Professional Documents
Culture Documents
19
Са благословом
Његовог Преосвештенства
Господина др И РИ Н Е Ј А ,
православног Епископа
новосадског и бачког
СВЕТОГА МАКСИМА
ИСПОВЕДНИКА
веседл
Нови Сад
2019.
Помени, Госиоде, слуге Своје
Антона, Нателу иДанила
Увод
Списи ДИОНИСИЈА
АРЕОПАГИТА*
Сачувани списи
6 Увод
О божанским имепима
1
Гл. 1,3.
Сииси Дисонисија Ареоиагиша 7
О небеској јерархији
Према самом писцу, „јерархија” јесте свеште- ни
поредак који се, колико је то могуће, уподо- бљава
богообразности. А ово се заснива на бо- жанским
блистањима која доспевају до оних који су предмет
промишљања, која остају јединствена, али и
обједињују све оно што је блистањем оба- сјано.
Имена небеских умова, а нарочито она ко- ја потичу
од ниских чулно опазивих елемената, односно она
која одговарају несличним символи- ма, доприносе
њиховом откривању. У насгавку, писац тумачи
небеску јерархију тако што је дели на три реда
небеских сила, од којих сваки садржи по три чина. Па
пошто у шеснаестој, односно по- следњој глави,
изложи нека нарочита питања, он описује анђелске
представе које се јављају у све- штеним текстовима, и
то на начин који наликује сликарским изразима.
О црквеној јерархији
О мисшичком богословљу
Посланице
Несачувани сииси
2
О божанским именима, 11, 5.
3
О божанским имешша, 1, 8 и 9, 5; О црквеној јерархи- ји,
15,6; О мистичком богословљу, 3.
4
О небеској јерархији, 7,4.
5
О божанским именима, 4, 2.
12 Увод
6
О црквеној јерархији, 2,2.
7
О божанским именима, 4,
8
О божанским именима, 4,
35.
Списи Дисонисија Ареоиагиша 13
9
Ρί 106,16.
10
ДАНТЕ, Божанствена комедија; Рај 10,115-
117.
Списи Дисонисија Ареопагиша 15
11
Ср. Дела ап. 17, 34.
12
Посланице, 7, 3.
13
О божанским имешша, 3,2.
14
Посланице, 7, 2.
15
О божанским именима, 3, 2.
16
О божанским именима, 2, 9 и даље; 3, 2 и 4,14 и
даље.
16 Увод
17
Размо ЗапсИзтт Ωίοηγχη, Ρί 106. 25-30.
Списи Дисонисија Ареопа?ита 17
|х
Мапз1,8асг. СопсИ. СоИесИо VII, 820 С.
18 Увод
19
Види Дела ап. 17, 34.
20
Његов помен Православна Црква празнује 16. октобра
по новом календару (3. октобра по старом).
Сииси Дисонисија Ареоиагиша 21
21
Дела ап. 17,
23.Дела ап. 17,
22
27.
22 Увод
О НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ
'Αγίου Διονυσίου του Αρεοπαγίτου
Περί τής ουρανίας ιεραρχίας
О НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ "* 1
ПРЕЗВИТЕРИ ДИОНИСИЈЕ
САПРЕЗВИТЕРУ ТИМОТЕЈУ
ГЛАВА ПРВА**
О томе да свако божанствено просве- тљење
које, по доброти (Божијој), разно- врсно
доспева до предмета промишљања, остаје
просто, али и обједињује оне који се (њиме)
просветљују
2
Римљ. 11,
36.
3
Јов. 1, 9.
() небеској јерархији 27
5
Ср. Пост. 1, 31.
О небеској јерархији 35
6
Мал. 4, 2.
7
Ср. Изл. 3, 2.
8
Ср. Јер. 2,13 и Јов. 7, 38.
9
Ср. Песма 1,3.
10
Ср. Ис. 28,16 и Еф. 2, 20.
11
Ср. Ос. 5,14 и 13, 7-8.
12
Ср. Пс. 21, 7. - Тскст Псалама иаводи се прсма Псал-
тиру који је превео епископ Атанасије Јевтић (прим. прев.).
О небеској јерархији 37
13
Ср. Мат, 7.6.
ГЛАВА ТРЕЋА
м
Пллтон, Теетет, 176 аб (срп. изд. Крапшл, Теетет, Со-
фист, Државник, Београд 2000; превео Миливој Сиронић).
15
Претпоставља се да на овом месту недостаје део тек- сга
(прим. прев.).
40 Свеши Дионисије Ареопагиш
16
Реч έπιστήμη осим „знања” означава и „подвиг”
(ирим. прев.).
17
Ср. I Кор. 3,9 и III Јов. 8.
() небеској јерархији 41
18
Ср. Гал. 3,19.
() небеској јерархији 45
14
Ср. Дела ап. 7,
53.Ср. Мат. 2,13.
2,1
21
Ср. I Јов. 4,12.
46 Свеши Дионисије Ареоиагиш
22
Зато што родитељи већ беху изгубили сваку наду (пјпш.
прев.).
О небеској јерархији 47
л
Ис. 63,1.
() небеској јерархији 57
24
Откр.
19,Јез.З,
25 6. 12.
26
Ис. 6, 3.
() пебеској јерархији 59
ГЈ1АВА ОСМА
21(
Ср. Зах 1,13-16.
24
Ср. Јез. 10, 20.
64 Свеши Дионисије АреоиаГиш
ж
Јеч. 9,
5-6.
31
Дан.
32
Дан.
8,16.
ГЛАВА ДЕВЕТА
1
' Ср. Закони нон. 32, 8.
4
Ср. Ос. 4. 6.
68 Свеши Дионисије Ареоиагиш
37
Ср. Ис.6,3.
ГЈ1АВА ЈЕДАНАЕСТА
38
Ср. Мал. 2,7 и Откр. 2,1 и даље.
76 Свеши Дионисије Лреоиагши
1
Ис. 6, 6-7.
78 Свеиш Дионисије Ареоиагиш
1
С'р. Дан. 7,10.
ГЈ1АВА ПЕТНАЕСТА
41
Ср. Дан. 7, 2 и Пс. 17, 11.
0 небеској јерархији 93
42
Јов. 3, 8.
43
Ср. Јез. 10, 4.
44
Ср. Јез. 1, 7 и Дан.
45
10,Ср.
6. Откр. 4, 3.
94 Свеиги Дионисије Лреопагши
46
Ср. Јез. 1,10 и Откр.
4,7.
47
Ср. Јез. 1,10.
О небеској јерархији 95
48
Ср. Дан. 7,10.
49
Ср. II Цар. 2,11;
6,17.
50
Ср. Јез. 1,16.
51
Ср. Јез. 10,13.
52
Ср. Лук. 15,10.
О небеској јерархији 97
ТИМОТЕЈУ ЕПИСКОПУ
ГЛАВА ПРВА
Какво је Предање о црквеној јерархији,
и какав је њен смисао
1
Према сведочењима Дела апостолских, Тимотеј је био
младић када је пошао за апостолом Павлом. У исто време,
свети Дионисије, као члан Ареопага, био је, свакако, знат- но
старији од њега. Отуда овакво обраћање са „чедо”.
102 Свеши Дионисије АреопаГиш
2
1 Кор. 8, 7.
(> црквепој јерархији 107
!
Просветљењем се назива света Тајна Крштења (ирим.
11(ЧШ(1.).
1
Јов. 14, 23.
170 Свеши Дионисије Ареопагит
5
Ср. II Дневн. 26,16-21.
(>
Ср. Број. 16,1 и даље.
7
Ср. Левит. 10, 1-2; Број. 3, 4 и
26,61.
О црквеној јерархији 111
б) Тајна Просветљења
8
I Тим.
2,4.
9
Јов. 1,12-
13.
112 Свеши Дионисије Ареоиагши
10
Ср. Лук. 15,5.
О црквеној јерархији 113
в) Созерцање
п
Ср. I Кор. 13,12.
116 Свеши Дионисије Ареоиагиш
12
Ср. Кол. 2,20.
(> тжчсној јерархији 121
11
(’р. Јов. 14, 30.
ГЛАВА ТРЕЋА14
14
Приликом превођења ове главе узст је у обзир превод
на српски језик који је сачинио епископ Атанасије ЈевтиН
(Видослов, год. 14, бр. 40, 2007, стр. 9-29) (прим. прев.).
<) црквеној јерархији 123
15
1 Кор. 10,16.
(> црквеној јерархији 125
в) Созерцање
16
Постање.
17
Излазак, Закони поновљени.
18
Бројеви, Исус Навин.
19
Судије.
20
Књига о царевима, Књига
21
Јездра, Немија.
дневника.
22
Јов.
23
Премудрости (Соломона и
24
Песма над песмама.
Сираха).
25
Пророци.
26
Синоптичка Јеванђеља.
О црквеној јерархији 129
27
Дела апостолска.
28
Посланице светих
29
Откривење.
80
Јеванђеље по Јовану.
31
Псалми.
130 Свеши Дионисије Ареопагиш
32
Овде појам „богословље” означава унапред објавље- но
пророчко слово о доласку Божијсм. Појам „богодела- ње”
означава остварење овога слова кроз Очовечење. На тај
начин Стари Завет јесте „богословл^с”, а Нови Завет је- стс
„богоделање”.
33
Јов 21,14.
О црквеној јерархији 131
34
Овде свети Дионисије има у виду евхаристијску моли-
тву Узношеља (тј. Аиафору, прим. прев.), премда се кори- сти
појмовима као што су „Исповедање” и „Символ вере”.
35
1 Кор. 10,16.
136 Свеши Дионисије Ареоиагиш
36
Ср. Прем. Сол. 5,15-16; Јов. 5,
24.
37
II Тим. 2,19.
38
Пс. 115,6.
0 црквеној јерархији 137
39
Види Јов. 13,10. - Овде свети Дионисије „ноге”
назива „крајсвима” (прим. прев.).
138 Свеиш Дионисије Ареопагиш
40
Јевр. 4.15.
140 Свеиш Диописије Ареопагиш
41
Види Пс.
96,2.
42
Ср. Лук.
22,19.
О црквеној јерархији 141
43
Ср. Лук. 22,19 и I Кор. 11,24-25.
142 Свеши Дионисије Ареоиагши
44
СрЛКор. 12,27.
() црквеној јерархији 143
*5 Пс. 33, X.
ГЛАВА ЧЕТВРТА
в) Созерцање
4ή
Мат. 6.1 и 23, 5.
148 Свеши Дионисије АреоиаГиш
47
Ср. Ис, 6,3.
154 Свеиш Дионисије Ареопагиш
48
Ср. Римљ. 6, 3-5.
156 Свеши Дионисије Ареоиагиш
49
Ср. Гал. 3, 24.
О црквеној јерархији 159
30
Ср. Изл. 25,40.
51
Ср. Мат. 5.17: „Не мислите да сам дошао да укинем За- кон
или Пророке: нисам дошао да укинем нсго да испуним.”
160 Свеши Дионисије АреоиаГиш
в) Созерцање
52
Ср. Изл. 29, 4-9.
33
Јевр. 5,5.
54
Пс. 109, 4 и Јевр.5,
55
Ср. Дела ап. 1, 4-5.
56
Дела ап. 1, 24.
О црквеној јерархији 169
в) Созерцање
57
Ср. Римљ. 12, 5; I Кор. 6,15 и Еф. 5, 30.
182 Свеши Дионисије Ареопагши
в) Созерцање
58
Ср. Ис. 7,9.
О црквеној јерархији 185
59
Ср. Ис. 35,10 и Откр. 21,4.
О црквеној јерархији 187
60
I Кор.
2,9.
61
II Кор.
5,10.
188 Свеши Диописије Ареопагиш
62
Ср. I Сам.
16,1.
63
Ср. Јак.
5,16.
() црквеној јерархији 189
м
Ср. Зах. 2,
8. Ср. Јов
65
14,4·
190 Свсши Дионисије Ареоиагит
“ Јак. 4, 3.
О црквеној јс'рархији 191
МОНАХУШ ГАЈУ
1
У складу са терминологијом светога Дионисија Арео-
пагита, овај израз се углавном односи на монаха.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА
ИСТОМЕ ГАЈУ
2
Ср. Мат. 14, 25.
3
Овде „човекољубље” Исусово треба схватити као
Ње- гов Домострој, односно као Његово Оваплоћење (прим.
прев.).
ПЕТА ПОСЛАНИЦА
СЛУЖИТЕЉУ4 ДОРОТЕЈУ
4
У складу са терминологијом светога Дионисија Арео-
пагита, овај израз се углавном односи на ђакона.
5
Ср. I Тим. 6, 16.
'· Пс. 138, 6.
Посланице 207
7
Римљ. 11,33.
8
Види Кор.
9,15.
9
Филипљ. 4,
7.
ШЕСТА ПОСЛАНИЦА
СВЕШТЕНИКУ СОСИПАТРУ
ЈЕРАРХУ^ ПОЛИКАРПУ1»
10
Овде је, очито, реч о епискону Смирне, премда хроно-
лошке чињеницс не говоре томе у прилог.
210 Свеши Дионисије Ареоиагши
11
Види Римљ. 1,
25.Види 1 Кор. 2,
12
7.
Посланице 211
13
Ср. Дан.
2,21.
14
Ср. Ису.
15
10,13.
Ср. 11 Цар.
20, 9.
212 Свети Дионисије Ареопагиш
16
Ср. Мат. 27, 45; Марк. 15, 33 и Лук. 23,44-
45.Ср. Мат. 27, 45.
17
Посланице 213
МОНАХУ^ ДИМОФИЛУ
О самодовољности и о доброти
18
Ср. Број. 12,3.
19
Ср. Изл. 4,14.
20
Ср. Изл. 14,31.
21
Ср. Број. 12,
6-8.
Посланице 2 15
22
Ср. Број. 16, 1-
7. Ср. Пс. 88,21.
23
24
Ср. Изл. 23, 4.
25
Ср. Јов 1, 8 и
26
42,Ср.
7. Пост. 50,
20.Ср. Пост. 4, 8.
27
216 Свеши Дионисије Ареопагиш
28
Ср. Зах.
1,12.
29
Ср. Зах. 3, 2.
30
Ср. Лук.
15,10.
11осланице 217
31
Ср. Лук. 15,11 и
даље.
32
Ср. Лук. 15, 32.
33
Ср. Лук. 15,5.
34
Ср. Лук. 6, 35.
35
Мат. 5, 45.
36
Ср. Јов. 10,11.
218 Свеиш Диоиисије Ареопагиш
37
Лук. 11,18.
38
Ср. Ис. 30,18 и Римљ. 2,
39
Ср. Мал. 2,7.
Иосланице 219
40
„Свештеносавршитељи” овде јесу они који рукопола-
жу свештенике, односно архијереји.
220 Свеши Дионисије Ареопагиш
41
Ср. II Дневн. 26,16-19.
42
Ср. I Сам. 13, 9-14.
43
Ср. Марк. 3,11-12.
44
Ср. I Петр. 4,15.
45
Ср. I Кор. 14,40.
46
Ср. Левит. 16, 2 и Јевр.
9, 7.
/ 1осланице 221
47
Ср. Изл. 20-21 и Левит. 16, 4 и
24.Ср. Број. 4,15 и 19-20.
48
49
Ср. II Дневн. 26,19.
50
Ср. Број.12,1 и10.
51
Ср. Дела ап. 19,13-16.
52
Јер. 23,21.
53
Ис. 66,3.
54
Мат. 7, 22-23.
222 Свеши Диописије Ареоиагиш
55
Римљ. 2, 23.
56
Ср. Дела ап.
19, 2.
Послаиице 223
57
Ср. Мат. 7,15.
224 Свеши Дионисије Ареоиагиш
5
« Ср. I Тим.
3,4.
59
Види Лук.
16,10.
I Јосланице 225
60
Ср. Јер.
2,13.
61
Ср. Римљ. 1,
62
22.Ср. Јер. 2,12.
226 Свеши Дионисије Ареопагши
63
Јевр. 7, 26.
64
Ср. Јов. 10,14 и 21,15 и
и
Ср. Мат. 18, 32-34.
66
Ср. Лук. 23, 34.
67
Ср. Лук. 9, 52-55.
68
Јевр. 4,15.
/ /осланице 227
® Јевр. 7,26.
70
Јевр. 2,17.
71
Мат. 12,19.
72
Мат. 11,29.
73
1 Јов. 2, 2.
74
Ср. Број. 25,7-8.
75
Ср. I Цар. 18,40.
76
Ср. Лук. 9. 55.
77
Ср. I Тим. 1, 5 и
78
Ср. Мат. 18,12.
79
Ср.Лук. 15,5.
228 Свеиш Дионисије Ареоиагтп
80
Ср. I Сол. 4,17.
81
Карп, вероватно родом из Троаде, био је ученик и са-
радник апостола Павла. - Ср. II Тим. 4, 13.
Посланице 229
82
Овде се мисли на недељу после Крштења. - Подроб-
није о „иларијама” види у схолијама светога Максима
(прим. прев.).
83
Дела ап. 13,10.
230 Свети Дионисије Ареопагиш
ЈЕРАРХУ[ш] ТИТУ
84
Пс. 35,10.
85
Ср. Пс.
86
Ср.3.
109, Пс.
44,2.
87
Ср. Пс. 32,
6.
234 Свеши Дионисије АреопаГиш
91
Ср. Римљ. 1,20.
Посланице 237
92
Види Закони пон.
4,12.
93
ВидиПс. 17,31.
238 Свеши Дионисије Ареопагиш
94
Ср. Приче Сол. 9, 2 и
даље.
95
Ср. Приче Сол. 9,1.
Посланице 239
96
Види Јевр. 5,14.
240 Свеши Дионисије Ареоиагиш
97
Ср. Приче Сол. 9, 5.
Посланице 241
98
Види Лук. 12,
37.Ср.
99
Јевр.
12.23.
242 Свеиш Дионисије Ареотгиш
100
Ср. Мат. 23, 34.
ш
1
Дела ап. 17, 33-34.
248 Свеиш Максим Исповедник
2
Атиде (Άτθίδες) су историјска дела која се тичу Ати- не.
Међу њиховим састављачима су Андротион (Άνδρο- τίων),
Филохор (Φιλόχορος) и други.
Предговор списима свешога Дионисија 249
3
Ср. Дела аи. 17,18.
250 Свеши Максим Исповедник
СхОЈШЈЕ НА СПИС
О НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ
'Αγίου Μαξίμου του Όμολογητοΰ
О НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ
ОБЈАШЊЕЊЕ НАТПИСА
[1]
Пошто натпис садржи реч „јерархија”, то
иоказује да (Дионисије) јерарсима обично назива
епископе. Треба, дакле, знати да јерархија пред-
ставља начело самог поретка свих свештених Тај- ни
и, на неки начин, старање о њима, а јерарх (тј.
свештеноначалник, прим. прев.) јесте онај ко на-
чалствује у свештеним Тајнама, стара се и проми-
шља о њима; он није старешина свештеника него се
стара о свештеним стварима и о њиховом ста- њу, као
и о Цркви и свештеним Тајнама; он, наи- ме, није
архијереј. Такво објашњење пружа и сам велики
Дионисије у слову О црквеној јерархији.
[2]
Обрати пажњу на то да назив „презвитер”
(πρεσβύτερος) указује и на епископа, јер и епископ је
презвитер (тј. старешина, прим. прев.). А то се
показује у Делима апостолским, 1 где свети апо- стол
Павле у Азији даје упутства њеним Црквама.
1
Ср. Дела ап. 20,17.
ГЛАВА ПРВА
[3]
Обрати пажњу на то да блажени Диониси- је
користи Саборну посланицу светога Јакова;2 из ње,
наиме, потичу ове речи - што значи да је она тада већ
била издата.
[41
Овде (велики Дионисије) богословствује о
Сину.
[5]
„Оцима” овде назива оне који су му преда- ли
ово учење, а не телесне претке. Јер, он је по- тицао од
Грка, као што показују Дела светих апо- стола, али и
он сам у гшсму светоме Поликарпу, и у деветој глави
списа О небеској јерархији.
[6]
„Умовима” (νόες) и јелински философи на-
зивају умне, односно анђелске силе. Наиме, сва- ка од
њих у целости јесте ум, и као целу своју суштину
поседује живи ум који је у њиховој врсти попримио
суштину. „Умовима” (νόες) се називају због веће
милозвучности падежне промене (ре- чи). Јер, од речи
„ум, ума” (ό νους, του νοΰ), тре- бало је да множина
буде νόϊ (нои). Но, ради ве- ће милозвучности, од
другог облика номинатива једнине, настало је νόες
(ноес). Овакво претвара- ње уобичајено је код
Атичана, који (у множини) кажу: Άριστοφάναι
(Аристофане) и Σωκράται
2
Види Јак. 1,17.
Схолије на спис 0 небеској јерархији 259
3
Филипљ. 3,15.
('холије на спис О небеској јерархији 261
4
Види Јевр.
8,Изл.
5 5. 25, 40.
262 Свеши Максим Исиоведник
6
Ср. Број. 31, 8.
7
Ср. II Сам. 23,18. - Иако свети Максим ову књигу на-
води као Другу књигу о царевима, она је код нас прихваће-
на као Друга књига Самуилова (прим. прев.).
266 Свеши Максим Исиоведник
8
Ср. Јез. 1,2биЈез.1,5.
Схолије на спис О небеској јерархији 267
9
Филипљ.
2, Кол.
10 6. 1,15.
11
Јов. 14, 9.
12
1 Кор.
13
Јер. 1,4.
14
Изл. 3,14.
15
Пс.
101,28.
268 Свеши Максим Исповедник
16
Реч ούσα (тј. сушта, она која јесте) је партицип пре-
зента женског рода од глагола „бити” (είναι), јер је и реч
ουσία (тј. суштина) женског рода (прим. прев.).
Схолије на сиис О небеској јерархији 269
[59]
Треба обратити пажњу на то да он „разбо-
ритост” (λογίότης) приписује и анђелима. „Непо-
колебив” значи „непопустљив” и „неодступан”.
[60]
„Жеља” духовних (бића) јесте незадрживи
ерос према Богу, Кога овде назива „Невешта-
ственошћу”.
С61]
„Беспримесним” назива чисти (ерос) који се
није занимао ничим другим. Јер, онај ко је заро- бљен
божанственим еросом, привржен је искљу- чиво њему
и стреми само ка предмету жеље, у че- му га не
спречава никаква прелазна и телесна реч.17 А када за
бестелесна бића везујемо нелого- сност (άλογ'ια), ми
их не вређамо због њихове (то- божње) бсзумности,
када им - приписујући им обличја лавова и јунаца и
крилатих створова, као, рецимо, орла - придајемо
обрасце и символе бе- словесних бића који одговарају
небеским чино- вима, него, на мистичан начин,
указујемо на раз- личитост између њихове и наше
словесности. Наиме, своју словесност ми показујемо
посред- ством телесног језика и гласовних облика,
тако што (језик), говором, изазива таласање ваздуха
које преноси (изговорену) реч до ушију слушала- ца,
односно од тела ка телу, као што каже Васи- лије
Велики у спису Пази на себе. А тамо (тј. у Царству
небеском, прим. прев.) неће бити тако него ћемо бити
у бестелесности, прожимајући се један са другим;
раздвајајући се, јасније од сваке речи видећемо мисли
један другога, односно ћу-
17
Види 63. схолију (прим. ирев.).
272 Свеши Максим Исиоведник
18
Пост. 1,
24.Пост. 1,
19
20
Песма
1, 3.
274 Свеши Миксим Исповедник
21
И Петр.
1,19.
22
Откр.
22,16.
23
Изл. 3, 2.
24
Јер. 2,13.
25
Јов. 7, 38.
26
Пссма 1,2.
27
Пс. 21,7.
Схолије на сиис О небеској јерархији 275
175]
Потребно је размотрити зашто велики Ди-
онисије назива „чедом” божанственог Тимотеја.
Можда зато што га, како ми се чини, надилази по
годинама и што предњачи у философији, тако да
Тимотеј њему поставља питања, као што показу- ју
списи које имамо у рукама; јер, иако је, по ре- чима
Дела (апостолских), свети Тимотеј поверо- вао пре
божанственога Дионисија, у световним наукама
велики Дионисије је засигурно био обра- зованији,
Или га, можда, назива „чедом” угледају- ћи се на
Господа, Који каже: „Децо, немате ли што за јело?” 28
Или, можда, зато што су „децом” називали оне који
су се одликовали незлобиво- шћу по Богу, као што
казују ГТапије (Јерапољски) у првој књизи Туманења
речи Господњих и Кли- мент Александријски у
ПедаГоГу.
[76)
„Мноштву” је супротставио „јединстве-
ност”; наиме, он обједињује све што је свето, док оно
што је скверно и грешно, то поделама умно- жава.
Овде, дакле, „мноштвом” назива оно што сматра
скверним.
28
Јов. 21,5.
ГЛАВА ТРЕЋА
[77]
Одређење јерархије.
[78]
Колико је могуће.
[79]
Односно (богодолична красота) је та која
доноси савршенство.
[80]
Оно што је подобно и једнако и истоветно, то
је једно и обједињујуће, и зато се назива „про- стим”
и „беспримесним” и „несложеним”. А за оно што је
неподобно и неједнако и другачије, и што је смешано
и подложно промени, каже да је привржено материји.
Бога, иаравно, треба зами- шљати као Једнога.
[8П Дружина (θίασος) је превасходно хор.
„Дружбеницима” овде назива оне који се занима- ју
божанственим стварима. „ГГрепрозирна” (διει-
δέστατα) значи „блистава”, „сјајна”, док „пречи- ста”
(ακηλίδωτα) значи „без икакве мрље”.
[82Ј
Мислим да ово значи да ономе ко је ттри-
бројан свештеничком звању, не приличи да савр-
шава нешто што је изнад његовог чина него да чини и
да поучава само оно што припада његовом звању, а да
се не подухвата онога што је изнад ње- говог звања.
Рецимо, презвитери (треба) да поу- чавају (народ) и
да приносе Дарове, али не и да рукополажу. Ђакони,
дакле, (треба) да поучава- ју, али не и да крштавају,
јер неће предати Свето-
278 Свеши Максим Исиоведник
•д I Кор. 7, 24.
Схолије на сиис О небеској јерархији 279
[89]
Божанствено Блаженство:
- очишћује поучавајући,
- преосветљује узвисујући,
- усавршава обожујући.
Божанствено Блаженство је:
- очишћење,
- просветљење,
- усавршавање.
У Божанственом Блаженству су:
- јерарси који:
- очишћују,
- просветљују,
- усавршавају;
- они који бивају посвећени од којих се:
- неки очишћују,
- неки просветљују,
- неки усавршавају.
[901
Овде (Дионисије), користећи се јонским
дијалектом, каже: ό νους, τού νοός, οί νόες. Ати- чани,
међутим, кажу: ό νους, τού νοΰ, а у множи- ни: οί νοΧ,
τών νών, и νοισί.
[911
Овде говори ο самим јерарсима; но, најпре је
поменуо оне којима они началствују, успут по-
казавши и чинове; и (рекао је) да они који (дру- ге)
очишћују, заузимају ниже место јер су они за-
клињачи (тј. истеривачи духова, прим. прев.)\они који
(друге) ггросветљују, као што су презвитери и
ђакони, благодарећи поучавању, надилазе (оне прве),
док они који (другима) доносе савршен- ство, као
епископи, кроз крштавање испуњавају (друге) Светим
Духом. Но, о овоме (велики Дио- нисије) говори у
слову О црквеној јерархији.
280 Свеши Максим Исповедник
[92]
(Дионисије) говори о томе да (у Богона-
чалству), на природан и натприродан начин, по- стоје
само просветљујућа дела која воде ка спасе- њу.
Ваљано је, дакле, објаснио поредак црквене јерархије:
они који приступају божанственом Крштењу, дужни
су да се, приликом очишћења, одрекну (Сатане и
свега његовог), а затим да се просветле кроз поуку
презвитера и ђакона који тај обред савршавају. Такви
су они који очишћују, односно они који су достојни
да другима предају светост; а треба да крштавају
епископи; јер, њих он назива тајносавршитељима
(τελεσιουργοί). Та- квог поретка се треба
придржавати.
ГЛАВА ЧЕТВРТА
[93]
Обрати пажњу на то зашто је Бог све ство-
рио: зато да би свако (биће), по својој мери, зајед-
ничарило у Његовој доброти. То показују и речи: „У
кући Оца мојега станови су многи.”30 Свако ће, дакле,
саобразно својим делима, бити заједничар Његове
доброте. Тако говори и Тит у свом слову Против
манихејаца.
[94]
„Бићима” овде назива све што је обухваће- но
стварањем - све умно и све видљиво. Јер, Бог је све
саздао из небића, и то само зато да све ужи- ва у
Његовој доброти. А сва бића уживају у њој
посредством Промисла (Божијега), свако по ме- ри
своје способности. Јер, почетак постојања би- ћа јесте
Промишљање Божије.
[95]
О томе да сва бића заједничаре у Проми- слу
Божијем. Нема ниједнога међу бићима које не
заједничари у Богу. Сходно томе, зло је безипоста-
сно јер не заједничари у Богу него се пројављује као
лишеност (било каквог) својства, и не постоји тако
што је у почетку настало у суштини. О ово- ме смо
опширно говорили у одговарајућој глави.
[96]
Овде (Дионисије) „Бићима” назива Божан-
ска Бића, односно Свету Тројицу; наиме, пошто
30
Јов. 14,2.
282 Свеши Максим Исповедник
31
Ср. Дела ап.
10.Ср.
32
Дан.
33
7,10.
Ср. Јез. 1,5-
14.
284 Свеиш Максим Исповедник
34
Ср. Ис. 6, 2-3.
35
Ср. II Кор.
36
12,2.
Ср. Откр.
37
Јов. 1,18.
1,10.
38
Ср. Пост. 3,
39
Ср. Пост.
40
Пост. 19.
41
Ср. Изл. 33,
23.
Схолије на спис О небеској јерархији 285
42
Дела ап. 7, 53.
286 Свеши Максим Исиоведник
43
Јов. 1,14.
44
Пс, 23, 8 и
10.
Схолије на сиис О пебеској јерархији 287
45
Филипљ. 2, 6-7.
288 Свеши Максим Исиоведник
46
Ср. Мат. 4,11.
47
Ср. Јов. 4, 6 и Мат.
48
Јов. 17, 6.
ГЛАВА ΠΕΤΑ
[121]
Зашто божанствени Дионисије помиње
имена многих сила, ако Црква учи да сви свети
анђели имају исту суштину? Наиме, Дионисије
Велики, епископ Александрије, који је потекао од
беседника, у коментарима које је написао на спи- се
свога имењака, блаженога Дионисија, каже да
световна мудрост обично назива нерођеном сву
невидљиву природу, а исто тако, суштинама на- зива
ипостаси; и зато, каже, свети Дионисије, по- пут
световних мудраца, не користи ове називе у условном
смислу.
422] Односно када исказују, тојест објашња- вају.
[123] Последњи (тј. најнижи, ирим. ирев.) од ду-
ховних чинова, вели, назива се „Анђелима”, док
чинове изнад овога (велики Дионисије) назива
другачије и даје им имена. У следећем поглављу, на
мистичан начин говори о девет чинова, а сада говори
о томе да виши чинови знају оно чему су нижи
(чинови) научени кроз просветљење. Но, ови (виши
чинови) знају и друго што је онима испод њих
непознато. Но, мада је све тако, поне- кад се дешава
да се сви духовни чинови називају „анђелима” у
општем смислу. И он објашњава за- што се, рецимо, у
Псалму 102. каже: „Благосло-
I'
44
Пс.
102,21).
Пс.
103.4.
Схолије на сиис О небеској јерархији 291
11301
Једино Бог, Који их обоготворава, на пра- ви
начин познаје небеске силе и њихове службе; и оне
пак саме познају себе и све своје, док, ми о њима не
знамо ништа на прави начин, осим оно- га што смо
научили из (Светога) Писма.
[ш] Обрати пажњу на то да постоји девет ре-
дова духовних (сила).
[132]
„Свештеносавршитељем” (ίεροτελεστής)
обично назива или пребожанственог апостола Павла,
или светог Јеротеја, као што је речено у спису О
божанским именима. Овде, међутим, ми- слим да
нема у виду никог другог до самога све- тога Павла.
Јер, нико други о њима (тј. чиновима духовних сила,
прим. прев.) није знао осим њега који беше доспео до
трећега неба.
[Ш1
Први тројични ред:
- Престоли,
- Херувими,
- Серафими.
[Ϊ34] 0 хоме да је он први од свих светих редо- ва, у
близини Божијој.
[135]
Онај ко трезвеноумно и достојно Бога
истражује ову ствар, тај о овом првом, тројичном и
богообразном чиноначалству може видети код
Језекиља, који прво говори о „Престолу” на ко-
294 Свеши Максим Исиоведник
11391
Наслов, опет, набраја (чинове) од најни- жега
ка вишима, јер Серафими су трећи, Херуви- ми су
други, а Престоли су први. Према томе, у наслову је
обратан редослед (чинова).
11401
Обрати пажњу на то да свако од свеште- них
имена обухвата и значење посебног делова- ња
(свакога) чина, као што показују тумачења имена
светих Серафима и Херувима, јер нема дру- гога чина
пре њих.
11411
Остварујући се, прва богојављања дејству- ју у
првим (чиновима).
[1421
Уместо да каже: „тумаче” и „објашња- вају”.
11431
Пошто велики Дионисије божанственим
умовима приписује богоподобна својства, не тре- ба
мислити да он ове духовне врлине схвата као стечене,
зато што се, каже, оне и код нас јављају, тако што се
свака од њих код другог субјекта ја- вља као његова
каквоћа. Но, тамо нема места за појмове као што су
„стицање” и „субјект”, јер је искључена свака
сложеност или безобличност материје. Наиме, када би
једно било у другоме, односно када би се „стицање”
одигравало у „су- бјекту”, онда та суштина не би
живела по себи ни- ти би могла да, у складу са својом
способношћу,
296 Свеши Максим Исповедник
51
ХОМЕР, Илијада, 9, 455-456 (срп. изд. Београд 2004;
превео Милоти Н. Ђурић).
300 Свеши Максим Исиоведник
52
ЕУРИПИД, Оресш, Београд2010; превео Гага Росић.
Схолије на спис О небеској јерархији 301
[165]
Обрати пажњу на израз „уче”; он показу- је
да они (тј. нижи чинови, прим. прев.) нису та- кви (тј.
научени, прим. прев.) по својој природи.
[166]
Пошто су они виши од свих других (чино-
ва) и пошто нема других сила које су изнад њих,
разумљиво је да они први, и једино они, као нај-
узвишенији, од Самога Бога бивају посвећени у
божанско знање.
Г167]
Обрати пажњу на то да, насупрот (ми-
шљењу) василијанаца и несторијанаца, Исус Хри-
стос, Који се као Човек вазнео (на небеса), јесте Сам
Господ свих духовних сила и Цар славе, као што су
тајнозналци иаучили од оних који кажу: „Подигните
врата, кнезови ваши”, и који питају: „Ко је тај Цар
славе?”, а одмах затим чују: „Го- спод над војскама ”,53
и даље. Исто тако, насупрот мишљењу акефала и
евтихијанаца, иако Он јесте Господ свих, Он је
истовремено и плот и потпуни Човек, чему се, као
нечему чудесном, диве следе- ћи чинови.
Π68] са правом је „божанским делањем” (θεο-
гфу!а) назвао Домострој Господњи ради нас. Јер, све
што се по Његовом Домостроју збило, све то уистину
јесу дела Божија: (Његово) свето Ро- ђење, исцељења,
чудеса при с градању и Васкр- сење.
[169] речи: „Ја говорим правду и суд спасења”,
припадају (пророку) Исаији, и погледај у каквом
смислу их је користио.
53
Пс. 23,7-10.
302 Свеши Максим Исиоведник
54
Ис.
63,1.
55
Ис.
63, 2.
Схолије на спис О небеској јерархији 303
56
Ис. 6, 2.
304 Свеши Максим Исиоведпик
57
Ср. Ис. 66,1.
58
Види Ис. 40,12.
59
Пс. 138, 8.
60
Види Јов. 14, 23.
61
Дела ап. 7, 49. - Ср. Ис.
66,1.
306 Свеши Максим Исповедник
62
Ј1ук. 9,58.
б3
Види Јов. 17,
11.
ГЛАВАОСМА
[185] Најснажније.
[
ш 0 томе шта означавају њихова имена и које су
њихове одлике.
Средњи тројични ред:
- Господства,
- Силе,
- Власти.
[ш|
О томе да свака духовна сила поседује не-
склоност према горему.
[ш|
Овде се он благочестиво подсмева заблу- ди
јелинских философа који су три одређене си- ле
назвали „неумољивима”, а које (по њима) бе- ху
ступиле у постојање од три силе које су им
претходиле; но, не беху саздане нарочито од све-
тлости Божије. И кажу да ове „неумољиве” (силе) јесу
ниже од духовних сила које су њих саздале, да
задржавају и, на неки начин, чувају од пада у
вештаство и саме себе и оне (силе) које су пре њих; и
(кажу) да су слабије од оних које им прет- ходе, па
зато и јесу дужне да себе чувају од пада. Ово се о
њима укратко може рећи. Но, велики Дионисије, по
својој мудрости, говори све супрот- но њиховом
тврђењу. Наиме, ове силе су, каже он, задобиле
постојање тако што су створене од
308 Свеши Максим Исповедник
64
Ср. Лук. 22,43.
Схолије на спис О небеској јерархији 309
65
Ср. Зах. 2, 3-4.
310 Свеши Максим Исиоведник
66
Ср. Јез. 9, 4-6.
67
Ср. Мат. 25,32-
33.
Схолије на сиис О небеској јерархији 311
68
Дела ап. 7, 53.
ГЛАВА ДЕВЕТА
69
Ср. Закони ион. 32, 9.
Схолије на сиис О небеској јерархији 315
70
Види Римљ. 3, 29-
30.Лук. 3, 8.
71
316 Свеши Максим Исиоведник
12371
Јосиф (је био учитељ) Египћанима, а Да-
нило Вавилоњанима, посредством анђела који су
били уз те народе и кроз виђења им открили во- љу
Божију.
[238] Обрати пажњу на тумачење речи
Мојси- јеве песме: „Кад Вишњи раздаде наследство
наро- дима, кад раздели синове Адамове, постави
међе народима по броју синова Израиљевих. Јер је
део Госиодњи народ Његов, Јаков је удео наследства
Његовог.”72 Не треба, каже, мислити да су наро- ди
подељени другим боговима или анђелима. Јер,
Израиљ није жребом припао Богу, а други наро- ди
сваки неком другом анђелу, тако да (народи) више
никакву службу не приносе Богу. То би, ре- цимо,
значило да је неки народ допао неком анђе- лу, и да се
онда Бог не занима за тај народ, или да се анђео тог
народа више не стара да још нечим угоди Богу. Није
Бог, као равноправни супарник (у тој подели), узео
један народ, а сваки од анђе- ла свој народ, као што се
код Исаије види када ђа- во каже да у својој власти
има северне горе, одно- сно народе, да ће устати
против Бога и да ће се изједначити са Вишњим. 73 Јер,
сва (бића) су слуге Божије, и Он над свима влада; но,
дражи су Му они који Га познају. И зато се каже да
Он влада над њима иако они имају анђела који је уз
њих, као што Израиљ има Михаила. Па зашто се онда
Бог, Који влада над свима, нарочито назива Бо- гом
Израиљевим, а Израиљ Његовим народом?
72
Закони пон. 32,
8-9.
73
Ср. Ис. 14,13-14.
318 Свеши Максим Исиоведник
74
Мат. 5,45.
75
Види Јез. 18,
7ί
Пс. 1,6.
77
Пс. 36,25.
Схолије на спис О небеској јерархији 319
78
Ср. Ос. 4, 6.
ГЈ1АВА ДЕСЕТА
79
Пс. 33, 5.
80
Ср. Јевр.5,12-
13.
322 Свеши Максим Исиоведник
81
1 Кор. 9,27.
ГЛАВАЈЕДАНАЕСТА
82
Пс. 81,6.
ГЛАВА ТРИНАЕСТА
12611
Запази то да је име „Серафим” мушкога
рода.
[262] Ово каже јер му се то чини супротним
ономе што је речено; јер, претходно је рекао да нижи
(чинови) бивају вођени од оних који су (одмах) изнад
њих, а не од оних највиших, одно- сно трећи чин бива
вођен од средњега, а средњи од онога који је изнад
свих. Он је овде то проту- мачио и разјаснио њихову
различитост.
[263] Нико не може бити посвећен у
божанске тајне уколико се претходно не очисти од
грехова. Серафим се тумачи као „сажигатељ”,
односно „разгоритељ”.
[2б41 Обрати пажњу на то да ово „сасвим” није
речено насупрот (прилогу) „донекле”. Примера ради,
речи: „Не беше сасвим неумесно”, не значе да је то
свакако неумесно, но да је „донекле неу- месно”. Ово
је, дакле, речено и у потврдном сми- слу: „Наиме, не
чини ми се неумесним”, при чему је свој исказ изнео
на философски начин. Са дру- ге стране, ово је речено
уместо „уопште није”, односно као да је рекао:
„Уопште није неумесно.”
12651
Обрати пажњу на то да пророчка божан-
ствена виђења, по његовим речима, изазивају њи-
хови анђели чувари и доводе их у машту видела-
Схолије на спис О небеској јерархији 327
83
Јевр. 12,29.
328 Свеши Максим Исиоведник
84
Ср. Ис. 6, 2 и Откр. 7,11.
Схолије на спис О небеској јерархији 331
85
Види Еф. 6,19.
ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА
[зШ
Као у случају „платна” или „угља”.
[311]
„Разјашњењима” назива егзегетска тума-
чења којима се символи очишћују од свега што се у
изреченоме чини неумесним.
[зш Претходно је говорио да више силе упра-
вљају оиима које су испод њих, средње онима сле-
дећима, а ове (управљају) човечанским јерархи- јама.
Није, наиме, рекао да један исти чин и пред- води оне
(чинове) који су после њега, и да од њих бива вођен,
него је рекао да први чин руководи оним (чином) који
је после њега, а бива вођен оним који му претходи.
На тај начин треба разу- мети и следеће (чинове).
шз] ов0 што је речено значи следеће: ако би- смо
рекли да први чинови поседују свештено во- ђење
последњих, а затим да ти последњи воде прве чинове,
од којих бивају вођени, то би било неумесно.
[зм] Није неумесно, каже, ако изображења са-
држана у словима Светога Писма припишеш свим
небеским силама; рецимо, да су све оне узвишене,
спасоносне и спознајне, ако не све у истој мери, онда
неке више, а неке мање.
[315]
Ка ономе пгго је изнад и на висини.
336 Свеши Максим Исповедник
86
Види Јоил
2,28.
87
Ср. Дан. 7.
Схолије на спис 0 небеској јерархији 339
[336]
„Многострука Мудрост Божија”. Ово су
апостолске речи;88 но, зашто је божанствени чо- век
назвао мудрост „многоструком”? Премда
„миогострукост” (многообразност, τό ποικίλον)
доводимо у везу са злоделом, велики Дионисије је
овде Мудрост назвао „простом и многоструком”.
Чини се да је ово двоје у супротности. Кажемо, дакле,
да је Мудрост назвао „простом” како би показао да је
Бог несложен и да нема никакве по- требе за
умножавањем. Јер, наравно, Бог није мудар на основу
учења него је Сам по Себи Му- дрост. А назива је
„многоструком” пошто Она по- прима многа обличја,
због немоћи оних који при- мају просветљење; наиме,
Ои је Првосвештеник који „састрадава немоћима
нашим”.89 Или, овако: „простом” се назива Мудрост
Божија пре посту- пања по домостроју. Другим
речима, Она је све саздала као Бог, када је отворено
гтоказала Своју силу праведнима, као у случају
Мојсија и Авра- ама и других; но, када се остварила
тајна (Њеног) домостроја, Мудрост је исправно
названа „мно- гоструком”. А када је (Бог) постао
човек и под- вргао се Закону, и пошто је пострадао и
обрео се међу мртвима, Он је, посредством тела и
слабо- сти која је у њему, савладао сваког
непријатеља, и победио је ад, дарујући васкрсење
онима који у њему беху заточени. У томе је
„многострукост” Његове Мудрости - да помоћу
немоћи победи оне који се сматрају моћнима.
88
Еф. 3,10.
89
Ср. Јевр.
4,15.
Схолије на сиис О небеској јерархији 341
90
Ср. Јез. 40, 3; Зах. 1,16 и 2,
2.
91
Пс. 103, 3.
342 Свеши Максим Исповедиик
92
Дела ап.
1,
93 9.
Јов. 3, 8.
94
Амос 5, 8.
Схолије на спис О небеској јерархији 343
[351]
„Не разливају га”, каже, односно задржа-
вају га; наиме, светлост остаје унутар облака не
бивајући одаслана.
[352]
На другачији начин разматра какво је зна-
чење облака, а у наставку говори о томе шта зна- че
„ћилибар”, и „бронза”. и разне боје, и обличја
животиња када се припишу анђелима.
[3531
„Материнским крилом” назвао је земљу која
прима кише, које јој омогућују да рађа пло- дове.
[354]
О изображењима (анђела) у виду живо- тиња.
[555] Овим је указао на природу лава; кажу, на-
име, да он, у намери да утекне својим ловцима,
бежећи, брише репом сопствени траг како га не би
открили. Зато је за Бога речено: „У мору су пу- теви
Твоји, и стазе Твоје у водама многим, и тра- гови
Твоји неће се дознати.”95 Као што стопе не остају на
води, нити остаје траг лава на земљи, та- ко не остају
ни путање Божије.
[356] Орао је птица са врло продорним видом.
Каже се да он на тај начин разликује своје пти- ће од
туђих: наиме, ако су у стању да гледају у Сунце не
затварајући очи, онда су његови, а ако нису у стању,
избацује их из гнезда као туђе. Та- ко и онај ко није у
стању да гледа право у Сунце Праведности, тај је
туђин у односу на познање Бога.
[?57] Обрати пажњу на то шта означавају „бе- ли
коњи”, шта „врани”, шта „риђи”, а шта „шаре-
95
Пс. 76,20.
344 Свеши Максим Исповедник
Са благословом
Његовог Преосвештенства
Господина др И РИ Н Е Ј А ,
православног Епископа
новосадског и бачког
СВЕТОГА МАКСИМА
ИСПОВЕДНИКА
весздл
Нови Сад
2019.
СВЕТИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК
СХОЛИЈЕ НА СПИС
О ЦРКВЕНОЈ ЈЕРАРХИј И
'Αγίου Μαξίμου τού Όμολογητού
Σχόλια εις τό Περί τής
έκκλησιαστικής ιεραρχίας
СХОЈ1ИЈЕ НА СПИС
О ЦРКВЕНОЈ ЈЕРАРХИЈИ
ГЛАВА ПРВА
ш
„Богоделатним” (Дионисије) назива оно
(знање) које Бог остварује, односно које је Он да-
ровао људима; о томе да хришћанска јерархија
усавршава људе и чини их боговима.
[2] о томе да је (и сам Дионисије) из Предања
преузео знање о јерархији.
131
Другим речима, да божанствене и мистич- не
Тајне никоме од непосвећених не откријеш у виду
игре и на непобожан начин, како им не би дао
повода за подсмех.
[4]
О томе да не треба откривати светиње
сквернима нити бацати бисере пред свиње.1
15] Треба обратити пажњу на то да је нестори-
јанцима упућено то да се и Бог назива „Умом”. Овде
реч άγιαστεία (освећеност) означава чисто- ту ради
стицања светости (άγιωσύνη).
1
Ср. Мат. 7, 6.
350 Свеши Максим Исповедник
[6]
Према могућностима ових умних и духов- них
сила; наиме, Исус их не уподобљава Себи у складу
са Својим могућностима, пошто су Њего- ве
могућности, као Бога, бесконачне.
ί7)
Тумачење овога налази се у петој глави списа
О божанским именима.
и
Мислим да се „многим различитостима” овде
називају сваковрсне бриге око плотских же- ља, које
Господ забрањује. „Једнообразним и бо- жанственим
животом” (велики Дионисије) нази- ва потребу да
најпре иштемо Царство Божије и Његову правду,
што је Господ показао када је у молитви рекао: „...Да
буду једно”.2 А такво свој- ство душе назвао је
„свештеним стањем”, које превасходно приличи
онима који су свештенога чина.
[9]
Односно (да будемо озарени) искуственим
разумевањем речи и учења о Богу, зато што за
свештене тајноводствене поуке није довољно са- мо
пуко слушање или изговарање речи него то треба да
буде праћено разумевањем и поимањем свега о чему
се говори. На тај начин и они (који живе) по Богу,
најпрс Му се (и сами) посвећују, а онда то исто и
другима пружају, и тако постају са- вршени, а и
друге чине савршенима.
[10]
Овде говори о девет чинова, о којима је већ
говорио у спису О божанственој (небеској)
јерархији.
[η] о томе шта представља целокупна је-
рархија.
2
Јов.17,11.
Схолије на спис О црквеној јерархији 351
[12]
Односно епископ.
[13]
Овде је реч о кретањима.
[14]
Презвитери (тј. свештеници, прим. прев.).
[15]
Поређење небеске и чулно видљиве јерар-
хије.
[16]
„Чулне представе” јесу (свете) Тајне, као
што су: Крштење, односно Просветљење, и Са-
брање, односно Тајна Причешћа, и друго; но, о
овима ће касније бити речи.
[17]
Односно Бог.
С18]
„Јединствено” (βνιαίως) је речено уместо
„једнообразно” (ένοειδώς) и „на један и исти на-
чин”.
[191
Уместо „опширније”.
[20]
Треба имати у виду да спис (великога
Дионисија) О умним и чулним стварима до нас није
доспео.
[211
Као што нам представља наше часно Пре-
дање, каже он, јерархија јесте све оно што се уопште
созерцава или говори о свештеним Т ајна- ма које су
пред нама и које су предмет (чинодеј- ствовања),
односно (о свештеним радњама) које савршавамо.
„Сажетком” назива обухватање све- га, као што и
„кратким освртом” називамо крат- ко понављање
свега што је претходно речено.
1221
„Свеопште” је све оно што је најсадржај- није.
Он, дакле, каже да началство свакога чина, који се
назива јерархијом, јесте „сажетак” (јерар- хије) који
је превасходнији и општији од сваког појединачног
чина. Примера ради, свештенона- чалник реда,
односно чина презвитера, јесте епи- скоп, који је
дужан да поседује знање, да очишћу-
352 Свеиш Максим Исповедник
[43]
Односно уподобљеност Богу и сједињење са
Њим.
|44]
„Почетак”, каже, и пут ка зближавању са
Богом и ка стицању небескога наслеђа јесте бо-
жанствено Крштење. Јер, „ако се ко не роди во- дом
и Духом, неће видети Царство Божије”. 3 Њи- ме (тј.
Крштењем, прим. прев.) човек прелази у више и
спасоносно стање и задобија способност поимања
божанствених речи и ствари.
[«] Потребне су, каже, три ствари за почетак
(испуњавања) заповести: прихватање божанстве- них
Слова, учење божанствене вере и препорађа- ње
посредством божанственог Крштења. Ваљано јс,
дакле, показао да првоначални и изузетни по- крет
ума јссте љубав према Богу, и да некакав по- четак
љубави према Богу јесте наше саздавање од Бога,
односно наше препорађање кроз Крште- ње, којим
започиње наше божанствено постојање. Наиме, наше
саздавање из семена, иако је оства- рено од Бога,
ипак јесте природно, док оно (наше саздавање) које
потиче од Крштења јесте божан- ствено, пошто није
„од крви” ни „од жеље муже-
3
Види Јов. 3, 5.
356 Свеши Максим Исповедник
4
Јов. 1,13.
Схолије на спис О црквеној јерархији 357
5
Ср. Ису. 1 ,7 .
358 Свеши Максим Исиоведник
7
Схолије на спис О црквеној јерархији 359
[75]
„Мајком усиновљења” назива бању (Крш-
тења).
1761
Овај одељак треба овако саставити: „Све-
штену песму надахнућа богоугодних пророка”;
наиме, у наставку, епископ, изговоривши све- штену
песму Светога Духа - јер, „надахнуће бо- гоугодних
пророка” јесте Свети Дух - прихвата (крштаванога)
човека. Но, он (тј. велики Диони- сије, прим. прев.)
не каже: „Песму богоугодних пророка”, пошто су
сви пророци певали једну исту песму, а то је Псалам
28: „Глас је Господњи над водама”,8 а са тим и:
„Алилуја”.
[77]
Односно белу.
[78]
„Најбоготворнијим” (θεουργικωτάτφ). У јед-
ном другом рукопису стоји: „најбогословскијим”
(θεολογικωτάτω). Онај, дакле, ко чита спис на- шега
Оца (Дионисија) О црквеној јерархији, не треба да се
чуди што се у њему неке ствари у обредима помињу
другачије од поретка који сада влада у Цркви, као
што је овде реч о заједничаре- њу у светом
Причешћу после помазања Миром. Природно је,
наиме, било да се оно (тј. Причешће, прим. прев.)
усклади са временским околностима, а сада да се
савршава у одговарајуће време, одно- сно на крају
Литургије божанствених Тајни, када новокрштени и
треба да се причешћују.
А речи: „Враћа се созерцању оних првих”, или
казују да после овога следи молитва, или да после
овога јерарх одлази ка божанственој ЈТи- тургији.
8
Пс. 28, 3.
360 Свеши Макснм Исиоведпик
ш
Ове речи, наиме, значе следеће: епископ
представља икону Бога свих и свега; наиме, оста-
јући свагда у Своме јединству и истоветности и
бивајући неисходно утврђен у Самоме Себи, а ра- ди
спасења свих, Бог Својим промислитељским
делањима простире блистања Своје доброте и би- ва
присутан у свима, не одсуствујући из Свога бо-
равишта. Тако и епископ, бивајући, колико је мо-
гуће, подобије и символ Бога, остаје на истоме месту,
односно у својству црквеног начела, а исто- времено,
по свом промислитељском човекољу- бљу, прелази
ка „другима”, односно снисходи ка ономе ко му се
обраћа, па га поучава, помазује, запечаћује и,
крстивши га, предаје му Дар. Свс те (свештене
радње), будући да су литургијске, јесу „друге” у
односу на своје начело. Па пошто савр- ши све што
је „друго”, (епископ) се враћа у Жртве- ник, где се
символички налази пред Богом; са дру- ге стране,
иако је, ради спасења онога ко је при- ступио
(Крштењу), по поретку прешао на оно што је
„друго”, (егшскоп) се ипак није удаљио од њему
надлежних поступања и остао је унутар оно- га што
је њему својствено, односно у висинима со- зерцања
онога што је уз Бога. Сходно томе, он се „од онога
што је божанствено”, односно од све- те Литургије
(тј. свештенодејства, прим. прев.), изнова враћа до
висине богословског созерцања, вођен и ношен тамо
где изволи Свети Дух. О ово- ме говори и нешто
касније, созерцавајући Тајну Причешћа.
ίδυ]
Јер се водом чисти оно што је нечисто.
Схолије на сиис О црквеној јерархији 361
[81]
Ова тумачења треба упутити онима који
слушају; наиме, много је оних који ове Тајне не
слушају - њих он назива „мноштвом”.
[82]
„Једнообразним” назива богообразност, а
„умноженима” све оно што постоји као мноштво и
као несвештено.
[83]
Овде говори о томе да је саставио спис о
умним и чулним стварима, и о томе шта он са- држи.
[84]
Разматрања.
[85Ј
Обрати пажњу на то да свако умно виђе- ње и
свака сила, било апђелска, било човечанска, јесте
самовољна и слободна; и о томе како се (слобода)
обрете у злу.
ί86]
Умним бићима (велики Дионисије) припи-
сује два зла: наиме, или се, заволевши зло, (умна
бића) сасвим удаљавају од божанствене светло- сти,
или, презревши меру датог им просветљења, дрско
настоје да је преступе, па хитајући да досег- ну силу
која их надилази, засигурно испуштају ме- ру која им
је дата, док божанствена светлост оста- је
неизмењена.
[87]
Као што израз συνηρτήσθαι означава „сје-
динити се”, тако и άπηρτήσθαι показује да се
(слобода) „удаљава” од сједињења и сродства (са
светлошћу). Понекад овај израз значи и „зависи- ти
од нечега”. Но, овде је коришћен у оном првом
смислу.
188] На основу представе о чулно опазивој све-
тлости, треба да изведеш закључак „саобразан”
поимањима божанских ствари. Јер, писано је: „Што
је повише силе твоје, то не испитуј”, а „што
362 Свеши Максим Исиоведник
Прсм.
1(1
Тим.
Схолије на спис О црквеној јерархији 363
11
Јов. 17,11.
364 Свеши Максим Исповедншс
12
Јов. 14,30.
Схолије на сиис 0 црквеној јерархији 365
13
Јевр. 2,14.
14
Ср. Ис. 53,9.
15
Дела ап. 2, 24.
16
Пс. 87, 5.
17
Ср. Римљ. 13,12-
13.Ср. I Јов. 3, 9.
18
366 Свеши Максим Исиоведник
« Ср. II Кор. 6,
6.
20
21 Ср. 37,
Пс. Откр.
6. 5,
22
Ср. Мат.
26,12.
Схолије на спис 0 црквеној јерархији 367
Из Аиосшолских усшанова
[132]
„Изабрани чланови” су првођакони, а „је-
реји” су свештеници.
[133]
Ово се збива по обичају који влада у Ри- му.
Тамо, у Жртвенику прислужују само седам ђа- кона,
које (велики Дионисије), мислим, назива
„изабранима”, док остали (ђакони) врше неку другу
службу. И овде обрати пажњу на древност (нашега)
Оца, и на то да, заједно са ђаконима, и презвитери
полажу Хлеб. Тако се свугде поступа, зато што су
ђакони малобројни. Но, у Риму је, сматрам, увек било
оправдано да служе само сед- морица „изабраних”
(ђакона); а вероватно је њих седам на основу
живљења „изабрано” између свих осталих.
[ш] о томе да се и у том тренутку произноси
неки Символ вере, или, боље речено, оно учење или
поука вере које су тада примали.
[135] Ми ОВде не читамо из Диптиха пре цели-
вања; али, у време овога Оца, они су изговарани пре
(целивања), као што бива и на Истоку.
[136] 0 хоме да Су само први међу ђаконима би-
ли присутни у Жртвенику, и то можда они који су се
истицали својим живљењем.
Ф Овде (Дионисије) разјашњава химне које се
поју: рецимо, да је ово Христово, да је оно Хри-
стово, и друго. Показује, такође, и на божанстве- не
Дарове, који се ради њих приносе, односно да они
треба да буду „на остављење грехова и на живот
вечни”, и слична таинствена учења. Но, можда „на
увид” значи да се свети Дарови, који дотад бивају
откривени, после молитве покрива- ју, и остају такви
све до тренутка причешћивања.
370 Свеши Максим Исиоведник
23
Ср. Лука 12,
9.1 Кор. 11,26.
24
25
Лука 12,9.
26
СрЛКор.
11,29.
Схолије на спис О црквеној јерархији 371
11471
Ево једног начина разумевања овога по-
главља.
11481
Обрати пажњу на „суштински непокрет- но
мировање”, и на то да епископ јесте образац Божији.
Исто тако, обрати пажњу на то да се о кађењу говори
на три начина: јерарх почиње да кади од Жртвеника,
па се, обишавши читав храм, поново враћа у
Жртвеник.
11491
Још један начин (созерцавања овог погла-
вља).
11501
Трећи начин созерцавања овог поглавља; и
кад је реч о епископу, оно што потиче од „јед- нога”,
бива умножено; а речи „неспутан нижим стварима”
значе да не заједничари у оним мањим стварима.
11511
О томе шта су Псалми. Обрати пажњу на
значење израза „(суштински) проткане”. Но, (велики
Дионисије) је додао и „безмало”; јер, они нису
узајамно сједињени по суштини него сви до- приносе
једноме циљу, односно спасењу људи - и зато је рекао
да су „(суштински) проткане”, а одмах затим додао
„безмало”, ублажујући против- речност израза. Нешто
касније, међутим, помиње једно „надахнуће”, односно
једнодушност, игго значи да је један циљ свих и
свега.
11521
Следи кратак преглед књига Старога За- вета.
11531
Недаћама, као код Јова.
11541
Реч је о љубави у Песми над песмама.
11551
Овде помиње књиге Новога Завета (као што је
претходно помињао књиге Старога За- вета).
Схолије на сиис О црквеној јерархији 373
11561
Мислим да указује на Откривење божан-
ственог Јована, или његово Јеванђеље - вероват- није
ово друго.
[157] Ово значи „објединио”.
[158] циљ појања Псалама, каже он, јесте да се
опевају Бог и Његови истински служитељи; сами
Псалми поседују заповедну и свеобухватну силу; иста
таква сила, каже он, нужно је присутна у свим
свештеним обредима, која код оних који пе- вају
изазива снажно сећање на Псалме.
11591
Односно величанства (Божија).
11601
обрати пажњу на то да нас складност
псалмопојања учи да треба да будемо у једноми-
слију са Богом и са самима собом.
11611
„То што је сажето”, односно што је неја- сно,
разјашњава се символичким радњама које се
савршавају; наиме, на то указује израз „бива про-
ширено”. Обрати пажњу, такође, да оно што се у
Псалмима саопштава прикривено, то се, по речи- ма
Оца (тј. Дионисија, прим. прев.) разјашњава чи-
тањем Светога Писма.
[Ι62
ίΚο ЊИХ, ОДНОСНО (Свете) Списе, пажљиво
посматра, схвата да сви они говоре о једном и истом
Духу.
11631
Зато што он (тј. Нови Завет, прим. прев.)
собом објашњава Стари Завет.
[164] о томе да је Стари Завет рекао, а Нови
извршио (то што је речено).
11651
Обрати пажњу на то да он Стари Завет
назива „богословљем”, а Нови „богоделањем”.
[166] реч је о онима који Су својом вољом иза- брали да
остану без поуке о овим стварима, па чак и да не чују
за њих.
374 Свеши Максим Исиоведник
27
Ср. I Кор. 5, 11 .
Схолије на сиис О црквеној јерархији 375
28
Ср. II Кор.
9, Пс.
29 8. 18,14.
30
Лук. 16,12.
376 Свеиш Максим Исиоведник
31
1 Кор. 3, 22.
Схолије на спис О црквеној јерархији 377
[1%
] Тојест према људима који су нам слични.
[197] О томе зашто се Диптиси читају после
це- ливања.
[198] Обрати пажњу на то да се притом
читају само Диптиси упокојених, а не и живих, као
што сада бива.
[199] Ове речи потичу из такозваних Прему-
дрости Соломонових. И обрати пажњу на то да их је
користио и наш свети Отац.
[200] (Дионисије) говори да речи дророка о
по- мињању пред Госггодом, не треба схватити тако
као да се памћење Божије обнавља изображава- њем
онога што је поменуто, као што то бива код плотских
умних бића, односно код нас; напротив, памћење
Божије би се оправдано могло назвати знањем
Божијим, којим Он познаје савршене, ко- ји,
благодарећи врлинском животу, у Њему бива- ју
богообразни и достојни непролазног (Божијег) знања
о њима. Обрати пажњу на то како (Диони- сије)
схвата речи овога Псалма.
[201] реч ј е о Символима Тела и Крви.
[202] о томе шта значи умивање руку, и када
се оно обавља.
[гоз] Обрати пажњу то како свети Отац (Дио-
нисије) схвата Господње речи које гласе: „Окупа- ни
нема потребе ишта да пере осим ногу.” 32 Оно, дакле,
што се овде наговештава, односи се на „бању” која
припада (старозаветном) Закону, док је код нас реч о
„умивању” руку. А придеви „не-
32
Јов. 13,10.
378 Свеши Максим Исповедник
33
Ср. Пост. 3,19.
Схолије на сиис О црквеној јерархији 381
35
II Кор. 3,18.
386 Свети Максим Исиоведник
[2651
Наиме, божанствено Миро усавршава (тј.
освећује, прим. прев.) све што се њиме помазује, као
што то чини и причешћивање светим Телом и Крвљу.
[26ή1
сви који Су омирисали божанствени тајан-
ствени миомирис, заједничаре у њему саобразно
својој достојности.
[267]
рег1 је 0 демонизованима и онима који су
огрезли у бешчашћу, о којима је (Дионисије) го-
ворио и у претходној глави. „Страхом” (πτοία) на-
зива нешто као сметеност, бојажљивост, пре- лест и
слично.
[268]
ровори о онима који су у покајању (тј. пре-
умљељу, прим. прев.).
[269]
реч је о благоустројеном спровођењу и
правилном усхођењу ка светима.
[270]
„Једнообразним” назива сам ум који гле- да
ка Једноме, односно ка Божанству, који се, каже, и
сједињује са Једним и сасвим се испуњава
сједињењем са Њим.
[гч] Читај овај одељак као питање!
[212] о томе да чулно опазиви мирис храни чу- ло
и чини га расположивим.
[273] „Способношћу расуђивања” назива
свој- ство душе да доноси исправне судове, односно
на- зива способност умовања која, ако није очишће-
на од склоности ка ономе што је рђаво, неће, по
његовим речима, осетити божански миомирис.
[274] Богати.
[275] Овако је речено уместо: осећају
пријатни мирис.
Схолије на сиис О црквеној јерархији 387
36
Види Јак.
1,17.
37
Ср. Јевр.
2,11.
390 Свеши Максим Исиоведник
[
3ΐο] (Дионисије) користи израз „припада”, јер
сваки свештенички чин поседује одређене му све-
штеничке службе, које су на неки начин придода- те
оној коју не може да преступи. Јер, јасно је у чему је
дело ђакона, а и других чинова. Исто та- ко, „силе” и
„енергије” можемо подвести под исто име, пошго
означавају једно исто. Наиме, за оне који хоће да
изврше неке „енергије”, кажемо да поседују „силу”
да, рецимо, очишћују друге или да их проповедима
просветљују. Но, другачије схва- ћено, можемо их и
разликовати: да силама сма- трамо духовне дарове и
достојанства, а енергија- ма (да сматрамо) служења.
Али, „савршаваним Тајнама” ћемо, очито, сматрати
постављења, од- носно рукогголожења.
[3111
У наставку (Дионисије) објашњава шта је то
„тројична подела” и шта сачињава тријаду ви- ших
чинова, о којима је говорио у првој глави овога списа.
И обрати пажњу на то да у црквеној јерархији постоји
следећа тројична подела:
Наше свештено ггредавање дели се:
- на (свештену) Тајну: а то је (њено) са-
вршавање,
- на савршитеља Тајне,
- и на оне који (њоме) бивају освећени.
392 Свеши Максим Исиоведник
38
Односи се на Јудејце који се држе Закона и на хришћа-
не који следе Јеванђеље.
39
Изл. 25, 40.
40
Види Мат. 5,17.
Схолије на спис О црквеној јерархији 393
13561
Није јасно на које колено мисли.
13571
„Именовање”, на неки начин, означава
оглашавање по имену. Наиме, када архијереј
крстообразно запечати (епископа) кога хирото- нише,
он га ословљава по имену: „Запечаћује се тај и тај из
презвитера у епископа, у име Оца и Сина и Светога
Духа”; а исто се збива и приликом рукоположења
презвитера и ђакона.
13581
Обрати пажњу на то да сви свештеници који
су у олтару треба да целивају онога ко је ру-
коположен.
13591
„Поклоњење” јесте приклањање колена, а
„именовање” је оно што сада називају „прогла-
шење”.
[збо] То је оглашавање које се савршава прили-
ком хиротонија, као што је, рецимо, именовање
епископа: „За светога оца, епископа тога и тога”. Или
као што је (именовање) презвитера: „За пре- звитера
тога и тога”; или ђакона: „За нашега брата, ђакона
тога и тога”. Ово именовање бива када се, приликом
хиротоније, возглашава: „Руко- полаганога (тога и
тога) божанска благодат руко- производи (за ђакона
или презвитера).”
13611
Созерцање.
13621
Обрати пажњу овде на човечански живот
Исуса и на богоначалну безгрешност.
13631
О томе шта значи „објављивање”.
13641
Леп и врло неопходан пример да неко чак ни
свога брата није учинио (свештеником) без Бога.
13651
Као Човек, Христос је постао и Архије- реј.
Ово је речено ради акефала и несторијанаца.
398 Свети Максим Исповедник
41
Види Дела ап.
1. Види
42 26. Дела ап.
1,17.
Схолије на сиис 0 црквеној јерархији 399
43
Ср. Еф. 1 , 1 4 и I Кор. 15, 35-
52.Ср. I Кор. 15, 22.
44
408 Свеши Максим Исиоведпик
[43?|
Ово се тиче оних за које Апостол (Павле), у
Првој посланици Коринћанима, каже да се не-
достојно причешћују;45 овде (Дионисије) додаје да они
показују и презир према божанственим Тај- нама.
[438Ј Обрати пажњу на то шта се овом моли-
твом иште.
[439] Односно по ситним сагрешењима.
[440] рекао је: „појмовима који су саобразни”
(нашим умовима), мислећи на „појмове” изражене
речима и називима који су познати и уобичајени, а не
онима који су изнад нашег умног поимања.
[441] Односно онолико колико смо способни
да појмимо. Речима и називима који су нам познати,
Господ је назвао тамошња уживања, говорећи да тамо
нема жалости ни слабости, бола ни уздиса- ња, већ
само светлости. Но, тамошња добра нису таква него
су нам засад ненозната и неразумљи- ва; то је нешто
што „око не виде”46, и тако даље - а оно нам, опет,
колико можемо знати, пружа пример блаженства.
Обрати пак пажњу и на то како он схвата речи: „У
наручју Авраама, Исака и Јакова”.47
[442] Овде (Дионисије) изражава недоумицу у
вези са молитвом коју јерарх савршава за оне ко- ји су
се упокојили у греху.
[443] Обрати пажњу на то да молитве правед-
ника доносе користи само онима који су достојни
45
Ср. I Кор. 11, 20-
34.I Кор. 2, 9.
47
Ср. Мат. 8,11.
Схолије иа спис О црквеној јерархији 411
48
Ср. Јер. 7 , 1 6 и 14,11.
412 Свеши Максим Исиоведник
49
Види Римљ.
12,15.
50
Јак. 5,16.
51
Ср. I Сол. 5,17.
Схолије на сиис О црквеној јерархији 413
5
- Маг. 16,19.
414 Свеиш Макаш Исповедник
53
Исто.
54
Мат.
16,16.
Схолије на сиис О црквеној јерархији 415
СХОЛИЈЕ НА ПОСЈ1АНИЦЕ
СВЕТОГА ДИОНИСИЈА
'Αγιου Μαξίμου τού Όμολογητού
ПРВА ПОСЛАНИЦА
[1]
Претпостављам да је ово онај Гај коме је
божанствени јеванђелист Јован написао своју Трећу
посланицу; а ово закључујемо и по онима са којима
је овај божанствени човек општио зајед- но са
Апостолима. У шестој глави списа О цркве- ној
јерархији, (Дионисије) је рекао да се „терапев- тима”
(θεραπευτές, прим. прев.) називају монаси; у истој
глави говорио је и о гоме на који начин они постају
(монаси) - при чему не бивају клири- ци, али ипак
јесу виши од народа. Њима се, како изгледа, дивио
Филон у спису О созерцању или Прозбе; он их,
наиме, назива „терапевтима”, а пред сам крај ове
своје књиге описује њихово жи- вљење. Прочитај
спис овога Филона.
[2Ј
Ове речи, каже, немој схватити у општем
смислу него на следећи начин: наиме, таму раз- гони
светлост, и то нарочито силна (светлост), односно
незнање, које и само јесте тама, престаје
420 Свеши Максим Исиоведник
[4]
Заједно са овим треба имати у виду и „оно
што постоји и што је спознатљиво”. А у наставку се
каже да (Бог) „не постоји”, јер је „постојање”
својствено створеним бићима, а Бог је и изнад
„иостојања”, пошто је нестворен.
ДРУГА ПОСЛАНИЦА
[5]
О овоме је на разне начине било речи и у
спису О божанским именима\ но на сасвим особен
начин (велики Дионисије) је ово протумачио на крају
једанаесте главе истога списа, где каже: „Како Узрок
свега јесте и Божанственост и До- брота и
Установитељ Божанствености, а (исто- времено је) и
изнад свега тога?” Ово треба овако читати: „Питаш на
који начин Бог јесте изнад на- чела Божанствености.”
А затим одговара: „Ако замислиш да Божанственост
јесте онај дар од Бо- га којим се обожујемо, а да није
Сам Бог, онда добијаш одговор. Јер, Бог, мислим Бог
по Себи, јесте надсуштинска Суштина, а истовремено
је изнад Богоначалства, које нам Сам дарује и пре-
даје, односно изнад нашег обожења и свега по- добног
што уз њега иде.” А затим, изводећи за- кључак, каже:
„Ако дар Божији представља поче- так нашег
обожења, онда је очито да Онај Који је Узрок сваког
почетка и Који јесте Начело (тј. Почетак, прим. прев.),
односно Који јесте нат- почетан, засигурно јесте са
оне стране и такозва- не божанствености односно
богоначалности. Јер, Бог не стиче доброту на основу
односа, као што је случај са нама, него је поседује
независно од било каквог односа, док је ми
поседујемо у одно-
Схолије на Посланице светога Дионисија 423
ί8]
Претпостављам да је Гај поставио питање у
вези са оним пророштвом пророка Малахије ко- је
гласи: „...И изненада ће доћи у храм Свој Го- спод,
Кога ви тражите, и Анђео заветни, Кога ви желите ”.1
А да је (Гај) ово питао на основу овог пророштва,
закључио сам из речи које је (Диони- сије) додао:
„...Мислим да богословље на то ука- зује”. На
задивљујући начин, дакле, он овде бого- словствује о
Господу Исусу Христу. Но, обрати пажњу на то како
објашњава израз „изненада” (έξαίφνης), а обрати
пажњу и на то како објашња- ва да је Христос примио
човечанску суштину.
[9]
Неколико пута је уместо имена „Бог” упо-
требио име „Скривени” (Κρύφιος), а уместо „бо-
жанственост” рекао је „скривеност”, као што је случај
и у претходним словима. Дакле, Бог се овде назива
„Скривеним” јер је невидљив.
ЧЕТВРТА ПОСЛАНИЦА
2
Кол. 2,9.
426 Свеши Максим Исповедпик
[19]
Ово што је овде Отац (Дионисије) рекао,
посматрај на примеру телесног вида. Оно, наиме, што
настаје због одсуства светлости, а што осује- ћује
могућности виђења, то исто омогућује и не- сметано
гледање ка Сунцу усред поднева.
ШЕСТА ПОСЛАНИЦА
[20]
Могуће је, каже он, да се онај ко у многим
стварима очито оповргава лаж, и сам огреши о
истинитост, која је једна. Наиме, истина је једна;
скривена је иза мистичног значења догмата, и њу је
потребно истраживати уз помоћ божанске бла-
годати. Примера ради, док је Несторије настојао да
оповргне учења Арија и Аполинарија, а цруги, попут
њега, (да оповргну учења) сличних (јере- тика),
запали су у друге неприличне јереси. Нека нико,
дакле, не следи њихов пример и нека не одбацује
списе Отаца уперене против инославних. Наиме, он
не каже да не треба разобличавати и оповргавати
мишљења непобожних (јер, како би, иначе, и сам
оповргавао речи Елиме, као што се види у спису О
божанским именима?) него да не треба превасходно
говорити против других, одно- сно да треба на поучан
начин и са потпуном тач- ношћу излагати слово
истине, а да оповргавању треба прибегавати тек онда
када се непобожни побуне.
Још једно тумачење:
О томе да не треба оповргавати мишљења
других већ да треба превасходно учвршћивати
сопствено мишљење; исто тако, не треба писати
против веровања или побожности које се чине
432 Свеши Максим Исповедник
[22]
Овај „свети” Поликарп постао је епископ
Смирне у Азији, пошто је слушао светога Јована
Јеванђелиста, као што, у трећој књизи списа Про- тив
лажног знања, вели Иринеј који је мученич- ки
скончао у огњу. Исти овај божанствени Поли- карп
написао је Посланице Филипљанима. Ова посланица
блаженога Дионисија садржи и многа задивљујућа и
чудна запажања о помрачењу Сун- ца које се збило
приликом распећа Христовог.
[231
Израз „бива оповргнуто” односи се на обо- је -
такав је састав ове реченице. Овде је речено: „идол”,
уместо: „подобије”.
124] реч је о софисту Аполофану, који је најпре
био друг великога Дионисија, а касније га исме- вао
због тога што је постао хришћанин, и тврдио је да је
он говорио против Јелина, јер и човечан- ска мудрост
јесте од Бога.
[25] Ову реченицу треба схватити на следећи
начин: „Ја, наравно, не понављам мишљење мно- гих
који су приземно и страсно привржени поет- ским
представама и страстима.”
1261
„Познањем бића” назвао је посматрање
кретања небеса и разматрање других делова тво-
ревине, сагласно са једним одређењем философи- је
које гласи: „познати бића каква она јесу”. Исто
434 Свеши Максим Исиоведник
3
1 Кор. 1,21.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 435
[28]
Овде (Дионисије) говори о ономе што се
збило у време Исуса Навина, а тиме светога По-
ликарпа подсећа на овај догађај како би се њиме
супротставио Аполофану. Он, дакле, каже: „Ре- ци
му: ’3нај да је Бог - у тренутку када су Сунце и Месец
били на узајамно супротним странама, а притом
Сунце беше залазило - зауставио (не- беска) светила у
месту, а то заустављање беше остварено некаквом
неизрецивом силом њиховог Узрока - Бога. И све је
стајало непомично зајед- но са двама светилима; јер,
ни небо ни звезде ни- су се кретали него су заједно са
двама светилима били непокретни. Но, ход и кретање
свега нису се зауставили само накратко него на читав
дан, та- ко да је, у време Исуса Навина, дан био
двострук, односно трајао је двадесет четири часа, као
што то јасно каже Исус Сирахов у химни Оцима ’.”4 А
затим додаје: „Но, ако Аполофан каже: То ни- је
могуће, јер небо и остале звезде нису заједно са
светилима прекинули свој ход него су се и даље
кретали, а само су се она зауставила’, одговори му
овако: ’Истинскоме Богу и Његовом познању треба,
пре свега, да те врати управо то што је Он покретао
небо које садржи светила, и што је у непокретности
држао светила које оно садржи. Наиме, знак највеће
силе јесте у следећем: иако су се небо и остале звезде
кретали, Сунце и Ме- сец су остали непокретни и
нису, заједно са свим другим телима, били покретани
истом силом ко- јом су сва она стално покретана’.”
4
Ср. Сирах 46,4.
436 Свеши Максим Исиоведник
[29]
Он, наиме, каже да се заједно са непокрет-
ношћу неба (а њега је назвао „читавом васеље- ном”)
одиграло и заустављање Сунца и Месеца. Штавише,
каже он, још чудесније је следеће: иако је небо
кружило - јер њега је имао у виду када је рекао: „Све
оне узвишеније и свеобухватније сфере... које собом
обухватају све остале”- Сун- це и Месец (јер они су
„обухваћени”) ипак се ни- су кретали заједно са оним
чиме су обухваћени.
[30]
Додао је реч „скоро” пошто онај дан није
постао сасвим трострук (наиме, трајао је триде- сет
два часа): (десет) од изласка (Сунца) па до тачке у
којој се оно затекло када се збило чудо, десет одаиде
па до истока, и дванаест до коначног заласка. Исти
начин изражавања и овде користи када каже: заједно
са Сунцем и небо је, у периоду од двадесет четири
часа, остварило оно натпри- родно кретање у
супротном смеру - или је то, мо- жда, чинило једино
Сунце?
[31]
Ово што је речено, треба схватити у сле-
дећем смислу: васељена (тј. целокупно иебо, прим.
прев.), покретана овим супротним подстицајима, у
овом временском периоду обрће се у супротном
смеру, односно на надразуман начин креће се уна-
зад. О овоме се говори у Трећој књизи о цареви- ма, а
нарочито у њеном преводу од Симаха, и у Другој
књизи дневника.
[32Ј
Годишње кретање Сунца одвија се на пет
начина: северно уздизање, односно од пролећне
равнодневице до летњег повратника; северно спу-
штање, од летњег повратника до јесење равно-
Схолије на Посланице свешога Дионисија 437
[34)
Персијанци Сунце називају „Митром”. Да-
кле, продуженост тога дана показао је придевом
„троструки”. Но, поред овога, обрати пажњу и на то
шта овај Отац каже за таму која у време Рас- пињања
Господњег беше завладала по читавој зе- мљи од
шестога до деветога часа.
[35!
Можда мисли на Илиопољ у Египту; у то
време обојица5 су јотп увек тамо учили.
[361
Кажу, наиме, да другачије не може бити
помрачења уколико Месец не заклони Сунце.
[37]
Погледај како он овде, угледајући се на је-
ванђелиста Луку, даје решење ове недоумице.6 Нико
осим њега није описао чудесну страну ово- га
догађаја. Наиме, пошто је божанствени ЈТука рекао
да је од шестога часа, у који се збило рас- пеће
Господње, настала тама и да се Сунце по- мрачило ,7
сви су били у недоумици зашто је он поменуо
иомрачење, кад је Месец тада био четр- иаестодневни
и није било преклапања Сунца и Месеца. Наиме,
скоро сви тумачи, који су живе- ли много година
касније, сматрали су да је то Сун- це изгубило своје
зраке три сата пре деветога ча- са. Но, овде се заступа
чудан начин помрачеља. Каже, наиме, да је Месец,
који је тада био четр- наестодневни (јер тада не беше
време поклапа- н>а), од истока стигао до Сунца у
шести час, и по- дударивши се са њим, зауставио се
скривајући источну страну Сунчевог круга. Јер,
Месец је ода-
5
Мисли се на Ареопагита и
Аполофана.
6
Ср. Лук. 23,44.
7
Ср. Лук. 23,44-45.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 439
[38
Ј Овај Димофил беше монах, као што то и
наслов показује, јер су монахе називали „терапев-
тима” (θεραπευταί). Пошто се грубо понео према своме
свештенику и прекорио га зато што је при- мио неког
човека који се покајао због својих гре- ха, најпре је
избацио покајника, бијући га, затим је отерао
свештеника, а он сам је постао самору- коположени
свештеник. Обрати пажњу на то да су се таква злодела
збивала и у оно време. Оправ- дано га, дакле,
(Дионисије) ословљава са „племе- нити Димофиле”,
јер га прекорева за непримерену силовитост, а не за
његову побожну благочести- вост, и на тај начин га
понижава као монаха.
[39!
Другим речима, када Свето Писмо говори о
томе да је (Мојсије) изазивао одбојност Божију и да је
Бог одвраћао Своје лице од њега, онда оно, каже
(Дионисије), показује да је Мојсије тада би- вао без
кроткости и да је зато страдавао, односно да је био
изван Божијег виђења.
[40]
Погледај, оно што је изузетно и превасход- но
за уподобљеност Богу јесте кроткост; а због своје
кроткости Мојсије је назван слугом Божи- јим.
[411
Славољубље дословно значи жудети за славом
и љубити је. „Богоизабраним” (Дионисије)
Схолије на Посланице свешога Дионисија 441
8
Римљ. 1,1-3.
9
Ср. Закоии пон.
22, 4.
442 Свеиш Максим Исповедник
10
Ср. Лук. 15,11 и даље.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 443
11
Ср. I Петр. 4,15.
Схолије на Послинице свешога Дионисија 445
12
Ср. Дела ап. 19,13-
16.Ср. Закони пон. 16,
13
20.
446 Свети Максим Исповедник
|74]
О томе шта значе речи: „Праведне ствари се
постижу на праведан начин”,14 и о томе да је ан-
ђелима дарована праведност.
[751
Другим речима, Димофил треба да казни своју
неразумност и гнев и жељу свога началољу- бља.
Обрати иажњу и на то да се код свих посто- јећих
бића посредством првих (бића) прсдаје дру- гима оно
што им припада.
[76]
Нека разум, каже он, завлада над гневом и
жељом, јер је ово двоје ниже од њега. Наиме, када
разумност овлада њима, она се показује као власт и
сила, тако да се њима не користи било како већ само
за нешто корисно.
[77]
Има у виду божанственога Павла.
[781
Из Прве посланице Тимотеју.
[7У]
Обрати пажњу на похвале достојан цркве- ни
поредак: монахе нека исправљају ђакони, а ове
презвитери, а презвитере епископи, а епископс
Апостоли и њихови наследници. А наследнике
Апостола исправљају они који су њима равни по
чину.
м Обрати пажњу на то да Апостоли, као и
наследници Апостола, јесу виши од епископа и да
свако треба да буде исправљан од онога ко је по чину
светији. А наследници Апостола, сматрам, јесу
садашњи патријарси.
[81]
Запази његову огорченост, или, боље ре-
чено, саосећање овога Оца.
[82]
„Јер, ако Ти не мислиш”, каже он, „да си
служитељ благога Бога, Који је наш (Бог), онда
,Ј
Исто.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 447
15
Јер. 2,13.
1ή
I Петр. 2,22.
17
Јевр. 7,26.
18
Ср. ЈТук. 23,
19
23.Ср. Лук. 9, 54-
55.
448 Свеши Максим Исиоведник
20
Јов. 7, 39.
Схолије т Посланице свешога Дионисија 449
[93]
Обрати пажњу на то шта су, по њему, по-
следице за оне који хоће некоме да нанесу неправ- ду,
или да учине добро дело, чак и ако не остваре оно
што су наумили.
Μ реч је о томе да праведници јесу иристали- це,
односно следбеници и сапутници добрих анђе- ла, не
само у будућему веку већ и у овоме животу.
[ед реч је о томе да највеће од свих блага је- сте:
бити увек са Богом.
[96] о томе да грешници бивају кажњени и у
овоме и у будућему животу, јер ће, заједно са де-
монима, бити осуђени од сопствених страсти.
[971
Погледај колико је виђење светога Карпа
препуно сваког ужаса, али и утехе!
[98]
Прекрасна приповест о томе да не треба
проклињати оне који су сагрешили чак и ако су
сагрешили против Бога. Обрати, дакле, пажњу на то
да ова прича садржи неописиво милосрђе Го- спода
нашега Исуса Христа и према онима који се кају. Она
говори и о светости божанственог Картта. То је онај
Карп кога апостол Павле поми- ње у Другој
посланици Тимотеју.21
[99]
„Предобреднима” (тј. предсавршенима, прим.
прев.) Атињани су називали оне молитве које су уз
жртвоприношење изговаране пред обред венчања. А
опет, брак су називали „савр- шенством” јер он
усавршава човека у свему што се тиче живота. А то се
може показати на приме- ру многих комедија које су
песници састављали. Наиме, они су брак називали
тајном и сматрали
21
Ср. II Тим. 4,13.
450 Свеши Максим Исповедник
22
Тит. 3,10.
452 Свети Максим Исповедник
11131
Овај свети Тит био је познат Апостолу
(Павлу), који га је поставио за епископа Крита, као
што каже и Посланица коју је божанствени Павле
написао овоме истоме Титу.
[ш] о томе шта садржи спис Символичко бо-
Гословље великога Дионисија.
[И5Ј
„Отискивати” овде значи „пресликавати” и
смештати у свој ум; такво значење преузето је од
живописаца који, имајући у виду истину, сли- кају
иконе. „Оцима неизрециве мудрости” назива пророке.
11161
„Можемо поштовати” (σεφθείημεν) каже са
значењем „(можемо) указати поштовање”,
„почаствовати”, „дивити се” и „бити усхићени”.
Обрати пажњу на то да се речи: „Извор живота се
Сам у Себе излива и Сам у Себи пребива”, одиосе на
поклоњења достојну Тројицу; наиме, овим се показује
и (Њена) једносуштност, одно- сно (показује се) да
Јединица иступа у Тројицу и да у Њој остаје. Тако
говори и Григорије Бого- слов у првом Слову о Сину,
као и у другом слову О миру. Обрати, такође, пажњу
на речи: „...Кроз Себе (Саму) Себе посматра” - и оне
говоре о Све- тој Тројици.
Схолије на Посланице светога Дионисија 455
11171
„Изван њега”, односно „изван символич- ког
изображавања”. И овде он каже „колико ли” уместо
„много”, док „све што је изван” означава оно што овај
израз обично и подразумева.
11181
„Утробу Божију” помиње у складу са ре-
чима: „...Из утробе пре Зорњаче”.23 „Реч је ода- слата
у ваздух”, (Дионисије) каже у складу са стихом:
„Изрече срце моје Реч добру...”24 „Дух је издахнут”,
каже у складу са речима: „Духом уста Његових”. 25
„Крило” помиње у складу са речима: „Јединородни
Син, Који је у наручју Оца”.26 У ви- ду „растиња”
представља Га у складу са речима: „Дрво живота”, 27
и: „Из изданка си, Сине мој, изникао”,28 и:
„Процветаће и узрасти Јаков”;29 а ово је речено о
Христу, Чији плод спасења испу- њава сву земљу, и
томе слично. Дакле, обрати па- жњу у ком смислу су
за Бога употребљене речи: „утроба”, „изрицање
слова”, и друге сличне.
11191
„Изворе вода” он помиње у складу са ре-
чима: „У Тебе је извор живота”, 30 и: „Оставише мене,
извор живе воде.”31 „Блистања” помиње у складу са
речима: „Он Који је сјај славе”,32 и: „Го-
23
Пс. 109,
3. Пс. 44,2.
24
25
Пс. 32, 6.
26
Јов.1,18.
27
Откр. 2,7.
28
Ср. Ис.
29
Ис. 27,6.
30
Пс. 35,10.
31
Јер.2,13.
32
Јевр. 1, 3.
456 Свеши Максим Исповедник
33
Пс. 35,10.
34
Закони пон. 32, 11.
35
Пс. 144,16.
36
Пс. 135,25.
37
Ср. Ос. 13,7-8.
38
Ср. Амос, 7,7-8.
39
Закони пон. 4, 24 и Јевр. 12,
29.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 457
40
Пс. 102,15.
41
Песма 2,1.
42
Ср. Ис. 61,3.
« Пс. 44,10.
44
Пс. 44, 4.
« Ср. Лук. 15,11-
32.
458 Свеши Максим Исиоведпик
46
Види Пост. 27,29.
Схолије на Посланице свешога Дионисија 459
47
1 Кор. 5,7.
460 Свеши Максим Исповедник
48
Ср. Зах. 3,1-9 и 6,11-
13.Ср. Дан. 9,21-27.
49
462 Свеиш Максим Исповедник
50
Ср. Изл. 7.
51
Ср. Јер. 47,1.
52
Ср. Римљ. 1,
20.
464 Свеши Максим Исиоведник
53
Јов. 3,12.
54
Пост. 4, 9.
55
Пост. 18,21.
56
Пс. 10, 5.
57
Мал. 1,2-3 и Римљ.
9,13.
Схолије на Посланице свешога Дионисија_ 465
58
Лук.
»12,49.
Јер. 23,
29.
Схолије на Посланице свешога Диоиисија 467
[,46]
Овде се даје тумачење Чаше и њеног окру-
глог облика.
[1471
„Беспочетним” назива промишљање Бо- жије;
но, не зато што Бог промишља о бићима као Себи
сабеспочетнима - како верују безумни- ци који
говоре: „Бог и све постојеће јесу једно- времени” -
него зато што је Он (постојао) и пре него што су бића
настала у идејама, у праобрасци- ма Божијим,
односно у Његовим вечним умова- њима (које
божанствени Павле назива „предодре- ђењима”, као
што смо рекли у тумачењу списа О божанским
именима). Саобразно тим идејама и умовањима
Божијим, предизображено је све оно што ће бити
преведено у биће, а Промисао Божији је беспочетно
постојао пре свеколике творевине. Јер, божанском
промишљању, одно- сно предумовању, припада
извољење за сазда- вањем творевине која ће уживати
Његову про- мислитељску доброту. Саобразно томе,
дакле, Промисао, који се назива и „бесконачним”,
доспе- ће до бесмртних анђела, до нас обесмрћених и
до добара приготовљених за нас.
[Μ«] о томе шта значи то што је „Премудрост
саздала Себи дом”,60 што у њему припрема оно што је
речено, и што (Промисао) пребива и изван њега и у
њему.
[ΐ49] γ[ у спису О божанским именима било је
речи о томе да Он истовремено и мирује и креће се.
Обрати пажњу на то да (Дионисије) назива Бо- га
Промислом.
60
Ср. Приче Сол. 9,1.
468 Свеши Максим Исповедник
[164]
о томе шта значи „седење за трпезом” у
Царству небеском; о томе да то представља „по-
чинак” и „безбрижно живљење” и томе слично.
[165]
„Радошћу”, односно „Весељем”, овде ис-
правно назива Исуса.
[166]
На који начин (Дионисије) схвата „сан” и
„будност”, кад је реч о Богу.
иет] Обрати пажњу на то шта садржи Симво-
личко богословље. „Подробније”, односно опшир-
није је све изложено и разјашњено.
ДЕСЕТА ПОСЛАНИЦА
[172]
Овако је речено уместо: „...Чак ни ако се
нађемо врло далеко од Тебе”. Обрати пажњу на то да
је велики Дионисије пророковао, јасно ре- кавши оно
што је њему, као и самоме светоме Јовану, било
откривено од Бога: да ће овај у нај- скорије време
бити ослобођен заточеништва на Патмосу - што се,
наравно, и обистинило. Јер, као што смо рекли, мало
пре последње године ца- ровања Дометијановог, када
овај беше подигао гоњење (на хришћане), Јован беше
послат на острво Патмос; а затим, у време цареве
смрти, овај велики јеванђелист Јован беше видео
божан- ствено Откривење.
РЕГИСТАР ПОЈМОВА
Г д
гелгел 96, 344 гнев Дан 274
34,95,117,223,224, дар, боготворачки 202 дар
234,250,270, 446 гордост Божији 291 дар добри 25
67,116,188,314, 412 горње Дарови 142,190,191,277, 395
силе 322 горње суштине 264 Дарови, божански 188
Господ 56,69,136,147,156, дарови, божански 61 Дарови
187,214,221,274,276, божанских дслања 125
284, 290,297, 305, 315, Дарови, божанствени 144,
318, 358, 363,364,366, 188,369, 371,379 дарови
370, 377, 382, 392,407, Божији 411 Дарови, небески
427,441,447, 463,471 Господа 381 Дарови, освештани 141
Сведржитеља, анђео 74
Господ, Благи 120 Господ
Бог 336
482 Свеши Максим Исповедник
Логос 32, 253, 267, 286, 364, молитве светих 366 Монада
380, 381 59, 306 моиада 127,306
Логоса, Очовечење 285 Монада, богообразна 174,
Логос, Бог 297, 286, 297 176
Логос Бога и Оца 249 логос Монада, Троипостасна 306
божанствености 425 логоси монах 9,10,173,201,202, 214,
символа107 Логос, 401,440,443,445, 447
Јединородни Бог 250 монаха, опело 409 монаха,
Логос, Најбогоначалнији 141 философија 175 монаси
логос, натприродни 73 17,176,177,183,
логосност 32, 267 218,219,401,402,409, 419, 440,
Логос(Реч)32 443,444 монашки живот 17
монашки образ 443
М монашки чин 175 монашко
Мајка, Дјева 427 Мајка посвећење 174, 443
усиновљења 113, 359 Месец монофизити 5,12,13,19
211, 212, 434, 435, 436, 438, мудраци, световни 289
439 миријада 85 Мудри Бог 103 мудри
Миомирис, Богоначални цареви 128 мудрова&а,
151,385 наопака 234 мудрост 53, 307,
миомирис 127,151, 366 Мира, 434 мудрост, богоначална 80
освећењс 145 Миро 8, Мудрост, Божија 340
113,119,121,145, 148,154,155 мудрости, изливање 52,
миро, благоухано 274 338
мистагогија, свештеничка мудрости, љубитељи 249
мудрост, неизрецива 232
261
мудрост преподобних
молитва 8,183,233, 350,
богослова 33 мудрост,
359, 409,410,412, 449
проста и многострука 91
молитва, архијерејска 187
мудрост, самосавршена и
молитва праведника 411, 412
свесавршена 44 мудрост,
молитва, пророчка 188
световна 253, 289 мудрост
молитва, свештена 113,124, Свештених Списа 31
125,184,185,186,187
молитвена призивања 165
Регисшар појмова 489
Р Савршитељ очишћења 84
разгоритељ 326 разум 32,35, сагрешења 77, 186, 330,410,
44, 84,223, 224, 259, 269, 282, 412,445 сагрешење 224
337, 338, 363,371,446 сажигатељ 326, 336
разумевање неизрецивих саздавање из семена 354
тајни 460 Саздатељ 282, 287, 303
разумна (бића) 282 разумна Саздатељ духовних сила 332
душа 250 разумност 446 Саздатељ свега 434
рађања, пропадљива 139 Саздатељ символа 126
рађања, способност 93 Самарићани 447
рађање 282, 426 Рађање, самосавршена врлина 328
божанствено 110 Рађање, Самосавршенство,
Поновно 180,182 Распиљање Надсавршено 41
Господље 438, 472 Самосавршитељ 158
Распињање Христово 471 самосуштина Божија 390
родитељи, телесни 195 састрадалник 188, 412
Рођење, божанствено 131 Сатана 113, 222, 280, 364, 381
рођење, телесно 356 Свевишњи (Бог) 69
Руководитељ 167,415 Сведржитељ, Господ 75,189
Руководитељ подвига120 Свемудро Богоначалство 195
руконолагани 170, 397 Свети Списи 43
рукополагање 395 светловидеоци 102
рукоположени 169,402 светлојављања 46
рукоположења, обред 177 светлојављање 25
рукоположсње 157,169, 390, Светлоначални Отац 26
395,396,397,399, 402 светлоначални зрак 40
Светлост 32,102,116,117,
С 119,123,186, 241,244, 249,268,
269,420 светлост 32, 39, 40,41,
Сабрање 8,124,127,135, 57, 72,143,158,161,164, 201,
375,394 237, 329,332, 341,361,
сабрање 113,122,123,145, 368 365, 379, 385, 394,410,
Сабрање, свештено 126 411,456
Сабрање, евхаристијско Светлост, Богоначална 179,
122,145,148,150 Савршсни 259
(Бог) 7
496 Свеиш Максим Исиоведник
Увод
СПИСИ ДИОНИСИЈА АРЕОПАГИТА.....................5
Свети Дионисије Ареопагит О
НЕБЕСКОЈ ЈЕРАРХИЈИ
Глава прва.....................................................................25
Глава друга...................................................................29
Глава трећа...................................................................39
Глава четврта...............................................................43
Глава пета.....................................................................48
Глава шеста..................................................................50
Глава седма..................................................................52
Глава осма....................................................................60
Глава девета.................................................................65
Глава десета.................................................................71
Глава једанаеста...........................................................73
Глава дванаеста............................................................75
Глава тринаеста...........................................................77
Глава четрнаеста..........................................................85
Глава петнаеста............................................................86
Глава трећа.................................................................122
Глава четврта...............................................................145
Глава пета.................................................................... 157
Глава шеста................................................................172
Глава седма................................................................180
(Објашњења)...............................................................194
(Поговор)..................................................................... 197
Глава шеста................................................................293
Глава седма................................................................295
Глава осма..................................................................307
Глава девета...............................................................313
Глава десета...............................................................320
Глава једанаеста.........................................................323
Глава дванаеста..........................................................325
Глава тринаеста.........................................................326
Глава четрнаеста........................................................334
Глава петнаеста..........................................................335
Девета посланица.......................................................454
Десета посланица.......................................................471
РЕГИСТРИ
Регистар појмова........................................................477
Регистар имена и топонима......................................503
Издаван
веседл
издавачка установа православне
Епархије бачке
Уредник
Епископ новосадски и бачки др Иринеј
Рецензенти
Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије
Еиископ крушевачки др Давид
Компјутерски СЛОГ
Александар Карајовић
Лектор и коректшр
Љиљана Петронијевић
Штампа
Стојков, Нови Сад
Тираж
1.500