Neboja Ozimi Ni

NIKI CINCARI U KULTURNOM I POLITIKOM IVOTU NIA

Posle trgovine i industrije koje su bile osnov Cincarske delatnosti ne samo u Niu i Srbiji ve u svim mestima gde su se zatekli, veliki je znaaj koji je ova etnika grupacija ostavila u srpskoj umetnosti. Rastereeni od finansijskih obaveza, umetnici cincarskog porekla su bili izuzetno plodni u granama svog delovanja. Tako u knjievnosti bitno odskau Alakabijad Nua, alijas Branislav Nui, Jovan Sterija Popovi, Stevan Sremac a u novije vreme Nikola Cincar Poposki. Svojim bogatim opusom iz istorije srpske srednjestoleeovne knjievnosti i slikarstva ovoj grupi se pridruuje akademik Aleksandar Deroko dok se u pozorinoj umetnosti istiu Tako Nai i Olga Spiridonovi. U svetu politike , Cincari su dali imena poput Cincar-Markovia, Dragutina Dimitrijevia Apisa, Nikole Paia, Laze Paua irok je dijapazon kulturne ostavtine Cincara u Niu, naroito u XIX stoleeu kada predstavljaju jedini hrianski narod koji je uspevao da izadje na kraj sa Turcima, pre svega zahvaljujui svom bogatstvu. Tako se slobodno moe rei da su niki Cincari podigli umetnost u Niu i odrali je dovoljno dugo da bi je prihvatili Srbi poetkom XX stolea. Knjievnost Prema naim saznanjima, prvi niki Cincar koji je ostavio traga u knjievnosti Nia bio je Dimitrije S. ohadi koji je, jo kao pisar kod Mitad-pae nikog, preveo putopis Evlije elebije po srpskim zemljama u XVII stoleu. Ovaj rad je kasnije objavljen kao prvi prevod elebijinog dela na srpski jezik.1 Ni je krajem XIX i poetkom XX stolea , sa razvojem trgovine, postao prava knjievna meka juga Srbije. Tu su, zbog obilja tema iz svakodnevnog ivota, esto boravili spisatelji svih struka. Zbog toga nije neobino to je svojim delom Ni ostoleeoveio Stevan Sremac, profesor u novoosnovanoj Gimnaziji " Kralj Milan Prvi". Drugi poznati Cincar je Mihajlo Todora Paligori (Batuinac, 1916 - 11. 03. 1942, Statovac). Poto je zavrio Pravni fakultet bio je profesor Dravne trgovake akademije u Niu i jedan od poznatijih komunista. U svom prvom radu "Jezik Nia u Sremevim delima"2 estoko je napao vulgarizovanje nikog jezika u Sremevim delima smatrajui da je pisanje tim jezikom daleko od knjievnosti. U svojim kasnijim lancima "Pealbar Miloje"3 i "ta je faizam?"4 Paligori je nastupao sa iskljuivo ideolokih pozicija. Kruna njegovog rada je "Ekonomsko - kulturna istorija Nia"5 koja je posluila brojnim istoriarima kao nezaobilazna literatura za istoriju ovog podneblja. Poslednji u nizu knjievnih stvaralaca je publicista i borac za prava Cincara Hrista Spoa koji je bio saradnik vie medjunarodnih asopisa ustolee piui o Cincarima. Bio je jedan od uesnika prvog kongresa Aromuna u Majnhajmu (Nemaka) 1985. i Frajbrugu naredne godine. Bogata zbirka neobjavljenih rukopisa Hriste Spoe nalazi se u vlasnitvu njegovog sina ekajui da jednoga dana i delimino bude objavljena. Cincari su pokrenuli i nekoliko listova izmedju dva svetska rata. Najpre je Todor S. Paligori, otac Mihajla Paligoria, pokrenuo 1909. godine list pod nazivom ''Trgovina''6 da bi svoj doprinos nikom dnevnom izdavatvu dao Lazar Krai koji je osnovao sa Andonom Andonoviem ''Privredni list''- glasilo Nike Trgovake Omladine7. Na kraju, jedan od
, XLII, 19 , 4. 1933.,4 3 , 12. , 1937. 4 , 23. , 1937. 5 .., , , . ,, 1937. 6 , 24.12. 1924 7 ., ,, 1972., 157
2 1

153

urednika nedeljnika leve orijentacije '' Na list'' bio je ve pomenuti Mihailo Paligori.8 Pozorina umetnost Poto su uspeli da obezbede egzistenciju sebi i svojim potomcima, niki Cincari jednovremeno poinju sa aktivnijim delovanjem u kulturnom ivotu grada. Istina, u ovoj njihovoj aktivnosti nisu bili toliko zastupljeni kao u trgovini ali je onaj obrazovaniji sloj teio ka kvalitnijem linom usavravanju. Po svom mnogo kasnije izgubljenom obiaju, Cincari su se ustolee okupljali oko matice pa tako i u sluaju formiranja pozorine druine "Stevan Sindjeli" koju su idejno predvodila dva Cincara - obojica profesori tadanje "Gimnazije Kralja Milana I", dananje gimnazije "Stevan Sremac" - i oba umetnika: Stevan Niki - Lala, slikar i profesor likovnog i Stevan Sremac - knjievnik i profesor srpskog jezika.9 Pridruuje im se kolega, profesor Spira Kalik, koji e sa Henrihom Lilerom, Miloradom Petroviem, uiteljem iz sela Sievo i putujuim glumcem Mihailom Diniem, biti osniva Pozorine druine "Sindjeli" 11.marta 1887. godine.10Sindjeli je istoga dana poeo sa radom.11 Stevan Sremac, ne elei da ita rizikuje, za otvaranje pozorita postavlja dramu "Srpski ajduci" jo jednog Cincara - Jovana Sterije Popovia. I tako, dok Stevan Niki - Lala brine o kostimima i scenografiji, esto je vlastoruno pravei, Stevan Sremac poinje da pie za pozorite a Spira Kalik, podravan brojnim cincarskim porodicama brine o finansijama, pozorite dobija i svoju prvu zvezdu koja e, sluajno ili ne, biti Cincarka. Radi se o mladoj glumici Anki Fransineli o kojoj kriticari daju pozitivno misljenje: Ni ima glumicu-pevaicu koja ima kole, i glasa, I oseaja, pevaicu koja bi bila dika kome pozoritu evropskog zapadaGospodjica fransineli je vrlo opra glumica, puna gipkosti i lepih pokreta na pozornici a zna uvek dobro svoju ulogu, o emu nas je uverila u svakoj dosadanjoj predstavi, te je ona za nae pozorite svakako duplo korisna.12 Anka Fransineli je glumila jo kratko vremena a onda joj se gubi svaki dalji trag tako da bliih podataka o njoj nemamo. Onoga trena kada Stevana Sremca pone da bolest obara u krevet, poinje jedan od mnogih raspada ovog pozorita. Tako se, prvih godina ovog stolea, deava da, bar to se tie osnivaa, svi pomau koliko mogu pozorite- naroito Sremac- ali se vie ne vezuju za ovu sve stabilniju ustanovu koja je uspela da za sebe vee veliki broj mladih Nilija. Cincari finansijski podravaju osnivanje i razgranjavanje pozorine druine u pozorite i sve ee neki Cincar biva lan Odbora pozorita, kao to je to bio sluaj sa Spirom Kalikom, pa i Vojom Cincar Markoviem, predsednikom prvostepenog suda u Niu o kome nemamo vie podataka.13 Sa poetkom dvadesetog stolea i industrijalizacije Nia, koja je podrazumevala veliki broj ljudi koji e se ukotviti u Niu, nastupa neumitni proces asimilacije tako da Cincari, iako nikada do kraja potisnuti u pozadinu zbivanja, gube svoje nacionalne odlike. Usled porasta konkurencije dojueranje mecene pozorita sada se bore za opstanak tako da dolazi do privremenog kidanja veza na relaciji Cincari - pozorite. Ali i ono to su Cincari dali Niu kroz prizmu Narodnog pozorita nije nimalo zanemarljivo, ak se moe postaviti kao zadatak dolazeim generacijama.

8 9

., , 151 . ., 1878.-1968., , , 1972., 5559 10 .. , , 57 11 .., ,57-58. - , 1890. . 1915. (...) 12 , 7. 1891., 18 13 50 , , 1938., 38

154

Likovna umetnost I pored nezavidnog poloaja u kome se nalazila likovna umetnost u vreme turske vladavine, i pored svih moguih zabrana, jaanjem ekonomske moi nikih trgovaca i njihovim sve brojnijim trgovakim odnosima sa Petom i Beom, dolazi do poputanja nametnutih stega. Sledei zapadnoevropski manir portretisanja kao vidljive demonstracije bogatstva i ekonomske moi, cincarski trgovac Nikola Hristodulo naruuje portret 1853. godine od bekog slikara Johana Frankenbergera.14 Tako je Hristoduluov portret bio zapravo prvo slikarsko delo napravljeno u doba turske vladavine koje se nalazilo u domu nekog Nilije. Sledei primer svog sunarodnika trgovac Dimitrije ohadi koristi boravak Koste Jankovia 1872. godine i naruuje od njega portret.. Portret Dimitrija ohadia uradjen je u realistikom maniru, sa fesom na glavi ali u evropskoj nonji ija je funkcija potenciranje moi i uticaja naruioca.15 Obe slike uvaju se u depou Narodnog muzeja u Niu. Svoj doprinos razvoju likovne umetnosti u Niu i njegovoj okolini dao je freskoslikar Djordji Joko Zografski kome je Ni bio tek stanica u poslednjoj deceniji XIX stolea. Rodjen u Galniku 1862. godine, Djordji Joko Zografski u svojoj trideset treoj godini ivota 1895. oslikava ikonostas crkve u selu Orljanu nadomak Nia a ve tri godine kasnije, 1898.g., prihvata se da, zajedno sa nikim slikarom Milutinom Markoviem , oslikava crkvu Svete Petke koja se nalazi na samom ulazu u Sievaku klisuru.16 Po zavrenom poslu, ve naruenog zdravlja, prihvata potpuno ivopisanje crkve a Azbresnici, selu nedaleko od Nia. Posao zavrava ve 1905. godine da bi se 1907. godine ikonopisao ikone u crkvi u selu Belajnacu. Kruna njegovog stvaralatva je ivopisanje fresaka u nikoj Sabornoj crkvi uoi samog poetka Prvog svetskog rata 1914.godine. Zanimljivo je da je sama Saborna crkva delo Cincara Andrije Damjanova iz Velesa koji je gradio i crkvu u Smederevu.17 Skromnog umetnikog dara, Djordji Joko Zografski je davao likove svetaca previe svetovno, iz ega se da zakljuiti da je njegovo slikarsko obrazovanje bilo izuzetno siromano. Iako je akademik Aleksandar Deroko njegov rad ocenio kao "preslikavanje svakodnevice", ne moe se i ne sme prenebrei injenica da je Djordji Joko Zografski svojim kakvim - takvim delom dao peat nikom Pravoslavlju u tek oslobodjenom Niu. Spomenika ostavtina Pred kraj XVIII i poetkom XIX stolea u jugoistonoj Srbiji dolazi do snanog uticaja starobalkanske kulture to se ogleda, pre svega, u arhitekturi ne samo Nia, ve i ostalih gradova kojima su tek prispeli Grci i Cincari udahnuli duh sauvane tradicije. Tako se, kao retki primerci ostavtine ovog tipa, javljaju sledea spomenika zdanja: u Vranju Paini konaci, u Leskovcu kua Dimitrijevia i op-Djokia, u Niu kue : Hristoduluovih i Zaharija Statasa, kao i kua Stambolijskih, u Pirotu konak Malog - Riste i kua "Bela maka" i u Aleksincu zgrada Muzeja.18 Kue nikih Cincara Zaharija Statasa i Hristoduluovih delile su istu sudbinu. Pod naletom politikih strasti , kua Zaharija Statasa, pretvorena u Radniki dom, biva spaljena 1. decembra 1928. dok je ardaklija Hrisoduluovih 1944. godine sruena direktnim pogotkom avionske bombe. Tada je u njoj bio smeten Istorijsko- etnografski muzej. Kua Hristoduluovih je, najpre, bila vlasnitvo nikog Srbina Hadi Djoke Todorovia, poznatog trgovca. S obzirom da nije imao mukog poroda, ostae zabeleeno da je Hadi Djoka Todorovi ostavio kuu svome zetu i ortaku Nikoli Hristoduluu koji e sredinom i krajem XIX stolea osnovati i voditi jednu od jaih balkanskih trgovina pod firmom "Hristodulu i sinovi".

14 15

, I ,, 1982., 152 ( I) ,I ,152-153 16 N.Ozimi, Cincari Nia, Lunjina, Ni, 1999., 41 17 N.Ozimi, Cincari Nia, 41 18 ., , , 1, , 1985., 70

155

Kua Hristoduluovih je, po svojim spomenikim vrednostima, predstavljala "najreprezentativniju srpsku kuu turskog Nia, koja je po bogatstvu arhitekture nadmaivala i kue bogatih Turaka"19 dok je Aleksandar Deroko istakao da "nije ak zaostajala iza konaka kneza Miloa u Kragujevcu i Beogradu"20. Bila je asimetrinog tipa, sa velikim tremom u prizemlju, i doksatom na spratu i izuzetno bogato izrezbarenim tavanicama i stubovima na tremu i doksatu, pravim umetnikim tvorevinama neznanih neimara za koje se, na osnovu zapisa Joakima Vujia21 s pravom smatra da su bili iz okoline Debra, a najverovatnije i sami Cincari. Dom Hristoduluovih je najpreciznije opisala Dragana Milovanovi u svom radu: "Dom Hristoduluovih je bio jedan od najlepih primeraka nikih ardaklija. Starost se procenjivala na najmanje 200 godina i pripadala je Cincarinu, advokatu Hristodulu. Nalazila se u ne mnogo velikom dvoritu, opasanom visokom zelenom ogradom sa turskom zidanom kapijom. Sama kua gradjena je od slabog materijala u bondruk sistemu. Prozori, vrata, stubovi i ograda na ardaku, doksaatu dok su podovi i tavanice bili izradjeni od drveta. Kua je imala svoj amam i kapelicu - crkvicu u kojoj su u doba Turaka kriom vrena krtenja, a vernici dolazili na molitvu. U vreme zabrane srpskih kola od strane Turaka, srpska kola i knjiga nale su u njoj utoite. 1918. godine na nju se sruio jedan avion i otetio je. Poto je obnovljena jo neko vreme je sluila kao odbrambeni objekat. 1934. godine u njoj je otvoren prvi istorijsko - etnografski muzej koji je 5.aprila 1944. godine sruen bombardovanjem".22 Osim spomenikog znaaja kua Hristoduluovih je dugo vremena vaila za niki nezvanini kulturni centar. U njoj su, ne retki gosti, pored Srba, bili Cincari iz drugih gradova, najee javne linosti: tako su gosti ovoga doma bili Spiridon Jovanovi, prvi niki uitelj, poznati komediograf Branislav Nui (Alikabijad Nua), Nikola Pai, politiar, Stevan Sremac, profesor i pisac kao i njegov sestri Aleksandar Deroko. U domu Hristoduluovih je 1840.g., prilikom njegovog povratka iz Carigrada, odseo knez Mihajlo Obrenovi, u njoj se 1874. godine sastaje Komitet za borbu protiv Turaka, iji je lan bio i niki apotekar Djoredje Blesides, inae i sam Cincar; u ovoj kui je bio 1885. godine, u vreme srpsko - bugarskog rata, smeten tab jedne srpske vie komande. U ovoj kui se, kao to vidimo, sastajao cvet budue Kraljevine Srbije koji se u Niu, upravo zahvaljujui i jednom viem znaaju kue Hristodulovih, oseao kao kod kue. Kua Zaharija Statasa, turskog vojnog lekara rodom iz Janjine, nije obradjena u istoriji arhitekture i umetnosti ovih krajeva onoliko, koliko je to sluaj sa kuom Hristoduluovih iz mnogo razloga. Iako neki istoriari smatraju da je podignuta oko 1870., mi ovde iznosimo svedoenje Feliksa Kanica sa njegovog prvog boravka u Niu 1860. kada je zapisao da je "...godine 1860. u Niu zatekao grkog lekara Milerijadisa, koji je posedovao sumnjivu diplomu, kao i njegov vojni kolega Zaharije. Ovaj potonji je na pretnje svoga pukovnika da e ga zbog slabih rezultata u leenju obolelih vojnika otpustiti odgovarao poklanjanjem konja i slinim potezima; u tome je imao vie uspeha nego u lekarskoj praksi, pa je ak doao i do dve lepe kue u gradu. Poto je u to vreme bila samo jedna vojna apoteka u tvrdjavi, ova gospoda su svojim privatnim pacijentima prodavala problematine lekove po vrlo visokim cenama".23 Strogi ali verodostojni Kanic uoio je neraspoloenje koje je u narodu bilo prisutno . Ovaj njegov portret Statasa objanjava primetno distanciranje nikih Cincara od ovog svog sunarodnika. Tako dolazimo do paradoksa da Zaharije Statas, u etikom smislu, predstavlja sve ono protiv ega su se Cincari borili. Kua Zaharija Statasa podignuta je nedaleko od Hristoduluove kue (odnosno kue Hadi - Djoke), za vreme Abdurahman - pae. Bila je tipian primer starobalkanske arhitekture
19 20

,I, 343 A. , , 2, , , 1968.,20 21 ., , 2, , , 1902.,178 22 ., , , 6, 53 23 , I , , 1994. , 82; ., , , 2,, , 1990.,158

156

sa svim ugodnostima - strogo simetrinog tipa, sa velikim centralnim ulazom iznad koga je izbaena, na drvenim stubovima, divanhana i izvuenom spratnom konstrukcijom. Pored kue se nalazio hamam a u centralnom delu dvorita edrvan. Objekat je decembra 1920. kupio mesni komitet KPJ i Mesno sindikalno vee za potrebe Radnikog doma Nia koji je u njemu bio smeten sve do 1.decembra 1928. kada je spaljen u podmetnutom poaru.24 Ovo nisu bile jedine lepe cincarske kue ali su znaajne jer su svojom lepotom trajno obogatile duh Nia i uticale na gradjenje slinih objekata naroito posle oslobodjenja grada od Turaka 28.decembra 1878. Od tada pa do dananjih dana kue Zaharije Statasa i Hristoduluovih bie utiskivane na razglednicama Nia i u istorijskim delima koja se bave ovim prostorima. Niki Cincari su esto darovali i obnavljali pravoslavne hramove u okolini Nia. Najstariji spomenik te vrste nalazi se u selu Gornji Prosek, na spoljnom zidu hrama Sv.Nikole gde je na crvenkastoj ploi dimenzija 11x 10 cm napisano: '' .() ''.25 Naroito je porodica ohadi ostala poznata po darivanju sievakog manastira Vavedenja Sv. Bogorodice. Najpre nailazimo na Jevanelje tampano u Austriji krajem XIX stolea, dar Nikole S.ohadia. Ispred uvoda, vinjevim mastilom je zapisan sledei tekst:'' . , , 11. 1886.. ., '' 26 . U istom manastiru je, povodom podizanja zvonare 1938., iznad ulaznih vrata utisnuta bela mermerna ploa dimenzija 45x35cm I na njoj uklesan sledei tekst:'' . , , , ''.27Osim ovih nije nam poznato da su sauvani jo neki primeri iz prilino bogate zbirke donacija nikih Cincara. Politiki ivot Odmah po oslobodjenju Nia od Turaka 1879. godine Cincari Nia, koji su dotle bili medju predvodnicima u borbi protiv Turaka, uzimaju aktivno uee u politikom ivotu Nia. Karakteristino za Cincare je da su se veoma retko opredeljivali za politike struje koje nisu bile gradjanske i nacionalne profilisanosti Ve februara 1888. Liberalna stranka izdaje proglas kojim poziva gradjane Nia da glasaju za Nikolu- Kolu Raia28. U lanstvu ove Stranke od Cincara su bili Djordje Blesides, apotekar i Stevan Sremac, profesor i knjievnik. Te godine je rodjen jedan od najpoznatijih nikih Cincara u sferi politike Sokrat Harisijades koga je prerana smrt 1924. omela da da pun doprinos radu Samostalne Radikalne Stranke .29 kolovan u Beu i Rimu, dopunsko obrazovanje stekao je u Parizu gde je zavrio studije ekonomskih nauka. Inae, Sokrat Harisijades je sa ocem Mihajla Paligoria, Todorom, bio kandidat za odbornika ispred koalicije Radikalne stranke i Samostalne Radikalne Stranke na izborima januara 1914.30 U daljem razvoju politikog ivota bie jedan drugom ideoloki suprotstavljena dva predstavnika starih nikih cincarskih porodica. Mihajlo Paligori je jo u srednjokolskim danima postao aktivista najpre SKOJ-a a potom i KPJ dok je Vladimir ohadi zauzimao visoko mesto u Jugoslovenskoj Radikalnoj Zajednici (JRZ). Shodno svom ubedjenju, Paligori stupa u Pasjaku etu Toplikog partizanskog odreda 11. marta 1942. godine zarobili su ga etnici Koste Peanca kod sela Statova i na licu mesta streljali31. Proglaen je za Narodnog heroja a danas jedan kej pored Nia nosi njegovo ime.
24 25

,, 6. 1928., .., , , ,1979., 36 26 .., , 49-50 27 .., ,44 28 - - - I -2-7 29 , 3. 1924. 30 - - -I 2 - 5 31 N.Ozimi, Cincari Nia, 37

157