3. вајат, 4. качињак, 5. пушница, 6. качара, 7. штала. 8. кокошињац, 9. WC, 10. чесма)
10. чесма)
3,00 25,00
3,00 25,00 ULAZ NA
PARCEL
SEOSKI ULAZ NA U
PUT PARCEL
-1.40

SEOSKI U
PUT
SITUACIJA
-1.40

SITUACIJA
-2.90
-2.90
20,00
20,00

MAGAZA
VAJAT

MAGAZA
MALI
VAJAT
MALI

CARDAK
CARDAK
S
S

48,70
KUCA

48,70
KUCA
VAJAT
VELIKI
32,00

VAJAT
VELIKI
32,00

FURUNA
FURUNA

5
regulaciona linija

1 2 3 4
regulaciona linija

01 2 3 4
± 0.00

-3.30
± 0.00

-3.30

29,00
29,00

Слика 05.
Слика 05. Окућница
Окућницапородице
породицеУрошевић,
Урошевић,село Вировци
село Вировци
16
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 103

ОБЈЕКТИ КОЈИ И ДАНАС ПОСТОЈЕ

1. КУЋА – КОНАК
2. ВЕЛИКИ ВАЈАТ
3. ЧАРДАК
4. МАГАЗА

3
5. ИЗВОР
СРУШЕНИ ОБЈЕКТИ
6. СТАРА КУЋА
7. КОЛАРНИЦА (данас стаја)
8. ПУШНИЦА (данас – срушен други део за лесе)

7
9. КАЧАРА

8
10. ШТАЛА
11. ЧАРДАК
12. ВАЈАТ

UT
13. МАЛИ ВАЈАТ (данас лоциран на месту

TNI P
број 7 – ситуација 1)

PRIVA

4
12

1
12
T U

S
I P

6
K
OS

11
11
SE

11
11
13

10

razmernik u m¹
10
123 4 6789
5
0

Слика 06. Окућница породице Марковић, село Сирдија

Слика 06. Окућница породице Марковић, село Сирдија

17
104 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

5
560
530

510

15 605 5
5

630
660
Слика 07. Стара кућа Велимира Урошевића, село Вировци, око 1815. године
Слика 07. Стара кућа Велимира Урошевића, село Вировци,
OSNOVA око 1815. године
PRIZEMLJA
18
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 105

15
60
140

NASIP
80
60

SOBA
325

TERASA
15

PODRUM
780
780
640

520

SOBA
60 510 60 115
410

15 600 15 103
60

15

630 115
630 115
745

OSNOVA PODRUMA OSNOVA PRIZEMLJA

Слика08.
Слика 08.Нова
Нова кућа
кућа Велимира
Велимира Урошевића,
Урошевића, село
село Вировци, око 1850.
Вировци, око 1850. године
године

19
106 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Слика
Слика 09.1.
09.1. Кућа
Кућа Војина Марковића,
Марковића, село
селоБогатић,
Богатић, око
око 1907.
1907. године
године

20
АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 107

800

15

15
pod:

375
zemlja

15 380 15 375 15
800

800
770

15
pod:
zemlja

pod:

380
A zemlja A
15

15
240

OSNOVA PRIZEMLJA

800
+5.75
50
305

tavanjace
18/18
20
300

250

tavanjace
515

zemlja ±0.00 18/18

-0.30
18
252

zemlja -2.70

PRESEK A
Слика 09.2. Кућа Војина Марковића, село Богатић, око 1907. године
Слика 09.2. Кућа Војина Марковића, село Богатић, око 1907. године

21
108 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

720
15

pod: pod:
340

410

patos zemlja
15 305 20 365 15
720

20

A A
123
330

pod:
zemlja
187

dolam
15

90 720

OSNOVA PRIZEMLJA
Слика10.
Слика КућаСтевановића,
10.Кућа Ставановића, село Богатић,
Богатић,око
око1880.
1880.године
године

22
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 109

A
10 595 10 125

20
20

20
15 15 565 15

200
odžaklija
320

pod zemlja

110
740
710

15

soba soba

400
345

pod patos pod patos

10 15 275 15 275 15 10
15
10

10

10
615
50
A

+4.82
OSNOVA PRIZEMLJA

0
40
232

232
+2.50
15

karatavan
270
235
450

nabijena zemlja
±0.00 zemlja
5
15

drveni patos
tavanjace
180

nabijena zemlja
-2.00 zemlja

Слика 11. Нова кућа Марјана Бебића, село Бебића Лука, око 1880. године
PRESEK
Слика 11. Нова кућа Марјана Бебића, село Бебића Лука, око 1880.Aгодине
110 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

Слика12.1.
Слика 12.1. Стара
Старакућа
кућаМарјана
МарјанаБебића,
Бебића,село
селоБебића
Бебића Лука,
Лука, око
око 1880.
1880. године
године

24
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 111

A
10 980 10

10
40

55
15
40 15 400 15 455 15 40
270

280
170
ognjište ognjište
pod zemlja pod zemlja

225 15 225
440

270
860

ognjište ognjište

860
15
590

580
soba soba
pod patos pod patos
330

15 520 15 335 15
15

10
10 900 10
+6.67
OSNOVA PRIZEMLJA
A

65
432

+2.35
15 5

20

drvene daske karatavan

drvene tavanjace
60

255

250
215
235
140

drveni patos
drvene grede ±0.00
nabijena zemlja -0.20 zemlja
zemlja ognjište
130

Слика
Слика 12.2.
12.2. Стара
Стара кућа
кућа МарјанаБебића,
Марјана Бебића, село
село Бебића
БебићаЛука,
Лука,око 1880.
око године
1880. године
PRESEK A
112 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

940
15

15 350 15 250 15 280 15

A A
530

500

SOBA OGNJIŠTE SOBA

15

ULAZ

OSNOVA PRIZEMLJA
Слика 13. Кућа М. Марковића, село Богатић, око 1882. године
Слика 13. Кућа М.Марковића, село Богатић, око 1882. године

26
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 113

470 190 390

25

610
560

25 400 25 230 25 320 25

25

1050

Слика
Слика 14.14.Кућа
КућаЖ.
Ж.Крсмановића,
Крсмановића, село
село Доње
Доње Лесковице,
Лесковице, око
око 1950.
1950.године
године
27
114 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

50

SOBA SOBA
420

50 400 30 400 30 400 50

950

ODŽAKLIJA
30
1190

SOBA SOBA
400
50
240

TERASA
190

560 250 350 200

1360

Слика15. КућаМ.
М.Марковића,
Марковића, село
село Сирдија,
Сирдија, око
око1900.
1900.године
OSNOVA PRIZEMLJA
Слика 15.Кућа године
28
АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 115

455 455
50
220
25

810
220

pod:
zemlja
25

A A
220

50 355 50
50

OSNOVA PODRUMA

910
Слика 16.1. Кућа Негована Давидовића, село Богатић, око 1890. године
Слика 16.1. Кућа Негована Давидовића, село Богатић, око 1890. године

29
116 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

890

25
25 430 20 390 25

pod: pod:

330
zemlja zemlja
790

790
20
390

pod: pod:
A zemlja zemlja A
25
200

doksat

OSNOVA PRIZEMLJA
350 210 330
890

+5.40

0
53
290

35.00°
+2.50
20

250
280

230

25
15 10
±0.00
495

-0.30
20

245
220

-2.40

PRESEK A

Слика
Слика16.2.
16.2.Кућа
КућаНегована
Негована Давидовића, селоБогатић,
Давидовића, село Богатић, око
око1890.
1890.године
године

30
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 117

ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ СЕОСКЕ КУЋЕ

ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ
ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ
1. Једноделна кућа

5
560
530

510
15 605 5

5
630
Стара кућа Велимира Урошевића,
660 село Вировци
2. OSNOVA PRIZEMLJA
Дводелна кућа
15

SOBA
325

TERASA
15
780

SOBA
410

15 600 15 103
15

630 115
Нова кућа Велимира Урошевића, село Вировци
3. Троделна кућа, вар. 1 („кућа“ бочно у основи)
800 OSNOVA PRIZEMLJA
720
15

15

15

pod:
375

zemlja
pod: pod:

410
340

15 380 15 375 15 patos zemlja

15 305 20 365 15
800

800
770

15

pod:
720

zemlja
20

A A
123
pod:
380

A zemlja A
330

pod:
zemlja
187
15

15
A

dolam
A

10 595 10 125
Кућа Војина Марковића, село Богатић Кућа
10 Ставановића, село980
Богатић
240
20

15

10
90 720
5
20

20

10

OSNOVA PRIZEMLJA
40
15

55

OSNOVA PRIZEMLJA
15

15 565 800 15 40 15 400 15 455 15 40

200

270

280
170

ognjište ognjište
odžaklija pod zemlja pod zemlja
320

pod zemlja
225 15 225
440
110

270
740
860

ognjište ognjište
860
710

15

15
590

580

soba soba
400
345

pod patos pod patos soba soba

pod patos pod patos
330

10 15 275 15 275 15 10
15 520 15 335 15
15

15

Стара
10 кућа Марјана Бебића, село Бебића Лука
10
10

10

10

900 10

Нова кућа Марјана

615Бебића, село Бебића Лука
OSNOVA PRIZEMLJA
A
A

OSNOVA PRIZEMLJA
31
118 ДУШКO КУЗОВИЋ, ЖИВОЈИН КРСМАНОВИЋ

4. Троделна
940
кућа, вар. 2 („кућа“ централно
470 у основи)
190 390
15

15 350 15 250 15 280 15

25
A A
530

500

SOBA OGNJIŠTE SOBA

610
560
25 400 25 230 25 320 25
15

ULAZ

25
Кућа Ж. Крсмановића, село Доње Лесковице
1050

Кућа М. Марковића,
OSNOVA село Богатић
PRIZEMLJA
5. Троделна кућа – вар. 3 („кућа“ централно у основи, повећан број соба)
50

SOBA SOBA
420

50 400 30 400 30 400 50

950

ODŽAKLIJA
30
1190

SOBA SOBA
400
50
240

TERASA
190

560 250 350 200

Кућа М. Марковића,
1360 село Сирдија

6. 890 Четвороделна кућа

OSNOVA PRIZEMLJA
25

25 430 20 390 25

pod: pod:
330

zemlja zemlja
790

790
20
390

pod: pod:
A zemlja zemlja A
25
200

doksat

OSNOVA PRIZEMLJA
350 210 330
890
Кућа Негована Давидовића, село Богатић

Слика17.
Слика 17.Просторни
Просторни развој
развојсеоске
сеоскекуће
кућеВаљевске
ВаљевскеКолубаре
Колубареи иПодгорине
Подгорине

32
 АРХИТЕКТУРА СЕОСКЕ КУЋЕ ВАЉЕВСКЕ КОЛУБАРЕ И ПОДГОРИНЕ... 119

Duško Kuzović
Živojin Krsmanović

THE ARCHITECTURE OF COUNTRY HOUSES IN VALJEVSKA KOLUBARA

AND PODGORINA, EARLY 19TH TO MID- 20TH CENTURY

Summary

Despite the large number of common elements with the architecture of Serbia, the architecture
of country houses in Valjevska Kolubara and Podgorina has its own characteristics. The organiza-
tion of the house has evolved from a one-room to a two-, three-, and four-room house to a complex
house. The spatial structure of the house involves one and two floors, with or without a basement.
Most often, the basement is built in dressed stone, the ground floor is half-timbered, with a hip roof.
In terms of the form, the house has many elements of the Dinara-type log cabin and its variety, the
Osaćanka house.