Смоква не нахрани Творца. Земља не даде свом домаћину да једе.

Смоква је требало да
уради оно за шта је створена – да роди и нахрани домаћина. Но, одбила је.

Неко ће рећи да смоква не може родити кад јој није време и неће погрешити. Ако гледа из
хоризонталне перспективе. Но, када Господ долази онда се структура мења. Читав свет
поправља своје грехом нарушено постојање. Хроми ходају, губави се чисте, слепи гледају.
Сви атоми нарушене материје долазе у своје место. Господ у свет не долази као странац,
него као домаћи, али то смо заборавили, те га на крају и на крст приковали.

Ми смо смоква која не рађа плодове Господу. Наш плод је наша служба која се приноси
Господу. Не рукополаже се само свештеник, него сваки човек (беба) над којим се изврши
Света тајна крштења. Тада добија благослов за вршење службе, био он пекар, лекар или
епископ. Но, када одбијемо да ту службу обављамо у славу Божију и да је Богу принесемо,
онда Господ каже: Да никад више не буде од тебе рода до века! (Мт 21, 19). Зар то није
страшно?

Страшније је оно што нам говори Јеванђеље читано на Литургији Пређеосвећених дарова.
Зашто ће нас људи предати на муке и побити, те нас омрзнути ради Господњег имена? Зар
хришћанство није љубав? Веће љубави од ове нема. Но, схватити ово је тешко људском
уму који мисли да је страдање од Бога. Кључ за то је благодатни дар вере, који треба
неговати. Отац Авраам га је чувао када је на сина по обећању рођеног дигао нож. Јосиф,
када је у Мисиру управљао читавим царством. Ноје, када је вода прекрила читаву земљу, а
он сам у лађи. Ово све показује да је човеку могуће да верује, те да то није моћ остављена
анђелима. Господ је пошао путем страдања, зарад нас. Зашто ми не можемо поћи истим
путем зарад њега, али и нас. Веће љубави од те нема. Но, пророкује Бог: Зато ће се
умножити безакоње, охладњеће љубав многих. (Мт 24, 12)

Због тога пратимо знакове које свет даје. Можда је управо ова година Дан Господњи.
Стражимо и не дајмо да нас страдање прогута. Марти је речено: И сваки који живи и
верује у мене неће умрети вавек. Верујеш ли у ово? (Јн 11, 26). Само један одговор
откључава ризнице небеских у псалмима опеваних дубина: Верујем, Господе, помози моме
неверју!

Лазар Марјановић, администратор странице