See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/331206800

Zapisnici sjednica društva Čitaonice i Matice ilirske od 1838. do 1864. godine

Book · February 2016

CITATIONS READS

0 141

3 authors, including:

Branimir Brgles
Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
33 PUBLICATIONS   3 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Late Medieval and Early Modern Genesis of Croatian Surnames View project

Development of social structure and demographics of 15 -18 c. Croatian-Slavonian feudal estates View project

All content following this page was uploaded by Branimir Brgles on 19 February 2019.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 Matica hrvatska

Branimir Brgles
Zdravko Brkić
Stjepan Laljak

Zapisnici sjednica društva Čitaonice i Matice ilirske

od 1838. do 1864. godine

Matica Hrvatska, ogranak Zaprešić

2016.

1
Zapisnici sjednica društva Čitaonice i Matice ilirske od 1838. do 1864.

Transkripcija i transliteracija Zapisnika: Branimir Brgles, Zdravko Brkić, Stjepan Laljak

Uvodni tekstovi: Branimir Brgles, Zdravko Brkić

Urednik: Branimir Brgles

Izdavač: Ogranak Matice hrvatske u Zaprešiću (uz pomoć Ministarstva kulture RH)

Tisak: Baris

ISBN: 978-953-6131-86-0

CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000940777

2
 SADRŽAJ

Predgovor .................................................................................................................... 5

Sažetak........................................................................................................................ 6

Branimir Brgles
Zapisnici sjednica u povijesnom kontekstu............................................................ 7

Zdravko Brkić
Standardizacija jezika u okviru ilirskog pokreta................................................... 15

Branimir Brgles, Zdravko Brkić, Stjepan Laljak

Prijepis starešinskih sjednica Ilirske čitaonice i Matice ilirske od 1838.
do 1863. godine........................................................................................................... 19

Indeks.......................................................................................................................... 195

3
4
PREDGOVOR
Posao u vezi s objavljivanjem prijepisa „Starješinskih sjednica čitaonice zagrebačke“
započeo je Stjepan Laljak 2012. godine. Na to ga je najvjerojatnije potaklo otkriće dijela
zapisnika, koji je, kako se vjerovalo, bio izgubljen. Riječ je o zapisima sjednica od svibnja
1845. godine (odnosno, od 44. sjednice) do prosinca iste godine (odnosno 58. sjednice).
Uz prijepise tih 14 sjednica S. Laljak je transkribirao i prvu knjigu Zapisnika. Njegov
su posao, na žalost zbog nepredvidivih i neočekivanih okolnosti, morali preuzeti dvojica
suradnika, koji su transkribirali drugu knjigu. Posao je konačno dovršen nakon uređenja svih
prijepisa. Taj je posao također bio dugotrajan, budući da prijepisi nisu bili komplementarni
te se, u početku, radilo na više različitih načina. Većina je prijepisa zapravo transliterirana,
prema pravilima struke, jer su se suradnici odnosili prema Zapisnicima kao prema vrijednom
dokumentu, koji osim samoga sadržaja donosi i podatke o jezičnim i gramatičkim

Zapisnika koji su vođeni 1845. godine, na žalost, nisu u tom smislu komplementarni s
ostatkom prijepisa.
Iznimno vrijedan, gotovo akribijski rad bivšega predsjednika zaprešićkoga ogranka
Matice hrvatske, Stjepana Laljaka, zacijelo bi – zbog spomenutih nepredvidivih događaja –
ostao nedovršen, da za ovo vrijedno djelo nisu pokazali veliko zanimanje novi predsjednik
Matičina ogranka u Zaprešiću, Dragutin Grgas, ali i pojedini djelatnici Ministarstva kulture
Republike Hrvatske. Zahvaljujući njihovoj nemaloj podršci i žaru kojim su potaknuli
nastavak rada, na koncu je – godine 2016. – dovršen rad na ovome zborniku.

popularnih članaka objavljeno na temelju konzultacija sa Zapisnicima čitaonice i Matice

ilirske, tim arhivskim blagom koje se danas čuva u Hrvatskome državnom arhivu, cjeloviti
će prijepis zasigurno naći svoje mjesto, ne samo kao cjelovito transkribiran i transliteriran
arhivski dokument. Naime, riječ je i svojevrsnoj kronologiji zbivanja vezanih uz Maticu ilirsku,
odnosno uz društva, institucije i „zavode” koji su joj prethodili, one s kojima je surađivala i
koji su nastajali zahvaljujući radu i trudu članova toga društva.

5
SAŽETAK
Zapisnici sjednica Ilirske čitaonice pripadaju podseriji Zapisnici sjednica tijela Matice hrvatske,
u fondu spisi Matice hrvatske. Fond se danas u cijelosti čuva u Hrvatskome državnom arhivu,
a do 2007. godine arhivska je građa toga fonda bila podijeljena na nekoliko lokacija (u arhivu
Matice hrvatske, Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici te Hrvatskome državnom arhivu). Danas
se objedinjeni fond čuva u Hrvatskome državnom arhivu, pod imenom Matica hrvatska
(HR–DHA–1567).
Podserija Zapisinici ilirske čitaonice, nalazi se u fondu Spisi, u podseriji Zapisnici sjednica
tijela Matice hrvatske (signatura 2.2), a sastoji se od dvije uvezene knjige. Prva knjiga zapisnika
sastoji se od 171 stranice te sadrži zapisnike sa 44 sjednice, koje su održane od 14. srpnja 1838.
do 1. svibnja 1845. Druga se pak knjiga odnosi na nešto dulje razdoblje – od 6. listopada
1846. do 23. siječnja 1864. godine – u kojem je održano 97 sjednica, zabilježenih na 321
stranici. U tom su se razdoblju zbili mnogi važni događaji, primjerice promjena strukture i
naziva društva. Tako je u razdoblju u kojem su nastajali zapisnici
Riječ je o iznimno vrijednim dokumentima koji nikad prije nisu bili objavljeni. Za potrebe
ove publikacije transkribirani su u cijelosti. U uvodnim se tekstovima pobliže objašnjava
sadržaj i povijesni kontekst u kojem su zapisnici nastali.

6
Branimir Brgles

Zapisnici sjednica Čitaonice i Matice ilirske u

povijesnome kontekstu
1. Općenito o Zapisnicima Čitaonice ilirske i Matice ilirske
Zapisnici sjednica Ilirske čitaonice pripadaju podseriji Zapisnici sjednica tijela Matice hrvatske, u fondu spisi Matice
hrvatske. Fond se danas u cijelosti čuva u Hrvatskome državnom arhivu, a do 2007. godine arhivska je građa toga fonda bila
podijeljena na nekoliko lokacija (u arhivu Matice hrvatske, Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici te Hrvatskome državnom arhivu).
Danas se objedinjeni fond čuva u Hrvatskome državnom arhivu, pod imenom Matica hrvatska (HR–DHA–1567).

Podserija Zapisnici ilirske čitaonice, nalazi se u fondu Spisi, u podseriji Zapisnici sjednica tijela Matice hrvatske (signatura
2.2), a sastoji se od dvije uvezene knjige. Prva knjiga zapisnika sastoji se od 171 stranice te sadrži zapisnike sa 44 sjednice, koje su
održane od 14. srpnja 1838. do 1. svibnja 1845. Druga se pak knjiga odnosi na nešto dulje razdoblje – od 6. listopada 1846. do
23. siječnja 1864. godine – u kojem je održano 97 sjednica, zabilježenih na 321 stranici. U tom su se razdoblju zbili mnogi važni
događaji, primjerice promjena strukture i naziva društva. Tako je u razdoblju u kojem su nastajali zapisnici

Riječ je o iznimno vrijednim dokumentima, koji ne donose samo imena najvažnijih suradnika Društva (kako Čitaonice
zagrebačke, tako i Matice ilirske) te aktivnih i zaslužnih članova, već nam otkriva i čitav niz novih i dosad skrivenih činjenica.

Vrelo, kao cjelina, sastoji se od sjednica „starješinstva“, odnosno starješina ili odbornika ravnateljskih sjednica te općenitih
sabora. Sjednice starješinstva, koje ovdje nazivamo jednostavno sjednicama društva, održavale su se redovito i učestalo, osim u
nekim izvanrednim situacijama, kakve su, primjerice, bile 1848. godine.

Cilj ovoga teksta, koji je zamišljen kao uvodnik u kojemu će se naglasiti neke općenite značajke vremena u kojem su
nastajali Zapisnici, nije detaljna analiza ili kritika izvora. Namjera je bila tek naznačiti osnovne značajke vrela, te ponuditi općeniti
povijesni kontekst (namijenjen široj publici). Izdanje je, naime, prvenstveno namijenjeno objavljivanju transkribiranoga vrela,
kako je to zamislio S. Laljak, koji je i započeo taj posao. Stoga, nakon kratkoga uvoda slijedi analiza nekih zanimljivih dijelova
transkribiranoga i objavljenoga vrela.

2. Otvaranje Čitaonice i prve godine rada

Nakon otvaranja čitaonice u Varaždinu i Karlovcu, zagrebačka čitaonica – odnosno Ilirska čitaonica – otvorena je
(navodno uz ključni poticaj Metela Ožegovića) u srpnju 1838. godine. U začetku je čitaonicom upravljao grof Janko Drašković.
Prve su se sjednice održavale u kući grofa Aleksandra Draškovića. U to doba, na samome početku promatranoga razdoblja,
susrećemo veoma aktivne članove društva među kojima se posebno često spominju grof Aleksandar Drašković, Stjepan Pogledić,
Nikola Valičić, Ljudevit Jelačić, Franjo Zengevel, Valentin Vrančić, Janko Drašković i drugi. Prema podatcima u zapisnicima, od
sedme im se sjednice pridružuje i Dimitrije Demeter. Do 1846. godine tajnik Čitaonice bio je Vjekoslav Babukić, a od 1846, do
1850. tajnici su bili Stanko Vraz i Jakov Užarević.

Među podatcima koje donose spomenuti zapisnici toga doba, nameću se kao posebno zanimljivi tekući troškovi društva
te općenita promišljanja članova o važnim temama kojima se nastojalo unaprijediti ekonomsko, obrazovno i općenito društveno
stanje zemlje (prodaja vina, otvaranje tvornice papira te općenita razmišljanja o prosvjetiteljskoj ulozi Društva).

Prva knjiga zapisnika započinje Protokolom društva Čitaonice ilirske u Zagrebu, koji je donesen na prvom općenitom
saboru, održanom u kući grofa Aleksandra Draškovića, pod predsjedanjem grofa Janka Draškovića. Nakon predsjednikova
uvodnoga govora te vijećanja okupljenih članova, utvrđena je Osnova čitaonice. Riječ je zapravo o statutu kojim se određuju svrha
društva te način djelovanja i financiranja,

Jedan od najvažnijih događaja u povijesti Matice ilirske 40-ih godina bila je kupnja Narodnoga doma. O tome se
raspravljalo u lipnju 1845. godine, na 47. ravnateljskoj sjednici. Iz tog zapisnika doznajemo da je „Presvetli g. grof Dragutin
Drašković“ darovao Matici ilirskoj dvadeset dionica „plemićko-gradjanskoga kasina“, od kojih svaka vrijedi 25 forinti srebra. Već
na 51. sjednici govori se o kupnji kuće za narodni muzej, a fiškal Frigan, obznanjuje da je grof Drašković spreman prodati za
23 tisuće forinti „svoju lepu kuću, više od 30 sobah sadaržeću, u Zagrebu, u Gornjem varošu, naproti pošti ležeću, gde bi se Narodni
muzeum i š njime Čitaonica, Kasino i Gospodarsko družtvo horvatsko-slavonsko nastaniti moglo“. Kuća bi se mogla „na akcie kupiti“.
U konačnici, starješinstvo je odlučilo da se pričeka da im se pridruži grof Janko Drašković te da se osnuje poseban odbor, „koji će tu
stvar dokončati“. Na sljedećoj sjednici odbornici više nisu sigurni tko zapravo drži poklonjene im dionice, a na 53. sjednici doznaju
da je pokojni Aleksandar Drašković prije smrti već prodao kuću vlasnicima kasina, te starješinstvo traži od pravnika Brigljevića i
Žerjavića da provjere tu stvar.

7
 Čitaonica ubrzo postaje središtem kulturnih i političkih zbivanja, iz kojeg se šire najvažnije djelatnosti i ideje povezane
s hrvatskim narodnim preporodom. U tom je obliku Čitaonica djelovala do 1848. godine, a formalno je raspuštena dvije godine
poslije. O tim zbivanjima zapravo i nema mnogo riječi u Zapisnicima. Tako se na sjednici u siječnju 1848. godine, održanoj
nakon jednogodišnje stanke, na prvome mjestu našla točka o računima za 1846. godinu te o kašnjenju cenzure, ali i o iščekivanju
odgovora kraljevske cenzure u vezi promjene „imena ilirskoga“ u „Matica horvatsko-slavonska“ (knjiga II, fol. 20). Nakon ratnih
zbivanja, na sjednici u prosincu 1848. godine, predsjednik „pozdravi nakon dugoga vrěmena opet jedanput u sědnici ovoj sakupljenu
bivšu gospodu starešine, i razloži u kratko uzroke, zašto se dosada sědnice deržati nisu mogle“ te objašnjava da je tome bilo tako
„ponajviše poradi teških i burnih vrěmenah koja su i u našoj domovini zavladala bila na toliko, da gotovo nije ni moguće bilo, na išta
drugo i pomisliti, nego na rat i obranjenje domovine“.

Zapisnici nisu namijenjeni informiranju šire publike, pa čak ni općeg članstva. Riječ je o gotovo intimnoj komunikaciji
unutar strukture društva, koja ponekad donosi nov pogled na društvenu dinamiku, kao u slučaju dopisivanja između matičina
ravnateljstva s Vjekoslavom Babukićem – gdje čitatelj ima dojam da je u prisutnosti kakve obiteljske svađe. Riječ je, naime, o
ljudima koji su se dobro poznavali i mnogo surađivali, a svoje su nesporazume vrlo često i uspješno izgladili. Primjer koji navodim,
zabilježen je u sjednicama ravnateljstva 1853.godine, u kojima je zabilježeno da je Matica javno tražila povrat novca od Babukića.
Nakon njegova protesta, na sjednici vijeća u svibnju 1853. godine, navodi se da neki pojedinci, poput Užarevića, Pejakovića i braće
Battara nikada nisu primili knjige koje im je, kao tadašnji tajnik, morao poslati Babukić. Kako knjige nisu plaćene, ni primljene,
ravnateljstvo traži od Babukića povrat sredstava. Bez obzira na to kako se taj problem razriješio, kod takvih se slučajeva može
steći i pogrešan dojam o poštenju ili radnome elanu nekih od poznatih pojedinaca u Matici. Naime, katkad je zapravo riječ o
nesporazumima, a možda čak i međusobnim podmetanjima.

U studenom 1852. godine dolazi do važne promjene u načinu na koji su se prodavale matičine knjige. Do tada matičine
su se knjige prodavale preko knjižare Županova (fol. 144), a potom je kratko Matica surađivala i s knjižarom Morpurgo. Nakon
odluke predsjedništva 1852. godine Matica započinje s prodajom knjiga u knjižarama, uz izravni dogovor. Upravo u to vrijeme
A. Jakić otvara svoju Narodnu knjižaru. Predsjedništvo mu stoga postavlja upit, pod kojim bi uvjetima bio spreman na suradnju.
On odgovara, da svoj posao u Matici obavlja s veseljem, ali da će kao trgovac u poslovnom odnosu s Društvom tražiti „pravedne
postotke“.

Prema podacima u kasnijoj sjednici (fol. 283) Jakić će knjige slati članovima uz 15% nagrade i prodavati ih uz 30%
provizije.

Općenito, iznenađuje broj i intenzitet novčarskih aktivnosti ravnateljstva i blagajne Matice. Često se primaju doprinosi
pojedinaca (od „utemeljitelja“ do sitnih priloga); Matica se, začudo, bavi i posudbama novca. Za posudbe (od 6 do 8 %) prima
tabularne potvrde za nekretnine. Na taj način Matica stječe i nekretnina u Zagrebu. Primjerice, doznajemo iz zapisnika sa 28.
sjednice (održane u lipnju 1853.), da je Matica vlasnik polovice stare pivare. Riječ je o dugu od čak 2 tisuće forinti, koji je potom
prenesen na „novu pivaru“. U vezi s tom teretnicom Matica se čak sporila s gradskim magistratom. Naime na parceli stare pivare,
Matica je imala teretnicu vrijednu 2000 forinti (fol. 244). Budući da neki od dužnika nisu redovito plaćali, Matica ilirska našla se
u ulozi tužitelja i tražitelja založenih nekretnina pojedinih obitelji (primjerice, obitelji Kovačić i Prugovečki, fol. 196). Takve su,
neželjene situacije, zacijelo motivirale predsjedništvo Matice da sav gotovi novac uloži u državne obveznice (državne artije, kako se
kaže u zapisniku, odnosno Statspapiere).

Prema podacima koje donosi zapisnik 30. ravnateljske sjednice, doznajemo o načinu funkcioniranja listova i novina
sredinom 19. stoljeća. Tako se izričito navodi, nakon promjene uredništva časopisa Neven, da je potrebno javiti redarstvenim
vlastima, da dolazi do smjene urednika, da odsada Neven mijenja izdavačku politiku i da više neće biti razloga za nezadovoljstvo
redarstvenih vlasti. Zaključujemo, dakle, da je nezadovoljstva bilo u vrijeme kada je urednik bio Ivan Perkovac. Do promjena, čini
se, dolazi i u odnosu s tiskarom u kojoj se tiska časopis, a kojoj je vlasnik Ljudevit Gaj. Iza svega se toga naslućuju neke zadjevice
između nekih interesnih grupa ili pojedinaca.

Najprije je za vrijeme predsjednika Vranjicanija zaključeno da nije potreban tajnik, te je Ivan Perkovac otišao. Godine
1853. na sjednicama u kolovozu i prosincu, ponovno se ističe da je potreban tajnik, jer se poslovi gomilaju te nema tko paziti
na poslovanje. No, budući da se takva odluka, o ponovnom zapošljavanju tajnika, mogla donijeti samo na velikoj skupštini,
potpredsjednik Kukuljević zaključuje

Na 30. sjednici ravnateljstva, na kojoj je određivano novo uredništvo Nevena, određeno je da će predstavnici Matice otići
do ravnateljstva redarstvenih vlasti u Zagrebu i izjaviti „da će u buduće ovaj list udariti drugim pravcem, te da neće davati nikakva
povoda nezadovoljstvu redarstvene oblasti.“

Od 1861. godine sve se intenzivnije predsjedništvo društva bavi Zakladom za izdavanje pučkih knjiga, odnosno
objavljivanjem Gundulićeveva Osmana, Šulekovoga Biljarstva, Kačićevih narodnih pjesmama, Smičiklasovim prijevodom knjige
„Otkritje Amerike“ itd.

Jedna je od najzanimljivijih tema utjecaj kraljevske cenzure, a potom i kontrole državnoga Bachovog aparata te njegovoga
utjecaja na rad Matice. Tako iz zapisnika sjednice u studenom 1851. godine (fol. 58, 59) doznajemo da je sam „G. minister Bach“

8
obratio pozornost na činjenicu da je društvo Matice ilirske bez znanja i ovlaštenja carskog i kraljevskog ministarstva sazvalo
formalni kongres i pozvalo strane korporacije i zavode na dioničarstvo u istom te od banske vlade zahtijeva razjašnjenje i prijavak,
je li to društvo uopće na zakoniti način konstituirano. Od Matice se pak traži očitovanje u vezi sa sastankom slavenskih filologa
te priopćenje u vezi s pismima kojima se poziva na konstituiranje sličnih društava. Uz to, načelnik traži i da mu se predoči statut
Matice i obustavu daljnjih djelatnosti.

3. Zaključno
Premda su zbivanja, o kojima svjedoče zapisnici sjednica, već mnogo puta opisani u povijesnim, kronološkim prikazima
tih važnih zbivanja (poput, primjerice, u monografiji „Spomen knjiga Matice hrvatske“ Tadije Smičiklasa i Franje Markovića),
ipak mogućnost čitanja izvora, kako to suvremena historiografija pokazuje, ima mnogo više prednosti od sekundarne literature,
bez obzira na njenu kvalitetu. O povijesnim zbivanjima i osobama doznat ćemo mnogo i iz publikacija u kojima se govori „iz
prve ruke“, mnogo je i vrijednih suvremenih pregleda spomenutih zbivanja, koja se temelje na detaljnim analizama dostupnoga
arhivskog materijala. Ipak, čitajući između redaka, čitatelj transkribiranih Zapisnika može se bolje upoznati s međuljudskim
odnosima i zbivanjima koja sama po sebi ne zaslužuju biti istaknuta u povijesnim pregledima, ali mogu osvijetliti i objasniti
motivaciju koja je stajala iza nekih događaja.

O tome tko su bili prvi pokretači i članovi čitaonice već je mnogo napisano. Riječ je o važnim dijelovima modela
europskih nacionalnih pokreta u 19. stoljeću. Nacionalni pokreti javljaju se diljem Europe nakon kriznoga razdoblja izazvanoga
napoleonskim ratovima. U hrvatskim je zemljama spomenuto krizno razdoblje bilo ponešto produljeno rusko-turskim ratom, čije
su posljedice imale višestruko negativan utjecaj na gospodarstvo. U početku spomenuti pokreti nastaju u salonima i kružocima
viših društvenih slojeva, plemstva i obrazovanoga građanstva. Tako u hrvatskome Saboru 1832. godine upravo grupa plemića
traži modernizaciju društva i socijalne politike. U toj skupini isticao se grof Janko Drašković, koji je uskoro artikulirao nastojanja
pokreta koji se okupio oko njega. Cilj njegove političke borbe bila je samostalna vlada u sklopu Habsburškoga Carstva, ujedinjenje
svih hrvatskih zemalja, samostalni Sabor i ban, samostalno sudstvo... Time se očituje širenje ilirskoga programa, koji nije uključivao
samo kulturnu i jezičnu politiku, već je cjelovito promišljao ulogu Hrvata i drugih Slavena u okvirima Monarhije.1

Pojedinci čija se imena javljaju u Zapisnicima plastično prikazuju ondašnju situaciju glede društvenih slojeva i grupa
koje su se zanimale za nacionalni pokret. To je, prije svega, srednje i niže plemstvo (jer nakon Zrinskih i Frankopana više nije bilo
magnatskih plemićkih obitelji). Za razliku od Civilne hrvatske, gdje je postojao građanski sloj, u Vojnoj krajini se u taj proces
uključio oficirski sloj. U nacionalnom su pokretu sudjelovale i osobe na visokim položajima u crkvenoj strukturi.

Zapisnici na fol. 125 donose i popis članova čitaonice. Među 215 popisanih članova, najviše je zaposlenih u raznim
državnim službama (48), podžupana, bilježnika, konzula... među njima, pak, najviše je sudaca (9). Slijede svećenici, župnici,
prebendari i drugi pripadnici crkvenih struktura (44). Među njima najviše je kanonika (15), potom slijede župnici (9), prefekti (6)
i kapelani (3). Treća grupa po brojnosti su odvjetnici (fiškali i advokati, 32), a potom trgovci (19) i pripadnici građanskoga sloja
(12), vojni službenici (16), sveučilišni profesori (12), liječnici (6), učitelji (4) i vlastelini (4).

1 Vidi: Kristian Novak, Višejezičnost i kolektivni identiteti iliraca. Zagreb: Srednja Europa, 2012; Nikša Stančić, Hrvatski narodni preporod 1790–1848. Hrvatska u vrijeme ilirskoga
pokreta. Zagreb: Muzej za umjetnost i obrt, 1985; Nikša Stančić, Hrvatska nacija i nacionalizam u 19. i 20. stoljeću. Zagreb: Barbat, 2002; Jaroslav Šidak, Studije iz hrvatske povijesti XIX.
stoljeća. Zagreb: Institut za hrvatsku povijest, 1973;
Općenito o modelu nacionalnih pokreta: Benedict Anderson, Imaginded Communities. Reflections on the Origin and Spread of Nationalism. London, New York: Verso, 2006.

9
4. Popis sjednica
Knjiga I
1. Sedenje starešinstva.
- 23. rujna 1838.
- u kući grofa Aleksandra Draškovića
- fol. 9
2. Sedenje starešinstva
- 15. studenog 1838.
- fol. 10
3. Sedenje starešinstva
- 6. siječnja 1839.
- fol. 12
Drugi obćeniti naredni sabor
- 24. siječnja 1839.
- fol. 13
4. Sedenje starešinstva
- 7. veljače 1839.,
- fol. 18
5 Sedenje starešinstva
- 7. ožujka 1839.,
- fol. 19
6. Sedenje starešinstva
- 4. travnja 1839.
- fol. 20
Tretji obćeniti naredni sabor
- 24. lipnja 1839.
- fol. 20
7. Sedenje starešinstva
- 15. prosinca 1839.
- fol. 23
Četvrti obćeniti naredni sabor
- 24. siječnja 1840.
- u kući g. Vidala
- fol. 24
8. Sednica starešinstva
- 6. veljače 1840.
- u kući grofa Draškovića
- fol. 27
9. Sedinica starešinstva
- 5. ožujka 1840.
- fol. 28
10. Sednica starešinstva
- 6. travnja 1840.
- u župnikovoj kući u Zagrebu
- fol. 29
10
11. Sednica starešinstva
- 23. travnja 1840.
- u kući grofa Draškovića
- fol. 29
Izvanredni obćeniti sabor
- 5. svibnja 1840
- u kući g Videla
- fol. 30
Peti obćeniti naredni sabor
- 24. lipnja 1840.
- fol. 33
12. sednica starešinska
- 18. rujna 1840.
- fol. 44
13. sednica starešinska
- 25. listopada 1840.
- fol. 45
Šesti obćeniti naredni sabor
- 2. veljače 1841.
- u kući pl. g. Demötorfya
- fol. 45
Sedmi obćeniti naredni sabor
- 23. lipnja 1841.
- fol. 53
Osmi obćeniti naredni sabor
- 10. i 11. veljače 1842.
- fol. 59
Deveti obćeniti sabor
- 2. lipnja 1842.
- fol. 71
14. Sednica starešinska
- 12. lipnja 1842.
- fol. 79
15. sednica starešinska
- 17. kolovoza 1842.
- fol. 81
16. Sednica starešinska
- 11. rujna 1842.
- fol. 83
Deseti obćeniti sabor
- 14. rujna 1842.
- fol. 83
17. Sednica starešinska
- 24. studenog 1842.
- fol. 90
18. Sednica starešinstva
- 10. prosinca 1842.
- fol. 92
Jedanaesti obćeniti sabor
- 15. prosinca 1842.
- fol. 93
19. Sednica starešinska
- 17. prosinca 1842.
- fol. 97
20. Sednica starešinska
- 24. veljače 1843.
- fol. 98
21. Sednica starešinska
- 24. ožujka 1843.
- fol. 99
22. Sednica starešinska
- 13. travnja 1843.
- fol. 100
23. Sednica starešinska
- 27. srpnja 1843.
- u čitaonici družtvenoj, u kući pl.
Jurja Demötörffya, u Dugoj ulici,
- fol. 102
24. Sednica starešinska
- 22. kolovoza 1843.,
- fol. 104
Dvanaesti obćeniti sabor
- 23. kolovoza 1843.
- fol. 105
25. Sjednica starešinska
- 26. kolovoza 1843.
- fol. 130
26. Sednica starešinska
- 31. kolovoza 1843
- fol. 131
27. Sednica starešinska
- 24. rujna 1843.
- fol. 133
28. Sednica starešinska
- 16. listopada 1843.
- fol. 133
29. Sednica starešinska
 - 22. listopada 1843. - fol. 167 Starešinska sědnica
- fol. 135 - 25. listopada 1846.
43. Starešinska sednica - fol. 3
30. Sednica starešinska - 1. svibnja 1845.
- 23. studenoga 1843. - fol. 168 Starešinska sědnica
- fol. 137 - 29. listopada 1846.
Sědnica starešinska 44. - fol. 4
31. sednica starešinska - 8. svibnja 1845.
- 19. prosinca 1843. Starešinska sědnica
- fol. 139 Sednica starešinska 46. - 15. studenoga 1846.
- 9. lipnja 1845. - fol. 5
32. Sednica starešinska
- 11. siječnja 1844. Sednica starešinska 47. Starešinska sědnica
- fol. 143 - 22. lipnja 1845 - 19. studenoga 1846.
- fol. 6
33. Sednica starešinska Sednica starešinska 48.
- 22. veljače 1844. - 15. srpnja 1845 Starešinska sědnica
- fol. 146 - 7. prosinca 1846.
Sednica starešinska 49. - fol. 8
34. Sednica starešinska - 26. kolovoza 1845
- 28. ožujka 1844. Starešinska sednica
- fol. 148 Sednica starešinska 50. - 21. prosinca 1846.
- 16. rujna 1845. - fol. 9
35. Sednica starešinska
- 23. travnja 1844. Sednica starešinska 51. Starešinska sědnica
- fol. 150 - 23. listopada 1845 - 14. siječnja 1847
- fol. 10
Trinaesti obćeniti sabor Sědnica starešinska 52.
- 24. travnja 1844. - 26. listopada 1845 Starešinska sědnica
- fol. 152 - 23. siječnja 1847.
Sednica starešinska 53. - fol. 11
36. Sednica starešinska - 30. listopada 1845.
- 25. srpnja 1844. Starešinska sědnica
- fol. 155 Sednica starešinska 54. - 6. veljače 1847.
- 6. studenoga 1845. u - fol. 11
37. Sednica starešinska
- 30. kolovoza 1844 Sednica starešinska 55. Starešinska sědnica
- fol. 157 - 20. studenoga godine 1845. - 15. veljače 1847.
- fol. 12
38. Sednica starešinska Sednica starešinska 56.
- 8. listopada 1844. - 27. studenoga 1845 Starešinska sědnica
- u čitaonici Ane grofice Sermage u - 18. ožujka 1847.
Poštarskoj ulici Sednica starešinska 57. - fol. 12
- fol. 158 - 18. prosinca 1845.
Starešinska sědnica
39. Sednica starešinska Sednica starešinska 58. - 25. ožujka 1847.
- 29. prosinca godišta 1844. - 23. prosinca 1845. - - fol. 13
- fol. 161
Starešinska sědnica
40. Starešinska sednica Knjiga II - 15. travnja 1847.
- 13. veljače 1845. - fol. 14
- fol. 163 Starešinska sědnica
- 6. listopada 1846. Starešinska sědnica
41. Sednica starešinska - u kući Ane grofice Sermage - 4. svibnja 1847.
- 22. travnja 1845. - fol. 1. - fol. 14
- fol. 164
Starešinska sědnica Starešinska sednica
42.Starešinska sednica - 15. listopada 1846. - 2. lipnja 1847.
- 26. travnja 1845. - fol. 2 - fol. 15

11
Starešinska sědnica ilirske matice ilirske
- 10. kolovoza 1847. - 9. veljače 1851. - 11. siječnja 1852.
- fol. 16 - U dvorani narodnog doma. - fol. 70
- fol. 33
Starešinska sednica [16] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva
- 19. kolovoza 1847. Zapisnik velike skupštine Matice Matice ilirske
- fol. 16 ilirske - 18. travnja 1852.
- 27. veljače 1851 - fol. 73
Starešinska sědnica - fol. 39
- 2. rujna 1847. [17] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva
- fol. 17 [5] Zapisnik skupštine družtva Matice ilirske Matice ilirske
- od 6. ožujka 1851. - 18. travnja 1852.
Starešinska sědnica - fol. 43 - fol. 77
- 14. listopada 1847.
- fol. 17 [6] Zapisnik ravnateljske sědnice Matice Zapisnik velike skupštine društva
ilirske matice ilirske održane
Starešinska sědnica - 20. ožujka 1851. - 24. travnja 1852.
- 18. studenoga 1847. - fol. 46
- - fol. 18 [18] Zapisnik ravnateljske sjednice matice
[7] Zapisnik ravnateljske sjednice ilirske
Starešinska sědnica - 31. listopada 1851. - 27. svibnja 1852.
- 9. prosinca 1847. - fol. 50 - fol. 84
- fol. 19
[8] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva 19. Zapisnik ravnateljske sjednice matice
Starešinska sědnica Matice ilirske ilirske
- 16. sěčnja 1848. - 2. studenog 1851. - 8. prosinca. 1852.
- fol. 19 - fol. 54 - fol. 88

Starešinska sědnica [9] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva 20. Zapisnik ravnateljske sjednice matice
- 2. ožujka 1848. Matice ilirske ilirske od
- fol. 20 - 11. studenog 1851. - 12 prosinca g. 1852.
- fol. 57 - fol. 101
Starešinska sědnica
- 16. ožujka 1848. [10] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva [21] Zapisnik ravnateljske sjednice matice
- fol. 21 Matice ilirske ilirske od
- od 14. studenog 1851. - 23. prosinca 1852.
Starešinska sědnica - fol. 61 - fol. 103
- 8. prosinca 1848;
- u stanu narodne čitaonice u [12] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva Zapisnik velike skupštine društva
Narodnom domu Matice ilirske „Matice ilirske“,
- fol. 22 - 25. studenog 1851. - 2. veljače 1853.
- fol. 63 - fol. 104
[1] Zapisnik starešinske sědnice Matice ilirske
- 24. studenoga 1850. [12] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva [22] Zapisnik ravnateljske sednice družtva
- fol. 23 matice ilirske Matice ilirske
- 30. studenoga 1851. - 15. veljače 1853.
[2] Sědnica Ravnateljstva Matice ilirske - fol. 65 - fol. 117
- 7. siječnja 1851.
- fol. 26 [13] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva [23] Zapisnik ranvnateljske sednice družtva
Matice ilirske „matice ilirske“
[3] Sědnica odbora Matice ilirske - 13. prosinca 1851. - 2. ožujka 1853.
- 3. veljače 1851. - fol. 66 - fol. 121
- fol. 28
[14] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva [24] Zapisnik ravnateljske sednice družtva
[4] Zapisnik Sědnice odbora Matice ilirske matice ilirske matice ilirske,
- 8. veljače1851. - 17. prosinca 1851. - 19. – 20. ožujka 1853.
- fol. 31 - fol. 68 - fol. 124

Zapisnik velike skupštine Matice [15] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva [25] ravnateljska sednica Matice ilirske

12
 - 2. svibnja 1853. - 5. veljače 1855. Zapisnik glavne skupštine Matice
- fol. 129 - fol. 166 ilirske
- 4. ožujka 1858.
[26] Dana deržana je ravnateljska sědnica Zapisnik glavne skupštine družtva - fol. 201
- 21. svibnja 1853. Matice ilirske
- fol. 131 - 21. listopada 1855. [45] Ravnateljska sědnica Matice ilirske
- fol. 168 - 17. ožujka 1858.
[27] ravnateljska sědnica Matice ilirske¸ - fol. 203
- 22. svibnja 1853. [38] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice
- fol. 134 - 21. prosinca 1855. [46] Ravnateljska sědnica Matice ilirske
- fol. 171 - 27. ožujka 1858.
[28] je ravnateljska sědnica Matice ilirske - fol. 205
- 12. lipnja 1853 [39] Zapisnik glavne ravnateljske sjednice
- fol. 136 Matice ilirske [47] Ravnateljska sědnica Matice ilirske
- 3. prosinca 1856. - 10. travnja 1858.
[29] ravnateljska sědnica Matice ilirske - fol. 174 - fol. 206
- 27. lipnja 1853
- fol. 139 [40] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice [48] Ravnateljska sědnica Matice ilirske
ilirske - 15. svibnja 1858.
[30] ravnateljska sědnica Matice ilirske - 11. siječnja 1857. - fol. 207
- 29. lipnja 1853 - fol. 179
- fol. 140 [49] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
[41] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice - 26. lipnja 1858.
[31] ravnateljska sědnica Matice ilirske ilirske - fol. 209
- 1. kolovoza 1853 - 28. veljače 1857.
- fol. 141 - 183 [50] Ravnateljska sědnica Matice Ilirske
- 2. srpnja g. 1858.
[31] Delovanje ravnateljske sednice družtva Zapisnik glavne skupštine Matice - fol. 210
„Matice ilirske“, ilirske
- 24. studenog 1853. - ožujka 1857. [51] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
- fol.143 - 185 - 24. srpnja 1858.
- fol. 212
[32] Zapisnik ravnateljske sědnice [41 (sic!)] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
- 17. ožujka 1854 - 25. veljače g. 1857. [52] Ravnateljska sjednica
- fol. 147 - 189 - 9. listopada 1858.
- fol. 215
[33] Ravnateljska sjednica [42] Ravnateljska sědnica Matice ilirske
- 24. travnja 1854. - 18. ožujka g. 1857. [53] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
- fol. 152 - fol.190 - 17. studenoga 1858.
- fol. 216
[34] Ravnateljska sjednica Matice ilirske [43] Ravnateljska sědnica Matice ilirske
- 30. svibnja 1854. - 29. prosinca g. 1857. [54] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
- fol. 155 - 190 - 20. studenoga 1858.
- fol. 218
Zapisnik velike skupštine Matice [44] Sjednica gospodarskoga odbora Mat.
ilirske ilirske [55] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
- 9. srpnja 1854. - 3. svibnja 1857. - 24. studenoga 1858.
- fol. 156 - fol. 190 - fol. 220

[35] Ravnateljska sjednica Sjednica gospodarskog odbora Matice [56] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
- 22. kolovoza 1854. ilirske - 12. siječnja 1859.
- fol. 159 - 16. studenoga 1857. - fol. 222
- fol. 193
[36] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice [57] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
ilirske držane Zapisnik velike skupštine Matice - 18. veljače 1859.
- 30. siječnja 1855. ilirske - fol. 225
- fol. 162 - 28. veljače 1858
- 199 [58] Ravnateljska sjednica Matice ilirske
[37] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice - 4. travnja 1859.

13
 - fol. 227 - fol. 254 [83] Zapisnik ravnateljske sjednice družtva
Matice ilirske
[59] Ravnateljska sjednica Matice ilirske [72] ravnateljska sědnica - 8. ožujka 1862.
- 21. svibnja 1859. - 11. studenoga 1860. - fol. 292
- fol. 230 - fol. 255
[87] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice
Zapisnik glavne skupštine matice [73] ravnateljska sjednica Matice ilirske ilirske
ilirske - 12. prosinca 1860. - 19. listopada 1862.
- 19. lipnja 1859. - fol. 256 - fol. 297
- fol. 231
[74] ravnateljska sjednica Matice ilirske [88] Zapisnik ravnateljske sjednice Matice
[60] Ravnateljska sjednica Matice ilirske - 9. siječnja 1861. ilirske
- 30. lipnja 1859. - fol. 259 - 23. prosinca 1862.
- fol. 234 - fol. 300
Glavna skupština matice ilirske,
[61] Ravnateljska sjednica Matice ilirske - 20. siječnja 1861 [89] Zapisnik odborne sjednice Matice ilirske
- 29. listopada 1859. - fol. 262 - 10. ožujka 1863.
- fol. 235 - fol. 302
[75] ravnateljska sjednica Matice ilirske
[62] ravnateljska sjednica Matice ilirske, - 31. siječnja 1861 [90] Zapisnik odborne [sjednice],
- 3. prosinca 1859. - fol. 265 - 15. travnja 1863.
- fol. 238 - fol. 304
[76] ravnateljska sjednica Matice ilirske
[63] Sednica - 9. veljače 1861. Glavna skupština Matice ilirske,
- fol. 239 - fol. 267 - 25. travnja 1863.
- fol. 305
[64] ravnateljska sědnica Matica [77] ravnateljska sjednica matice ilirske
- 23. veljače 1860 - 7. svibnja [91] Zapisnik odborničke sjednice
- fol. 241 - 268 - 30. svibnja
- fol. 309
[65] ravnatelj. sědnica Izvanredna Glavna skupština Matice
- 26. veljače 1860 ilirske [92] Zapisnik odborničke sjednice,
- fol. 243 - 14. srpnja 1861. - 6. lipnja 1863.
- fol. 272 - fol. 311
[66] ravnateljska sědnica Matice ilirske
- 11. travnja 1860. [78] ravnateljska sjednica matice ilirske [93] Zapisnik odborničkoj sjednici,
- fol. 245 - 13. kolovoza 1861. - 12. lipnja 1863.
- fol. 273 - fol. 312
Glavna skupština Matice ilirske
- 22. travnja 1860 [79] ravnateljska sjednica Matice ilirske [94] Zapisnik odborničke sjednice,
- fol. 247 - 20. listopada - 14. listopada 1863.
- fol. 275 - fol. 313
[67] ravnateljska sědnica Matice ilirske
- fol. 249 [80] ravnateljska sjednica Matice ilirske [95] Zapisnik o odborničkoj sjednici
- 30 studenoga 1860. - 20. listopada 1863.
[68] ravnateljska sědnica Matice ilirske - fol. 278 - fol. 316
- 19. svibnja 1860.
- fol. 250 81 ravnateljska sjednica matice ilirske [96] Zapisnik odborničkoj sjednici Mat.
- 28. prosinca 1861. ilirske
[69] ravnateljska sědnica Matice ilirske - fol. 282 - 21. prosinca 1863.
- 23. lipnja 1860 - fol. 318
- fol. 251 [82] ravnateljska sjednica Matice ilirske
- 23. siječnja 1862 [97] Zapisnik odbornoj sjednici Matice
[70] ravnat. sěd. Matice ilirske - fol. 285 ilirske,
- 28. srpnja 1860. - 23. siečnja 1864.
- fol. 253 Glavna skupština Matice ilirske - fol. 320
- 16. veljače 1862.
[71] ravnateljska sědnica Matice ilirske - fol. 288
- 15. rujna 1860.

14
 Matica hrvatska

PRIJEPIS ZAPISNIKA SJEDNICA DRUŠTVA ILIRSKE

ČITAONICE 1838. – 1845.

19
KNJIGA I.
[fol. 1]

Protokol

slavnoga društva Čitaonice ilirske zagrebaske počet godine 1838.

Pervi predtečni obćinski sabor15

Godište 1838 dana 14. serpnja biaše u glavnom slobodnom i kraljevskom varošu Zagrebu u kući gp. grofa Aleksandra Draškovića
pod predsedom gospodina grofa Janka Draškovića viteza reda svetoga Stepana m.k.i.c.kr. veličanstva komornika i.t.d. obderžavano predtečno
spravište iliti sabor družtva čitaonice ilirske, u kojoj prigodi reče gospodin grof predsednik na sakupljenu gospodu članove sledeći govor:
Gospodo i domorodna bratjo!
Doista si za diku deržim da Vas tako poglavitu gospodu na moj poziv, imenom domovine ovde sakupljene vidim i pun sam
radoznaloga ufanja: da svih sakupljene vidim i pun sam radoznaloga ufanja: da svih nas napor na jednu i istu sverhu cilja, to jest: slogu medju
nami i korist domovini doprinesti.
Pervo, sloga u svakom poduzetju potrebita jest; jere slogom male rastu stvari, a nesloga sve pokvari; nesloga, rekoh, sve i najveće
tvorove obara, i ista najmogućnia carstva ruši i satira; nesloga svaku koristnu sverhu najpače domorodnu veoma preči.
[fol. 2]
Drugo, korist najmre presladkoga našega naroda i domovine privesti nam moguće bude, ako se naš jezik temeljito i savršeno naučimo;
ako marljivo domaće i inostrane pisce čitajući i prijaznivo se razgovarajući s našim se narodom i njegovimi običaji i navodami bolje upoznamo,
i ako duhom njegovim opojimo; ter tako š njime bližje poznani, za njega krepčie zaumemo i koristnimi se nauči ukrasimo. Ako zatim koristne
knjige drugih izobraženih narodah ili u naš jezik prevedemo, ili sami takove osnujemo ako tergovačku i poljodelsku verst izbistrimo, najviše
pako, ako primerno odhranjenje naroda našega, i pridobavljanje većjega imetka njemu pripravimo: ova sva govorenjem, pisanjem i izgledom
svaki u svojem okolišu ploditi i korist stalnu pripraviti može.
Mnogi ćedu misliti, da naš broj za tako velevažnu sverhu preslab jest; ali tu valja presapiti i promisliti, buduć da je tretja strana
članovah baš ovaj čas poslovi raztešena, da ovaj naš sastanak samo za predtečno večanje deržavati se ima; sa će broj članovah znameniti
narasti i da ćedu nas posestrime Varaždinska i Karlovačka (čitaonice) u svakom naporu, koristi i obćinskoga dobra predragoga našega naroda
i domovine se ticajućem, uzaimno podpomagati moći.
[fol. 3]
Tada će nam i naš uzvišeni dvor radost i zadovoljnost svoju nedvojno očitovati, kad jednoč opazi, da mi s junačkim našim glasom
vernosti i hrabrosti takojer i glas veštih, skerbljivih i obertnost ljubećih domorodac sjedinjujemo; ter da smo i jedino moralnom našom
snagom bitje i uzderžanje naše, jezik naš junački ilirski i š njim skopčano odhranjenje naroda našega dizati se tersimo. – U protivnom pako
dogadjaju, ako bi i nadalje skerb za našu narodnost zanemarili; tada bi okolo nas ustali drugi narodi s prie rečenim sredstvi, koji bi nas,
poradi pomanjkanja narodne nesloge, obertnosti iliti industrie i odhranjenja nadkrilili: tada bi se – što Bog predragi i naša dobra i ozbiljna
volja sačuvaj – kerv predjih naših gorko prolijana i njihovi glasoviti čini zaboravili; jerbo bez narodnoga odhranjenja, bez sloge i blaga neima
snage i jakosti u deržavi; a gde toga u zao čas neima, tu neima u današnje doba nikakve važnosti niti kod dvota, niti kod sušedah; još manje
u ostaloj Europi.
Probudimo se dakle i pridajmo prirodjenoj našoj vernosti prama kralju i konštitucu skerbljivost za naše napredovanje; podbočimo
našu mladež s hasnovitimi nauci, pritegnimo bistrie glave u našu čitaonicu, i najdimo način, da vredni domorodci svojih trudovah primernu
zaslužbu dobiju.
[fol. 4]
– Budimo prijatelji, budimo bratja bez razlike imena; jer svih nas otac jest kralj naša i mai konštitucia naša.
Za kojim govorom bi obćinskim većanjem utemeljena i potvrdjena sledeća

OSNOVA ČITAONICE
1. Sverha čitaonice jest: k čitanju različitih časopisah i knjigah priliku otvoriti i takovim načinom koristne znanosti razširivati.
2. Buduć da su k ovoj sverhi veliki troškovi neobhodni potrebiti, koje posebnim ljudem težko, dapače mnogim i posve nemoguće jest
podanšati; zato će čitaonica iste knjige i novine iz svoje obćinske peneznice i pomoćju svojih članova pribavljati.
3. Medju knjigami i časopisi, koji ćedu se kupovati biti će pervi obzir na knjige u ilirskom jeziku, kojimi goder – cirilskimi ili sveeuropejskimi
– slovi pisane, zatim pako na knjige u ostalih slabljanskih jezicih složene, a najposlie i na knjige i časopise u svih drugih jezicih – nemačkom,
englezskom, francezskom, talianskom i ostalih izadte, na koliko se domovine i narodnosti naše dotiču, ili inače hasnovite znanosti i plemenitih
i ugodnim zabavu u sebi saderžavaju.
4. Peneznica ili blagajna čitaonice narasti će iz posebnih dobrovoljnih i narednih prinesakah

15 Riječ „predtečni“ zabilježena je naknadno (fol. 1.)

20
 [fol. 5]
svakoga člana, tako da vendar, da svaki bez omedjašenja svoje domo – i rodoljubne darežljivosti najmanje 6. for. u sverhu svako leto
doprinesti ima, koje po volji ili na jedan ili na dva puta položi.
5. Pervo narodno obćinsko spravište iliti sabor obderžavat će se dana 33. kolovoza u četiri sata posle podne u kući gp. Grofa Aleksandra
Draškovića, gde će se poglavarstvo čitaonice izmedju članovah slobodnim odvetovanje izabrati, koje će sastajati iz jednoga predsednika, šest
rednih i šest izvanrednih starešinah, zatim jednoga blagajnika i jednoga tajnika, koi će zajedno i čuvar knjižnice biti.
6. Do rečenoga dana imat ćedu zdolapodpisani za sve predtečne posle pod predsedničtvom g. grofa Janka Draškovića svu skerb i
pomnju.
7. Poglavarstvo jedanput izabrane, napravit će pod ravniteljstvom svojega predsednika ostale za čitaonicu potrebite naredbe, medju
kojimi jedna od naj poglavitijih biti mora ova: da se svake godine obćinsko spravište iliti sabor dva puta najmre 24. sečnja i 24. lipnja obderžavati
ima, kojom će prigodom poglavarstvo s svojom nastojanju razloga davati, članovi pako račune od čitaonice pregledavati moći. Izabiranje
poglavarstva biti će svake godine u saboru dana 24. lipnja.
[fol. 6]
Zatim su g.g. sakupljeni članovi gp. Grofa Janka Draškovića, kao utemeljitelja čitaonice, svojim predsednikom jednodušno i jednoglasno
na imenovali i potverdili, tere zaključili: da se predtečni poslovi kako jur o tom članak 6 glasi, koristi čitaonice ticajući se pod predsedom i
upraviteljstvom gp. Grofa predsednika i većanjem nekojih začastnih starešinah a napose gp. Josipa Štajdahera sl. i kr. glav. varoša Zagreba sudca,
gp. Stepana Pogledića i sl. i kr. varoša Zagreba paroka i gp. Valentina Vrančića sl. varm. zagr. verhovnoga kaseperceptora kao peneznika čitaonice
opravljaju i za sabor 22. kolovoza obderžavati se imajući, sva čestita gospoda iliti honoratiores pozovu.
Tako dokončanu u Zagrebu godišta i dana kako gori.

Drugi obćinski (a pervi naredni) sabor16

Godišta 1838. dana 22. kolovoza biaše u Zagrebu u kući g. grofa Aleksandra Draškovića pod predsedom g. grofa Janka Draškovića
obderžavan veliki sabor, u kojem su se najpervo čini pervašnjega sabora 14. serpnja i g. obderžavanoga objavili.
1. Na to je gosp. predsednik predstavio imedju gospode članovah dvanaest g.g. starešinah g. Franju Zengevela, Tadina Ferića, Nikolu
Valičića, Ljudevita Jelačića, Benedikta Lentulaja, Stepana Majzesa, Stepena Pogledića, Janka Briglevića, Valentina Vrančića, Alberta Jelačića,
Ignacin Andrievića i Juraja Demotorfyja, koji su jednoglasno potverdjeni i obavlanje poslovah
[fol. 7]
koristi čitaonice ticajučih se pod predsedom g. grofa Janka Draškovića, kako je to jur gori rečeno, bi im povereno; da svojim mudrim
savetom g. predsednika u pomoći budu. Istim načinom je na predstavljenje g. grofa predsednika Vekoslav Babukić advokat, za tajnika i čuvara
knjižnice sa 200 forinitih srebra na godinu platje izabran i potverdjen.
2. U toj prigodi obećao je slavnomu družtvu g. predsednik svojih svake versti knjigah i krajobrazah do hiljadu komadah; na isti način gp.
Nikola Vrančić, izabrani starešina, takojer okolo hiljadu komadah na čitanje posuditi.
3. Na pitanje: da li bi se knjige i izvan čitaonice posudjivati smele? – Biaše od veće strane glasovah srazlikom zaključeno: da se samo
one knjige koje nisu odveć dragocene, na osam danah slobodno van dati mogu; nego vendar s poručanstvom položenja vrednosti celoga dela ili
posebne knjige, ako bi se izgubila, ili nekim god načinom izštetila.
Na ovu je odluku g. predsednik, gledeć na svoje knjige, sa svime privolio; a g. Valičić obećaje svoje knjige čitaonici samo s
tim ugovorom: da one kod njega ostanu, a onaj od g. g. članovah, koi bi želio kalvu knjigu čitati, – koju će si u popisu od g. vlastnika
priobćenom i u čitaonici svagda se nalazećem izabra ti moći – da se kod poroka i starešine sl. družtva g. Pogledića Stepana ujavi; jerbo je
njemu g. vlastnik kljuće od svoje knjižnice izručio, budući, da on sam veću stranu života svoga na imanje svome sprovadjajući to učiniti
nemože. G. parok i starešina Pogledić, kada se umoli, poslati će željenu knjigu, u čitaonicu; no takova knjiga nesmie se nikome izvan
čitaonice posuditi.
4. Na posledku je zaključeno: da se čitaonica imde 1. Listopada t. g. otvoriti, dokle bi takodjer i potrebno pokućstvo gotovo biti moralo.
Tajnik družtva i zajedno čuvar knjižnice g. Vekoslav Babukić obvezan je svaki dan u jutro od 10 do 12 satih; a podne od 3 do 5 satih u čitaonici
biti i za nutarnji red po mogućnosti briniti se.
Tako dokončano godište, meseca i dana kako gori.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]
[fol. 9]

SEDENJA STAREŠINSTVA

16 Naknadno je dopisano „a pervi naredni“ (fol. 6.).

21
1. Sedenje starešinstva
Godišta 1838. dana 23. rujna biaše na poziv g. predsednika deržano sedenje starešinah u kući g. grofa Aleksandra Draškovića, gde
su sledeća g.g. starešine: Stepan Pogledić, Nikola Valičić, Ljudevit Jelačić i Janko Briglević bili, i predmete nutarnjega reda čitaonice
doticajuće se protresali, kako sledi:
1. Za čitaonicu uzderžati moći, neophodno je za cielu godinu hiljadu forintih u srebru potrebno od kojih odpane
a) na stan 140 for.
b) na pohižtvo 260 for.
c) na tajnika 200 for.
d) na derva 30 for.
e) na sveće 20 for.
f) na službenika 60 for.
g) novine i potrebite knjige 240 for.
h) na troškove izredne 50 for.
ukupno 1.000 forinti u srebru.
2. Gospoda starešine, za bolji red u čitaonici uzderžati, primaju na sebe dužnost po redu svaki po jedan tjedan čitaonicu po volji u jutro
i po poldne nadgledati. Uslied toga nadgledat ćedu sledećim redom:
1. G. Valičić od 1. listopada do 7. listopada
2. G. Pogledić od 7. listopada do 14. listopada
3. G. Ferić od 14. listopada do 21. listopada
4. G. Majzec od 21. listopada do 28. listopada
5. G. Lentulaj od 28. listopada do 4. listopada
6. G. Jelačić od 4. listopada do 11. listopada
7. G. Briglević od 11. listopada do 18. listopada
8. G. Zengeval od 18. studenog do 25. studenog
9. G. Vrančić od 25. studenog do 2. prosinca
10. G. Andriević od 2. studenog do 9. prosinca
11. G. Jelačić A. od 9. studenog do 15. prosinca
12. G. Domsterfu od 16. studenog do 23. prosinca
itd.
[fol. 10]
3. Tajnik družtva i zajedno čuvar knjižnice skerbit će poradi svoje segurnosti, da se svaki, koi knjigu iz čitaonice na 8 danah posudi, u
knjigu posudbenu zapiše.
4. Službenik mora u vreme peći zakuriti sobe pomesti i izvetriti, ter na drva, stvari i čitoću brigu imati, i ako se pozove da kamo ide, ili
što u čitaonici potrebnoga izverši, mora u odlučeno vreme uvek pripravan biti.
– Za službenika pogodjen je Franjo kod g. grofa Aleksandra Draškovića kućni nadzornik, ili kako ga običajno zovu Hausmeister.
On je obećao i zavezao se sve dužnosti za pet forintih u srebru na mesec izverivati.
5. U čitaonici nije slobodno pušiti, niti ikoga i čitanju uznemirivati.
Tako dokončano u Zagrebu dana i meseca kako gori.

2. Sedenje starešinstva
Godišta 1838. dana 15. studena bi u kući g. predsednika obderžavano starešinstva gde pod predsedom g. grofa, i u nazočnosti g.g.
starešinah: Mojzesa Stepana, Pogledića Stepana, Zengevala Franje, Valičića Nikole, i Vrančića Valentina biaše o sledećih predmetih većano:
1. Da se njih ekselencia g. biskup zagrebački Juraj Haulik, u naše družtvo pristupiti, najuljudnije pozove.
2. Da se polag čl. III. osnove družtva, sledeće novine naruče:
1) Ilirske narodne novine s Danicom Ilirskom.
2) Serbska novina iliti magazin za hudožestvo knjižestvo i modu

22
 3) Serbske (peštanske polit.) novine s narodnim listom
4) Beogradske serbske novine
5) Pražske (česke) novine s Českom včelom.
[fol. 11]
6) Česke Kety
7) Gazeta Lwowska a Romaitošćami
8) Severnaja Pčela
9) Allg. Zeitung
10) Adler
11) Ost und West
12) Zeitschrift für die oesterreichische Industrie und Handel
13) Leipziger Modezeintung (allg.) mit Blättern aus der Gegenwast
14) Illyrisches Blatt
15) Archiv der deutschen Landwirthschaft
16) Hirnsk
17) Gazetta di Venezia
18) Agramer polit. Zeitung
19) Pesther Tageblatt
20) Alliynce literaire
3. Budući, da je sverha čitaonice obćinsko-koristne znanosti razširivati: zato je predstavio g.predsednik, da bi dobro o tom razgovarati
se i u novine takodjer poziv staviti: Kako bi se naša vina po moru u inostrane zemlje izvažati mogla? Na što je g. Mojzes pridao i razložio: da bi
takodjer veoma koristno bilo u našoj domovini suknaru podići. – G. Pogledić, da bi dobro bilo kod nas u obćinstvu ideju uzbuditi o podnignutju
ustava za malu siromašnu detcu (Kleinkinderbewahranstalt). – Gledeći na sva ta pitanja, odlučeno je: da se o njih više razmišlja i u budućem
sastanku obilnie raspravi.
4. G. Mojzes predstavi: da bi dobro bilo u ime družtva g. doktoru i profesoru Rumyu, koi mnogo koristnih stvarih o našem narodu
učenomu svetu priočuje, – nekoliko ilirskih knjigah u znak prijateljstva poslati, što je odobreno.

[fol. 12]

3. Sedenje starešinstva
Godišta 1839. dana 6. sečnja sastadoše se u kući g. predsednika sledeća g.g. starešine: Pogledić Stepan prepošt, Josip Štajdaher (izredni
prisednik), Zengeval Franjo, Jelačić Ljudevit i Domötörfy, gde se sledeća protresavahu:
1. Da se nj. exselencia g. biskup zagrebački zaprosi, da bi u naše družtvo stupiti blagoizvolio ter da ga zato izveršit g. g. Pogledić i
Štajdaher s g.predsednikom pozovu.
2. Pregledavani su računi.
3. Biaše čitan od g. predsednika predstavljeni poziv gledeć na pitanja:
a) kako bi se vina naša u inostrane zemlje izvažati mogla.
b) kako bi se papirana podići moglo u domovini našoj.
c) kako bi se fabrike za sukna i kože podići mogle.
G. Jelačić Ljudevit napomene, da bi dobro bilo još jednu zadaću staviti, naime: da se onomu, koi bi priručnu gospodarstvenu knjigu
sastavio, takodjer stanoviti dar obeća.
To bi odobreno i zaključeno: da se to sve u obćinskom saboru 24. t. mj. obderžavati se imajućem napervo donese.
[fol. 13]

Drugi obćeniti (a drugi )naredni sabor

Godišta 1839. dana 24. sečnja biaše u glavnom slobodnom i kr. varošu Zagrebu, u kući g. grofa Aleksandra Draškovića pod
predsedom g. grofa Janka Draškovića (p. n.) i u sled čl. 7. osnove čitaonice ilirske zagrebske obderžavan obćinski naredni sabor, gde se po
deržanom kratkom no krepkim govoru g. predsednika na slavno družtvo obćinskim većanjem protresavahu sledeći predmeti
1. Predstavljeni su sl. družtvu računi sakupljenih i potrošenih za korist čitaonice novacah gde se dokaza, da je u blagajnu družtvenu

23
prispelo do sada gotovih 695 for. u srebru, a potrošeno 675 for. i 54 xra u srebru. U toj prilici dobismo četiri nova člana g.g. Haraminčića
Emerika, Inkeja Emerika c. kr. komornika, Latinovića Dragutina i grofa Pejačevića Ladislava, izmedju kojih obeća g. Inkej sl. družtvu 100 fr.
srebra s tom razlikom, da on imade svojih imanjah u Horvatskoj zemlji, ter da sa ilirskim narodom većom stranom žive i obći; i zato da si derži
za dužnost, gde god samo bude mogao, našemu narodu koristiti.
Slavno družtvo pokazalo mu je svoju zahvalnost mnogim pozdravom: „da ga Bog poživi.“
2. Predstavio je g. predsednik u sled zaključka zaporke 3. u sedenju starešinstva III.em 6-a Sečnja t.g. protresanoga sledeći Oglas:
„Ravniteljstvo družtva čitaonice ilirske zagrebske neprestano skerbeći se; kako bi svojim naredbam shodno narodni jezik i sve
[fol. 14]
obćekoristne grane obertnosti iliti industrie slovstvenim putem unaprediti moglo; poziva dostojno ne samo svekolike članove ovdešnjega
čitaonice ilirske družtva i posestrimih čitaonicah Varasdinske i Karlovačke; nego takodjer i sve ine vešte i izkusne domorodce: da bi verhu sledećih
predmetah razmišljati, obavestiti se, misli svoje verhu toga sabrane popisati i takove ovdešnjemu ravniteljstvu družtva do doli naznačenoga
roka poslati izvolili koje će takove pismotvore po veštih i izkusnih članovah izpitati, ter onoga, koi niže postavljena pitanja najbolje razrešio
bude, u dojdućem obćinskom svojem 24. lipnja obderžavati se imajućem saboru izjaviti, dar mu doli postavljeni odučiti, i delo njegovo tiskom
obelodaniti.“
„I. Poznato je, da se množtvo najboljih i najjačih vinah, koje Horvatska i Slavonia radja, poradi mestnih okolnostih u bližnje pokrajine
izvesti nemože, i tim na puk, koi ga prekoračano, tako rekuć, trošiti mora – prem nećudoredno deluje. – Dvostruko bi dakle koristno bilo
odvišnost vinah naših u ino strane zemlje po moru izvažavati.“
„II. Na isti način je potreboća sukanah svake versti, kako takodjer svakoverstnih kožah i dobroga podplata iliti djona očita. Premda
odgojenje ovacah niti u Horvatskoj niti u Slavonii nije sasvim razprostranjeno; ništa nemanje uči nas izkustvo, da izobražene deržave toj našoj
potreboći inostranom vunom odoliti umedu. No usuprot je trošak mesa kod nas preobilan, za da nebi se potreboća kože namiriti mogla. Te dve
grane odeće i obuće obćenito se traže i uveke su potrebne.“
[fol. 15]
„III. Vek nas jest vek obćenja. Za tolike misli, koje su u našem stoletju radjaju, popisati, treba sila papira, kojega u obilnosti troše sva
u Horvatskoj i Slavonii gradjanska i vojačka poglavarstva, sve tiskarne i školska mladež u akademii, u gimaziah i mnogih selskih učionicah, koje
stranom jur obstoje, a stranom još podignute budu. – Pa p i r a n a bi dakle u našoj domovini od velike koristi i važnosti bila. Toj bi se potrebi tim
laglje odoliti moglo, čim se množina pernjakah (čanjakah) u domovini našoj nalazi, koja se u obilnosti u inostrane zemlje izvaža.“
„IV. Poljodelstvo domovine naše, gledeć na druge izobražene deržave, gde svaka obertnost iliti industria veoma cvate; stoji na najnižjem
stupnju, tako rekuć, još u povitku, u detčinskoj dobi. – Bilo bi dakle želiti za prosti puk, koi sredstva neimade sva moguća razborna poučenje u
versti gospodarskoj pribaviti si – da se prikladna priručna knjiga sastavi, koja bi sve moguća predmete na gospodarstvo spadajuće saderžavala
i u selskih učionicah upotrebiti se mogla.“
Izvestjenje dakle, kako bi se ovim potrebom najpristojnie pomoći moglo, jest predmet goripostavljenih nadatakah. – Nepotrebuju se
ovde posebna i potanko razpravljajuća poučanja za isto tekničko obdelovanje; no samo tekničko i financialno izveštenje za tu sverhu potrebitih
troškovah i najprikladnii način, kako bi se to, gledeć na položaj i okolnosti naše domovine s koristju upotrebiti moglo; neophodno se izskuje.
Takodjer je potrebito, da se za taj cilj dostignut, sredstva izjasne;
[fol. 16]
budući bi se poradi nedostatka novacah, koi je u ovih tergovinom još veoma malo ponosećih se okolicah vidio, težko koi posebnik
(Privatico) našao, koi bi od tako velike važnosti delo sam poduzeti mogao: zato se žudi izvestje o naravi družtva na akcie i njegove prikladivosti.
(Applicobilität) na gorispomenute poslove. Dobro bi bilo za tu sverhu jur obstojeća klasička dela inih narodah upotrebiti i na njih se
pozvati, koja o tih predmetah obilna izvestja saderžaju. Pogodbe su sledeće:
1) Svaki pismotvor, koi želji družtva najbolje zadosta učini i takovim načinom prednost zadobie; biti će za I točku (punkt)
goristavljenu sa dvadeset (20) – za II. sa četerdeset (40) – za III. sa petnaest (15); – a za IV. sa šesnaest (16) cekinah u zlatu nadaren
– ako sastavak rečeni bude u ilirskom jeziku pisan. Bude li u kojem drugom sastavljen, dobit će polovicu prie rečenoga dara; jer bi se
takav pismotvor u ilirski jezik prevesti imao.
2) Pismotvori moraju biti tudjom rukom čisto prepisani, stranami naznačeni i jednom, kakvom god poslovicom providjeni.
Ime i stanovanje pisca mora se staviti u jednu priloženu i zapečatjenu sedulju, na kojoj izvana ista poslovica stajati imade. Onoga
pismotvora, koi prednost zadobie, priložena cedulja razkinut će se da se ime spisatelja očituje i obećani mu dar priznade.
3) Rukopisi imadu se do sve meseca svibnja t.g. ravnateljstvu družtva poslati, za da bi se pretresti i u došastom obćinskom
saboru 24. lipnja t.g. obderžavati se imajućem, predložiti mogli; gde će se
[fol. 17]
okrunjenoga pismotvora spisatelju rečeni dar javno priznati. Rukopisi ostanu vlastitost družtva. Oni ćeduse ili kao priloga
k „Danici ilirskoj“ ili u posebnom spisu izdati. Sadašnji predsednik g. grof Janko Drašković jamči osobno za gori obečane darove.
Slavno družtvo jest ovo nakanenje ravnateljstva veoma odobrilo i privolilo, da se manji sastavci kao prilog s „Danicom ilirskom“ putem
„novinah narodnih Iilirskih“ razprostrane. Na što je g. dr. Gaj urednik ilirskih narod. novinah obećao: da će takove sastavke, budući je vlastnik
tiskarne, za koliko je moguće lahku cenu tiskati i k Danici priklopiti dati. Družtvo mu za tu domoljubnu nagnjenost zahvali
3. Budući je sadašnji stan družtvenoga sastajanja odveć u strani: zato je družtvo zaključilo, da se pribivalište kod g.Vidale-a, ili gde drugde
prilično nešto najde, kako bi svim g.g. članom na ruci bilo.
4. Takodjer je sl. družtvo zaključilo: da se svikolici pismotvori, koji se u obodviuh zagrebskih tiskarnah tiskom razprostranjuju, u

24
čitaonicu pribave, ter da se takvim načinom za potomstvo sačuvaju.
5. Kao za zaglavak protresanjah, predstavi g. profesor i cenzor Majzes: da bi sl. družtvo u sled izjavljene njegove želje u sedenju
starešinstva 15. Studena g. 1838 dopustiti blagoizvolilo:
[fol. 18]
da se g. dru. i profesoru Dragutinu Rumy-u u Ostrogonu znatnomu pisca i branitelju našega slavjanskoga naroda u znak prijateljstva
nekoje ilirske knjige pošalju, što je sl. družtvo veoma odobrilo.
Tim zaključi g. predsednik sabor i pozove g. g. članove opet za dan 24. lipnja t.g. kao naredni obćinski sabor, gde će du se
računi od cele godine pregledati i novo poglavarstvo izabrati.

4. Sedenje starešinstva
Dana 7. veljače god. 1839 u kući gosp. predsednika i u nazočnosti g.g. Zengevela Franje, Vrančića Valentina, Andrievića Ignacia,
Domötörfya Gjurgja biahu:
1. Predstavljeni računi i odredjeno, da se još nekoji dugovi poizplate.
2. Da se pogodba napravi o.g. Vidaleon poradi stana u sled. čl. III. prošastoga 24. Seč. t. g. deržanoga sabora na celu godinu.
3. G. g. Starešine su g. predsednika poradi darovanih po njem knjigah na njegovu želju sledeće svedočanstvo dali:
„Mi nižepodpisani starešine slavnoga družtva čitaonice ilirske zagrebaske svedečimo ovim našim listom; da je presvetli g. grof Janko
Drašković Trakosinski c. kr. komornik, vitez reda sv. Stepana m. kersta i t.d. predsednik i utemeljitel našega družtva knjige svoje u
priloženom ovde popisu pod ./. nalazeće se tom pogodbom čitaonici našoj darovati izvolio: da, ako bi družtvo ovo potverdjenje od
nj. veličanstva najmilostiviega kralja našega zadobilo, knjige rečene vlastitost družtva na veke vekoma ostanu; ako li bi se pako zgodilo
– što Bog sačuvaj, – da se ovo družtvo razstane;
[fol. 19]
tada bi knjige prie spomenute opet u svoj celosti presvetloj obitelji g. grofa predsednika pripasti imale. To potverdjujemo vlastitimi
našimi podpisi i navadnimi pečati „U Zagrebu 7. veljače 1839.“
4. Bi naredjeno: da se odsele svaki mesec pervoga četvrtka t.j.
Četvrtak 7. ožujka
Četvrtak 4. travnja
Četvrtak 2. svibnja
Četvrtak 6. lipnja itd.
sedenje starešinstva svaki put u 10 satih u jutro obderžavati imade.

5. Sedenje starešinstva
Dana 7. ožujka 1839., u kući g. predsednika i u njegovoj i gg. Starešinah: Pogledića Stepana, Mojseca Stepana, Zengevala Franje,
Briglevića Janka, Jelačića Ljudevita i prispevšega slučajno g. Metela Ošegovića nazočnosti sboriaše se o sledećih predmetih:
1. Da se ustav družtva i naredbe unutarnjega poredka čitaonice ticajući se izdelaju. O tom se ostavi g. g. starešinam razmišljati do
budućega sastanka.
2. Premda je cilj družtva čitaonice naše svestrano izobraženje u svakoj versti znanosti i obertnosti razprostranjivati: ništanemanje su
ime družtva i koristi iz njega proizlazeće preuzke, za tako svestranomu cilju podpunoma odgovoriti moći. Zato se sjedine g.g. sterešine u tim:
da se sa ovim družtvom čitaonice, kojega je vendar najglavnia sverha čitanje novinah i knjigah, i poradi toga članovi većjom strano samo
u mestu biti mogu, jošte jedan novi sabor pod imenom: „Matica ilirska“ skopča. Ovo novo družtvo imalo bi se na spodobu „Matice češke“
u Pragu i „serbo ilirske“ u Pešti, ustanoviti. Cilj „Matice ilirske“ bio bi taj: da se svakojake koristne knjige u ilirskom jeziku na
obćinske družtva troškove utiskati i dadu.

[fol. 20]

6. Sedenje starešinstva
Dana 4. travnja god. 1839., u kući i nazočnosti g. predsednika i gg. starešinah: Pogledića Stepena, Mojsesa Stepana, Zengevala Franje,
Štajdachera Josipa, Vrančića Valentina, Gaja Ljudevita i pero vodećega Babukića Vekoslava biaše razgovor „Matici ilirskoj“ i načinu, kako bi se
najkratjim putem dozvolenje kraljevsko za naše „družtvo jezika i pismenstva ilirskoga“ zadobiti moglo; na što bi, zaključeno: da se prošnja,
koju bi znameniti domorodci podpisati imali, na Njih veličanstvo, našega najmilostiviega kralja, ravna i statuta iliti naredbe gorispomenutoga
družtva rečenoj prošnji priklope, ter pouzdanomu mužu predataka, koi bi od strane i u ime domorodacah Njegovom veličanstvu najpokornie
izručio.

25
Tretji obćeniti naredni sabor
Godišta 1839. dana 24. lipnja biaše polog članka 7. osnove družtva obderžavan obćeniti sabor u kući, g. Vidaka. Sabor ovaj otvori g.
predsednik družtva, presvetli g. grof Janko Drašković Trakotjanski sledećim govorom:
„Gospodo i domorodna bratjo!“
„Dur se doverši rok našega jednogodišnjega družtvenoga bitja i ja Vas, slavna gospodo moja, opet s velikim veseljem pozdravljam; jere
vidim, da trudi naši nisu zabadava bili, da tersenja naša nisu bez dobroga uspeha ostalo; jerbo nesamo spoznati valja: da se u okolnim domovina
naše važni i obće štovani domorodci s nama s družiže; nego i tim se a radostju dičiti i ponositi možemo: da se je duh narodnosti sudelovanjem
našim još boljma uzbudio, sledovno i ljubav prama našemu starinskomu i junačkomu ilirsko-slavljanskomu jeziku veoma razplodila. Ljubav
narodnosti i svagdě
[fol. 21]
je podlog i podpora pametne sloboštine ova pako temelj sastojanja: indi koi nema ljubavi prama svojemu narodu i narodnosti on nije niti
kadar temeljitoga sastojanja za koje su njegovi mnoge žertve prinesli i silnu kerv točili – uzderžati i poštovati. – Ovaj drug i sadruženje tolikih
mozgom i častju uzvišenih muževah, koji su mene i moju bratju starešine za upravitelja ovoga premda još malenoga i slabuskoga instituta iza
brali, podupiraše i obodravaše nas u izveršivanju trebnih posalah i davaše nam vilovitu snagu. – Mi smo ne samo stan naš ukrasili i za čitanje
domaćih i stranih i inostranih novinah i knjigah svu priliku i priličnost dali; nego smo se još brinuli, kako bi telesnim i umnim načinom domovini
pomogli, to jest: mi smo pitanja svakoverstnoga hasnovitoga izobraženja, znanja, rukotvorstva i obertnosti tiskom priobćili, na koje pozive,
akopren još i dosada žudjenih odgovorah dobili nismo; ništanemanje pribavili smo si toliko koristi, da su ova pitanja mnogim domorodcem
povod dala o tom više putah – još i u napredak razmišljavati i o njih se dogovarati, – da su nam ime naše ilirsko na glas digla, ter da nas u licu
svih Slavjanah i u razsudu cele čitajuće Europe kano izobražene i nezatrudne domorodce bileže.
Dokaz zadobite slave neke nam budu svakojaki listi, koje mi dosada jurve tako od naših domorodnih kako tokodjer i od inostranih
glasovitih muževah dobismo, gde nam svoju radost i hvalu o našem narodnom napresku izvještuju. – Ove ću ja liste u naše pismohranište
postaviti, gde ih svaki od g.g. čitati i odgovore moje na takove videt će moći.
Što sa pako blagajnice naše tiče, koja je po glavnom ustavu našoj skerbi predana, mi ovde ppodlažemo blagajnika našega račune, koji
premda još sa svime za prošasto godište naše 1838./1839. u red stavljeni nisu, budući da ssvki dan ponešto još zaostavšega duga dolazi, neka
svaki
[fol. 22]
od g. g. članovah vidi. Odmah će se pako sa svime u red staviti, kako berže još nekoje male ostanke saberemo i dugove nekoje poplatimo.
Toliko vendar, mogu svakomu od g.g. članovah napomenuti, da smo mi onom malom platjom, koju smo prineli, odmah početkom perve naše
godine stan sastajanjah naših pokućstvom po mogućstvu ukrasili, zatim mnogobrojne knjige dobavili, knjižnicu umnožili, – stan tajnika i slugu
našega izplatili.
Tako odgovarajući za nastojanje, čine i koristi naše, neostaje nam druga dužnost više, nego da mi u smislu čl. 7. ustava našega, časti naše i
moć nama danu u ruke vaše odkuda ih dobismo, opet vratimo, ter da Vas molimo, da druge opet učinite dionike miloljubnosti i zaufanja Vašega.
– I pako na poseb dužan se deržim Vama, domorodna bratjo, izvestiti, da, ako išta za dobro družtva učinio jesam, to sve izvolite nezatrudnoj
pomoći gospode starešinah, koji razboritimi i mudrimi svojimi saveti svakoga meseca po jedan put deržanimi mene i tajnika našega uputiše i
toliko pomogoše, da mi poverenost nama danu mirno izručiti možemo“.
1. Za ovim su govorom g.g. članovi tako g. predsednika naposeb, kako takodjer gospodu starešine molili, da oni i u napredak dionici
njihove miloljubnosti i poverenosti ostati blagoizvole i tim jih opet u svojih častih potverde, ter da bi lagje svoje dužnosti obavljati mogli, jošte
nekoje nove starešine kanoti gg. Dra Demetra Dimitrin, Dra. Ljudevita Gaja i Vakanovića Antuna fiškala naimenuju
2. Za stranom potverdjenimi, stranom novoizabranimi častnici večaše se o sledećih predmetih:
1) Da se osim gori spomenutih u sedenju starešinstva II. čl. 2om novinah, takodjer sledeće naruče a) Das Ausland, ein Tagblatt
für Kunde des geistigen und sittlichen Lebens der Volker. b) Blatter für Kunde der literatur des Auslander.
[fol. 23]
2) Na pitanje: Da li bi slobodno mudroljublja i pravdoslovja služitelji u kr. Akademii znanostih zagrebaskoj, čitaonicu ilirsku
pohadjati i članovi družtva biti mogli. Bi odlučeno: Da samo takovi te slobode dionici postati mogu, kojim verhovni učionicah u
kraljevinah horvat. slav. i dalm. ravnitelj dopuštenje dade.
3) Da se na korist družtva čitaonice jedna od većjih srećakah kupi, kojom bi može biti, ako bi zavetnica sreće blagoizvolila,
stanje svoje mnogo poboljšati mogla.

7. Sedenje starešinstva
Dana 15. prosinca 1839., u kući g. predsednika i u nazočnosti gg. Starešinah: Ferića Tadie, Ljudevita Jelačića, Zangevala Franje,
Štajdahera Josipa, Domötorfya Gjure, Demetra Dimitrie, Vukanovića Antuna, Mojsesa Stepana, Briglevića Janka, Vrančića Valentina biaše
većano o sledećih predmetih:
a) Budući se je u sled poziva, kojega nam je g. Borastein direktor ovdašnjega teatra u Danici ilirskoj pod brojem 46, priobćio, obćenita

26
želja pojavila, da se u narodnom našem jeziku teatralni komadi igraju: zato se gg. Starešine u tom sjediniše, da se svake godine u našem glavnom
varošu barem 12 teatralnih igrokazah razumčvajući svakoga meseca po jedan, u narodnom našem jeziku proizvode, ter za tu sverhu da se u ime
gg. Starešinah svikolih gg. domorodaca pozovu koji bi po mogućnosti polašticu i podporu prierečenomu g. direktoru prineli.
b) U istoj sědnici bi na predloženje g. predsednika i s privoljenjem svekolike nazočne gospode starešinah priklopljeni ovde pod ./.
Podpisni – List za utemeljenje katedre jezika česko-slovenskoga u Požunu u znak uzajemnosti slavljanske bratji Slovakom u Ugarskoj učinjenih
dobrovoljnih prinesakah načinjen, i tom prigodom bude Trideset i devet forintih na rečeni cilj prineseno, kako priklopljeni spomenuti list svedoći.

[fol. 24]

Četvrti obćeniti naredni sabor

Godišta 1840., dana 24. sečnja biaše obederžavan obćeniti sabor u kući g. Vidala. Sabor ovaj otvorio je g. predsednik družtva, presvetli
g. grof Janko Drašković Trakotjanski sledećim govorom:
„Poštovana gospodo i domorodna bratjo“
Povrativši se rok sretnoga ustanka našega s velikom radostju opažujem važan broj toliko štovanih glavah. Ovaj dogadjaj mi je najbolje
poručanstvo; da Vi slavna moja bratjo! želju postojanu imadete: jezik dedovah naših izobraziti i tako tolikih junakah i učenih muževah rada
našega spomanah zahvalno obslužavati. Predji naši pod bukom ratovah svakojakieh črez četiri stoletja tamo dospeti nemogoše, kamo nas
dugovečni mir, milost prejasnoga kralja našega i rodoljubje naše dovesti može, naime, da mi jezik ili bolje narečje, kojim 8. milionah južnih
Slavjanah, junačkih Ilirah po primeru Nemacah i Talianah književnim načinimo i njemu historično i po naših najstarih spisateljih obično ime,
kanoti slogonesni naslov prihranimo.
Zaufanje, koje Vi premilena Gospodo nam starešinam očitovali jeste, kad nas izabraste podbode naš trud i pomnju. Za jezik zarplodjivati
imade dva sredstva: škole narodne podizati i knjige koristne izdavati; nu jedno od nas toliko nezavisi, a drugo bez pervoga malo prudi; zato misli
smo dotle, dok se pervanja sredstva uredu, da drugo vremenu i duhu sadašnjemu najprikladnie sredstvo izberemo. Mi naime odlučismo u naših
starešiniskih sednicah, da se domorodni teatar otvori, s kojega bi jezik naš narodni javno čuti se mogao i zato za moći u istinu igrokaze davati,
izdadosmo poziv na naše domorodce ilirske, koi tako sretan
[fol. 25]
uspeh imade, da su mnogi domoroda znamenitu sumu podpisali i tako nas u stanje stavili, da se možemo poradi toga zbiljno s teatralnom
direkciom u pogodbe upustiti, te tako i ufati se, da će se i dela književna duhu narodnomu služeća tvoriti. Naše starešine će Vama ujaviti, što se
je s direkciom teatralnom naredilo.
Možemo nadalje ujaviti, da našu čitaonicu mnogi polaze i da se jezik čistji ilirski svuda kod mladeži i puka očevidno razprostranjuje.
– Premda su ovo dobra znamenja; ništanemanje opet Vas, visokopoštovana Gospodo, moliti moramo, da Vi svak u svojoj časti i krugu toliko
pripomognete, da se ne samo škole po većjih selih utemelje; nego da se tako u njih kako takodjer i u gimnazijah naš junački ilirski jezik po
mogućnosti uvede, a mi ćemo nastojati, da od premilostivoga i pravičnoga kralja nošega dopuštenje zadobismo, da se i javne katedre jezika
našega podignu; nu potrebito je da ova želja nas svih obuzme i da se zato živahno pobrinemo.
Ujaviti jošte moram, da je naš blagajnik g. Valentin Vrančić, lanjske još godine službu svoju u sled bolesti ostavio i da nju nadalje voditi
neće, – molimo dakle, da izmedju Vas drugoga kojega izaberete, koi bi čast tu poprimio.
Na svršetku sudim, da mi je treba opetovati, da se naš institut s našimi municipalnimi pravi veoma dobro slaže – i da kakogod mi pod
krunom i konštitucion ungarsku spadamo, tako polag naših municipalnih pravah
[fol. 26]
Slavoncem Dalmatinom i Horvatom obćeniti i domaći jezik kod nas kanoti madjarski u Ungarii obstati može i mora i segurni iz
mnogobrojnih prilikah biti možemo, da kralj naš jednomu kao i drugomu jeziku pravičan podpor bude.
U ostalom se mi starešine Vaše zaufanju i ljubavi Vašoj i nadalje preporučano.
Za ovim govorom bi zaključeno:
1) Da se g. Dörnsteinom gledeć igranja teatra u našem narodnom jeziku kontrakt načini, koi bi okolnostim shodan i priličan
bio.
2) U ovoj prilici obeća g. Pavao Stoos Njegove ekscelencije gospodina biskupa zagrebačkog tajnik po danom mu naloga u
ime Nj. ekscellencia gospodina biskupa Gjure Haulika za igranje narodnoga teatra ilirskoga svakoga meseca, dok god teatar ilirski u
Zagrebu igrati se bude, 40 for. belim slovom četrdeset forintih u srebru; na što je jednodušni klik: „da Bog nje. eksellenciu g. biskupa
Gjuru Haulika na mnogo godinah jošte poživi“ sledio, te bi zaključeno, da mu se pismeno u ime celoga družtva za tu našemu narodu
izkazanu velikodušnost prepokorno zahvali.
3) Čitan je poziv društvu čitaonice ilirske karlovačke na naše družtvo u tom sastojeći: da bi se za ustanovljenja teatra ilirskoga
u Zagrebu ili teatar varoški g. Krištofu Stankoviću prinadležeći na akcie od njega kupio, ili ako bi on cenu preterao, nov teatar sazidao.
U toj prilici su takodjer čitana dva plana g.g. direktorah ovdešnjega naroskoga teatra bratje Börnsteinah, kojim bi se načinom mogao
teatar od g. Stankovića kupiti.
U toj prigodi govorio je i g. profesor Mojses
[fol. 27]
što se teatra tiče, sasma u duhu poziva sl. družtva čitaonice ilirske Karlovačke; nu dete u zarodu budući nemogaše najednoć

27
 zrelim čovekom postati; ostavilo se je dakle, da stvar s vremenom dozreli.
4) Gospodin Dor. Dimitria Demeter bude teatralnih podpisnih novacah a g. Ivan Bunjevac družtvenim blagajnikom
naimenovan i obadva u svojih častih potverdjena.
5) Bi zaključeno: da se nj. ekseellencii g. biskupu zagrebaskomu Jurju Hauliku za obećani dar u ime celoga družtva zahvali
istim načinom da se zahvali g. Dru. Dragutinu Rumyu, koi tolike važne braniteljne sastavke nasertanjem nepriateljskim tako u našoj
Danici iliskoj kako takodjer i u inih listovih napisa. I buduči da je g. Profesor Rumy oštri branitelj našega naroda slavljanskoga
u obće, a ilirskoga napose, da se za začastnoga sučlana čitaonice naše upiše i za našega čoveka priznade. Tako isto, da se i
ostaloj gospodi, koji su nas, budi čim obvezali, kanoti: društvu čitaonice karlovačke, varaždinske (jer i u ime čitaonice
varašdinske, ako se teatar na akcie kupovati bude, obeća g. Metel Ožegović dve akcie svaku po 25 forintah kupiti); kasinu
križevačkomu, presvetlom gospodinu komorniku i komissaru kraljevskom Emeriku Inkeju (koi je takodjer sučlan družtva
našega), – za obećane i darovane nekoje knjige narodnomu kasinu križevačkom pod tom pogodbom, da one ako bi rečeni kasino,
što Bog sačuvaj, razstavio se, našemu društvu kao glavni svih drugih pripanu. Popis rečenih knjigah priobćen nam je od istoga
presvetloga gospodina Zatim g. Dru pravah Teodoru Petranoviću c. kr. činovniku kod tribunala u Spletu za darovani njegov
„Magazin Serbsko-Dalmatinskih od god. 1836. – 1840. kako takodjer i za delce: „Nekolike reči. Dalmatinom prilikom nove 1839.
godine našemu društvu.

8. Sednica starešinstva
Dana 6. veljače 1840. bi u kući g. predsednika po podne u 4 sata obderžavana sedmica starešinska u nazočnosti g.g. Štajdahera Josipa,
Pogledića Stepana, Ferrića Tadie, Mojsesa Stepana, Demetra Dimitrie, Bunjevca Ivana i pero vodećega tajnika vekoslava Babukića, gde su se
najpervo računi pregledavali zatim bi većano.
a) O teatru ilirskom, kako da se osobe pribave koje bi teatralne komade predstavljale, i bi zaključno, da se medjutim, dok se druge osobe
najdu gospodične kčeri pokojnoga majora Raca u Karlovcu stanujuće pozovu a 100 for. sreb. to za uzderžavanje, to za nauk na jedan mesec
danah dok se ponešto uvezbavaju, opredeli.
b) Sučlan naš g. Anastasie Popović zagrebski odkrio je želju mnogih gradjanski za podignutje kasina u Zagrebu, zato bi i o tom reć
povedana nu na daljnje vreme odgodjena.

9. Sedinica starešinstva
Dana 5. ožujka 1840. biaše u kući i pod predsedničtvom g. grofa predsednika a u nazočnosti g.g. starešinah; Štajdahera Josipa, Mojsesa
Stepana, Briglevića Janka, Ferića Tadie, Zengevala Franje, Gaja Ljudevita, Demetra Dimitrie i Ivana Bunjevca te tajnika Vekoslava Babukića
obderžavana sednica, gde biaše věćano
1. O teatru ilirskomu i pogodbi s Börnsteinom, direktorom ovdešnjega varoškoga teatra. Budući da Börnstein
[fol. 29]
nemože onako, kako je bio naumio, osobah teatralnih dobiti, koje bi zajedno nemački i ilirski znale: zato je nakanilo ravniteljstvo družtva
pozvati teatralno serbsko društvo iz Novog Sada; nu da bi sigurnie u tom poslu postupalo, obeća g. sudac varoški g. Josip Štajdaher, da će na
novosudski magistrat pisati, da li je ondašnje družtvo prikladno, za da bi u Zagreb dojti moglo i bili to učiniti i na to se odlučiti hotelo; i ako je
tako, da se u Zagreb na troške podpisateljah za igranje ilirskog teatra u Zagrebu dobave.

10. Sednica starešinstva

Dana 6. travnja 1840. bi u kući župničkoj u Zagrebu pod predsedničtvom prečastnog g. prepušta i župnika varoškog, Stepana Pogledića
kao namestnog predsednika u nazočnosti g. Josipa Štajdahera, Dimitrie Demetra i Vekoslava Babukića, gde bi list pročitan, koi je od magistrata
novosadskoga u Zagreb stigao. U ovom listu izjavljuje surregirati kapetan g. Lang, novosadskit da se je društvo teatralno serbsko novosadsko
odlučilo u Zagreb poći i da će se odmah na put odpremiti, čim im se putni novci pošalju. U ovoj sědnici nebi ništa odlučeno, budući da je malo
starešinah u sastanku bilo.

11. Sednica starešinstva

Dana 23. travnja 1840. bi obderžavana sednica u kući g. grofa predsednika, gde se u nazočnosti g. Štajdahera Josipa, Pogledića Stepana,
Dimitrie Demetra i Vekoslava Babukića tajnika zaključi: da se za većanje poradi poziva teatralnoga družtva novosadskoga,
[fol. 30]
da li bi se u Zagrebu pozvali, budući su vešti pro i contoa bile dolazile – izvanredni sabor svih gospode podpisateljah za dan 5. svibnja

28
ureče i na njem se obćenitim glasom zaključi, što gg. subškriberti žele.

Izvanredni obćeniti sabor

Godišta 1840. dana 5. svibnja biaše izvanredni sabor u kući Videlevoj u 4 sata posle podne pod predsedom g. grofa predsednika i mnoge
uzvišene gospode obderžavan, u ime pozvanja teatralnoga novosadskoga družtva. U ovoj se prigodi deržao je g. grof predsednika sledeći govor:
„Visokocenjena domorodna bratjo!“
Iskreno Vaše domoljubje i zaufanje u revnost poglavarstva čitaonice naše naložilo je nam kao poglavarom dužnost, žertvu onu, koju Vi
Vašimi podpisi za žertvenik domovine obećali jeste, tako dobrodušno upotrebiti da se izobraženje jezika našega po upeljanju narodnih igrokazah
doprinese; zato indi najpervlje dogovore sa sadašnjim direktorom taatralskim imavši uputismo se, da se od domaćih ljudih inštitut ovaj zbog
pomanjkanja osobah, koje bi se toj umetnosti posvetiti hotile, podići nemože. Nu čuvši, da u Novom Sadu već od više vremena jedno družtvo
od diletantah obstoji, pisali smo na više poglavitih onde stojećih ljudih, kojim mi nalog dadosmo, da nas o stanju onoga družtva obaveste, i da ga
upute o želji našoj, njih amo dobaviti. Odgovori od prijateljah naših bili su različiti; jerbo su jedni družtvo ovo hvalili,
[fol 31]
a drugi pako iz nenavidnosti kudili. I tako mi u dvojbu stavljeni, nemogasmo se odmah odlučiti, dok ovih danah jedan član onoga
družtva k nam ovamo sam nedojde. Iz njegova razgovora i osiguranja uputismo se da ovo društvo iz jedanaest osobah sastoji, koje baš onako
uvežbane nisu, da bi sami bez ikakovog daljnjeg uputjenja i bez direkcie igrati mogli; nu da u njih jedno pet glavah imade, koje bi s malom
pomoćju igrati se ufale, da bi posle nekoliko probah svakomu publikumu pokazati se smele.
Budući ima da s jedne strane nas svih žarka želja jest igranjem teatralnim narodnost našu ploditi i jezik naš podići; iz druge pako strane
temeljita istina bi bila, da svaki početak i svako iskustvo u početku slabie biti mora: zato smo se u ovom mijenju složili: da ovo društvo diletantah
pozovemo i da im već izperva obećanu platju od 400 forintih srebra na mesec i 200 forintih za trošak putni opet obećamo i njih onako obvežemo,
da oni 2 meseca kod nas kanoti u ime probe igraju i teatralnoj se direkcii podlože.
Kasnie, kad bi to izkusno vreme prošlo; onda bi već i nama na voli stajalo one odabrati, koji bi stalno igrati mogli, i koji bi se našoj publiki
dopali, s njimi daljnu pogodbu učiniti.
Možemo takodjer i to javiti, da, buduć direkcii i režim od teatra na se uzeti nitko tako kadar nije kao sadašnji teatralni direktor, kojega
za najboljega od svih, koji su još dosad
[fol. 32]
kod nas bili, spoznati moramo. – Mi smo se š njime već dogovorili i pogodili: da on nama u svih narodnih naših ilirskih igrokazih ne
samo direkciu i režiu voditi i deržati bude; nego da će nam i teatar i garderobu svoju otpustiti. U koje ime mi njemu po odbitju troškovah svetlanja
i muzike i ostalih poteškoćah, polovicu dohodka odpustiti dužni budemo: Nama dakle tim načinom svaki igrokaz još nešto u kasu od naših
troškovah prinesao i tako mogućnost uzderžanja teatra o osigurao.
Nadalje moramo još ovo mnjenje polag dogovora s direkciom očitovati: da, na koliko mesecih mi prinesakah od Vas uzmemo, toliko
se originalnih igrakazah ruzumeti mora, i sledovno, da oni komadih koji se po dva put ili više igrali budu, za originalne po drugi put se računati
nipošto nemogu. Ravno odtud se razumeti mora, da u onih mesecih, u kojih veći dio publike naše u Zagrebu sakupljen bude, mi takodjer više
originalnih igrokazah davati dužni budemo i prinesci toliko putah opetovani biti moraju.
Mi indi do budućega uskersa kanoti do sveršetka jedne godine 12 ovde još nečuvenih domorodnih komadah dati dužni budemo; Vi pako
obaćene na 12 mesecih prineske doplatiti izbolili budete.
Odavde dakle izvolite blagovoljno prosapiti, kako stvari stoje; izvolite ovo nakanjenje naše odobriti; i buduć, da ovo družtvo kao i svako
drugo putne troške i druga izdavanja imati bude, izvolite
[fol. 33]
dopustiti: da, za svim ovim potrebam zadovoljit, podpisne novce za tri meseca slobodno poberemo.
Na svršetku dopustite, da Vam gospodara direktora Börnsteina kanoti potrebnu osobu ovomu inštitutu našemu preporučimo i Vam
očitujemo, da bez njegove pripomoći, koristi se nadati nije. Molimo Vas indi, da ga nebi napastovali; nego ga unapredak u njegovih poduzetjih
podupirala; jerbo njegovo odšaštje moglo bi nas u najveću smetju postaviti.
Za ovim vele važnim govorom zaključe gospoda sabrani podpisni sučlanovi jednodušno: da se družtvo novosadsko teatralno odmah
pozove i za moči mu obećane putne i ostale mesečne troškove dati, da se podpisni novci slobodno na tri meseca to jest: Svibanj, Lipanj i Serpanj
napred poberu.
Što zaključivši, oglasi g. grof predesednik, da je jur većanje doveršeno i bi jednoglasnim, „da ga Bog poživi“ usklikom serdačno
pozdravljen.

Peti obćeniti naredni sabor

Godišta 1840. dana 24. lipnja obederžavalo je družtvo čitaonice ilirske zagrebačke svoj peti obćeniti naredni sabor, kojega je presvetli g.
grof Janko Drašković Trakoštjanski c. kr. komornik i vitez reda sv. Stepana itd. sledećim govorom otvorio:
[fol. 34]

29
 „Slavno domorodno družtvo!“
Dva godišta jur prodjoše od kako družtvo čitaonice naše obstoji i već evo tretje nastaje: moram Vam dakle, gospodo moja, ujaviti, da ovaj
institut, kojemu ste Vi život dali, sastoji polog vaše volje; zato Vam mi starešine polažemo ovde račune ovoga zadnjega polletja, kako jih je vodio
gosp. Bunjevac, kojega ste Vi zimus blagajnikom Vašim načiniti izvolili. Prijašnji su računi već cenzuru prošli a ovi sad pod nju doći moraju.
Najvažnia nam je sada dužnost ujaviti, kako smo mi goruću želju Vašu poradi narodonoga kazališta izveli: mi smo naime polag uredbe
Vaše od 5. Svibnja one igraoce, od kojih beseda biaše, pozvali, i njima 200 forintah srebra za putne troškove dali. Ovi igraoci, koje ste već tri
puta videti i čuti priliku imali, nisu baš tako izobraženi i uvežbani, da bi svaku cenzuru proći mogli; no ipak ufati se valja, da će se osobito mužke
glave polag prikladnosti svoje jošte na toliko izobraziti, na koliko naša publika od njih pravedno očekivati može; nu inače stojimo gledeć ženskih
osobah, oo kojih izvan jedne malo ufanja imadeno, da ćedu, kako bi trebovalo, napredovati: zato smo se pobrinuli, da se bar još dve, za koje
znamo, prikladne dobiju. Ali za to sve pribaviti iza mužke takodjer
[fol. 35]
igraoce umnožiti, te učiniti, da se znanjem potrebitim za igranje dramatičkih komadah ukrase i čestitom garderobom providbe manjkaju
potrebita sredstva, budući da pretplate od dopisa i ulazni dohotki jur izstekoše, kako iz izvoda računah blagajnike našega teatralnoga uviditi
možete. Zato sada, za moći igru i nadalje pružati i ponoviti pogodbu sadašnjih igraocah i za nadomeriti gori rečene troškove, prisiljeni smo Vama
očitovati, da nam je predplata od tri meseca opet potrebita. Mislimo dakle, da se nećete suprotiviti, ako takovu potrebovali budemo. Tim manje,
čim je za platju od tri meseca ne tri, kako biaše obećano, veće devet izvornih komadah proizvedeno bilo.
Vi, gospodo moja, izkusili ste sami, kolika je korist nesamo za mladež, nego i za celi puk ovoga grada, da se u našem krasnom ilirskom
jeziku dužnosti dobroga domorodca nauči: zato se ufamo, da ćete taj institut domorodni, koi je tekar u zibki, praktički iliti delovno podbočiti i
izgled si od inih izobraženih narodah europejskih a najpače od naše deržavne bratje Magjarah uzeti, koji se svimi svojimi silami upiru, da svoj
materinski jezik kao najveće blago i omanet naroda sačuvaju i uzderže. Magjari svoj teatar darežljivo podpiraju,
[fol. 36]
Magjari, koji su ono doba glupi i poludivlji bili, kad je naš narod i jezik u najboljem svetu stajao. Pa bi li mi Slavljani, Slave majke sini mogli
dopustiti, da nam ovaj mladjani institut jedva što se je pojavio taki i propane? Nipošto, to nemože biti, jezik ilirski, narodnost naša slavljanska
mora cvasti.
Na svršetku, gospodo moja! budući da se polog ustava i osnove družtva našega novi častnici izabrati moraju: zato mi danu nama vlast
u nedra vaša, odkud smo ju i primili, vratjamo, i molimo, da izvolite odobroti trude, žertve i težanja naša, novomu pako ravniteljstvo izvolite
priobćiti iznenja vaša“.
1. Za ovim velevažnim govorom kojega je „dao Bog poživi presvetloga g. grofa predsednika“ sledio, pregledani su bili računi i svikolici
starešine položiše svoje časti moleći, da se drugi izaberu, no budu jednoglasno u njih potverdjeni i umoljeni, da i nadalje narodni ovaj institut
čitaonice svojom revnostju i mudrim svojim savetom podupirati blagoizvole; jer u njih svu poverenost polažu.
2. Nam to bi s dopuštenjem presvetloga g. predsednika i s privoljenjem ostaloga slavnoga družtva sledeći od g. Ivana Mažuranića na
prošnju mnogih domorodacah složeni sastavak od tajnika družtva Vekoslava Babukića pročitan:
„Vredni domorodci, čestita gospodo!“
Sl. ravniteljstvo čitaonice ilirske u Zagrebu, uputjeno, od kolike je važnosti, od kolike je koristi i potrebe teatar za izobraženje svakoga
naroda i podignutje jezika narodnoga, pozva podporom plemenitih domorodacah podpomažemo, iz Novog Sada, ovamo družtvo jedno, kojeno
je, kako je svim u obće poznato, u ovdašnjem varoškom teatru nekoliko predstavljenja jurve proizvelo. Istina je, to nebi ni zašto drugo, nego da se
vidi, kakav će ovo odziv u serdcu sugradjana naših naći. Biaše prokušanje, al hvala Bogu i domorodnomu duhu domovine naše, biaše prokušenje
takovo, da se bolje u sadašnjem stanju našem želit ni nemože. Jer premda su članovi rečenoga teatralnog društva tekar početnici, kojim, da se na
fino kritike sito uzniu, jedva jedvice i ime od umetnikah bi ostalo: zato je svakako navod naš svagda s najvećjim zadovoljstvom iz teatra se kući
povratio. Postarii ljude sude i omogućnosti i valjanosti takova zavoda, mnoga razgovaraju; starci se nadaju i sele u misli u on stara, bolja, i od njih
hvaljena vremena, kad su oni kao Slavljani, u slavljanskoj zemlji i jeziku, čisti slavljanski, od tudjinah bolje učuvani svet ugledali; prijatelji naši i
domovine naše vesele se i serdcu s pervim ovim početkom sretan takodjer napredak skopčaju; neprijatelji napokon dubokim zamukoše mukom;
jednom rečju: dobri se svi raduju, svi se vesele, svi ufaju, a zli kradom tuguju, stide se i boje. –
A jesu li sve ovo prevernutje dušah igraoci naši uzročili? Jesu li oni tolika serdca napunili radostju, tolikim bezbožnim ljudem zabušili
usta, tolike persi svetim domovine ognjem nadahnuli? Nemislim jer su još zato preslabi,
[fol. 37]
premda nekojim od njih talenta nefali, da to negda i po sebi učinit uzmogne. Preslabi su još, velim, za sada, da studene gleda daoce
griju i persi ledom zamerznute razstapaju a nisu preslabi, da budu kao konduktor jedan domorodnoj onoj električnosti, koja već sada, hvala da
je nebesam, serdca naroda našega oživljava.
Domorodnost dakle, veselje i radost, koja se u obćini našoj vidi, nedolazi toliko sa scene u narod, koliko se dapaće s naroda sipa na scenu,
i tim u nju k novomu naporu, k novomu nauku, k novoj pomnji nuka.
Odtuda ne vidi, da se u obćini našoj ne samo ništa protivna nenalazi, da se prokušanje ovo i za zbilji neuzistini, već da se svuda i najvećja
želja ukazuje, da se što berže stanovnoj jednoj sceni u domovini našoj temelj postavi. Prigoda je dobra, vreme je prijatno, a o koristi i potrebi
poduzetja ovoga ni govora neima. K tomu dolazi još i to, da je i ovo prokušanje bilo sasvim zaludu i bez svake sverhe ako se šta dalje o stvari ovoj
neuredi, jer je i pervi korak zaludu, ako se i drugi učinit nekani. A da ovako stvar zadugo ostati niti hoće, niti može, belodano je sasvim, kad se
razmisli, da će se poslie ovo nekoliko predstavljenjah družtvo ovo bez sumnje razsuti, budući da bez svake pomoći od varoša do varoša skitajući
se nit bi mogla ljudski živeti, nit u umetnosti svojoj, po kojekakvih varošicah igrajući išta napredovati.
Ako smo za zbilja uvereni, da je svakomu narodu teatar potreban, i ako smo nakanili, da ga i u nas malo po malo polag slabih silah naših
zavedemo, šta čekamo veće? evo nam družtva, koje premda

30
 [fol. 39]
u obziru višje umetnosti nije dobro, al je zato od svih ilirskih, koje bez sumnje najbolje. Ako li pako teatar narodom za izličan deržimo, i
ako nebismo naumili, da se i u nas podigne, zašto je i sad ovo družtvo pozvano ovamo, da ovde nekoliko putah igrajući, štogodir, ništa neg većja
samo šteta bude, kad se razspe, i tim samo više materiala za zaboravit pribavi. Al daleko budi ta misao od mene; jer niti sl. ravnateljstvo, koje je
družtvo ovo ovamo pozvalo, niti ova ni druga gospoda, koja su novci svojima posao ovaj s početka po svojim i veseljem igraoce naše podužgali
toga deli svojimi ni najmanje neukazaše; dapače usuprot plemenitu misao svoju o potrebi i koristi instituta ovoga jasno i dovoljno odkriše.
Neostaje dakle drugo, nego mislit o načinu da se družtvo ovo u nas zaderži; ptica uhvatjena iz rukah nepušta i gleda, da nam početak
učinjen zaludu nebude.
Pita se dakle prie svega, koi bi način mogo sversi ovoj najshodnii biti? Skodniega doista načina za uzderžavati ovake zavode od stanovnoga
fonda neima. I nam bi trebala za ukrepit sasvim krepko i za sva vremena narodnu scenu, glavnica jedna koja bi na godinu barem 6.000 forintih
srebra čista inte resa metala.
Al odakle tako berzo fond jedan da se sakupi, gde ni vreme čekati neda, niti se bez velikih tegobah do toga dopreti nemože, niti se, što
opet iskreno izpovideti valja, duh narodni, a osobito duh umetnosti po svoj domovini našoj još do toga popeo nije, da se u tom obziru dobromu
[fol. 40]
uspehu nadati može. Valja dakle medjutim udariti drugim prečjim putem, koi nam za sada i mnogo bliže leži, i kojim se je i do ovoga
pervoga prokušanja veće udarilo. Valja, rekoh, gledati, da se opet na tu sverhu otvori subskripoia, da se blagotvornom domorodcah naših
podporom narodno družtvo ovo za nekoliko pervih godinah krepko pomogne i sa svim volji nepostojane sudbine otme, dok se dobro seme
ovo, što se sada u narod bacilo, serdacah publike naše tim bolje neprimi, i dok koliko blagi duh ovaj u narodu, toliko i družtvo isto neodjačaju
tako, da se nakon nekoliko godinah za vekovito i sasvim utvrdjeno uzderžanje narodnoga teatra il podoban fond pribaviti; ili pako u najgornjoj
sgodi; tetar sam svojom vlastitom silom, na način nemačke scene, kod nas uzderžati bude mogao.
Al je preveć šest hiljadah forintih srebra, neg da bi se u siromašnoj domovini našoj za više godinah na subskriciu sakupiti moglo, reći će
mnogi. Jest;– šest hiljadah forintih srebra na godinu je lep novac, nit bi se bez sumnje u nas još za sad na takovu sverhu lako sakupiti dao; al se i
tomu jednim načinom ponešto pomoći može. Da vidimo.
Slavni su naši domorodci još prie, gdi je još stvar veoma nestalna bila, gde su mnogi o dobrom uspehu prokušanja našega dvoumili,
gde su mnogi koliko o duhu publike, toliko još više o sposobnosti članovah pozvat se imajućega teatralnoga družtva sumjali, bojali se i u serdcu
predali; slavni su, rekoh, domorodci naši još prie, posred svih ovih nepovoljnih okolnostih podpisali na jednu godinu do
[fol. 41]
blizu tri hiljade forintih srebra. Nije li daklem sasvim verojatno, da će isti ovi domorodci sada gde svaki strah i u obziru publike i u
obziru družtva izčeznu; gde se svaka sumnja u ogledu uspeha prokušanja našega izgubi; i gde svaki pred očima vidi igraoce, istina je, ne posve
izverstne, al barem takove, da bi se oni rukovodstvom vešta učitelja u kratak čas do nekakve izverstnosti podigli; nije li, velim, istini veoma
spodobno, da će ovi verli i vatreni domorodci sile svoje sada kod ovolike istine tim većma za korist domovine naneti? A ako bi to bude, i ako
se sredstvom subskripcie ako ništa drugo, barem tri hiljade forintih srebra na leto za pet nastupajućih godinah dobiju, tako je sve učinjeno, što
se od strane naše za uzderžanje stanovne scene jedne u domovini našoj zasad samo poželeti može. Jer bi onda družtvo s ove tri hiljade forintih
pol godine, šest zimskih mesecah, Studenoga to jest, Prosinca, Sečnja, Veljače, Ožujka i Travnja igralo svaki mesec barem po dva puta kod nas
u Zagrebu, gde bi se igraocem našim osim toga deržali meštri i u deklamacii, i u plesanju i u mačenju (fehtovanju), te bi onda u leto prošil i po
ostalih znatnih mestih po Horvatskoj, kao u Karlovcu, Petrinju i Sisak, Varaždin i Belovar, zatim po Slavonii u Osek, Požegu, Vukovar, Brod,
Vinkovce, Mitrovicu, Zemun i u ostale varoše i mesta, gde se ilirski jezik govori; može biti s vremenom i u Dalmacii itd., i gde bi ono, što bi u
zimu teoretično i praktično kod nas naučili i ostaloj bratji našoj pokazati
[fol. 42]
mogli, samo da se sl. magistrat rečenih mestah još u napredku, da će im se za svako od onih deset predstavljenjah, koja bi se u svakom
od spomenutih gradovah proizvela 120 aboniranih ovanakah noći. Korist pako, koja bi ne tim načinom zadobila, je dvostruka: pervo, što bi se
tako glavnomu gradu Zagrebu pomoglo, da svega tereta za uzderžanje narodnoga družtva nenosi, i što bi publika naša od vremena do vremena
odpočinuvši, tim većom željom svake godine stvar domorodnu opet prigerljivala; a drugo, što bi se time ukus lepa i dobra u boljem narodnom
jeziku i po ostaloj domovini našoj raznosio, i po tom bez sumnje takodjer izvan Zagreba mnogi blagotvoran subskribent našao.
Dve su dakle stvari preda svim potrebne za ustanovljenje narodne scene u domovini našoj: jedno subskripcia barem od tri hiljade
forintih srebra za pet godinah; a druga obećanje sl. magistratah ostalih povećjih mestah po zemlji, da će u svako od deset predstavljenjah 120
cvancikah aboniranih biti. U abonentu je već sve u kratko rečeno, što ovamo spadati može; sad još nešto o subskipcii i to.
1 Trebalo bi, da se svaki subskibent za pet nastupajućih godinah neodstupljivo podveže.
2. GG. subskribenti bi se morali obvezati da će buduć da će ovo družtvo samo pol godine t to u zimu kod nas igrati, da će svaka tri
meseca, to jest oko 1. veljače dragovoljni svoj prilog u napred svaki put točno i bez otezanja izplatiti.
3. Da se za nekoliko krajcerah kvientancie i kojekakvi računi nepišu, i sluga komu i
[fol. 43]
onako nešto platiti valja, čestitoj gospodi za kojekavu sumicu na vrata nešalje, trebalo bi da se manje od 6 forintah srebra na godinu od
nikoga neprima.
I ovo je, što se zasad od sl. domorodacah naših za obderžanje i ustanovljenje narodne scene preponizno traži, opažajući, da će tim
načinom koliko družtvo ovo, toliko i publika naša medjutim bez svake sumnje odjačati tako, da će se poslie moći il družtvo samo po sebi po
primeru drugih narodah uzderžavati, il pako, kad se duh narodni u nas još bolje probudi, i ljubav umetnosti i do nižjih stališah dopre stanovan
fond za vekovito utverdjenje narodnoga teatra u domovini našoj sakupiti. Herdjav je i slab početak al napredak može dobar i od koristi biti; a

31
tuda su prošli svi narodi, tuda valja da prodjemo i mi, ako smo zbiljo nakanili, da što od nas i naroda našega bude; jer bez početka neima dočetka.
„Omne intium arduum“ istina je; al „dimidium facti, giu benecsepit, habet“.
3. Ovaj sastavak bi s velikim uzklikom primljen, te gledeći na ono, što je jurve presvetli g. grof predsednik poradi teatra izrekao, bi
jednodušno zaključeno, da se svi gg. domorodci, koji su za igranje teatra velikodušne prineske potpisati blagoizvolili, i nadalje umole, da obećane
prineske opet na tri meseca predbrojiti izvole. I da bi se naše domorodno kazalište i u napredak uzderžati moglo da se svi domorodci i izvan
Zagreba stojeći rodoljubivo pozovu, da tomu
[fol. 44]
mladjanomu institutu svoje darežljive ruke nesustegnu polag one naše narodne poslovice:
„Zerno do zerna pogača, a kamen do kamena palača te da se i slavne domorodnevarmedje i svekolike ine jurisdikcie domovine naše
ponizno umole, da tu našu rodoljubivu prošnju poduperti velikodušno blagoizvole.
4. U ovoj prigodi kao za zaključak i doveršionicu, dobismo jednu veoma radosnu vest; gospodin naime Stepan Mojses profesor sučlan
i starešina družtva našega predade od strane i u imenu družtva budinskoga za izobraženje jezika i literature česko-slovenske u Ugarskoj četiri
komada „Zore“ iliti almanaha od god. 1835., 1836. (1857. i 1838. nije izišla na svet) zatim 1839. i 1840. „kao za znak uzajemnosti slavljanske“ na
što svi radostno povikaše: „da Bog to rodoljubivo družtvo poživi te da mu se sgodnom prigodom čast u zajam povrati.
Na sversi učini presv. g. grof predsednik kratak govor kojim sabor razpusti, a gg. domorodci njega sa svih stranah „Živio dragoj
domovini na mnoga jošte leta“ odpozdrave.

12. sednica starešinska

Dana 18. rujna 1840. biaše u kući i pod predsedom presv. g. grofa sednica starešinska u nazočnosti g.g. Briglevića Janka, Demetra
Dimitrie, Mojsesa Stepana, Štajdahera Josipa, i Bunjevca Janka, gde je g. grof predsednik ujavio, kako su pozivi na sve jurisdikcie graničarskih
regimentah razaslani, da i one štogod za podpor narodnoga kazališta doprinesu. Bi takodjer ovde zaključeno, da se
[fol. 45]
domorodci u Sisku pozovu te da i oni domorodno kazališno družtvo na mesec danah t.j. za Studeni primu.

13. sednica starešinska

Dana 25. listopada 1840. bi obderžavana sednica starešinska u kući i pod predsedom g. grofa u nazočnosti gg. Dra. Dimitrie Demetra,
Jelačića Ljudevita, Mojsesa Stepana i Štajdahera Josipa, gde ujavi g. grof predsednik, da su domorodci Siščanski družtvo domorodno kazališno
primili, koje će 31a Listopada iz Karlovca, gde do tada od početka Rujna igraše, krenuti se i u Sisku svoju igru početi.
Bi takodjer ovde zaključeno, da se pozivi na gg. subskribente zagrebačke učine, da oni svoje prineske od 1a Studenoga 1840 do konca
Sečnja 1841. pak zatim za četvertu četvart od 1a Veljače do konca Travnja 1841 početkom Veljače položiti blagoizvole, buduć zaključeno biaše,
da domorodno teatralno društvo od 1a Prosinca 1840 u Zagrebu svoju igru opet započme.

Šesti obćeniti naredni sabor

Godišta 1841 dana 2. veljače u kući pl. g. Demötorfya obderžavalo je družtvo čitaonice svoj obćeniti polugodišnji sabor, kojega je
predsednik družtva, preusv. g. grof Janko Drašković Trakoštajnski c. kr. komornik i vitez reda sv. Stepana itd. u krugu mnogobrojne gospode
iz stališa duhovnikah,
[fol. 46]
velikašah, plemičah, učenih muževah i znanih gradjanah sledečim govorom otvorio:
„Slavno i dorodno družino“!
Pri neg što Vam službeno objavim kako je ravniteljstvo čitaonice one polag svojih ustanovljenih zakonah kroz tečaj prošastoga pol
godišta postupalo, s velikom radostju dajem Vam na znanje, da imademo čest od dana današnjega Nj. ekscellenciu verhovnoga u Horvatskoj
vojničkoga zapovednika gospod. grofa Lavala Nugenta kao člana družtva našega slaviti. Pridružio se je takodjer g. general Baltazar pl. Šimunić
verli i vojnik i domorodac; zatim g. c. kr. kapetan Mihailo Juranić, glasovit po prednjih u dogodovštini, koje su svekolike konoti velike podpore
narodnoga jezika i izobraženja Bog poživio! (Glas od svih stranah „Bog ih poživi“)
Ne manjim veseljem napomenuti moram, da je u zadnjem kraljevinah Dalmacie, Horvatske i Slavonie saboru meseca Kolovoza p.g. na jednoglasnu
prošnju naroda Nj. ekscellencia g. banske časti kr. namestnik i biskup zagrebački Juraj Haulik pokroviteljstvo učenoga narodnoga družtva primio,
kako to članak 19. prošastoga općenitoga deržavnoga ovih kraljevinah sabora svedoci kojega takodjer da Bog poživi! (Glas od svih stranah: „da
živi I kojemu polag moga mnenja od naše strane pismeno zahvaliti i njegovu pomoć nazvati valja.

Prelazeći sada na čine ravnateljstvo našega, priobćiti Vam moramo, da smo pervanji stan naš (u kući Vidalevoj) iz sledećih uzrokah
promenili i ovamo (u kuću pl. g. Demötorfya, u dugoj
[fol. 47]

32
 ulici; drugi kat) prenesti odlačili: pervo; jerbo je velika strana članovah želila, da se čitaonica bolje u sredinu varoša premesti tako,
da ju i niže obitavajući lagje posetjivati mogu; drugo, jer se je ovde nastanio i naš od svega naroda velecenjeni domorodac i starešima našega
družtva, gosp. Ljudevit Gaj, (Glas od svih stranah „Živio“!) koi mnogo dragocenih starih i novih rukopisah i knjigah tako domorodnih kao i
inostranih, koje se naše domovine i narodnosti tiču, poseduje istim načinom derži znatno množtvo novinah, koje s našimi sjedinjene, veliku nam
pripomoć u književnom poslovanju osobito pako u izobražavanju našega domorodnoga jezika i narodnosti doprinašaju i na duhovnu zabavu
služe. Prenašanje dakle i š njim neuklonivo skopčano unutarnje uredjenje prečiaše, da nismo naš zakoniti obćeniti polugodišnji sabor 24. Sečnja
obderžavati mogli, kako to 7. članak osnove naše prepisuje, većega danas obderžajemo.
Što se blagajnice naše tiče, objavljujemo, da prenako su naši godišnji prinesci i maleni; mi ništa nemanje opet za potrošene novce
mnogo koristnih stvarih, našoj narodnosti vele kasnovitih, pibavili jesmo, kako se svaki od gospode članovah iz račubah, u čitaonici na povoljno
razgledanje svagda izloženih, osvedočiti može. Ni baš ovaj nedostatak vjećjega dohodka ustavlja revnost tolikih učenih ljudih na polju domorodne
naše literature
[fol. 48]
bavećih se; budući da ih malo koi troškove sam podnesti može, a razprodanje mnogobrojnih iztisakah poradi velikoga nedostatka
domorodnih knjigoteržacah, kakvim i ime literature ponajvišesvoje procvetanje i uzvišenje zahvaliti imadu, veoma nesigurno, dapače pogibeljno
jest: – zato pozivam i zaklinjem Vas ljubavju svete narodnosti naše, da učinite zaključan, polag kojega bi svaki od gospode članovah našega
družtva bio deržan, da od svake knjige ilirskim jezikom pisane, koju bi starešinstvo za vrednu našlo, bar po jedan iztisak kupi. Ovo bi od strane
gospode članovah bila mala žertva; nu piscem bi bilo mnogo pomoženo. – Uzevši dakle ovu malu dužnost na sebe prinest ćete mnogo na
uzvišenje onoga jezika, kojeg smo iz persnih premile majke naše sasnuli, te ćete tako narodu, koi dosada na oružju silan i glasovit biaše, takodjer
i u književstvu malom žertvom veliku slavu doma i vani pribaviti. A zato ćedu Vas kasni unuci, kad kosti Vaše jur u grobu mirno počivale budu,
hiljadu hiljadah putah blagosivljati i Vama svoje blagostanje i sreću zahvaljivati.
Gledeć na narodno kazalište naše, koje, je u zadnjem saboru našem jedna od najglavnijih skerbih učinilo – budući da i ondi i u istom
deržavnon kraljevinah ovih saboru kao jedno od glavnih sredstvah za izobraženje mladeži i puka i za najkoristniu školu našega jezika pripoznato
bi, i tako se na stupanj narodnoga interesa i instituta podignu: – zato Vam moramo priobčiti, da smo mi naše domorodno teatralno družtvo
prošaste jeseni jedno, za ovdašnje domće ne jednu godinu danah darežljivo podpisane troškove ponešto, prištedimo, a drugo, da i inoj domorodnoj
bratji, koja u Zagreb uvek prispeti nemože, slasti domorodnoga uživanja pribavimo, – u Karlovcu i Sisak bili poslali, gde se s ne malim uspehom
tri meseca probavivši, opet se u naše krilo povratiše; da nam svojim učinjenim napredkom dokažu, da izobražen, ili barem za izobraženostju
težeći narod bez sinovah životvorne boginje Thalie biti nemože, ako neželi natrag stupati; jer gde nije napredak tu je nazadak, veli naša narodna
poslovica. Hram dakle boginje Thalie jest amanet višje izobraženosti, čuvajmo ga, dok ga imamo.
Naš uzvišeni pokrovitelj Nj. ekscellencie g. biskup i namestnih kraljevski časti banske Juraj Haulik dostojao je pisati na sva poglavarstva
i dostojanstva domovine naše, te ih je na sabiranje prinesakah za narodno kazalište pozvao. Molimo dakle svu štovanu gospodu našu članove
učtivo, da nebi poštedili truda po svojih uplivih onu gospodu na izveršenje obćenite želje nagovarati, kojim naloženo biaše, da taj mali za dragu
domovinu trud na se uzmu. Istim načinom molimo štovanu gospodu domorodce, koji mu mesečne prineske obečali, da jošte za poslednju
četvert godišta svoje dragovoljne, prineske položiti blagoizvole.
Budući pako da za dalnje produženje narodnoga kazališta ništa stalna niti pomisliti moguće nije bez pribavljenja vlastitoga stanja: zato
već sada sve Vas kao iskrene dionike želje za utemeljenje narodnoga
[fol. 50]
kazališta na 25. dan ovoga meseca ovamo najuljudnie pozivam, gde ćemo jedino u ovom poslu sabor deržati. Mi imadeno četiri osnove
o načinu pribavljanja kazališnoga stanja, koje ćemo ondi i bližnjim varošem domovine naše priobćiti. Protresavši ove i promotrivši prineske koji
su u posljednjem saboru kraljevinah ovih učinjenih, lahko ćemo poslednju odluku u tom za narodno izobraženje velevažnom poslu zadobiti.
Premda je narodu našemu zadjimi zakoni deržavanoga obćenitoga sabora ona jošte sudbina pripala, da mi za tudj jezik i podignutje
tudjega teatra tolike prineske sabirati moramo: ufamo se ništanemanje, da će svaki verni domorodac svoga jezika stvar tim toplie na nedra svoja
pritisnuti i za podignutje i uzderžanje domorodnoga kazališta tim većje merilo uzeti, nego što mu je za tudj jezik i tudje kazalište nametnuto.
Onim pako, kojim se podignutje narodnoga kazališta zasada jošte prerano vidi, neka izvole promisliti, do kakvog se je stupnja
izobraženosti jurve sada naše domorodno kazalište kroz tečaj od ovo nekoliko mesecih uzdiglo, neka zrelo svojim umom protresu, koliki upliv
baš u ovo doba na našu mladež i celo općinstvo imade, neka prosape, u kolikoj je meri naše domorodno kazalište na oživljenja starinskoga našega
imena i ponosa, bez kojega narodi do veka u grobu leže, – delovalo – neka si, rekoh, to sve živo pred oči stane, pak će uvideti silnu potreboću
toga velevažnoga za narodno izobraženje
[fol. 51]
ustave, zakoji ćedu nas kasni potomci blagosivljati, te tako ugledavši se u nas, imena, hrabrost i slavu pradedovah svojih, koji su se za
njihovu sreću i blago postarali, svojim poslednjim unukom sa zahvalnostju spominjati.
Nakon molim, da gore napomenute predmete svojim zrelim umom protresite, i uzamši tako u razbor, sverhu njih odluke učiniti
blagoizvolite“.
Za ovim velevažnim govorom bi po uzaimnom dogovaranju zaključeno:
1. Da se na predloženje g. grofa predsednika od strane družtva ovoga Nj. eksc. gospodinu biskupu zagrebačkomu i časti banske kr.
namestniku najponiznie zahvali pismeno, što je dostojao pod svoje visoko pokroviteljstvo učeno narodno družtvo primiti.
2. Da se visokoučenom g. Dru. Dragutinu Rumyu profesoru pravah pri Preusbyteriju arcibiskupskom u Oštrogonu najnovie knjige
ilirske, u znak visokoga štovanja pošalju, kako takodjer i one nedostave, od kojih poslednji deli lanjske godine pod štampom zastali biahu, te da
mu se javno zahvali za njegove pismene trude, koje je na javnu obranu naroda našega slavljanskoga u obće a ilirskoga napose proti krivičnim
nasertanjem neprijateljah naših posvetio.

33
 3. Da se pismeno zahvali blagorodnomu g. c. kr. lajtnantu Ivanu pl. Kukuljeviću kod Bakonjeve regemente u Milanu u Italii ležeće za
njegovu dragocenu knjižnicu iz više nego 400 komadah knjigah sastojeću, s velikom
[fol. 52]
pomnjom i izborom i mnogimi troškovi nabavljenu, koju je na uživanje družtvu ovomu odstupio.
4. Istim načinom da se hvali visokoučenomu domorodcu g. Tadii Berkiću c. kr. kapetanu od graditeljstva u Petrovaradinskoj regementi u
Mitrovici stanujućemu za rečnik Sanskritskoga jezika englezskim jezikom izjašnjena pod naslovom: „Cosha or Dictionary ofthe Sansctit language
by Amera Sinha: with an English Interpretation and Aunotations Bu Il. T. Colebrooke Esg. – Printed at Sarampor 1808 kojega je družtvu
čitaonice ovdašnje pokloni. Ovaj visokocenjeni domorodac jest u obće filozogie a osobito slavjanske.
5. Blagorodnom g. Robertu Zlataroviću fiškalu, koi je jošte god. 1838 prigodom utemeljenja čitaonice do blizu 100 komadah različite
versti knjigah družtvu na uvek poklonio i prigodom ovoga sabora opet obećao, da će jošte nekoliko knjigah darovati.
6. Blagorodnomu gosp. Mirku Šandoru Gjalskom, koi je čitaonici veliko delo historičko geografičko kraljevine Ugarske od glasovitoga
Matie Bela u 4. debele knjige in folio sastojeće poklonio.
7. Predloženje g. grofa predsednika, da se svaki od gg. članovah obveže, da će za podporu domorodnoga spisateljstva barem jedan
eksemplar od svake novo izišavši ilirske knjige, koju ravniteljstvo družtva preporuči, kupiti; – primljeno bi i potverdjeno time: da se takovo delo
svakomu članu prie ujavi.
[fol. 53]
8. Da sevniteljstvo tako duhovne kako i svetovne vlasti domovine naše umoli, da se okružnimi listi (cirkulari) gospoda domorodci
pozovu, da u krug našega družtva pristupe; čime bi se sredstva, družtvene sverhe u delo privesti, ne malo pomnožalo.
Na posledku zaključi g. grof predsednik sabor, pozivajući gospodu članove na 25. Velače, kako gori bi rečeno , u sabor opet dodju, koi
će se poradi narodnoga kazališta samo i jedino obderžavati. Na ovo bi obćenitim glasom uzkliknuto: „Neka živi g. grof Predsednik“ –

Sedmi obćeniti naredni sabor

s obćeniti naredni sabor družtva čitaonice ilir zagrebačke, koga presvetli g. grof Janko Drašković Trakoštjanski, c. kr. komornik i vitez reda sv.
Stepana itd. kao predsednik družtva sledećim govorom otvori:
„Slavno i učeno druđtvo!“ – Prigodom našega polugodišnjega sedmoga obćenitoga i narodnoga sastanka po kojem u četvertu
godinu našega bitja i dobe naše promene stupamo, s veseljem i štovanjem Vas, uzmožna i premila gospodo, pozdravljam i izveštujem, kako je
dužnost moja i nas svih, koji smo pouzdanostju Vašom starešine i ravnitelji ovoga družtva postali i od Vas poverenje u obavljanju poslovah mile
narodnosti naše i koristi našega družtva ticajućih se zadobilo, izveštjujemo Vas rekoh o svem i polažemo po zakonu račune naše.
[fol. 54]
Najpervo Vam dakle javljam, da smo sve nam u poslednjem saboru naložene posle po danom uputu točno izveršili i da nam od onog
doba nikakvi dopisi nedodjoše koji bi vredni bili, da se Vašemu dostojnomu licu predlože, van jednoga iz Pečnja, koga ću Vam malo kašnje
prioćiti.
Perve naše skerbi biahu uvek, pismenstvo naše po mogućnosti razploditi i blagajnicu našu sdušno u redu deržati. – Što se pervoga tiče,
ujavljamo Vam da smo veliku korist time učinili, što smo više trideset dramatičkih komadah, to izbornih to u naš jezik prevedenih, pribavili.
– Ovomu sretnomu umnoženju literarnoga težanja teatralno zavedenje veoma nnogo pomoglo jest, budući da su se novi komadi, za igranje
neobhodno potrebiti posredstvom naše teatralne blagjne tvoriti mogli. Iz ovoga dakle svaki belodano uvideti može, od koliko je koristi i važnosti
naše teatralno zavedenje za razširenje našega miloga narodnoga jezika. –
Pri ovoj prigodi neka mi bude dopušteno, da se na teatralne poslove vratim i Vama u ovoj struci učinjena na kratko ujavim. Vi ste lanjske
godine u velikom saboru odlučiti izvolili, da se družtvo igraocah iz Novoga Sada ovamo dozove i na jednu godinu pogodi. Mi smo svekoliko,
kako Vam je obilno poznato, po Vašoj volji učinili. Družtvo je rečeno igealo ovde i u Karlovcu, ono se je umnožilo i izobrazilo, kako ste se sami
uveriti mogli. Njihova (igraocah) se je godina naveršila i mi smo jih
[fol. 55]
podpunoma namirili te troškove sa zavedenjem ovim skopčane izplatili. Molio bi Vas tekar ovde sakupljene, da za pregledanje i pretresenje
istih računah verstne ljude izmedju sebe izberete.
Kada zimus u obćenitom saboru radi teatralnih poslovah sakupljeni biasmo, tada se obćinska želja izjasni, da se igraoci jošte na pol
godine pogode, te da se za tu sverhu dobrovoljni prinesci od dva forinta srebra na mesec onom pogodbom pokupe, da svaki predplatitelj šest
slobodnih ulaznih biljetah na mesec dobie – to svedoče tabaci, na kojih se predplatitelji upisaše. Nu budući da svi podpisi ukupno još toliko
nečine, koliko bi trebalo; zato Vas, slavna gospodo, serdačno molim, da još po Vašem uplivu kod drugih domorodacah nastojite, da se više
prinesakah pribavi.
Mi starešine ovoga slavnoga družtva upitasmo direktora ovdešnjega nemačkoga teatralnoga družtva, na se primio? – na što se izjasni,
da će on naše teatralno družtvo pod svoju skerb primiti, ako mi igraoce platimo. U ostalom da će on slobodne ulazne biljete podpisateljah kao
porukah i uzderžiteljah domorodnoga teatralnoga družtva poštovati i ine troškove sam činiti, pače da će i isto ravniteljstvo igralacah na se uzeti,
ako mu dovoljni prihotici za obaljenje potrebitih troškovah u kasu prispiu. Ova veoma uljudna odluka time nam se priličnia učini,
[fol. 56]

34
 čim nam se je naš verli dosadašnji teatralni blagajnik i zajedno direktor domorodnoga kazališta, obilno i slavno poznati domorodac g.
Dr. Dimitrie Demeter; komu na tolike trude i žertve u poslu narodnosti u obće a domorodnoga kazališta napose zahvaliti imademo, na daleki put
odpremio, kojemu namestniku izmedju nas nikako naći nemožemo. – Pri ovoj prilici Vam takodjer ujaviti imadem, da nova pogodba sa našimi
domorodnimi igraoci samo na četiri meseca biva, budući da su u njihovu računu i ona dva meseca, koja su u Karlovcu jur izbavili; podpisatelji se
dakle samo na četiri meseca zavezati imadu i za obećani podpis od dva forinta srebra dobit ćedu svakog meseca početkom šest slobodnih ulaznih
biljetah. Dužnost ta trajat će od 1. serpnja do konca listopada t. g.
Znajući dakle, da ste Vi, prečastna gospodo moja, najglavnii članovi u teatralnih saborih bili, i znajući, da od Vas zavisi mnjenje obćinsko
te da Vam je na glasu roda i izobraženju puka i jezika našega mnogo ležeće, uzimam si slobodu, Vas serdačno zaklinjati, da još i sami za teatralnu
sverhu prinesete i po Vašem uplivu kod drugih domorodacah prineske pribavitii i priskerbite da se tako platja igralacah dopuni, koja sada samo
380 for. čini – što će tim lašnje biti, čim dosadanji podpisi
[fol. 57]
240 for. iznašaju; dakle jošte 70 podpisateljah potrebno jest.
Vratjajući se na drugi članak, naime na blagajnicu čitaonice naše,ujaviti Vam imadem, da su računi naši na toliko u redu, na koliko su
prinesci u blagajnicu prispeli. Troškovi neprelaze dohodakah. Molim tekar, da bi i za pregledanje i pretresenje računah blagajnice čitaoničke
takodjer izmedju Vas verstne ljude izabrali.
Vaše poznato rodoljubje, Vaša čast i ponos nad imenom Ilirie, nad čini naših dedovah horvatskih i nad mnogobrojnim narodom
slavjanskim, od kojega smo mi takodjer jedan članak, vodit će Vas i nukati, da ovo zavedenje književno, ovo sredstvo izobraženja jezika i naroda
nikada s očiuh Vaših nespustite. Zato ja i svikolivi ostali starešine ovoga slavnoga družtva s nadom bolje budućnosti izručujem časti naše,
moleći, da po zakonu ustanovljenom druge častnike izaberete i njima Vašu pouzdanost poklonite. U ostalom preporučamo se u Vašu ljubav i
prijateljstvo, očekujući Vašu daljnju naredbu“.
Ovaj prevažni o izobraženju našeg jezika i narodnosti govor, sledio je serdačni i jednoglasni uzklik: „Neka živi g. grof Janko Drašković
i svi ostali starešine“ te tako budu opet u svojoj perva njih
[fol. 58]
teških, nu za domovinu ugodnih častih i u napredak potverdjeni.
Zatim bihu sledeće odluke učinjene:
1. Čitan je dopis iz Pečnja od g. Bogotvarda Grofa Mendenskoga pravnika u 2 leta koji je družtvo jedan mali stari srebreni novčić
serbskoga kova poslao. U sled toga je zaključeno: da mu se za tu osobitu prama družtvu izkazanu pozornost službeno zahvali.
2. Da se podoisni listovi za uzderžanje domorodnoga družtva na četiri meseca onoj gospodi domorodcem, koji još podpisali nisu, na
povoljno podpisanje podnesu.
3. G. g. Josip Mikulić fiškal i Anastazie Popović gradjanin i tergovac zagrebački izabrani su za cenzure teatralnih i čitaoničkih računah, o
čem imadu dojdućega sabora društvo izvestiti.
4. G. Juraj Augustin apotekar i gradjanin zagrebački izabran je za blagajnika teatralnih mesečnih prinesakah.
5. Da se knjiga željah u čitaonici otvori, u koju bi se sve želje i misli članovah i domorodacah
[fol. 59]
na povekšanje koristi družtva i naroda težeće kao u blagajnicu polagali.
6. Da se visokoučenomu g. dru. Dragutinu Rumyu profesoru u Ostrogonu kao osobitomu branitelju i zaštitniku naše narodnosti
slavjanske, koi malo ne u svih novinah monarhie naše piše, od strane družtva službeno zahvali.
7. Da se istim načinom g. dru. Ivanu Čaploviću koi se je u najnoviem vremenu kao osobiti branitelj i zaštitnik na horizontu narodnosti
slavjanske ukazao, od strane družtva serdačno zahvali.
U tim se sabor sa uzklicanjem: „Da Bog poživi g. grofa Janka Draškovića predsednika“, doverši.

Osmi obćeniti naredni sabor

Godišta 1842 dana pako 10 i 11a Veljače obderžavao se je družtva čitaonice ilirske zagrebačke osmi obćeniti naredni sabor. Otvorio ga
je, kao i dosad, predsednik družtva, presvetli godp. grof Janko Drašković od Trakoštjana c. kr. komornik i vitez sjajnoga reda sv. Stepana m. k.
itd. Mnogobrojna i ugledna gospoda domovine naše od svakoga stališa, kao članovi ovoga družtva, ukrasiše sabor. U krugu takovrednih
[fol. 60]
domorodacah reče g. predsednik sledeći govor:
„Slavno družtvo, mnogoštovana gospoda i domorodna bratjo!“ Od prošastoga polugodišnjeg 23 Lipnja p. g. obderžavanog sabora
našeg mnogi se ukazaše predmeti, mnogi dogadjaji, koje Vam objaviti moram, da jih u krug svojih pretresavanjah primite; nu prie nego što novie
stvari u razsudjenje uzmemo, moramo Vam priobćiti, kako su ona, koja nam u poslednjem saboru naložiste, izpunjena.
U tretjem naime članku urediste da gospoda: Josip Mikulić fiškal i Atanasie Popović gradjanin i targovac zagreb, račune čitaonice naše i
domorodnog teatralnog našeg poduzetja protresu i ovomu sl. saboru izvestje svoje podnesu. Ovoj odluci na toliko je zadosta učinjeno, na koliko
zarad zaostavših jošte reštancijah iliti ostatakah mogućno biaše, kako to računi sa izvestjem goričene gospode pretresateljah ovde na stolu ležeći

35
točno i potanko svedoče, Svaki od Štovane gospode članovah može jih po svojoj volji i priločnosti pregledati.– Svi ovi računi u kratkom izvadku
imenito dokazuju svekolike naredne i izvanredne prineske dobročiniteljah poduztje domorodnog, zajedno sa svimi inimi dohodci i troškovi, kako
takodjer sa zaostavšimi dugovi iliti reštanciami.
Ovde Vam takodjer ujavljam, da su gg. Dr. Dimitrie Demetar i Juraj Augustin ovdašnji apotekar i gradjanin; – parvi blagajnik
[fol. 61]
domorodnog kazališta od 1a Svibnja 1840 do 15. travnja 1841; drugi pako od 1a Serpnja do konca Listopada 1841 čast svoju s mnogim
trudom obavljali. Kako daklem sva ova gori spomenuta gospoda trud i preme svoje bez ikakve novčane koristi žartvovati mogaše: tako je s druge
strane dužnost naša, da njima iskrenu našu zahvalnost očitujemo i time posvedočimo, da svakomu članu družtva našega po mogućnosti nadleži,
potrebam domorodnim službu i pomoć svoju svaki čas žartvovati.
Što se parvog, šestog i sedmog članka prijašnjeg sabora tiče, da se naime zahvalnost očituje svim prijateljem i braniteljem narodnosti
naše; ujavljamo, da smo dužnosti naše izvaršili i takodjer odgovor od g. Ibana Čaplovića, – varlog branitelja Slavjanstva u najnovie doba – primili.
Odgovor njegov priobćit ćemo malo kašnje.
Svaršivši dakle sve naloge, koje nam izručiste, ostaje nam jošte obilnie izvestje o poduzetju i nastojanju domorodnoga kazališta, o kom
drugi članak prijašnjeg sabora govori.
Premda smo i svekolike moguće načine upotrebili i uredbe učinili, da se prinesci, kojih su gg. domoroci podpisali, saberu; ništanemanje
nemogosmo svih obečanih u blagajnicu teatralnu uterati. Premda nekoji izmedju nas biahu, koji do poldruge
[fol. 62]
hiljade forintih za uzderžanje domorodnog kazališta uložismo; ničim manje polag svega toga zapasmo jošte u dug od 280 forintih srebra.
U poslednjem naime vremenu, kad je potrebito bilo troške namiriti na prinesci zaostaje; tad se je zgodilo, da smo 280 for. spadajućih u daržavnu
teatralnu kasu potrošili. Ovaj dug izplatiti valja.
Ujavljamo takodjer, da u reštanciah preko 500 for. srebra jošte imademo; medju njimi nalazi se i takovih, kojih domoljubje jačje biaše
nego li njihove kese; ali pri svem tom nastojat ćemo, da ih na izplatjenje nagovorimo, i mi se ufamo, da će mnogi dug svoj odbaviti i danu reč
svoju radje izpuniti, nego da im imena javna budu; računi će se svikolici slavnomu obćinstvu javno predložiti.
Posao domorodnog kazališta poduzeli smo mi s privoljenjem i odobrenjem celoga družtva. Korist koju smo, gledeć na izobraženje jezika
po kazalištu našem zadobili, tolika je, da nijedan pravi domorodac, komu je za blago mile domovine i slava naroda ozbiljan stalo, žartve, na tu
pleminitu svarhu učinjene, požaliti neće. – Ovom prigodom smo se takodjer u poslovih kazališnih tako uvežbali, da su nam sada sve tegobe
[fol. 63]
i zapreke očividne. Mi ćemo ih u buduće, kada nam s vremenom o tom prilika bude večati, lašnje ukloniti moći. Mi poznademo sada
u glavu stranputice i šikarje, kojim prie proći moradosmo. Znat ćemo u buduće, kako treba pravac karčiti „Koi se neuči, taj neuči“, veli naša
narodna poslovica. Zato Vas gospodo i bratjo moja ljubezno molim; da otvorite podpis od najmanje dva forinta srebra na osobu, čim bi se laglje
i skorie duga izbavili, osobito poslednjega od 280 for. srebra, koje daržavnoj teatralnoj blagajnici povratiti imademo. Nastojte, molim Vas, da po
domoljubnom ponukanju mnoge u kolo naše privedete i pomislite: „Zarno do zarna pogača, kamen do kamena palača!“ i mi smo se duha rešili!
Najpoglavitia svarha družtva našega jest: nauk i knjiženstno u našem narodnom jeziku razprostranji vati i priliku mladeži našoj dati, da
se domorodno izobrazi. Ovamo najviše spada utištenje varstnih knjigah za priličnu cenu. – Mi imademo mnogo starih i glasovitih delah iz 16 i 18
stoletja, kad još nemačka literatura u zibci biaše, Čubranovića, Ranjinu, Zlatarića, Gundulića, Palmotića, Gjorgjića i mnoge ine. Ove dakle našim
organičkim (glasoshodnim) pravopisom preštampati, želja je jednoglasna svih onih, kojim su ove stare klasičke,
[fol. 64]
po duhu i ukusnoj krasoti jednako dične knjige poznate. Ovim putem bi nesamo slavu u književnom avetu postigli; nego bi takodjer i
našim domaćim spisateljem, koji varstno kakovo delo sastave, znatnu pomoć dali.
Ali za praktički iliti delotvorno ovu našu pravednu želju izpunit, trebala bi jedna glavnica, kojom bi tiskarnu našu podbočiti mogli, od
koje vlastnik g. Dr. Ljudevit Gaj naš privredni i sučlan i starešina mnogo znatnih starih rukopisah u našem narodnom jeziku svojim trudom i
troškom iz dalekih krajevah pribavio jest. Ova dela kad istom na svetlost izidju, bit će u pravom smislu dika i ponos našega inokupnopa, nesamo
ilirskoga, da bi celoga slavjanskoga literarnoga sveta.
U ovako ugodnom stanju literature naše položeni mogli bi stalno glavnicom providjeni preštampljavanje starih klasikah ilirskih i najpače
dubrovačkih početi, medjutim i novie proizvode naših novinah varstnih spisateljah u kolo toga izdavanja primati, te tako iz prodanih knjigah
glavnicu opet nadoknaditi. I budući veoma štovani, prosvetjeni gosp. biskup djakovački, Josip Kuković, u ovo ime već 400 for. srebra, – koji se
u našoj daržanoj blagajnici nalaze žartvovao,
[fol. 65]
jest i mi, častni domorodci iz različitih krajevah objavljeno, preko 60 for. srebra u rodoljubno prinesoše: zato bi scenio, da se najboljim
putem jošte toliko od drugih domorodacah sabere Tim, kad ovaj vele važni predmet u Vaša domo – i rodoljubna njedra polažem, molim Vas
sardačno, da o načinu umnožavanja glavnice ove većati blagoizvolite.
Malo prie nove godine prispiu nam list iz slavonske krajine od g. varhovnog učitelja zemnskoga, Franje Begria, kojim nas moli, da
njegovo nemačko delo sa ilirskim prevodom i organičkim pravopisom providjeno, za graničarske nemačke učionice osnovano polag naputka
slavne slavonske general – komande i protresemo i naše mnenje varhu njega izrečemo. Ovaj dogadjaj ugodno nas ubaveštjuje, kakvu smo veresiu
i pouzdanje kod naroda i kod višjih vlastih domovine naše stekli.
Pretresavanje ovo, scenim moglo bi se predati jednonu odboru, i onda, počem se sud izreče, poslat ćemo isto delo natrag, da se kod
višjeg mesta još jedanput pregleda i ovde kod nas, po želji g. spisatelja, utiska.

36
 Na svaršetku Vam ujavljam, da je g. Pavao Pobor župnik u Otočcu nama jedan rečnik geografički
[fol. 66]
u talianskom jeziku, sastojeći iz 101 svezka, poklonio; gospoja pako Ljubica Vahteriva iz Oseka tri stara cekina i do 400 srebrenih i
bakrenih starih novacah darovala. Za sve dakle lepe stvari i za domorodnu dobrohotnost treba da zahvalnost našu očitujemo.
Čim Vam, gospodo moja, ova svakolika na znanje dajem, prie nego se na članke besede moje vratimo, opomenuti Vas jošte imade u obće,
da promotrite, na koliko se vrednost i važnost poduzetja našega pomnožava. Promislite, da prošasti naši sabori, naša poslovanja i trudi obćeniti
pozornost i pohvalu u domovini i izvan nje porodiše. Istina bog, da ni jedovite strele od nezahvalnih sinovah i inih zlikovacah pomanjkale nisu;
nu s jedne strane napredak, s druge pako sve te preke suprotivštine neka Vam posluže za krepćii podbod u svetom našem poduzetju, da tim
smelie pod blagom zaštitom premilostivoga i predobroga otca našega kralja i majke konstitucie mudro i pametno, kao što se muževom pristoji,
napredujete!“
Po dovaršenom ovom, napredak u našoj narodnoj izobraženosti belodano očitujućem govoru g. grofa predsednika i usled predlagah u
njem donešenih bihu obćenitim većanjem sledeća zakljućena.
1. Da se za obavljanje dugovah, koji su poduzetjem domorodnoga kazališta
[fol. 67]
jošte preostali, svi gg. Članovi družtva obvežu, da će najmanje po dva forinta srebra sa tu sverhu prinesti.
Za primanje ovih novih i za izteravanje starih prinesakah izabran jeblagajnikom g. Juraj Augustin apotekar i gradjanin zagrebački.

2. Pročitan je odgovor g. Ivana Čaplovića na zahvalno pismo, koje mu je od družtva našega, u sled 7. čl. prošastoga sabora poslano bilo. G.
Čaplović zahvaljuje za prignutje, koje družtvo naše prama nje mu nosi, i budući nam osobno svoje zahvalnosti očitovati nemože, posla nam svoju
sliku. Na ovo je sledilo, da ga Bog na mnoga još leta poživi!

3. Gledeć predlaženja, da se za izdavanje starih klasikah ilirskih, osobito dubrovačkih, organičkim pravopisom i inih koristnih knjigah od
najnoviih spisateljah, koji za izdanje koje knjige troškovah neimadu, – glavnica pod imenom „Matice Ilirske“ utemelji, bi zaključeno: da se sva
poglavarstva domovine naše ponizno umole, da okružnimi listi (cirkulari) gospodu domorodce na taj plemenit čin pozovu.
U svakom pozivu da se priklopi ugled i osnova sastojeća u tom: Tko u Maticu 50 for.
[fol. 68]
srebra ili na jednoć položi, ili se obveže, da će na pet rokah (terminah) kroz pet godinah, svake godine o stanovitom roku 10 for. srebra
točno platiti zvat će se utemeljiteljem „Matice Ilirske“ i dobivat će sve manje knjige, koje se troškom Matice ilirske izdadu, badava; a bećje, koje
višje troškovah iziskuju, za pol cene.
U ostalom primat će se svaki i najmanji dar sa zahvalnostju i zapisat će se ime svakoga priložitelja; jer na koncu svake godine morat će
se i do poslednjeg novca račun pokazati i javno putem posebnoga lista sl. obćinstva na znanje dati. Posebni pako objavljat će se od vremena do
vremena putem naših narod. novinah.
Za odbor, koi će svekolike brige nositi: „koje i kakove će se knjige izdavati, kako se imadu urediti i za koju venu? Itd. izabrani su gg. Dr.
Ljudevit Gaj kao predsednik, dr. Dimitrie Demetar, Pavao Stoos tajnik biskupa zagrebačkoga, Antun Mažuranić, profesor Ljudevit Vukotinović
sudac varm. križevačke i Vekoslav Babukić, tajnik družtva.
Za blagajnika „Matice ilirske“ izabran je g. Aleksa Vancaš, doktor medicine.
[fol. 69]
4. Čitana je prošnja g. Franje Begria, varhovnoga učitelja u Zemunu, sastojeća u tom, da bi družtvo njegovo delo, – koje za graničarske
učionice za lašnje naučenje nemačkoga jezika u nemačkom i ilirskom jeziku osnova, pregledalo i sud svoj verhu njega kako to sl. slavonska
general – komanda želi izreklo.
Usled toga bi izabran odbor, koi će to delo, čim prie moguće bude, pretresti i sud svoj izreći, sastojeći iz predsednika družtva,
presvetlog g. grofa Janka Draškovića i gg. Dra. Stepana Mojsesa, profesora i namestnoga prodirektora, Dra Ljudevita Gaja, dra
Dimitrie Demetra, Ljudevita Vukotinovića i Vekoslava Babukića.
5. Da se pismena zahvalnost izjavi od strane družtva g. Pavlu Poboru za poklonjeno družtvu geografičko delo u talianskom jeziku
spisano, zatim pl. gospoji Ljubici Vahterovoj u Oseku – za poklonjena družtvu tri stara cekina i okolo 400 starih srebarnih i bakrenih novacah.
[fol. 70]
6. Čitano je pismo pošt. otca Fra. Ivana Franje Jukića franceskana – poznatog spisatelja ilirskog ( „Zemljopisno – poučtno opisanje
Bosne“) koi družtvu pet varstnih rude bosanske kao mali darak od velike ljubavi posla. To je bilo sa zahvalnostju primljeno.
7. Da se g. Nikoli Tomascu, slavnomu pisaocu talianskom, živućemu i Mletcih, koji je redom Dalmatin i jur od noviega vremena u našem
ilirskom jeziku pojavip se i u talianskom mnogo i vele važno za uzbudjenje roda i obradjivanje jezika našega pisao, od strane družtva našega
prignutje i zahvalnost pismeno očituje, i za znak naše iszkrene ljubavi i visokoga štovanja nekoje novie ilirske knjige na dar pošalju.
8. Da se obćeniti sabor družtva četiri puta na godinu obdaržaje i četrnaest danah napred gg. Članom na znanje dade.
9. Da se čitaonica ilirska kipovi slavnih muževah od našega roda kao za ogledalo njihovih sjajnih krepostih, najpače slikom Sokrata
ilirskog – varlog Dositelja Obradovića – ukrasi.
Prigodom ovom objavljena su 23. člana, koji su od 1. sarpnja p. g. do ovoga sabora

37
 [fol. 71]
u družtvo naše stupili Medju kojimi izvan inih vele važnih muževah domovine naše imademo čast i sreću brojiti nj. ekscelenciu,
preuzvišenoga g. baruna Ljudevita Bedekovića od komora Vice-kancelara ugarskoga.
Posle obavljenih svih poslovah, koji u krug našeg mladjanog literarnog poduzetja spadaju, i koji nas o dobranom napredku našem
silno obradovaše, zaključi presvetli g. grof predsednik sabor, za čin jednodušno od svih stranah zaklikne glas: „da živi g. grof. Janko Drašković,
prevredni predsednik naš na mnogo letah“!
Vekoslav Babukić
Tajnik družtva
[potpis]

Deveti obćeniti sabor

Godišta 1842, dana, 2. lipnja biaše deveti obćeniti sabor družtva obdaržavan, kojega presvetli gosp. Grog. Janko Drašković od Trakoštjana
c. kr. komornik i vitez sjajnog reda sv. Stepana u velikom broju ugledne gospode domorodacah od svakoga stališa i reda sledećim, punim
domoljubnog žara, govorom otvori:
„Mlogoštovana, mlogo učena gospodo, mila domorodna bratjo!
Želja Vaša, da se veliki sabor čestje darže i pribitje tolike gospode u našem glavnom gradu, odluku današnjeg sabora prouzrokovaše.
Meni je milo poslužiti
[fol. 72]
svakomu zahtevanju Vašemu, najmilie mi pako biva, ovde opaziti i očitovati, da ovaj duh, koi je najsigurnie poručanstvo bitja našeg uvek
bio i jest, svakidan se sve većma objačava. – Cilj naš parvi bio je i jest: izobraženje jezika ilirskoga za da obćenit i k njiževan bude svih južnih
Slavjanah, – i da se time našemu čitavomu narodu nježni življi božanstvene ćudorednosti i domo i rodoljublja laglje ucepe – da se, rekoh, kreposti
ove u narodnom našem jeziku putem pisamah, koja naša narodna tiskarna na svet hita, lagje i obćenitie učine, te tako sloga i ljubav čim barže
utemeljiti mogu. Molim Vas zato iskreno, nemojte nikada ovog svetog cilja s uma i očiuh skinuti – nemojte zaboraviti, da neradimo o tom da
strasti dižemo – da bog zna kakova politička tajna mnenja gojimo, il u narodu uzrok razpram podajemo: nego da ćemo dužnost našu najbolje
izpuniti, ako slogu rečjom, pismom i činom, – svoje naime čuvajući i braneći a tudje nedirajući, – ukorenimo.
Istina je, da su u kratkom vremenu našeg družtvenog bitja malimi sredstvi mnoga učinjena; jer sada spoznaje cela gotovo Europa, što
je ilirski jezik i kako se daleko
[fol. 73]
pruža, – spoznaje, da je u starini cvao, i da je od starinah naša prava baština: ali pri svem tom mi sami najbolje oćutjujemo, kako je krasan
i bogat. Nama nije od potrebe, da svaki dan na hiljadu novih rečih kujemo i izmišljamo, kao što to drugdje biva: jer mi imamo bogati izvor rečih i
izrazah u naših narodnih pesmah pripovedakah, bajkah i poslovicah i u naših starih štampanih knjigah i rukopisih. Jedino treba, da se potrudimo,
te da si ovo staro blago sa naš posebni i javni život privlastimo, kao što se slobodnonu i junaćkomu narodu pristoji.
Javnim dakle putem prolazeći treba, da se spasonosne i zabavne knjige pišu marljivo čitaju; treba da nastojimo, kako bi ljubav prama
našemu jeziku kod obojega spola priporučili i udvorili; treba, da našim zemljakom i sugradjanom živo pred oči stavimo, kako će obradjivati našeg
materinskog jezika spasonosne poslidice za sobom povući.
Ako nam sve to za rukom sretno pojade: tada se možemo blagom nadom gojiti, da ćemo jakim i krepkim narodom postati i time milost
i zaštitu našeg dobrog kralja najsigurnie zaslužiti i postići; jer je vernost i hrabrost naša i naših junačkih prastacah Njemu vele dobro poznata.
[fol. 74]
Ova u obće predlažući, usudjujem se Vas pozvati, da poslušate zaključke od zadnjeg našeg sabora – koje kad pretresemo, nove ću Vam
predmete predložiti“.
Na predloženje g. grofa predsednika čitani su članci prošastoga sabora od 10. do 11. veljače t. g. i najviše povuče na se pozornost 3.
članak, delujući o „Matici ilirskoj“. Ovde je čitano pismo nj. presvetlosti, preosvetjenoga g. biskupa djakovačkoga, Josipa Kukovića, kojim on
na poziv i prošnju ravniteljstva družtva, glede 400 for. srebra nalazećih se u deržavnoj teatralnoj blagajnici, kako takodjer, da bi nj. presvetlost,
preosvetjeni g. biskup u družtvo čitaonice odgovara „Slavna čitaonica ilirske, presvetli gospodine i ina častna gospodo! – Dragost koja me je
obojala pročitavši list sl. čitaonice na mene upravljani, jest golema. Milo mi biaše razumeti, da će odluka moja dobru sledbu imati; moja bo želja
udilj je bila i biti će: narodnsot našu uzdaržati, tim narodno pismenstvo da se podigne, a izobraženost u narodu da procvate, namena i nakana
je moja nepomična.
[fol. 75]
Osnovu Matice ilirske okružnimi listi meni podvaršenomu duhovničtvu na glas dati ću. Imena svih onih koji ili se za utemeljitelje ili pak
za podporitelje i pomagatelje Matice ilirske prinesci u imenoslovu naznačeni biti ćeju. Na celu imenoslova napisano će biti moje ime. Imenoslov,
kako takodjer i prineske moja će briga biti sl. čitaobici ilirskoj u Zagrebu poslati“.
Što se tiće 400 for. srebra, koji se u daržavnoj teatralnoj blagajnici nalaze – ja se opet izražujem: da nigda druga moja namena nije bila,
niti će biti, nego rečene novce u ime izobraženja i razprostiranja domorodnog našeg ilirskog jezika upotrebiti jih. Zato 400 for. srebra želim, da
se iz daržavne teatralne blagajnice dignu i na izobraženje i unapredjenje domorodnog ilirskog pismenstva obrate“.
Poznavanje u družtvo čitaonice ilirske zagrebačke milo mi i drago biaše: zato ja ne samo rado stupljam u naznačeno družtvo, nego si
tim više za čest daržim biti u kolo takovog družtva, kojega je pokrovitelj nj. ekscellencia banske časti kr. namestnik hrabri branitelj – i kojega je

38
predsednik grof Janko Drašković c. kr. komornik i sjajnoga reda sv. Stepana ugar. vitez, glavni
[fol. 76]
stup narodnosti naše“ (od svih stranah jedan glas „Živio“).
„Želeći čitaonici ilirskoj truda svoga napredak i mnogostručni plod, iste čitaonice ljubeznosti preporučujem se sl. čitaonice ilirske
zagrebačke sluga preponizan Josip Kuković v. r. B. D. – u Djakovu dana 4. svibnja 1842“.
Pismo ovo nj. presvetlosti g. biskupa bi s velikom uzbitjenostju i gromovitim:
„da ga Bog na slavu naroda našega jošte mnogo godištah zdrava i krepka uzdaržati dostiji!“ primljeno. Prilikom ovom podpisala se je
preko 40 poštovane gospode sučlanovah družtva, koji obrekoše, da će glavnicu od 50 for. srebra za „Maticu ilirsku“ položiti.
Nekoji na jedanput, a nekoji na više rokovah. Nekoji su odmah znamenitu sumu položili.
Poglaviti g. Eduard Jelačić od Bužina, podžupan sl. vanm zagrebačke položio je 200 for. srebra.
1. Glede iudavanja starih klasičkih knjigah ilirskih bi zaključeno, da se „Osman“ spevan od Ivana Gundulića, koi je već i u talianski jezik
preveden, i sada se u Beču u nemački jezik, parvi u kolo izdavanja njigah na troškove „Matice ilirske“ poduzme, da ga nebi prie nemački, nego
li orhaničkim pravopisom ilirskim uzčitali.
[fol. 77]
Ovom prigodom je naš obće štovani domorodac g. Dr. Ljudevit Gaj očitovao družtvu – kad bi se reči povelo bila, da se stari rukopis
ilirski od njega prekupe da će on nekoje rukopise družtvu pokloniti, a nekoje da će sam na svoje troškove na svet izdati. Na to je sledilo
jednoglasno: „Živio“.
2. Glede članka 8a od prošastoga sabora: „Da se obćeniti sabor družtva četiri puta na godinu obderžaje“ bi taj zaključak i nadalje
potvardjen i želja izrečena, da se sabori družtva čitaonice ilirske uvek prilikom obćinskog spravišta sl. varm. zagr. obdaržavaju.
3. Na predloženje g. grofa predsednika bi prečastni g. kanonik, Matia Vuković za namestnoga predsednika – kao na pomoć g. grofu
predsedniku – izabran.
4. Budući da dosadašnji zaslužni peneznik čitaonice g. Ivan Bunjevac, novoizabrani veliki sudac sl.varm. zagrebačke, poradi svoga zvanja
u Zagrebu stanovati nemože, i u sled toga morao bi se novi peneznik izabrati, predloži g. grof predsednik, da se čast peneznika na sadašnjeg
tajnika družtva prinese, bez kojega pomoći u dosadanji peneznici nisu
[fol. 78]
biti mogli, i da mu se u to ime k dosadanjoj, njegovoj platji od 200 for. jošte 100 for. srebra pridade i da on pod svojim odgovorom i pod
ravnanjem predsednika bude. Ovo predloženje g. grofa predsednika bi obćenito potvardjeno i odobreno.
Ovom prigodom je takodjer javljeno, da je od prošastoga sabora do sada devet novih sučlanovah, u naše družtvo pristupilo.
5. Budući da je g. Gaj sadašnji stan društvu odrekao, zato bi naredjeno, da se na drugom prikladnom mestu najde.
6. Na posledku predloži naš visokocenjeni i vele zaslužni domorodac i sučlan družtva g. Herman Bužan prisednik uzvišenoga stola
banskoga, da bi se predtečne naredbe učinile radi slavljenja, koje se nameravo učiniti na 600 letnu uspomenu pobede. Tatarah na polju
Grobničkom i uzvišenje našeg grada Zagreba u red slobodnih i kraljevskih, gradovah.
Ovo je vele znamenit dogadjaj u našoj dogodovštini, i zaslužuje pozornost ne samo naše trojedne domovine Harvatske, Slavonie i
Dalmacie nego i cele Ugarske zemlje; ovomu bo sretnomu za nas slučaju ima sveta Ugarske ko na spasenje svoje u ono kobno
[fol. 79]
vreme Bele IV zahvaliti; da ovaj dogadjaj zaslužuje pozornost Europe, pozornost celog izobraženog sveta; jer na posledku ovom
zgodom bihu barbarske sile, koje vas izobraženi svet utamaniti grožahu se, sa svime slomljene i hrabrenito odbijene.
Usled toga bi zaključeno, da se presvetli g, grof predsednika družzva sa poglavarstvom ovoga slobodnog i kr. grada kako takodjer sa
inimi poglavarstvi, kojih se pristoji, u obziru spomenute slave, u porazumljenje staviti dostoji.
Dovaršavši tako ugodno u krugu uglednih domorodacah stvari, koje na korist družtva i slavu naroda našega spadaju, zaključi presvetli
g. grof predsednik sa prirodjenom sebi rečitostju i punom domorodne ljubavi i prignutja govorom sabor, na što bi jednoglasnim: Živio jošte
mnogo godištah na slavu naroda i utehu domorodacah!“ pozdravljen.
Vekoslav Babukić
tajnik družtva
[potpis]

14. Sednica starešinska

Dana 12. lipnja 1842 biaše obderžavana starešinska sednica u kući i pod predsedom presvetloga gosp. Grofa Janka Draškovića
Trakoštjanskoga itd. gde izvan visokopoštovane gospode starešinah družtva: Matie Vukovića, kanonika; Stepana Pogledića, prepošta i župnika
zagrebačkoga; Stepana Mojsesa, profesora i namestonoga prodirektora akademičkog Franje Zengevala,
[fol. 80]
kurialnog komesa biskupskog; Tadie Ferića, kurialnog komesa sl. kaptolazagrebačkog; Janka Briglevića, fiškala; Ignacie Andrievića, sl.
i kr. grada zagrebačkog konzula; Antuna Vakanovića, sl. varm. Zagreb. Velikog fiškala; Janka Bunjevca, sl. varm. Zagrebačke velikog sudca,

39
Dra Dimitrie Demetra, Dra Ljudevita Gaja, urednika novinah ilirskih; Vekoslava Babukića, tajnika družtva jošte i visokačastna gospoda: Josip
Štajdaher, sudac sl. i kr. grada Zagreba, Aleksander Škarec i Vekoslav Šrabec, senatori varoša Zagreba sakupljeni biahu, gde sledeće pretresavana
bihu.
1. Predloži presvetli gospodin grof predsednik družtva, kako je u obćenitom saboru čitaonice ilirske dana 2a Lipnja t. g. obdaražavanom
od družtva oprošen, da se poradi stavljenja 600 letne svetkovine na uspomenu pobede Tatarah na polju grobničkom i uzvišenje našeg
glavnog grada Zagreba u red slobodnih i kraljevskih gradovah od kralja Bele IV. sa poglavarstvom ovog slob. I kralj. grada kako takodjer i sa
inimipoglavarstvi, kojih se pristoji, u obziru spomenute slave
[fol. 81]
u poruzumljenje stavi, te da zato ovde sakupljenu visokoštovanu gospodu varošku: Josipa Štajdahera sudca, Ignacia Andrievića, konzula;
Aleksandra Škarca i Vekoslava Šrabca senatore moli, da bi izvestje dati izvolili; je li što u tom poslu poredjeno? – Na što oni očitovaše, da je ta
slava od strane ovoga sl. i kralj. Grada na 13., 14. i 15. dan rujna t. g. već urečena, i da su u tom obziru svekolike neredbe već učinjene.
2. Što se pako tiče slavljenja 600 godišnje uspomene pobede Tatarah na polju grobničkom, da bi se tamo spomenik podigao itd. to bi
gosp. pesvetli grof predsednik oprošen, da tu stvar u spravištu varmedjskom predstavi budući da to uprav u spravištu varmedjskom predstavi
budući da to uprav spada na sl. varmedju zagrebačku, pod koje oblastju isto polje grobničko nalazi se.
I time bi sednica dovaršena.
Vekoslav Babukić
tajnik družva
[potpis]

15. sednica starešinska

Dana 17. kolovoza godišta 1842. obdaržavala se je sednica starešinska u kući i pod predsedom presvetloga g. grofa Janka Drsškovića,
gde sledeća gospoda starešine nazočni biahu: Matia Vuković,
[fol. 82]
kanonik i namestni predsednik čitaonice Stepan Pogledić, prepuš i župnik zagrebački, Janko Briglević, fiškal; Antun Vakanović, fiškal
varmedjski i Vekoslav Babukić tajnik. Ovom prigodom bihu sledeća pretresana i zaključena:
1. Predložena je bila gramatika ilirska od g. Rukavine, oberlajtnanta u Tarstu, nemačkim jezikom spisana, koja su ravniteljstvu družtva
čitaonice time pošilja, da, ako ju za vredan stampanja uzna, na troškove Matice ilirske izda i njemu samo nekoliko izgledah kao na dar pošalje.
Starešinstvo zaključi: da se spomenuta gramatika odboru Matice ilirske preda pa da on sud svoj varhu nje izrekne: da li je
vredna štampanja i može li se na trošak Matice izdati.
2. O stališu Matice ilirske i njezinoj osnovi; o čem bi zaključeno, da se u budućoj starešinskoj sědnici obilnia o tom progovore.
3. Gledeć kupljenja rukopisah pokojnoga oberstara Maretića, o kojih već više putah reč biaše, bi zaključeno: da se odoži na drugi put
kad se gospoda starešine u većjem broju sastanu, a najpače kada u sastanku bude gg. starešine u većjem broju sastanu, a najpače kada u sastanku
budu gg. starešine
[fol. 83]
Dri: Stepan Mojses profesor i namestni Direktor akademički i Ljudevit Gaj urednik narodnih ilirskih novinah, koji su rukopise pregledali.
Vekoslav Babukić
tajnik
[potpis]

16. Sednica starešinska

Dana 11. rujna bi deržana starešinska sednica i kući i pod predsedom presvetlog gospodina grofa Janka Draškovića, gde u nazučnosti gg.
P. n. starešinah: Matie Vukovića kanonika, Franje Zengavala, Josipa Štajdahera, Dimitrie Demetra, Alekse Vancaša i Vekoslava Babukića tajnika
družtva bi govoreno i rećeno o „Matici ilirskoj“ i njezinoj osnovi:
„Tko da ima vlast odlučiti, komu da se novci Matičini na kamate dadu i posle dužjeg iste osnove pretresanja bi taj važni predmet na
obćeniti sabor daba 14 Rujna deržati se imajući, odložen.
Vekoslav Babukić
tajnik družtva
[potpis]

Deseti obćeniti sabor

Godišta 1842, dana pako 14 Rujna daržan je deseti obćeniti sabor družtva čitaonice ilirske zagrebačke kojega predsednika družtvo,
presvetli gospodin grof Janko Drašković od Traštjana c. kr. komornik i sjajnoga reda sv. Stepana vitez sledećim prikladnim govorom otvori:
„Mnogo učena i mlogopošttovana gospodo

40
 Prošavši tri meseca od onog doba, kako sam poslednji put čast imao Vas ovde sakupljene
[fol. 84]
viditi, trebalo bi bilo polag Vašeg zaključka od parvanjeg sabora opet veliki sabor prigodom velikog varmedjskog spravišto daržati; nu
žao mi je, što se ovaj zaključah prigodom prošastog vlikog varmidjskoga spravišta izvaršiti nije mogao, ako promislite, kakove skarbi, kakovi
posli celo obćinstvo naše onda, naime 23. kolovoza t. g. obuzeše: sami ćete spoznati, da to vreme nije bilo sasvim shodno za obdaržavanje našeg
literarnog sastanka, budući veliki broj naših članovah taki posle velikog varmedjskog spravišta u svojih službenih poslovah odputiti se narode.
Što se pako poslovah i drugih Vaših zaključavah od zadnjeg sabora dotiče, redo ću Vam objaviti.
1. U ogledu „Matice ilirske“ da je preko 2.500 for. srebra prispilo, medju kojimi i uj. svetlost Knez Miloš Obrenović sto cesarskih dukatah
u zlatu ovomu institutu poslao jest. Matica ova, kako se dan na dan umnožava, – budući da se novci, koji varhu odlučenih 1000 for. srebra, (pod
odgovorom izabranog od družtva odbora u smislu čl. 1.3. i 6. „Osnove Matice ilirske“ stojati imajučih preostanu – potrebuje jednog fiskusa
zarad motrenja sigurnosti: komu i kojim načinom bi se glavnica na kamatu dati mogle? – Za sigurnost našega blaga kao za zenice naše skarbiti
moramo. Molim Vas dakle, da izvolite još jedamput poslušati
[fol. 85]
ustav ove Matice, i da naredite: tko ima vlast odlučiti, komu da se novci na kamatu dadu, da tako oni, koji novacah naših uztraže, najaviti
se znadu. Ja pako mislim, da će se prilikom budućega sabora, koi bi meseca Studenoga t. g. daržati se mogao, svi računi i imena svih utemeljiteljah
utiskana predložiti moći.
2. Što se drugih čitaonice naše računah dotiče, budući da ste u 4. članku zadnjeg sabora blagajnika Vašeg promenili, ujavljan Vam, da se
računi od prošaste godine kod naših cenzorah nalaze i da će se u budućem velikom saboru na razvidjenje svoj gospodi p. n. sučlanom na stolu
predložiti.
To isto i o računih teatralnih novacah valja; nu ostanci iliti neštancie težje se sakupiti mogu; jer su mnogi taj posao sa svime s uma skinuli;
zato će starešinstvo na posledku prisiljeno biti imena svih dužnikah javnosti predložiti, za da se računom konac učini.
3. U petom članku zaključeno jeste, da se drugi stan za čitaonicu našu najmi, budući pako mi starešine dosada tako sretni nismo bili
zgodno mesto naći: zato molimo svukoliku gospodu (p.n.) sučlane, da nam blagoizvole u tom obziru svojom pomnjom na pomoć biti.
4. Što se nakon 6. članka od zadnjeg sabora dotiče, – podignutja naime spomenika
[fol. 86]
na polju Grobničkom – moram Vam javiti, da je starešinstvo naš u razboru sa slavnim ovdašnjim magistratom varoškim odlučilo, ovu
domorodnu stvar slavnoj varmedji našoj kano političkoj jurisdikcii iliti oblasti preporučiti. – Slavna varmedja je u istinu ponudu ovu primila, i
stvar jednomu odboru predala, koi će sigurno sva moguća činiti, samo ako gospoština, koja Grobničkim poljem vlada – nešto dozvoli i priliku
za podignutje, prie rečenog spomenika dopusti.
Svaršivši ivako polag mogućnosti dužnost našu, neostaje nam drugo, nego polag jakosti ustava našega časti naše veleštovanomu družtvu
izručiti i Vas moliti, da za dalnje vladanje obćinskih posalah predsednika i starešine sebi izaberete“.
Družtvo sve svoje pouzdanje i sigurnost napredka ovoga družzva u presvetlom gosp. grofu predsedniku polažući kako takodjer i u
pomoć daljnu gospode starešinah ufajući se, umoli i nadalje tako g. grofa predsednika, kao i gospodu starešine, da i u napredak časti svoje
zaderžati blagoizvole, i time jih svekolike opet u svojih častih jednoglasno potvardi i sa „živio“ i „živili“ pozdravi.
Zatim bihu obćeniti poslovi, tičući se družtva pretresani i zaključano:
1. Da se nj. svetlosti knezu Milošu Obrenoviću, u prestolnom gradu Beću pribivajućem u ime celoga družtva čitaonice pristojna
zahvalnost izjavi, što se je misleći za dobro duševno – prosvetjenje naime – jednokarvne bratje svoje inoga veroizpovedanja
[fol. 87]
tako darežljivim ukazati blagoizvolio, i time u duhu premudrog Dositeja Obradovića većni si spomenik podigao s nadpisom: „Rod je svoj
ljubio“ koga nikakva oluja do veka srušiti neće.
2. Za fiskusa „Matice ilirske“ izabran je jednoglasno vredni i vatreni domorodac naš g. Ferdinand Žerjavić fiškal.
3. Odlučeno je, da starešinstvo čitaonice ilirske imde vlast rešiti: komu da se novci „Matice ilirske“ na kamatu dadu, u cenu gosp. fiskus
motriti ima za sigurnost. Svi dakle oni koji Matičinih novacah uztrebuju, imadu se na starešinstvo družtva čitaonice ilirske obratiti.
4. Predloženo je bilo, da se cilj „Matice ilirske“ u svih novinah, koje u ilirskih pokrajinah izlaze na obćenito znanje objavi u spodobi
izvestnoga članka nu taj predmet bi poradi razložnih uzrokah na budući sabor ovoga družtva odložen.
5. Što se tiće gramatičkog delca o sklanjanju imenah i sprezanju glagoljah od g. Ilie Rukavine Ljubačkog, oberlajt u reg. principa Leopolda
obiuh „Licilijah br. 22 u Tarstu, koje je on nemačkim jezikom upisao pod naslovom: „Ilirsche Abünderungs – und Abwandlungs – Formen nebst
den Regeln der Ausprache und Rechtschreibung“ i družtvu ovomu svoj rukopis tim ugovorom poslao, da se u izvoru na trošak i korist „matice
ilirske“
[fol. 88]
natisne; – zaključi družtvo: da se višeimenovanomu g. Rukavini pristojna zahvalnost od strane družtva objavi za njegovu prama ovom
družtvu pozornost i u obradjivanju jezika ilirskoga obćenite hvale dostojnu pomniju i marljivost nu da se zasada – gde je odlučeno najprie
klasička deča pesnikom dubrovačkih izdavati u kolo izdavanja na trošak „Matice ilirske“ primiti nemože i da mu se time u ovom slučaju na
njegovo očito zahtevanje natrag pošalje.
6. Ovom prilikom bi takodjer družtvu čitaonice predloženo, kako se je jedno družtvo varlih domorodkinjah složilo s tom blagorodnom
namerom: parvo, da se na večnu uspomenu i zahvalnost od strane domorodkinjah prama velikomu i mnogostrano zaslužnomu domorodcu i

41
predsedniku družtva čitaonice ove, presvetlomu gosp. grofu Janku Draškoviću, i to napose kao piscu obljubjenoga delca: Ein wort an Illiriens
hochherzige Töchtes njegova slika po veštom slikaru snimi i posle litografovati (u kamenu urezati) učini; drugo: da se ovom prilikom zajedno i
slike dviuh slavnih domorodacah i pesnikah ilirskih napose slavnih Dubrovčanah: Ivana Gundučića, pesnika pesnih ljuveznih. Uzalud Mandalene,
kojih stare kipove g. Dr. Ljudevit Gaj putovavši lanjskog proletja od Dalmacie iz Dubrovnika
[fol. 89]
od praunukah gorespomenutih slavnih muževah za snimljenje dobi, – da se rekoh slike prie spomenutih slavnih pesnikah takodjer snime
u čitaonici ilirskog zagrebačkoj daruju; odbaževih pako slika litografovati učine troškom gorihvaljenog družtva varlih domorodkinjah; tretje: da
se svi dohodci, koji preko potrebitih troškovah za slikovanje i litografovanje često putah jur spomenutih triuh slavnih domorodacah preostanu
iz razprodanih litografovanih slikah naberu, na izdavanje poučnih i koristnih knjižicah za nejaku detčicu obrate.
Ovim preugodnim izvestjem bi celo družtvo radostnim ćutjenjem kao nekom čudnovatom čarobion obajano i zaključi: da se tomu
rodoljubivomu plemenitih domorodkinjah družtvu, koje tako blagorodne misli i ćutjenja za domorodce i domorodno odhranjenje u svom
blagom krilu goje, od strane družtva čitaonice pristojna znhvalnost izjavi i imena njihova celom obćinstvu obznane, da jih ceniti i štovati znade.
Imena pako tih slavnih domorodkinjah kao početnicah i zavediteljicah toga plemenitog družtva jesu sledeća: gg. Ivana pl. Čačkovića
rodjena grofica Šmidek; gja Dragoila pl. Štanduar, rodjena Krizmanić i gospodična Pauna Krizmanić. Imena pako ostalih varlih domorodkinjah,
koje su jur pristupile u to plemenito družtvo i koje još pristupiti budu, objavit će se u u naših novinah na obćenito znanje.
[fol. 90]
Na ovo izvestje slediaše preradostni klik: „Da živu plemenite domorodkinje!“
Takodjer bi družtvu čitaonice izjavljeno, da su tri rečene kipa jur gotova i veštom rukom g. Wiehla slikara sgotovljena i u čitaonici ilirskoj
zagrebačkoj, na obćeniti ugled izložena. Prinesci i računi od tog plemenitog družtva domorodkinjah da se mogu viditi kod tajnika družtva
čitaonice.
7. Ovom prilikom objavljena su četiri nova člana, koja su družtvo čitaonice stupile naime: gg. Gmaz Stepan fiškal, Juraj Erdödy mladji
grof Josip Juratović, prevendar stolne cerkve Zagreb, i Josip Štefan profesor i viceregens u kr. konviktu.
Svaršivši tim načinom poslove, koji u krug ovoga družtva spadaju, zaključi g. grof predsednik sabor, pri čem preradostnim klikovanjem:
„Živio jošte na mnogo godištah“ pozdravljen bi.
Vekoslav Babukić
tajnik družtva
[potpis]

17. Sednica starešinska

Dana 24. studenog 1842. u kući i pod predsedom presvetloga g. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga daržana je sednica starešinska,
gde u nazočnosti p. n. gg. starešinah: Matie Vukovića kanonika; Stepana Pogledića župnika i prepošta; Franje Zengevela, Antuna Vakanovića,
Ljudevita Gaja, Ferdinanda Žerjavića Dra Alese Vancaša, Dra Dimitrie Demetra, Vekoslava Babukića kao tajnika i Josipa Štajdahera od strane
sl. magistrata sledeća pretresavana bihu:
[fol. 91]
1. Gledeć izdavanja novacah na kamate, predložio je g. fiskus „Matice ilirske“, g. Ferdinand Žerjavić, prošnje od različite gospode na
starešinstvo upravljene i svojim mnenjem varhu sigurnosti providjene i to:
a) od presvetle gospoje grofice Franje Draškovićeve rodjene baronice Kulner sa 500 for. srebra.
b) od gospoje Ivane Čaklovićeve, rodjene grofice Šmidegove za onoliko, koliko moguće uzbude dobiti.
c) od Josipa Mikloušića i sina njegova takodjer Josipa zva gradjanah Jastrebarskih noga za 600 for. srebra.
d) od Ive Ivangjie i Nikole Kosa, gradjanah Jastrebarskih za 200 for. srebra.
e) od Dragutina i Ane ody suprugah i gradjanah Jastrebarskih za 1000 for. sr.
Kako se to uviditi može u pismohrani „Matice ilirske“ pod br. I.
I bi odlučeno: Da se najparvo uzajmi presvetloj gospoji grofici Franji Draškovićenoj 500 for. sr. zatim gospoji Ivani
Čačkovićevoj polag mogućnosti i obstojećih daržavnih zakonah na kamatu sa pupilarnom sigurnostju. Ovoj poslednjoj ipak s tom
pazkom, da prie bezsumnjivu vlastitost svoga imanja dokaže.
Ostalim trim prositeljem bi prošnja odbijena.
2. Što se tiće izdavanja delah Ivana Gundulića
[fol. 92]
i ostalih, bi zaključeno: da starešinstvo čitaonice ima varhovno pravo pogodbu činiti sa štampariom g. dra. Ljudevita Gaja, kako je po
izvestju posebnoga odbora i učinilo.
Vekoslav Babukić
tajnik družtva
[potpis]

42
18. Sednica starešinstva
Godišta 1842., dana 10. prosinca daržana je starešinska sednica u kući i pod predsedom presvetlog g. grofa Janka Draškovića
Trakoštjaskoga i u nazočnosti p. n. gospode starešinah: Matie Vukovića kanonika i opata kao podpredsednika družtva; Stepana Pogledića,
prepošta i župnika varoškoga; Franje Zengevala nj. eksc. biskupa zagreb. dvornoga sudca; Janka Briglevića, više slav. obitelji i gospoštinah fiškala;
Dra. Ljudevita Gaja; Vekoslava Babukića, tajnika družtva i Josipa Štajdahera varoškoga sudca kao od strane sl. magistrata komisra gde sledeća
preduzeta biše:
1. Predložila je gja Ivana Čačkovićeva, rodjena grofica Šmidegova dokaze vistitosti imanja svoga polah zaključka od sednice XVII čl. 1.
da novacah na kamate iz „Matice ilirske“ dobiti može.
Ali budući da izvoda u kratkom svih dokazah i mnenje g. fiskusu Matice, Ferdinanda Žerjavića priklopljeno nebiaše: zato bi dokončano,
da g. fiskus izvadak svih dokazah učini, i svoje mnenje u tom pogledu očituje; i čim bi se posao taj barže rešio, bi zaključeno: da se pod predsedom
g. grofa i u nazočnosti gg. Matie Vukovića kanonika itd.; Franje Zengevala; Antuna Vakanovića pl. varm. zagr. fiškala velikog;
[fol. 93]
g. Ferdinanda Žerjavića i Vekoslava Babukića, dana 17. Prosinca t. g. konačni odlučak učini.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva

Jedanaesti obćeniti sabor

Godišta 1842., dana 15. prosinca bi daržan jedanaesti obćeniti sabor družtva čitaonice ilirske zagrebačke u kući pl. g. Jurja Demötorffya,
koga presvetli g. grof Janko Drašković Trakoštjanski c. kr. komornik i sjajnoga reda sv. Stepana m. k. vitez sledećim shodnim govorom otvori:
„Poglavita i mnogo štovana gospodo! –
Drago mi je vas ovde u novom i mnogo priličniemu stanu pozdraviti; istina, da je ponešto s većjim troškom skopčan, nu izčezava taj
malešni troška, kad pomislimo, da nas k učredništvu narodnih naših novinah i k narodnoj tiskarni bliže steže i time pod jednim krovom ove
inštitute narodnie izobraženosti naše sjednjuje i ukrepljuje.
Manje ugodno mi se čini, što Vam moram javi da zaključkom zadnjeg našeg velikog sabora nemogosmo, kako smo želili, sasviem
dovoljiti; jere različni važni poslovi obratiše drugamo našu pozornost: tako opet, koji imadoše račune pregledati, biahu bolestju prečeni.
Računi od Matice ilirske nemogahu se jošte tiskari na svet izdati; jere prinesci svakdan još prispevaju, i time potrebito je, da se konac ove
godine pričeka, čim će oni, koji su još prineti obećali; dužnost svoju izpuniti moći. Posle nove godine će popis sve gospode darodarodacnikah
sigurno i izpravno utiskan na svetlost izići.
[fol. 94]
Što se izdavanjah glavnicah matičinih tiče, mogu Vas uveriti, da je starešinstvo, koje vi izabraste i pouzdanje mu svoje pokloniste,
naredilo: da se pupilarna sigurnost od svakoga najemnika tražiti imade. I u istinu onim, koji takovu podpunu dokazaše, bihu novci na kamate
dani.
Ljubav bližnjega, koju nam naš kerstajanski zakon kao dužnost nalaže, najbolje se pokazuje u ljubavi prama svomu narodu i domovini;
ljubavi pako prama narodu i domovini onde neima, gde se narodni jezik neljubi, i za njegovo izobraženje svamoguća nečine. Najnovii zameršeni
politički dogadaji u našoj domovini učiniše, da su nekoji od naših sučlanovah prama ovomu inštitutu ohladili; nu neka promisle da politika ovamo
nespada, nego da je posao naš najvažniji: – izobraženje naroda u našem književnom jeziku, da su to svete sverhe, za koje baš i život izgubiti
junačka bi sudbina bila. Pamtite, da ako nas i protivnici naši zarad delovanja i napredka našeg napastuju i u izkušavanje vode, da premilostiti
kralj naš i cela njegova uzvišena kuća napredak naš žele, što Vam je narodnom našon „ilirskim tiskarnom“ i mnogimi drugimi znameniti
premilostivimi nj. c. kr. veličanstva darovi belodano dokazano: zato žertve i mukotrpnosti i čekanju iz jedne strane iz druge pako u napredovanju
književnom sastojati moraju, dok istina belodano postane!
[fol. 95]
Timi misli pobudjeni i obsigurani, gledajte okom zaufanja na veliku zadaću vašu i većajte o stvarih carsil vaše i zapovedajte sa mnom i sa
starešinami vašimi na koliko se bude do dojdućega veilkoga sabora opraviti moglo, do kojega roka, kako ne ufam, i izgledi ugodnii i posli bolje
upereni budu“.
Za ovim krepkim i u domorodna serca duboko pronicajućim govorom bi presvetli g. predsednik obćenitim preradostnim uzkliknutjem
„živio“ pozdravljen od sabranog ovom prilikom družtva.
Predmeti, koji se pretresavahu, bihu sledeći:
1. Čitan je dopis nj. presvetlosti, visoko blagorodnog g Nikole Zdenčaja od Zahromićgrada, verhovnog župaha sl. varm. zagreb. itd. na
ovo družtvo, kojim on, presvetli g. verhovni župan, posla „Matici ilirskoj“ 50 for. sr. i rukopis gospodarstvene varsti pod naslovom: „Kućnik
ilirski“ sastojeći iz tri diela od jednoga domorodca složen, kako to u narodnih novinah br 93 t. g. obilno na obćenito znanje objavljeno bi.
Proštivši ovaj dopis, slediaše u tri puta vele radostni i živahni klik: „Živio presvetli g. verhovni župan!“ i bi zaključeno, da mu se smerna
zahvalnost od strane celoga družtva pismenim načinom izjavi. – Što se pako istoga rukopisa tiče, bi odlučeno: da se odboru „Matice ilirske“
predade, koi će ga u jezikoslovnom obziru pregledati, i svojim vremenom po namerni gorihvaljenoga presvetlog g. verhovnoga župana u
slovotisk na troškove iste Matice metnute.
[fol. 96]

43
 Istom prigodom bi zaključeno: da se g. piscu pristojna zahvalnost od strane družtva za primera dostojnu rodoljubivost i pomnju u
obradjivanju spomenutoga gospodarstvenoga dela, takodjer pismenim načinom očituje.
2. Budući da moralna telesa i javne biblioteke uveke ili barem na nepredvidiva vremena živu i time većju korist imati budu od Matice
ilirske, nego posebne osobe, koje po naravi čovečanskoj pol veka više ili manje traju, zato bi saključeno: da takova moralna telesa kao utemeljitelj
Matice ilirske dvostruko, to jest: sto (100) forintah srebra u fond Matice ilirske budi na jedan put ili kroz pet godinah u buduće prinesu, i da
se ovaj zaključak nepreteže na one moralne osobe, koje su već dosada 50 for. sr. kao utemeljiteljice prinesle, izvan ako same dragovoljno, za
umnožati fond iste Matice ilirske u prie rečeni zaključak družtva privole.
3. Ovom prigodan oglašeno je sedam novih članovah, koji su u družtvo čitaonice pristupili.
I tim zaključi presvetli g. predsednik ovaj sabor pozvavši opet gg. p. n. sučlanove na budući obćeniti sastanak, koi će se koncem
meseca sečnja b. g. 1843. polag obstojećih zakonah deržati, na što kao dočetak iz radostnih rodoljubivih serdacah veleglasno: „Živio presvetli g.
predsednik“ oda svieh stranah zaori.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]
[fol. 97]

19. Sednica starešinska

Dana 17. prosinca god. 1842. daržana je starešinska sednica polag zaključka od XVIII sednice u kući i pod predsedom g. grofa Janka
Draškovića i u pribitnosti gospode p. n. starešinah: Matie Vukovića kanonika i kao podpredsednika družtva, Franje Zengevala nj. eksc. bisk.
zagreb. dvornog sudca Antuna Vakanovića sl varm. zagreb. fiškala vel.; Ferdinanda Žerjavića fiškala, kao fiskusa Matice i Vekoslava Babukića
tajnika družtva.
1. Dokazavšu g. fiskus Matice Ferdinand Žerjavić da je polog zakonitog odstupljenja (cesie) imanje gospoje Ivane Čačkovićeve, rodjene
grofice Šmidegove prava vlastitost, i da povarh dugovah, koji u imanju leže, jošte dosta pupilarne sigurnosti imade, bi s privoljenjem gospode
starešinah zaključeno, da se višerečenoj gospodi Čačkovoćevoj iz Matice do dve hiljade (2000) forintih srebra dati može, tom ipak pogodbom, da
dug, u ime kojega izplatjenja ovu sumu pozajmljuje, extabilirati iliti izpisati, a ovih 2000 for. sr. intabulirati dade. Tom prigodom dao je presvetli
g. grof predsednik pismeni nalog g. blagajniku Matice Dru. Aleksiu Vancašu, da polag mogućnosti blagajnice do dve hiljade forintih srebra na
zakonitim načinom učinjenu obligaciju slobodno odbroji i oblagaciu intabulirati dade.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]
[fol. 98]

20. Sednica starešinska

Dana 24. veljače godišta 1843. daržana je bila sednica starešinska u kući i pod predsedom presvetlog gosp. grofa Janka Draškovića i u
nazočnosti gg. p. n. starešinah: Matie Vukovića, kanonika, kao takodjer namestnoga predasednika; Franje Zengevala nj. eksc. biskupa zagrebačkoga
dvornoga sudca; Antuna Vakanovića, velikog fiškala sl. varm. Zagrebačke; Dra Dimitrie Demetra, Dra Ljudevita Gaja, Ferdinanda Žerjavića
fiškala kao Matice fiskusa; dra Alekse Vancaša sl. varm. Zagreb. Fizika, kao blagajnika Matičnog od strane pako sl. Magistreta zagrebačkog Josipa
Štajdahera sudca i Vekoslava Babukića tajnika družtva.
Većano je pako bilo:
1. O računih Matice i utiskanju istih računah za god. 1842. Predložio je naime blagajnik Matice g. Dr. Aleksa Vancaš račune svih za
godinu 1842. u Maticu prispevših novacah, dokazujući, da je fond Matice preko 4.600. – for. srebra narasao, i moleći, da bi se stališ Matice polag
osnove na obćenito znanje uštampati dao.
Na ovo bi odlučeno: da račune p. n. gg. Mate Vuković, opat i kanonik kao podpredsednik družtva; Ferdinand Žerjavić fiškal,
kao fiskus Matice i Vekoslava Babukić kao tajnik družtva čitaonice pregledaju i podpišu i da se isti računi u prepisu na vidilo u čitaonici
svakomu sučlanu izlože, nu da se utiskanje istih računah poradi važnih uzrokah za nekoje vreme odgodi.
[fol. 99]
2. Predložio je fiskus Matice g. Ferdinando Žerjavić drugu pismenu prošnju od Nikole Kasa, gradjanina Jastrebarskoga, a ustmenu
Dr. Aleksa Vancaš od strane apotekara Odi u Jastrebarskom na starešinstvo čitaonice poradi Matičinih novacah; nu bi im, kao i prie u sědnici
starešinskoj 17., od 24. stud. 1842. odbijena.
3. Na prošnju g. Ivana Mažuranića, da mu se u ime obradjivanja pismenog oko izdavanja Gundučićeva Osmana, naime pripravljanja
bilježakah potrebitih za izjasnjenje istoga pesnika, pedest (50) forintih srebra, u napred iz fonda Matice dadu, bi zaključena: da mu g. dr. Aleksa
Vancaš kao blagajnik Matice polag prošnje i na njegovu namiru 50 for. srebra odbroji. U ostalom bi sl. starešinstvu izjašnjeno, kako je odbor za
izdavanje koristnih knjigah s. g. Ivanom Mažuranićem pogodbu učinio, da mu se od svakoga štampanoga arka više rečenih bilježakah 20 for. sr.
kao nagrada plati.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva

44
 [potpis]

21. Sednica starešinska

Godišta 1843, dana 24. ožujka u Zagrebu u kući i pod predsedom predčastnog g. kanonika i opata Matie Vukovića kao podpredsednika
družtva čitaonice zagrebačke i u pribitnosti gg. starešinah: prečastnoga Stepana Pogledića, prepošta i župnika sl. i kr. varoša Zagreba; Ferdinanda
Žerjavića fiškala, Alekse Vancaša Doktora medicine

[fol. 100]
kao blagajnika Matice i Vekoslava Babukića advokata, kao tajnika družtva deržana je starešinska sednica, gde je.
1. G. fiskus Matice, Berdinando Žerjavić predložio prošnju g.Jurja Hondreja sl. varm. Zagrebačke začastnog prisežnika u tom sastojeću.
da mu se iz blagajnice višespomenute Matice 500 for. srebra uzajmi.
Starešinstvo pretresavši prošnju i priložena svedočanstva varhu imetka g. Jurja Hondreja, uvidi, da isti proseći gospodin jošte
u nerazdeljenom stanju sa svojim bratom nalazi se: zato bi mu prošnja odbijena.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

22. Sednica starešinska

Godišta 1843., dana 13. travnja u Zagrebu u kući i pod predsedom presvetloga g. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga i u pribitnosti
p. n. gospode starešinah: Stepana Pogledića prepošta i župnika sl. i kr. varoša Zagreba; Franje Zengevala nj. eksc. biskupa zagrebačkoga dvornoga
sudca; Stepana Moysesa Dra i prof. mudroljublja; Antuna Vakanovića sl. varm. Zagreb. Velikoga fiškala; Ljudevita Gaja Doc. Mudroljubja i
urednika narodnih novinah; Dimitrie Demetra Dra. medicine; Ferdinanda Žerjavića, fiškala, kao fiskusa Matice; Alekse Vancaša Dra medicine
kao blagajnika Matice; kako takodjer Josipa Štajdahera, sudca sl. i kr. varoša Zagreba kao od strane sl. Magistrata, i Vekoslava Babukića,
[fol. 101]
tajnika družtva daržana je bilo sednica starešinska čitaonice, gde se je sborilo:
1. O kamatah Matičinih. Ovom prilikom naime prilikom dadoše prošnju radi matičinih novacah na starešinstvo čitaonice.
1) Gosp. Vekoslav Frigan, fiškal, tražeći 500 for. sr. U ime nekog gospodina, za koga on dobar stoji i jednu obligaciu od 1400 for. sreb.
Grofa Tomaša Keglevića pasiv, na istoga g. grofa u Zagrebu intabuliranu, a g, Frigan aktiv slišajući u blagajnicu Matice založiti obećaje za to doba,
dok glavnicu, naime 500 fro. (t.j. petsto) sr. I slišajuće kamate plati.
2) Ovdašnji postolarski (t.j. šostarski) ceh ištući 1.000 for. srebra, za koju sumu svi članovi ceha in solidam zavezuju se.
Na što bi odlučeno:
a) da g. blagajnik Matice Aleksio Vancaš, g. Vekoslava Friganu fiškalu 500 for. srebra uzajmi na običajne zakonite kamate, a od
njega obligaciu više rečenu g. grofa Tomaša Keglevića varhu 1400 for. srebra kao dovoljnu hipoteku u zalog primi.
b) Da se cehu postolarskomu takodjer 1.000 for.srebra uzajmi, i ako u blagajnici Matičinoj zasada toliko nebi bilo, da sa s
vremenom nadoknadi polog želje istoga ceha, budući da podpunu sigurnost obećava.
2. Zaključeno je da se računi Matičini za god. 1842. polag
[fol. 102]
osnove Matičine ukupno štampati i putem narodnih naših i zagrebačkih nemačkih novinah na obćenito znanje razširiti dadu.
3. Na poziv sl. varmedje zagrebačke, da se izjasni polag zahtevanja uzvišenog konsilija ugarskoga, kakova su to družtva čitaonica i
Matica? – bi nalog dan g. Antunu Vakanoviću, velikomu fiškalu sl. varm. zagrebačke kao starešini čitaonice, da izjasnjujući odgovor sastavi koi
će se s vremenom svojim i s porazumljenjem gosp. Presvetloga grofa predsednika i ostalih starešinah sl. varmedji zagrebačkoj predati, da ga
višjemu mestu dostaviti može.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

23. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 27. sarpnja god. 1843., u čitaonici družtvenoj – u kući pl. Jurja Demötörffya, u dugoj ulici, – bila je starešinska sednica
obdaržavana pod predsedničtvom presvetloga gospodina grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga i u nazočnosti p.n. gospode starešinaf Mate
Vukovića, opata i kanonika stolne carkce zagrebačke i kao podpredsednika družtva; Janka Briglevića fiškala; Dra. Ljudevita Gaja, urednika
narodnih novinah; Antuna Vakanovića, velikoga fiškala sl. varm. Zagrebačke i Vekoslav Babukića, tajnika družtva.

45
 Kao gosti pozvani i nazočni biahu p. n. gospoda: AAmbrozio Vranyezany vlastelin; Ivan Čegel, veliki sudac i Aleksander Šimunčić, veliki
fiškal sl. varmedje varaždinske.
[fol. 103]
1. Da bi se predmeti na čitaonici spadaju s većjom gorljivostju i što prie opravljali, bi odlučeno: da se starešinskoj sědnici četvrtoj god.
1839.. 7. veljače zaključeno bi, s tom jedinom razlikom, da se od sada okolo dana 20. svakoga meseca – kad se običajno i varmedjska partikularao
imadu. U nenazočnosti narednoga predsednika, presvetloga gospodina grofa Janka Draškovića, da uvek na znanje dade i sazove gospodu p. n.
starešine ili prečastni g. kanonik Mate Vuković kao podpredsednik ili g. Franjo Zengeval, komes kurialni nj. eksc. biskupa zagrebačkoga kao jedan
od parvih starešinah družtva čitaonice. I to, da se sednica starešinske uvek u čitaonici obdaržavaju.
2. Predložio je presvetli gospodin grof predsednik, da bi vele koristno i potrebito bilo, da se jedan domorodni čovek u Slavoniu pošalje,
koi bi starih knjigah i rukopisah potražio i za našu narodnu Maticu prikupio, što bi se posle u štampu metnuti i tim načinom na obćenito znanje
izdati moglo, te da bi se takvomu domorodnomu čoveku 150 for. srebra odlučilo.
Ovaj velevažni predlog presvetlog gosp. predsednika bi sveseljen primljen i odobren. Jedino biaše još pitanje: tko i kada? –
Pole duljih razgovorah predloži g. sterešina Dr. Ljudevit Gaj gosp. Stepana Cara,
[fol. 104]
začastno fiškala sl. varmedje zagrebačke kao obćenito poznatog varlog domorodca. U koi predlog i svakolika nazočna p. n.
gospoda starešine privoliše s tim, da se isti višespomenuti gosp. Domorodac, Stepan Car okolo 20. meseca kolovoza na opredjeljeni
put Slavoniu krenuti imade.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

24. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 22. kolovoza 1843., u čitaonici, u kući pl. g. Demötörffya Jurja u dugoj ulici, pod predsedom presvetloga gospodina
grofa Janka Draškovića i u nazočnosti p. n. gg. Starešinah grofa Janka Draškovića i u nazočnosti p. n. gg. Starešinah prečastnoga Mate Vukovića
kanonika i opata kao podpredsednika: Dra Stepana Pogledića m. prepošta i župnika; Franje Zengevala, dvornoga sudca biskupie zagreb.; Dra.
Ljudevita Gaja; Antuna Vekanovića sl. varm. Zagreb. Velikog fiškala; Ferdinanda Žerjavića fiškala, kao fiskusa matice i od strane sl. i kr. varoša
Zagreba g. Josipa Štajdahera sudca i Vekoslava Babukića advokata kao tajnika družtva bila je sednica starešinska, u kojoj sledeća pretresavana
bihu:
1. O tom, što bi g. grof predsednik u obćenitom saboru dana 23. kolovoza predložit imao bi zaključeno:
a) Da se pismeno pozove urednik „Dalmatinske Zore“ i po njem svi njegovi pomoćnici, da pri radostom početku izdavanja prie
organički pravopis primi čim bi se ožudjena literarna sloga što prie u delo pri velo.
b) Da se kipovi izvorni Gundulića i Gjorgjića – slavnih pesnikah slovinskieh – koje Dr. Ljudevit Gaj
[fol. 105]
iz Dubrovnika za preslikovanje donese, i koji su jur troškom častnog družtva domorodkinjah po g. Wiehlu ovdašnjem slakaru
vešto preslikani i čitaonici darovani vlastnikom istih gorispomenutih kipovah na troškove i u ime družtva sa pristojnom zahvalnostju
natrag pošalju.
c) Da se pri pomanjkanju starešinah nekoji novi izaberu i u taj broj da se odbor literarni Matice uvarsti, budući g. Dr. Ljudevit
Gaj očitovao, da bi to stopljenje poradi bolje porazumljivosti sa starešinstvom vele koristno bilo; što je i primljeno.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

Dvanaesti obćeniti sabor

Godišta 1843 dana 23. kolovoza u kući pl. g. Jurja Demötörffya, u dugoj ulici, imalo je narodno družtvo čitaonice svoj dvanaesti obćeniti
sabor, koga presvetli g. grof Janko Drašković Trakoštjanski, c. kr. komornik, vitez reda sv. Stepana m. k. itd. kao predsednik istog družtva
sledećim za naše sadanje doba veoma važnim govorom otvoti:
„Mila i mogo učena gospodo! –
Ponajprie imam odgovarati na ukor, koji bi mi mogli nekoji učiniti, da nisam ustavni i obećani sabor nit u mesecu Sečnju niti u Lipnju
daržao: ali vi, moja čestita gospodo, sami najbolje znadete, kakovi su glasovi u sečnju prispeli, i kako Vas oni pozorne učiniše. U onih okolnostih
potrebito se je činilo ravniteljstvu našemu, da one glase u izvoru izkuša prie, nego se u dalnje i obično druževno delovanje naše upustimo: i zato
pojde ih više izmedju nas do najvišjeg prestolja za da nepogrešimo proti
[fol. 106]
umu visokoga vladanja; jer starinska poslovica mudro veli; „tko neima snage, neka traži vage! Zato i neštedismo mi trudah naših, i milo
mi je izjasniti verojatno, da naš premilostivi kralj, u svojem ručnom pismu (Handbillet) nama ništa zla neučini, pače da On i visoka dvorna vlada

46
žele, da mi narodnost i knjiženstvo spkojno i mirnim uspehom gojimo i na njihovo previšnje pokroviteljstvo ufamo se.
Što se tiće onih protimbah, koje se još u previšnjem ručnom pismu nalaze, one pokazuju jedito skarb otčinsku i stalnu odluku, da je kralj
svim svojim narodom pravičan otac i da neda jednoga po drugom potlačiti, – a i one, koji se tuže proti i imenu ilirskomu, želio je umirivati. Ova
previšnja otčinska misao i skarb mora nas tim više obradovatičim smo mi vredni dokazati, da su sva naša delovanja jedino književna, i da ime ovo
naravno i baš glede jezika ne samo starodavno i svim južnim Slavjanom obično biaše, nego da je i od previšnje vlade svagda tako u provincialu
kao i u militaru upotrebljivano bilo. Tu dakle priličnom dobom, kad vreme – obćeniti i najbolji lekar sve neporazumljivosti, koje iz naših različitih
prekorendnih strastih i slabostih proiztiču, svojim blagim melemom zaleči, prošnje naše s punim zaufanjem polagati trebalo bude. –
Zašto pako sabora u mesecu lipnju tekuće godine sazvao nisam, nešto zapreka u važnih naših municipalnih poslovih biaše, nešto pako
bolovanje moje uzrok dade; ali sada, hvala svemogućemu, zdrav budući čest imam Vas, mila bratjo, pozdraviti i vlast kojom ste me do sada odičili,
natrag u ruke Vaše povratiti.
Prie ipak jošter izvanredno ujaviti Vam morom, da je uzvišeni
[fol. 107]
konsilium kr. ugarski želio zarad našeg i Matice naše bitja podpuno uputjen biti; pozvano indi starešinstvo čitaonice naše po sl. varmedji
zagrebačkoj u tom o obziru, moralo se je službeno izjasniti, i zato izvolite sada u tom poslu odgovor naš na sl. varmedji zagrebačku. – koja ga je
uzvišenomu konsiliju jur meseca Svibnja t. g. iz svega velikoga spravišta poslala, – poslušati.
(Ovde bi pročitan gorispomenuti odgovor na slavnu varmedj zagrebačku u latinskom jeziku po tajniku družtvenom i sledit će doli nižje
kao dodatak.)
O svih indi ovih dokazanih postupcih naših izveštene Vas molim, budite pozorni na diku naroda i poduzetja našega, nadredujete u
književstvu i izdavanju varstnih knjigah, da time važnost bitja našega i korist Matice naše na primer druge naše slavjanske bratje dokažemo.
Prestupivći sada na službena svakdašnja dela javiti Vam moram, da se računi od čitaonice pod cenzurom nalaze, i da će do koi dan
cenzurirani ovde na stolu biti za pogled svakomu članu.
Računi od Matice naše takodjer su u redu, kako ste mogli iz posljednjih utiskanih računah videti. Glavnice na sigurnih mestih leže i
starešinstvo bdije varhu njih. Dela slavnoga Gundulića nalaze sa pod tiskom; njegovo najveće i najslavnie pesničko delo „Osman“ do skora će
na svetio izići. Ovaj parvi dio bit će tim vrednii, čim će ne samo našim organičkim pravopisom čist, pravilan i urešen se ukazati; nego će jošte i
rečnikom svih u istom delu nalazečih se rečih s izjasnjenjem filologičkim, historičkim, geografičkim i mitologičkim obogatjen biti tako, da nam
gibanja starinska,
[fol. 108]
okolnosti i jezik rasumljivii postane.
Ovom prigodom javit Vam moram predlog, koi nam je u zadnjem starešinskom sboru naš vredni starešinski drug g. Dr. Ljudevit
Gaj učinio. Vi ste u lanjskom velikom saboru dana 11. veljače pod njegovim predsedničtvom odbor osnovali, koi bi delovanje i razsudjivanje
izdavanja knjigah upravljati imao; nu on sada mnogimi uzroci gonjen misli, da bi rad boljeg porazumljenja sa starešinstvom skopča i da se članovi
istoga odbora u prave starešine pretvore. Ovaj predlog mi tim voljnie Vama predstavljamo, čim svaki mesec jedamput starešinski sbor daržati
odlučismo: i zato Vas molimo, da to naše mnenje odobritin izvolite.
Ovo isto Vaše starešinstvo Vas nadalje moli, da odlučite pisati izdatelju dalmatinskoga časopisa „Zore dalmatinske“, da ga umolimo,
neka bi on radi veće književne sloge i uspešnoga procvetanja literature naš organički pravopis primio, budući da bi inače neugodno za naš
književni napredak bilo, da jedan i isti jezik govoreći u načinu pisanja razlučni budemo.
Na svaršetku još napomenuti moramo, da smo potrudu g. Dra Ljudevita Gaja izvorne kipe glasovitih muževah i pesnikah dubrovačkih,
diku celoga naroda slavljanskoga: Gundulića i Gjorgjića u zajam dobili, koje častno družtvo domorodkinjah prošaste godine na našu korist
preslikati dade. Mislimo dakle da uljudnost i dužnost zahteva,
[fol. 109]
da se vlastnikom istih kipovah u ime celoga družtva ne samo ljubezno zahvalimo; nego da i zajam ovaj velevažni na naše troškove
pošteno vratimo“. –
Posle ovog velevažnoga govora, zakojim obćeniti „Živio“! zaori, predje presvetli g. grof predsednik na posebne predmete i to:
1. Izruči svoju čast predsedničku sa gospodom starešinama u ruke družtva polag osnove čitaonice, glaseće da se predsednik i starešine
svake godine ili u časti svojoj potvarde ili novi izaberu.
Na ovo bi, presvetli gosp. grof predsednik zajedno sa gospodom starešinami snižemo umoljen da čast svoju i nadalje zadaržati dostoji;
jer je družtvo sa svime zadovoljno sa izvaršavanjem dužnostih, niti vidi mogućnosti boljega predsednika najti, nego što je presvetli g. grof Janko
Drašković kojega da Bog jošte na mnogo letah zdrava i krepka poživi! –
Za ovo osobito prignutje družtva prama presvetlomu g. predsedniku i prama dosadanjim gospodi starešinam zahvali isti ljubazno
zajedno sa gospodom starešinami, i primi nadalje korman družtva.
Da bi pako poslovi tako čitaonice kao i Matice odručnie i s većjim porazumljenjem izvaršivati se mogli, budu polog predloga g. grofa
predsednika izvan parvanjih p. n. gg. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika kao zajedno podpredsednika družtva; Ignacia Andrievića,
konzula sl. i kr. varoša Zagreba; Janka Briglevića fiškala; lvana Bunjevca vel. sudca sl. varm. zagreb. – Dra Dimitrie Demetra; Dra Stepana
Pogledića prepošta od Glogovnice i župnika sl. i kr. varoša Zagreba; Antuna Vakanovića, velikog fiškala sl. varm. zagr.; Franje Zengevala
[fol. 110]
kurialnog komesa sl. biskupie zagreb, jošte sledeći novi starešine imenovani i društvom potvardjeni, da se kao odbor Matice starešinstvu

47
čitaonice uvarste: Pavao Stoos, vicearkidjakov i župnik Pokupski; Antun Mažuranić profesor; Ivan Mažuranić fiškal i sirotinjski otac sl. i kr. grada
Karlovca; Ljudevit Vukotinović, veliki sudac sl. varm. Križevačke; Ferdinand Žerjavić fiškal kao fiskus Matice; Dr. Aleksio Vancaš, parvi fizik sl.
varm. Zagreb, kao blagajnik Matice i Dr. Jakob Užarević.
2. Povede se reč o izdanju pesničkih delah Gundulićevih i tom prilikom izjasni družtvu g. profesor Antun Mažuranić, kako se je on sa
svojim bratom, g. Ivanom Mažuranićem, odvažio sastaviti rečnik svih u Osmanu Gundulićevu nalazećih se rečih; kako će gosp. Ivan Mažuranić,
mitologička historička I geografička izjasnenja prirediti za bolje razumljenje istoga dela I jezika te da će isti rewčnik do koi dan gotov biti I pod
štampu se metnuti. I ovo je, veli, pravi uzrok, zašto se još „Osman“ Gunduličev nije do danas mogao na svet izdati.
U obilniem razgovoru o Gunduliću očitava se obćenita želja da bi se i slika tako slavnoga pesnika k više spomenutomu delu priložila,
što bi se isto tako za naše književstov važno delo još bolje ukrasilo. I bi zaključeno, da se slika Gundulićeva u Beču litografirati dade, dok se
medjutim rečnik s gotovi i uštampa.
3. U obziru onoga predloga, da se g. Kuzmaniću, izdatelju dalmatinskoga časopisa „Zora dalmatinska“ u Zadru izlaziti imajućega, piše,
i on se u imenu našega družtva uljudno umoli da naš organički praovpis, koi je od najučenijih Slavjanah
[fol. 111]
do sada za najprikladnii od latinskoga pisma za naš jezik priznan, primiti izvoli, – bi zaključeno, da ravnateljstvo istoga prehvaljenoga
gospodina urednika i po njem svukoliku štovanu gospodu sudelovatelje željno očekivane „Zore dalmatinske“ čim prie na primljenje organičkoga
pravopisa uljudno pozove i poziv svoj temelji podkrepi.
4. Privoljeno je takodjer, da se kipovi slavnih pesnikah dubrovačkih, Gundulića i Gjorgjića, koje je Dr. Ljudevit Gaj u Dubrovniku od
vrednih unukah slavnih ovih muževan za preslikanje dobi, i koje lani častno družtvo domorodkinjah naših na svoje troškove preslikati dade i
družtvu ih ovomu pokloni, vlastnikom svojim u Dubrovnik natrag pošalje, i u imenu celoga družtva pristojna harnost pismenim načinom očituje,
koju će takodjer i g. Dr. Ljudevit Gaj svojom podkrepiti. I čim bi još većji zalog visokoga štovanja i harnosti prama vlastnikom spomenutih
izvornih kipovah očitovalo družtvo, odredi, da se nekoliko komadah litografirane slike Gundulićeve, tad iz Beča gotova dodje, priloži. Tako
isto i od slike Gjorgjića, kad se svojim vremenom po kamenotisku umnoži, da se gorihvaljenim vlastnikom u znak neuvehlog štovanja poslati
nezaboravi.
5. Ovom prigodom očitovao je lično visokoštovani domorodac g. Stepan Mlinarić, kapelan bistrički I sučlan ovoga sl. družtva, da će od
svoje strane 1.500 komadah knjigah i do 700 kom. starinskih novacah narodnomu muzeumu pokloniti, ako se takvo što skorie podigne, i da bi
to imalo još ove godine biti. On je predložio i načine usmeno i pismeno u posebnom delu, koje je čitaonici u rukopisu
[fol. 112]
darovao, kako bi se isti narodni museum u život i gibanje staviti mogao. Ponudak taj kao veliku rodoljubivu žartvu primilo je družtvo
sa pristojnom pohvalom, jedino to moleći Štovanoga g. darovnika, da bi izvolio s istim rodoljubivim uztarpljenjem sačuvati ponudjeni dar na
žartvenik domovine odlučeni, dok se svojim putem i vremenom prikladna i potrebita za isti institut urede. Na to je visokoštovani g. domorodac
privolio i po drug put molio, da to čim skorie bude.
Istom prilikom javio je tajnik družtva, kako su jošte godine 1838 nekoji štovani domorodci u Slavoniii starih novacah našemu družtvu
poklonili, kanoti: Ivan Filipan vicearkidjakov i župnik u Karlovicih do 60 kom.; Adam Filipović od Heldenthala župnik u Gorjanih do 30 kom;
Stepan Marjanović kapelan u Zemunu do 50 kom. God 1841 u Oseku pl. gospoja Ljubica Vahterova do 400 kom. i 3 stara dukata. Godine
tekuće posle takodjer iz Slaovnie visokoštovani g. Krunoslav Jesenković, župnik u Novaku, 47 kom. sa sledećim izvestjem: „Evo Vam 47 kom.
starih novaca svake varsti. Veću stranu i mnogoceniu od ovih novaca dobio sam od g. Stepana Španića, administratora župe Županje u brodskoj
regimenti. On je meni te novce predao prie pet godinah s tim nalogom, da ih Vama pošaljem „za narodni naš muzeum“ koi se danas sutra ima
poroditi. Šteta, što g. Stepan Španić i ostalu sumu novacah starih za istu svarhu nepošalje“. Jakob Vorgić. kapelan u Sotinu do 100 komadah; Josip
Vidnjević, blagajnik sl. i kr. varoša Varaždina tri komada, od kojih najljepši srebarni u vrednojski 36. kr. srebra nadjen je proletos sa do 200 kom.
jednake i manje bratje svoje u bregu Škarje medju vinogradi hod kneginca u okolici varaždinskoj u kamenu na način žarvanja.
[fol. 113]
Ove svekolike stare novce u brigu do 650 kom. popisao je i s najvećom pomnjom i veštinom u red metnuo naš velecenjeni domorodac
i sučlan družtva gosp. Mihailo Sablja c. kr. major u miru. Tu je uslugu družtvo sa osobitom zahvalnostju primilo! –
Godine 1841 darovao je družtvu g. Dr. i profesor bogoslovja u Djakovu Ivan Stanković znamenito delo:
„Natale solum s. Hieronymi per. A.R.P. Iosephum Bedeković Neostadu Austriae 1752“ u fol. – tekuće godine darovao je g. Ignacio
Peičić vel. sudac sl. varm. požežke delo pod naslovom: „De illyricae linguae vetustate et amplitudine auctore Sebastiano Dolci a Ragusio
venetüs 1754“ u četvrtini – Josip Cal. Schlosser dr. medicine u Toplicah varaždinskih darovao je svoje najnovie delo pod naslovom: „Anleitung
die im mährischen Gouvernement wildwachsenden und am häufigsten cultivirten phauerogamen. Pflanzen nach der analytischen Methode
durch eigene Untersuchungen zu bestimmen“ Brünn 1843 u 8. Ovo je svekoliko družtvo sa pristojnom zahvalnosti primilo.
I timi izvestji dovarši se sabor, čim je razilazeće se družtvo jednoglasno klicalo: „Da živi na mnogo jošte letah g. grof predsednik“.

Dodatak17
Slednje odgovor na slavnu varmedju zagrebačku u latinskom jeziku, kog je presvetli g. predsednik Janko Drašković grof u svom govoru
na družtvo (Vidi stranu 107 ovoga protokola) napomenuo, a tajnik družtva, Vekoslav Babukić, javno pročitao:18

17 Transkripcija „Dodatka“ i „Priloga“: S. Laljak.

18 Slijedi prijepis pisma na latinskom, koje je prepisao S. Laljak.

48
 fol. 114]
[

„Iuclyta Univerfitas! – In obseguium gratiosac dispositionis ex grali Congregatione dat 23 ae Augusti 1842 artlo 33 o ad bgno-gratiosum
Excelsi Consilii dat 26 Jul 1842. No 27, 877 in eo sonans Intimatum, ut Inclxta Universitas desuper: erga cujus eruditae aut lectoriae societatis
– neutra harum altifsimo loco approbata, – recursum, pto edendis lingua nationali, specifice hand designatis libris, collectionem benevolam
oblatorum medio artli 15 ti gralis Congregationis 14 ae Martii 1842 ordinaverit, Excelso dirigenti Dicasterio plenam exhibaet clasificationem,
emanatae, declarandi honorem habemus:
Errectioni societatis lectoriae et hujus accessorii fundi nempe edendis lingua potria libris deservituri, Matia „dicti, primam et principalem
ansam dederunt Status Ordines Regnorum Dalmatiae Croatiae Slavoniae in Regni Congregatione Zagrabiae die 4 a seguentibus mensis Augusti
1836 comitialiter constituti. Hi enim plurimuon exemplo Fratrum constitutionalium Hungarorum abrepti, appodicticae veritatis principium:
populos nounisi lingua materna, tanguam am a tenenis jam cordibus & mentibus humanis implatata, aptissima et brevissima via erudini,
natiolalitatemgue absgue lingua nationali evancssere, – polam profitentes ot seguentes, fine linguae in Lis regnis nationalis, Croatico Slavonicae
nempe cultivandae profomente imprimis ex positiva instructione sibi data Ablegato I. Comitatus Varasdineusis, ad cujus Iurusdictionis praeviam
provocationem etiam religuarum Iurisdictionum Ablegati simili instructione provisi erant – Planum societatis literariae ex competente sibi etiam
lege Regni 120:1723 firmato municipali Jure adoptarunt, et Suae Sacratifsimae Majestati pro benigue
[fol. 115]
confirmatione per denatum Excellentifsimum Dominum Regnorum horum Banum Franciscum Liberum Baronem Vlasits substerni
supplicaverunt.
Duid jam nunc mirum, guod complures rei nationalis studiosi regnicolaevidentes regua haec un omini posthaec atium ex Regnorum
Congresan d.d. 10 Augusti 1840 et recentissime ddo 24 ae Aprilis a.c. consersu et zelo reiterato promotioni linguae domesticae intendere, – interea
guogue, guousgue benigna Dlani approbatis, ipsiusgue societatis litterariae practica organisatio intervenerit, pro tenuitate et circusascriptione
virium privatarum, ac sub aegide libertatis constitutionalis musis patrüs subveniendum esse censuerint; guodue regnicolae üdem praxim Regni
Hungariae, ubi in complu ribus plane majoribus oppidis et pagis localitates, lecturae nationalis cupidis deservientes, exstunt, secuti, societatem
lectoriam instauraverint.
Societas haec lectoria, cujus nos infrascripti actuales sumus praefecti, Anno 1838 secundum planum sub * adjacens erga porrectum ad
civicum L. & R. Civitatis Zagrabiensis Magistratum recursum et eatemus atiam ab eodem Magistratu in cujus gremio constitnitur, obtentum
consensum ut sub * coaluit, et usgue hodiermam diem juxta Cathaloguim sub. *** 217 numeravit individua ex guovis statu, primosgue Regni
Croatiae complectitur viros; societas haec decursu guingue jam annorum omnes suos consessus cum interventu publici Magistratus servavit,
actague et facta sua per ephmerides palam vulgavit;
[fol. 116]
certa igitur esse debuit exstertiam et legalitatem suam tum ex actis Jurisdictionum, cum etiam ex Prothocollo Off regiae localis censurae
et Excelso dirigemti Dicasterio, et Ipsi Clementifsimo Principi notam redditam et locis Altifsimis canonisatam efse.
Digredimur jam nunc ad genesim fundi „Matica“ illustramdam:
Scopus Lectorii, uti punctum 1 um supradicti Plani perhibet, est: occasionem lectioni diversorum librorum et periodicorum acriptorum
aperire; huic fini vero tenore puncti 3 ü pracipue libros lingua illugrica, hoc est Croatico Slavonica scriptos comparare. Scopo huic intenta societas
jam ab initis summa cum consternatione maximum lingua patria conscriptorum librorum experisi debuit defectum, guare de medüs, guibus
huic defestui obviaretur, solicitari coacta est. Unde et guandoguidem parte ab una neminem lateret, guamplurima antigua classica dalmatica et
Ragusina opera adhuc in munuscriptis latere; sx alüs vero impressis unica per suos pos sessores ad instar thesauri custodita adesse exemplaria,
multospraeterea novioris generationis viros nonnisi ob penuriam necessariarum expensarum preli producta sua literaria vulgare neguire; ad
praefixum ergo scopum asseguendum similium operum editionem procurandamvenire; parte tamen cb alia cuilibet evendis fuisset, Lectorium
ex solito suo, puncto Plami 4o-cum aumis 6 florenis Cmoretae a singulo commembro desummi sueto, et unice in administratiobales
[fol. 117]
expensa ac comparationem ephemeridum et librorum destinato proventu editionem guogue novorum operum tegere hand posse, ut
deside ratus finis obtineatur, praemissa jam in praevium scopum per Illustrissimum Dominum Episcopum Diaksvariensem Josephum Kuković
400 ff. Cmonetae oblatione, separatam Cassam, ex exclusive editioni librorum, alioguin praevie regia censura approbandorusu, deservituram, sub
nomine nationali „Matica ilirska“ conflandam esse duxit, ac ides similis fundi planum juxta formam sub **** 12. Martii 1842 regia locali censura
approbatum luci publicae donavit. Taliter ergo „Matica“ nullam novam societatem, sed unice separatam infsituti lectorü constituit cafsam.
Intentione errigendi praedescripti fundi modalitate hac et per publicas pagellas vulgata, ut major adhuc obtineatur publicitas, infrascriptus
lectorio praesidens de praemissis cuntas Croatico-Slavonicas Jurisdictiones der bita cum Instantia et edocuit et una supplicuit, ut si guae in
gremio sui facta fuerint oblata, cadem pro oportunitate colligi, et lectorio transmitti facere digrarentur; et sic Inclyta guogue Universitas petito
huic deferentem condidit determinatioulm.
Haec igitur est genuina et suceincta errectionis, consistentiae et ectivitatis tam societatis lectoriae, guam et fundi „Matica“ series.
Inemadmodum autem hac fidelia insinuaremus guod benignae menti regiae conformiter epithetum „illiyricum“ tam im nomenclatione
Lectorii, guam et fundi „Matica“ exmitti fecerimus: ita una demisse instamus, ut Inclyta Universitas porte al una, si et guantum ad legalitatem
societatis nostrae lectoriae et fundi Matica expressus scriptus Excelsi Dicasterii vel Majestatis Regiae consensus necessarius adin niretur,
[fol. 118]
pro erdem nobis impertiendo; – parte vero ab alia, siguidem caeterosinfinitos tum domesticos, cum et extrancos scriptores, in specie vero
geo-et lexicographos, gui hoc nomine nullatenus carere possunt, – mittendo, sed unice od Directionem Methodicam celeberrimi sui temporis
Iurisconsulti Nobilis Croatae Kitonich de Kostajnica, cujus unici e effigies penes Verböczyum inter icones Regum Corport Juris insert meruit,
et art. 65:1625 guo declaratur: Comiten Sampach gua genere Illyrico ortum, non pro alienigena, sed sacrae coronae membro habendum esse,

49
itemnotam g. ad art. 23: 1630, guae linea 27 dicit; „inter alia est arx et dominium Grobnik, in cujus planitie ope Comitum Frangepan Bela Rex
Tartaros internecione delevit, Regnumgue recepit; ferunt accolae ab hac dade coepisse locum Illyrico idiomate „Grobnik“ od gobah Tatarskih,
id est a sepultura Tartarorum provocando, natio et lingua in Regnis adnexis Croatiae, Slavoniae et Dalmatiae ab olim in concrete „Illyrica“
appellaretur, gua nomenclatione a paritate ipsum Excelsum Consilium ab immemoriali utebatur et actu utitur, uti id ex Benigno – gratioso
Imtimato ad I. Directionem Districtus literarii Zagrabiensis intiutu cultioris, recentioribusgue authoribus jam communem orthographiam
[fol. 119]
pro libe Cis usibua scholorum vernacularum Slavonico-Croaticarum adoptandae sub No 5, 949 ddo 16 ae Martii 1841 emanato,
clarissime elucet, ubi expresse dicitur: „Cum in manuscripto Canonici Modryfsiensis Antonii Mudrovchich de offiicus subditarum erga
Principes ex Germanico in Illyricum verso adhibitam cultioren, recentioribusgue authoribus fere jam communem orthographiam in cunctis
etiam elementaribus scholarum vernacularum Slavonico-Croaticarum, usibus destinatis libellis adoptare intersit etc. – pro revectione nominis
illyrici sensu literario adhibendi, nobis de caetero sensu politico et provinciali semper Regi et legi fidelissimis Croatis permantibus, potentes suas
vices gratiosissime interpomene dignaretur.
Dui in religuo altis gratüs commendati, plenissima cum reneratione manemus Icclytae Universitatis humillimi servi Ioannes Comes
Drašković m. p. gua electus societatis Praeses; Matthaeus Vuković m. p. Abbas & Canonicus Zagreb. gua electus societatis Vice Praeses; –
Stephanus Pogledić m. p. Praepositus de Glogoncza & Parochus L. & R. Cittis Zagreb. gua electus societatis Senior; Franciscus Zengevall m. p.
Comes Curialis Almi Eppatus Zagreb. gua electus Senior Societatis. Zagrabiae die 17 a Maji 1843. –
Sadržaj priloga pod *
Vidi stranu 4. 5. 6. ovoga protokola.
Sadržaj prilog pod **
Ex Actis Magistratualibus Liberae et Regiae Civitatis Zagrabiensis die 26 a Junii 1838 conclusis No 2102. Coalitionem virorum
litteratorum in scopum excultivandae, propagandaegue linguae Illyricae, sensu regulativo hac vice Magistratui indigitato in guantum id activitatis
Magistratus kujus esset abhine non difficultari – ca tamen subintellecta Lege, ut ubi hanc in rem insinuati sociales congressus servarentur, his ex
parte Iurisdictionis hujus Dominus Civitatis Imdex Josephus Štajdacher interveniat. Extradatum per Ionnem Bedekovich m. p. Ordkatarium.
[fol. 120]
Sadržaj priloga pod ***
Popis p. n. gospode sučlanovah družtva Čitaonice zagrebačke za godište 1838./9., od 1. sarpnja 1838. do zadnjeg lipnja
1839.
– G. Andriević Ignacio, konzul sl. i. kr. var. Zagreba.
– Augustin Gjuro apotekar i gradjanin. –
– Babukić Vekoslav, advokat i tajnik družtva
– Bedeković Ivan, vel. bilježnik sl. i kr. var. Zagreba
5
– Belas Stepan, kanonlk zagreb.
– Berdarić Skender, domostroj
– Birling Ivan, kanonik zagreb.
– Blažeković Skender, veliki sudac sl. i v. zagr.
– Briglević Ivan, fiškal
10
– Briglević Josip, bilježnik sl. i kr. sudbenoga stola kraljevinah Horv. Slav. i Dalm.
– Bunjevac Ivan, podbilježnik sl. varm. zagr.
– Bunjevac Josip, veliki sudac sl. varm. zagr.
– Busan Alojzio, predsednik sl. i kr. sudbenog stola kraljevinah Horv. Slav. i Dalm.
– Busan Herman, prisednik preuzvišenoga stola banskoga
15
– Cernković Ivan, advokat.
– Daubachy Ivan od Dolja, protemidik
– Delnegro Franjo, tergovac.
– Demeter Dimitrie, Dr. medicine.
– Demötörffy Gjuro od Hoggisa, vlastelin
20

50
– Dominić Skender, prisednik sl. kralj. sudb. stola kralj. Horv. Slav. i Dalm.
– Drašković Janko od Trakoštjana grof. nj. c. kr. i ap. vel. komor. i predsednik družtva.
– Drašković Skender, grof.
– Epstein Jakob, tergovac.
– Ferić Tadia, sl. kaptola komes kurialni
25
– Festetić Dragutin, grof
– Figatner Josip, učitelj francuzskog jezika
– Frigan Vekoslav, fiškal.
– Gaj Ljudevit Dr. i urednik nar. nov.
– Goleš Ivan župnik i prefekt
30
– Gregurić Dragutin, aktuar akad. zagr.
– Gvozdanović Tomo c. kr. kapitanski auditor
– Haraminčić Mirko, vlastelin
– Hiršler Samuilo, targovac
– Horvat Antun, advokat.
35
– Iliašević Stepan, kanonik zagr.
– Inkej Mirko, Palinski, nj. c. kr. vel. komornik.
– Jakčin Andria, fiškal.
– Jelačić Eduardo, Buzinski, podbilježnik sl. varm. zagr.
– Jelak Nikola, župnik Berdovečki.
40
– Jozipović Antun, Daniel, komes plem. obćine turopoljske
– Jelačić Ljudevit, Buzinski, podžupan pl. ob. turopoljske
– Junković Antun, prisednik sl. i kr. varoša Zagreba.
– Kann Franjo, (starii) targovac
– Kann Franjo (mladji) targovac.
[fol. 121]
45
– Karničnig Antun, targovac.
– Keresztury Pavao, veliki sudac sl. var. zagr.
– Keršnjavi Ignacio, sl. varm. zagr. viceperceptor kase.
– Kiepach Ignacio, vlastelin.
– Kirinić Valentin, kraljevinah Horv. Slav. i Dalm. arhivar
50
– Klemen Mihoilo, kanonik zagr.
– Koritić Franjo, kan. i kantor zagr.
– Kralj Ivan, kanonik zagreb.
– Kralj Skender, fiškal.
– Krieger Josip, Dr. medicine.
55
– Klobučarić Dragutin, sudac sl. i kr. grada Karlovca
– Kukuljević Antun, verhovni školah ravnatelj u kotaru zagr.

51
 – Kulmer Franjo, Baron. nj. c. kr. velič. komornik
– Latinović Dragutin, Dr. filozofije i bogoslovie
– Lentulaj Benedikt, fiškal.
60
– Lentulaj Mirko, preuzviš. stola banskoga prisednik.
– Leutzendorf Dragutin, špediter.
– Malošeg Ivan, fiškal.
– Mazić Ivan, učitelj narod. učio. zagreb.
– Marković Andria od Cernika, Vice-Ban,
65
– Matiašević Franjo, kapelan zagreb.
– Matković Stepan, kapelan, berdovač.
– Matulin Nikola, gradjanin zagreb.
– Mažuranić Antun, profesor.
– Melinčević Nikola, kancelista akad.
70
– Mihalić Josip, kanonik zagreb.
– Mihić Mihailo, kom. zagr.
– Mikuletec Vekoslav, advokat.
– Mikulić Josip, fiškal.
– Mikšić Henrik, advokat
75
– Mikšić Nikola, prisednik preuzvišenoga stola banskoga
– Molnar Gjuro, prehekt sem. zagr.
– Moyses Stepan Dr. i prof. filozofije
– Mrak Maksimilian, eremoniar biskupa biogradskog
– Mraović Skender Doktor med. i fizik zagreb. grada.
80
– Mraović Vasilie, gradjanin zagreb.
– Mravinec Adam, župnik kod. sv. Ivana u Zagrebu
– Muhić Pavao, prof. znanostih polit. u akademii zagreb.
– Nikolić Nikola, targovac.
– Ošić Petar, fiškal
[fol. 122]
85
– Oršić Gjuro od Slavetića, grof nj. c. kr. velič. komornik.
– Oršić Vilhelno, od Slavetića, grof nj. c. kr. vel. komornik
– Ožegović Metelo od Barlabaševca veliki biljež. sl. var.
– Pavleković Stepan, vel. sudac sl. varmedje zagreb.
– Pelopida Ivan, učitelj jezika talian.
90
– Pendelin Mirko, kanonik zagr.
– Pisaneli Petar, učitelj englez. jezika
– Pogledić Stepan, župnik zagreb.
– Poldrugač Josip, jurasor sl. varm. zagreb.

52
– Popović Anastasie, tergovac.
95
– Popović Nikola, tergovac.
– Praunšperger Lazar, veliki bilježnik sl. varm. zagreb.
– Prešern Žiga, začastni jurasor sl. varm. zagreb.
– Duatternik Romualdo, profesor historiah u akad. zagreb.
– Raizner Ivan, podžupan sl. varm. zagreb.
100
– Rakovac Aleksa, Dr. medicine
– Rastić Danilo, c. kr. major
– Rober Josip, fiškal
– Ročić Ignacio, kanonik zagr.
– Sale Adolfo, advokat.
105
– Šandor Mirko, začastni podbilježnik sl. varm. zagr.
– Seljan Dragutin, prefekt u kr. pl. Konviku.
– Sinković Ljudevit, veliki fiškal sl. i kr. grada Zagreba
– Šiprak Josip, kralj. fiskus
– Škarec Skender, senator sl. i kr. grada Zagreba.
110
– Smodek Matia Dr. i prof. statistike.
– Šoštarić Dragutin, advokat.
– Šott Josip, kanonik zagr.
– Špišić Franjo, vice fiškal sl. varm. zagreb.
– Šrott Josip, prepušt zagr. i biskup. biogradski.
115
– Štajdaher Henrik, advokat.
– Štanković Kristofor, gradjanin zagr.
– Štanduar Franjo, redaktor zagreb. nemačkih novina
– Štandahur Vekoslav, jurasor sl. varm. zagr.
– Štoos Pavao, tajnik nj. preuzviš. biskupa zagreb.
[fol. 123]
120
– Šuflaj Antun Dr. i prof. u miru.
– Šuflaj Josip, Dr. i podravnitelj akademie zagreb.
– Šuljok Aleksander, advokat i tajnik nj. eksc. Bana Hor. Slav. i Dalm.
– Šupan Lavoslav, tiskar knjigah.
– Šuplikac Ivan od Viteza, adjunkt komisariatski kod generalkom. Horv.
125
– Švabelj Eduard, vlastelin
– Švelić Blaž, prefekt u orfanotrofiu biskup. zagreb.
– Teodorović Gjuro, tergovac.
– Tuškan Franjo, kanonik zagreb.
– Udvardy Stepan, prefekt dobarah nj. eksc. biskupa zagreb.
130

53
 – Vakanović Antun, kanonik zagreb.
– Vakanović Antun, vice-fiškal sl. varm. zagreb.
– Valičić Nikola, fiškal i vlastelin
– Vancaš Aleksa, Dr. medicine
– Vidale Sigismund, gradjanin zagr.
135
– Vojkff Sigismund, grof
– Vrabec Ljudevit, fiškal.
– Vrabčević Stepan, advokat.
– Vrančić Valentin, verhovni kase-perceptor sl. varm. zagr.
– Vranyczany Nikola, gradjanin karlov.
140
– Vukasović Antun, kanonik zagr.
– Vuković Matia, kanonik zagreb.
– Zdenčaj Nikola od Zahromić grada sl. varm. zagr. vel. žup.
– Zdenčaj Eduardo od Zahronić grada kr. sudb. stola u Hor. Slav. i Dalm. prised.
– Zengeval Franjo, kurialni komes nj. eksc. biskupa zagreb.
145
– Žerjavić Ferdinando, fiškal.
– Židarić Ivan od Zudovca, podžupan sl. varm križevačke.
K ovim pristupiše od 1a Serpnja 1839 do zadnjeg Lipnja 1843 sledeća p. n. gospoda:
– G. Babić Tito, vicefiškal sl. varm. varašdinske.
– Bach Josip, gradjanin u Senju
– Bedeković Ljudevit, baron (Ekscell) vice-kancelar
150
– Belaberg Matia, kanonik zagreb.
– Balkovac Jakob, gradjanin u Senju
–Bravek Juraj, računovodja komorski u Verhovcu.
–Budić Ivan, župnik kod sv. Petra u Zagrebu.
–Budačić Mihailo, župnik u Šestinah
[fol. 124]
155
– Car Stepan, fiškal
– Čačković Josip, začastni sudac sl. varm. zagreb.
– Demeter Naum, tergovac
– Denkstein Alfonso c. kr. major.
– Delovčak Ivan, advokat.
160
– Firkolcer Lavoslav, prefekt u semeništu biskup. Mladeži
–Gjurkovečki Mirko, nadzornik od murvih sl. varm. zagreb.
–Hauer Ferdinand, Barun c. kr. General
–Heržić Dragutin, gradjanin zagr.
–Iliašević Stepan, bilježnik duh stola biskupskog.
165
– Jandrić Andria, kapelan zagr.

54
–Juranić Mihailo c. kr. kapetan
–Klemenić Dragutin, Dr. i prof bogoslovlja
–Knežić Kajetan, c. kr. pension, major i direktor kod gradenja ceste Josipove.
–Koniček Josip, koncipista kod generalkom, Horvatske
170
– Ković Lavoslav, advokat i registrator sl. i kr. var. Zagreba.
– Kelemen Franjo, fiškal kasepercept sl. i kr.varoša Zagreba
– Kerpan Josip, c. kr. oberstlajt
– Klingraff Karlo, Ritter kr. prucki pens. kapetan
– Kvaternik Juraj, župnik
175
– Kuković Josip, biskup djakovački
– Lovrić Franjo, tergovac u Sisku
– Lukinac Vekoslav, fiškal
– Malin Naun, tergovac.
– Martinković Adalberto, sudac kotar. sl. varm. zagr.
180
– Maršanić Antun, gradjanin zagr.
– Maškarić Josip.
– Mihajlović Josip c. kr. oberstlajt
– Mlinarić Stepan, kapelan.
– Nugent Laval, grof c. kr. kom. General u Horvatskoj
185
– Nugent Gilberto, grof
– Orešković Fridrik c. kr. Major
– Pejačević Ladislav. grof prisednik uzviš. stola bans.
– Robić Eugenio, gradian i ex-provincial u Zagrebu.
– Rogan Stepan, župnik u Vrabču.
[fol. 125]
190
– Sabljar Ferdinando, c. kr. pens. kapetan.
– Sabljar Mihailo c. kr. pension Major
– Šimunić Baltazar, c. kr. General.
– Španić Ljudevit, kancelista duh. stola bisk.
– Šoštarić Dragutin, advokat
195
– Verbanić Ignacio, prevendar kod sv. Marka.
– Verbanić Josip, fiškal i podbiljež. sl. i kr. varoša
– Wurth Venceslav, tergovac.
– Vraz Stanko.
– Vukotinović Ljudevit, sudac sl. varm. križevačke.
200
– Zlatarović Roberto, podbiljež. sl. varm. zagreb.
– Zudermana Franjo, župnik u Samoboru.
– Šivitz Franjo, tergovac.

55
 – Šušković Josip, prefekt u orfanotrofiu biskupskom
– Smendrovac Josip, kapetan sl. i kr. grada Karlovca
205
– Gmaz Stepan, fiškal.
– Čubeković Josip, fiškal
– Juratović Josip, stolne cerkve zagreb. prevendar
– Erdödy Juraj, grof
– Štefan Josip, profesor i exhortator akademički.
210
– Fabac Pavao, targovac u Zagreb.
– Tkalčić Stepan, gradjanin.
– Milašinović Franjo, Dr. i prof. bogosl. u sem. biskup.
– Hatz Pavao, tergovac.
– Ostoić Henrik, fiškal.
215
– Culifaj Mirko, eksaktor sl. varm. zagreb.
– Kerolyi Ljudevit, sudac sl. varm. zagreb.
– Banek Ivan, adjunkt komisariatski kod General-komande Horvatske.

[fol. 126]

Sadržaj priloga pod -////-

„Osnova Matice ilirske“. – Prigodom osmoga obćenitoga sabora društva čitaonice ilirske zagrebačke, dana 10. i 11. veljače (Febr.) t. g.
obdaržavanoga, blagoizvolio je presvetli g. grof. Janko Drašković od Trakoštjana, c. kr. komornik i sjajnoga reda sv. Stepana ugrasti. vitez itd. kao
predsednik istoga družtva u svojem govoru, predmet sledećega sadaržaja predložiti:
„Najpoglavitia svarha družtva našega jest: nauk i knjiženstvo u našem narodnom jeziku razprostranjivati i priliku mladeži našoj dati,
da se domorodno izobrazi. Unamo najviše spada utištenje varstnih knjigah za priličnu cenu. – Mi imademo mnogo starih i glasovitih delah iz
XVI. I XVII. stoletja, – kad još nemačka literatura u zibci biaše: Čubranovića, Ranjinu, Zlatarića, Gundulića, Palmotića, Gjorgjića i mnoge ine.
Ove dakle našim organičkim (glasoskodnim) pravopisom preštampati želja je jednoglasna svih onih, kojim su ove stare klasičke po duhu
i ukusnoj krasoti jednako dične knjige poznate. Ovim putem bi se samo slavu u književnom svetu postigli; nego bi takodjer i našim domačim
novim spisateljem, koji verstno kakovo delo sastave, znatnu pomoć dali.
Ali za praktički iliti delotvorno ovu našu pravednu želju izpunit, trebala bi jedna glavnica, kojom bi tiskarnu našu podbočiti mogli, od
koje vlastnik g. Dr. Ljudevit Gaj naš prevredni sučlan i starešina mnogo znatnih starih rukopisah u našem narodnon jeziku svojim trudom i
troškom iz dalekih krajevah pribavio jest. Ova dela,
[fol. 127]
kad istom na svetlost izidju, bit će u pravom smislu dika i ponos našega inokupnoga nesamo ilirskoga, da li celoga slavjanskoga literarnoga
sveta.“
„U ovako ugodnom stanju literature naše položeni, mogli bi stalnom glavnicom providjeni preštampljivanje starih klasikah ilirskih,
a najpače dubrovačkih, početi ter medjutim i ine proizvode naših noviih verstnih spisateljah u kolo toga izdavanja primati, i tako iz prodanih
knjigah glavnicu opet nadoknaditi. I budući veoma štovani, preosvetjeni gospodin biskup djakovački Josip Kuković, u ovo ime već 400 for.
srebra, – koji se u našoj deržavnoj blagajnici nalaze, – žertvovao jest, i ini častni domorodci iz različnih krajevah, kako je to stranom jur u
naših narodnih novinah objavljeno, preko 60 for. srebra rodoljubno prinesoše: zato bi scenio, da se najboljim putem jošte toliko od drugih
domorodacah sabere. Tim, kad ovaj velevažni predmet u vaša domo- i rodoljubna nedra podžem, molim vas serdačno, da o načinu umožavanja
glavnice ove većati blagoizvolite.“
U sled toga velevažnog predloga gosp. grofa predsednika družtva, i posle znamenitih prigodom gorispomenutoga sabora čitaonice
ilirske zagrebačke, gledeć podignutja unapredjenja i uklonjenja zaprekah literature naše uzaimno daržanih govorah da je naime poradi zločestog
tergovačkog saveza u domovini našoj i u pomanjkanju rodoljubivih knjigoteržacah, koji bi štampane knjige berzo medj narodom razprostranili i
time potrebite troškove tiska iz prodanih knjigah nadoknadili, silno potrebito, obćenitimi rodoljubivimi prinesci nekakvu pomoćljivu glavnicu za
tu sverhu utemeljili bi jednodušno zaključeno: da se u Zagrebu na primer slavjanske naše bratje čekah, koji takovu blagajnicu u Pragu
[fol. 128]
jošte početkom god. 1831. pod imenom „Matice česke“, a jednokervna, ilirska bratja naša Serblji u austrianskih deržavah živući – osobito
za takovu sverhu družtvo premilostiovm kraljevskom odlukom od 10. studenoga (Nov.) 1836. potverdjeno, utemeljiše, – spodobna pomoćljiva
blagajnica pod skerbjom družtva čitaonice ilirske zagrebačke i pod naslovom, Matica ilirska ustanovi, koje pravila u sledećih člancih sastoje:

56
 1. Iz novčanih darovah, kojih ljubitelji domorodne literature prinesu, utemeljit će se blagajnica pod imenom „Matice ilirske“ tim načinom,
da se jedna hiljada (1000) forintih srebra, koja u blagajnicu prispie, odmah u posao obrati tako, da se posle za priličnu cenu prodanih knjigah i
objavljenih tiskarskih i inih potrebitih trošakah uložena glavnica opet na koliko moguće uzbude, natrag povrati.
Iz ostalih pako prinesakah rast će glavnica i davat će se na kamate iliti interese tim načinom, da će se posle potrošene više spomenute
hiljade forintah, samo kamate od znamenite jur glavnice na izdavanje koristnih knjigah upotrebiti moći.
2. Blagajnica ova ustanovljava se jedino na taj cilj da se izdavanje starih klasikah ilirskih poduzme, a medjutim i ine u obće koristne knjige
u narodnom jeziku, koje odbor za dobre iznajde, na tošak blagajnice ove izdadu.
3. Družtvo čitaonice ilirske zagrebačke imat će brigu i nadzor verhu te domorodne blagajnice pod upravom posebnoga odbora
[fol. 129]
i opraviteljstvom jednoga izmedju svojih članovah, koji će novce na tu sverhu rodoljubivo prinesene primati i račune svakoga godišta na
obćenito domorodacah znanje družtvu više spomenute domorodne čitaonice polagati.
4. Svaki i najmanji dar, koi se „Matici ilirskoj“ rodoljubivo požertvuje, bit će sa zahvalnostju primljen; tko ipak ne manje od 50. for.
srebra ili na jednoć položi, ili se obveze, da će na deset rokovah iliti terminah kroz pet godištah, svake pol godine po pet forintih srebra platjajući,
urečcni dar podpuno položiti, zvat će se utemeljiteljem, „Matice ilirske“ i dobivat će po jedan iztisak od svih manjih knjigah, koje se troškom
Matice izdadu, badava, a većje koje više troškovah iziskuju za pol cene. Tko jednu godinu zanemari na urečeni rok svoj obećeni dar prinesti,
izgubit će sva prava utemeljitelja Matice ilirske.
5. Imena svih utemeljiteljah i podpirateljah Matice ilirske i sa njihovim prinesci obelodanit ćedu se posredstvom tiska svakoga godišta na
obćenito znanje; posebni pako prinesci objavljat će du se od vremena do vremena putem narodnih novinah ilirskih.
6. Za odbor, koi će u smislu § 3. svekolike brige nositi: koje i kakove će ae knjige izdavati, kako se imadu urediti i za koju cenu će se
tiskati i prodavati? itd. izabrani su od družtva čitaonice ilirske zagrebačke sledeća gg. domorodci: Dr. Ljudevit Gaj, kao predsednik odbora; Pavao
Štoos, tajnik nj. eksc. g. biskupa zagrebačkoga; Dr. Dimitria Demeter; Antun Mažuranić profesor; Ljudevit Vukotinović i Vekoslav Babukić, kao
članovi odbora.
[fol. 130]
Za blagajnika izabran je g. Aleksa Vancaš, doktor medicine.
7. Prineske će primati u Zagrebu gosp. prie spomenuti blagajnik i u čitaonici tajnik družtva, gde će se takodjer svakomu p. n. gosp.
darovniku prinesak namirom posvedočiti. Izvanjska gospoda p. n. darovnici neka izvole sovje prineske: „Na ravniteljstvo družtva čitaonice ilirske
zagrebačke“ upraviti.
– U Zagrebu dana 12. ožujka (Mar) 1842. – Od ravniteljstva družtva čitaonice ilirske zagrebačke: Grof Janko Drašković, v. r. predsednik
družtva; Franjo Zengeval, v. r. starešina; Dr. Ljudevit Gaj v. r. starešina; Dr. Dimitria Demeter v. r. starešina; Pavao Stoos, v. r. kao član odbora
Matice ilirske; Dr. Aleksa Vancaš v. r. kao blagajnik Matice ilirske; Vekoslav Babukić v. r. tajnik družtva“.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

25. Sjednica starešinska

U Zagrebu dana 26. kolovoza 1843. u čitaonici, u kući pl. g. Demötörffya, u dugoj ulici – pod predsedom presvetloga g. grofa Janka
Draškovića i u pribitnosti p. n. gospode starešinah: Dra Ljudevita Gaja; Jakoba Užarevića Dra medicine, Dra Aleksa Vancaša, kao blagajnika
Matice Ferdinanda Žerjavića fiškala kao fiska Matice i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva bila je starešinska sedinica, u kojoj
1. Predloži g. Dr. Aleksa Vancaš prošnju Josipa Pirlingera gradjanina zagrebačkoga, u pivarskoj ulici u sovjoj kući stanujućega, u ime
[fol. 131]
500 for. srebra iz Matice. Za obavestit se, da li kuća, koju kao pupilarni zalog sa parvom intabulaciom u ime višespomenute sume zapisati
obećaje, vrednost toliku u sebi sadaržaje, bihu udilje iz sedmice izaslani gospoda: Dr.Vancaš kao blagajnik matičin i Ferdinando Žerjavić kao
fiskus Matice, da istu kuću u pivarsko ulici razvide.
Po času dojde višespomenuti g. fiskus Žerjavić i javi, da je kuća višerečenog prosca malena i podarta i da pupilarne sigurnosti
nesadaržaje tim manje, čim je već 1000 for. srebra nadju u varoškoj dužničkoj knjizi zapisano.
Tim bi prošnja višerečenoga gradjanina Josipa Pirlingera odbijena.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

26. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 31. kolovoza godišta 1843. u čitaonici, u kući pl. g. Juraja Demötörfya u dugoj ulici, – pod predsedničtvom presvetloga
g. grofa Janka Draškovića i u nazočnosti p. n. gg. Starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika kao družtvenog podpredsednika; – Dra. Stepana
Pogledića prepošta od Glogovnice i župnika varoškoga; Dra. Ljudevita Gaja; Antuna Vakanovića sl. varm. zagr. velikoga fiškala; Ferdinanda
Žerjavića, fiškala i fiska Matice; Dra. Alekse Vancaša kao blagajnika Matice i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva bila je sterešinska sednlca,

57
gde je pretresano bilo i zaključeno:
1. O tom, koliko je već g. Dr. Ljudevit Gaj iz blagajnice matičine u ime štampanja Gunduličevih delah novacah primio?
[fol. 132]
I kad bi po g. blagajniku Matice dokazano, da je g. Dr. Ljudevit Gaj izvan onih 440 for. srebra, koje je jošte lani iz blagajnice digao,
za zasluge štamparie do 50 for. srebra primio; i da je povarh toga štamparia jošte do 150 for. srebra zaslužila, bi odlučeno, da mu se toliko iz
blagajnice isplatiti može.
2. Budući da je u dvanaestom obćenitom saboru družtva čitaonice, dana 23. kolovoza t. g. daržanom, po članku 2. zaključeno, da se slika
Gundulićeva u Beču litografirati dade, čim bi se dela Gundulića jošte većma ukrasila bi odlučeno: da u to ime sve potrebite troškove g. blagajnik
Matice, Dr. Aleksa Vancaš, iz blagajnice matičine izplatiti može.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

27. Sednica starešinska

U Zagrebu 24. rujna godišta 1843. u čitaonici, u kući pl. g. Jurja Demötörffya, u dugoj ulici, biaše starešinska dvadeset i sedam sednica
pod predsedom prečastnoga gosp. Mate Vukovića, opata i kanonika stolne crkve zagrebačke i kao podpredsednika družtva i u nazočnosti p.
n. gg. starešinah: Dra Ljudevita Gaja; Dra medicine Alekse Vancaša kao blagajnika Matice; Ferdinanda Žerjavića ffiškala, kao starešine i fiska
Matice; Dra medicine Jakoba Užarevića i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva čitaonice, gde su se čitalr prošnje u ime novacah matičinih i to:
1. Čitana je prošnja Sandora i Margarete Berdarića suprugah, molećih 600 for. srebra iz blagajnice Matičine u zajam i na kamate na dve
ili više godinah.
[fol. 133]
Odlučeno: Premda bi starešinstov družtva čitaonice gosp. Šandoru Beradriću kao obće poznatomu poštenomu čoveku,
gradjaninu i varlomu domorodcu dragovoljno gorirečenu sumu novacah iz blagajnice odlučilo: sa svim tim imajući neprestano pred
očima sveti cilj zavedenja Matice narodne izakona najglavniega istoga zavedenja: da se nikomu novci iz blagajnice neodlučuju, gde
podpune pupilarne sigurnosti t.j. dvostruke vrednosti u hipoteci neima, nemogaše odlučiti parvo: što nije prilog varhu intabulacie
zakonito iz sednice magistratualske izdan; drugo: što ista kuća proti ognju nije osigurana a tretje, što je u najglavnie, što podpune
pupilarne sigurnosti – to jest dvostruke urednosti – ako bi u zlu slučaju dobubnja došlo – u hipoteci neima, budući da je na istu kuću
već – 988 for. srebra intabulirano.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

28. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 16. listopada godišta 1843. u čitaonici, u kući pl. g. Jurja Demötörfya u dugoj ulici, bila je starešinska sednica pod
predsedom prečastnoga gosp. Mate Vukovića, opata i kanonika stolne carvkve zagreb. i kao predsednika družtva čitaonice zagr. i u nazočnosti p.
n. gospode starešinah: Dra Stepana Moysesa, profesora mudroljubja; Antuna Vakanovića, velikog fiškala sl. varm. zagreb. Dra Dimitrie Demetra;
Dra Alekse Vancaša kao blagajnika Matice i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva čitaonice, gde
[fol. 134]
1. Bi predložena ukupna prošnja Luke Špinderka, sl. varm. zagreb. začastnoga jurasora i Ivan Mundjaka iste sl. varm. kirurga, stanujućih
u Sv. Ivanu, u ime 600 for. srebra na kamate iz blagajnice narodne Matice.
Starešinstvo uputjeno po g. Dru i blagajniku Matice Aleksi Vancašu o pupilarnoj sigurnosti, koju višerečeni prositelji dati mogu, odluči
gore spomenutu sumu od 600 for. srebra njima na kamate dati tim boljma, čim se g. Ivan Mundjak obvezuje svake godine za povremeno
izplatjenje iste sumne novacah svake godine 100 for. srebra od svoje godišnje platje, koju iz kase sl. varm. zagreb. diže, odpustiti.
2. Istom prilikom predstavljena je i prošnja gospoje Ane udove Žunićeve, gradjanske u Zagrebu u pivarskoj ulici u svojoj kući stanujuće,
u ime 150 for. srebra na kamate iz Matice narodne.
Ista gospoja u ime spomenute sumne od 150 for. srebra, koju iz blagajnice narodne Matice traži, za pupilarnu sigurnost zapisuje na parvu
intabulaclju svoju kuću.
Starešinstvo uputjeno prie o pupilarnoj sigurnosti, koju gorirečena gospoja daje, odluči, da joj se željna sumna na zakonitu
obligaciu iz blagajnice odbroji.
po Vekoslavu Babukiću
tajniku družtva
[potpis]

[fol. 135]

58
29. Sednica starešinska
U Zagrebu 22. Listopada 1843. u čitaonici, u kući pl. g. Jurja Dömöterffya – dugoj ulici – pod predsedom presvetloga g. grofa Janka
Draškovića i u pribitnosti p. n. gg. Starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika stolne carkve zagrebačke kao podpredsednika družtva; Dra.
Stepana Pogledića, prepošta od Glogovnice i župnika varoškoga; Dra. Ljudevita Gaja; Antuna Vakanovića; Dra. Dimitrie Demetra; Antuna
Mužuranića profesora; Dra Alekse Vancaša, kao blagajnika Matice; Ferdinanda Žerjavića Fiškala kao fiska Matice; Dra Jakoba Užarevića i
Vekoslava Babukića, kao tajnika družtva biaše daržana. sednica starešinska, gde bi sboreno o različitih predmetih tičućih se unapredjenja
narodonoga knjiženstva napose pako:
1. O Gundulićevih delih, koga se pod tiskom jošte nalaze, bi pitanje stavljeno: da kada će na svet izići? Odgovor bi: da će namenjena
parva knjiga „Osman“ o iduće nove godine 1844. početku sigurno svetlost ugledati sada pako da se je uprav počeo tiskati više putih spomenuti
„Rječnik Osmana Gundulićeva „ koi će oko šest po prilici štampanih arakah iznesti, k tomu da će do konca meseca Studenoga t. g. i željna slika
slavnoga pesnika Osmanova iz Beča dopreti, gde je po naruku ovdašnjega knjigara Franje Suppana kod glasovitoga komenopisca. Kriehubera u
jedanaest stotinah litografirana. Po rečih istoga knjigara Supana – na koliko je iz dopisah sa svojim poslovodjom
[fol. 136
u Beču učinjenih sabrati mogao neće cena istoga litografiranja preko 150 for. srebra iznieti.
Ovom istom prigodom bi i pitanje stavljeno: tko će dela Gundulićeva, kad jur štampu ostave, primiti, utemeljiteljem Matice poslati i za
razprodavanje pobriniti se?
I kad se posle mnogoga razgovaranja izjasni, da nam domorodnih knjigarah posve manjka, koji bi knjige narodnim jezikom pisane u
domorodni svet razposlati, i to jošte za priličnu cenu razposlati u stanju bili: bi ponukan tajnik družtva, da rečena dela Gundulićeva iz narodne
tiskarne primi, vezanje kod knjigoveže opravi, i posle tako utemeljiteljem Matice svojim putem razošalje, kako takodjer i za daljnu prodaju
pobrine se, te u ovo ime obeća mu se za trud 20 na sto prida.
Tajnik i taj dosta težki posao na se primi, očitujući, da on tu brigu iz jedine ljubavi prama rodu i domovini i iz prizrenja
pouzdanja, koje sl. starešinstvo u njega polaže, na se uzima i da će po mogućnosti svojoj gledat, da očekivanju za dosta učini.
2. O najnoviem delu vrednog starešine našega Dra. Dimitrie Demetra pod naslovom „Teuta“ kao daljnjem nastavljanju njegovih
„dramatičkih pokušenjah“ bi reč zametnuta i on nazočan budući upitan: ne bi li isto svoje delo Matici za primernu cenu odpustio? Na što on
pripravnim se ukazavši reče: da će svaki štampani
[fol. 137]
arak po 10 for. srebra odpustio; celo pako delo, da će po prilici 12 štampanih arakah iznesti, i da je već u Beču cenzuru prošlo.
I time bi odlučeno, da se isti novi pesnički proizvod posle, kad jur Gunduličev Osman na svet izidje, od g. Dra. Dimitrie
Demetra prekupi, – što će po prilici arak po 10 for. srebra, kako gori bi rečeno, računajuć, do 120 for. srebra iznesti, – i u Beč, da se
štampa, pošalje, gde je jur i cenzura, kako nas je isti vredni spisatelj ubavestio, bez svakog oskrunjnja prošo.
Vekoslav Babukić
tajnik družtveni.
[potpis]

30. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 23. studenoga godišita 1843 u čitaonici, u kući pl. gosp. Jurja Dömöterffya – u dugoj ulici – pod predsedom presvetlog
gosp. grofa Janka Draškovića i u nazočnosti p. n. gg. starešinah: Mate Vuković, opata i kanonika kao podpredsednika družtva; Stepana Pogledića
prepošta od Glogovnice i župnika varoškoga; Stepana Mojsesa Dra. I profesora filozofije; Dra. Dimitrie Demetra; Antuna Mažuranića profesora;
Dra. Alekse Vancaša kao blagajnika Matice; Ferdinanda Žerjavića fiškala kao Matice fiska; Josipa Štajdahera sudca varoškoga i Vekoslava Babukića
kao tajnika družtva daržana je starešinska sednica, u kojoj kako sledi pretresano i odlučeno bi:
1. Štivena je bila prošnja gospoje Ivane Čačkovićeve rodjene grofice Šmideg takodjer i od strane supruga svoga Josipa Čačkovića u tome
sastojeća:
[fol. 138]
Ista gospoja grofica sa svojim suprugom menjali su se u imanjih svojih sa gosp. Vekoslavom Štanduarom, sudcem sl. varm. zagreb i sa
ostalom njegovom bratjim Štanduari za imanje Kerče, ležeće u sl. varm. zagreb, tim načinom: Budući da su imanja Omilje i Adamovec ležeća u
istoj spomenutoj sl. varmedji i na više rečene supruge Ivanu Čačković, rodjenu groficu Šmideg i na Josipa Čačković spadajuća, tako raztrešena,
da dvoje gospodarstvo potrebuje i s ne malim kvarom opravljati se dadu; imanje pako Kerče tako je od naravi položeno, da medju rečenimi
imanji Omilje i Adamovec sredinu zauzima: zato su se supruzi višerečeni Čačković sa bratjom Štaudvari pogodili: da ovi imanje svoje Kerče
rečenim suprugom Čačkovićem sa dugom na istom imanju ležećem od 4000 for. sr. od strane prečastnoga kaptola zagrebačkoga aktivnim, a
od gospode Štauduarah strane passivnim predadu; zato pako od suprugah Čačković jednu porciu imanja Omilje od svakoga duga prostu i čistu
primu, – kako se je to iz priklopljenog s ovom prošnjom zamenbenog kontrakta (cambium) medju jednom i drugom strankom i to pod 2gom i
3tjom točkom vidilo. –
Usled toga zamenbenog kontrakta dadoše višerečeni supruzi Čačković prošnju na ovo sl. starešinstvo u tom sastojeću: da bi ovo privoliti
izvolilo, čim bi se one dve hilljade forintih, koje u XIX. starešinskoj sednici dana 17. prosinca god 1842. istim suprugom Čačković na zakonske
kamate odlučene bišu, i koje su na
[fol. 139]
celo imanje Omilje na parvom mestu intabulirane, sa celoga imanja Omilja axtabulirale iliti izpisale i samo na jednu i to većju poeciu istog

59
imanja pripisale, tako da bi ona porcia, koja po znamenbenom kontraktu gospodi Štanduarom pripade, od svakoga duga prosta i čista ostala; s
druge opet strane da bi fond Matice, kako isti prositelji vele, većju pupilarnu sigurnost imao, ponudjahu isti supruzi imanje Kerče od Štanduarah
u zamenbu primljeno, na kojem, kako više bi spomenuto, 4000 for. srebra duga leži, i prečastni kaptol zagrebačke active a porodicu Štanduare
passive slišajućega te sada usled zamenbenog kontrakta na iste gorispomenute supruge Čačković prenešenoga.
Odluka: Starešinstvo imajući pred očima sveti cilj zavoda Matice narodne posle dužjeg promatranja stvarih sve misli na jednu
smisli: da u prošnju višerečenih štovanih suprugah Čačković nipošto privoliti nemože; jer bi time stanje pupilarne sigurnosti za Maticu
pogoršalo se, budući sade Matica na celo imanje Omilje parvu intabulaciu imade, a sa promenom morala bi se i sa drugom zadovoljiti.

po Věkoslavu Babukiću

tajniku

31. sednica starešinska

U Zagrebu dana 19. prosinca godišta 1843. u kući pl. g. Jurja Demötörffya, – u dugoj ulici – kao stanu čitaonice – pod predsedom
presvetloga gosp. Grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga i u pribitnosti p. n. gospode starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika, kao
podpredsednika družtva; Dra Stepana Pogledića, prepošta
[fol. 140]
od Glogovnice i župnika varoškoga; Stepana Moysesa, Dra i profesora filozofije; Franje Zengevala, dvornoga sudca biskupa zagrebačkoga;
Janka Briglevića fiškala; Ferdinanda Žerjavića kao fiska Matice; Dra. Ljudevita Gaja, i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva deržana je bila
starešinska trideset i perva sednica, gde se sledeća u pretresavanje uzeše i zaključiše.
1. Čitana je bila pismena odpoved pl. gje. Ivane Čačkovićeve, rodjene grofice Šmideg u imenu takodjer supruga svoga Josipa Čačkovića –
varhu kapitala od 2000 forintih srebra kojih isti štovani supruzi iz blagajnice Matičine prošastoga godišta meseca Prosinca u zajami po zakonskih
6 na 100 uzeše. Ista pako odpoved glasi od reči do reči ovako:
„Slavni Odbore, gospodo milostiva – Stranom radi zamembe imanja moga Omilja sa imanjem Kerče, kako prie nekoliko danah
slavnom odboru priobćih, koja zamemba samo on da, ako se Omilje od dugovah oslobodi, u život stati će stranom pako radi drugih
obstojateljstvah gospodarstva moga, – Slavnomu Odboru na prikazanoj meni milosti zajedno blagodareć, kapital onaj od 2,000 for.
velim dviuh tisućah forintov u srebru, koi prošaste godine u secu Prosincu (Dec.) iz fonda Matice ilirske po istomu slavnomu odboru
u posudbu na navodni interes dignula sam,
[fol. 141]
odpovedam, i tak isti kapital, kao i celi interes u naznačenom odpovednom terminu t.j. za pol godine od današnjega nižestavljenoga
dana računajuć položiti podpunoma zavežujem se.
U ostalom daljnjoj milosti izručajuć se ostajem sa dostojnim počitanjem u Zagrebu dne 25 a Novembra 1843.
– Slavnoga odbora službenica najpokornia Ivana Čačković, rodjena grofica Šmideg – u ime takodjer supruga Josipa Čačkovića“.
Ovu odpoved primi sl. starešinstvo time, da se višerečena glavnica od dve hiljade forintih srebra u mesecu Veljači po prilici na obćenito
znanje u novinah objavi i time na kamate ponudi, čim bi se za vremena ista glavnica opet u zajam dati mogla, da badava i bez ikakove koristi u
blagajnici neleži.
2. Ovom prilikom javi presvetli g. grof predsednik družtva sl. starešinstvu, kako g. Dr. Dimitria Demeter sučlan i starešina ovog častnog
družtva (zasada nenazočan u sednici) želi, da bi mu se 1000 for. velim slovom jedna tisuća for. srebra na zakonske kamate 6 na to uzajmila i kako
bi on u ime sigurnosti rečene sume svoju neku od 5000 for. aktivnu obligaciu, kod varoša – kako reče – na pervom mestu jur intabuliranu kod
blagajnika Matice gna. Dra.
[fol. 142]
Alekse Vancaša založio dok bi višerečenu sumu novacah opet natrag povratio.
U tu želju g. Dra Dimitrie Demetra po presvetlom g. grofu predsedniku ovde izjavljenu privoli celokupno starešinstvo time, da
g. fiskus Matice, Ferdinand Žerjavić, veće sigurnosti radi razmotri, gde i kako je spomenuta obligacia intabulirane i da u tom pervom
prigodom starešinstvo izvesti.
3. Očitovao je presv. g. grof predsednik, da će g. Vekoslav Frigan, fiškal, onih 500 for. sr. kojih je meseca travnja t. g. iz Matice na kamate
dignuo (vidi sednicu starešinsku XXII.) opet natrag povratiti se urečenimi kamatami i da se ti novci mogu odmah g. Dru. Dimitriu Demetru –
kako više u čl. 2. bi rečeno – u zajam dati.
4. Da se računi čitaonički do idućega obćenitoga sabora družtvenoga t.j. do 24. sečnja god. 1844. pregledaju i izvestje varhu toga
sabranomu društvu dade, bi uprošen g. starešina Janko Briglević, fiškal, koi i obeća, da će po želji sl. starešinstva do idućeg obćenitoga sabora
iste račune pregledati izvestje dati.

po Vekoslavu Babukiću

60
 tajniku družtva
[potpis]

[fol. 143]

32. Sednica starešinska

Godišta 1844., dana 11. sečnja u čitaonici – u kući pl. g. Demötörffya u dugoj ulici – pod predsedom presvetloga g. frofa Janka
Draškovića i u pribitnosti p. n. gg. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika; Stepana Pgledića prepošta od Glogovnice i župnika varoškoga;
Stepana Moysesa, Dra. I profesor filozofije; Ljudevita Gaja, Dra mudroljubja i urednika Narodnih Novinah; Antuna Vakanovića, velikoga fiškala
sl. varmedje zagrebačke; Ferdinanda Žerjavića fiškala kao fiska Matice; Alekse Vancaša, Dra medicine, kao blagajnika Matičinog i Vekoslava
Babukića, kao tajnika družtva bila je deržana XXXII. Starešinska sednica, u kojoj biahu posli matičini i čitaoničimi pretresani i odlučeno:
1. Fiskus matičin, g. Ferdinand Žerjavić, – predložio je neku obligaciu g. Dra. Dimitria Demetra aktivno slišajuču, koju će za nekoliko
danah intabuliratl dati kod ovdašnjega varoškoga magistrata, dok brat istoga g. Dra. Dimitrie Demetro nekoje samo dugove extabulirati dade;
ovu pako obligaciu namerava višespomenuti g. Dr. Dimit. Demetar kako u prošaste sednice trideset i perve bi rečeno – za prošenih iz Matice
1000 for. sr. kod blagajnika matičinog, g. Dra Alekse Vancaša, u zalog kao pupliarnu sigurnost metnuti.
Starešinstvo odluči pri odluci prošaste višespomenute starešinske sednice nepomično ostati.
[fol. 144]
2. Ovdašnji gradjanin i tergovac, gospodar Stevan Krestić, dade pismenu prošnju na starešinstvo ovo moleći da bi mu se iz blagajnice
matičine dve hiljade (2000) for. sr. u zajam odlučilo tim načinom, da on neke dve obligacie svoje, njega – Stevana Krestića passivno, a gospodara
Franju Baguna i groficu Emiliu Keglevićevu, aktivno slišajuće i kod ovdašnjega varoškoga magistrata na tretjem i četvertom mestu i to pervoga
sa 1500 for. srebra, a druge sa 500 for. sr. Intabulirane – na Maticu prenesti dade, a da se novci od 2000 for. sr. koje iz blagajnice matičine u zajam
iste, gorispomenute verovnike svoje izplati. – Za veću sigurnost prošene glavnice obećaje isti gorispomenuti prositelj, da će svoju na ovdašnjem
glavnom piscu „Harmici“ izvanom ležeću kuću – na koju su i prie spomenuto obligacie intabulirane – proti ognju osigurati dati.
Starešinstvo ovo promotrivški sve okolnosti i vidivši da u kući gorespomenutoga prositelja Stevana Krestića – pupilarne
sigurnosti imade tim više, čim obećaje, da će kuću svoju proti ognju osigurati dati, – odluči, ta blagajnik matice, g. Dr. Aleksa Vancaš,
istomu gospodaru Stevanu Krestiću 2000 for. srebra – čim toliko u kasi bude – odbroji, a od istoga višespomenute obligacie zakonskim
načinom u Maticu prenesene primi.
[fol. 145]
3. Dva plemića iz Velike u kotaru Jamničkom, u sl. varmedji zagrebačkoj, stanujući, rodjena bratja Pavao i Ivan Kerst. Čačkovići dadoše
takodjer prošnju na starešinstvo ovo u ime 150 for. srebra kao zajam iz Matice. Za sigurnost ponudjaju sve svoje zemlje oranice, sinokoše,
vinograde i šume, koje sve skupa polag sudbene procenbe, po p. n. g. Aleksandru Blažekoviću, velikom sudcu sl. varmedje zagrebačke učinjene,
imadu urednosti do 774 for. srebra.
Starešinstvo našavši dovoljnu sigurnost u višespomenutom imetku plemenite bratje gorerečenih Čačkovićah odlući, da se istoj
plemenitoj bratji 150 for. sr. polag zakonitih 6 na 100 u zajam dade – kad novacah u kosi bude – a obligacia od istih kod sl. varm.
zagrebačke intabulirana primi, za što će fiskus matičin, g. Ferdinand Žerjavić, i blagajnik g. Dr. Aleksa Vancaš skerb. uzeti.
4. Dodje u pitanje, da kada će se trinaesti obćeniti sabor ovoga družtva obderžavati noći? I budući da polag osnove čitaoničke 24. t. n.
radi nekojih osobnih uzrokah biti nemože: zato bi g. grof predsednik uprošen da neka on polag svoje volje, a imenito prigodom buduće velikog
spravišta varmedjskog obćeniti sabor ovoga družtva sazvati blagoizvoli.
5. Budući da „Osman“ Gundulićev di konca prošaste godine 1843 – kako bi obećano na svet izići nije mogao: zato
[fol. 146]
bi zaključeno, da se varhu toga dovoljno izjasnjenje i izpričanje u novinah na obćenito znanje dade – čim bi se gg. Utemeljitelji Matice
narodne upokojili i ublažili.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

33. Sednica starešinska

Godišta 1844., dana 22. veljače u čitaonici – u kući pl. g. Demötörfiy-a u dugoj ulici – pod predsedom presvetloga g. grofa Janka
Draškovića i u nazočnosti p. n. gg. Starešinah: Mate Vukovića, kanonika i opata, Stepana Pogledića prepošta od Glogovnice i župnika varoškoga;
Stepana Moysesa, Dra i prof. filozofije; Janka Briglevića, fiškala; Ljudevita Gaja, Dra mudr. I urednika narod. Novinah; Antuna Vakanovića,
velikoga fiškala sl. varm. zagreb; Ferdinanda Žerjavića, kao fiškala Matice: Alekse Vancaša, Dra medicine kao blagajnika matičinog i Vekoslava
Babukića, tajnika družtva bila je daržana trideset i tretja starešinska sednica, u kojoj bihu pretresani posli Matičini i to:
1. Blagajnik matičin g. Dr. Aleksa Vancaš pokazao je potanko stališ matičin, u kom se sada nalazi, sa svimi dohodki i troškovi. Na što

61
bi odlučeno, da se račun matičin za god. 1843 zaključi i kao pošastog godišta, tako i ovoga po prečastnom g. Mati Vukoviću, kanoniku i opatu;
zatim Ferdinanda Žerjavića kao fisku matičinom i Vekoslavu
[fol. 147]
Babukiću, tajniku družtva pregledaju i polag osnove matičine na obćenito znanje putem naših narodnih i ovdašnjih nemačkih navinah
ukupno objave.
2. U ime matičinih novacah na godišnje kamate dadoše prošnje sledeći:
a) Franjo Pokupčić, krojač ženskih opravah i gradjanin zagrebački u ime 300 for. srebra.
b) Supruzi Marko Mihajlović, krojač i gradjanin u ovdašnjem kaptolskom varošu i Katarina rodjena plem. Klemen u ime 200 for. srebra.
c) Martin i Barbara Dolovčak supruzi, stanujući u priv. Targovištu Krapini u ime 650 for. srebra.
Starešinstvo promatrivši sve višespomenute prošnje i našavši iz prilogah, da pupilarne sigurnosti nijedna dati nemože, zaključi,
da se iste prošnje odbiju.
3. Obligacia g. Dra. Dimitrie Demetra varhu 1200 for. srebra, – kojih iz Matice u zajam na godišnje kamate uze, I obligacia varhu
8.300 for. srebra istoga g. Dra. Demetra aktivno slišajuća kao zalog u Matičinu blagajnicu položena, predane su g. fisku Matičinom, Ferdinandu
Žerjaviću time, da se parva bolje stilizirana, a druga, da g. fiskus promotri i s fundualnom knjigom varoškom prispodobi: da bi svoju vrednost
bez ikakva pomanjkanja odaržati može.
[fol. 148]
4. Povela se je reč o ceni „Osmana“ Gundulićeva, budući da imade koi dan na svet izići. Starešinstvo razmotrivši troškove, koji su pri
izdanju višerečenog diela učinjeni, zaključi, da se jedan izgled na prostom papiru po dva for. srebra, a na finom po 2 for. 30 kr. prodavati imade.
Utemeljitelji Matice to se iz osnove razumie – dobit će na finom papiru kao uzdarje bez ikakve platje.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

34. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 28. ožujka godišta 1844. u čitaonici u kući pl. g. Jurja Demötörfya u dugoj ulici pod predsedničtvom presvetloga gosp.
Grofa. Janka Draškovića Trakoštjanskoga i u pribitju p. n. gg. starešinah: Mate Vukovića, kanonika i opata, kao podpredsednikah družtva Stepana
Moysesa, Dra i prof. mudroljubja; Franje Zengevala komesara biskupskoga; Josipa Štajdahera sudca varoškoga kao od strane pl. magistrata;
Ljudevita Gaja, Dra i urednika narodnih novinah; Ferdinanda Žerjavića, fiškala, kao fiškala matičinog; Dra Alekse Vancaša, parvod fisika sl.
varm. zagreb. i Vekoslava Babukića, advokata, kao tajnika družtvenog bila je daržana trideset i četvrta starešinska sednica u kojoj sledeće u
pretresavanje dodjoše:
1. Preduzele su se prošnje u ime matičinih novacah od sledećih:
[fol. 149]
a) Od presvetle gospoje Franje grofice Janka Draškovića, rodjene baronice Kulmer u ime 50 for. srebra
b) Josipa pl. Pažića, rodom iz svet. Ivana, krojača ženskih opravah i gradjanina zagrebačkoga.
c) Suprugah Josipa i Josipe Saidla iz Buševacah u ime 400 for. srebra.
d) Ivan Špoljar gradjanin i karznar ovdašnji u ime 500 for. srebra.
e) Franjo Baan, advokat i kontrolor (protunastojnik) štibrene kae grada Zagreba u ime 100 for. sr.
Na što bi odlučeno: da se gospoji grofici Franji Draškovićevoj 500 for. srebra odmah, a plemenitomu Josipu Pažiću onoliko,
koliko u blagajnici preostane, ostalo pako polag prošnje onda, kad u blagajnici novacah bude, izplatiti ima time, da se g. fiskus Žerjavić,
kad mu prilično bue, na licu mesta o sigurnosti hipoteke istoga Pažića osvedočiti nepropusti.
Ostalim prositeljem pod c, d, e i f bi prošnja prostim načinom odbijena, budući dovoljne sigurnosti neimade.
2. Bi zaključeno, da se od dela Gundulićeva Osmana, čim izpod tiskarne izide, troškovi
[fol. 150]
tiska podpuno izplatiti imadu. Istim načinom da se izplati posao knjigoveže, čim gotov bude.
3. Naposledku bi stavljeno pitanje: da kada će se polugodišnji sabor družtveni daržati? – Na što bi rok stavljen na 24 a Travnja t. g. te da
se to u novinah na obćenito znanje dostavi.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

62
35. Sednica starešinska
U Zagrebu dana 23. travnja 1844. u čitaonici – u kući pl. g. Jurja Demötörfya, u dugoj ulici pod predsedničtvom presvetloga g. grofa
Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika, viteza reda sv.Stepana ugarskoga itd. kaopredsednika družtva čitaonice zagrebačke i u
nazočnosti p. n. gospode starešinah: Mate Vukovića opata i kanonika kao podpredsednika družtva; Dra. Alekse Vancaša, parvnog fizika sl. varm.
zagreb. i blagajnika Matice; Dra. Ljudevita Gaja, urednika novinah horvatskih slav. dalmatinskih; Antuna Mažuranića. profesora; Dra. Jakoba
Užarevića i Vekoslava Babukića, kao tajnika družtva daržana je bila trideset i peta sednica starešinska, u kojoj sledeća zaključena biše:
1. Pitanje je stavljeno bilo radi cene od Dielah Ivana Gundulića knjige parve Osmana, koje uprav izpod tiska izide; zatim radi načina
razprodavanja i razpošiljanja istoga dela utemeljiteljem Matice po kom i u kojoj slici?
[fol. 151]
Na što bi zaključak učinjen, da ostane cena, koja je jur u sednici XXXIII-oj čl. -om udarena t. j. da se jedan izgled na prostom papiru
po 2 for. a na finom po 2 for. i 30 kr. srebra prodavati imade.
Što se pako načina razprodavanja i razpošiljanja utemeljiteljem Matice, tiče, po kom i u kojoj slici bi takodjer odlučeno: da se ostane
pri naredbi u sednici starešinskoj XXIX. § 1. učinjenoj t. j. da tajnik družtva tu skrb na se uzme te da mu se u znak truda i trošakah 20 na sto
prida dade. Po tom da se utemeljiteljem Matice, koji su 50 for, sr, jur položili, knjige polufranc t.j. kožnog harbta, a obvezanim utemeljiteljem
u mekanom vezu na finom papiru dadu; za one pako, koji su više nego 50 for. srebra položili, da se sasvime u koži krasno svezane knjige sa
zlatnim obrubom dadu.
Za darove bi takodjer odlučeno, da se odličnijoj fospodi sasvime u koži krasno vezano (ganzfranz), a inače znatnim osobam s kožnim
harbtom (polufranc) krasno vezane knjige od Osmana Gundulićeva darivati imadu.
2. O Dra. Dimitrie Demetra, prevrednoga starešine družtva najnoviem dramatičkom delu kao nastavljenju njegovih dramatičkih
pokušenjah, „Teuta“ nazvanom, o kom jur u srednici star. XXIX čl. 2. zaključeno bi, da se od gosp. vlastnika kupi i čim „Osman“ Gundulićev
troškom Matice na svet
[fol. 152]
izide, da se u Beču štampati dade, gde je i cenzuru prošlo, bi iznova zaključak učinjen, da se o tom poslu potrebiti koraci načine. I tu
skarb uze na se sám g. Dr. Dimitrie Demeter sa g. profesorom Antunom Mažuranićem da svojim putem pro pitaju, po čem će se u Beču
isto delo štampati i dokle će moć gotovo biti? Čim propitaju, obećaše, da će u budučoj starešinskoj sednici obilno izvestje o tom poslu dati. A g.
blagajniku bi naloženo, da potrebite troškove izplatiti imade.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

Trinaesti obćeniti sabor

Godišta 1844., dana 24. travnja u čitaonici – u kući pl. Jurja Demötörfya, u dugoj ulici – pod predsedničtvom presvetlog gosp. grofa
Janka Draškovića Trakoštjanskoga c. kr. komornika i viteza reda sv. Stepana ugarskoga itd. bi obdaržavan trinaesti obćeniti polugodišnji sabor
družtva čitaonice zagrebačke, koga isti presvetli g. grof predsednik kratkim nu krepkim govorom otvori govoreći, na koliko je potrebito u
domorodnom poduzetju stalnosti i neumornoga delovanja, za da se prava izobraženosti i po njoj željno blagostanje domovine u svakoj struci
pribavi. Zatim predje presvetli g. grof predsednik družtva u govoru svome na zaključke, koji su prošastog dvanaestog obćenitog polugodišnjeg
sabora, dana 23. kolovoza god. 1843 učinjeni, te dade naloga
[fol. 153]
tajniku družtvenom, da jih javno sakupljenomu družtvu pročita. Sastoje pako isti članci ponajviše iz naredbah tičućih se izdanja Osmana
Gundulićeva. I budući da je isto delo jur beli svet ugledalo, tim se učinjene naredbe ovaršene i pitanje rešeno.
Novu potornost uzbudio je članak 5. istoga dvanaestog polugodišnjeg sabora, delujući o narodnom muzeumu za koi visokoštovani
domorodac g. Stepan Mlinarić 1500 kom. knjigah i 700 kom. starinskih novacah obeća. Ali budući da zbiljno podignutje narodnoga muzeuma na
političke oblasti t.j. na slavne vermedje i daržavni sabor kraljevinah Horvatske, Slavonie i Dalmacie spada: zato bi na ovo mesto dalnje pretresanje
ovoga predmeta presečeno i stvar za celu domovinu našu tako važna onoj gospodi sučlanom družtva ovoga vruće preporučena, kojih upliv i reč
kod političkih oblastih važe.
Po dovaršenom objavljenju članovah od prošastoga polugodišnjega, dvanaestog obćenitog, sabora javi tajnik družtva sledeće jošte:
1. Kako je slavno poznati pisac „Slovenskih Starožitnostih i Slavanskog narodopisa“ Dr. Jos. Pavao Šafarik, c. kr. cenzur knjigah i čuvar
c. kr. biblioteke u Pragu svojim neumornim nastojanjem iz jedine ljubavi prama procvetanju i napredku naše mladjane jugoslavjanske literature
od najuglednijih pisacah i inih prevrednih gradjanah
[fol. 154]
naše česke bratje do 210 for. sr. sabrao i u našu Maticu prinesao, čim se je sa gorihvaljenom gospodom českom na broju njih šesnaest
kao utemeljitelj Matice naše upisati blagoizvolio.
2. Kako je g. Antun Jaroslav Vrtatko, odhranitelj barona Hildeprandta u Pragu darovao družtvu našemu i po njem budućemu narodnomu
museumu jedan stari veoma dobri rukopis od Osmana Gundulićeva.
3. Kako je g. Juraj Jurinić, župnik na Osekovu, u biskup. zagrebačkoj, darovao družtvu makinu električku.

63
 Na što bi jednoglasno i s očitim veseljem zaključeno, da se svojkolikoj gorihvaljenoj gospodi darovnikom od strane družtva
najpristojnia zahvalnost očituje, osobito g. Dru Jos. Pav. Šafariku i po njem ostaloj gospodi českoj, koji toliko nagnutje prama našoj
litetaturi ne samo rečju, da bi i činom pokazuju.
Ovom prigodom bi takodjer objavljeno pet novih članovah, koji su od prošastoga sabora do danas u družtvo naše pristupili.
I time se davarši sabor sa obćenitim uzklicanjem: Da Bog poživi presvetlog gospodina grofa predsednika na korist domovine jošte
mnogo letah!

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

[fol. 155]

36. Sednica starešinska

U Zagrebu 25. sarpnja 1844. – u čitaonici – u kući pl. Jurja Demötörffya, z dugoj ulici, – daržana je bila trideset i šesta starešinah sednica
pod predsedom pres. gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga i u pribitnosti p. n. gg. starešinah: Mate Vukovića opata i kanonika kao
družtvenoga podpredsednika; Stepana Pogledića, prepošta i župnika varoškoga; Franje Zengevala, komesara biskupskoga; Ferdinanda Žerjavića,
fiškala; Ljudevita Gaja urednika narod. novinah; Antuna Mažuranića profesora; Antuna Vakanovića, velikoga fiškala sl. varm. zafreb.; Dra Alekse
Vancaša, parvog fizika sl. v. zagreb. i Vekoslava Babukića, advokata kao tajnika družtva, gde sledeća pretresavana i odlučena biše:
1. Iz Matice narodne prosiše na posudbu u zakonite kamate 6 na sto sledeći:
a) Juraj Sojka, gradjanin zagreb. 500 for.
b) Jakob Prettner, gradj. i knjigoveža – 500 for.
c) Ferdinand Makanec, sl. varm. zagreb. arhivar i bilježnik kao brat svoga Adalberta sekvestara 150 for.
d) Različiti prosti plemići i to: Toma Kovačević iz Jamnice 150 for; Mato Kašnjar iz Mostara 150 for; Josip Pažić 100 for;
Odlučak: Parvoj dvojici pod a) i b) bi prošnja poradi nedostatka pupilarne sigurnosti prosto odbijena.
[fol. 156]
– Što se tretjega pod c) tiče – naime g. Ferdinanda Makanca– bi odlučeno, da mu se 150 for. sr. pod pogodbom dade tako: da
ili dopuštenje dobie od skupštine sl. varmedje zagreb. ili neka (kaventa) stavi.
Prostim plemićem bi takodjer odlučeno pod nagodbom svakomu 100 for. srebra, ako vlastitost svoga imanja podpuno dokažu,
ali ako su u nerazdeljenom jošte stalištu, da se i njihovi sudionici u obligacii podpišu i zavežu.
2. Pitanje bi stavljeno: koliko da se dade honorara g. Josipu Kuretiću lektoru u Beču u ime korekture i inih obskerbljenjah oko „Teute“
dramatičkog dela od Dra Dimitria Demetra – što Matica na svoje troškove izdaje?
I bi odlučeno, da mu se ta sada 20 for. srebra dade – a kad delo bude gotovo i g. Kuretić račune o troškovih položi, zadaržaje
si starešinstvo vlast trudove spomenutoga gospodina primerno nadariti.
3. Ovom prigodom bi takodjer odredjeno, da se nekojoj većjoj gospodi – zaštitnikom i prijateljem našega naroda i jezika – kanoti: p. n.
arcivojvodi Ivanu u Gradcu p. n. arcivojvodi Franji Dragutinu u Beču; p. n. arcivojvodi grofu Kolovratu ministru u Beču.; p. n. arcivojvodi Luki,
u Italiu; p. n. arcivojvodi Rajačiću mitropolitu u Karlovcih – krasno vezan izgled Osmana Gundulićeva kao za znak visokog štovanja od strane
družtva pošalje.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

[fol. 157]

37. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 30. kolovoza godišta 1844. – u čitaonici, u kući pl. g. Jurja Domötörfya, u dugoj ulici – daržana je bila trideset i sedam
sednica starešinska družtva čitaonice zagrebačke pod predsedom presvetlog gosp. grofa Janka Draškovića od Trakoštjana c. kr. komornika itd.
i u pribitnosti p. n. gg. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika kao podpredsednika družtva; Stepana Pogledića, Dra mudroljubja, prepošta
B.D.M. Glogovničke i župnika varoškoga; – Janka Briglevića fiškala; Antuna Vakanovića, velikoga fiskala sl. varm. zagreb. – Dra Ljudevita Gaja,
urednika narodnih novinah: Ferdinanda Žerjavića fiškala, kao fiskusa matice; Alekse Vancaša dra. med. i pravog fizika sl. varm. zagreb. kao

64
blagajnika matice; Josipa Štajdahera, sudca sl. i kr. varoša zagrebam. kao od strane sl. magistrata i Vekoslava Babukića, advokata, kao tajnika
družtva – kojom prigodom pretresavana i zaključena bihu sledeća:
1. Odlučeno je, da se ovdašnjemu plemiću Antunu Vugriničku, stanujućenu u svojoj kući, u svilarskoj ulici, na njegovu prošnju 150 for.
sr. iz Matice u zajam na zakonite kamate odbroji.
2. Ovdašnjemu varmedjskomu komisaru od predpregah, g. Lozertu, prosećemu iz Matice narodne na zakonite kamate 400 for. sr. bi
prošnja odbijena poradi pomanjkanjah novacah u kai matičinoj.
[fol. 158]
3. Povela se je reč i računih čitaonice. Blagajnik izvesti, da imade mnogo reštanciah. Na što bi zaključeno, da se reštancie, čim prie bude
moguće, saberu, i ako bi medjutim čitaonica u potrebu došla, da se tada na asignaciu presvetlog g. predsednika družtva iz Matice 100 for. sr. u
zajam uzeti može.
4. Promena stana. Očituje g. dr. Ljudevit Gaj, starešina družtva, koji je u kući Dömötörffya evoj celi stan u drugom katu na svoj račun
najmio, i jedan dio istoga stana, iz triuh sobah sastojeći, družtvu ovomu za 160 for. srebra, odpustio, da on Gaj, želi svoj stan prostraniim učiniti,
čim bi se naravno družtveni použiti morao. Na ovo nemogaše starešinstvo u ime celoga družtva privoliti. Tom prilikom očituje se takodjer, da
je u kući gdje grofice Ane udove Sermage u poštarskoj ulici pod brojem 58, stan od pet sobah prazan i pri podu nalazeći se, te da se za 180 for.
srebra na godinu dobiti može. Starešinstvo s podpunim privoljenjem g. dra Ljudevita Gaja odluči, da se višerečeni stan najmi i da gg. Ferdinand
Žerjavić fiškal i Dr. Aleksa Vancaš kao odborni starešina u tom poslu sa gorespomenutom gospodaricom stana, naime Anom udovom groficom
Sermage pogodbu na tri godine zasebice učine. Na što se gg. spomenuti odborni starešine i obvežu.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

38. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 8. listopada godišta 1844. – čitaonici – u kući gje Ane udove grofice Sermage u Poštarskoj ulici pod br. 58 – biaše 38.
(trideset i osam) starešinska sednica
[fol. 159]
sl. družtva narodne čitaonice zagrebačke pod predsedom presvetloga gospodina grofa Janka Draškovića od Trakoštjana i u pribitnosti p.
n. gg. starešinah: Stepana Pogledića, dra mudroljubja i prepošta B. D. Marie Glogovničke i župnika kod sv. Marka u Zagrebu; Dimitrie Demetra,
dra. medicine; Ljudevita Gaja, dra mudroljubja i urednika narodnih novinah; Antuna Vakanovića, velikoga fiškala sl. varm. zagrebačke; Aleksem
Vancaša, dra medicine i parvog fizika sl. varm. zagreb. kao blagajnika Matičinog; Ferdinanda Žerjavića, fiškala kao fiska matičinog i Vekoslava
Babukića, advokata, kao tajnika i blagajnika družtva, gde se je o sledećih predmetih većalo i zaključilo:
1. Izvestiše gg. starešine: Dr. Aleksa Vancaš i Ferdinand Žerjavić, fiškal, kako su oni kao odborni starešine polag danoga im naloga od
starešinske sednice 37-me §. 4. u ime sadašnjeg stana družtvenog pogodbu učinili na tri zasebice sledeće godine sa gospodaricom stana gjom.
Anom udovom groficom Sermage tim uvetom, da se svake godine 180 for. srebra platja i to na svaki četvart godišta unapreda po 45 for. srebra.
Starešinstvo odobri pogodbu i očituje svoju podpunu zadovoljnost nad prikladnostju i prostorom stana sastojećega iz potrebah, jedne
pristrošne sobice, komarice i kuhinje i k tomu spadajuće darvarnice.
2. Poslani računi iz Beča o troškovih „Teute“ t. j. dramatičkih pokušenjah knjige II. od Dra. Dimitrie Demetra, što je Matica naša tamo
na svoje troškove tiskati učinili, pokazaše: da ista knjiga sastoji iz 15 tabakah;
[fol. 160]
dakle polag ugodne učinjene.
1) G. Dru.Demetru honorar od svakoga tabaka 10 for. sr. računajuć čini 250 for.
2 ) Tiskarnici jermenskog manastira polag pogodbe tabak od 1000 exenplarah po 13 for. 30 k. srebra i 30 izgledah na velin-papiru, k
tomu jošte i pomanje troškove računajući polag izvornih računah čini 222 for. 6 k.
3) Knjigovežo Wallneru u Beču polag računah 35 for.
4) G. Dru, jos. Kuretiću honorar za korekturu i obavljanje celog posla u beču 30 for.
5) Za kiriu i poštarinu 25for.
po prilici ukupno iznaša 462 for. 6 k.
Tom prigodom odluči se, da g. Dr.Vancaš, kao blagajnik matičin, sve troškove izplatiti.
Istom prilikom povede se reč i o ceni od Teute, pod koju se prodavati imade. Na što proračunavši startšinstvo sve trošove na trud
razprodavanja potrebite, na ležeću u knjigah glavnicu, ter od te pripadajuće kamate dok se iste knjige razprodadu, kako takodjer odbivši 300
izgledah badavnih na temeljitelje Matičine, odlučio isto starešinstvo da se jedan izgled od Teute po 1 for. (jedan for.) srebra prodavati ima.
3. Na ustmenu prošnju g. dra. Ljudevita Gaja, da mu se u ime tiskarskih troškovah knjige druge delah Gundulićevih, što se sada pod
tiskom nalazi, četardeset (40) for. srebra iz Matice dadu, priovli starešinstvo i dade nalog g. dru. Vancašu, da istu sumu polag prošnje izplati.
4. Franjo Prugovečki, plemić od sv. Ivana, koi je jur dobio i u Matice zajam na zakonite kamate

65
 [fol. 161]
polag čl. 1. od stareš. sednice trideset i šeste 150 for, srebra prosi ovom prigodom po g. dru. Vancašu, blagajniku matičinom jošte pedeset
(50) for. srebra.
Starešinstvo razumevši iz ustah g. blagajnika matičinog da u imetku istoga prosioca pipilarne sigurnosti imade, odluči: da mu se prošenih
50 for. srebra slobodnog odbroje na zakonitu i običajnu obligaciu.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

39. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 29. prosinca godišta 1844., u kući gje. Ane udove grofice Sermage rodjene Novosel – u čitaonici daržana je bila
starešiinska sednica trideset i deveta pod predsedom presvetloga gospodina grofa Janka draškovića od Trakoštjana c. kr. komornika i viteza reda
sv. Stepana itd u nazočnosti sledeće p. n. g. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika kao podpredsednika družtva; Stepana pogledića; dra.
prepošta i župnika sl. i kr. grada Zagreba: Ljudevita Gaja, dra i urednika nar. novinah ; Dra. Dimitrie Demetra; – Dra Alekse Vancaša, parvog
fizika sl. varm. zagreb.; Ferdinanda Žerjavića fiškala i fiska Matice i Vekoslava Babukića advokata i tajnika družtva, u kojoj sednici sledeća
pretresavana i odlučena bihu:
1. Čitano je pismo g. Josipa Bunjika, vel. sudca sl. varm. požežke, upravljeno na presvetlog g. predsednika družtva, kojim g. Bunjik javlja:
kako nameravaju domorodne naše
[fol. 162]
zagrebačke čitaonice, te moli u imenu ondašnjih domorodacah, da bi i se naredbe i zakoni čitaonice naše kao na ugled tamo čime prie
poslali.
Na ovu preuljudnu prošnju, više spomenutoga gosp. Josipa Bunjika bi nalog dan tajniku družtva, da svekolike naredbe družtvene iz
protokola izvadi i čim prie moguće uzbude, tamo i po želji pošalje.
2. Bi već povedena o učenom družtvu, u ime kojega jošte godišta 1839. po uglednih domorodcih podpisana prošnja bi na nj. veličanstvo
poslana. Istu prošnju predao je u Beču na nj. vel. u imenu domorodacah naš vredni sučlan i starešina dr. Ljudevit Gaj. I da je ova prošnja od
previšenjg mesta na preuzvišeni ugarski konsilij iste gori spomenute godine 1839. u istinu odpravljena svedoci namira ovdašnje kr. tridesetnice
varhu platjenih poštanskih troškovah iz Beča do Budima, koju u rukuh imademo. Da nebi dakle ista prošnja usnula i utamanila se, bi zaključeno,
da se prijepis izvorne prošnje upravljene na nj. veličanstvo zajedno sa svimkolicimi prilozi svim sl. varmedjem naše horvatsko-slavonske
domovine priobći i oni se domoljubivo po ravniteljstvu družtva pozovu, neka bi one svojim poklisarom, koji na bližnji daržavni sabor horvatsko-
slavonski izaslani budu, naputak dali, da se poradi višespomenutog učenog družtva nova prošnja na nj. veličanstvo pošalje iz sredine sabora našeg
horovtskog-slavonsko-dalmatinskoga.
[fol. 163]
3. O daržanju dajdućeg polugodišnjeg sabora družtvenog bi odredjeno, da se odluka učini u parvom budućem starešinskom sastanku.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

40. Starešinska sednica

U Zagrebu dana 13. veljače godišta 1845. u čitaonici – u kući presvetle gospoje Ane udove grofice Sermage, rodjene Novosel u
poštarskoj ulici po br. 58 – daržala se je starešinska sednica četardeseta pod predsedom prečastnoga gospodina Mate Vukovića, opata i kanonika
stolne carkve zagrebačke, kao podpredsednika družtva i u nazočnosti sledeće p. n. gospode starešinah: Janka Briglevića fiškala; Dra. Dimitrie
Demetra; Ferdinanda Žerjavića fiškala fiškala kao fiska matičinog; Dra. Alekse Vancaša, parvog fizika sl. varm. zagreb. kao blagajnika matičinog
i Vekoslava Babukića advokata kao tajnika družtva, gde su pretresana i zaključena kako sledi.
1. Iz blagajnice matičine iskaše novacah na kamate sledeći:
a) Ivan Bedeković, veliki bilježnik sl. i kr. grada Zagreba 500 for. srebra.
b) Toma Kovačević, plemenitaš iz Jamnice 150 for. srebra.
c) I. Bittermann, gradjanin zagrebački, stanujući u Petrinjskoj ulici, 400 for. srebra.
d) Martin Červić, zidar u Zagrebu 600 for. srebra.
e) I. Schimdt, kamenodubac (Steinmetzer), gradjanin zagreb. 200 for. srebra.
f) Josip Kirin, gradjanin zagreb. 200 for. srebra.
g) Gjuro Smešnig, gradjanin zagreb 450 for. srebra.

66
 [fol. 164]
I bi odlučeno, da se dade:
a) G. Ivanu Bedekoviću kako gori 500 for. sr.
b) Bittermannu 400 for. sr.
c) Schimdtu 200 for. sr., kao sigurno pupilarno poručanstvo dokazujućim. Ostalim bi prošnja odbijena ponešto poradi
pomanjkanja pupilarne sigurnosti, a i poradi pomanjkanja novacah u blagajnici matičinoj.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

41. Sednica starešinska

U Zagrebu dana 22. travnja 1845. u čitaonici – u kući gdj. Ane udove grofice Sermage, rodjenje pl. Novosel u poštarskoj ulici pod br.
58 – bila je starešinska sednica četrdeset i parva pod predsedom presvetloga gosp. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika
i viteza reda sv. Stepana itd. i u nazočnjojski p. n. gg. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika st. c. zagreb. i kao podpredsednika družtva:
Josipa Štajdahera, sudca sl. i kr, grada Zagreba, kao od strane sl. magistrata; Ljudevita Gaja, dra. urednika narod. novinah; Alekse Vancaša dra.
med. i parvog fizika sl. varm. zagreb. kao blagajnika matičinog; Ferdinanda Žerjavića, fiškala, kao fiskusa matičinog; i Vekoslava Babukića tajnika
družtvenoga. Ovom prigodom bi o sledećih većeno i odlučeno:
1. Uzeti su upretres računi matičini za god. 1844. i posle dužega razbiranja bi nalog dan g. blagajniku matičinu, dru. Aleksi Vancašu, neka
bi obćeniti pregled računah i celi stališ matičin obilnie
[fol. 165]
izradio gledeć obćinstva, kojemu se računi od strane starešinstva putem tiska predati imadu.
2. Ovom prigodom javio je g. blagajnik matičin de. Aleksa Vancaš, kako je g. Juraj Pisačić Hižanovečki 300 for. srebra Matici za narodno
knjiženstvo darovao time, da iste novce kao glavnicu kod sebe zadaži i varhu njih kamate 5 do 100 na godinu platjam i kako je zakonitu obligaciu
varhu gorerečenih novacah izdao, – 15 for. srebra kao kamate na jednogodište odmah položio i privolio, da se gorespomenuta obligacia slobodno
intabulirati može.
Starešinstvo ovo privoli u višerečenu obligaciu i dade nalog g. blagajniku, neka bi ju čim prie intabulirati dao.
3. Učini predlog presvetli gosp. grof predsednik družtva, da bi se o tom većalo, kako bi našoj srodnoj bratji Slovakom u Ugarskoj na
njihov pismeni poziv i prošnju u uzdimuu pomoć pritekli, gde oni spodoban zavod našoj Matici za narodnu književnost pod imenom „Tatrina“
podignuše.
Starešinstvo promotrivši tu stvar zbiljnie, i koliko se s jedne strane uzraduje nad nadpredkom književnim naše srodne bratje:
toliko s druge strane sažali, da u ovaj par nemože, kako bi iskreno želilo u pomoć im priteći. Želi pako ovo starešinstvo, da bi, da bi
bratja naša Slovaci statuta t.j. pravila iliti naredbe svoga zavoda putem tiska i s očitim dopuštenjem pristojnoga poglavarstva na svet
izdali, i kad im to za rukom podje, da će tada ozbiljnie nastojati ovo starešinstvo, za uzdimno podpomaganje i bliže porazumljenje
obiuh gorespomenutih zavodah.
[fol. 166]
4. Podigne se reč radi ove prošnje, što ju je g. dr. Ljudevit Gaj, vredni starešina ovoga družtva jošte godišta 1839 u Beču, kao opunovlaštjeni
poslovnik u ime uglednih domorodacah ovih kraljevinah na nj. veličanstvo, našega premilostivoga cara i kralja predao poradi družtva književnoga
pod naslovom: „Družtvo za knjižestvo ilirsko u Zagrebu“.
Na što je dr. Ljudevit Gaj odgovorio i javio: kako je on istu prošnju na svoje mesto u istinu predao, te da je i 3 for. 6 kr. sr. u ime poštarine
i exspedicie platio što je isti rekuro bio poslan od uzvišene ugar. kabcelarie dvorne na namestničtvo ugarsko. Višespomenutu taksu reče, da je
platio kod ovdašnje glavne tridesetnice i da namiru u rukuh imade.
I na to bi zaključeno, da se parvanja prošnja na nj. veličanstvo ponovi i čim prie u Beč pošalje, gospodin pako Ferdinand Žerjavić fiškal
i fiskus matičin bi umoljen, da spomenutu prošnju sastavi i do 1. svibnja t. g. ovomu starešinstvu na razvidjenje predloži.
5. Tajnik družtveni, VekoslavBabukić, advokat, umoli presvetloga gosp. grofa predsednika i sl. starešinstvo, da bi mu dostojali
svedočanstvo izdao radi njegova vladanja i ponašanja od onoga doba, odkada kod ovoga slavnoga družtva služi t.j. od postanka
[fol. 167]
družtva iliti od godišta 1838. do dana današnjeg.
U ovo pravednu želju tajnikomu privoli starešinstvo u umoli g. dra. Ljudevita Gaja, starešinu, da višezahtevano svedočanstvo za tajnika
do 1. svibnja sastaviti i starešinstvu ga na razvidjenje podnesti izvoli.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

67
42.Starešinska sednica
U Zagrebu dana 26. travnja god. 1845. u čitaonici biaše starešinska sednica četardeset i druga pod predsedom presvetloga gospodina
grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga i u nazočnosti sledeće p. n. gg. stareštnah: Mate Vukovića, opata i kanonika, Franje Zengevala,
kurialnoga komesa biskupa zagreb; Janka Briglevića, fiškala; Antuna Vakanovića, velikoga fiškala sl. varm. zagreb; Ljudevita Gaja, dra. urednika
narodnih novinah; Dra. Dimitrie Demetra; Dra. Jakoba Užarevića; Dra. Alekse Vancaša, parvoga fizika sl. varm. zagreb. kao blagajnika matičina;
Ferdinanda Žerjavića, fiškala i fiskusa matičina i Vekoslava Babukića advokata kao tajnika družtva.
Prigodom ovom bihu u pretresavanje uzeti sledeći; predmeti:
1. Glede računah matičinih kako je već prošaste sednice 41 ve § 1. napomenuto – bi odlučeno, da jih sledeća gg. starešine: Mate
Vukovića, opat i kanonik; Janko Briglević fiškal i Antun Vakanović, veliki fiškal sl. varm. zagreb., Ferdinand Žerjavić fiškal i Vekoslav
[fol. 168]
Babukić s porazumljenjem g. dra. Alekse Vancaša, kao blagajnika matičina, pregledaju i za tisak prirede.
2. Nadalje bi odlučeno, da se odsele gospodi obvezani i utemeljiteljem matičinim, koji sa svojimi prinesci kasnie pristupe, samo one
knjige na uzdarje dadu, koje se na trošak, matičin poslie na svet izdadu, nego što su ista gospoda u broj utemeljiteljah se zapisala.
3. Da se parva dojduća starešinska sednica ima 1. svibnja t. g. daržati, i da do toga doba ima g. Ferdinand Žerjavić, fiškal prošnju na nj.
veličanstvo radi povelje za književno družtvo sastavili, kako bi prošaste sednice čl 4. urečeno.
Tako dokončano kako gore.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku družtva[portpis]

43. starešinska sednica

U Zagrebu dana 1. svibnja godišta 1845. u čitaonici daržala se je četardeset i tretja starešinska sednica pod predsedom presvetloga
gospodina grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga, c. kr. komornika i viteza reda sv. Stepana itd. i u nazočnosti p. n. gg. starešinah: Mate
Vukovića, opata i kanonika kao podpredsednika drzžtva; Stepana Pogledića, prepošta b. d. M. Glogovničke i župnika sl. i kr. grada Zagreba;
Franje Zenegevala, kurialnoga komesa biskup.; Ljudevita Gaja, dra. urednika narod. novinah; Antuna Vakanovića, vel. fiškala sl. varmedje zagreb.
Ferdinanda Žerjavića fiškala;
[fol. 169]
Alekse Vacaša, dra. med. i parvoga fizika sl. varm. zagreb. kao blagajnika matičina; Pavla Štoosa, vicearkidjakona i župnika na Pokupskom;
Vekoslavu Babukiću, advokatu kao tajniku družtva, gde se preuzeše sledeći predmeti.
1. Čitana je prošnja na nj. veličanstvo. našega premilostivoga cara i kralja Ferdinanda poradi zadobljenja povelje za „družtvo književstva
ilirskog u Zagrebu“, koju je polag naloga starešinstva od sednice 41 čl. 4. i sednice star. 42 čl. 3., g. Ferdinand Žerjavić sastavio.
Prošnja višespomenuta na nj. velič. bi po starešinstvu podpuno odobrena i odlučeno: da se ista prošnja ima čim prie na čisto prepisati i
po tom po svoj gospodi starešinah potpisati i na nj. veličanstvo čim prie odpraviti.
2. Zatim je čitano svedočanstvo za tajnika Vekoslava Babukića, koje od strane starešinstva sastavio u latinskom jeziku g. dr. Ljudevit
Gaj – kako u sednici 41 čl. 5. odlučeno bi – sledećega sadržaja:
„Nas societatis Lectoriae nationalis zagrabien sis Praeses, Vice – Praeses, caeterague dirigentia commembta, od legitimam regnisitionem
Domini Aloysii Babukić, xurati fori utriusgue Advocati, cjusdemgue noffri Lectorii Secretarii testatum reddimus: Eundem Dominum Reguirentem
inde a 1 a Julii Anno 1838, guo videlicet tempore societas praememorata coaluit, primum guidem
[fol. 170]
proviforie; dein vero in primo ordinario generali Congrefsi nostro, die 22 a Augusti ejnsdem anni celebrato, communi comnium commem
commembrorum voto in Secretarium & cuftodem Bibliothecae so cietatis electum, abinde cuneta negotia societatis peculiari dexteritate et
fidelitate usgue in hodierum diem tractavifse, in culturam linguae nationalis ommi animi contentione incubuifse, on guibus guidem indefefris
studiis edendo typis odhue 1836 fundamentalia grammaticae liniamenta Slavicae linguae dialecti illyrice, librum in suo genere prium, alticribus
Philologiae principiis adaptatum, gui in germanicam linguam verti Viennaegue edi mernit – peculiare profectus sui capacitatisgue dedit specimen,
diligentia denigue, morum probitate, pietate in Deum, amore erga charam Patriam, intemerata erga Principem Augustifsimamgue Domum
Regnantem fide & fidelitate, veneratione ergo Praepo fitos, obedientia in rebus offici, humanitate erga omnes se diftinxfse adeo, ut amorem et
aeftimuim totius publici emeruerit. Ob guas eximias ejusdem Domini Aloysii Babukić animi & mentis gualitates, in guibus indies magis perficie
endia irremifso zelo desudat, Eundem omnibus, guorum interpellaturus efs Patrocinium Gratiae & Protectioni impensi sifsimi commendamus.
[fol. 171]
Datum e Sessione noftra Zagrabiae 1 a Maii 1845 celebrata. joannes Comes Drašković, m. p. gua Electus Praeses lectoriae societatis
(L.S.) – Matthaeus Vuković c. z. m. p. gue electus Vice-Praeses Lectoriae societatis (L.S.) i bi odlučeno, da isto svedočabstvo u ime družtva
predsednik podpišu kao što i podpisaše.
I time bi sednica zaglavljena.
po Vekoslavu Babukići

68
 tajniku

„IZGUBLJENI“ ZAPISNICI SJEDNICA (1845. – 1845.)

Sědnica starešinska 44. 19

U Zagrebu, dana 8. svibnja 1845. u čitaonici – u kući gdje Ane udove grofice Sermage, rodj. Novosel – biaše 44. starešinska sednica „družtva
čitaonice Zagrebačke“ pod predsedničtvom gosp. grofa Janka Draškovića i u nazočnosti sledeće g.g. starešinah: Stepana Pogledića, Antuna
Vakanovića, Ljudevita Gaja, Alekse Vancaša, dra Dimitrie Demetra, Ferdinanda Žerjavića, Jakoba Užarevića i Vekoslava Babukića, tajnika
družtva, gde:

1. Bi nanovo pročitana prošnja na Njegovo Veličanstvo našega premilostivoga Cara i Kralja, kako je gori u sednici starešinskoj 43. par. 1 odlučeno.

Ovom prilikom podpisaše istu prošnju nazočni presvetli gospodin grof predsednik i ostali starešine, te naredjeno, da se i nenazočnim
g.g. starešinam na podpis podnese, što je i učinjeno. Sadržaj pako ove prošnje sa svimkolikimi prilozi jest od reči do reči sledeći:
Sacratissime Caeo – Rea et talia, i.t.d.

2. Odlučeno je istom prigodom bilo, da gorerečenu prošnju tajnik družtva čim prie moguće uzbude u Beč na Vekoslava Frigana fiškala, uprav
ovaj čas gore bavećega se erga franco recepisse, pošalje. U posebnom pako pismu preporučio je presvetl. g. grof predsednik višerečenom g.
fiškalu Vekoslavu Friganu, neka bi on od strane družtva, kojega je takodjer vredni član, gorespomenutu prošnju pristojnim putem Nj. veličanstvu
predao.

Sednica starešinska 45.

U Zagrebu, dana 31. svibnja 1845. u čitaonici – u kući gdje Ane udove grofice Sermage, rodj. pl. Novosel - sabralo se starešintvo družtva
čitaonice Zagrebačke pod predsedničtvom prečastnog g. Mate Vukovića arkidjakona, opata i kanonika, kao podpredsednika družtva, budući
naredni predsednik inimi poslovi zaprečen, i u nazočnosti sledeće g.g. starešinah: Stepana Pogledića, Franje Zengevala, Stepana Moysesa prof.,
dra Alekse Vancaša, Janka Briglevića, Ljudevita Gaja, Dra Dimitria Demetra i Vekoslava Babukića, tajnika družtva. Tom prigodom bihu sledeći
predmeti u pretrešenje uzeti:

1. Pregledan, pročitan i odobren je račun Matičin za god. 1844. o kojem već više putah razgovor biaše, na ime u sednici 41. (par. 1), u sednici 42.
(par. 1) te zaključeno, da ga u ime družtva podpišu: prečastni g. Mate Vuković opat i kanonik, Ferdinand Žerjavić kao fiskuš i Vekoslav Babukić
kao tajnik družtva, te da se polag osnove Matičine, čim prie na beli svet izdade, što je i učinjeno.

2. Iz blagajne Matičine potrebovahu na novacah zakonite kamate sledeći:

a) g. Budimir Praunšperger, vlastelin

b) Matia Pallain, poštarski kontrolor

c) Mihael i Kat. Šebešić, ovdašnji gradjani

d) Matia Tuszar, ovd. gradjanin

e) Bedenko, mlinar iz Samobora

I bi odlučeno, da g. dr. Aleksa Vancaš, kao blagajnik Matičin, polag običajne zakonite obligacie dade

a) G. Matii Pallainu 500 for. sr.

b) Mihailu i Kat. Šebešić 400 for. sr(ebra), tom pogodbom, da g. Ferdinand Žerjavić, kao fiskuš Matičin, koi za sada radi zaprekah
nebiaše nazočan, dobro razvidi, da li je zadovoljena pupilarna sigurnost u ponudjenoj hypoteci.

Ostalim, kao neimajućim zadovoljene pupilarne sigurnosti, bi na prosto prošnja odbijena.

Sednica starešinska 46.

U Zagrebu, dne 9. lipnja 1845. u čitaonici – u kući gdje Ane udove grofice Sermage, rodj. Novosel u poštarskoj ulici br. 58 – biaše 46. starešinska

19 Transkripcija „nestalih zapisnika“ (sjednice 44 do 58), bez bilježenja paginacije: S. Laljak.

69
sednica družtva čitaonice Zagrebačke, pod predsedničtvom prečast. g. opata i kanonika Mate Vukovića, budući je naredni predsednik prev.
g. grof Janko Drašković u narodnih poslovih put Beča krenuo, i u nazočnosti sledeće g.g. starešinah: Franje Zengevala, Stepana Moysesa, Dra
Alekse Vancaša, Ljudevita Gaja, Ferdinada Žerjavića fiškala, Dra Dimitrie Demetra, Antuna Mažuranića prof., i Vekoslava Babukića, tajnika
družtva, gde su sledeće odluke načinjene:

1. G. Dr. Aleksa Vancaš, kao blagajnik Matičin, pokazao je po naredbi:

a) obligaciu od Matie Pallaina varhu dignutih po njem iz blagajne Matičine 500 for. sr. na kamate od 1. lipnja t.g. i revers od jamstva sa 598 for.
sr. sastojeći u daržavnoj akcii.

b) obligaciu Mihaela i Kat. Šebešić, gradjanah Zagrebačkih, varhu 400 for. sr. koje oni iz blagajne Matičine na zakonite kamate uzajmiše, izdanu
takodjer pod 1. lipnjem t.g.

2. G. Dr. Ljudevit Gaj, prosio je ustmenim načinom sabrano starešinstvo, da bi mu u ime tiskarskog posla druge knjige, t.j. različitih delah Ivana
Gundulića, povarh primljenih jur u to ime 150 for. sr. jošte 150 for. sr. odlučiti izvolilo, budući se jur 7 tabak više spom. delah tiska.

U ovu pravednu prošnju g. Dra Gaja privolilo je starešinstvo i dalo nalog g. blagajniku Dru Aleksi Vancašu neka bi on polag namire
rečenih 150 for. sr. izplatio i u račun primio.

3. Poveo se govor, koje da se knjige u posao uzmu na trošak Matičin, kad druga knjiga Gundulićevih delah na svet izide?

Tajnik je osobito preporučivao Kućnik kapetana Sabljara, što je ovaj još god. 1842. presvet. g. Nikoli Zdenčaju, bivšem varhovnom
županu, posvetio i ovaj g. N. Zdenčaj ga družtvu čitaonice izručio, da se kad moguće uzbude, na troškove Matičine utisne i na svet
izdade. Medjutim se na predlog g. Dra Vancaša očituje obćenita želja da bi se rečnik ilirsko-nemački u posao primio. – O tom bi
obilno govoreno i zaključeno, da se do budućega starešinskoga sastanka po g. Dru i prof. Moysesu i Dru Ljudevitu Gaju s razlozi
podkrepljeno mnenje predloži: kako bi se najboljim načinom taj posao u delo privesti mogao.

Istim načinom bi odlučeno, da se Kućnik po nekojoj g. starešinah, na ime po g. Dru Moysesu i ostalih, pretrese i ponudi, da li je
utištenja vredan ?

4. Ovom prigodom bihu i prošnje na starešinstvo upravljene radi Matičinih novacah, da se na kamate dadu, koji novce Matičine u zajam iskaše,
jesu sledeći:

a) Franja Vuksan, vlastnica kuće u Zagrebu, iskala je 1350 for. sr.

b) Jakob i Elizabeta Pogorelec, supruzi i gradjani ovd., prosiše 1000 for. sr.

c) Elizabeta udova Grabine, vlastnica kuće u Vlaškoj ulici, dala je prošnju u ime 300 for. sr.

Ovoj poslednjoj udovi Elizabeti Grabine, kao podpunu pupilarnu sigurnost jamčećoj bihu odlučeni 300 for. sr. time da se g. fiskuš
Matičin g. Žerjavić obavesti o prednosti intabulacie.

Pervanjim prositeljem bi prošnja odbijena, budući neimaju dovoljnoga jamstva.

Sednica starešinska 47.

U Zagrebu, dne 22. lipnja 1845. u čitaonici – u kući gdje Ane udove grofic Sermage, rodj. Novosel – pod predsed. presvetl. g. grofa Janka
Draškovića i u nazočnosti g.g. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika ka družtvenog podpredsednika, Ant. Vakanovića fiškala, Ant.
Mažuranića prof., Dr. Dim. Demetra, Ljud. Gaja, Ferd. Žerjavića i Vek. Babukića advokata, kao tajnika ovoga družtva, bila je daržana 47.
starešinska sednica, gde je sledeća odluka načinjena:

1. Presvetli g. grof Dragutin Drašković darovao je Matici naškoj dvadeset svojih akciah, svaku u vrednosti od 25. for. sr. imajućih dioničtvo
na ovdašnji plemićko-gradjanski kasino, kuću negda grofa Aleksandra Draškovića. Bi dakle ovom prigodom rečeno: na koi bi se način mogle
rečene akcie prodati ? – I buduć da polag osnove akciah samo članovi kasina takove kupiti mogu, bi nalog dan g. fiškalu Antunu Vakanoviću kao
starešini družtvenom, neka bi on izvolio s nekimi od sučlanovah kasina o tom porazgovoriti se i obilnia izpitati, te u budućoj sednici podpuno
izvestje u istom, poslu izručiti.

Sednica starešinska 48.

U Zagrebu, dana 15. sarpnja 1845. – u čitaonici – u kući gospoje Anne udove grofice Sermage u poštarskoj ulici pod br. 58 – bila je starešinska
sednica 48. družtva čitaonice s privoljenjem presv. gospodina grofa Janka Draškovića kao narednoga predsednika pod predsedničtvom
prečastnoga gospodina Mate Vukovića, opata i kanonika kao družtvenoga podpresednika i u nazočnosti sledeće p.n.g.g. starešinah: Stepana
Pogledića, prepošta B.D. Marie Glogovničke i župnika zagreb., Stepana Moysesa, dra i profesora mudroljubja, Dra Dimitrie Demetra, Dra
Alekse Vancaša parvog fizika sl. varmedje zagr. i Matičinog blagajnika, Antuna Mažuranića profesora i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva.
U ovoj sednici bi odlučeno:

70
1. O Rečniku ilirsko-nemačkom – Gosp. dr. Aleksa Vancaš, starešina ovoga družtva i blagajnik Matičin, bivši prošastih danah u toplicah u
Štajerskoj, donio je jedan rečnik ilirsko-nemački u rukopisu od g. Josipa Drobnića, kapelana kod sv. Jakoba blizu rečenih toplicah s pogodbom
da ga ovo družtvo na troške Matičine na svet izdade. Izvan toga očituje dr. Aleksa Vancaš, kako isti g. Jos. Drobnić želi postati utemeljiteljem
Matice naše, te da mu se od Rečnika njegova, ako na svet izide troškom Matičinim, dade dvadeset iztisakah kao za uzdarje.

U ove razložite pogodbe g. Drobnića privoli sasvime i z veseljem ovo starešinstvo, te dade nalog g. blagajniku dru Vancašu, neka ga medju
utemeljitelje Matičine slobodno upiše, kao kao da je gotovih 50 for. sr. položio. Što se pako više rečenih 20 iztisakah kao uzdarja tiče, bi takodjer
odlučeno, da mu se onda pošalju, kad na svet izide.

2. O istom Rečniku bi nadalje govor poveden: kako da se na svet izdade? Da li u celom ili na svezke ? I budući da je izdanje na svezke, što se
troškovah tiče, mnogo probitačnie; jer je predloženo, da se isto delo putem predbrojenja izda na taj način, da se predbrojenje primi na poslednji
svezak a za parvi da se plati, kad predplatnih parvi svezak u ruke primi, bi odlučeno da se na svezke izda.

3. Pitanje bi stavljeno, tko će isti gore pomenuti Rečnik ilirsko-nemački pregledati, izpraviti, korekturu tiskarsku i ostala potrebita pri tom
poslu opravljati? Uz to se učini i pazka da bi dobro bilo da se za Dalmaciu i primorske kraje, gde je nemština malo poznata, talianska takodjer
znamenovanja pridadu.

Na to bi oprošen g. profesor Antun Mažuranić, da taj posao na se primi. U što on i privoli s pogodbom, da mu se od svakoga tiskanoga arka
2 for. sr. plati. Za korekturu bi odlučeno takodjer 1 for. sr. U celom pako, što se opravljanja za izdanje Rečnika tiče, naredjeno je da skarb nose
prof. Mažuranić i tajnik družtveni.

Prof. Mažuranić obeća, da će isti Rečnik čim prie za tiskanje pripraviti. Medjutim bi tajniku nalog dan, neka propita tako ovde ustmeno, kako i u
Beču kod tiskarnice Jermenah pismeno: pošto će biti tiskan jedan arak od 1000, 1500 do 2000 iztisakah.

4. Na posledku bi odlučak učinjen, da kad iz Beča odgovor dodje i ovde se propita: kakva će biti cena jednom tiskanom tabaku? - da tada tajnik
družtveni narednom predsedniku ili podpredsedniku stvar javi, pa da se tada radi obilniega dogovora opet starešinstvo u veće pozove.

Sednica starešinska 49.

U Zagrebu, dne 26. kolovoza 1845. u Čitaonici – u kući gdje Ane udovice grofice Sermage u Poštarskoj ulici pod br. 58. – bila je četardeset i
deveta starešinska sednica pod presedom presv. gosp. grofa Janka Draškovića od Trakostjana kao narednoga presednika, i u nazočnosti p.n.
gg. starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika kao družtvenog podpredsednika; Ljudevita Gaja, dra i urednika Narodnih novinah; Antuna
Mažuranića profesora; Alekse Vancaša dra medicine i parvog fizika sl. varm. zagr.; Ferdinanda Žerjavića fiškala i Vekoslava Babukića advokata
kao tajnika društva; gde sledeće odluke učinjene biše:

1. Bi reč povedena o Rečniku ilirsko-nemačkome, kako je u sednici parvašnjoj 48. obilnie govoreno i naredjeno. Tajnik javi, da je na jermensku
tiskarnicu pod 17. sarpnjem pisao, ali da dana današnjega jošte nikakove odgovore dobio nije. Na što bi zaključeno, da se jošte jedanput piše na
tiskarnicu Franje pl. Schmida, gde je i rečnik česko-nemački utišten.

2. Izjavi tajnik družtveni: kako je g. Antun Sabljar, c.kr. kapetan u miru, pisao g. Dragutinu Rakovcu, tajniku Gospodarskoga družtva, neka bi mu
se njegov rukopis pod naslovom Kućnik i s podpisom Antuna Kulubdžića natrag poslao; jer veli, da se njegov Kućnik – koga je, kako znamo,
presv. g. Nikoli Zdenčaju, zasada varh. županu varm. zagrebačke poklonio, a ovaj ga opet družtvu našemu predao, da ga na troškove Matičine,
kad mu moguće uzbude, na svet izdade - tako dugo neštampa, pa da mu je ime očitovano, itd.

Na ovo očitovanje g. Antuna Sabljara c. kr. kapetana u miru, po g. Dragutinu Rakovcu kako gori, bi odlučeno: neka tajnik družtveni odpiše
višerečenom g. kapetanu u Gradac, gde za sada pribiva, da družtvo nije očitovalo svetu njegova imena; jer Kućnik još u rukopisu leži; zatim, da
je rukopis družtvu od presv. Nikole Zdenčaja pod pogodbom predan, da ga na troškove Matičine izda, kad mu moguće uzbude; da mu ga dakle
nipošto nemože natrag poslati, jer bi to uvreda za višerečenoga presvetlog g. darovnika bila. Na posledku bi rečeno, neka se uteši g. kapetan;
jer će se Kućnik do skora pod tisak metnuti i time želja mu se izpuniti. Ako bi pako g. kapetan, kako veli, štogod popraviti imao, neka izvoli sve
naznačiti, pa će mu se to savestno izpraviti.

Sednica starešinska 50.

U Zagrebu, dana 16. rujna (sept.) 1845. god. u čitaonici - u kući gospoje Ane udove grofice Sermage u Poštarskoj ulici pod brojem 58 – bila
je 50. sednica starešinska družtva Čitaonice zagrebačke pod predsedničtvom presvetlog gospodina grofa Janka Draškovića i u nazočnosti p.n.
g.g. starešinah: Stepana Pogledića dra filozofije, prepošta B.D. Marie Glogovničke i župnika zagrebačkoga; Štajdahera sudca sl. i kr. grada
Zagreba kao od strane sl. magistrata; Alekse Vancaša dra. med. i parvog fizika sl. varmedje zagrebačke; Dimitria Demetra, dra medicine; Antuna
Mažuranića profesora i Vekoslava Babukića advokata kao tajnika družtva, gde bihu učinjene sledeće odluke:

1. O zabrani tiskanja domorodnih prinesakah za Maticu knjižestva narodnoga u Narodnih novinah: Tajnik javi starešinstvu kako je on po navadi
prineske za Maticu knjižestva narodnoga poslao uredničtvu Narodnih novinah, a ovo opet predložilo c.kr. cenzuri; kako je cenzor svoj non
advititur sledećega sadržaja podpisao: Obstante Legno Zutinato ddo 29. Maia a.l. Nr. 15, 712 non advititur ad tipum Zagrab. 31. Augusti
1845. - Paulus Muhich, m.p. sur lenser. [nečitljivo – op. S.L.]

Kako je cenzor ustmeno kazao, da je to onaj isti iustinatus koji je od preuzvišenoga Konsilia ugarskoga na svekolike varmedje ugarske i

71
harvatsko-slavonske najviše poradi madjarskoga Branečega družtva (Schutzverein) izaslan; ali u obćenitom govori: da cenzori nebi pustili u
dnevnicih o nikakvih družtvenih i njiovih poslih govoriti, koja nisu upravo izrazno po Nj. veličanstvu odobrena i potvardjena. Kako je najposle
isti tajnik s porazumljenjem presvetloga g. grofa predsednika družtva dana 2. rujna t.g. išao k Nj. preuzvišenosti g. banu ovih kraljevinah grofu
Franji Halleru, kao varhovnom sudu (Forum apelatorium) u cenzuri polag previšnjih rukopisa Nj. c. kr. veličanstva od 11. sečnja g. 1840. i
od sečnja g. 1845.; - kako je tajnik Nj. preuzvišenosti banu kazao, da se naše družtvo osniva na čl. XV. od g. 1836., dana 4. i sledećih meseca
kolovoza daržanoga sabora ovih Kraljevinah i na paragrafu magistratualskom ovoga sl. i kr. varoša od 26. lipnja god. 1838. protokolariter o
istom družtvu previšnjem mestu javio; kako je ovo družtvo najprie god. 1843. dana 17. svibnja na poziv preuzvišenoga Konsilija ugarskoga od
ovdašnjoj sl. Varmedju, zatim g. 1844. dana 17. svibnja na previšnji poziv ravnateljstva školah kotara zagrebačkoga, celi sastav svoga bitja javilo,
kao što je to u protokolu družtvenome prigodom 12. obćenitoga sabora godine 1843. dana 23. kolovoza str. 106-107-113-130 zabilježeno; kako
je ovo isto družtvo prošnju Nj. veličanstvu 9. svibnja t.g. radi dozvoljenja previšnje privilegie poduzelo, i time upravno Nj. veličanstvu našemu
premilostivom caru i kralju celo svoje bitje javilo, te da time družtvo ovo i usled volje ovih Kraljevinah i sa znanjem previšnjega mesta obstoji i
kako je usled svega toga tajnik Nj. ekselenciu bana umolio, neka bi i nadalje prineske domorodne za narodnu Maticu književnu u novinah tiskati
dozvolio.

Pripovedi na posledak tajnik i kako je Nj. preuzvišenost ban rekao, da mi prama višerečenomu intimatu pokornost pokazati moramo,
i da on proti intimatu ništa dozvoliti nemože.

Starešinstvo ovo nemogaše na ino nego na izrečenje ovo Nj. ekselencie bana pokoriti se, te zajedno umoli u glavu presvetlog gospodina
grofa predsednika, neka bi on tu stvar u bližnjem daržavnom Saboru predložiti dostojao, da Sabori (nečitljivo, op.p.) ovih Kraljevinah
Nj. veličanstvu putem prepokorne reprezentacie umole, da nam tako Nj. veličanstvo previsokom privilegiom družtvo ovo potvarditi
dostoji, kao što smo jur iz naše starešinske sednice dana 1. svibnja t.g. našom pokornom prošnjom umolili.

2. Ovom prigodom javio je tajnik prečastnomu starešinstvu, da je on po danom sebi nalogu u smislu paragrafa 2. od prošaste sednice 49., g.
Antunu Sabljaru, c.kr. kapetanu u miru, stanujućemu u Gradcu, odgovorio, i tako ga umirio.

I time bi sednica svaršena.

po Jak. Užareviću

tajniku

Sednica starešinska 51.

U Zagrebu, dana 23. listopada 1845. – u čitaonici biaše starešinska sednica petdeset i parva pod predsedničtvom prečastnoga gosp. opata i
kanonika Matie Vukovića, kao družtva ovoga podpredsednika i u nazočnosti sledeće p.n. gg. starešinah: Stepana Moysesa dra i prof. filosofie;
Antuna Mažuranića profesora; Alekse Vancaša dra medicine i parvog fizika sl. varm. zagreb.; Ferdinanda Žerjavića fiškala, kao fiska Matičinoga
i izvanredno prisutnoga g. Vekoslava Frigana fiškala i Vekoslava Babukića kao tajnika družtva, gde bi o sledećih rečeno i zaključeno:

1 O kupljenju kuće za narodni muzeum.- Predloži g. Frigan, fiškal, sučlan ovoga družtva, kako je presvetli g. grof Dragutin Drašković pripravan
prodati za malu cenu od 23 hiljada sr. svoju lepu kuću, više od 30 sobah sadaržeću, u Zagrebu, u Gornjem varošu, naproti pošti ležeću, gde bi
se Narodni muzeum i š njime Čitaonica, Kasino i Gospodarsko družtvo horvatsko-slavonsko nastaniti moglo. Ova kuća, reče, da bi se mogla na
akcie kupiti, i da su na tu svarhu jur parvi častnici znameniti broj akciah podpisali. Hoti dakle g. Frigan fiškal, da bi ovo starešinstvo odlučilo, kako
da se ostala gospoda domorodci pozovu na podpisivanje i kupljenje akciah? Starešinstvo odluči, da se počeka na narednoga g. grofa predsednika
Janka Draškovića, pa da on posebni jedan odbor sazvati i š njime tu stvar dokončati blagoizvoli.

2. O tiskanju Rečnika ilirsko-nemačko-talianskoga kod otacah mekitaristah [nečitljivo – op. S.L.] u Beču: - Tajnik družtveni javi, kako je on po
nalogu sebi danom propitao u Beču za cenu, po čem bi se jedan arak od 1000-2000 iztisakah Rečnika ilirsko-nemačko-talianskog tiskalo?

3. Biahu priobćena dva pisma: jedno iz Beča bez očitoga podpisa imena na presvetloga g. predsednika, a drugo na tajnika družtva od otca Ćurćie iz
Dubrovnika. U parvom pismu iz Beča od 2. kolovoza t.g. javlja se kako je Nj. veličanstvo, naš premilostivi kralj, dostojao nalog dati preuzvišenoj
kancelariii ugarskoj pod. 14. lipnja t.g. – da na prošnju našu od 8. svibnja t.g. poslanu iz 44. starešinske sednice: - radi družtva književnog ilirskog
u Zagrebu svoje mnjenje s mnjenji ostalih oblastih dotičnih tada njegda Nj. veličanstvu čim prije predloži, zatim kako je preuzvišena Kancelaria
ugarska taj posao u svom veću 16. sarpnja t.g. pretresla i odluku svoju 28. sarpnja na preuzvišeno Namestničtvo ugarsko poslala.

U drugom pismu na tajnika piše otac Ljudevit Ćurčija iz Dubrovnika kako otac Pacifik Radeljević imade u rukopisu prevode Virgila i Horaca od
Higje i ponudja Matici našoj za četir sto forintih srebra.- Ovde se očituje, da Matica zasada toga troška podnesti nemože; jer se uprav druga dela
kao: druga knjiga Gundulića i Rečnik ilirsko-nemački pod štampom nalaze. I to neka tajnik družtveni više rečenom otcu Ljudevitu Čurčii odpiše.

4. Bi reč povedena o dohodcih i troškovih Čitaoničinih. Tajnik kao zajedno blagajnik čitaonički javi kako gospoda sučlani sa svojimi prinesci
zaostaju i time strah zadaju, da se družtvo od nadalje uzdaržati neće moći. Tim bi odlučeno da se pod predsedničtvom prečastnoga g. otca opata i
kanonika Mate Vukovića odbor, sastojeći iz članovah gospode starešinah: Ferdinanda Žerjavića fiškala, Alekse Vancaša doktora medicine, računi
Čitaonice pretresu i svojim vremenom starešinstvu izvestje o tom učini.

Sědnica starešinska 52.

U Zagrebu, dana 26. listopada 1845. u Čitaonici - u kući udove grofice Ane Sermage u Pošt. ulici pod br. 58 - bi održana 52. starešinska sednica
pod predsedničtvom prečast. g. opata i kanonika Mate Vukovića i u nazočnosti sledeće g.g. starešinah: Stepana Pogledića dra filosofie, Stepana

72
Moysesa dra i prof. filosof., Antuna Mažuranića prof., Dra Dimitrie Demetra, Dra Alekse Vancaša kao blagajnika Matičina i Vekoslava Babukića
kao tajnika družtva, gde bi rečeno i odlučeno:

1. O akciah ovdašnjega Kasina, koje pokloni presvet. grof Dragutin Drašković našoj Matici. -

Jur u sednici starešinskoj 47-moj bi jedino razgovor o akciah ovdašnjega Kasina, koje pokloni presvet. grof Drag. Drašković i bi tada nalog
dan g. Antunu Vakanoviću fiškalu, kao starešini družtvenom, neka bi on u tom poslu skarb uzeo i u dojdućoj sednici 48. nas podpuno o svem
obavestio, što je u tom poslu saznao i opravio. -

Ali radi različitih zaprekah nebiaše od tada više u sednicu g. Vakanovića, tako niti neznadosmo, gde su iste akcie, koje nam je presvetli g. grof
Drag. Drašković izručio po svojem fiškalu g. Vekoslavu Friganu: zato bi isti predmet na drugu sednicu odložen, dok se saznade, gde su iste akcie
i u čijih rukuh?

2. O daržanju velikoga i obćenitoga sabora ovoga družtva. Budući da od 24. travnja 1844. rad različitih zaprekah nebiaše moguće daržati
obćenitoga sabora ovega družtva: zato poruči presvet. g. grof predsednik - koi ovaj par zapriečen nemogaše u sednicu doći - da bi ovo sl.
starešinstvo odlučilo, kada da se darži isti višespomenuti obći sabor ovega družtva ? -Starešinstvo odluči u tom 4. prosinac u četvrtak, u 10 urah
u jutro i ostavi daljnje naredjenje na volju presvetlom g. grofu predsedniku.

3. O daržanju starešinskih sednicah svakoga četvartka u jutro u 10 urah. - Poslovi Čitaonice su se od podignutja književne Matice na toliko
pomnožali, da jih nije moguće s razborom i kako bi trebalo u kratkom spraviti: zato bi jednoglasno odlučeno, da se odsele starešinske sednice
svakoga četvartka u jutro u 10 urah darže i da se to svoj gospodi starešinam, koi nisu u ovoj sednici nazočni, jedanput za svagda na znanje dade.

I tako bi sednica zaglavljena. (Po J. Užarevivću, tajniku)

Sednica starešinska 53.

U Zagrebu, dana 30. listopada 1845. u Čitaonici - u kući gdje udove grofice Ane Sermage - bi daržana 53. stareš. sednica pod predsedničtvom
presvet. g. grofa Janka Draškovića kao narednoga predsednika družtva, i u nazočnosti sledeće p.p. g.g. starešinah: Mate Vukovića, opata i
kanonika, Stepana Pogledića dra prepošta i župnika, Stepana Moysesa dra i prof., Janka Briglevića fiškala, Alekse Vancaša dra i blagajnika
Matičina, i Vek. Babukića, tajnika družtva, gde bi odlučeno:

1. O zaključenju računah čitaonice. - Tajnik družtveni ujedno i blagajnik Čitaoničin, javi sl. starešinstvu, kako su polag svemoguće njegove
brižljivosti u sabiranju družtvenih prinesakah ipak mlogi od gospode sučlanah družtva u platjanju svojih prinesakah zaostali i da tako nije
moguće tekuće troškove platjati, dapače da je podosta velik dug načinjen.

Starešinstvo zaključi, da tajnik svekolike račune sklopi, pa da se polag par. 4. od starešinske sednice 49. pregledaju.

2. O oglašenju i pozivu k predplati na Rečnik ilirsko-nemačko-talianski, kojeg družtvo na troškove Matičine izdati namerava. - Bi nalog dan,
da tajnik družtveni do buduće sednice, koja se ima dojdućega četvartka, t.j. 6. studena daržati, oglašenje i poziv k predplati na Rečnik ilirsko-
nemačko-talianski sačini i onda ga na odobrenje predloži.

3. Od akciah ovdašnjega Kasina, koje darova našoj Matici presvet. grof. Drag. Drašković.

Pitanje bi opet ganuto radi akciah o kojih se u parvašnjoj sednici neznade u čijih se rukuh nalaze ? Sada jih donese u sednicu g. fiškal Ferdinand
Žerjavić, kao fiskuš Matičin, veleći da mu jih je g. Antun Vakanović, fiškal i starešina ovega Družtva, predao. Tu se povede govor, kako bi se
iste akcie u novce pretvoriti mogle? - Ali saznavši ovo starešinstvo, da je pokojni grof Aleksander Drašković, koji je istu kuću sadašnjega Kasina
na svoje ime kupio, pred smartju svojom istu kuću nekojim članom kasinskoga družtva prodao, i da je ta prodaja u slici fassie, kod ovdašnjega
gradjanskoga magistrata u protokol zapisana. Tom prilikom obeća g. fiškal i starešina Briglević da će on nastojati, da do dojduće sednice kopiu
od više pomenute fassie pribavi. S tim se sednica dovarši.

po J. Užareviću

tajniku

Sednica starešinska 54.

U Zagrebu, dana 6. studenoga 1845. u Čitaonici – u kući g. grofice Ane udove Sermage, u Poštar. ulici pod br. 58 – bi daržana starešinska sednica
petdeset i četvarta pod predsedom presvetloga g. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga p.n. i u nazočnosti sledeće g.g. starešinah: Stepana
Pogledića, dra prepošta i župnika zagrebačkoga; Stepana Moysesa, dra i prof. filosofie; dra Alekse Vancaša; Ferdinanda Žerjavića, fiškala, i
Vekoslava Babukića, advokata kao tajnika družtva, gde sledeća zaključena biše:

1. O tiskanju objavljenja i poziva k predplati na Rečnik ilir.-nem.-tal.

Tajnik pročita poziv k predplati na Rečnik ilirsko-nemačko-talianski od Drobnića, kako mu u prošastoj sednici bi naloženo. Starešinstvo odobri
isti poziv i privoli, da se utiska, i k Narodnim novinam i ovdašnjim nemačkim novinam priklopiti dade radi većega razglašenja.

73
2. O pogodbi tiskanja Rečnika ilirsko-nem.-tal. kod otacah Jermenah u Beču.-

Tajnik priobći dopis od tiskarne jermenske iz Beča, od dana 2. studenoga t.g., gde se piše, da će tiskarnica po zadanoj jur reči jedan tabak od
2000 iztisakah za 36 for. srebra tiskati, nego da moli unapreda 100 for. sr. pa da će posle od svakih 5 tiskanih tabakah račun učiniti i starešinstvu
predložiti.

Starešinstvo privoli i u te pogodbe.

3. O pogodbi i fasii, kako je načinjena medju pokojnim grofom Aleksandrom Draškovićem i poglavicami Kasinskoga družtva, radi kuće
kasinske.-

Pribavljena u verodostojnom prepisu pogodba i fasia, radi ovdašnjeg Kasina, po g. fiškalu Brigleviću, kako u parvanjoj sednici 53.
bi spomenuto, - pročitala se je. Ali budući da je taj posao veoma zapleten i prepleten: zato bi naručeno g. fiškalu Žerjaviću, kao
družtvenomu fisku, neka on sa ostalom veštom gospodom advokati, o tom predmetu porazgovori se, što bi trebalo činiti? - pa da
onda starešinstvu javi.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku

Sednica starešinska 55.

U Zagrebu, dana 20. studenoga godine 1845. u Čitaonici, u kući gdje Ane udove grofice Sermage, u Poštar. ulici pod br. 58 – daržala se je
petdeset i peta starešinska sednica pod predsedom presvetloga gospodina grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga p.n. i u nazočnosti g.g.
starešinah: Mate Vukovića, opata i kanonika; Stepana Moysesa, dra i profesora filosofie; Alekse Vancaša, dra medicine, kao Matičina blagajnika;
Ferdinanda Žerjavića, fiškala kao Matičina fiska; Josipa Štajdahera, varoškoga sudca, kao od strane slavnoga Magistrata, i Vekoslava Babukića,
tajnika, gde bi većano i odlučeno:

1. O akciah, što je g. grof. Dragutin Drašković našoj Matici poklonio. Izvesti g. Ferdinand Žerjavić, da mu još nije bilo sgode s inom gospodom
advokati porazgovoriti se, kako u prednjoj sednici 53. naredjeno biše, nego da će se on o tom pobrinuti, čim prie mu moguće bude.

2. O računih Čitaoničinih. Bi opet razgovor poveden o računih Čitaoničinih, i odlučeno, da se u smislu odlukah od sednice 53., § 1, i sednice 49.
§ 4, pregledaju.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku

Sednica starešinska 56.

U Zagrebu, dana 27. studenoga god. 1845. u Čitaonici – u kući gdje Ane udove grofice Sermage, u Poštar. ulici pod br. 58 – daržana je bila
petdeset i šesta starešinska sednica pod predsedom presvetloga g. grofa Janka Draškovića Trakoštjanskoga p.n. i u pribitnosti g.g. starešinah:
Mate Vukovića, opata i kanonika; Stepana Pogledića, prepošta i župnika varoškoga; Stepana Moysesa, dra i prof. filosofie; dra Alekse Vancaša,
kao blagajnika Matičina; Antuna Mažuranića, prof., i Vekoslava Babukića, tajnika, gde bi većano i odlučeno:

1. O računih Čitaoničinih. – Izveste ovom prigodom p.n. g.g. starešine: Mato Vuković, opat i kanonik kao podpredsednik družtva; Ferdinand
Žerjavić, fiškal kao fiskus Matičin, kako su oni po danom sebi nalogu od prednjih starešinskih sednicah: 49. § 4 i 53. § 1, račune Čitaoničine
od god. 1843/4. i 1844/5. od 1. sarpnja g. 1843. do 30. lipnja 1845. ukupno nazočni bivši pregledali 26. studenoga 1845. i u svome redu našli.
Medjutim, da se je očevidno ukazalo, da je trošak od obiuh ovih godinah narasao sa 398 for. i 20 krajcarah srebra veći nego dohodak i da je u
reštanciah od triuh prošastih godinah , t.j. od 1. sarpnja 1842. do konca lipnja 1945. ostalo do 433 for. srebra svim tim, da je tajnik kao blagajnik
družtva gospodu sučlane za prineske putem pošiljane po službeniku namire pomnjivo opominjao.

Na što bi zaključeno, da se učine pozivi od strane ravnateljstva na onu gospodu sučlane, koji kroz ove godine svojih prinesakah nisu platili. U
ostalom da se u toj potrebi uzajme novci od Matice, kako je jur u sednici stareš. 37. § 3. odlučeno, dok se reštancie saberu i dohodak umnoži
novimi sučlani, kojih takodjer treba od strane ravnateljstva pismeno pozvati.

2. O rukopisu g. kapetana u miru Antuna Sabljara pod naslovom Kućnik ilirski, što ga je presvetli g. Nikola Zdenčaj, izsluženi veliki župan sl.
varmedje zagrebačke i administrator komorski, družtvu našemu izručio.

Jur u stareš. sednici 49., § 2, bi javljeno, kako g. Antun Sabljar, c.k. kapetan u miru, traži svoj rukopis pod naslovom Kućnik ilirski natrag;
ovom prigodom bi pročitano i pismo nj. presvetlosti g. Nikole Zdenčaja od dana 24. studenoga t.g. (1845.- op. S.L.), kojim prosi družtvo da bi
višerečenom g. kapetanu rukopis natrag povratilo iz uzrokah po istom g. kapetanu u priloženom pismu iz Gradca (Graza, op. S.L.) od 15. stud.
t.g. obilno razloženih.

Na što bi odlučeno: da se često spomenuti rukopis g. kapetanu Ant. Sabljaru u Gradac poštom pošalje; nu da se to u dojdućoj obćenitoj

74
 družtvenoj skupštini forme i znanja radi priobći, budući je isti rukopis u obćenitom družtvenom saboru bio primljen.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku

Sednica starešinska 57.

U Zagrebu, dne 18. prosinca 1845. u Čitaonici – u kući gdje Ane udove grofice Sermage u Poštar. ulici pod br. 58 – deržana je bila petdeset i
sedma starešinska sednica pod predsedom presvetloga g. grofa Janka Draškovića i u nazočnosti p.n. g.g. starešinah: dra. Alekse Vancaša, Antuna
Mažuranića, profesora i Vekoslava Babukića, tajnika družtva, gde bi većano:

1. O tome, kad bi se mogao deržati obćeniti sabor družtveni? Odlučeno: da se to pitanje na buduću starešinsku sednicu odgodi.

2. O tome, kada će se buduća starešinska sednica deržati ? Odluka: Radi približujućih božićnih svetakah bi zaključeno, da se gg. starešine za 23.
i 30. prosinca pozovu. (Po Vekoslavu Babukiću, tajniku)

Sednica starešinska 58.

U Zagrebu, dana 23. prosinca g. 1845. u Čitaonici – u kući gdje Ane udove grofice Sermage – pod predsedom presvetloga g. grofa Janka
Draškovića i u nazočnosti p.n.g.g. starešinah: prečastnoga g. opata i kanonika Mate Vukovića; Stepana Moysesa, dra i prof.; Dra Alekse Vancaša;
Antuna Mažuranića, profesora; Ferdinanda Žerjavića, fiškala, kao Matičina fiska i Vekoslava Babukića, tajnika družtva, bi daržana petdest i osma
starešinska sednica, gde bi većano:

1. O daržanju polugodišnjega obćenitoga sabora.

Bi odlučeno, da se ima daržati na dan 26. sečnja god. 1846. u jutro u 10 satih u stanu Čitaoničinu, te da se to putem novinah na obćenito znanje
dade.

2. O zabrani tiskanja Matičinih prinesakah napose u novinah i kao celo telo računah. Budući da ovdašnji c. kr. cenzor ne dopušta prinesakah
Matičinih u novinah objavljivati, kako je to u 50. sednici starešinskoj od 16. rujna t.g. u § 1 obilno izvešteno, stoga bi nalog dan tajniku, da on
prie pomenutoga cenzora upita, kako se ta stvar razumeti imade, te da bi nas o toj zabrani službeno izvestiti izvolio. I time bi sednica zaglavljena.

po Vekoslavu Babukiću

tajniku

75

View publication stats