Српска музика 19.

века
Српска музика се више од једног века од 1830. до
1950. године
развијала у романтичарским оквирима и може се
пратити кроз три оссновне етапе:
- предромантизам
- романтизам (Мокрањчево доба)
- позни романтизам (пут ка модрени)
 Предромантизам
Обележила је делатност
Корнелија Станковић, као
и оснивање бројних
певачких друштва и првих
пзоришта.

Корнелије Станковић
(1831-1865) диригент и
пијаниста који је поставио
темеље националној
школи записивањем и
хармонизовањем српског
народног црквеног појања.
 Панчевачко црквено друштво –
1838.год

Београдско певачко друштво

1853.год

Крагујевачко позориште „Јоаким

Вујић“

Српско народно позориште у

Новом Саду – 1861.год

Народно позориште у Београду – 1868.год

 Романтизам
Обележен је
делатношћу
Јосифа Маринковић
и
Стевана Мокрањаца
Оснивање прве музичке
школе
Српска музичка школа
1899.године данас
Монкрањчева музичка
школа у Београду
Јосиф Маринковић

(1851-1931)

био je српски композитор и хоровођа,

стваралац првенствено лирског
сензибилитета. Углавном је био посвећен
вокалним жанровима – соло песми и
хоровима.

Дела: Хорови са клавиром - На Велики

петак, Молитва, Поточара

Једанаест кола

Соло песме – Ал је леп овај свет, Ох, како

сунце сја, Поток жубори, Чежња, Растанак

Севдалинке – Шано,душо, Стојанке, Из

града у град