50 Godina Arhiva U Leskovcu

Pedeset godina
Istorijskog arhiva
u Leskovcu
(19542004)
Biblioteka Istorijskog arhiva u Leskovcu

Kwiga 10
*
Izdava~
Istorijski arhiv u Leskovcu
*
Urednik
Neboj{a Ivanovi}
*
Recenzent
mr Ivan Beci}
CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
930.25 (497.11)1954/2004
RAKI], Hranislav
Pedeset godina Istorijskog arhiva u
Leskovcu : (1954-2004) / Hranislav Raki},
@ivan Stojkovi}. - Leskovac : Istorijski
arhiv, 2004 (Leskovac : Grafoplus). - 189
str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka
Istorijskog arhiva u Leskovcu ; kw. 10)
Tira` 500. - Str. 5-6: Re~ urednika /
Neboj{a Ivanovi}. - Bibliografija: str.
189.
ISBN 86-905101-1-7
1. Stojkovi}, @ivan
a) Istorijski arhiv (Leskovac) 1954-2004
COBISS.SR-ID 118450956
Hranislav Raki}
Dr @ivan Stojkovi}
PEDESET GODINA
ISTORIJSKOG ARHIVA
U LESKOVCU
(19542004)
Leskovac, 2004.
Re~ urednika
Arhiv je u godini svog velikog jubileja 50 godina postojawa u prilici da ozbiqno razmi{qa o svojoj daqoj budu}nosti,
novoj koncepciji razvoja da potvrdi svoj identitet i kulturni
zna~aj u svojoj sredini. Kao nekad kad sam otpo~eo svoj zadatak,
moram upozoriti da ima jo{ mnogo toga da se u~ini, i da moramo
biti spremni za daqe napore i nov priliv energije, u ciqu rasvetqavawa pro{losti zbog jasnije budu}nosti.
Ni na koji na~in ne smemo oslabiti na{u voqu za izvr{ewem
poverenih poslova, shvataju}i da su{tina na{eg odnosa prema
svemu onom {to su nam ostavile prethodne generacije i gledawe
na arhivsku ba{tinu kao merilo odnosa ~oveka prema pro{lom
vremenu predstavqa jedno od vitalnih pitawa sa kojima se susre}e
na{e dru{tvo.
Arhivi sa svojom neizostavnom ulogom u odràwu kulture i
tradicije naroda doprinose negovawu kulturne individualnosti,
razvijaju posedovawe ideje o mogu}nosti trajawa i opstanka, tako
potrebne na{em narodu u ovo vreme. Saznawe da prihvatawe tu|e
kulture zna~i promenu sopstvenog imena, potirawe kulturnog
identiteta, {to su{tinski zna~i lagano nestajawe nacije, temeqi postojawe jedine odluke: sa~uvati individualnost sopstvene
kulture i boriti se za wu do kraja.
Bez o~uvawa arhiva, ova borba nije mogu}a.
Na kraju, postoji nada zbog slede}eg: na{a dràva je u godini izolovanosti od strane me|unarodne zajednice, ne ulaze}i u
obja{wewa razloga ovom prilikom, kada su te mere davale svoje
najrazornije efekte u tim godinama ~inila mnogo, dokazav{i
jasno opredeqenost i brigu, zadràv{i budnost i pa`wu neophodnu u vr{ewu javnih poslova, omogu}iv{i da arhivi i tada rastu i
bujaju kao da im neda}e ~ak i gode, ponosno kao drumski prkos u
vreme najve}ih su{a.
5
Iz tih razloga, prelepi mozaik srpske kulture sadrì i

kamen~i} bru{en i ugla~an u na{em Arhivu, za koji smo sigurni
da nije na pogre{nom mestu niti suvi{an.
Nesporna podr{ka Ministarstva kulture Republike Srbije,
jasna opredeqenost lokalne samouprave ka ambiciji gra|ewa i
stvarawa, u~ini}e da Arhiv o~ekuju boqi dani, u to sam siguran.
Dani u kojima }e Leskovac, preduzimaju}i neophodno, obezbediti
Arhivu sigurnost i zna~aj, potvr|uju}i svoj status najve}eg rastu}eg kulturnog centra ovog dela Srbije.
Neboj{a Ivanovi}
Uvod
U vreme kada je Kneèvina Srbija, sredinom XIX veka, uveliko izgra|ivala svoju dràvnost, Srpsko u~eno dru{tvo je 1846.
godine pokrenulo ideju o ~uvawu pisane gra|e koja se tada uglavnom
nalazila u raznim ustanovama kao {to su crkve, manastiri, cehovi,
ali i u privatnom posedu. Jo{ od zavr{etka Francuske revolucije dràve su osnivale sredi{ne dràvne arhive i arhivska gra|a
se koristila kao istorijski izvor. Tako arhivi od po~etka XIX
veka nisu bili samo spremi{ta arhivske gra|e nego i ustanove u
kojima se ona prikupqala, sre|ivala, ~uvala i koristila u nau~ne
svrhe. Me|utim, burna istorija Srbije u drugoj polovini tog
veka, ratovi za kona~no osloba|awe od turske vlasti i po~etak
izgra|ivawa samostalne dràve onemogu}ili su realizaciju ideje
Srpskog u~enog dru{tva. Zato je Narodna skup{tina Kraqevine
Srbije tek 2. decembra 1898. godine donela Zakon o Dràvnoj arhivi,
a za prvog dràvnog arhivara bio je postavqen dr Mihajlo Gavrilovi}. Dràvna arhiva bila je zasebno dràvno nadle{tvo, pod upravom i nadzorom ministra prosvete, a wen zadatak bio je da sakupqa,
sre|uje i ~uva dokumenta od op{teg zna~aja i istorijske vrednosti. Imala je politi~ki, istorijski, administrativni i zakonodavno-sudski odeqak. Dràvni arhivar upravnik po poloàju je
bio izjedna~en sa redovnim profesorom univerziteta, a u radu mu
je pomagao odbor od deset ~lanova koji su, na predlog ministra
prosvete, postavqani kraqevim ukazom. Pored upravnika, u Dràvnoj arhivi su radili i sekretar, tri pisara, jedan pripravnik
i jedan posluìteq. Ona je bila sme{tena u privatnoj zgradi u
Beogradu i imala je 24 prostorije. U vreme okupacije u Prvom
svetskom ratu odneti su brojni dokumenti, arhivska biblioteka i
name{taj, a po zavr{etku rata mnogo toga nije vra}eno.
Tako je jedna od va`nih posledica ratova u XIX i u prvoj
polovini XX veka bilo uni{tavawe arhivske gra|e, {to je, kasnije, umnogome onemogu}ilo prou~avawe odre|enih perioda iz istorijske pro{losti jugoslovenskih naroda. U vreme Kraqevine Jugoslavije inicijativu za prikupqawe arhivske gra|e i rukopisa po7
kazivale su neke biblioteke i muzejska dru{tva. U toku Drugog

svetskog rata uni{tavana je arhivska gra|a zate~ena u registraturama i arhivima Kraqevine Jugoslavije, pa je, dok su vo|ene zavr{ne borbe za oslobo|ewe, predsednik Nacionalnog komiteta
oslobo|ewa Jugoslavije (NKOJ) Josip Broz Tito potpisao odluku
kojom se nare|uje odgovornim vojnim organima da preduzimaju mere
za{tite i sme{taja kulturnih spomenika i starina, ukqu~uju}i
tu i arhivski i registraturski materijal. Ova odluka je, u stvari,
i inicirala po~etak organizovawa arhivske slu`be, koja je posle
oslobo|ewa dobila i zakonsko utemeqewe. Ve} 12. marta 1948.
godine vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije donela
je naredbu o privremenom formirawu arhiva kojom je zahtevano
hitno obezbe|ewe i ~uvawe svih dokumenata i izdvojenih grupa
akata biv{ih dràvnih i samoupravnih ustanova, dru{tava, udruèwa i drugih pravnih lica, kao i pojedinaca. Tako su udareni
temeqi zvani~noj dràvnoj arhivskoj slu`bi, a Op{ti zakon o
dràvnim arhivama donet je 23. januara 1950. godine. Bio je to teàk
period posleratne obnove zemqe i vreme ostvarivawa prvog petogodi{weg plana (19471952), ali se sa velikom odgovorno{}u
pristupilo formirawu mreà arhivskih ustanova: gradskih, op{tinskih, me|uop{tinskih, regionalnih, republi~kih, pokrajinskih, saveznih i specijalizovanih arhiva. Tako je arhivska gra|a
bila za{ti}ena zakonom, a dràvni organi za prosvetu, nauku i
kulturu su uspostavqali mreù arhivske slu`be na celoj teritoriji zemqe. U periodu od 1948. do 1962. godine samo na teritoriji ju`ne Srbije osnovane su arhivske ustanove u Ni{u, Leskovcu,
Prokupqu, Pirotu i Vrawu.
Do osnivawa ovih arhiva prva ustanova koja je bila nadle`na
za celo ovo podru~je bilo je Arhivsko sredi{te u Ni{u, koje je
osnovano 24. aprila 1948. godine, a po~elo je sa radom 1. juna iste
godine. Wegov zadatak bio je obezbe|ewe svih arhiva na podru~ju
biv{eg ni{kog okruga. Zato je upu}en zahtev Gradskom narodnom
odboru u Ni{u za dostavqawe izve{taja o arhivama biv{ih dràvnih ustanova i nadle{tava, prosvetnih, kulturnih, nau~nih,
muzi~kih, peva~kih i drugih dru{tava, zadruga, trgovinskih, zanatskih i drugih stale{kih udruèwa, banovina, preduze}a, tvornica i korporacija. Ne{to kasnije, Arhivsko sredi{te je objavilo
saop{tewe o ~uvawu starih arhiva u kome se isticalo da se one
moraju srediti, popisati, opisati i skloniti na zdrava, suva mesta
dok se ne obezbedi prostor u dràvnim arhivama. Upozoreno je i
da se arhive ne smeju uni{tavati jer, kako se navodi, ni{tewem
arhiva i dozvoqavawem da iste propadaju ~ini se greh prema na8
rodnoj istoriji, prema narodu uop{te. Za {to uspe{nije obavqawe ovih poslova formirani su i okru`ni i sreski odbor, koji
su, tako|e, imali za ciq da prikupe {to vi{e materijala za prou~avawe razvitka i stvarawa istorije svestranog narodnog ìvota.
Arhivsko sredi{te u Ni{u bilo je nadle`no za sve srezove biv{eg
ni{kog i leskova~kog okruga i pod tim nazivom radilo je do oktobra 1951. godine.
Narodna skup{tina Narodne Republike Srbije donela je 16.
januara 1951. godine Zakon o dràvnim arhivama Srbije, a Ukazom
Prezidijuma Narodne skup{tine Srbije on je stupio na snagu marta
1951. godine. Posle dobijene saglasnosti predsednika Saveta za
prosvetu i kulturu NR Srbije, Narodni odbor grada Ni{a je, 18.
oktobra 1951. godine, doneo odluku o osnivawu Gradskog dràvnog
arhiva u Ni{u, a narednog meseca doneto je Re{ewe o teritorijalnom podru~ju novoosnovane Gradske arhive koje sa~iwavaju gradovi van sastava sreza Ni{ Pirot, Prokupqe, Leskovac i Vrawe,
srezovi ni{ki, raàwski, sokobawski, aleksina~ki, moravski,
svrqi{ki, dobri~ki, jastreba~ki, kosani~ki, zaplawski, belopalana~ki, ni{avski, dimitrovgradski, leskova~ki, vlasotina~ki, jablani~ki, lu`ni~ki, vrawski, ju`nomoravski, masuri~ki,
bosilegradski, bujanova~ki i p~iwski. Bilo je doneto i Re{ewe
o Planu za{tite arhivske gra|e. Do 1955. godine Gradski dràvni
arhiv u Ni{u imao je devedeset mawih i ve}ih fondova, od kojih
je 14 bilo pripremqeno za upotrebu. Gra|a nije bila starija od
sto godina, a fondovi su formirani putem preuzimawa gra|e, otkupom ili poklonom.
Osnivawe i po~etak rada

Gradske dràvne arhive u Leskovcu
Po~etkom pedesetih godina XX veka zavr{avao se prvi period u obnovi i izgradwi zemqe, okon~ano je ostvarivawe prvog petogodi{weg plana i zapo~elo se sa uvo|ewem radni~kog samoupravqawa. To je uticalo i na dru{tveni ìvot i promenu odnosa u
kulturi. Velika pa`wa je posve}ivana i obeleàvawu zna~ajnih
godi{wica iz istorije radni~kog pokreta. Tako je i u Leskovcu,
avgusta 1953. godine, organizovana proslava pedesetogodi{wice
od osnivawa Srpske socijaldemokratske partije. U Radni~kom
domu otvoren je muzej posve}en istoriji radni~kog pokreta leskova~kog kraja, a zatim su otkrivene spomen-biste Kosti Stamenkovi}u, u dvori{tu istoimenog preduze}a, Blagoju Nikoli}u i
Vladi \or|evi}u, u parku Devet Jugovi}a, Tomi Kosti}u, ispred
èlezni~ke stanice, Trajku Stamenkovi}u u parku u centru grada,
kao i spomen-plo~a posve}ena palim borcima Narodnooslobodila~kog rata. U pripremama za otvarawe Muzeja radni~kog pokreta prikupqena je arhivska gra|a iz istorije radni~kog pokreta i
zakqu~eno je da se nastavi sa daqim prikupqawem istorijskih
dokumenata koji bi upotpunili ve} postoje}u zbirku. Tako je u
Leskovcu zapo~ela akcija organizovanijeg prikupqawa ove gra|e,
a zatim je, na predlog Komisije za istoriju Centralnog komiteta
Saveza komunista Srbije, u Na{oj re~i objavqen ~lanak u kome
se isti~e da arhivu i biblioteci Centralnog komiteta Saveza
komunista Srbije nedostaju arhivska dokumenta partijskih i
sindikalnih organizacija, kao i primerci pojedinih partijskih i
sindikalnih listova i ~asopisa i literatura iz perioda Prvog
svetskog rata i izme|u dva svetska rata, koji su neophodni za
izu~avawe istorije radni~kog pokreta. Zato su zamoqeni svi oni
koji te dokumente poseduju da ih predaju Komisiji kako bi bila
organizovana izlo`ba posve}ena pedesetogodi{wici radni~kog
pokreta Srbije. To je bilo prvo obave{tavawe leskova~ke javnosti o potrebi prikupqawa ovakve gra|e i iniciralo je ideju o
10
otvarawu arhiva koji bi se najkonkretnije bavio ovom problematikom. Nakon toga, avgusta 1954. godine, pripremqen je predlog
sa ubedqivim argumentima i podnet Narodnom odboru gradske
op{tine Leskovac, koji ga je jednoglasno usvojio. Detaqno obrazloèn predlog upu}en je potom Savetu za prosvetu i kulturu
Narodne Republike Srbije i on je 4. avgusta 1954. godine doneo
odluku o osnivawu Gradske dràvne arhive u Leskovcu. Tako je
kulturna istorija Leskovca bila oboga}ena jo{ jednom, izuzetno
va`nom ustanovom.
I pored velike èqe da formira arhiv kao neophodnu ustanovu za starawe o kulturnoj ba{tini, Leskovac jo{ uvek nije imao
adekvatan prostor za wegov sme{taj. Zato je doneta odluka da se
jedna prostorija u zgradi Vi{e me{ovite gimnazije ustupi na
kori{}ewe Arhivu, a 24. novembra 1954. godine Sekretarijat za
prosvetu i kulturu Narodnog odbora gradske op{tine Leskovac
za prvog upravnika Gradske dràvne arhive u Leskovcu postavio
je u~iteqa Velimira Nikolajevi}a. Za podru~je rada Gradske
dràvne arhive u Leskovcu odre|en je grad Leskovac sa srezovima
leskova~kim, vlasotina~kim i jablani~kim, koji su izdvojeni iz
podru~ja rada Gradske dràvne arhive u Ni{u. Narodni odbori
grada Ni{a i Narodni odbor gradske op{tine Leskovca bili su
du`ni da preduzmu potrebne mere za izdvajawe ovih srezova i da
o tome donesu odgovaraju}a re{ewa.
Prva arhivska ustanova u Leskovcu zapo~ela je svoj ìvot 1.
decembra 1954. godine u prostoriji od ~etrdeset kvadrata, sa osam
polica za arhivski materijal, jednim ormanom, dva stola, ~ivilukom
i priborom potrebnim za kancelarijski rad. Iz buyeta Narodnog
odbora gradske op{tine izdvojena su skromna sredstva za po~etak
rada, ali to nije smetalo prvom upravniku da sa izuzetnom voqom
i energijom krene u oboga}ivawe zbirke dokumenata. Velimir
Nikolajevi} je ve} 7. decembra 1954. godine posetio Gradsku dràvnu arhivu u Ni{u radi izdvajawa gra|e koja se odnosila na leskova~ki kraj. Tom prilikom izdvojeno je sedam sanduka gra|e koja se
uglavnom odnosila na biv{a industrijska preduze}a i Zanatski
esnaf u Leskovcu. Preuzeti su fondovi udruèwa zanatlija i
udruèwa ugostiteqa za srez Leskovac, Prve kraqevske srpske
povla{}ene fabrike vunenih tkanina, gajtana, pozamanterijskih
i platnenih izrada Popovi}, Ili} i kompanija, Prve srpske
povla{}ene fabrike vunenog prediva, gajtana i tkanina Ili}, Teokarevi} i Petrovi}, Fabrike vunenih tkanina i gajtana Vrawki},
Stamenkovi} i kompanija, Fabrike vunenih i pamu~nih tkanina,
gajtana i pletiva Gligorijevi}, Petrovi} i kompanija, Fabrike
11
vunenih tkanina Mika Stankovi} i sin, Fabrike kanapa i uàrija

A. D. i Kerami~ke fabrike Rafajlovi} i Bejaz. Zatim je nastavqeno daqe uporno tragawe za sa~uvanom arhivskom gra|om i za
narednih {est meseci prikupqeni su slede}i fondovi: preduze}a
Trudbenik, [kole u~enika u trgovini u Leskovcu, Me{ovite
stru~ne {kole u Vlasotincu, peva~kih druìna Wego{ i Kara|or|e u Vlasotincu, osmogodi{wih {kola u Pe~ewevcu, êkminu
i Oraovici, domova u~enika u privredi Ozren i 7. juli, Industrijske tekstilne {kole, [kole leskova~ke trgova~ke omladine,
Peva~ke druìne Stojan Qubi} iz Leskovca i Narodnog univerziteta, Saveta za prosvetu i kulturu i Niè trgova~ke {kole
u Leskovcu. Tako je nakon tog perioda Gradska dràvna arhiva u
Leskovcu raspolagala sa 24 fonda, a do tada je bio sre|en fond
preduze}a Trudbenik i u toku je bilo sre|ivawe fonda preduze}a
Fabrike vunenih i pamu~nih tkanina, gajtana i pletiva Gligorije
Petrovi} i kompanija.
Pove}awe obima poslova uslovilo je prijem jo{ jednog radnika. Tako je od 1. februara 1955. godine u Gradskoj dràvnoj
arhivi po~eo da radi Milan \or|evi}, po zavr{etku vi{e pedago{ke {kole. Kako arhivska slu`ba u Srbiji nije bila razvijena
i angaòvani kadrovi nisu imali iskustva u obavqawu tako specifi~nih poslova, Dràvna arhiva Narodne Republike Srbije organizovala je kurseve za wihovo obu~avawe. Milan \or|evi} je ve}
15. februara 1955. godine upu}en u Beograd na {estomese~ni kurs
za arhivskog pomo}nika koji je sa uspehom zavr{io 9. jula iste
godine. Slu{ao je i polagao slede}e predmete: arhivistika sa prakti~nim ve`bama, ~itawe }irili~nih tekstova XVII i XIX veka,
istorija ustanova naroda Narodne Republike Srbije i Federativne
Narodne Republike Jugoslavije, istorija naroda FNRJ od 1918.
godine, istorija Srbije i Vojvodine od po~etka XIX veka do 1918,
latinski i nema~ki jezik.
Jedna od zna~ajnih aktivnosti Gradske dràvne arhive na
po~etku rada bio je i obilazak leskova~kog, jablani~kog i vlasotina~kog sreza radi uvida u stawe arhivske gra|e, kako u sredi{tima srezova, tako i na terenu. Situacija je bila neujedna~ena. U
nekim delovima srezova postupqeno je po uputstvu Gradske dràvne arhive o sre|ivawu i ~uvawu arhivskog materijala, ali je
bilo i nemarnog odnosa, pa i uni{tavawa arhiva. Bilo je pojava
predaje arhivske gra|e preduze}u Otpad, jer je u okviru delatnosti ovog preduze}a na terenu otkupqivana arhiva bez selekcije dokumenata. Zato je upravnik Velimir Nikolajevi} pismom
upozorio preduze}e da ne moè otkupqivati nikakav arhivski
12
materijal sve dok Gradska dràvna arhiva ne izda odgovaraju}e

odobrewe. U èqi da se pitawu o~uvawa arhivske gra|e pristupi
{to ozbiqnije, on je predloìo Narodnom odboru gradske op{tine
Leskovac da se obrazuje savetodavno telo u op{tini koje bi ~inili
prosvetni radnici, u prvom redu istori~ari, koji bi na terenu
pomagali Gradskom dràvnom arhivu.
Po ve} ustaqenom obi~aju, u Beogradu su odràvani sastanci sa upravnicima arhiva Narodne Republike Srbije, kojima je u
januaru i maju 1955. godine prisustvovao i upravnik Gradske dràvne
arhive Leskovca. Na wima se raspravqalo o na~inu prikupqawa
gra|e i kriterijumima za odre|ivawe koja }e gra|a biti uni{tavana. Nakon toga, upravnik Arhiva je obi{ao neke od registratura u gradu i na teritoriji leskova~kog sreza, kada je i do{ao do
saznawa da su Narodni odbor sreza vlasotina~kog i op{tina Vlasotince predali preduze}u Otpad arhivsku gra|u od 1945. do 1951.
godine. To se dogodilo i sa gra|om Narodnog odbora sreza Lebane.
Kako jo{ uvek nije bila stvorena navika da se arhivska gra|a
poklawa Gradskoj dràvnoj arhivi, vr{eni su otkupi pojedinih
fondova. Tako je prvi put izvr{en otkup rukopisa Dobrivoja
Kapisazovi}a Leskova~ki nadimci. Od ustanova, nadle{tava,
preduze}a, {kola, zadruga i drugih organizacija traèno je da
uredno vode registraturske kwige i sre|uju fondove, {to je dalo
pozitivne rezultate. Na terenu su rukovaocima arhivama i arhivalijama davana potrebna obja{wewa i pruàna im je stru~na
pomo}. Do jeseni 1955. godine izvr{eno je sre|ivawe fondova
[kole u~enika u trgovini i Niè trgova~ke {kole u Leskovcu i
Me{ovite stru~ne {kole u Vlasotincu i nastavqeno je sre|ivawe
fondova privrednih preduze}a. Potpuno je bio sre|en fond
Zanatskog esnafa za period od 1920. do 1945. godine. Po~elo se i
sa formirawem biblioteke koja je 1955. godine raspolagala sa 56
kwiga, u prvom redu izdawa Narodnog muzeja u Leskovcu. Bila su
obezbe|ena i sredstva za daqu nabavku kwiga.
Bez obzira na postojawe ve} sre|enih fondova, jo{ uvek
nije bila stvorena navika da se oni koriste, a nisu bile izdavane
ni potvrde do kona~nog sre|ivawa pojednih fondova. U tragawu za
{to boqim uslovima rada, tokom 1955. godine Gradska dràvna
arhiva se selila tri puta. Prvobitno dobijena prostorija postala
je nedovoqna za sme{taj gra|e, pa je dobijena nova, u prizemqu
zgrade Vi{e me{ovite gimnazije, ali je ona, zbog vlage, bila neadekvatna, tako da je, najzad, po~etkom septembra, dobijena suva i
svetla prostorija koja je pruàla boqe uslove za rad. Istovremeno,
zbog pove}anog obima poslova, zahtevan je prijem novih radnika,
kao i obezbe|ivawe poverenika na terenu.
13
Aprila 1955. godine upravnik Gradske dràvne arhive poslao

je izve{taj o stawu registratura i ~uvawu arhivske gra|e Dru{tvu
arhivskih radnika Narodne Republike Srbije:
1. Na teritoriji ove arhive postoji 350 registratura, od
kojih su na radu kod ove arhive 12, a ostalo na teritoriji arhive.
Ure|ewe registratura kod pojedinih ustanova je uredno, dok kod
drugih ne.
2. Odnos arhiva sa registraturama je normalan. Kako je ovaj
arhiv skoro osnovan, nije se stiglo za ovo kratko vreme da se obi|e
cela teritorija arhiva, ve} samo grad Leskovac i sreska mesta
Lebane i Vlasotince. Obilazak je vr{io upravnik u ciqu ustanovqewa pravilnog poslovawa registratura.
3. Odnos odbora narodne vlasti prema registraturama, kao i
prema radu arhiva. Rad u arhivu se odvija normalno. Odnos narodne vlasti prema arhivu je dobar. Isti je slu~aj i prema registraturama.
4. [kartirawe arhivskog materijala. Pojedine registrature
su ranije {kartirale arhivsku gra|u, ali im je skrenuta pa`wa da
to ne ~ine ubudu}e jer je ka`wivo.
5. U Vlasotincu je za vreme rata spaqena sva arhivska gra|a
Sreskog odbora kao i op{tinskog odbora. U Leskovcu je biv{i
NARODNI FRONT predao svu arhivu od oslobo|ewa do 1952.
godine na preradu Otpadu. Nisu dali informacije sada{wi rukovodioci S. S. R. N. (Socijalisti~kog saveza radnog naroda) ko
je dao odobrewe da se taj materijal preda Otpadu.
6. Stare arhivske gra|e ima kod privatnih lica i to: u Vlasotincu biv{ih peva~kih dru{tava KARA\OR\E i WEGO[.
Ta gra|a je sa~uvana u malim koli~inama. Povedeni su pregovori
sa imaocima istih da ih predaju ovom arhivu i nadam se da }e se
uspeti u tome.
7. Kod privatnih lica ima malo arhivske gra|e. Povedeni su
pregovori sa tim licima da se ista preda ili otkupi. Uz ovu
ta~ku prilaèmo i odobreni predlog buyeta za 1955. godinu. Isti
je izra|en prema Va{em traèwu po partijama (li~ni rashodi,
materijalni i funkcionalni).
U Beogradu je 24. septembra 1955. godine odràno savetovawe
Dru{tva arhivskih radnika sa upravnicima Arhiva Narodne Republike Srbije na kome je uvodni referat podneo Edib Hasanagi}.
Razgovaralo se o odnosu registratura prema arhivalijama, muzejima, o restauraciji i konzervaciji gra|e, publikovawu arhivske
gra|e i o {kolovawu stru~nih kadrova za arhivsku slu`bu. Na
14
tom savetovawu dat je predlog da arhivi ubudu}e nose naziv istorijski arhivi i da se u wima uvede dru{tveno upravqawe. U to
vreme po~elo se sa intenzivnijim preuzimawem gra|e, uglavnom
posleratne, od registratura na terenu i do kraja 1955. godine
vr{en je obilazak registratura.
U ovom periodu bilo je izuzetno va`no stvarati naviku kod
rukovaoca registraturama da dostavqaju gra|u Arhivu, {to se
odvijalo veoma sporo. Iz pojedinih registratura su zahtevali da
im se obezbede sanduci za transport gra|e, a arhiv nije imao ni
dovoqno prostora za prihvat. U vreme odràvawa Leskova~kog
tekstilnog sajma, jula 1955. godine, bio je zauzet i prostor Gimnazije u kome je bio sme{ten, pa se wegov rad odvijao uglavnom na
terenu. Posle zavr{etka sajma Arhiv je dobio prostoriju na drugom spratu zgrade Gimnazije, u koju se, posle neophodne adaptacije i preselio.
Ve} u prvoj godini rada Gradska dràvna arhiva u Leskovcu
je, pou~ena praksom Dràvne arhive Srbije i na wenu preporuku,
od 13. do 20. novembra 1955. godine vrlo uspe{no organizovala u
Leskovcu Nedequ prikupqawa istorijske gra|e. I pored toga
{to je za tu priliku trebalo postaviti izlo`bu arhivske gra|e,
Gradska dràvna arhiva u Leskovcu to nije mogla da u~ini zato
{to jo{ uvek nije raspolagala dovoqnim koli~inama potrebnog
materijala da bi izlo`ba bila potpuna. I pored toga, tokom te
nedeqe, na osnovu usvojenog programa, u {kolama su odràna predavawa o zna~aju istorijske gra|e i wenom prikupqawu, o ~emu su
govorili profesori istorije. U dnevnom listu Na{a re~ objavqen je tekst u kome se isti~e va`nost potrebe prikupqawa arhivskog materijala, a u gradu je bio izlepqen plakat koji je pratio
akciju na teritoriji cele Republike, dobijen od Dràvne arhive
Srbije. Tokom trajawa ove akcije pose}ene su {kole u Grdelici,
Konopnici, Kru{evici, [i{avi, Dejanu i Boqaru, koje su postojale vi{e desetina godina, kao i pojedine porodice koje su posedovale istorijski materijal. Preuzeto je 630 zave`qaja nesre|ene
arhivske gra|e preduze}a Drvni kombinat iz Leskovca, a prikupqeni su i neki zakoni, proklamacije i drugo. Uspostavqeni su
i kontakti sa pojedinim u~esnicima Narodnooslobodila~kog
rata 19411945. godine i sa wima se razgovaralo o preuzimawu
materijala koji su posedovali a odnosio se na taj period.
Arhivska zbirka popuwena je novim fondovima: Gimnazije u
Vlasotincu, Doma u~enika u privredi u Grdelici, Osmogodi{we
{kole u Yepu i Osmogodi{we {kole Josif Kosti} u Leskovcu.
Veliki problem u prikupqawu arhivske gra|e stvorio je raspis
15
Saveta za privredu Narodne Republike Srbije iz 1949. godine o

prikupqawu stare hartije, zato {to je na osnovu tog raspisa odre|en broj arhiva do 1950. godine predat preduze}u Otpad na preradu. Zato je preporu~ivano imaocima arhivskog materijala da se
pretplate na ~asopis Arhivski pregled, kako bi boqe mogli da
raspoznaju koje dokumente treba ~uvati i {ta moè da ide na preradu.
U toku akcije Nedeqa prikupqawa istorijske gra|e, 13.
novembra 1955. godine odràn je sastanak ~lanova Dru{tva istori~ara sa direktorom Arhiva kome su prisustvovali: Dragoslav Ranisavqevi}, Jordan Jovi}, Kostadin Koci}, Vasilije Kova~evi},
@arko Kuli} i Zarije Popovi}, na~elnik Odeqewa za prosvetu
i kulturu op{tine Leskovac. Posle iscrpne diskusije o stawu
arhivske gra|e na terenu i o zna~aju wenog prikupqawa, donet je
zakqu~ak da se uputi raspis svim upravama {kola u gradu da se
preko u~enika obaveste o istorijskoj gra|i, zatim da se obi|u
neka lica za koja se sazna da poseduju gra|u, radi wenog otkupa, i
da se poja~a akcija u gradu za pronalaèwe arhivske gra|e.
Budu}i da se radilo o prvoj godini rada Arhiva, jo{ uvek
nije shvatano koliko je va`no da se on ukqu~uje u sve aktivnosti
arhivskih radnika Srbije i Jugoslavije. Tako op{tina Leskovac
nije omogu}ila upravniku Velimiru Nikolajevi}u da prisustvuje
skup{tinama arhivskih radnika Narodne Republike Srbije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije, koje su bile odràne
novembra 1955. godine u Beogradu.
Dono{ewem odluke o uvo|ewu dru{tvenog upravqawa i u
dru{tvenim delatnostima, nastavqen je proces razvoja samoupravqawa kojim su obuhva}ene i institucije u kulturi. U skladu sa ovim
procesom, Narodni odbor op{tine Leskovac formirao je 23. novembra 1955. godine prvi Savet Gradske dràvne arhive koji su
~inili: Velimir Nikolajevi}, Mile Bojkovi}, sekretar Ugostiteqske komore i odbornik Narodnog odbora gradske op{tine,
Jelica Atanaskovi}, profesor istorije u Vi{oj me{ovitoj gimnaziji u Leskovcu, Aleksandar Raki} i Veli{a Bulatovi}, u~iteqi,
i direktor Narodnog muzeja Veqa Ivanovi}.
U skladu sa ranijom odlukom o pruàwu pomo}i u sakupqawu
arhivske gra|e, Savet za prosvetu i kulturu Narodnog odbora
gradske op{tine formirao je 26. novembra 1955. godine Komisiju
za otkup zna~ajnih arhivskih dokumenata. înili su je: Velimir
Ivanovi}, Spasoje Mili}evi}, referent Narodnog odbora sreza
Leskovac, i êdomir Nikoli}, {ef ra~unovodstva Narodnog odbora gradske op{tine Leskovac. U to vreme, prelaskom u Gradsku
16
dràvnu arhivu u Svetozarevu, 1. januara 1956. godine, prestao je

da radi u leskova~kom Arhivu Milan \or|evi}.
Savet Arhiva odrào je svoju prvu sednicu 19. januara 1956.
godine i za prvog predsednika izabrao Mileta Bojkovi}a, sekretara Ugostiteqske komore u Leskovcu i odbornika Narodnog odbora op{tine. Na drugoj sednici, 24. januara 1956. godine, razmatran
je nacrt Statuta Gradske dràvne arhive, koji je potom, 7. februara 1956. godine, usvojen i poslat Odeqewu za prosvetu Narodnog
odbora op{tine Leskovac na saglasnost.
U Statutu Gradske dràvne arhive u Leskovcu se navodi da
je to stru~na, nau~na, samoupravna buyetska ustanova, zasnovana
na na~elima dru{tvenog samoupravqawa, ~iji je zadatak da prikupqa, ~uva i za{ti}uje, obra|uje i publikuje arhivsku gra|u i omogu}uje wenu nau~nu, slu`benu i drugu upotrebu. Istovremeno,
wegov zadatak je i da unapre|uje arhivsku slu`bu, razvija saradwu sa svim arhivskim i srodnim ustanovama i da pomaè stru~ne
organizacije i ~asopise. Arhivom neposredno upravqaju Saveti i
upravnik. Savet se bira na dve godine i sastoji se od sedam ~lanova koje imenuje Narodni odbor op{tine Leskovac, kao osniva~
Arhiva, i to ~etiri ~lana iz reda javnih i kulturnih radnika, dva
iz kolektiva Arhiva i upravnika po poloàju. Ako je u kolektivu
mawe od pet radnika, sve ~lanove imenuje osniva~. Za predsednika Saveta imenuje se ~lan koji nije radnik Arhiva. Upravnika Arhiva imenuje Narodni odbor op{tine putem konkursa. On rukovodi i radom Stru~nog ve}a, ~iji je predsednik. ^lanove Stru~nog
ve}a imenuje upravnik uz saglasnost Saveta. Wega sa~iwavaju rukovodioci odseka. Statutom je predvi|ena slede}a organizaciona
struktura Arhiva: odseci za istraìvawa, za stru~no sre|ivawe
i obradu arhivskog materijala, tehni~ki odsek (lokacija fondova i slu`ba u depou), personalna arhiva, grupa za izradu registra,
~itaonica i biblioteka, odsek za publikovawe arhivske gra|e i
sekretarijat.
Po~etkom februara 1956. godine za slu`benika u Arhivu
postavqen je Tomislav Mihajlovi}, a u Beogradu je 10. februara
iste godine odràno savetovawe sa upravnicima arhiva Narodne
Republike Srbije. Razgovaralo se o statutima arhivskih ustanova i predloèno je da pored upravnika postoje i saveti arhiva,
zasnovani na Uredbi o upravqawu kulturno-prosvetnim ustanovama. Istaknuto je i da je potrebno doneti sistematizaciju radnih
mesta, kao i da stru~na ve}a treba da budu savetodavna tela. Ukazano
je i na potrebu vo|ewa letopisa u arhivama, a zatim i na neophodnost stvarawa mreè arhivskih poverenika na terenu. Zna~ajna
17
pa`wa bila je posve}ena i stru~nom ~asopisu Arhivski pregled i saradwi sa ostalim institucijama u kulturi.
Nakon toga, 16. februara 1956. godine, na novom sastanku sa
upravnicima arhiva, zakqu~eno je da arhive u srezovima treba da
odrede lica koja }e voditi ra~una o registraturama, da se poja~a
saradwa sa dru{tvima istori~ara, da se ve}a pa`wa posveti izradi inventara i da se uvede praksa da arhivski radnici izu~avaju
jedan strani jezik. Predloèno je, tako|e, da se Nedeqa prikupqawa
arhivske gra|e organizuje u razli~ito vreme u pojednim gradovima u kojima su sedi{ta arhiva, kako bi radnici iz drugih arhiva
mogli da prisustvuju nekim od manifestacija koje organizuju
wihove kolege. Interesantno je da je predloèno obrazovawe arhivske dvogodi{we {kole u kojoj bi se izu~avali slede}i predmeti: arhivistika, teorija istorije, paleologija, kancelarijsko
poslovawe, strani jezik, istorija ustanaka i borbi do 1918. godine
i op{ti deo Zakona o arhivama. Predloèno je da arhivi obavezno
{aqu dopise i ~lanke za list Arhivski pregled. U tom periodu
preuzeta je arhiva Leskova~ke bolnice za period 19451954. godine.
U prole}e 1956. godine Tomislav Mihajlovi} je oti{ao na odsluèwe vojnog roka, a 1. maja iste godine u Arhiv se vratio Milan
\or|evi}.
To je omogu}ilo da se intenzivnije radi na daqem prikupqawu
gra|e, tako da je Arhiv 1956. godine raspolagao sa 48 fondova.
Prikupqeni su novi fondovi: Op{te bolnice u Leskovcu, likvidiranih seqa~kih radnik zadruga u Obili}u, Du{anovu i Petrovcu, zatim Vi{e me{ovite gimnazije, Gra|anske {kole, Okru`nog
narodnog odbora u Leskovcu. Nastavqeno je i sa sre|ivawem postoje}ih fondova industrijskih preduze}a, a okon~ana je obrada
fonda preduze}a Gligorija Petrovi}a i kompanije. Pravu te{ko}u
u obradi i sre|ivawu gra|e predstavqala je ~iwenica da su neki
arhivski materijali bili neadekvatno ~uvani, u vla`nim prostorijama, pa je zato trebalo vrlo pa`qivo sa wima raditi prilikom obrade. Iako sa nedovoqno materijalnih sredstava, i u ovoj
godini, pogotovo u prvoj polovini, nastavqeno je sa obilaskom
terena radi prikupqawa gra|e i tom prilikom su poverenicima
na terenu davana uputstva o sre|ivawu i ~uvawu gra|e. Ustanovama
i radnim organizacijama upu}ena su i dva cirkularna pisma sa
detaqnim obja{wewima o postupawu sa arhivskim materijalom.
Insistiralo se na vo|ewu letopisa, kao vrlo va`nog dokumenta
za pra}ewe razvoja svake ustanove. Me|utim, ni tu nije bilo dovoqno iskustva, pa su se mnogi te{ko snalazili, ~ak i u pojedinim
prosvetnim ustanovama.
18
U ovoj godini interesovawe javnosti za rad Arhiva u Leskovcu

raste i prvi ga obilazi istraìva~ Sergije Dimitrijevi} iz
Beograda, koji se interesovao za gra|u kojom on raspolaè. A u
vreme odràvawa leskova~kog sajma, od 15. do 22. jula 1956. godine,
zbog nedostatka prostora, rad je opet morao da se odvija samo na
terenu.
U odnosu na druge arhivske ustanove u Srbiji, Gradska dràvna arhiva u Leskovcu imala je neuporedivo mawe slu`benika.
Kako se, me|utim, broj fondova stalno pove}avao, Odeqewe za
prosvetu i kulturu Narodnog odbora op{tine Leskovac odobrilo
je prijem jo{ jednog radnika. Tako je sredinom 1956. godine Arhiv
imao ~etiri slu`benika: jednog sa vi{om pedago{kom {kolom,
dva u~iteqa i jednog stru~nog u~iteqa.
U Savetu, sa ukupno sedam ~lanova, bili su jedan profesor,
jedan nastavnik i ~etiri u~iteqa i ta je struktura obezbe|ivala
uspe{an rad ove kulturne ustanove. Tokom 1956. godine Savet je
odrào ~etiri sednice na kojima se raspravqalo o radu Arhiva i
usvojen je plan rada slede}e sadrìne:
1. Prijem fondova likvidiranih preduze}a i ustanova kao
i ìvih registratura na teritoriji arhiva.
2. Pronalaèwe arhivskih predmeta kod privatnih lica
putem poklona ili otkupa.
3. Sre|ivawe zapo~etih fondova grubo i kona~no sre|ivawe.
4. Otkup arhivskih predmeta.
5. Beleèwe va`nih momenata iz narodne revolucije u mestima gde je gra|a predavana OTPADU radi izrade hronika pojedinih mesta.
6. Obilazak teritorije arhiva, davawe instrukcija registraturama.
7. Obezbe|ewe potrebnih prostorija za DEPO ARHIVE.
8. Popuna biblioteke stru~nim kwigama.
9. Izbor i saradwa sa arhivskim poverenicima.
10. [kartirawe neva`ne istorijske gra|e.
11. Osposobqavawe kadrova putem seminara kurseva za arhivske pomo}nike, na seminaru u Beogradu.
12. Saradwa i povezivawe sa Dru{tvom istori~ara i srodnim ustanovama.
13. Pove}awe broja slu`benika pri ovda{wem arhivu, a u
ciqu ekspeditivnijeg rada u samoj ustanovi.
14. Saradwa sa organima sreza u ciqu kontrole pravilnog
vo|ewa i ~uvawa arhivske gra|e na terenu.
19
15. Stru~no uzdizawe i me|usobna razmena misli u kolektivu u ciqu poboq{awa rada.
16. Dopune inventara i potrebnog pribora za rad u Arhivu.
Savet je raspravqao i o buyetu i izvr{io je izbor poverenika na terenu, ali, naàlost, zbog skromnih materijalnih sredstava,
nije mogao da donese odluku o nabavci novog inventara, neophodnog
za uspe{niji rad.
Iako su ve} uveliko po~eli da pristiù fondovi u Arhiv,
javnost Leskovca jo{ uvek nije bila navikla na ovu novu kulturnu instituciju. Zato je bilo potrebno da se i preko lokalne {tampe
gra|ani upoznaju sa wenim radom i zna~ajem. Povezanost sa mati~nom organizacijom iz Ni{a, iz ~ijeg sastava se izdvojio Arhiv
Leskovca, uticala je na saradnika arhiva u Ni{u \or|a Stamenkovi}a da u Na{oj re~i 1956. godine objavi vaàn istorijski
dokument, pismo Narodnoj skup{tini Srbije iz 1879. godine, u kome
se traì da Leskovac bude progla{en za okru`nu varo{. Iste,
1956. godine gra|ani Leskovca mogli su da se detaqnije upoznaju
sa radom Istorijskog arhiva u vreme obeleàvawa Nedeqe Arhiva, od 23. do 30. septembra. Sa puno odgovornosti i sa èqom
da se {to boqe predstave javnosti, radnici Arhiva su organizovali vrlo uspelu izlo`bu arhivskih dokumenata u biv{oj kafani
Dalmacija. Ova izlo`ba ostavila je impresivan utisak na veliki broj posetilaca, a jedan od wih je napisao da je iznena|en i
odu{evqen izloènom gra|om koja mu pribliàva pro{lost Leskovca.
U okviru Nedeqe Arhiva predvi|eno je da se obi|e teritorija sreza radi prikupqawa gra|e, da se u saradwi sa Dru{tvom
istori~ara op{tine Leskovac u gradskim i nekim sreskim {kolama organizuju predavawa o zna~aju prikupqawa arhivske gra|e,
kao i predavawe sa istom tematikom na Narodnom univerzitetu.
Pored toga, organizovana je sabirna akcija prikupqawa gra|e u
gradu od privatnih lica, kao i od onih koji èle da Arhivu poklone va`ne dokumente, a sve je pratilo publikovawe prigodnih
tekstova u dnevnoj {tampi.
Za 1957. godinu bilo je potrebno obezbediti ve}a sredstva
iz buyeta, jer je januara te godine primqen jo{ jedan slu`benik
Stojan Stojkovi}, a marta i Aleksandar Raki}, u~iteq, ali je
dotada{wi slu`benik Milan \or|evi} preme{ten za nastavnika u Osnovnoj {koli Josif Kosti}. Iako su buyetom bila predvi|ena ~etiri radna mesta, Arhiv je imao samo tri uposlenika,
ali za nabavku neophodno potrebnog inventara u Narodnom odboru
op{tine nije nailazio na razumevawe. Me|utim, u ovom periodu
20
zapo~ela je akcija sakupqawa gra|e za prou~avawe istorije radni~kog pokreta, pa je Centralni komitet Komunisti~ke partije
Srbije odobrio sredstva za obavqawe ovog posla i na teritoriji
leskova~kog kraja.
O mogu}nostima za dobijawe posebne zgrade za rad Gradske
dràvne arhive nije se jo{ razmi{qalo, pa se i 1957. godine wegova delatnost odvijala u dvema prostorijama Vi{e me{ovite gimnazije u Leskovcu. Prva, sa 40 kvadratnih metara, bila je radna, a
druga, sa 25 kvadrata magacin. Gra|a je bila sme{tena u 220 kutija, a inventar su ~inili ~etiri ormana, tri radna stola, osam polica, sedam stolica, pe}i, ~iviluk, pribor za odràvawe ~isto}e,
radni materijal. Uposlenici Arhiva, Velimir Nikolajevi}, upravnik, Aleksandar Raki}, u~iteq, Stojan Stojkovi}, stru~ni u~iteq, imali su poloèn dràvni stru~ni ispit za obavqawe arhivskih poslova, kao i Milan \or|evi}, nastavnik sa zavr{enom
Vi{om pedago{kom {kolom, koji je sada radio u {koli Josif
Kosti}. Sa ve} ste~enim iskustvom, pojedini fondovi su bili
obra|eni po svim pravilima arhivske slu`be i mogli su biti kori{}eni i u nau~ne svrhe.
Pored drugih, u 1957. godini obra|en je i fond Narodnog
odbora okruga leskova~kog, a primqena su jo{ 32 fonda, tako da se
wihov broj pove}ao na osamdeset.
Na zahtev Dràvne arhive i Saveta za kulturu Narodne Republike Srbije, u prvoj polovini 1957. godine radnici Arhiva su
vr{ili popis registratura i arhiva u preduze}ima, ustanovama,
{kolama, zadrugama, zdravstvenim ustanovama i drugim organizacijama. Me|utim, jo{ nenaviknuti na ovakav na~in rada, pojedini rukovodioci ovih organizacija pokazivali su nerazumevawe
za prisustvo arhivskih radnika i neodgovorno su se odnosili
prema wihovim zahtevima. Doga|alo se da u pojednim ustanovama
i preduze}ima ne znaju ni datum niti godinu po~etka rada, pa se,
za popunu odgovaraju}ih formulara, to moralo utvr|ivati na
osnovu usmenih kazivawa. Mnogi nisu po{tovali ni zahtev za
vo|ewe letopisa i to je u znatnoj meri oteàvalo sre|ivawe podataka. Da bi se ovaj problem unekoliko ublaìo, radnici Arhiva
su predloìli da {kolski inspektori, pored ostaloga, vr{e i
pregled sre|enosti arhiva u prosvetnim ustanovama, a pogotovo
da insistiraju na vo|ewu letopisa. Rad Gradske dràvne arhive je
tako|e bio kontrolisan. Tako su predstavnici Dràvne arhive
Narodne Republike Srbije izvr{ili pregled rada Arhiva u Leskovcu, a posetili su ga i {ef Odseka za prosvetu i kulturu Narodnog odbora op{tine Leskovac i referent za kulturu Narodnog
21
odbora sreza Leskovac. I daqe je ukazivano na potrebu pove}awa

broja radnika zbog velikog broja fondova i formirawa novih.
Suo~en sa te{ko}ama u radu na terenu, direktor Arhiva
Velimir Nikolajevi} je u listu Na{a re~ 1957. godine objavio
tekst u kome, izme|u ostalog, isti~e:
Od septembra do decembra slu`benici Dràvnog arhiva u
Leskovcu vr{ili su popis arhivske gra|e na teritoriji sreza.
Ova akcija sprovedena je u okviru poduhvata Dràvnog arhiva
Srbije. Poslu se pri{lo vrlo ozbiqno. Organi narodne vlasti
tome su tako|e pruìli punu podr{ku. Ali, imaoci arhivske gra|e,
ne svi, nisu shvatili u punoj meri va`nost akcije.
Obilaze}i imaoce arhivske gra|e, slu`benici Arhiva su u
nekim mestima nailazili na ~udan odnos: pojedini rukovodioci
registratura spre~avali su slu`benike da izvr{e popis. U nekim
mestima arhivski materijal je vrlo lepo sre|en, vodi se ra~una o
wemu, i za{ti}en je od uni{tavawa. Me|utim, ima i obrnutih
slu~ajeva: nesre|en arhivski materijal, neza{ti}en i izloèn
propadawu. âk pojedini imaoci arhivske gra|e ne znaju ni u
kojim koli~inama raspolaù tim materijalom i, {to je jo{ gore,
ni kako je sre|en. De{avalo se i ovo: registrature su obave{tavane
na sedam dana pre dolaska slu`benika Arhiva o popisu, ali kada
je slu`benik do{ao ne samo da nije na{ao sre|enu arhivsku gra|u,
ve} ~esto ni odgovorno lice koje je trebalo da mu pruì odgovaraju}e podatke. De{avalo se jo{ da su ta lica bila u mestu, ali
su slala nekog da javi da nisu tu, da su odsutna, i sli~no. Za{to se
tako postupalo? Jednostavno zato {to bi se onda u zapisnik o
popisu unelo i to da je arhivska gra|a nesre|ena, a to povla~i za
sobom odre|ene zakonske konsekvence za rukovodioce registratura.
Sve ovo pokazuje da se jo{ nije shvatila sva va`nost prikupqawa i ~uvawa arhivske gra|e. Koliko su dokumenti koji se ~uvaju
u arhivama va`ni nije potrebno govoriti. O tome je ve} toliko
puta bilo re~i. Pa ~ime se onda tuma~i takav stav, takav odnos
prema tom materijalu? îme drugom ve} nemarno{}u, prema kojoj
bi trebalo da se zauzme {to o{triji stav.
Nailazilo se i na ovo: neke organizacije upotrebqavaju pe~ate koji su ve} davno van upotrebe, neke {kole ne vode letopise,
o ustanovama da se i ne govori, a predvi|eno je zakonom da se to
~ini. Interesantno je da neke {kole koje su ranije vodile letopise
to sada ne ~ine. Osmogodi{wa {kola u Svo|u, na primer, nema letopisa iako postoji jo{ od pre rata i ima ve}i broj |aka i nastavnika. Kao primer kako treba raditi moè da posluì {kola u
22
Kru{evici, koja ima uredan letopis i on se stalno vodi i upotpuwava novim podacima.
Najzad, vaqa napomenuti da ima i izvesnih slu~ajeva prikrivawa arhivske gra|e, ili nevo|ewa brige o arhivskom materijalu
likvidiranih preduze}a.
Ovaj arhivski materijal se nalazi negde u podrumima, negde
na tavanima, i izloèn je propadawu. A po Zakonu o arhivama arhivska gra|a se ne sme dràti na tim mestima.
Popis je izvr{en, mada nije bilo mogu}nosti da on bude potpun iz navedenih razloga. Krajwe je vreme da se ve} jednom prestane sa takvom praksom odnosa prema arhivskoj gra|i.
Budu}i da je Arhiv pokrivao podru~ja Leskovca, Vlasotinca
i Lebana, odnosno celu teritoriju leskova~kog sreza, postavqalo se pitawe wegovog finansirawa. Naime, do tada se kao izvor
finansirawa javqao samo Narodni odbor op{tine Leskovac, pa
zato sredstva za obavqawe tako obimne delatnosti nisu bila dovoqna, a i uslovi sme{taja radnika i arhivske gra|e bili su neadekvatni. Zato je Savet za prosvetu i kulturu Narodnog odbora
op{tine Leskovac, kada je raspravqao o stawu u ustanovama u
kulturi, predloìo da Arhiv pre|e u nadle`nost sreza. Na taj
na~in bi se obezbedila ve}a materijalna sredstva i uslovi sme{taja bi se mogli boqe re{iti. Istovremeno, vesti iz Arhiva
bile su sve prisutnije u javnosti. U lokalnom listu Na{a re~
objavqena su dva teksta: o bilansu fabrike sapuna Jovana Vlaj~i}a
i sinova iz 1922. godine i o fermanu velikog vezira o otvarawu
narodne srpske {kole u selu Kru{evica. Nastavqaju}i praksu iz
prethodne godine, sredinom maja 1957. godine. Arhiv je organizovao izlo`bu arhivskih dokumenata, {to je bio jo{ jedan podsticaj organizovanom prikupqawu gra|e. Sve ~e{}i napisi u {tampi
doprinosili su razja{wavawu pojedinih pitawa i stvarawu povoqnijeg okruèwa za uspe{an rad. Tako, na primer, bez obzira na
sku~ene prostorne mogu}nosti, pokazalo se da je ve} mogu}a nau~na
obrada pojedinih fondova, koje su do tada uglavnom koristili
prosvetni radnici prilikom spremawa stru~nih ispita. Tako|e,
nametnulo se i pitawe razgrani~ewa nadle`nosti Narodnog muzeja i Gradske dràvne arhive, utoliko pre {to je pre osnivawa
Arhiva arhivsku gra|u za pojedine periode sakupqao Narodni
muzej. Saradwa izme|u ove dve ustanove u kulturi uspe{no se odvijala, pa nije bilo problema ni u vezi sa razgrani~ewem.
Interesantan je podatak da je upravnik Velimir Nikolajevi},
pored uspe{nog rukovo|ewa Arhivom, bio i poznati glumac amater
u Narodnom pozori{tu u Leskovcu. Tako je posle duèg perioda
23
pobrao aplauze na otvorenoj sceni u ulozi Jovan~e Mici}a u

Obi~nom ~oveku Branislava Nu{i}a. To je bila prilika da ~ika
Veqa, kako su ga zvali, karijeru glumca amatera iz mla|ih dana
nastavi i u vreme kada je postao upravnik Gradske dràvne arhive.
Ipak, posle uspe{no obavqenog posla postavqawa temeqa Gradske
dràvne arhive u Leskovcu, Velimir Nikolajevi}, uz puno priznawe, oti{ao je u penziju.
I u ovoj godini za vreme odràvawa Leskova~kog sajma, jula
1957. godine, Arhiv nije mogao da radi. I u kadrovskom smislu
ponovo je do{lo do promena, jer je 1. septembra te godine vra}en
u Arhiv Milan \or|evi}. Tada se i zapo~elo sa radom na popisu
registratura u gradu. Rad je bio oteàn i zato {to je Narodni
odbor op{tine uzeo dva slu`benika na mesec dana za obavqawe
poslova u op{tini.
Posle odlaska u penziju Velimira Nikolajevi}a, odlukom
Narodnog odbora op{tine Leskovac, 26. januara 1958. godine izvr{ena je primopredaja du`nosti izme|u wega i vr{ioca du`nosti
novog upravnika Boìdara @ivkovi}a, u~iteqa u Osnovnoj {koli
Vuk Karayi}, koji je za upravnika imenovan 6. februara 1958.
godine. Ve} nekoliko dana posle toga @ivkovi} je prisustvovao
seminaru za upravnike arhiva u Beogradu.
Promeweni su i ~lanovi Saveta Arhiva i sada su to bili:
Velimir Nikolajevi}, Slavi{a Nikoli}, profesor, Vasilije Kova~evi}, nastavnik, Aleksandar Raki}, u~iteq, Toma Gruji}, direktor Trikotaè, i Milorad Nikoli}, direktor preduze}a Otpad.
Na sednici Saveta Arhiva usvojena je sistematizacija radnih mesta kojom su bila predvi|ena jo{ dva radna mesta za manipulante, ali za ta radna mesta nisu bila obezbe|ena sredstva iz
buyeta. Tako je u ovoj godini Arhiv imao {est slu`benika i jednog
pomo}nog radnika. Krenulo se i sa sre|ivawem gra|e koja je bila
preuzeta prethodne godine, a kao ispomo} za ovaj posao bila je
angaòvana i Milinka Cvetkovi}.
Ve} krajem januara 1958. godine Savet Gradske dràvne arhive
doneo je plan rada koji je obuhvatao slede}e obaveze: inventarisawe obra|ene gra|e po novim uputstvima Dràvne arhive Narodne
Republike Srbije, obradu likvidiranih gra|evinskih preduze}a
Trudbenik, Ozren, Zidar i Graditeq i biv{eg prosvetnog
odeqewa Narodnog odbora Leskovac, zatim Okru`nog Narodnooslobodila~kog odbora od 1945. do 1947. godine, biv{ih de~jih domova u Vu~ju i Lebanu, likvidiranih seqa~kih zadruga i, najzad,
obilazak preduze}a i ustanova radi davawa uputstava o ~uvawu i
sre|ivawu gra|e.
24
I daqe je bilo vrlo aktuelno pitawe obezbe|ivawa novog

prostora za sme{taj Arhiva, a za stvarawe koliko-toliko boqih
uslova rada u zgradi Vi{e me{ovite gimnazije postoje}a velika
prostorija je bila podeqena pregradnim zidom, tako da se u jednom delu mogao obra|ivati materijal, a u drugom obavqati ostali
poslovi. Mawa prostorija je i daqe bila u funkciji magacina.
Kako je ne tre}em spratu zgrade bio nagomilan prikupqen arhivski materijal, a dva slu`benika su bila na bolovawu, angaòvana
su dva honorarna radnika, {to je omogu}ilo daqu obradu i sre|ivawe gra|e.
Novi Savet Arhiva bio je imenovan 19. marta 1958. godine, a
~inili su ga: Radomir Dimitrijevi}, na~elnik Odeqewa za op{tu
upravu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Slavi{a Nikoli},
profesor u Osnovnoj {koli Svetozar Markovi}, Vasilije Kova~evi}, nastavnik u Osnovnoj {koli Josif Kosti}, Milorad
Mitrovi}, direktor preduze}a Otpad, Milan \or|evi}, arhivski pomo}nik, i Aleksandar Raki}, slu`benik Arhiva. Za predsednika je bio izabran Vasilije Kova~evi}.
I pored preuzimawa gra|e, nastavqena je saradwa sa Arhivom
u Ni{u, koji su, aprila 1958. godine, posetili Milan \or|evi} i
Stojan Stojkovi}. A godi{woj skup{tini arhivskih radnika Federativne Narodne Republike Jugoslavije, od 15. do 17. maja 1958.
godine, u Ohridu, prisustvovao je upravnik Arhiva, dok je seminaru
koji je organizovao Dràvni arhiv u Beogradu prisustvovao Milan
\or|evi}. U jesen te godine, zbog bolovawa tri radnika, honorarno je bila angaòvana Roksanda Zdravkovi}, a krajem oktobra
Arhiv je posetila Ivanka @ivkovi}, arhivista iz Beograda. Istog
meseca upravnik Arhiva je bio i na seminaru u Beogradu.
Bez obzira na to {to je po Statutu bilo predvi|eno postojawe vi{e odseka za rad Arhiva, to nije moglo da bude primeweno
zbog malog broja radnika. U 1958. godini Arhiv je imao dve slu`be:
arhivsku i administrativnu. Arhivske poslove obavqala su tri
slu`benika, koji su radili na sre|ivawu i obradi fondova, a administrativnu je vr{io upravnik. Obilasci registratura, organizovawe izlo`bi i odràvawe seminara bili su i daqe okosnica aktivnosti arhiva. Jedan deo plana za 1958. godinu nije mogao
da bude izvr{en pa je do{lo do izmene, tako da je u prioritet u{la
obrada arhive Op{te bolnice u Leskovcu od 1945. do 1955. godine,
a za potrebe nau~nog rada dr Oskara Ki{a i obrada fonda Ginekolo{kog odeqewa Bolnice. Obra|eni su i plakati od oslobo|ewa
1944. do 1955. godine, koji su dobijeni od Narodnog muzeja u Leskovcu. Na traèwe Saveta za kulturu Narodne Republike Srbije
25
i Centra za informacije Dràvnog arhiva, ura|ena je kartoteka

kwiga i ~asopisa. Sre|eni su i dnevnici rada Vi{e me{ovite
gimnazije, Osnovne {kole Josif Kosti}, Me{ovite stru~ne
{kole i Sredwe ekonomske {kole. Tokom ove godine re{eni su
zahtevi 79 lica za izdavawe uverewa o radnom staù, visini plate
i o zavr{enoj {koli. Stupawem na snagu novog Zakona o kancelarijskom poslovawu po~etkom ove godine umnogome je olak{ano
vo|ewe dokumentacije. Me|utim, bez obzira na to, zahtev Saveta
za kulturu Narodne Republike Srbije da se u roku od dve godine
obi|u sve registrature te{ko je bio ostvariv, jer je samo na teritoriji sreza Leskovac bilo 906 registratura, od ~ega van teritorije leskova~ke op{tine 672. Za obavqawe ovog posla, pored
angaòvawa radnika Arhiva, bila su potrebna i znatna materijalna sredstva, pa je zato zakqu~eno da se od Narodnog odbora sreza
Leskovac traè dodatna sredstva za obavqawe ovog zadatka. Znatnu
te{ko}u predstavqalo je i tragawe za arhivama likvidiranih preduze}a, koje su bile sme{tene ~esto u {upama, a nekima se gubio i
svaki trag. Likvidacione komisije nisu ume{no obavqale poslove,
{to je umnogome oteàvalo rad. Tako, na primer, likvidacione
komisije preduze}a Sreskog dràvnog magacina, Ratara i Mlinskog preduze}a nisu predale materijal Arhivu, a nije se ni znalo
gde je on sme{ten. Tek posle upornog tragawa, radnici Arhiva su
prona{li arhivu Sreskog mlinskog preduze}a u selu Bratmilovcu.
Bilo je i pojava nepravilnog sre|ivawa materijala ili nestru~nog
{kartirawa od strane likvidacionih komisija. Povodom ovih i
drugih pitawa iz rada Arhiva, na poziv Dràvnog arhiva Narodne
Republike Srbije, upravnik je dva puta prisustvovao {estodnevnim seminarima u Beogradu, a jedan slu`benik Arhiva je bio na
savetovawu koje je organizovao Savet za kulturu NR Srbije u Beogradu. Radi koordinacije poslova i saradwe, slu`benici Arhiva
su u to vreme posetili Arhiv u Ni{u.
Sa ve} vidnim iskustvom, 1958. godine ostvaren je bogat program tokom Nedeqe arhiva, koja je odràna od 9. do 16. novembra. Iako je bilo uobi~ajeno da se organizuje izlo`ba, od toga se
u ovoj godini odustalo, najpre zbog nepostojawa odgovaraju}e
sale, a zatim i zbog slabe pose}enosti. Zato je 115 arhivskih dokumenata i ne{to starih kwiga bilo izloèno u dva izloga prodavnica u glavnoj gradskoj ulici. Sala Muzeja radni~kog pokreta
bila je zauzeta izlo`bom iz Beograda. Istovremeno, Sekretarijat
za prosvetu i kulturu Narodnog odbora sreza Leskovac, na predlog Arhiva, uputio je dopis svim narodnim odborima op{tina da
se u {kolama na jednom ~asu istorije odrì predavawe o zna~aju
26
Arhiva za prikupqawe dokumenata u vezi sa pisawem istorije,

{to je u potpunosti ostvareno. U lokalnom listu Na{a re~
objavqen je tekst pod naslovom Nedeqa arhive i podnaslovom
Zna~aj arhivske gra|e, u kome je istaknuto da je nepotrebno
posebno nagla{avati koliko je arhivski materijal zna~ajan za
istori~are, a zatim su prikazane aktivnosti Gradske dràvne
arhive u Leskovcu. Tokom ove nedeqe od Direkcije PTT Ni{
dobijena je dozvola da se na svim pismima stavqa ìg sa natpisom
Nedeqa arhiva 9. do 16. novembra 1958. godine. Na inicijativu
Arhiva i uz pomo} Sekretarijata za op{tu upravu Narodnog odbora sreza organizovan je dvodnevni seminar, 17. i 18. novembra
1958. godine, u Leskovcu za {efove pisarnica. Milan \or|evi},
arhivski pomo}nik, imao je temu Rad, zadaci i uloga arhivskih
ustanova, Aleksandar Raki}, slu`benik Arhiva, Zakonski propisi o arhivskoj gra|i i za{tita iste, Boìdar @ivkovi} Na~in sprovo|ewa Uredbe o kancelarijskom poslovawu, Stojan Stojkovi}, slu`benik Arhiva, Popis pisarnica, a predstavnici inspekcije Narodnog odbora sreza izneli su utiske posle izvr{enog
pregleda pisarnica-registratura. Tom prilikom jo{ jednom je
ukazano na zna~aj vo|ewa letopisa.
Biblioteka Arhiva raspolagala je sa 730 kwiga i ~asopisa,
ali wihovo kori{}ewe je bilo simboli~no. Tako je u celoj 1958.
godini kori{}eno samo 79 kwiga. Arhiv nije imao ~itaonicu niti
posebnu prostoriju za kori{}ewe arhivske gra|e. Od {tampe,
biblioteka je primala dnevne listove: Borbu i Politiku, nedeqne listove: Narodne novine iz Ni{a, Pobedu iz Kru{evca,
Na{u re~ iz Leskovca i Prosvetni pregled iz Beograda, a od
~asopisa Socijalnu misao iz Zagreba, Na{e stvarawe iz Leskovca, Arhivist iz Beograda i Arhivski almanah iz Beograda.
Tako|e, primala je i Slu`beni list Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Slu`beni glasnik Narodne Republike Srbije i Prosvetni glasnik.
Za sre|ivawe arhivske slu`be na celoj teritoriji Jugoslavije
Sekretarijat Saveznog izvr{nog ve}a za prosvetu i kulturu odlu~io je da pripremi elaborat u 1959. godini. Zato je Informacioni
centar Dràvnog arhiva FNRJ pripremio upitnike za Arhive, na
osnovu kojih se moè videti da je Gradska dràvna arhiva u Leskovcu, po~etkom 1959. godine jo{ uvek bila sme{tena u zgradi
Gimnazije u Leskovcu, u dve prostorije, sa 47 kvadratnih metara,
a iskazana je potreba za jo{ 140 kvadrata. Iako je bila doneta
odluka da se Arhiv preseli u druge prostorije, to nije sprovedeno u delo, pa se o~ekivalo da se prostor obezbedi ukoliko se
27
stvore uslovi za izgradwu nove zgrade za sme{taj Narodnog muzeja i Biblioteke. Do kraja februara 1959. godine bilo je sre|eno
11 fondova, sa ukupno 60 du`nih metara, iz perioda dvadesetog veka,
a bilo je jo{ 69 nesre|enih fondova, sa oko 95 du`nih metara.
Arhiv je raspolagao sa tri ormana za poverqivu arhivu, kwige i
administraciju, kao i sa tri radna i jednim kancelarijskim stolom.
Radila su dva u~iteqa i jedan pripravnik, arhivski pomo}nik druge
vrste i upravnik.
Posle duèg nastojawa da se sagledaju prostorne potrebe
Arhiva, po~etkom 1959. godine doneta je odluka da se Gradskoj dràvnoj arhivi ustupi zgrada Muzeja radni~kog pokreta. Izvr{ena
je potrebna adaptacija i pregradnim zidovima su dobijene tri
prostorije, a u kuhiwi je postavqen patos. Rad u novim prostorijama je zapo~eo 15. aprila 1959. godine, ali je za sme{taj gra|e jo{
uvek bila kori{}ena jedna prostorija u zgradi Gimnazije. Kako je
woj ta prostorija bila potrebna za laboratoriju, nastojalo se da
se prona|e neki pogodan lokal za depo arhivske gra|e.
Radi ujedna~avawa naziva sa ostalim arhivskim ustanovama,
Savet Gradske dràvne arhive je podneo zahtev Narodnom odboru
op{tine Leskovac za promenu naziva u Istorijski arhiv Leskovca.
Odluka o tome je doneta 1. juna 1959. godine, od kada ova ustanova
mewa naziv.
28
Istorijski arhiv Leskovca
Promena naziva ustanove nije uticala na sadràj wenog rada.

Nastavilo se istim tempom i sa puno energije. To je pokazivao i
plan rada za 1959. godinu koji je predvi|ao obradu fondova 20
likvidiranih seqa~kih radnih zadruga, zatim ~etiri zemqoradni~ke zadruge, Gimnazije u Vlasotincu, biv{eg prosvetnog odeqewa u Leskovcu, biv{eg gra|evinskog preduze}a Graditeq i
zavr{etak radova na obradi fonda Okru`nog narodnog odbora za
1946. godinu i, najzad, fonda Doma}i~ke {kole u Leskovcu. Ovakav
obiman plan rada nije mogao u potpunosti da bude ostvaren, pa je
izvr{ena izmena tako {to je obrada fondova biv{eg Prosvetnog
odeqewa op{tine Leskovac i Doma}i~ke {kole u Leskovcu ostala za narednu godinu. Zato je umesto predvi|enih 20 fondova
seqa~kih radnih zadruga obra|eno 28, a umesto Gimnazije u Vlasotincu, obra|ene su Gra|anska {kola i Osnovna {kola u Pe~ewevcu.
Tako je prema{en plan obrade, jer je predvi|ena obrada 29, a
obra|eno je 37 fondova. To je bilo mogu}e najpre zbog prijema jo{
jednog radnika i smawewa bolovawa radnika Arhiva. Istovremeno,
bilo je obi|eno osam centara komuna, a na teritoriji grada evidentirane su aktivne i likvidirane registrature. Popisane su
dvadeset ~etiri nove registrature-pisarnice, a na zahtev preduze}a Rade Metalac iz Leskovca, Komunalne banke iz Vlasotinca
i Komunalne banke iz Lebana, {kartirana je gra|a prema postoje}im uputstvima. Pove}ana je i delatnost u pruàwu usluga gra|anima kojima je izdato 106 uverewa {to se odnose na radni sta`
ili na {kolovawe. U nastojawu da se {to vi{e poveù sa drugim
arhivskim ustanovama, radnici Istorijskog arhiva iz Leskovca
izveli su dvodnevnu ekskurziju do Skopqa i Pri{tine. U Skopqu
su obi{li Sreski arhiv, Dràvni arhiv Narodne Republike
Makedonije, Muzej Ilindenskog ustanka i Narodnooslobodila~ke
borbe 19411945. godine i odeqewe Istorijskog arhiva pri Muzeju,
a u Pri{tini Oblasni dràvni arhiv i Muzej.
U ovoj godini Arhiv je imao ~etiri arhivska pomo}nika i
upravnika. Od Narodnog odbora op{tine Leskovac 5. juna 1959.
29
godine preuzeta je Nada Milenkovi}, a deset dana kasnije primqen

je za pomo}nog radnika i Bislim Ja{arevi}. Zainteresovanost za
arhivsku gra|u u Leskovcu je rasla, pa je krajem oktobra i po~etkom
novembra 1959. godine u Istorijskom arhivu istraìvawe obavila Olga Savi} sa Geografskog instituta u Beogradu, a ne{to kasnije posetio ga je i Sredoje Uro{evi}, upravnik Dràvnog arhiva Narodne Republike Srbije, a direktor Boìdar @ivkovi} je
prisustvovao vanrednoj skup{tini arhivskih radnika u Zagrebu.
Ukqu~uju}i se u obeleàvawe zna~ajnih doga|aja iz novije
istorije Jugoslavije, Arhiv je, zajedno sa Narodnim muzejem u Leskovcu, u foajeu Doma sindikata u~estvovao u prire|ivawu izlo`be
povodom ~etrdeset godina osnivawa Komunisti~ke partije Jugoslavije i Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije. Bili su izloèni
dokumenti, grafikoni, fotografije i statisti~ki podaci o razvoju ovih organizacija.
Povodom obeleàvawa Nedeqe arhiva, od 8. do 16. novembra 1959. godine, upravnik Boìdar @ivkovi} je sa~inio slede}i
izve{taj:
IZLO@BE
Ovaj Arhiv u zajednici saradwi sa Narodnim muzejem u
Leskovcu organizovao je izlo`bu o razvoju Radni~kog pokreta i
industrije Leskovca. Izlo`ba je bila otvorena u prostorijama
Arhiva u vremenu od 8 do 16 novembra.
Izloèno je 96 eksponata.
Izlo`bu je posetilo 2.038 posetilaca od toga: 892 gra|ana,
100 vojnika i 1.046 u~enika vi{ih razreda Gimnazije, ekonomske
{kole i drugih {kola.
PREDAVAWA
U svim vi{im razredima Gimnazije, Ekonomske {kole, Stru~nih {kola, kao i u V, VI, VII i VIII razredima osnovnih {kola
nastavnici istorije posvetili su po jedan ~as gde su govorili o
zna~aju prikupqawa arhivske gra|e za pisawe istorije. Broj takvih
predavawa prelazi 100 a bilo je slu{alaca vi{e od 3.500 u~enikaca.
Predavawa po preduze}ima i na univerzitetu nisu organizovana.
SEMINARI
Kako je krajem 1958 godine odràn seminar sa {efovima
pisarnica iz svih op{tina sa teritorije ovog sreza to ove godine
isti nije odràvan.
30
PREGLED REGISTRATURA
Od ukupno 16 op{tina koliko postoje na teritoriji ovog
arhiva u okviru proslave Nedeqe arhiva obi{li smo 8 op{tina,
pregledali registrature i ustanovili ta~nu evidenciju ìvih i
likvidiranih registratura na terenu tih op{tina.
Izvr{ili smo popis novih 24 registratura.
[TAMPA
U lokalnom listu Na{a re~ od 7X iza{ao je ~lanak pod
nazivom Nedeqa arhiva, a tako|e od 14XI Izlo`ba arhive
OTKUP, POKLON I PREUZIMAWE GRA\E
U okviru proslave Nedeqe arhiva otkupili smo pojedine
komplete dnevnog lista Politika za 5 godina i platili 14.882
dinara. Primili smo na poklon 5 ukori~enih kompleta nedeqnog
lista na{eg kraja Na{a re~ i preuzeli smo na ~uvawe i obradu
4 fonda.
Ostale aktivnosti
O svom tro{ku {tampali smo plakate u vezi sa Nedeqom
arhiva koje su izlepqene svuda po gradu, a dostavili smo i svim
centrima Op{tina da na svojoj teritoriji istaknu.
Od Dru{tva smo dobili 30 plakata koje smo tako|e istakli
na vidnim mestima i dostavili Op{tinama po jednu da i oni istaknu.
Na na{u inicijativu u zajednici sa muzejskim i bibliotekarskim radnicima 19 i 20 novembra posetili smo Skopqe i Pri{tinu,
gde smo sa kolegama izvr{ili razmenu mi{qewa u vezi sa na{im
radom i prakti~no se upoznali na licu mesta sa radom u wihovim
Arhivima.
[irewe obima delatnosti Arhiva uticalo je i na potrebu
izmene sistematizacije radnih mesta i, na osnovu toga, prijema
novih radnika. Zato su u 1960. godini, pored ve} postoje}ih radnika, bili primqeni jo{ jedan arhivski pomo}nik i jedan pomo}ni
slu`benik, a zatim i sekretar-reìser. Tako je u ovoj godini Arhiv
imao pet arhivskih pomo}nika, upravnika, sekretara i pomo}nog
slu`benika, odnosno ukupno osam uposlenika. Po sistematizaciji, bilo je predvi|eno da se primi jo{ jedan arhivski pomo}nik,
kao i arhivski manipulant. Bez obzira na novodobijene prostorije, Arhivu su nedostajale jo{ tri kancelarije, tri depoa za
sme{taj obra|ene gra|e, jedna prostorija za sme{taj biblioteke
31
i ~itaonice i jedna prostorija za fotolaboratoriju. U prostoru

u kojem je radio Arhiv je imao dve male kancelarije, jedan depo za
obra|enu gra|u i dva mawa depoa za neobra|enu gra|u, u ukupnoj
povr{ini od 103 kvadratna metra. Zahvaquju}i pove}anom broju
radnika, sa~iwen je i obimniji plan rada koji je predvi|ao obradu
dvanaest fondova. Pored planom predvi|enih fondova, obra|eni
su i fondovi Osnovne {kole, Nepotpune gimnazije u Grdelici,
Gra|evinske sredwe tehni~ke {kole u Crnoj Travi, osmorazredne
osnovne {kole u Turekovcu, osnovnih {kola u Vlasu, Dowem Sinkovcu, Milanovu, Svircu, Belanovcu, Turekovcu, Metalne stru~ne
{kole u Leskovcu, Osnovne {kole Vuk Karayi} u Leskovcu, Udruèwa ugostiteqa u Leskovcu, fond preduze}a Ili}-Teokarevi}
u Leskovcu, zbirka muzi~kih instrumenata peva~kih druìna i
jo{ pet fondova preostalih iz prethodne godine. U obradi je bilo
i [umsko preduze}e kod koga se vr{ilo istovremeno i {kartirawe gra|e. Tokom godine primqeno je jo{ 25 novih fondova, a
ukupno je obra|eno 25 fondova i jedna zbirka. Sav obra|eni
materijal je bio sme{ten u 113 kutija, 38 fascikli i 47 sve`weva.
Plan rada je bio prema{en zahvaquju}i boqoj organizaciji rada.
Prilikom preuzimawa fondova, nailazilo se uvek na iste te{ko}e
zbog wihove nesre|enosti i potrebe {kartirawa gra|e, na osnovu
Zakona o {kartirawu. Izraèna je bila pojava da je prilikom preuzimawa gra|e od biv{ih narodnih odbora op{tina ispoqena
neodgovornost u pogledu sme{taja gra|e, koja se uglavnom ~uvala
po podrumima. Istovremeno, prilikom formirawa centralnih osmorazrednih {kola, arhive biv{ih {kola, koje su postale isturena odeqewa, arhivska gra|a je propadala jer su centralne {kole
preuzele samo upisnice. Sli~na je situacija bila i sa pripojenim zadrugama, jer su centralne zadruge preuzele samo zavr{ni
likvidacioni materijal, a ostalo je bilo prepu{teno propadawu.
êsto se doga|alo da likvidacione komisije ~uvaju arhivski materijal po svojim ku}ama, zbog ~ega je on propadao ili se gubio. U
vezi sa tim, Arhiv je predloìo da se u ve}im centrima narodnih
odbora op{tina formiraju arhivska sredi{ta sa po jednim slu`benikom koji bi prikupqao materijal i vr{io po~etnu obradu.
Tako bi arhivska gra|a na terenu bila sa~uvana od propadawa.
Krajem februara 1960. godine odràn je seminar za arhivske
radnike kome je prisustvovao Stojan Stojkovi}. Po~etkom marta
izvr{ena je izmena u Statutu na osnovu koje je broj ~lanova Upravnog odbora pove}an sa dotada{wih sedam na devet, od kojih sedam
imenuje Narodni odbor op{tine Leskovac, direktor ulazi u wegov
sastav po funkciji, a jedan ~lan je iz kolektiva. Za ~lanove Uprav32
nog odbora bili su izabrani: Najdan Stani{i}, na~elnik odeqewa za op{tu upravu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Radoslav
\oki}, na~elnik za op{tu upravu Narodnog odbora sreza Leskovac,
Vladimir Stamenkovi}, {ef ra~unovodstva preduze}a Otpad,
Vasilije Kova~evi}, nastavnik Osnovne {kole Josif Kosti},
Miroslav Malovi}, vaspita~ u internatu 11. oktobar, Milan
Staji}, nastavnik Gimnazije, Luka Diski}, kwiàr, Milan \or|evi}, arhivista, i Boìdar @ivkovi}, upravnik. Za predsednika
je izabran Vasilije Kova~evi}. Godi{woj skup{tini arhivskih
radnika Narodne Republike Srbije, aprila 1960. godine, kao delegat Arhiva iz Leskovca, prisustvovao je Stojan Stojkovi}, a kao
gosti Milan \or|evi} i Boìdar @ivkovi}.
Saradwa sa Dru{tvom arhivskih radnika Narodne Republike
Srbije bila je intenzivna. Tako je na godi{woj skup{tini Dru{tva,
koja je odràna 15. i 16. aprila 1960. godine u Ni{koj Bawi, referat podneo i Stojan Stojkovi}, kao delegat Arhiva iz Leskovca.
Predsednik Dru{tva bio je Veqko Kupre{anin. Na skup{tini je
izvr{ena dopuna Pravila Dru{tva, a drugog dana izvedena je ekskurzija do Si}eva. Nekoliko dana kasnije Stojkovi} je detaqno
informisao ~lanove kolektiva o radu skup{tine.
Radnici Arhiva 1960. godine bili su: Gligorije Miqkovi},
upravnik, nastavnik, ]irilo Mitkovi}, sekretar-reìser, Borivoje Kosti}, arhivski pomo}nik, Milan \or|evi}, arhivski pomo}nik, Stojan Stojkovi}, arhivski pomo}nik, Nada Milenkovi},
arhivski pomo}nik, Veqko \o{i}, referent, Gordana Bankovi},
arhivski pomo}nik, i Bislim Ja{arevi}, pomo}ni radnik.
Tokom te godine izvr{eno je mikrofilmovawe materijala
iz fonda Moravske inspekcijske oblasti bugarske okupacione
vlasti za vreme Prvog svetskog rata 19151918. godine. U tim materijalima nalazili su se podaci o op{tinama Mr{tane, Miro{evce,
Ora{ac, Velika Grabovnica, Oraovica, Bunu{a, Brza i Velika
Kopa{nica, ukupno oko sedam hiqada dokumenata. Ura|eno je oko
pedeset fotokopija koje su bile izloène za vreme trajawa Nedeqe Arhiva. U toku ove manifestacije, koja je odràna od 7. do
13. novembra 1960. godine, ure|ena su dva panoa u centru grada sa
tematikom Okupacija leskova~kog kraja 19151918. godine, a
zatim je organizovana i pokretna izlo`ba sa kojom su pose}ene samo
dve komune, jer nije bilo dovoqno materijalnih sredstava, {tampane su plakate u kojima su navedena sva nadle{tva, ustanove i preduze}a koja treba da srede svoje arhive i za{tite ih od propadawa.
U osmogodi{wim {kolama odràna su predavawa o zna~aju prikupqawa arhivske gra|e. U lokalnom listu Na{a re~ objavqena su
33
dva teksta o posetama arhivima u Beogradu, Negotinu i Zaje~aru.

Izra|en je i po{tanski ìg sa natpisom ûvajte arhivska dokumenta, jer su na{a pro{lost Istorijski arhiv Leskovac, koji
je stavqan na sve po{iqke u vreme trajawa Nedeqe arhiva.
Radnici Arhiva posetili su Beograd, Zaje~ar i Negotin. U Beogradu su obi{li Dràvni arhiv Narodne Republike Srbije, u Negotinu je odràn sastanak na kome su razmewena iskustva iz rada
Arhiva, a tako|e i u Zaje~aru. Tokom Nedeqe Arhiva preuzeta
su ~etiri fonda i date instrukcije za preuzimawe jo{ dva fonda
do kraja godine. U Leskovcu je pose}eno 11 preduze}a i u wima je
izvr{en popis arhiva i ura|en kratak istorijat preduze}a, tako|e,
pose}ena su i ~etiri sredi{ta komune leskova~kog sreza. Najzad,
10. novembra 1960. godine odràna je zajedni~ka sednica Saveta
Arhiva sa kolektivom, kojoj su prisustvovali i predstavnici
Saveta za kulturu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Narodnog
muzeja i Biblioteke. Upravnik Arhiva je govorio o Istorijskom
arhivu i daqim zadacima u prikupqawu gra|e.
U prvoj polovini 1960. godine izabran je novi Savet koji je,
nakon prihva}enih izmena, brojao devet ~lanova. Iz kolektiva je
biran jedan ~lan, a upravnik je ulazio u wegov sastav po poloàju.
Tokom ove godine Savet je odrào osam redovnih sednica i jednu
sve~anu. Raspravqalo se o uobi~ajenim pitawima: izve{taju o radu
u prethodnoj godini, usvajawu plana rada za 1960. godinu, buyetu
za 1960. godinu, izmenama Statuta, imenovawu ~lanova Komisije
za ocewivawe rada radnika, usvajawu sistematizacije radnih mesta
Arhiva, prijemu jo{ jednog arhivskog pomo}nika.
Zbog nedostatka materijalnih sredstava, u 1960. godini nije
vr{ena nabavka novih kwiga, a wihovo kori{}ewe nije se pove}alo
u odnosu na prethodnu godinu, naprotiv kori{}eno je samo 59 kwiga.
U jesen 1960. godine za arhivske pomo}nike primqeni su Borivoje Kosti} i Gordana Bankovi}. Nastavqeni su i kontakti sa
radnicima drugih arhiva, pa je po~etkom oktobra bila izvedena
petodnevna ekskurzija do Beograda, Zaje~ara i Negotina i pose}eni
su arhivi u tim gradovima. Arhiv je od 1. novembra 1960. godine
dobio i sekretara-reìsera, ]irila Mitkovi}a, i izvr{ena je
dopuna sistematazacije radnih mesta re{ewem Saveta za prosvetu Narodnog odbora op{tine Leskovac, koja je za Arhiv predvi|ala deset radnih mesta. U okviru Nedeqe arhiva, 7. novembra,
odràna je Sve~ana sednica Upravnog odbora i kolektiva, kojoj je
prisustvovao i Hranislav Raki}, upravnik Narodnog muzeja u Leskovcu. Nedeqa arhiva trajala je od 7. do 13. novembra 1960. godine.
U Muzeju radni~kog pokreta Arhiv je koristio tri prostorije za kancelarije i jednu za sme{taj gra|e, a uzet je i jedan
34
lokal u neposrednoj blizini Muzeja za sme{taj neobra|ene gra|e.

On je, me|utim, bio dosta ruiniran, pa je bilo potrebno obezbediti adekvatniji prostor. Po zahtevima Arhiva, trebalo je
obezbediti ~etiri kancelarije, tri depoa za sme{taj obra|ene i
tri za sme{taj neobra|ene gra|e, jednu prostoriju za biblioteku
i ~itaonicu i jednu za fotolaboratoriju. Po planu za 1961. godinu trebalo je obraditi fondove: preduze}a Gligorije Petrovi}
i kompanija u Leskovcu, Stambene uprave u Leskovcu, preduze}a
Zmijin kamen u Lebanu, Osnovne {kole Vasa Pelagi} u Leskovcu, Seqa~ke radne zadruge Polet u Velikom Trwanu i M.
Filipovi} u Prese~ini, Stru~ne podru`ne {kole u Vlasotincu,
[umarskog preduze}a Kukavica i Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga u Leskovcu, Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga u
Lebanu i Vlasotincu, Sreskog dràvnog magacina u Leskovcu,
Gra|evinskog preduze}a Trudbenik u Leskovcu, sreskih komiteta biv{ih saveza komunista biv{ih srezova jablani~kog, leskova~kog i vlasotina~kog, Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine, biv{ih srezova leskova~kog,
jablani~kog i vlasotina~kog i Gra|evinskog preduze}a Zidar
iz Prokupqa. Tako|e, bilo je predvi|eno uvo|ewe obra|enih
fondova u kwigu sumarnog inventara, popis arhiva u gradu sa izradom kratkog istorijata, obilazak svih centralnih {kola na teritoriji sreza Leskovac i preuzimawe arhiva isturenih odeqewa
centralnih {kola, a ukoliko bi se pribavila materijalna sredstva, trebalo je preuzeti i arhive biv{ih op{tina na teritoriji sreza Leskovac. U ovoj godini radnici Arhiva su uspeli da
obrade slede}e fondove: Osnovne {kole Vasa Pelagi} u Leskovcu, Stru~ne produ`ne {kole u Vlasotincu, Saveta za prosvetu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Seqa~ke radne zadruge
Polet u Velikom Trwanu, Stambene uprave u Leskovcu, Seqa~ke
radne zadruge u Prese~ini, preduze}a Zmijin kamen u Lebanu i
fabrike Gligorije Petrovi} i kompanija u Leskovcu. Mimo
plana, obra|eni su i fondovi: Baze ìtnog fonda Leskovac, Sredwe tehni~ke tekstilne {kole u Leskovcu, Internata Industrijske
tekstilne {kole u Leskovcu, De~jeg letovali{ta u Predejanu,
Trgova~ke {kole u Leskovcu, Nepotpune gimnazije u Kosan~i}u i
Osnovne {kole u Mr{tanu. Ukupno su obra|ene 43 kutije, 214
fascikli i 47 sve`weva. Zapo~et je rad na jo{ {est fondova.
Zbog toga {to je i daqe bilo pojave neadekvatnog sme{taja
arhivskog materijala (na tavanima, u podrumima i {upama), Savet
Istorijskog arhiva je predloìo da se u op{tinama u Vu~ju, Vlasotincu i Lebanu formiraju prihvatni depoi sa po jednim slu`benikom koji bi imao zadatak da izvr{i po~etnu obradu gra|e.
35
Me|utim, ti zahtevi nisu nailazili na razumevawe kod narodnih

odbora op{tina.
Tokom 1961. godine Arhiv se ukqu~ivao u sve akcija radnika
Arhiva Srbije, odràvao je kontakte sa drugim arhivima i upoznavao se sa wihovim na~inom rada. Savetovawu arhivskih radnika u â~ku, 10. i 11. marta 1961. godine, prisustvovao je upravnik,
koji je tri dana kasnije posetio i Istorijski arhiv u Ni{u radi
razmene iskustava u radu. Poseta pak upravnika Dràvnog arhiva
Narodne Republike Srbije Sredoja Uro{evi}a iskori{}ena je
da mu se predstavi dotada{wi rad Arhiva, ali i da se dobiju
korisni saveti za pospe{ewe aktivnosti. Kako su, ina~e, praktikovali, arhivski radnici su se ~esto sastajali na seminarima,
na kojima su slu{ali predavawa o radu arhivske slu`be, a predstavnici Arhiva iz Leskovca redovno su ih pose}ivali. Tako su
od 3. do 8. aprila 1961. godine Stojan Stojkovi} i Milan \or|evi}
prisustvovali seminaru arhivskih radnika u Beogradu.
Pove}awe obima poslova nametnulo je potrebu da se primi
i arhivski manipulant, pa je 1. maja 1961. godine na to radno mesto
primqen Veqa \o{i}.
U ovoj godini do{lo je i do promene u rukovo|ewu Arhivom.
Umesto Boìdara @ivkovi}a, za upravnika je 31. avgusta 1961.
godine imenovan Gligorije Miqkovi}, a primopredaja du`nosti
izvr{ena je 8. septembra. Usvojen je i sredworo~ni plan razvoja
Arhiva od 1961. do 1965. godine, ali zbog nedostatka sredstava nije
u{la u plan i izgradwa ili dobijawe nove zgrade.
Pove}an je obim izdavawa odgovaraju}ih uverewa na 217. U
vreme odràvawa Nedeqe arhiva, od 12. do 18. novembra 1961.
godine, bilo je planirano da se sa pokretnom izlo`bom obi|u
op{tinski centri, ali za to nije bilo dovoqno sredstava. Umesto
toga, ura|eni su dijapozitivi, koji su prikazivani za vreme odràvawa filmskih predstava, sa sled}im tekstom: Istorijski arhiv
prima i otkupquje sva zna~ajna dokumenta iz bliè i daqe istorijske pro{losti, Arhivska dokumenta nisu mrtva, ve} su dragoceni
svedoci na{e pro{losti, bez kojih ne moè da se nazre budu}nost.
Nedovoqna materijalna sredstva nisu omogu}ila da se opremi
fotolaboratorija, nabave potrebne police za sme{taj arhivske
gra|e, za{titi zgrada od proki{wavawa, postave dupli prozori
i nabavi novi inventar. Iz istih razloga, nabavqeno je samo osam
novih kwiga, tako da ih je u Biblioteci bilo 750.
Na osnovu utvr|enog programa rada za 1962. godinu, uspe{no
je obavqena obrada slede}ih fondova: [umskog preduze}a Kukavica i @enske stru~ne {kole u Leskovcu, Osnovne {kole u Dowoj
36
Jajni, Sreskog dràvnog magacina u Leskovcu, sreskih saveza zemqoradni~kih zadruga u Lebanu i Vlasotincu, Opan~arske zadruge
u Leskovcu, Seqa~ke radne zadruge 7. juli u ]ukovcu, seqa~ke
radne zadruge Pusta Reka u Lapotincu, Milivoje Filipovi}
u Prese~ini i 21. decembar u Suvom Poqu i Stambene zadruge
Narodnog odbora op{tine Leskovac. A tokom godine prikupqeni
su i fondovi: Fabrike vunenih tkanina Jedinstvo u Grdelici,
Sreskog poslovnog saveza za vo}arstvo i vinogradarstvo i Udruèwa ratnih vojnih invalida u Leskovcu. Bilo je pove}ano i interesovawe za pojedina~ne usluge gra|anima, tako da je izdato 270
uverewa za regulisawa radnog staà i o zavr{enoj {koli.
U kadrovskom sastavu u Arhivu je 1962. godine do{lo do zna~ajnih promena. Dva radnika Arhiva, koji su bili prosvetni radnici, oti{li su u nastavu, a ~etiri slu`benika su bila bez odgovaraju}ih kvalifikacija, pa su stavqeni na raspolagawe, a u Arhivu
su ostali samo upravnik, jedan slu`benik i jedan pomo}ni radnik.
Zato je Savet arhiva posebnu pa`wu posvetio dono{ewu nove sistematizacije radnih mesta, kojom je bilo predvi|eno da ~etiri
slu`benika budu sa ekonomskom {kolom. Oni bi iskqu~ivo radili
na obradi privrednih preduze}a, zatim, ~etiri prosvetna radnika, za obradu {kolstva i organizacija u kulturi, i jedan arhivista
koji bi fondove stru~no obra|ivao. Arhiv je morao da ima i
posebnu ~itaonicu, mikro~ita~ i fotolaboratoriju. Ovo utoliko
pre {to je predstojalo spajawe leskova~kog i vrawskog sreza, ~ime
bi se teritorija za rad znatno pove}ala. Upravo u tom periodu
pokrenuta je inicijativa o spajawu Narodnog muzeja i Istorijskog
arhiva, kao srodnih organizacija. Povodom toga, u listu Na{a
re~ je, izme|u ostalog, pisalo: Spajawem Arhiva sa Narodnim
muzejem postiglo bi se da se rad ovih srodnih ustanova uskladi,
poslovi od interesa za obe ustanove obavqaju jednovremeno i
izbegne dosada{wa praksa ~estog ukr{tawa na istim poslovima i
izlagawa dvostrukim materijalnim tro{kovima. Me|utim, jedna
od va`nih prepreka za ostvarivawe ove ideje bila je kvalifikaciona struktura radnika Arhiva, koji bi morali ili da se prekvalifikuju ili da ostanu bez posla. Ta jedinstvena ideja u zemqi
nije bila realizovana. Istovremeno, Narodni odbor op{tine Leskovac nije bio u mogu}nosti da izdvoji sva potrebna finansijska
sredstva za rad Arhiva, pa je zato i obim poslova u ovoj godini
bio smawen.
Na zahtev Odeqewa za op{tu upravu i dru{tvene slu`be
Narodnog odbora sreza Leskovac, Arhiv je za 1962. godinu dostavio
slede}e podatke. Najpre, postoje}e prostorije u zgradi Muzeja rad37
ni~kog pokreta nisu odgovaraju}e, jer su vla`ne i proki{wavaju,

a ne postoji mogu}nost wihove adaptacije. Arhiv je imao ~etiri
prostorije za sme{taj gra|e sa 77 kvadratnih metara i tri kancelarije sa 55 kvadrata i 87 fondova, sa 210 du`nih metara sre|ene
gra|e i 90 fondova sa nesre|enom arhivskom gra|om.
Pribliàvao se kraj prve decenije postojawa Istorijskog
arhiva u Leskovcu, koji je po~eo da izrasta u zna~ajnu kulturnu
ustanovu. Leskova~ka javnost se navikla na wegovo postojawe, a sa
potrebama rada ove ustanove bila je upoznata i Sreska skup{tina
~iji je predsednik davao punu podr{ku za obezbe|ewe posebne
zgrade za wegov rad. Upravnik Arhiva Gligorije Miqkovi} i
predsednik Saveta Dragutin Grozdanovi} uporno su se zalagali
za pove}awe broja radnika u Arhivu, kako bi se uspe{no obavqali
obimni poslovi. Iako je sistematizacijom radnih mesta i planom
rada predvi|eno da se do 1. juna 1963. godine popune jo{ tri radna
mesta, odobrewe je stiglo tek u septembru. Zato je veliki deo
sredstava za li~ne dohotke ostao neutro{en, pa je izvr{ena izmena finansijskog plana kojim su ta sredstva preba~ena za materijalne tro{kove. Kako je, me|utim, to u~iweno tek u novembru, ni
ona nisu mogla biti iskori{}ena, jer je do kraja godine ostalo
malo vremena za obilazak terena. Tako|e, nisu bila utro{ena ni
sredstva dobijena za adaptaciju postoje}ih prostorija, jer je urbanisti~kim planom bilo predvi|eno da se ru{i zgrada Muzeja
radni~kog pokreta. Tako je obezbe|ewe novih prostorija za sme{taj
Arhiva postalo jo{ aktuelnije.
Iako su do septembra u Arhivu radila samo tri slu`benika
i jedan pomo}ni radnik, wihovim poja~anim angaòvawem i prijemom novih radnika u drugoj polovini godine uspe{no je realizovan plan rada za ovu godinu. Izvr{en je obilazak komunalnih
sredi{ta Vlasotinca, Grdelice, Crne Trave, Bojnika, Lebana i
Medve|e i u~iwen uvid u ~uvawe arhivske gra|e. Planom je bilo
predvi|eno da se u Bojniku, Lebanu i Medve|i izvr{i popis i
preuzimawe arhivske gra|e biv{ih mesnih odbora, ali zbog obimnosti posla narodni odbori op{tina, bez obzira na dobijena
uputstva od strane Arhiva, to nisu mogli da obave, pa je odlu~eno
da se to uradi u narednoj godini. Me|utim, bilo je ve} uo~qivo da
su novim uslovima narodni odbori op{tina poklonili ve}u pa`wu
sre|ivawu arhivske gra|e, wenom ~uvawu i sme{taju u posebnim
prostorijama. To je bio rezultat strpqivosti i ume{nosti radnika Arhiva koji su na terenu stalno davali odgovaraju}a uputstva za rad i li~no se neposredno angaòvali. Po{to je, zbog malog
broja slu`benika Arhiva, bilo nemogu}e da se 1963. godine izvr{i
38
pregled arhivske gra|e u preduze}ima, ustanovama i organizacijama u Leskovcu, preko Skup{tine op{tine upu}en je dopis ovim
organizacijama sa odgovaraju}im uputstvima o ~uvawu i za{titi
arhivske gra|e. Radnici Arhiva su nastavili da sara|uju i sa likvidacionim komisijama, tako da je gra|a do koje su oni do{li bila
predata Arhivu. Tokom ove godine prikupqena je slede}a arhivska gra|a: mesnih narodnih odbora Crne Trave, Dobrog Poqa i
Broda, Poslovnog udruèwa leskova~ke tekstilne industrije
Progres, Zubno-lekarske poliklinike u Leskovcu i Molerskofarbarskog preduze}a Dekor u Leskovcu. Tokom godine ovi fondovi su i arhivski obra|eni. Istovremeno je ura|en i ulazni i
sumarni inventar za fond Fabrike vunenih tkanina Gligorije
Petrovi} i kompanija i Udruèwa zanatlija za srez Leskovac,
kao i spiskovi arhivske gra|e. Izdato je i 205 uverewa gra|anima,
a pojedini nau~ni radnici po~eli su da koriste obra|ene fondove.
Istorijski arhiv je postao i nezaobilazna ustanova pri obeleàvawu zna~ajnih godi{wica iz novije istorije Jugoslavije i
leskova~kog kraja. Tako je povodom obeleàvawa dvadesetogodi{wice Drugog zasedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa
Jugoslavije (AVNOJ-a), zajedno sa Narodnim muzejem i Narodnom
bibliotekom u Leskovcu, prire|ena izlo`ba na kojoj su bili izloèni eksponati o razvoju vlasti na teritoriji sreza Leskovac
tokom Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine.
Svaki radnik Arhiva morao je da poloì stru~ni ispit, pa
se to odnosilo i na upravnika Gligorija Miqkovi}a, koji je zavr{io
Vi{u pedago{ku {kolu i imao zvawe arhivskog pomo}nika druge
vrste. Zato je bio obavezan da u roku od godinu dana poloì dopunski ispit. Miqkovi} se, me|utim, obratio Savetu arhiva da
po{aqe predlog Komisiji za slu`beni~ke poslove Izvr{nog ve}a
Socijalisti~ke Republike Srbije da se on oslobodi polagawa
dopunskog ispita jer ima vi{e od deset godina slu`be, {to je i
usvojeno. Iz tih razloga, vodilo se ra~una da se prilikom prijema novih radnika obezbedi i poha|awe te~aja koji organizuje
Dràvni arhiv u Beogradu, a da sredstva obezbede Narodni odbor
sreza i Sreski odbor SUBNOR-a (Savez udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata) Leskovac, kao i da se primi neko dete
palog borca koje je zavr{ilo sredwu ekonomsku {kolu.
Izuzetno stru~an posao koji su morali da obavqaju iziskivao
je od arhivskih radnika stalno stru~no usavr{avawe, pored obaveznog poha|awa kursa koji organizuje Dràvni arhiv u Beogradu.
Pored toga, za celu teritoriju Jugoslavije odràvali su se i se39
minari posve}eni problematici rada u arhivima. Jednom od takvih

seminara, koji je u jesen 1963. godine odràn u Ohridu, prisustvovali su upravnik Gligorije Miqkovi} i Stojan Stojkovi}. Na
seminaru su obra|ivane teme o prikupqawu i obradi arhivske gra|e,
izradi obave{tajnih dokumenata i drugo.
I savetovawu arhivskih radnika u Zagrebu, oktobra 1963.
godine, prisustvovao je upravnik. Istovremeno, pove}ao se i broj
radnika u Arhivu. Tako je 1. oktobra 1963. godine primqena Radmila
Mutavyi}, sa sredwom stru~nom spremom, a 23. decembra Zoran
Ceki} sa visokom stru~nom spremom (profesor istorije).
Po~etak posledwe godine u prvoj deceniji rada Arhiva bio
je u znaku daqeg prikupqawa gra|e. Izvr{en je pregled pisarnica u skup{tinama op{tina Bojnik, Lebane, Medve|a, Brestovac,
Vu~je, Vlasotince i mesnih kancelarija u Svo|u i Sijarinskoj
Bawi, zemqoradni~kih zadruga u Bojniku i Medve|i, fonda Rudnika
olova i cinka u Lecu i fabrikama Zele Veqkovi} i Leteks u
Leskovcu. Izvr{eno je i komisijsko izdvajawe nepotrebne arhivske gra|e Autotransportnog preduze}a i Gra|evinskog preduze}a
Graditeq u Leskovcu. Iako je bilo predvi|eno da se u ovoj godini preuzme arhivska gra|a biv{ih mesnih narodnih odbora, narodnih odbora op{tina i srezova, zbog nedostatka materijalnih
sredstava to nije u~iweno, pa je odlu~eno da se to obavi u narednoj godini. Preuzet je deo gra|e Autotransportnog preduze}a i
Gra|evinskog preduze}a Graditeq, u potpunosti, zatim preduze}a
Komunalac, Gra|evinskog preduze}a Rad, Zanatskog preduze}a
Usluga, preduze}a Svetlost i Preduze}a za upravqawe stambenim zadrugama, delimi~no. Planirano je da se obradi osam fondova, a obra|eno je deset, odnosno 63 du`na metra. Od obave{tajnih sredstava delimi~no su ura|eni spiskovi arhivske gra|e, a do
kraja godine i sistematski pregled fondova ({ema arhiva), registri (stru~ni i hronolo{ki po mestima) i sumarni inventari za
{est fondova. êtiri lica su koristila postoje}e fondove za
nau~ni rad, a re{eno je i 178 zahteva gra|ana.
Nastavqaju}i svoje u~e{}e u obeleàvawu zna~ajnih datuma iz
istorijske pro{losti, Arhiv je ustupio svoj materijal Sreskoj
skup{tini Leskovca, koja je povodom dvadestogodi{wice od oslobo|ewa Leskovca organizovala izlo`bu.
Pored obavqawa redovnih poslova, direktor Arhiva je bio
uporan u stalnom isticawu problema odgovaraju}eg sme{taja Arhiva i kadrovskog ja~awa. U vezi sa tim je i informacija koju je napisao krajem juna 1964. godine i u kojoj je isticao da je Arhiv u dotada{wem radu uspeo da prikupi samo oko 20% arhivske gra|e, a da
40
je 80% jo{ uvek ne terenu i u opasnosti je da propadne, {to bi

predstavqalo veliki gubitak u materijalnom i kulturnom pogledu.
Zato je predloìo da Arhiv ima osam radnika (upravnika, arhivistu, tri arhivska pomo}nika za obradu gra|e, arhivskog manipulanta, sekretara-reìsera i pomo}nog slu`benika). U vezi sa obezbe|ivawem novih radnih mesta zna~ajna je bila promena u na~inu
finansirawa, jer je od 1963. godine Istorijski arhiv Leskovca
pre{ao u nadle`nost sreza, koji je obezbedio sredstva za pet radnih mesta. Za arhivskog pomo}nika tre}e vrste 1. marta 1964. godine
primqena je Roksanda Mi~i}. Koliki je bio predstoje}i obim
poslova pokazuje i podatak da je od organa vlasti sa teritorije
sreza preuzeto samo pet fondova, dok je samo na teritoriji biv{eg
jablani~kog sreza bilo 30 mesnih i narodnih odbora op{tina,
koji su ukinuti i ~iju arhivski gra|u je trebalo preuzeti. Sli~na
situacija bila je i kod privrednih organizacija, {kola, dru{tvenih
i drugih organizacija. Nedostatak prostorija onemogu}io je rad
~itaonice i fotolaboratorije, bez obzira na to {to je oprema za
wu bila nabavqena. Posle popuwavawa tri radna mesta, oktobra
1964. godine, u Arhivu su radili: upravnik, jedan profesor arhivista, tri arhivska pomo}nika sa sredwom stru~nom spremom, jedan
sekretar-reìser, jedan honorarni slu`benik sa sredwom stru~nom
spremom i jedan pomo}ni radnik. Bez obzira na to {to je ve}ina
slu`benika bila bez odgovaraju}eg znawa iz arhivistike, to je
nadokna|ivano ~estim konsultacijama i seminarima u organizaciji Dràvnog arhiva Srbije. Atmosfera u kolektivu bila je primerna i zadaci su bili uspe{no obavqani. U ovoj godini pri Arhivu
je bio osnovan Aktiv dru{tva arhivista koji je radio na unapre|ewu
arhivske slu`be, stru~nom uzdizawu kadrova i saradwi sa drugim
organizacijama. Osnovna delatnost Aktiva bilo je organizovawe
seminara na kojima su slu`benici po~etnici dobijali osnovna
znawa iz oblasti arhivistike.
U ovoj godini sa~iwen je i plan razvoja Istorijskog arhiva
za period od 1965. do 1970. godine, u kome je predvi|eno pove}awe
broja radnika za jo{ osam, od kojih polovinu treba da ~ine arhivski pomo}nici. Predvi|eno je da novoprimqeni radnici obavezno
poha|aju jednogodi{wu {kolu za arhivske radnike u Beogradu,
pri Dràvnom arhivu Socijalisti~ke Republike Srbije.
41
Druga decenija rada
Bez obzira na iste uslove sme{taja, po~etak rada u drugoj

deceniji postojawa Arhiva, 1965. godine, bio je u kadrovskom pogledu mnogo povoqniji, {to pokazuje i struktura radnika. Od osam
uposlenika, sa visokom stru~nom spremom bio je jedan, sa Vi{om
stru~nom spremom jedan, sa sredwom ~etiri i sa niòm dva radnika. Oni su ve} bili osposobqeni da stru~no obavqaju poslove
arhivskih radnika, utoliko pre {to su redovno prisustvovali
seminarima i sastancima posve}enim radu u arhivama. Posle duìh
priprema, u ovoj godini preuzeto je 27 fondava narodnih odbora
srezova leskova~kog, jablani~kog, vlasotina~kog i pustore~kog,
narodnih odbora op{tina Lebane, Klaji}a, Buvca, Sli{ana, Ba~evine, Borinca, Prekop~elice, [tulca, \ulekara, Lipovice, Vlasotinca, Lopu{we, Kru{evice, Lomnice, Crne Bare, [i{ave,
Ora{ja, Ladovice, Konopnice, Boqara, Tego{nice, Dobrovi{a i
Dejana, zatim i fond Komunalnog zavoda za socijalno osigurawe
i Zanatskog preduze}a Elektrocentar u Leskovcu. Izvr{en je i
pregled arhivske gra|e u skup{tinama op{tina Bojnik, Lebane,
Medve|a, Grdelica, Brestovac i Vlasotince.
Tokom godine sre|eno je 17 fondova, i to 15 od organa vlasti
i dva privrednih preduze}a (Tekstilna industrija Grdelica i
Autotransportno preduze}e Leskovac). Iako je bilo predvi|eno
da se prikupi i sredi arhivska gra|a organa vlasti do 1955. godine,
to nije moglo biti u~iweno zbog nedostatka prostora za wen sme{taj. Izvr{eno je i izdvajawe i signirawe kod 60 fondova, i to 33
kod seqa~kih radnih zadruga, 16 {kola, ~etiri doma, pet organa
vlasti, Udruèwa ratnih vojnih invalida i ~etiri fonda preduze}a. Ura|en je i vodi~ za obra|enu arhivsku gra|u, a usluge je koristilo 231 lice.
U slede}im fondovima je izvr{eno izdvajawe nepotrebne
arhivske gra|e: Tekstilna industrija Grdelica, Sreski narodni
odbor sreza leskova~kog, Sreski narodni odbor sreza jablani~kog,
Sreski narodni odbor sreza vlasotina~kog. Zatim kod seqa~kih
42
radnih zadruga: Jedinstvo Obili}, Dobra glava Du{anovo,

Wego{ Petrovac, 7. juli Pridvorica, Stanimir Veqkovi}
Zele Bojnik, Novi ìvot Gorwe Kowuvce, Palih boraca Dowe
Kowuvce, Deveti maj Re~ica, Radan Granica, Sloga Mrve{,
Jedinstvo Nova Topola, 29. novembar [arlince, Pobeda Sekicol, Kremen Goli rid, Prole}e [tulac, Crni Marko Bo{wace, Sloboda Sli{ane, 29. novembar Maga{, Partizan Gazdare, Micko Risti} Orane, Ratko Pavlovi} Dubrava, Zmijin
Kamen Kamenica, Radnik Me|a, Borac Pusto [ilovo, Borac
Kaursko [ilovo, Budu}nost Lebane, Iskra Plavce, Polet
Stubla, Zora socijalizma Dra{kovac, Zora socijalizma Sviwarica, Crveni proleter Kacaba}, Pusta reka Lapotince,
21. decembar Suvo Poqe.
Oktobra 1965. godine vra}ena je na posao u Arhiv Nada Milenkovi}, koja je nezakonito penzionisana od strane Zavoda za socijalno osigurawe jo{ 1963. godine.
Sa koliko pa`we se pristupilo radu organa upravqawa pokazuje i Poslovnik o radu Saveta Istorijskog arhiva u Leskovcu koji
je donet krajem decembra 1965. godine, a potpisala ga je predsednik saveta Radmila Mutavyi}. On je vaìo i za rad Saveta u uèm
i {irem sastavu i imao je 36 ~lanova.
Za svaku godinu pravqen je plan i program rada koji je za 1966.
godinu dostavqen Sekretarijatu za dru{tvene slu`be i privredu
Skup{tine sreza Leskovac. U wegovom sastavqawu u~estvovali
su svi radnici Arhiva, odnosno Savet u uèm i {irem sastavu. Tako
je program za ovu godinu sadrào:
1. Slu`ba za za{titu i prikupqawe arhivske gra|e izvr{iti pregled i popis arhivske gra|e osnovnih {kola koje su posle
centralizacije {kola u{le u sastav osmogodi{wih {kola u Brestovcu, Pe~ewevcu, Vu~ju, Velikom Trwanu, Miro{evcu, Grdelici,
Predejanu, Guberevcu, Turekovcu, Vinarcu, Manojlovcu, Ora{cu,
a u Leskovcu Svetozar Markovi}, Petar Tasi}, Josif Kosti},
Vuk Karayi} i Vasa Pelagi}. Centralizacijom ovih {kola
prestale su da rade ~etvororazredne osnovne {kole i iste su u{le
u sastav osmogodi{wih {kola. Arhivska gra|a ovih {kola izgubila je slu`benu vrednost, a wena istorijska vrednost je i te kako
interesantna za Istorijski arhiv, te bi istu trebalo popisati i
za{tititi, a ako prostorne mogu}nosti dozvole i preuzeti, kako
bi se ista kasnije obradila i mogla da koristi za nau~no-istraìva~ki rad. Vrednost rada oko realizacije ovoga iznosila bi
100.000 dinara.
43
2. Istorijski arhiv je nastavio sa programom rada na prikupqawu i obradi arhivske gra|e narodne vlasti sa teritorija biv{ih
op{tina Vu~je, Grdelica i Brestovac, koje su ukinute, kao i dela
arhivske gra|e Skup{tine op{tine Leskovac (za period od 1944.
do 1955. godine).
Za sre|ivawe i izradu sumarnog inventara biv. op{tina Vu~je,
Veliko Trwane, Barje, Miro{evce, Strojkovce, mesni narodni odbori Bunu{a, Gorwa Jajna, Slavujevce. Biv{e skup{tine op{tina
Brestovac, narodni odbori op{tina Pe~ewevce, Razgojna i Crkovnica. Mesni narodni odbor Babi~ko. Biv{a Skup{tina op{tine
Grdelica. Narodni odbori op{tina Velika Grabovnica, Guberevce,
Oraovica i Predejane. Mesni narodni odbor Novo Selo. Skup{tina
op{tine Vlasotince. Narodni odbori op{tina Kru{evica,
Ora{je, Lopu{wa, [i{ava, Konopnica, Boqare, Dejan. Mesni
narodni odbor Lipovica, Dobrovi{, Lomnica, Ladovica i Crna
Bara. Narodni odbori op{tina Vinarce, Turekovac, Manojlovac,
Ora{ac, Crna Trava, Dobro Poqe i Brod. Da bi se obradila arhivska gra|a navedenih registratura, izradio sumarni inventar i
ista mogla da koristi u operativne svrhe i nau~no-istraìva~ki
rad potrebno je istu preuzeti kako bi je mogli koristiti u navedene svrhe i sa~uvati od propadawa.
Vrednost radova u vezi sa iznetim iznosila bi 600.000 starih dinara.
3. Izdvajawe nepotrebne arhivske gra|e i izrada sumarnih
inventara slede}ih fondova: De~ji domovi Lebane, Vu~je i Grdelica. Sreski savez zemqoradni~kih zadruga u Lebanu i Vlasotincu.
Zadru`ni poslovni savez za vo}arstvo i vinogradarstvo u Leskovcu. Gra|evinsko preduze}e Trudbenik u Leskovcu. [umsko
preduze}e Kukavica u Leskovcu. Osnovne {kole u Grdelici,
Gorwoj Jajni, Turekovcu i êkminu. Nepotpuna gimnazija u Grdelici. Dom u~enika u privredi pri gra|evinskom preduze}u Trudbenik (Ozren) u Leskovcu. Dom u~enika u privredi 7. juli u
Leskovcu. Savet za prosvetu i kulturu GNO-a u Leskovcu. Gra|evinska sredwo tehni~ka {kola Crna Trava.
Navedeni arhivski materijal je ranije sre|ivan no izvesna
dokumentacija imala je slu`beni karakter ~uvawa do deset godina
te je ista i zadràna. Sada kako taj materijal nema vi{e slu`benu
vrednost to treba pri}i izradi odnosno izdvajawu nepotrebne
arhivske gra|e, izraditi istorijat i obave{tajna sredstva odnosno sumarni inventar za weno kori{}ewe. Vrednost rada na izdvajawu nepotrebne arhivske gra|e, pisawu obave{tajnih sredstava odnosno sumarnog inventara potrebna su sredstva u iznosu od
250.000 starih dinara.
44
4. Za izradu kartoteke registratura na terenu a u ciqu sagledavawa i potpunog pregleda nad registraturama neophodno je pri}i
ovom poslu kako bi se imao ta~an uvid o postojawu sada{wih i
ukinutih registratura. Vrednost ovih radova iznosila bi 100.000
starih dinara.
5. Priprema publikacije o razvoju {kolstva.
Istorijski arhiv raspolaè delom obra|enih fondova {kola
a u ovoj i idu}oj godini nastavi}e se sa obradom {kola. Do sada
nije publikovana gra|a o istorijskom razvoju {kolstva na teritoriji biv. srezova (leskova~ki, jablani~ki i vlasotina~ki) te je
potrebno nastaviti sa prikupqawem arhivske gra|e na ~ijoj bi
obradi i prikupqawu radili u prvom redu arhivski radnici. Sem
arhivskih radnika za rad na pisawu istorijata o razvoju {kolstva Istorijski arhiv bi angaòvao i prosvetne radnike koji su i
saradnici ustanove da zajedni~ki prikupqaju arhivsku gra|u i
time omogu}e weno publikovawe u najskorije vreme. Vrednost ovih
radova iznosila bi 300.000 starih dinara.
6. Stru~no uzdizawe kadrova.
Arhivska slu`ba je relativno mlada u kojoj ima dosta nere{enih pitawa iz oblasti za{tite, sre|ivawa i kona~ne obrade
arhivske gra|e. Wen razvoj i put se stalno usavr{avaju iz godine
u godinu. Arhiv kao takav dobija pravo mesto u kulturnoj delatnosti i ~uvawu starina koje su neophodne mla|im generacijama za
prou~avawe daqe i bliè pro{losti i zavi~ajne istorije.
Arhivski radnici sem svakodnevne prakse, stru~ne literature pose}uju seminare i savetovawa koje organizuje dru{tvo arhivista Srbije. Imaju}i u vidu ~iwenice da kadar treba da prati
savremena dostignu}a i odnose u arhivisti~koj slu`bi potrebno
je da pose}uje seminare i savetovawa u ciqu stru~nog uzdizawa.
Sem ovoga potrebno je u toku godine posetiti dva do tri istorijska arhiva koji imaju duù tradiciju u ciqu razmene iskustava u
stru~nom arhivisti~kom pogledu.
U izve{taju o radu Arhiva u 1966. godini, pored isticawa u
prvi plan re{avawa problema sme{taja u nove prostorije, navodi se da je preuzeta gra|a op{tinskih skup{tina Vu~je, Grdelica,
Brestovac i deo arhivske gra|e ukinutih ustanova. Fondovi gra|e
op{tinskih skup{tina su bili i obra|eni tokom ove godine, a u
toku je bilo i preuzimawe arhivskog materijala Skup{tine op{tine Medve|a. Fondovi biv{ih op{tina i mesnih odbora obra|eni
su do uvo|ewa komunalnog sistema 1955. godine. U ovoj godini
ra|eno je i na obradi finansijskog dela ve} obra|ene gra|e ~iji
je rok trajawa deset godina. Vr{eni su i izdvajawe nepotrebne
45
arhivske gra|e i izrada sumarnih inventara kod dvadeset fondova, kao i pregled i popis arhivske gra|e nekih osnovnih {kola.
Na zahtev Dràvnog arhiva SR Srbije za organizovawe centralne izlo`be arhivske gra|e u Beogradu trebalo je da deo svojih
eksponata dostave arhivi iz Ni{a, Zaje~ara, Kru{evca i Leskovca.
Me|utim, ovu obavezu je izvr{io samo leskova~ki Arhiv, tako da
je realizacija izlo`be odloèna za slede}u godinu. Otkako je
Skup{tina sreza Leskovac 27. februara 1963. godine preuzela
prava i obaveze osniva~a Istorijskog arhiva u Leskovcu, to stawe
je trajalo do 3. marta 1967. godine, odnosno do ukidawa Skup{tine
sreza. Tako je od kraja marta ova godine Arhiv pre{ao u nadle`nost skup{tina op{tina za ~ije interese je obavqao svoju redovnu
delatnost. Na taj na~in je po~elo da se ostvaruje me|uop{tinsko
finansirawe Arhiva od strane skup{tina op{tina Leskovac,
Vlasotince, Lebane, Medve|a, Bojnik i Crna Trava. Na toj teritoriji Arhiv je obavqao prikupqawe, sre|ivawe, obradu i publikovawe arhivske gra|e ustanova, privrednih organizacija, dru{tveno-politi~kih organizacija i privatnih lica, i omogu}avao
weno kori{}ewe za javne, nau~no-istraìva~ke, kulturne i druge
ciqeve. Me|utim, novonastala situacija umnogome je poremetila
redovno finansirawe rada ova ustanove, kao i re{avawe sme{taja
u drugim, pogodnijim prostorijama. Iako je Arhiv raspolagao jednim delom mikrofilmovane gra|e, a mogao je da je pribavi i iz
drugih arhiva, u prvom redu iz Ni{a, ona nije mogla da bude
kori{}ena jer nije bilo mikro~ita~a ni fotolaboratorije, {to
je umnogome usporavalo kori{}ewe gra|e. Tako|e, prilikom pravqewa plana rada za 1967. godinu morala je da bude uzeta u obzir
~iwenica da postoje}e prostorije ne dozvoqavaju obimniji rad u
prikupqawu i sre|ivawu gra|e.
Tokom 1967. godine preuzeti su slede}i fondovi: Skup{tine
op{tine Bojnik sa ukinutim mesnim narodnim odborima, Zanatske
kaparske zadruge, Trgovinskog preduze}a Poqoprovrednik. Tako|e, ura|en je i sumarni ulazni i izlazni inventar za ve} obra|ene
fondove koji su se nalazili u depou obra|ene gra|e. Po~elo se i
sa izradom kartoteke registratura na terenu, po mestima i
granama delatnosti. Pored toga, obavqen je i redovan obilazak
registratura na terenu, izvr{en pregled nekih arhivskih fondova i kontrola sre|ene arhivske gra|e. Me|utim, i daqe se na terenu
nailazilo na lo{e stawe arhivske gra|e koja je bila sme{tena u
neadekvatnim prostorijama, delimi~no propala i istrulela. Tim
povodom, vo|eni su razgovori sa predsednicima skup{tina op{tina,
uz davawe odgovaraju}ih saveta o boqem tretmanu gra|e. I pored
46
svih te{ko}a u radu, radnici Arhiva su uspeli da obave i poslove

koji nisu bili planirani za ovu godinu. Tako su preuzeti fondovi sreskih odbora Crvenog krsta, Socijalisti~kog saveza radnog
naroda Leskovac, Sreskog komiteta Narodne omladine, Sreskog
odbora Saveza boraca NOR-a i Sreskog sindikalnog ve}a, a izvr{en
je i popis arhivske gra|e Sredwe ekonomske {kole u Leskovcu i
[kole u~enika u privredi u Grdelici, koja je ukinuta pre deset
godina. Me|utim, ni ove godine nije bila organizovana planirana izlo`ba arhivske gra|e i mikrofilmovanog materijala iz
perioda Narodnooslobodila~ke borbe 1944 1945. godine, koju je
trebalo da organizuje Dràvni arhiv SR Srbije, zajedno sa istorijskim arhivima Ni{a, Zaje~ara, Kru{evca i Leskovca.
Bez obzira na sve obimnije poslove, Istorijski arhiv Leskovca se obratio Savetu za prosvetu i kulturu SR Srbije za obezbe|ivawe finansijskih sredstava za obilazak i popis arhivske gra|e
crkvenih i verskih organizacija. Kako, me|utim, Savet nije odobrio ta sredstva, ova zamisao nije mogla da bude ostvarena. Tokom
godine izdato je nekoliko dozvola za {kartirawe registraturskog
materijala, nepotrebnog za daqe ~uvawe.
Kako su se svake godine u izve{tajima o radu Arhiva u prvi
plan isticali nedostatak prostora i rad u neuslovnim prostorijama, pojavio se predlog o kome je pisano i u lokalnom listu Na{a
re~, u tekstu pod naslovom Ho}e li Leskova~ki arhiv dobiti
prostorije. Pored ostalog, u ~lanku se navodi: O problemu prostora do sada su redovno obave{tavani nadle`ni organi Skup{tine
op{tine i biv{eg sreza. Ali nastojawe uprave Arhiva da se ovo
pitawe re{i, redovno se zavr{avalo na obe}awima na~elnika.
Sada se ukazala jedinstvena prilika da pitawe prostorija za
sme{taj Arhiva bude re{eno. Koncentrisawem Op{tinske skup{tine u zgradu biv{e Sreske skup{tine oslobodi}e se ve}i broj
prostorija koje Op{tinska skup{tina trenutno koristi. Neke
od wih, zgrada u kojoj je sme{teno Odeqewe za finasije, na primer,
sasvim bi zadovoqavale potrebe Arhiva. Re{ewe se u svakom
slu~aju moè na}i ako za to postoje voqa i razumevawe.
O ovom problemu pisano je i u zakqu~ku Komisije Dràvnog
arhiva SR Srbije, koja je oktobra 1967. godine izvr{ila pregled
rada Arhiva. U zakqu~ku se na prvom mestu isti~e slede}e: Pri
neposrednom uvidu u rad Istorijskog arhiva Leskovac prvo pada
u o~i da Arhiv radi u lo{im sme{tajnim uslovima. Arhiv je
sme{ten u staroj, tro{noj, nepodesnoj zgradi sa malim brojem
malih prostorija i krovom koji proki{wava, pa je to veliki iako
ne i jedini problem ovog Arhiva. Ulaù se napori za re{ewe
47
prostora, obe}awa postoje, ali ne za neko radikalnije re{ewe,

tako da bi takvo prihvatawe samo stvorilo utisak da je Arhivu
obezbe|en prostor. O~ekuje se pomo} mati~nog Arhiva. I pored
svih nastojawa, ovo pitawe nije bilo re{eno ni u tom periodu.
Na osnovu ovog prvog detaqnog pregleda rada Arhiva, koji
je obavila komisija u sastavu Smiqa \uri}, Danica Gavrilovi}
i dr Gavrilo Kovijani}, sa~iwen je obiman zapisnik u kome se
navodi da predlog programa rada Arhiva radi komisija koju odre|uje kolektiv i da se godi{wi programi rada sa~iwavaju na osnovu
sedmogodi{weg programa razvoja. Leskova~ki Arhiv je vr{io
nadzor nad 738 registratura, iako ih je bilo vi{e. Evidencije o
registraturama kompletiraju se na osnovu podataka iz skup{tina
op{tina i statisti~kog zavoda. Me|utim, kao i kod drugih arhiva, i u leskova~kom se ose}ao nedostatak kriterijuma za evidenciju institucija, za {ta je bila potrebna pomo} Dràvnog arhiva SR Srbije. Od osnivawa do 1967. godine Arhiv je pregledao 514
registratura, a samo u 1966. godini deset i 1967. godini pet. Nisu
bile pregledane jo{ 203 registrature, kako zbog nedostatka finansijskih sredstava, tako i zbog malog broja radnika. Ina~e, {kartirawe gra|e vr{ilo se na osnovu Uputstva iz 1952. godine, koje
je sluìlo i kao orijentacija za procenu vrednosti dokumenta. U
Arhivu {kartirawe gra|e vr{ila je komisija koju je formirao
direktor, a na terenu se komisija sastojala od dva radnika Arhiva
i jednog iz odgovaraju}e institucije. Komisije su sa~iwavale
zapisnik, a direktor je donosio re{ewe o {kartirawu. Godine
1967. izvr{eno je {kartirawe u dve registrature. Za kontaktirawe sa registraturama kori{}en je kombinovani metod. [aqu
se dopisi institucijama, a vr{i se evidentirawe i na licu mesta.
Zapisnik je sastavqan tekstualno, a ne preko formulara. Postojala
je i otvorena kartoteka koja se stalno dopuwavala, kao i registar
registratura po mestima. Obilazak je vr{en povremeno, jer je Arhiv
bio nadleàn za veliki broj registratura. Za stariju gra|u, pre
1958. godine, registrature se nisu pridràvale propisa, dok se
kod mla|ih registratura to ~inilo. Pravilnikom o sistematizaciji predvi|eno je da svi radnici rade i na pregledu registratura, a jedan od wih je bio odgovoran ze celokupan rad. U toku
je bilo preuzimawe gra|e Sreske skup{tine sa podru~nim organima, Sreskog sindikalnog ve}a i Sreskog odbora Ferijalnog saveza.
Okon~ano je bilo preuzimawe sedam fondova Sreske skup{tine
sa oko 500 du`nih metara, ali je ta gra|a sme{tena u neadekvatnoj prostoriji. Vo|ena je i kartoteka o likvidiranim institucijama, ali su podaci o fondovima bili nepotpuni. Godi{we se u
proseku preuzimalo oko 500 du`nih metara gra|e. Kwiga prijema
48
je vo|ena prema Uputstvima iz 1957. godine, ali nije vo|ena kwiga

depozita, kao ni spisak fondova i zbirki, ali su sumarni inventari kori~eni i sluìli su kao spisak sre|enih fondova. Arhiv
je imao i kartoteku fondova, ~iji duplikat je slao Centru za informacije Arhiva Srbije. Do 1967. godine bilo je sre|eno 190
mawih fondova, koji su uneti u sumarni inventar, s tim {to je za
neke fondove trebalo naknadno uraditi folijaciju. Ukupno je
Arhiv imao 200 fondova, dok zbirke jo{ nije imao. To je bilo oko
500 du`nih metara arhivske gra|e. Uobi~ajeno je bilo da se najpre
pregleda sva preuzeta arhivska gra|a, podeli na fondove, odeqewa, a onda se detaqno sre|uje. Pravqena je kratka bele{ka o fondu,
ali ne i istorijska bele{ka. Najpre se utvr|uje da li su u fondu
sa~uvane pomo}ne kwige, a po{to kod ranije preuzetih fondova
nije bilo kwiga, primewivan je hronolo{ki sistem sre|ivawa.
Posle prvobitno ste~enog iskustva kod fondova koji se preuzimaju, sa~iwavaju se i spiskovi lica ~ija se imena pomiwu u gra|i,
~ime se olak{avao rad istraìva~a. U prvoj fazi se pre|e ceo
fond, a onda se sre|uje po fasciklama. Za sre|ene gra|e postojali su opisi po fasciklama, sa elementima unutra{wih listi.
Postojali su i opisi po kutijama, odnosno fasciklama, prikupqeni za svaki fond posebno. Bili su ra|eni sumarni inventari i
kori{}en je obrazac iz 1957. godine. Me|utim, analiti~ki inventari nisu bili ra|eni. Inventarna jedinica za sumarni inventar
bila je fascikla, a kwige nisu bile unete u inventar. Nisu do
tada bili ura|eni registar, vodi~, katalog niti pojedine vrste
kartoteke. Do 1967. godine Arhiv nije imao nijednu publikaciju,
ali u toku je bilo prikupqawe gra|e o razvoju {kolstva koja je
trebalo da bude publikovana. Prilikom osnivawa, od Arhiva iz
Ni{a je preuzeta odgovaraju}a gra|a koja se odnosila na podru~je
koje je pokrivala Gradska dràvna arhiva Leskovca. Sa drugim
arhivima nije bila razvijena razmena. Zapo~ela su i po~etna istraìvawa od pojedinih nau~nih radnika. Izvr{eno je i fotokopirawe gra|e iz perioda Prvog svetskog rata iz Republi~kog arhiva u Skopqu. Gra|a je bila sme{tena u drvenim ormanima duìne
316 du`nih metara, u kutijama i fasciklama. Godi{we ju je koristilo 15. do 20 korisnika, za seminarske radove, publicisti~ke
~lanke i nau~ne radove. Posebno je kori{}ena za izdavawe uverewa gra|anima za razne namene. Nije postojao pravilnik o wenom
kori{}ewu, a istraìva~i su je dobijali od radnika Arhiva, koji
su imali neposredan uvid. Za informisawe istraìva~a bio je
zaduèn radnik Arhiva koji prati odgovaraju}e periode. Gra|a je
kori{}ena iskqu~ivo u radno vreme i nije bilo dopu{teno weno
izno{ewe van Arhiva. Me|utim, nije vo|ena kwiga o istraìva49
~ima i temama, ali su uzimani podaci o wima. Arhivski gra|u su

koristili |aci, studenti, profesori, publicisti i nau~ni radnici. Ukoliko se publikovala, Arhiv je morao da dobije primerak
publikacije. U 1966. godini gra|u je koristilo pet lica i deset
u~enika, a u 1967. godini ~etiri korisnika.
Iako je u ranijim godinama uspe{no organizovalo izlo`be,
1966. i 1967. godine Dru{tvo arhivista nije iskoristilo prezentovan materijal o razvoju Nardnooslobodila~ke borbe 19411945.
godine na jugu Srbije, kao ni za razvoj Leskovca u pro{losti. U
okviru kulturno-prosvetnog rada Arhiva, redovno su upu}ivani
dopisi {kolama u kojima je ukazivano na zna~aj prikupqawa arhivske gra|e, a organizovane su i posete u~enika Arhivu radi neposrednog uvida u na~in rada.
Kartoteka u Arhivu je vo|ena i redovno je dostavqana Arhivu
Srbije, kao i podaci o kori{}ewu gra|e. Za popis crkvenih arhiva bio je uspostavqen kontakt sa crkvama i manastirima, kod
kojih se nai{lo na razumevawe, ali je trebalo obezbediti dodatna finansijska sredstva za realizaciju ovog zadatka.
Po podacima Komisije, Arhiv u Leskovcu je 1967. godine
imao sedam radnika. Upravnik je bio sa vi{om pedago{kom {kolom,
sa {est godina rada u arhivskoj slu`bi. Sa visokom stru~nom spremom bio je jedan radnik, a sa sredwom tri. Stru~ni ispit poloìla su dva arhivska pomo}nika. Poslove bibliotekara je obavqao
arhivski pomo}nik. Sekretar je bio i reìser, a Arhiv je imao i
pomo}nog radnika kurira. Jedan od radnika Arhiva rukovodio je
poslovima prikupqawa arhivske gra|e, a drugi je rukovodio obradom, dok su ostali bili saradnici. Nijedan od radnika Arhiva
nije imao stru~ne radove. O biblioteci kao radnoj jedinici nije
se moglo govoriti ve} je postojao kwi`ni fond sa 600 kwiga koje
su bile sme{tene u jednom ormanu. Postojao je inventar kwiga i
azbu~ni registar. Kwi`ni fond su uglavnom koristili istraìva~i. Savet u uèm sastavu ~inilo je sadam radnika Arhiva, a u
{irem je imao 12 ~lanova. Do 1967. godine doneti su Statut i
pravilnici o sistematizaciji radnih mesta, radnim odnosima, formirawu i raspodeli dohotka, raspodeli li~nih dohodaka, kori{}ewu sredstava Fonda zajedni~ke potro{we za kupovinu stanova i
stambenu izgradwu i poslovnik o radu organa upravqawa. Nije postojala evidencija o gra|i u privatnom vlasni{tvu, ali su bili
poznati podaci da takvu gra|u imaju dr Sergije Dimitrijevi},
Milivoje Perovi} i Radisav \urovi}.
Po usvojenom programu rada za 1968. godinu, Arhiv je preuzeo
arhivsku gra|u biv{eg sreza Leskovac, koja je, zbog obimnosti,
50
ostala u prostorijama Skup{tine op{tine Leskovac. Preuzeti

su i fondovi ukinutih institucija: Sreskog sindikalnog ve}a,
Sreskog komiteta Narodne omladine, Sreskog odbora Socijalisti~kog saveza, Sreskog odbora Crvenog krsta, Sreskog odbora
SUBNOR-a i deo gra|e Sredwe ekonomske {kole i Osnovne privredne komore. Ti fondovi su arhivski bili sre|eni, ali nisu
bili uneti u kwigu inventara. Preuzet je i fond Lova~kog saveza,
a izvr{en je i popis u polovini verskih ustanova. Za sre|ivawe
registratura radnici Arhiva pruìli su i stru~nu pomo} Sreskom
komitetu Saveza komunista Leskovac, Tekstilnom kombinatu
Zele Veqkovi} i Trgovinskom preduze}u Veternica u Leskovcu
i Skup{tine op{tine Crna Trava. Sem toga, obi|ena je 41 registratura na terenu, gde je pruàna stru~na pomo} u sre|ivawu registraturskog materijala. Izdato je i 160 uverewa za regulisawe
radnog staà i o zavr{enoj stru~noj spremi.
Sa ve} ste~enim bogatim iskustvom, Arhiv je na osnovu Op{teg zakona o arhivima iz 1964. godine i Republi~kog zakona o arhivskoj gra|i i arhivskoj slu`bi iz 1967. godine mnogo vi{e pa`we
poklonio pravqewu plana rada za 1969. godinu, koji je imao devet
poglavqa: odràvawe i za{tita sre|ene i nesre|ene arhivske
gra|e, prikupqawe i studijsko istraìvawe arhivske gra|e, registraturska spoqna slu`ba (pruàwe stru~ne pomo}i rukovodiocima registratura za sre|ivawe arhivske gra|e), registratursko
sre|ivawe gra|e, arhivisti~ko sre|ivawe i obrada arhivskih
fondova, izrada nau~no-obave{tajnih sredstava, slu`ba izdavawa
uverewa, rad reìsera, kurira i ostali poslovi, reìjski tro{kovi
i investicije (oprema fotolaboratorije, nabavka mikro~ita~a,
nabavka metalnih polica).
U 1969. godini Arhiv je izvr{io popis arhivske gra|e verskih ustanova u 27 crkava, prema uputstvu Arhiva Srbije. Pruèna
je stru~na pomo} radnicima Slu`be dru{tvenog kwigovodstva i
Trgovinskog preduze}a Trgopromet u Leskovcu. Izvr{eno je
preuzimawe i {kartirawe gra|e kod biv{ih srezova Vlasotince,
Jablanica i Pusta Reka, ~ija se gra|a nalazila u prostorijama
biv{e Skup{tine sreza Leskovac i Skup{tini op{tine Crna Trava. Sre|eni su i arhivisti~ki obra|eni fondovi Gra|evinskozanatskog preduze}a êmernik i Gra|evinsko-zanatskog preduze}a Jedinstvo iz Crne Trave. Preko plana, preuzeta je i arhivska gra|a likvidirane Zemqoradni~ke zadruge u Vlasotincu.
Krajem januara 1969. godine u Leskovcu je odràno me|uop{tinsko savetovawe predstavnika skup{tina op{tina Leskovac,
Medve|a, Bojnik i Crna Trava i Istorijskog arhiva, kome su pri51
sustvovali i Ivanka Jan~a, predstavnik Arhiva SR Srbije, Panta

Mr|enovi}, predstavnik Republi~kog sekretarijata za kulturu i
obrazovawe, direktor Istorijskog arhiva iz Ni{a i Dragutin
Grozdanovi}, ~lan Saveta Istorijskog arhiva u Leskovcu. Glavna
tema savetovawa bilo je stawe u Istorijskom arhivu Leskovac.
Najpre su istaknuti vrlo lo{i prostorni uslovi, koji ne odgovaraju zahtevima rada arhivske slu`be. Zgrada je proki{wavala,
a prostorije su bile vla`ne, mra~ne i hladne. Zato je bilo
neophodno obezbediti boqe uslove rada. Drugi problem bilo je
finansirawe ove ustanove. Skup{tine op{tina ~ije podru~je
pokriva Arhiv zakqu~ivale su jednogodi{we ugovore sa Arhivom,
ali je bilo problema prilikom ugovarawa, kao i kasnije, zbog
neredovnosti upla}ivawa ugovorenih iznosa. Zato je zakqu~eno
da treba traìti boqe na~ine dugoro~nijeg i sigurnog finansirawa ova institucije od posebne dru{tvene i kulturne va`nosti.
I Ivanka Jan~a je potvrdila da Istorijski arhiv u Leskovcu ima
najlo{ije uslove od svih arhiva u Srbiji, a po wenom mi{qewu
op{tine bi trebalo da u~estvuju u finansirawu wegovog rada
procentualno, po broju registratura. Upravo zbog nedostatka sme{tajnog prostora i nedovoqnog finansirawa delatnosti, Arhiv
nije mogao da preuzme sa terena gra|u koja je nastala do 15. maja
1945. godine. Jedna od tema na savetovawu bili su i kadrovi, za
koje je re~eno da ih je nedovoqno za izvr{avawe predvi|enih
poslova. Na kraju su doneti slede}i zakqu~ci:
1. Treba preduzeti sve mere da se Istorijskom arhivu
Leskovac {to hitnije obezbede prostorije za normalan rad i za
preuzimawe one arhivske gra|e za koju je zakonski obavezan (~l.
60 pom. zakona) tj. gra|e nastale do 15. maja 1945. godine.
2. Da se zakqu~i dugoro~ni ugovor za me|uop{tinsko finansirawe Arhiva po skup{tinama op{tina, odnosno da saugovara~
bude mati~na op{tina Leskovac.
3. Da bi ustanova mogla da ima sigurniji status, potrebno je
ugovore sklopiti najmawe na tri godine a najvi{e na pet godina
i da finansijska sredstva Arhiva treba pove}ati bar u onolikom
obimu koliko se u proseku pove}ava potro{wa na nivou svake
op{tine, tj. u vezi pove}awa tro{kova ìvota pove}avati i finansijska sredstva.
4. Nov~ane obaveze u vezi rada Arhiva treba redovnije izvr{avati i upla}ivati redovne tromese~ne kvartalne iznose kako
bi ustanova mogla nesmetano da radi.
52
5. Da Arhiv primi jo{ dva radnika na rad u ustanovi zbog

obimnosti poslova kako bi poslovi normalno tekli, a za ovo primawe potrebna su i finansijska sredstva.
6. Treba nastaviti sa radom na stru~nom osposobqavawu
arhivskih radnika putem seminara, te~ajeva, savetovawa, poseta
drugim arhivima i dr.
Sa ovim zakqu~cima upoznati predsednike op{tinskih
skup{tina za ~ije potrebe Istorijski arhiv radi kako bi se preuzele potrebne mere za re{avawe problema u radu arhiva.
U vreme oktobarskih sve~anosti, povodom Dana oslobo|ewa
Leskovca, organizovana je izlo`ba fotografija koje su prikazivale razvoj Komunisti~ke partije, Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije i Sindikata Srbije. Istorijski arhivi Ni{a i
Leskovca, povodom pedesetogodi{wice formirawa Komunisti~ke partije Jugoslavije, SKOJ-a i Sindikata, u Domu sindikata
priredili su vrlo uspe{nu izlo`bu sa oko 400 eksponata.
Sredinom decembra 1969. godine u Beogradu je odràno savetovawe na kome su razmotreni rezultati i uslovi rada ustanova u
kulturi za period od 1966. do 1969. godine, kao i potrebe za dono{ewe planova razvoja za period od 1971. do 1975. godine. Tom prilikom donet je zakqu~ak da se odrè i regionalna savetovawa do
polovine januara naredne godine, koja bi bila posve}ena istoj temi.
Organizatori savetovawa u Leskovcu bili su Skup{tina op{tine,
Op{tinska zajednica kulture i Kulturno-prosvetna zajednica
Leskovac, kojima su sve ustanove u kulturi, pa i Istorijski arhiv,
dostavile traène izve{taje. Istovremeno, Arhiv je poslao informaciju i Zajednici arhiva Srbije sa podacima o na~inu finansirawa ove ustanove. U woj se navodi da je najvi{e sredstava u
1969. godini (100.000 dinara) izdvojila Skup{tina op{tine Leskovac, a najmawe (8.000 dinara) Skup{tina op{tine Medve|a. Ukupno,
Arhiv je u ovoj godini raspolagao sa 148.600 dinara, {to je bilo
nedovoqno za obavqawe planiranih poslova. Zato je za 1970. godinu traèno da skup{tine op{tina Leskovac, Vlasotince,
Lebane, Bojnik, Medve|a i Crna Trava obezbede 205.200 dinara.
Ovom informacijom ispuwena je obaveza prema Skup{tini Zajednice arhiva Srbije, koja je na svojoj drugoj skup{tini, krajem decembra 1969. godine, traìla takve izve{taje kako bi se sagledao
ukupan problem finansirawa Arhiva, pogotovu {to se radilo o
novom na~inu me|uop{tinskog finansirawa. Arhiv je Op{tinskoj zajednici kulture Leskovac sredinom maja 1970. godine dostavio
plan razvoja za period 19701975. godine sa slede}im poglavqima: rad u registraturama, sre|ivawe i obrada arhivske gra|e, iz53
dava~ka delatnost, snimawe i mikrofilmovawe gra|e, konzervacija i restauracija arhivske gra|e, kulturno-prosvetna delatnost,
stru~ni kadar i saradwa sa inostranstvom, zgrada, oprema i materijalna sredstva. Za uspe{niji rad u registraturama Arhiv je
predloìo odràvawe savetovawa svake godine sa rukovodiocima
registratura, pored pojedina~nog kontaktirawa sa wima. Proceweno je da na terenu postoji jo{ oko hiqadu du`nih metara
arhivske gra|e, koju treba preuzeti, za {ta su potrebni i novi
metalni ormani. Planirano je i da se vr{i fotokopirawe arhivske
gra|e za period Narodnooslobodila~kog rata 1941 1945. godine
koja se nalazi u drugim arhivima ili ustanovama i da se u ovom
sredworo~nom periodu po~ne sa publikovawem gra|e, a prva planirana publikacija bi trebalo da se odnosi na razvoj prosvete i
{kolstva leskova~kog kraja od 1941. do 1945. godine. Ukoliko bi
bio obezbe|en novi prostor za Arhiv, planirano je opremawe fotolaboratorije i mikrofilmovawe gra|e, kao i wena restauracija i konzervacija. Za obavqawe ovih poslova trebalo bi da Arhiv
ima 13 radnika. I, naravno, i daqe je bilo neophodno obezbediti
nov, adekvatan prostor.
U 1970. godini radnici Arhiva obi{li su slede}e registrature: osnovnih {kola u Leskovcu Svetozar Markovi}, Josif
Kosti}, Petar Tasi}, Vuk Karayi}, Vasa Pelagi} i Kosta
Stamenkovi}; Metalskog {kolskog centra, Trgovinskog {kolskog centra, Tekstilnog {kolskog centra, Ma{inskog {kolskog
centra i Medicinskog {kolskog centra; Gimnazije Stanimir
Veqkovi} Zele, [kole za kvalifikovane i visokokvalifikovane radnike, Vi{e tekstilne {kole, Zavoda za zapo{qavawe
radnika, Zavoda za osigurawe i reosigurawe, Instituta za nau~na
istraìvawa, Op{tinskog suda, Okru`nog suda, Medicinskog centra Mo{a Pijade, Hemijske industrije Nevena, Fabrike rasvetnih ure|aja Ukras, Preduze}a za vodovod i kanalizaciju
Kompred, Gra|evinsko-industrijskog kombinata Graditeq, Industrije crepa i cigala Pobeda, Zanatsko-uslu`nog preduze}a
Elektrouniverzal, Monta`no-instalaterskog preduze}a Razvitak, Preduze}a za obradu duvana, Grafi~kog preduze}a Napredak, Preduze}a za izradu utenzilija Utenzilija, Preduze}a
za proizvodwu i remont tekstilnih ma{ina Ma{inoteks, Preduze}a za pripremu tekstilnih vlakana Resort, Fabrike trikotaè i pletiva Srbijanka, Preduze}a za distribuciju elektri~ne energije, Trgovinskog preduze}a Tekstilpromet, Trgovinskog preduze}a Trgopromet i Ugostiteqskog preduze}a Balkan.
54
Prilikom ovog obilaska, Spoqna slu`ba Arhiva najpre je

obradila registrature u kojima se nalazila tu|a arhivska gra|a,
posle odre|enih spajawa i preuzimawa poslova registratura koje
su ukinute, zatim registrature u kojima je gra|a nesre|ena i lo{e
sme{tena, daqe, registrature koje ~uvaju i stvaraju gra|u, novoosnovane registrature i organizacije i, najzad, registrature u kojima je potrebno proveravati podatke iz evidencije arhiva. Spoqna slu`ba je, nakon pregleda, odobrila uni{tavawe arhivske gra|e
koja nije imala operativnu vrednost kod Trgovinskog preduze}a
Trgopromet, Ugostiteqskog preduze}a Balkan, Osnovne {kole
Petar Tasi}, Preduze}a za elektri~nu energiju Distribucija
i Preduze}a za pripremu tekstilnih vlakana Resort u Leskovcu.
Tako je, umesto planiranih 35, izvr{en obilazak 37 registratura.
Zna~ajne rezultate Arhiv je postigao i u za{titi gra|e u pisarnicama.
Istovremeno, nastavqeno je sa sre|ivawem fondova ~ija je
obrada zapo~eta prethodnih godina, a posebno onih za koje su se
interesovali nau~ni radnici i ostali korisnici iz ustanova,
privrednih organizacija, kao i pojedinci. Arhivisti~ki je 1970.
godine bilo sre|eno jedanaest du`nih metara arhivske gra|e
organa narodne vlasti iz biv{ih srezova, leskova~kog, jablani~kog,
pustore~kog i vlasotina~kog. Sre|ena gra|a je uneta u kwige
inventara i u toj godini koristilo ju je 17 nau~nika, stru~nih
radnika, publicista, studenata i u~enika. U ovom periodu zapo~eo
je i rad na jedinstvenom vodi~u kroz arhivsku gra|u Srbije, koji
je trebalo da bude zavr{en u naredne dve godine. Usluge Arhiva
na izdavawu potvrda, uverewa i drugih dokumenata koristilo je u
ovoj godini 135 lica.
Pored prostora, jedan od va`nih problema u ovom periodu
bilo je i finansirawe Arhiva, pogotovu posle dono{ewa Zakona
o finansirawu ustanova u kulturi i o zajednicama kulture. Budu}i
da je Arhiv bio me|uop{tinska institucija, obezbe|ivawe materijalnih sredstava umnogome je zavisilo od stava rukovode}ih
qudi u pojedinim op{tinama. A uobi~ajena je bila praksa da najvi{e sredstava za wegov rad izdvaja upravo op{tina u kojoj je bilo
wegovo sedi{te.
Po~etkom sedamdesetih godina sa mnogo vi{e zalagawa po~ela
je da se ostvaruje ideja o pisawu hronika pojedinih mesta i obrada doga|aja iz perioda Narodnooslobodila~kog rata 1941 1945.
godine. U èqi da se u vezi sa ovim ostvari {to boqa me|uop{tinska saradwa, 23. januara 1970. godine, odràn je zajedni~ki sastanak predstavnika op{tina Lebane, Medve|a i Bojnik. Organiza55
tor je bio Me|uop{tinski odbor Saveza boraca. Kako bi se izbegle proizvoqnosti prilikom ovog rada, dogovoreno je da se formira Redakcioni odbor od predstavnika sve tri op{tine i boraca
iz Beograda, koji bi imao uvid u pisawe hronika i davao mi{qewe
i odobrewe za {tampawe. Od poznatih u~esnika Narodnoodlobodila~kog rata iz ovog kraja u Redakcioni odbor su u{li: Milija
Radovanovi}, Mile ]alovi}, Bo{ko Krsti}, Bratislav Guduri},
Rade Petrovi}, Milivoje Kova~evi}, Krsta Miqani}, Stanimir
Nikoli}, Velimir Risti} i Steven Mil~i}. Predloèno je, tako|e,
da se na nivou op{tina formiraju redakcioni odbori koji bi se
bavili ovim pitawima. O svemu ovome bio je pismom obave{ten i
Istorijski arhiv Leskovca, koji je trebalo da omogu}i istraìva~ima da rade, ali i da vodi ra~una o istinitosti podataka koji se
iznose.
Najve}i teret rada i u 1971. godini podnosila je Spoqna
slu`ba, koja je u ovoj godini obi{la 34 registrature: Tekstilni
kombinat Zele Veqkovi}, Modnu konfekciju \uro Salaj, Fabriku vunenih tkanina Leteks, Trikotaù Srbijanka, Industriju za preradu tekstilnih vlakana Resort, Vunarski institut, Fabriku vunenih tkanina Vu~je, Tekstilnu industriju Grdelica, Skup{tinu op{tine Leskovac, Okru`ni i Op{tinski
sud, Okru`no i Javno tuìla{tvo, Javno pravobranila{tvo, Odeqewe Republi~kog ve}a za prekr{aje, Op{tinski odbor Crvenog
krsta, Prosvetno-pedago{ki zavod, Narodni muzej, De~je odmarali{te u Kopa{nici, Vinogradarsko-vo}arski kombinat Plantaà Leskovac, [kolsku kuhiwu, Stanicu za unapre|ewe poqoprivrede, Kapayijsku zadrugu, Sara~ko-sedlarsku zadrugu, Centar
za ekonomiku doma}instva, Konfekcijsko preduze}e Lep{a,
Novinsko-izdava~ko preduze}e Na{a re~, [umsko gazdinstvo
Jablanica, Trgovinsko preduze}e Duvan, Centar za obrazovawe
radnika, Narodnu biblioteku, Narodno pozori{te, Kulturno-prosvetnu zajednicu i Zajednicu kulture op{tine Leskovac. Pored
ovih, obi|eno je jo{ 40 registratura u op{tinama Vlasotince,
Crna Trava, Bojnik, Medve|a i Lebane. Posle svake posete, sa~iwavan je zapisnik o stawu arhivske gra|e, stepenu obu~enosti
radnika, o~uvanosti, koli~ini i sadràju gra|e. Pored ovoga, radnici spoqne slu`be, na molbu skup{tina op{tina, pruìli su i
pomo} za rad na jedinstvenoj orijentacionoj listi kategorizacije registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa u skladu sa
propisima Republi~kog zavoda za javnu upravu SR Srbije. Na ovim
poslovima dva radnika Arhiva zadràli su se pet meseci. Tom
prilikom pruèna je i pomo} sekretarijatima unutra{wih poslova i katastarskim upravama.
56
Na osnovu plana rada, arhivisti~ki je sre|eno 11 du`nih

metara arhivske gra|e o organima narodne vlasti iz biv{ih srezova. I u ovoj godini postojalo je znatno interesovawe za sre|enu
arhivsku gra|u, koju je koristilo 16 lica, a izdato je i 130 uverewa i potvrda.
U 1972. godini obi|ene su slede}e registrature: Autotransportno preduze}e Jugekspres, Leskovac, Poqo-privredni {kolski centar, Okru`no javno tuìla{tvo, Op{tinski odbor Saveza
boraca, Op{tinsko sindikalno ve}e, Op{tinska konferencija
SSRN, Op{tinski komitet Saveza komunista, Sekretarijat za
unutra{we poslove, Modna konfekcija Inkol, Leskova~ka tekstilna industrija Leteks, Industrija za preradu industrijskih
vlakana Resort, Tekstilni kombinat Zele Veqkovi}, Skup{tina op{tine Leskovac, Industrija za preradu aleve paprike
Moravka, Trgovinsko preduze}e Leska, Drvni kombinat, Leskova~ka metalna industrija Lemind, Industrija trikotaè i
pletiva Srbijanka, Odeqewe dru{tvene bezbednosti, Prosvetno-pedago{ki zavod, Stolarsko preduze}e Blagoje Nikoli}, FVT
Vu~je u Vu~ju, Poqoprivredno dobro Bora Stankovi}, Metalno
preduze}e Fateks, Komunalno preduze}e Budu}nost, Narodni
univerzitet, TIG Tekstilna industrija Grdelica, Industrija
trikotaè i pletiva, Autotransportno preduze}e Vihor, Gra|evinsko preduze}e Rad, Ugostiteqsko preduze}e Ju`na Morava,
Stolarsko preduze}e Danilo Bo{kovi}, Dom narodnog zdravqa,
bioskop Jedinstvo i Osnovna {kola Ivo Lola Ribar.
Po~etkom svake godine pravqeni su bilansi o postignutim
rezultatima u ustanovama kulture u Leskovcu. Na jednom od
takvih sastanaka, krajem januara 1972. godine, sekretar Zajednice
kulture u Leskovcu Qubomir Kova~evi}, ~ovek koji je sa velikim
razumevawem i znawem uticao na podizawe nivoa kulturnog ìvota
u leskova~koj sredini, sa zna~ajnim respektom je govorio o uspesima u radu Istorijskog arhiva. Pohvaqeno je to {to su radnici
Arhiva u prethodnoj godini obi{li 36 registratura i obradili
jedanaest du`nih metara arhivske gra|e o radu organa vlasti.
Prilikom razmatrawa problematike finansirawa ustanova u
kulturi, za Istorijski Arhiv Zajednica kulture u prvi plan je
isticala broj du`nih metara obra|ene gra|e.
Doga|alo se ~esto da se odstupalo od utvr|enog plana rada,
ali tek kad se ostvare osnovne aktivnosti. Tako je na zahtev
Privredne komore i Odeqewa za visokokvalifikovane i kvalifikovane radnike Ekonomskog {kolskog centra pruèna pomo} u
57
preuzimawu arhivske gra|e. Sem ovoga, dva radnika Arhiva pruìli su stru~nu pomo} Skup{tini op{tine i Sekretarijatu unutra{wih poslova Leskovac za rad na jedinstvenoj orijentacionoj
listi ketegorizacije registraturskog materijala sa rokovima
~uvawa, kako bi to bilo uskla|eno sa propisima Republi~kog
zavoda za javnu upravu SR Srbije. Sa ovakvom intenzivnom aktivno{}u i o~iglednom stru~no{}u, po~ela je bitnije da se mewa
klima u radnim i drugim organizacijama, kako prema obavqawu
ovog posla, tako i prema radnicima Arhiva. Oni su sada do~ekivani sa puno pa`we i respekta.
Kako je pravqen vi{egodi{wi plan rada Arhiva, 1972. godine
u obradu su uzimani oni fondovi za koje je postojalo interesovawe istraìva~a i nau~nih radnika, a zatim i fondovi za ostale
korisnike, organe uprave, sudove, ustanove, privredne organizacije i pojedince. Tim dugoro~nim planom predvi|eno je da se do
wegovog ispuwewa 1975. godine u potpunosti sredi arhivska gra|a
organa narodne vlasti, odnosno Skup{tine sreza Leskovac, koja
obuhvata i jablani~ki, pustore~ki i vlasotina~ki kraj.
Samo u 1972. godini sre|eno je 11 du`nih metara gra|e iz ovog
fonda i uneto u kwigu inventara, tako da je mogla da se koristi u
operativne, javne, privatne i na~no-istraìva~ke svrhe. Kako je
u ovoj godini bila prona|ena i gra|a iz 1924. i 1925. godine, i ona
je bila obra|ena i iznosila je 0,5 du`nih metara. Istovremeno,
poja~avalo se interesovawe za kori{}ewe obra|enih fondova, a
radnici Arhiva su postajali sve vi~niji u radu sa korisnicima.
Kroz Arhiv su prolazili studenti, u~enici, profesori, novinari,
kwièvnici, pisci ~lanaka i feqtona i nau~ni radnici. Nastavqeno je i prikupqawe podataka za izradu jedinstvenog vodi~a
kroz arhivsku gra|u SR Srbije, a zapo~eo je i rad na izradi Op{teg
inventara sre|ene arhivske gra|e, {to je bio dugoro~an zadatak.
Radnici Arhiva su znali da je ~uvawe sre|enih arhivskih
fondova zna~ajan zadatak, ali ponekad i veliki izazov, naro~ito
kada bi se neo~ekivano do{lo do neke va`ne gra|e. Nije bio redak
slu~aj da se naknadno prona|u delovi fondova koji su ve} sre|eni,
pa je vr{ena wihova dopuna po Zakonu o arhivskoj gra|i. Naj~e{}e
je taj posao vr{en i mimo utvr|enog plana rada, jer je tragawe za
arhivskom gra|om svojevrstan izazov i ~esto donosi iznena|ewa
i veliko zadovoqstvo kad se do|e do nove gra|e, makar i onog
fonda za koji se mislilo da je sre|en. Pored drugih korisnika,
nastavqeno je uobi~ajeno interesovawe pojedinaca za dobijawe
raznih uverewa, tako da ih je u ovoj godini bilo 115.
Sve zna~ajniji rezultati u radu Arhiva nisu ostali nezapaèni. Tako je sekretar Zajednice kulture u Leskovcu Qubomir
58
Kova~evi}, krajem decembra 1972. godine, pi{u}i za Na{u re~

o zna~ajnim ostvarewima u kulturi Leskovca, istakao da je Istorijskom arhivu potreban adekvatan prostor za daqi kreativan
rad. To je potvr|eno i na sednici Skup{tine Zajednice kulture,
kada je istaknuto da je, pored potreba za izgradwom nove bioskopske
sale i biblioteke, neophodno obezbediti i prostor za Istorijski
arhiv. I tada je pomenuta ideja da se Istorijski arhiv preseli u
zgradu Internog odeqewa Medicinskog centra Mo{a Pijade
~im se ono preseli u zgradu bolnice. Kako je za to bilo potrebno
nekoliko meseci, uslovi za dobijawe novog prostora za Arhiv
stekli su se tek u prvoj polovini 1973. godine. Izvr{ni odbor
Medicinskog centra, 24. jula 1973. godine, i Savet, 16. avgusta 1973.
godine, doneli su odluke o ustupawu biv{e zgrade Internog odeqewa na trajno kori{}ewe Istorijskom arhivu u Leskovcu. Tako
je posle dugogodi{weg upornog nastojawa, najzad sagledana potreba obezbe|ewa novog prostora za ovu ustanovu, {to je primqeno
sa velikim zadovoqstvom. Ne ~ekaju}i odluku Saveta Medicinskog
centra, Savet Istorijskog arhiva se obratio Zavodu za komunalnu delatnost u Leskovcu zahtevom za dobijawe dozvole za adaptaciju objekta. Sa kolikim entuzijazmom je do~ekana ovakva odluka
pokazuje i ~iwenica da su na|eni i izvo|a~i radova, koji bi posao
obavili u roku od {ezdeset dana, tako da se sve okon~a do obeleàvawa Dana Arhiva. Me|utim, i pored velike èqe da se sve
to {to pre okon~a, ipak je trebalo da se ra~una na odgovaraju}i
postupak za obezbe|ivawe sredstava, {to nije i{lo tako lako.
Odluka pak o dobijawu novog prostora uticala je na radnike Arhiva
da u ovoj godini postignu jo{ boqe rezultate.
U 1973. godini izvr{eni su obilazak i kontrola registratura i pisarnica na teritoriji op{tine Leskovac. Tom prilikom
bio je izdvojen bezvredan registraturski materijal, zatim materijal koji ima operativnu i nau~no-istorijsku vrednost. Sazreli
registraturski materijal je preuziman, a ukoliko bi se do{lo do
zakqu~ka da ga je te{ko smestiti u Arhivu, vr{en je nadzor i
neposredan uvid nad wim, do kona~nog preuzimawa. Po~elo se i sa
ustrojavawem dosijea registratura, a gra|a je klasifikovana i
razgrani~avana na osnovu Pravilnika o rukovawu, odabirawu i
~uvawu arhivske gra|e. Iako je bilo planirano da se obi|e 35 registratura, na teritoriji Skup{tine op{tine Leskovac obi|ena je
41, i to: Apotekarska ustanova 1. maj, Biro za projektovawe,
Ugostiteqsko preduze}e Balkan, Preduze}e za izradu uàrija
Budu}nost, Gra|evinski kombinat, Zanatsko gra|evinsko preduze}e Granit, Doma}a radinost, Elektrouniverzal, Zavod za
urbanizam, Zavod za zapo{qavawe radnika, Me|uop{tinski zavod
59
za cene, Komunalni zavod za socijalno osigurawe, Kulturno-prosvetna zajednica op{tine, Kreditna banka Leskovac zdruèna sa
Jugoslovenskom investicionom bankom Beograd, Kulturno-propagandni centar, Moravka, Poqoprivredno industrijski kombinat (PIK) Toma Kosti} poslovna organizacija udruènog
rada, Megoteks, Metalni {kolski centar, Novinsko-izdava~ko
preduze}e Na{a re~, Narodno pozori{te, Osnovna {kola Kosta
Stamenkovi}, Osnovna {kola Vuk Karayi}, Op{tinska geodetska ustanova, Preduze}e za obradu duvana, Monta`no-industrijsko preduze}e Razvitak, Sajam tekstila i tekstilnih ma{ina,
Op{tinska zajednica fizi~ke kulture, Op{tinska zajednica socijalne za{tite, Trgovinsko preduze}e na veliko Trgopromet,
Industrija stakla Zvezda, PIK Toma Kosti} Sloèna organizacija udruènog rada (SOUR) Turekovac, Op{tinski vatrogasni savez, Ustanova za oporavak, vaspitawe i ishranu dece,
Dobrovoqna vatrogasna druìna, Radni~ki univerzitet Kosta
Stamenkovi}, Centar za socijalni rad, Op{tinska zajednica
de~je za{tite, O{tinski odbor Crvenog krsta, Preduze}e za prikazivawe filmova, Auto-moto dru{tvo Jovan @ivkovi}, Leskova~ka metalna industrija Lemind.
Uz pamo} radnika Arhiva {est registratura je uradilo i
dostavilo liste kategorije ragistarskog materijala sa rokovima
~uvawa: Skup{tina op{tine Leskovac, Op{tinsko sindikalno
ve}e, Me|uop{tinski zavod za cene, Trgovinsko preduze}e Trgopromet, Osnovna {kola Vuk Karayi} i Specijalna osnovna
{kola. Nastavqeno je i sa sre|ivawem gra|e organa narodne vlasti
biv{ih srezova, jablani~kog, pustore~kog i vlasotina~kog. Kao i
prethodnih godina, obra|eno je 11 du`nih metara gra|e. Zna~ajan
u~inak u radu 1973. godine je bila i izrada op{teg inventara za
dvadeset arhivskih fondova. Time je omogu}eno pruàwe uvida u
sadràj i sastav arhivskih fondova o dobijawu osnovnih informacija o odre|enoj temi. Tako|e, omogu}ena je i slu`bena kontrola ~uvawa arhivske gra|e, kako bi u slu~aju potrebe posluìla
kao dokazno sredstvo o pravu vlasni{tva nad odre|enim materijalnim dobrima, i uvek mogla da pruì obave{tewe o sme{taju
gra|e u depou. Op{ti inventar bio je i metodi~ki popis arhivskih
jedinica, sistematizovanih po odre|enom planu. Wime su u ovoj
godini bili obuhva}eni slede}i fondovi: Fabrika vunenih, pamu~nih tkanina, gajtana i pletiva Gligorije Petrovi} i kompanija,
Prva kraqevska povla{}ena fabrika vunenog prediva, gajtana i
tkanina Ili}-Teokarevi} i Petrovi}, Fabrika vunenih i pamu~nih tkanina Vrawki}, Stamenkovi} i kompanija, Prva kraqevska
60
srpska povla{}ena fabrika vunenih tkanina, gajtana i pozamanterijskih i pletarskih izrada Popovi}-Ili} i kompanija, Kerami~ka fabrika Rafajlovi} i Bejaz, Fabrika Mike Stankovi}a i
sina, Udruèwe zanatlija za srez Leskovac, Udruèwe ugostiteqa Leskovac, Vlasotina~ka gra|anska {kola, Dràvna osnovna
{kola u Mr{tanu, Dràvna narodna {kola Vojvoda Putnik u
Yepu, Dràvna narodna osnovna {kola u Pe~ewevcu, @enska
stru~na {kola u Leskovcu, Dràvna osnovna {kola Kraqica
Marija u Grdelici, Doma}i~ka {kola u Leskovcu, Dràvna tekstilna {kola u Leskovcu i Dràvna narodna {kola [trosmajer
u Leskovcu. U ovoj godini Arhiv je imao 215 fondova, uglavnom iz
perioda dvadesetog veka.
Povodom tridesetogodi{wice obeleàvawa Drugog zesedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavije, zajedno sa Narodnim muzejem, bila je prire|ena vrlo uspela izlo`ba
na temu Razvitak narodne vlasti na jugu Srbije, sa vi{e hiqada
posetilaca iz Leskovca i okoline.
Zbog nedostatka finansijskih sredstava i wihovog sukcesivnog obezbe|ivawa, radovi na adaptaciji novodobijene zgrade trajali su i tokom cele 1974. godine. Zato se, i pored o~ekivawa da
se sve~anost useqewa u novu zgradu obavi na dvadesetogodi{wicu
formirawa Arhiva, to nije moglo da organizuje. Me|utim, radnici Arhiva su ve} od marta 1974. godine po~eli da pripremaju pojedine fondove za preseqewe. To je bio izuzetno osetqiv posao, i
organizaciono i tehni~ki. Da se ne bi ~ekalo, kako je koja prostorija bila osposobqavana u novoj zgradi, tako su i seqeni pojedini fondovi. To je iziskivalo veliki fizi~ki napor radnika
Arhiva, koji su ponekad radili i po deset ~asova dnevno. Istovremeno, celina fondova prilikom preseqavawa bila je poreme}ena,
pa je bilo potrebno dosta vremena da se dovede u prvobitno stawe.
Kao priprema za preseqewe 215 fondova, odnosno 400 du`nih
metara, izvr{eno je detaqno pregledavawe, evidentirawe, numerisawe, ~i{}ewe od pra{ine, a jedan deo gra|e bio je izdvojen za
le~ewe. Gra|a je bila sme{tena u fascikle i kutije i spremna za
preno{ewe. Zbog svega toga, u 1974. godini od planiranih sedamdeset, obi|eno je ~etrdeset registatura: Specijalna osnovna {kola
11. oktobar Leskovac, Osnovna {kola Aca Sinadinovi} Predejane, Ekspozitura kreditne banke Grdelica, Zavod za osigurawe i reosigurawe Dunav Leskovac, Tekstilni kombinat Zele
Veqkovi} Leskovac, Javno pravobranila{tvo, Op{tinski komitet
Saveza komunista Srbije (SKS), Skup{tina op{tine, Slu`ba dru{tvenog kwigovodstva (SDK), Kreditna banka, Gimnazija Zele
61
Veqkovi}, Leteks, Vunarski institut Leskovac, Vunarski

kombinat Vu~je Vu~je, Resort, Konfekcija Inkol i Srbijanka trikotaà Leskovac, Tekstilna industrija Grdelica
(TIG) Grdelica. Skup{tina op{tine Lebane, Op{tinski sud Lebane, Op{tinski komitet SKS Lebane, Op{tinski odbor Saveza
boraca, Op{tinski odbor SSRN Lebane, Skup{tina op{tine
Bojnik, Op{tinski komitet SKS Bojnik, Skup{tina op{tine
Medve|a, Op{tinski komitet SKS Medve|a, [kola za KV radnike Nikola Tesla Medve|a, Skup{tina op{tine Vlasotince,
Op{tinski komitet SKS Vlasotince, Skup{tina op{tine Crna
Trava, Gra|evinska sredwo-tehni~ka {kola Milentije Popovi}
Crna Trava, Osnovna {kola Crna Trava, [kola za KV radnike i
gra|evinske poslovo|e Crna Trava, Op{tinski odbor SSRN
Crna Trava, Op{tinski komitet SKS Crna Trava, Ekspozitura
komunalne banke u Lebanu, Ekspozitura komunalne banke u Vlasotincu, Ekspozitura komunalne banke u Vladi~inom Hanu, Ekspozitura komunalne banke u Bujanovcu, Ekspozitura komunalne
banke u Vrawu.
Za razliku od prethodnih godina, kada je sre|ivano po 11
du`nih metara gra|e, poslovi oko priprema za preseqewe uticali
su na to da se za 1974. godinu planira obrada {est du`nih metara
gra|e, ali ni to nije moglo da bude ostvareno, pa su obra|ena samo
tri du`na metra. Za razliku od toga, vodi~ popis je bio ura|en
i trebalo je obezbediti sredstva za {tampawe u narednoj godini.
Gra|u je u ovoj godini koristilo 14 lica, a izdato je i 120 uverewa.
Obeleàvawu tridesetogodi{wice oslobo|ewa Leskovca
posve}ena je, tako|e, zna~ajna pa`wa. U pripremi izlo`be jedan
radnik arhiva je pomagao radnicima Narodnog muzeja, a date su
fotografije, grafikoni i jedan deo dokumenata. Izlo`ba je organizovana pod nazivom Trideset godina slobodnog Leskovca.
Posle dono{ewa novog Ustava 1974. godine i u Arhivu je
po~ela da funkcioni{e radna zajednica. Zbor radne zajednice
odrào je ove godine 16 sastanaka na kojima je usvojio program
rada i finansijski plan za 1974. godinu, statutarnu odluku o sastavu, na~inu izbora i opozivu delegacija, izve{taj o radu na
adaptaciji zgrade, Samoupravni sporazum o me|usobnim odnosima
radnika u udruènom radu i Samoupravni sporazum o raspodeli
li~nih dohodaka radnika Istorijskog arhiva. Izvr{en je i izbor
rukovaoca poslova op{tenarodne odbrane, a vo|ena je diskusija o
konstituisawu samoupravnih interesnih zajednica i izvr{en je
izbor predstavnika Arhiva u samoupravnim interesnim zajednicama.
62
Zgrada Gimnazije u Leskovcu
Kolektiv Arhiva 1961. godine
63
Arhiv u zgradi Muzeja radni~kog pokreta 1959. godine
Grupa radnika Arhiva 1974. godine
64
Sa Prvog sabora arhivskih radnika Srbije 1975. godine
Sa Prvog sabora arhivskih radnika Srbije
65
Rad u Arhivu 1975. godine
Sa proslave Osmog marta 1976. godine
66
U Dubrovniku 1978. godine
U Dubrovniku 1978. godine
67
Sa obeleàvawa 25 godina Arhiva 1979. godine
68
Sa godi{we skup{tine Zajednice arhiva Srbije

u Zaje~aru 1979. godine
Priprema izlo`be 1982. godine
69
Priprema izlo`be 1982. godine
Sa Prve skup{tine arhivskih radnika ju`nomoravskog i ni{kog

regiona u Vlasotincu 1982. godine
70
Po~etkom 1975. godine radovi na adaptaciji Internog odeqewa Medicinskog centra za potrebe Arhiva privo|eni su kraju,
pa je i javnost Leskovca mogla o tome da bude obave{tena. Direktor
Arhiva Gligorije Miqkovi} u listu Na{a re~ povodom toga je
izjavio:
U adaptaciju zgrade i nabavku nove opreme uloèno je
95.000.000 starih dinara, od ~ega je Skup{tina op{tine Leskovac
dala 20.000.000 starih dinara, Republi~ka zajednica kulture
58.000.000 starih dinara, a ostalo Op{tinska zajednica kulture.
Zahvaquju}i tome, zgrada je funkcionalno ure|ena, otvoreno je
pet depoa za sme{taj arhivske gra|e, me|u wima poseban depo za
gra|u dru{tveno-politi~kih organizacija. To omogu}uje da se ovaj
materijal koristi u nau~ne i operativne svrhe. Formira se i
biblioteka sa ~itaonicom u kojoj }e biti sme{ten i mikro~ita~,
a tako|e i fotolaboratorija za mikrofilmovawe arhivskog materijala. Radi se na preuzimawu i obradi arhivske gra|e iz op{tina
leskova~kog regiona do 1945. godine, a zavr{ava se rad na obradi
gra|e narodne vlasti. Predvi|a se da od 1976. do 1981. godine sva
zaostala arhivska gra|a do 1945. godine bude obra|ena. Osim toga,
u prostorijama Istorijskog arhiva bi}e organizovana stalna postavka izlo`be koja }e omogu}iti uvid u ono ~ime Arhiv raspolaè. Povodom stogodi{wice smrti Svetozara Markovi}a, organizova}emo izlo`bu arhivskog materijala koja }e obi}i i ostale
op{tine u regionu, a tako|e radimo i na prikupqawu dokumenata, zajedno sa arhivima iz Ni{a i Vrawa, muzejima iz ovih gradova i Leskovca i Zavodom za za{titu istorijskih spomenika, povodom stogodi{wice oslobo|ewa od Turaka. Ova akcija }e se odvijati do 1978. godine, istraìvawa }e biti vr{ena i u inostranim,
kao na primer be~kom, i doma}im arhivima i muzejima. Ciq je da
se arhivska gra|a koja se odnosi na na{e krajeve prona|e i da bude
u na{im arhivima. Dodao bih jo{ da je u toku izrada Vodi~a kroz
arhivsku gra|u leskova~kog regiona, koji je sastavni deo publikacije na republi~kom nivou. Republi~ka publikacija bi}e {tampana po~etkom idu}e godine, a {tampa}e se posebno i na{a sli~na publikacija.
Krajem meseca odrà}emo savetovawe sa predsednicima skup{tina op{tinskih zajednica kulture i predsednicima izvr{nih
saveta skup{tina op{tina na kome }e biti re~i o radu Istorijskog
arhiva u Leskovcu i planovima za daqu delatnost. Pove}ana aktivnost zahteva i ve}a sredstava i za obezbe|ewe stru~nih radnika (dva arhivska radnika ve} su na {kolovawu u Beogradu) i za
razvoj nau~nog rada u na{oj instituciji.
71
Pitawe finansirawa Arhiva bilo je karakteristi~no u ovom

periodu, jer on je bio me|uop{tinska institucija, a uglavnom je
za svoju redovnu delatnost sredstva dobijao iz buyeta op{tine
Leskovac. Ovim problemom bavila se i Komisija za programirawe i prou~avawe kulturnog razvitka Samoupravne interesne
zajednice kulture op{tine Leskovac. Tom prilikom je zakqu~eno
da je, bez obzira na nerazvijenost op{tina koje opsluùje Arhiv,
neophodno prona}i na~ine za redovno i ravnomerno izdvajawe
sredstava za ovu delatnost. Da se odnos prema ovom pitawu po~eo
da mewa pokazuje i savetovawe koje je odràno u Istorijskom
arhivu krajem marta 1975. godine o programskim aktivnostima
ove institucije do 1980. godine. Savetovawu su prisustvovali predsednici izvr{nih saveta skup{tina op{tina i sekretari samoupravnih interesnih zajednica. Pored ostalog, razmatran je i
Samoupravni sporazum kojim se defini{e finansirawe Arhiva
kao regionalne ustanove, koji je prihva}en, i zapo~ela je wegova
realizacija. Dogovoreno je da se akcije od posebnog dru{tvenog
interesa, nova radna mesta i izdava~ka delatnost finansiraju iz
posebnih sredstava. Saradwa je nastavqena i sa novopostavqenim
sekretarom Samoupravne interesne zajednice kulture Tomislavom
N. Cvetkovi}em. Rezultati nisu izostali. U pripremi sredworo~nih planova i programa razvoja u kulturi, sredinom jula je odràno
regionalno savetovawe samoupravnih interesnih zajednica kulture, kada je posebno nagla{eno da je neophodno ve}u pa`wu pokloniti organizovawu zajedni~kih akcija, ~ime bi bili eliminisani lokalisti~ki interesi u oblasti kulture. Avgusta 1975. godine Na{a re~ je pisala:
U prvom polugodi{tu ove godine leskova~ki arhivski radnici sredili su 110 arhivskih fondova, odstrawena je iz wih
bezvredna arhivska gra|a ~iji je rok ~uvawa istekao a nema ni
operativnu ni nau~nu vrednost. Time je uspe{no zavr{ena prva
faza sre|ivawa u novoj zgradi. Zaista, treba ista}i da je izvr{eno
klasificirawe arhivskih fondova po grupama i vrstama delatnosti, a pored grupa, sre|ene su i podgrupe, {to omogu}ava efikasnije kori{}ewe arhivske gra|e.
Programom rada za ovu godinu, predvi|en je obilazak 35 registratura u leskova~koj op{tini. Istorijski arhiv je obavezan
da to ~ini prema vaè}im propisima. U prvom polugodi{tu obi|eno je trinaest registratura, a iz tri registrature preuzeto je
oko 50 du`nih metara zna~ajnog registraturnog meterijala koji
ima operativnu i nau~nu vrednost za Leskovac i wegovu okolinu.
Posebna pa`wa poklowena je i informativnoj slu`bi, izradi
72
obave{tajnih sredstava kako bi arhivska gra|a bila dostupnija,

mogla efikasnije da se koristi. U spomenutom periodu izra|en je
op{ti inventar za deset arhivskih fondova od ukupno dvadeset
planiranih za ovu godinu. Tako|e je ra|eno i na podacima za Jugoslovenski arhivski vodi~. Taj posao nije bio u planu za ovu godinu, ali je prihva}en kao dru{tveno vrlo koristan, jer }e omogu}iti ve}u nau~nu upotrebu postoje}eg arhivskog materijala. Treba
tako|e spomenuti da je pet qudi koristilo arhivsku gra|u za
nau~ne i publicisti~ke svrhe, a da je, osim toga, izdato i 152 uverewa i potvrde na osnovu arhivske gra|e kojima su gra|ani regulisali radni sta`, dokazivali stru~ne i {kolske kvalifikacije, razre{avali imovinsko-pravne odnose i sli~no.
Istorijski arhiv u Leskovcu razvio je aktivnosti i van svoje
zgrade: Zajedno sa Istorijskim arhivom Srbije organizovana je
vrlo uspela izlo`ba o ìvotnom putu Svetozara Markovi}a,
za~etnika socijalisti~ke misli u Srbiji. Ova pokretna izlo`ba
bila je otvorena u Leskovcu, u Osnovnoj {koli Svetozar Markovi}, zatim u Hemijskoj industriji Nevena, Fabrici lekova
Zdravqe, Tekstilnom kombinatu Zele Veqkovi}, Poqoprivredno-industrijskom kombinatu Toma Kosti} i Tekstilnoj industriji Leteks, a tako|e i u op{tinskim centrima leskova~kog
regiona. Odràno je me|uop{tinsko regionalno savetovawe kome
su prisustvovali predstavnici samoupravnih interesnih zajednica kulture, izvr{nih saveta skup{tina op{tina i javnih slu`bi,
na kome je razmatrana tema: analiza izvr{ewa programa rada ustanove za protekli period decenije razvoja za period od 1976. do
1980. godine.
Navedeni podaci ukazuju na ve}u razgranatost delovawa Istorijskog arhiva u Leskovcu na stvarawu osnova za razvoj nau~nog
i potpunog, ne samo sre|ivawa ve} i kori{}ewa arhivske gra|e.
I najzad, posle 21 godine od formirawa Istorijskog arhiva
u Leskovcu, obezbe|en je sme{taj u sopstvenoj zgradi, biv{em Internom odeqewu Medicinskog centra. Sredstva za adaptaciju zgrade obezbedili su Skup{tina op{tine i Samoupravna interesna
zajednica kulture op{tine Leskovac i Republi~ka zajednica kulture. Dobijeno je 500 kvadratnih metara prostora, od ~ega je 350
kvadrata bilo nameweno za depoe, a 150 za radne prostorije, biblioteku, ~itaonicu, fotolaboratoriju i za druge namene. Biblioteka i ~itaonica su bile opremqene sa dvadeset sedi{ta, a radnici su dobili posebne kancelarije sa odgovarju}im name{tajem.
Za sme{taj arhivske gra|e nabavqeno je i 1000 du`nih metara metalnih ormana. Sve~anost povodom kona~ne predaje zgrade na upo73
trebu obavqena je u okviru obeleàvawa Dana osobo|ewa Leskovca. Pripremana je sa posebnim àrom i zadovoqstvom radnika Arhiva. Jer, to je bilo vi{e od dobijawa novog prostora, to je
bilo priznawe za uspe{an rad ove zna~ajne kulturne ustanove u
Leskovcu. Sve~anost je obavqena 10. oktobra 1975. godine u prisustvu brojnih dru{tveno-politi~kih, javnih i kulturnih radnika i gostiju: predsednika Skup{tine op{tine Leskovac Milorada
Veqkovi}a, potpredsednika Miodraga Stojiqkovi}a, sekretara
Op{tinskog komiteta Saveza komunista Leskovac Tomislava Miti}a, predsednika Ve}a Saveza sindikata op{tine Tomislava D.
Miti}a, direktora Arhiva Srbije Boìdara Mani}a i gostiju iz
Beograda, Ni{a, Pri{tine, Vrawa i drugih gradova Srbije. Pre
po~etka sve~anosti otvorena je izlo`ba publikacija leskova~kih
pisaca koja govori o Leskovcu i wegovoj okolini, pisana na osnovu
arhivskih dokumenata. Posle pozdravne re~i direktora Arhiva
Gligorija Miqkovi}a, govorio je profesor @ivan Stojkovi}, potpredsednik Izvr{nog saveta Sup{tine op{tine Leskovac.
U pozdravnoj re~i direktor Istorijskog arhiva u Beogradu
Boìdar Mani} je istakao: Imam prijatnu du`nost da danas,
prilikom obeleàvawa Dana oslobo|ewa grada otvorim novi
objekat koji }e u narednim godinama sluìti radnom kolektivu
Istorijskog arhiva u Leskovcu, da moè daqe unapre|ivati delatnost arhivske gra|e i registraturnog materijala na ovom regionalnom podru~ju.
Na ovom mestu potrebno je podsetiti i naro~ito podvu}i
da je arhivska delatnost u Srbiji, izabrala jedino mogu}i put
racionalnog pristupa u obezbe|ewu prostora za rad. Znaju}i da je
gradwu novog objekta u ovom trenutku te{ko realizovati, jer bi
za novi objekat bila potrebna velika sredstva pristupilo se
aktivnostima na obezbe|ivawu arhivske zgrade putem adaptacije
postoje}eg objekta. Takav put je obezbe|ivao i ubrzaniji tok obezbe|ewa prostora i daleko mawe ulagawe za objekat Arhiva a da on
ipak zadovoqava osnovne arhivisti~ke potrebe i da kao takav
moè sluìti namenama za narednih 2030 godina.
Ovim su na racionalan na~in stvoreni povoqniji uslovi za
obavqawe funkcija Istorijskog arhiva u Leskovcu.
Objekat koji danas predajemo na upravqawe kolektivu Istorijskog arhiva u Leskovcu jo{ jedan je u nizu takvih zajedni~kih
napora da se stvore uslovi za nesmetan rad na za{titi arhivske
gra|e.
Istorijski arhiv u Leskovcu je od svog osnivawa stalno bio
u najnepovoqnijim uslovima za rad, pa je utoliko zna~ajnije da }e
ovaj region od danas mo}i da ra~una na kompletnost za{tite
74
arhivske gra|e i registraturskog materijala; s druge strane radni

qudi Arhiva po prvi put }e mo}i u optimalnim uslovima da
obavqaju poverene im poslove.
Otvarawem novootvorenog objekta za Istorijski arhiv u Leskovcu upu}ujem zahvalnost svima koji su doprineli ovakvom rezultatu, a radnom kolektivu Istorijskog arhiva u Leskovcu predajem
na upotrebu sa èqom da daqe unapre|uje delatnost za{tite arhivske gra|e na ovom regionu.
Dragi gosti, dozvolite, da zahvaquju}i kolektivu Istorijskog
arhiva u Leskovcu za sve {to je uradio do sada, za gostoprimstvo
koje nam je pruìo, jo{ jednom ~estitam jubilej i da poèlim nove
uspehe i doprinos razvoju arhivske slu`be na ovim prostorima.
75
Rad u novim prostorijama
Do po~etka rada u novim prostorijama radnici Arhiva su

uloìli zna~ajan napor da srede arhivske fondove. Prilikom raspore|ivawa gra|e u depoima, vr{ena je i restrikcija i izlu~ivawe
nepotrebnih dokumenata iz tih fondova, u skladu sa najnovijim
vaè}im arhivisti~kim propisima, na~elima i uputstvima. Naime,
na~in na koji je do tada bila sre|ivana arhivska gra|a vi{e nije
odgovarao savremenim zahtevima nau~ne obrade, pa se to moralo
prilagoditi. Do kraja 1975. godine radnici Arhiva sredili su 200
preseqenih arhivskih fondova i izvr{ili naknadno izlu~ivawe
gra|e ~iji je rok ~uvawa istekao i koja nema operativnu nau~nu
vrednost. Ura|eni su i spiskovi inventara, kutije su obeleène,
stavqene etikete i inventarske jedinice. Pored grupa, ura|ene
su i podgrupe koje bliè odre|uju sadrìnu arhivskih fondova i
gra|e.
Pored ostalih poslova, radnici Arhiva su 1975. godine obi{li i pregledeli 35 registratura, a tom prilikom je preuzeto pet
registratura od oko 90 du`nih metara gra|e. Sre|ena su i obra|ena
~etiri du`na metra. Velika pa`wa je bila poklowena organizovawu izlo`be povodom stogodi{wice smrti Svetozara Markovi}a,
u saradwi sa mati~nim Istorijskim arhivom SR Srbije. Izlo`ba
je bila prire|ena u Osnovnoj {koli Svetozar Markovi} u Leskovcu, a zatim u radnim organizacijama: Hemijskoj industriji
Nevena, Farmaceutskoj industriji Zdravqe, Tekstilnom kombinatu Zele Veqkovi}, Poqoprivredno-industrijskom kombinatu Toma Kosti} i Tekstilnoj industriji Leteks u Leskovcu.
Posle toga, izlo`ba je obi{la i ostale op{tinske centre koje
pokriva Arhiv.
Nove prostorije omogu}ile su radnicima Arhiva da sa ve}
ste~enim znawem prilaze arhivskoj gra|i ~ije o{te}ewe je moglo
biti biolo{ko, fizi~ko, hemijsko i mehani~ko. U svakom od ovih
slu~ajeva primewivao se poseban postupak. Istovremeno, stvoreni
su i uslovi za ve}e kori{}ewe gra|e. Ve} je bilo nezamislivo da
bilo koja manifestacija ili proslava istorijskog doga|aja pro|e
76
bez u~e{}a Arhiva, a pove}ao se i broj korisnika ~iji se rad u

Arhivu sada odvijao u mnogo boqim uslovima. Gra|a je kori{}ena
za nau~ni i publicisti~ki rad, za pisawe referata i izlagawa na
stru~nim skupovima, za pripremu predavawa, pisawe diplomskih
radova. Koristilo ju je 15 lica, a uverewa i potvrde je dobilo 305
gra|ana. Iako nije bile planirano za 1975. godinu da se radi na
Jugoslovenskom arhivskom vodi~u, po nalogu Savezne komisije za
vodi~, taj zadatak je prihva}en i jedan radnik Arhiva bio je
zaduèn da priprema odgovaraju}i materijal. U ovoj godini je, zajedno sa arhivima iz Ni{a, Vrawa, Pirota i Prokupqa, zapo~eo
rad na prikupqawu gra|e za pripremawe izlo`be o oslobodila~kim akcijama u ju`noj Srbiji protiv Turaka u XIX veku. Kako
je Istorijski arhiv pokrivao podru~ja {est op{tina: Leskovac,
Lebane, Medve|a, Vlasotince, Bojnik i Crna Trava, to je iziskivalo velike napore i znatna materijalna sredstva za wihov
redovan obilazak. Zato je i 1976. godine uloèno dosta napora da
se na vreme zakqu~e sporazumi o finansirawu sa predstavnicima
ovih op{tina. To je omogu}ilo i uobi~ajenu, redovnu delatnost.
Me|utim, pored toga {to je Arhiv radio na prikupqawu i prezentirawu gra|e za izradu Vodi~a za SR Srbiju i za Jugoslaviju, bilo
je neophodno okon~ati posao na izradi vodi~a kroz arhivske fondove Istorijskog arhiva u Leskovcu, bez koga je znatno oteàn
rad nau~nih radnika. Govore}i o radu Arhiva u 1976. godini, direktor Gligorije Miqkovi} je za Na{u re~, izme|u ostaloga,
naveo: Pored toga {to }emo u ovoj godini raditi na sre|ivawu i
obradi arhivskih fondova i gra|e dru{tveno-politi~kih organizacija, op{tinskih komiteta Saveza komunista, Sreskog komiteta ~ija se arhiva nalazi u leskov~kom op{tinskom komitetu, i
arhivske gra|e op{tinskih sudova, obrati}emo pa`wu i kulturno-prosvetnoj aktivnosti. Ove godine organizova}emo povremene izlo`be arhivske gra|e kojom raspolaèmo. Isto tako,
pripremi}emo izlo`bu o starom Leskovcu iz druge polovine XIX
veka, kroz arhivske dokumente, odnosno starom Leskovcu na fotografijama u XIX veku. Nastavi}emo i u ovoj godini saradwu sa
{kolama.
Istorijski arhiv u Leskovcu ukqu~io se u pripremawe izlo`be Revolucionarna delatnost i oslobodila~ke akcije naroda
ju`ne Srbije protiv Turaka u XIX veku, koja se organizuje povodom
stogodi{wice oslobo|ewa ovih krajeva od Turaka (1878 1978).
Ovaj posao se obavqa zajedno sa na{im Narodnim muzejem, muzejskim i arhivskim ustanovama u Ni{u, Vrawu, Prokupqu i Pirotu,
Zavodom za za{titu spomenika kulture i Galerijom savremene
umetnosti u Ni{u.
77
Mimo dinamike preuzimawa arhivske gra|e i plana za ovu

godinu, preuze}emo novu gra|u. Prema grubom prora~unu, takve
gra|e }e biti stotinu du`nih metara. Sve to zahteva da se i kadrovski oja~amo, jer je neophodno ukoliko èlimo da ostvarimo
sve planirane poslove da radnu organizaciju sistematski oja~amo
stru~nim kadrovima. Stru~nom osposobqavawu postoje}eg kadra
posve}ujemo veliku pa`wu, ali je neophodno da u ovoj godini
primimo pripravnika sa visokom stru~nom spremom i jednog manipulanta za rad sa arhivskom gra|om. Ali to u najve}oj meri zavisi od sredstava kojima }emo raspolagati.
Kao i ostale organizacije u kulturi, Istorijski arhiv je
zna~ajnu pa`wu posvetio dono{ewu Sredworo~nog plana rada za
period od 1976. do 1980. godine. U planu je najpre govoreno o dru{tveno-ekonomskom poloàju Arhiva, zatim o kadrovima, samoupravnom organizovawu, za{titi arhivske gra|e i registraturskog materijala, depoima i sme{taju, ~uvawu, sre|ivawu i obradi gra|e,
informativnoj delatnosti, kori{}ewu arhivske gra|e i biblioteke, kulturno-prosvetnoj, obrazovnoj i propagandnoj delatnosti
i o sticawu, raspore|ivawu i raspodeli ~istog dohotka i sredstava za li~ne dohotke i zajedni~ku potro{wu.
Za rad Arhiva posebno je bila zainteresovana Samoupravna
interesna zejednica kulture op{tine Leskovac. Tako je posle na~elnog usvajawa finansijskog plana za 1976. godinu, pored Narodne
biblioteke i Narodnog muzeja, bio pose}en i Istorijski arhiv i
tom prilikom su, u prisustvu predstavnika Zajednice, razmatrani
materijalni problemi u radu ove ustanove. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Kulturnog centra i Centra za unapre|ewe
ekonomike doma}instva. Zahteve radnika Arhiva stru~na slu`ba
Samoupravne ineteresne zajednice kulture iznela je na Skup{tini
Zajednice, kada su razmatrani i programi rada ovih organizacija. U ovom periodu Na{a re~ je pisala:
U leskova~kom Istorijskom arhivu u punom je zamahu
aktivnost na prikupqawu memoarske i pisane gra|e iz narodnooslobodila~ke borbe i na{e revolucije koju su inicirali Republi~ki odbor SUBNOR-a i Istorijski arhiv SRS. Ova akcija po~ela
je jula, a wome su obuhva}eni bora~ke organizacije, mesne zajednice, gra|ani, svi oni koji poseduju dokumenta iz narodnooslobodila~ke borbe, u te`wi da se ona sa~uvaju i omogu}i wihovo
prou~avawe.
U toku je, tako|e, delatnost na selekciji preko 2200 dokumenata koje treba prirediti za izlo`bu posve}enu stogodi{wici
oslobo|ewa od Turaka. Taj posao obavqa grupa stru~waka formi78
rana od predstavnika istorijskih arhiva iz Leskovca, Ni{a i

Vrawa, muzeja iz ovih gradova i Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Ni{a. Uporedo s ovim poslom radi se i na daqim istraìvawima u ovoj oblasti.
Po~ela je rad i biblioteka u ovoj nau~noj ustanovi u Leskovcu.
Ve} prvi dani wenog rada pokazuju da postoji veliko interesovawe za kori{}ewe bogatog arhivskog fonda. Me|utim, neophodno je ponovo razmisliti o izdavawu arhivskog vodi~a da bi se
kori{}ewe gra|e omogu}ilo u punoj meri. Wena nau~na obrada,
kori{}ewe u publicisti~ke svrhe zavisi umnogome od ostvarewa
ove zamisli. U slede}oj godini Istorijskom arhivu bi trebalo
pomo}i u tom pogledu, pogotovu {to nije re~ o nekim velikim
sredstvima.
U leskova~kom Istorijskom arhivu, 11. novembra odràna je
sve~ana sednica Programskog saveta ove radne organizacije, na
kojoj je potpredsednik Izvr{nog saveta Skup{tine op{tine @ivan
Stojkovi} uru~io Oktobarsku pohvalu direktoru arhiva Gligoriju
Miqkovi}u.
Na ovom skupu, predsednik Programskog saveta, arhivski
radnik Radmila Mutavyi} je, izme|u ostalog, rekla: Ovo priznawe je podstrek i obaveza celom kolektivu za daqe maksimalno
angaòvawe, za aktivnost i mobilnost u radu i na afirmaciji
arhivske slu`be, na prikupqawu i ~uvawu nacionalnog i kulturnog blaga, negovawu i ~uvawu tradicija narodnooslobodila~ke
borbe i na{e istorije...
Rad arhivskih slu`bi u 1977. godini odvijao se u skladu sa
usvojenim programom. Obi|eno je pedeset registratura, sre|ena
je i obra|ena arhivska gra|a u prvom i drugom stepenu 12 du`nih
metara, koliko je bilo i predvi|eno programom rada. Kako bi
omogu}io {to boqe nau~no-istraìva~ko kori{}ewe gra|e, Arhiv
je u ovoj godini uradio nau~no-obave{tajna sredstva za 15 fondova sumarnog i op{teg inventara, koliko je bilo i planirano.
Posle dvogodi{weg sakupqawa odgovaraju}e gra|e, okon~ane su
pripreme za organizovawe izlo`be pod nazivom Revolucionarna
delatnost i akcije naroda jugoisto~ne Srbije u XIX veku, povodom
stogodi{wice oslobo|ewa od Turaka. Tokom godine izvr{eni su
selekcija, istraìvawe, izbor, analiza, fotkopirawe, mikrofilmovawe oko sto dokumenata i eksponata za period borbe za
oslobo|ewe od turske vlasti. Jedan radnik Arhiva je na ovom
poslu proveo {est dana u Istorijskom arhivu u Ni{u. Odbor za
organizovawe izlo`be na tri sastanka analizirao je pripreme i
preduzimao daqe mere za {to boqe pripremawe izlo`be. U ovoj
79
godini ostvarena je i jedna vanredna neplanirana akcija na zahtev

Mati~nog arhiva SR Srbije za izradu Arhivskog vodi~a Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije. Arhiv u Leskovcu
u~estvovao je u izradi geografskog i hronolo{kog indeksa kroz
arhivsku gra|u Jugoslavije. Tokom godine arhivsku gra|u je koristilo deset istraìva~a, a izdato je i 470 uverewa i potvrda licima za regulisawe radnog staà, imovinsko-pravnih odnosa, stru~nih kvalifikacija. U ovom periodu ra|eno je i na usagla{avawu
svih normativnih akata sa Zakonom o udruènom radu. Zbor radne
zajednice Arhiva, tokom 1977. godine, odrào je 15 sednica, a programski savet je raspravqao o radu, programu, finansirawu i normirawu poslova.
Arhiv je organizovao i savetovawe sa predstavnicima svih
samoupravnih interesnih zajednica kulture op{tina ~ije podru~je
opsluùje i predstavnika Istorijskog arhiva SR Srbije. Pored
razmatrawa aktuelnih pitawa iz rada arhivske slu`be, utvr|ene
su i osnove za samoupravno sporazumevawe svih zainteresovanih
faktora u ciqu daqeg unapre|ewa arhivske slu`be.
Posle dono{ewa uobi~ajenog programa rada za 1978. godinu,
koji je detaqno bio obrazloèn, pristupilo se wegovoj realizaciji. Me|utim, zbog nedostatka finansijskih sredstava pojedine akcije nisu mogle biti realizovane, pa su bile odloène za narednu
godinu. Poslovi za{tite arhivske gra|e u registraturama na terenu obavqani su u organizacijama udruènog rada i dru{tvenopoliti~kim organizacijama. Radnici Spoqne slu`be Arhiva
odràli su pet seminara sa predstavnicima op{tih slu`bi pri
organizacijama udruènog rada, samouravnim interesnim zajednicama i dru{tveno-politi~kim organizacijama povodom tuma~ewa
i sprovo|ewa u ìvot Zakona o za{titi kulturnih dobara, izradi lista kategorija registraturskog materijala sa rokovima
~uvawa i izdvajawa arhivskog matrijala na grupu O i P za
mikrofilmovawe, ~uvawe, sklawawe u slu~aju neposredne ratne
opasnosti. U ovoj godini u svakoj op{tini obi|eno je po desetak
registratura. Arhivisti~ki je sre|eno 13 du`nih metara gra|e u
prvom i drugom stepenu. Za sre|enu i obra|enu arhivsku gra|u
ura|ena su i sva potrebna propratna informativna pomagala i
sredstva bez kojih se ona ne bi mogla da koristi u nau~ne svrhe.
Velika pa`wa je posve}ena za{titi gra|e u depoima. Ona je obuhvatala najpre za{titu od biolo{ke povrede, zatim uticaja klimatskih promena, fizi~kog propadawa i o{te}ewa.
Iako je uloèn veliki napor da se pripreme sva potrebna
dokumenta za organizovawe izlo`be povodom oslobo|ewa jugois80
to~ne Srbije od Turaka, za koju su radili arhivi Leskovca, Vrawa,

Ni{a, Pirota, Prokupqa i Zavod za za{titu spomenika kulture
u Ni{u, ona nije mogla da bude odràna zbog nedostatka finansijskih sredstava, pa je bila odloèna za narednu godinu. Me|utim,
vi{i stepen sre|enosti i boqe informisawe o arhivskoj gra|i
doprinelo je da se pove}a broj istraìva~a i nau~nih radnika na
dvadeset. Zadovoqene su i potrebe 180 gra|ana za izdavawe raznih
uverewa i potvrda. Tako|e, nije moglo biti sprovedeno mikrofilmovawe gra|e, u prvom redu za potrebe narodne odbrane radi
sklawawa u slu~aju rata i neposredne ratne opasnosti. Samoupravna interesna zajednica kulture op{tine Leskovac pohvalila je
programsku orijentaciju Istorijskog arhiva, Narodnog muzeja i
Centra za ekonomiku doma}instva da organizuju zajedni~ke akcije.
Dono{ewem novog Statuta, 30. decembra 1977. godine, prestao
je da vaì onaj od 18. decembra 1973. godine. Novim Statutom
Arhiv je odre|en kao samostalna radna organizacija, samoupravna
organizacija radnika u kojoj oni slobodno udruùju rad i ure|uju
me|usobne odnose. Postojale su slede}e organizacione jedinice:
slu`ba za{tite arhivske gra|e, slu`ba obrade i kori{}ewa
arhivske gra|e i slu`ba op{tih poslova. Radnici su odlu~ivali
o bitnim pitawima na referendumu, ~iji postupak je detaqno
razra|en u Statutu. Zbor radnika su sa~iwavali svi radnici
Arhiva, a mandat predsednika Zbora i wegovog zamenika trajao je
dve godine. Programski savet su ~inili svi radnici Arhiva i pet
predstavnika Skup{tine op{tine, Dru{tva istori~ara, Op{tinskog odbora Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog
rata 19411945. godine, privrednih i dru{tveno-politi~kih
organizacija Leskovca. Wihov mandat je tako|e trajao dve godine.
Programski savet je imao predsednika i zamenika predsednika.
Zbor radnika i Programski savet su imenovali ~lanove slede}ih
komisija: za plan i razvoj arhivske slu`be, za prijem radnika, za
dodelu stanova na kori{}ewe i zajmova za stambenu izgradwu, za
narodnu odbranu, za otkup arhivske gra|e i za radne odnose. Na
~elu Arhiva bio je inokosni poslovodni organ direktor koga
na ~etiri godine imenuje i razre{ava Programski savet. Statut
je predvi|ao i postojawe Disciplinske komisije, a poseban odeqak bio je posve}en delegacijama i delegatima radne organizacije. Na osnovu zakonskih propisa, bila je ustanovqena i Samoupravna radni~ka kontrola koja je imala tri ~lana, a birao ju je Zbor
radnika. Posebno poglavqe u Statutu bilo je posve}eno op{tenarodnoj odbrani i dru{tvenoj samoza{titi. Statut je imao 166
~lanova.
81
Posle duìh priprema i uz svesrdno angaòvawe Istorijskog

arhiva iz Leskovca, 6. februara 1978. godine u velikoj dvorani
leskova~ke Gimnazije otvorena je izlo`ba Revolucionarna delatnost i oslobodila~ke akcije naroda jugoisto~ne Srbije protiv Turaka u XIX veku. Wu su zajedni~ki organizovali muzeji i
arhivi ovog kraja Srbije sa Zavodom za za{titu spomenika kulture iz Ni{a. Izlo`bu je otvorio Milorad Veqkovi}, predsednik Odbora za proslavu stogodi{wice oslobo|ewa od Turaka,
istakav{i zna~aj i sloènost ovog perioda istorije i heroizam
na{ih naroda u borbi za slobodu i nezavisnost.
Vi{e od 350 eksponata: originalnih dokumenata, fotokopija, gravira, unikatnog oru`ja i oru|a, no{wi iz tog doba, na vrlo
precizan, pregledan i jasan na~in stvarali su sliku o tom periodu istorije, pokazuju}i ne samo tok borbi za oslobo|ewe ovih krajeva Srbije od Turaka ve} i sveukupan ìvot i zbivawa tog doba.
Izlo`bu je pratio izvanredno ura|en katalog koji je omogu}avao potpuno i lako snalaèwe u mno{tvu izloènih eksponata i pruào je saznawa o mnogim va`nim istorijskim ~iwenicama. U wemu je, izme|u ostalog, pisalo da su razni istorijski
izvori prikupqeni iz ~etrnaest arhiva, muzeja ili srodnih organizacija. Najva`niji dokumenti su prikupqeni ili su ustupqeni
na kori{}ewe iz Arhiva Srbije, Vojnog muzeja, Diplomatskog
arhiva, Saveznog sekretarijata za inostrane poslove iz Beograda,
arhiva i muzeja Ni{a, Pirota, Prokupqa, Leskovca i Vrawa,
Muzeja crkvenih starina iz Ni{a i prate}e dokumentacije Zavoda
za za{titu spomenika kulture iz Ni{a.
U 1979. godini u Arhivu je radilo osam radnika (direktor,
jedan arhivist sa visokom stru~nom spremom, jedan vi{i arhivski
pomo}nik sa vi{om stru~nom spremom, tri arhivska pomo}nika
sa sredwom stru~nom spremom, sekretar koji je obavqao i kwigovodstvene poslove i jedan radnik za odràvawe ~isto}e). Novi
Zakon o za{titi kulturnih dobara iz 1977. godine nametnuo je ozbiqne zadatke u daqem radu na prikupqawu i sre|ivawu arhivske
gra|e. Pored obrade arhivske gra|e, zna~ajna pa`wa posve}ena je
i wenoj za{titi. U prvoj polovini 1979. godine Istorijski arhiv
Leskovca obradio je pet du`nih metara arhivske gra|e, razvrstao
je odgovaraju}e fondove i u~inio dostupnom nau~nim istraìva~ima. Radnici Spoqne slu`be obi{li su 30 registratura i izvr{ili stru~ni nadzor. Ovo preventivno delovawe imalo je veliki zna~aj u spre~avawu lo{eg rukovawa i uni{tavawe arhivske
gra|e. Izra|en je op{ti sumarni inventar za pet arhivskih fondova.
82
Krajem decembra 1979. godine obeleèna je dvadesetpetogodi{wica postojawa Istorijskog arhiva. Sve~anoj sednici Zbora
radnih qudi i Programskog saveta prisustvovali su i predstavnici javnog i kulturnog ìvota grada. O radu Arhiva govorio je
Gligorije Miqkovi}, direktor, koji je istakao da je Istorijski
arhiv u Leskovcu uspe{no vr{io poverenu funkciju za{tite arhivske gra|e i wenog sre|ivawa u op{tinama Leskovac, Vlasotince, Crna Trava, Bojnik, Medve|a i Lebane. Sre|eno je 250
arhivskih fondova koje su sada mogli slobodno da koriste nau~ni
radnici i istraìva~i. Posebna pa`wa posve}ivana je vaqanom
prezentirawu arhivske gra|e, zajedno sa drugim nau~nim ustanovama, u prvom redu sa Narodnim muzejem u Leskovcu. U proteklom
periodu stotinu istraìva~a i nau~nih radnika koristilo je
arhivsku gra|u, {to svedo~i o uspe{nom obavqawu osnovne funkcije. Na sve~anoj sednici Arhivu je predata plaketa Zajednice
arhiva Srbije, koju je direktoru uru~io Veroqub Miti}, predstavnik Samoupravne interesne zajednice kulture op{tine Leskovac, a Qubi{a Miti}, direktor Gimnazije Stanimir Veqkovi}
Zele u Leskovcu, predao je Zahvalnicu i monografiju Sto godina leskova~ke Gimnazije, dok je Vuka{in Stamenkovi} u ime
Centra za ekonomiku doma}instva Danica Vuksanovi} tako|e
predao zahvalnicu.
U Leskovcu je sredinom februara 1980. godine odràno
regionalno savetovawe posve}eno ostvarivawu sredworo~nog plana
razvoja istorijskih arhiva u Leskovcu i Vrawu i razmatrawu
sredworo~nih programa za period 19811985. godina. U radu savetovawa u~estvovali su i sekretari sizova kulture svih trinaest
op{tina Ju`nomoravske regionalne zajednice.
Konstatovano je da su arhivi u Leskovcu i Vrawu postigli
zapaène rezultate u proteklom periodu u prikupqawu i sre|ivawu arhivske gra|e, razvijaju}i i druge oblike delatnosti koje
doprinose kulturnom ìvotu. U Istorijskom arhivu Leskovca
Zakon o udruènom radu nisu shvatili samo kao mogu}nost da se
kroz razli~ite oblike izvr{e korekcije nagra|ivawa prema radu
i elimini{u plate, a uvede stvarni li~ni dohodak. Jedinstveni
normativi za arhivske poslove, usvojeni u Zajednici arhiva Srbije,
omogu}ili su da se svaki posao na odgovaraju}i na~in vrednuje.
Uvedene su dnevne i mese~ne liste za svakog radnika. U wima su,
na osnovu programa rada, nazna~eni poslovi i evidentirano je
wihovo izvr{ewe. Da bi se dobio li~ni dohodak, predvi|en normativnim aktima radne organizacije, morao je da se ostvari mese~ni plan, dok je podba~aj donosio umawewe mese~ne zarade.
83
Kao ve} afirmisanoj instituciji, sa izgra|enom reputacijom, Istorijskom arhivu u Leskovcu pripala je ~ast da 1980. godine
bude doma}in me|urepubli~kog savetovawa arhivista, o ~emu je
Na{a re~ zapisala:
U Sijarinskoj Bawi je posledwih dana aprila 1980. odràno
me|urepubli~ko savetovawe arhivskih radnika u kome je u~estvovalo preko stotinu arhivista iz Srbije i Makedonije i predstavnici Kosova, Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Savetovawe su organizovala dru{tva arhivskih radnika Srbije i
Makedonije, a doma}in je bio Istorijski arhiv Leskovca. O
vrednovawu arhivske gra|e u arhivima govorio je Qubodrag Popovi}, a o Vrednovawu rezultata rada u arhivima Dragan ]irkovi},
stru~wak Istorijskog arhiva SR Srbije iz Beograda. Podneto je
vi{e koreferata. U radu ovog skupa u~estvovali su i stru~waci
Istorijskog arhiva Socijalisti~ke Federativne Republike
Jugoslavije.
Zakqu~ci bi se mogli svesti na one osnovne: daqe unapre|ivati rad arhiva, s posebnom angaòvano{}u raditi na prikupqawu i ~uvawu gra|e od posebnog dru{tvenog interesa, zna~ajne
za istoriju. Zatim sukcesivno raditi na izdvajawu gra|e za mikrofilmovawe, vr{iti kategorizaciju po zna~aju i vrednosti pri
odabirawu arhivske gra|e koja }e se ~uvati i obra|ivati. Tako|e
da treba i daqe usavr{avati normativ za vrednovawe rada u arhivima, a u vezi s tim i sistem nagra|ivawa prema radu u ovim ustanovama. I, raditi na efikasnijem re{avawu stvarawa solidnije
materijalne osnove za rad arhiva.
U ovoj godini Arhiv je primio arhivsku gra|u iz organizacija udruènog rada, iz Obrazovnog centra Stanimir Veqkovi}
Zele i Samostalne organizacija udruènog rada Crveni oktobar u Leskovcu, i to 20 du`nih metara. Pruèna je i pomo} u
deset registratura za sre|ivawe arhivske gra|e. Obra|eno je deset
du`nih metara gra|e ukinutih dru{tveno-politi~kih organizacija biv{eg sreza Leskovac. Sre|eni su i arhivski obra|eni
fondovi biv{ih sreskih komiteta Saveza komunista Leskovca,
Bojnika i Vlasotinca. Sa terena je primqena arhivska gra|a iz
dve registrature organizacija udruènog rada, i to 20 du`nih
metara. Ra|eno je i na op{tem i sumarnom inventaru i ura|ena je
kompletna evidencija o fondovima. Tokom ove godine vr{eno je
i pomerawe fondova po depoima sa namerom da se sli~ni fondovi
grupi{u na istim mestima. Vr{eni su i klasifikacija, numerisawe sa stavqawem etiketa na kutijama, izlu~ivawe i popis.
Izdato je 50 kutija arhivske gra|e korisnicima, istraìva~ima
84
i nau~nim radnicima. Izlu~eno je oko {ezdeset du`nih metara

bezvrednog materijala. Biblioteku je koristilo dvadeset istraìva~a za pisawe hronika, a u~enici i studenti su najvi{e koristili kwige i arhivski materijal za izradu diplomskih radova.
Arhivu se, tako|e, obratilo oko 600 lica za izdavawe odgovaraju}ih potvrda ili uverewa.
85
Rad u osamdesetim godinama XX veka
Po~etkom svake godine usvajan je detaqan plan rada Arhiva,

koji je 1981. godine bio sadràjniji i detaqno obrazloèn, {to je
bio i uslov za uspe{no obavqawe poslova. Zbog wegove sadràjnosti, navodimo ga u celini:
PLAN RADA ISTORIJSKOG ARHIVA U LESKOVCU

ZA 1981. GODINU
I. OSNOVE PROGRAMSKE ORIJENTACIJE
Istorijski arhiv u Leskovcu svoje programske zadatke i
akcije za 1981. godinu zasniva}e i temeqi}e na osnovu Zakona o
za{titi kulturnih dobara, a sprovodi}e i realizova}e iz smernica i elemenata zacrtanim i utvr|enim Sredworo~nim planom
i programom razvoja ustanove za 1981. godinu, odnosno za period
19811985. godine. Metodologija planirawa i programirawa poslova i zadataka za 1981. godinu je istovetna kao i prethodnih godina, tj. poslovi se dele na 12 osnovnih grupa.
II. DRU[TVENO-EKONOMSKA SAMOUPRAVNA I

STRU^NO-IDEOLO[KA OSNOVA RADA ARHIVA
Dru{tveno ekonomska-osnova rada
Dru{tveno-ekonomski poloàj i materijalna osnova rada
Arhiva u 1981. godini zavisi}e, pored ostalih, od slede}ih faktora i ~inilaca toga razvoja:
stepena razvoja samoupravqawa u Arhivu;
samoupravnog sporazumevawa sa udruènim radom u delu
slobodne razmene rada;
86
stepena organizovanosti u Arhivu i racionalizacije poslovawa u skladu sa obavezama za izvr{avawe osnovnih funkcija
za{tite arhivske gra|e i registraturskog materijala, odnosno sa
potrebama i zahtevima udruènog rada;
kadrovske i stru~ne osposobqenosti za maksimalno, racionalno i produktivno poslovawe Arhiva kao organizacija udruènog
rada;
utvr|enih i dru{tveno-verifikovanih samoupravnih i stru~nih merila i kriterija, normativa i standarda koji }e na najboqi mogu}i na~in omogu}avati objektivizirawe dru{tvenog i materijalnog vrednovawa rada Arhiva;
stvarne dru{tvene, stru~ne i kulturne dimenzije vrednosti koje }e Arhiv svojim radom ostvariti u 1981. godini.
Naro~itu pa`wu u 1981. godini Arhiv }e obratiti na slede}e:
daqe ja~ati slu`bu za za{titu izvora arhivske gra|e na terenu,
u~vrstiti evidenciju o registraturama i nastojati da se podigne
odgovornost radnika u registraturama organizacija udruènog
rada; primati samo registraturski sre|enu gra|u. Nesre|enu i
nerazvrstanu arhivsku gra|u s terena primati samo u slu~ajevima
krajwe opasnosti po gra|u i takve slu~ajeve smatrati izuzetkom;
u pruàwu stru~ne pomo}i registraturama organizacija udruènog
rada nastojati {to je mogu}e vi{e na konkretnoj i prakti~noj
pomo}i; osnovni zadatak i daqe ostaje kao primaran rad na arhivisti~kom sre|ivawu i obradi gra|e koja je ve} preuzeta i nalazi
se u depoima Arhiva.
Predvi|aju}i osnovne programske zadatke i akcije za 1981.
godinu, Istorijski arhiv u Leskovcu planira da }e biti ostvareni
i realizovani slede}i poslovi i zadaci:
1. Za{tita arhivske gra|e na terenu van Arhiva;
2. Poslovi u depoima Arhiva;
3. Sre|ivawe i obrada arhivske gra|e i reg. mater.
4. Informativna slu`ba;
5. Mikrofilmovawe;
6. Izdavawe uverewa, potvrda i drugo;
7. Kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kog materijala;
8. Prikupqawe memoarske gra|e;
9. Publikovawe Vodi~a;
10. Kulturno-propagandna delatnost Arhiva;
11. Otkup vrednih i zna~ajnih dokumenata i kwiga;
12. Op{ti poslovi.
87
Uzimaju}i kao realnu pretpostavku da }e svaki od 5, odnosno

od 6 zaposlena radnika koji rade na stru~nim poslovima sa registraturama i na sre|ivawu i obradi arhivske gra|e i reg. materijala, u toku 1981. godine provesti na radu po 237 efektivnih radnih
dana ili 1571 efektivni radni ~as, pod uslovom da u toku godine
ne bude bolovawa niti duìh odsustvovawa osim godi{wih odmora i dràvnih praznika.
Zna~i ukupan prose~an fond efektivnih radnih ~asova/norma
u Istorijskom arhivu u Leskovcu u 1981. godini za jednog radnika
iznosi}e 1571 ~as prilikom planirawa poslova i radnih zadataka u 1981. god. u Istorijskom arhivu u Leskovcu. U tome prose~no
po radniku:
a/ 267 radnih dana /po odbitku 52 nedeqe, 40 subota i 6 dana
dràvnih praznika/ odnosno 2136 radnih ~asova;
b/ po odbitku prose~no 30 dana godi{wih odmora sa 210 ~asova ostaje 237 raspoloìvih radnih dana sa ukupno 1896 radnih
~asova;
v/ od 1896 radnih ~asova iz prethodnog stava prose~no po
radniku planski odbici tokom rada iznose ukupno 325 ~asova
tokom 1981. godine, tj. 118,5 ~asova /30 dnevno/ radi odmora za
doru~ak; 59,15 ~asova /15 minuta dnevno/ za li~ne potrebe radnika; 59,15 ~asova /15 minuta dnevno/ za pripreme radnika, odnosno
za pripreme predmeta i materijala radnika za rad i 80 ~asova,
odnosno 8 ~asova dnevno kao rezervno vreme za izradu izve{taja
o radu, planova, vo|ewa raznih evidencija rada i odgovaraju}e
sastanke u toku rada;
g/ Na osnovu napred iznetih odbitaka, ukupni/norma/efektivni ~asovi za jednog radnika /prose~no/ u toku 1981. godine iznosi}e 1571 ~as, odnosno 82,8% efektivnih radnih ~asova u odnosu na mogu}e ~asove tokom 1981. godine.
Samoupravno organizovawe
Samoupravne, dru{tveno-ekonomske i funkcionalne opredeqenosti u 1981. godini bi}e usmerene:
na daqe unapre|ivawe i razvojno usmeravawe samoupravnog
organizovawa u skladu sa ustavnim dokumentima, zakonom o udruènom radu i drugim dru{tveno-politi~kim dokumentima;
na intenzivnijem razvijawu samoupravnih i dru{tvenoekonomskih odnosa;
na normativnom ure|ivawu odnosa u Arhivu;
88
da svaki radnik bude u poloàju da aktivno u~estvuje u

stvarawu politike rada i razvoja i upravqawa dohotkom i sredstvima rada u Arhivu;
na samoupravnom sporazumevawu sa udruènim radom u
pogledu slobodne razmene rada i nastojati da se takvim organizovawem postignu optimalni zajedni~ki rezultati na za{titi
kulturnih dobara i unapre|ewu dru{tveno-ekonomskih samoupravnih odnosa.
III. PROGRAMSKI ZADACI PO GRUPAMA POSLOVA

Registraturska slu`ba Rad u registraturama na terenu
Na svim poslovima oko za{tite registraturskog materijala
i arhivske gra|e u registraturama organizacija udruènog rada
predvi|a se vreme od oko 400 radnih dana ili 2800 efektivnih
radnih ~asova. Na ovim poslovima radi}e dva radnika. Ostatak
vremena, odnosno radnih dana /radnih ~asova/ radnici utro{i}e na
sre|ivawu i obradi i sre|ivawu arhivske gra|e, odnosno registraturskog materijala.
Prilikom obilaska registratura na terenu po{tova}e se
na~elo i pravilo, odnosno odluka o prioritetnim registraturama organizacija udruènog rada i registratura koje same zatraè
stru~nu pomo} od radnika Arhiva, a zatim ostale registrature.
Stru~ni radnici Arhiva u 1981. godini obavqa}e slede}e
poslove, odnosno pruì}e konkretnu prakti~nu i stru~nu pomo}
registraturama organizacija udruènog rada na terenu oko sre|ivawa, izlu~ivawa, odabirawa, ozna~avawa, izrada lista kategorija sa rokovima ~uvawa arhivske gra|e i arhivskog materijala, arhivske kwige i drugim poslovima koji doprinose da se
arhivska gra|a i registraturski materijal boqe za{tite, ~uvaju
i koriste.
Stru~ni radnici Arhiva u 1981. godini obavqa}e slede}e
poslove i zadatke na terenu u registraturama organizacija udruènog rada:
kompletan pregled arhivske gra|e i reg. materijala u registraturama;
pruàwe stru~ne pomo}i registraturama;
izrada lista kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa;
89
posebna za{tita arhivske gra|e i registraturskog materijala /mikrofilmovawe, izdvajawe gra|e na grupu O i R i
drugo;
preuzimawe arhivske gra|e i reg. materijala iz registratura organizacija udruènog rada;
izlu~ivawe bezvrednog i nepotrebnog registraturskog materijala i drugo.
Broj registratura u kojima }e se obavqati navedeni stru~ni
poslovi u 1981. godini na teritoriji va{e op{tine i za ra~un
va{e op{tine i wenih politi~kih tela i organizacija iznosi}e
6 registratura.
U 1981. godini na{ Arhiv planira da preuzme iz registratura dru{tveno-politi~kih organizacija i dr. sa terena i podru~ja
va{e op{tine oko 10 duìnskih metara arhivske gra|e, odnosno
registraturskog materijala.
Izlu~i}e se bezvredni i nepotrebni registraturski materijal iz registratura u duìni od oko 25 duìnskih metara. A kod
5 registratura pruì}e se stru~na pomo} na izradi lista kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa.
Registraturama organizacija udruènog rada pruì}e se i
svaka druga stru~na i prakti~na pomo} iz oblasti arhivske slu`be
koja }e doprineti da se arhivska dokumentacija na najboqi na~in
sa~uva od propadawa i uni{tewa i koristi.
U 1981. godini Arhiv }e posebnu pa`wu posvetiti za{titi
arhivske gra|e i registraturskog materijala van Arhiva, u registraturama organizacija udruènog rada iz dva osnovna razloga:
Prvo, da dosledno sprovode}i Zakon o za{titi kulturnih
dobara u praksi ostvaruje potpun sistem za{tite arhivske gra|e i;
Drugo, da time stvara osnovne preduslove da se arhivska gra|a
preuzima od strane Arhiva iz registratura u sre|enom i odabranom stawu, kako bi se {to pre mogla arhivisti~ki srediti i obraditi i staviti na kori{}ewe naj{iroj javnosti.
Izraàvaju}i ova dva osnovna zadatka, Arhiv }e biti naro~ito angaòvan na slede}im poslovima i zadacima u oblasti za{tite arhivske gra|e i reg. materijala van Arhiva u registraturama OUR-a:
redovnom evidentirawu i pra}ewu svih promena koje }e
nastajati u pogledu broja, vrste, statusnog poloàja registratura i stawe registraturskog materijala;
ostvarivawu stalnih neposrednih kontakata sa stvaraocima
arhivske gra|e i pruàwe stru~ne prakti~ne pomo}i i informisawu udruènog rada o stawu i rezultatima za{tite van Arhiva,
90
a posebno organa upravqawa u registraturama organizacija udruènog rada;

uporedo sa redovnim obilascima i pruàwem neposredne
stru~ne pomo}i u ciqu unapre|ewa rada u registraturama, Arhiv
}e naro~itu pa`wu pokloniti /zajedno sa radnicima registratura/
da se na osnovu lista kategorija vr{i blagovremeno izlu~ivawe
bezvrednog registraturskog materijala /nepotrebnog i neva`nog/
i tako pripremi arhivska gra|a za preuzimawe, obezbedi prostor
u registraturama za teku}i rad, odnosno sme{taj.
Sre|ivawe i obrada arhivske gra|e
Najve}i deo radnog vremena predvi|a se za sre|ivawe i obradu arhivske gra|e i reg. materijala. Na ovim poslovima radi}e
svi stru~ni radnici Arhiva od ukupno {est. Uz napomenu da }e
jedan radnik raditi na sre|ivawu i obradi gra|e {est meseci a
ostalih {est meseci prove{}e na te~aju u Beogradu za arhivske
pomo}nike pri Arhivu SR Srbije.
Po{to se na kraju 1980. godine u depoima Arhiva nalazi oko
100 duìnskih metara nesre|enog i nerazvrstanog registraturskog
materijala i arhivske gra|e biv{eg Narodnog odbora sreza Leskovac, Narodnog odbora sreza Vlasotince, Narodnog odbora sreza
jablani~kog i biv{eg Sreskog komiteta SKS, ~ija arhivska gra|a
pripada svim navedenim teritorijama, odnosno svim srezovima.
U 1981. godini Arhiv }e vr{iti sre|ivawe i obra|ivawe one
arhivske gra|e za koju postoji interes od strane istraìva~a,
dru{tveno-politi~kih organizacija, interesnih zajednica, organizacija udruènog rada i drugih interesenata. U prvom redu
sre|iva}e se i obra|ivati gra|a koja }e se koristiti za nau~noistraìva~ke svrhe, odnosno za prou~avawe i pisawe istorije i
delovawe Partije Leskovca i okoline.
U 1981. godini sredi}e se i obraditi arhivska gra|a pomenutih
dru{tveno-politi~kih organizacija, i to gra|a biv{eg sreskog
komiteta SKS, ukupno 10 duìnskih metara koja }e biti stavqena na kori{}ewe istraìva~ima, nau~nim radnicima, publicistima, istori~arima i svim zainteresovanim gra|anima, odnosno
naj{iroj javnosti i nauci.
91
Poslovi u depoima Arhiva sme{taj i ~uvawe

arhivske gra|e
Rad u depoima Arhiva deli se na {est osnovnih grupa, i to:
1. Prijem arhivske gra|e /po fondovima/;
2. Sme{taj i odràvawe arhivske gra|e u depoima;
3. Izdavawe arhivske gra|e na obradu i sre|ivawe;
4. Izdavawe arhivske gra|e na kori{}ewe;
5. Vo|ewe evidencije za celokupnu gra|u u depoima;
6. Vo|ewe evidencije za izdatu arhivsku gra|u.
Naro~ita i posebna pa`wa obrati}e se i odvija}e se, izme|u
ostalog, na slede}im poslovima:
jedinstvenom utvr|ivawu metodolo{kog postupka u pogledu
sme{taja, rasporeda, ~uvawa i izdavawa arhivske gra|e na kori{}ewe i obradu;
potpuno definisawe rasporeda gra|e u depoima, kao i poja~ani napor na ure|ivawu uslova za ~uvawe arhivske gra|e u depoima Arhiva, temperaturni uslovi, preduzimawe mera protivpoàrne
za{tite, bezbednost gra|e u depoima, vo|ewe odgovaraju}ih evidencija, utvr|ivawe procenta o{te}enosti gra|e radi wenog le~ewa, dopuna {eme i vodi~a kroz depoe i drugo;
stvarawe uslova za pravilno ~uvawe gra|e, kao i utvr|ivawe potrebe za obimom tehni~ke za{tite;
izlu~ivawe bezvrednog materijala, posebno onih fondova
za koje ve} postoje liste kategorija sa rokovima ~uvawa i drugo.
Informativna slu`ba izrada nau~no-informativnih
sredstava
Uporedo sa sre|ivawem i obra|ivawem gra|e radi}e se i
obave{tajna sredstva /pomagala informativna/ bez kojih ne bi
mogla da se arhivska gra|a u potpunosti koristi u nau~ne, operativne i druge svrhe. Ova sredstva pruàju istraìva~u-korisniku
nau~ne podatke o gra|i, odnosno nau~no-obave{tajne podatke o
vrsti, sadràju, koli~ini, grani~nim godinama i drugo, o gra|i
koja se nalazi u Arhivu.
U tom pravcu u toku 1981. godine radi}e se na Op{tem i Sumarnom inventaru, radi}e se razni spiskovi, {eme i razne inventarske jedinice. Konkretno, izradi}e se 10 op{tih i 10 sumarnih
inventara za fondove koji nemaju ova sredstva, kao i za gra|u koja
}e se sre|ivati i obra|ivati tokom 1981. godine.
92
U 1981. godini radi}e se i na organizovawu jedinstvenog

informativnog sistema u SR Srbiji i SFRJ u ciqu pruàwa spektra informacija o arhivskoj gra|i, istraìva~ima, nauci i drugim
korisnicima.
Mikrofilmovawe tehni~ka za{tita arhivske gra|e
U ciqu tehni~ke za{tite i za{tite arhivske gra|e u ciqu
wenog trajnog kori{}ewa i ~uvawa, kao i u slu~aju rata i neposredne ratne opasnosti, Arhiv }e vr{iti u 1981. godini mikrofilmovawe arhivske gra|e va{ih op{tina a koja se ~uva u Arhivu.
Tako|e, vr{i}emo mikrofilmovawe arhivske gra|e u registraturama OUR-a, samoupravnih interesnih zajednica i dru{tvenopoliti~kih organizacija na terenu va{ih op{tina iz grupe O
i R kako bi se ista sa~uvala u slu~aju rata i neposredne ratne
opasnosti.
Prema planiranim poslovima ove vrste, Arhiv }e u toku 1981.
godine reprodukovati oko 2.000 mikrosnimaka.
Najve}i broj fondova planiranih i predvi|enih za mikrofilmovawe odnosi se na organe uprave i dru{tveno-politi~ke
organizacije.
Shodno Zakonu o op{tenarodnoj odbrani i samoza{titi, registrature organizacija udruènog rada du`ne su i obavezne da
izvr{e mikrofilmovawe svoje arhivske gra|e i registraturskog
materijala iz grupe O i R koja ima trajnu vrednost kako bi je
sa~uvali u slu~aju rata i neposredne ratne opasnosti, pa }e u tom
pravcu, Arhiv pruìti svoje stru~ne laboratorijske usluge, odnosno izvr{i}e mikrofilmovawe gra|e u organizacijama udruènog
rada i drugih organizacija. Obim mikrosnimaka kod ovih organizacija u va{oj op{tini zavisi}e od wihovog poziva i zahteva za
mikrofilmovawe arhivske gra|e i registraturskog materijala.
Izdavawe uverewa, potvrda i drugo
Sre|ena i obra|ena arhivska gra|a ne koristi se samo u nau~no-istraìva~ke, publicisti~ke i kulturno-propagandne svrhe
i potrebe, ve} i za re{avawe pravno-imovinskih i gra|anskih
odnosa i pitawa iz oblasti radnog i penzijskog prava i staà,
regulisawe i dokazivawe {kolske i stru~ne kvalifikacije, pravno-sudskih pitawa i drugo. U tom pravcu Arhiv planira da u 1981.
godini izda oko 300 raznih uverewa, potvrda i drugo gra|anima sa
podru~ja va{e op{tine, kao i gra|anima van teritorije va{e
93
op{tine, a bili su ìteqi va{e op{tine. Ali stvarni obim i

broj uverewa zavisi}e od stvarnih potreba i zahteva stranaka u toku
godine. Arhiv }e uverewa izdavati na osnovu raspoloìve dokumentacije pojedincima, OUR-ima, drugim institucijama i zajednicama.
Kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kog materijala
Arhivsku gra|u koja se odnosi na teritoriju vi{e op{tine
koristi veliki broj istraìva~a, nau~nih radnika, u~enika i
studenata i uop{te gra|ana, ne samo sa podru~ja va{e op{tine
ve} i van va{e op{tine.
Arhivsku gra|u pored pravno-fizi~kih lica, koriste i organizacije udruènog rada za re{avawe i regulisawe sudsko-pravnih odnosa, za istraìvawe raznih programa i planova razvoja
organizacija, samoupravnih odnosa, pojedinih oblasti i grana i
drugo.
U 1981. godini bi}e intenzivno i brojno pove}awe korisnika
sre|ene i obra|ene arhivske gra|e, i to posebno gra|e dru{tvenopoliti~kih organizacija i institucija, a posebno arhivske gra|e
bi{ih sreskih komiteta SKS, koja }e se koristiti od strane nau~nih radnika, istraìva~a, publicista, hroni~ara i drugih za
pisawe istorije na{e Partije istorije SKJ/KPJ/.
Kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kog materijala i u
1981. godini predstavqa}e zna~ajan prostor za aktivnost Arhiva.
Znatnije pove}awe korisnika arhivske gra|e i bibliote~kog
materijala uslovqeno je dosada{wim stepenom sre|enosti arhivske gra|e, predvi|enim obimom obrade gra|e, biblioteke-~itaonice, kao i iskustvenim potrebama u pogledu kori{}ewa arh. gra|e
u Arhivu.
U Arhivu se ne koristi samo arhivska gra|a ve} i bibliote~ki materijal koji je sme{ten u biblioteci Arhiva; razni istorijski ~asopisi, periodike, hronike, monografije, razni istorijski izvori i dr. iz oblasti NOB-a, sindikalnog i radni~kog
pokreta, i uop{te iz na{e pro{losti istorije.
Planiramo da }e arhivsku gra|u i bibliote~ki materijal
koristiti u razne svrhe i potrebe 20 30 istraìva~a.
U ovom planskom periodu, pored teku}eg stru~nog rada na
obradi bibliote~kog materijala u skladu sa stru~nim uputstvima, posebna pa`wa pokloni}e se daqoj nabavci i kompletirawu
kwi`nog fonda, u skladu sa potrebama Arhiva i strukturom fondova i zbirki arhivske gra|e u Arhivu; selektivnom utvr|ivawu
94
lista bibliote~kog materijala koji treba da se nalazi i na|e u

arhivskoj biblioteci.
Prikupqawe memoarske gra|e
Istorijski arhiv }e u 1981. godini otpo~eti sa aktivnim
prikupqawem i obradom memoarske gra|e preìvelih boraca i
u~esnika Narodnooslobodila~kog rata i revolucije sa na{eg
podru~ja, kao i preìvelih u~esnika i vo|a predratnih {trajkova i demonstracija u Leskovcu i okolini, i nosilaca radni~kog i
sindikalnog pokreta izme|u dva svetska rata u Leskovcu i wegovoj okolini. Planiramo da }emo u 1981. godini prikupiti memoarsku gra|u na osnovu se}awa i izjava 3040 boraca i drugih
u~esnika Revolucije u na{em kraju, na taj na~in glas boraca i
u~esnika NOR-a bi}e trajno sa~uvan za nauku, dru{tvenu javnost
i budu}e generacije.
Izdavawe publikovawe Vodi~a
Ve} vi{e godina Arhiv je uporno, stru~no, kontinuirano i
sistematski radio na izradi nau~no-obave{tajnog sredstva Vodi~
kroz arhivsku gra|u Istorijskog arhiva u Leskovcu, a koji treba
da pruì istraìva~ima i svim zainteresovanim gra|anima ta~an
pregled o broju, koli~ini, sastavu, sadrìni, grani~nim godinama, vrstama, istorijat poreklo i nau~no arhivisti~koj obradi
fondova u Arhivu. On treba da pruì sve potrebne podatke o arhivskoj gra|i koja se ~uva u depoima Arhiva.
Kulturno-prosvetna delatnost Arhiva
Kulturno-prosvetna delatnost Arhiva, kao kulturno-istorijske institucije odvija se od po~etka rada i osnivawa ustanove.
U savremenim uslovima rada kulturno-prosvetna delatnost
Arhiva treba da bude jedan od glavnih zadataka. U 1981. godini
Arhiv }e nastaviti i jo{ vi{e obogatiti sadràj sa aktivnostima u delu kulturno-prosvetne, obrazovne i propagandne delatnosti sa osnovnim ciqem da upozna gra|ane, a posebno omladinu
va{e op{tine i okoline u vezi sa delatno{}u Arhiva, za{titom
arhivske gra|e i upoznavawem sa kulturno-istorijskim vrednostima koje se ~uvaju u Arhivu. Pri tome, naro~ito, Arhiv }e se
aktivno ukqu~iti u obeleàvawe odgovaraju}ih jubileja, prosla95
va i drugih prigodnih i sve~anih manifestacija u op{tini, regionu, organizacijama udruènog rada i mesnim zajednicama.
Prilikom svih kulturnih manifestacija i zna~ajnih proslava i jubileja u va{oj op{tini Arhiv }e uzeti aktivno u~e{}e i
da}e svoj doprinos i u organizovawu i prire|ivawu izlo`bi i
uspehu proslava, manifestacija i zna~ajnih jubileja i godi{wica.
U 1981. godini Arhiv predvi|a na temu obeleàvawa 40godi{wice USTANKA NARODA I NARODNOSTI JUGOSLAVIJE 1941. izlo`bu najzna~ajnijeg datuma iz na{e nove istorije.
U obeleàvawu ovog zna~ajnog jubileja Arhiv }e organizovati i
prirediti izlo`bu ~etrdesetogodi{wice USTANKA NARODA
I NARODNOSTI SRBIJE.
Otkup vrednih i zna~ajnih pisanih dokumenata
i istorijskih kwiga
Jedan od zadataka Arhiva u 1981. godini bi}e otkup i primawe na poklon vrednih i zna~ajnih pisanih istorijskih dokumenata koji se odnose na va{e podru~je a nalaze se kod privatnih
vlasnika i imaoca, a Arhiv je jedino i pravo mesto gde }e dokumenta biti sigurno i trajno sa~uvana za budu}a pokolewa i za{ti}ena.
Planiramo da }emo u 1981. godini otkupiti ili primiti na
poklon 3050 dokumenata i 2030 bibliote~kih jedinica /kwiga/,
jer }e Arhiv obnavqati i popuwavati bibliote~ki fond novim
izdawima iz na{e istorije i drugim publikacijama vezanim za
na{e podru~je i uop{te iz istorije na{ih naroda i narodnosti.
Op{ti poslovi
Op{ti poslovi, kao i poslovi ra~unovodstva, kwigovodstva
i drugo odvija}e se normalno, prema stvarnim potrebama i mogu}nostima.
Naro~ita pa`wa bi}e poklowena kvalitetnom obavqawu i
na vreme izvr{avawu obaveza prema dru{tvenoj zajednici, osnovnim organizacijama udruènog rada i organima Arhiva. Op{ti
poslovi u Arhivu, kao neophodne i paralelne aktivnosti koje
u~estvuju u realizovawu programskih obaveza i zadataka, bi}e
organizovani kao i prethodnih godina i izvr{avani saglasno u
skladu i sa zakonskim obavezama i potrebama organa upravqawa
Arhiva.
96
Kadrovi
Na osnovu sredworo~nih i dugoro~nih poslova i zadataka
Arhiva u vezi sa za{titom arhivske gra|e i registraturskog materijala u 1981. godini, arhivska delatnost organizovawem i samoupravnim sporazumevawem sa udruènim radom treba da obezbedi
kontinuiranim unapre|ewem kadrova.
Od broja i struktura potrebnih da se u Arhivu obezbede
zahtevi za izvr{ewem osnovnih funkcija i organizacija rada u
Arhivu zavisi uspe{na i efikasna za{tita van Arhiva, rad u depoima Arhiva, sre|ivawe i obrada arhivske gra|e u Arhivu, mikrofilmovawe, tehni~ka za{tita arhivske gra|e u Arhivu, u naj{irem smislu te re~i, informativna delatnost, istraìvawe, kulturno-prosvetna delatnost Arhiva, kori{}ewe arhivske gra|e i
bibliote~kog materijala i drugo. Sve ovo zahteva da Arhiv u 1981.
godini primi jednog radnika sa visokom stru~nom spremom za obavqawe stru~nih poslova u Arhivu.
STICAWE DOHOTKA. RASPODELA I
RASPORE\IVAWE DOHOTKA I SREDSTVA ZA
LI^NE DOHOTKE I ZAJEDNI^KU POTRO[WU
Za ostvarewe planiranih poslova i radnih zadataka u 1981.
g. potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 2.235.342 dinara
ili 18% vi{e u odnosu na 1980. godinu, uz u~e{}e 9 radnika i jednog novoprimqenog radnika sa visokom stru~nom spremom, {to
}e biti ukupno 10 radnika.
Na osnovu Programa rada i Samoupravnog sporazuma i zadataka koji stoje pred ovom ustanovom, prijem novog radnika sa visokom stru~nom spremom je neminovan, a ako se ima u vidu izvr{ewe
planskih zadataka za 1981. g.
Sticawe dohotka na osnovama Sporazuma o sticawu dohotka
i dogovorene politike ostvariva}e se na osnovu vrednovawa Plana
rada Arhiva. Na osnovu prora~una odnosno vrednovawa rada po
nomenklaturi poslova kao i dogovorene politike o sticawu
dohotka i raspodele li~nih dohodaka i izvr{ewe Plana rada u
1981. g., vrednost Plana rada za 1981. g. je predvi|en i u ukupnom
iznosu od 2.235.342 dinara.
Planski obim poslova i radnih zadataka za 1981. g. baziran
je na obra~unu koji je uskla|en sa jedinstvenom metodom planirawa u arhivskoj delatnosti.
97
Za realizaciju programa rada, odnosno radnih zadataka i

akcije Istorijskog arhiva u Leskovcu u 1981. g. potrebno je u~e{}e
SIZ-ova kulture op{tina u finansirawu Programa rada Arhiva
za 1981. g. u slede}em iznosu:
SIZ kulture op{tine Leskovac ...................... ..... 1.549.504,
SIZ Lebane 130.849 x 18% = 154.401 + 7.000 =
161.401
SIZ Bojnik 96.621 x 18% = 114.012 + 7.000 =
121.012
SIZ Vlasotince 130.849 x 18% = 154.401 + 7.000 = 161.401
SIZ Medve|a 96.621 x 18% = 114.012 + 7.000 =
121.012
SIZ Cr.Trava 96.621 x 18% = 124.012 + 7.000 =
121.012
U K U P N O 2.235.342
U finansirawu Programa rada Arhiva, odnosno finansijskom planu Arhiva za 1981. g. predvi|ena su i dodatna sredstva
{to su posebno iskazana za rad fotolaboratorije, nabavku fotomaterijala, kao i finansirawe novoprimqenog radnika. Tako|e,
treba napomenuti da SIZ kulture u Leskovcu u~estvuje u zajedni~kom finansirawu Programa rada i akcija Arhiva sa 1.549.504
dinara, dok ostali SIZ-ovi kulture u~estvuju u ostalom delu prema
utvr|enim proporcijama, odnosno broju registratura obra|enih
i neobra|enih fondova koji se nalaze u ustanovi kao i u Programu
rada koji je napred izloèn, u stru~noj pomo}i registraturama,
stru~noj obradi navedenih fondova, mikrofilmovawu dokumenata va{ih op{tina i dr. kako je napred precizno izneto, {to ustanova treba u ovoj godini da ostvari i time odgovori du`nosti
u prikupqawu, obradi, ~uvawu i prezentirawu gra|e od posebnog
dru{tvenog interesa, koja je poverena ovoj ustanovi.
Po utvr|enom programu, tokom 1981. godine u ~etrdeset registratura je izvr{eno evidentirawe gra|e, pruèna je stru~na
pomo} na zahtev 26 registratura, a u isto toliko je izvr{en i
kompletan pregled arhivske gra|e. Ura|ena su metodolo{ka uputstva, zatim i lista kategorija registraturskog materijala u trideset registratura, izvr{eno je izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala u osamnaest, preuzeta arhivska gra|a u osam i,
najzad, pruèna stru~na pomo} oko izdvajawa arhivske gra|e po
grupama O i R, na osnovu Uputstva o merama za{tite u slu~aju
rata i neposredne ratne opasnosti, u trideset registratura. Stru~no je sre|eno i arhivski obra|eno 12,5 du`nih metara gra|e
dru{tveno-politi~kih organizacija biv{e Skup{tine sreza Leskovac sa grani~nom godinom 19441947. Dobijawem novih pros98
torija moglo je da se organizuje i mikrofilmovawe gra|e radi

dopune postoje}ih arhivskih fondova, za{tite postoje}e ili
o{te}ene gra|e i da se ona lak{e sa~uva u slu~aju neposredne
ratne opasnosti ili rata. Prvenstveno je vr{eno mikrofilmovawe najstarije arhivske gra|e, koja predstavqa raritet u arhivistici. U ovoj godini mikrofilmovano je 20 zna~ajnih i vrednih
dokumenata. U sprovo|ewu plana rada za 1981. godinu za izradu
nau~no-informativnih sredstava ura|eno je 17 inventarskih
jedinica op{teg i sumarnog inventara. Izdato je i 470 uverewa,
potvrda, obave{tewa sudskih organa gra|anima i organizacijama
udruènog rada. Broj istraìva~a i korisnika gra|e pove}ao se
na 25. Nastavqeno je i u~e{}e pri obeleàvawu zna~ajnih datuma
iz novije istorije Jugoslavije. Tako je povodom obeleàvawa
~etrdesetogodi{wice narodnog ustanka protiv okupatora 1941.
godine, zajedno sa Narodnim muzejem organizovana izlo`ba u
Domu kulture mladih pod nazivom Dani rata i slobode 19411981.
koju je posetio veliki broj u~enika i gra|ana. Interesovawe za
rad Istorijskog arhiva u javnosti je bilo sve ve}e, a pogotovu u
sredwim {kolama. Tako su u~enici Medicinskog {kolskog centra u Leskovcu, iz sekcije Mladih istori~ara, zajedno sa profesorima istorije, posetili Arhiv i upoznali se sa na~inom rada,
fondovima i bibliotekom. O radu ove ustanove govorio im je jedan
od radnika Arhiva.
Rad biblioteke je tako|e osavremewen jer su kwige bile
sre|ene po pravilima bibliotekarstva, sastavqeni su katalozi,
registri, ulazni inventar i drugo. Fond kwiga je bio pove}an na
1500.
U lokalnom listu Na{a re~ sve ~e{}e su po~eli da se
pojavquju tekstovi koji su govorili o radu Arhiva i o wegovom
daqem razvoju. Jedan od takvih bio je objavqen februara 1982.
godine:
I u 1982. godini Istorijski arhiv }e u jo{ ve}em obimu,
kvalitetnije i efikasnije raditi na unapre|ewu arhivske slu`be
u celini. Aktivnosti }e se odvijati kroz vi{e oblika:
registarska spoqna slu`ba (obilazak i rad u registraturama organizacija udruènog rada planira se obuhvatawe pedeset
registratura u o{tini Leskovac),
sre|ivawe i obrada arhivske gra|e: stru~no }e se srediti
i arhivski obraditi 12 duìnskih metara arhivske gra|e dru{tveno-politi~kih organizacija,
poslovi u depoima Arhiva: svakodnevni rad na za{titi 250
arhivskih fondova i 500 duìnskih metara arhivske gra|e,
99
izrada nau~no-obave{tajnih sredstava: uradi}e se 10 op{tih

i 10 sumarnih inventara, {to }e omogu}iti boqe kori{}ewe postoje}e arhivske gra|e,
mikrofilmovawe arhivske gra|e: u ciqu tehni~ke i biolo{ke za{tite kao i u ciqu za{tite od eventualnih neposrednih
ratnih opasnosti u Arhivu }e se mikrofilmovati oko 30 dokumenata vrlo zna~ajne arhivske gra|e,
kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kih jedinica: o~ekuje
se da }e arhivsku gra|u koristiti u ovoj godini oko tridesetak
istraìva~a, a bi}e obra|eno i oko 100 bibliote~kih naslova,
publikova}e se Vodi~ kroz arhivsku gra|u Istorijskog
arhiva u Leskovcu,
kulturno-propagandni rad Arhiva: Istorijski arhiv }e
raditi na organizovawu izlo`bi povodom 90. godi{wice ro|ewa
druga Tita i 40. godi{wice AVNOJ-a,
izdavawe uverewa, potvrda i sli~nog. Arhiv }e izdati oko
500 uverewa, potvrda i sli~nog po raznim osnovama prema raspoloìvoj dokumentaciji,
prikupqawe i otkup arhivske gra|e: Arhiv }e u ovoj godini otkupiti od privatnih vlasnika oko tridesetak dokumenata.
U ovoj godini radi}e se i na evidentirawu, istraìvawu,
mikrofilmovawu, fotokopirawu i kserografisawu arhivske gra|e
koja se nalazi u Arhivu SR Srbije, Arhivu SR Makedonije, Arhivu
Beograda i drugim ustanovama u na{oj zemqi.
Svoje programske zadatke Istorijski arhiv u Leskovcu temeqi na osnovu Zakona o za{titi kulturnih dobara SR Srbije, a
realizova}e ih shodno sredworo~nom programu razvoja arhivistike i Istorijskog arhiva u Leskovcu za period 1981 1985.
Arhiv je povodom devedesetogodi{wice ro|ewa Josipa
Broza Tita priredio 24. maja 1982. godine u Domu kulture mladih
@ika Ili} @uti izlo`bu Tito u Leskovcu, koja je trajala do
27. juna. Bila su izloèna 94 eksponata, fotografije, faksimili,
citati iz Titovih govora. Istovremeno, sa 80 dijapozitiva u boji
prikazivana je biografija Josipa Broza Tita. Prikazani su i
dokumentarni filmovi Pazdrav prijatequ, Tito na putu nesvrstanosti, Tito u ratu i revoluciji, Tito na putu prijateqstva i saradwe, Tito vrhovni komandant. Me|u filmovima
najve}u pa`wu privukao je filmski ùrnal Tito u Leskovcu.
Projekcije su odràvane u Kamernoj sali Doma kulture mladih
@ika Ili} @uti. Za postavku su kori{}eni materijali iz
Arhiva i fondova Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine Leskovca, Narodnog muzeja, Komande
100
garnizona Jugoslovenske narodne armije, Narodne biblioteke,

Fotoservisa, Na{e re~i, Tanjuga, Filmskih novosti, Borbe i Radio
Leskovca. Izlo`bu je pratio i publicisti~ki materijal: plakati,
katalog, prospekti u dizajnu Dragana Milovanovi}a, kao autora
postavke koja je ocewena visokom ocenom.
Po sistematizaciji radnih masta, za{titu arhivske gra|e i
registraturskog materijala obavqala su dva radnika Arhiva sa
poloènim stru~nim ispitom za arhivskog pomo}nika. Do tada je
na teritoriji Me|uop{tinske regionalne zajednice ju`nomoravskog regiona bilo evidentirano oko 700 registratura, a od wih je
pedeset spadalo u kategoriju prioritetnih, koje su zahtevale
specijalni tretman. Samo na teritoriji op{tine Leskovac bilo
je oko 500 registratura i one su pose}ivane po redosledu prioriteta i po redu poziva. Redosled prioriteta bio je utvr|en Petogodi{wim programom rzvoja Arhiva iz koga su proizilazili
godi{wi planovi. Tokom 1982. godine Spoqna slu`ba Arhiva
preuzela je deset du`nih metara arhivske gra|e. U grupaciji industrije obi|eno je 25 registratura, trgovine osam, dru{tveno-politi~kih organizacija i organa vlasti dvadeset, obrazovawa sedamnaest i ugostiteqstva i zanatskih usluga osam. Za pet registratura otvoreni su novi dosijei i uspostavqeno je oko pedeset kontakata sa odgovornim rukovodiocima ili radnicima operativnih
pisarnica. Obavqeno je ~etrdeset stru~nih pregleda i uvid u 25
registratura i isto je toliko zapisnika ura|eno. Doneto je i
deset odobrewa o izlu~ivawu bezvrednog registraturskog materijala i sve je to uneto u odgovaraju}u evidenciju i kartoteku. Na
osnovu Zakona o za{titi kulturnih dobara, dato je pedest saglasnosti oko izrade lista kategorija registraturskog materijala sa
rokovima ~uvawa, evidentirana je arhivska gra|a u oko pedeset
registratura.
Na poslovima sre|ivawa i obrade arhivske gra|e radilo je
{est, a povremeno samo ~etiri radnika. Arhivisti~ki je sre|eno i
obra|eno 12 du`nih metara, 40 arhivskih kutija, 85 kwiga, pet
omota i preko sto fascikli. Neposredni nadzor nad preuzetim
fondovima imala je Slu`ba depoa. Ona je vr{ila preuzimawe fondova, odre|ivala lokaciju i vodila nadzor oko odràvawa depoa.
Svakodnevno je sara|ivala sa Bibliote~kom slu`bom i izdavala
arhivsku gra|u korisnicima. Tokom ove godine ukupno su bila 22
korisnika arhivske gra|e i biblioteke. Nastavqeno je i sa mikrofilmovawem gra|e i ura|eno je pedeset mikrosnimaka. Novi
prostor je pruào mogu}nost za tehni~ku za{titu gra|e. U depoima
su bili postavqeni aparati za suvo ga{ewe poàra. Hemijsko101
fizi~ka i biolo{ka za{tita gra|e, odnosno le~ewe i dezinfekcija, obavqani su u saradwi sa Arhivom SR Srbije, i to je u~iweno
za oko 250 fondova. Slu`ba op{tih poslova se angaòvala na
izradi sradworo~nog i godi{weg plana razvoja. Posebnu aktivnost
je iskazivala Komisija za op{tenarodnu odbranu i dru{tvenu
samoza{titu, koja je sradinom novembra 1982. godine organizovala ve`bu pod nazivom Ni{ta nas ne sme iznenaditi. Zbor
radnih qudi je odrào 11 sednica, a delegacije u samoupravnim
interesnim zajednicama posebno su se pripremale za svaki sastanak.
U 1983. godini u Istorijskom arhivu je bilo deset radnika,
a od toga tri sa visokom stru~nom spremom, jedan sa vi{om, pet sa
sredwom i jedan sa osnovnom {kolom. Jedan radnik sa visokom
stru~nom spremom bio je od 1. janauara do 30. jula 1983. godine na
kursu u Beogradu, koji je redovno organizovao Istorijski arhiv
SR Srbije. Na osnovu Samoupravnog sporazuma o grupaciji arhiva na teritoriji SR Srbije, bilo je predvi|eno da za arhivske
radnike u Leskovcu godi{wi fond radnih ~asova bude 1700. Budu}i
da je bilo deset radnika, to je zna~ilo da je ukupan fond radnih
~asova bio 17.000. Me|utim, zbog kori{}ewa godi{wih odmora,
bolovawa, u~e{}a u radu raznih drugih organizacija i boravka
jednog radnika na kursu u Beogradu ostvareno je 13.140 ~asova.
U ovoj godini sa~iweno je 45 zapisnika u kojima su taksativno
nabrojane mere koje treba preduzeti za sre|ivawe, za{titu i
predaju gra|e. Na osnovu liste prioriteta, oformqena su 22 dosijea registratura. Liste kategorija registraturskog materijala
ura|ene su za dvadaset registratura udruènog rada, a u deset je
izlu~en bezvredan materijal u duìni od pedeset du`nih metara.
Pregled je izvr{en u pedeset registratura, a na trajno ~uvawe
preuzeto je 20 du`nih metara gra|e. Stru~na pomo} je pruèna u
deset registratura iz oblasti privrede i deset iz organa vlasti.
Bilo je izdato 410 uverewa i potvrda, a savet za ostvarivawe ovog
ciqa dat je 81 licu. Nastavqeno je i sa mikrofilmovawem gra|e.
Ura|eno je oko sto mikrosnimaka Dràvne sredwe tehni~ke
{kole u Leskovcu 19311938. godine. Ukupno je bilo sre|eno 12
du`nih metara arhivske gra|e biv{ih skup{tina sreza Leskovac
19441967. godine, Narodnog odbora sreza Vlasotince 19441955.
godine, Narodnog odbora sreza jablani~kog 19441955. godine zajedno sa pustore~kim srezom, kao i Sreskog komiteta Komunisti~ke
partije i Saveza komunista 19441955. godine. Sre|eno je 60 kutija arhivske gra|e, obra|eno preko sto kwiga, napisano pet istorijskih bele{ki, zavr{eno deset op{tih i sumarnih inventara,
102
klasificirano trideset kutija arhivske gra|e, zavr{en spoqni

opis i popis unutra{weg sadràja, izvr{eno razvrstavawe pedeset
kutija arhivske gra|e.
Iako tokom ove godine zbog nedostatka finansijskih sredstava nije kupqena nijedna kwiga, biblioteka je imala preko hiqadu
naslova, sa oko 1500 bibliote~kih jedinica. Tematski su bile zastupqene politika, privreda, zakoni. Bibliote~ki fond je popuwavan i tako {to je po jedan primerak kwiga koje je {tampala
[tamparija Napradak dostavqan Biblioteci.
Bila su i 23 korisnika arhivske gra|e i biblioteke. Izdato
je i 410 potvrda i uverewa, a ura|eno je i pedeset kseroks kopija
i mikrofilmovano oko sto dokumenata.
Jedna od zna~ajnih akcija Arhiva u 1983. godini bilo je ukqu~ivawe u centralnu proslavu 7. jula, koja je odràna u Leskovcu.
Kako je izlo`ba Tito u Leskovcu, odràna prethodne godine,
nai{la na veliko interesovawe gra|ana, ponovqena je i povodom,
obeleàvawa Dana ustanka ove godine. Izlo`ba je trajala pet
dana i ponovo je imala veliki broj posetilaca. Nastavqena je i
uspe{na saradwa sa sekcijom Mladih istori~ara u Medicinskoj
{koli u Leskovcu. Ponovo su u~enici ove {kole posetili Arhiv,
gde su dobili osnovne informacije o radu ustanove.
Po{to je Arhiv pokrivao podru~je {est op{tina leskova~kog kraja, za 1984. godinu planirana je aktivnost na teritoriji op{tine Vlasotince, za koju je sa~iwen i spisak slede}ih registratura: Besko, industrija monta`nih zgrada, Berbersko-frizerska zadruga, Tekstilni kombinat Vlasinka, Veterinarska
stanica, Osnovna zadru`na organizacija Vinogradar, Zemqoradni~ka zadruga Vinarska, Grafi~ko-izdava~ko preduze}e Mladi
grafi~ar, Gra|evinska zadruga Pionir, Gra|evinsko-industrijsko preduze}e Crna Trava, Dom narodnog zdravqa, Dru{tveni pravobranilac samoupravqawa, Zanatsko komunalno preduze}e Radnik, Zemqoradni~ka zadruga Dowa Lopu{wa, Zajednica osnovnog obrazovawa, Zajednica fizi~ke kulture, Jugekspres
OOUR Vlasina, Kulturni centar, Tekstilno zanatsko preduze}e
Milka, Milo{ Dimani}, Milka Dimani}, De~ji vrti}, Ma{inska industrija 8. oktobar, Apoteka, Op{tinska zajednica
de~je za{tite, Op{tinska zajednica socijalne za{tite, Osnovna
zajednica zapo{qavawa, Osnovna zajednica za osnovne i nekategorisane puteve, Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije
(OK SKS) Vlasotince, Op{tinski komitet Saveza socijalisti~ke
omladine (OK SSO) Vlasotince, Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog naroda (OK SSRN) Vlasotince,
103
Op{tinsko ve}e Saveza sindikata, Op{tinski sud, Op{tinski

odbor Crvenog krsta, Op{tinsko javno tuìla{tvo, Op{tinsko
javno pravobranila{tvo, Organ unutra{wih poslova, Op{tinska geodetska uprava, Odeqewe za urbanizam, komunalne i stambene poslove i dru{tvene delatnosti, osnovne {kole (O[) Sini{a Jani}, 8. oktobar, Mija Milenkovi} [i{ava, Kara|or|e
Petrovi} Kru{evica, Mladost, 25. maj Dowa Lopu{wa, Dositej Obradovi} Svo|e, Boìdar Miqkovi} Gorwi Prisijan,
Vuk Karayi} Tego{nica, Odeqewe za narodnu odbranu, Obrazovni centar Milentije Popovi}, Radna zajednica zajedni~kih
slu`bi, Gimnazija Stevan Jakovqevi}, samoupravne interesne
zajednice (SIZ) stanovawa, fizi~ke kulture, obrazovawa, kulture, za komunalnu privredu, zdravstvene za{tite, Stru~na slu`ba
interesnih zajednica Skup{tina op{tine (SO) Vlasotince,
Savez rezervnih vojnih stare{ina, Ugostiteqsko preduze}e Vlasina, Centar za socijalni rad, [kolski centar za stru~no obrazovawe u privredi, [tab teritorijalne odbrane.
Pored toga, bilo je i 48 mesnih kancelarija na teritoriji
op{tine Vlasotince, odnosno ukupno 122 registrature. Na ovoj
teritoriji Spoqna slu`ba Arhiva uradila je listu kategorija
registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa i sedam za organizacije udruènog rada. U {est registratura je obra|en metrijal u skladu sa Uputstvom o merama za sklawawe arhivske gra|e.
Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog metarijala vr{eno je u
{est registratura, i to dvadeset du`nih metara. Tokom godine
preuzete su tri arhive: naknadno prona|ena gra|a Stru~ne produ`ne {kole 19371941. godine, Doma}i~ke {kole 19321945.
godine i @enske zanatske {kole 19371956. godine. U depoima
Arhiva bila su sme{tena 42 arhivska fonda sa pedeset du`nih
metara koji pripadaju Skup{tini op{tine Vlasotince, i to: Vi{a
me{ovita gimnazija, Vlasotina~ka dràvna gra|anska {kola, Ve~erwa radni~ka gimnazija, De~ji dom, Doma}i~ka {kola, @enska
zanatska {kola, Zemqoradni~ka nabavno-prodajna zadruga, Nepotpuna me{ovita gimnazija, Osnovna {kola, Narodni odbor op{tine
(NOO) Vlasotince, Peva~ka druìna Wego{, Peva~ko dru{tvo
Kara|or|e, Sreski komitet Saveza komunista Srbije, Sreski
savez zemqoradni~ih zadruga, Sto~arska farma êmernik,
Sreski narodni odbor Saveza boraca, Sreski narodni odbor sreza
vlasotina~kog, sreski dràvni magazin Vlasina, Skup{tina
op{tine Vlasotince, Sreski odbor ratnih vojnih invalida, Stru~na
produ`na {kola, [kola u~enika u privredi. A zatim i 20 mesnih
narodnih odbora 19441952. godine i narodni odbori op{tina
104
19521955. sa teritorije Skup{tine op{tine Vlasotince, {to je

ukupno iznosilo 42 arhivska fonda. Skup{tina op{tine Vlasotince, narodni odbori op{tina, Doma}i~ka {kola, @enska zanatska {kola i jedan deo Stru~ne produ`ne {kole nisu bili sre|eni
ni obra|eni, dok su ostali fondovi arhivisti~ki sre|eni i obra|eni i mogli su biti kori{}eni u operativne, nau~ne i druge svrhe.
Stru~no je sre|ena i arhivisti~ki obra|ena arhivska gra|a
Sreskog komiteta Saveza komunista op{tine Vlasotince sa pet
du`nih metara i ura|eni su op{ti i sumarni inventar. Gra|anima
na teritoriji op{tine Vlasotince izdato je 46 uverewa, potvrda
i drugih dokumenata.
Posle odlaska u penziju Gligorija Miqkovi}a, oktobra 1983.
godine, vr{ilac du`nosti direktora bila je Radmila Mutavyi}.
Iako se u 1984. godini navr{ilo trideset godina postojawa
Arhiva, nije organizovano posebno obeleàvawe ove godi{wice.
U Na{oj re~i su se pojavila dva ~lanka koji govore o wegovom
radu. U jednom od wih se ukazuje na te{ko}e sa kojima se arhivski radnici susre}u na terenu i nagla{ava da briga o arhivskoj
gra|i ne moè biti samo stvar Arhiva. Jer, na primer, nije smelo
da se dogodi da se u Bojniku uni{ti gra|a Op{tinskog komiteteta Saveza komunista ili u Leskovcu arhiva Op{tinskog suda iz
prvih posleratnih godina. U radnim organizacijama, u najve}em
broju slu~ajeva, poslove arhivara su obavqala nestru~na lica,
koja ne mogu da procene va`nost nekih dokumenata, pa oni bivaju
uni{tavani. U drugom ~lanku se govori o potrebi za izradu vodi~a
kroz Arhiv. U wemu se, izme|u ostalog, navodi: Da bi se arhivska gra|a, prikupqena i sre|ena u ovih tridesetak godina, mogla
da koristi mnogo vi{e i efikasanije, neophodno je da postoji
arhivski vodi~. O wemu se ve} godinama govori, ranije je bilo
i nekih poku{aja, predlagalo se da se u okviru Vodi~a Istorijskog
arhiva Srbije obuhvati i leskova~ki, ali se sve zavr{avalo
mawe-vi{e na pokretawu takvih inicijativa. U leskova~kom Istorijskom arhivu su pripremili arhivski vodi~, rukopis je spreman
za {tampu, wegovu stru~nu recenziju i redakturu vr{e stru~waci
Istorijskog arhiva Srbije, ali nedostaju sredstva da se taj posao
obavi do kraja.
Bilo bi neophodno da se u ovoj jubilarnoj godini Istorijskog
arhiva u Leskovcu na|e na~ina da se izda arhivski vodi~. Uz to,
vaqa spomenuti: trebalo bi ovu godi{wicu obeleìti skromno i
radno. A to zna~i na najboqi mogu}i na~in: izdavawem arhivskog
vodi~a i skromne publikacije o tridesetogodi{wem delovawu
Istorijskog arhiva u Leskovcu, obeleìti i jubilej i kroz dve
105
publikacije obogatiti istoriografiju leskova~kog kraja. Ako

bi se udruìli svi koji su sa Istorijskim arhivom Leskovca u
neposrednoj radnoj vezi, op{tine na ~ijim teritorijama on radi,
Osnovna zajednica nauke Ju`nomoravskog regiona i drugi, verujemo da bi se sredstva mogla obezbediti.
Prilika je da se kona~no do|e do arhivskog vodi~a, neophodnog za efikasnije i boqe kori{}ewe bogate arhivske gra|e
kojom se ve} sada raspolaè, a koja se iz dana u dan bogati.
Problem izdavawa Vodi~a kroz arhivsku gra|u ozbiqnije je
shva}en u narednoj, 1985. godini, kada je pripremqen rukopis u
obimu od 250 stranica, za isto toliko fondova. Me|utim, bez obzira na to, {tampawe nije obavqeno. U ovoj godini pokrenuta je
obimna akcija za pripremawe projekta o istoriji radni~kog i
komunisti~kog pokreta. Pri op{tinskim komitetima i Me|uop{tinskom komitetu Saveza komunista ju`nomoravskog regiona
formirane su komisije za prikupqawe gra|e. Zato je bilo potrebno izvr{iti studijsko istraìvawe i izdvajawe potrebnih dokumenata iz Uprave grada Beograda Specijalne policije iz
19411944. godine. Planirano je istraìvawe i dokumenata Okru`nog komiteta Saveza komunisti~ke omladine Leskovac za
period 19421947. godine, Okru`nog odbora Narodne omladine
Srbije do 1947. godine, kao i dokumenta o boravku Dragi{e Lap~evi}a u Leskovcu. Sva ta arhivska gra|a nalazila se u Arhivu SR
Srbije. Interesanto je da je bilo planirano i fotokopirawe
Leskova~kog glasnika za period 19241941. godine, ~iji se komplet nalazio u Sveu~ili{noj biblioteci u Zagrebu, ali, naàlost,
to nije u~iweno.
Na osnovu Rezolucije o dru{tveno-ekonomskom razvoju i
ekonomskoj politici SR Srbije za 1985. godinu, programa akcija
i mera za ostvarivawe politike raspore|ivawa ~istog dohotka i
Samoupravnog sporazuma o zajedni~kim osnovama i merilima za
raspore|ivawe ~istog dohotka i raspodelu sredstava za li~ne
dohotke i zajedni~ku potro{wu u grupaciji arhiva SR Srbije,
zbor radnih qudi Arhiva je 25. juna 1985. godine doneo Program
akcija i mera za ostvarivawe politike raspore|ivawa dohotka i
~istog dohotka i raspodelu sredstava za li~ne dohotke i zajedni~ku potro{wu. Tokom ove godine u okviru Slu`be sre|ivawa i
obrade arhivske gra|e ra|eno je na izradi teksta preliminarne
bele{ke sa osnovnim elementima, izradi kvalifikacionog
plana, metodskog uputstva, obavqawu odre|enih stru~nih poslova i operacija u vezi sa izradom istorijske bele{ke o arhivskom
fondu, razvrstavawu dokumenata na grupe i podgrupe prema vrsti
106
gra|e. Ra|eno je i na klasifikaciji gra|e na fondove, folijaciji i pe~atirawu dokumenata, sra|ivawu gra|e unutar predmeta po
brojevima i abecedi, stavqawu sre|ene arhivske gra|e u kutije i
izradi privremenog opisa, broju predmeta i broju listova, izradi unutra{weg opisa u kutiji i na kutiji, popisu predloènog
materijala za izlu~ivawe i komisijski pregled, izradi bele{ke
o fondu kao sastavnom delu inventara sa istorijom tvorca fonda.
Sre|eno je pedeset du`nih metara gra|e. Mikrofilmovano je i
pola metra vredne arhivske gra|e, sa oko 2.000 snimaka. Op{ta
slu`ba Arhiva radila je na godi{wem planu rada, finansijskom
planu, tromese~nim, {estomese~nim i godi{wim izve{tajima,
pra}ewu i izvr{avawu plana rada, izradi periodi~nih i godi{wih
zavr{nih ra~una, izdavawu naloga za isplatu nov~anih sredstava,
izradi normativnih akata, pravilnika, samoupravnih sporazuma
i dru{tvenih dogovora i kwigovodstveno-ra~unovodstvenih, blagajni~kih, administrativnih i drugih poslova.
U ovoj godini zapo~eo je i rad na izradi Plana razvoja Arhiva
za period 19861990. godine. Ve} po~etkom januara 1986. godine
usvojen je i Program rada za 1986. godinu. Radile su slu`be op{tih
poslova, za{tite arhivske gra|e van Arhiva, Slu`ba depoa, za{tite preuzetih fondova i ostale arhivske gra|e, Slu`ba sre|ivawa
i obrade arhivske gra|e, Slu`ba biblioteke, informisawa i
rada sa istraìva~ima, Slu`ba kulturno-prosvetne delatnosti i
Slu`ba ostalih poslova. Slu`ba spoqnih poslova je iz domena
svoga rada pripremala materijale za sastanke Zbora radnih qudi,
Programskog saveta, Komiteta za op{tenarodnu odbranu i
dru{tvenu samoza{titu. Ona je izvr{ila obilazak registratura
u organizacijama udruènog rada po pozivu i bez poziva u ukupno
45 pisarnica. Odobreno je izlu~ivawe bezvrednog registraturskog
materijala u 12 registratura i tom prilikom je izlu~eno oko 200
du`nih metara bezvrednog materijala. Ivr{ene su konsultacije
i data saglasnost na listama kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa u trideset registratura, uspostavqeni
su pismeni kontakti sa dvadeset registratura i redovno je bio
vr{en prijem stranaka u vezi sa radom u registraturama, izdavawem uverewa i kori{}ewem dokumenata. Ukupno je bilo primqeno
trideset stranaka u vezi sa radom sa registraturama i radi obja{wewa i tuma~ewa pojedinih uputstava i pravila povodom ~uvawa
registraturskog materijala i izdvajawa arhivske gra|e na grupe
R i O i kako da se ta gra|a nejefikasnije sa~uva. Obra|eno je
i sre|eno 15 du`nih metara gra|e kod slede}ih fondova: Sreskog
komiteta Saveza komunista Leskovac, Sreskog odbora Socijalis107
ti~kog saveza radnog naroda Srbije za Leskovac i Tekstilne industrije u Grdelici.

Za ove fondove ura|en je i spisak arhivske gra|e i sumarni
inventar, tako da je mogla biti kori{}ena u nau~no-istraìva~ke
svrhe, kao i op{ti inventar za deset starih fondova koji sadrè
arhivsku gra|u iz XIX veka.
Interesovawe za Istorijski arhiv u Leskovcu je poraslo, pa
su u ovoj godini gra|u i biblioteku koristili i istraìva~i iz
Ni{a, Beograda i Vrawa. Preuzeto je i oko 20 du`nih metara
arhivske gra|e iz fonda Sreskog javnog pravobranila{tva. Vrlo
uspela akcija Arhiva bila je i izlo`ba Arhivska gra|a izvor
za istoriju Leskovca 18771941. godine, koja je organizovana od
9. do 16. decembra 1986. godine. U vezi sa tim, Na{a re~ je zapisala:
Leskova~ki dom Jugoslovenske narodne armije pruìo je
gostoprimstvo Istorijskom arhivu Leskovca da postavi zanimqivu izlo`bu dokumenata i fotografija Arhivska gra|a izvor za
istoriju Leskovca 18771941, koju je pro{log utorka otvorio dr
@ivan Stojkovi}, predsednik OK SSRN Leskovca. On je tom prilikom istakao zna~aj delovawa Istorijskog arhiva Leskovca u
~uvawu i prezentirawu istorijske gra|e, osvrnuv{i se na samu
izlo`bu ocenom o wenom sadràjnom bogatstvu i zanimqivoj postavci.
Izlo`bu su realizovali arhivski radnici Zoran Ceki},
Veroqub Trajkovi}, Gradimir Pavlovi} i Dragica Milovanovi},
a wen vrlo uspeli dizajn i izradu fotografija obavio je Dragan
Milovanovi}. Izlo`bu prati i katalog (glavni i odgovorni urednik Qubomir @ivkovi}, direktor Istorijskog arhiva) u kome su
sadràni svi zna~ajni elementi izlo`be.
Izloèno je vi{e od 200 eksponata od Leskovca za vreme
Turaka, wegovog osloba|awa, razvoja zanatstva i tekstilne industrije, zatim hemijske i drugih, do raznih dokumenata iz svih oblasti ìvota. Zanimqiv je i deo izlo`be Stari Leskovac na
fotografiji. Izlo`ba je tako koncipirana i postavqena da }e
mo}i da se postavqa i u drugim prostorima.
Veliki zamah u razvoju Istorijskog arhiva, preuzimawe nove
arhivske gra|e, wen sme{taj i obrada, nametnuli su ponovo problem prostora, {to je u Izve{taju za 1987. godinu istaknuto na
slede}i na~in: Arhiv ni u 1987. godini nije zadovoqavaju}e re{io
prostorne uslove za rad. U izve{tajima o radu Arhiva u prethodnim godinama o tome je bilo vi{e re~i, pa }e ovom prilikom biti
istaknuti problemi sa kojima se danas suo~ava Arhiv u svom radu.
108
Uslovi rada Arhiva su vrlo te{ki jer nema mogu}nosti za

potpunije i efikasnije obavqawe nekih osnovnih funkcija arhivske slu`be. Prostorije arhiva su male i nedovoqne da prime
ogromnu gra|u sa terena {est op{tina koje Arhiv pokriva svojim
radom. Stara zgrada u kojoj je sme{ten Arhiv je dosta ruinirana,
a sredstva ne postoje za wenu delimi~nu za{titu. Sve instalacije
su dotrajale i izbijaju ~esti kvarovi (prskawe vodovodnih cevi)
i dr. Prostorije su vla`ne i nepodesne za bilo kakvu za{titu
gra|e. Objekat je totalno neza{ti}en jer ograda koja je ranije
pruàla nekakvu za{titu uklowena je od strane nadle`nih organa!
Radni qudi Arhiva ocewuju da je problem prostora u 1987.
godini bio jako izraèn i smatraju da se u 1988. godini mora vi{e
~initi, zajedno sa samoupravnim interesnim zajednicama i drugim
subjektima, da Arhiv dobije boqe uslove za rad i razvoj.
Jedan od uslova za postojawe i rad Arhiva je da ima obezbe|enu opremu za rad. Naàlost, mora se re}i, Arhiv nema ni minimum potrebne opreme za rad.
Zakon o ~uvawu arhivske gra|e nalaè arhivima i obavezu
da retku i vrednu gra|u mikrofilmuju, kako bi je boqe za{titili
i pripremili za lak{e evakuisawe u slu~aju rata i ratne opasnosti. Kako Arhiv ne raspolaè aparatom za mikrofilmovawe
gra|e, prinu|en }e biti da pla}a drugim qudima za poslove koje
treba on stru~no da radi.
Za obavqawe dokumentaciono-informacione delatnosti i
posebno za izvr{avawe stru~no-istraìva~kih poslova, Arhivu
su potrebni aparati i ma{ine, a za sme{taj dokumentacije regali
i stolice, {to je u ovim uslovima rada tako|e nemogu}e obezbediti u ve}oj meri. Smatramo da u izve{taju treba ista}i i to da
je Arhiv jedina organizacija u Srbiji koja koristi otvoreno gorivo za zagrevawe prostorija ugaq.
Da bi Arhiv mogao da obavqa svoju funkciju, predvi|enu
Zakonom, mora da ima i minimum finansijskih sredstava.
Finansirawe delatnosti Arhiva je problem koji, ve} godinama, limitira rad i razvoj Arhiva. Arhiv svojim godi{wim programom planira potrebna sredstva za izvr{avawe svojih poslova
i zadataka ali se, sve ~e{}e, doga|a da nije u mogu}nosti da ih
obezbedi u planiranim i potrebnim iznosima, jo{ mawe da ih realno planira u uslovima stalno rastu}e inflacije. Slobodni smo
da kaèmo da nije re{eno pitawe finansirawa delatnosti Istorijskog arhiva. Procenat finansirawa drugih op{tina je skoro
simboli~an i ta suma ne moè da podmiri ni jednu tre}inu li~nog
dohotka jednog radnika. Nezadovoqavaju}e materijalno stawe u
109
oblasti kulture odrazilo se i na rad Arhiva, tako da je Arhiv u

nemogu}nosti da realizuje neke planirane zadatke.
O ovome je bila obave{tena i leskova~ka javnost tekstom
Treba li nam Arhiv? objavqenom u listu Na{a re~:
Slobodni smo re}i da Istorijski arhiv u Leskovcu ne
ispuwava ni najminimalnije uslove za rad prema Zakonu o za{titi
kulturnih dobara i normativu koji reguli{e pitawe prostora i
opreme. Prostorije gde su sme{teni depoi su vla`ne, bez odre|ene
temperature i ne pruàju nikakve mogu}nosti za trajnije ~uvawe
vredne gra|e. Veliki deo gra|e na terenu propada zbog nedostatka prostora.
Ovo je samo deo dopisa upu}enog svojevremeno nadle`nima,
me|u wima i Samoupravnoj interesnoj zajednici kulture. U tom
dopisu ukazivalo se na neodrìvo stawe u kome se nalazio Istorijski arhiv i na niz drugih nedostataka koje je trebalo efikasno i
konkretno otklawati da bi se stvorili koliko-toliko naormalni uslovi za rad.
U vezi sa ovim direktor Arhiva Qubomir @ivkovi} isti~e:
U datom trenutku to je izgledalo kao zadovoqavaju}e re{ewe
ali se nije razmi{qalo o tome da su prostorije (podrumi) gde su
sme{teni depoi male da prime vrednu gra|u sakupqanu tridesetak godina i da ne mogu da je za{tite od propadawa. Osim toga,
krovna konstrukcija objekta je propala, a instalacije su toliko
stare i dotrajale da svakog trenutka moè da do|e do poàra.
Objekat je ranije imao ogradu koja je koliko-toliko predstavqala
za{titu, ali prilikom gradwe doma zdravqa ograda je uklowena
od strane Kompreda. Svaka na{a intervencija da se ograda
ponovo postavi ostala je bez uspeha, jer navodno urbanisti~ki
to nije predvi|eno. Naizgled banalna stvar, ali moram da kaèm:
nedostatak ograde omogu}ava svakom prolazniku da bez ikave muke
ubaci palidrvce ili opu{ak cigarete kroz prozor, a wih moramo
da otvaramo zbog provetravawa gra|e, da izazove poàr i uni{ti
vrednu gra|u.
Mora da se konstatuje: nisu ispuweni ni najminimalniji
uslovi za rad prema Zakonu o za{titi kulturnih dobara i normativima koji reguli{u pitawa prostora i opreme. Prostorije u
kojima su sme{teni depoi su vla`ne, bez odre|ene temperature i
ne pruàju nikakve mogu}nost i za trajnije ~uvawe vredne gra|e.
Veliki deo gra|e na terenu propada zbog nedostatka prostora.
Mi smo u Arhivu spremni da finansiramo izradu investicionotehni~ke dokumentacije za trajnije re{avawe ovog problema, ali
110
za wenu realizaciju zaista nemamo mogu}nosti tu je pomo} i

angaòvawe {ire dru{tvene zajednice neophodna.
Pogre{no se misli da se na{ rad odvija samo u ovoj zgradi. Mi smo obavezni da obilazimo registrature na terenu, pedesetak takvih obilazaka godi{we nije malo, zatim, obavezni smo da
ono {to je za ~uvawe u samom Istorijskom arhivu obradimo, da
vr{imo i mikrofilmovawe, da stvorimo uslove da se ta gra|a moè
da koristi u nau~ne svrhe. A, eto, opet moram o naizgled banalnoj
sitnici ne{to da kaèm: nemamo sredstava da popravimo tehniku
u fotolaboratoriji. I...{ta daqe da pri~am? Stvorili smo neke
mogu}nosti, biblioteku sa ~itaonicom, za rad istraìva~a i
nau~nih radnika. Ali, to ni blizu nije onome {to bi trebalo da
bude. Mi, na primer, nemamo sredstava za otkup.
Bez obzira na sve to, u 1987. godini obi|eno je 65 registratura. Dodatni zadatak bila je obaveza Arhiva da postupa na osnovu
Uputstva o merama za sklawawe arhivske gra|e i registraturskog
materijala u slu~aju neposredne ratne opasnosti i u ratu, koje je
doneo Republi~ki komitet za kulturu u saradwi sa Republi~kim
sekretarijatom za narodnu odbranu SR Srbije. U vezi sa tim,
odràna su stru~na savetovawa u svih {est op{tina ~ije podru~je
pokriva Arhiv. Istovremeno se radilo i na prikupqawu mati~nih
kwiga, {to je tako|e bilo ure|eno zakonom. U ovoj godini sre|ena
je i arhivski obra|ena gra|a u duìni od 17 metara, posebno
Sreskog komiteta Saveza komunista Leskovac, Sreskog odbora
Socijalisti~kog saveza i Sreskog sindikalnog ve}a. Tako|e, izdato je i 1920 uverewa, {to je bio svojevrstan rekord u ovom delu
posla. Pove}ao se i broj korisnika arhivskog materijala i biblioteke na 37, a povodom pedesetogodi{wice dolaska Josipa Broza
Tita na ~elo Komunisti~ke partije Jugoslavije organizovana je u
Domu Jugoslovenske narodne armije izlo`ba pod nazivom Tito u
Leskovcu, koju je otvorio komandant garnizona u Leskovcu.
Uobi~ajena aktivnost na osnovu usvojenog programa rada
nastavqena je i u 1988. godini. Izvr{en je stru~ni pregled 80 registratura na teritoriji Skup{tine op{tine Leskovac, izlu~eno
oko 150 du`nih metara bezvrednog registraturskog materijala.
Preuzet je znatan broj fondova. Izdato je 460 potvrda i uverewa.
U radu slu`be depoa postignuti su zavidni rezultati. Sre|eno je
i obra|eno 178 kutija arhivske gra|e, obra|eno preko 130 kwiga,
ura|eno 12 istorijskih bele{ki, zatim 13 sumarnih inventara,
klasifikovano 86 kutija arhivske gra|e, izvr{en spoqni opis i
popis unutra{weg sadràja i razvrstavawe u 19 kutija gra|e. Zapo~et je i rad na fondu Vi{e tehni~ke tekstilne {kole i Skup{tine
111
op{tine Leskovac. Arhivisti~ki je sre|eno i obra|eno 11,5 du`nih metara. Bilo je i 17 korisnika arhivske gra|e i biblioteke.
Sa koliko ozbiqnosti i pa`we se Arhiv prilago|avao novonastaloj politi~koj situaciji u zemqi pokazuje i sastanak Zbora
radnih qudi koji je odràn 1. aprila 1988. godine. U skladu sa zakonskim obavezama, tom prilikom je usvojeno 29 dokumenata neophodnih za normalno funkcionisawe u raznim situacijama:
Pravilnik o ratnoj organizaciji i sistematizaciji poslova i
zadataka, Politi~ko-bezbednosne procene sa zakqu~cima za spre~avawe nastajawa i eliminisawe vanrednih prilika, Pravilnik
o narodnoj odbrani Istorijskog arhiva u Leskovcu, [ema ratne
organizacije, Pregled vojnih obveznika koji su raspore|eni u
oruàne snage po osnovu radne obaveze i druge delatnosti u ratu
i stawe popuwenosti, Spisak qudstva raspore|enog po ratnoj
sistematizaciji za vr{ewe radnih obaveza i druge delatnosti u
ratu i stawe popuwenosti. Zatim, Podsetnik za rad rukovodioca
odbrambenih priprema na planu za sprovo|ewe mera pripravnosti, Plan za sprovo|ewe mera pripravnosti, Kwiga evidencije o
prijemu nare|ewa za zavo|ewe mera pripravnosti, Naredba o
zavo|ewu stalnog deùrstva, Pregled deùrnih lica, Uputstvo
za rad deùrnih lica, Naredba o ograni~enom kretawu obveznika
po {emi ratne organizacije qudstva i materijalno tehni~kih
sredstava, Naredba o obustavqawu odlaska u inostranstvo obveznicima po {emi ratne organizacije, Naredba o prekidu kori{}ewa
godi{wih odmora obveznicima po {emi ratne organizacije,
Naredba o vr{ewu tajne mobilizacije, Naredba o isplati jednomese~nog li~nog dohotka radnicima, Naredba o kontroli kretawa
stranaca u krugu radne organizacije, Naredba o zabrani kupoprodaje motornih vozila i materijalno-tehni~kih sredstava raspore|enih u Oruànim snagama, Teritorijalnoj odbrani, Civilnoj
za{titi i drugim organima i organizacijama, Naredba o kori{}ewu telefona po ratnom reìmu veza, Izvodi iz op{teg plana
veza, Organizacija i sprovo|ewe mera bezbednosti i dru{tvene
samoza{tite, Mere i postupci fizi~kog obezbe|ewa, Zadaci i
mere za suprotstavqawe delovawu unutra{weg i spoqa{weg
neprijateqa sa merama za spre~avawe neprijateqske delatnosti,
Mere za{tite tajnih podataka od zna~aja za narodnu odbranu, postupak u slu~aju diverzije i sabotaè, prilozi za sprovo|ewe plana.
Posle sprovedene kompletne procedure i izja{wavawa na
Programskom savetu Arhiva i u organizaciji sindikata, Zbor radnih qudi, ~iji je predsednik bila Radmila Mutavyi}, za inokosnog
poslovodnog organa direktora Arhiva ponovo je, 3. novembra
112
1988. godine, izabrao Qubomira @ivkovi}a, koji je zatim dao i

pismenu izjavu da prihvata Samoupravni sporazum o udruìvawu
radnika, Statut Arhiva i Samoupravni sporazum o radnim odnosima.
U 1989. godini u Arhivu je radilo deset radnika (tri sa visokom stru~nom spremom, dva sa vi{om stru~nom spremom, ~etiri
radnika sa sredwom stru~nom spremom i jedan radnik sa osnovnom
{kolom). Pregled je izvr{en kod 77 registratura, izlu~ivawe u
17 registratura sa preko 90 du`nih metara. Preuzeto je pet registratura organizacija udruènog rada i pet fondova sa oko sto
du`nih metara arhivske gra|e. Kompletan pregled arhivske
gra|e i registraturskog materijala sa sa~iwenim zapisnicima i
konstatacijama o stvarnom stawu izvr{en je u 25 registratura
organizacija udruènog rada. Bilo je i 25 korisnika arhivske
gra|e i bibliote~kog materijala sa oko pedeset ostvarenih istraìva~kih dana. Sre|ena su i obra|ena 23 du`na metra gra|e, izdato je i 390 uverewa i potvrda. Naàlost, oprema za mikrofilmovawe bila je neispravna, tako da nije moglo da se nastavi sa
ovim vrlo ozbiqnim poslom. Radi popularizacije Arhiva,
prire|ena je izlo`ba istorijske gra|e u fabrici Zdravqe pod
nazivom Arhivska gra|a, izvor za istoriju Leskovca 18771987.
Posle ~etvorogodi{weg perioda rada Dru{tva arhivskih radnika ni{kog i ju`nomoravskog regiona, 19861990. godine, podnet je
izve{taj o radu u kome je zakqu~eno da su zadaci Arhiva, uglavnom,
dobro obavqani. Odràno je {est sednica Predsedni{tva i jedna
godi{wa izborna konferencija. Razmatrana su slede}a pitawa:
usagla{avawe stavova oko promene polaznih osnova za raspodelu
li~nih dohodaka, razmatrawe Nacrta odluke Koordinacionog
odbora za samoupravno ure|ivawe odnosa u sticawu i raspodeli
dohotka, razmatrawe predloga programa razvoja i racionalizacije organizacija udruènog rada koje obavqaju delatnost u oblasti
kulture, zatim Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
za{titi kulturnih dobara, finansirawe arhiva Ni{a, Leskovca
i Vrawa i dono{ewe odluke o organizovawu susreta arhivskih
radnika ju`nomoravskog i ni{kog regiona i Republike Makedonije
u manastiru Prohor P~iwski.
Iako su za to imali odgovaraju}e rezultate, radnici Arhiva
su se na Zboru, 5. maja 1989. godine, izjasnili da ne istaknu svoj
predlog za dodelu nagrade Danica Gavrilovi}, {to je zahtevalo
Dru{tvo arhivskih radnika Srbije. Prihva}en je, me|utim, pradlog da se pove}a ~lanarina za ~lanstvo u Dru{tvu i da se 13. maja
organizuje druèwe arhivskih radnika Skopqa, Kumanova, Vrawa,
113
Ni{a i Leskovca u manastiru Prohor P~iwski. Zna~ajna pa`wa

bila je posve}ena i normativima rada za radnike Arhiva. Predloèni normativi bili su prili~no nerealni, pa je prihva}eno da
normativ za arhivskog radnika bude sre|ivawe dve kutije gra|e
nedeqno.
Posle isteka mandata i uspe{nog obavqawa du`nosti predsednika Zbora radnih qudi, 15. septembra 1989. godine ponovo je
na to mesto bila izabrana Radmila Mutavyi}. Na tom sastanku
doneta je i odluka o preuzimawu Slavice Jovanovi} iz Doma kulture mladih na mesto radnika u ra~unovodstvu, dok je sa tog mesta
iz Arhiva preuzet u Dom kulture mladih Jakov Miti}.
U èqi da stvori {to boqu organizaciju rada, direktor
Qubomir @ivkovi} je izrekao sve pohvale utemeqiva~ima arhivske slu`be u Leskovcu, Radmili Mutavyi} i Roksandi Mi~i}, sa
namerom da im obezbedi daqi rad na stru~nim poslovima u samom
Arhivu. Zato je bio prihva}en novi raspored poslova. Radmila
Mutavyi} je preuzela poslove sre|ivawa i organizacije poslova
nesre|ene gra|e u depou, Roksanda Mi~i} sre|ivawa arhivske gra|e
i bibliote~kog materijala, Veroqub Trajkovi} poslove organizovawa i za{tite arhivske gra|e van Arhiva, kao i Gradimir Pavlovi}, s tim {to je on preuzeo i poslove rukovaoca vojnih pitawa,
i Predrag Tasi} je preuzeo poslove sre|ivawa arhivske gra|e i
izdavawa uverewa. Na tom sastanku Zbora izabrane su i komisije: Disciplinska, koju su ~inili Veroqub Trajkovi}, Roksanda
Mi~i} i Gradimir Pavlovi}, Komisija za rad i radne odnose, u
sastavu Radmila Mutavyi}, Zoran Ceki} i Slavica Jovanovi}, i
Samoupravna radni~ka kontrola, koju su ~inili Predrag Tasi},
Dragica Milovanovi} i Qubica Ni{ki}.
Kako se o~ekivala promena u finansirawu dru{tvenih delatnosti, pa prema tome i arhivske slu`be, preko op{tinskih i
me|uop{tinskih fondova, preduzete su mere da se to spremno
do~eka. U prvom redu, uvedeni su kriterijumi, umesto dotada{weg
metoda procenata. Zakqu~eno je da se arhivskim radnicima sa
fakultetskom spremom omogu}i daqe stru~no usavr{avawe i
wihovo afirmisawe u obavqawu arhivskih poslova. Nastojalo se
i da se izmeni dotada{wa praksa strogo stale{kih organizacija,
{to se odnosilo i na arhivsku slu`bu, i da se u dru{tva arhivskih
radnika mogu u~lawivati i radnici pisarnica iz vode}ih operativnih registratura. Bilo je predvi|eno i odràvawe zajedni~kih
sednica, jednom godi{we, stru~nih ve}a na kojima bi se razmewivala iskustva iz rada. Isto je vaìlo i za pitawa op{tenarodne
odbrane i dru{tvene samoza{ite, pogotovu zbog sve zao{trenije
114
politi~ke situacije u zemqi. Planirano je i organizovawe arhivskih fondova koji bi imali svojstvo spomenika kulture i
obavezno mikrofilmovawe odre|ene arhivske gra|e. U tom smislu, radnici Arhiva u Leskovcu su u 1990. godini izvr{ili uvid u
35 registratura i dali stru~na uputstva za za{titu gra|e u slu~aju
ratne opasnosti. Napredovalo se i u preuzimawu arhivske gra|e,
tako da su tokom ove godine preuzeta ~etiri fonda sa 250 du`nih
metara, a na kori{}ewe je iz ve} postoje}ih fondova izdato 40
fascikli, odnosno pedeset du`nih metara gra|e. Tako|e, sre|eno
je i obra|eno trideset du`nih metara gra|e sa podru~ja leskova~kog kraja. Obra|ena gra|a je bila sme{tena u pedeset kutija
ili sto fascikli. Iz sedam fondova izlu~eno je oko trideset
du`nih metara bezvrednog registraturskog materijala. Bibliote~ki materijal je koristilo 16 lica. Izdato je i 297 uverewa i
potvrda.
U ovom periodu zapo~eli su i ozbiqniji razgovori o pitawu
uvo|ewa informatike u kulturi, o ~emu su raspravqali ~lanovi
Sekretarijata Sekcije za obrazovawe, nauku i kulturu pri Op{tinskoj konferenciji Socijalisti~kog saveza op{tine Leskovac
u prisustvu predstavnika LERC-a (Leskova~kog ra~unarskog
centra). [to se ti~e Istorijskog arhiva, Narodnog muzeja i
Narodne biblioteke, zakqu~eno je: Te tri kulturne ustanove po
svojoj osnovnoj aktivnosti, po svojoj biti, ne mogu vi{e da egzistiraju zatvorene u svoje op{tinske ili me|uop{tinske me|e, ve}
ukqu~ivawem u informati~ki sistem da omogu}avaju svojim
korisnicima usluga da im budu dostupne kwige, materijali i
podaci sa jugoslovenskog, pa i {ireg, evropskog i svetskog prostora. Banke podataka su stvarnost, ali za ovu sredinu, osim nekih
iznimaka u radnim organizacijama privrede, jo{ uvek je to ne{to
{to se prièqkuje.
U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i u okviru dugoro~nog programa rada arhivske delatnosti, konzervator Arhiva
Srbije, Radmila Petrovi}, obi{la je 16. maja 1990. godine Istorijski arhiv u Leskovcu i u izve{taju zakqu~ila da stawe u depoima
Istorijskog arhiva u Leskovcu, naro~ito brzina kojom se ono
pogor{ava, zahteva trajno re{ewe wegovog sme{taja preseqewem
u novu zgradu, zatim da je neophodno periodi~no vr{iti dezinfekciju gra|e i prostora, da gra|u u sve`wevima treba prepakovati, nabaviti specijalne metalne ormane i hidrometre, prefarbati prozorska stakla i otpo~eti sa povezivawem novina i periodi~nih publikacija na novinskom papiru.
Sredinom 1990. godine uveliko se raspravqalo o na~inu finansirawa ustanova u kulturi, povodom ~ega je odràna i zajed115
ni~ka sednica Predsedni{tva Kulturno-prosvetne zajednice i

Sekretarijata Sekcije za obrazovawe, nauku i kulturu Op{tinske
konferencije Socijalisti~kog saveza Leskovac, a zatim i na
posebnom sastanku Op{tinskog fonda za finansirawe kulture.
Razgovaralo se o dokumentima koji su kasnije prezentovani Skup{tini op{tine Leskovac. Ukazivano je na potrebu maksimalnog
kori{}ewa unutra{wih potencijala u organizacijama kulture i
racionalno poslovawe, {to, me|utim, nije u svakoj prilici i
restrikcija. Posebno je bio potenciran slu~aj Istorijskog arhiva, koji je me|uop{tinska institucija, ali finansirawe, uglavnom,
pada na teret leskova~ke op{tine. U vezi sa ovim problemom i
drugim pitawima iz rada Arhiva Na{a re~ je sredinom ove godine pisala:
Zgrada u kojoj je sme{ten Istorijski arhiv je stara i ruinirana, svojevremeno adaptirana za ove potrebe, sada ve} zagu{ena
prostora vi{e nema ni za santimetar nove arhivske gra|e. A
pristiè ne samo iz Leskovca ve} i pet ostalih op{tina. Gde
smestiti i obraditi gra|u Saveza komunista i Socijalisti~kog
saveza posle wihovog ujediwewa u novu Partiju? To je samo deo
zakonskih obaveza, zna~i onoga {to, po sili zakona, mora da se
radi, ina~e sankcije su rigorozne.
Novi prostor mora da se traì namenski da se osposobi.
Sada{wa zgrada koja ima vlagu, dotrajale instalacije, ~ak je i
ograda uklowena koja je predstavqala kakvu-takvu za{titu nije
za ove svrhe. To je vidqivo i golim okom laika. Posebna pri~a je
i nedostatak opreme, da se i ne govori o modernoj arhivskoj
tehnologiji. Da li se ovi problemi treba da re{avaju samo u
Leskovcu? Drugim re~ima: treba li ve} jednom ra{~istiti dilemu oko statusa Istorijskog arhiva? Ako je leskova~ki, onda }e
biti samo to. I Leskovac }e sam da re{ava to. Ukoliko je me|uop{tinski, onda ostale op{tine ne mogu sitnom parom (pa,
vidqivo je, ni wom to ne ~ine) da izbegavaju ukqu~ivawe u zajedni~ko re{avawe i prostora, i kadrova i opreme.
Nedavno je, na pitawe Op{tinskog fonda za kulturu Leskovca, Zbor radnih qudi Istorijskog arhiva odgovorio, u vezi sa
mogu}om racionalizacijom i smawivawem broja zaposlenih:
Radni qudi Arhiva smatraju da je za vo|ewe kadrovske politike
zna~ajno postojawe odgovaraju}ih normativa i standarda. Bez wih
oteàn je rad na planirawu i na vo|ewu kadrovske politike
kako u Arhivu tako i drugim organizacijama u kulturi. Na osnovu
normativa, svaki me|uo{tinski arhiv sa delatno{}u na teritoriji tri do {est op{tina treba da ima trinaest radnika, od
116
{est do deset op{tina 16 radnika, i tako daqe. Kako Istorijski

arhiv u Leskovcu svojim radom pokriva teritorije {est op{tina
a ima samo 10 radnika, umesto 13, radnici Arhiva smatraju da su
svoj prilog racionalizaciji i ekonomskoj stabilizaciji dali jo{
i ranije...
Arhiv nije samo kultura, isti~e Qubomir @ivkovi}, ve}
i nauka, privreda i dràva (u domenu ~uvawa arhivske gra|e, u
smislu i informacije i prou~avawa), pa se zato ne moè sve da
svodi na razumevawe ili nerazumevawe pojedinaca i dru{tvenih
struktura. Wegovo delovawe je zakonska obaveznost pa se tako
moramo da pona{amo i mi koji radimo u Arhivu i sredina u kojoj
i za koju radimo. Na{ Arhiv nema ni minimum potrebne opreme
za rad (laboratorija za mikrofilmovawe, kseroksirawe i
prekopirawe), kutije, fascikle... O prostoru i zgradi je ve} bilo
re~i. Drugog izlaza nema ve} da se do 2000. godine ovaj Gordijev
~vor razre{i obezbe|ivawem namenskog prostora, na normativnim postavkama i modernoj arhivskoj tehnologiji. Delatnost
Arhiva odre|ena je Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom o
dru{tvenim delatnostima, jasno i precizno. Praksa pokazuje ne{to drugo. Vreme je da se po~ne sa dugoro~nim re{avawem statusa
ne samo Istorijskog arhiva ve} i drugih organizacija u kulturi.
Ovog puta nisu u leskova~kom Istorijskom arhivu govorili
i o malim platama, uslovima u kojima rade, preoptere}enosti i
nemogu}nosti da normalno obavqaju svoje poslove. Prvo i jedino
im je: stvoriti uslove za efikasniji rad arhiva. Sve ostalo, kaù,
dolazi neminovno jedno za drugim.
Tokom 1990. godine odnosi u kolektivu Arhiva su se znatno
pogor{ali. Zapo~eo je sukob koji je remetio i sam proces rada.
Povod za o{trije razra~unavawe bilo je raspisivawe oglasa za
prijem jednog radnika za arhivskog pomo}nika daktilografa, za
koje je bila predvi|ena zavr{ena gimnazija, ali je kasnije dodato
i sredwa ekonomska {kola. Za ovo radno mesto konkurisao je i
sin direktora Qubomira @ivkovi}a. Ve} zapo~eti sukob izme|u
slu`be ra~unovodstva i direktora nastavqen je i zbog rada Komisije za prijem radnika. Tim povodom je 1. novembra 1990. godine
odràna sednica Zbora radnika, ~iji je predsednik bio Veroqub
Trajkovi}. U dugoj i iscrpquju}oj diskusiji iznete su primedbe
na rad direktora i wegov poku{aj da se me{a u rad Komisije. A
neposredan povod za obra~un je bio neuobi~ajen: ko }e uputiti
odgovor kandidatima, direktor ili Komisija. Kako je dugogodi{wi
radnik Arhiva Radmila Mutavyi} oti{la u penziju, Komisija je
odlu~ila da na to mesto primi wenog sina. Istovremeno je kan117
didat bila i supruga predsednika Zbora Veroquba Trajkovi}a,

tako da je situacija bila jo{ sloènija. Zbor je protekao u neprijatnoj atmosferi i sa dosta nekorektnih optu`bi i uvredqivih
re~i, a da bi sve bilo provereno u pona{awu direktora i odnosu
prema Komisiji, formirana je posebna komisija koja je to trebalo da utvrdi. Zbog ovakvog ishoda Zbora, a i pretwi radnicima
koje je izrekao direktor, {est ~lanova kolektiva: Slavica Jovanovi}, Dragica Milovanovi}, Roksanda Mi~i}, Gradimir Pavlovi}, Veroqub Trajkovi} i Qubica Ni{ki}, nekoliko dana kasnije, potpisali su inicijativu za pokretawe postupka za razre{ewe direktora. U woj su navedeni slede}i razlozi:
Neosnovano je odbijao da izvr{i odluke Zbora radnika,
svojim nepravilnim radom nije praduzeo mere da se spre~i povreda dru{tvene svojine, odnosno zbog te nepravilnosti nastupila je
{teta prilikom adaptacije Istorijskog arhiva, svojim postupcima
onemogu}avao je ostvarivawe samoupravnih prava radnika (pravo
na odmor, putne tro{kove, topli obrok i dodeqivawe nagrade za
deset godina rada), da je od wegovog dolaska do{lo do naru{avawa
me|uqudskih odnosa i omalovaàvawe li~nosti radnika. Zato
su pokreta~i inicijative smatrali da poslovi koji su mu povereni
prevazilaze wegove sposobnosti i da se to nepovoqno odraàva
na vr{ewe poslovodne funkcije, obavqawe poslova i na odnose u
Arhivu. Zamereno mu je i {to nije preduzimao mere da se na vreme
uskla|uju samoupravna op{ta akta sa zakonskim propisima
(Pravilnik o radu i radnim odnosima, Pravilnik o izdavawu uverewa i druga). I posle toga nije se dugo ~ekalo. Ve} 5. novembra
1990. godine odràn je sastanak Zbora radnika sa jednom ta~kom
dnevnog reda: Pokretawe inicijative za razre{ewe direktora
Istorijskog arhiva u Leskovcu Qubomira @ivkovi}a. Posle
duge diskusije, odluka o pokretawu inicijative je prihva}ena
ve}inom glasova ~lanova Zbora. Formirana je i Komisija u ~iji
sastav su u{la i dva predstavnika Izvr{nog odbora organizacije Sindikata za ocenu pokrenute inicijative. Iako su radnici
Arhiva o~ekivali da problem treba da se re{ava u okviru kolektiva, do kona~nih zakqu~aka, ipak je sve prodrlo u javnost, nakon
objavqivawa teksta Kulturna ra{omonijada u listu Na{a re~,
koji je usledio posle razgovora direktora sa novinarom. Revoltirani ovakvim istupom direktora, radnici Arhiva su krajem novembra 1990. godine, na Zboru, razmatrali ~lanak i ponovili svoje
stavove u odnosu na direktora. Zakqu~ak je bio da se napi{e odgovor na tako nekorektno pisawe novinara.
118
Zakqu~ci Zbora radnika upu}eni su Izvr{nom savetu

Skup{tine op{tine koji je, 13. decembra 1990. godine, formirao
radnu grupu u sastavu Ran|el Petkovi}, Dobrivoje Pe{i} i Bo{ko
Boìlovi} da sa~ini izve{taj o stawu u Istorijskom arhivu.
Posle upoznavawa sa kompletnim materijalom i razgovora sa
direktorom Arhiva, radna grupa je konstatovala da kolektiv nije
bio zadovoqan stepenom aktivnosti direktora pri obezbe|ivawu
sredstava za delatnost ove ustanove, da su zbog zakasnele uplate
izvo|a~u pri adaptaciji zgrade 1989. godine radovi izvedeni nekvalitetno, da su putni tro{kovi i topli obrok ispla}ivani sa
znatnim zaka{wewem zbog nedostatka sredstava, ali i da je Statut
ipak usagla{en sa novim zakonskim propisima. Radna grupa je
ocenila da su u radnoj zajednici Arhiva u znatnoj meri poreme}eni
me|uqudski odnosi i da je polarizacija izvr{ena tako da je na
jednoj strani direktor, a na drugoj gotovo ceo kolektiv. To stawe
je bilo vidno ispoqeno nakon raspisivawa konkursa za popunu
upra`wenog radnog mesta arhivskog pomo}nika. Zato je Radna
grupa donela slede}i zakqu~ak: Polaze}i od ocene stawa u me|uqudskim odnosima nastalim u Istorijskom arhivu u Leskovcu,
Radna grupa predlaè da se odobri sprovo|ewe inicijative Zbora
radnih qudi za smewivawe direktora Istorijskog arhiva pre
isteka vremena na koje je biran, u skladu sa predvi|enim propisima i propisanim postupkom.
U Izve{taju o finansijskom poslovawu za 1990. godinu,
izme|u ostaloga, navedeno je i da nije bilo zalagawa da se obezbedi
20% sredstava od op{tina, sem Leskovca, koje opsluùje Arhiv,
jer se uglavnom, kontaktiralo putem dopisa, a ne obilaskom i
direktnim kontaktima. Najvi{e su se za ovaj posao angaòvali
referenti Spoqne slu`be, koji su uspeli da obezbede preko sto
hiqada dinara.
Odnosi u kolektivu po~etkom 1991. godine dostigli su vrhunac zategnutosti, {to je rezultiralo zakazivawem Zbora radnika, 24. januara 1991. godine, kada se ponovo iscrpno diskutovalo o
statusu direktora, jer su na snagu stupili novi zakonski propisi,
pa je bilo potrebno iznova registrovati Arhiv, ovom prilikom
kao ustanovu. Kad je Okru`nom privrednom sudu u Leskovcu bio
upu}en zahtev za registraciju, dobijen je odgovar da je potrebno
dostaviti i ime vr{ioca du`nosti direktora. Zato je na Zboru
predloèno da Qubomir @ivkovi} bude imenovan za vr{ioca
du`nosti, {to on nije prihvatio jer je tvrdio da mu jo{ traje mandat direktora. Tada je Zbor radnika doneo odluku da za vr{ioca
du`nosti direktora imenuje Veroquba Trajkovi}a, predsednika
119
Zbora radnika. Ta nova situacija uslovila je da se za predsednika

Zbora izabere Gradimir Pavlovi}, a @ivkovi} je bio raspore|en
na poslove i zadatke arhiviste u prijemnom depou. Nezadovoqan
ovakvim ishodom, @ivkovi} se marta obratio Osnovnom sudu udruènog rada u Vrawu, sa zahtevom da se re{ewe koje je dobio
stavi van snage i da se on vrati na mesto direktora. Arhiv je istom
sudu dostavio odgovar na ovaj zahtev. Sud je odbio zahtev @ivkovi}a.
Stawe u kolektivu nije se mnogo promenilo posle ovakvih
doga|aja, {to je dovelo da toga da se tek 1. oktobra raspi{e konkurs
za izbor direktora ustanove. Mesec dana kasnije, 4. novembra 1991.
godine, za direktora je izabran Veroqub Trajkovi}. Ra~unaju}i
na podr{ku kolektiva, on je sa puno energije krenuo u izvr{avawe
programa, uz nastojawe da se do tada ispoqene slabosti elimini{u.
120
Posledwa decenija dvadesetog veka
Po~etkom 1991. godine u Arhivu su radili: Veroqub Trajkovi}, Zoran Ceki} i Qubomir @ivkovi}, kao arhivisti sa visokom
stru~nom spremom, Predrag Tasi}, kao arhivista sa vi{om stru~nom spremom, Rosanda Mi~i}, Gradimir Pavlovi}, Dragica Milovanovi} i Neboj{a Mutavyi}, kao referenti sa sredwom stru~nom
spremom, Slavica Jovanovi}, {ef ra~unovodstva, sa sredwom
stru~nom spremom i Qubica Ni{ki}, pomo}ni radnik, sa niòm
stru~nom spremom.
Bez obzira na to {to je za 1991. godinu bilo planirano da se
obi|e 120 registratura, obi|ene su 92, u 13 je izvr{eno izlu~ivawe
bezvrednog materijala, data je saglasnost na 74 liste kategorija
registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa i preuzeto je 160
du`nih metara registraturskog materijala. Tokom godine preuzeti
su slede}i fondovi: Me|uop{tinske konferencije Saveza komunista, Socijalisti~kog saveza radnog naroda, Saveza sindikata i
Saveza socijalisti~ke omladine Leskovac, Narodnog odbora op{tina Grdelica i Vu~je, Op{tinskog komiteta Saveza komunista i
Op{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza Vlasotince.
Ostala gra|a nije mogla biti preuzeta zbog nedostatka prostora.
Radilo se i na sre|ivawu i obradi arhivske gra|e Sreskog
komiteta Saveza komunista Leskovac (stavqawe u fascikle, kucawe i lepqewe etiketa na kutijama i odlagawe kutija u depo). Ovaj
fond je imao 233 kutije, odnosno 466 fascikli sa otkucanim spiskom arhivske gra|e. Zatim na fondu Op{tinskog komiteta Saveza
komunista Leskovac (folijacija, pe~atirawe, fascikulacija,
popisivawe kutija sre|ene gra|e, etiketirawe sa rednim brojem
i godinom i odlagawe kutija u depoe). Ovaj fond je imao 118 kutija, odnosno 246 fascikli sa otkucanim spiskovima arhivske gra|e.
Daqe, Me|uop{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza ju`nomoravskog regiona, sa 240 fascikli sa otkucanim spiskovima
registraturske gra|e, Op{tinskog komiteta Saveza socijalisti~ke omladine i Samoupravne interesne zajednice obrazovawa u
Leskovcu. Bili su sre|eni i obra|eni i Narodni odbor op{tine
121
Leskovac i Vi{a me{ovita gimnazija u Leskovcu. Arhivsku gra|u

je koristilo 14 istraìva~a sa preko {ezdeset istraìva~kih
dana iz deset fondova, odnosno dvadeset kutija i ~etrdeset fascikli. Izdato je 250 uverewa i potvrda.
U ovoj godini postojale su: Slu`ba za{tite arhivske gra|e
van Arhiva, Slu`ba depoa i fotolaboratorije, Slu`ba sre|ivawa
gra|e, Informativno-propagandna slu`ba i Op{ta slu`ba.
I pored ovako uspe{nog rada, osnovni problem u funkcionisawu Arhiva bio je i daqe sme{taj. U vezi sa tim, Na{a re~ je
pisala:
Gra|a u leskova~kom Istorijskom arhivu je bez za{tite.
Ne zato {to qudi koji rade u ovoj ustanovi ne rade svoj posao
kako treba, ve} zato {to zgrada, iako nenamenska, adaptirana ali
ne dovoqno efikasno i stru~no, toliko ve} ima falinki da je
jedino re{ewe preseqewe. O tome jo{ jula pro{le godine Arhiv
Srbije izve{tava ovda{wu ustanovu. Na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, Arhiv Srbije obilazi regionalne i op{tinske arhive
u Republici i tako pruà stru~nu pomo}, rade}i na za{titi
arhivske gra|e. Wihov stru~wak, konzervator Mirhana Daji}, u
svom izve{taju upozorava da su sme{tajni uslovi Istorijskog
arhiva u Leskovcu alarmantni. Detaqno i stru~no, ona ukazuje
na sve nedostatke, upozoravaju}i ne samo da vlaga prodire i da su
zidovi napukli, ve} i da prostor ne dozvoqava ni minimalne uslove
za bezbedno ~uvawe gra|e. Tako|e, nema uslova ni za prihvatawe
novih materijala. U zakqu~ku je vrlo precizna: Stawe u depoima
Istorijskog arhiva u Leskovcu, naro~ito brzina kojom se ono
pogor{ava, upu}uje na samo jedno ozbiqno re{ewe za trajno i bezbedno ~uvawe arhivske gra|e ({to jeste osnovna funkcija svakog
arhiva): PRESEQEWE U NOVU ZGRADU.
Oktobra pro{le godine i inspekcijski organi leskova~ke
op{tine do{li su do istog zakqu~ka: rad u ovom objektu je riskantan! Ustanovili su sve mawkavosti koje i stru~wak Arhiva Srbije kada je re~ o napuklim zidovima, proki{wavawu i sli~no.
Na sednici Sku{tine op{tine, kada je razmatran izve{taj
o delovawu kulturnih ustanova u pro{loj godini, to pitawe je
potencirano. Ukazivano je na potrebu preseqewa u druge zgrade
~ijom bi adaptacijom bilo utro{eno mawe sredstava od sanacije
sada{weg objekta, a istovremeno bi zgrade bile u kulturnoj funkciji i sa~uvane kao spomenici kulture (radi se o objektima koji
imaju odre|enu arhitektonsku vrednost) Naravno, Arhiv bi bio
sme{ten u jednoj od wih. Takva re{ewa spomiwu i u programu
122
aktivnosti za obeleàvawe 600. godine postojawa Leskovca, koja

treba da se obeleì 1995. godine.
Dono{ewem Zakona o finansirawu kulture arhivi u Srbiji
do{li su u nezavidnu situaciju, jer su morali da obezbe|uju sredstva od op{tina ~iju teritoriju svojim radom pokrivaju. To je
dovelo do velikih te{ko}a prilikom ugovarawa sredstava sa
mawim op{tinama, van sedi{ta arhiva, pa se doga|alo da sredstva, uglavnom, obezbe|uje op{tina u kojoj se i nalazi arhiv. Suo~en
sa ovako te{kim problemom, direktor Istorijskog arhiva u
Vrawu Milan Jovanovi} obratio se februara 1992. godine Arhivu
u Leskovcu sa molbom da mu se dostave podaci o tome da li je
odluku o osnivawu Arhiva donela samo mati~na op{tina u kojoj
se ustanova nalazi ili i druge op{tine koje Arhiv opsluùje, kao
i da li se sredstva za finansirawe Arhiva obezbe|uju iskqu~ivo
iz buyeta mati~ne op{tine ili je prona|eno i neko drugo re{ewe.
Ovakva situacija uticala je na iznalaèwe mogu}nosti da leskova~ka op{tina obezbe|uje iz buyeta najve}i deo sredstava za
finansirawe delatnosti Arhiva, ali je novi direktor uspevao da
deo sredstava dobije i iz ostalih op{tina i izvora, tako da se
materijalna situacija znatno popravila. To potvr|uje i finansijski izve{taj o poslovawu za prvih {est meseci 1991. godine u
kome se navodi: Posle duèg perioda sklopqeni su povoqni
ugovori, a nije se i{lo po principu koliko se prihodovalo za
pro{lu godinu pa da se na to doda procenat rasta tro{kova potro{we, {to se jedno vreme ustalilo u praksi i takvo se stawe tolerisalo i nije se preduzimalo ni{ta da se to ispravi, o ~emu se
~esto diskutovalo prilikom usvajawa finansijskih izve{taja.
Sklapawem ugovora o finansirawu Istorijskog arhiva od ostalih korisnika, poboq{ano je finansirawe.
Me|utim, bez obzira na ovakvo stawe, ubrzo se pokazalo da
ni promena direktora nije popravila naru{ene me|uqudske odnose
u Arhivu. Nastojawe Trajkovi}a da zavede poja~anu disciplinu u
radu, èqa da postiè {to boqe rezultate i ~iwenica da je
poboq{ao finansijsku situaciju, nisu bili dovoqni razlozi da
ve}i deo kolektiva, koji ga je podrào, bude zadovoqan. Tome nije
doprinelo ~ak ni to {to je primqen radnik za koga se odlu~ila
Konkursna komisija.
Povod za nove sukobe bila je odluka direktora, 15. juna 1992.
godine, da iz Tekstilne industrije Grdelica preuzme Marinu Kuli},
diplomiranog sociologa, i {to ju je odmah uputio u Beograd na
stru~no usavr{avawe. Primedba je usledila posle tvrdwe da direktor nije imao pravo da preuzima radnika bez prethodne saglas123
nosti Upravnog odbora. Tim povodom se, po~etkom avgusta 1992.

godine, Slavica Jovanovi} obratila Republi~koj inspekciji
Slu`bi za pruàwe pravne pomo}i, i Inspekciji rada Skup{tine
op{tine Leskovac. Slede}i razlog za sukob bilo je tuma~ewe i
primena Zakona o invalidskom i penzijskom osigurawu, u delu
koji se odnosio na uposlenice sa troje dece, u vezi sa wihovim
pravima. Zatim je usledio sukob oko odre|ivawa godi{wih odmora i dodatnih dana koje je imao pravo da odobri direktor, na
osnovu odre|enih kriterijuma. I opet su usledila pisma raznim
institucijama za obja{wewe ovih pitawa. Zbog svega toga ponovo
je na Zboru radnika glavna ta~ka dnevnog reda bila Razmatrawe
nastalih problema i naru{enih me|uqudskih odnosa. Dominirala
su pitawa koja su i dovela do novog sukoba. Zbor je protekao u
nekorektnim me|usobnim optuìvawima, a na|ena su polovi~na i
kompromisna re{ewa, {to ni iz daleka nije popravilo stawe.
Ve} nekoliko dana kasnije usledio je inspekcijski pregled predstavnika Poslovne jedinice Jablani~kog okruga za period od 11.
avgusta 1991. do 13. avgusta 1992. godine. Konstatovano je da Marina
Kuli} ispuwava uslove za radno mesto na koje je raspore|ena
preuzimawem i na kraju je zakqu~eno: U ustanovi, u periodu za
koji je vr{en nadzor nije pokretan ni vo|en disciplinski postupak ni u jednom slu~aju, nisu dono{ene odluke o prestanku radnog
odnosa radnicima, nije zakqu~en nijedan ugovor za obavqawe
privremenih ili povremenih poslova, angaòvana su samo dva
omladinca za rad na preno{ewu arhivske gra|e, preko Omladinske
zadruge Leskovac. Tako su novonastali sukobi delimi~no bili
smireni, ali je nezadovoqstvo jednog dela radnika i daqe ostalo.
To nije omelo direktora da uporno nastavi sa obezbe|ivawem
sredstava, pored redovnih i za revitalizaciju zgrade Arhiva. Iz
buyeta Republike Srbije Arhiv je dobio tri miliona dinara za
adaptaciju nove zgrade koja je data Arhivu, ali je sredstva oro~io
kod Zdravqe-banke u Leskovcu, kako bi se spre~ilo wihovo obezvre|ivawe zbog zapo~ete inflacije.
Krajem februara 1992. godine odràn je i sastanak Upravnog
odbora na kome je usvojen Statut Istorijskog arhiva, zatim, Pravilnik o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih
mesta. Zakqu~eno je da radnici sa sredwom stru~nom spremom
koji rade na radnim mestima za koje je potrebna vi{a stru~na
sprema, kada to potrebe zahtevaju, budu raspore|eni na radna mesta
koja odgovaraju stepenu wihove stru~ne spreme.
U ovoj godini je bio prema{en broj obilazaka registratura,
umesto planiranih 100, obi|ena je 131, ali je umesto planiranih
124
dvadeset izlu~ivawe materijala bilo odobreno kod deset registratura u koli~ini od 835 du`nih metara i data je 31 saglasnost
na liste kategorija registraturskog materijala. Preuzeto je 150
du`nih metara arhivske gra|e, koliko je bilo i planirano. U 1992.
godini preuzeti su fondovi: Gra|evinskog preduze}a Hisar,
Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945.
godine, Ju`nomoravske me|uop{tinske regionalne zajednice,
Dru{tvenog pravobranioca samoupravqawa, Skup{tine Ju`nomoravske regionalne me|uop{tinske zajednice, Osnovne zajednice
nauke Ju`nomoravskog regiona. Ra|eno je na sre|ivawu slede}ih
fondova: Dru{tvenog pravobranioca samoupravqawa Leskovac
19761991. godine (klasifikacija i sistematizacija gra|e, odlagawe u kutije i fascikle u depoima), sa tri kutije i osam fascikli, Sreskog sindikalnog ve}a 19561967. godine, sa {est kutija i 16 fascikli, Vi{e tehni~ke tekstilne {kole 19761983.
godine, sa osam kutija i 16 fascikli, Gra|evinskog preduze}a Hisar u Leskovcu, sa 78 fascikli i ~etiri registrature, Op{tinskog suda u Leskovcu, gde je ra|eno grubo sre|ivawe gra|e, koja je
potom vra}ena sudu; i najzad, na Okru`nom naradnooslobodila~kom odboru Leskovac i na otvarawu nove kwige ulaznog inventara
i upisivawe materijala. Ni u ovoj godini nije radila laboratorija za mikrofilmovawe gra|e, zbog neispravnosti aparata i
nedostatka kvalifikovanog kadra za ove poslove. U Arhivu je radilo deset istraìva~a sa preko dvadeset istraìva~kih dana, a
kori{}eno je deset fondova sa dvadeset kutija i ~etrdeset fascikli. Izdato je i 167 uverewa i potvrda.
U nastojawu da se kona~no dobije adekvatan prostor za sme{taj Arhiva, uz veliko zalagawe radnika i direktora, Skup{tina
op{tine je, na osnovu Zakona o prometu nepokretnosti i Statuta
op{tine, 2. marta 1993. godine donela zakqu~ak kojim se dozvoqava prenos prava trajnog kori{}ewa na poslovnoj zgradi kojom
raspolaè op{tina Leskovac u povr{ini od 397 metara kvadratnih, koja se kod Geodetske uprave vodila na ime korisnika Samoupravne interesne zajednice kulture. Nakon toga je, 21. maja 1993.
godine, zakqu~en ugovor izme|u Arhiva i Skup{tine opp{tine
Leskovac o prenosu prava kori{}ewa pomenute nepokretnosti, a
upis u Slu`bu za katastar je obavqen avgusta iste godine.
U 1993. godini Arhiv je bio finansiran jednim delom iz
buyeta Republike Srbije, preko Ministarstva kulture, a delom
iz buyeta op{tina ~ije podru~je pokriva. Arhiv je ostvarivao i
sopstvene prihode pregledavawam registratura na terenu. Me|utim, upozoravano je da je ovakav na~in finansirawa neadekvatan
125
i predlagano je da se na|u mogu}nosti da se ove institucije

finansiraju iz jednog izvora. Iako je u ovom periodu u Arhivu bilo
zaposleno 11 radnika, obim poslova je zahtevao ve}i broj qudi,
kako bi se obavili svi predvi|eni poslovi. Na za{titi arhivske
gra|e van Arhiva radila su dva radnika, na sre|ivawu i obradi
gra|e pet, na obradi i kori{}ewu jedan i na ostalim poslovima
tri radnika. I pored veoma te{ke finansijske situacije, zbog
enormne hiperinflacije, uspe{no je obavqen pregled 154 registrature, i to 110 po predvi|enom programu rada; 13 po pozivu i 31
po drugi put. Istovremeno, Spoqna slu`ba Arhiva u ovoj godini
izvr{ila je izlu~ivawe u 16 registratura sa ukupno 984 du`na
metra gra|e. Preuzimawe gra|e je obavqeno u dve registrature i
odobreno je 46 listi kategorija registraturskog materijala sa
rokovima ~uvawa.
Ve} do kraja ove godine u depoima Arhiva nalazilo se 288
fondova, od ~ega sa teritorije Skup{tine op{tine Leskovac 146,
Medve|e deset, Lebana 37, Bojnika 46, Vlasotinca 32 i Crne Trave
17. Interesantno je da je ostalo nesre|eno samo deset fondova.
Tokom ove godine sre|en je i obra|en 21 fond sa oko sto du`nih
metara gra|e. Ohrabruju}i podatak bio je da je Arhiv imao 224
korisnika usluga, od ~ega 14 istraìva~a, sa oko trideset istraìva~kih dana. Kori{}eno je osam fondova, odnosno dvadeset
kutija i ~etrdeset fascikli. Izdato je i 210 uverewa i potvrda.
U okviru kulturno-prosvetne i propagandne aktivnosti Arhiv je
organizovao ~etiri predavawa sa tematikom iz oblasti svoga
rada, sara|ivao je sa {tampom i radiom. Objavqeno je osam ~lanaka
u {tampi i realizovano pet gostovawa na radiju, od ~ega tri puta
u emisiji Otvoreni mikrofon i po jednom u emisijama Dobro
ti ve~e, Srbijo i Porodi~ni krug.
Skup{tina op{tine Leskovac je 15. oktobra 1993. godine
donela Re{ewe o imenovawu direktora Istorijskog arhiva u
Leskovcu Veroquba Trajkovi}a. Me|utim, ve} po~etkom 1994. godine do{lo je do promene u rukovo|ewu Arhivom. Veroqub Trajkovi}
je preuzeo du`nost direktora u Narodnom muzeju u Leskovcu, a za
direktora Arhiva izabran je Neboj{a Ivanovi}, diplomirani
sociolog.
Povodom primene Zakona o kulturnim dobrima i programa
nadzora u oblasti za{tite kulturnih dobara, ovla{}ena lica
Ministarstva kulture Republike Srbije, Bogdan Kova~evi} i
Blagoje Jan~i}, izvr{ili su 1. marta 1994. godine inspekcijski
pregled u Istorijskom arhivu u Leskovcu. U zapisniku je konstatovano da je Istorijski arhiv kao ustanova osnovan odlukom
126
Skup{tine op{tine 27. decembra 1991. godine, a da su krajem januara 1992. godine imenovani Upravni i Nadzorni odbor, a za direktora je imenovan 29. decembra 1993. godine Neboj{a Ivanovi},
na osnovu Statuta od 28. februara 1992. godine. Po inspekcijskom
nalazu, Arhiv je imao 11 radnika, od kojih je osam obavqalo osnovnu
delatnost, zatim direktora, kwigovo|u i radnika za odràvawe
higijene. Od wih je pet radnika sa sredwom stru~nom spremom.
Sem Qubomira @ivkovi}a i Roksande Mi~i}, koji su na osnovu
Zakona o kulturnim dobrima bili oslobo|eni polagawa stru~nog
ispita, ostali su imali ovaj ispit. Delatnost Arhiva je jednim
delom bila finansirana preko Ministarstva kulture Republike
Srbije, a drugim, za materijalne tro{kove i topli obrok, iz buyeta
op{tina ~ije podru~je pokriva. Arhiv je posedovao i gra|u od
izuzetnog zna~aja u 13 fondova, a imao je 289 fondova sa oko 700
du`nih metara. Na kraju je naloèno da se vodi registar arhivske
gra|e i dokumentacija koja se obrazuje i ~uva uz registar na
obrascima koji su propisani vaè}im Pravilnikom o podacima
koji se upisuju u registre, na~inu vo|ewa registra i centralnog
registra arhivske gra|e i da se izvr{i popravka vodovodne cevi
isprad glavne zgrade Arhiva.
Obavqawe poslova je nastavqeno po usvojenom programu
rada, sa ve} osvedo~enim iskustvom arhivskih radnika. Izvr{eno
je detaqno pregledavawe oko dve hiqade fascikli i dvesta kwiga,
odnosno oko 500 du`nih metara, kao i kompletan pregled gra|e u
25 registratura i ura|eno dvadeset zapisnika o stawu arhivske
gra|e i 16 lista kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa. Izvr{en je i komisijski pregled i odobreno izlu~ivawe u dvadeset registratura, sa oko 1500 du`nih metara. Pruèna
je i pomo} kod 18 registratura za wihovo sre|ivawe. Napisane su
i tri informacije o stawu i problemima gra|e u fondovima koje
treba detaqno pregledati kod 25 registratura. Za potrebe kori{}ewa gra|e za nau~ne radove izdato je oko sto fascikli, 400
arhivskih jedinica, 80 predmeta i 45 kwiga. Re{eno je svih 250
zahteva za izdavawe potvrda i uverewa. Sre|ene su personalije za
27 fondova u 310 fascikli. Izvr{ena je revizija i prepakovana
gra|a u 670 fascikli i na wima su ispisani odgovaraju}i podaci.
Obavqen je i razme{taj gra|e u 390 fascikli.
U sre|ivawu arhivske gra|e prioritet su imali nesre|eni
fondovi koji su bili zna~ajni za sagledavawe politi~kih, privrednih i drugih prilika u posleratnom razvoju Leskovca. Ra|eno je
na pet arhivskih fondova: Skup{tina sreza Leskovac, Narodni
odbor op{tine Grdelica, Narodni odbor op{tine Vu~je, Zanatsko127
gra|evinska zadruga Hisar Leskovac i Skup{tina op{tine

Vlasotince. Prilikom sre|ivawa gra|e izvr{ena je klasifikacija, sistematizacija, revizija sre|ene gra|e, obavqena tehni~ka
priprema gra|e za inventarisawe, izra|en popis fascikli, izvr{eno signirawe, pe~atirawe, stavqawe nalepnica na 700 fascikli. Od nau~no-informativnih poslova ura|ene su dve istorijske
bele{ke, dve preliminarne bele{ke, 218 dosijea fondova i registar arhivske gra|e za 60 arhivskih fondova. Tokom godine
arhivsku gra|u i bibliote~ki materijal koristilo je 56 korisnika iz 53 fonda sa 74 fascikle i 47 bibliote~kih jedinica.
Arhivski materijal je kori{}en za pisawe kwiga Ruski emigranti izme|u dva svetska rata u Leskovcu, Bombardovawe Leskovca
1941. godine i Privreda Leskovca 1944. godine.
Ukqu~uju}i se u obeleàvawe godi{wice po~etka Prvog
svetskog rata, Arhiv je organizovao izlo`bu pod nazivom Solunci
jablani~kog okruga 19161918. godine. A povodom obeleàvawa
~etrdeset godina postojawa i rada Istorijskog arhiva u Leskovcu
objavqena je Monografija 19541994. godine, koju je priredio za
{tampu Zoran Ceki}.
Kako jo{ uvek nije bilo sredstava za adaptaciju novodobijenog prostora, krajem septembra 1994. godine, posebnim ugovorom,
ustupqeno je na kori{}ewe 150 kvadratnih metara preduze}u
Magnat. Da bi se pak obezbedile prostorije Arhiva, odlu~eno
je da se izvr{i sre|ivawe ograde i sporedne kapije. U vezi sa tim,
zakqu~en je ugovor sa privatnim preduze}em Granit iz Leskovca.
Po~etkom decembra 1994. godine Arhiv je kupio putni~ko
vozilo jugo 55-T.
Bez obzira na te{ke uslove i nedostatak finansijskih sredstava, i za 1995. godinu sa~iwen je ambiciozan program rada kojim
je bilo predvi|eno da se izvr{i kompletan pregled arhivske
gra|e i registraturskog materijala u 180 registratura, i to na
teritoriji op{tine Leskovac sto, Vlasotinca dvadeset pet, Lebana
dvadeset, Medve|e deset, Bojnika deset i Crne Trave petnaest.
Planirana je i izrada do 20 lista kategorija registraturskog
materijala sa rokovima ~uvawa i razmatrawe lista i eventualne
korekcije po primedbama Arhiva. Trebalo je, tako|e, obraditi do
dvadeset registratura za davawe odobrewa za izlu~ivawe gra|e.
Prioritet u ovoj godini za preuzimawe gra|e imale su registrature koje su posedovale gra|u stariju od trideset godina. [to se
ti~e sre|ivawa i obrade gra|e, planirane su: skup{tine op{tina
Vlasotince i Medve|a, Gra|evinska radna organizacija Hisar,
Prosvetno-pedago{ki zavod i Skup{tina sreza Leskovac, Narodni
128
odbori op{tina Grdelica, Manojlovce, Bratmilovce, Vinarce,

Ja{uwa, Belanovce, Ora{ac, Trgovinska {kola i Vi{a tehni~ka
tekstilna {kola u Leskovcu. U izradi informativnih sredstava
predvi|ena je izrada pet istorijskih bele{ki, zatim sumarni
inventar za deset fondova i op{ti inventar, tako|e za deset
fondova. Zna~ajna pa`wa je bila posve}ena i organizovawu dve
izlo`be: U~esnici Jablani~kog okruga u Topli~kom ustanku 1917.
godine i @ivot Leskovca na plakatama 19451955. Tokom ove
godine trebalo je preuzeti gra|u iz Op{tinskog komiteta Saveza
komunista i Socijalisti~kog saveza Leskovca, Lebana, Medve|e i
Crne Trave.
U stalni radni odnos za poslove odràvawa ~isto}e primqena je 1. aprila 1955. Zorica Ni{ki}, posle odlaska u penziju Qubice Ni{ki}.
Zbog nepostojawa opreme za fotokopirawe gra|e, a shvataju}i va`nost ovog posla, direktor Arhiva je po~etkom maja 1995.
godine zakqu~io Ugovor o pruàwu mikrofilmskih usluga sa
Preduze}em za mikrografiju i informatiku Migraf-komerc u
Ni{u, kome su dostavqeni fondovi: Vrawki}, Stamenkovi} i
komp. u Leskovcu, dve kutije, zatim, Popovi}, Ili} i komp. u Leskovcu, pet kutija, fond Ili}, Teokarevi}, Petkovi} u Leskovcu,
jedna kutija, i fond Gligorije Petrovi} i kompanija u Leskovcu,
~etiri kutije.
Posle izvr{enog inspekcijskog pregleda Arhiva, 1. marta
1994. godine, kada su konstatovane odre|ene nepravilnosti koje je
trebalo otkloniti u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima,
ovla{}eno lice Ministarstva kulture za Jablani~ki i P~iwski
okrug Blagoje Jan~i} je prilikom novog pregleda, 28. jula 1995.
godine, konstatovao da je izvr{ena popravka vodovodne cevi i
otklowena opasnost od izbijawa vode u prizemqu zgrade. Izvr{ena
je i naloèna mera vo|ewa registra arhivske gra|e i dokumentacije koja se obrazuje i ~uva uz registar na obrascima propisanim
vaè}im Pravilnikom o podacima koji se upisuju u registre,
na~inu vo|ewa registra i centralnog registra arhivske gra|e.
Nalog da Dragica Milovanovi} dostavi dokaz o poloènom stru~nom ispitu tako|e je bio izvr{en. Krajem aprila 1995. godine
zakqu~en je Ugovor izme|u Arhiva i privatnog preduze}a Granit
iz Leskovca o izradi krovne konstrukcije, {to je obavqeno septembra i oktobra.
Ve} ispoqena konfrontacija kolektiva sa direktorima ostala je, naàlost, kao pojava i u mandatu Neboj{e Ivanovi}a, jo{
od prvih dana wegovog imenovawa. Osporavawe da diplomirani
129
sociolog moè da rukovodi Arhivom nije bilo utemeqeno na

stvarnim argumentima, a nastojawe direktora da, u granicama svojih ovla{}ewa, zavede red i radi na postizawu {to boqih rezultata tuma~eno je kao nekorektan odnos i samovoqa. Sukob se
najvi{e ispoqavao u komunikaciji izme|u direktora i ra~unovodstva, a nije bila eliminisana ni podela kolektiva koja je svakodnevno podsticana iznutra. To je dovelo do novog reagovawa pismima odgovaraju}im op{tinskim i republi~kim institucijama, u
kojima se tvrdilo da je direktor nezakonito postavqen. Takvo
stawe je list Politika, 16. januara 1996. godine, nazvao burom u
Istorijskom arhivu.
Odgovaraju}i na ove optu`be, direktor Ivanovi} je, izme|u
ostalog, rekao: Optere}eni dugogodi{wom samoupravnom praksom, radnici Arhiva su, pre nego {to sam prvi put kro~io u Arhiv,
ne poznavaju}i me, izrazili svoj protest protiv mog postavqewa
za direktora... Smatraju}i re{ewe Skup{tine op{tine Leskovac
o postavqewu za direktora, a kasnije i Vlade Republike Srbije,
za izuzetnu ~ast, maksimalno sam se trudio da opravdam ukazano
poverewe. Zahvaquju}i izuzetnom razumevawu Ministarstva kulture i svih {est op{tina koje pokriva Arhiv, u~iweni su znatni
pomaci u smislu unapre|ewa radne snage, tehni~ke opremqenosti
i kulturno-informativne delatnosti Arhiva. Izvr{eni su i
mawi rekonstrukcioni zahvati na arhivskoj zgradi. Odmah po dolasku morao sam da okre~im prostorije i ofarbam stolariju, zamenim itisone i polupane prozore, {to nije bilo u~iweno unazad
15 godina.
Po nalogu inspekcije, oktobra 1996. godine postavqena je
gromobranska instalacija na zgradu Arhiva.
Zna~ajna pa`wa, pored ostvarivawa programa za 1996. godinu,
poklowena je uspe{nom vo|ewu finansijskog poslovawa, {to je
pokazao i Izve{taj za period januar-decembar 1996. godine, u kome
se, izme|u ostalog, navodi:
Iz svih navedenih podataka vidi se da je Istorijski arhiv
u Leskovcu u 1996. godini iskazao pozitivni poslovni rezultat,
sa napomenom da sredstva za materijalne tro{kove koja je trebalo da dobijemo iz buyeta Op{tine Leskovac jo{ nismo dobili,
iako smo dostavqali redovne mese~ne specifikacije, kao i kona~nu
za celu 1996. godinu, a koja smo ukalkulisali kao prihod od buyeta
Op{tine Leskovac.
Nastavqaju}i sa daqim radom na izdava~koj delatnosti, kao
posebno zna~ajno za afirmaciju institucije na ~ijem je ~elu direktor, Neboj{a Ivanovi} je prihvatio da Arhiv bude izdava~ Mo130
nografije Lebana, autora mr Gorana Jovi}a. Promocija monografije izvr{ena je po~etkom jula 1997. godine u Lebanu, u prisustvu dr Petra Radi~evi}a, savetnika u Saveznom ministarstvu za
nauku, razvoj i ìvotnu sredinu i profesora na Pri{tinskom
univerzitetu. Pored wega, o kwizi su govorili dr Milan Pecel,
profesor Pri{tinskog univerziteta, i Neboj{a Ivanovi}, direktor Arhiva.
Arhivu Srbije Komisiji za kategorizaciju arhivske gra|e,
upu}ena je 1977. godine slede}a dopuna spiska liste arhivske
gra|e od izuzetnog zna~aja: Prva kraqevska srpska povla{}ena
fabrika vunenih, pamu~nih tkanina, gajtana i pozamanterijskih
izrada: Popovi}, Ili} i kompanija, Leskovac, 18841900, dve kutije, 0,30 du`nih metara, Prva kraqevska srpska povla{}ena fabrika vunenog, pamu~nog prediva, gajtana i tkanina: Ili}, Teokarevi} i Petrovi}, Leskovac, 18951912, tri kutije, 0,45 du`nih
metara, Fabrika vunenih, pamu~nih tkanina i gajtana: Vrawki},
Stamenkovi} i Kompanija, Leskovac, 19191927, dve kutije, 0,30
du`nih metara, Fabrika vunenih, pamu~nih tkanina i gajtana,
prediva i pletiva: Gligorije Petrovi} i Kompanija, Leskovac,
19271945, 42 kutije, sedam du`nih metara, Udruèwe zanatlija za
srez Leskovac, 18871945, trideset kutija, 6 du`nih metara,
Udruèwe ugostiteqa sreza Leskovac, 19291945, dve kutije, 0,30
du`nih metara i Osnovna {kola u Pe~ewevcu, 19191945, pet kutija, 1,5 du`nih metara. U ovoj godini izvr{ena je zna~ajna rekonstrukcija i dogradwa sprata na delu zgrade u dvori{tu Arhiva,
~ime je arhivski prostor znatno pro{iren.
Upornim radom radnika Arhiva 1998. godine evidentirano
je na teritoriji Jablani~kog okruga oko hiqadu registratura, od
kojih je oko sto spadalo u kategoriju prioritetnih. Spoqna slu`ba
vr{ila je interventni obilazak registratura po redosledu prioriteta i po pozivu. Preuzeti su slede}i fondovi: ukinute Osnovne {kole Dositej Obradovi} u Razgojni, pet du`nih metara,
Radni~kog univerziteta \uro Salaj i Doma kulture u Grdelici,
3,5 du`nih metara, Samoupravne interesne zajadnice de~je
za{tite Leskovac, tri du`na metra, Radni~kog univerziteta Kosta
Stamenkovi} u Leskovcu, {est du`nih metara, Dru{tvenog preduze}a Jablanica Leskovac, 1,5 du`nih metara, Osnovne {kole
Bora Stankovi} u selu Oranu, 4,5 du`nih metara, Osnovne {kole
Radovan Kova~evi} Maksim u Lebanu, 5,5 du`nih metara, i
Op{tinskog suda u Leskovcu, 96 du`nih metara. U registraturama na terenu, u skladu sa zakonskim propisima, gra|a je daqe
~uvana kao kulturno blago. U vezi sa tim, izdate su 33 saglasnos131
ti na liste kategorija sa rokovima ~uvawa. Doneto je 48 re{awa

o izlu~ivawu bezvrednog registraturskog materijala na terenu,
od 367 du`nih metara. Po{to su u ovom periodu prestale da postoje neke radne organizacije, za 13 registratura otvoreni su novi
dosijei. Obra|eni su i sre|eni slede}i fondovi: Samoupravne
interesne zajednice kulture i fizi~ke kulture Leskovac, grani~ne
godine gra|e 19691990, koli~ina 13 du`nih metara; Samoupravne
interesne zajednice usmerenog obrazovawa i vaspitawa ju`nomoravskog regiona Leskovac, grani~ne godine 19771990, koli~ina
11 du`nih metara; Samoupravne interesne zajednice socijalne
za{tite Leskovac, grani~ne godine 19721990, koli~ina ~etiri
du`na metra; Op{tinskog komiteta Saveza komunista Srbije
(OK SKS) Medve|a, grani~ne godine 19551975, koli~ina 7,5
du`nih metara; Op{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza
radnog naroda (OK SSRN) Medve|a, grani~ne godine 19501980,
koli~ina 3,5 du`nih metara; Omladinskog saveza Vlasotince,
grani~ne godine 19701990, koli~ina 3 du`na metra; OK SKS
Crna Trava, grani~ne godine 19491990, koli~ina 6 du`nih metara;
OK SKS Bojnik, grani~ne godine 19481985, koli~ina 6,5 du`nih
metara; OK SSRN Bojnik, grani~ne godine 19501978, koli~ina 2
du`na metra; Osnovne {kole Klaji}, grani~ne godine 19501970,
koli~ina 5,5 du`nih metara; Op{tinskog suda Lebane, grani~ne
godine 19601965, koli~ina 13 du`nih metara; Skup{tina op{tine
Lebane, grani~ne godine 19601968, koli~ina 20 du`nih metara;
Bioskopa 11. oktobar Leskovac, grani~ne godine 19501990,
koli~ina 5 du`nih metara i Osnovne {kole Stojan Qubi} u Gorwem Brestovcu, sa isturenim odeqewima u Maga{u, Slavniku i
Dobroj Vodi, grani~ne godine 19501970.
U 1998. godini ukupno je sre|eno i obra|eno 17 arhivskih
fondova sa 117 du`nih metara arhivske gra|e.
Neposredni nadzor nad preuzetim fondovima, kao i wihovu
za{titu, imala je Slu`ba depoa koja je obavqala brojne zadatke
tokom 1998. godine. Naro~ito je bila angaòvana u izvr{ewu odre|enih manipulativno-tehni~kih poslova u prihvatnom depou, odnosno u depou za sme{taj nesre|ene i neobra|ene arhivske gra|e i
registraturskog materijala. Radnici ove slu`be obavqali su
odre|ene intervencije, vr{ili odvajawe pojedinih fondova i
pripremili ih za sre|ivawe i obradu.
Vr{eno je i preuzimawe fondova, odre|ivawe lokacije, vo|ewe nadzora u vezi sa odràvawem depoa i arhivske gra|e u wima.
Tako je izdavala odre|ene arhivske fondove na sre|ivawe i obradu.
Redovno je sara|ivala sa bibliote~kom slu`bom i izdavala gra|u
na kori{}ewe istraìva~ima i ostalim korisnicima.
132
Svi sre|eni i obra|eni arhivski fondovi bili su sme{teni

u odgovaraju}e arhivske kutije, sa potrebnim sadràjima i signaturama, a potom na metalne police. Za one fondove koji su
odre|eni i obra|eni u 1998. godini ura|eni su spiskovi arhivske
gra|e sa sadràjem i sumarni inventar za 17 arhivskih fondova.
U toku 1998. godine Istorijski arhiv je izdao 276 uverewa,
potvrda i obave{tewa gra|anima i organizacijama na osnovu
dokumentacije sa kojom raspolaè po raznim osnovama. Gra|u je
koristilo 19 istraìva~a.
Po~etak 1999. godine nije nagove{tavao da }e na Saveznu
Republiku Jugoslaviju uslediti jedna od najbrutalnijih agresija
u novijoj istoriji, kada je 19 ~lanica NATO pakta bombama zasipalo gradove i qude, ne {tede}i ni bolnice, {kole, izbegli~ke
kolone, vozove, autobuse, u neprekidnom trajawu od 78 dana. Agresija je zapo~ela 24. marta, a okon~ana je tek 9. juna 1999. godine.
Odmah posle prvih udara, Leskovac je 25. marta potresla jedna od
najsna`nijih eksplozija za sve vreme agresije. Bio je pogo|en magacin oru`ja na Hisaru. U celom gradu nastala je znatna {teta, pa
i u Istorijskom arhivu. Popucala su stakla, o{te}eni zidovi,
sru{ene neke od polica sa gra|om. Radnici Arhiva, osim onih
koji su mobilisani, nalazili su se na radnim mestima, u prostorijama koje nisu bile ustupqene pripadnicima Ministarstva unutra{wih poslova. Ostvarivawe programa rada za tu godinu bilo
je vi{e od obaveze, to je istovremeno bila i ~ast, trebalo je pokazati hrabrost i prkos brutalnom agresoru. Arhivisti su obi{li
~ak 120 registratura. U 75 od wih izvr{ena je kompletna kontrola administrativnog poslovawa i na~ina arhivirawa, sme{taja i
~uvawa arhivske gra|e. Sa~iweni su zapisnici sa nalozima za
otklawawe nedostataka. Stru~na pomo} pruèna je u 26 registratura i ura|en kontrolni pregled u 119, u kojima je rok za otklawawe nedostataka istekao, izdato je i sedam saglasnosti na
liste kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa
i doneta su 23 re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog registraturskog
materijala, a ukupna duìna izlu~enog materijala bila je 714
du`nih metara. Tokom godine izvr{eno je i preuzimawe dela
arhivske gra|e i registraturskog materijala od Skup{tine op{tine Leskovac za period 19651970. godine, i to 56 du`nih metara,
i Osnovne {kole Vuk Karayi} iz Bunu{kog îfluka, sa 6,5
du`nih metara. Iako se radilo sa mawim brojem izvr{ilaca i u
oteànim uslovima, sa uspehom je izvr{ena obrada slede}ih fondova: Radni~kog univerziteta Kosta Stamenkovi} u Leskovcu
19551992. godine (~etiri du`na metra), Samoupravne interesne
133
zajednice usmerenog obrazovawa i vaspitawa ju`nomoravske regionalne zajednice 19761990. godine (29 du`nih metara), Osnovne
{kole u Klaji}u 19601996. godine (5,10 du`nih metara), Samoupravne interesne zajednice osnovnog obrazovawa 19721990. godine
(6,5 du`nih metara), Papuyijske zadruge Elan u Leskovcu
19611990. godine (dva du`na metra), Op{tinskog Saveza udruèwa
boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine Leskovac
19471975. godine (tri du`na metra), Skup{tine op{tine Bojnik
19471970. godine (7,20 du`nih metara), Osnovne {kole Bora
Stankovi} Orane 19391992. godine (3,80 du`nih metara), Osnovne
{kole Dositej Obradovi} u Razgojni 19181976. godine (7,5
du`nih metara), Skup{tine op{tine Lebane 19591969. godine (9
du`nih metara) Op{tinskog suda u Lebanu 19551990. godine ({est
du`nih metara) i Vi{e me{ovite gimnazije u Leskovcu
19121960. godine (12 du`nih metara). Obra|ena gra|a bila je
sme{tena u depoima koji su preure|eni posle renovirawa. A posle
vi{egodi{wih napora bio je sa~iwen i tekst vodi~a Istorijskog
arhiva u Leskovcu i vr{ene su pripreme za wegovo kona~no
objavqivawe. Tokom ove godine izdato je 520 uverewa i potvrda,
jer je bilo poja~ano interesovawe zbog najavqenog obe{te}ewa
ratnih zarobqenika tokom Drugog svetskog rata.
Za razliku od prethodnih godina, direktor Neboj{a Ivanovi} je za 2000. godinu zahtevao od svakog radnika Arhiva da
predloì godi{wi plan rada za oblast koju pokriva. Nakon toga
je traìo da se za svaki mesec podnosi izve{taj o izvr{enim
poslovima, {to je u znatnoj meri izazivalo reagovawe nekih radnika. Ipak, godi{wi planovi rada su pravqeni savesno i izvr{avani po planu, a ukoliko bi se i dogodilo da se negde odstupi,
to je bivalo uz saglasnost direktora. Sa dugogodi{wim predsednikom Upravnog odbora Vitomirom Marinkovi}em, profesorom,
odvijala se dobra saradwa, a wegovo angaòvawe umnogome je
koristilo daqoj afirmaciji Arhiva. U izve{taju za mesec maj
2000. godine, na primer, Gradimir Pavlovi} navodi da je izvr{io
19 obilazaka registratura, i to 11 koji su planom predvi|eni, dva
po pozivu za pruàwe pomo}i oko izrade lista i sre|ivawa
arhive i {est radi preuzimawa arhivske gra|e iz registratura.
Tako|e, posle izvr{enog pregleda, dao je saglasnost na tri liste
kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa i
izdao je {est re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog registraturskog
materijala u duìni od 129,80 metara. U istom mesecu primio je
arhivsku gra|u Op{tinskog suda u duìni od 10,80 metara i Skup{tine op{tine Leskovac za period 19581964. godine u duìni od
134
29 metara. Radio je i na sre|ivawu i popuni dosijea registratura

i sre|ivawu evidencije.
Predrag Tasi} u ovom mesecu radio je na fondu Osnovne
{kole Josif Kosti} u Leskovcu, sa grani~nim godinama
19471970, sa 17 du`nih metara, zatim na sre|ivawu dnevnika po
{kolskim godinama, pe~atirawu, povezivawu ko{uqice, ispisivawu. Izvr{io je i {kartirawe korica dnevnika i praznih listova. Neboj{a Mutavyi} je izdao tokom ovog meseca pet uverewa,
sedam fotokopija originalnih dokumenata, a jednom je bio i svedok u Op{tinskom sudu u Leskovcu povodom izdatog uverewa.
Uverewa su se odnosila na radni sta`, {kolsku spremu i imovinsko pravne odnose. Dvadeset radnih dana opsluìvao je tri istraìva~a koji su koristili fondove: Narodnog odbora op{tine
Vu~je, De~jeg doma u Vu~ju, Narodnog odbora op{tine Bojnik,
Narodnog odbora sreza jablani~kog, komplete lokalne {tampe i
li~ni fond Radeta Jovi}a. U depou nesre|ene gra|e radio je na
prijemu dokumentacije Skup{tine op{tine Leskovac za period
19581964. godine i na prijemu dokumentacije Op{tinskog suda u
Leskovcu za period 1950. do 1968. godine, a u depou sre|ene gra|e
na prijemu i sme{taju fonda Me|uop{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza Leskovac, a sara|ivao je i na izradi vodi~a.
Za isti mesec Marina Kuli} izvr{ila je obilazak 20 registratura, 15 predvi|enih planom i pet po pozivu radi pruàwa
stru~ne pomo}i. Donela je i dva re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog
registraturskog materijala u duìni od 44,20 metara. I ostali
radnici su podnosili sli~ne izve{taje, a ra|eni su i tromese~ni,
{estomese~ni i godi{wi izve{taji, tako|e pojedina~no. U godi{wem izve{taju za 2000. godinu Ninoslav @ivkovi} je naveo da je
radio na sre|ivawu fondova: Op{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza Leskovac, Op{tinskog komiteta Saveza komunista
Lebane, Op{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza i Op{tinskog komiteta Saveza komunista Vlasotince. Za svaki od
ovih fondova dao je i izve{taj {ta je ura|eno. Tako na primer, za
prvi fond i grani~ne godine 19621990. naveo je da su primqene
123 fascikle. Izvr{io je otklawawe metalnih delova koji su
mogli da o{tete dokumentaciju i fond je u celosti sredio i arhivisti~ki obradio. Izvr{io je folijaciju, signaturu i pe~atawe.
Fond je upakovao u fascikle i kutije, na kojima je zalepio nalepnice sa ispisanim oznakama. Kada je ura|en i spisak sadràja,
Fond je sme{ten u depo sre|ene gra|e na ~uvawe i kori{}ewe.
Fond nije mikrofilmovan niti je do tada kori{}en.
135
U izve{taju o radu za 2000. godinu Marina Kuli} navodi da

je izvr{en uvid u stawe arhivske gra|e u 108 registratura. U 71
registraturi ura|en je zapisnik o stru~nom nadzoru sa merama za
otklawawe nedostataka, u 31 registraturi data je stru~na pomo}.
Izvr{en je obilazak ~etiri registrature koje su pripremale gra|u
za predaju Arhivu i dva obilaska novoformiranih registratura.
Ura|eno je sedam lista kategorija registraturskog materijala sa
rokovima ~uvawa na koje je stru~na slu`ba dala saglasnost za
kori{}ewe. U 23 registrature dato je odobrewe za izlu~ivawe
materijala ~iji je rok ~uvawa istekao, u duìni 560,5 du`nih
metara. Preuzeta su dva fonda: Osnovne {kole Josif Kosti}
(25 du`nih metara) i Samoupravne interesne zajednice kulture
Leskovac (20 du`nih metara). Ra|eno je i na sre|ivawu evidencije za spoqnu slu`bu: odlagawe evidencije u ko{uqice u svakom
dosijeu, novo numerisawe postoje}e evidencije dosijea i kartona,
otvarawe registra aktivnih i pasivnih registratura i otvarawe
registra registratura koje su prestale sa radom. Ra|eno je i na
odabirawu i izlu~ivawu arhivske gra|e i registraturskog materijala Samoupravne interesne zajednice zdravstvene za{tite za
op{tine Leskovac, Vlasotince i Crna Trava. Za dvadeset registratura doneta su re{ewa u postupku podno{ewa prijava sudiji
za prekr{aje.
Posle petooktobarskih promena 2000. godine, intenziviran
je sukob izme|u {efa ra~unovodstva Slavice Jovanovi} i direktora Ivanovi}a, jer je ona uporno nastojala da dokaè kako je
direktoru prestao mandat jer nije ponovo imenovan od strane
Ministarstva kulture. Po{to je Slavica Jovanovi} odbijala da
izvr{ava direktorova nare|ewa, on je novembra 2000. godine
pokrenuo disciplinski postupak protiv we, optuùju}i je da je
nasavesno i neblagovremeno izvr{avala radne obaveze, a povod je
bio {to je neovla{}eno overila zdravstvenu kwiìcu biv{em
radniku Arhiva Zoranu Ceki}u. Usledilo je i weno odbijawe
naloga direktora, kad je prestala svaka komunikacija me|u wima.
@albe Slavice Jovanovi} inspekciji rada i Upravnom odboru
nisu urodile plodom, pa se obratila Op{tinskom sudu. Leskova~ka
javnost je saznala za ove sukobe kada je, s tim u vezi, u Na{oj
re~i objavqen tekst Igrali se jurenke, sa detaqnim opisom
situacije. Na to je usledilo reagovawe iz Istorijskog arhiva.
Direktor je, izme|u ostaloga, izjavio: Odgovornost prema radu,
savesno i aùrno obavqawe poverenih poslova, korektan odnos
prema kolegama i direktoru su stvari sa kojima je pomenuta radnica u sukobu, nikako ne organi upravqawa Arhivom koji su se
136
takvom pona{awu suprotstavili i svojim odlukama izjasnili.

Pomenuti ~lanak ima za ciq srozavawe ugleda ustanove i wenih
upo{qenika i svojevrstan je primer name{tenog javnog sudskog
procesa. Sadrì optu`nicu, proces izvo|ewa dokaza i na kraju
presudu, a da sve vreme procesa okrivqeni i ne zna da se proces
vodi a kamoli da ima {ansu za odbranu.
Radnici arhiva tako|e su reagovali navode}i u tekstu: a)
neta~no je da se protiv Slavice Jovanovi} vodio politi~ki proces {to ona izjavquje u pomenutom ~lanku. Neta~no je da je zapisnikom komisija konstatovala da je direktor obio fioke od radnih stolova i ormara, ve} se radi o Slavi~inoj izjavi datoj komisiji koja ne odgovara istini. Istina je da do danas nije predala personalne dosijee radnika za ~ije je ~uvawe bila odgovorna opisom
svoga radnog mesta. Istina je da je Slavica imala sukob sa direktorom zbog odbijawa izvr{avawa wegovih naloga, nedolaska na
posao, a sve to uz obrazloèwe da mi nemamo direktora a mi{qewa
smo da u tome gre{i. b) [to se ti~e navodnih pretwi otkazom
radnici Dragici Milovanovi}, tako|e je neistina. c) U vezi tvrdwe da Arhiv ne radi dobro, mislimo da takvu ocenu ipak treba
prepustiti stru~wacima iz na{e oblasti a po svim parametrima
kojima se ocewuje rad Arhiva moè se zakqu~iti suprotno, tj. da
sve slu`be nesmetano obavqaju svoj posao.
Po{to posle petooktobarskih de{avawa 2000. godine nije
do{lo do promene u rukovo|ewu Arhivom, pitawe opstanka direktora bilo je i daqe aktuelno. Tome su umnogome doprineli i sukobi sa ra~unovodstvom i suspendovawe Slavice Jovanovi}. Krajem
januara 2001. godine direktor je formirao komisiju koju su ~inili
Ninoslav @ivkovi}, Neboj{a Mutavyi} i Predrag Tasi} koja je
imala zadatak da preuzme dokumentaciju od {efa ra~unovodstva,
ali je Jovanovi}eva uporno odbijala da je preda. Smene direktora
u drugim institucijama u kulturi uticale su na poja~ane zahteve
maweg dela radnika Arhiva da bude smewen i Neboj{a Ivanovi}.
U vezi sa ovim oglasila se sindikalna organizacija Arhiva koja
je 12. februara 2001. godine dala podr{ku direktoru, navode}i
slede}e razloge: Za vreme wegovog rukovo|ewa do{lo je do zna~ajnog unapre|ewa radne sredine, odvajawa rada od nerada, poboq{awa
uslova sme{taja arhivske gra|e i zna~ajnih pomaka u za{titi
zgrade Arhiva, kao i wenog dogra|ivawa. Tako|e se krenulo sa
izdava~kom delatno{}u i mikrofilmovawem gra|e. Nabavqena
je i odgovaraju}a oprema za kori{}ewe mikrofilmova, zatim
kompjuteri i drugo. Zapisnik je potpisalo devet radnika Arhiva.
Me|utim, cela 2001. godine protekla je u senci ovih doga|awa,
137
ali je najve}i deo kolektiva uspe{no obavio sve poslove predvi|ene programom. Obavqeno je 177 obilazaka registratura, i to
po planu 114, po pozivu 40, za preuzimawe gra|e 14 i devet
novootvorenih registratura. Preuzeto je pet fondova i doneto 39
re{ewa o izlu~ivawu registraturskog materijala (2301,13 du`nih
metara) i dato pet saglasnosti na liste kategorija. Nastavqeno
je i sa sre|ivawem i obradom arhivske gra|e, a povremeno se i
odstupalo od predvi|enog programa sre|ivawem onih fondova
koji su bili u nesre|enom i o{te}enom stawu, kako bi se omogu}ilo wihovo kori{}ewe od strane nau~nih radnika.
Sre|eni su i obra|eni slede}i fondovi: Op{tinskog komiteta Saveza komunista Vlasotince; izvr{ena je folijacija i pe~atawe, stavqene su oznake, upakovan je u fascikle i sme{ten u
depo sre|ene gra|e. Sa~iwen je spisak fonda, a grani~ne godine su
bile 19471990; Osnovne {kole u Sli{anu, grani~ne godine
fonda su 19441980, koli~ina gra|e 9 fascikli; Osnovne {kole
u Ba~evini, grani~ne godine 19461980, koli~ina gra|e 3 fascikle; Osnovne {kole u Prekop~elici, grani~ne godine 19451980,
koli~ina gra|e 24 fascikle; Ekonomske {kole u Leskovcu,
grani~ne godine 19481977, koli~ina arhivske gra|e 35 fascikli; Osnovne {kole Vuk Karayi} Bunu{ki îfluk, grani~ne
godine 19181977, koli~ina gra|e 42 fascikle; Osnovne {kole
Josif Kosti} Leskovac, grani~ne godine 19471977, koli~ina
gra|e 77 fascikli; Osnovne {kole u Klaji}u, grani~ne godine
19601996, koli~ina gra|e 45 fascikli; Skup{tine op{tine Bojnik, grani~ne godine 19471970, koli~ina gra|e 33 fascikle; Omladinskog saveza Vlasotince, grani~ne godine 19481988, koli~ina
gra|e 4 kutije; Op{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza
radnog naroda Bojnik, grani~ne godine 19591990, koli~ina gra|e
15 kutija; Op{tinskog komiteta Saveza komunista Bojnik, grani~ne godine 19521990, koli~ina gra|e 25 kutija; Slu`be za poslove dru{tvene brige o deci, grani~ne godine 19721990, koli~ina
gra|e 9 fascikli; Regionalnog puta Leskovac Manojlovce
Ora{ac Stupnica, grani~ne godine 19671989, koli~ina gra|e
9 fascikli; Samoupravne interesne zajednice Zdravstvene
za{tite Medve|a, grani~ne godine 19621987, koli~ina arhivske
gra|e 3 fascikle; Samoupravne interesne zajednice zdravstvene
za{tite Crna Trava, grani~ne godine 19641988, koli~ina gra|e
12 fascikli. Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog
rata 19411945 (SUBNOR) Leskovac, grani~ne godine 19411993,
koli~ina gra|e 15 fascikli; SUBNOR-a Bojnik, grani~ne godine
19611980, koli~ina gra|e 11 fascikli; SUBNOR-a Medve|a, gra138
ni~ne godine 19621975, koli~ina gra|e 8 fascikli; Samoupravne

interesne zajednice usmerenog obrazovawa i vaspitawa Leskovac,
grani~ne godine 19781991, koli~ina arhivske gra|e 34 fascikle.
Ostvaren je i zadovoqavaju}i interes za istraìvawe, jer je bilo
45 istraìva~kih dana.
Oktobra 2001. godine Vlada Republike Srbije imenovala je
nove ~lanove Upravnog odbora: Mom~ila \oki}a, za predsednika,
Bosu Pani}-Tasi}, Lidiju Trajkovi}, Dragicu Milovanovi} i Ninoslava @ivkovi}a. Na prvom, konstitutivnom sastanku, 21.
novembra 2001. godine, i pored upozorewa direktora da po Statutu
nije predvi|en izbor potpredsednika Upravnog odbora, ipak je na
tu du`nost izabrana Dragica Milovanovi}.
I na ovom sastanku je istaknut problem nedostatka prostora, {to onemogu}ava preuzimawe gra|e sa terena. Zahtevano je,
tako|e, da se razmotri zapisnik o finansijskoj kontroli i da se na
narednom sastanku podnese izve{taj o kori{}ewu slu`benog automobila.
Imenovan je i novi Nadzorni odbor, koji su ~inili Slobodan
Tasi}, diplomirani pravnik, predsednik, Ranko Caki}, diplomirani ekonomista, i Gradimir Pavlovi}, arhivski pomo}nik.
Na slede}em sastanku Upravnog odbora, 25. decembra 2001.
godine, raspravqalo se o zapisniku o finansijskom pregledu rada
Arhiva u kome je ukazano na neke propuste koji su, uglavnom, nastali zbog ve} nasle|enih sukoba sa ra~unovodstvom. Za vreme
odsustvovawa {efa ra~unovodstva, wene poslove je obavqala agencija Beli iz Leskovca. Zakqu~eno je da se nepravilnosti otklone i da se sa~ini finansijski plan za 2002. godinu i da se vodi
zakonska evidencija kori{}ewa slu`benog automobila, a finansijsku dokumentaciju je po~etkom decembra 2001. godine ponovo
preuzela {ef ra~unovodstva Slavica Jovanovi}, koju je sud vratio na posao. Me|utim, po~etkom februara 2002. godine Upravni
odbor je samo mogao da konstatuje da zakqu~ci sa prethodnog sastanka nisu ispo{tovani i ponovo je ukazano na potrebu sre|ivawa
stawa.
Budu}i da je Arhiv i daqe bio u nadle`nosti Vlade Republike Srbije, ona je, zbog ovakvog stawa u instituciji, sredinom
marta 2002. godine za vr{ioca du`nosti direktora imenovala
Sini{u Peri}a, kustosa Narodnog muzeja u Leskovcu, diplomiranog arheologa, a Neboj{a Ivanovi} je raspore|en na radno mesto
arhiviste. Naàlost, ni posle ove promene podele u kolektivu
nisu prestale. Za razliku od ranijih godina, Izve{taj o radu za
2002. godinu napisan je tako da se za svakog radnika posebno navodi wegov u~inak. Zato }emo ga navesti u celini:
139
U 2002. godini u Istorijskom arhivu radilo je 12 radnika

od kojih 9 u arhivskoj struci a tri u administraciji, i to: direktor, organizator materijalno-finansijskih i op{tih poslova i
higijeni~arka.
RAD SPOQNE SLU@BE
Rad spoqne slu`be odvijao se na za{titi arhivske gra|e van
arhiva, obilazak registratura predvi|en planom za 2002. godinu,
obilazak registratura po pozivu radi pruàwa stru~ne pomo}i
oko izdvajawa bezvrednog registraturskog materijala kome je rok
~uvawa istekao, obilazak oko priprema za preuzimawe arhivske
gra|e sa terena i samo preuzimawe, kao i ostali vidovi za{tite
arhivske gra|e na terenu, sa~iwavawe zapisnika o stru~nom nadzoru nad arhivirawem, odràvawem i odabirawem arhivske gra|e
i registraturskog materijala sa merama za otklawawe nedostataka i davawe saglasnosti na listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa, kao i davawe saglasnosti na registraturski materijal ~iji je rok ~uvawa po listi kategorija istekao.
Rad u spoqnoj slu`bi obavqala su dva radnika, arhivista
Marina Kuli} i arhivski pomo}nik prve vrste Gradimir Pavlovi}:
Marina Kuli}
Izvr{ila je uvid u stawe arhivske gra|e i registraturskog
materijala u 65 registratura na podru~ju op{tina: Leskovac,
Vlasotince i Crna Trava. Za 45 registratura sa~inila je zapisnik o stru~nom nadzoru nad arhivirawem, odràvawem i odabirawem arhivske gra|e i registraturskog materijala sa merama za
otklawawe nedostataka, u 18 registratura koje su imale potrebu
za stru~nim konsultacijama radi {to efikasnijeg otklawawa
nedostataka radila je u neposrednom kontaktu u registraturama.
Izvr{ila je dva obilaska registratura koje su pripremale arhivsku gra|u i registraturski materijal za predaju Istorijskom
arhivu. Uradila je jednu Listu kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa na terenu za koju je stru~na slu`ba dala
saglasnost za kori{}ewe iste. Po zapisniku o nadzoru dala je 18
re{ewa o izlu~ivawu bezvrednog registraturskog materijala ~iji
je rok ~uvawa istekao u ukupnoj duìni 542 metra du`na. Preuzela
je fond Rukometnog kluba Dubo~ica Leskovac u ukupnoj duìni
140
od 5,6 metara du`nih. Radila na sre|ivawu fondova na terenu, i

to: De~iji vrti} u Crnoj Travi; Sredwoj {koli u Crnoj Travi;
Osnovnoj {koli Vo`d Kara|or|e u Leskovcu i Fondu zdravstvene za{tite u Leskovcu, kao i na sre|ivawu mati~ne evidencije u samom arhivu. U pogledu stru~nog usavr{avawa i osposobqavawa za rad na terenu napravila je kontakte sa arhivima iz Beograda,
Jagodine, Zaje~ara, Ni{a i Vrawa.
Gradimir Pavlovi}
U 2002. godini izvr{io je 102 obilaska, {to tabelarno prikazano izgleda ovako:
Op{tina
Leskovac
Lebane
Bojnik
Medve|a
Ukupno:
Predvi|eno planom Po pozivu Radi

za 2002. g.
preuzimawe
gra|e
48
10
7
7
72
15
5
2
3
25
Ukupno
2
/
2
1
5
65
15
11
11
102
Izvr{io je pregled i dao saglasnost na 14 lista kategorija

registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa, izvr{io pregled
i dao re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala u 9 registratura u ukupnoj duìni od 886,50 du`nih metara.
Izvr{io preuzimawe arhivske gra|e iz tri registrature, i
to: Op{tinski sud Leskovac, u duìni od 36 du`nih metara; od
Skup{tine Medve|a ukinutih SIZ-ova u duìni od 7,60 metara
du`nih i ukinutih SIZ-ova socijalnog osigurawa sa teritorije
Jablani~kog okruga.
Radio na poslovima sre|ivawa, odabirawa i popisivawa arhivske gra|e na terenu, i to: Trgovinsko-ugostiteqska {kola u
Leskovcu i Zavodu za socijalno osigurawe u Leskovcu.
Radio na postavqawu izlo`be Solunci Jablani~kog okruga u op{tinama Medve|a, Bojnik i Lebane.
RAD SRE\IVA^KE I OBRA\IVA^KE SLU@BE
Rad sre|iva~ke i obra|iva~ke slu`be odvijao se u Istorijskom arhivu, gde se radilo na sre|ivawu, odabirawu i popisivawu
arhivske gra|e unutar arhiva.
141
Predrag Tasi}
Izvr{io sre|ivawe, obra|ivawe, folijaciju i sme{taj u arhivske kutije i sa~inio zapisnike o sre|enoj arhivskoj gra|i na
slede}im fondovima:
1. Omladinski savez Vlasotince (4 kutije) u duìni 3 du`na
metra
2. SO Bojnik OK SKS Bojnik (33 kutije) u duìni 7 du`nih
metara
3. OOSSRN Bojnik (25 kutija) u duìni 8,5 du`nih metara
4. Slu`ba za poslove dru{tvene brige o deci Leskovac (9 fascikli) 5 d. m.
5. Sreski Savez zemqoradni~kih zadruga Vlasotince (49 fascikli) u duìni 12 du`nih metara
6. Osnovna {kola Josif Kosti} u Leskovcu (77 fascikli)
20 metara du`nih
7. Osnovna {kola u Klaji}u (45 fascikli) 8 du`nih metara
8. [kola za osnovno obrazovawe odraslih Leskovac (25 fascikli) 6,5 d. m.
Vr{io sre|ivawe i odabirawe arhivske gra|e na terenu, i to
u: Trgovinsko-ugostiteqskoj {koli u Leskovcu i Zavodu za Socijalno osigurawe u Leskovcu. Radio na postavqawu izlo`be u op{tinama Medve|a, Bojnik i Lebane.
Ninoslav @ivkovi}
Izvr{io sre|ivawe, obra|ivawe, folijaciju i sme{taj u arhivske kutije i sa~inio zapisnik o sre|enoj arhivskoj gra|i na slede}im fondovima:
1. Fond Ekonomska {kola u Leskovcu (35 fascikli) 15 du`nih metara, fond u celosti sre|en
2. Fond [PIK Jablanica Leskovac (10 fascikli) 7 du`nih
metara, fond u celosti sre|en.
3. Fond Siz zdravstvene za{tite Leskovac (58 fascikli) 27
du`nih metara, rad na ovom fondu jo{ traje
4. Fond [tampani materijal Skup{tine Sreza Leskovac (25
fascikli) 14 du`nih metara, fond u celosti sre|en.
5. Radio na poslovima sre|ivawa, odabirawa i popisivawa
arhivske gra|e na terenu, i to u: Trgovinsko-ugostiteqskoj {koli
u Leskovcu i Zavodu za socijalno osigurawe u Leskovcu.
Tako|e radio na postavqawu izlo`be u Lebanu, Medve|i i
Bojniku.
142
Dragica Milovanovi}
Radila na Fondu Dru{tvenog preduze}a Rade Metalac Leskovac koji je preuzet od strane Istorijskog arhiva (141 sveàw),
39 du`nih metara. Grani~ne godine 19451990. godina. Ura|eno je
{kartirawe bezvrednog registraturskog materijala i arhivisti~ka
obrada fonda. U toku je rad na tehni~koj obradi fonda (stavqawe
dokumenata u ko{uqice, fascikle, kutije, lepqewe etiketa i
obeleàvawe arhivske gra|e i odlagawe u depo sre|ene gra|e.
Radila na preuzimawu arhivske gra|e koja je data na poklon
Istorijskom arhivu LEGATI, i to: Vilija Huba~a gra|a iz kulture o razvoju filmske umetnosti, pozori{ta i ostalih ustanova
u kulturi iz domena wegovog rada i stvarala{tva.
Doktora veterinarske medicine Petra M. \eki}a, legat
sadrì dokumenta o radu Veterinarsko medicinske slu`be biv{eg
sreza Leskovac i Veterinarske stanice Veterina Leskovac u
periodu od 19521992. godine.
Ovaj legat je sme{ten u fascikle, kutije, izvr{eno je pe~atawe dokumenata i numerisawe u 4 kutije grani~ne godine
19442001. g. i napravqen je spisak o sadràju ovih 4 kutija.
Dr Milorada Dragutina Stankovi}a Slavuja, legat
sre|en i obra|en.
Rad na sre|ivawu kartoteke i orginalnih dokumenata logora{a koji su bili po logorima Nema~ke, Austrije, Norve{ke, Italije i Bugarske za vreme II svetskog rata, upisivawu u registar
interniraca deportiraca i ratnih vojnih zarobqenika na teritoriji op{tine Leskovac i Jablani~kog okruga. Rad na izdavawu
uverewa (1.100 uverewa izdato).
Rad na sre|ivawu, odabirawu i popisivawu arhivske gra|e
na terenu, i to: Trgovinsko-ugostiteqske {kole u Leskovcu i Zavoda
za socijalno osigurawe u Leskovcu.
Neboj{a Mutavyi}
Radio na sre|ivawu, obradi fonda SO Leskovac, period
19451970. Radio na izdavawu uverewa i potvrda iz sre|ene i nesre|ene arhivske gra|e po traèwu fizi~kih lica, javnih ustanova, sudova, zavoda za Penziono-invalidsko osigurawe na teritoriji op{tine Leskovac i Jablani~kog okruga. Izdao ukupno 149
re{ewa i potvrda, kopija projekata 28 i davao arhivsku gra|u istraìva~ima (12 istraìva~a).
143
Radio na sre|ivawu i odabirawu arhivske gra|e na terenu, i

to u De~jem vrti}u Crna Trava i osnovnoj {koli Crna Trava i
sredwoj {koli: Crna Trava, Osnovnoj {koli Vo`d Kara|or|e
u Leskovcu, Zavod za socijalno osigurawe Leskovac.
Radio na postavqawu izlo`be u Bojniku i Medve|i.
Sla|ana Kneèvi}
Radila na pomagawu svim obra|iva~ima, administrativnoj
slu`bi (na kucawu re{ewa i potvrda, primawu i slawu po{te,
vo|ewu delovodnika i sre|ivawu fondova pod nadzorom sre|iva~a)
kao obuka za polagawe stru~nog ispita koji je i poloìla. Po
poloènom stru~nom ispitu ukqu~ila se na sre|ivawu arhivske
gra|e na terenu, u Trgovinsko-ugostiteqskoj {koli u Leskovcu i
Zavodu za socijalno osigurawe u Leskovcu.
Krajem 2002. godine odlukom Vlade Republike Srbije arhivi
su pre{li u nadle`nost lokalne samouprave, {to je zna~ilo da
skup{tine op{tina mogu da imenuju direktore. Upravo zbog toga
i na osnovu Odluke o osnivawu Istorijskog arhiva i Statuta, Skup{tina op{tine Leskovac je, 7. februara 2003. godine, razre{ila
vr{ioca du`nosti direktora Sini{u Peri}a i za direktora
imenovala Neboj{u Ivanovi}a. Ministarstvo kulture i javnog
informisawa Republike Srbije, na zahtev Arhiva, 23. marta 2003.
godine poslalo je obave{tewe da, nakon dono{ewa Zakona o
lokalnoj samoupravi, kao i Zakona o obimu sredstava i u~e{}a
op{tina i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2003.
godini, prestaje da vr{i osniva~ka prava nad Istorijskim arhivom
u Leskovcu, koja su proizilazila iz Zakona o delatnostima od
op{teg zna~aja u oblasti kulture. Ta prava, kojima pripada i
imenovawe organa upravqawa, preneta su osniva~ima op{tinskih
ustanova kulture. Imaju}i u obzir da je osniva~ Arhiva u Leskovcu
Skup{tina op{tine ona ima osniva~ka prava i obaveze prema
wemu. Ne{to kasnije, 7. maja 2003. godine, razre{en je stari
Upravni odbor i imenovan novi u sastavu: Boìdar Stamenkovi},
predsednik, dr @ivan Stojkovi}, mr Ivan Beci}, Marina Kuli}
i Sla|ana Kneèvi}. Me|utim, ta odluka je dovela do novih
sukoba i konfrontacija. Naime, Sini{a Peri}, kao vr{ilac
du`nosti direktora, i daqe je smatrao da je na toj du`nosti jer je,
po wegovom mi{qewu, trebalo da ga razre{i Vlada Republike
Srbije koja ga je i imenovala. Istovremeno, bilo je nejasno kako
je mogao ostati vr{ilac du`nosti i pored iskori{}enog roka od
dva puta po {est meseci, {to je on prekora~io. Kako ovo obave{144
tewe Peri} nije priznavao niti prihvatao da se izvr{i primopredaja du`nosti, Neboj{a Ivanovi} je o tome sredinom aprila
2003. godine pismeno obavestio predsednika op{tine Leskovac i
Op{tinsko ve}e. Nije urodila plodom ni intervencija na~elnika Uprave za dru{tvene delatnosti, pa je stawe ostalo nepromeweno. Tako je Arhiv u ovom periodu imao dva upravna odbora i
dva direktora, od kojih je jedan bio vr{ilac du`nosti. Ra~unovodstvo i jedan broj radnika Arhiva i daqe je sara|ivao samo sa
Peri}em. Novoimenovanom direktoru nije stavqena na uvid
dokumentacija, a neki radnici su odbijali da izvr{avaju wegove
naloge. Budu}i da je morao da zakonski posluje, a nije raspolagao
ni pe~atom, on je uradio novi pe~at i izvr{io registraciju u
nadle`nom sudu. Vi{e puta je poku{avao da preuzme dokumentaciju, ~ak i uz intervenciju pripadnika Ministarstva unutra{wih
poslova, ali u tome nije uspevao. Suo~en sa ovim, predsednik
op{tine Leskovac je 11. avgusta formirao Komisiju koju su ~inili
Bratislav Popovi}, predsednik, Milo{ Jovi} i Goran Pavlovi}
sa zadatkom da obezbedi primopredaju du`nosti izme|u Peri}a i
Ivanovi}a. Naàlost, ni ova komisija nije uspela u tome. Kada je
Peri} navr{io 65 godina ìvota, direktor Ivanovi} mu je napisao
re{ewe o odlasku u penziju, ali ga ovaj nije preuzeo. Usledile su
tu`be i daqe rasprave. Da bi sredio stawe, Ivanovi} pokre}e
disciplinski postupak protiv Slavice Jovanovi} i Dragice Milovanovi} i uru~uje im re{ewa o suspenziji. Nakon toga je formirao komisiju koja je obila prostorije ra~unovodstva i preuzela
dokumentaciju. Promeweni su i kqu~evi na tim prostorijama,
tako da je onemogu}en daqi boravak u Arhivu i Sini{i Peri}u.
Potom su usledile tu`be sudovima, koje su u toku.
I pored ovih nesuglasica rad u 2003. godini odvijao se po
programu koji je usvojen po~etkom godine. Pored uobi~ajenih poslova na za{titi arhivske gra|e i registraturskog materijala, van
Arhiva predvi|en je pregled 120 registratura, pruàwe stru~ne
pomo}i u 40 registratura i izlu~ivawe registraturskog materijala u oko 50 registratura, kao i preuzimawe arhivske gra|e i
registraturskog materijala u oko osam registratura. Za sre|ivawe
i obradu arhivske gra|e i registraturskog materijala unutar
Arhiva predvi|en je rad na slede}im fondovima: Dru{tveno preduze}e Rade Metalac, Narodni odbor op{tine Leskovac
19451958. godine, Me|uop{tinski odbor Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine, 19761991.
godine, Internirci, deportirci i ratni vojni zarobqenici na
teritoriji op{tine Leskovac i Jablani~kog okruga, put Slatina
145
Bratmilovce, Rukometni klub Dubo~ica Leskovac 19572001.

godine, Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnog
naroda Leskovac 19691979. godine, Arhivski materijal sela @ivkova 19391993. godine, Samoupravna interesna zajednica zdravstvene za{tite Leskovac 19451990. godine, Samoupravna interesna zajednica zdravstvene za{tite Vlasotince 19451989. godine,
samoupravne interesne zajednice zdravstvene za{tite Crna
Trava 19451990. godine, Medve|e i Bojnika, {tampani materijal
Skup{tine sreza Leskovac, Savez udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine Vlasotince, Skup{tina op{tine Leskovac 19591970. godine, Sresko sindikalno ve}e Leskovac
19451965. i Op{tinski komitet Saveza komunista Leskovac
19681978. godine. Za rad u depoima bio je planiran prijem arhivske gra|e, za{tita preuzetih arhivskih fondova, izdavawe fondova za sre|ivawe i obradu, izdavawe arhivske gra|e na kori{}ewe, vo|ewe evidencije, odvajawe arhivske gra|e, rad na izradi
plana rasporeda arhivskih fondova u depou, prikupqawe podataka za periodi~ni izve{taj, razvrstavawe opisa po fondovima,
preno{ewe arhivske gra|e u depoe i odlagawe na policama, tehni~ko-manipulativno sre|ivawe arhivskog materijala, predlozi
za izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala, klasifikacija gra|e i fondova, izrada unutra{weg opisa u kutijama i na
wima. Tako|e, planirano je da Arhiv izda oko dvesta uverewa ili
potvrda.
U Arhivu je tokom 2003. godine bilo te{ko}a i prilikom
prezentovawa izve{taja o radu za tu godinu, ali je ipak sve uspe{no
okon~ano i konstatovano je da su planirani zadaci ostvareni.
Rad u pedesetoj godini postojawa Arhiva, zbog zna~aja izuzetnog jubileja, odvijao se sa puno zalagawa i ozbiqnosti. Zato je u
izve{taju za prvih devet meseci 2004. godine, koji je usvojio Upravni odbor, navedeno da je obavqeno 105 obilazaka registratura i
jo{ 22 po pozivu. U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, u
~etiri registrature je izdato 50 re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog
registraturskog materijala i {kartirano preko hiqadu metara
gra|e i izdato je devet saglasnosti na liste kategorija gra|e i
rokova za ~uvawe. Do oktobra 2004. godine slu`ba sre|ivawa obavila je sre|ivawe gra|e u slede}im fondovima: Samoupravna interesna zajednica fizi~ke kulture Leskovac, Samoupravna interesna zajednica kulture Leskovac, Savez udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 19411945. godine Vlasotince, Op{tinska
konferencija Socijalisti~kog saveza i Op{tinski komitet Saveza komunista Lebane, Samoupravna interesna zajednica zdravstve146
147
Zgrada Istorijskog arhiva
Savetovawe u Velikoj Plani 1983. godine
Deo kolektiva Arhiva 1987. godine
148
U poseti Kumanovu 1988. godine
U Prohoru P~iwskom 1988. godine
149
U manastiru De~ani 1989. godine
U Bogorodici Qevi{koj 1989. godine
150
U Hopovu 1990. godine
U manastiru Kaleni} 1990. godine
151
U Velikoj Remeti 1990. godine
U Maloj Remeti 1990. godine
152
U manastiru Velu}e 1990. godine
U manastiru Studenica 1995. godine
153
U manastiru Studenica 1995. godine
Sa promocije kwige Zanatstvo u Leskovcu I, 1995. godine
154
155
Sa promocije kwige Izbori u leskova~kom kraju 19031938. godine
Direktor Neboj{a Ivanovi} na promociji 1996. godine
Gojko Veli~kovi}, predsednik Skup{tine op{tine Leskovac

na promociji 1996. godine
156
Sa promocije 1996. godine
Sa sastanka u Kru{evcu 1996. godine
157
158
Dogradwa Arhiva 1997. godine
Pozivnica za promociju monografije

Lebane, 1997. godine
Dogradwa Arhiva 1997. godine
Poseta kolektiva iz Jagodine 1998. godine
159
Kolektiv Arhiva
2000. godine
U poseti Istorijskom arhivu u Vrawu 2001. godine
160
U Vrawu
2001. godine
161
162
Deo izdawa Arhiva
ne za{tite Leskovac i Vlasotince, a zapo~et je i rad na fondovima Sreskog javnog tuìla{tva 1946. godine i Skup{tine op{tine
Leskovac 1968. godine.
Istraìva~i su se interesovali za fondove Vi{e me{ovite
gimnazije u Vlasotincu, P~elarske zadruge Leskovac, Poqoprivredne {kole u Leskovcu, Saveta za prosvetu i kulturu Gradskog
narodnog odbora Leskovac, Skup{tine sreza Leskovac Odeqewa
za prosvetu i kulturu i socijalnu politiku i narodno zdravqe.
Radilo je jedanaest istraìva~a u 62 istraìva~ka dana. Zna~ajno
je pove}ano i interesovawe za izdavawe uverewa i potvrda, tako
da je u ovom periodu izdato ~ak preko sedam stotina uverewa i
potvrda. Zna~ajan pomak u osavremewavawu rada Arhiva je i odluka da petoro radnika poha|a kurs za rad na ra~unarima, {to je
vrlo uspe{no okon~ano. Tako|e, dva radnika su sa uspehom poloìla
stru~ni ispit za rad u arhivima. U toku je bio i intenzivan rad
na okon~awu postupka za {tampawe Pregleda arhivskih fondova
i zbirki i Monografije povodom pedeset godina rada Arhiva.
Vrlo uspe{no su obavqene i promocije kwiga ~iji je izdava~
Arhiv: Leskova~ki kraj u vreme Prvog srpskog ustanka, autora
dr @ivana Stojkovi}a i Hranislava Raki}a, i Osnovna {kola u
Bo{wacu, autora dr Tihomira Petrovi}a.
Po~etkom septembra 2004. godine usvojen je i novi Statut
Arhiva, ~ime je prestao da vaì onaj od 11. marta 1996. godine. Po
Statutu, organi Arhiva su direktor, Upravni odbor i Nadzorni
odbor. Slu`be Arhiva su: Slu`ba sre|ivawa i obrade, Slu`ba
depoa, Slu`ba za{tite arhivske gra|e van Arhiva, Mati~no-propagandna slu`ba i Slu`ba za op{te poslove. Stru~no ve}e ~inili
su direktor, sekretar, koordinatori slu`bi i odgovaraju}i broj
stru~nih radnika koje imenuje direktor. Arhiv se finansira iz
buyeta Skup{tine op{tine Leskovac, neposredno od korisnika i
drugih izvora.
Na sastanku Upravnog odbora 25. oktobra 2004. godine formiran je organizacioni odbor za obeleàvawe pedeset godina rada
Arhiva koji je imao zadatak da sa~ini kompletan program i da
organizuje proslavu ovog velikog jubileja, 1. decembra 2004. godine.
SPISAK RADNIKA ISTORIJSKOG ARHIVA
19542004. GODINE
1. Velimir Nikolajevi}, do{ao u Arhiv iz [kole u~enika u
trgovini, 1. decembra 1954. godine, na mesto upravnika. Radio do
28. decembra 1957. godine. Penzionisan.
163
2. Milan \or|evi}, do{ao iz Gradske dràvne arhive u Svetozarevu. Po~eo da radi u Arhivu u Leskovcu 1. maja 1956. godine.
Zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu. Na rad u Osnovnoj {koli
Josif Kosti} u Leskovcu preme{ten je 23. marta 1957. godine,
ali se jula iste godine vra}a u Arhiv za arhivskog pomo}nika druge
vrste i tu radi do 31. avgusta 1962, kada ponovo biva preme{ten,
ovoga puta na rad u Osnovnoj {koli Radoje Domanovi} u Manojlovcu.
3. Tomislav Mihajlovi}, po~eo da radi 3. februara 1956. godine, a ve} 25. marta oti{ao je na odsluèwe vojnog roka.
4. Stojan Stojkovi}, iz Grdelice, pre{ao iz Narodnog odbora
op{tine Leskovac u Arhiv 1. januara 1957. godine. Bio je stru~ni
u~iteq, a u Arhivu je po~eo da radi kao arhivski pomo}nik tre}e
vrste. Radio je do aprila 1966. godine.
5. Aleksandar Raki}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole Svetozar Markovi} u Leskovcu 1. aprila 1957. godine. Iz Arhiva je
31. avgusta 1960. godine preme{ten u Osnovnu {kolu Josif Kosti} u Leskovcu.
6. Boìdar @ivkovi}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole Vuk
Karayi} u Leskovcu 1. februara 1958. godine na mesto upravnika. Radio do 8. septembra 1961. godine, kada je preme{ten u [kolsku kuhiwu u Leskovcu.
7. Milunka Cvetkovi}, zavr{ila u~iteqsku doma}i~ku {kolu. Radila u Arhivu po ugovoru od 4. marta do 4. maja 1958. godine.
8. Roksanda Zdravkovi}, radila kao manipulant po ugovoru
od 7. oktobra do 31. decembra 1958. godine.
9. Bislim Ja{arevi}, zavr{io osnovnu {kolu. Do{ao iz Gra|evinskog preduze}a Graditeq u Leskovcu. Po~eo je da radi u
Arhivu 16. juna 1959. godine kao pomo}ni slu`benik, a 12. septembra 1977. godine preme{ten u Pokrajinski Arhiv Kosova i Metohije.
10. Nada Milenkovi}, zavr{ila Gimnaziju. U Arhiv pre{la
iz Narodnog odbora op{tine Leskovac 1. juna 1959. godine, slu`benik tre}e vrste, a zatim arhivski pomo}nik obra|iva~. Penzionisana 1. marta 1963. godine. Ponovo primqena u Arhiv 1. oktobra 1965. godine, penzionisana 19. jula 1977. godine.
11. Borivoje Kosti}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole Svetozar Markovi} u Leskovcu 1. septembra 1960. godine. Po~eo da
radi kao arhivski pomo}nik tre}e vrste. Preme{ten u Osnovnu
{kolu Radoje Domanovi} u Manojlovcu 31. avgusta 1962. godine.
12. Gordana Bankovi}, zavr{ila Gimnaziju. Po~ela da radi
u Arhivu 1. septembra 1960. godine kao arhivski pomo}nik tre}e
vrste i radila do 31. marta 1963. godine.
164
13. ]irilo Mitkovi}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole Vuk

Karayi} u Leskovcu. U Arhivu po~eo da radi 1. septembra 1960.
godine na mestu sekretara-reìsera. Radio do 23. februara 1963.
godine.
14. Veqko \o{i}, po~eo da radi 1. maja 1961. godine kao kancelarijski referent tre}e vrste. Radio do 30. juna 1973. godine.
15. Gligorije Miqkovi}, zavr{io vi{u pedago{ku {kolu.
Radio u Narodnom odboru sreza Leskovac, imenovan za upravnika
1. septembra 1961. godine i radio do penzionisawa, 5. oktobra 1983.
godine.
16. Radmila Mutavyi}, zavr{ila gimnaziju. Pre{la u Arhiv
iz preduze}a Leteks u Leskovcu 1. novembra 1963. godine. Po~ela
da radi kao arhivski pomo}nik tre}e vrste. Penzionisana 25. juna
1990. godine.
17. Zoran Ceki}, zavr{io filozofski fakultet. Pre{ao
iz fabrike vunenih tkanina u Vu~ju 1. januara 1964. godine na mesto
arhivskog pripravnika. Penzionisan 3. maja 1999. godine.
18. Roksanda Mi~i}, zavr{ila gimnaziju. Po~ela da radi u
Arhivu 1. marta 1964. godine na mestu arhivskog pomo}nika. Penzionisana 29. februara 2000. godine.
19. Veroqub Miti}, zavr{io sredwu ekonomsku {kolu. Pre{ao u Arhiv iz Doma staraca u Leskovcu 16. januara 1974. godine
na mesto sekretara-reìsera, a 31. marta 1978. godine pre{ao u
Samoupravnu interesnu zajednicu kulture Leskovac.
20. Gradimir Pavlovi}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi u
Arhivu 1. januara 1975. godine. Danas radi na mestu arhivskog pomo}nika prve vrste.
21. Jovica Mladenovi}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi u
Arhivu 1. januara 1975. godine i radio do 9. septembra 1976. godine.
22. Nada Feldhamer, zavr{ila gimnaziju. Po~ela da radi u
Arhivu 8. novembra 1976. godine na mestu referenta sre|ivawa arhivske gra|e i radila do 29. oktobra 1979. godine.
23. Qubica Ni{ki} zavr{ila osnovnu {kolu. U Arhiv pre{la
iz [umskog gazdinstva Jablanica u Leskovcu 23. novembra 1977.
godine na mestu pomo}nog radnika. Penzionisana 27. marta 1995.
godine.
24. Jakov Miti}, zavr{io gimnaziju. U Arhiv do{ao iz Konfekcije Inkol u Leskovcu 5. juna 1978. godine na mesto administrativnog radnika. Radio do 1. oktobra 1989. godine, kada je pre{ao
u Dom kulture mladih u Leskovcu.
25. Predrag Tasi}, zavr{io vi{u trgovinsko-ugostiteqsku
{kolu. Po~eo da radi 26. januara 1980. godine. Danas je na radnom
mestu vi{eg arhivskog pomo}nika.
165
26. Dragica Milovanovi}, zavr{ila gimnaziju. Po~ela da radi

18. marta 1980. godine. Danas radi na radnom mestu arhivskog pomo}nika prve vrste.
27. Veroqub Trajkovi}, zavr{io filozofski fakultet. Po~eo da radi 1. septembra 1981. godine kao arhivista pripravnik i
radio do 31. decembra 1993. godine, kada je imenovan za direktora
Narodnog muzeja u Leskovcu.
28. Slavica Jovanovi}, zavr{ila sredwu ekonomsku {kolu.
U Arhiv do{la iz Doma kulture mladih 1. oktobra 1989. godine na
mesto {efa ra~unovodstva, na kojoj du`nosti se nalazi i danas.
29. Neboj{a Mutavyi}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi
10. decembra 1990. godine. Danas radi kao arhivski pomo}nik.
30. Marina Kuli}, zavr{ila filozofski fakultet. Pre{la
u Arhiv iz Tekstilne industrije Grdelica 15. juna 1992. godine.
Danas radi kao referent za{tite arhivske gra|e van Arhiva.
31. Neboj{a Ivanovi}, zavr{io filozofski fakultet. Po~eo da radi 1. januara 1994. godine, kada je imenovan za direktora.
Posle kra}eg prekida, ponovo je na istoj du`nosti.
32. Zorica Ni{ki}, zavr{ila tre}i stepen stru~ne {kole.
Po~ela da radi 1. aprila 1995. godine na mestu higijeni~ara. Radi
i danas.
33. Ninoslav @ivkovi}, zavr{io vi{u ekonomsku {kolu. U
Arhivu po~eo da radi 1. januara 1997. godine. Danas je vi{i arhivski pomo}nik.
34. Qubomir @ivkovi}, zavr{io filozofski fakultet. U
Arhiv do{ao iz Trgovinsko-ugostiteqske {kole 1. septembra 1984.
godine na mesto direktora. Posle prestanka funkcije direktora
radio kao arhivista do 31. decembra 1996. godine, kada je pre{ao
u Obrazovni tehni~ki centar Rade Metalac.
35. Dragan Ceki}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi u Arhivu
kao pripravnik, arhivski pomo}nik, 2. novembra 1998. godine i
radio do 2. maja 1999. godine.
36. Milina @ivkovi}, zavr{ila gimnaziju. Radila u Arhivu
kao pripravnik od 2. novembra 1998. godine do 2. maja 1999. godine.
37. Danijela \or|evi}, zavr{ila filozofski fakultet. Po~ela da radi u Arhivu 9. septembra 2000. godine. Danas radi kao
arhivista.
38. Sla|ana Kneèvi}, zavr{ila gimnaziju. Do{la u Arhiv
iz Samostalne trgovinske radwe DIV u Medve|i. Danas radi
kao arhivski pomo}nik.
39. Sini{a Peri}, zavr{io filozofski fakultet. Pre{ao
iz Narodnog muzeja u Leskovcu za direktora Arhiva 21. februara
2002. godine. Penzionisan avgusta 2003. godine.
166
40. Ivan Stamenkovi}, zavr{io tehni~ku {kolu. Po~eo da radi

u Arhivu 13. septembra 2004. na poslovima arhivskog pomo}nika.
41. Mi}a Simi}, zavr{io tehni~ku {kolu. Po~eo da radi u
Arhivu 13. septembra 2004. na poslovima arhivskog pomo}nika.
42. Nata{a Kuzmanovi}, zavr{ila ekonomsku {kolu. Po~ela
da radi u Arhivu 13. septembra 2004. na poslovima arhivskog pomo}nika.
167
Direktori Istorijskog arhiva

19542004.
1) Velimir Nikolajevi}, 19541957.

2) Boìdar @ivkovi}, 19581961.
3) Gligorije Miqkovi}, 19611983.
4) Radmila Mutavyi} (v. d.), 19831984.
5) Qubomir @ivkovi}, 19841991.
6) Veroqub Trajkovi}, 19911993.
7) Neboj{a Ivanovi}, 19942002.
8) Sini{a Peri}, 20022003.
Velimir Nikolajevi}
Ro|en je 11. juna 1900. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu,
gimnaziju sa malom maturom i u~iteqsku {kolu.
Postao je u~iteq 4. septembra 1922.
godine i radio je u Lukovu, Boqetini,
Kru{ju, Orahovcu, Vlasotincu, Ko~anu,
Ranovcu i Dedini, a od 1940. godine u
Leskovcu. Za vreme okupacije najpre
bio u logoru u Nirnbergu i Osnabriku.
Od 18. novembra 1948. godine radio je u
{koli U~enika u trgovini do 21. februara 1955. godine, kada je
imenovan za direktora Dràvne arhive u Leskovcu.
Penzionisan je 28. decembra 1957. godine. Bio je i zapaèn
glumac amater.
168
Boìdar @ivkovi}
Ro|en je 29. decembra 1919. godine
u Leskovcu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i ~etiri razreda gimnazije sa malom
maturom, a u~iteqsku {kolu u Skopqu.
Radno angaòvawe zapo~eo je u Bo{wacu,
a od 1. marta 1941. godine je Leskovcu.
Stru~ni u~iteqski ispit poloìo je 2.
decembra 1943. godine, a 7. marta 1958.
godine preveden je u zvawe u~iteqa. Radio je u osnovnim {kolama u Bo{wacu,
Pertatu i Strojkovcu, a od 1955. godine
u Osnovnoj {koli Vuk Karayi}. Prvog februara 1958.
postavqen je za upravnika Dràvne arhive u Leskovcu, gde ostaje
do 1961. godine, kada je imenovan za upravnika [kolske kuhiwe
u Leskovcu.
Umro je 4. jula 1971. godine.
Gligorije Miqkovi}
Ro|en je 18. avgusta 1924. godine u
Bo{wacu, op{tina Lebane, gde je zavr{io osnovnu {kolu, a Realnu gimnaziju u Leskovcu. Zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu u Sarajevu (grupa geografija i istorija), posle ~ega je radio
kao nastavnik u Bosni i Hercegovini.
Godinu dana kasnije radio je kao nastavnik u Osnovnoj {koli u Vu~ju. Kao
istaknuti prosvetni radnik, imenovan
je za prosvetnog inspektora, a sa du`nosti {efa Prosvetnog odeqewa sreza 1961. godine izabran je za
direktora Istorijskog arhiva u Leskovcu, gde je radio do pezionisawa 1983. godine. Dobitnik je mnogih priznawa, a me|u wima
Oktobarske nagrade Skup{tine op{tine Leskovac.
Zvawe vi{eg arhivskog pomo}nika prve vrste dobio je 19.
novembra 1974. godine.
169
Radmila Mutavyi},
vr{ilac du`nosti direktora
Ro|ena 14. januara 1936. godine u
Retkoceru. Osnovnu {kolu i gimnaziju
zavr{ila je u Leskovcu. Radno angaòvawe je zapo~ela u Zanatskoj komori,
nastavila u Skup{tini op{tine, Op{tinskom komitetu Saveza komunista i
fabrici Leteks u Leskovcu. Od 1980.
godine radi u Istorijskom arhivu, gde
je ostala do penzionisawa 1990. godine.
Obavqala je poslove sre|ivawa registraturskog materijala i u Spoqnoj slu`bi.
Qubomir @ivkovi}
Ro|en je 1937. godine u Leskovcu,
gde je zavr{io osnovnu {kolu i vi{u
me{ovitu gimnaziju, a Filozofski fakultet (grupa Istorija) u Skopqu. Posle
zavr{etka studija radio je u osnovnoj
{koli, a zatim tri godine u Gimnaziji
u Lebanu, koja je tada bila u sastavu leskova~ke Gimnazije.
Od 1970. godine radio je kao profesor istorije u Ekonomskom {kolskom
centru u Leskovcu, a aprila 1976. godine
izabran je za direktora Trgovinsko-ugostiteqske {kole Vojislav
Nikolajevi} i na toj du`nosti je ostao do 1984. godine. Za vreme
wegovog mandata izgra|ena je nova zgrada Trgovinsko-ugostiteqske {kole. Od septembra 1984. do 1991. godine bio je direktor
Istorijskog arhiva, zatim je radio kao arhivista u toj ustanovi,
do kraja 1996. godine. Od 1997. godine do penzionisawa bio je profesor istorije u Ma{insko-tehni~koj {koli Rade Metalac u
Leskovcu.
170
Veroqub Trajkovi}
Ro|en je 23. aprila 1957. godine u
selu Guberevcu. Osnovnu {kolu zavr{io
je u Guberevcu, a sredwu u Leskovcu. Diplomirao je 1981. godine na Filozofskom
fakultetu u Skopqu.
Godine 1981. po~iwe da radi u
Istorijskom arhivu u Leskovcu, najpre
kao arhivista na poslovima sre|ivawa,
zatim na poslovima Spoqne slu`be, a
1990. postaje direktor Arhiva.
Re{ewem Skup{tine op{tine Leskovac, decembra 1993. godine, imenovan je za direktora Narodnog
muzeja u Leskovcu. Od marta 1998. radi kao kustos u Muzeju, da bi
2003. ponovo bio imenovan za direktora. U periodu od 1994. do 1998.
i od 2003. godine, odgovorni je urednik izdava~ke delatnosti Narodnog muzeja. ^lan je Redakcionog odbora Vlasotina~kog zbornika.
Objavio je u koautorstvu ili samostalno nekoliko kwiga:
Savezni~ko bombardovawe Leskovca 6. septembra 1944, studija i
dokumenti, Izborne borbe u leskova~kom kraju 19191939, kw.
I 19191929, Izborne borbe u leskova~kom kraju 19191939, kw.
II 19291939, 120 godina Crvenog krsta Leskovca i 90 godina
Osnovne {kole u Ora{cu.
Neboj{a Ivanovi}
Ro|en je 1. januara 1960. godine u
Lebanu od majke Nade i oca Milisava,
sudije Okru`nog privrednog suda u Leskovcu. Zavr{io je Filozofski fakultet u Ni{u, grupa Sociologija. Najpre
je radio u Poqoprivrednom kombinatu
Deli{es u Vladi~inom Hanu. Od
1994. godine bio je direktor Istorijskog
arhiva u Leskovcu, zatim arhivista i
ponovo, od 2003. godine, direktor. Razvio je izdava~ku delatnost Istorijskog
arhiva i urednik je izdawa Biblioteke u kojoj je objavqeno deset
kwiga. U~esnik je osniva~kog kongresa Socijalisti~ke partije
171
Srbije 1990. godine i jedan od osniva~a i ~lan Glavnog odbora

Socijalisti~ke narodne stranke od 2002. godine. U vi{e mandata
bio je odbornik Skup{tine op{tine Leskovac.
Sini{a Peri}
Ro|en u Suvoj Reci (Kosovo i Metohija) 13. avgusta 1938. godine. Osnovnu
{kolu i Vi{u me{ovitu gimnaziju je
zavr{io u Leskovcu, a Filozofski fakultet (grupa Arheologija) 1967. godine
u Beogradu. Radni odnos je zasnovao januara 1968. godine u Muzeju isto~ne Bosne u Tuzli, kao arheolog za sredwovekovnu slovensku arheologiju.
Radio je u Narodnom muzeju u Leskovcu, a izvesno vreme obavqao je du`nost sekretara Sekretarijata za dru{tvene slu`be Skup{tine
op{tine Leskovac. Imenovan je za vr{ioca du`nosti direktora
Istorijskog arhiva polovinom marta 2002. godine i na toj du`nosti
ostao do penzionisawa, avgusta 2003. godine.
172
PRILOZI
Re{ewe o osnivawu Gradske dràvne arhive u Leskovcu
175
Obave{tewe od 14. juna 1955. godine
176
Obave{tewe od 14. juna 1955. godine
177
Obave{tewe od 9. marta 1956. godine
178
179
Tre}a redovna skup{tina Saveza dru{tava arhivskih radnika Jugoslavije od 15. do 17. maja 1958.
godine u Ohridu
Arhiv postaje sreska ustanova 4. januara 1966. godine
180
Registracija Arhiva 4. januara 1966. godine
181
Odluka o ustupawu zgrade Internog odeqewa

Medicinskog centra Arhivu 24. jula 1973. godine
182
A. ARHIVSKI FONDOVI DR@AVNIH ORGANA,

USTANOVA, ORGANIZACIJA I DRUGIH INSTITUCIJA
1. Uprava i javne slu`be
1. 1. Arhivski fondovi do 1918.
1. 2. Arhivski fondovi od 1918. do 1941.
1. 3. Okupacijski i kvislin{ki organi 19411944.
1. 4. Arhivski fondovi od 1944.
3. Pravosu|e
3. 1. Arhivski fondovi do 1941.
3. 2. Arhivski fondovi 19411944.
3. 3. Arhivski fondovi od 1944.
4. Prosvetne ustanove i ustanove u kulturi
4. 1. Prosvetne ustanove
4. 2. Ustanove u kulturi
5. Socijalne i zdravstvene ustanove
5. 1. Socijalne ustanove
5. 2. Zdravstvene ustanove
6. Privreda
6. 1. Period kapitalizma
6. 1. 1. Banke i nov~ani zavodi
6. 1. 2. Privredna udruèwa
6. 1. 3. Privredna preduze}a, sa daqom podelom na:
6. 1. 3. 1. Industrija i rudarstvo
6. 1. 3. 2. Poqoprivreda i {umarstvo
6. 1. 3. 3. Trgovina, ugostiteqstvo i turizam
6. 1. 3. 4. Saobra}aj
6. 1. 3. 5. Gra|evinarstvo
6. 1. 4. Zanatstvo
6. 1. 5. Zadruge
6. 2. Period socijalizma
6. 2. 1. Banke i nov~ani zavodi
6. 2. 2. Privredna udruèwa
6. 2. 3. Privredna preduze}a, sa daqom podelom na:
6. 2. 3. 1. Industrija i rudarstvo
6. 2. 3. 2. Poqoprivreda i {umarstvo
183
6. 2. 3. 3. Trgovina, ugostiteqstvo i turizam

6. 2. 3. 4. Saobra}aj
6. 2. 3. 5. Gra|evinarstvo
6. 2. 4. Zanatstvo
6. 2. 5. Zadruge
6. 2. 6. Ostalo
7. Dru{tveno-politi~ke organizacije, dru{tva i
udruèwa
7. 1. Dru{tveno-politi~ke organizacije
7. 3. Gra|anske i druge organizacije
7. 5. Humanitarna dru{tva
7. 6. Kulturno-prosvetna dru{tva
7. 8. Sportska dru{tva i udruèwa
8. Verske ustanove i organizacije
B. PORODI^NI I LI^NI FONDOVI
1. Li~ni fondovi
1. 1. Li~ni fond Aleksandra Veqkovi}a
1. 2. Legat dr veterine Petra \eki}a
1. 3. Legat Rada Jovi}a
1. 4. Li~ni fond Dragomira Milosavqevi}a Stranca
V. ZBIRKE
1. Albuma
2. Plakata
3. Predizbornih plakata (19901993)
4. Muzi~kih kompozicija
5. Fotografija
6. Tka~ke {kole u Leskovcu
7. Odlikovawa i priznawa
8. Pe~ata
9. Varia
184
Izdava~ka delatnost
Istorijskog arhiva
1) Istorijski arhiv Leskovac, priredio Zoran Ceki}, Leskovac, 1994.

2) @ivan Stojkovi}, Nenad Kraì}, Zanatstvo Leskovca I
(od po~etka do 1944. godine), Leskovac 1995.
3) Hranislav Raki}, dr @ivan Stojkovi}, Izbori u leskova~kom kraju 19031938, Leskovac, 1996.
4) Mr Goran S. Jovi}, Lebane (monografija), Leskovac 1997.
5) Stanimir D. Nikoli}, Bo{ko Nikoli}, Sli{ane
(18781995), Leskovac, 1998.
6) Tihomir Petrovi}, [kola u Bo{wacu, Leskovac, 2003.
7) @ivan Stojkovi}, Hranislav Raki}, Leskova~ki kraj u
vreme Prvog srpskog ustanka 18041813, Leskovac, 2004.
8) Pregled arhivskih fondova i zbirki Istorijskog arhiva
Leskovac, priredili Z. Ceki}, N. Ivanovi} i M. Dedi}, Leskovac
2004.
185
POGOVOR
U svojoj {estvekovnoj istoriji Leskovac je, kao gradsko naseqe i zanatski, trgova~ki, industrijski i kulturni centar, predstavqao sredi{te juga Srbije. Wegov ubrzani razvoj izme|u dva
svetska rata pretvorio ga je u tre}i grad po veli~ini i privrednoj snazi u Srbiji. Me|utim, pravu fizionomiju modernog grada
po~eo je da dobija tek po zavr{etku Drugog svetskog rata, pored
ostalog i osnivawem va`nih kulturnih institucija kao {to su
Narodni muzej i Istorijski arhiv, bez kojih bi istorija leskova~kog kraja u velikoj meri ostala nedostupna javnosti. Zato su
godine 1948, kada je osnovan Muzej, i 1954, kada je osnovan Arhiv,
vredne izuzetne pa`we i respekta. One su, istovremeno, i dokaz
izrastawa intelektualnog jezgra onih qudi koji su znali da vrednuju pokretna i nepokretna kulturna dobra, {to je i bila osnova
za utemeqewe puta u budu}i razvoj.
Za istori~are pak pisawe monografija o arhivima poseban
je izazov, a za nas je rad na monografiji o Istorijskom arhivu u
Leskovcu bila i posebna ~ast, utoliko pre {to se to doga|a u vreme
obeleàvawa pola veka wegovog postojawa. Motivisani tom ~iwenicom, sa velikim zadovoqstvom smo zaronili u bogatstvo arhivskih fondova, koji su nam, pored obiqa dokumenata, otkrivali
jo{ jednu dimenziju: zna~aj rada arhivskih radnika. Wihovo ume}e
rezultat je dugogodi{weg iskustva i stru~nosti, akribi~nog odnosa
prema poslu. Briga o arhivskoj gra|i, svest o izuzetnoj va`nosti
svakog dokumenta kao riznice istorijskih saznawa i tragova pro{losti, bez koje nema ni budu}nosti, postaje sastavni deo wihovih
ìvota. Upravo zbog toga, vi{e nego drugi qudi, oni bivaju nagra|eni saznawem da su ~uvari najva`nijeg kulturnog blaga jednog
naroda svedo~anstava o wegovom postojawu.
I naravno, svaki dobavqen, sa~uvan, obra|en i sre|en dokument poseban je dokaz velikog ugleda ove ustanove, koji je ona
gradila u proteklih pet decenija. To obiqe izvora prvog reda za
istori~are predstavqa poseban dar, jer je obrada zadatih perioda onda mnogo lak{a i potpunija. Budu}i da je na{ zadatak bio da
187
pi{emo o Istorijskom arhivu u Leskovcu, a to je poseban fond,

odlu~ili smo se za hronolo{ku obradu bez napomena, kako ne bismo
navodili svaki dokument. Kwiga je upotpuwena fotografijama i
jednim brojem va`nih dokumenata, kao i kra}im biografijama
direktora Arhiva.
Srda~no zahvaqujemo direktoru Neboj{i Ivanovi}u {to
nam je poverio ovaj vaàn zadatak, radnicima Arhiva na izuzetnoj
predusretqivosti i qubaznosti i recenzentu mr Ivanu Beci}u
na korisnim sugestijama.
188
IZVORI I LITERATURA
1) FondIstorijski arhiv Leskovac, 19542004, fascikle

1/1,1/2, 17, 18, 19, 20, 31, 32.
Literatura
1) Istorijski arhiv Leskovac, Leskovac 1994.
2) Dr @ivan Stojkovi}, Hranislav Raki}, Nikola Ili},
Leskova~ki kraj u vreme NATO agresije, Leskovac.
3) Dragoqub @. Mir~eti}, Pedeset godina Istorijskog
arhiva, Ni{, 2002.
4) @ivan Stojkovi}, Hranislav Raki}, Oktobarski dani u
Leskovcu (19452000), Leskovac, 2002.
[tampa
1) Na{a re~ Leskovac, 19552004.
189
SADR@AJ
Re~ urednika ....................................................................................... 5
Uvod ....................................................................................................... 7
Osnivawe i po~etak rada
Gradske dràvne arhive u Leskovcu .................................... 10
Istorijski arhiv Leskovca .......................................................... 29
Druga decenija rada ......................................................................... 42
Rad u novim prostorijama .............................................................. 76
Rad u osamdesetim godinama XX veka ........................................ 86
Posledwa decenija dvadesetog veka .......................................... 121
Direktori Istorijskog arhiva 19542004. ............................. 168
Prilozi ................................................................................................ 173
Izdava~ka delatnost Istorijskog arhiva .......................... 185
Pogovor ................................................................................................ 187
Izvori i literatura ..................................................................... 189
Biblioteka Istorijskog arhiva u Leskovcu

Kwiga 10
*
Izdava~
Istorijski arhiv u Leskovcu
*
Autori
Hranislav Raki}
Dr @ivan Stojkovi}
*
Urednik
Neboj{a Ivanovi}
*
Slog, lektura i korektura
@ivojin Tasi}
*
Likovno re{ewe korica
\or|e Vasi}
*
Priprema i tehni~ko ure|ewe
http://www.dedic-dedic.com
*
Tira`: 500 primeraka
*
[tampa
Grafoplus Leskovac

50 Godina Arhiva U Leskovcu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

50 Godina Arhiva U Leskovcu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pedeset godina

Biblioteka Istorijskog arhiva u Leskovcu

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Iz tih razloga, prelepi mozaik srpske kulture sadr`i i

kazivale su neke biblioteke i muzejska dru{tva. U toku Drugog

Osnivawe i po~etak rada

vunenih tkanina Mika Stankovi} i sin, Fabrike kanapa i u`arija

materijal sve dok Gradska dr`avna arhiva ne izda odgovaraju}e

Aprila 1955. godine upravnik Gradske dr`avne arhive poslao

Saveta za privredu Narodne Republike Srbije iz 1949. godine o

dr`avnu arhivu u Svetozarevu, 1. januara 1956. godine, prestao je

U ovoj godini interesovawe javnosti za rad Arhiva u Leskovcu

odbora sreza Leskovac. I daqe je ukazivano na potrebu pove}awa

pobrao aplauze na otvorenoj sceni u ulozi Jovan~e Mici}a u

I daqe je bilo vrlo aktuelno pitawe obezbe|ivawa novog

i Centra za informacije Dr`avnog arhiva, ura|ena je kartoteka

Arhiva za prikupqawe dokumenata u vezi sa pisawem istorije,

Istorijski arhiv Leskovca

Promena naziva ustanove nije uticala na sadr`aj wenog rada.

godine preuzeta je Nada Milenkovi}, a deset dana kasnije primqen

i ~itaonice i jedna prostorija za fotolaboratoriju. U prostoru

dva teksta o posetama arhivima u Beogradu, Negotinu i Zaje~aru.

lokal u neposrednoj blizini Muzeja za sme{taj neobra|ene gra|e.

Me|utim, ti zahtevi nisu nailazili na razumevawe kod narodnih

ni~kog pokreta nisu odgovaraju}e, jer su vla`ne i proki{wavaju,

minari posve}eni problematici rada u arhivima. Jednom od takvih

je 80% jo{ uvek ne terenu i u opasnosti je da propadne, {to bi

Druga decenija rada

Bez obzira na iste uslove sme{taja, po~etak rada u drugoj

radnih zadruga: Jedinstvo Obili}, Dobra glava Du{anovo,

svih te{ko}a u radu, radnici Arhiva su uspeli da obave i poslove

prostora, obe}awa postoje, ali ne za neko radikalnije re{ewe,

je vo|ena prema Uputstvima iz 1957. godine, ali nije vo|ena kwiga

~ima i temama, ali su uzimani podaci o wima. Arhivski gra|u su

ostala u prostorijama Skup{tine op{tine Leskovac. Preuzeti

sustvovali i Ivanka Jan~a, predstavnik Arhiva SR Srbije, Panta

5. Da Arhiv primi jo{ dva radnika na rad u ustanovi zbog

Prilikom ovog obilaska, Spoqna slu`ba Arhiva najpre je

Na osnovu plana rada, arhivisti~ki je sre|eno 11 du`nih

Kova~evi}, krajem decembra 1972. godine, pi{u}i za Na{u re~

Veqkovi}, Leteks, Vunarski institut Leskovac, Vunarski

Zgrada Gimnazije u Leskovcu

Kolektiv Arhiva 1961. godine

Arhiv u zgradi Muzeja radni~kog pokreta 1959. godine

Grupa radnika Arhiva 1974. godine

Sa Prvog sabora arhivskih radnika Srbije 1975. godine

Sa Prvog sabora arhivskih radnika Srbije

Rad u Arhivu 1975. godine

Sa proslave Osmog marta 1976. godine

U Dubrovniku 1978. godine

U Dubrovniku 1978. godine

Sa obele`avawa 25 godina Arhiva 1979. godine

Kolektiv Arhiva 1979. godine

Sa godi{we skup{tine Zajednice arhiva Srbije

Priprema izlo`be 1982. godine

Priprema izlo`be 1982. godine

Sa Prve skup{tine arhivskih radnika ju`nomoravskog i ni{kog

Pitawe finansirawa Arhiva bilo je karakteristi~no u ovom

obave{tajnih sredstava kako bi arhivska gra|a bila dostupnija,

arhivske gra|e i registraturskog materijala; s druge strane radni

Rad u novim prostorijama

Do po~etka rada u novim prostorijama radnici Arhiva su

bez u~e{}a Arhiva, a pove}ao se i broj korisnika ~iji se rad u