Professional Documents
Culture Documents
Монографија је више исцрпна и детаљна. Обухвата шире и уже научне проблеме или
питања док је научни студији мање исцрпна, интердисциплинарна и обухвата ужи
хоризонт релевантног проблема, док је научни чланак најмање исцрпан јер се аутор
бави неким проблемом док га у монографији детаљно обрађује.
6. Наведите најмање пет штампаних носиоца информација.
Штампани носиоци информација: књиге, чланци у часописима, радови саопштени на
научним скуповима, радови презентовани на интернету.
7. Наведите 5 референтних часописа у области образовања и васпитања.
Учитељ, Настава и васпитање, Педагогија, Учење и настава и Зборник института за
педагошка истраживања.
8. Објасните шта то студент треба да покаже у завршном мастер раду.
Студент у мастер раду треба да покаже: оспособљеност за проналажење научних
извора, познавање извора који се односе на његову тему, теоријско знање и осетљивост
за проблеме струке, оспособљеност за коришћење методологије научног истраживања у
њиховом решавању, тј. да познаје израду пројекта, организацију и реализацију
истраживања, технике научног рада, способност за проналажење, прикупљање и
одабирање грађе, сумирање и примену утврђених научних чињеница у писању рада,
способност давања оцена и презентација оригиналних података.
9. Како се структуира одељак Интерпретација резултата истраживања?
Структуира се тако да се резултати и дискусија резултата и препоруке приказују
одвојено. Таквом организацијом се обезбеђује прегледан, логички систематизован и
објективан одговор на сва питања постављена у истраживању.
10. Правилно напишите распоред елемената наведених библиографских јединица
и одредите врсту.
Правилан редослед Врста публикације
елемената библиографских
јединица
Сања Шумоња Шумоња Сања (2013). Примарне публикације
Настава и васпитање Ставови учитеља према
Ставови учитеља према индивидуалном васпитању
индивидуалном васпитању у основној школи.
у основној школи Настава и васпитање.
2013. Год. 62, бр.4. Стр: 682-684.
Година: 62
Број:4
Стр. 682-684
- Библиографске напомене:
Маричић, С. и Шпијуновић, К. (2017). Методика наставе математике.
Ужице: Учитељски факултет
- Упутне напомене
Видети: Методика наставе математике (Маричић и Шпијуновић,2017).
- ISBN ознака
Међународни стандардни број – је међународна ознака која представља матични број
сваке монографске публикације, одговарајућег издавача.
- ISSN ознака
Међународни стандардни број за серијске публикације додељује се серијским
публикацијама или електронском облику, по коме се оне воде у Библиографији
серијских публикација.
- CIP запис
Категоризација у публикацији представља сажету информацију о садржају, предмету и
библиографским карактеристикама публикације.
- Импресум
Оно што је утиснуто. Он чини: скуп података о публикацији, аутору, наслову књиге,
издавачу, главном и одговорном уреднику, рецензентима, техничком уреднику,
ликовном уреднику, лектору, коректору, аутору компјутерског слога, штампарији,
тиражу, међународном стандардном броју, месту и години издавања књиге.
2. Одредите врсте публикације тако што ћете ставити знак + на место које
одређује врсту публикације у табели.
Овај наслов садржи појмове који описују темељну идеју и садржај рада. Сматрам да се
рад помоћу наслова може лако наћи на онлине претраживањем. Сматрам да наслов
садржи кључне речи и да је наслов јасан, информативан, концизан и да обухвата и
одржава предмет научног дела.
2. Шта је предговор?
У уводном делу научне монографије налази се: подаци о аутору, наслов дела,
мото, захвалност, посвета, предговор, садржај, резиме, кључне речи и увод.
21.Шта је:
ISBN (међународни стандардни број књиге) је међународна ознака, која
представља матични број сваке монографске публикације, одг издавача. Штампа се на:
страници импресума, у оквиру цип записа, на задњим корицама, на полеђини насловне
стране.
ISSN међународни стандардни број за серијске публикације, додељује се
серијским публикацијама у штампаном или електронском облику, по коме се оне воде у
Библиографији серијских публикација. Отискује се у врху прве корице часописа и у
импресуму.
Тест бр 3
Свако научно дело има следеће делове: наслов, предговор, увод, разраду проблема,
закључак, библиографију, резиме, додатак, садржај. Међутим поред ових делова могу
се наћи и: мото, посвета, попис табела и илустрација, индекс имена и појмова.
5.Пример цитирања?
Циљ је да протумачи неке оид битних карактеристика, постанак или одређене проблеме који
се на њу односе. Садржи напомене, допуне,податке који се односе на текст књиге, иштанпане
књиге . Пише се у првом лицу једнине. Односи се на оно што се десило после писања
закључног дела рада. У белетристици се зове епилог.
16. Шта је оригинални научни чланак? Је примарни извор научних информација које
представљају необљављене резултате оригиналног научног истраживања са доприносом науци.
18. Кључне речи су научни термини који упућују на основне појмове, односно
садржај научног рада и који су стручно и научно референтне за обрађивану
тематику, дат је на језику коме је и писан, преводи се на један од светских
језика.
Ређају се алфабетским редом. Није допуштено да се у кључним речима налазе лична
имена, дају се на крају резимеа и истичу се италиком, међусобно се одвајају запетом.
Библиографије
Библиографија представља попис извора научних информација. Структурални
елементи библиографије су библиографске јединице који се односе на објављене
самосталне публикације или њихове саставне делове: студије, књиге, чланке, расправе,
приказе, белешке...
Библиографске јединице ређају се алфабетским редом, по презименима аутора.
Библиографију чине, библиографске јединице које се односе на неку тематску област,
за које је аутор сазнао да постоје и евидентирао их и сврстао по абецедном реду, а које
могу бити у функцији израде рада.
Референце библиграфске јединице поређане редоследом како су се појављивале у
тексту.
Класифокација подручја науке
Овом класификацијом утврђују се:
1) научна подручја (опште)
2) научна поља (посебна)
3) научне гране (појединачно).
Ознака за друштвене наке је 500.
Униврзална децимална класификација УДК је хијерархијски нумерички систем
арапских бројева, у обку децимала, по коме се систематизују и сређују различити
извори.
Пример: УДК 371.11
Број 3 је ознака за друштвене науке, број 37 је ознака за васпитање, наставу, а број 371
је ознака за организација васпитања, образовања и школства, а ознака 11 је сегмент у
организацији васпитања и образовања.
Претраживачи
Претраживачи су посебно конципирани сајтови који функционису као програми.
Омогућују да се на вебу пронађу странице и добију информације...
Врсте претраживача: општи (помоћу кључнх речи), метапретраживачи, предметни
каталози, предметни водичи и специјализоване базе података.
Метапретраживачи
Омогућују сисмултано постављање упута многим појединачним
претраживачима. То уначи да су метапретраживачи алати посредници, који претражују
неколико претраживачких алата истовремено.
Предметни каталози
Представљају сајтове које уређују уредници за поједина подручја по
хијерархијским организованим предметним одредницама.
Научна дела
Научни радови садрже информације и чењенице које академској заједници нису
познате, систематизовано и научно проверено ново сазнање, резултате научног
истраживања, нова решења, нове методе и технике за приступ одређеним проблемима
од значаја за одређену област, претпоставке за дефинисање торијских модела или
потврду истих.
Према нивоу научног сазнња, научни радови се деле у две групе:
1) дескриптивни чији је научни циљ опис и класификација
2) експликативни чији је научни циљ објашњење и предвиђање
Научна монографија
Представља исцрпно, систематично и детаљно научно дело већег обима, у коме
се целовито расправља по одговарајућим методолошким поступцима о једном ужем
или ширем научном проблему или питању. Објављује се у форми књиге, обима 50 и
више страница. Главни део монографије се структурира из више целина. Као посебне
целине монографија има прелиминарни део (ISBN, импресум, насловна страница,
посвета, мото, садржај, списак илустрација, списак табела, предговор, захвалност,
списак скраћеница, апстракт) и референтни део (прилози, подбелешке и напимене,
списак литературе, индекс имена и појмова и колофон).
Монографију рецензира рецензентска комисија од три члана из научне области
којој припада монографија, од којих двоје требају да су изван установе.
Научна студија
Научна студија је дело у коме се целовито обрађује једна научна тема, односно
проблем. Предмет научне студије може бити сваки значајнији проблем. Под
монографском студијом се подразумева научни рад објављен у часопису или зборнику
радова.
Научни чланак
Научни чланак је најчешћи резултат научне делатности појединца или групе,
написан на научним чињеницама и оригиналним резултатима истраживања и посвећен
понавању и разумевању неког аспекта ужег научног питања, проблема и први пут
објављен.
Научни чланци могу се разврстати на:
1) оригиналне научне чланце
2) претходна саопштења
3) прегледне чланке
4) излагања на научном скупу
Оригинални научни чланак је примарни извор научних информација који
представља необјављене резултате оригиналног научног истраживања, са доптиносом
науци.
Претходно саопштење је прво кратко обавештење које приказује научна
сазнања, односно резултате одређеног дела ширег научног истраживања, један или
више научних података, научних информација које представљају допринос научном
третману одређене материје.
Прегледни члана је научни рад који даје преглед садржи изворни, сажети и
критички приказ основнох поставки једног научног подручја или научне области
проблема, или преглед више претходнх истраживања, у којима аутор може и сам да
учествује и који припада том научном подручју, али већ публикованих.
Докторска дисертација
Докторска дисертација је завршни рад докторанта, који се сматра академским и
научним радом. Представља оригинлно и самостално научно остварење, које се
израђује и брани на карају докторских студија и којим се стиче степен доктора наука.
Научни циљ докторске дисртације се проширује на ниво открића, објашњења па и
предвиђања.
Стручни радови
У стручне радове се сврставају: стручне монографије, стручни чланци, стручни
прикази, стручни елаборати, стручни извештаји ирецензије, уџбеници и приручници,
лексикографска дела.
Завршни рад на основним студијама
Је рад у коме студент, након извршених обавеза прописаних планом и
програмом студија обрађује одређену стручну тему, уз примену одговарајућех
методолошких подтупака којима доказује способност решавња проблема, донекле
оригиналним поступком. Завршни рад на основним студијама је интердисциплинаран.
Има основне карактеристике оперативног истраживања, усмереног на решавање
појединих практичних образовно-васпитних проблема.
Мото
Мото је кратка сажета мисао, изрека, фраза исказана у стиху или прози. Мото
својим обликом и садржајем представља поруку аутора, наговештава смисао, карактер,
садржај теме и текста који се односи, обогаћује текст и уклапа се у тематику дела.
Код монографских студија исписује се иза резимеан са десним равнањем, исписује се
курзивом или обичним словима без наводника.
Захвалност
Захвалност се не упућује библиотекарима, оператерима на рачунару,
статистичарима... Страница са текстом захвалности личи на прву страницу поглавља.
Текст захвалности код чланка се пише на крају, пре пописа литературе и то на
одвојеној страници.
Посвета
Посвта треба да буде кратка, без употребе речи посвећује се. Страница са
посветом не налази се у садржају.
Резиме
Резиме је кратко, концизно, информативно, тачно, кохерентно и вредностно
неутрално приказан и организован садржај целог дела, у скраћеном облику, чији је циљ
да покаже како је истраживање рађено и шта је њиме добијено.
Резиме се пише на језику на коме је дело напиано и преводи се на један од
светских језика. Позиционира се на крају. Циљ му је да најбрже информише читаоца о
проблему истраживања у оригиналном раду. Потребно је да садржи шест елемената:
- значај и контекст проблема
- циљеве
- методе
- популацију из које је одабран узорак
- резултате до којих се дошло анализом
- импликације за праксу
Резиме се пише у трећем лицу у прошлом времену, у пасиву, мањим словима,
италиком. Резиме не треба да садржи графиконе, табеле, формуле.
Проширени резиме се назива синопсис (он садржи основне научне информације,
у његову структуру улазе: проблем ,циљ, методологија, значење илустрације, табеле,
формуле, цитирана литература).
Резиме може бити:
1) информативни (пружа информације о структури чланка, резилтатима и закључцима
истраживања)
2) индикативни (скраћен приказ садржаја чланак)
Предговор
Текс општег карактера и на почетку публикације је. У њему се дају информације
о предмету и току истраживања, његовој суштини и дубини. Његов задатак је да уведе
читаоца у предмет и цело истраживање, да укаже на његову суштину и дубину, како би
се схватио садржај дела, да олакша читање и разумевање. У предговору се наглашава да
ли је дело теоријско, практично, или емпиријско, посебно да ли је експеримент, затим
од колико се делова састоји.
Карактеристике дела се дају по поглављаима. На крају се назначава његова
намена и наводе потенцијални кораци. Писање предговора је последња етапа у изради
научног рада. У погледу места где се налази, предговор може да:
1) претходи уводу
2) замењује увод
3) да се не пише
4) да се спаја са уводним у једну целину
Обим предговора је од две до три странице текста. Страница на којој се налази
предговор нумерише се римским бројевима и то малим. На предговор и његову
пагинацију наводи се у ЦИП запису.
Кључне речи
Кључне речи су научни термини који упућују на основне појмове, односно
садржај научног рада и који су стручно и научно референтне за обрађивану тематику,
дат је на језику коме је и писан, преводи се на један од светских језика.
Ређају се алфабетским редом. Није допуштено да се у кључним речима налазе
лична имена, дају се на крају резимеа и истичу се италиком, међусобно се одвајају
запетом.
Увод
Има три дела. Увод је дат јасно, кразко и информативно.
У првом делу експлицира се главна теза, основна идеја рада, која треба да је
концизна и информативна, дата у једном пасусу, описује се област истраживања;
прецизира и формулише који се обрађује и указује на његову актуелност. Циљеви
исврха којом се пишу истраживачки радови: преглед чињеница, објашњавање
одређеног феномена, критична процена одређеног стања, изналажење решење
одређеног проблема, преглед литературе.
У другом делу увода читаоцима се приближава предмет истраживања, тако што
се назначава с којих теоријских позиција и полазишта му настојимо приступити, наводе
резултати других аутора који чине полазиште истраживања, и то: кратак,
информативан, функционалан преглед претходних знања, наводи ко је заступао главну
тезу. Наводи се шта је проблем истраживања шта до тад није истраживано, шта је
остало непознато и необјашњено и није писано. Указује на актуелност предмета
проучавања.
У трећем делу се најасан начин сагледава методолошка полазишта: прецизно
одређују стручни појмови итермини, даје информација о научним дисциплинама из
чијег угла се проблем посматра, о обиму и циљевима истраживања, наводе се питања
на која у раду треба одговорити, оно што се требало истражити, образлажу разлози
коришћења метода и поступака у истраживању.
Увод дозвољава инвентивност. Пише га аутор.
Дефинисање основних појмова
Теоријско прилажење проблему истраживања условљено је упознавањем са
основном литературом о предмету истраживањаи успешним дефинисањем. Под
дефиницијом се подразумева тачно мисаоно одређивање садржаја једног појма.
Дефиниција је исказ којим се у процесу научног сазнања прецизно и тачно одређује
однос појма према другим појмовима, и то садржај, значење и обим појма, помоћу
његовог најближег сродног појма.
Свака дефиниција садржи појам којим се дефинише, појам којим се дефинише, и
тврдњу, својство предмета.
Дефиниција може бити: експликативна, номинална, реална, семантичка... углавном се
користе оперативне дефиниције, експликативне и аналитичке.
Теоријски приступ проблему
Постоје три начина писања литературе. То су:
1) интегративни приступ који захтева консултовање обимне литературе са
циљем да се она представи интегрисано.
2) теоријски приступ који захтава избор одређене теорије, њено разматрање и
повезивање са претпоставкама самог истраживања.
3) методолошки приступ који захтава критички осврт на досад коришћену
методологију, посебне дефиниције и методе.
Полазана основа за теоријски приступ је постојећи фонд знања о проблему којим
аутор располаже.
Анотација је јасан, сажет садржај чланка или књиге.
Теоријски карактер је дедуктивног карактера, и пише се у трећем лицу.
Претходна истраживања
Млаћење.......
Методолошки оквир истраживања
Он обухвата: предмет, циљ, методе, задатке, хипотезе, варијабле, популацију и
узорак, карактер чињеница, начин сређивања, обраде, анализе и начин извођења
закључака.
Проблем истраживања
Проблем истраживања је веза између теоријског и методолошког дела. Он
произилази из теоријских размишљања до којих се долази проучавањем литературе.
Формулише се у упитном облику. Најпре се даје шира проблематика а затим један
парцијални проблем се издваја и на њега усмеравамо истраживање.
Предмет истраживања
Њиме одређујемо шта истражујемо, одређује се појава која се истражује.
Дефинисање предмета истраживања значи идентификовање, одређивање контекста,
јасно разграничавање од других сличних проблема. Предмет у себи садржи и проблем
који је у основи предмет истраживања.
Задаци истраживања
У односу на циљ који изражава општу намеру истраживања, задаци су ужи,
оперативнији и конкретнији. Њима се исказују захтеви у оквиру постављеног циља
истраживања.
Хипотезе истраживања
Оне су претпоставке о решењу неког проблема. Изводе се на основу проучене
литературе. Њима се указује однос између варијабли, оне упућују на однос између
познатог и задатог. Произилазе из формулисаног проблема, циља, и задатака
истраживања. Обично се поставља једнаопшта хипотеза која произилази из циља и
више посебних које произилазе из конкретно формулисаних задатака истраживања.
Варијабле истраживања
Према функцији могу бити зависне и независне.
Независна варијабла утиче на друге варијабле. У њих убрајамо: обележја наставе
(наставни поступци, средства), обележја наставника, обележја ученика.
Зависна варијабла је предмет опажања и мерења у току истраживања појава.
Садржана је увек у проблему истраживања.
С обзиром на мерну скалу помоћу које се могу мерити варијабле делимо на: номиналне,
ординалне, интервалне и размерне.
Номиналне исказују се кроз модалитете који могу бити атрибути, категорије
(нпр. пол ученика се исказује кроз модалитете мушко и женско)
Ординалне варијабле се исказује по редоследу изложених категорија које
подрезумевају односе мање, више или једнако (нпр. Стручна спрема наставника која се
исказује кроз модалитете средња, виша, висока)
Интервална варијабла исказује модалитете у виду интервала које су једнаке по
величини (нпр. Коефицијент интелигенције , радни стаж)
Операционализација варијабли је превођење основних појмова који се јављају
у формулацији предмета истраживања у видљиве облике ради посматрања и
испитивања. Сврха операционализације је да се у објективној стварности пронађе оно о
чему мислимо, да се оно опише, да би се мерило и ставило у одређени однос.
Значај истраживања
Може бити научни, апликативни и друштвени.
Методе истраживања
Методе истраживања делимо на:
1) основне (аналитичке и синтетичке)
2) општенаучне (хипотетички-дедуктивна, статистичка и упоредна)
3) методе прикупљања података (анкета, упитник, интервју)
Технике истраживања
Технике истраживања делимо на:
1) непосредно посматрање
2) анализа садржаја
3) технике на вербалној комуникацији: 1) упитник и интервју
2) скале процене (графичка, нумеричка,
описна, комбинована)
3) тестови
Инструменти истраживања
Упитна, скала, Ликерт
Статистика метода
Образлаже се општи нацрт анализе података. Сама обрада података треба да
послужи циљу истраживања. Читаоци се упућују са начином статистичке обраде
података до којих се у истраживању дошло, припремљеним поступцима, и мерама
дескриптивне статистике и статистике закључивања.
Организација истраживања
Односи се на то шта је рађено, зашто је истраживач преузео такво истраживање
и какве је резултате при томе очекивао, те да изнесе и сва конкретизована
организациона питања, везана за истраживање одабраног предмета. Односи се на
кадровска питања (носиоца целог истраживања, или појединих аспеката, његова права
и обавезе), материјално-финансијска питања и календар истраживања.
Интерпретација резултата
Приликом интерпретације имати у виду: проблем (предмет), циљ, задатке и
хипотезе истраживања. Процес интерпретације започиње истицањем главних сазнања и
сумирањем резултата, исказаних бројчано, табеларно, графички и помоћу статистичких
мера. Резултатима се изводе закључци, потврђују или одбацују хипотезе. Резултати
који отварају нове путеве истраживања посебно се истичу. Квалитативна анализа
података захтева коришћење цитата. Корисници резултата могу бити сви у зависности
од тога шта истражујемо. Интерпретацијом утврђујемо, анализирамо, тумачимо,
закључујемо, осмишљавамо.
Завршни делови научног дела
Закључци
Закључци су интегрални део научног рада који представају његову синтезу,
сажетак, разматрање већ реченог. Произилазе из утврђеног истраживачког циља и
задатака, хипотеза и темеље се наподацима. Могу се формирати у целовитом облику,
или у виду појединачних закључака, тако да представљају посебан одељак. Трба да
почивају на чињеницама, а главни треба да представљају судове о хипотезама, садрже
најважније податке проблема истраживања, односно одговоре на питања из теоријског
дела. На крају се указује на важност резултата, на ниво остварености циља, на питања
која су остала отворен и предлоге за будућа истраживања.
Поговор
Има циљ да протумачи неке битне карактеристике, постанак проблема. Садржи
напомене, допуне, намену књиге, стампање књиге или њеног аутора. Налази се на крају
књиге, пише га аутор или неко други, пише се у првом лицу једнине. Поговор или
епилог.
Формирање пасуса
Пасус је основна и мања логичко-садржајна целина и мисаоно-емоционална
целина текста, део одређене веће мисаоне целине научног дела, састављен од више
реченица, које су међусобно повезане једном мисли или темом.
Према функцији пасусе делимо на: уводне, пасусе у којима се дефинишу
термини, функционалне, прелазне и закључне.
Функционални служе за разраду проблема теме, доказивање тврдњи,
интерпретацију резултата.
Прелазни има функцију да повеже остале међусобно.
Закључним се даје закључак претходних пасуса, који су разрађени или
интерпретирани резултати истраживања.
Аутор се читаоцу обраћа у другом лицу једнине (видите, упоредите).
Сваки пасус се увлачи за пет до осам словних места.
Цитирање
Цитирање у функцији аргументације властитих ставова
До резултата до којих смо дошли истраживање, дошао је и М. Ботић.
Цитирање у функцији илустрације
Да је заиста мислио тако о томе сведоче његове речи.
Парафразирање
Ботић (2015) истиче следеће карактеристике...............
Цитирање дела реченице
На основу функције телевизије као медијатора, „убрзање процеса стицања знања‟
(Митровић, 1964), потребно је гледати са пуно оптимизма.
Дело са поднасловом
Кундачина, Миленко и сарад. (1998): Умјеће преписивања: савремении токови. Мостар:
Универзитет у Мостару, 234 стр.
Преведено дело
Монтењ Де Мишел (1954): Огледи о преписивању. Превео са француског Александар
Вучић. Београд: Педагошко друштво НР Србије.
Вишетомно дело
Ботић, Младен (2013): Изабрана дела преписивања, књ. 4. Ужице: Братис.
Поглавље у монографији
Банђур, В. (2006): Наставник и акциона истраживања у школи. У: Г. Гојков (уредник)
Метатеоријски акценти педагошке методологије. Нови Сад: Савез педагошких
друштава.
Чланак у зборнику
Костић, Љ. (2015): Страх студената на часу Књижевности. Зборник Института за
педагошка истраживања. Београд: Институт за педагошка истраживања, год. XXXI, 31,
стр. 104-135.
Чланак у часопису
Костић, Љиљана (2013): Страх студената на часу Књижевности. Педагогија, XX, 4,
стр. 34-45.
Парафразирање
Парафразирање се користи претежно онда када се не може кратко цитирати
други аутор, када би се морали наводити други и многи цитати, односно када се слаже
са неком идејом другог аутора изложена у целом раду. Аутор мора да каже кога цитира
(име и презиме), а може да наведе и дело.
Навођење података о аутору и делу из којег је преузет цитат зависи од
употребљеноц стила цитирања. Може се ставити на три начина: унутар текста, у
напомени испод текста, упућивањем на Литературу на крају поглавља или целог рада.
ЦИП запис
Представља сажету информацију и садржају, предмету и библиографским
карактеристикама публикације.
ЦИП запис садржи: УДК број, одредницу на аутора, библиотечки опис
публикације (аутор, наслов дела, преводилац, уредник, издавач, место и година
издања, штампарија, број страна, аутор предговора, странице списка литературе),
ИСБН број, предметне одреднице, тираж, и ИД број под којим је публикација заведена,
напомене.
Универзитет у Крагујевцу
Учитељски факултет у Ужицу
Миленко Кундачина
УМИЈЕЋЕ ПРЕПИСИВАЊА СТУДЕНАТА
Ужице, 2005.
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ
Петар Петровић
МЕЂУСОБНА ПОВЕЗАНОСТ ЕКОЛОГИЈЕ И ПРИРОДЕ И ДРУШТВА
(мастер рад)
Ментор:
Проф. др Данијела Василијевић
Формирање импресума
Импресум чини: скуп података о публикацији, аутору, наслову књиге, издавачу,
главном и одговорном уреднику, ликовном уреднику, лектору, коректору, аутору
компјутерског слога, штампарији, тиражу, ИСБН броју, месту и години издања књиге.
Импресум монографске публикације се налази на другој страници, испред насловне
странице или на крају научног дела.
Формирање садржаја
Наслови структуралних делова публикације требало би да су у оквиру једно
реда. Поред основног текста у садржај улазе: предговор, увд, закључак, резиме,
литература, прилози, индекс појмова и имена, попис табела и илустрација. Садржај се
налази на почетку публикације (англосаксонски стил).
Разликују се садржајиса:
1) степенастим обликом (подређени делови се увлаче за три словна места у
односу на претходни виши ниво).
2) линијски облик (сви наслови и поднаслови почињу подједнако удаљени од
леве ивице странице).
3) аналитички садржај (који поред наслова поглавља садржи поднаслове мањих
целина, који сажето приказују садржај поглавља).
Списак илустрација
Имамо два начина:
1) у публикацији са мање прилога појединачним навођењем сваког
2) у публикацији са више прилога навођењем странице са пописом прилога
Списак илустрација је иза одељка литература. У илустрације спадају: фотографије,
цртежи, слике...
Списак табела
Наслови табелапишу се према редоследу појављивања у тексту и то са редним
бројем ,називом табеле и страницом. Распоред елемената у табели је следећи: редни
број табеле, два празна словна места, наслов табеле, исписан великим почетним
словом, тачке, размакнуте по три белине, број странице.