Универзитет у Новом Саду

Филозофски факултет

Одсек за историју

Методика наставе историје 2

Час Срби на Балкану

интердисциплинарне
корелације и
интеграције
(Географија, Историја,
Свакодневни живот у
прошлости, Ликовна
култура, Музичка
култура)

Ментор:
Студенти:
проф. др Драгица Кољанин
Анастасија Бијелић, 030017/2017

Стеван Вуковић 030044/2017

Јована Вукчевић 030008/2017

Ђорђе Зечев 030019/2017

Димитрије Јокић 030041/2016

Име и презиме: Ђорђе Зечев

Школа: ОШ „Доситеј Обрадовић“,

Нови Сад

Разред: 6.

Датум: 18. 3. 2021.

Наставна тема: /

Наставна јединица: /

Тип часа: Обрада новог градива

Образовни стандарди:

ГЕ. 1.2.3. Описује географски размештај

о опште карактеристике природних
услова и ресурса у локалној средини,
Републици Србији и региону и разуме
њихов значај за економски развој.

ГЕ. 1.3.2. Наводи географске факторе

којои утичу на размештај становника,
насеља и привреде у Републици Србији
и земљама у окружењу.

ГЕ. 2.3.2. Објашњава савремене

проблеме човечанства (сукоби, насиље,
незапосленост, глад, недостатак пијаће
воде, дискриминација, болести
зависности) и наводи мере за њихово
превазилажење.

ГЕ. 2.4.1. Објашњава

историјскогеографске факторе и
процењује њихов утицај на друштвене и
економске токове у Републици Србији и
земљама у окружењу.
ГЕ. 3.3.2. Анализира глобалне
друштвене промене (транзиција,
интеграција, глобализација,
депопулација, неравномеран размештај
становништва, пренасељеност градова,
деаграризација) и њихов утицај на
друштвене и економске токове на
глобалном нивоу.

Циљ часа:

Образовни:

Упознавање и усвајање знања о појму

државе и њеним елементима

Функционални:

Ученици ће стећи ширу слику о својој

земљи и бити свесни промена и процеса
које се одигравају, као и познавање
положаја градова, планина, река,
граница, места богата природним
рудама и тако даље.

Васпитни:

Ученици ће стећи ширу слику о

структури и елементима своје земље, и
како знање применити потенцијално у
њен даљи развој

Исход часа:

Ученик ће бити у стању да објасни

политичко – географску структуру
државе, представи процесе који су
довели до формирања савремене
политичко – географске карте Европе и
света

Облик рада: Фронтални облик рада,

иднивидуални облик рада

Методе рада: Монолошка метода,

дијалошка, илустративно-
демостративна метода

Активности професора:

Предавање градива, коришћење

појектора и рачунара са унапред
припремљеном презентацијом у
PowerPoint-у; коришћење и тумачење
сликовних приказа; коришћење и
тумачење географских карата и атласа.

Наставна средства:

Рачунар, пројектор, видеобим, карте,

атласи, уџбеник.

Литература за ученика:

Винко Ковачевић, Радојка Влајев,

Географија за шести разред основне
школе, Београд, 2012.

Литератра за наставника:

Винко Ковачевић, Радојка Влајев,

Географија за шести разред основне
школе, Београд, 2012.
Ток излагања

Уводни део:

Пошто излажем први од колега са

којима држим час, на самом почетку ћу
упознати ученике са данашњом темом,
Срби на Балкану, коју ћемо обрадити
кроз призму више предмета, а то су:
географија, историја, свакодневни
живот у прошлости, ликовна и музичка
култура.

Након тога ћу се посветити обнови

претходног градива из географије - о
европском континенту, његовим
карактеристикама и поделама, попут
поделе и порекла народа, те увести
ученике у данашњу тему питањем:

Који народи чине јужнословенску групу

народа?

Очекивани одговор:

Срби, Хрвати, Словенци, Македонци,

Црногорци, Бошњаци, Бугари.

Даље ћемо се подсетити уже поделе

европског континента и припадности
Републике Србије, данашње теме кроз
питање:

Ком делу Европе припада Србија, и на

ком полуострву се налази?

Очекивани одговор:

Југоисточном делу Европе, на

Балканском полуострву.
Главни део:

У главном делу часа ћу објаснити

опште географске карактеристика
обрађиване теме, попут навођења
површине Републике Србије, броја
становника, имена главног града,
службеног језика, њене валуте. Након
изложеног ћу ученицима на
презентацији приказати слику Београда
и изглед динарске новчанице.

Даље ћемо детаљније одредити

географски положај државе и указати
на специфичност ситуације у виду тога
да северни део земље припада средњој
Европи, док је јужни део саставни део
јужне Европе. Овде ћу на презентацији
истаћи слику Балканског полуострва.

Даље ћемо обрађивати становништво

Републике Србије кроз демографију, и
процентуално изразити мањине које су
заступљене у највећем броју, а
поменућемо и миграције које су се
одиграле на простору Републике
Србије. На слајду ћу истаћи етнички
састав становништва Србије, нажалост
тек из 1953. године јер је та карта
најрепрезентативнија. Како бих
укључио ученике, поставићу следеће
питање:

Шта је демографија?
Очекивани одговор:

Друштвена наука о становништву.

Даљи ток часа подразумева упознавање

са стопом морталитета и наталитета
Републике Србије и њеним природним
прираштајем. На презентацију ћу
убацити приказ карте Републике Србије
са кретањем стопе раста становништва.
Како бих укључио ученике, поставио
бих следеће питање?

Шта дефинише појам ,,бела куга“?

Очекивани одговор:

Опадање броја рођених, односно

негативан природни прираштај једнога
друштва.

Даљи ток предавања подразумева причу

о енергетским резервама Србије и
њиховим потенцијалима. Овде ћу
приказати слику карте Србије са
означеним налазиштима руда.

Да би схватили због чега је Србија

претежно пољопривредна земља,
објаснићемо климатске услове
Републике Србије, а потом и навести
најбројније биљне културе. Наредних
пар слајдова ће чинити слике
климатских зона Републике Србије и
појединих биљних култура и предела.

Кратку пажњу бих посветио затим

набрајању тешке и лаке индустрије у
Републици Србији. Приказаћу две карте
са означеним индустријским сферама.

За крај главног дела часа бих издвојио

време о упознавању са неким од одлика
главнога града Републике Србије,
Београда, те и спомињања осталих
већих градова. Овде бих употребио
фотографију Храма Светог Саве, као
највећег православног храма на
Балкану, карту са већим градовима
Србије и за крај неке слике које
дочаравају лепоте Републике Србије.

Завршни део:

Завршни део часа је предвиђен за

питања ученика уколико их има ради
додатног појашњења пређеног градива.
Након њихових питања поставио бих
следећа питања да проверим њихово
знање након ове лекције.

На ушћу које две реке лежи Београд?

Очекивани одговор:

На ушћу Саве и Дунава.

Како се зове низија на северу Србије,

једна од две највеће у Европи?

Очекивани одговор:

Панонска низија.

Које су неке од грана тешке индустрије?

Очекивани одговор:

Рударство, металска, хемијска и

електроиндустрија, енергетика.

Након што завршим излагање градива,

питаћу ученике да ли им је све било
јасно током предавања и да ли имају
неких додатних питања. Затим ћу им
поставити неколико питања, како бих
утврдили пређено градиво:

Где сте увидели сличност у животу

средњовековних Срба и данашњем?

(Очекиван одговор: у облачењу нпр.

ношење кошуља; исхрана нпр.
конзумирање хлеба; узгој биљака и
животиња; живот у манастирима итд.)

Домаћи задатак:

На самом крају часа ћу дати ученицима

домаћи задатак.

1. Сваки ученик би добио примерак

неме карте Републике Србије и имао би
задатак да на њу произвољно уцрта пет
река и пет планина.

2. Сваки ученик мора да нађе пример

тешке индустрије у Србији и презентује
га на следећем часу.
Име и презиме: Стеван Вуковић

Школа: ОШ „Доситеј Обрадовић“,

Нови Сад

Разред: 6.

Датум: 18. 3. 2021.

Наставна тема: Срби на Балкану

Тип часа: Обрада новог градива

Образовни стандарди:

ИС.1.1.5. Уме да одреди ком

историјском периоду припадају важне
године из прошлости.

ИС.1.1.7. Именује најважније појаве из

националне историје.

ИС.1.2.4. Уме да прочита једноставне и

карактеристичне историјске
информације дате у форми историјске
карте у којој је наведена легенда.

ИС.2.1.1. Уме да повеже личност и

историјски феномен са одговарајућом
временском одредницом и историјским
периодом.

ИС.2.2.2. Уме да закључи о ком

историјском феномену је реч на основу
карактеристичних сликовних
историјских извора.

ИС.3.1.2. Уме да објасни

специфичности важних историјских
појмова и да их примени у
офговарајућем историјском контексту.
Циљ часа:

Образовни:

Упознавање и усвајање знања о

политичкој и војној историји Срба у
средњем веку.

Функционални:

Ученици ће стећи свест о континуитету

српске средњовековне државе и њеним
најзначајнијим елементима који
одређују идентитет Срба до данас.

Васпитни:

Ученици ће бити свесни свог далеког

порекла, значаја сопствене земље у
историји, али и самога себе унутар
Србије.

Исход часа:

Ученик ће знати најважнија дешавања

која су се одвила у средњем веку, а
обликовала су српску државу. Биће
припремљен да разуме касније периоде
историје Срба.

Облик рада:

Фронтални облик рада, индивидуални

Метод рада:

Монолошка метода, дијалошка метода,

илустративно-демостративна метода
Активности професора:

Предавање градива, коришћење

појектора и рачунара са унапред
припремљеном презентацијом у
PowerPoint-у.

Наставна средства:

Рачунар, пројектор, уџбеник.

Литература за ученика:

Раде Михаљчић, Историја за шести

разред основне школе, Завод за
уџбенике, Београд, 2009.

Литература за наставника:

Раде Михаљчић, Историја за шести

разред основне школе, Завод за
уџбенике, Београд, 2009.

Историја српског народа I, Београд,

1981.

Историја српског народа II, Београд,

1982.
Ток излагања:

Уводни део:

У уводном делу часа кроз неколико

питања ћу подсетити ученике на
најбитније чињенице о средњем веку
уопште. Питања су следећа:

Који период обухвата средњи век?

Очекивани одговор: Период од 476. до

1453. године.

Зашто се 476. година узима за почетак

средњег века?

Очекивани одговор: Зато што је те

године пало Западно Римско Царство.

Који друштвени систем преовлађује у

средњем веку?

Очекивани одговор: Феудализам.

Која је основна подела средњовековног

друштва?

Очекивани одговор: Подела на

племство, свештенство и зависно
становништво.

Која врста ратова је посебно

карактеристична за период средњег
века?

Очекивани одговор: Верски или

крсташки ратови.
Главни део:

Главни део часа започећу општом

причом о Словенима, која је њихова
прапостојбина, када долази до њихове
сеобе и зашто. Затим ћу посебну пажњу
посветити насељавању Срба на Балкан.

Ради провере начина размишљања

ученика ћу поставити питање:

Шта се догодило са староседелачким

становништвом Балкана?

Очекивани одговор: Дошло је до

мешања староседелаца са Словенима.

Кратко ћу објаснити како је то мешање

изгледало.

У наставку предавања ћу говорити о

првим српским државама, а затим ћу
објаснити и значај покрштавања Срба
које се одиграло у IX веку. Објаснићу
потом успон Дукље, односно значај
који има чињеница да је Михајло,
владар Дукље добио краљевску круну
1077. године. Након смрти његовог
сина Бодина, Дукља почиње да пропада
и Рашка поново постаје средиште
окупљања Срба. Након кратког осврта
на династију Вукановића, говорићу о
династији Немањића. Ученике ћу
детаљније упознати са делатношћу
Стефана Немање и његовог сина
Стефана Немањића, као и другог
његовог сина Растка, у монаштву, Саве.
У току тог упознавања, ради провере тренутке те историје, говорићу о бици
предзнања ученика, питаћу их: на

По ком је надимку и данас познат

Стефан Немањић?

Очекивани одговор: Првовенчани.

Затим ћу говорити о даљем

континуираном успону српске
средњовековне земље, кратко се
осврнувши на њен привредни успон у
контексту његовог утицаја на
политичку снагу Немањића као владара
Србије, али и Србије као државе.
Обрадићу освајања краљева Милутина
и Стефана Дечанског, али и унутрашње
ратове до којих је долазило између
чланова владарске породице.

Описаћу период његове владавине и

најзначајније политичке промене до
којих долази у време његове владавине.
Потом ћу се окренути владавини
његовог сина и наследника, Уроша,
објаснити зашто долази до распада
царства и шта се са Србима потом
догађа. У том прегледу, посветићу
пажњу властеоским породицама
Мрњавчевићима, Алтомановићима и
Лазаревићима. У том контексту
говорићу и о османској претњи и бици
на Марици. Посебну пажњу ћу
посветити историји земаља које су биле
под Лазаревићима, а као најбитније
Косову и настанку деспотовине Србије.
У склопу тога, објаснићу и тактике
којима су се користили османски
султани у покоравању нових територија
и држава. Затим ћу прећи владавину
Бранковића и пад Србије под власт
Османлија.

Завршни део:

У завршном делу часа, као епилог целог

предавања о Србима у средњем веку,
објаснићу последице које је османско
освајање имало по српски народ. Затим
ћу упитати ученике да ли има неких
нејасноћа или питања.

Домаћи задатак:

Написати кратку биографију српског

средњовековног владара по жељи.
 Исход часа:

Име и презиме: Јована Вукчевић, Ученици повезују различите слојеве

становништва у средњовековој Србији
Школа: ОШ „Доситеј Обрадовић“,
и
Нови Сад

Разред: 6.

Датум: 18. 3. 2021.

Наставна тема: /

Наставна јединица: /

Тип часа: Обрада новог градива

Образовни стандарди:

Циљ часа:

Образовни:

Ученици ће створити целовититу слику

о животу различитих слојева
становништва у средњовековној
Србији.

Функционални:

Ученици ће увидети сличности и

разлике живота у средњовековној
Србији и данас. На основу
материјалних и писаних извора ће моћи
самостално да закључују на који слој
становништва се односе и шта о њему
говоре.

Васпитни:

Ученици ће стећи детаљнији увид у

живот својих предака.
 Марко Шуица, Радивој Радић,
Историја за шести разред основне
школе, Београд, 2010.

њихов положај у друштву са одређеним

начином живота; познају његове
карактеристике, особености и уочавају
разлике; препознају сличност између
живота у средњовековној Србији и
данашњег; упознати су писаним и
материјалним изворима на основу којих
могу да сазнају о свакодневном животу
у прошлости.

Облик рада:

Фронтални облик рада, индивидуални

облик рада

Методе рада:

Монолошка метода, дијалошка метода,

илустративно-демостративна метода

Активности професора:

Предавање градива, коришћење

појектора и рачунара са унапред
припремљеном презентацијом у
пауерпојнту; коришћење и тумачење
сликовних приказа; приказивање
историјских извора

Наставна средства:

Рачунар, пројектор, презентација у

пауерпојнту

Литература за ученика:
Литератра за наставника:

Марко Шуица, Радивој Радић,

Историја за шести разред основне
школе, Београд, 2010.

Лексикон српског средњег века,

приредили Сима Ћирковић и Раде
Михаљчић, Београд 1999.
 Ученицима ћу као пример српског
средњовековног двора показати слику
Смедеревске тврђаве, коју је подигао
Ток излагања:

Уводни део:

На почетку излагања ћу на основу шеме

приказане на презентацијији подсетити
ученике на поделу друштва у
средњовековној Србији, како би у
наставку часа разумели поделу и
разлике свакодневног живота
различитих друштвених слојева. Рећи
ћу да се на врху друштвене лествице
налазио владар, затим властела (крупна
и ситна), и на дну зависно
становништво (земљорадници, сточари
и робови), које је морало да испуњава
разне обавезе према свом господару
(владару, властели или цркви). Такође,
нагласићу да су посебне друштвене
категорије чинили свештенство
(свештеници, монаси, црквени
великодостојници...), као и градско
становништво (трговци, занатлије,
рудари...).

Главни део:

Најпре ћу говорити о животу на двору у

српској средњовековној држави.
Истаћићу да су на дворовима живели
српски владари и властала, као и да је
живот на двору био раскошан.
 злата, сребра, керамике и другог
скупоценог материјала, као и да су
коришћене кашике, виљушке и ножеви.
деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456) у
15. веку. Рећи ћу им да су дворови у
средњем веку прављени од дрвета и
камена, као и да се од 14. века граде као
утвђења, због опасности од Турака.
Такође, указаћу да су се у оквиру двора
налазиле просторије у којима је боравио
господар са породицом, као и зграде у
којима је боравила послуга. Након тога,
истаћи ћу да ја на двору ношена одећа
направљена од скупоцених материјала
(из Италије, са Истока, из северне
Африке...), као и да је одећа владара у
свечаним приликама била окићена
драгим камењем, бисерима и златом.
Пример свечаног одевања ћу приказати
на презентацији у виду слике краља
Милутина (1282-1321) са фреске из
манастира Богородица Љевишка. Затим
ћу нагласити да су на двору служена
најразличитија јела, незамислива на
трпези обичних људи, а као пиће
доступно само вишим слојевима
становништва ћу истаћи вино. Поред
тога, указаћу да су на двору прављене
свечаности, праћене музичарима,
жонглерима, глумцима и другим
уметницима, а као пример ћу показати
Царску гозбу са фреске из манастира
Манасија. Такође, истаћи ћу да је на
двору коришћено посуђе направљено од
 вези са тим ћу истаћи да су манастари
добијали од својих оснивача и
обновитеља (владара или имућне
Као пример средњовековног посуђа на властеле) имовину у виду њива,
двору показаћу ученицима на
презентацији слику сребрног тањира из
14. века, који је припадао цару Душану
(1331-1355). Лов ћу истаћи као
омиљену активност владара и властеле,
а о интелектуалном животу на двору у
средњовековној Србији ћу рећи да се
мало зна. Ипак, нагласићу да је извесно
да су се млади племићи учили
понашању на двору и дворским
обичајима.

У наставку предавња ћу говорити о

животу у манастирима. Најпре ћу
објаснити да је монаштво било посебан
вид хришћанског живота везан за завете
попут сиромаштва, послушности и
девичанства. Такође, истаћи ћу да су у
манастирима важила посебна правила
понашања, утврђена типиком, односно
црквеним уставом (прописивали су
исхрану, одевање, богослужење,
дисциплину...). Студенички типик, који
је написао Свети Сава у 13. веку, ћу
показити на презентацији, као пример
манастирског типика. Затим ћу рећи да
су монаси највећи део дана проводили у
молитви, као и да су обављали физичке
послове на манастирским имањима,
заваљујући којима су се издржавали. У
 прављене од дрвета, блата и сламе, као
и да их је углавном чинила једна
просторија. Такође, нагласићу да
основни елеменат сваке куће било

пашњака, рибњака, воденица,

пчелињака, села, као и радне снаге.
Такође, указаћу да су се монаси бавили
и другим пословима, попут сликања
икона, израде предмета за црквене
потребе, као и важним културнуим и
духовним радом. При томе ћу истаћи да
се у манастирима стицало образовање,
да су преписиване књиге, да су
састављана житија (за која ћу објасити
да су дела посвећена животу српских
светитеља из редова владара и црквене
властеле), као и да су били центри
ширења хришћанства. Као пример
преписивачког рада у манастирима ћу
приказати на презентацији слику
монаха у Ресавској школи, која је
радила у оквиру манастира Манасија.

Предавање ћу наставити причом о

животу на селу. Указаћу ученицима да
су се села у средњовековној Србији
налазила на владарским, властеоским
или манастирским имањима, као и да је
њихово становништво било оптерећено
обавезама према господару. Изглед
средњовековног села у Србији ћу
приказати на основу илустрације са
презентације. Након тога ћу рећи да су
сеоске куће биле приземне и да су
 они у средњовековној Србији били
значајни административни и привредни
центри, као и да су у њима боравили
сви слојеви становништва (владар,

огњиште или пећ, где су се људи племство, свештенство, слободно и

грајали и где су кували храну.

Реконстукцију унутрашњег изгледа
куће ћу показати на презентацији. За
посуђе на селу ћу рећи да је прављено
дрвета, камена, метала и земље, као и да
су се користили дрвеним кашикама. Као
основну храну, коју су конзумирали, ћу
истаћи хлеб и каше од разлитих врста
житарица које су узгајали (пшеница,
јечам, овас, раж, просо...), а од пића
воду и млеко. Такође, навешћу да су
поред житарица узгајали и поврће
(купус, лук, роткву, репу...), воће
(крушке, јабуке, шљиве, трешње,
вишње...), махунарке (сочиво, боб,
грашак, мак...), а од животиња овце,
свиње, краве, волове и друге, па је и
месо било заступљено у исхрани. Након
тога ћу рећи да су одећа и обућа, коју су
носили сељаци, била направљена од
јефтиних и њима доступних материјала
(кожа, лан, конопрља, вуна...), а да су
основни одевни предмети били кошуља
и панталоне. На крају ћи остаћи да
сиромашни слојеви становништва нису
имали шансу ни за какво образовање.

У наставку предавања ћу говорити о

животу у градовима – истаћи ћу да су
 Завршни део:

Након што завршим излагање градива,

питаћу ученике да ли им је све било
јасно током предавања и да ли имају
додатних питања. Затим ћу им

зависно становништво). Такође,

нагласићу да су међусобни односи
становништва, као и њихова права и
обавезе према господару (владару,
властелину, цркви) или градским
властима били утврђени правним
нормама. Као пример ћу показати на
презентацији Новобрдски законик/
Закон о рудницима деспота Стефана
Лазаревића. Након тога ћу описати
изглад градова на основу
реконструкције изгледа средњовековног
Крушевца и тврђаве Ново Брдо,
приказаних на презентацији – рећи ћу
да су градови били утврђени, да су куће
унутар њих биле грађене од дрвета или
камена, као и да су биле спратне - при
чему су се у приземљу налазили дућани
или радионице. Затим ћу истаћи да се
градско становништво намирницама и
другим потребштинама снабдевало на
градском тргу, а да су омиљено место за
окупљање становништва биле
гостионице, као и вашари, који су се
углавном поклапали са црквеним
празницима.
поставити питање, како бих се уверила
да су успели да испрате предавање:

Где сте увидели сличност у животу

средњовековних Срба и данашњем?

(Очекиван одговор: у облачењу нпр.

ношење кошуља; исхрана нпр.
конзумирање хлеба; узгој биљака и
животиња; живот у манастирима итд.)

Домаћи задатак:

На самом крају часа ћу дати ученицима

домаћи задатак:

1. Пронађи писани или материјални

извор који говори о свакодневном
животу у средњовековној Србији и
одреди на који друштвени слој се
односи/ који је могао да га користи.

Задатак ће бити приказани на

презентацији.
 Фронтални облик рада, индивидуални
облик рада

Методе рада:

Монолошка метода, дијалошка метода,

илустративно-демостративна метода
Име и презиме: Димитрије Јокић

Школа: ОШ „Доситеј Обрадовић“,

Нови Сад

Разред: 6.

Датум: 18. 3. 2021.

Наставна тема: /

Наставна јединица: /

Тип часа: Обрада новог градива

Образовни стандарди:

Циљ часа:

Упознавање карактеристика музике у

периоду средњег века

Исходи:

Ученик ће бити у стању да:

- наведе изражајна средстава музичке

уметности карактеристична за период
средњег века

- уочи разлике између духовних и

световних вокалних композиција
средњег века

Облик рада:
Активности професора:

Предавање градива, коришћење

појектора и рачунара са унапред
припремљеном презентацијом у
пауерпојнту; коришћење и тумачење
сликовних приказа

Наставна средства:

уџбеник, рачунар, пројектор, пауер

поинт презентација.

Литература за ученике:

Маја Обрадовић, Музичка култура;

уџбеник за 6. разред основне школе,
Београд, 2019.

Литература за наставника:

Маја Обрадовић, Музичка култура;

уџбеник за 6. разред основне школе,
Београд, 2019.

Роксанда Пејовић, Музички

инструменти средњовековне Србије,
Београд, 2005.
 песме саставни део литургије. После
поређења папе Гргура и Јована
Дамаскина прећи ћу на световну музику
средњег века. Причаћу о њеним
карактеристикама и објаснити
најзначајније разлике у односу на
духовну музику. Укратко ћу
Ток излагања:

Уводни део:

Говорићу о подели средњовековне

музике на духовну и световну.
Објаснићу из којих разлога и под
каквим утицајима су настале те две
гране музике.

Главни део:

Причаћу о карактеристикама духовне

музике. Навешћу поделу на
источнохришћанску и
западнохришћанску духовну музику.
Показаћу слику папе Гргура Великог и
навешћу и објаснићу његове заслуге за
западнохришћански црквени обред.
Објаснићу шта је „Антифанариум“ и
грегоријански корал. Показаћу слику
грегоријанског корала. Прећи ћу на
Цариградску цркву и показати слику
Јована Дамаскина. Укратко ћу
објаснити његове заслуге за
источнохришћански црквени обред.
Објаснићу шта су „Октоих“ и литургија.
Навешћу и укратко објаснити које су
 инструменти налазе на фресци из
манастира Лесново.

препричати радњу средњовековне

композиције коју сам навео у
презентацији. Говорићу о путујућим
музичарима и њиховим различитим
именима широм средњовековне Европе.
Напоменућу да се они нису бавили
искључиво свирањем и певањем , и
набројаћу које су они делатности још
обављали. Показаћу слику а којој су
представљени средњовековни
музичари. Прећи ћу на српску
средњовековну музику. Објаснићу под
чијим утицајем се развијала и какав је
допринос Ћирила и Методија и
њихових ученика био на српску музику.
Показаћу фреску из манастира Градац и
навешћу инструмент који се на њој
може уочити. Затим ћу говорити о
световној музици код Срба и објаснити
појам скормаси и навешћу три именом
потврђена средњовековна скормаха.
Показаћу инструменте на фресци из
Богородице Љевишке. Набројаћу
најстарије сачуване српске композиције
и три позната српска средњовековна
композитора. Показаћу који се
Завршни део:

Показаћу слике неких средњовековних

инструмената који су се користили у
Србији и задаћу домаћи задатак:

1. Послушати Скормашку игру у

извођењу Ансамбла Ренесанс.
2. Послушати песму по жељи у
извођењу Драгослава Павла
Аксентијевића, чувеног извођача српске
духовне музике.
Име и презиме: Анастасија Бијелић

Школа: ОШ „Доситеј Обрадовић“,

Нови Сад

Разред: 6.

Датум: 18. 3. 2021.

Наставна тема: /

Наставна јединица: /