Српско народно позориште

Српско народно позориште је најстарији професионални театар

Српско народно позориште
у Ср а.[1] Основано је 1861. године у Новом Саду и од тада ради у
континуитету. Летеће дилетантско позориште
Новосадско-осјечко позориште
Дунђерсково позориште
Народно позориште Дунавске ановине
Садржај Војвођанско народно позориште
Историјат
Жеља за позориштем и први кораци
Оснивање и рана фаза (1861-1892)
Путујући ансам л (1892-1895)
Зграда Дунђерског (1895-1928)
Гостовања и закупи
Након 120 година рада Српско народно позориште
до ија зграду
Идеја водиља и професионалност
Утицаји и развоји
Уметничке јединице и управа данас
Српско народно позориште
Уметници СНП-а
Глумци Адреса Позоришни трг 1
Редитељи Нови Сад
Драматурзи Ср ија
Оперски певачи Управља Зоран Ђерић
со рани
мецосо рани Дезигнација Српско народно
енори позориште
ари они Капацитет 940
асови
Конструкција
Балетски играчи
Диригенти Отворено 28. јул 1861.
Референце О новљено 1980.
Спољашње везе Период 1861 – 􏿸анас
активности
Ве -сајт
Историјат
www.snp.org.rs

Жеља за позориштем и први кораци

Његово утемељење је заправо резултат нешто раније предузете позоришне праксе у Војводини када је крајем XVIII века Град
до ио Theatrum publicum - јавно позориште (дашчану позорницу) у Ње о евој некад Позори ној улици. Неколико деценија
потом, у документима новосадског Ма ис ра а из 1825. и 1826. године може се прочитати да је ово већ трошна грађевина
склона урушавњу[2] па је ради ез едности ансам ла и грађанства наложено и спроведено њено рушење 1826.године. Након
тога, представе су се играле у немачком Крајнеровом еа ру у истој улици, а од 1828. у гостионици Фазан. Летеће
дилетантско позориште (Ср ско- иле ан со ружес во) је основано 1938. године, али одуство позоришне зграде је поново
онемогућавало рад.[2]
Сви ови покушаји и деловања у погледу развоја позоришта по удили су
пажњу и жељу грађана Новог Сада за сталним градским позориштем и
идеја се почела развијати на једној новијој, свео ухватнијој равни.

Оснивање и рана фаза (1861-1892)

Крајем 1860. године, у Ср ском невнику, Јован Ђорђевић почиње да
о јављује своје познате чланке у прилог оснивања Српског народног
позоришта у Новом Саду, тада центру српске културе у Аустроугаркој
монархији. У то време, на територији ивше Југославије, није деловало Лого СНП-а
ни једно позориште на језицима југословенских народа. Годину дана
касније, 28. јула (16. јула по старом календару) 1861, на седници Ср ске
чи аонице у Новом Саду, којом је председавао Светозар Милетић, основан је
први професионални театар под именом Ср ско наро но озори е.[3]

Ср ско наро но озори е је основано са нарочитим задатком: првенствено је

ило националног карактера и са позорнице је тре ало да негује и шири
националну мисао и народни језик, да упознаје пу лику са народном
прошлошћу и да подстиче домаће писце на интензивнију драмску активност,
све у циљу културно-просветног уздизања српског народа у Ха з уршкој
Чланови Драговољачког
монархији.[4] позоришног друштва у Будиму, у
кући трговца Јосифа Станковића.
За првог управника СНП-а је постављен Стоје слева: Стеван Пантелић,
Јован Ђорђевић. На почетку свог Ђорђе Максимовић, Миша
деловања, СНП је, удући да је ило ез Са овљевић, Лаза Костић, Мита
сопствене зграде, ило, у суштини, Крестић, Ђура Вуковић и Антоније
Хаџић. Седе слева: МаријаДукина,
путујуће позориште. У више наврата су
Пава Станковићева, Марија
подношени захтеви (1867. Влади у
Розмировићева и Пава Дукина.
Будимпешти и септем ра 1871. Гра ској Снимак је начинио Георгије
ску ини Ново Са а) да се одо ри Кнежевић, 1861. Фотографија је
зидање наменске зграде позоришта. музејска грађа Позоришног музеја
Први захтев делегације СНП-а са Војводине.
Јованом Су отићем на челу, на који је
сам председник Владе Ђула Андраши[5]
позитивно усмено одговорио ипак није озваничен јер је Влада у Будимпешти у рзо
пала. Други захтев је довео до урне реакције и разних опструкција одређене групе
Устав Друштва за Српско
грађана под вођством Јакова До ановачког, па је тек на интервенцију челника
народно позориште из 1863.
Рукопис је музејска грађа СНП-а, које су делегирали Коста Трифковић и Сима Марковић, у самом
Позоришног музеја
Минис арс ву уну ра њих ела, децем ра 1971, одо рено зидање Грађанске
Војводине
воране која и служила приређивању грађанских за ава, евентуалним састанцима
поводом јавних предавања и извођењу позоришних представа. Једна друга група
Новосађана је допринела томе да зграда уде готова већ за три месеца. Дру во за СНП је 1873. откупило од Деоничарско
ру ва до ровољним прилозима Грађанску дворану за 20 000 форинти и на тај начин је СНП до ио матичну сцену.
Грађанска дворана је рађена на Трифковићевом р у по плановима Андреаса Паулика који су касније развијени у пројекат
Ђерђа Молнара, али нема архивских извора који сведоче у којој је мери тај пројекат ио реализован јер је у марту 1892. ова
дворана ила срушена након истека уговора склопљеног са варошком општином, и упркос незадовољству и противљењу
грађана.[2]

У периоду 1871-1908 овде је излазио часопис Позориште.

Путујући ансам л (1892-1895)
Након рушења Грађанске воране, позоришни
ансам л СНП-а је ио приморан да крене на
трогодишње непрекидно гостовање по
Војводини. Тада је одржано 611 представа у 28
места. Током тог периода трупа је изнедрила
свега 19 нових представа, што је условљено
недостатком сопственог простора и њеним
сталним турнејама.[6]

Зграда Дунђерског (1895-1928)

Трупа се у Нови Сад вратила фе руара 1895.
године када је СНП-у уступљена наменски
грађена позоришна зграда, поклон Лазара Део глумачког ансам ла СНП-а са управником, 1864.
Дунђерског. Дунђерсково позориште ило је Фотографија је музејска грађа Позори но􏿹 музеја Војво􏿸ине
смештено у дворишту садашњег хотела
»Војводина« у центру Новог Сада. Ту се
налазило до 1928, када је зграда страдала у пожару. Након овог догађаја,
ретко ко је слутио да ће се на нову зграду чекати више од пола века, до
1981.

Гостовања и закупи
У том дугом периоду, ансам л СНП-а је играо представе у различитим
Зграда Дунђерсково􏿹 озори ау
градским о јектима, у сали Хотела „Сло ода” (на Тр у сло о е), у згради Новом Саду, око 1900-те
Немачког акционарског друштва „Ха аг” (на углу Ул. Васе С ајића и
Тр а Галерија), у Дому радничке коморе (Бул. Михајла Пу ина 24), а
најдуже у великој сали „Соколског дома”[2], касније »Дома културе« - данашњег »Позоришта младих« (Ул. Игњата Павласа).

Након 120 година рада Српско народно позориште до ија зграду

Године 1981, у 120. сезони, позориште до ија нову зграду у коју је ушло 28. марта и тај дан је установљен као »Дан СНП-
а« када се сумирају једногодишњи уметнички резултати и награђују нај оља индивидуална и колективна уметничка
остварења.

Нова зграда, ело мермерно здање у центру Новог Сада, на Позоришном Тргу, се простире на преко 20.000 m² и има највећу
позоришну сцену у Ср ији. Поседује три сцене, Велику сцену »Јован Ђорђевић« са 940 места, Малу сцену »Пера
До риновић« са 373 места и Камерну сцену са 118 места. Опремљена је са про ним салама за хор и оркестар, алетском
салом и великим ројем сценских и техничких радионица.
 Зграда Дунђерсковог позоришта (1895-1928) Зграда Дунђерсковог позоришта (1895-1928)
(Српског народног позоришта), разгледница, аверс, (Српског народног позоришта), разгледница, реверс,
Атеље Јосифа Сингера, око 1900. Разгледница и Атеље Јосифа Сингера, око 1900. Разгледница и
фотографија су музејска грађа Позоришног музеја фотографија су музејска грађа Позоришног музеја
Војводине. Војводине.

Идеја водиља и професионалност

Српско народно позориште се одржало јер је заиста ило народно. Његови глумци нису или само уметници, него и
културни мисионари који су сампорегорно и постојано, животном речју са позорнице итно утицали на свест народа. У овом
позоришту је израсла група великана глумишта: Димитрије Ружић, Драгиња Ружић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић,
Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Драга Спасић, Милка Гргурова, а међу њима и највећи уметник српског глумишта,
чаро њак који је на позорници могао све, Пера До риновић, чији се и споменик, уз споменик Јована Стерије Поповића,
налази испред нове зграде СНП-а. То је први споменик који је подигнут једном глумцу у ившој Југославији.

Утицаји и развоји
1867. и 1868. године, дакле у својој раној фази, ансам л СНП-а је наизменично гостовао у Панчеву, Земуну и Београду. Кнез
Михаило, је заинтересовано пратио ове представе и одушевљен новосадским глумцима, упутио позив Јовану Ђорђевићу да и
у Ср ији оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник је са со ом повео и половину
новосадских глумаца и тако је након седам година после настанка СНП-а, у Београду основано Народно позориште.[7]

У периоду од настанка, до Другог светског рата, позориште је мењало своје име: »Летеће дилетантско позориште«,
»Новосадско-осјечко позориште«, »Дунђерсково позориште«, »Народно позориште Дунавске ановине«.

Након Другог светског рата, позориште до ија име »Војвођанско народно позориште«. У њему се оснивају нове уметничке
јединице, Опера и Балет. Од новем ра 1951, враћа му се прво итно име, а од 1956. се у њему одиграва и Стеријино позорје,
фестивал домађег драмског стваралаштва, које је основано на иницијативу која је потекла из СНП-а.

И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Најистакнутији међу глумцима тог
периода свакако су или: Петар Петковић, Станоје Душановић, Петар Вртипрашки, Витомир Љу ичић, Синиша Раваси,
Љу ица Раваси, Стеван Шалајић, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Тихомир Плескоњић, Мира Бањац, Милица Радаковић,
Велимир Животић, Раде Којадиновић, Заида Кримшамхалов, До рила
Шокица, Јелица Бијели, Стеван Гардиновачки...

Током своје историје, након Јована Ђорђевића, позориште су водили

многи управници, међу којима је најзначајнији Милош Хаџић, чији се
период назива и »златним периодом СНП-а«.

Уметничке јединице и управа данас

Управник Српског народног позоришта је Зоран Ђерић. Директор Драме Српско народно позориште, 58.
је глумац Милован Филиповић, директор Опере је Александар Станков, а Стеријино позорје
Балета Тони Ранђеловић. У оквиру опере раде хор и оркестар, а све три
уметничке јединице опслужују Радне јединице Техника, Маркетинг, као и
заједничке служ е.

Уметници СНП-а

Глумци

Плакат за представу у Панчеву из

1871. године

Јелена Душан Ивана Нина

Антонијевић Јакишић - Пејчић- Рукавина
Јована првак драме Крстић Марко Савић
Балашевић Гордана Миодраг Не ојша
Зоран Јошић-Гајин Петровић - Савић
Богданов - Гордана првак драме Миа
првак драме Каменаровић Ненад Симоновић
Лена Милорад Пећинар -
Оливера
Богдановић Капор првак драме
Стаменковић
Страхиња Милан Драгомир
Лидија
Бојовић Ковачевић Пешић Стевановић -
Драгиња Драган Којић Тања Пјевац првакиња
Вогањац Југослав Александра драме
Александар Крајнов Плескоњић- Јована Стипић
Гајин Илић -
Алиса Лацко Звјездана
Милица првакиња Томашевић-
Тијана драме
Грујичић Максимовић Јосифов
Соња Љу ица Мирослав
Марија Ракић -
Дамјановић Меденица Фа ри
првакиња
Гордана Сања драме Милован
Ђурђевић- Микитишин Филиповић
 Димић - Јована Вукашин Иван Церовић
првакиња Мишковић Ранђеловић Радоје Чупић -
драме Вишња Сања првак драме
Григорије О радовић Ристић-
Јакишић Игор Крајнов
Павловић Јован
Ристовски

Редитељи
Радослав Миленковић
Предраг Штр ац

Драматурзи
Светислав Јованов

Оперски певачи

со рани

Свитлана Декар - првакиња опере

Данијела Јовановић - првакиња опере
Валентина Миленковић - првакиња опере
Лаура Павловић
Дарија Олајош-Чизмић - првакиња опере

мецосо рани

Јелена Кончар - првакиња опере

Марина Павловић-Бараћ - првакиња опере
Виолета Срећковић - првакиња опере

енори

Игор Ксионжик
Саша Петровић
Бранислав Цвијић
Саша Штулић

ари они

Жељко Андрић
Не ојша Ба ић
Васа Стајкић

асови

Горан Крнета

Балетски играчи
 Олга Мирјана Милан Лазић Сања Павић
Аврамовић Дро ац - првак Тони
Весна Бркић Иван алета Ранђеловић
Данијела Ђерковић Ранко Лазић Љу ица
Војновски Ана Ђурић Јелена Лечић Селаковић-
Јелена Оливера - првакиња Бандић
Вукадиновић Ковачевић- алета Иванка
Бранка Црњански Дуња Стојчевић
Глигорић Верица Лепуша Оксана
Маја Грња - Козарев- Бранкица Сторожук -
првакиња Кларић Мандић првакиња
алета Андреј Јелена алета
Давид Груосо Колчерију - Марковић Маријана
првак алета Татјана Ћурчија
Андреја Ненадовић Ливију Хар -
Кулешевић првак алета
Џана Чурчић

Диригенти
Александар Којић
Микица Јевтић
Весна Кесић-Крсмановић, (диригент хора)

Референце
1. „ОБЕЛЕЖЕН ДАН СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА” (https://www.snp.org.rs/?p=2079). Званична
резен ација. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. 28. 3. 2014. Приступљено 16. 1. 2018.
2. Савковић Нада Н., З􏿸ања Ср ско􏿹 наро􏿸но􏿹 озори а, З орник Матице српске за сценске уметности и
музику 58, Нови Сад, 2018, стр. 23-38
3. „Српско народно позориште” (https://www.kcns.org.rs/agora/srpsko-narodno-pozoriste/). кцнс. Приступљено
31. 1. 2018.
4. Милитар, Трива. Антоније Хаџић и Српско народно позориште : некадашње ђачке представе Српског
народног позоришта, сепарат, Нови Сад, 1961, стр.2
5. Веснић, Радослав. Позори на з􏿹ра􏿸а вечи и ро лем Ср ско􏿹 наро􏿸но􏿹 озори а, Наша сцена 152-153
(1960): 17-19
6. Томандл, Миховил. Ср ско озори е у Војво􏿸ини II. Нови Сад: Матица српска, 1954, стр. 60
7. Веснић, Радослав. Нови Са􏿸 Бео􏿹ра􏿸у - Бео􏿹ра􏿸 Новом Са􏿸у, Наша сцена 157-158, 1960, 2-4

Спољашње везе
Званични ве -сајт
Енциклопедија Српског народног позоришта
Српско народно позориште на PORT.rs

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српско_народно_позориште&oldid=21306442”

Ова страница је последњи пут уређена на датум 5. фе руар 2019. у 14:05 ч.

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.