Zagonetne Price 2 PRVA RUKA

Uroš Petrović
Zagonetne priče
druga knjiga
ilustracije Ilija Melentijević

Pred vama su Zagonetne priče, knjiga druga. I za njih važe ista načela:
Zamišljene su tako da vam prirede mnoge trenutke razmišljanja i slatke muke,

ali i radosti posle uspešnog rešavanja.
Napomena: mnoge od njih nećete uspeti da rešite sami – smišljene su tako da u rešavanju
moraju učestvovati i vaši roditelji ili pak neki malo stariji prijatelji. Veoma su zgodne i za
postavljanje celom odeljenju u školi – zajednički se uvek lakše dolazi do rešenja.
Pitanjima do rešenja – može se koristiti pravilo: zagonetač odgovara samo sa DA ili NE.
Dodatno pravilo, ako učestvuje više igrača: jedan odgonetač ima pravo da pita sve dok
dobija potvrdne odgovore. Može se i ograničiti broj postavljenih pitanja.
Savet autora, a u tome je donekle i smisao ovih priča, jeste da se nipošto ne oslanjate na
čitanje rešenja pre nego što se zaista potrudite da ih sami pronađete.
Rešenja zahtevaju i malo znanja o prirodi i njenim zakonitostima, ali je većina tih priča
tip logičke mozgalice.
Iako je radnja ovih zagonetnih priča smeštena u tajanstveni svet jedne traperske
naseobine, svi zadaci su rešivi bez uplitanja magije, moćnih vidarskih napitaka ili
zavirivanja u stare traperske legende.
Sigurno je jedno – tokom druženja sa ovim štivom naučićete i zauvek zapamtiti mnogo
toga korisnog.
Na kraju krajeva, ove priče su s tom idejom i napisane...
TEŽINA REŠAVANJA
Težina rešavanja ovih priča naznačena je u broju ginkovih listića.
Jedan ginkov listić – lako

Dva ginkova listića – osrednje
Tri ginkova listića – malo teže
Četiri ginkova listića – teško
Pet ginkovih listića – veoma teško
Šest ginkovih listića – zastrašujuće
Preko šest ginkovih listića – nemoguća misija
Ginkov listić kao merilo težine nije slučajno izabran. Ovo drvo koje postoji već
150000000 godina simbol je mudrosti – čaj od njegovih neobičnih listića pojačava
koncentraciju i bistrinu uma. Nije ni čudo što je ginko (Ginkgo Biloba) veoma poštovano
drvo u traperskoj naseobini u kojoj se ove priče odvijaju...
Autor
Zagonetna priča broj 31
Težina rešavanja: Četiri ginkova listića
IGRA S BALVANIMA
Boko i Anul su sedeli na balvanima pored reke.
„Kako bi bilo dobro da se spustimo na jednom od ovih niz brzake!“, rekao je u jednom
trenutku Anul.
„Da, samo što bismo posle toga danima lečili povrede“, uzvrati Boko.
„Imam ja bolju ideju za vas“, reče Crni Ilas, koji se toga čas odnekud stvorio.
„Reci nam!“, povikaše dečaci, očekujući kao i uvek kada je Ilas u pitanju neku dobru i
neobičnu zabavu.
„Imate tu šest balvana. Stavite ih tako da svaki od njih dodiruje svaki od preostalih pet, i
ja vas vodim na obilan ručak!“
Dečaci se pomučiše, ali uspeše. Kako?

Težina rešavanja: Pet ginkovih listića
ZAMKA ZA RISA
Traperi su umeli da prave razne vrste zamki. Bili su vrlo ponosni na to svoje umeće. Zimi
su lako znali i gde da ih postavljaju, jer su životinje ostavljale jasne tragove u snegu duž
staza kojima su se kretale. Tako su traperi videli da jednom stazom često prolaze jeleni,
divlje svinje i tek pokoji ris.
Kako je tih dana napolju bilo ledeno hladno, svi su sedeli u velikoj kolibi Saveta i grejali
se kraj vatre. Baš su pričali o lovu uz pomoć zamki, kada Boko reče:
„Ja mogu da postavim takvu nagaznu zamku, da ću njome uhvatiti samo risa. Jeleni i
divlji veprovi mogu da se šetkaju tuda koliko god hoće!“
„Takva zamka ne postoji!“, reče Puft odmahujući glavom.
I ostali traperi se složiše da je tako nešto nemoguće.
„Nema te zamke koja će razlikovati risovo stopalo od stopala manje divlje svinje, na
primer“, govorili su.
„Hajde da se kladimo! Ja ću je postaviti, pa ako uhvatim risa, dugujete mi svi po jednu

večeru. Ako ne uspem, donosim vam divlju svinju ili jelena, i pravim gozbu za sve!“,
predloži Boko.
Traperi prihvatiše, najviše iz radoznalosti.
Boko je već narednog dana uhvatio mladog risa, iako pre njega tuda bezbedno prođoše i
divlje svinje i jeleni.
Kakva je to čudesna zamka bila?

Težina rešavanja: 5 ginkovih listića
ISTOČNA KAPIJA
Na ulazu u trapersku naseobinu bila su pobodena dva balvana visoka pet metara. Traperi
su ih zvali „Istočna kapija“. Od vrha jednog do vrha drugog balvana visio je konopac
dugačak deset metara, koji je na jednom mestu dodirivao zemlju.
Na sasvim drugom kraju naseobine bila je velika koliba za svetkovine. Tamo su ponekad
pristizali traperi s raznih strana. Ipak, čak i da je neki domaćin prespavao sam dolazak
gostiju, svaki je mogao tačno pogoditi koji gost je pri dolasku prošao kroz „Istočnu
kapiju“, a koji ne. To bi pošlo za rukom čak i starom Kormu, koji je bio gotovo slep.
Kako?
JOŠ JEDNA TRKA
U duhu stalnog nadmetanja, Boko i Anul su se trkali na stazi u blizini traperske

naseobine. Anul je bio viši, imao duže noge i više puta je pobeđivao,
ali Boko je bio uporan dečak i nikada nije odustajao. Ipak, Anul ga je i ovoga puta
ostavio tačno deset metara iza sebe.
„Hajde da ponovimo trku!“, radosno uzviknu Anul.
„Neću! Samo hoćeš da likuješ!“, pobuni se poraženi dečak.
„Ovoga puta ja ću krenuti tačno deset metara iza starta! Tako će biti zanimljivije, i sva je
prilika da ćemo biti izjednačeni!“, predloži pobednik prve trke.
„Hmmm... U redu“, složi se Boko.
U ponovljenoj trci, dečaci su trčali jednako brzo kao i prethodnog puta, s tim što je Anul
imao stazu dužu tačno onoliko koliko je iznosila njegova prednost na kraju prve trke –
deset metara. Ipak, ni ovoga puta nisu stigli na cilj u isto vreme – opet je neko pobedio.
Ko i zašto?
Težina rešavanja: Tri ginkova listića
SUROVI PUFT
Puft je odnekud doneo svetloružičastu glistu. Učinilo mu se da je ona oblikom i bojom

idealna za njegovu strast – pecanje.
Kako je planirao da na Veliko jezero ide tek kasnije, Puft je pažljivo stavio glistu u
glinenu posudu napunjenu zemljom, i na nju stavio poklopac sa uskim prorezima za
vazduh.
Sutradan je, dok je sekao šargarepu, malo posekao prst. Odmah je otrčao do vidara, koji
je ranu pogledao i previo.
Nedugo potom, Puft je došao do posude u kojoj je držao glistu, podigao poklopac, isekao
glistu na nekoliko delova i vratio se svojim uobičajenim kovačkim poslovima.
Zašto je Puft tako surovo postupio?

Težina: Pet ginkovih listića
NEZGODAN ŠUMARAK
Kort i Puft su se stalno svađali, i nisu se trpeli. Toliko se nisu podnosili da su čak pravili
veliki problem i oko jednog šumarka neobičnog oblika, koji su silom rodbinskih prilika
zajednički nasledili. Da su ikako mogli da ga podele na dve
jednake polovine, odavno bi to učinili.
Njihove prepirke postadoše nesnosne. Kada su već svima dozlogrdili, sazvan je Savet
naseobine. Kako god su starci predložili podelu, uvek se ili Kort ili Puft bunio zbog toga
što je dobio manji deo, ili što je dobio deo ružnijeg oblika.
„Mogu li ja nešto da predložim?“, začu se Gofov smireni glas.
Svi utihnuše.
„Iako mislim da ste mogli i dalje zajedno da uživate u tom lepom šumarku, zaista ste
postali nepodnošljivi. Evo kako ćete uraditi...“, reče Gof, i reši problem.
Kako?
Težina rešavanja: Šest ginkovih listića
GOFOV NAPITAK
Puft se obreo kod vidara Gofa dok je ovaj pričao sa Atilijom. Kad je debeli traper rekao
šta ga muči, Gof zabrinuto nabra obrve.
„Svi smo to okusili, znam kako ti je. Umem da napravim lek za tu boljku, ali trebaće mi
nekoliko stvari: jedno pero tek otkinuto sa živahnog pauna, jedna trula jabuka i jedan list
divljeg zelja. Sve tri stvari možeš da nađeš u mom dvorištu, pa ne moraš da lutaš
unaokolo. Dok ti to dobaviš, ja ću raspaliti vatru za kuvanje napitka“, reče vidar.
Puft požuri napolje da potraži sastojke, a Atilija prinese kazan do ognjišta.
„Šta će mi taj kazan?“, upita je starac.
„Pa, za lek koji ćeš skuvati Puftu. Koliko sam čula, pominjao si vatru i kuvanje napitka“,
zbuni se devojčica.
„Koliko sam ja čuo, Puft je već izlečen“, reče Gof tajanstveno.
Ispostavilo se, kao i obično, da je stari vidar bio u pravu. Šta se tu zapravo dogodilo?
DVE KOFE
Jednom je Gof pravio vrlo preciznu mešavinu čajeva od ginka i kantariona. Sve su to sa
zanimanjem posmatrali Boko i Anul. Za pravu meru vidaru je bio potreban tačno jedan
litar sveže izvorske vode. Zamolio je dvojicu dečaka da mu je odmah donesu, ali da
odmere tačnu količinu.
Boko i Anul bi to lako izvršili, ali im starac dade jednu kofu od deset litara i jednu od
sedam.
„Kako misliš da odmerimo jedan litar sa ovolikim kofuračama?“, upita ga Anul

začuđeno.
„Hoćete li da vam objasnim?“, predloži im Gof veselo.
„Neka, snaći ćemo se!“, reče Boko prkosno.
Dečaci otrčaše do izvora i kada su stigli, Anul upita svog prijatelja:
„Kako ćemo to da izvedemo?“
„Iskreno, nemam pojma. Ali znaš ti starog Gofa. Nikad nas ne bi poslao na nemogući
zadatak!“, reče Boko.
I zaista, posle kratkog vremena, donesoše vidaru litar izvorske vode. Čaj je bio odličan, a
dečaci veoma ponosni na svoju domišljatost.
Kako su uspeli da ispune Gofov zahtev?

Težina: Četiri ginkova listića
SVAČIJA ŽELJA
Pored Gofove vatre okupili su se Atilija, Boko, Anul, Kaluk, Puft, Crni Ilas i stari Korm.
Sedeli su i uživali u večernjim pričama.
„Pitaj ih ono, molim te!“, reče u jednom trenutku Atilija starom vidaru.
„Hmmm... Atilija je veoma ponosna zbog toga što je rešila jednu moju zagonetku“, reče
Gof uzdahnuvši.
„Hajde da je čujemo!“, zagrajaše traperi.
„Pa, dobro. Šta je to što svako sebi želi, a niko ne voli?“, upita vidar.
„Žena!“, uzviknu stari Korm i svi se nasmejaše.
„A sada se uozbiljite! Može li neko da reši zagonetku ili ne?“, prekide ih Atilija pomalo
uvređeno.
Sedeli su do kasno u noć dok jedan traper ne reče pravi odgovor.

Težina: Šest ginkovih listića
KORMOVA ZAGONETKA
Jednom su deca zamolila staroga Korma da im ispriča neku zagonetnu priču. Starac ih
nije razočarao, mada je malo odužio sa uvodom:
„Bilo je to još dok sam bio vrlo mlad, takoreći dečak. Tih dana sam često odlazio na
jezero sa Durdom. Jako smo voleli da pecamo. Bila su to teška vremena, ali je bilo i lepih
trenutaka.
Jednog dana ne bejasmo baš srećne ruke, te nam je bilo veoma dosadno. Ipak, nismo baš
ni dangubili.
Vratismo se potom u naseobinu, i kraj kapije sretosmo Kneba. On nas upita kako smo
prošli i jesmo li šta ulovili.
’Ono što smo videli i ulovili bacili smo u jezero. Ono što nismo ni videli ni ulovili doneli
smo sa sobom’, odgovori mu Durd zagonetkom, ali sasvim tačno.
Danima je Kneb razmišljao i mučio se, ali zagonetku nije rešio čitav mesec. Mislim da
ćete je vi još teže rešiti.“
Atilija, Boko i Anul se dobro zamisliše, ali uzalud. Nikako nisu mogli da je reše, pa se
naposletku predadoše. Rešenje je bilo logično, ali nije bilo lako. Na kraju, ni starom
Kormu nije bilo baš svejedno što je priča!
PODELA STADA
Posle smrti jednog trapera, osta zapisana njegova poslednja želja: moje stado lama neka
podele moja tri sina i neka ih nikome ne prodaju. Najstariji neka uzme polovinu stada,
srednji sin četvrtinu, a najmlađi šestinu.
Problem je nastao jer je u stadu bilo jedanaest lama. Sinovi su bili u neprilici jer nikako
nisu mogli da ih podele po očevoj želji.
Kao i obično u takvim nevoljama, pozvali su Gofa. Starac ih je mirno saslušao, i odmah
našao rešenje za njihov problem.
Kako?
PET KOVANIH NOVČIĆA
Puft je iskovao pet lepih novčića i hvalio se njima po naseobini. Kada je stigao do kolibe
Crnog Ilasa, ovaj mu predloži:
„Možeš li da postaviš tih pet kovanica tako da svaka dodiruje svaku od četiri preostale?“
„Naravno da mogu“, reče Puft prkosno.
Pokušavao je kovač na sve načine, ali mu nije uspevalo. Na kraju se iznervirao i

uzviknuo:
„To je nemoguće! To ne može niko, pa ni ti!“
„Ako ipak uspem, daćeš mi jedan?“, upita ga Ilas raspoloženo.
„U redu, ali samo zato što znam da je nemoguće!“
Ubrzo potom, Puft je sav besan odlazio ka svojoj kolibi, sa samo četiri novčića.
Kako je Crni Ilas uspeo da ih postavi na način koji je opisao?
OŠTRENJE
Jednoga dan Crni Ilas dođe kod Pufta i donese mu kosu na oštrenje.
„To će te koštati jedan novčić!“, reče mu debeli traper.
„Hoće li biti dobro naoštrena?“, upita Ilas.
„Kada završim, isprobaćemo je“, odgovori mu Puft besno.
„Ako njome ne budem mogao da pokosim seno, ništa od plaćanja! Važi?“
„Naravno! Ali ako ga bude dobro kosila, daćeš mi dva novčića!“, uslovi Puft ovaj
dogovor.
„U redu!“, reče Ilas.
Sutradan, kosa beše naoštrena. Međutim, Crni Ilas ipak odnese kosu ne plativši oštrenje,
iako dogovor bi ispoštovan. Puft je bio besan kao nikada, ali nije mogao ništa da
promeni.
Kako je moguće da dobro naoštrenom kosom nije uspeo da pokosi seno?

DVE ZAGONETKE
Atilija i Anul su svratili kod Crnog Ilasa. On ih je poslužio čajem. U jednom trenutku,
Anul pokaza na vrata ostave i upita:
„Šta imaš u ostavi?“
Crni Ilas odgovori zagonetkom:
„To bih ti mogao ovako opisati: to je neobičan predmet – u ostavi je, a ostava je u
njemu!“
„Mrak!“, uzviknu dečak.
„Rekao sam da je u pitanju predmet“, odgovori bradati traper.
Deca slegnuše ramenima.
„Polako. Mogu vam postaviti još jednu, koja će vam pomoći da rešite prvu. Ili ako rešite
prvu, biće vam lakše da rešite ovu drugu!“, zabavljao se Crni Ilas.
„Pa, hajde!“, rekoše mu oni.
„U meni ga ima, u vama ga ima, ali dva puta manje nego u onome
što držim u ostavi. U šumi ga nema, u reci ga nema, u polju ga nema. Šta je to?“
„Tek sad mi ništa nije jasno!“, uzdahnu Anul.
„Meni je sve jasno, a mislim da znam i šta to Ilas drži u ostavi!“, uzviknu devojčica nešto
kasnije.
Koje je rešenje ovih dveju zagonetki?

RAZLIČITA BRAĆA
Kada je Crni Ilas dolazio u trapersku naseobinu, na svom putu imao je mnoge zanimljive
susrete. Tako su ga upozorili da će naići na kolibu u kojoj žive dva čudna brata blizanca –
jedan je uvek lagao, a drugi uvek govorio istinu.
Da nevolja bude veća, baš kod njihove kolibe put se račvao – jedan pravac je vodio ka
traperima, drugi ka opasnim močvarama. Nije bilo nikakvog putokaza.
Crni Ilas je pokucao na vrata kolibe, i otvorio mu je jedan od braće. Ilas ga upita samo
jedno pitanje i on pokaza prstom u jednom pravcu.
Putnik je zahvalio, i tog trenutka je znao koji pravac vodi ka traperima.
Kako je Crni Ilas samo jednim pitanjem, ne znajući da li stoji pred lažljivim ili
istinoljubivim bratom, saznao pravi put?
Koje pitanje je postavio?

PUFTOVE VREĆICE
Traperski kovač Puft doneo je trinaest vrećica punih novčića koje je sam iskovao. Iako su
svi novčići izgledali potpuno isto, u jednoj vrećici su se nalazili novčići za jedan gram
lakši od svih ostalih. Pod rukom, nije se moglo oceniti o kojoj vreći se radi. Normalni
novčići imali su po osam grama, a falični sedam.
Tada je vidar Gof doneo preciznu vagu sa tasovima i malim tegovima.
„Može li neko samo jednim merenjem da otkrije u kojoj vreći su falični novčići?“, upitao
je starac.
Atilija je probala i uspela.
Kako?
TRI DELA
Atilija, Boko i Anul okupili su se kod vidara Gofa na večeri. Zabavljali su se tako što su
svoja imena izgovarali otpozadi. Tako je Anul bio Luna, Boko Okob a Atilija Ajilita.
„Znate li da na čovekovom telu ima tri dela čiji nazivi zvuče potpuno isto, spreda i
otpozadi?“, upita ih Gof.
„Znam. Oko, na primer“, odmah reče Anul.
„Ja znam još jedan!“, uzviknu Boko.
„Ja znam sva tri!“, dodade Atilija ponosno.
Znate li ih vi?
KO JE KO?
Traperi su živeli u kolibama neobičnih oblika. Njihova naseobina se nalazila u lepoj

dolini, između šume i reke.
Traperi su u naseobini imali pekara, kamenoresca i krznara. Ako je Kaluk bio
kamenorezac, Mort je bio krznar. Ako je Kaluk bio krznar, onda je Mort bio pekar. Ako
je pak Korm bio pekar, Kaluk je bio krznar.
Ko se od njih trojice čime bavio?

VEŠTINA
Atilija je imala parče kože neobičnog oblika – ličilo je na ribu. Kako je devojčica bila
veoma vešta s makazama, ona ga sa dva precizna, ravna reza tako preseče da je od tri
novonastala dela sastavila pravilan kvadrat!
Kako je to uspela?
NAJSTARIJA ZAGONETKA
Traperi su se za vreme svetkovine okupili kod vidara Gofa. Kako je bilo poznato da on
zna najviše zagonetki, često su ga terali da ih postavlja.
„Koja je najstarija zagonetka koju znaš?“, upitao ga je Boko te večeri.
Stari vidar se malo zamisli, pa reče:
„Mislim da je ova: Ko ujutru hoda na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri?“
Traperi se malo pomučiše, ali je rešiše. Kojim odgovorom?

ZAGONETNA PRIČA BROJ 51
TOBOLAC
Atilija i Boko su se vratili iz lova. Boko je osetio zanosan miris iz Gofove kuhinje. Želeći
što pre da prione na večeru, on odloži luk na panj, i poče da svlači tobolac s leđa.
„Hajde da se kladimo da nećeš uspeti sam da skineš tobolac!“, uzviknu Atilija.

„Zašto to govoriš? Pa nisam dete, a nije mi ni prvi put, kao što znaš!“
„Hajde da se kladimo u korpu pečuraka!“, nastavila je devojčica da izaziva.
„Hajde, neka ti bude!“, reče dečak ljutito, pa ubrza svlačenje tobolca s leđa.
Sutra je Boko ranom zorom morao u šumu, da Atiliji sakupi gljive. Kako je tako iskusan
lovac mogao da izgubi tu opkladu?
POGREŠAN NAZIV
Mnoge priče iz ove knjige ispričane su sasvim slučajno, kada su se traperi susretali
prilikom obavljanja uobičajenih poslova.
„O čemu razmišljaš?“, upita Atilija zamišljenog Anula.

„Šta ima više šećera u sebi, šumska jagoda ili šećerna repa?“, odgovori joj dečak.
„Repa, naravno. Ne bi smo je zvali šećernom da nije tako!“, odgovori Puft, koji je sebe
smatrao velikim poznavaocem hrane.
„Naziv ponekad nije prikladan...“, peckao ga je Anul setivši se nečega.
„Na primer?“
„Postoji nešto što svi nazivamo slatkim, a u sebi nema ni grama šećera.“
Anul je bio sasvim u pravu. O čemu se radi?

NEZAPALJIVO
I Puft je rešio da postavi zagonetku koju niko neće uspeti da reši. Dugo je razmišljao
zagledan u vatru. Iznenada, pobedonosno uzviknu:
„Šta je usred vatre, a nikad ne izgori?“
Svi se iznenađeno okretoše prema punačkom traperu.
„Žar!“, odgovori Anul.

„On ipak izgori“, zagonetno uzvrati Puft.
„Kamen!“, dodade Boko.
„Vidiš li ti kamen u ovoj vatri?“, uzvrati mu zagonetač zajedljivo.
„Plamen!“, dodade neko.
„Ne, ne...“, uživao je Puft.
Taman kada su svi pomislili da je i debeljko dočekao svojih pet minuta, Atilija reče
kratak ali jedini tačan odgovor...
PUFTOVA PRIČA ZA LAKU NOĆ
Puft je bio besan jer su sve njegove zagonetke traperi brzo rešili. Rešio je da se osveti
Atiliji, Boku i Anulu tako što će ih preplašiti jednom jezivom pričom pred spavanje.
Iskoristio je trenutak kada su ostali malo utihnuli i, osvrnuvši se ka deci, započeo.
„Jedne večeri, moj rođak Vam iz naseobine na dalekom zapadu obilno je večerao. Posle
toga, uzeo je dugački štap od koga se nije odvajao i prošetao pored šume, uživajući u
odsjaju punog meseca. Cele večeri čulo se zavijanje vukova...“
Dok je govorio, vatra je pravila igru senki po njegovom bucmastom licu.
„I? Šta se tada dogodilo?“, navališe deca.

„Vratio se u svoju kolibu, naslonio je štap pored kreveta i legao da spava. Sanjao je da je
na rubu šume sreo vrača okruženog belim vukovima. Neznančevo lice beše išarano
groznim bojama. Baš u trenutku dok je sanjao da je taj vrač zamahnuo nekakvim sečivom
ka njegovom vratu, štap koji je ostavio pored kreveta pade i pogodi mog uspavanog
rođaka tačno ispod brade. On se toliko prepade da na mestu izdahnu. Sahranili su ga s
njegovim dugačkim štapom...“
„To baš i nije istinita priča, zar ne?“, iznenadi Atilija pripovedača.
„Istinita je od prve do poslednje reči!“, ljutito je uzviknuo Puft.
Atilija je lepo obrazložila svoju tvrdnju i time naterala debelog trapera da prizna da je sve
izmislio. Šta je devojčica primetila?
JESTIVO I NEJESTIVO
Atilija je prolazila pored Anulove kolibe noseći džak na leđima.
„Šta to nosiš?“, upitao ju je dečak.
Devojčicu je zabavljala njegova radoznalost i ona reši da mu je još malo raspiri.
„Pa, u vreći je nešto vrlo zanimljivo... nešto što je jestivo, pa iznutra nejestivo pa iznutra
opet jestivo...“
„Nadam se da vreća nije teška kao tvoja zagonetka!“
„Ako ne pogodiš, pomoći ćeš mi?“
„Naravno! Pomoći ću ti, iako već znam o čemu se radi...“
Šta se nalazilo u Atilijinoj vreći?

NESANICA
Te noći Atilija nije mogla da zaspi. Njen deda Gof i svi ostali u traperskoj naseobini
odavno su već uživali u snu jer je noć zapravo bila idealna, tiha i prohladna. Neko vreme
se Atilija prevrtala po krevetu, zatim se dosetila kako da doskoči nesanici. Otišla je u
ostavu, razbila tri velika oraha i pojela ih. Vratila se u krevet. Tada je lako zaspala...
Orah je ukusna biljka, ali nije čudesna. Šta se, zapravo, dogodilo?
SLOVO KOJEG NEMA
Anul i Boko su krenuli na jezero. Rešili su da pozovu i Atiliju, ali je ona u svom dvorištu
crtala po tkaninama.
„Hajde sa nama, mani se tog šaranja“, doviknu joj Anul.

„Nije to šaranje. Pišem po platnu“, odgovori ona ozbiljno.
„A šta pišeš?“, upita je Boko.
„Napisaću jednu reč. Ako je pak pročitam otpozadi, nema prvog slova te reči!“, čikala ih
je devojčica.
„Hajde da vidimo i to čudo! Zvuči vrlo tajanstveno!“, uzviknuše oni, potpuno zaboravivši
na jezero.
„Ako ne uspete da pogodite šta ću napisati, pomoći ćete mi da sredim dvorište?“, upita
ona.
Dečaci se složiše. Tu su se prešli, jer nikako nisu mogli da dokuče koja je to reč sa tako
neobičnom osobinom.
„Predajemo se! Ne možemo da se setimo“, priznadoše posle nekog vremena.
Atilija napisa reč na platnu, vidljivim, jasnim slovima.
Koju reč je Atilija napisala?
KORMOVA POTRAGA
Stari Korm je nešto tražio po dvorištu oko svoje kolibe. Zavirivao je po travi i gunđao.
Deca su ga posmatrala naslonjena na trošnu tarabu.
„Zar vi nemate pametnija posla nego da gledate starca u njegovom poslu?“, upita ih stari
traper.
„Možda ti možemo pomoći u potrazi“, predloži mu Boko.
„Ne žurim nigde. Naći ću već to što tražim...“, mumlao je Korm.
„Može li se znati šta si to izgubio?“, upita Atilija.
„To je jedna korisna stvar koju sam juče napravio, ali sam zaboravio gde. Inače, što joj
više oduzimaš, sve je veća“, odgovori joj starina.
„Eno je tamo!“, uzviknu oštrooki, ali i oštroumni Anul.
Šta je stari traper juče napravio, a tog dana tražio?

Težina rešavanja: Sedam ginkovih listića
JEDINA REČ
Upitali su vidara Gofa koja mu je zagonetka bila najteža. On im je odgovorio:
„Jednom prilikom, dok sam još bio radoznali dečak, ja sam to isto pitanje postavio
tadašnjem velikom druidu. Rekao mi je da postoji jedna jedina imenica koja je srednjeg
roda, a završava se slovom A!“
„I koja je to reč?“, zapitaše nestrpljivi traperi.
„Probajte sami da je pronađete. Ako vam odmah kažem, mislićete da biste se i sami brzo
setili“, odgovori Gof.
Boko se prvi setio te reči, ali tek za tri meseca...

Težina rešavanja: 12 ginkovih listića
POSLEDNJA ZAGONETKA
Evo najzad zagonetke koju ni traperi nisu odgonetnuli.

Dakle, jednoga dana Anul i Boko pronađoše čudan medaljon. Odneli su ga prvo Gofu,
zatim Crnom Ilasu. Na kraju, i Savet naseobine je pokušao da objasni čudan predmet.
Nažalost, niko nije umeo da kaže o čemu se radi...
Medaljon ostade nerešena misterija za trapere do dana današnjeg...
Da li će se ikada saznati o kakvom predmetu se radi?
Napomena: Rešavanje zahteva dugoročnu istragu i izučavanje raznih oblasti. U ovoj

knjizi ne piše rešenje, a ko misli da je rešio tu misteriju, neka odmah pošalje pismo
izdavaču.
REŠENJA:
Rešenje zagonetne priče broj 31:
Težina: Tri ginkova listića
IGRA SA BALVANIMA – Dečaci su ih poređali na sledeći način:
ZAPAMTITE: Posle teškog posla obično dolazi nagrada!
Rešenje zagonetne priče broj 32:
ZAMKA ZA RISA – Boko je postavio gvozdenu ploču na stazu. Kada je vreme tako
hladno, jastučići na šapama risa ili bilo koje druge mačke zalepiće se za nju, jer su mokri
od gaženja po snegu. To se neće dogoditi ni sa papcima divlje svinje niti rožnatim
stopalima jelena.
ZAPAMTITE: Kada je izuzetno ledeno, ne dodirujte metal vlažnim rukama! Još je

nesmotrenije da to učinite jezikom!
Rešenje zagonetne priče broj 33
ISTOČNA KAPIJA – Ako su dva balvana bila visoka 5 metara, a konopac između
njihovih vrhova dugačak 10 metara dodirivao zemlju, to znači da su oni bili priljubljeni
jedan uz drugog, i da se između njih nije ni moglo proći. Tako je jasno da NIKO nije
mogao doći u naseobinu prošavši kroz „Istočnu kapiju“.
ZAPAMTITE: Rešavajte probleme korak po korak, kad god možete!

Ponekad nazivi raznih tvorevina nisu baš prikladni njihovom imenu.
JOŠ JEDNA TRKA – Ponovo je pobedio Anul. Kako su trčali jednako brzo kao i u prvoj
trci, brži dečak je sustigao Boka deset metara pre cilja. Ponovo su bili na istom, i brži
Anul je u tih deset metara opet pobedio.
ZAPAMTITE: I ovaj problem se mnogo lakše rešava uz crtež!

Težina: Tri ginkova listića
SUROVI PUFT – Puft je želeo da glistu sačuva za onaj dan kada bude išao na pecanje.
Kada se posekao, otišao je do vidara Gofa. U razgovoru su pomenuli glistu i starac mu je
rekao nešto veoma zanimljivo: kada glistu iseče na nekoliko delova, iz svakog će izrasti –
cela nova glista! Tako je Puft želeo da na pecanje ponese ne jednu, već osam celih glista,
najboljih mamaca!
ZAPAMTITE: Glista ima veliku moć regeneracije!
NEZGODAN ŠUMARAK – Gof je jednostavno podelio njihov zajednički šumarak kao

na slici:
ZAPAMTITE:
Nešto se lakše može objasniti jednom slikom nego sa hiljadu reči!
GOFOV NAPITAK – Ko poznaje ptice, zna da će paun gromoglasno zavrištati kada ga

neko uplaši. Neki narodi ih drže u dvorištu kao čuvare, znajući da će njihov vrisak
uzbuniti celu okolinu. Tako je paun uradio i ovog puta, prepao Pufta koji je pokušao da
mu iščupa pero. Traper je u trenutku izlečio boljku zbog koje je došao – prestao je da
štuca!
ZAPAMTITE: Iznenadan strah je odličan lek protiv štucanja! Naravno, ne sme se

preterivati sa njegovim izazivanjem.
DVE KOFE – Dečaci su prvo napunili kofu od 7 litara i sipali je u onu od 10. Tada
su opet napunili onu od 7 litara, pa polako dopunili veću kofu do vrha. U manjoj kofi im
je sada ostalo 4 litra. Onda su onu od 10 prosuli u izvor, pa sipali u nju ona 4 litra iz
manje kofe. Ponovo su zahvatili tu od 7 litara do vrha, dopunili veću do njenog vrha
(4+6=10 l) i u manjoj im je ostao jedan.
ZAPAMTITE: Manjak opreme može se nadoknaditi viškom umeća!
SVAČIJA ŽELJA – Ono što svako želi, a niko ne voli, to je starost. Svako se
bori kako zna i ume da je dočeka, a kada najzad dođe, ona ume biti dosta setna i
naporna. Zagonetku je rešio stari Korm, koji starost najbolje poznaje.
ZAPAMTITE: Nije lako biti star. Prema starim ljudima se odnosite sa poštovanjem.
Težina: Šest ginkovih listića
KORMOVA ZAGONETKA – Kormu i Durdu ribolov baš nije išao od ruke, ali nisu
dangubili: trebili su vaši!
„One koje su videli i ulovili, bacili su u jezero. One koje nisu videli i ulovili, doneli su sa
sobom.“
Sada je sve logično i mnogo jasnije!
ZAPAMTITE: Ponekad je najvažnije razmišljati u pravom smeru!
PODELA STADA – Gof je doveo jednu svoju lamu i pozajmio im je. Sada su ih imali
dvanaest. Tako su braća lako podelila životinje – najstariji uze polovinu (6), srednji
četvrtinu (3) i najmlađi šestinu (2 lame) Jednu koja im je preostala vratili su mudrom
Gofu.
ZAPAMTITE:
Savet mudrog prijatelja nikada nije suvišan.

PET KOVANIH NOVČIĆA – Crni Ilas je zaradio svoj novčić postavivši ih u položaj kao
na slici.
ZAPAMTITE:
Nije se dobro mnogo hvaliti. To obično prouzrokuje štetu onome ko se hvali!
OŠTRENJE – Dogovor je glasio: ako kosa ne bude mogla da kosi seno.... i tu se krije
rešenje. Kosi se trava ili livada. Seno se ne može kositi jer je kao takvo već pokošeno.
Pohlepni Puft je ponovo platio školu za svoju nesmotrenost.
ZAPAMTITE:
Uvek promislite o pravom značenju reči koje koristite u nekom dogovoru.
DVE ZAGONETKE – Rešenje druge zagonetke je slovo „L“ (Ima ga u Ilasu, Atiliji i
Anulu, nema ga u reci ili šumi), dok je rešenje prve „Ogledalo“ (ima dva slova „L“, u
ostavi je, ali je i ostava u njemu).
ZAPAMTITE:
Ako do nečega vode dva puta, dvostruko su veće i šanse da jedan od njih pronađete!
RAZLIČITA BRAĆA – Crni Ilas je bio mudar, jer je upitao: „Kada bih pitao tvog brata
koji put vodi ka traperima, šta bi mi on odgovorio?“
Svejedno da li je pred Ilasom lažljivac ili ne, pravi put je u oba slučaja suprotan od onoga
koji je domaćin pokazao. Lažljivac bi slagao, i pokazao bi suprotan pravac od onoga što
bi ga pokazao njegov brat, dok bi istinoljubivi brat iskreno pokazao pogrešan put na koji
bi putnika uputio brat lažljivac.
ZAPAMTITE: Za pravi odgovor najvažnije je pravo pitanje!

PUFTOVE VREĆICE – Atilija je poređala vrećice po stolu, i stavila na vagu jedan
novčić iz prve vrećice, dva iz druge, tri iz treće, i tako do trinaeste. Kada je dobila tako
izmerenu masu, bilo je lako odrediti u kojoj su vrećici lakši, falični novčići. Da su svi
imali po osam grama, izmerena masa bi iznosila 728 grama. U slučaju da je manjak dva
grama, u pitanju je druga vrećica. Da je razlika pak 11 grama, u pitanju je jedanaesta
vrećica.
ZAPAMTITE: Znanje matematike često pomaže u životu!
TRI DELA – Boko se setio reči „kuk“, dok se Atilija setila i reči „kapak“.
Takve reči se nazivaju palindromi. Postoje čitave rečenice koje imaju
tu osobinu. Na primer: Ana voli Milovana.
ZAPAMTITE: Deo nekog dela istovremeno je i deo celine!
KO JE KO? – Poslednja dva uslova se međusobno isključuju, pa je onda jasno da

Kaluk nije krznar, a da ni Mort ni Korm nisu pekari. Znači, Kaluk je pekar, a ne
kamenorezac, što znači da Mort nije krznar. To znači da je Mort kamenorezac
te da se traperski krznar zove Korm.
ZAPAMTITE: I naoko nelogične stvari često imaju svoju logiku!
VEŠTINA – Atilija je isekla kožu kao na priloženom crtežu:
ZAPAMTITE: Geometrija može biti veoma zabavna!

NAJSTARIJA ZAGONETKA – Rešenje ove najstarije zagonetke je „čovek“.
Kada se rodi puzi na četiri noge, u mladosti hoda na dve, a u starosti se potpomaže
štapom. Jutro, podne i veče u ovoj zagonetki predstavljaju
početak, sredinu i poslednji period čovekovog života.
ZAPAMTITE: Zagonetke ponekad kriju i lepe stilske figure!
TOBOLAC – Atilija je rekla Boku da neće uspeti SAM da skine tobolac – u isto
vreme kada i on, i ona je svukla sa leđa svoj tobolac. Tako dečak zaista nije SAM skinuo
tobolac, već su to učinili zajedno.
Za svoju mudru ideju bila je nagrađena punom korpom ukusnih pečuraka.
POGREŠAN NAZIV – Anul je bio u pravu jer vodu potoka, reka i jezera svi nazivaju
SLATKOM vodom, a ona u sebi ne sadrži ni grama šećera. Ipak, vodu mora ili okeana s
punim pravom nazivamo SLANOM, jer ona u sebi sadrži morsku so.
ZAPAMTITE: Uobičajeni naziv pojedinih stvari ne bi trebalo bukvalno shvatati. Na

primer, plava kosa je žute boje dok je morsko prase glodar koji nema nikakve veze s
morem. Pokušajte da nađete sami još neki primer!
Atilija je shvatila da je jedino što je uvek usred vatre a nikad ne izgori - slovo T (vaTra),
što je i izgovorila.
ZAPAMTITE: Ponekad je pitanje dvosmisleno, pogotovo ako njegov postavljač ima

želju da vas prevari!
PUFTOVA PRIČA ZA LAKU NOĆ – Atilija je pravilno zaključila da Puftov rođak,

zbog trenutne smrti odmah po buđenju, nikom nije mogao da ispriča svoj san. Dakle,
debeli traper je lagao.
ZAPAMTITE: Ne kaže se bez razloga da su u laži kratke noge. Izmišljotina najčešće biva
raskrinkana.
JESTIVO I NEJESTIVO – Jestivo, pa iznutra nejestivo, pa iznutra opet jestivo je,

naravno, kajsija. Unutar slatkog ploda nalazi se tvrda koščica, a unutar koščice vrlo
ukusno seme.
ZAPAMTITE: Rešenje je ponekad zaista jednostavno, iako zagonetka zvuči dosta

zamršeno. Pomislite na to uvek kada se nalazite pred naizgled nerešivim problemom.
NESANICA – Orah jeste zdrava voćka, ali zaista nije čudesan. Atilija je živela sa dedom,
druidom Gofom. On je spavao u susednoj prostoriji i te je noći tako mnogo hrkao da
devojčica nije mogla da zaspi. Ona je ustala, razbila prvo jedan, zatim i drugi orah, što je
bilo dovoljno da se starac probudi. Pojela je orahe i brzo legla. Zaspala je u tišini.
ZAPAMTITE: Ponekad se kaže da je rešenje skriveno između redova. To znači da neka

stvar nije napisana, ali se iz ostalih činjenica može naslutiti.
SLOVO KOJEG NEMA – Atilija je napisala reč KAMEN. Zaista, kada se pročita
otpozadi, dobija se NEMA K, a K je slovo kojim ova reč počinje.
ZAPAMTITE: Jezik jednog naroda je nepresušni izvor zanimljivih začkoljica!
KORMOVA POTRAGA – Korm je prethodnog dana napravio rupu u dvorištu, želeći da

posadi mladu sadnicu. Zbog godina i slabog vida, sada nije mogao lako da je nađe. Jedino
što se povećava kada mu se oduzima jeste rupa.
ZAPAMTITE: Čuvajte stvari koje su vam potrebne. Vidite da se može zagubiti čak i
rupa.
Težina: Sedam ginkovih listića
JEDINA REČ – Boko se setio reči koju traperi veoma često koriste – DOBA.
Vreme od tri meseca je pomenuto namerno, da bi se zagonetka olakšala.
Toliko traje jedno godišnje doba.
ZAPAMTITE:
Jezik jednog naroda pruža mnogo prilika za zagonetanje!
Težina: Dvanaest ginkovih listića
POSLEDNJA ZAGONETKA – Ovo rešenje izostavljamo, da bismo vam održali

istraživačku strast još neko vreme.
Lektura i korektura: Jelena Vuković

Zagonetne Price 2 PRVA RUKA

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zagonetne Price 2 PRVA RUKA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uroš Petrović

ilustracije Ilija Melentijević

Zamišljene su tako da vam prirede mnoge trenutke razmišljanja i slatke muke,

Na kraju krajeva, ove priče su s tom idejom i napisane...

Težina rešavanja ovih priča naznačena je u broju ginkovih listića.

Jedan ginkov listić – lako

Težina rešavanja: Četiri ginkova listića

Boko i Anul su sedeli na balvanima pored reke.

Dečaci se pomučiše, ali uspeše. Kako?

Težina rešavanja: Pet ginkovih listića

„Takva zamka ne postoji!“, reče Puft odmahujući glavom.

I ostali traperi se složiše da je tako nešto nemoguće.

„Hajde da se kladimo! Ja ću je postaviti, pa ako uhvatim risa, dugujete mi svi po jednu

Traperi prihvatiše, najviše iz radoznalosti.

Kakva je to čudesna zamka bila?

Težina rešavanja: 5 ginkovih listića

Težina rešavanja: Četiri ginkova listića

JOŠ JEDNA TRKA

U duhu stalnog nadmetanja, Boko i Anul su se trkali na stazi u blizini traperske

„Hajde da ponovimo trku!“, radosno uzviknu Anul.

„Neću! Samo hoćeš da likuješ!“, pobuni se poraženi dečak.

„Hmmm... U redu“, složi se Boko.

Težina rešavanja: Tri ginkova listića

Puft je odnekud doneo svetloružičastu glistu. Učinilo mu se da je ona oblikom i bojom

Zašto je Puft tako surovo postupio?

Težina: Pet ginkovih listića

„Mogu li ja nešto da predložim?“, začu se Gofov smireni glas.

Težina rešavanja: Šest ginkovih listića

Puft požuri napolje da potraži sastojke, a Atilija prinese kazan do ognjišta.

„Šta će mi taj kazan?“, upita je starac.

„Koliko sam ja čuo, Puft je već izlečen“, reče Gof tajanstveno.

Težina rešavanja: Četiri ginkova listića

„Kako misliš da odmerimo jedan litar sa ovolikim kofuračama?“, upita ga Anul

„Hoćete li da vam objasnim?“, predloži im Gof veselo.

„Neka, snaći ćemo se!“, reče Boko prkosno.

Dečaci otrčaše do izvora i kada su stigli, Anul upita svog prijatelja:

„Kako ćemo to da izvedemo?“

Kako su uspeli da ispune Gofov zahtev?

Težina: Četiri ginkova listića

„Hajde da je čujemo!“, zagrajaše traperi.

„Žena!“, uzviknu stari Korm i svi se nasmejaše.

Sedeli su do kasno u noć dok jedan traper ne reče pravi odgovor.

Težina: Šest ginkovih listića

Težina: Pet ginkovih listića

Težina: Četiri ginkova listića

PET KOVANIH NOVČIĆA

„Naravno da mogu“, reče Puft prkosno.

Pokušavao je kovač na sve načine, ali mu nije uspevalo. Na kraju se iznervirao i

„To je nemoguće! To ne može niko, pa ni ti!“

„Ako ipak uspem, daćeš mi jedan?“, upita ga Ilas raspoloženo.

„U redu, ali samo zato što znam da je nemoguće!“

Težina: Četiri ginkova listića

„To će te koštati jedan novčić!“, reče mu debeli traper.

„Hoće li biti dobro naoštrena?“, upita Ilas.

„Kada završim, isprobaćemo je“, odgovori mu Puft besno.

„Ako njome ne budem mogao da pokosim seno, ništa od plaćanja! Važi?“

„U redu!“, reče Ilas.

Kako je moguće da dobro naoštrenom kosom nije uspeo da pokosi seno?

Težina: Pet ginkovih listića

„Šta imaš u ostavi?“

Crni Ilas odgovori zagonetkom:

„Mrak!“, uzviknu dečak.

„Rekao sam da je u pitanju predmet“, odgovori bradati traper.