СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

српског народа
Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука
555-007-00001332-44
ЈУ Службени гласник Републике Српске, НЛБ Развојна банка а.д.
Бања Лука, Вељка Млађеновића бб Петак, 15. фебруар 2013. године Бања Лука 562-099-00004292-34
Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 БАЊА ЛУКА Sberbank a.д. Бања Лука
567-162-10000010-81
E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org Број 12 Год. XXII UniCredit Bank а.д. Бања Лука
sgrs.oglasi@slglasnik.org 551-001-00029639-61
sgrs.finansije@slglasnik.org www.slglasnik.org Комерцијална банка a.д. Бања Лука
sgrs.online@slglasnik.org 571-010-00001043-39
Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука
552-030-00026976-18

203 (2) Производи добијени ловом дивљих животиња и

На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
28/94), д о н о с и м
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ОРГАНСКОЈ
ПРОИЗВОДЊИ
Проглашавам Закон о органској производњи, који је
Народна скупштина Републике Српске усвојила на Дваде-
сет четвртој сједници, одржаној 31. јануара 2013. године, а
Вијеће народа 11. фебруара 2013. године констатовало да
усвојеним Законом о органској производњи није угрожен
витални национални интерес ни једног конститутивног
народа у Републици Српској.
Број: 01-020-424/13 Предсједник
12. фебруара 2013. године Републике,
Бања Лука Милорад Додик, с.р.
ЗАКОН
О ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ
I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређују се производња пољопривредних
и других производа методама органске производње, циље-
ви и начела органске производње, методе органске про-
изводње, контрола и цертификација у органској производ-
њи, прерада, обиљежавање, складиштење, превоз, промет,
увоз и извоз органских производа, као и друга питања од
значаја за органску производњу.
Члан 2.
(1) Одредбе овог закона примјењују се на производе
који потичу из свих фаза органске биљне и сточарске про-
изводње, укључујући животињску аквакултуру, када су ти
производи намијењени стављању у промет (у даљем тек-
сту: производи органске производње), а они су:
а) примарни пољопривредни производи,
б) прерађени пољопривредни производи који се кори-
сте као храна,
в) храна за животиње,
г) сјеме, расад и садни материјал и
д) квасци који се користе као храна и храна за животиње.
риболовом не сматрају се производима органске производ-
ње, у смислу овог закона.
Члан 3.
(1) Поједини изрази употријебљени у овом закону има-
ју сљедеће значење:
а) биљна производња је производња биљних производа
који потичу са производних јединица, укључујући саку-
пљање дивљих биљних врста из природних станишта у
комерцијалне сврхе,
б) издавање потврде је поступак на основу кога овла-
шћена контролна организација издаје потврду да је увезе-
ни органски производ произведен у складу са овим зако-
ном и прописима донесеним на основу њега,
в) контрола је спровођење низа активности у циљу
утврђивања усклађености са овим законом и прописима
донесеним на основу њега,
г) контролна организација јесте независно правно лице
које врши контролу и цертификацију у органској производ-
њи,
д) конвенционална производња је свака производња
пољопривредних и других производа која није органска
производња,
ђ) обиљежавање је стављање сваког израза, ријечи,
ознаке, заштитног знака, имена бренда, жига и симбола у
вези са производом, а који се ставља на свако паковање,
документ, извјештај, етикету, картон, прстен или огрлицу,
који прате тај производ,
е) ознака органски производ је знак или обиљежје на
производу којим се означава да је тај производ произведен
у складу са овим законом и прописима донесеним на осно-
ву њега,
ж) органска производња је производња пољопривред-
них и других производа примјеном метода органске про-
изводње, у складу са овим законом и прописима донесе-
ним на основу њега,
з) органски производ је сваки производ који је произве-
ден и означен у складу са овим законом и прописима доне-
сеним на основу њега,
и) период конверзије је период потребан за прелазак са
конвенционалне производње на органску производњу у
току којег се на производној јединици примјењују одредбе
овог закона,
ј) план контроле је план који сачињава овлашћена кон-
тролна организација, а који садржи опис активности које
ће контролна организација предузети у области органске
2 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
производње, као и опште информације о структури, распо-
реду рада и организацији контролних мјера у области
органске производње,
к) прерада органских производа је поступак припреме,
чувања и обраде органских производа, укључујући клање
и конфекционирање животиња, као и паковање, односно
обиљежавање органских производа,
л) производна јединица је земљиште, објекат, просто-
рија или простор који се користе за производњу (производ-
не парцеле, пашњаци, отворени простор, сточарски објек-
ти, рибњаци, системи за аквакултуру, приобаље чије је
коришћење дозвољено, простори за складиштење биљака,
биљних производа, производа од животиња, сировина и
свих других инпута значајних за органску производњу),
љ) произвођач је привредно друштво, друго правно
лице, предузетник или физичко лице које производи, пре-
рађује и ставља у промет органске производе у складу са
законом,
м) цертификација је поступак на основу кога овлашће-
на контролна организација издаје увјерење у писаној фор-
ми (цертификат), којим потврђује да је органски производ
произведен у складу са овим законом и прописима донесе-
ним на основу њега,
н) фазе у органској производњи су све фазе у примар-
ној производњи, преради, складиштењу, превозу и проме-
ту, укључујући дистрибуцију органских производа.
(2) Поједини изрази употријебљени у овом закону за
означавање мушког или женског рода подразумијевају оба
пола.
Члан 4.
Циљ овог закона јесте:
а) успостављање органске производње као цјеловитог
система управљања и производње хране који се базира на
еколошкој пракси, високом степену биолошке разноврсности
(биодиверзитет), очувању природних ресурса и примјени
високих стандарда о добробити животиња и начина про-
изводње коришћењем природних супстанци и поступака,
б) уравнотежена биљна и сточарска производња која ува-
жава природне системе и циклусе, одржава и побољшава
плодност и квалитет земљишта, квалитет воде и ваздуха,
в) заштита и трајно одржавање здраве животне среди-
не кроз рационално коришћење енергије и природних
ресурса, као што су земљиште, вода, органске материје и
слично и
г) производња различитих органских пољопривредних
производа у складу са захтјевима потрошача за органском
храном, уз примјену поступака који нису штетни за здравље
људи, биљака, животиња и животну средину у цјелини.
Члан 5.
Основна начела у органској производњи су:
а) начело управљања природним и биолошким процеси-
ма, које се односи на управљање природним и биолошким
процесима заснованим на еколошким системима коришћења
природних ресурса, уз примјену метода које обухватају:
1) живе организме и механичке производне методе,
2) производњу биљака у земљишту, сточарску про-
изводњу или аквакултуру која уважава принципе одрживе
експлоатације рибњака,
3) забрану употребе генетички модификованих органи-
зама и производа који се састоје или су добијени од гене-
тички модификованих организама, са изузетком ветери-
нарских медицинских производа,
4) производне процесе који се базирају на процјени
ризика и одговарајућих превентивних мјера, када је то
потребно;
б) начело ограничене употребе улазног репроматерија-
ла (спољашњи инпути), које се односи на ограничење упо-
требе улазног репроматеријала у органској производњи,
при чему се могу користити:
12 15.02.2013.
1) инпути из органске производње,
2) природне или природно произведене супстанце и
3) спорорастворљива минерална ђубрива, усклађено са
регулативама Савјета Европе (ЕЦ) број 834/2007, примје-
њујући међународне стандарде за органску производњу;
в) начело строгог ограничења употребе хемијских син-
тетизованих инпута, које се односи на строго ограничење
употребе синтетизованих инпута у органској пољопривре-
ди, изузев:
1) ако одговарајући системи управљања не дају задово-
љавајуће резултате,
2) ако спољашњи инпути из тачке б) овог члана нису
доступни на тржишту и
3) ако употреба спољашњих инпута из тачке б) овог
члана има неприхватљив утицај на животну средину,
усклађено са регулативама Савјета Европе (ЕЦ) број
834/2007, примјењујући међународне стандарде за орган-
ску производњу;
г) начело прилагођавања, које се односи на прилагођа-
вање метода органске производње регионалним и локал-
ним климатским и агроеколошким условима, санитарном
стању, степену развоја и специфичностима традиционал-
ног начина узгоја и
д) начело одржавања и побољшања живота у земљи-
шту и природне плодности земљишта, стабилности
земљишта и биолошке разноврсности која спречава и оне-
могућава сабијање и ерозију земљишта, као и храњење
биљака првенствено кроз екосистем земљишта.
II - МЕТОДЕ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Члан 6.
Методе органске биљне производње обухватају: избор
врста и сорти биља, плодоред, системе обраде земљишта,
средства и начин ђубрења, систем одржавања плодности
земљишта, начин сузбијања биљних болести, штеточина и
корова и начин сакупљања дивљих биљних врста из при-
родних станишта.
Члан 7.
(1) Методе органске сточарске производње обухватају:
избор врста и раса животиња, начин узгоја животиња и
објекте за узгој животиња, исхрану и здравствену заштиту
животиња, превоз и клање животиња, поступање са живо-
тињама које су набављене са других фарми и начин саку-
пљања животињских врста из природних станишта.
(2) Министар пољопривреде, шумарства и водопривре-
де (у даљем тексту: министар) доноси правилник којим се
прописују методе органске биљне и сточарске производње
из члана 6. и члана 7. став 1. овог закона.
Члан 8.
(1) Репродуктивни материјал за биљну и сточарску
производњу који се користи у органској производњи обаве-
зно се производи методама органске производње.
(2) Производња сјемена методама органске производ-
ње врши се у складу са прописима којима се уређује про-
изводња сјемена, расада и садног материјала а уз примјену
метода органске производње.
(3) Изузетно од става 1. овог члана, произвођачу се
може одобрити коришћење репродуктивног материјала из
конвенционалне производње, под условом да тај материјал
није третиран средствима за заштиту биља која нису
дозвољена у органској производњи ако:
а) на тржишту нема материјала који је произведен
методама органске производње,
б) је коришћење тог материјала оправдано за спровође-
ње научноистраживачких испитивања или
в) се ради о аутохтоној сорти.
(4) У случају из става 3. овог члана, коришћење репро-
дуктивног материјала из конвенционалне производње у
периоду конверзије произвођачу одобрава овлашћена кон-
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
тролна организација, а послије истека периода конверзије
коришћење одобрава Министарство пољопривреде,
шумарства и водопривреде (у даљем тексту: Министар-
ство).
III - КОНТРОЛА И ЦЕРТИФИКАЦИЈА У ОРГАНСКОЈ
ПРОИЗВОДЊИ
Члан 9.
(1) За обављање послова контроле и цертификације у
органској производњи Министарство може овластити кон-
тролну организацију која је регистрована у Регистру
пословних субјеката, у складу са законом којим се уређује
регистрација пословних субјеката, која је акредитована у
складу са домаћим, европским и међународним стандарди-
ма и која испуњава услове у погледу техничке опремљено-
сти и кадровске оспособљености (у даљем тексту: овла-
шћена контролна организација).
(2) Министар рјешењем утврђује испуњеност услова за
обављање послова контроле и цертификације у органској
производњи из става 1. овог члана, као и број кода овла-
шћене контролне организације.
(3) Рјешење из става 2. овог члана доноси се на период
од годину дана и може се продужити у складу са условима
који су прописани овим законом.
(4) Рјешење из става 2. овог члана је коначно и против
њега није дозвољена жалба, али се може покренути управ-
ни спор пред надлежним судом.
Члан 10.
(1) Контролна организација подноси Министарству
захтјев за утврђивање испуњености услова за обављање
послова контроле и цертификације у органској производ-
њи до 30. јуна текуће године за наредну годину.
(2) Овлашћена контролна организација може у року из
става 1. овог члана поднијети захтјев за обнављање овла-
шћења за обављање послова контроле и цертификације у
органској производњи.
(3) У случају из става 2. овог члана, Министарство утвр-
ђује да ли овлашћена контролна организација и даље испу-
њава услове из члана 9. овог закона за обављање послова
контроле и цертификације у органској производњи.
Члан 11.
Министар рјешењем утврђује списак овлашћених кон-
тролних организација, које се објављује у “Службеном гла-
снику Републике Српске”, једанпут годишње.
Члан 12.
(1) Министарство води евиденцију о овлашћеним кон-
тролним организацијама, која обавезно садржи:
а) назив и адресу овлашћене контролне организације,
б) датум поношења захтјева за давање, односно обна-
вљање овлашћења,
в) датум доношења рјешења о овлашћењу, односно
обнављању овлашћења,
г) број кода овлашћене контролне организације и
д) податке о насталим промјенама у вези са испуњено-
шћу услова за обављање послова контроле и цертификаци-
је у области контроле и цертификације у органској произ-
водњи.
(2) Евиденција из става 1. овог члана води се у елек-
тронској форми.
Члан 13.
(1) Овлашћена контролна организација дужна је да без
одлагања о свакој промјени услова за обављање послова
контроле и цертификације у органској производњи из чла-
на 9. овог закона писменим путем обавијести Министар-
ство и достави доказе о насталој промјени.
(2) Ако овлашћена контролна организација престане да
испуњава услове за обављање послова контроле и церти-
фикације у органској производњи из члана 9. овог закона,
12 3
као и на захтјев овлашћене контролне организације, мини-
стар рјешењем укида овлашћење контролној организацији
за обављање послова контроле и цертификације у орган-
ској производњи.
(3) Рјешење министра из става 2. овог члана је коначно
и против њега није дозвољена жалба, али се може покрену-
ти управни спор пред надлежним судом.
Члан 14.
(1) Поступак увођења произвођача у органску про-
изводњу покреће се пријавом коју произвођач подноси
овлашћеној контролној организацији.
(2) На основу пријаве из става 1. овог члана произвођач
и овлашћена контролна организација закључују уговор о
вршењу контроле и цертификације у органској производ-
њи, којим се одређује и евиденциони број произвођача.
(3) Од дана закључења уговора из става 2. овог члана
почиње период конверзије.
(4) Министар доноси правилник којим се прописује
дужина трајања периода конверзије у биљној и сточарској
производњи.
Члан 15.
(1) Произвођач који је закључио уговор из члана 14.
став 2. овог закона, од дана закључења тог уговора, дужан
је да органску производњу обавља у складу са овим зако-
ном и прописима донесеним на основу њега.
(2) Произвођач из става 1. овог члана дужан је да о сво-
јој производњи води евиденцију у складу са упутством
овлашћене контролне организације, као и да овлашћену
контролну организацију сваке године, у року који она одре-
ди, писменим путем обавијести о динамици производње
усјева, уз достављање прегледа по парцелама, односно
динамици сточарске производње и уз достављање прегле-
да о броју и врсти животиња.
(3) Произвођач из става 1. овог члана дужан је да омо-
гући овлашћеној контролној организацији вршење пропи-
сане контроле.
(4) Ако произвођач из става 1. овог члана у оквиру
пољопривредног газдинства има и производну јединицу
која се користи за конвенционалну производњу, дужан је
да овлашћеној контролној организацији омогући вршење
контроле и те производне јединице.
Члан 16.
(1) У овлашћеној контролној организацији послове
контроле може да обавља лице које је стручно оспособље-
но за обављање контроле у органској производњи (у даљем
тексту: контролор).
(2) Послове контроле из става 1. овог члана не може да
обавља контролор ако:
а) је истовремено и произвођач који је укључен у
органску производњу или се бави прометом органских
производа и
б) обавља послове контроле у више од једне контролне
организације.
(3) Овлашћена контролна организација дужна је да
предузме потребне мјере како би осигурала повјерљивост
информација које се добијају током спровођења контроле и
цертификације.
Члан 17.
(1) Контрола у органској производњи врши се на начин
којим се обезбјеђује објективност, непристрасност, одсу-
ство сукоба интереса, ефикасност, професионалност,
досљедност и квалитет, а контрола се врши:
а) у свим фазама органске производње,
б) за све производе из члана 2. овог закона,
в) примјеном одговарајућег начина контроле и
г) на основу документоване процедуре.
4 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
(2) Ако се приликом контроле из става 1. овог члана
уочи постојање одређене неправилности у начину обавља-
ња производње органских производа, овлашћена контрол-
на организација може произвођачу да одреди корективне
мјере у циљу усклађивања производње са одредбама овог
закона и прописа донесених на основу њега.
(3) Министар доноси правилник којим се прописују
услови које треба да испуни контролна организација за
обављање послова контроле и цертификације из члана 9.
став 1. овог закона, начин вршења контроле и мјере које
овлашћена контролна организација одређује у случају
утврђених неправилности из ст. 1. и 2. овог члана.
Члан 18.
Овлашћена контролна организација дужна је да најма-
ње једанпут годишње изврши потпуну физичку контролу и
контролу документације произвођача и да о извршеној
контроли сачини извjештај у писаној форми, који потпису-
је и произвођач.
Члан 19.
(1) На основу извјештаја о извршеним контролама,
овлашћена контролна организација издаје цертификат да је
производ или процес производње у складу са овим законом
и прописима донесеним на основу њега (у даљем тексту:
цертификат).
(2) За цертификоване органске производе који се увозе
овлашћена контролна организација, на основу извршене
контроле документације и цертификата који је издат од
надлежног органа земље поријекла цертификованог орган-
ског производа, издаје потврду да је тај производ произве-
ден у складу са овим законом и прописима донесеним на
основу њега (у даљем тексту: потврда).
(3) У поступку издавања потврде из става 2. овог члана
увозник је дужан да овлашћеној контролној организацији
достави потребну документацију на основу које се може
утврдити да је тај производ произведен у складу са овим
законом и прописима донесеним на основу њега и да је за
њега издао цертификат надлежни орган земље поријекла.
(4) Послове из ст. 1. и 2. овог члана овлашћена кон-
тролна организација обавља као повјерена јавна овлашће-
ња.
(5) На питања која овим законом нису посебно уређе-
на, а односе се на поступак издавања цертификата и потвр-
де, примјењују се одредбе закона којима се уређује општи
управни поступак.
Члан 20.
(1) Овлашћена контролна организација дужна је да
води евиденцију која обавезно садржи:
а) име и адресу, односно пословно име и сједиште про-
извођача, као и податке о лицу одговорном за органску
производњу (име и контакт телефон),
б) адресу јединице за органску производњу,
в) датум почетка периода конверзије,
г) број кода свих контролних организација код којих је
органски произвођач био регистрован послије укључивања
у органску производњу,
д) податке о обрадивим површинама под органском
производњом,
ђ) податке о подручју са којег су сакупљене дивље
биљне и животињске врсте из природних станишта, у скла-
ду са прописом којим се уређује сакупљање и коришћење
дивљих биљака и животиња,
е) врсту и број животиња на пољопривредном газдин-
ству,
ж) податке о издатим цертификатима и потврдама и
з) податке о производњи репродуктивног материјала.
(2) Овлашћена контролна организација дужна је да
евиденцију из става 1. овог члана чува најмање три године.
12 15.02.2013.
(3) Овлашћена контролна организација дужна је да на
захтјев Министарства достави податке из евиденције из
става 1. овог члана.
Члан 21.
Овлашћена контролна организација дужна је да Мини-
старству сваке године најкасније до 31. јануара текуће
године за претходну годину достави годишњи извјештај о
органској производњи, који садржи податке из евиденције
из члана 20. овог закона.
Члан 22.
(1) На основу података из годишњих извјештаја из чла-
на 21. овог закона Министарство води збирну евиденцију о
органској производњи.
(2) Евиденција из става 1. овог члана води се у елек-
тронском облику.
(3) Министар доноси правилник којим се прописује
садржина, образац и начин вођења евиденције из члана 20.
и члана 22. став 1. овог закона.
IV - ПРЕРАДА, ОБИЉЕЖАВАЊЕ, СКЛАДИШТЕЊЕ,
ПРЕВОЗ И ПРОМЕТ ОРГАНСКИХ ПРОИЗВОДА
Члан 23.
(1) Технолошки поступак прераде у органској про-
изводњи одвија се у континуитету без мијешања произво-
да из органске производње са састојцима, супстанцама и
производима из периода конверзије, односно производима
из конвенционалне производње, као и без употребе јонизу-
јућег зрачења, генетички модификованих организама и
њихових деривата.
(2) Ако се у технолошком поступку прераде из става 1.
овог члана користе технолошке линије које се користе и за
прераду производа из конвенционалне производње, те тех-
нолошке линије се прије употребе у органској производњи
морају темељно очистити и опрати.
(3) Министар доноси правилник којим се прописује
технолошки поступак прераде у органској производњи,
састојци, адитиви и помоћне супстанце које се користе у
преради производа из става 1. овог члана, као и начин
чишћења и средства за чишћење технолошких линија из
става 2. овог члана.
Члан 24.
(1) Домаћи непрерађени цертификовани органски про-
извод обиљежава се ознаком органски производ, ентитет-
ским знаком и кодом, односно логом овлашћене контролне
организације која је извршила цертификацију тог про-
извода.
(2) Производи биљног поријекла из периода конверзи-
је који садрже искључиво један састојак пољопривредног
поријекла могу се обиљежити ознаком производ из перио-
да конверзије и кодом, односно логом овлашћене контрол-
не организације, по истеку рока од годину дана од дана
закључења уговора из члана 14. став 2. овог закона.
(3) Домаћи прерађени цертификовани органски про-
извод може се обиљежити ознаком из става 1. овог члана,
ентитетским знаком и кодом, односно логом овлашћене
контролне организације која је у посљедњој фази про-
изводње извршила цертификацију тог производа, ако садр-
жи најмање 95% састојака пољопривредног поријекла,
који су произведени у складу са одредбама овог закона и
прописа донесених на основу њега.
(4) Рекламни материјал, пратећа документација и ети-
кете могу се обиљежити на начин из ст. 1. и 2. овог члана.
(5) Забрањено је обиљежавање производа на којима је
назначено да садрже генетички модификоване организме,
састоје се или су произведени од генетички модификова-
них организама на начин из ст. 1. и 2. овог члана.
(6) Цертификовани производи из ст. 1. и 3. овог члана,
као и њихов рекламни материјал, пратећа документација и
етикете могу се обиљежити терминима, односно скраћени-
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
цама које означавају поријекло органског производа (еко-
лошки - еко, биолошки - био, органски - орг., и слично, као
и приватном ознаком произвођача, односно удружења про-
извођача).
Члан 25.
(1) Цертификовани органски производи складиште се у
посебним просторијама у складишту.
(2) Ако су цертификовани органски производи упакова-
ни и обиљежени могу се чувати у истим просторијама
складишта са производима из конвенционалне производ-
ње, у посебном дијелу који је обиљежен.
Члан 26.
(1) Цертификовани органски производи, по правилу,
превозе се одвојено од производа из конвенционалне про-
изводње.
(2) Ако су цертификовани органски производи упакова-
ни и обиљежени, могу се превозити заједно са производи-
ма из конвенционалне производње.
Члан 27.
(1) Органски производи могу се стављати у промет
заједно са производима из конвенционалне производње
само ако су упаковани.
(2) Ако органски производи нису упаковани, морају се
стављати у промет одвојено од производа из конвенцио-
налне производње на јасно обиљеженом мјесту, како би се
спријечило мијешање са производима из конвенционалне
производње.
(3) Произвођач је дужан да, приликом стављања у про-
мет органских производа, посједује важећи цертификат
који је издала овлашћена контролна организација.
(4) Министар доноси правилник којим се прописује
изглед ознаке и ентитетског знака из члана 24. став 1. овог
закона, као и услови и начин складиштења, превоза и ста-
вљања у промет органских производа из чл. 25, 26. и 27.
овог закона.
Члан 28.
(1) Цертификовани органски производи из увоза обаве-
зно су упаковани и затворени на начин који спречава замје-
ну њихове садржине.
(2) Цертификовани органски производи из увоза могу
се стављати у промет ако је за те производе овлашћена кон-
тролна организација издала потврду из члана 19. став 2.
овог закона.
(3) Министар доноси правилник којим се прописује
поступак издавања потврде из члана 19. став 2. овог зако-
на.
Члан 29.
(1) Цертификовани органски производи могу се изво-
зити само са важећим цертификатом овлашћене контролне
организације.
(2) Извозник у одговарајућу рубрику царинске деклара-
ције уписује да се ради о органском производу и број цер-
тификата који прилаже уз ту царинску декларацију.
V - НАДЗОР
Члан 30.
(1) Управни надзор над спровођењем овог закона и
прописа донесених на основу њега врши Министарство.
(2) Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона
и прописа донесених за његово спровођење врши Репу-
бличка управа за инспекцијске послове, путем надлежних
инспектора у свом саставу и инспектора у саставу једини-
ца локалне самоуправе.
Члан 31.
У вршењу послова инспекцијског надзора, поред овла-
шћења утврђених прописом којим се уређује област
инспекције, надлежни инспектор овлашћен је и да провје-
рава:
12 5
а) да ли овлашћена контролна организација испуњава
услове за обављање послова контроле и цертификације у
органској производњи,
б) да ли овлашћена контролна организација врши
укључивање произвођача у органску производњу,
в) да ли овлашћена контролна организација води еви-
денцију на прописан начин,
г) да ли овлашћена контролна организација врши кон-
тролу и цертификацију у складу са одредбама овог закона,
д) да ли произвођач обавља органску производњу и
прераду на прописан начин,
ђ) да ли се складиштење, превоз, обиљежавање и про-
мет органских производа врши на прописан начин,
е) да ли је производ добијен методама органске про-
изводње,
ж) пословне књиге овлашћене контролне организације
у вези са пословима контроле и цертификације органских
производа и
з) пословне књиге и исправе произвођача у вези са
спровођењем овог закона.
Члан 32.
У вршењу инспекцијског надзора из члана 30. став 2.
овог закона надлежни инспектор, поред општих овлашће-
ња које има према прописима који уређују област инспек-
ција, има овлашћење и да:
а) забрани обављање послова контроле и цертификаци-
је лицу које нема овлашћење Министарства за обављање
тих послова,
б) забрани обављање послова контроле и цертификаци-
је лицу које има овлашћење Министарства, а не испуњава
прописане услове за обављање тих послова, до отклањања
недостатака које су проузроковале забрану,
в) забрани обиљежавање, оглашавање, складиштење,
превоз, продају и увоз производа или серије производа које
се врши супротно овом закону,
г) забрани предузимање других радњи које се врши
супротно овом закону и прописима донесеним на основу
њега и
д) наложи отклањање неправилности у примјени и
поштовању овог закона и прописа донесених на основу
њега и одреди рок и начин њиховог отклањања.
VI - КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 33.
(1) Новчаном казном од 10.000 КМ до 30.000 КМ
казниће се за прекршај привредно друштво или друго
правно лице - контролна организација ако:
а) обавља послове контроле и цертификације, а нема
овлашћење Министарства за обављање тих послова (члан
9),
б) не обавијести Министарство о свакој промјени усло-
ва за обављање послова контроле и цертификације у орган-
ској производњи (члан 13. став 1),
в) послове контроле и цертификације не обавља у скла-
ду са овим законом (члан 17),
г) не изврши пуну физичку контролу и контролу доку-
ментације произвођача најмање једном годишње, као и ако
о извршеној контроли не сачини извјештај у писaној фор-
ми (члан 18),
д) изда цертификат супротно извјештају о извршеним
контролама (члан 19. став 1),
ђ) за органске производе из увоза изда потврду на осно-
ву непотпуне или документације која не потврђује да је
производ произведен методама органске производње (члан
19. став 2),
е) не достави годишњи извјештај Министарству у про-
писаном року, као и ако у том извјештају наведе нетачне
податке (члан 21).
6 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
(2) За прекршај из става 1. овог члана новчаном казном
од 1.000 КМ до 3.000 КМ казниће се и одговорно лице у
привредном друштву или другом правном лицу - контрол-
ној организацији.
(3) За радње из става 1. овог члана, поред новчане
казне, може се изрећи и заштитна мјера забране вршења
дјелатности, односно заштитна мјера забране вршења
дужности одговорном лицу.
Члан 34.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 15.000 КМ казни-
ће се за прекршај привредно друштво или друго правно
лице - произвођач ако:
а) ставља у промет органски производ који није обиље-
жен у складу са овим законом, као и ако конвенционални
производ обиљежава супротно овом закону (члан 24),
б) ставља у промет органски производ, а не посједује
важећи цертификат издат од овлашћене контролне органи-
зације (члан 27. став 3),
в) ставља у промет органски производ из увоза за који
није добијена потврда из члана 19. став 2. овог закона
(члан 28. став 2).
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се нов-
чаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ и одговорно лице у
привредном друштву или другом правном лицу.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се нов-
чаном казном од 2.000 КМ до 6.000 КМ и предузетник.
(4) За прекршај из става 1. т. а) и б) овог члана казниће
се новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ и физичко
лице.
(5) За радње из става 1. овог члана, поред новчане
казне, може се изрећи и заштитна мјера забране вршења
дјелатности, односно заштитна мјера забране вршења
дужности одговорном лицу.
Члан 35.
(1) Новчаном казном од 5.000 КМ до 15.000 КМ казни-
ће се за прекршај привредно друштво или друго правно
лице - контролна организација ако не води евиденцију на
начин прописан овим законом, као и ако на захтјев Мини-
старства не достави податке из те евиденције (члан 20).
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се нов-
чаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ и одговорно лице у
привредном друштву или другом правном лицу - контрол-
ној организацији.
Члан 36.
(1) Новчаном казном од 3.000 KM до 9.000 KM казни-
ће се за прекршај привредно друштво или друго правно
лице - произвођач ако:
а) органску производњу не обавља у складу са пропи-
саним методама органске производње (чл. 6. и 7),
б) у органској производњи користи репродуктивни
материјал из конвенционалне производње без одобрења
овлашћене контролне организације, односно Министар-
ства (члан 8. ст. 3. и 4),
в) о својој производњи не води евиденцију у складу са
упутством овлашћене контролне организације, као и ако не
обавијести контролну организацију о динамици производ-
ње усјева писменим путем (члан 15. став 2),
г) не омогући овлашћеној контролној организацији
вршење контроле (члан 15. став 3),
д) прераду, складиштење, превоз и стављање у промет
органских производа не обавља у складу са одредбама овог
закона (чл. 23, 25, 26. и члан 27. став 2).
(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се нов-
чаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ и одговорно лице у
привредном друштву или другом правном лицу.
(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се нов-
чаном казном од 1.000 KM до 3.000 KM и предузетник.
12 15.02.2013.
(4) За прекршај из става 1. овог члана казниће се нов-
чаном казном од 500 КМ до 1.500 КМ и физичко лице.
VII - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 37.
Привредно друштво или друго правно лице које је до
дана ступања на снагу овог закона, а на основу Закона о
органској производњи хране (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 75/04 и 71/09) овлашћено за издавање цер-
тификата наставиће да обавља послове за које је овлашће-
но до истека периода важења овлашћења.
Члан 38.
(1) Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступа-
ња на снагу овог закона донијети подзаконске акте:
а) Правилник о методама органске биљне и сточарске
производње и периоду конверзије (члан 7. став 2. и члан
14. став 4),
б) Правилник о условима које треба да испуни кон-
тролна организација, начину вршења контроле и мјерама
које се утврђују у случају утврђених неправилности у
начину обављања производње органских производа (члан
17. став 3),
в) Правилник о садржини, обрасцу и начину вођења
евиденције (члан 22. став 3),
г) Правилник о технолошким поступцима прераде у
органској производњи (члан 23. став 3),
д) Правилник о обиљежавању органских производа,
условима и начину складиштења, превоза и стављања у
промет органских производа (члан 27. став 4) и
ђ) Правилник о поступку издавања потврде за органске
производе из увоза (члан 28. став 3).
(2) До доношења подзаконских аката из става 1. овог
члана примјењиваће се прописи који су донесени на осно-
ву Закона о органској производњи хране (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 75/04 и 71/09), осим одредаба
тих прописа који нису у складу са овим законом.
Члан 39.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон
о органској производњи хране (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 75/04 и 71/09).
Члан 40.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 01-134/13 Предсједник
31. јануара 2013. године Народне скупштине,
Бања Лука Мр Игор Радојичић, с.р.
204
На основу Амандмана XL тачка 2. на Устав Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
28/94), д о н о с и м
УКАЗ
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И
ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРЕВОЗУ У ДРУМСКОМ
САОБРАЋАЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Проглашавам Закон о измјенама и допунама Закона о
превозу у друмском саобраћају Републике Српске, који је
Народна скупштина Републике Српске усвојила на Дваде-
сет четвртој сједници, одржаној 31. јануара 2013. године, а
Вијеће народа 11. фебруара 2013. године констатовало да
усвојеним Законом о измјенама и допунама Закона о пре-
возу у друмском саобраћају Републике Српске није угро-
жен витални национални интерес ни једног конститутив-
ног народа у Републици Српској.
Број: 01-020-425/13 Предсједник
12. фебруара 2013. године Републике,
Бања Лука Милорад Додик, с.р.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПРЕВОЗУ У
ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Члан 1.
У Закону о превозу у друмском саобраћају Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 111/08
и 50/10) у члану 3. у ставу 2. послије ријечи: “(у даљем тек-
сту: Министарства)” додају се ријечи: “и поступи по упут-
ствима датим у њему”.
Члан 2.
У члану 4. у тачки о) ријечи: “или физичко лице које”
замјењују се ријечима: “лице или предузетник који”.
Члан 3.
Члан 6. мијења се и гласи:
“(1) Општи услови за вршење превоза лица и ствари
стичу се регистрацијом дјелатности превоза лица и ствари
у друмском саобраћају код надлежног регистарског суда
или надлежног органа јединице локалне самоуправе, у
складу са посебним прописима.
(2) У оквиру регистроване дјелатности, предузетник
може регистровати и дјелатност превоза лица, односно
ствари за властите потребе ако испуњава сљедеће услове:
а) посједује једно путничко моторно возило за превоз
лица са највише 1 + 8 регистрованих сједишта, односно
б) посједује једно теретно моторно возило за превоз
ствари носивости до 5000 кг.”.
Члан 4.
У члану 8. у ставу 4. ријечи: “физичких лица” замјењу-
ју се ријечју: “предузетника”.
Послије става 4. додају се нови ст. 5. и 6., који гласе:
“(5) У моторном возилу највеће допуштене масе до
3500 кг, у власништву правних лица, мора се налазити
доказ да је лице које управља тим возилом у радном одно-
су код власника, односно корисника возила.
(6) Доказ из става 5. овог члана може бити легитимаци-
ја за возача моторног возила или копија пријаве за пензио-
но и инвалидско осигурање.”.
Члан 5.
У члану 9. у ставу 1. у тачки б) подтачка 4) мијења се и
гласи:
“4) једно путничко моторно возило са највише 1 + 4
регистрованих сједишта, које за вршење такси превоза
може бити старости до 15 година, облика каросерије лиму-
зина или караван, или једно путничко моторно возило
намјенски произведено за превоз лица са посебним потре-
бама (инвалидних лица),”.
Члан 6.
У члану 10. у ставу 2. ријечи: “физичких лица” замје-
њују се ријечју: “предузетника”.
Члан 7.
У члану 11. у ставу 2. ријечи: “физичких лица” замје-
њују се ријечју: “предузетника”, а ријеч: “физичких” замје-
њује се ријечју: “предузетника”.
Члан 8.
У члану 13. послије става 2. додаје се нови став 3., који
гласи:
“(3) Јавни превоз лица и ствари може се вршити са вла-
ститим моторним возилом или са моторним возилом при-
бављеним путем лизинга.”.
Члан 9.
У члану 22. у ставу 2. ријеч: “пословницама” замјењу-
је се ријечима: “туристичким агенцијама”.
Члан 10.
У члану 29. став 4. мијења се и гласи:
12 7
“(4) Ако усклађивањем редова вожње нису обезбијеђе-
не потребе корисника превоза на подручју јединице локал-
не самоуправе, а након завршеног поступка усклађивања
редова вожње, на захтјев заинтересованог превозника, гра-
доначелник, односно начелник јединице локалне самоу-
праве може рјешењем утврдити ред вожње по ком се оба-
вља превоз.”.
Послије става 4. додаје се нови став 5., који гласи:
“(5) Рјешење из става 4. овог члана важи до завршетка
поступка наредног усклађивања и регистрације редова
вожње на подручју јединице локалне самоуправе.”.
Члан 11.
У члану 30. у ставу 1. тачка в) мијења се и гласи:
“в) не изврши наложене управне мјере инспекцијских
органа и настави да врши линијски превоз лица супротно
регистрованом реду вожње,”.
У ставу 2. ријечи: “у наредне двије године” замјењује
се ријечима: “наредне године”.
Став 3. брише се.
Члан 12.
У члану 43. став 2. мијења се и гласи:
“(2) Наручилац превоза из став 1. овог члана може бити
правно лице или предузетник које заступа интересе кори-
сника превоза.”.
Члан 13.
У члану 46. ријечи: “и физичка лица дужна” замјењују
се ријечима: “лица и предузетници дужни”.
Члан 14.
У члану 51. став 2. мијења се и гласи:
“Одредбе става 1. овог члана не односе се на поједи-
начне вожње између двије јединице локалне самоуправе са
повратном празном вожњом, односно повратном вожњом
истих путника код које је цијена превоза уговорена и за
коју је унапријед издата возна карта.”.
Послије става 3. додаје се нови став 4., који гласи:
“(4) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се за так-
си превознике који имају регистровано сједиште у једини-
ци локалне самоуправе која у свом саставу има више
општина, ако такси превоз врше у оквиру те јединице
локалне самоуправе.”.
Члан 15.
У члану 53. у ставу 1. послије ријечи: “правна” брише
се запета, а ријечи: “физичка лица” замјењују се ријечима:
“лица, предузетници”.
Члан 16.
У члану 56. у ставу 1. ријечи: “Физичко лице” замјењу-
ју се ријечју: “Предузетник”.
Послије става 3. додају се нови ст. 4. и 5., који гласе:
“(4) У возилу којим управља лице из става 3. овог чла-
на мора се налазити доказ да је то лице у радном односу
код власника, односно корисника моторног возила, одно-
сно да је у заједничком домаћинству са власником мотор-
ног возила.
(5) Доказ из става 4. овог члана може бити копија при-
јаве за пензионо и инвалидско осигурање, односно кућна
листа овјерена код надлежног органа јединице локалне
самоуправе.”.
Члан 17.
У члану 59. у ставу 1. ријечи: “физичких лица” замје-
њују се ријечју: “предузетника”.
Послије става 3. додаје се нови став 4., који гласи:
“(4) У случају из ст. 2. и 3. овог члана возач је дужан
зауставити возило и поступити по наредби саобраћајног
инспектора.”.
8 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
Члан 18.
Члан 60. мијења се и гласи:
“(1) У вршењу послова надзора из члана 59. овог зако-
на саобраћајни инспектор је овлашћен и дужан да:
а) наложи:
1) испуњавање прописаних услова за обављање одре-
ђене врсте превоза,
2) испуњавање услова за рад аутобуских станица или
терминала,
3) вршење редовних и ванредних техничких прегледа
возила и техничког прегледа возила за лиценцу у складу са
законом,
4) уредно одржавање реда вожње,
5) обављање послова особља аутобуских станица и тер-
минала у складу са законом,
6) обављање послова возача и члана посаде возила на
прописан начин,
7) упућивање возила на ванредни технички преглед
или ванредни технички преглед за лиценцу у складу са
овим законом, прописима донесеним на основу њега и
прописима из безбједности саобраћаја,
8) упућивање возача и члана посаде возила на ванред-
ни здравствени преглед у складу са овим законом и пропи-
сима о безбједности саобраћаја,
9) јединици локалне самоуправе доношење прописа из
члана 3. овог закона,
10) јединици локалне самоуправе издавање рјешења о
одобреној дјелатности превоза, лиценци превозника,
лиценци возила или легитимација за возаче, као и вођење
регистра редова вожње у складу са законом,
11) јединици локалне самоуправе поништавање или
укидање издатог рјешења о одобреној дјелатности превоза,
лиценци превозника, лиценци возила или легитимација за
возаче и
12) јединици локалне самоуправе, односно привредној
комори поништавање или понављање поступка усклађива-
ња и регистрације редова вожње;
б) забрани:
1) вршење превоза супротно одредбама овог закона,
2) коришћење возила које не испуњава прописане усло-
ве за вршење затечене врсте превоза,
3) вршење техничког прегледа возила станицама за
технички преглед возила, на период од 15 до 45 дана, ако
се преглед врши супротно овом закону и прописима о
безбједности саобраћаја на путевима и ако се не изврши
рјешење инспектора из става 1. тачка а) подтачка 3) овог
члана, а у поновљеном случају на период од 46 до 90 дана,
4) вршење техничког прегледа возила, станицама тех-
ничког прегледа возила, на период од шест мјесеци, након
претходно два пута изречене мјере забрана вршења тех-
ничког прегледа возила, у претходне двије године,
5) наплаћивање услуга аутобуске станице и терминала
ако не испуњавају прописане услове,
6) управљање возилом ако возач или члан посаде не
испуњава услове прописане овим законом и прописима о
безбједности саобраћаја;
в) искључи возило из саобраћаја:
1) на период до седам дана ако врши превоз или вози-
ло користи супротно овом закону,
2) на период до отклањања недостатака ако се превоз
врши нерегистрованим или технички неисправним вози-
лом, односно возилом код којег није извршен технички
преглед или у којем се не налази важећа лиценца превозни-
ка, лиценца за возило или ако возилом управља лице које
не испуњава услове прописане овим законом,
3) на период до окончања управног или судског
поступка ако се превоз врши и возило користи у околно-
12 15.02.2013.
стима нелегалне дјелатности превоза при чему се угрожа-
ва јавни интерес, интерес трећих лица или безбједност
путника у саобраћају.
(2) Возило се искључује из саобраћаја одузимањем
саобраћајне дозволе или потврде о регистрацији, код такси
возила и такси ознаке, а по потреби и регистарских табли-
ца.
(3) У оквиру предузетих мјера из става 1. т. а), б) и в) и
става 2. овог члана, надлежни орган је дужан да донесе рје-
шење и изда налог за упућивање возила на ванредни тех-
нички преглед и возача или члана посаде на ванредни
здравствени преглед, односно издати потврду о искључењу
возила из саобраћаја.
(4) Жалба на рјешење инспектора изјављује се Мини-
старству.
(5) Жалба на рјешење инспектора не одлаже извршење
рјешења.
(6) Министар доноси правилник којим се прописује
садржај и облик налога за упућивање возила на ванредни
технички преглед, налога за упућивање возача на ванредни
здравствени преглед и потврде о искључењу возила из сао-
браћаја.”.
Члан 19.
Члан 62. мијења се и гласи:
“(1) Новчаном казном од 1.000,00 до 3.000,00 КМ
казниће се за прекршај превозник и друго правно лице
које:
а) врши превоз, а не испуњава или престане да испуња-
ва опште и посебне услове за вршење превоза (члан 6, члан
7. став 1, чл. 8, 9, 10. и члан 46),
б) врши превоз возилом које није технички прегледано
(члан 12),
в) врши јавни превоз лица и ствари супротно одредба-
ма члана 13. став 3. овог закона,
г) врши превоз на аутобуској линији за коју не поседу-
је регистровани ред вожње и цјеновник услуга (члан 17.
став 1),
д) поступа супротно одредбама члана 19. став 1. овог
закона,
ђ) врши линијски превоз лица закупљеним возилом
или уступи вршење линијског превоза другом превознику
(члан 19. став 2),
е) не почне или неуредно врши линијски превоз лица,
обустави вршење линијског превоза лица (члан 20),
ж) превози лица супротно одредбама члана 32. овог
закона,
з) превози лица супротно члану 33. овог закона и не
користи или непрописно користи услуге аутобуских стани-
ца и терминала (члан 34),
и) непрописно врши ванлинијски превоз лица (члан 43.
став 3, члана 44, члана 45. ст. 1. до 4. и члан 46),
ј) врши такси превоз супротно одредбама члана 51.
овог закона,
к) врши превоз за властите потребе, супротно одредба-
ма члана 53. и члана 54. став 1, члана 55. став 1. и члана 56.
овог закона и
л) не заустави возило и не поступи по наређењу
инспектора (члан 59. став 4).
(2) За прекршаје из става 1. овог члана казниће се и
одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 100,00
до 500,00 КМ.
(3) За прекршаје из става 1. овог члана новчаном
казном од 500,00 до 1.500,00 КМ казниће се предузетник
који врши превоз.
(4) За прекршаје из става 1. тачка а) овог члана казни-
ће се физичко лице које врши превоз новчаном казном од
500,00 до 1.500,00 КМ.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
(5) За прекршаје из става 1. т. а), б), г), е), ж) з), и), ј),
к) и л) овог члана казниће се и возач, односно члан посаде
возила новчаном казном од 50, 00 до 150,00 КМ.
(6) За прекршај из става 1. тачка а) овог члана може се
изрећи заштитна мјера одузимања возила којим је почињен
прекршај у поврату.”.
Члан 20.
У члану 63. у ставу 1. тачка к) мијења се и гласи:
“к) врши такси превоз супротно чл. 46, 48, 49. и 51.
овог закона”.
У тачки л) послије ријечи: “закона” брише се ријеч: “и”
и додаје се запета.
У тачки љ) тачка се замјењује запетом.
Послије тачке љ) додају се нове т. м) и н), које гласе:
“м) не посједује у возилу доказ из члана 8. ст. 5. и 6.
овог закона и
н) не посједује у возилу доказ из члана 56. ст. 4. и 5.
овог закона”.
У ставу 2. ријечи: “физичко лице које врши превоз”
замјењују се ријечима: “предузетник који врши превоз”.
Члан 21.
У члану 66. у ставу 1. ријечи: “од 500,00 до 1000,00
КМ” замјењују се ријечима: “од 1000,00 до 3000,00 КМ”.
У ставу 2. ријечи: “од 100,00 до 200,00 КМ” замјењују
се ријечима: “од 200,00 до 600,00 КМ”.
У ставу 3. ријечи: “од 50,00 до 150,00 КМ” замјењују се
ријечима: “од 100,00 до 300,00 КМ”, а ријеч: “физичко”
замјењује се ријечју: “запослено”.
Члан 22.
У члану 67. у ставу 1. ријеч: “пословнице” замјењује се
ријечима: “туристичке агенције”.
Члан 23.
Члан 68. мијења се и гласи:
“(1) Новчаном казном од 1000,00 до 3.000,00 КМ
казниће се за прекршај привредна комора ако:
а) региструје ред вожње супротно одредбама члана 18.
овог закона,
б) не води прописно регистар редова вожње (члан 24.
став 4),
в) не утврди даљинар и минимално вријеме вожње
(члан 25. став 2),
г) поступак усклађивања и регистрације редова вожње
врши супротно одредбама овог закона,
д) не достави рјешење о регистрованом реду вожње и
овјерен ред вожње превознику и надлежним инспекциј-
ским службама (члан 27. став 1),
ђ) не објави књигу редова вожње у складу са чланом
28. став 1. овог закона,
е) не поступи по рјешењу инспектора или другог кон-
тролног органа.
(2) Новчаном казном од 200,00 до 600,00 КМ казниће
се и одговорно лице у привредној комори, односно одго-
ворно лице у јединици локалне самоуправе ако:
а) не донесу пропис из члана 3. овог закона,
б) донесу пропис супротно одредбама члана 3. став 2.
овог закона,
в) не региструје дјелатност превоза лица и ствари у
складу са одредбама члана 6. овог закона,
г) изда лиценцу превозника, легитимацију за возача
моторног возила и лиценцу за возило супротно чл. 8, 9. и
члану 10. ст. 3. и 4. овог закона,
д) региструје ред вожње супротно одредбама члана 18.
овог закона,
ђ) не води прописно регистар редова вожње (члан 24.
став 4),
12 9
е) не утврди даљинар и минимално вријеме вожње
(члан 25. став 2),
ж) поступак усклађивања и регистрације редова вожње
врши супротно одредбама овог закона,
з) не достави рјешење о регистрованом реду вожње и
овјерен ред вожње превознику и надлежним инспекциј-
ским службама (члан 27. став 1),
и) не објави књигу редова вожње у складу са чланом
28. став 1. овог закона,
ј) не донесу пропис из члана 47. овог закона и
к) не поступи по рјешењу инспектора или другог кон-
тролног органа.”.
Члан 24.
У члану 70. у ставу 1. ријечи: “и физичка лица која”
замјењују се ријечима: “лица и предузетници који”.
Став 3. мијења се и гласи:
“(3) Такси превозник који не испуњава услове из члана
9. став 1. тачка б) подтачка 4) овог закона за такси прево-
знике ступањем на снагу овог закона дужан је ускладити
своје пословање најкасније до 31. децембра 2014. године.”.
Члан 25.
У члану 71. ријечи: “Физичка лица која” замјењују се
ријечима: “Предузетници који”.
Члан 26.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 01-135/13 Предсједник
31. јануара 2013. године Народне скупштине,
Бања Лука Мр Игор Радојичић, с.р.
205
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 18. Закона о републичкој управи (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, број 118/08 и 11/09), Влада
Републике Српске, на сједници од 24. јануара 2013. године,
донијела је
ОД Л У КУ
О ОДРЕЂИВАЊУ ПРИОРИТЕТНИХ ПРОЈЕКАТА ИЗ
ПРОГРАМА ЈАВНИХ ИНВЕСТИЦИЈА РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ИЗ БУЏЕТА У 2013.
ГОДИНИ, СА РАСПОДЈЕЛОМ СРЕДСТАВА
I
Одређују се приоритетни пројекти за финансирање из
буџета Републике Српске у 2013. години и додјељују сред-
ства за њихово финансирање са позиције “Јавне инвести-
ције” у оквиру остале буџетске потрошње (организациони
код 0923), у износу од 18.175.000,00 КМ, како слиједи:
1. Административни центар Владе - пословна зграда,
носилац Пројекта Генерални секретаријат Владе Републи-
ке Српске, вриједност Пројекта 10.095.400,00 КМ,
2. Административни центар Владе - стамбено-послов-
на зграда, носилац Пројекта Генерални секретаријат Владе
Републике Српске, вриједност Пројекта 5.079.600,00 КМ,
3. Пројекат опремања Министарства унутрашњих
послова Републике Српске, носилац Пројекта Министар-
ство унутрашњих послова Републике Српске, вриједност
Пројекта 3.000.000,00 КМ.
II
Задужују се надлежна министарства/институције да
редовно прате и контролишу утрошак средстава и реализа-
цију пројеката из тачке I ове одлуке.
10 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
III
За реализацију ове одлуке задужују се Генерални
секретаријат Владе Републике Српске, Министарство уну-
трашњих послова и Министарство финансија.
IV
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-222/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
206
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Репу-
блике Српске за 2012. годину (“Службени гласник Репу-
блике српске”, број 3/12 и 84/12), Влада Републике Српске,
на сједници од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
СРЕДСТАВА
I I
Даје се сагласност на План утрошка средстава Репу-
бличком центру за истраживање ратних злочина (организа-
циони код 1082), за период 1. јануар - 31. децембар 2012.
године на позицији 415200 - Пројекат “Stichting Srebrenica
Historical Project” Хаг, у износу од 89.547,21 КМ.
II
За реализацију ове одлуке задужују се Министарство
финансија и Републички центар за истраживање ратних
злочина.
III
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-191/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
207
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Репу-
блике Српске за 2012. годину (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 3/12 и 84/12), Влада Републике Српске,
на сједници од 7. фебруара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
СРЕДСТАВА
I 05/5-86102, од 28. децембра 2004. године;
Даје се сагласност на План утрошка средстава Репу-
бличком заводу за геолошка истраживања (организациони
код 1448001), за период 1. јануар - 31. децембар 2012. годи-
не, са позиције 511 700 - издаци за нематеријалну произве-
дену имовину, у износу од 45.630,00 КМ.
II
Средства из тачке I ове одлуке одобравају се за набав-
ку софтвера (AreaCAD-GIS Client) за креирање и уређива-
ње геопросторних података у својим изворним окруже-
њима.
III
За реализацију ове одлуке задужују се Републички
завод за геолошка истраживања и Министарство финан-
сија.
12 15.02.2013.
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-232/13 Предсједник
7. фебруара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
208
На основу чл. 23, 52. и члана 348. став 6. Закона о
стварним правима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 124/08 и 58/09) и члана 43. став 3. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, број 118/08), а у вези са чланом 2. Уредбе о стамбе-
ном збрињавању породица погинулих бораца и ратних вој-
них инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 43/07,
73/08 и 18/11), Влада Републике Српске, на сједници од 30.
јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О ПРЕНОСУ ПРАВА РАСПОЛАГАЊА И КОРИШЋЕЊА
НА СТАМБЕНИМ ЈЕДИНИЦАМА
Влада Републике Српске право располагања и кори-
шћења на тринаест (13) стамбених јединица, набављених
средствима Владе Републике Српске и средствима Општи-
не Гацко ради стамбеног збрињавања породица погинулих
бораца, ратних војних инвалида и бораца Одбрамбено-
отаџбинског рата Републике Српске, преноси на Општину
Гацко, без накнаде, и то:
1) стамбени објекат укупне површине 275,14 м² са
шест (6) стамбених јединица, изграђен на земљишту озна-
ченом као к.ч. број: 474/5 уписана у Лист непокретности
број: 943, КО Гацко, што одговара к.ч. број: 128/5 уписаној
у зк. уложак број: 1276, КО СП Гацко, а према Уговору о
грађењу, број:16-8196-20/08, од 29. децембра 2008. године;
2) четири (4) стамбене јединице - “типске куће” укупне
површине 240 м² (4х60м²) изграђене на земљишту означе-
ном као к.ч. број: 610/1 уписана у зк. уложак број: 57, КО
СП Гацко, што одговара к.ч. број: 1587/128, 1587/129,
1587/130 и 1587/131 уписаним у Пл. број: 799, КО Гацко, а
према Уговору о грађењу, број: 05/5-14881-2/02, од 1. авгу-
ста 2002. године и Анексу тог уговора број: 05/5-24570-
2/02, од 26. децембра 2002. године;
3) стамбени објекат - “типска кућа Б”, са двије (2) стам-
бене јединице укупне површине 120 м² изграђена на
земљишту означеном као к.ч. број: 610/1 уписана у зк. уло-
жак број: 57, КО СП Гацко, што одговара к.ч. број:
1587/127 уписаној у Пл. број: 799, КО Гацко, а према Уго-
вору о грађењу, број: 360-830/03, од 7. октобра 2003. годи-
не, Анексу 1 тог уговора број: 05/5-8610, од 24. септембра
2004. године, Анексу 2 тог уговора број: 360-1860/04, од
23. новембра 2004. године и Анексу 3 тог уговора број:
4) једнособна стамбена јединица површине 48,00 м²,
стан број 2 у објекту број 6, изграђеном на земљишту озна-
ченом као к.ч. број 660/13, уписана у зк. уложак број 674,
КО СП Гацко, што одговара к.ч. број 1576/88 уписаној у
Пл. број 799, КО Гацко, на којој је Одлуком Владе Репу-
блике Српске, број: 04/1-012-167/07, од 8. фебруара 2007.
године, пренесено право располагања са Министарства за
избјеглице и расељена лица на Министарство рада и
борачко- инвалидске заштите.
II
На основу ове одлуке Министарство рада и борачко-
инвалидске заштите и Општина Гацко закључиће уговор о
међусобним односима, којим ће детаљно регулисати права
и обавезе уговорних страна.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
III
Обавезује се Општина Гацко да додјелу стамбених
јединица врши у складу са Законом о правима бораца, вој-
них инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-
отаџбинског рата Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 134/11) и Уредбом о стамбеном
збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних
инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Срп-
ске.
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-228/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
209
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08
и 11/09) и члана 12. став 3. Закона о овлашћењима Ауто
мото савеза Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 1/09), Влада Републике Српске, на
сједници од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
I Комисија за избор састоји се од 5 (пет) чланова, и то
Усваја се План рада и финансијског пословања Ауто
мото савеза Републике Српске за 2013. годину.
II
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-193/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
210
На основу члана 62. став 3. Закона о високом образова-
њу (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11 и 84/12), члана 16. став 5. Закона о систему јавних
служби (“Службени гласник Републике Српске”, број
68/07), члана 7. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03), члана 43. став 3. Закона о
Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на сједни-
ци од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О УТВРЂИВАЊУ КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА - ПРЕДСТАВНИКА ОСНИВАЧА
У УПРАВНИ ОДБОР ВИСОКЕ ШКОЛЕ ЗА ТУРИЗАМ И
ХОТЕЛИЈЕРСТВО У ТРЕБИЊУ
I I
Овом одлуком ближе се утврђују стандарди и критери-
јуми за избор и именовање чланова - представника оснива-
ча у Управни одбор Високе школе за туризам и хотелијер-
ство у Требињу.
Под критеријумима за избор и именовање из претход-
ног става сматрају се општи и посебни услови утврђени
овом одлуком.
II
Кандидати за функцију у органу из тачке I ове одлуке
морају испуњавати сљедеће услове.
Општи услови:
- да су држављани Републике Српске или Босне и Хер-
цеговине,
12 11
- да су старији од 18 година,
- да нису отпуштени из државне службе, на било којем
нивоу у Босни и Херцеговини (било на нивоу државе или
ентитета) као резултат дисциплинске мјере, на било којем
нивоу власти у Републици Српској у периоду од три годи-
не прије дана објављивања конкурса,
- да нису осуђивани за кривично дјело, привредни пре-
ступ или прекршај за повреду прописа о привредном или
финансијском пословању који их чини неподобним за оба-
вљање дужности у наведеном органу,
- да се против њих не води кривични поступак,
- да се на њих не односи члан IX тачка 1. Устава БиХ.
Посебни услови:
- висока стручна спрема,
- посједовање стручних и професионалних знања из
области високог образовања.
III
Чланове - представнике оснивача у Управни одбор
Високе школе за туризам и хотелијерство у Требињу име-
нује Влада Републике Српске, на приједлог комисије за
избор.
IV
Комисију за избор именује Влада Републике Српске, у
складу са законом и овом одлуком.
три (3) из реда државних службеника и два (2) из реда лица
која познају област високог образовања.
V
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-204/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
211
На основу члана 62. став 3. Закона о високом образова-
њу (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11 и 84/12), члана 16. став 5. Закона о систему јавних
служби (“Службени гласник Републике Српске”, број
68/07), члана 7. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03), члана 43. став 3. Закона о
Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на сједни-
ци од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ КОНКУРСА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА - ПРЕДСТАВНИКА ОСНИВАЧА
У УПРАВНИ ОДБОР ВИСОКЕ ШКОЛЕ ЗА ТУРИЗАМ И
ХОТЕЛИЈЕРСТВО У ТРЕБИЊУ
Расписује се Јавни конкурс за избор и именовање чла-
нова - представника оснивача у Управни одбор Високе
школе за туризам и хотелијерство у Требињу.
II
Општи и посебни услови и критеријуми за избор и
именовање, из тачке I ове одлуке, прописани су Одлуком
Владе Републике Српске о утврђивању критеријума за
избор и именовање чланова - представника оснивача у
Управни одбор Високе школе за туризам и хотелијерство у
Требињу.
У Управни одбор Високе школе за туризам и хотелијер-
ство у Требињу Влада Републике Српске ће именовати по
два (2) представника оснивача.
12 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
Чланове Управног одбора из реда представника осни-
вача именује и разрјешава Влада Републике Српске, након
спроведеног поступка јавне конкуренције.
Чланови Управног одбора, представници оснивача,
именују се на период од четири (4) године.
III
Јавни конкурс из тачке I објавиће се у “Службеном гла-
снику Републике Српске” и дневном листу “Независне
новине”.
Јавни конкурс остаје отворен 15 дана од посљедњег
објављивања у гласилу из претходног става.
IV
Поступак избора, укључујући преглед пријава приспје-
лих на Јавни конкурс и предлагање ранг-листе кандидата у
складу са утврђеним критеријумима, извршиће комисија за
избор чланова Управног одбора - представника оснивача у
Управни одбор Високе школе за туризам и хотелијерство у
Требињу.
V три (3) из реда државних службеника и два (2) из реда лица
За извршење ове одлуке задужује се Министарство
просвјете и културе Републике Српске.
VI
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-202/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
212
На основу члана 62. став 3. Закона о високом образова-
њу (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11 и 84/12), члана 16. став 5. Закона о систему јавних
служби (“Службени гласник Републике Српске”, број
68/07), члана 7. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03), члана 43. став 3. Закона о
Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на сједни-
ци од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О УТВРЂИВАЊУ КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА - ПРЕДСТАВНИКА ОСНИВАЧА
У УПРАВНИ ОДБОР ВИСОКЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ У
ПРИЈЕДОРУ
I Расписује се Јавни конкурс за избор и именовање чла-
Овом одлуком ближе се утврђују стандарди и критери-
јуми за избор и именовање чланова - представника оснива-
ча у Управни одбор Високе медицинске школе у Приједо-
ру.
Под критеријумима за избор и именовање из претход-
ног става сматрају се општи и посебни услови утврђени
овом одлуком.
II
Кандидати за функцију у органу из тачке I ове одлуке
морају испуњавати сљедеће услове.
Општи услови:
- да су држављани Републике Српске или Босне и Хер-
цеговине,
- да су старији од 18 година,
- да нису отпуштени из државне службе, на било којем
нивоу у Босни и Херцеговини (било на нивоу државе или
ентитета) као резултат дисциплинске мјере, на било којем
нивоу власти у Републици Српској у периоду од три годи-
не прије дана објављивања конкурса,
12 15.02.2013.
- да нису осуђивани за кривично дјело, привредни пре-
ступ или прекршај за повреду прописа о привредном или
финансијском пословању који их чини неподобним за оба-
вљање дужности у наведеном органу,
- да се против њих не води кривични поступак,
- да се на њих не односи члан IX тачка 1. Устава БиХ.
Посебни услови:
- висока стручна спрема,
- посједовање стручних и професионалних знања из
области високог образовања.
III
Чланове - представнике оснивача у Управни одбор
Високе медицинске школе у Приједору именује Влада
Републике Српске, на приједлог комисије за избор.
IV
Комисију за избор именује Влада Републике Српске, у
складу са законом и овом одлуком.
Комисија за избор састоји се од 5 (пет) чланова, и то
која познају област високог образовања.
V
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-203/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
213
На основу члана 62. став 3. Закона о високом образова-
њу (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10,
104/11 и 84/12), члана 16. став 5. Закона о систему јавних
служби (“Службени гласник Републике Српске”, број
68/07), члана 7. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03), члана 43. став 3. Закона о
Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на сједни-
ци од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ КОНКУРСА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА - ПРЕДСТАВНИКА ОСНИВАЧА
У УПРАВНИ ОДБОР ВИСОКЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ У
ПРИЈЕДОРУ
I
нова - представника оснивача у Управни одбор Високе
медицинске школе у Приједору.
II
Општи и посебни услови и критеријуми за избор и
именовање, из тачке I ове одлуке, прописани су Одлуком
Владе Републике Српске о утврђивању критеријума за
избор и именовање чланова - представника оснивача у
Управни одбор Високе медицинске школе у Приједору.
У Управни одбор Високе медицинске школе у Приједо-
ру Влада Републике Српске ће именовати по два (2) пред-
ставника оснивача.
Чланове Управног одбора из реда представника осни-
вача именује и разрјешава Влада Републике Српске, након
спроведеног поступка јавне конкуренције.
Чланови Управног одбора, представници оснивача,
именују се на период од четири (4) године.
III
Јавни конкурс из тачке I објавиће се у “Службеном гла-
снику Републике Српске” и дневном листу “Независне
новине”.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
Јавни конкурс остаје отворен 15 дана од посљедњег
објављивања у гласилу из претходног става.
IV
Поступак избора, укључујући преглед пријава приспје-
лих на Јавни конкурс и предлагање ранг-листе кандидата у
складу са утврђеним критеријумима, извршиће комисија за
избор чланова Управног одбора - представника оснивача у
Управни одбор Високе медицинске школе у Приједору.
V Комисија за избор састоји се од пет (5) чланова, и то
За извршење ове одлуке задужује се Министарство
просвјете и културе Републике Српске.
VI
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-205/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
214
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 7. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03), члана 101. ст. 2. и 3. Зако-
на о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 134/11) и Статута Фонда за
пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, број 37/12), Вла-
да Републике Српске, на сједници од 24. јануара 2013.
године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О УТВРЂИВАЊУ СТАНДАРДА И КРИТЕРИЈУМА ЗА
ИЗБОР И ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА
ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - БИЈЕЉИНА
I
Овом одлуком ближе се утврђују стандарди и критери-
јуми за избор и именовање шест (6) чланова Управног
одбора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Репу-
блике Српске - Бијељина.
Под критеријумима за избор и именовање из претход-
ног става сматрају се општи и посебни услови утврђени
овом одлуком.
II
Кандидати за функцију из тачке I ове одлуке морају
испуњавати сљедеће услове.
1. Општи услови:
- да су држављани Републике Српске и Босне и Херце-
говине,
- да су старији од 18 година,
- да нису отпуштени из државне службе на основу
дисциплинске мјере, на било којем нивоу власти у Босни и
Херцеговини или ентитетима, у периоду од три (3) године
прије дана објављивања конкурса,
- да нису осуђивани за кривично дјело, привредни пре-
ступ или прекршај за повреду прописа о привредном или
финансијском пословању које их чине неподобним за оба-
вљање дужности у наведеном органу,
- да се против њих не води кривични поступак,
- да се на њих не односи члан IХ став 1. Устава БиХ.
2. Посебни услови:
- да имају завршен VII степен стручне спреме,
- да имају најмање три године радног искуства у траже-
ном степену стручне спреме,
- да не постоји сукоб интереса.
12 13
III
Чланове Управног одбора Фонда за пензијско и инва-
лидско осигурање Републике Српске - Бијељина именује
Влада Републике Српске на основу спроведеног Јавног
конкурса и приједлога Комисије за избор.
IV
Комисију за избор именује Влада Републике Српске у
складу са Законом и овом одлуком.
три (3) из реда државних службеника који посједују струч-
но знање у области пензијског и инвалидског осигурања, а
које именује Влада Републике Српске на приједлог ресор-
ног министра, док су остала два (2) такође познаваоци ове
области.
У комисију за избор именују се лица која посједују
стручну спрему и стручно знање на истом или вишем
нивоу од нивоа за који се спроводи поступак, те лица која
познају одредбе Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске.
V
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-212/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
215
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 8. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03) и члана 101. ст. 2. и 3.
Закона о пензијском и инвалидском осигурању (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, број 134/11), Влада Репу-
блике Српске, на сједници од 24. јануара 2013. године,
донијела је
ОД Л У КУ
О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ КОНКУРСА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА ФОНДА
ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - БИЈЕЉИНА
I
Расписује се Јавни конкурс за избор и именовање шест
(6) чланова Управног одбора Фонда за пензијско и инва-
лидско осигурање Републике Српске - Бијељина.
II
Општи и посебни услови и критеријуми за избор и
именовање из тачке I прописани су Одлуком Владе Репу-
блике Српске о утврђивању стандарда и критеријума за
избор и именовање чланова Управног одбора Фонда за
пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске -
Бијељина и законом.
III
Јавни конкурс за избор и именовање чланова Управног
одбора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Репу-
блике Српске - Бијељина, објавиће се у “Службеном гла-
снику Републике Српске” и дневном листу “Глас Српске.”
Рок за подношење пријава на Конкурс је 15 дана од
дана расписивања Јавног конкурса.
IV
Избор и именовање чланова Управног одбора Фонда за
пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске -
Бијељина извршиће Влада Републике Српске на приједлог
комисије за избор, која ће бити именована посебним рје-
шењем Владе Републике Српске.
14 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
V 4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
За реализацију ове одлуке задужује се Министарство
рада и борачко-инвалидске заштите.
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-210/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
216
На основу члана 3. став 2. и члана 43. став 3. Закона о
Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на сједни-
ци од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
ОД Л У КУ
О ПРЕНОСУ ПРАВА ВЛАСНИШТВА
I коришћење земљишта на подручју планине Клековача
Преноси се право власништва са Министарства науке и
технологије на Јавну установу Агенција за информационо
друштво Републике Српске - АИДРС, возило:
1. марке renault, тип meganе, регистрован на Министар-
ство науке и технологије, година производње 2007., број
шасије VF1LM1ROH37173205, број мотора RO28722,
регистарских ознака 201 J 061 и броја саобраћајне дозволе
BH 2507492, издате од стране ЦЈБ Бања Лука.
II
Право власништва из тачке I ове одлуке преноси се без
накнаде.
III
За реализацију ове одлуке задужује се Министарство
науке и технологије.
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-220/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
217
На основу члана 27. Закона о концесијама (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 25/02, 91/06 и 92/09) и чла-
на 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Репу-
блике Српске, на сједници од 24. јануара 2013. године,
донијела је
РЈЕШЕЊЕ
О УТВРЂИВАЊУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА
ЗА ДОДЈЕЛУ КОНЦЕСИЈЕ ЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈУ
ИЗВОРСКЕ ВОДЕ
1. Утврђује се јавни интерес за додјелу концесије за
експлоатацију изворске воде са извора Прибитув, општина
Берковићи, у количини од 2 l/s, у циљу изградње фабрике
за производњу флаширане воде.
2. Концесија из тачке 1. овог рјешења додијелиће се на
основу јавног позива, у складу са одредбама чл. 23. до 26.
Закона о концесијама (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 25/02, 91/06 и 92/09).
3. За реализацију овог рјешења задужује се Министар-
ство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
12 15.02.2013.
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-194/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
218
На основу члана 13. Закона о туризму (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 70/11), члана 27. Закона о
концесијама (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
25/02, 91/06 и 92/09) и члана 43. став 6. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на сједници од
24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О УТВРЂИВАЊУ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ЗА ДОДЈЕЛУ
КОНЦЕСИЈЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ЗЕМЉИШТА НА
ПОДРУЧЈУ ПЛАНИНЕ КЛЕКОВАЧА РАДИ ИЗГРАДЊЕ
ТУРИСТИЧКОГ ЦЕНТРА “КЛЕКОВАЧА”
1. Утврђује се јавни интерес за додјелу концесије за
ради изградње Туристичког центра “Клековача”.
2. Концесија из тачке 1. диспозитива овог рјешења
додијелиће се након позива другим заинтересованим стра-
нама да поднесу алтернативне или упоредиве понуде у
складу са одредбом члана 27. а став 2. Закона о концесија-
ма.
3. За реализацију овог рјешења задужује се Министар-
ство трговине и туризма.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-201/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
219
На основу члана 5. Закона о јавним предузећима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 75/04 и
78/11), члана 4. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 41/03) и члана 6. Статута Јавног
предузећа Противградна превентива Републике Српске
а.д. Градишка, број: 04/1-012-2-399/12, од 8. марта 2012.
године, Влада Републике Српске, у функцији Скупштине
акционара ЈП Противградна превентива Републике Срп-
ске а.д. Градишка, на сједници од 24. јануара 2013. годи-
не, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ЧЛАНА НАДЗОРНОГ ОДБОРА
ЈП ПРОТИВГРАДНА ПРЕВЕНТИВА РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ АД ГРАДИШКА
1. Петровић Миленко, ваздухопловни војни елек-
троинжењер, разрјешава се дужности члана Надзорног
одбора Јавног предузећа Противградна превентива Репу-
блике Српске а.д. Градишка, на лични захтјев.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-207/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Скупштине,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
220
На основу члана 5. Закона о јавним предузећима (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 75/04 и 78/11), члана
4. Закона о министарским, владиним и другим именовањима
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
број 41/03) и члана 6. Статута Јавног предузећа Противград-
на превентива Републике Српске а.д. Градишка, број: 04/1-
012-2-399/12, од 8. марта 2012. године, Влада Републике
Српске, у функцији Скупштине акционара ЈП Противградна
превентива Републике Српске а.д. Градишка, на сједници од
24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНА
НАДЗОРНОГ ОДБОРА ЈП ПРОТИВГРАДНА
ПРЕВЕНТИВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АД ГРАДИШКА
1. Дејановић Тихомир, професор географије, именује
се за вршиоца дужности члана Надзорног одбора Јавног
предузећа Противградна превентива Републике Српске а.д.
Градишка, на период до 60 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-206/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Скупштине,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
221
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 22. став 2. Закона о фондацијама и удруже-
њима Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 29/01 и 42/05), Влада Републике Српске, на
сједници од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ЧЛАНА УПРАВНОГ ОДБОРА
ФОНДАЦИЈЕ “ИНОВАЦИОНИ ЦЕНТАР
БАЊА ЛУКА - ИЦБЛ”
1. Гордан Вукелић разрјешава се дужности члана
Управног одбора Фондације “Иновациони центар Бања
Лука - ИЦБЛ”, због одласка у старосну пензију.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
12 15
ске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08),
Влада Републике Српске, на сједници од 24. јануара 2013.
године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА ОДБОРА ЗА УТВРЂИВАЊЕ
РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТИ СИНДИКАТА И УДРУЖЕЊА
ПОСЛОДАВАЦА
1. Испред Владе Републике Српске у Одбор за утврђи-
вање репрезентативности синдиката и удружења послода-
ваца именују се:
1) Тодор Скакић, Министарство рада и борачко-инва-
лидске заштите, члан
2) Дарко Вученовић, Министарство управе и локалне
самоуправе, члан и
3) Саша Савичић, Министарство привреде, енергетике
и развоја.
2. Мандат чланова Одбора траје четири године.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-213/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
224
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Закона
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08) и члана 107. став 3. Закона о држав-
ним службеницима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 118/08, 117/11 и 37/12), Влада Републике Српске,
на сједници од 30. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЈЕДНИКА ОДБОРА ДРЖАВНЕ
УПРАВЕ ЗА ЖАЛБЕ

Број: 04/1-012-2-217/13 Предсједник 1. Душица Зец, дипломирани правник, именује се за

24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
222
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 22. став 2. Закона о фондацијама и удруже-
њима Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 29/01 и 42/05), Влада Републике Српске, на
сједници од 24. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА УПРАВНОГ ОДБОРА
ФОНДАЦИЈЕ “ИНОВАЦИОНИ ЦЕНТАР
БАЊА ЛУКА - ИЦБЛ”
1. Биљана Војводић именује се за члана Управног одбо-
ра Фондације “Иновациони центар Бања Лука - ИЦБЛ”, на
период од четири године.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
предсједника Одбора државне управе за жалбе, на период
од четири (4) године.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-226/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
225
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Закона
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08) и члана 107. став 3. Закона о држав-
ним службеницима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 118/08, 117/11 и 37/12), Влада Републике Српске,
на сједници од 30. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА ОДБОРА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ
ЗА ЖАЛБЕ

Број: 04/1-012-2-219/13 Предсједник 1. Рада Божић, дипломирани политиколог, именује се

24. јануара 2013. године Владе, за члана Одбора државне управе за жалбе, на период од
Бања Лука Александар Џомбић, с.р. четири (4) године.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
223 објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
На основу члана 149. став 2. Закона о раду - Пречишће- Број: 04/1-012-2-224/13 Предсједник
ни текст (“Службени гласник Републике Српске”, број 30. јануара 2013. године Владе,
55/07) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Срп- Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
16 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
226
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Закона
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, број 118/08) и члана 107. став 3. Закона о држав-
ним службеницима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 118/08, 117/11 и 37/12), Влада Републике Српске,
на сједници од 30. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА ОДБОРА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ
ЗА ЖАЛБЕ
1. Милена Мајсторовић, дипломирани правник, имену-
је се за члана Одбора државне управе за жалбе, на период
од четири (4) године.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-225/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 26. Закона о државним службеницима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08 и
117/11), Влада Републике Српске, на сједници од 24. јануа-
ра 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ПОМОЋНИКА МИНИСТРА ЗА
ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ У МИНИСТАРСТВУ
САОБРАЋАЈА И ВЕЗА
1. Наташа Костић, дипл. инжењер саобраћаја, поста-
вља се за помоћника министра за друмски саобраћај у
Министарству саобраћаја и веза, на период од пет година.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-209/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Зако-
на о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 118/08), члана 18. став 2. Закона о
систему јавних служби (“Службени гласник Републике
Српске”, број 68/07) и члана 4. Закона о министарским,
владиним и другим именовањима Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, број 41/03), Вла-
да Републике Српске, на сједници од 24. јануара 2013.
године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Нада Јовановић, професор југословенских књижев-
ности и српскохрватског језика, разрјешава се дужности
вршиоца дужности директора Туристичке организације
Републике Српске.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-216/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 15. тачка з) и члана 43. став 6. Зако-
на о Влади Републике Српске (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 118/08), члана 18. став 3. Закона о
систему јавних служби (“Службени гласник Републике
Српске”, број 68/07) и члана 12. Закона о министарским,
владиним и другим именовањима Републике Српске
12 15.02.2013.
(“Службени гласник Републике Српске”, број 41/03), Вла-
да Републике Српске, на сједници од 24. јануара 2013.
године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ДИРЕКТОРА ТУРИСТИЧКЕ
ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Нада Јовановић, професор југословенских књижев-
ности и српскохрватског језика, именује се за директора
Туристичке организације Републике Српске, на период од
четири године.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-211/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 73. став 2. Закона о здравственој
заштити (“Службени гласник Републике Српске”, број
106/09), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07 и
109/12) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Срп-
ске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08),
Влада Републике Српске, на сједници од 30. јануара 2013.
године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ДИРЕКТОРА ЗАВОДА ЗА
ТРАНСФУЗИЈСКУ МЕДИЦИНУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Др Гордана Гузијан разрјешава се дужности дирек-
тора Завода за трансфузијску медицину Републике Српске,
због истека мандата.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-233/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 73. став 2. Закона о здравственој
заштити (“Службени гласник Републике Српске”, број
106/09), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07 и
109/12) члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним
и другим именовањима Републике Српске (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 25/03) и члана 43. став 6.
Закона о Влади Републике Српске, (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске,
на сједници од 30. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЗАВОДА ЗА ТРАНСФУЗИЈСКУ МЕДИЦИНУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Др Гордана Гузијан именује се за вршиоца дужности
директора Завода за трансфузијску медицину Републике
Српске, на период до два мјесеца.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-232/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 73. став 2. Закона о здравственој
заштити (“Службени гласник Републике Српске”, број
106/09), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07 и
109/12) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Срп-
ске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08),
Влада Републике Српске, на сједници од 30. јануара 2013.
године, д о н и ј е л а ј е
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ДИРЕКТОРА ЈЗУ ЗАВОД ЗА СУДСКУ
МЕДИЦИНУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Доц. др сци. мед. Жељко Каран разрјешава се дужно-
сти директора ЈЗУ Завод за судску медицину Републике
Српске, због истека мандата.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-230/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 73. став 2. Закона о здравственој
заштити (“Службени гласник Републике Српске”, број
106/09), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07 и
109/12) члана 4. став 2. Закона о министарским, владиним
и другим именовањима Републике Српске (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 25/03) и члана 43. став 6.
Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске,
на сједници од 30. јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈЗУ ЗАВОД ЗА СУДСКУ МЕДИЦИНУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
1. Доц. др сци. мед. Жељко Каран именује се за врши-
оца дужности директора ЈЗУ Завод за судску медицину
Републике Српске, на период до два мјесеца.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-231/13 Предсједник
30. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
На основу члана 266. Закона о привредним друштвима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 127/08, 58/09
и 100/11) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), а у вези са Одлуком о начину именовања представ-
ника Акцијског фонда Републике Српске и Фонда за рести-
туцију Републике Српске у скупштинама друштава капита-
ла из портфеља фондова и начина њиховог поступања
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 69/07, 102/07
и 45/09), Влада Републике Српске, на сједници од 24.
јануара 2013. године, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСТАВНИКА AКЦИЈСКОГ ФОНДА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АД БАЊА ЛУКА И ФОНДА ЗА
РЕСТИТУЦИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АД БАЊА ЛУКА
У СКУПШТИНИ ДРУШТВА КАПИТАЛА
“ИНТЕР-МЕТ” АД ДОБОЈ
1. Именује се Дрена Ђукић, ЈМБГ 2009959107399, са
пребивалиштем у Доњој Превији, општина Рибник, за
представника Акцијског фонда Републике Српске а.д.
Бања Лука и Фонда за реституцију Републике Српске а.д.
Бања Лука у Скупштини друштва капитала АД “Интер-
Мет” Добој.
2. Капитал из тачке 1. овог рјешења чини 27.371 редов-
на акција, класе А.
3. Именована је дужна да заступа интересе фондова у
Скупштини друштва капитала из тачке 1. Рјешења, а у
складу са Упутством о начину поступања представника
Акцијског фонда Републике Српске и Фонда за реституци-
ју Републике Српске у скупштинама друштава капитала из
портфеља фондова.
12 17
4. Ово рјешење се сматра пуномоћјем за заступање
акционара на Скупштини акционара, које важи до опозива.
5. Ступањем на снагу овог рјешења престаје да важи
Рјешење број: 0/01-2438/01, од 5. септембра 2001. године.
6. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-208/13 Предсједник
24. јануара 2013. године Владе,
Бања Лука Александар Џомбић, с.р.
227
На основу члана 48. Закона о предшколском васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
119/08 и 1/12) и члана 82. став 2. Закона о републичкој
управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
118/08, 11/09, 74/10, 86/10 и 24/12), министар просвјете и
културе д о н о с и
П РА В И Л Н И К
О РАДНОМ ВРЕМЕНУ ВАСПИТАЧА, МЕДИЦИНСКИХ
СЕСТАРА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА
Члан 1.
Овим правилником прописују се радно вријеме и
распоред задужења запослених према профилима стручно-
сти у оквиру 40-сатне радне седмице и друга питања од
значаја за радно вријеме у предшколским установама (у
даљем тексту: установа).
Члан 2.
Структуру радног времена васпитача, медицинских
сестара и стручних сарадника утврђује установа према
специфичностима и условима рада, а годишњим програ-
мом рада одређује 40-сатну радну седмицу.
Члан 3.
Радници на пословима васпитача и стручни сарадници
у оквиру 40-сатне радне седмице, шест сати дневно, а 30
сати седмично послове обављају у установи.
Члан 4.
Седмични фонд сати непосредног васпитно-образов-
ног рада радника на пословима васпитача у васпитној гру-
пи износи 30 сати, док се остали сати у току седмице
распоређују у складу са сљедећим активностима:
а) планирање васпитно-образовног рада кроз подршку
развоју и учењу путем игре,
б) креирање окружења за учење и развој,
в) креирање дидактичких средстава, играчака и одржа-
вање материјала за учење,
г) документовање и евалуација васпитно-образовног
рада,
д) тимски рад и рад у стручним органима,
ђ) стручно усавршавање и професионални развој,
е) учешће у организацији свечаности и манифестација,
ж) партнерство са породицом и окружењем,
з) менторство приправнику и
и) остали послови у складу са организацијом рада у
установи.
Члан 5.
Медицинска сестра у установи која ради на осигурању
и унапређењу заштите здравља дјеце у складу са чланом
47. Закона остварује пуно радно вријеме кроз 40 сати сед-
мично, а осам сати дневно, уз структуру коју установа
доноси, у току седмице распоређују се у складу са сљеде-
ћим активностима:
а) осигурање и брига за здравље и развој дјеце, те уна-
пређивање његе,
б) спровођење мјера примарне превенције,
18 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
в) обезбјеђење правилне исхране,
г) унапређивање здравствене културе дјетета, родите-
ља и свих запослених у установи,
д) вођење здравствене документације,
ђ) тимски рад и рад у стручним органима,
е) стручно усавршавање ради подизања квалитета
рада, размјене искустава и праћење новина у струци и
ж) остали послови.
Члан 6.
(1) Стручни сарадници остварују пуно радно вријеме
уз структуру коју установа доноси, али не може да ради
дуже од шест сати дневно у непосредном раду са дјецом.
(2) Седмични фонд сати непосредног васпитно-обра-
зовног рада стручног сарадника износи 30 сати, док се
остали сати у току седмице распоређују у складу са сљеде-
ћим активностима сарадника:
а) педагога:
1) планирање васпитно-образовне праксе (подршке
развоју и учењу кроз игру),
2) праћење и евалуација васпитно-образовне праксе,
3) инструктивно праћење напредовања и помоћ у раду
са дјецом,
4) партнерство са породицом и заједницом,
5) рад на унапређењу квалитета рада установе,
6) рад на развоју и промоцији аутономије дјечијег врти-
ћа као организационе јединице предшколске установе,
7) промоција и представљање установе у окружењу,
8) лични професионални развој - стручно усавршава-
ње,
9) вођење педагошке документације,
10) менторство приправнику и
11) остали послови као што су креирање и реализација
васпитно-образовних програма, праћење процеса, исхода и
њихово вредновање;
б) психолога:
1) тимско планирање подршке развоју и учењу дјеце,
укључујући све видове превенције,
2) планирање, праћење и евалуација васпитно-образов-
не праксе,
3) партнерство са породицом и заједницом,
4) рана интервенција (непосредан рад са дјететом/дје-
цом у васпитној групи и појединачно),
5) лични професионални развој и рад на унапређењу
квалитета рада установе,
6) вођење психолошке документације,
7) промоција и представљање аутономије установе у
окружењу и
8) остали послови;
в) дефектолога:
1) планирање и припрема за непосредан рад,
2) дефектолошка превентива,
3) испитивање и дијагностиковање сметњи у психофи-
зичком развоју,
4) непосредни рад - дефектолошки третман,
5) стручне консултације и тимска сарадња,
6) партнерство са породицом и заједницом,
7) вођење документације,
8) лични професионални развој,
9) рад на унапређењу квалитета рада установе и пред-
стављање установе и
10) остали послови;
г) социјалног радника:
12 15.02.2013.
1) планирање васпитно-образовног рада из дјелокруга
своје надлежности,
2) праћење и евалуација васпитно-образовне праксе,
3) инструктивно праћење напредовања и помоћ у раду
са дјецом путем рјешавања социјалних проблема у породи-
ци дјетета,
4) партнерство са породицом и заједницом,
5) рад на унапређењу квалитета рада установе,
6) промоција и представљање установе у окружењу,
7) лични професионални развој - стручно усавршава-
ње,
8) вођење документације и
9) остали послови;
д) нутриционисте-дијететичара:
1) планирање рада из дјелокруга своје надлежности,
2) тимски рад са кухаром - израда нутриционистички
балансираних планова исхране дјеце и приједлог нових
јеловника с израчунатим калоријама,
3) праћење нутритивних потреба дјеце и њиховог
напредовања, учешће у стварању навика код дјеце прили-
ком колективне исхране и узимања оброка,
4) партнерство са породицом и савјетовање о начину
прехране дјеце и њиховим потребама, посебно за дјецу са
посебним потребама у исхрани (дијабетес, алергија, цели-
јакија и друго),
5) рад на унапређењу квалитета рада установе,
6) лични професионални развој - стручно усавршава-
ње,
7) вођење документације и
8) остали послови;
ђ) љекара, специјалисте педијатрије:
1) планирање рада превентивно-здравствене заштите
дјеце,
2) стварање адекватних услова за дјецу у установи
путем стручне његе дјетета уз поштовање индивидуалних
разлика у развоју,
3) тимски рад са радницима установе,
4) систематско праћење здравља дјеце и њиховог раста
и развоја путем систематских прегледа,
5) партнерство са породицом,
6) рад на унапређењу квалитета рада установе,
7) лични професионални развој - стручно усавршава-
ње,
8) вођење документације и
9) остали послови.
Члан 7.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.020/020-2090-1/12
5. децембра 2012. године Министар,
Бања Лука Антон Касиповић, с.р.
228
На основу члана 137. став 1. Закона о социјалној
заштити (“Службени гласник Републике Српске”, број
37/12) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09,
74/10, 86/10, 24/12 и 121/12), министар здравља и социјал-
не заштите д о н о с и
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
П РА В И Л Н И К
О УТВРЂИВАЊУ ЦИЈЕНЕ УСЛУГА СМЈЕШТАЈА
КОРИСНИКА
Члан 1.
Овим правилником прописују се услови и начин утвр-
ђивања цијене услуга смјештаја корисника у установу
социјалне заштите (у даљем тексту: установа) чији је осни-
вач Влада Републике Српске.
Члан 2.
Цијена услуга смјештаја корисника у установу утврђу-
је се годишње на мјесечном нивоу.
Члан 3.
(1) Цијена услуга смјештаја у установу утврђује се на
основу укупних трошкова смјештаја корисника по тржи-
шним условима.
(2) У цијену услуга смјештаја корисника рачунају се:
а) материјални трошкови:
1) храна,
2) одјећа и обућа,
3) средства за личну хигијену,
4) трошкови комуналних услуга,
5) остали материјални трошкови;
б) нематеријални трошкови;
в) амортизација опреме;
г) бруто зарада запослених.
(3) Цијену услуга из става 1. овог члана одређује
управни одбор установе у складу са надлежностима утвр-
ђеним законом.
Члан 4.
(1) Министар здравља и социјалне заштите, у складу са
законом, рјешењем утврђује заштићену цијену услуга
смјештаја за кориснике, најкасније до 31. децембра текуће
године, за наредну годину.
(2) Заштићена цијена представља дио укупне цијене
услуга смјештаја из члана 3. овог правилника.
Члан 5.
(1) Основица за утврђивање заштићене цијене услуга
из члана 4. овог правилника за наредну годину је просјеч-
на нето плата у Републици Српској остварена у првих шест
мјесеци текуће године.
(2) Висина заштићене цијене услуга смјештаја за кори-
снике не може бити мања од 75% од основице из става 1.
овог члана.
Члан 6.
Цијена услуге смјештаја за корисникe који су смјеште-
ни у установи умањује се за 30% од уговорене цијене уко-
лико корисник непрекидно одсуствује из установе дуже од
15 дана.
Члан 7.
Ступањем на снагу овог правилника престаје да важи
Правилник о критеријумима и мјерилима за утврђивање
цијене услуга за смјештај корисника, цијену програма за
вршење радног оспособљавања корисника и цијену про-
грама рада центра за социјални рад (“Службени гласник
Републике Српске”, број 83/02).
Члан 8.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 11/05-020-4/13
4. фебруара 2013. године Министар,
Бања Лука Др Ранко Шкрбић, с.р.
12 19
229
На основу члана 5. став 16, члана 9. став 6. и члана 17.
став 2. Закона о трговини (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 6/07 и 52/11) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 118/08,11/09, 74/10, 86/10 и 24/12), министар трговине
и туризма д о н о с и
П РА В И Л Н И К
О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О
МИНИМАЛНО-ТЕХНИЧКИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ
ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА, ОПРЕМЕ, УРЕЂАЈА И
ПОТРЕБНЕ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ ЗА ОБАВЉАЊЕ
ТРГОВИНСКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
Члан 1.
У Правилнику о минимално-техничким условима у
погледу пословног простора, опреме, уређаја и потребне
стручне спреме за обављање трговинске дјелатности
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 84/07, 90/07 и
7/12) послије члана 7. додаје се нови члан 7а, који гласи:
“Члан 7а.
(1) Министарство трговине и туризма, у складу са
Законом, доноси рјешење о одобравању обављања дјелат-
ности:
a) трговине на мало моторним горивима,
б) снабдијевања пловних објеката течним нафтним
горивима за погон бродских мотора,
в) трговине на велико течним горивима,
г) трговине на мало уљем за ложење екстра лако и лако
специјално (Ел и Лс),
д) трговине на велико уљем за ложење лако, средње и
тешко (лако - Л, средње - С и тешко - Т),
ђ) трговине на мало течним нафтним гасом - ауто-пли-
ном,
е) трговине на велико течним нафтним плином (про-
пан-бутан гасом) и
ж) трговине на мало гасом у боцама - плином у боцама
за домаћинство.
(2) За обављање осталих трговинских дјелатности које
нису наведене у ставу 1. овог члана рјешење о одобравању
обављања дјелатности доноси надлежни орган јединице
локалне самоуправе.”.
Члан 2.
У члану 28. послије става 2. додаје се нови став 2a, који
гласи:
“(2а) Промет ложивог уља - уља за ложење екстра лако
и лако специјално (Ел и Лс), који се обавља на бензинским
пумпним станицама, врши се преко верификованих уређа-
ја за истакање или точење уља за ложење, тзв. пиштоља за
истакање или точење уља за ложење, инсталираних на
пумпном аутомату који се мора физички измјестити од
осталих пумпних аутомата на којима се налазе уређаји за
истакање погонског горива, тзв. пиштољи за истакање
погонског горива.”.
Члан 3.
У члану 32. став 5. мијења се и гласи:
“(5) Субјекти који обављају дјелатност промета на
мало уља за ложење екстра лаког и лако специјалног (Ел и
Лс) на бензинској пумпној станици и из посебно утврђе-
них пословних просторија - резервоара, достављањем уља
за ложење ауто-цистернама на адресу купца, воде евиден-
ције о прометованим количинама (набавка и продаја) уља
за ложење (Ел и Лс), свакодневну евиденцију о стању зали-
ха у пословним просторијама - резервоарима и евиденцију
о купцима уља за ложење екстра лаког и лако специјалног
(Ел и Лс).”.
20 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
У члану 32. послије става 5. додају се нови ст. 6. и 7,
који гласе:
“(6) Евиденција о купцима уља за ложење екстра лаког
и лако специјалног (Ел и Лс), а који врше набавку уља за
ложење на бензинској пумпној станици и из посебно утвр-
ђених пословних просторија - резервоара достављањем
уља за ложење ауто-цистернама на адресу купца, садржи:
а) име и презиме и адресу купца за физичка лица, одно-
сно пословно име и сједиште купца за правна лица,
б) датум продаје, односно датум испоруке уља за ложе-
ње, те мјесто и адресу на коју се уље за ложење испоручу-
је, односно доставља и
в) продата количина и вриједност уља за ложење.
(7) Облик и садржај евиденције о купцима из става 6.
овог члана приказан је у Прилогу 1. овог правилника, који
чини његов саставни дио.”.
Члан 4.
Послије члана 33. додаје се нови члан 33а, који гласи:
“Члан 33а.
(1) На бензинској и плинској пумпној станици трговац
може вршити промет на мало гасом у боцама - плином у
боцама за домаћинство, искључиво у оригиналним боцама
које су израђене у складу са важећим прописима о опреми
под притиском.
(2) Промет на мало гасом у боцама - плином у боцама за
домаћинство врши се у издвојеном продајном мјесту, одно-
_______________________________________
 
12 15.02.2013.
сно у пословним просторијама и продајним мјестима за која
су сагласност дали надлежни органи у складу са прописом
којим се регулишу сигурносни и технички захтјеви за
изградњу станица за снабдијевање горивом моторних вози-
ла, складиштењу и претакању истих и прописом којим се
регулише изградња постројења за запаљиве течности и о
складиштењу и претакању запаљивих течности.”.
Члан 5.
Члан 75. брише се.
Члан 6.
Послије члана 76. додаје се нови члан 76а, који гласи:
“Члан 76а.
Субјекти који обављају дјелатност промета на мало
уља за ложење екстра лаког и лако специјалног (Ел и Лс)
на бензинској пумпној станици преко верификованих уре-
ђаја за истакање, а који не испуњавају услове прописане
чланом 28. став 2а. овог правилника, дужни су да измјесте
пумпне аутомате у складу са тим у року од шест мјесеци од
дана његовог ступања на снагу.”.
Члан 7.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 14/01-09-3846/12
31. јануара 2013. године Министар,
Бања Лука Др Бакир Ајановић, с.р.
 1.



__________________________________________________

  
  


 – 

________________________________________
 






  

     %


 
 /
 
     !  

  /   
 / " #
! $ 

   $

230 б) Виљко Дувњак, дипл. инж. саоб. из Бање Луке -

члан и
На основу члана 18. став 2. Закона о превозу у друм-
ском саобраћају Републике Српске (“Службени гласник в) Драгана Кокот Гамбирожа, дипл. правник из Бање
Републике Српске”, бр. 111/08 и 50/10), члана 4. став 1. Луке - члан.
Правилника о усклађивању и регистрацији редова вожње 2. Административне и друге послове за потребе Коми-
(“Службени гласник Републике Српске”, број 6/13) и члана сије обављаће Стручна служба Подручне привредне комо-
82. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гла- ре Бања Лука.
сник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10 и
24/12), министар саобраћаја и веза д о н о с и 3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
РЈЕШЕЊЕ Број: 13.03/345-218/13
О ИМЕНОВАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ 4. фебруара 2013. године Министар,
РЕДОВА ВОЖЊЕ Бања Лука Недељко Чубриловић, с.р.
1. У Комисију за усклађивање редова вожње за подручне
линије које усклађује Подручна привредна комора Бања Лука 231
за регистрациони период 2013/2014. година именују се: Министар за просторно уређење, грађевинарство и
а) Милија Радовић, дипл. инж. саоб. из Бање Луке - екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
предсједник, уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Елтрон” д.о.о. Бања Лука испуњава
услове за израду дијела техничке документације - електро
фаза за објекте за које одобрење за грађење издаје орган
јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5083/2012
22. новембра 2012. године Министар,
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
232
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Еркер” д.о.о. Бања Лука испуњава
услове за израду дијела техничке документације - архитек-
тонска фаза за објекте за које одобрење за грађење издаје
орган јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5084/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
233
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да Институт за хидротехнику Грађевин-
ског факултета у Сарајеву д.д. Сарајево испуњава услове за
израду техничке документације - хидротехничка фаза за
објекте за које одобрење за грађење издаје Министарство
за просторно уређење, грађевинарство и екологију.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
12 21
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5086/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
234
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “BH Telecom” д.д. Сарајево испуњава
услове за израду техничке документације за објекте из
области телекомуникација и дијела техничке документаци-
је - машинска фаза, металне конструкције у грађевинар-
ству за објекте за које одобрење за грађење издаје Мини-
старство за просторно уређење, грађевинарство и екологи-
ју и дијела техничке документације - конструктивна и
машинска фаза за објекте за које одобрење за грађење
издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока од
четири године од дана доношења Рјешења. Провјера испу-
њености услова за израду техничке документације вршиће
се у складу са Законом о уређењу простора и грађењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5090/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
235
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Добојинвест” а.д. Добој испуњава
услове за израду техничке документације - фаза нискоград-
ње, архитектонска, хидротехничка, машинска фаза - област
термотехнике и електро фаза, инсталације јаке струје и
електроенергетских постројења и инсталације слабе и јаке
струје за објекте телекомуникација за које одобрење за гра-
ђење издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
3836/09, од 21. марта 2009. године.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока од
четири године од дана доношења Рјешења. Провјера испу-
њености услова за израду техничке документације вршиће
се у складу са Законом о уређењу простора и грађењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5092/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
22 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
236
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Хигра” д.о.о. Бијељина испуњава
услове за израду техничке документације - фаза нискоград-
ње, конструктивна и хидротехничка фаза и дијела технич-
ке документације за индивидуални стамбени и стамбено-
пословни објекат бруто грађевинске површине до 400 м² -
машинска фаза, област термотехнике за које одобрење за
грађење издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
4711/2011, од 28. септембра 2011. године.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5095/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
237
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Каблпројект” д.о.о. Београд испуња-
ва услове за израду техничке документације - електро
фаза, инсталације слабе струје и објеката телекомуникаци-
ја за које одобрење за грађење издаје Министарство за про-
сторно уређење, грађевинарство и екологију.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5096/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
238
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
12 15.02.2013.
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да ДОО “Спортинг МБ” Угљевик испу-
њава услове за израду дијела техничке документације -
конструктивна фаза за објекте за које одобрење за грађење
издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5098/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
239
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Планинг БЛ” д.о.о. Бања Лука испу-
њава услове за израду дијела техничке документације -
архитектонска фаза за објекте за које одобрење за грађење
издаје Министарство за просторно уређење, грађевинар-
ство и екологију и техничке документације - фаза ниско-
градње за објекте за које одобрење за грађење издаје орган
јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5100/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
240
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Banigo - građenje” д.о.о. Бања Лука
испуњава услове за израду дијела техничке документације
- архитектонска фаза и дијела техничке документације -
конструктивна фаза за индивидуални стамбени и
стамбено-пословни објекат бруто грађевинске површине
до 400 м² за које одобрење за грађење издаје орган једини-
це локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5102/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
241
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Euro prost” д.о.о. Грачаница испуња-
ва услове за израду дијела техничке документације -
машинска и електро фаза за дизала и покретне степенице
на објектима за које одобрење за грађење издаје општин-
ски орган управе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5103/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
242
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Ehta - R” Дервента испуњава услове
за израду дијела техничке документације - архитектонска и
консруктивна фаза за објекте за које одобрење за грађење
издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
4453/2011, од 4. априла 2011. године.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5105/2012
22. новембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
12 23
243
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Фриком” д.о.о. Требиње испуњава
услове за израду дијела техничке документације - електро
фаза за објекте за које одобрење за грађење издаје орган
јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5110/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
244
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Conel - company” д.о.о. Тузла испуња-
ва услове за израду дијела техничке документације - машин-
ска фаза, област термотехнике за објекте за које одобрење за
грађење издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5112/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
245
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “УРБС - пројект” д.о.о. Витез испуња-
ва услове за израду дијела техничке документације - архи-
тектонска фаза за објекте за које одобрење за грађење изда-
је орган јединице локалне самоуправе.
24 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5113/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
246
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Браћа Мићић” д.о.о. Модрича испу-
њава услове за израду дијела техничке документације -
архитектонска фаза и дијела техничке документације за
индивидуални стамбени и стамбено-пословни објекат бру-
то грађевинске површине до 400 м² - конструктивна,
машинска фаза, област термотехнике и електро фаза,
инсталације слабе струје и телекомуникација за које одо-
брење за грађење издаје орган јединице локалне самоупра-
ве.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
4686/2011, од 22. септембра 2011. године.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5116/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
247
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Urbis centar” д.о.о. Бања Лука испу-
њава услове за израду техничке документације - архитек-
тонска, хидротехничка и електро фаза за објекте за које
одобрење за грађење издаје Министарство за просторно
уређење, грађевинарство и екологију и техничке докумен-
тације - фаза нискоградње, саобраћајна фаза, хоризонтална
и вертикална сигнализација код објеката нискоградње и
дијела техничке документације - конструктивна и машин-
ска фаза, област термотехнике за објекте за које одобрење
за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
4347/2011, од 18. јануара 2011. године.
12 15.02.2013.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5118/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
248
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Финалпром” д.о.о. Бијељина испу-
њава услове за израду дијела техничке документације -
конструктивна фаза за објекте за које одобрење за грађење
издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5121/2012
27. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
249
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “БС - инжињеринг” д.о.о. Дервента
испуњава услове за израду дијела техничке документације
- конструктивна и електро фаза, инсталације слабе и јаке
струје за објекте за које одобрење за грађење издаје орган
јединице локалне самоуправе.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
3774/09, од 14. фебруара 2009. године.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5124/2012
27. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
250
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “D&Z electroenergetic” д.о.о. Бања
Лука испуњава услове за израду дијела техничке докумен-
тације - електро фаза, инсталације јаке струје и електрое-
нергетска постројења на објектима за које одобрење за гра-
ђење издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5126/2012
27. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
251
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Пут инжењеринг” д.о.о. Требиње
испуњава услове за израду техничке документације - фаза
нискоградње и дијела техничке документације - архитек-
тонска и електро фаза, инсталације слабе и јаке струје за
објекте за које одобрење за грађење издаје Министарство
за просторно уређење, грађевинарство и екологију и тех-
ничке документације - конструктивна, хидротехничка,
фаза саобраћајне сигнализације, машинска фаза, област
термотехнике и електро фаза објеката телекомуникација и
електроенергетских постројења за објекте за које одобре-
ње за грађење издаје орган јединице локалне самоуправе.
2. Ставља се ван снаге Рјешење о испуњености услова
за израду техничке документације и лиценца, број:
4827/2012, од 9. фебраура 2012. године.
3. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера
испуњености услова за израду техничке документације
вршиће се у складу са Законом о уређењу простора и гра-
ђењу.
4. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5127/2012
27. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
252
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
12 25
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “АГ пројект” д.о.о. Прњавор испуња-
ва услове за израду дијела техничке документације - архи-
тектонска фаза за објекте за које одобрење за грађење изда-
је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и
екологију и техничке документације - фаза нискоградње,
конструктивна, хидротехничка, електро и машинска фаза,
металне конструкције у грађевинарству за објекте за које
одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоу-
праве.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока од
четири године од дана доношења Рјешења. Провјера испу-
њености услова за израду техничке документације вршиће
се у складу са Законом о уређењу простора и грађењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5128/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
253
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 72. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ИЗРАДУ ТЕХНИЧКЕ
ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. Утврђује се да “Техно - биро” д.о.о. Тузла испуњава
услове за израду техничке документације - архитектонска,
конструктивна, машинска и електро фаза за објекте за које
одобрење за грађење издаје орган јединице локалне самоу-
праве.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока од
четири године од дана доношења Рјешења. Провјера испу-
њености услова за израду техничке документације вршиће
се у складу са Законом о уређењу простора и грађењу.
3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
Број: 5132/2012
14. децембра 2012. године Министар
Бања Лука Сребренка Голић, с.р.
254
Министар за просторно уређење, грађевинарство и
екологију Републике Српске, на основу члана 74. Закона о
уређењу простора и грађењу (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 55/10) и члана 82. став 2. Закона о репу-
бличкој управи (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ГРАЂЕЊЕ ОБЈЕКАТА
1. Утврђује се да “Конструктор” д.о.о. Фоча испуњава
услове за грађење објеката стандардне конструкције, бру-
то грађевинске површине до 1500 м² и укупне спратности
до пет етажа за које одобрење за грађење издаје орган једи-
26 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 15.02.2013.

нице локалне самоуправе, осим машинских и електро 3. Ово рјешење објавиће се у “Службеном гласнику
инсталација. Републике Српске”.
2. Ово рјешење подлијеже ревизији након истека рока
од четири године од дана доношења Рјешења. Провјера Број: 5085/2012
испуњености услова за грађење објеката вршиће се у скла- 22. новембра 2012. године Министар
ду са Законом о уређењу простора и грађењу. Бања Лука Сребренка Голић, с.р.

255
ДОПУНА ЛИСТЕ
СТАЛНИХ СУДСКИХ ТУМАЧА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ, КОЈИ СУ ИМЕНОВАНИ РЈЕШЕЊЕМ
МИНИСТРА ПРАВДЕ, А У СКЛАДУ СА ПРАВИЛНИКОМ О СТАЛНИМ СУДСКИМ ТУМАЧИМА
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 115/05, 32/07 и 36/12)
Р. бр. Име и презиме Пребивалиште Адреса Број телефон Језик
1 2 3 4 5 6
1. Драгица Антић Мркоњић Град Горњи Граци бб 066/534-913
050/282-191 италијански
2. Мартина Кнежевић Бања Лука Степе Степановића 181Б 065/609-019 италијански
3. Маријана Савић Бања Лука Мајке Кнежопољке 7 065/388-348 италијански
4. Мидхат Бакаловић Грачаница 22. дивизије 2. 062/470-516 италијански
5. Николина Вукајловић Бања Лука Живојина Мишића 37 066/520-119 италијански
6. Милко Бранковић Челинац Челинац Горњи бб 065/311-625 италијански
7. Сања Комљеновић Лакташи Трн, Новосадска бб - италијански
8. Тамара Микић Бања Лука Радослава Лакића 36 065/267-585 италијански
9. Наташа Лозо Гацко 18. херцеговачке бригаде 19 065/676-836 гестовни
10. Сњежана Јеж Приједор Велико Паланчиште 33 065/468-356 енглески
11. Марија Лазић Угљевик Равно Поље 065/674-215 енглески
12. Владимир Новаковић Бијељина Гаврила Принципа 16/5 065/955-384 енглески
13. Бранка Чајић Бања Лука Рајка Боснића 3 065/663-156 енглески
14. Сања Лопандић Добој Краља Драгутина 20 065/945-732 енглески
15. Маријана Ђукановић Бијељина Пребиловачка 36 065/526-574 енглески
16. Дијана Сајић Бања Лука Краља Петра II 82 065/600-353 енглески
17. Оливера Танацковић Зворник Челопек 166 А 065/923-583 енглески
18. Жања Салапура Бања Лука Здравка Дејановића бб 065/422-643 енглески
19. Санда Топић Градишка Видовданска 4 Д 065/608-121 енглески
20. Данијела Џелетовић Бијељина Софке Николић 51 066/992-457
00381 62 33 44 97 енглески
21. Гроздана Мартић Сарајево Грбавичка 109 061/109-541 енглески
22. Нермин Бајић Тузла Ступине Б 9/5 062/253-988 енглески
23. Милкица Гуњевић Прњавор Новака Пивашевића 34 065/984-180 њемачки
24. Фикрет Мујић Стијена Глоговац 101 061/790-960 њемачки
25. Муриз Хусејновић Сапна Сапна 061/721-243 њемачки
26. Јелена Дубовина Источно Сарајево Српских јунака 49 065/987-943 грчки
27. Милица Јовановић Требиње Требињских бригада 22 065/672-045 грчки
28. Бојан Милешић Модрича Пионирска 23 065/631-765 руски

Број: 08.020/704-6/13
21. јануара 2013. године Министар,
Бања Лука Горана Златковић, с.р.

Агенција за осигурање Републике Српске ОД Л У КУ

На основу члана 7. став 2. алинеја 7, члана 9. став 1. али-
неја 5, члана 21. став 1. алинеја 2. и члана 27. став 3. Закона
о друштвима за осигурање (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 17/05, 1/06, 64/06 и 74/10), члана 16. став 1. али-
неја 6. Статута Агенције за осигурање Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, број 30/06) и члана
6. тарифа 4. тарифни став 01 Одлуке о тарифама и накнада-
ма Агенције за осигурање Републике Српске (“Службени
гласник Републике Српске”, број 56/10), Управни одбор
Агенције за осигурање Републике Српске, на сједници од 31.
јануара 2013. године, д о н и о ј е
О ПЛАЋАЊУ НАКНАДЕ ЗА НАДЗОР НАД
ПОСЛОВАЊЕМ АГЕНЦИЈИ ЗА ОСИГУРАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2013. ГОДИНУ
I
Овом одлуком одређује се годишња накнада за надзор
над пословањем за 2013. годину, коју Агенцији за осигура-
ње Републике Српске (у даљем тексту: Агенција) плаћају
друштва за осигурање са сједиштем у Републици Српској
и друштва за осигурање са сједиштем у Федерацији БиХ, a
која дјелатност осигурања у Републици Српској обављају
путем филијала (у даљем тексту: друштва за осигурање).
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
II
Основица за одређивање годишње накнаде за надзор
над пословањем за 2013. годину је фактурисана премија
друштава за осигурање у Републици Српској у 2012.
години.
Годишња накнада за надзор над пословањем за 2013.
годину је обрачуната по стопи од 1,05% од основице из
става 1. ове тачке, што износи 1.607.985 КМ.
III
У накнади за надзор над пословањем за 2013. годину из
тачке II став 2. ове одлуке je садржана и аконтативна
накнада за надзор над пословањем, утврђена за период
јануар - март 2013. године у износу од 374.037 КМ.
IV
Појединачне обавезе друштава за осигурање из тачке I
ове одлуке по основу накнаде за надзор над пословањем,
као и начин уплате накнаде утврђује директор Агенције
рјешењем.
V (1) Друштво из РС које има намјеру да оснује филија-
Ова одлука примјењује се од 1. априла 2013. године, а
објавиће се у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: УО-02/13 Предсједник
31. јануара 2013. године Управног одбора,
Бања Лука Бранка Бодрожа, с.р.
На основу члана 7. став 2. тачка 7, члана 9. став 1. тач-
ка 2. Закона о друштвима за осигурање (“Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 17/05, 1/06, 64/06 и 74/10) и
члана 16. став 1. тачка 2. Статута Агенције за осигурање
Републике Српске (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, број 30/06), Управни одбор Агенције за осигурање
Републике Српске, на сједници од 31. јануара 2013. године,
донио је
П РА В И Л Н И К
О ПРАВИЛИМА ОСНИВАЊА И ПОСЛОВАЊА
ФИЛИЈАЛА ДРУШТАВА ЗА ОСИГУРАЊЕ У
МЕЂУЕНТИТЕТСКОМ ПОСЛОВАЊУ
I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
(1) Овим правилником уређују се:
а) поступак оснивања филијале друштва за осигурање
из Републике Српске у Федерацији Босне и Херцеговине,
б) поступак регистрације друштава за осигурање из
Федерације Босне и Херцеговине у регистру код Агенције
за осигурање Републике Српске,
в) пословање и извјештавање филијале друштва за оси-
гурање из Федерације Босне и Херцеговине у Републици
Српској и
г) надзор пословања филијале друштва за осигурање из
Федерације Босне и Херцеговине у Републици Српској,
који врши Агенција за осигурање Републике Српске.
(2) Скраћенице употријебљене у овом правилнику има-
ју сљедеће значење:
- Правилник - Правилник о правилима оснивања и
пословања филијала друштава за осигурање у међуенти-
тетском пословању,
- Закон - Закон о друштвима за осигурање,
- Агенција РС - Агенције за осигурање Републике Срп-
ске,
- Агенција ФБиХ -Агенција за надзор осигурања Феде-
рације Босне и Херцеговине,
- РС - Република Српска,
- ФБиХ - Федерација Босне и Херцеговине,
- друштво из РС - друштво за осигурање са сједиштем
у Републици Српској,
12 27
- друштво из ФБиХ - друштво за осигурање са сједи-
штем у Федерацији Босне и Херцеговине,
- филијала у ФБиХ - филијала друштва из РС у ФБиХ,
- филијала у РС - филијала друштва из ФБиХ у РС,
- предузимач ризика - запослена лица, као пуномоћни-
ци по запослењу или путем заступника у осигурању - прав-
них лица, односно предузетника за заступање у осигурању,
који су регистровани у регистрима посредника које води
Агенција РС.
II - ОСНИВАЊЕ ФИЛИЈАЛЕ ДРУШТВА ЗА
ОСИГУРАЊЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У
ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 2.
Друштво из РС, уписано у регистре друштава за осигу-
рање код Агенције РС, може основати организациони дио,
филијалу у ФБиХ, након што добије дозволу Агенције РС.
Члан 3.
лу у ФБиХ обавезно је да Агенцији РС поднесе захтјев за
издавање дозволе за оснивање филијале у ФБиХ, уз који
прилаже:
а) одлуку о оснивању филијале у ФБиХ,
б) акт о унутрашњој организацији и систематизацији
радних мјеста за филијалу у ФБиХ,
в) доказ о обезбијеђеном пословном простору за сједи-
ште филијале у ФБиХ и организационе дијелове филијале,
г) одлуку којом се именује лице овлашћено за заступа-
ње филијале у ФБиХ, уз навођење обима и граница овла-
шћења за заступање у правном промету,
д) доказ да физичко лице из става 1. тачка г) овог чла-
на има привремено или стално пребивалиште на територи-
ји БиХ,
ђ) план пословања и финансијски план филијале у
ФБиХ,
е) потписане и овјерене важеће услове осигурања и
тарифе премија за врсте осигурања које ће филијала у
ФБиХ обављати, укључујући и услове и тарифе из става 2.
овог члана,
ж) по једну овјерену копију свих врста полиса осигура-
ња (уговора о осигурању), које ће филијала у ФБиХ кори-
стити у правном промету у ФБиХ,
з) изјаву о одабраном начину пословања у оквиру врсте
осигурања: “Судски трошкови” у складу са чланом 65.
Закона, уколико ће се бавити том врстом осигурања,
и) потписане и овјерене услове осигурања и техничке и
актуарске основе за врсту: “Здравствено осигурање” и у
случајевима прописаним у члану 39. став 4. Закона, ако се
ради о друштву за неживотно осигурање које ће у ФБиХ
обављати “Здравствено осигурање” и
ј) доказ да је члан Бироа зелене карте у БиХ, ако се
ради о друштву које има дозволу за обављање послова оси-
гурања од одговорности за моторна возила.
(2) Друштво из РС је обавезно да усвоји и у филијали у
ФБиХ примјењује заједничке услове и тарифе за врсту
осигурања од одговорности за моторна возила, који су
усклађени са важећим и обавезујућим условима и тарифа-
ма у ФБиХ.
Члан 4.
Одлука о оснивању филијале у ФБиХ из члана 3. став
1. тачка а) обавезно садржи:
а) преамбулу, назив, број и датум доношења, назив
органа надлежног за доношење одлуке и потпис овлашће-
ног лица,
б) фирму и сједиште филијале у ФБиХ,
в) послове осигурања из важеће класификације врсте
осигурања, који ће се обављати у филијали ФБиХ,
28 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
г) послове из дјелатности друштва који ће се обављати
у филијали у ФБиХ,
д) податке о правној способности и одговорности
филијале у ФБиХ у правном промету у ФБиХ,
ђ) податке о законском заступнику филијале у ФБиХ и
границама његових овлашћења за заступање.
Члан 5.
Акт о унутрашњој организацији и систематизацији
радних мјеста за филијалу у ФБиХ из члана 3. став 1. тач-
ка б) обавезно садржи: унутрашњу организацију са свим
организационим дијеловима у саставу филијале, са систе-
матизацијом послова и радних мјеста, описима послова и
условима које морају испуњавати извршиоци и бројем
извршилаца.
Члан 6.
(1) План пословања и финансијски план из члана 3.
став 1. тачка ђ) овог правилника подноси се за годину у
којој се филијала у ФБиХ оснива и наредну пословну годи-
ну и обавезно садржи, поред осталог, сљедеће елементе:
а) полазне основе:
1) основне податке о друштву из РС,
2) анализу тржишта у ФБиХ, са аналитичким подаци-
ма, који су коришћени као основ за планирање,
3) основе и циљеве пословне политике друштва из РС,
4) план кадрова за пословање филијале у ФБиХ,
5) опис начина продаје осигурања (путем запослених
или овлашћених заступника у осигурању),
6) врсте осигурања из дјелатности друштва из РС које
ће се обављати у филијали у ФБиХ;
б) процјену планираног износа трошкова и улагања
који се односе на оснивања филијале у ФБиХ;
в) планиране укупне приходе филијале са образложе-
њем свих позиција прихода:
1) приходи од премије (очекивани број уговора о оси-
гурању по врстама осигурања и износ очекиване премије
осигурања),
2) остали приходи (по врстама);
г) планиране укупне расходе филијале са образложе-
њем свих позиција расхода:
1) очекивани расходи за одштете и исплате уговорених
сума,
2) остали расходи пословања (по врстама);
д) планирани резултат пословања филијале - разлика
између планираних укупних прихода и укупних расхода;
ђ) оцјену економске оправданости оснивања и послова-
ња филијале у ФБиХ.
(2) План пословања и финансијски план из члана 3.
став 1. тачка ђ) овог правилника мора бити потписан од
стране надлежног лица у друштву и доставља се заједно са
одлуком надлежног органа о његовом усвајању.
Члан 7.
(1) Агенција РС, у поступку по захтјеву друштва из РС
из члана 3. овог правилника, врши провјеру испуњености
услова за оснивање и пословање филијале у ФБиХ.
(2) У поступку из става 1. овог члана, Агенција РС про-
цјењује финансијску способност и положај друштва из РС,
те уколико су испуњену услови, издаје потврду о солвент-
ности.
(3) Уколико оцијени да су се стекли услови, Агенција
РС доноси рјешење о издавању дозволе друштву из РС за
оснивање филијале у ФБиХ.
(4) Рјешење из става 3. овог члана је услов за упис
оснивања филијале у ФБиХ у регистре код надлежних
судова.
(5) Друштво из РС је обавезно да Агенцији РС достави
рјешења надлежних судова (према сједишту друштва и
12 15.02.2013.
према сједишту филијале) о упису филијале у ФБиХ у суд-
ске регистре, у року од 10 дана од дана пријема посљедњег
рјешења по датуму.
(6) Након издавања дозволе из става 3. овог члана, дру-
штво из РС, уколико се бави врстом осигурања од одговор-
ности за моторна возила, има обавезу да се учлани у
Заштитни фонд ФБиХ и одлуку надлежног органа Заштит-
ног фонда достави Агенцији РС у року од 10 дана од дана
пријема одлуке.
Члан 8.
(1) Агенција РС, у року од 15 дана од дана истека рока
из члана 7. став 5. овог правилника, Агенција ФБиХ доста-
вља захтјев са документацијом из члана 3. овог правилни-
ка, уз који прилаже и:
а) рјешење о издавању дозволе друштву из РС за осни-
вање филијале у ФБиХ,
б) рјешења надлежних судова из члана 7. став 5. овог
правилника,
в) потврду о солвентности друштва из РС које у ФБиХ
оснива филијалу,
г) доказ о чланству друштва из РС у Заштитном фонду
ФБиХ.
(2) Агенција РС обавјештава друштво из РС да је Аген-
цији ФБиХ прослијеђен захтјев и документи из става 1.
овог члана.
Члан 9.
(1) Агенција РС доноси рјешење о одбијању захтјева
друштва из РС за издавање дозволе за оснивање филијале
у ФБиХ уколико оцијени:
а) да организациона и кадровска структура филијале у
ФБиХ није задовољавајућа у односу на планиране посло-
ве,
б) да су финансијска способност и положај друштва из
РС такви да нема услова за издавање потврде о солвентно-
сти.
(2) Агенција РС доноси закључак о одбацивању захтје-
ва друштва из РС за издавање дозволе за оснивање филија-
ле у ФБиХ ако и након издавања закључка о допуни захтје-
ва друштво из РС, у остављеном року, не достави све про-
писане и наложене документе.
Члан 10.
(1) Друштво из РС које је основало филијалу у ФБиХ и
које је уписано у регистар друштава које води Агенција
ФБиХ, а које има намјеру да изврши измјену било којег
документа или податка из члана 3. став 1. овог правилни-
ка, обавезно је да Агенцији РС поднесе захтјев за регистра-
цију измјена података за филијалу у ФБиХ, уз који прила-
же измјене и допуне акта који се мијења или друге потреб-
не доказе.
(2) Уколико друштво из РС мијења назив, сједиште,
лице овлашћено за заступање филијале у ФБиХ или обим
његових овлашћења у правном промету, послове из дјелат-
ности друштва који се у филијали у ФБиХ обављају, Аген-
ција РС издаје дозволу за промјене.
(3) Рјешења надлежних судова (према сједишту дру-
штва и према сједишту филијале) о упису промјена из ста-
ва 2. овог члана у судске регистре друштво из РС подноси
Агенцији РС у року од 10 дана од дана пријема посљедњег
рјешења по датуму.
Члан 11.
(1) Агенција РС, у року од 15 дана од дана истека рока
из члана 10. став 3. овог правилника, доставља Агенцији
ФБиХ захтјев за измјене података који се уписују у судски
регистар, са приложеном документацијом која одговара
спроведеној измјени, уз који прилаже и:
а) рјешење о издавању дозволе друштву из РС ако се
ради о промјенама из члана 10. став 2. овог правилника и
б) рјешења надлежних судова из члана 10. став 3. овог
правилника.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
(2) Агенција РС доставља Агенцији ФБиХ захтјев за
измјену података за филијалу у ФБиХ, који се не уписују у
судски регистар, у року од 30 дана од дана пријема, а након
што изврши провјеру и оцјену података који су били пред-
мет измјена.
III - РЕГИСТРАЦИЈА ДРУШТВА ЗА ОСИГУРАЊЕ
ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У
РЕГИСТРУ КОД АГЕНЦИЈЕ ЗА ОСИГУРАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Члан 12.
(1) Агенција РС доноси рјешење о упису друштва из
ФБиХ, које у РС послује путем филијале, у регистар дру-
штава за осигурање који води у року од 15 дана од дана
пријема акта Агенције ФБиХ са прилозима из члана 8. став
1. овог правилника, који се односи на филијалу у РС.
(2) Даном издавања рјешења из става 1. овог члана дру-
штво из ФБиХ стиче право на обављање дјелатности непо-
средног осигурања у РС путем филијале у РС, од када теку
и обавезе друштва из ФБиХ према Заштитном фонду РС и
на плаћање накнаде за надзор Агенцији РС.
(3) Агенција РС, у регистру друштава за осигурање
који води, региструје измјене података за филијалу у РС, у
року од 15 дана након што Агенција ФБиХ достави захтјев
друштва из ФБиХ за измјене, са приложеном документаци-
јом, која одговара спроведеној измјени.
IV - ПОСЛОВАЊЕ И ИЗВЈЕШТАВАЊЕ
ФИЛИЈАЛЕ ДРУШТВА ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Члан 13.
(1) Филијала у РС обавља на територији РС непосред-
но осигурање у врстама послова осигурања за које је дру-
штво из ФБиХ добило дозволу за рад од Агенције ФБиХ и
у границама овлашћења за наступање у правном промету у
РС, у складу са одлуком о оснивању филијале у РС.
(2) Уговоре о осигурању за покривање ризика у РС
филијала у РС закључује путем запослених лица - преузи-
мача ризика, као пуномоћника по запослењу или путем
заступника у осигурању - правних лица, односно предузет-
ника за заступање у осигурању, који су регистровани у
регистрима посредника, које води Агенција РС.
Члан 14.
(1) Друштво из ФБиХ, у оквиру годишњих планова и
извјештаја о пословању, које доноси за друштво као цјели-
ну, врши одвојено планирање и извјештавање на нивоу
филијале у РС, за обим дјелатности и пословања, које се
обавља на нивоу те филијале.
(2) Филијала у РС је обавезна да посједује и у надзору,
који врши Агенција РС, стави на увид годишњи план
пословања и финансијски план филијале или извод из
годишњег и финансијског плана друштва из ФБиХ, који се
односи на филијалу у РС.
(3) Филијала у РС је обавезна да посједује и у надзору,
који врши Агенција РС, стави на увид све интерне акте
донесене на нивоу друштва из ФБиХ као цјелине, који се у
филијали у РС примјењују.
Члан 15.
(1) Филијала у РС је обавезна да посједује и у надзору
који врши Агенција РС и стави на увид:
а) све уговоре о осигурању (у оригиналу или овјереној
копији), закључене у РС,
б) све захтјеве за накнаду штета или исплате осигура-
них сума насталих по основу уговора о осигурању закљу-
чених у РС, са свом припадајућом документацијом (у ори-
гиналу или овјереној копији) и
в) сву осталу пословну и материјално-финансијску
документацију која настане у пословању филијале у РС
или је са њом повезана.
12 29
(2) Као датум подношења одштетног захтјева или
датум подношења захтјева за исплате осигураних сума мје-
родаван је датум пријема захтјева од стране филијале у РС,
независно од тога да ли је захтјев поднесен у сједишту
филијале у РС или у било којој канцеларији која је дио
организационе структуре филијале у РС.
(3) Филијала у РС је обавезна да одреди лице за сарад-
њу са омбудсманом у осигурању РС и о томе да писмено
обавијести Агенцију РС.
Члан 16.
(1) Филијала у РС је обавезна да посједује и у надзору,
који врши Агенција РС, стави на увид издвојене ажурне
евиденције из пословања филијале, са минималним садр-
жајем података:
а) о лицима која закључују уговоре о осигурању у РС у
име и за рачун филијале у РС, независно од тога да ли се
ради о запосленим радницима у филијали у РС или прав-
ним лицима, односно предузетницима уписаним у реги-
стре заступника у осигурању код Агенције РС, која садр-
жи:
1) име, презиме и адресу преузимача ризика,
2) шифру преузимача ризика, која им је додијељена у
информационом систему друштва из ФБиХ;
б) о уговорима о заступању у осигурању, који садрже:
1) број, датум и вријеме важења уговора о заступању у
осигурању,
2) врсте осигурања у којима друштво за заступање,
односно предузетник у осигурању заступа друштво из
ФБиХ, односно филијалу у РС;
в) о уговорима о осигурању живота, који садрже сље-
деће податке: редни број, број полисе, датум закључења,
уговорне стране, предмет уговора (врста осигурања), пери-
од трајања осигурања, премију, износ осигуране суме,
начин плаћања, плаћање, математичку резерву, статус
полисе (заложена, капитализована), напомену;
г) о одштетним захтјевима и захтјевима за исплатама
осигураних сума, по врстама осигурања, који се односе на
извршавање уговора о осигурању закључених у РС, са
свим подацима које друштво из ФБиХ води у својим еви-
денцијама, у складу са прописима.
(2) Филијала у РС која, у име друштва из ФБиХ, оба-
вља дјелатност осигурања у врсти 10 “осигурање од одго-
ворности за моторна возила” обавезна је да, у прописаним
роковима и у прописаном облику, размјењује податке нео-
пходне за примјену одредби о бонусу-малусу, са свим дру-
штвима за осигурање, регистрованим у регистрима дру-
штава које води Агенција РС и истовремено те податке
доставља Агенцији РС ради спровођења надзора.
Члан 17.
(1) Филијала у РС је обавезна да посједује и у надзору,
који врши Агенција РС, стави на увид евиденцију о поли-
сама осигурања, у свим врстама осигурања које филијала у
РС задужује од друштва из ФБиХ, ради закључивања уго-
вора о осигурању у РС.
(2) Уколико филијала у РС обавља послове осигурања
у врсти 10 “осигурање од одговорности за моторна вози-
ла”, друштво из ФБиХ је обавезно да усклади садржај у
полиси осигурања са Одлуком о обавезном садржају поли-
се осигурања од одговорности за моторна возила и начину
вођења евиденције издатих полиса осигурања (“Службени
гласник Републике Српске”, број 110/10).
Члан 18.
(1) Евиденција из члана 17. став 1. овог правилника
мора да обезбиједи, минимално, сљедеће податке:
а) о преузимачима ризика из члана 16. став 1. тачка а)
овог правилника;
б) шифру и назив полисе, како је друштво из ФБиХ
води у информационом систему;
30 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
в) стања, односно статусе појединачних образаца поли-
са, како слиједи:
1) полиса на евиденцији полиса у филијали у РС -
запримљена од друштва из ФБиХ, а није издата преузима-
чима ризика, са датумом запримања или датумом поврата
у евиденцију неискоришћене полисе раздужене од преузи-
мача ризика,
2) полиса задужена у филијали у РС од стране преузи-
мача ризика, која није искоришћена (није закључен уго-
вор), са датумом задужења преузимача ризика,
3) полиса се физички налази код преузимача ризика,
искоришћена је (закључен уговор), а још није физички
раздужена, са датумом закључења полисе,
4) полиса је искоришћена (закључен уговор) и физички
враћена у архиву филијале у РС, односно раздужена, са
датумом раздуживања полисе,
5) полиса је сторнирана од стране преузимача ризика,
са датумом сторнирања и датумом раздужења,
6) полиса је поништена од стране преузимача ризика,
са датумом поништења и датумом раздужења;
г) збирна стања полиса у евиденцији, по врстама поли-
са која се утврђују на основу статуса појединачних полиса
из тачке в) став 1. овог члана.
(2) Стања појединачне полисе из тачке в) став 1. и
збирна стања из тачке г) став 1. овог члана филијала у РС
је обавезна, у надзору који врши Агенција РС, да стави на
увид у било којем тренутку.
(3) Филијала у РС је обавезна да посједује и у надзору,
који врши Агенција РС, стави на увид документе, на осно-
ву којих се:
а) филијала у РС задужује са полисама осигурања од
друштва из ФБиХ,
б) врши задуживање преузимача ризика у филијали у
РС,
в) врши раздуживање преузимача ризика у филијали у
РС (документ за раздуживање искоришћених, сторнираних
или поништених полиса, документ за раздуживање по
основу поврата неискоришћених полиса у евиденцију од
стране преузимача ризика),
г) утврђује стање задужености/раздужености преузи-
мача ризика са полисама и на основу којих се утврђује
редослијед и хронологија продаје полиса осигурања.
Члан 19.
(1) Све уплате и исплате везане за пословање филијале
у РС обавезно се врше путем посебног трансакционог
рачуна отвореног за филијалу у РС.
(2) Сви пословни догађаји и промјене који настану у
пословању филијале у РС обавезно се издвојено књиговод-
ствено евидентирају, на основу одговарајуће материјално-
финансијске документације која настане у пословању
филијале у РС.
Члан 20.
(1) Филијала у РС је обавезна да Агенцији РС доставља
овјерене и потписане статистичке извјештаје о:
а) обрачунатој премији осигурања за филијалу, на
Обрасцу П,
б) штетама, које су пријављене у филијали, на Обрасцу
Ши
в) квалификационој структури запослених у филијали,
на Обрасцу КС.
(2) Филијала у РС је обавезна да Агенцији РС доставља
овјерен и потписан бруто биланс филијале, са кумулатив-
но обрачунатим подацима за обрачунски период од 1. јану-
ара до краја обрачунског периода.
(3) Извјештаји о обрачунатој премији и штетама саста-
вљају се кумулативно за обрачунски период од 1. јануара
до краја обрачунског периода, а достављају се мјесечно у
року од 15 дана од дана истека периода за коју су саставље-
ни.
12 15.02.2013.
(4) Извјештај о квалификационој структури и бруто
биланс достављају се полугодишње у роковима прописа-
ним у РС за састављање и предају финансијских извјешта-
ја.
(5) Изузетно од одредби става 4. овог члана, Агенција
РС може од филијале у РС да захтијева достављање бруто
биланса са стањем на посљедњи дан претходног мјесеца у
односу на мјесец у коме је захтјев упућен филијали.
(6) Филијала у РС је обавезна да обрасце из ст. 1. и 2.
овог члана достави и у електронској форми на начин про-
писан у подзаконском акту Агенције РС.
(7) Обрасце прописане овим правилником потписује
лице које попуњава и директор филијале у РС.
(8) Обрасци из става 1. овог члана су саставни дио овог
правилника.
Члан 21.
Филијала у РС је обавезна да Агенцији РС доставља и
копију пријаве пореза на добит заједно са пореским билан-
сом за претходну пословну годину, у року од 10 дана од
дана подношења пријаве.
V - НАДЗОР ПОСЛОВАЊА ФИЛИЈАЛЕ ДРУШТВА
ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Члан 22.
(1) Агенција РС надзире у филијали у РС примјену
прописа о осигурању и прописа о посредовању у осигура-
њу који се примјењују у РС, а посебно:
а) закључивање и извршавање уговора о осигурању,
б) планирање, вођење пословних књига и извјештава-
ње филијала у РС,
в) вођење прописаних евиденција.
(2) Записник о извршеној контроли филијала у РС
Агенција РС доставља Агенцији ФБиХ.
(3) Агенција РС и Агенција ФБиХ међусобно сарађују
у надзору, што укључује:
а) размјењују информације о извршеном надзору у
филијалама у РС и филијалама у ФБиХ и
б) формирање заједничких надзорних тимова, у поје-
диначним контролама филијала у међуентитетском посло-
вању, уколико се за то укаже потреба, а по захтјеву једне од
агенција.
VI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 23.
Друштво из ФБиХ које у РС послује путем филијале и
које је до дана ступања на снагу овог правилника уписано
у регистар код Агенције РС обавезно је да, у року од шест
мјесеци од дана ступања на снагу овог правилника, ускла-
ди пословање и документацију са одредбама поглавља III
и IV овог правилника, осим извјештаја, које је обавезно да
достави у роковима који су прописани чланом 20. овог
правилника.
Члан 24.
Одредбе овог правилника сходно се примјењују и
односе на филијалу друштва из РС у Брчко Дистрикту.
Члан 25.
Директор Агенције РС овлашћује се да пропише садр-
жај потврде о солвентности из члана 7. став 2. овог правил-
ника и по потреби да доноси детаљна упутства за примје-
ну овог правилника.
Члан 26.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана обја-
вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: УО-05/13 Предсједник
31. јануара 2013. године Управног одбора,
Бања Лука Бранка Бодрожа, с.р.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 31
: 

  
# /&:__________________________

   !"
# # 01.01.___ # _______ #$
 "
'& %  #   # *$ -


 # ()   +,   +,
+,
1 2 3 4=(5+6) 5 6
01 * # 
  

02 7
   #
03 * #     8  , 
    8  
04 * #     8  
05 * # 
;
06 * # 
07 * #    
08 * #  
"  
;

09 * # 
;    
10 * # 

   
11 * # 
@ 
 

;
12 * # 
@ 
 


13 * # 
 @ 

14 * # 

15 * # 
16 * # 
$; &;

17 * #   
18 * # 8
 %
& '
()*
19* B  #
19**  
19*** 
  #   # "
19****   "  #
 %
& '
()*


,  
:_____________


 
   &
_______________________ _____________________
    -      - 


   # /&: _______________________ : +

  
# # _____#_______ #$ ! KM
!   
  8  - *IJJ 'DJDJ
    $  
  -  8 
!  *
-
- F 8  - 8  @    
  (-  -
'&  #

 (  - @    
    -    
# 
 *@  
  + - *@  F   - @ ;   
 
 #
01.01.  -  - F-     -
%D ;
 
- - !  )    @  ;
   
 #  
  
 
*EF- -     
  
 ) 
G !











































21=(14+17-19)

22=(15+18-20)

23=(8-14-16)
14=(10+12)

15=(11+13)

24=(9-15)
7=(5+6)

8=(3+7)

1 2 3 4 5 6 9 10 11 12 13 16 17 18 19 20

* #
01

  

32 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 15.02.2013.

02 7
 
 #
* #
 
  8 
03 ,
 -
  
 8 

* #
 
04
  8 

* #
05 
;-

06 * #

* #
07    -

* #
 

08 " 

;

* #

;
09
  

* #


-
10  


* #

@
11 
-
  
-
;
* #

@-
12  
-
 


* #


13 @

-

14 * #


15 * #

* #

$-
16 ; &-
;

* #
17 


18 * #
8

%
-
&
'
(-
)*
19* B
 #
19**  


19**  #
*   -
# "
19** 

** "
 #

%
&-
 '
-
()*


,  
:_____________


 
   &
_______________________ _____________________
    -      - 
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 33
: '

   # /&:____________

,/$ !/! $2 $ #$ ______#$


. . +&   ;
1 2 3
1. +
2. +
3. 
4. +%
5. 
6. %+%
7. %'
8. %
9. ,
10. 


,  
:_____________


 
   &
___________________ _____________________
    - 
На основу члана 190. став 1. Закона о општем управ-
ном поступку (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
13/02, 87/07 и 50/10), члана 7. став 2. алинеја 7. Закона о
друштвима за осигурање (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 17/05, 1/06, 64/06 и 74/10), члана 2. и члана 6.,
а у вези са чланом 13. Правилника о условима за стицање
и повлачење звања овлашћеног актуара (“Службени гла-
сник Републике Српске”, број 57/06, у даљем тексту: Пра-
вилник), рјешавајући по захтјеву Маје (Боро) Гогић из
Пала за издавање овлашћења за обављање актуарских
послова, Агенција за осигурање Републике Српске (у
даљем тексту: Агенција) д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
1. Издаје се овлашћење за обављање актуарских посло-
ва Маји (Боро) Гогић из Пала.
2. На основу овог рјешења извршиће се упис у Реги-
стар овлашћених актуара код Агенције за осигурање Репу-
блике Српске.
3. Одређује се регистарски број уписа: РА-32.
4. Ово рјешење објављује се у “Службеном гласнику
Републике Српске”.
5. Ово рјешење је коначно.
Број: 05-529-1/13
30. јануара 2013. године Директор,
Бања Лука Божана Шљивар, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине
Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у
предмету број АП 2527/09, рјешавајући апелацију Hypo Alpe
Adria Bank АД Бањалука, на основу члана VI/3.б) Устава Босне
и Херцеговине, члана 59. став 2. алинеја 2. и члана 61. ст. 1. и 3.
Правила Уставног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник
Босне и Херцеговине”, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:
- Валерија Галић, предсједница,
- Миодраг Симовић, потпредсједник,
- Сеада Палаврић, потпредсједница,
- Мато Тадић, судија и
- Златко М. Кнежевић, судија,
на сједници одржаној 10. октобра 2012. године, д о н и о ј е
    - 
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Одбија се као неоснована апелација Hypo Alpe Adria Bank АД
Бањалука, поднесена против Пресуде Врховног суда Републике
Српске број 118-0-Рев-08-000 173 од 7. јула 2009. године, Пресуде
Окружног суда у Добоју број 013-0-Пж-07-000 130 од 14. новем-
бра 2007. године и Пресуде Основног суда у Добоју број 085-0-Пс-
06-000 174 од 27. априла 2007. године.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцегови-
не”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику
Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Hypo Alpe Adria Bank АД Бањалука (у даљем тексту: апе-
лант), коју заступа Синиша Ђорђевић, адвокат из Добоја, подније-
ла је 6. августа 2009. године апелацију Уставном суду Босне и
Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресуде
Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд)
број 118-0-Рев-08-000 173 од 7. јула 2009. године, Пресуде Окру-
жног суда у Добоју (у даљем тексту: Окружни суд) број 013-0-Пж-
07-000 130 од 14. новембра 2007. године и Пресуде Основног суда
у Добоју (у даљем тексту: Основни суд) број 085-0-Пс-06-000 174
од 27. априла 2007. године. Такође, апелант је поднио захтјев да се
донесе привремена мјера којом би Уставни суд “забранио стечај-
ном дужнику ДИ 'Борја' АД Теслић да закључује било какве уго-
воре о преносу права на непокретностима које су уписане у п.л.
број 1023 к.о. Теслић – Град до доношења одлуке о апелацији”.
II - Поступак пред Уставним судом
2. Уставни суд је Одлуком о привременој мјери број АП
2527/09 од 20. априла 2011. године одбио апелантов захтјев да
донесе привремену мјеру као неоснован.
3. На основу члана 22. ст. 1. и 2. Правила Уставног суда, од
Врховног суда, Окружног суда, Основног суда и туженог ДИ “Бор-
ја” АД Теслић – у стечају (у даљем тексту: тужени) затражено је
12. августа 2009. године да доставе одговор на апелацију.
4. Одговор на апелацију Врховни суд је доставио 31. августа
2009. године, Окружни суд 26. августа 2009. године, Основни суд
2. септембра 2009. године и тужени 24. августа 2009. године.
5. На основу члана 26. став 2. Правила Уставног суда, одгово-
ри Врховног суда, Окружног суда, Основног суда и туженог доста-
вљени су апеланту 21. августа 2012. године.
34 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
III - Чињенично стање
6. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода
и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумира-
ју на сљедећи начин.
7. Пресудом Основног суда број 085-0-Пс-06-000 174 од 27.
априла 2007. године одбијен је апелантов тужбени захтјев којим је
тражио да се утврди да је основано његово потраживање од туже-
ног у укупном износу од 5.257.320,22 КМ с правом разлучног
намирења. Апелант је обавезан да туженом накнади трошкове
парничног поступка у износу од 10.480,00 КМ. У образложењу
пресуде Основни суд је навео да је у току поступка утврђено да су
“Кристал банка” АД Бањалука, као апелантов правни предник, и
тужени закључили Уговор о дугорочном кредиту број 6033-0-
02183/02 од 23. септембра 2002. године којим је банка одобрила
туженом кредит у износу од 3.300.000,00 КМ с каматом од 10% с
роком отплате од седам година, уз заснивање заложног права на
некретнинама туженог уписаних у п.л. број 1023 к.о. Теслић –
Град у корист банке. Такође, Основни суд је навео да је утврђено
да је анексом тог уговора од 23. септембра 2002. године туженом
репрограмиран кредит и да су му одобрена средства у износу од
3.430.000,00 КМ. Основни суд је даље навео да је утврђено да је
Рјешењем тог суда број Ст-18/04 од 25. марта 2005. године отво-
рен стечајни поступак над туженим, те да је у стечајном поступку
апеланту признато потраживање у износу од 3.634.690,50 КМ
(3.497.913,27 КМ на име главног дуга и 136.777,23 КМ на име
камата), док је оспорено право на потраживање камата у износу од
1.622.659,72 КМ и право на разлучно намирење. Имајући у виду
да је у стечајном поступку апеланту признато потраживање у
износу од 3.634.690,50 КМ, те да је апелант потписивањем извода
из отворених ставки од 8. јануара 2006. године пристао на стање
дуга у износу који му је понудио тужени, Основни суд је навео да
се то сматра вансудским поравнањем у смислу одредаба члана
1089. Закона о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО). С
обзиром на то, Основни суд је закључио да је неоснован апелан-
тов захтјев којим је тражио да се утврди да је основано његово
потраживање од туженог преко износа који му је признат у стечај-
ном поступку.
8. Даље је у образложењу наведено да је Основни суд у Тесли-
ћу, на основу сагласних изјава апелантовог правног предника и
туженог, донио Рјешење број Ип-82/02 од 10. октобра 2002. годи-
не којим је одређена укњижба заложног права на некретнинама
туженог које су уписане у п.л. број 1023 к.о. Теслић, ради обезбје-
ђења кредитног потраживања, те да је наложено Катастру Општи-
не Теслић да изврши укњижбу заложног права. Основни суд је
навео да из п.л. 1023 к.о. Теслић – Град произилази да је у наведе-
ном посједовном листу забиљежена хипотека. У вези с наведеним,
Основни суд је указао да је одредбама члана 64. став 1. Закона о
основним својинско-правним односима прописано да се на осно-
ву правног посла или судске одлуке хипотека стиче уписом у јав-
ну књигу или на други одговарајући начин одређен законом.
Основни суд је указао да јавна књига, у коју се врше одговарајући
уписи који доводе до деривативног стјецања права својине на
непокретностима, јесте главна земљишна књига која се састоји од
главне књиге и збирке исправа. Основни суд је указао да се ради о
јавном регистру који воде основни судови, те да упис у те регистре
има конститутивни карактер у погледу стицања, преношења, огра-
ничења и укидања права. Основни суд је указао да из напријед
наведеног јасно произилази да стварна права на непокретностима
могу да се стекну само уписом у земљишну књигу. При томе,
Основни суд је указао да у том смислу и постоји разлика између
катастра и земљишне књиге, будући да катастар служи за уписи-
вање непокретности без обзира на права и правна овлашћења
држаоца непокретности, док се уписом у земљишну књигу кон-
ституишу стварна права на непокретности. У погледу Рјешења
Основног суда у Теслићу број Ип-82/02 од 10. октобра 2002. годи-
не, којим је одређена укњижба заложног права на предметним
некретнинама, Основни суд је указао да наведено рјешење може
евентуално да представља само основ за упис – конституисање тог
права. Међутим, Основни суд је указао да до стицања заложног
права на непокретности није дошло, будући да је наведено рјеше-
ње само забиљежено у катастру који, дакле, није овлашћен за упис
заложног права на непокретностима. Поред тога, Основни суд је
навео да је одредбама члана 250. у вези с чланом 186. Закона о
извршном поступку, који је важио у то вријеме, прописано да се
заложно право на непокретности, за подручје за које се не води
земљишна књига, заснива уписом у интабулациону или другу
књигу, односно пописом непокретности. У вези с тим, Основни
суд је навео да апелант у конкретном случају није доказао да се за
подручје општине Теслић нису водиле земљишне књиге, нити из
предметног списа произилази да је заложно право на непокретно-
сти уписано у интабулациону или другу књигу, нити да је извршен
попис непокретности. Имајући у виду наведено, Основни суд је
12 15.02.2013.
закључио да апелант није стекао заложно право на предметним
некретнинама, па самим тим ни својство хипотекарног повјерио-
ца који има право да се у стечајном поступку намири прије оста-
лих повјерилаца.
9. Одлучујући о апелантовој жалби против првостепене пре-
суде, Окружни суд је донио Пресуду број 013-0-Пж-07-000 130 од
14. новембра 2007. године којом је жалбу одбио као неосновану и
потврдио првостепену пресуду. У образложењу пресуде Окружни
суд је навео да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио
чињенично стање и правилно примијенио материјално право, те
да је у образложењу своје одлуке дао ваљане разлоге које је у ције-
лости прихватио и тај суд.
10. Врховни суд је, одлучујући о апелантовој ревизији против
другостепене пресуде, донио Пресуду број 118-0-Рев-08-000 173
од 7. јула 2009. године којом је ревизију дјелимично уважио, па је
другостепену пресуду укинуо у дијелу у ком је потврђена првосте-
пена пресуда у погледу апелантовог захтјева којим је тражио да се
утврди да је основано његово потраживање од туженог у износу
од 1.622.659,72 КМ, као и у погледу одлуке о трошковима поступ-
ка, па је у том дијелу предмет вратио другостепеном суду на
поновно суђење, док је другостепену пресуду преиначио у дијелу
у ком је потврђена првостепена пресуда у погледу апелантовог
захтјева којим је тражио да се утврди да је основано његово потра-
живање од туженог у износу од 3.634.690,50 КМ, тако што је апе-
лантова жалба уважена, па је утврђено да је основано апелантово
потраживање од туженог у наведеном износу. У преосталом дије-
лу, у ком је потврђена првостепена пресуда којом је одбијен апе-
лантов захтјев за утврђење права разлучног намирења, ревизија је
одбијена.
11. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да из утврђе-
ног чињеничног стања произилази да је након отварања стечајног
поступка над туженим апелант пријавио своје потраживање у
износу од 5.257.320,22 КМ. Такође, Врховни суд је навео да из
утврђеног чињеничног стања произилази да је стечајни управник
признао апелантово потраживање у укупном изно су од
3.634.690,50 КМ, док је оспорио потраживање на име камата у
износу од 1.622.659,72 КМ. У вези с тим, Врховни суд је навео да
није спорно да су апелант и тужени потписали извод отворених
ставки од 8. јануара 2006. године, којима је потврђено апелантово
потраживање од туженог на дан 31. децембар 2005. године, али да
то не значи да су странке закључиле вансудско поравнање у сми-
слу члана 1089. ЗОО-а. С обзиром да су нижестепени судови
погрешно закључили да су апелант и тужени закључили вансудско
поравнање, Врховни суд је навео да су самим тим пропустили да
утврде релевантне чињенице у погледу апелантовог захтјева за
исплату камата у износу од 1.622.659,72 КМ. Имајући у виду наве-
дено, Врховни суд је закључио да су основани апелантови ревизи-
они приговори изнесени у том правцу, те је стога укинуо другосте-
пену пресуду у том дијелу и предмет вратио на поновно суђење,
док је другостепену пресуду у другом дијелу преиначио на начин
како је то наведено у изреци пресуде.
12. С друге стране, Врховни суд је навео да су нижестепени
судови правилно закључили да апелант није засновао заложно
право на некретнинама уписаним у п.л. број 1023 к.о. Теслић –
Град, те да му стога не припада право разлучног намирења на
предметним некретнинама. Наиме, Врховни суд је навео да из
дописа Земљишнокњижне канцеларије Основног суда у Теслићу
од 22. децембра 2005. године произилази да је тужени укњижен с
правом располагања на некретнинама уписаним у зк. ул. број 1206
к.о. Теслић, али да до 22. децембра 2005. године није регистрова-
но ниједно заложно право на тим некретнинама. Такође, Врховни
суд је навео да из дописа Републичке управе за геодетске и имо-
винско-правне послове, Подручна јединица Теслић од 26. децем-
бра 2005. године, произилази да је Рјешење Основног суда у
Теслићу број Ип-82/02 од 10. октобра 2002. године (којим је одре-
ђена укњижба заложног права на предметним некретнинама упи-
саним у п.л. број 1023 к.о. Теслић – Град) евидентирано, али да
није проведено, нити је издато рјешење о упису хипотеке, јер
управа није за то надлежна. Врховни суд је навео да је одредбама
члана 64. став 1. Закона о основним својинско-правним односима
прописано да се на основу правног посла или судске одлуке хипо-
тека стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин
одређен законом. Такође, Врховни суд је навео да је одредбама
члана 250. Закона о извршном поступку, који је био на снази у
вријеме када је донесено Рјешење Основног суда у Теслићу број
Ип-82/02 од 10. октобра 2002. године, прописано да се заложно
право на непокретности, за подручје за које се не води земљишна
књига, заснива уписом у интабулациону или другу књигу у коју се
уписује заложно право на непокретности. При томе, Врховни суд
је навео да, ако повјерилац не може да презентира доказ о праву
својине дужника, који се према правним правилима тражи за упис
хипотеке у интабулационе (земљишне) књиге, може да предложи
да се заснује заложно право пописом непокретности у смислу
одредаба чл. 186. и 248. Закона о извршном поступку. С обзиром
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
да је Рјешењем Основног суда у Теслићу број Ип-82/02 од 10.
октобра 2002. године одређена укњижба заложног права, али да
заложно право није уписано у земљишне књиге, нити другу инта-
булациону књигу, односно да није извршен попис непокретности
у смислу члана 186. Закона о извршном поступку, Врховни суд је
навео да су нижестепени судови правилно закључили да апелант
није засновао заложно право на предметним некретнинама туже-
ног, те да му стога и не припада право разлучног намирења над
тим некретнинама у смислу одредаба члана 38. Закона о стечајном
поступку.
IV - Апелација
а) Наводи из апелације
13. Апелант сматра да му је оспореним одлукама, у дијелу у
ком је одлучено да апелант није засновао заложно право на пред-
метним некретнинама те да му стога не припада право разлучног
намирења на тим некретнинама, повријеђено право на правично
суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став
1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних сло-
бода (у даљем тексту: Европска конвенција). Апелант сматра да је
погрешан закључак Врховног суда да апелант није засновао зало-
жно право на предметним некретнинама јер споразум странака о
заснивању заложног права није уписан у јавну књигу. У вези с
тим, апелант наводи да је упис у катастарски операт и евиденцију
посједовног стања неспорно јавна књига. Такође, апелант наводи
да је одредбама члана 251. Закона о извршном поступку прописа-
но да “укњижба заложног права и забиљежба извршности потра-
живања имају то дејство да се извршење на тој непокретности
може спровести”. Апелант сматра да је, у смислу наведеног,
довољна забиљежба извршности потраживања која је уписана у
јавну књигу (катастарски операт) да би се стекло својство права
извршења, а самим тим и право разлучног намирења уколико су се
претходно испунили услови из члана 248. Закона о извршном
поступку. Затим, апелант сматра да је Врховни суд произвољно
примијенио одредбе члана 186. Закона о извршном поступку,
будући да се наведене одредбе, по његовом мишљењу, примјењу-
ју на поступак принудног извршења ради наплате новчаног потра-
живања које је обезбијеђено заснивањем заложног права на непо-
кретности у смислу одредаба члана 248. Закона о извршном
поступку. Апелант наводи да то јасно произилази из одредаба чла-
на 186. Закона о извршном поступку којима је прописано да “умје-
сто доказа о својини повјерилац је дужан да у приједлогу за извр-
шење назначи мјесто на коме се непокретност налази, њен назив,
границе и површину, те да ће у том случају суд извршити попис
непокретности за коју је предложено извршење и на рочишту за
попис позвати повјериоца, дужника и лица са чијим се непокрет-
ностима граничи та непокретност”. Осим тога, апелант наводи да
је Окружни суд, поводом истог правног питања, донио Пресуду
број 013-0-Пж-07-000 130 од 14. новембра 2007. године у којој је
навео да “чињеница да хипотека није уписана у земљишну књигу
не доводи у питање пуноважност споразума јер је споразум израз
воље уговорних страна и потписан од стране повјериоца и дужни-
ка и као такав није противан принудним прописима, те да је стога
правилан закључак првостепеног суда да се у конкретном случају
нису стекле законске претпоставке за утврђивање ништавости
споразума странака о заснивању заложног права”. Апелант наво-
ди да је овакав став Окружног суда у цијелости прихватио и
Врховни суд. С обзиром да су редовни судови у потпуно истим
случајевима заузели потпуно различито становиште, апелант сма-
тра да је тиме нарушен принцип законитости и правне сигурно-
сти.
б) Одговор на апелацију
14. У одговору на апелацију Врховни суд је поново указао на
разлоге које је дао у образложењу своје одлуке, те навео да оспо-
реном одлуком тог суда није повријеђено апелантово право на пра-
вично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана
6. став 1. Европске конвенције.
15. У одговору на апелацију Окружни суд је навео да у ције-
лости остаје код чињеничних и правних разлога датих у својој
одлуци. Окружни суд сматра да оспореном одлуком тог суда није
повријеђено апелантово право правично суђење из члана II/3.е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци-
је, те предлаже да се апелација одбије као неоснована.
16. У одговору на апелацију Основни суд је навео да су у
поступку пред тим судом проведени сви докази које су парничне
странке предложиле у току поступка, те да је све доказе тај суд
цијенио савјесно и брижљиво. Основни суд је даље навео да је у
образложењу своје одлуке дао ваљане разлоге за своје одлучење,
те да сматра да оспореном одлуком тог суда није повријеђено апе-
лантово право на правично суђење.
12 35
17. У одговору на апелацију тужени је навео да апелант није
хипотекарни повјерилац, те да та чињеница неспорно произилази
из Потврде Земљишнокњижне канцеларије Основног суда у
Теслићу број РЗ-1656/05 од 22. децембра 2005. године и Дописа
Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове,
Подручна јединица Теслић број 46-952-263 од 26. децембра 2005.
године. Тужени сматра да су редовни судови у образложењу сво-
јих одлука навели ваљане разлоге због чега сматрају да апелант не
може да буде сврстан у ред разлучних повјерилаца.
V - Релевантни прописи
18. У Закону о основним својинско-правним односима (“Слу-
жбени лист СФРЈ”, бр. 60/80 и 36/90 и “Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 38/03) релевантне одредбе гласе:
Члан 64. став 1.
На основу правног посла или судске одлуке, хипотека се сти-
че уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен
законом.
19. У Закону о извршном поступку (“Службени лист СФРЈ”,
бр. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 35/91 и 63/91 и “Службени гла-
сник Републике Српске”, бр. 17/93 и 14/94) релевантне одредбе
гласе:
Извршење на непокретности
Примјена одредаба ове главе на подручју гдје не постоје
земљишне књиге
Члан 186.
[…]
2) Ако није могуће, из било ког разлога, прибавити доказ о
својини сагласно правним правилима која на том подручју важе,
умјесто доказа о својини повјерилац је дужан да у приједлогу за
извршење назначи мјесто на коме се непокретност налази, њен
назив, границе и површину.
3) У том случају суд ће извршити попис непокретности за коју
је предложено извршење и на рочиште за попис позвати повјери-
оца, дужника и лица са чијим се непокретностима граничи т непо-
кретност.
4) Записник о попису има значај забиљежбе извршења и обја-
вљује се на судској табли.
Члан 244.
Одредбе овог закона о поступку извршења сходно се примје-
њују и на поступак обезбјеђења, ако одредбама овог дијела закона
није другачије одређено.
Члан 248.
На основу извршне исправе која гласи на новчано потражива-
ње, подносилац има право да захтијева обезбјеђење тог потражи-
вања заснивањем заложног права на непокретности дужника.
Члан 250.
Заложно право на непокретности, на подручју за које се не
води земљишна књига, заснива се уписом у интабулациону или
другу књигу у коју се уписује заложно право на непокретности.
Члан 251.
Укњижба заложног права и забиљежба извршности потражи-
вања имају то дејство да се извршење на тој непокретности може
спровести и према трећем лицу које је ту непокретност доцније
стекло.
VI - Допустивост
20. У складу с чланом VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.
21. У складу с чланом 16. став 1. Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјело-
творни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио
одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је кори-
стио.
22. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је
Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-08-000 173 од 7. јула 2009.
године против које нема других дјелотворних правних лијекова
могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је при-
мио 20. јула 2009. године, а апелација је поднесена 6. августа 2009.
године, тј. у року од 60 дана како је прописано чланом 16. став 1.
Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из
члана 16. ст. 2. и 4. Правила Уставног суда зато што није очиглед-
но (prima facie)) неоснована, нити постоји неки други формални
разлог због ког апелација није допустива.
36 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
23. Имајући у виду одредбе члана VI/3.б) Устава Босне и Хер-
цеговине и члана 16. ст. 1, 2. и 4. Правила Уставног суда, Уставни
суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу
допустивости.
VII - Меритум
24. Апелант оспорава наведене пресуде, тврдећи да му је тим
пресудама повријеђено право на правично суђење из члана II/3.е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенци-
је.
25. Члан II/3.е) Устава Босне и Херцеговине гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2. овог члана, а она обухватају:
е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним
стварима и друга права у вези са кривичним поступком.
26. Члан 6. став 1. Европске конвенције у релевантном дијелу
гласи:
1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или
основаности било какве кривичне оптужбе против њега свако има
право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред
независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]
27. Уставни суд, прије свега, указује да сходно пракси Европ-
ског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд), коју
подржава и Уставни суд, спорови између приватних лица који се
тичу имовинских права увијек спадају у грађанска права, те се
стога на њих примјењују и стандарди које прописује члан 6. став
1. Европске конвенције (види Европски суд, Pretto против Итали-
је, пресуда од 8. децембра 1983. године).
28. Уставни суд запажа да се апелантови наводи о кршењу
права на правично суђење, у суштини, односе на тврдњу да су
редовни судови, при доношењу својих одлука, произвољно при-
мијенили релевантне одредбе Закона о основним својинско-прав-
ним односима и Закона о извршном поступку. У вези с тим, Устав-
ни суд указује да, сходно пракси Европског суда и Уставног суда,
задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних судо-
ва у погледу чињеничног стања и примјене позитивно-правних
прописа (види Европски суд, Pronina против Русије, одлука о
допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01).
Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судо-
ве у процјени чињеница и доказа, већ је генерално задатак редов-
них судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види
Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од
10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног
суда је да испита да ли је евентуално дошло до повреде или зане-
маривања уставних права (право на правично суђење, право на
приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је
примјена закона била, евентуално, произвољна или дискримина-
торска. Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се
бави искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или
права из Европске конвенције у поступку пред редовним судови-
ма, па ће у конкретном случају Уставни суд испитати да ли је
поступак у цјелини био правичан у смислу члана 6. став 1. Европ-
ске конвенције (види Уставни суд, Одлука број АП 20/05 од 18.
маја 2005. године, објављена у “Службеном гласнику БиХ”, број
58/05).
29. У конкретном случају, Уставни суд запажа да су редовни
судови, поступајући на три инстанце, закључили да апелант није
засновао заложно право на предметним некретнинама, те да му
стога не припада право разлучног намирења на тим некретнинама.
При томе, Уставни суд запажа да су се редовни судови позвали на
релевантне одредбе Закона о основним својинско-правним одно-
сима и Закона о извршном поступку, те, при томе, дали детаљно и
јасно образложење за своје одлучење. Наиме, Уставни суд запажа
да су се редовни судови, прије свега, позвали на одредбе члана 64.
став 1. Закона о основним својинско-правним односима којима је
прописано да се “на основу правног посла или судске одлуке,
хипотека стиче уписом у јавну књигу или на други одговарајући
начин одређен законом”. У вези с тим, Уставни суд запажа да је
првостепени суд у образложењу своје одлуке јасно указао да се
под јавном књигом, у смислу цитиране законске одредбе, подразу-
мијева земљишна књига, те да се заложно право на непокретности
стиче уписом у земљишну књигу, а никако уписом у катастарски
операт. Имајући у виду детаљне и јасне разлоге првостепеног
суда, које су као такве прихватили другостепени суд и Врховни
суд, Уставни суд не налази било какву произвољност у поступању
редовних судова, нити у закључку редовних судова да апелант
није стекао заложно право на предметним некретнинама у складу
с одредбама члана 64. став 1. Закона о основним својинско-прав-
ним односима.
30. Даље, Уставни суд запажа да су се редовни судови позва-
ли на одредбе чл. 186. и 250. Закона о извршном поступку, којима
је регулисано заснивање заложног права на непокретностима које
се налазе на подручју за које се не води земљишна књига, те
12 15.02.2013.
закључили да апелант није стекао заложно право на предметним
некретнинама ни у складу с тим одредбама. Уставни суд запажа да
апелант оспорава пресуде редовних судова у том дијелу, сматрају-
ћи да на конкретну ситуацију нису могле да се примијене одредбе
члана 186. Закона о извршном поступку, будући да се наведене
одредбе, по апелантовом мишљењу, примјењују само на поступак
извршења ради наплате новчаног потраживања које је обезбијеђе-
но заснивањем заложног права на непокретности. У вези с тим,
Уставни суд запажа да је одредбама члана 186. Закона о извршном
поступку прописано, између осталог, да “ако није могуће, из било
ког разлога, прибавити доказ о својини сагласно правним прави-
лима која на том подручју важе, умјесто доказа о својини повјери-
лац је дужан да у приједлогу за извршење поближе означи непо-
кретност, те да ће у том случају надлежни суд на приједлог повје-
риоца извршити попис непокретности и да записник о попису
непокретности има значај забиљежбе извршења”. Уставни суд
запажа да су редовни судови указали да је апелант имао могућност
да предложи да се заснује заложно право пописом непокретности
у смислу одредаба чл. 186. и 248. Закона о извршном поступку. У
вези с тим, Уставни суд указује да је одредбама члана 248. Закона
о извршном поступку прописано да “на основу извршне исправе
која гласи на новчано потраживање, подносилац има право да зах-
тијева обезбјеђење тог потраживања заснивањем заложног права
на непокретности дужника”. При томе, Уставни суд указује да је
одредбама члана 244. Закона о извршном поступку прописано да
се “одредбе овог закона о поступку извршења сходно примјењују
и на поступак обезбјеђења”. Доводећи у везу одредбе члана 186. с
одредбама чл. 244. и 248. Закона о извршном поступку, Уставни
суд, супротно апелантовим наводима, не налази било какву про-
извољност у раду редовних судова у погледу примјене одредаба
члана 186. Закона о извршном поступку на конкретну ситуацију.
Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да су редовни судо-
ви, закључујући да апелант није стекао заложно право на предмет-
ним некретнинама, те да му стога не припада право разлучног
намирења на тим некретнинама, дали детаљне, јасне и прецизне
разлоге за своје одлучење, тако да Уставни суд није нашао ништа
што би указивало на то да су релевантни законски прописи произ-
вољно или неправично примијењени на апелантову штету.
31. Што се тиче апелантових навода да су редовни судови у
идентичним ситуацијама доносили различите одлуке, чиме је
нарушен принцип законитости и правне сигурности, Уставни суд
наглашава да је испитао да ли је у конкретном случају дошло до
кршења апелантових уставних права. Пошто Уставни суд није
утврдио кршење апелантових уставних права, у конкретном слу-
чају отпада правни интерес за поређење с другим предметима.
32. На основу изложеног, Уставни суд сматра да су редовни
судови у образложењима оспорених одлука дали задовољавајуће,
јасне и потпуне разлоге у погледу примјене релевантних закон-
ских одредаба, те да су на тај начин испоштовали гаранције права
на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције. Сто-
га, Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово право
на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и
члана 6. став 1. Европске конвенције.
VIII - Закључак
33. Уставни суд закључује да не постоји кршење права на пра-
вично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана
6. став 1. Европске конвенције када редовни судови детаљно и
јасно образложе своје одлуке у погледу примјене релевантних
законских одредаба, а таква образложења Уставни суд не сматра
произвољним.
34. На основу члана 61. ст. 1. и 3. Правила Уставног суда,
Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
35. Сходно члану VI/5. Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједница
Уставног суда БиХ,
Валерија Галић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у
предмету број АП 4254/11, рјешавајући апелацију Ватрогасног
друштва Фоча, на основу члана VI/3.б) Устава Босне и Херцего-
вине, члана 59. став 2. алинеја 2. и члана 61. ст. 1. и 3. Правила
Уставног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и
Херцеговине”, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:
- Валерија Галић, предсједница,
- Миодраг Симовић, потпредсједник,
- Сеада Палаврић, потпредсједница,
- Мато Тадић, судија и
- Мирсад Ћеман, судија,
на сједници одржаној 30. октобра 2012. године, д о н и о ј е
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Одбија се као неоснована апелација Ватрогасног друштва
Фоча поднесена против Пресуде Вишег привредног суда у Бања-
луци број 62 0 Пс 004796 11 Пж од 13. септембра 2011. године и
Пресуде Окружног привредног суда у Требињу број 62 0 Пс
004796 09 Пс од 28. фебруара 2011. године.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцегови-
не”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласни-
ку Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Ватрогасно друштво Фоча (у даљем тексту: апелант), које
заступа Миленко-Војо Радовић, адвокат из Фоче, поднијело је 28.
октобра 2011. године апелацију Уставном суду Босне и Херцегови-
не (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресуде Вишег привред-
ног суда у Бањалуци (у даљем тeксту: Виши суд) број 62 0 Пс
004796 11 Пж од 13. септембра 2011. године и Пресуде Окружног
привредног суда у Требињу (у даљем тексту: Окружни суд) број 62
0 Пс 004796 09 Пс од 28. фебруара 2011. године. Апелант је 23.
марта 2012. године допунио апелацију.
II - Поступак пред Уставним судом
2. Мало вијеће Уставног суда је, на основу члана 24. став 4.
Правила Уставног суда, на сједници одржаној 18. априла 2012.
године усвојило апелантов захтјев за приоритетно рјешавање апе-
лације.
3. На основу члана 22. ст. 1. и 2. Правила Уставног суда, од
Вишег суда, Окружног суда и Правобранилаштва Републике Срп-
ске, Сједиште замјеника у Фочи (у даљем тексту: Правобранила-
штво), као законског заступника Општине Фоча (у даљем тексту:
тужилац), затражено је 3. априла 2012. године да доставе одгово-
ре на апелацију.
4. Правобранилаштво је 10. априла 2012. године доставило
одговор на апелацију, Виши суд 18. априла 2012. године, а Окру-
жни суд 10. августа 2012. године.
5. На основу члана 26. став 2. Правила Уставног суда, одгово-
ри на апелацију достављени су апелантовом заступнику 17. сеп-
тембра 2012. године.
III - Чињенично стање
6. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода
и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на
сљедећи начин.
7. Пресудом Окружног суда број 62 0 Пс 004796 09 Пс од 28.
фебруара 2011. године усвојен је тужиочев тужбени захтјев и утвр-
ђено да је тужилац искључиви власник у дијелу од 1/1 на непо-
кретностима означеним као к.ч. бр. 1598 зв. “Омладинска”, двори-
ште површине 91 м² и кућа и зграда површине 290 м², уписане у
зк. ул. број 194, к.о. Фоча (у даљем тексту: предметне непокретно-
сти). Даље је наложено апеланту да тужиоцу изда исправе потреб-
не за упис права својине на предметним непокретностима или да
у супротном трпи да се тужилац на основу ове пресуде укњижи у
јавним књигама које се воде у надлежним државним органима као
искључиви власник у дијелу 1/1, као и да наведене пословне про-
сторије ослободи од лица и ствари и то све у року од 30 дана од
дана правоснажности ове пресуде под пријетњом извршења. Пре-
судом је обавезан апелант да тужиоцу надокнади трошкове пар-
ничног поступка у износу од 2.400,00 КМ и то све у року од 30
дана под пријетњом извршења.
8. У образложењу пресуде је наведено да је у поступку из
доказа које су предложили тужилац и апелант утврђено да је одлу-
ком Скупштине општине Фоча број 584 од 10. јуна 1965. године
основан Општински ватрогасни фонд, који је затим укинут Одлу-
ком Скупштине општине Фоча број 01/II-022-1/73 од 4. маја 1973.
године, а чланом 2. одлуке предвиђено да права и обавезе укину-
тог фонда преузима тужилац. Окружни суд је, даље, навео да је
програмом употребе средстава општинских фондова за 1967.
годину предвиђено да се сва средства Општинског ватрогасног
фонда употријебе за изградњу ватрогасног дома у Фочи и да је
низом аката Скупштине општине Фоча у периоду од 1966. до
1969. године предвиђено издвајање одређеног износа из тужиоче-
вог буџета ради изградње ватрогасног дома у Фочи, те да су за
изградњу ватрогасног дома радници и други субјекти давали
добровољне прилоге. Окружни суд је навео да је Рјешењем број
12-213-34/86 од 15. априла 1986. године одобрен упис у регистар
друштвених организација апеланта, те је тужилац у току 1986.
године издао апеланту на његово име урбанистичку сагласност за
доградњу и одобрење за грађење и доградњу објекта ватрогасног
дома. Окружни суд је навео да је Одлуком Скупштине општине
12 37
Фоча број 01/1-023-11 од 4. марта 1991. године основан Општин-
ски друштвени фонд за ватрогаство Фоча, те да је Рјешењем
Основног суда у Требињу број Р-II-17/96 од 13. јуна 1996. године
одобрен упис апеланта у јединствени регистар удружења у овом
суду, као и да се из копије књиге апелантових основних средстава
види да је простор вођен као апелантово основно средство. Окру-
жни суд је истакнуо да је из налаза и мишљења вјештака геометра
утврђено да је ватрогасни дом снимљен на новом катастарском
плану и у катастарском операту уписан на апелантово име. Окру-
жни суд је навео да је Рјешењем Земљишнокњижне канцеларије
Фоча број 094-0-Дн-06-000-189 од 15. маја 2006. године дозвоље-
на укњижба права својине на предметним непокретностима у апе-
лантову корист и да је у посједовном листу број 434/0 као посјед-
ник уписана “друштвена својина-добровољно ватрогасно дру-
штво, корисник ДС”, а да тужилац није оспорио апеланту упис
спорне непокретности на своје име.
9. Окружни суд је на основу изведених доказа утврдио да је
тужилац искључиви власник у дијелу од 1/1 на предметним непо-
кретностима, јер је од свог оснивања и почетка рада апелант све
своје активности заснивао на финансирању из тужиочевог буџета.
Како апелант није имао сталне приходе, није обављао дјелатност
с циљем стицања добити, па није ни могао прикупљати средства и
градити објекат. Окружни суд је закључио да је финансирање дома
а и самог апеланта било у обавези тужиоца на чијој се територији
налази, те да је све активности неопходне за финансирање, купо-
вину опреме или било каквих других активности предузимао
тужилац. Окружни суд је навео да из свега произилази да апелант
није био инвеститор изградње ватрогасног дома у Фочи, како се то
тврдило током поступка, па није ни могао предметну непокрет-
ност уписати у земљишним књигама на своје име. Окружни суд је
сматрао неоснованим то што апелант право својине полаже након
извршеног авиопремјера, када је и извршио упис у земљишне
књиге. Окружни суд је закључио да су неосновани наводи вјешта-
ка финансијске струке да из пословне документације није могао
утврдити да ли је тужилац или неко други стварно уплатио сред-
ства за изградњу дома, јер је општепозната чињеница да су
општине биле надлежне за финансирање и изградњу потребних
просторија за ватрогасна друштва која су се формирала самом
одлуком општине. Окружни суд је навео да је неспорно да је апе-
лант уписан у земљишне књиге као власник земљишта и објекта,
међутим, земљиште је било својина тужиоца и само је тужилац
могао бити уписан као власник а не апелант. Окружни суд је,
даље, навео да је одредбом члана 327. став 2. Закона о стварним
правима прописано да лица која у земљишним књигама нису упи-
сана као носиоци права својине стечене претварањем друштвене
својине или права управљања, коришћења или располагања, а не
располажу ваљаном исправом за земљишнокњижни упис права
својине, односно других стварних права на непокретностима, упи-
саће право својине на непокретност, односно других стварних
права у земљишну књигу на основу одлуке суда, након што дока-
жу да су били ванкњижни носиоци таквог права на непокретности
у друштвеној својини. Окружни суд је закључио да је неспорно да
су средства за изградњу ватрогасног дома долазила са разних
страна а не само од тужиоца, јер је општепозната чињеница да су
до рата ватрогасна друштва, па и апелант, били донирани од
разних субјеката са опремом, новцем и другим стварима, с обзи-
ром на то да су они чували имовину од пожара. Окружни суд је
сматрао неоснованим апелантове наводе да је то његов објекат, с
обзиром на то да се апелант финансирао из тужиочевог буџета, а
сам није стварао добит. Окружни суд је закључио да је основан и
други став тужбеног захтјева којим се тражи налагање апеланту да
тужиоцу изда исправе потребне за упис права својине на предмет-
ним непокретностима или да у супротном трпи да се тужилац на
основу ове пресуде укњижи у јавним књигама које се воде у над-
лежним државним органима као искључиви власник у дијелу 1/1,
као и да наведене пословне просторије ослободи од лица и ствари.
С обзиром на све наведено, Окружни суд је примјеном одредби
члана 53. став 3. и члана 127. став 1. Закона о стварним правима
усвојио у цијелости постављени тужбени захтјев као основан, јер
наведена непокретност није могла бити апелантова својина.
10. Пресудом Вишег суда број 62 0 Пс 004796 11 Пж од 13.
септембра 2011. године одбијена је апелантова жалба и потврђена
пресуда Окружног суда.
11. У образложењу пресуде Виши суд је навео да је првосте-
пени суд правилно закључио да је тужилац изведеним доказима
доказао да је предметни објекат саграђен тужиочевим средствима,
на земљишту на ком је у вријеме градње тужилац имао право
коришћења и располагања и које је изузето у ту сврху, а да апелант
није располагао писменим доказима из којих би се могло утврди-
ти да је имао потребне дозволе од надлежних органа за изградњу
ватрогасног дома, нити да је био носилац иницијативе за изград-
њу дома, нити да је доказао да је искључиво својим средствима
градио предметни дом. Виши суд је, даље, навео да из писмене
документације, а што је вјештак економско-финансијске струке
навео у свом налазу, произилази да је предметни дом грађен најве-
38 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
ћим дијелом новчаним средствима тужиоца и донацијама при-
вредних субјеката са подручја општине Фоча, међу којима је и
апелантова донација, која је била знатно мања него што су остали
субјекти донирали. Виши суд је навео да је Рјешењем Скупштине
општине Фоча број 05-89 од 11. августа 1967. године одобрена
Општинском ватрогасном савезу Фоча изградња објекта Ватрога-
сног дома Фоча на предметној локацији, који је основан од тужи-
оца и имао задатак да координира рад свих ватрогасних друштава
у Фочи, те који је био носилац иницијативе за изградњу дома.
Виши суд је навео да докази које је извео апелант нису могли дове-
сти у сумњу утврђења првостепеног суда из којих се основано
може закључити да апелант није био инвеститор изградње ватро-
гасног дома у Фочи, него тужилац на чијем земљишту је предмет-
ни дом и изграђен. Виши суд је закључио да је тужилац, изград-
њом предметног ватрогасног дома, по самом закону стекао право
својине и без уписа у јавне књиге. Наиме, како према одредби чла-
на 20. Закона о основним својинско-правним односима право сво-
јине се стиче по самом закону, на основу правног посла и насље-
ђивањем, те одлуком државног органа и под условима одређеним
законом, Виши суд је закључио да је тужилац на оригиналан начин
стекао право својине на предметном дому моментом његове
изградње. Околност да предметни објекат није био уписан у ката-
старске књиге након изградње не значи да је тужилац изгубио пра-
во својине. Виши суд је навео да ни околности да је апелант пред-
метну зграду водио као основно средство и да ју је користио дуги
низ година нису правне чињенице које би довеле до престанка
права тужиочеве својине на предметној згради, с обзиром на то да
апелант није добио никакав акт (одлуку) од тужиоца којим се на
њега преноси право својине на објекту и земљишту. Виши суд је
закључио да ни путем одржаја, а у смислу чл. 28. и 72. Закона о
основним својинско-правним односима, апелант није могао стећи
право својине на предметним непокретностима, јер је земљиште
имало статус градског грађевинског земљишта којим је општина
управљала и располагала, те да дугогодишње држање и коришће-
ње друштвеног земљишта као и изградњом зграде на њему не
може довести до стицања својине на том земљишту.
12. Виши суд је сматрао да чињеница да се апелант уписао као
посједник у катастарском операту, а касније и у земљишним књи-
гама у поступку успостављања земљишне књиге, није довела до
престанка тужиочеве својине на предметним непокретностима.
Наиме, након спроведеног поступка успостављања земљишне
књиге сходно чл. 63-72. Закона о земљишним књигама (“Службе-
ни гласник РС”, број 67/03) заинтересовано лице је на основу чла-
на 68. наведеног Закона могло остваривати права у редовном суд-
ском поступку, односно могло доказивати да је стекао својину на
једном од законом предвиђених начина. У погледу апелантових
жалбених навода да нису примијењене одредбе члана 268. став 1.
Закона о удруженом раду које предвиђају губитак права да се зах-
тијева враћање непокретности по протеку рока од пет година од
дана сазнања, односно десет година од губитка посједа, Виши суд
је закључио да се ова одредба не може примијенити у овој правној
ствари. Виши суд је навео да се прије свега не ради о странкама на
које се односи поменути Закон, с обзиром на то да је тужилац једи-
ница локалне самоуправе, а апелант удружење грађана, те да се
између друштвено-правних лица не примјењује институт одржаја,
као самостални основ стицаја. Поред наведеног, да би се могла
примијенити одредба члана 268. став 1. Закона о удруженом раду,
Виши суд је истакнуо да је неопходно испуњење два услова: да је
непокретност без правног основа постала друштвена својина и да
привредни субјекат који је изгубио ту непокретност није захтије-
вао њен повраћај у прописаним роковима. Како предметна непо-
кретност није постала друштвено средство (јер под друштвеним
средством се подразумијевају средства којим раде радници у удру-
женом раду, који ради у организацији удруженог рада, радној
заједници или другом облику удруживању рада и средстава),
Виши суд је закључио да се не може примијенити наведена одред-
ба Закона, јер апелант има статус грађанско-правног лица, а не
друштвено-правног лица, тј. ОУР и другог облика удруживања
рада и средстава.
13. Виши суд је истакнуо да су у конкретном случају матери-
јалноправне одредбе у стицању својине на предметној непокрет-
ности садржане у одредбама Закона о основним својинско-прав-
ним односима и Закону о утврђивању и преносу права располага-
ња имовине на јединицу локалне самоуправе. Виши суд је навео
да је наведеним Законом прописано да је имовина јединица локал-
не самоуправе сва покретна и непокретна имовина потребна за
извршавање обавезних функција јединица локалне самоуправе, а
њу чине објекти који су финансирани из буџета јединице локалне
самоуправе или путем доприноса грађана, те друга имовина коју
је стекла као правни сљедник установа и институција које су пре-
стале постојати. Наведено је да су, према члану 5. истог Закона,
непокретности из члана 2. алинеје 1. и 2. Закона, на којима се пре-
носи право располагања на јединице локалне самоуправе, зграде и
земљиште на којима јединица локалне самоуправе стиче право
својине по основу градње и сопствених средстава, градње и само-
12 15.02.2013.
доприноса грађана, правног посла, одлуке судова или другог орга-
на. У погледу апелантовог навода да је добио одобрење за доград-
њу предметног објекта у току 1986. године од тужиочевог надле-
жног органа, Виши суд је закључио да то није довело до стицања
права својине на објекту на ком је други имао право својине, већ
само до облигационоправног захтјева. Виши суд је истакнуо да се
адаптацијом, доградњом и санацијом не може стићи право своји-
не на ствари која је у својини другог лица, те да одобрење за град-
њу (или доградњу) објекта не садржи у себи акт давања земљишта
на коришћење или у својини. Виши суд је, даље, навео да околност
да је апелант 9. августа 2006. године закључио уговор о уступању
на коришћење пословних просторија у ватрогасном дому са Тери-
торијалном ватрогасном јединицом Фоча, на коју је тужилац дао
сагласност, не значи да је тиме тужилац ни посредно ни непосред-
но признао право својине апеланту на предметној непокретности,
јер без законитог стицања не може се стећи право својине, нити
оно може престати мимо законом предвиђених случајева.
IV - Апелација
а) Наводи из апелације
14. Апелант сматра да су му оспореним одлукама повријеђе-
ни право на правичан поступак из члана II/3.е) Устава Босне и
Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту
људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска
конвенција) и право на имовину из члана II/3.к) Устава Босне и
Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Повреду права на правично суђење апелант види у томе што је
Окружни суд примијенио одредбе Закона о стварним правима које
није могао примијенити, а није примијенио одредбе Закона о
основним својинско-правним односима, члан 268. став 1. Закона о
удруженом раду и члан 82. Закона о премјеру и катастру некрет-
нина, те да је Виши суд погрешно протумачио одредбу члана 20.
Закона о основним својинско-правним односима, те је такво про-
извољно тумачење дискриминаторско у односу на апеланта, а
самим тим вријеђа и његово право на уживање своје имовине.
Апелант тврди да је, мада је Закон о стварним правима објављен у
“Службеном гласнику РС”, број 124/08, општепозната чињеница
да је ступио на снагу, односно, његова примјена почела са 1. јану-
аром 2010. године, те да се није могао ретроактивно примијенити
на конкретни случај гдје је тужба поднесена почетком децембра
2009. године у којој је тужилац тражио утврђење права својине
које је наводно остварио много прије ступања на снагу Закона о
стварним правима. Апелант сматра да је Окружни суд требао при-
мијенити Закон о основним својинско-правним односима, а у слу-
чају да је могао примијенити Закон о стварним правима, онда је
предметну тужбу требао рјешавати у складу са чл. 23. и 24. тог
Закона. Апелант сматра да су судови требали одбацити тужбу као
неблаговремену, с обзиром на то да је тужилац пропустио рок за
заштиту својих права поводом извршеног уписа у катастар непо-
кретности из члана 82. Закона о премјеру и катастру некретнина
(“Службени лист СРБиХ”, број 22/84). Апелант тврди да су судо-
ви требали примијенити члан 268. став 1. Закона о удруженом
раду, те да апелант има статус правног лица, статус друштвене
организације-статус друштвеног правног лица. Апелант наводи да
је у посједу предметног објекта више од 40 година, те да су одав-
но прошли рокови из Закона о удруженом раду у којим је тужилац
могао тражити повраћај и стога се апелант има сматрати савје-
сним и законитим власником предметне непокретности. Апелант
истиче да је тужилац био оснивач Општинског ватрогасног фонда
Фоча, а не Општинског ватрогасног савеза Фоча, који је основан
сходно раније важећем Закону о добровољним ватрогасним дру-
штвима (“Службени лист НРБиХ”, број 16/59) и ранијег Закона о
удружењима грађана, чији је један од оснивача био и апелант и у
чијем саставу су била још новонастала ватрогасна друштва с
подручја општине Фоча, те стога не може по том основу оствари-
вати никаква власничка права на предметном објекту. Како је апе-
лант као једини субјекат послије 1992. године наставио самостал-
ни рад на подручју општине Фоча из области противпожарне
заштите, апелант сматра да је онда њему и припала сва имовина
Општинског ватрогасног савеза Фоча, а не тужиоцу, па је и по том
основу апелант стекао право својине на предметном објекту. Апе-
лант сматра да су судови морали одбити тужиочев тужбени захтјев
због недо статка активне легитимације јер је њу имао само
Општински ватрогасни савез Фоча или његов сљедник, као инве-
ститор изградње предметног објекта, те да тужилац није доказао
право својине на предметном објекту нити да су он нити бивши
Општински ватрогасни фонд Фоча били инвеститори изградње
предметног објекта. Апелант износи низ примједби на оцјену
доказа, између осталог, да тужилац није доказао свој тужбени
захтјев, да није наведено на којим доказима се заснивају утврђене
чињенице, да судови нису дали никакав значај спроведеним дока-
зима вјештачења, те да је оцјена доказа редовних судова била про-
извољна и нелогична.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
15. Апелант је у допуни апелације од 23. марта 2012. године
поднио молбу за приоритетно рјешавање његове апелације. Апе-
лант је навео да је тужилац принудним путем извршио апеланто-
во исељење из предметног објекта Ватрогасног дома у Фочи, те је
због немогућности обезбјеђења другог адекватног простора апе-
лант дошао у ситуацију да више није у могућности обављати сво-
је законом утврђене дужности, а поготово више није у могућности
остваривати било какве приходе за своје функционисање.
б) Одговор на апелацију
16. Виши суд је у одговору на апелацију навео да није дошло
до повреде материјалног права, те да су сви апелантови наводи
детаљно образложени у другостепеној пресуди и да су они нео-
сновани. Стога, Виши суд сматра да нема повреде права на која
апелант указује и предлаже да се апелација одбије као неоснована.
17. Окружни суд је у одговору на апелацију навео да овај суд
приликом вођења поступка и доношења одлуке у конкретном
предмету није повриједио апелантова права.
18. Правобранилаштво је у одговору на апелацију навело да је
став тужиочевог законског заступника изнесен у одговору на
тужбу и током поступку, те да сматрају да су наводи апелације
неосновани и да је одлука законита и правилна. Правобранила-
штво сматра да не постоји повреда права на правично суђење.
V - Релевантни прописи
19. У Закону о стварним правима (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, бр. 124/08, 3/09 и 58/09) релевантне одредбе гласе:
Својина и друга стварна права
Члан 1.
(1) Овим законом уређују се стицање, кориштење, располага-
ње, заштита и престанак права својине, других стварних права и
државине.
(2) Стварна права су: право својине, право грађења, заложно
право, право стварне и особне службености и право реалног тере-
та.
(3) Одредбе овог закона које се односе на право својине сход-
но се примјењују на сва друга стварна права, осим ако посебним
законом није друкчије прописано или то произлази из њихове
правне природе.
Стицање укњижбом
Члан 53. став 3.
(3) Својина се преноси на основу ваљано изјављене воље
земљишнокњижног власника усмјерене на то да његова својина
пређе на стицаоца (clausula intabulandi). Ова изјава воље може
бити дата у правном послу који је управљен на пријенос својине
или у посебној исправи, која мора бити сачињена у законом про-
писаном облику за пријенос својине на непокретностима.
Власничка тужба на враћање ствари
Члан 127. став 1.
(1) Да би остварио право на враћање ствари, власник мора
доказати да је ствар коју захтијева његова својина и да се ствар
налази у државини туженог.
Упис неукњижених права на непокретностима
Члан 327. став 2.
(2) Лица која у земљишним књигама нису уписана као носио-
ци права својине стеченог претварањем друштвене својине или
права управљања, кориштења или располагања, а не располажу
ваљаном исправом за земљишнокњижни упис права својине,
односно других стварних права на непокретностима, уписат ће
право својине на непокретност, односно других стварних права у
земљишну књигу на основу одлуке суда, након што докажу да су
били ванкњижни носиоци таквог права на непокретности у дру-
штвеној својини.
Престанак важења закона
Члан 355.
(1) Почетком примјене овог закона престаје примјена сљеде-
ћих закона у Републици Српској:
а) Закон о основним својинско-правним односима (“Службе-
ни лист СФРЈ”, бр. 6/80 и 36/90 и “Службени гласник Републике
Српске”, број 38/03),
[…]
12 39
Започети поступци
Члан 356.
Поступци о стицању, заштити и престанку права својине и
других стварних права започети на основу прописа који су били на
снази до дана ступања на снагу овог закона окончат ће се по
одредбама тих прописа.
Ступање на снагу
Члан 357.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објаве у “Слу-
жбеном гласнику Републике Српске”, а почет ће се примјењивати
дана 1. јула 2009. године.
20. У Закону о измјенама Закона о стварним правима (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 58/09) релевантне одред-
бе гласе:
Члан 1.
У Закону о стварним правима (“Службени гласник Републике
Српске”, број 124/08) у члану 357. ријечи: “1. јула 2009. године”
замјењују се ријечима: “1. јануара 2010. године”.
21. У Закону о основним својинско-правним односима (“Слу-
жбени лист СФРЈ”, бр. 6/80 и 36/90 и “Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 38/03) релевантне одредбе гласе:
Члан 7.
Стицање, заштита и престанак права својине, права служно-
сти, права стварног терета и права залоге уређују се законом.
Члан 20.
Право својине стиче се по самом закону, на основу правног
посла и наслијеђивањем.
Право својине стиче се и одлуком државног органа, на начин
и под условима одређеним законом.
22. У Закону о удруженом раду (“Службени лист СФРЈ”, број
53/76) релевантне одредбе гласе:
Члан 268. став 1.
Ако је непокретност постала друштвено средство без правног
основа, њено враћање може се захтевати у року од пет година
почев од дана сазнања, а најдоцније у року од десет година.
23. У Закону о утврђивању и преносу права располагања имо-
вином на јединице локалне самоуправе (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 70/06) релевантне одредбе гласе:
Члан 1.
Овим законом утврђује се имовина јединице локалне самоу-
праве, пренос имовине у државној својини на јединице локалне
самоуправе, упис имовине у јавне регистре о евиденцији на
некретнинама, преузимање и предаја у посјед јединици локалне
самоуправе, а ради извршавања основних функција јединице
локалне самоуправе.
Члан 2.
Имовина јединица локалне самоуправе у смислу овог закона
је:
- имовина која се састоји из покретних и непокретних ствари
на којима право располагања, управљања или коришћења има
јединица локалне самоуправе, њени правни предници или њени
органи, као и имовина коју је до дана ступања на снагу овог зако-
на по основу закона или другог прописа, правног посла, насљеђи-
вањем, одлуком државног органа стекла јединица локалне самоу-
праве;
- сва покретна и непокретна имовина потребна за извршавање
обавезних функција јединица локалне самоуправе, а њу између
осталог чине објекти комуналне инфраструктуре, пословни и дру-
ги објекти јавних комуналних предузећа чији је оснивач јединица
локалне самоуправе, односно објекти који су финансирани из
буџета јединице локалне самоуправе или путем самодоприноса
грађана, те друга имовина коју је јединица локалне самоуправе
стекла као правни сљедбеник установа и институција које су пре-
стале да постоје.
Члан 5.
Непокретности из члана 2. алинеје 1. и 2. овог закона на који-
ма се преноси право располагања на јединице локалне самоупра-
ве су:
а) зграде и земљиште на којима јединица локалне самоуправе
стиче право својине по основу:
- градње из властитих средстава,
- градње из самодоприноса грађана из јединице локалне само-
управе,
40 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
- правног посла,
- одлуке судова или другог државног органа;
[…]
24. У Закону о парничном поступку (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 58/03, 85/03, 74/05 и 63/07) релевантне
одредбе гласе:
Члан 8.
Које чињенице ће узети као доказане одлучује суд на основу
слободне оцјене доказа. Суд ће савјесно и брижљиво оцијенити
сваки доказ засебно и све доказе заједно.
Члан 123.
Свака странка дужна је да докаже чињенице на којима засни-
ва свој захтјев. Суд ће слободном оцјеном доказа утврдити чиње-
нице на основу којих ће донијети одлуку
VI - Допустивост
25. У складу са чланом VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због
пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.
26. У складу са чланом 16. став 1. Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјело-
творни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио
одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је кори-
стио.
27. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом су
пресуде Вишег суда број 62 0 Пс 004796 11 Пж од 13. септембра
2011. године и Окружног суда број 62 0 Пс 004796 09 Пс од 28.
фебруара 2011. године, против којих нема других дјелотворних
правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду
Вишег суда апелант је примио 30. септембра 2011. године, а апе-
лација је поднесена 28. октобра 2011. године, тј. у року од 60 дана,
како је прописано чланом 16. став 1. Правила Уставног суда.
Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16. ст. 2. и 4. Пра-
вила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована,
нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није
допустива.
28. Имајући у виду одредбе члана VI/3.б) Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 16. ст. 1, 2. и 4. Правила Уставног суда, Уставни
суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу
допустивости.
VII - Меритум
29. Апелант оспорава наведене пресуде Вишег и Окружног
суда тврдећи да су му тим пресудама повријеђена права из члана
II/3.е) и к) Устава Босне и Херцеговине, односно члана 6. став 1.
Европске конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Европску кон-
венцију.
Право на правично суђење
30. Члан II/3. Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2. овог члана, а она обухватају:
е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним
стварима и друга права у вези с кривичним поступком.
31. Члан 6. став 1. Европске конвенције у релевантном дијелу
гласи:
1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или
основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има
право на правичну и јавну расправу у разумном року пред незави-
сним и непристрасним, законом установљеним судом.
32. Апелант сматра да су редовни судови при доношењу сво-
јих одлука произвољно примијенили материјално право, те да је
оцјена доказа редовних судова била произвољна и нелогична.
33. У вези с тим, Уставни суд указује на то да, према пракси
Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да преи-
спитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и
примјене права (види Европски суд, Pronina против Русије, одлу-
ка о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број
65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише
редовне судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално,
задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су
извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљев-
ства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02).
Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, поврије-
ђена или занемарена уставна права (право на правично суђење,
право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.),
12 15.02.2013.
те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дис-
криминациона. Уставни суд подсјећа и на праксу Европског суда
из које произилази да су домаћи судови дужни образложити своје
пресуде при чему не морају дати детаљне одговоре на сваки навод,
али ако је поднесак суштински важан за исход предмета, суд се у
томе случају у својој пресуди мора њиме посебно позабавити.
Дакле, судска одлука мора имати разлоге на којима је заснована и
мора имати образложење. У супротном, постоји кршење члана 6.
став 1. Европске конвенције (види Европски суд, Van der Hurk про-
тив Холандије, пресуда од 19. априла 1994. године, став 61).
34. Погрешна примјена материјалног права, према апеланто-
вом мишљењу, између осталог, огледа се у чињеници да је Окру-
жни суд погрешно примијенио Закон о стварним правима, а не
Закон о основним својинско-правним односима, с обзиром на то
да се Закон о стварним правима почео примјењивати након подно-
шења тужбе у конкретном предмету. С тим у вези, Уставни суд
запажа да је Окружни суд усвојио тужиочев тужбени захтјев при-
мјеном члана 53. став 3. и члана 127. став 1. Закона о стварним
правима. Уставни суд, даље, запажа да се апелант, према образло-
жењу пресуде Вишег суда, у жалби против пресуде Окружног суда
није жалио на погрешну примјену Закона о стварним правима, већ
је те наводе први пут истакнуо у апелацији Уставном суду. Виши
суд је одбио апелантову жалбу и потврдио првостепену одлуку
сматрајући да су материјалноправне одредбе у стицању својине на
предметној непокретности садржане у одредбама Закона о основ-
ним својинско-правним односима и Закону о утврђивању и прено-
су права располагања имовине на јединицу локалне самоуправе.
Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је Виши суд у
жалбеном поступку отклонио евентуалне пропусте нижестепеног
суда везане за примјену материјалног права, што у крајњем сми-
слу и јесте основна сврха вишестепеног поступка. При томе,
Уставни суд запажа да је Виши суд дао исцрпне разлоге зашто је и
примјеном релевантних одредби Закона о основним својинско-
правним односима тужиочев тужбени захтјев требало усвојити, те
дао разлоге зашто апелантови жалбени наводи не могу довести до
другачијег рјешења конкретне правне ствари. Дакле, како је конач-
на одлука у овом предмету управо пресуда Вишег суда, који је
предметни спор, између осталог, ријешио примјеном Закона о
основним својинско-правним односима, те како и сам апелант твр-
ди да је у конкретном случају спор требало ријешити примјеном
тог закона, Уставни суд ове апелациони наводе сматра у цијелости
неоснованим.
35. У погледу апелантових навода да су редовни судови треба-
ли примијенити одредбе члана 82. Закона о премјеру и катастру
некретнина и члан 268. став 1. Закона о удруженом раду, Уставни
суд сматра да образложење и разлози због којих је Виши суд утвр-
дио да се у конкретном случају не могу примијенити одређене
законске одредбе не остављају утисак произвољности и не доводе
у питање правичност поступка у смислу права на правично суђе-
ње.
36. У погледу апелантових навода везаних за оцјену доказа,
Уставни суд наглашава да је ван његове надлежности да процјењу-
је квалитет закључака редовних судова у погледу оцјене доказа
уколико се ова оцјена не доима очито произвољном (види Устав-
ни суд, Одлука број АП 661/04 од 22. априла 2005. године, обја-
вљена у “Службеном гласнику БиХ”, број 44/05). Уставни суд ука-
зује на то да је редовни суд дужан савјесно оцијенити све доказе
појединачно и у вези са осталим доказима, па онда на основу
такве брижљиве оцјене извести закључак да ли је нека чињеница
доказана (члан 8. Закона о парничном поступку). При томе, према
члану 123. Закона о парничном поступку, свака странка је дужна
доказати чињенице на којима заснива свој захтјев а суд ће слобод-
ном оцјеном доказа утврдити чињенице на основу којих ће дони-
јети одлуку. Ова слободна оцјена доказа захтијева образложење,
како сваког доказа појединачно, тако и свих доказа заједно, те
довођење свих спроведених доказа у узајамну логичну везу.
37. Дакле, из образложења оспорених пресуда слиједи да је
предметни ватрогасни дом саграђен у већинском дијелу тужиоче-
вим средствима на земљишту на ком је он имао право располага-
ња и коришћења, те да је самом изградњом, на оригинаран начин,
тужилац стекао право својине на предметном објекту и без уписа
у јавне књиге. Чињеница да је апелант користио предметну непо-
кретност дуги низ година, био уписан као посједник у земљишним
књигама те добио дозволе за градњу/доградњу, нису довеле до
престанка тужиочеве својине над предметном непокретности, с
обзиром на то да апелант није добио акт којим би се на њега пре-
нијело право својине на објекту и земљишту. Такође, апелант ни
путем одржаја није могао стећи право својине на предметној непо-
кретности, с обзиром на то да је земљиште имало статус градског
грађевинског земљишта којим је тужилац управљао и располагао.
38. Анализирајући спроведени поступак, односно образложе-
ња редовних судова, у смислу претходно наведених стандарда и
принципа, Уставни суд не може наћи ништа што указује на повре-
ду апелантових уставних права. Наиме, образложења указују да су
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
у поступку утврђиване чињенице на околности ко је иницирао и
финансирао изградњу предметног објекта, ко је власник предмет-
ног земљишта те апелантов оснивач. Уставни суд налази да су за
сва наведена утврђења редовни судови дали потпуно аргументова-
на и логична образложења, односно дали одговор на суштинско
питање зашто апелант није стекао право својине на предметној
непокретности, него је тужилац њен искључиви власник, тако да
ове наводе оцјењује неоснованим.
39. У односу на апелантове наводе да тужилац није доказао
свој тужбени захтјев, да није наведено на којим доказима се засни-
вају утврђене чињенице, те да судови нису дали никакав значај
спроведеним доказима вјештачења, Уставни суд и ове наводе оцје-
њује неоснованим. Суд је одлучне чињенице утврдио не само на
основу доказа које је предложио тужилац, већ и на основу других
доказа, између осталог, доказа које је предложио апелант и налаза
и мишљења вјештака. Даље, анализа изведених доказа није изо-
стала, односно првостепени суд је, а што је потврдио и другосте-
пени суд, у потпуности описао процес појединачне оцјене доказа,
њиховог довођења у међусобну везу и извођење закључка да је
тужилац искључиви власник предметне непокретности.
40. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да образложе-
ња оспорених пресуда, у смислу утврђивања чињеничног стања,
оцјене доказа и примјене материјалног и процесног права, у ције-
лости задовољавају критеријуме и стандарде права на правично
суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције, те да су с тим у
вези апелантови наводи о кршењу права из члана 6. став 1. Европ-
ске конвенције неосновани.
41. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да нема
повреде права на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и
Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенције.
Остали наводи
42. Апелант се, такође, жали да му је оспореним одлукама
повријеђено и право на имовину из члана II/3.к) Устава Босне и
Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Апелант посебно не образлаже кршење овог права, већ своје наво-
де заснива на произвољној примјени материјалног права и произ-
вољној оцјени доказа. Међутим, будући да су ови апелантови
наводи већ размотрени у оквиру права на правично суђење, Устав-
ни суд сматра да су и наводи о кршењу права на имовину из чла-
на II/3.к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1
уз Европску конвенцију, такође, неосновани.
VIII - Закључак
43. Уставни суд закључује да не постоји повреда права на пра-
вично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана
6. став 1. Европске конвенције и права на имовину из члана II/3.к)
Устава Босне и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европ-
ску конвенцију када су редовни судови своје одлуке засновали на
чињеницама које су утврдили спровођењем доказа у односу на
које странама у поступку није била ускраћена могућност да се
изјашњавају и да их оспоравају, те када је на тако утврђено чиње-
нично стање примијењено релевантно материјално право на начин
који не оставља утисак произвољности.
44. На основу члана 61. ст. 1. и 3. Правила Уставног суда,
Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
45. Према члану VI/5. Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједница
Уставног суда БиХ,
Валерија Галић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у
предмету број АП 2731/09, рјешавајући апелацију Душана Слав-
нића, на основу члана VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине, члана
59. став 2. алинеја 2. и члана 61. ст. 1. и 3. Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”,
бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:
- Валерија Галић, предсједница,
- Миодраг Симовић, потпредсједник,
- Сеада Палаврић, потпредсједница,
- Мирсад Ћеман, судија и
- Златко М. Кнежевић, судија,
на сједници одржаној 13. новембра 2012. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Одбија се као неоснована апелација Душана Славнића подне-
сена против Пресуде Врховног суда Републике Српске број 118-0-
Рев-07-000 620 од 9. јула 2009. године.
12 41
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцегови-
не”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласни-
ку Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Душан Славнић (у даљем тексту: апелант) из Бање Луке,
кога заступа Весна Рујевић, адвокат из Бање Луке, поднио је 26.
августа 2009. године апелацију Уставном суду Босне и Херцегови-
не (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног суда
Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд) број 118-0-Рев-
07-000 620 од 9. јула 2009. године.
II - Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 22. став 1. Правила Уставног суда, од
Врховног суда, Окружног суда у Бањој Луци (у даљем тексту:
Окружни суд), Основног суда у Бањој Луци (у даљем тексту:
Основни суд) и “Инцел-Холдинга” а.д. Бања Лука затражено је 29.
јануара 2010. године да доставе одговоре на апелацију.
3. Врховни суд и “Инцел-Холдинг” а.д. Бања Лука су 10.
фебруара 2010. године доставили своје одговоре на апелацију
Уставном суду, док је Окружни суд то учинио 17. фебруара 2010.
године, а Основни суд 15. марта 2010. године.
4. На основу члана 26. став 2. Правила Уставног суда, одговор
на апелацију достављен је апеланту 24. марта 2010. године.
III - Чињенично стање
5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода
и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на
сљедећи начин:
6. Пресудом Основног суда број РС 23/94 од 10. фебруара
2004. године одбијен је у цијелости као неоснован апелантов
тужбени захтјев од 22. новембра 1993. године којим је тражио да
суд обавеже “Инцел-Холдинг” а.д. Бања Лука (у даљем тексту:
тужени) да му на име накнаде нематеријалне штете, због погорша-
ња здравственог стања – професионалног обољења, по основу
душевних болова (умањења животне активности, претрпљеног
бола и претрпљеног страха) исплати укупан износ од 18.000,00
КМ, као и да му тужени накнади трошкове парничног поступка. У
образложењу пресуде суд је навео да је, полазећи од садржаине
Одлуке Основног суда удруженог рада Бања Лука број РС-III-5/89
од 26. марта 1992. године (којом је апеланту досуђена накнада
штете) и оцјењујући налаз вјештака, неуропсихијатра др Слобода-
на Станковића од 4. априла 1994. године, закључио да апелант
није доказао да је, након окончања поступка чији је резултат наве-
дена одлука, дошло до погоршања његовог здравственог стања.
Такође, суд је истакао да питање да ли је дошло до погоршања апе-
лантовог здравственог стања није “ствар судског вјештака”, већ да
се ради о правном питању које спада у задатак суда. С обзиром на
наведено, одлучено је као у диспозитиву пресуде.
7. Пресудом Окружног суда број Ж-168/04 од 7. марта 2007.
године уважена је апелантова жалба и побијана првостепена пре-
суда Основног суда од 10. фебруара 2004. године преиначена тако
што је у цијелости усвојен апелантов тужбени захтјев, те тужени
обавезан да апеланту исплати на име умањења животне активно-
сти износ од 10.000,00 КМ, на име претрпљеног бола износ од
5.000,00 КМ и на име претрпљеног страха износ од 3.000,00 КМ,
односно укупно износ од 18.000,00 КМ са законском затезном
каматом. Пресудом је, такође, тужени обавезан да апеланту накна-
ди трошкове парничног поступка у износу од 3.280,00 КМ.
8. У образложењу пресуде Окружни суд је навео да је предмет
спора у овој парници апелантов захтјев за накнаду нематеријалне
штете због погоршања његовог здравственог стања (нова штета)
које је наступило као посљедица повреде на раду-професионалног
обољења након што му је правоснажном Одлуком Основног суда
удруженог рада Бања Лука број РС-III-5/89 од 26. марта 1992.
године, поводом исте повреде на раду, досуђена накнада штете. С
тим у вези, Окружни суд је истакао да првостепени суд погрешно
утврђује чињенично стање када изводи закључак да апелант у
овом поступку није доказао да је дошло до погоршања његовог
здравственог стања, при чему првостепени суд не прихвата налаз
и мишљење вјештака, неуропсихијатра др Слободана Станковића
од 4. априла 1994. године, односно тај налаз и мишљење погрешно
оцјењује. У вези са овим утемељењем, другостепени суд је иста-
као да је првостепени суд занемарио чињеницу да је у овом пред-
мету вршена и реконструкција списа, те да се у прилогу списа број
РС-23/94 налази цјелокупна медицинска документација на коју се
вјештак позива у свом налазу, као и то да је вјештак приликом
саслушања на расправи пред првостепеним судом потврдио да је
прије давања налаза и мишљења прегледао апеланта и извршио
увид у цјелокупну медицинску документацију. Вјештак, неуроп-
сихијатар др Слободан Станковић у свом налазу и мишљењу утвр-
дио је да је код апеланта дошло до битног погоршања болести,
42 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
односно посљедица професионалног обољења проузрокованог
хроничним тровањем угљендисулфидом, па је закључио да је код
апеланта повећан степен умањења животне способности и да тај
степен износи 80%, да је у периоду након доношења раније одлу-
ке Основног суда удруженог рада, па до израде овог налаза и
мишљења апелант трпио страх средњег до јаког интензитета и да
је био у стању анксиозности и фобичних доживљавања скоро
стално, те да је трпио болове благог до средње јаког интензитета
у попречно-пругастој мускулатури, више изражене у ногама него
у рукама, болове у виду грчева, као и болове у предјелу срца, и то
због слабости срца. При датом налазу и мишљењу вјештак је у
потпуности остао и приликом саслушања код другостепеног суда,
посебно наглашавајући да није располагао било каквим подацима
који би говорили о неким другим могућим узроцима погоршања
апелантовог здравственог стања. Датом налазу и мишљењу вје-
штака Окружни суд је у цијелости поклонио вјеру, сматрајући да
су дати стручно, објективно и у складу са правилима науке и вје-
штине, посебно имајући у виду особине токсичне материје угљен-
дисулфида и њено тзв. тропно дјеловање, то јест да њена токсич-
ност штетно дјелује на организам и након престанка излагања
њеном дејству. Слиједећи наведено, Окружни суд је закључио да
је основан апелантов тужбени захтјев, те да је основ одговорности
туженог за штету утврђен наведеном правоснажном одлуком Суда
удруженог рада Бања Лука, а како нова штета произилази из истог
узрока, то основ одговорности туженог утврђен том одлуком и
даље постоји.
9. Одлучујући о висини штете коју ће досудити апеланту, друго-
степени суд је навео да је имао у виду одредбу члана 200. ст. 1. и 2.
Закона о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”, бр.
29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и “Службени гласник РС”, бр. 17/93 и 3/96,
у даљем тексту: ЗОО), те је при одређивању накнаде штете за претр-
пљене душевне болове због умањења апелантове животне активно-
сти имао у виду степен умањења од 80%, при томе имајући у виду
да је ранијом одлуком апеланту досуђена накнада за умањење
животне способности од 30%, као и у чему се манифестују посље-
дице погоршања апелантовог здравственог стања које је довело до
овог умањења, па је установио да апеланту по овом основу може да
се досуди накнада штете у висини од 10.000,00 КМ. При одређива-
њу накнаде на име претрпљеног бола суд је имао у виду интензитет
и дужину трајања болова, да је апелант након доношења раније
одлуке трпио болове благог до средње јаког интензитета у попречно-
пругастој мускулатури, више изражене у ногама него у рукама, боло-
ве у виду грчева, као и болове у предјелу срца, те је установио да по
овом основу апеланту може да се досуди накнада штете у висини од
5.000,00 КМ. Коначно, при одређивању накнаде на име претрпљеног
страха Окружни суд је имао у виду да је апелант трпио страх сред-
њег до јаког интензитета и да је био у стању анксиозности и фобич-
них доживљавања скоро стално, те да му по овом основу може да се
одреди накнада у износу од 3.000,00 КМ. На овај начин у потпуно-
сти је удовољено апелантовом тужбеном захтјеву с тим да треба
нагласити да досуђени укупан износ накнаде штете од 18.000,00 КМ
представља правичну новчану накнаду којом се не погодује тежња-
ма које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Због
свих изнијетих разлога, одлучено је као у диспозитиву другостепене
пресуде на основу члана 229. став 1. тачка 3. Закона о парничном
поступку (“Службени гласник РС”, бр. 58/03, 85/03, 74/05 и 63/07, у
даљем тексту: ЗПП). Одлуку о трошковима суд је донио на основу
одредбе члана 397. став 2. и члана 386. став 1. ЗПП.
10. Пресудом Врховног суда број 118-0-Рев-07-000 620 од 9.
јула 2009. године ревизија туженог је дјелимично уважена и поби-
јана другостепена пресуда Окружног суда од 7. марта 2009. годи-
не преиначена тако што се тужени обавезује да апеланту на име
накнаде нематеријалне штете за душевне болове због умањења
животне активности исплати, умјесто досуђеног износа од
10.000,00 КМ, износ од 4.000,00 КМ и да му накнади трошкове
парничног поступка у износу од 728,20 КМ умјесто досуђеног
износа од 3.280,00 КМ, а апелантов тужбени захтјев за накнаду
нематеријалне штете по основу претрпљеног страха и физичких
болова одбијен је у цијелости као неоснован.
11. У образложењу ревизионе пресуде Врховни суд је истакао
да су страх и физички болови, које апелант трпи и који су описа-
ни у налазу и мишљењу вјештака неуропсихијатра, трајне посље-
дице апелантовог професионалног обољења у чему се, поред
осталог, састоји умањење животне активности од 80%, те, стога,
не могу бити посебан основ за накнаду нематеријалне штете из
члана 200. ЗОО. У том смислу је ревизиони суд закључио да апе-
ланту не припада право на накнаду нематеријалне штете по осно-
ву претрпљеног страха и физичких болова, већ да ове трајне
посљедице, у смислу наведене законске одредбе, треба узети у
обзир при утврђивању накнаде нематеријалне штете за душевне
болове због умањења апелантове животне активности до којег је
дошло због погоршања апелантовог здравственог стања узрокова-
ног професионалним обољењем. Даље је Врховни суд навео да је
другостепени суд, одлучујући о висини накнаде за овај вид нема-
теријалне штете, узео само у обзир да је ранијом правоснажном
12 15.02.2013.
одлуком суда апеланту досуђена накнада за умањење животне
активности за 30%. Међутим, према мишљењу Врховног суда,
ревидент-тужени основано указује да је другостепени суд изгубио
из вида да је, према садржини одлуке Основног суда удруженог
рада од 26. марта 1992. године, код апеланта утврђено умањење
животне активности у већем проценту с тим да је угљендисулфид
на то утицао 30%, те занемарио чињеницу да је рјешењем ЈФ Пен-
зијског и инвалидског осигурања РС од 23. јануара 1998. године
апеланту признато право на инвалидску пензију почев од 5.
новембра 1997. године. Према садржини овог рјешења, код апе-
ланта је дошло до губитка радне способности, и то због утицаја
болести 50%, а утицаја професионалног обољења 50%. Правилна
примјена материјалног права захтијевала је да ове околности дру-
гостепени суд узме у обзир при утврђивању висине накнаде нема-
теријалне штете апеланту за душевне болове због умањења
животне активности, јер се ради о накнади због оштећења органи-
зма, а по ком основу је, према мишљењу Врховног суда, уз утицај
и других болести, апелант остварио право на инвалидску пензију
према прописима о инвалидском осигурању. Имајући у виду наве-
дене околности, Врховни суд сматра да је накнада од 4.000 КМ
адекватна повећању процента умањења апелантове животне
активности које је узроковано посљедицама професионалног обо-
љења за коју штету је одговоран тужени. Одлука о трошковима
поступка донесена је на основу одредбе члана 386. став 2. ЗПП с
обзиром на то да је апелант успио у спору са 22,22%, па му при-
пада право на накнаду трошкова парничног поступка сразмјерно
успјеху у парници. Због наведених разлога, примјеном одредбе
члана 250. став 2. ЗПП одлучено је као у диспозитиву ревизионе
пресуде.
IV - Апелација
а) Наводи из захтјева
12. Апелант сматра да му је оспореном Пресудом Врховног
суда број 118-0-Рев-07-000 620 од 9. јула 2009. године повријеђе-
но право на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Хер-
цеговине и члана 6. Европске конвенције и право на имовину из
члана II/3.к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1. Протокола
број 1 уз Европску конвенцију због начина на који је Врховни суд
примијенио материјално право. Наиме, апелант је истакао да је
погрешан закључак Врховног суда из оспорене пресуде да страх и
физички болови, које апелант трпи и који су описани у налазу и
мишљењу вјештака неуропсихијатра, трајне посљедице професи-
оналног обољења апеланта у чему се, поред осталог, састоји ума-
њење животне активности од 80%, те стога не могу бити посебан
основ за накнаду нематеријалне штете из члана 200. ЗОО. Даље је
апелант навео да је Врховни суд занемарио чињеницу да је профе-
сионално обољење промјенљива константа, те да се, управо при-
хватајући налаз и мишљење вјештака, неуропсихијатра др Слобо-
дана Станковића од 4. априла 1994. године, Врховни суд изјаснио
о јачини и дужини бола и страха након доношења раније одлуке,
али да је погрешно примијенио одредбу члана 200. ЗОО. Поред
навода који се тичу погрешне примјене материјалног права, апе-
лант је навео и да му је повријеђено право на доношење одлуке у
разумном року, посебно истичући чињеницу да је тужба поднесе-
на 27. новембра 1993. године, а да је предмет реконструисан након
скоро десет година на апелантов предлог, те да он својим понаша-
њем није допринио дужини трајања предметног парничног
поступка. Стога је апелант, у смислу одредбе члана 76. став 2.
Правила Уставног суда, тражио од Уставног суда да му, на име
накнаде нематеријалне штете, досуди износ од по 300 КМ за сва-
ку годину неоправдано дугог трајања предметног поступка. Има-
јући у виду наведено, апелант је, на крају, предложио Уставном
суду да укине оспорену пресуду Врховног суда и предмет врати
том суду на поновно рјешавање по хитном поступку.
b) Одговор на апелацију
13. Врховни суд је у свом одговору на апелацију истакао да је
у оспореној Одлуци број 118-0-Рев-07-000 620 од 9. јула 2009.
године примијенио релевантне одредбе ЗОО на начин који није у
супротности са Уставом Босне и Херцеговине и Европском кон-
венцијом, те да, стога, оспореном одлуком није повријеђено апе-
лантово право на правично суђење и право на имовину.
14. Окружни суд је у свом одговору на апелацију навео да је
одлука која се оспорава предметном апелацијом заснована на пра-
вилној примјени материјалног права и на правилно и потпуно
утврђеном чињеничном стању, без почињених повреда парничног
поступка. Слиједећи наведено, Окружни суд је предложио Устав-
ном суду да предметну апелацију одбије као неосновану.
15. У одговору Основног суда на апелацију је наведено да су
апелантови наводи о кршењу права истакнути у апелацији неосно-
вани, јер је побијана пресуда донесена у складу са материјалним
прописима, те да, слиједећи то, нису повријеђена апелантова пра-
ва. У том смислу Основни суд је предложио Уставном суду да
предметну апелацију одбије као неосновану.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
16. Тужени је у свом одговору истакао да је апелација у ције-
лости неоснована.
V - Релевантни прописи
17. Закон о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”,
бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и “Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 17/93 и 3/96) у релеватном дијелу гласи:
Члан 200.
(1) За претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне
болове због умањења животне активности, наружености, повреде
угледа, части, слободе права или права личности, смрти блиског
лица, као и за страх суд ће, ако нађе да околности случаја, а наро-
чито јачина болова и страха и њихово трајање то оправдавају,
досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде мате-
ријалне штете као и њеном одсуству.
(2) Приликом одлучивања о захтјеву за накнаду нематеријал-
не штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о зна-
чају повријеђеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о
томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном
природом и друштвеном сврхом.
18. Закон о парничном поступку (“Службени лист СФРЈ”, бр.
4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91,
“Службени гласник РС”, бр. 17/93, 14/94 и 32/94, те “Службени
гласник РС”, бр. 58/03, 85/03, 74/05 и 63/07) у релевантном дијелу
гласи:
Члан 10.
Суд је дужан настојати да се поступак проведе без одуговла-
чења и са што мање трошкова, те онемогућити сваку злоупотребу
права која странкама припадају у поступку.
VI - Допустивост
19. У складу са чланом VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
20. У складу са чланом 16. став 1. Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјело-
творни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио
одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је кори-
стио.
21. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је
Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-07-000 620 од 9. јула 2009.
године против које нема других дјелотворних правних лијекова
могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио
27. јула 2009. године, а апелација је поднесена 26. августа 2009.
године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16. став 1.
Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из
члана 16. ст. 2. и 4. Правила Уставног суда, јер није очигледно (pri-
ma facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог
због којег апелација није допустива.
22. Имајући у виду одредбе члана VI/3.б) Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 16. ст. 1, 2. и 4. Правила Уставног суда, Уставни
суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу
допустивости.
VII - Меритум
23. Апелант побија наведену Пресуду Врховног суда број 118-
0-Рев-07-000 620 од 9. јула 2009. године, тврдећи да је том одлу-
ком повријеђено његово право на правично суђење из члана II/3.е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6. Европске конвенције и
право на имовину из члана II/3.к) Устава Босне и Херцеговине и
члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Право на правично суђење
24. Апелант сматра да му је повријеђено право на правично
суђење због начина на који је Врховни суд примијенио материјал-
но право у оспореној одлуци, те због недоношења одлуке у разум-
ном року.
25. Члан II/3.е) Устава Босне и Херцеговине:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2. овог члана, а она обухватају:
е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним
стварима и друга права у вези са кривичним поступком.
26. Члан 6. став 1. Европске конвенције у релевантном дијелу
гласи:
1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или
основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има
право на правичну и јавну расправу у разумном року пред незави-
сним и непристрасним, законом установљеним судом. […]
12 43
Право на доношење одлуке у разумном року
27. Апелант сматра да је поступак поводом његове тужбе ради
накнаде нематеријалне штете трајао неразумно дуго, а због чега
му је ускраћено право на доношење одлуке у разумном року. Апе-
лант је посебно ставио акценат на чињеницу да је по његовој
тужби од 22. новембра 1993. године првостепени суд одлучио
након више од десет година, тј. 10. фебруара 2004. године.
а) Релевантни принципи
28. Према конзистентној пракси Европског суда за људска
права (у даљем тексту: Европски суд) и Уставног суда, разумност
дужине трајања поступка мора да се оцјењује у оквиру околности
појединог предмета. При томе мора да се води рачуна о критери-
јумима успостављеним праксом Европског суда, а нарочито о сло-
жености предмета, понашању страна у поступку и надлежног суда
или других јавних власти, те о значају који конкретна правна ствар
има за апеланта (види, Европски суд, Микулић против Хрватске,
апликација број 53176/99 од 7. фебруара 2002. године, Извјештај
број 2002-I, став 38).
b) Период који се узима у обзир
29. Апелант је покренуо предметни парнични поступак 22.
новембра 1993. године, који је окончан оспореном пресудом
Врховног суда 9. јула 2009. године.
30. У вези с тим, Уставни суд запажа да период који, ratione
temporis, улази у надлежност Уставног суда почиње 14. децембра
1995. године, као датум када је Устав Босне и Херцеговине ступио
на правну снагу. Међутим, у оцјењивању разумности дужине
поступка на који се апелант жали Уставни суд ће узети у обзир и
стадијум поступка достигнут до 14. децембра 1995. године (loc.
cit., пресуда Микулић, став 37). У вези са наведеним, Уставни суд
ће у конкретном случају размотрити дужину поступка од заснива-
ња надлежности Уставног суда па до доношења оспореног рјеше-
ња о ревизији, дакле, период од 13 година и скоро седам мјесеци.
Међутим, Уставни суд запажа да је, узимајући у обзир и стадијум
поступка достигнут до дана заснивања надлежности Уставног
суда, поступак трајао укупно 15 година и више од седам мјесеци.
c) Анализа разумности трајања поступка
31. Апелант је подношењем тужбе 1993. године покренуо пар-
нични поступак за накнаду нематеријалне штете због погоршања
здравственог стања – професионалног обољења. На основу свега
предоченог, Уставни суд сматра да би предметни поступак могао
да се оквалификује као релативно сложен у прилог чему говори и
чињеница да је, поред првобитног неуропсихијатријског вјештаче-
ња апеланта (које је извршио др Слободан Станковић 4. априла
1994. године), било потребно (рјешењем Основног суда од 25.
новембра 1994. године) спровести и доказ надвјештачења у меди-
цинској установи-Неурохирушкој клиници Бања Лука.
32. Уставни суд запажа да из предочене документације произ-
илази да је Основни суд, у складу са својим рјешењем од 25.
новембра 1994. године, цјелокупан спис предмета доставио 29.
новембра 1994. године Неурохирушкој клиници Бања Лука са
напоменом да се он има вратити суду по обављеном вјештачењу,
али да доказ надвјештачењем није никада спроведен. Даље, Устав-
ни суд констатује да је 31. јануара 2003. године апелант поднио
Основном суду захтјев за реконструкцију списа предмета број РС
23/94, истичући да је заинтересован да се предметни поступак
настави, те да је Основни суд 25. фебруара 2003. године затражио
од Неурологије “Паприковац” Бања Лука да врати суду спис пред-
мета. Поступајући по захтјеву суда, Одјељење за оцјену радне
способности у првом степену Бања Лука је 4. марта 2003. године
вратило спис предмета Основном суду са напоменом да се апелант
није никада пријавио за заказани преглед за “24. март 1994. годи-
не”. Међутим, не упуштајући се у испитивање истинитости наво-
да Одјељења за оцјену радне способности да ли се апелант прија-
вио за заказани преглед ради спровођења доказа надвјештачењем
и да ли апелант због тога може да се сматра одговорним (с обзи-
ром на темпоралну противрјечност датума када је одређено
надвјештачење и заказан наведени преглед, те саму ненадлежност
Уставног суда у погледу дешавања прије 14. децембра 1995. годи-
не и утврђења чињеничног стања), Уставни суд запажа да је
неспорна чињеница да је апелант захтјев за реконструкцију пред-
метног списа, односно наставак поступка, поднио након више од
осам година и два мјесеца, те, стога, Уставни суд закључује да овај
период може да се стави на терет апеланту, јер је пропустио да
благовремено иницира наставак поступка, што би у коначници
имало посљедицу да Основни суд раније предузме радње на
реконструисању списа и самим тим би раније била донесена одлу-
ка о меритуму тужбеног захтјева. Уставни суд, даље, запажа да је
у даљем току поступка (након апелантовог предлога-захтјева од
31. јануара 2003. године) Основни суд исказао ажурност у преду-
зимању процесних радњи (одржао четири рочишта) и у релативно
кратком року (једна година и десет дана) донио првостепену пре-
суду. Окружни суд је у примјереном року одлучио о апелантовој
жалби и донио другостепену пресуду (7. марта 2007. године) у
44 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
апелантову корист. На крају, Уставни суд сматра да се и дужина
трајања поступка пред Врховним судом (период од двије године –
од дана када је спис предмета достављен Врховном суду па до
доношења ревизионе пресуде) не може a priori сматрати неразум-
ном.
33. Оцјењујући све наведено, као и критеријуме који су већ
изнесени у овој одлуци, укључујући закључак о сложености пред-
мета, понашање апеланта и судова, односно укупну дужину
поступка од 15 година и више од седам мјесеци, од чега у надле-
жности Уставног суда 13 година и скоро седам мјесеци, Уставни
суд сматра да се дужина поступка у конкретном случају у одлучу-
јућој мјери може да стави на терет апелантовом понашању који је
исказао потпуну пасивност и незаинтересованост у периоду
дужем од осам година у предметном поступку. Уставни суд, стога,
закључује да захтјев “разумности” из члана 6. став 1. Европске
конвенције није нарушен, односно да не постоји кршење права на
доношење одлуке у разумном року као једног од елемената права
на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и
члана 6. став 1. Европске конвенције.
34. У односу на апелантов захтјев за накнаду нематеријалне
штете у износу од по 300 КМ за сваку годину због неоправдано
дугог трајања предметног поступка, Уставни суд подсјећа на то да
је, према члану 76. став 2. Правила Уставног суда, овлашћен да
изузетно одреди накнаду нематеријалне штете као компензацију
за утврђену повреду уставних права апеланата. С обзиром на то да
је у конкретном случају утврђено да је апелација неоснована, то
апеланту не припада право на накнаду нематеријалне штете.
Остали наводи о повреди права на правично суђење
35. Апелант, такође, сматра да је Врховни суд у оспореној пре-
суди од 9. јула 2009. године погрешно примијенио материјално
право. У вези с тим, апелант истиче да је погрешан закључак
Врховног суда да апеланту не припада право на накнаду нематери-
јалне штете по основу претрпљеног страха и физичких болова, већ
да ове трајне посљедице, у смислу наведене законске одредбе, тре-
ба узети у обзир при утврђивању накнаде нематеријалне штете за
душевне болове због апелантовог умањења животне активности
до којег је дошло због погоршања апелантовог здравственог стања
узрокованог професионалним обољењем.
36. У вези са овим дијелом навода, Уставни суд, прије свега,
подсјећа на то да, према пракси Европског суда за људска права и
Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују закључке
редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене матери-
јалног права (види, Европски суд, Pronina против Русије, одлука о
допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01).
Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редовне судо-
ве у процјени чињеница и доказа, већ је, уопштено, задатак редов-
них судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види,
Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од
10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног
суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемаре-
на уставна права (право на правично суђење, право на приступ
суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примје-
на закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона.
Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави
искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или пра-
ва из Европске конвенције у поступку пред редовним судовима.
Стога ће Уставни суд у конкретном случају испитати да ли је
поступак у цјелини био правичан на начин на који то захтијева
члан 6. став 1. Европске конвенције (види, Уставни суд, Одлука
број АП 20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у “Службеном
гласнику БиХ”, број 58/05).
37. У конкретном случају Уставни суд најприје запажа да је
предмет спора, који је резултирао оспореном пресудом Врховног
суда, био апелантов захтјев да суд обавеже туженог да му на име
накнаде нематеријалне штете због душевних болова (умањења
животне активности, претрпљеног бола и претрпљеног страха), а
поводом погоршања апелантовог здравственог стања – професио-
налног обољења, исплати укупан износ од 18.000,00 КМ. У вези с
тим, Уставни суд истиче да је Врховни суд преиначио другостепе-
ну пресуду (којом је у цијелости усвојен апелантов тужбени
захтјев) како у погледу самог основа тужбеног захтјева, неприхва-
тањем захтјева који се односе на име душевних болова због пре-
трпљеног физичког бола и страха, тако и у погледу висине досу-
ђеног износа на име душевних болова због умањења животне
активности на начин да је апеланту досудио износ од 4.000,00 КМ
умјесто износа од 10.000,00 КМ. Уставни суд, даље, примјећује да
је Врховни суд, образлажући своје становиште из оспорене пресу-
де, закључио да апелантови захтјеви који се односе на потражива-
ње накнаде нематеријалне штете на име душевних болова због
претрпљеног физичког бола и страха не представљају самостални
облик накнаде нематеријалне штете у смислу одредбе члана 200.
ЗОО, већ да се страхови и болови које апелант трпи и који су опи-
сани у налазу и мишљењу вјештака од 4. априла 1994. године
манифестују као трајне посљедице професионалног обољења и
12 15.02.2013.
садржајно представљају правно признату штету обухваћену
душевним боловима због умањења апелантове животне активно-
сти. На другој страни, Врховни суд је умањио досуђени износ на
име душевних болова због умањења животне активности, истичу-
ћи да је Окружни суд пропустио да узме у обзир садржину одлуке
Основног суда удруженог рада од 26. марта 1992. године, као и
чињеницу да је апелант управо по овом виду нематеријалне ште-
те остварио право на инвалидску пензију рјешењем ПИОРС од 23.
јануара 1998. године. Имајући у виду наведено, Уставни суд сма-
тра да је Врховни суд у оспореној одлуци дао довољно, јасно и
прецизно образложење својих закључака, које Уставни суд не сма-
тра произвољним, већ довољним и прихватљивим у смислу права
на образложену одлуку као елеменат права на правично суђење.
Осим тога, својим наводима апелант није ни на који други начин
довео у питање поштивање права на правично суђење, нити је
понудио било какве друге аргументе који би оправдали његову
тврдњу да је у конкретном случају на било који начин то право
прекршено, већ је незадовољан исходом конкретног поступка.
Оцјењујући наведено, Уставни суд закључује да су наводи из апе-
лације у односу на остале аспекте права на правично суђење из
члана II/3.е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европ-
ске конвенције неосновани.
Право на имовину
38. Апелант, даље, сматра да му је оспореном пресудом
Врховног суда повријеђено и право на имовину. Повреду овог пра-
ва апелант заснива на наводима о погрешној примјени материјал-
ног права, а који су идентични наводима о повреди права на пра-
вично суђење, а које је Уставни суд у овој одлуци већ размотрио и
у вези с којима је закључио да су неосновани. Оцјењујући наведе-
но, као и да у самој апелацији нису предочени докази који би упу-
ћивали на повреду наведених права, Уставни суд закључује да су
наводи о кршењу права на имовину из члана II/3.к) Устава Босне
и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенци-
ју, такође, неосновани.
VIII - Закључак
39. Уставни суд закључује да не постоји повреда права на пра-
вичан поступак у односу на доношење одлуке у разумном року
као сегмента права на правично суђење из члана II/3.е) Устава
Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенције када
се поступак ради накнаде штете, који је укупно трајао 13 година и
скоро седам мјесеци у надлежности Уставног суда, може, у најве-
ћој мјери, да стави на терет апелантовој пасивности и незаинтере-
сованости, а да при томе неактивност судова није била од одлучу-
јућег значаја.
40. Такође, Уставни суд закључује да не постоји кршење пра-
ва на правично суђење из члана II/3.е) Устава Босне и Херцегови-
не и члана 6. став 1. Европске конвенције и права на имовину из
члана II/3.к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1. Протокола
број 1 Европске конвенције када је Врховни суд дао јасне и обра-
зложене разлоге на основу којих је примијенио релевантне закон-
ске прописе, а из свега предоченог не може да се закључи да је
притом поступао произвољно.
41. На основу члана 61. ст. 1. и 3. Правила Уставног суда,
Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
42. Према члану VI/5. Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједница
Уставног суда БиХ,
Валерија Галић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у
предмету број АП 5283/10, рјешавајући апелацију Nuritu Yassin
Mohammed, на основу члана VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине,
члана 59. став 2. алинеја 2. и члана 61. ст. 1. и 3. Правила Устав-
ног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Хер-
цеговине”, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:
- Валерија Галић, предсједница,
- Миодраг Симовић, потпредсједник,
- Сеада Палаврић, потпредсједница,
- Мирсад Ћеман, судија и
- Златко М. Кнежевић, судија,
на сједници одржаној 30. октобра 2012. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Одбија се као неоснована апелација Nuritu Yassin Mohammed
поднесена против:
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
- пресудâ Суда Босне и Херцеговине бр. С1 У 002623 10 У од
2. марта 2011. године, С1 3 У 001488 10 У од 29. септембра 2010.
године, С1 3 У 005704 11 У од 22. априла 2011. године и С1 3 У
008680 12 У од 19. јануара 2012. године.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцегови-
не”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласни-
ку Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Nuritu Yassin Mohammed (у даљем тексту: апеланткиња),
држављанка Етиопије, коју заступа Удружење “Ваша права БиХ”
- Канцеларија у Мостару, поднијела је 26. новембра 2010. године
апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту:
Уставни суд) против Пресуде Суда Босне и Херцеговине (у даљем
тексту: Суд БиХ) број СИ 3 У 001488 10 У од 29. септембра 2010.
године и Рјешења Министарства безбједности Босне и Херцегови-
не - Сектор за азил (у даљем тексту: Министарство - Сектор за
азил) број УП-1-07/1-41-1-7-17/10 од 4. августа 2010. године.
Предметна апелација је регистрована под бројем АП 5283/10.
2. Апеланткиња, коју заступа Осман Мулахалиловић, адвокат
из Дистрикта Брчко БиХ, 25. априла 2011. године поднијела је апе-
лацију против Пресуде Суда БиХ број С1 3 У 002623 10 У од 2.
марта 2011. године, која је регистрована под бројем АП 1902/11.
3. Апеланткиња, коју је заступао исти пуномоћник, 4. маја
2011. године поднијела је апелацију против Пресуде Суда БиХ
број С1 У 005704 11 У од 22. априла 2011. године, која је регистро-
вана под бројем АП 2000/11.
4. Апеланткиња, коју је, такође, заступао исти пуномоћник, 3.
фебруара 2012. године поднијела је апелацију против Пресуде
Суда БиХ број С1 3 У 008680 12 У од 19. јануара 2012. године, која
је регистрована под бројем АП 537/12.
II - Поступак пред Уставним судом
5. С обзиром на то да су Уставном суду достављене четири
апелације из његове надлежности које се тичу истог чињеничног
и правног основа, Уставни суд је, у складу са чланом 31. став 1.
Правила Уставног суда, донио одлуку о спајању предмета у који-
ма ће се водити један поступак и донијети једна одлука под бро-
јем АП 5283/10. Спојене су апелације бр. АП 5283/10, АП 1902/11,
АП 2000/11 и АП 537/12.
6. На основу члана 22. став 1. Правила Уставног суда, од Суда
БиХ, Министарства - Сектора за азил и Службе за послове са
странцима (у даљем тексту: Служба) затражено је у периоду од 5.
маја 2011. године до 24. фебруара 2012. године да доставе одгово-
ре на апелацију.
7. Суд БиХ, Министарство-Сектор за азил и Служба достави-
ли су одговоре на апелације у периоду од 20. маја 2011. године до
5. марта 2012. године.
8. На основу члана 26. став 2. Правила Уставног суда, одгово-
ри на апелацију достављени су апеланткињи у периоду од 20. маја
2011. године до 14. марта 2012. године.
III - Чињенично стање
9. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињиних
навода и докумената предочених Уставном суду, изложене према
хронолошком реду доношења иницијалних рјешења у поступцима
окончаним оспореним пресудама Суда БиХ, могу да се сумирају
на сљедећи начин:
Поступак по апеланткињином захтјеву за међународну зашти-
ту (АП 1902/11)
10. Министарство - Сектор за азил је Рјешењем број УП-1-
07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године одбило у цијелости
апеланткињин захтјев за међународну заштиту и одредило рок од
15 дана од дана правоснажности рјешења за добровољно напу-
штање територије БиХ. У правној поуци је одређено да против
наведеног рјешења није дозвољена жалба, али да може да се
покрене управни спор. Оцијењено је да “нема никаквог ваљаног
разлога за страх од повратка у земљу поријекла, нити су у поступ-
ку утврђене препреке да се апеланткиња стави под заштиту земље
поријекла. Надлежни орган је утврдио да апеланткињи, у случају
повратка у земљу поријекла, не пријети опасност за живот или
слободу због разлога расе, вјере, националности, политичког
мишљења или припадности одређеној друштвеној групи”. Закљу-
чено је да апеланткиња не испуњава прописане услове за додјелу
избјегличког статуса у БиХ. Такође, утврђено је да апеланткињи
не пријети мучење или друго нехумано или понижавајуће посту-
пање или кажњавање, односно поступање супротно захтјевима и
гарантованим правима из Европске конвенције из 1950. године и
Конвенције о спречавању мучења, нехуманог или понижавајућег
третмана или кажњавања из 1984. године, што би био основ за
додјелу другог вида међународне заштите - супсидијарне заштите.
12 45
11. Суд БиХ, одлучујући о апеланткињиној тужби против
наведеног рјешења Министарства - Сектора за азил, Пресудом
број С1 3 У 002623 10 У од 2. марта 2011. године одбио је тужбу
као неосновану. У образложењу пресуде је, између осталог, наве-
дено да је оспореним рјешењем коначно одбијен апеланткињин
захтјев за међународну заштиту због тога што је у току поступка
утврђено да се ради о неоснованом захтјеву у складу са чланом
109. став 1, чл. 116. и 157. став 2. Закона о кретању и боравку стра-
наца и азилу (“Службени гласник БиХ”, број 36/08, у даљем тек-
сту: Закон), а да је Министарство испитало постојање услова за
додјелу супсидијарне заштите у складу са чланом 105. став 3.
наведеног закона. Суд БиХ је оцијенио правилним закључак
Министарства да нису испуњени услови прописани Законом да се
апеланткињи одобри међународна заштита због тога што је одред-
бом члана 105. наведеног закона прописано да је међународна
заштита статус који надлежни орган у БиХ признаје избјеглици
или странцу који испуњава услове за супсидијарну заштиту, а
избјеглица је, у складу са Конвенцијом о статусу избјеглица из
1951. године и Протокола из 1967. године, странац који се, због
основаног страха-од прогањања због своје расе, вјере, национал-
ности, припадности некој друштвеној групи или својих политич-
ких мишљења, налази ван земље свог држављанства, а који не
може или због страха неће да тражи заштиту земље чије држа-
вљанство има.
12. Даље је образложено “да је странац под супсидијарном
заштитом и странац који не испуњава услове из дефиниције избје-
глице, али у вези са којим постоје озбиљни разлози за вјеровање
да би се суочио са стварним ризиком од изложености смртној
казни, односно погубљењу, мучењу, нечовјечном или понижавају-
ћем поступању или кажњавању у земљи поријекла, а који не може
или због страха неће да тражи заштиту у земљи поријекла. Дакле,
према овој одредби, међународна заштита се одобрава странцу
који има статус избјеглице према дефиницији и појму избјеглице
који су прописани Конвенцијом и Протоколом о статусу избјегли-
ца и према којим се избјеглицом сматра свако лице које се, због
основаног страха од прогањања због расе, религије, национално-
сти, припадности одређеној друштвеној групи, нађе ван земље
свог држављанства”. Даље је истакнуто да се, према наведеној
Конвенцији и Протоколу, не сматра да је лице лишено заштите
земље свог држављанства ако се без икаквог ваљаног разлога,
заснованог на оправданом страху, не стави под заштиту земље
чије држављанство има, или странац који би се изложио стварном
ризику у земљи поријекла.
13. Суд БиХ је нагласио да из апеланткињиних навода које је
дала у поступку доношења рјешења и навода које је истакла у
тужби јасно произилази да је захтјев за међународну заштиту апе-
ланткиња поднијела због тога што је “писала чланке о поражава-
јућем стању људских права у земљи поријекла, истичући велики
степен корупције у администрацији, о тешком економском стању
у Етиопији, као и о тешком положају младих и повећању броја
бескућника”. Суд БиХ је оцијенио да се апеланткиња није нашла
ван земље чије држављанство има због оправданог страха од про-
гањања због своје расе, вјере, националности, припадности некој
друштвеној групи, дакле, из разлога усљед којих се, у смислу
цитираних прописа, странцу одобрава међународна заштита, те је
закључио да је Министарство правилно утврдило да не постоје
разлози да се призна међународна заштита апеланткињи због тога
што је апеланткиња писала наведене чланке. Наглашено је да суд-
ско вијеће није могло да прихвати апеланткињину тврдњу да њој
лично пријети опасност због политичког дјеловања у случају
повратка у земљу поријекла. Закључено је да апеланткиња није
пружила ни минимум доказа о свом чланству у партији, или о сво-
јој важној улози и проблемима произашлим из њеног чланства и
рада у политичкој партији, те да јој, у случају повратка у земљу
поријекла, пријети опасност по живот или слободу због расе, вје-
ре, националности, политичког мишљења или припадности одре-
ђеној друштвеној групи, или да јој у земљи поријекла пријети
мучење или друго нехумано или понижавајуће поступање или
кажњавање. Истакнуто је да наведени закључак суда произилази
из апеланткињиних исказа које је дала приликом интервјуа, та да
и судско вијеће сматра да је одлука туженог органа правилна и
основана на закону.
14. Суд БиХ је оцијенио неоснованим апеланткињин приговор
да тужени у поступку за међународну заштиту није испитао
постојање услова за додјељивање супсидијарне заштите у складу
са чланом 105. став 3. Закона, образлажући “ово због тога што се
странцу одобрава супсидијарна заштита ако не испуњава услове
за признање статуса избјеглице, али у вези са којим постоје
озбиљни разлози за вјеровање да би се суочио са стварним ризи-
ком да буде изложен смртној казни, односно погубљењу, мучењу
или нечовјечном или понижавајућем поступању или кажњавању у
земљи поријекла, или постоји објективна индивидуална пријетња
по живот, због неселективног насиља у ситуацијама међународног
или унутрашњег оружаног сукоба, а који не може или због страха
не жели да се стави под заштиту те земље”. Будући да се ради о
46 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
пружању међународне заштите, Суд БиХ је имао у виду члан 109.
Закона којим је прописано спровођење посебног испитног поступ-
ка, неопходног за утврђивање чињеница, разрјешавање спорних
питања, омогућавање странцу да изнесе доказе, те је оцијенио да
је у конкретном случају поступљено по наведеној одредби. У
односу на апеланткињино право да јој се достава врши посред-
ством пуномоћника, Суд БиХ је нагласио да је наведено право
основано у цијелости и да управни орган мора своја писмена
достављати пуномоћнику странке, а у конкретном случају “апе-
ланткиња, незадовољна оспореним актом, искористила је право на
покретање управног спора посредством свог пуномоћника и то
није утицало на незаконитост оспореног рјешења донесеног у
управном поступку”. Суд БиХ је оцијенио да је закључак туженог
органа правилан, будући да апеланткиња као тражитељка међуна-
родне заштите ничим није указала да постоји индивидуална при-
јетња по њен живот.
Поступак за продужење мјере ограничења кретања (АП
5283/10)
15. Рјешењем Министарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-
41-1-7-17/10 од 4. августа 2010. године продужена је мјера ограни-
чења кретања апеланткињи, држављанки Етиопије, за период од 7.
августа до 4. новембра 2010. године (период од 90 дана), забраном
кретања ван простора Установе за прихват странаца-Имиграцио-
ног центра у Источном Сарајеву, у Лукавици (у даљем тексту:
Имиграциони центар). Истим рјешењем је одређено да тужба не
одлаже извршење рјешења.
16. У образложењу рјешења наведено је да је апеланткиња,
чије је посљедње пребивалиште било у Dilli, након што је 12.
априла 2010. године изразила намјеру да поднесе захтјев за међу-
народну заштиту, 21. априла 2010. године поднијела захтјев за
међународну заштиту Министарству - Сектору за азил, те да је
истог дана обављена и регистрација апеланткиње као подноси-
тељке захтјева. У току поступка утврђено је да апеланткиња не
посједује идентификациона документа из земље поријекла. Наи-
ме, приликом подношења и регистрације захтјева за међународну
заштиту апеланткиња је изјавила да је њено име Сина Али Касим,
да је рођена 2. маја 1986. године у Асабу, Еритреја. Међутим, на
интервјуима који су одржани 25. маја и 16. јуна 2010. године и
обављени на арапском језику апеланткиња је изјавила да је њено
име Nuritu Yassin Mohammed, да је држављанка Етиопије, да је
рођена 26. априла 1981. године у Dilli, Етиопија. Провјером у цен-
тралној бази података о странцима надлежни орган је утврдио да
је “ Nuritu Yassin Mohammed, држављанки Етиопије, рођеној 15.
априла 1981. године, издата виза типа 'Ц' за улазак у Босну и Хер-
цеговину са важењем од 25. октобра 2009. године до 25. јануара
2010. године”. Провјером код Граничне полиције Босне и Херце-
говине утврђено је да је евидентиран улазак у Босну и Херцегови-
ну путем Међународног аеродрома Сарајево “лица Nuritu Yassin
Mohammed, рођене 15. априла 1981. године, која је приликом кон-
троле службеницима Граничне полиције предочила лични пасош
Етиопије (чији број је означен у образложењу рјешења) у којем се
налазила виза Босне и Херцеговине број А 0126304 са роком важе-
ња од 25. октобра 2009. године до 25. јануара 2010. године”.
17. Министарство - Сектор за азил, на основу наведених про-
вјера и апеланткињиних исказа, прихватило је да је апеланткиња
лице са подацима наведеним у диспозитиву оспореног рјешења.
Указано је да је Рјешењем Министарства - Сектора за азил број
УП-1-07/1-41-1-7-1/10 од 30. априла 2010. године апеланткињи
одређена мјера ограничења кретања, али под именом Сина Али,
која истиче 6. августа 2010. године. Даље је образложено да је
одредбом члана 114. став 3. Закона о кретању и боравку странаца
и азилу (“Службени гласник БиХ”, број 36/08, у даљем тексту:
Закон) предвиђено да се подносиоцу захтјева за међународну
заштиту у нарочито оправданим околностима мјера ограничења
може да продужи за још укупно 90 дана. Истим чланом у ставу 1.
тачка ц) предвиђено је да кретање може бити ограничено ако
постоје основи сумње да се ради о очитој обмани или злоупотре-
би поступка, како је то одређено чланом 110. став 3. тачка а) истог
закона, према којем се као очигледна обмана или злоупотреба
поступка одређује случај када подносилац захтјева без разумног
објашњења и намјерно даје лажне исказе у поступку по захтјеву, а
ти искази су битни за доношење одлуке о статусу. Закључено је да
је апеланткиња током поступка дала низ контрадикторних изјава
везаних за податке о свом идентитету, затим, исказ са регистраци-
је који је у потпуности контрадикторан исказу датом на интервјуу
до контрадикција и крајње нелогичних дијелова исказа са самог
интервјуа, што је појашњено у Рјешењу Министарства - Сектора
за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године
којим је одбијен апеланткињин захтјев за међународну заштиту, те
јој је одређен рок од 15 дана од дана правоснажности рјешења да
добровољно напусти територију Босне и Херцеговине.
18. Суд БиХ је Пресудом број СИ 3 У 001488 10 У од 29. сеп-
тембра 2010. године, одлучујући у управном спору о апелантки-
њиној тужби против Рјешења Министарства безбједности - Секто-
12 15.02.2013.
ра за азил број УП-1-07/1-41-1-7-17/10 од 4. августа 2010. године
којим је продужена мјера ограничења кретања, одбио тужбу као
неосновану.
19. Суд БиХ је у образложењу наведене пресуде, између оста-
лог, истакао да је тужени управни орган при доношењу коначног
управног акта, који је предмет побијања, правилно и потпуно
утврдио све чињенице које утичу на доношење одлуке, те на утвр-
ђено чињенично стање, уз поштивање правила поступка, правил-
но примијенио материјално право. Даље је наведено да је, према
подацима из списа, а што није оспорено ни наводима тужбе, туже-
ни у поступку доношења оспореног рјешења утврдио, а што је и
апеланткиња као тужитељка потврдила у својим изјавама, да се
користила лажним именом, те да је Министарство - Сектор за азил
одбило апеланткињин захтјев за међународну заштиту.
20. Суд БиХ је нагласио да су чланом 1. Закона прописани
услови и поступак уласка и боравка странаца у Босну и Херцего-
вину, разлози за одбијање уласка и боравка, разлози за отказ
боравка и за протјеривање странаца, поступак подношења захтје-
ва за међународну заштиту, као и друга питања у вези са азилом,
боравком и кретањем странаца у Босни и Херцеговини. Наведено
је да је одредбама Закона јасно регулисано у којим случајевима се
странцу одбија захтјев за међународну заштиту, те у којим случа-
јевима може да се ограничи кретање подносиоцу захтјева за међу-
народну заштиту. Указано је на члан 110. став 2. тачка ц) Закона
којим је прописано да ће Министарство одбити као неоснован
захтјев за међународну заштиту ако се захтјев заснива на очиглед-
ној обмани или злоупотреби поступка с циљем стицања међуна-
родне заштите у Босни и Херцеговини. Према члану 114. став 1.
тачка ц), уколико се покаже да је потребно, кретање подносиоца
захтјева за међународну заштиту може бити привремено ограни-
чено ако постоје основи сумње да се ради о очигледној обмани
или злоупотреби поступка, како је то одређено чланом 110. став 3.
Закона. Суд БиХ, имајући у виду наведене законске одредбе, као и
доказе из конкретног списа, закључио је да је неспорно утврђено
да је апеланткиња странац којем је одбијен захтјев за међународ-
ну заштиту, јер је она лице које се у току поступка користило
лажним подацима. Закључак туженог да се апеланткињи продужи
мјера ограничења кретања оцијењен је као правилан.
21. Суд БиХ је апеланткињин приговор да су јој наведеним
поступањем Министарства - Сектора за азил повријеђена права
гарантована Европском конвенцијом за заштиту људских права и
основних слобода (у даљем тексту: Европска конвенција), Универ-
залном декларацијом о људским правима, Међународним пактом
о грађанским и политичким правима, Конвенцијом о статусу
избјеглица из 1951. године оцијенио као неоснован. Образложено
је да наведена права нису повријеђена на апеланткињину штету
због тога што је питање кретања странаца јавни домен државе и
њених органа, те да продужење ограничења кретања странаца у
законом предвиђеној процедури не може да представља повреду
наведених права. Суд БиХ је закључио да права странаца на сло-
боду кретања могу бити дјелимично или потпуно ограничена у
складу са законом, у мјери која је неопходна у демократском дру-
штву у интересу државе или јавне безбједности, ради очувања јав-
ног поретка, спречавања криминала, заштите здравља или морала,
или заштите права и слобода других.
Продужење мјере надзора (АП 2000/11)
22. Министарство – Служба, рјешавајући по службеној
дужности у управној ствари продужења надзора, донијело је Рје-
шење о продужењу надзора број УП-1/18.6-07.3-29-1/11 од 14.
априла 2011. године којим се апеланткињи “без идентификацио-
них докумената продужава мјера трајања надзора за период од 24.
априла 2011. године до 23. маја 2011. године у Установи за прихват
странаца, Служба за послове са странцима-Имиграциони центар у
Источном Сарајеву док се не изврше потребне провјере у вези са
идентитетом и држављанством и прибаве путна документа за апе-
ланткињу”. Рјешење је донесено примјеном члана 99. став 2. тач-
ка ц) којим је прописано да странцу може да се одреди стављање
под надзор ако постоје основи сумње у истинитост навода стран-
ца о његовом идентитету, или ако иначе идентитет странца не
може да се утврди ни у року од шест часова од довођења у службе-
не просторије, те члана 102. став 2. Закона којим је прописано да
странац остаје под надзором до тренутка присилног удаљења из
земље, или толико дуго колико је потребно да се изврши сврха
надзора, односно док се разлози који су били основ за стављање
странца под надзор битно не измијене, али најдуже до рока одре-
ђеног рјешењем о стављању странца под надзор, односно рјеше-
њем о продужењу надзора. Даље, у ставу 4. истог члана одређено
је да се по протеку рока од 30 дана из члана 100. став 3. (рјешење
о стављању странца под надзор) странац може да задржи под над-
зором на основу рјешења о продужењу надзора које доноси Слу-
жба. Надзор може да се продужава сваки пут највише 30 дана уко-
лико постоје услови за одређивање стављања под надзор из члана
99. Закона тако да одређивање стављања под надзор не може да
траје дуже од 180 дана.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
23. У образложењу рјешења је наглашено да је Рјешењем
Министарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2.
августа 2010. године одбијен као неоснован апеланткињин захтјев
за међународну заштиту и истовремено јој је наложено да напусти
територију БиХ у року од 15 дана од дана правоснажности рјеше-
ња. Против наведеног рјешења именована је покренула управни
спор пред Судом БиХ у законом остављеном року, који је Пресу-
дом број С1 3 00262310 У од 2. марта 2011. године одбио апелант-
кињину тужбу. Даље је образложено да је у поступку који је прет-
ходио доношењу конкретног рјешења Министарство - Служба
испитало постојање битно измијењених околно сти, одно сно
разлоге због којих је апеланткињи (али под другим именом) одре-
ђена мјера надзора Рјешењем Министарства број УП-1/19.4. 4-
07.3-158/10 од 9. априла 2010. године. Утврђено је да се нису
измијениле околности, односно разлози који су били основ за
одређивање наведене мјере, тј. да апеланткиња не посједује иден-
тификациона документа и да и даље постоје основи сумње у исти-
нитост навода о њеном идентитету у складу са чланом 99. став 2.
тачка ц) и чланом 100. Закона. Наведено је да се Служба, као прво-
степени орган, својим актом од 29. марта 2011. године обратила
Министарству спољних послова да посредује у Амбасади Етиопи-
је ради утврђивања апеланткињиног идентитета и држављанства,
да је тражена сагласност за прихват и израду путног листа, али да
још није достављен одговор. Такође, првостепени орган се обра-
ћао и Дирекцији за координацију полицијских тијела у БиХ да
путем Интерпола утврди апеланткињин идентитет и држављан-
ство, те обезбиједи сагласност за прихват и израду путног листа,
али да, такође, још није достављен одговор.
24. Министарство безбједности, одлучујући о апеланткињи-
ној жалби против наведеног првостепеног рјешења Службе, сво-
јим Рјешењем број УП-2-06-07-2-55/11 од 18. априла 2011. године
одбило је као неосновану апеланткињину жалбу, а Рјешење Слу-
жбе број УП-118.6.-07-29-1/11 од 14. априла 2011. године је потвр-
ђено.
25. У образложењу рјешења је, између осталог, наведено да је
Министарство безбједности оцијенило да је првостепени орган
правилно и потпуно утврдио чињенично стање и правилно прими-
јенио материјални пропис, те донио одлуку засновану на закону.
Наведено је да из доказа у спису неспорно произилази да се апе-
ланткињин статус није измијенио, нити су се измијениле околно-
сти или разлози за измјену квалификације која је дата у Рјешењу
о стављању под надзор број УП-1/19.4.4-07.3-158/10 од 9. априла
2010. године. Констатовано је да је неспорно да апеланткиња не
посједује идентификациона документа и да постоје основи сумње
да су наводи о њеном идентитету истинити, те да је примјена чла-
на 99. став 2. тачка ц) и члана 102. Закона у конкретном предмету
основана.
26. Одлучујући о апеланткињиној тужби против наведеног
рјешења другостепеног органа у управној ствари продужења над-
зора над странцем, Суд БиХ је Пресудом број С1 3 У 005704 11 У
од 22. априла 2011. године одбио тужбу као неосновану.
27. У образложењу пресуде је, између осталог, наведено да је
предмет разматрања постојање битно измијењених околности,
односно разлога због којих је апеланткиња стављена под надзор а
који су прописани чланом 99. став 2. тачка ц) Закона. Наглашено
је да из података списа произилази да није дошло до битно изми-
јењених околности, те да и даље постоје разлози због којих је апе-
ланткиња стављена под надзор, тј. разлози из члана 99. став 2. тач-
ка ц) Закона. Наиме, Суд је истакао да из података списа произи-
лази да је основ за доношење рјешења чињеница да надлежни
орган и даље сумња у апеланткињин идентитет, јер је апелантки-
ња у поступку подношења захтјева за азил и регистрације навела
да се зове Сина Али Касим, а управни орган је провјером у цен-
тралној бази података утврдио да је лице које је ушло у БиХ на
основу визе типа “Ц” Nuritu Yassin Mohammed.
28. Суд је закључио да су основи сумње у истинитост апелант-
кињиних навода о њеном идентитету основ за даље доношење рје-
шења о продужењу надзора, односно да се нису измијениле окол-
ности на основу којих је апеланткиња стављена под надзор у Ими-
грациони центар, јер Амбасада Етиопије до доношења оспореног
рјешења није доставила тражену документацију у вези са утврђи-
вањем истинитости апеланткињиних навода о њеном идентитету,
те се због тих разлога првостепени орган ургенцијом од 11. апри-
ла 2011. године поново обратио наведеној амбасади путем Дирек-
ције за координацију полицијских тијела у БиХ. Суд БиХ је, у
складу са чланом 101. Закона, саслушао апеланткињу у року одре-
ђеном законом, која у својим наводима није довела у сумњу утвр-
ђено чињенично стање у управном поступку.
Продужење мјере надзора ради обезбјеђења спровођења рје-
шења о протјеривању (АП 537/12)
29. Рјешењем Министарства - Службе број УП-1-18.6.-07.3-
29-11/11 од 12. јануара 2012. године апеланткињи је продужен
надзор ради обезбјеђења спровођења рјешења о протјеривању и
12 47
обезбјеђења удаљења странца из земље, а мјера трајања надзора
одређена је за период од 20. јануара 2012. године до 18. фебруара
2012. године. Рјешење је донесено примјеном члана 99. став 1.
тач. а) и ц), став 2. тачка а) и члана 102. став 4. Закона.
30. У образложењу рјешења је, између осталог, наведено да је
Закључком Министарства број УП-1-07/1-41-1-39-5/11 од 19.
октобра 2011. године одбачен апеланткињин захтјев за међународ-
ну заштиту (азил) и истовремено одређен рок од седам дана од
достављања закључка да добровољно напусти територију БиХ,
чиме је апеланткиња са 21. октобром 2011. године прешла у над-
лежност Службе. Даље је наведено да прије доношења овог рјеше-
ња “овај орган није донио продужење мјере надзора, како је то
прописано чланом 102. став 4. Закона, јер је исто лице било у
поступку за одобравање међународне заштите у БиХ”.
31. Наглашено је да је апеланткињи “коначним Рјешењем
Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/1 од 14. новембра 2011. године,
у поновном поступку, на основу чл. 87. и 88. Закона изречена мје-
ра протјеривања са територије БиХ са забраном уласка и боравка
на територији БиХ у трајању од двије године, те од дана коначно-
сти рјешења остављеним роком од осам дана за добровољно напу-
штање земље”. Наведено је да су на апеланткињин захтјев два
пута покретани поступци за међународну заштиту у БиХ и да су
одбијени коначним одлукама. Продужење надзора конкретним
рјешењем заснива се на додатним разлозима прописаним законом
који су у међувремену настали, тј “15. децембра 2012. године, због
здравствених сметњи и неопходне хоспитализације, апеланткиња
је смјештена на Неуропсихијатријско одјељење болнице “Коше-
во”, гдје ће боравити до одлуке љекара о даљој потреби пружања
медицинске његе”. Образложено је да је, због наведених разлога,
надлежни орган онемогућен да изврши апеланткињино удаљење
из БиХ, што је обавеза прописана законом након што је предмет-
но рјешење о апеланткињином протјеривању постало коначно, а
апеланткиња није испоштовала остављени рок од осам дана да
добровољно напусти земљу.
32. Одлучујући о апеланткињиној жалби против Рјешења
Службе број УП-1/18.6.-07.3-29-11/11 од 12. јануара 2012. године
којим је продужен надзор ради обезбјеђења спровођења рјешења
о протјеривању и обезбјеђења удаљења странца из земље, Мини-
старство је Рјешењем број УП-2-06-07-2-4/12 од 16. јануара 2012.
године одбило као неосновану апеланткињину жалбу и потврдило
првостепено рјешење.
33. У образложењу рјешења је, између осталог, наведено да је
оспорено рјешење донесено примјеном члана 99. став 1. тач. а) и
ц) и став 2. тачка а) и члана 102. став 4. Закона. Истакнуто је да је
Закључком Министарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-
39-5/11 од 19. октобра 2011. године одбачен апеланткињин понов-
ни захтјев за међународну заштиту и истовремено одређен рок од
седам дана од достављања закључка да добровољно напусти тери-
торију БиХ, чиме је апеланткиња са 21. октобром 2011. године
прешла у надлежност Службе. Даље је наведено да је у образло-
жењу првостепеног рјешења указано да се ради о страној држа-
вљанки која је користила лажне податке о свом идентитету, те да
је на основу тога, као и због непосједовања идентификационих
докумената стављена под надзор у Имиграциони центар Рјеше-
њем Службе број УП-1/19.4-07.3-158/10 од 9. априла 2010. године.
Такође, Рјешењем Министарства - Сектора за азил број УП-1-
07/1-41-1-7-1/10 од 30. априла 2010. године изречена јој је мјера
ограниченог кретања у виду забране кретања ван простора Ими-
грационог центра која је у континуитету продужавана, као и да је
о апеланткињином захтјеву за међународну заштиту донесена
правоснажна одлука и рјешење коначног апеланткињиног статуса
прешло у надлежност Службе. Министарство је истакло да се
Служба, као првостепени орган, ради краћег апеланткињиног
задржавања у Имиграционом центру, као и коначног стицања
законских услова за апеланткињино удаљење из БиХ, поднеском
од 29. марта 2011. године обратила Министарству спољних посло-
ва да посредује у Амбасади Етиопије ради утврђивања идентите-
та и држављанства, те сагласности за прихват и израду путног
листа, али нису добили одговор. Након више ургенција истом
органу, од априла до августа 2011. године, у које је укључен и
Интерпол у Адис Абеби, 10. августа 2011. године првостепени
орган је обавијештен “да су надлежни органи Етиопије одлучили
да је апеланткиња, уколико жели, а посједује пасош Етиопије,
добродошла у Етиопију”.
34. Даље је наглашено да је апеланткињи коначним Рјешењем
Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/1 од 14. новембра 2011. године у
поновном поступку изречена мјера протјеривања са територије
БиХ са забраном уласка и боравка на територији БиХ у трајању од
двије године, а од дана коначности рјешења остављен је рок од
осам дана да добровољно напусти земљу. Наведено је да су на апе-
ланткињин захтјев два пута покретани поступци за међународну
заштиту у БиХ, који су одбијени коначним одлукама Сектора за
азил. Посебно је наведено да се апеланткињи продужење мјере
надзора заснива на додатним разлозима прописаним законом који
48 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
су настали након првобитно одређене мјере надзора, тј. зато што
је 15. децембра 2011. године, због здравствених сметњи и неоп-
ходне хоспитализације, апеланткиња смјештена на Неуропсихија-
тријско одјељење болнице “Кошево”, гдје ће боравити до одлуке
љекара. Истакнуто је да је првостепени орган, у смислу члана 102.
став 7. Закона, процијенио да се блажом мјером није могла пости-
ћи сврха, имајући у виду да ће апеланткиња онемогућити спрово-
ђење одлуке првостепеног органа како је то прописано чланом 99.
став 1. тач. а) и ц) и став 2. тачка а) Закона.
35. Увидом у спис предмета, наводе и прилоге жалбе, Мини-
старство је оцијенило да је првостепени орган правилно и потпу-
но утврдио чињенично стање, правилно примијенио материјални
пропис, те донио одлуку засновану на закону. Наглашено је да је
коначним и правоснажним Рјешењем Службе број УП-1/18.6-
07.3-29-9/11 од 14. новембра 2011. године апеланткињи, држа-
вљанки Етиопије, изречена мјера протјеривања са територије БиХ
са забраном уласка у БиХ од двије године због разлога предвиђе-
них чланом 88. став 1. тачка а) и тачка д) Закона и наложено да
напусти територију БиХ у року од осам дана од дана достављања
коначне одлуке о протјеривању. Даље је истакнуто да је и Рјеше-
њем Службе за послове са странцима број УП-1/19.4.4-07.3-
158/10 од 9. априла 2010. године апеланткиња стављена под над-
зор због непосједовања идентификационих докумената за период
од 9. априла 2010. године до 8. маја 2010. године, а да је Рјешењем
Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010.
године, које је постало правоснажно 2. марта 2011. године, одби-
јен апеланткињин захтјев за међународну заштиту и одређен рок
од петнаест дана од дана правоснажности рјешења за добровољно
напуштање територије БиХ, а да апеланткиња није напустила БиХ
у року за добровољно извршење рјешења. Имајући у виду да је
апеланткињи изречена мјера протјеривања са територије БиХ,
што је према члану 99. став 1. тач. а) и ц) Закона прописано као
основ за одређивање надзора, Министарство је оцијенило да је
примјена члана 99. став 1. тач. а) и ц) став 2. тачка а) Закона у кон-
кретном предмету основана. Оцијењено је да из првостепеног
списа произилази да је апеланткињи одређена мјера надзора у
поступку спроведеном према закону, што је допуштено чланом 5.
став 1ф) Европске конвенције, којим је прописано да нико не сми-
је бити лишен слободе осим у поступку који је прописан законом.
Наглашено је да одређивање надзора апеланткињи није било про-
извољно, јер је стављена под надзор на основу члана 99. став 2.
Закона. Имајући у виду наведено, Министарство је оцијенило да
није дошло до повреде права из чл. 2, 3. и 5. Европске конвенције
и члана II/3а), б) и д) Устава БиХ.
36. Одлучујући о апеланткињиним тужбама против наведеног
првостепеног и другостепеног рјешења, Суд БиХ је, ради вођења
јединственог поступка, извршио спајање наведених предмета и
Пресудом Суда БиХ број С1 3 У 008680 12 У од 19. јануара 2012.
године одбио тужбу као неосновану.
37. У образложењу пресуде, између осталог, наведено је да је,
у складу са одредбама члана 101. став 4. Закона, предсједник Вије-
ћа Суда БиХ заказао саслушање апеланткиње за 19. јануар 2012.
године којем није приступила ни апеланткиња, нити њен пуномоћ-
ник, а на записник је констатовано да је Суду достављен
дописобавјештење Службе од 18. јануара 2012. године у којем је
наведено да је апеланткиња, због лошег здравственог стања, смје-
штена у болничку установу “Кошево” - Одјељење психијатрије, да
је задржана на лијечењу и да, због наведених околности, није у
могућности да присуствује заказаном саслушању. Даље је истак-
нуто да је апеланткињи оспореним рјешењем туженог Министар-
ства продужен надзор у Имиграционом центру за период од 20.
јануара 2012. године до 18. фебруара 2012. године због тога што је
првостепени орган по службеној дужности, у смислу члана 102.
став 4. Закона, испитао да ли постоје услови за продужење надзо-
ра апеланткињи, те је утврдио да се нису измијениле околности,
нити разлози због којих је донесена мјера стављања апеланткиње
под надзор. Наглашено је да је предмет разматрања у конкретном
поступку постојање битно измијењених околности, односно раз-
лога због којих је апеланткиња стављена под надзор а који су про-
писани чланом 99. став 1. тачка ц) Закона (одређивање стављања
под надзор странца ради обезбјеђења удаљења из земље). Суд БиХ
је навео да из података списа, као и из образложења оспореног рје-
шења произилази да није дошло до битно измијењених околности,
да и даље постоје разлози због којих је апеланткиња стављена под
надзор, тј. разлози из члана 99. став 1. тачка ц) Закона. Закључено
је да је основ за доношење рјешења о продужењу надзора даље
обезбјеђење спровођења рјешења о протјеривању и обезбјеђење
удаљења странца из земље. Оцијењено је да се оспорено рјешење
заснива на правилно утврђеном чињеничном стању и на правил-
ној примјени материјалног права, јер је првостепени орган пра-
вилно примијенио закон када је утврдио да и даље постоје услови
за продужење надзора над апеланткињом као странцем. Према
оцјени Суда БиХ, нису се измијениле околности на основу којих је
апеланткиња стављена под надзор у Имиграциони центар, будући
да је апеланткиња 15. децембра 2011. године, због здравствених
12 15.02.2013.
сметњи и неопходне хоспитализације, смјештена на Неуропсихи-
јатријско одјељење болнице “Кошево”, те да је првостепени орган
онемогућен да изврши удаљење апеланткиње из БиХ, што је зако-
ном прописана обавеза након што је рјешење о апеланткињином
протјеривању постало коначно, јер апеланткиња није поступила у
остављеном року од осам дана да добровољно напусти територи-
ју БиХ.
38. Суд БиХ је нагласио да је Рјешењем Министарства - Сек-
тора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. годи-
не одбијен апеланткињин захтјев за међународну заштиту као
неоснован, те да је истовремено наложено апеланткињи да напу-
сти територију БиХ у року од 15 дана од дана правоснажности рје-
шења, а Суд БиХ је својом пресудом од 2. марта 2011. године
одбио апеланткињину тужбу као неосновану. Даље је наведено да
је Закључком Министарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-
1-39-5/11 од 21. октобра 2011. године одбачен апеланткињин
захтјев за међународну заштиту, те да је одређен рок од седам дана
од доставе закључка да добровољно напусти територију БиХ.
Одлучивање о апеланткињином статусу прешло је у надлежност
Службе, будући да је наведеним закључком апеланткињин захтјев
одбачен, а поднесена тужба није одлагала извршење рјешења.
39. Првостепени орган је, испитујући све околности и чиње-
нице, утврдио да се у конкретном случају ради о страној држа-
вљанки која је користила лажне податке о свом идентитету, те да
је због тог и разлога што није посједовала идентификациона доку-
мента била стављена под надзор Рјешењем Службе број УП-
1/19.4.-07.3-158/10 од 9. априла 2010. године. Током боравка у
Имиграционом центру апеланткиња је исказала намјеру да подне-
се захтјев за међународну заштиту па је, стога, рјешавање статуса
тужитељке прешло у надлежност Службе, која јој је у два наврата
изрицала мјеру ограничења кретања. Када је по њеном захтјеву за
међународну заштиту донесена правоснажна одлука, рјешавање
статуса тужитељке-апеланткиње је 9. марта 2011. године прешло у
надлежност Службе за послове са странцима. У том периоду, а
ради што краћег задржавања у Имиграционом центру, првостепе-
ни орган је предузимао мјере обраћања Министарству спољних
послова БиХ, Дирекцији за координацију полицијских тијела, све
ради прибављања путне исправе за апеланткињу, те ради утврђи-
вања и потврде њеног стварног идентитета. Даље, првостепени
орган се, с обзиром на то да је апеланткиња изјавила да се њена
путна исправа налази код запосленика Амбасаде Краљевине Сау-
дијске Арабије, тој амбасади обратио са циљем да се путна испра-
ва достави како би се апеланткиња вратила у земљу поријекла. На
наведени упит првостепени орган је запримио допис од 21. сеп-
тембра 2011. године у којем је истакнуто да апеланткиња у наве-
деној амбасади не посједује никакве личне ствари, као ни пасош.
Даље, апеланткиња је 26. септембра 2011. године поново исказала
намјеру да поднесе захтјев за међународну заштиту па, сходно
томе, првостепени орган није могао да предузима мјере ради при-
бављања путне исправе. У поступку који је претходио доношењу
оспореног рјешења првостепени орган је испитао и постојање
измијењених околности, па је утврдио да је апеланткињи изрече-
на мјера протјеривања са територије БиХ коначним Рјешењем
Службе за послове са странцима број ОП-1/18.6-07.3-29-9/11 од
14. новембра 2011. године са забраном уласка и боравка у трајању
од двије године уз остављање рока да добровољно напусти земљу.
Имајући у виду да је, због здравствених сметњи и неопходне
хоспитализације, апеланткиња смјештена на Неуропсихијатријско
одјељење болнице “Кошево”, гдје ће боравити до одлуке љекара о
даљњој потреби пружања медицинске његе, Суд БиХ је оцијенио
да је првостепени орган онемогућен да изврши удаљење апелант-
киње из БиХ, те је прихватио закључак да се ради о оправданим
околностима и ваљаном основу за продужење надзора над апе-
ланткињом.
IV - Апелација
а) Наводи из апелације
40. У првој поднесеној апелацији којом је оспоравала Пресу-
ду Суда БиХ број 001488 10 У од 29. септембра 2010. године (веза-
ну за одлуке о ограничењу кретања) апеланткиња је навела да сма-
тра да јој је оспореном пресудом повријеђено право на слободу и
безбједност личности из члана II/3.д) Устава Босне и Херцеговине
и члана 5. Европске конвенције, те да, опреза ради, уколико Устав-
ни суд сматра да се у конкретном случају не ради о лишавању сло-
боде, већ о ограничењу кретања, апеланткиња сматра да јој је пре-
кршено право на слободу кретања из члана II/3.м) Устава Босне и
Херцеговине и члана 2. Протокола број 4 уз Европску конвенцију.
Апеланткиња је навела хронологију догађања након што је 21.
априла 2010. године поднијела захтјев за међународну заштиту, те
је навела да је лишена слободе уз произвољне и паушалне разлоге
Сектора за азил, чиме је прекршено њено право на слободу и
безбједност. Такође, навела је да је “изрицање мјера настало као
резултат грубог кршења домаћих прописа, произвољног утврђива-
ња чињеничног стања и погрешне примјене материјалних пропи-
са, те да се радило о произвољном лишавању слободе апелантки-
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
ње”. Апеланткиња је нагласила да у поступку рјешавања њеног
захтјева за међународну заштиту није рађено по хитном поступку,
да лишавање слободе није спроведено у складу са законом, нити
може да се подведе под изузетке прописане чланом 5. став 1. тач.
а) до ф) Европске конвенције. Апеланткиња сматра да је Сектор за
азил морао да оцијени “зашто је неопходно продужити мјеру огра-
ничења кретања са максималним роком и да ли је мјера ограниче-
ња заиста потребна”. У односу на ове наводе, апеланткиња се
позвала на пресуду (Saadi против Уједињеног Краљевства, пар.
70) и истакла да “конкретна мјера продужења ограничења крета-
ња ради наводне обмане и злоупотребе поступка није имала сврхе
и није уопште била потребна”. Даље, сматрајући да је жртва неза-
конитог ограничавања слободе противно члану 5. Европске кон-
венције, апеланткиња је, позивајући се на члан 5. став 5. Европске
конвенције, на име одштете затражила износ од 3.000,00 КМ,
наводећи да је “лишена слободе додатних 90 дана иако није посто-
јао никакав разлог, нити законски основ за ову мјеру”. Апелантки-
ња је прецизирала да, уколико Уставни суд сматра да се у конкрет-
ном случају не ради о лишавању слободе, већ о ограничењу сло-
боде кретања, оспореним одлукама је прекршено право на слобо-
ду кретања из члана 2. Протокола број 4 уз Европску конвенцију.
41. Апеланткиња, даље, сматра да јој је оспореним пресудама
Суда БиХ којим су одбијене њене тужбе у управном спору против
рјешења којим је у цијелости одбијен њен захтјев за међународну
заштиту, затим, одређено продужење мјере трајања надзора за
одређени период, те продужење мјере надзора ради обезбјеђења
спровођења рјешења о протјеривању (које пресуде је апеланткиња
оспорила у апелацијама бр. АП 1902/11, АП 2000/11 и АП 537/12)
повријеђено право на живот, право лица да не буде подвргнуто
мучењу и право на личну слободу и безбједност из члана II/3а), б)
и д) Устава Босне и Херцеговине и чл. 2, 3. и 5. Европске конвен-
ције. Нагласила је да се против ње не води никакав прекршајни ни
кривични поступак, те да је произвољно лишена слободе, да само
кривични суд у кривичном поступку пружа довољно гаранција за
преиспитивање одлуке о хапшењу и лишавању слободе, а да Закон
о управним споровима не може да пружи такве гаранције, те да
Министарство безбједности није судска власт. Апеланткиња је
навела да је “изражавајући политичко мишљење за вријеме рада у
организацији 'Godna Lalimat' у земљи поријекла, писала чланке о
поражавајућем стању људских права у земљи поријекла, истичући
велики степен корупције у администрацији, тешко економско ста-
ње у Етиопији, тежак положај младих и повећање броја бескућни-
ка. Њени чланци су објављени, те је због тога тужитељку пратила
полиција”. Нагласила је да члан 3. Европске конвенције укључује
једну од основних вриједности у демократском друштву, односно
да апсолутно забрањује тортуру или нечовјечно или понижавајуће
поступање и кажњавање (види пресуду Soering против Уједиње-
ног Краљевства од 7. јула 1989. године, Серија А бр. 161, стр. 35,
ст. 09-91). Апеланткиња је навела да, уколико би дошло до изгона
из БиХ, била би подвргнута тортури, мучењу и нечовјечном
поступању, а суд је дужан у поступку да утврди да ли постоји
стварни ризик и да ли би удаљавање апеланткиње било у супрот-
ности са чланом 3. Европске конвенције.
b) Одговори на апелације
42. У одговору на апелације Суд БиХ је истакао да није дошло
до повреде одредаба Устава БиХ и Европске конвенције на које се
позвала апеланткиња, наглашавајући да слобода кретања може
бити дјелимично или потпуно ограничена у складу са одредбама
Закона, односно да је признавање статуса међународне заштите у
домену јавне власти.
43. Министарство - Сектор за азил у својим одговорима наве-
ло је да је апеланткињи ограничено кретање због тога што није
поднијела нити показала ниједан идентификациони докуменат из
земље поријекла на основу којег би могао да се утврди њен иден-
титет. Наглашено је да је наведена чињеница веома битна када се
има у виду да се апеланткиња користила лажним именом прили-
ком регистрације и подношења захтјева за међународну заштиту у
БиХ, а да је дискрециона оцјена надлежног органа коме ће ограни-
чити кретање на основу свих околности одређеног случаја, што је
апеланткињин случај. Даље је истакнуто да се изјава тражиоца
међународне заштите о његовом идентитету узима као вјеродо-
стојна, али да у случајевима какав је апеланткињин, када постоји
сумња, могу да се примијене одређене мјере, или покрену одређе-
ни поступци како би се утврдио њен идентитет. Истакнуто је да је
одбијен апеланткињин захтјев за међународну заштиту, јер је у
току поступка утврђено да се ради о неоснованом захтјеву, у скла-
ду са чланом 109. став 1. и чл. 116. и 157. став 2. Закона. Наглаше-
но је да се апеланткиња није нашла ван земље чије држављанство
има због оправданог страха од прогањања због своје вјере, расе,
националности, припадности некој друштвеној групи, како је то
дефинисано Конвенцијом о статусу избјеглица из 1951. године и
Протоколом о статусу избјеглица из 1967. године. Наведено је да
12 49
је захтјев одбијен, јер апеланткиња није пружила ни минимум
доказа о свом чланству у партији, о њеној важној улози, те да јој у
случају повратка у земљу поријекла пријети опасност по живот
или слободу и због разлога вјере, расе, националности, политич-
ког мишљења или припадности одређеној друштвеној групи, или
да јој у земљи поријекла пријети мучење или нехумано или пони-
жавајуће поступање или кажњавање.
44. У одговору на наводе апелације број АП 537/12 (поднесе-
не против одлука којим је продужена мјера надзора ради обезбје-
ђења спровођења рјешења о протјеривању) Министарство - Слу-
жба, између осталог, истакло је да нису повријеђена апеланткињи-
на права из члана II/3а), б) и д) Устава Босне и Херцеговине и чл.
2, 3. и 5. Европске конвенције, будући да је Суд БиХ, рјешавајући
конкретан управни спор, у смислу члана 102. став 2. Закона,
оцијенио постојање битно измијењених околности, тј. услова за
даље продужење надзора. Истакнуто је да је коначним и правосна-
жним Рјешењем овог органа број УП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14.
новембра 2011. године, на основу чл. 87. и 88. став 1. тач. а) и д)
Закона, апеланткињи изречена мјера протјеривања са територије
БиХ уз забрану уласка и боравка у трајању од двије године, са
остављеним роком од осам дана од дана пријема коначног рјеше-
ња за добровољно напуштање територије, те да апеланткиња није
испоштовала добровољни рок. Даље, у односу на апеланткињин
захтјев за међународну заштиту, правоснажним Рјешењем Секто-
ра за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године
захтјев је одбијен, а затим и Закључком Сектора за азил број УП-
1-07/1-41-1-1-39-5/11 од 19. октобра 2011. године, по поновном
апеланткињином захтјеву, тај захтјев је одбачен. Наглашено је да
апеланткиња, ни након правоснажно окончаних наведених посту-
пака у сегменту међународне заштите, није испоштовала рок за
напуштање територије Босне и Херцеговине. Истакнуто је да рје-
шења о продужењу надзора нису посљедица произвољног посту-
пања, већ да се ради о поступку који је спроведен у складу са Зако-
ном, да је испоштовано и апеланткињино процедурално право,
укључујући и поступак habeas corpus из става 4. члана 5. Европске
конвенције, будући да су рјешења о продужењу надзора била
предмет судског преиспитивања. Такође је наведено да је повреда
члана 3. Европске конвенције детаљно испитивана у поступку рје-
шавања по захтјеву за међународну заштиту, те да се наводи о
повреди наведеног члана Европске конвенције не могу да доведу
у везу са судским поступцима из којих су произашле побијане
пресуде.
V - Релевантни прописи
45. Закон о кретању и боравку странаца и азилу (“Службени
гласник БиХ”, број 36/08) у релевантном дијелу гласи:
Члан 87.
(Мјера протјеривања)
(1) Протјеривање је мјера којом се странцу налаже излазак из
БиХ и забрањује улазак и боравак у БиХ у одређеном временском
периоду који не може бити краћи од једне ни дужи од пет година.
Члан 88.
(Разлози за изрицање мјере протјеривања)
(1) Странцу може бити изречена мјера протјеривања из БиХ
ако:
д) …након што су се стекли услови из члана 117.(Протјерива-
ње у случају одбијања захтјева за међународну заштиту) овог
закона, а није остварио право на боравак у складу с овим Законом;
Члан 99. став 1. тач. а) и ц) и став 2. тачка ц)
(Одређивање стављања под надзор)
(1) Странцу се може одредити стављање под надзор:
a) ради осигурања извршења рјешења о протјеривању, у слу-
чају да му је отказан боравак у БиХ или у другом случају кад му
је изречена мјера протјеривања;
b) ради осигурања удаљења странца из земље;
(2) Странцу ће се одредити стављање под надзор ако постоје
основи сумње;
c) у истинитост навода странца о његовом идентитету или се
иначе идентитет не може утврдити ни у року од шест сати од дово-
ђења у службене просторије.
Члан 100. став 3.
(3) На основу рјешења Службе, странац се може задржати под
надзором толико дуго колико је потребно за извршење сврхе над-
зора, односно док се разлози који су били основ за стављање
странца под надзор битно не измијене, али најдуже 30 дана.
Члан 102. ст. 2. и 4.
(2) Странац остаје под надзором до тренутка присилног уда-
љења из земље или толико дуго колико је потребно за извршење
сврхе надзора, односно док се разлози који су били основ за ста-
50 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
вљање странца под надзор битно не измијене, али најдуже до рока
одређеног рјешењем о стављању под надзор, односно рјешењем о
продужењу надзора.
(4) По протеку рока од 30 дана из члана 100. став 3. овог зако-
на, странац се може задржати под надзором на основу рјешења о
продужењу надзора које доноси Служба. Надзор се може проду-
жавати сваки пут највише за 30 дана, уколико постоје услови за
одређивање стављања под надзор из члана 99. овог закона, тако да
укупно трајање надзора странца не може трајати дуже од 180 дана.
(…)
Члан 105.
(Дефиниција међународне заштите)
(1) У смислу овог закона, међународна заштита је статус који
надлежни орган у БиХ признаје избјеглици или странцу који испу-
њава услове за супсидијарну заштиту.
(2) Избјеглица је, у складу с Конвенцијом о статусу избјегли-
ца из 1951. и Протоколом о статусу избјеглица из 1967., странац
који се због основаног страха од прогањања због своје расе, вјере,
националности, припадности одређеној друштвеној групи или
због политичког мишљења налази ван земље свог држављанства а
не може се, или се због таквог страха не жели ставити под зашти-
ту те земље, као и лице без држављанства које се налази ван земље
свог претходног уобичајеног мјеста боравка а не може се или се
због таквог страха не жели вратити у ту државу.
(3) Странац на супсидијарној заштити је странац који не испу-
њава услове из става (2) овог члана, али у вези с којим постоје
озбиљни разлози за вјеровање да би се суочио са стварним ризи-
ком да буде изложен смртној казни, односно погубљењу, мучењу
или нечовјечном или понижавајућем поступању или кажњавању у
земљи поријекла или у земљи уобичајеног мјеста боравка, или
постоји озбиљна индивидуална пријетња по живот или лице циви-
ла због неселективног насиља у ситуацијама међународног или
унутрашњег оружаног сукоба, а који не може или због страха не
жели да се стави под заштиту те земље.
Члан 110.
(Одбијање захтјева за међународну заштиту)
(1) Министарство ће одбити захтјев за међународну заштиту
као неоснован ако се захтјев заснива на разлозима који не предста-
вљају основ за признање статуса из члана 105. (Дефиниција међу-
народне заштите) овог закона.
(2) Министарство ће одбити захтјев за међународну заштиту
као неоснован и ако:
д) се захтјев заснива на очигледној обмани или злоупотреби
поступка с циљем стицања међународне заштите у БиХ;
Члан 114.
(Ограничење кретања подносиоца захтјева
за међународну заштиту)
(1) Уколико се покаже потребним, кретање подносиоца захтје-
ва за међународну заштиту може бити привремено ограничено у
случају ако:
ц) постоје основи сумње да се ради о очигледној обмани или
злоупотреби поступка како је то одређено чланом 110. ставом 3.
овог закона.
(2) Кретање се ограничава:
б) забраном кретања ван специјализиране установе за прихват
странаца.
Члан 116.
(Одлуке по захтјеву за међународну заштиту)
По захтјеву за међународну заштиту Министарство доноси
одлуку којом се:
i. захтјев за међународну заштиту одбија, а странцу одређује
рок у којем мора напустити БиХ;
Члан 117.
(Протјеривање у случају одбијања захтјева
за међународну заштиту)
Странац чији је захтјев за међународну заштиту одбијен пра-
воснажном одлуком из члана 116. (Одлуке по захтјеву за међуна-
родну заштиту) тачка ц) или (...), а који не напусти БиХ у одређе-
ном року, биће протјеран из земље у складу с чланом 88. (Разлози
за изрицање мјере протјеривања) став (1) тачка д) овог закона.
46. Закон о управним споровима (“Службени гласник БиХ”,
бр. 19/02, 88/07, 83/08 и 74/10) у релевантном дијелу гласи:
Члан 7.
У управним споровима Суд одлучује у вијећу састављеном од
тројице судија, ако овим законом није другачије одређено.
12 15.02.2013.
У управним споровима покренутим против рјешења о ставља-
њу странца под надзор одлучује судија појединац.
Члан 19.
Изузетно од става 1. овога члана, тужба против рјешења о ста-
вљању странца под надзор подноси се у року од 24 часа од уруче-
ња, односно доставе рјешења другостепеног тијела у управном
поступку, односно протеком тога рока ако у њему другостепена
одлука није донесена. У споровима из овог става Суд одлучује по
хитном поступку, саслушава странца и судску одлуку доноси што
прије, а најкасније у року од 30 дана од дана подношења тужбе.
Члан 36.
Суд доноси пресуду, односно рјешење већином гласова суд-
ског вијећа.
О вијећању и гласању води се посебан записник, који потпи-
сују сви чланови вијећа и записничари.
Вијећање и гласање врши се без присуства странака.
VI - Допустивост
47. У складу са чланом VI/3.б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
48. У складу са чланом 16. став 1. Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјело-
творни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио
одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је кори-
стио.
49. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом су
пресуде Суда БиХ, и то: Пресуда број С1 3 У 001488 10 У од 29.
септембра 2010. године, коју је апеланткиња примила 30. септем-
бра 2010. године, а апелација је поднесена 26. новембра 2010.
године, Пресуда број С1 3 У 002623 10 У од 2. марта 2011. године,
коју је апеланткиња примила 9. марта 2011. године а апелација је
поднесена 27. априла 2011. године, Пресуда број С1 3 У 005704 11
У од 22. априла 2011. године, коју је апеланткиња примила 26.
априла 2011. године а апелација је поднесена 4. маја 2011. године
и Пресуда број С1 3 У 008680 12 У од 19. јануара 2012. године,
коју је апеланткиња примила 23. јануара 2012. године а апелација
је поднесена 3. фебруара 2012. године. Дакле, против наведених
пресуда нема других дјелотворних правних лијекова могућих по
закону, а апелације су поднесене у року од 60 дана, како је пропи-
сано чланом 16. став 1. Правила Уставног суда. Коначно, апелаци-
је испуњавају и услове из члана 16. ст. 2. и 4. Правила Уставног
суда, јер нису очигледно (prima facie) неосноване, нити постоји
неки други формални разлог због којег апелације нису допустиве.
50. Имајући у виду одредбе члана VI/3.б) Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 16. ст. 1, 2. и 4. Правила Уставног суда, Уставни
суд је утврдио да предметне апелације испуњавају услове у погле-
ду допустивости.
VII - Меритум
Поступак поводом захтјева за одобравање међународне
заштите и поступци у вези са продужењем мјере ограничења кре-
тања и продужењем мјере надзора
51. Апеланткиња побија наведене пресуде, тврдећи да су тим
пресудама повријеђена њена права, и то: право на живот из члана
II/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана 2. Европске конвенци-
је, право лица да не буде подвргнуто мучењу нити нечовјечном
или понижавајућем третману или казни из члана II/3.б) Устава
Босне и Херцеговине и члана 3. Европске конвенције, право на
личну слободу и безбједност из члана II/3.д) Устава Босне и Хер-
цеговине и члана 5. Европске конвенције.
Право на слободу и безбједност личности
52. Члан II/3. Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2. овог члана, а она обухватају:
d) Право на личну слободу и безбједност.
Члан 5. Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:
1. Свако има право на слободу и безбједност личности. Нико
не смије бити лишен слободе изузев у ниже наведеним случајеви-
ма и у складу са законом прописаним поступком:
f) законитог хапшења или лишења слободе особе у циљу спре-
чавања илегалног уласка у земљу или особе против које је у току
поступак депортације или екстрадиције.
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj
4. Свако коме је ускраћена слобода хапшењем или лишавањем
слободе има право уложити жалбу суду како би суд, у кратком
року, размотрио законитост лишавања слободе и уколико оно није
било законито наложио ослобађање.
53. У конкретном случају апеланткиња је лице којем је одби-
јен захтјев за међународну заштиту и којем су продужене мјере
ограничења кретања и мјере трајања надзора за одређени период
док се не изврше потребне провјере у вези са идентитетом и држа-
вљанством апеланткиње, као и ради обезбјеђења спровођења рје-
шења о протјеривању. Апеланткиња се позива на кршење права на
слободу личности из члана II/3.д) и члана 5. Европске конвенције.
С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да предметна апелаци-
ја покреће питање постојања дозвољеног основа везаног за слобо-
ду према члану 5. став 1. тачка ф) Европске конвенције.
Члан 5. став 1. тачка ф) Европске конвенције
54. Уставни суд подсјећа да члан 5. Европске конвенције
обезбјеђује појединцу заштиту од произвољног мијешања државе у
његово право на слободу као фундаментално људско право (види,
Европски суд, Aksoy против Турске, пресуда од децембра 1996.
године, став 76, Извјештаји 1996-VI). Из текста члана 5. јасно про-
изилази да се гаранције које садржи примјењују према “свима”. У
члану 5. став 1. тач. а) до ф) Европске конвенције дата је исцрпна
листа дозвољених основа када појединац може бити лишен слобо-
де и када ће лишавање слободе бити законито ако потпада под један
од ових основа (види, Европски суд, Saadi против Уједињеног Кра-
љевства (GC), број 13229/03, став 43, ЕCHR 2008).
55. Уставни суд подсјећа да је у више својих одлука посебно
нагласио да право на слободу личности спада у једно од најзначај-
нијих људских права и да члан 5. Европске конвенције даје зашти-
ту у смислу да нико не смије бити произвољно лишен слободе.
Произвољност лишавања слободе оцјењује се, у првом реду, у
односу на поштивање процедуралних захтјева, у конкретном слу-
чају Закона, који мора бити усклађен и са стандардима из Европ-
ске конвенције. Један од изузетака садржаних у члану 5. став 1.
тачка ф) Европске конвенције дозвољава држави да контролише
слободу странаца у имиграционом контексту.
56. Уставни суд из списа конкретног предмета уочава да је у
свим поступцима присутна сумња у апеланткињин идентитет,
будући да је апеланткиња у поступку подношења захтјева за азил
навела да се зове Сина Али Касим, а надлежни органи су провје-
ром у централној бази података утврдили да је у БиХ ушло лице
на основу визе типа “Ц” Nuritu Yassin Mohammed. Суд БиХ је
оцијенио да из апеланткињиних навода, које је дала у поступку
доношења оспорених одлука, јасно произилази да је захтјев за
међународну заштиту апеланткиња поднијела зато што је писала
чланке о поражавајућем стању људских права у земљи поријекла,
истичући велики степен корупције у администрацији, о тешком
економском стању у Етиопији, као и о тешком положају младих и
повећању броја бескућника. Даље је утврђено да се апеланткиња
није нашла ван земље чије држављанство има због оправданог
страха од прогањања због своје расе, вјере, националности, при-
падности некој друштвеној групи (како је то одређено Конвенци-
јом о статусу избјеглица из 1951. године и Протоколом о статусу
избјеглица из 1967. године), дакле, из разлога због којих се, у сми-
слу законских прописа, странцу одобрава међународна заштита,
те је закључено да не постоје разлози за признавање међународне
заштите апеланткињи због тога што је писала чланке наведене
садржине. Наиме, у поступцима је утврђено да апеланткиња није
пружила минимум доказа о свом чланству у партији, о њеној
важној улози, те да јој у случају повратка у земљу поријекла, при-
јети опасност по живот или слободу због вјере, националности,
политичког мишљења или припадности одређеној друштвеној
групи, или да јој у земљи поријекла пријети мучење или нехума-
но или понижавајуће поступање или кажњавање.
57. Даље, Уставни суд уочава да је одредбама Закона јасно
прописано у којим случајевима се странцу одбија захтјев за међу-
народну заштиту, те у којим случајевима може да се ограничи кре-
тање подносиоца захтјева за међународну заштиту. Уставни суд
има у виду да је апеланткињи као странцу одбијен захтјев за међу-
народну заштиту, јер је утврђено да се у току поступка користила
лажним подацима, односно да се њен захтјев заснивао на очиглед-
ној обмани и злоупотреби поступка с циљем стицања међународ-
не заштите у БиХ, те да постоје и даље основи сумње у истини-
тост апеланткињиних навода о њеном идентитету и да се ради о
очигледној обмани. Захтјев за међународну заштиту је одбијен, јер
је у току поступка утврђено да се ради о неоснованом захтјеву у
складу са чланом 109. став 1. и чл. 116. и 157. став 2. Закона. О
продужењу мјере ограничења кретања и продужењу мјере надзо-
ра одлучено је у смислу члана 99. став 2. тачка ц) и члана 102. став
2. Закона. Из образложења оспорених одлука произилази да је
оцијењено постојање битно измијењених околности, тј. услова за
продужење надзора (при томе да ли блажом мјером може да се
постигне сврха у смислу Закона), те је утврђено да није дошло до
битно измијењених околности, већ да и даље постоје разлози због
12 51
којих је апеланткиња стављена под надзор, тј. разлози из члана 99.
став 2. тачка ц) Закона. Рјешења о продужењу ограничења крета-
ња и продужењу надзора, као и рјешење у вези са међународном
заштитом нису посљедица произвољног поступања, будући да је
поступак спроведен у складу са Законом, а испоштовано је и про-
цедурално апеланткињино право, укључујући и поступак habeas
corpus из става 4. члана 5. Европске конвенције. Такође, у конкрет-
ном поступку одлучивања о захтјеву за међународну заштиту
надлежни органи су испитали и постојање услова за супсидијарну
заштиту прописану Законом, те оцијенили да нису испуњени
услови прописани Законом. Уставни суд наглашава да је апелант-
кињи надлежни орган коначним и правоснажним Рјешењем број
УП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14. новембра 2011. године, на основу
чл. 87. и 88. став 1. тач. а) и д) Закона, изрекао мјеру протјерива-
ња са територије БиХ уз забрану уласка и боравка у трајању од
двије године са остављеним роком од осам дана од дана пријема
коначног рјешења да добровољно напусти територију, али да апе-
ланткиња није испоштовала одређени рок.
58. Из наведених чињеница неспорно произилази да су у апе-
ланткињином случају органи управе (Сектор, Служба и Мини-
старство) а, затим, и Суд БиХ детаљно испитали околности апе-
ланткињиног случаја и у свим наведеним поступцима који су
окончани оспореним пресудама, у складу са релевантним одредба-
ма Закона, дали детаљне разлоге зашто је одбијен апеланткињин
захтјев за међународну заштиту, зашто јој је изречена мјера огра-
ничења кретања, зашто је апеланткињи продужен надзор за одре-
ђени период, односно дати разлози за продужење мјере надзора
због апеланткињиног протјеривања. Према мишљењу Уставног
суда, наведено указује да су у апеланткињином случају, у смислу
релевантних ставова Европског суда и Уставног суда, у свим наве-
деним поступцима испоштовани сви процедурални захтјеви про-
писани Законом. При томе Уставни суд сматра да је неопходно
нагласити да у околностима конкретног случаја не налази ништа
што би указивало на евентуалну повреду апеланткињиног права
на слободу и безбједност личности у ситуацији кад су надлежни
органи континуирано предузимали послове из своје надлежности
како би се апеланткињин статус и, самим тим, њено задржавање у
Имиграционом центру свели на најмању могућу мјеру. У том кон-
тексту Уставни суд запажа да су у периодима који су обухваћени
одлукама које су предмет ове апелације надлежни органи предузе-
ли бројне активности у смислу утврђења апеланткињиног иденти-
тета и, самим тим, утврђивања земље апеланткињиног поријекла,
а што неспорно, с обзиром на одредбе Закона, представља прет-
ходно питање за доношење рјешења о апеланткињиној депортаци-
ји. Стога, Уставни суд сматра да апеланткињи, која у Босни и Хер-
цеговини, према утврђењу управних органа и суда, борави незако-
нито, оспореним одлукама није повријеђено право на слободу и
безбједност личности, будући да је неспорно да је њено задржава-
ње у Имиграционом ценрту практично све вријеме било обухваће-
но спровођењем неопходних радњи ради апеланткињине депорта-
ције.
59. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да у кон-
кретном случају није дошло до кршења права на слободу и
безбједност личности из члана II/3.д) Устава Босне и Херцеговине
и члана 5. став 1. тачка ф) Европске конвенције, те да су апелант-
кињини наводи неосновани.
Право лица да не буде подвргнуто мучењу, нечовјечном или
понижавајућем третману или казни
60. Члан II/3. Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2. овог члана, а она обухватају:
b) Право да не буду подвргнута мучењу или нехуманом и
понижавајућем поступку или казни.
Члан 3. Европске конвенције гласи:
Нико неће бити подвргнут тортури, нељудском или понижава-
јућем поступку или кажњавању.
61. Апеланткиња се жали да јој је оспореним одлукама доне-
сеним у поступку поводом захтјева за међународну заштиту
повријеђено право из члана II/3.б) Устава Босне и Херцеговине и
члана 3. Европске конвенције. Смисао заштите коју пружа право
да неко лице не буде подвргнуто мучењу или нехуманом и пони-
жавајућем поступку или казни јесте да се спријече, онемогуће и
санкционишу такви поступци који изазивају мучење и нехуман
или понижавајући поступак или казну коју државни органи или
појединци у њихово име спроводе према неким лицима. При томе
интензитет и трајање тих поступака морају бити такви да они, у
суштини, доводе до повреде наведених уставних права.
62. Апеланткиња је истакла да је то право повријеђено у
поступку у којем је одбијен њен захтјев за међународну заштиту и
наложено да добровољно напусти територију БиХ у року од 15
52 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 15.02.2013.
дана од дана правоснажности рјешења. Према мишљењу Уставног 69. На основу члана 61. ст. 1. и 3. Правила Уставног суда,
суда, из навода апелације произилази да се апеланткиња позива на Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
повреду наведеног права, јер је у поступку који је окончан оспоре- 70. Према члану VI/5. Устава Босне и Херцеговине, одлуке
ним одлукама утврђено да не постоје разлози за примјену принци- Уставног суда су коначне и обавезујуће.
па non refoulement, тј. забране враћања прописане чланом 91.
Закона, чија ће посљедица, према апеланткињиним тврдњама, Предсједница
бити њено враћање у земљу поријекла гдје ће бити подвргнута Уставног суда БиХ,
тортури и нехуманом третману. С тим у вези, Уставни суд запажа Валерија Галић, с.р.
да су Суд БиХ и надлежни органи спровели поступак у којем су
утврђивали да ли постоје разлози за “забрану враћања” у земљу Централна изборна комисија
поријекла, у смислу члана 91. Закона, с циљем евентуалног одо-
бравања међународне заштите, у смислу члана 105. Закона, те
Босне и Херцеговине
закључили да у конкретном случају не постоје разлози за забрану
апеланткињиног враћања у земљу поријекла, те да не постоји На основу члана 2.9 став (1) т. 9. и 12., а у вези са чла-
реална опасност да би апеланткиња у земљи поријекла могла бити ном 13.10 Изборног закона Босне и Херцеговине (“Слу-
изложена третману који је забрањен чланом 3. Европске конвен- жбени гласник БиХ”, бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02,
ције. 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07,
63. Уставни суд запажа да се у контексту утврђивања услова за 33/08, 37/08 и 32/10), Централна изборна комисија Босне и
“забрану враћања” из члана 91. Закона мора да утврди индивиду- Херцеговине је, на 8. сједници, одржаној 31. марта 2013.
ална опасност за појединца и та опасност мора бити реална, а не године, д о н и ј е л а
само могућа. У конкретном случају надлежни органи (Министар-
ство и Суд БиХ) утврдили су да апеланткиња “није пружила ни ОД Л У КУ
минимум доказа о свом чланству у партији, или о својој важној
улози у проблемима произашлим из њеног чланства и рада у поли- О ПОТВРЂИВАЊУ РЕЗУЛТАТА ПОСРЕДНИХ ИЗБОРА
тичкој партији”, да у случају повратка у земљу поријекла, постоје И ДОДЈЕЛИ МАНДАТА ЗА СКУПШТИНУ
разлози због којих јој лично пријети опасност по живот или сло- ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО
боду због расе, вјере, националности, политичког мишљења или
припадности одређеној друштвеној групи, или да јој у земљи Члан 1.
поријекла пријети мучење или друго нехумано или понижавајуће На основу утврђених резултата посредних избора
поступање или кажњавање. спроведених у вези са чланом 13.10 Изборног закона Босне
64. При томе Уставни суд има у виду да су се надлежни орга- и Херцеговине у скупштинама општина Источна Илиџа,
ни позвали и на чињеницу да је апеланткиња у поступку по захтје- Пале, Источни Стари Град, Соколац, Трново и Источно
ву за међународну заштиту, без разумног објашњења и намјерно, Ново Сарајево за Скупштину града Источно Сарајево,
давала лажне исказе а ти искази су битни за доношење одлуке о Централна изборна комисија Босне и Херцеговине потвр-
статусу, чиме је злоупотријебљен поступак с циљем стицања ђује резултате посредних избора и додјељује мандате за
међународне заштите. Скупштину града Источно Сарајево како слиједи:
65. С обзиром на то да су надлежни органи савјесно и детаљ- ОДБОРНИЦИ ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
но испитали да ли постоје разлози за примјену принципа non refo- ИСТОЧНА ИЛИЏА
ulement (забране враћања), те утврдили да не постоје разлози за 1. Лучић Мирослав
примјену наведеног принципа и о томе дали јасно образложење,
Уставни суд закључује да у конкретном случају, у поступку одлу- 2. Шеховац Горан
чивања о апеланткињином захтјеву за одобрење међународне 3. Берјан Синиша
заштите, није прекршено апеланткињино право на забрану муче- 4. Берјан Дарко
ња, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања из
члана II/3.б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3. Европске кон- 5. Поповић Божидар
венције. 6. Ћосовић Раде
Остали наводи ОДБОРНИЦИ ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАЛЕ
66. У односу на апеланткињине наводе да јој је оспореним 1. Копривица Младен
одлукама повријеђено право на живот из члана II/3а) Устава Босне
и Херцеговине и члана 2. Европске конвенције и на слободу кре- 2. Брчкало Мирослав
тања из члана II/3.м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2. Про- 3. Вучићевић Предраг
токола број 4 уз Европску конвенцију, Уставни суд истиче да се 4. Стојановић Жељко
разматрање ових навода чини беспредметним, будући да су наво-
ди о повреди ових права идентични наводима о повреди права из 5. Глуховић Зоран
члана II/3.б) и д) Устава Босне и Херцеговине, односно чл. 3. и 5. 6. Ласица Синиша
Европске конвенције, које је Уставни суд разматрао у претходним 7. Благојевић Момир
тачкама ове одлуке.
8. Савић Слободан
VIII - Закључак
67. Када се у поступку доношења одлуке по захтјеву за међу-
ОДБОРНИЦИ ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
народну заштиту, продужења мјере ограничења кретања и проду-
ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД
жења мјере надзора ради о законитом лишавању слободе странца, 1. Плакаловић Његош
у смислу члана 5. став 1ф) Европске конвенције, те када при лиша- 2. Цинцар Синиша
вању слободе апеланткиње није било произвољности, јер је лише-
на слободе на основу одредбе члана 99. став 2. тачка ц) Закона, и 3. Радовић Срђан
када су испоштована неопходна процедурална апеланткињина ОДБОРНИЦИ ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
права, јер је рјешење о захтјеву за међународну заштиту, рјешење СОКОЛАЦ
о стављању под надзор, односно о продужењу надзора, као и рје- 1. Самарџија Ненад
шење о протјеривању било предмет судског преиспитивања, у
смислу члана 5. став 4. Европске конвенције, нема повреде права 2. Зечевић Жарко
на слободу и безбједност личности из члана II/3.д) Устава Босне и 3. Делић Драгиша
Херцеговине и члана 5. Европске конвенције. 4. Војиновић Огњен
68. У поступку доношења одлуке о међународној заштити
апеланткиње, продужења мјере ограничења кретања и продужења 5. Вучетић Данко
мјере надзора кад апеланткиња није доказала да јој у случају 6. Дамјановић Душан
повратка у земљу поријекла пријети опасност због политичког ОДБОРНИЦИ ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
дјеловања, нема повреде права на забрану мучења, нехуманог
поступања и кажњавања из члана II/3.б) Устава Босне и Херцего- ТРНОВО
вине и члана 3. Европске конвенције. 1. Влашки Вељко
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 53
2. Лучић Немања 1/11) и чл. 6. и 7. Правилника о тарифном поступку (“Слу-
3. Бјелица Радован жбени гласник БиХ”, број 44/05), рјешавајући по захтјеву
“Независног оператора система у Босни и Херцеговини”,
ОДБОРНИЦИ ИЗ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ број: 32/12, од 29. октобра 2011. године, на сједници
ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО Државне регулаторне комисије за електричну енергију,
1. Шешељ Дејан одржаној 31. јануара 2013. године, д о н и ј е т а ј е
2. Тошовић Славко
ОД Л У К А
3. Тешановић Зоран
1. “Независном оператору система у Босни и Херцего-
4. Тодоровић Александар вини” одређује се потребни годишњи приход за 2013. годи-
5. Попић Небојша. ну, у износу од 6.455.883 КМ, и утврђује тарифа за рад, у
Члан 2. износу од 0,0538 пфенига/kWh.
Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће 2. Тарифу из тачке 1. ове одлуке плаћају купци који
се у “Службеном гласнику БиХ”, “Службеном гласнику преузимају електричну енергију са мреже преноса.
Републике Српске” и на веб страници Централне изборне 3. Тарифа одређена овом одлуком користи се приликом
комисије Босне и Херцеговине, www.избори.ба. одређивања тарифа/цијена за крајње купце, према структу-
ри тарифних елемената у оквиру појединих категорија
Број: 06-1-07-1-2634-39/12 потрошње.
31. јануара 2013. године Предсједник, 4. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, a при-
Сарајево Бранко Петрић, с.р.
мјењује се од 1. фебруара 2013. године.
Државна регулаторна комисија за Диспозитив ове одлуке објављује се у “Службеном гла-
електричну енергију снику БиХ” и у службеним гласилима ентитета и Брчко
Дистрикта Босне и Херцеговине.
На основу члана 4.8. Закона о преносу, регулатору и Број: 04-28-5-380-44/12 Предсједавајући
оператору система електричне енергије у Босни и Херце- 31. јануара 2013. године Комисије,
говини (“Службени гласник БиХ”, бр. 7/02, 13/03, 76/09 и Тузла Милорад Тушевљак, с.р.

$  /  #$/ # 3$  4$

  $ 122,   
  $ 77. 7     
 
 (""     L  -
 ",  58/08),       
 
   L        !  

'
'


'
4 ')'&   ' 

5

+& 
6 )(
'&) 

'
4 ')'& 
F  
 
1.
  2012.
 31.
  2012. 
    
; 
 L    

  !
8 
 
:

.  
 
  
+ @$ 

. (  $  ) 


“Semikem” društvo
za proizvodnju “Semikem” društvo za
kemijskih proizvoda i proizvodnju kemijskih
1. - Reagensi za fiksiranje uzoraka u Lista 04-07.9-903- 14.09. proizvoda i trgovinu
mikroskopiji D 7/09 2009. trgovinu d.o.o, d.o.o, BihaPka 21-23,
BihaPka 21-23,
Sarajevo Sarajevo
“Semikem” društvo “Semikem” društvo za
za proizvodnju proizvodnju kemijskih
2. - PomoPni reagensi za medicinu Lista 04-07.9-903- 15.09. kemijskih proizvoda i
D 8/09 2009. trgovinu d.o.o, proizvoda i trgovinu
d.o.o, BihaPka 21-23,
BihaPka 21-23, Sarajevo
Sarajevo

: 10-07.56-503/13
23.  2013. 
  ,
# T  (!, ..

  $ 122,   

  $ 77. 7     
 
 („"    
L   “,  58/08),       
 
   L        !  

'
'


'
4 ')'&   ' 3)
+
6 )(
'&) 

'
4 ')'& 
F  
 
1. &  2013.
 10. &  2013. 
    
; 
 L   
!
8 
 
:
.  
 
   , 
+ @$ 

. (  $  ) 



„Sarafon“ d.o.o. za
- Pribor za govorne proteze „Atos Medical“ rehabilitaciju,
„PROVOX“ U AB, (P.O. Box osposobljavanje I
1. I 04-07.9- 13.08. zdravstvenim 183), Kraftgatan zapošljavanje osoba
HME kasete sa samoljepljivim 810-1/09 2009.
drža[ima (za vokalnu i pluPnu ustanovama 8, SE-242 22 sa invaliditetom,
rehabilitaciju i higijenu stome) Hörby, Švedska Ferhadija 19/III,
Sarajevo
54 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 15.02.2013.

„Sarafon“ d.o.o. za
„Atos Medical“ rehabilitaciju,
- Govorne proteze „PROVOX“ U AB, (P.O. Box osposobljavanje i
2. IIb 04-07.9- 13.08. zdravstvenim 183), Kraftgatan zapošljavanje osoba
Umjetni larings 811-1/09 2009.
ustanovama 8, SE-242 22 sa invaliditetom,
Hörby, Švedska Ferhadija 19/III,
Sarajevo

: 10-07.56-817/13
8. &  2013. 
  ,
# T  (!, ..

  $ 77. 7     

 
 (""     L   ",  58/08),  -
     
 
   L        !  

'
'
5
  
  
& 6 5 6 '& 7*  )&  &)%
+& 3'
4) (

   #
   # o
 

"  
- 
#
-
78 - @$
! 
. *  - #   -   !#
  (
-   !#
.    - #  
-     
   
 )    -
# #
  "
  ( 
L

)
04-07.9-557-
FENTA- transder- 129/09 od
LEK farmacev- 23,12 04-07.17-2737-
1 NIL M fentanil malni 10 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. mg 1/12
LEK 100 flaster 05-37-6882/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 130/09 od
LEK farmacev- 23,12 04-07.17-2738-
2 NIL M fentanil malni 20 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. mg 1/12
LEK 100 flaster 05-37-6883/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 127/09 od
LEK farmacev- 17,34 04-07.17-2736-
3 NIL M fentanil malni 20 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. mg 1/12
LEK 75 flaster 05-37-6880/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 126/09 od
LEK farmacev- 17,34 04-07.17-2735-
4 NIL M fentanil malni 10 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. mg 1/12
LEK 75 flaster 05-37-6878/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 124/09 od
LEK farmacev- 11,56 04-07.17-2744-
5 NIL M fentanil malni 20 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. mg 1/12
LEK 50 flaster 05-37-6876/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 123/09 od
LEK farmacev- 11,56 04-07.17-2734-
6 NIL M fentanil malni 10 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. mg 1/12
LEK 50 flaster 05-37-6875/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 121/09 od
LEK farmacev- 04-07.17-2622-
7 NIL M fentanil malni 5.78 20 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. 1/12
LEK 25 flaster 05-37-6873/08
od 30.07.2008
04-07.9-557-
FENTA- transder- 120/09 od
LEK farmacev- 04-07.17-2621-
8 NIL M fentanil malni 5.78 10 flastera 15.11.2012 25.11.2009;
tska družba d.d. 1/12
LEK 25 flaster 05-37-6872/08
od 30.07.2008
CALCI-
kalcijum 04-07.9-719-
UM 2263
NOVARTIS laktat glu- 3/09 od
CALVI- šumePe mg 20 šume- 04-07.17-2808-
9 CONSUMER konat, 20.11.2012 31.08.2009;
VE 1000 tablete +1750 Pih tableta 1/12
HEALTH SA kalcijum 05-37-6833/08
mg šume- mg
karbonat od 18.09.2008
Pe tablete
filmom 28 filmom 04-07.2-610-
LUXE- PLIVA HRVAT- 04-07.17-3415-
10 sertralin obložena 50 mg obloženih 13.12.2012 24/10 od
TA SKA d.o.o. 1/12
tableta tableta 21.10.2011

: 10-07.56-889/13
11. &  2013. 
  ,
# T  (!, ..
15.02.2013. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 55

СА Д Р Ж А Ј

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 221 Рјешење о разрјешењу члана Управног

одбора Фондације “Иновациони центар
203 Закон о органској производњи . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Бања Лука - ИЦБЛ” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
204 Закон о измјенама и допунама Закона о 222 Рјешење о именовању члана Управног
превозу у друмском саобраћају Републике одбора Фондације “Иновациони центар
Српске . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Бања Лука - ИЦБЛ” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 223 Рјешење о именовању чланова Одбора за
205 Одлука о одређивању приоритетних пројеката утврђивање репрезентативности синдиката
из програма јавних инвестиција Републике и удружења послодаваца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
Српске за финансирање из буџета у 2013. 224 Рјешење о именовању предсједника Одбора
години, са расподјелом средстава . . . . . . . . . . . . . .9 државне управе за жалбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
206 Одлука о давању сагласности на План 225 Рјешење о именовању члана Одбора државне
утрошка средстава, број: 04/1-012-2-191/13 . . . . .10 управе за жалбе, број: 04/1-012-2-224/13 . . . . . . .15
207 Одлука о давању сагласности на План 226 Рјешење о именовању члана Одбора државне
утрошка средстава, број: 04/1-012-2-232/13 . . . . .10 управе за жалбе, број: 04/1-012-2-225/13 . . . . . . .16
208 Одлука о преносу права располагања и Рјешење о постављењу помоћника министра
коришћења на стамбеним јединицама, за друмски саобраћај у Министарству
број: 04/1-012-2-228/13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 саобраћаја и веза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
209 Одлука број: 04/1-012-2-193/13 . . . . . . . . . . . . . . .11 Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
210 Одлука о утврђивању критеријума за избор директора Туристичке организације Републике
и именовање чланова - представника Српске . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
оснивача у Управни одбор Високе школе за Рјешење о именовању директора Туристичке
туризам и хотелијерство у Требињу . . . . . . . . . . .11 организације Републике Српске . . . . . . . . . . . . . .16
211 Одлука о расписивању Јавног конкурса за Рјешење о разрјешењу директора Завода за
избор и именовање чланова - представника трансфузијску медицину Републике Српске . . . .16
оснивача у Управни одбор Високе школе за
туризам и хотелијерство у Требињу . . . . . . . . . . .11 Рјешење о именовању вршиоца дужности
директора Завода за трансфузијску медицину
212 Одлука о утврђивању критеријума за избор Републике Српске . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
и именовање чланова - представника
оснивача у Управни одбор Високе Рјешење о разрјешењу директора ЈЗУ Завод
медицинске школе у Приједору . . . . . . . . . . . . . . .12 за судску медицину Републике Српске . . . . . . . . .16
213 Одлука о расписивању Јавног конкурса за Рјешење о именовању вршиоца дужности
избор и именовање чланова - представника директора ЈЗУ Завод за судску медицину
оснивача у Управни одбор Високе медицинске Републике Српске . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
школе у Приједору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Рјешење о именовању представника
214 Одлука о утврђивању стандарда и критеријума Aкцијског фонда Републике Српске а.д.
за избор и именовање чланова Управног Бања Лука и Фонда за реституцију
одбора Фонда за пензијско и инвалидско Републике Српске а.д. Бања Лука у
осигурање Републике Српске - Бијељина . . . . . . .13 Скупштини друштва капитала “Интер-мет”
а.д. Добој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
215 Одлука о расписивању Јавног конкурса за
избор и именовање чланова Управног МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
одбора Фонда за пензијско и инвалидско 227 Правилник о радном времену васпитача,
осигурање Републике Српске - Бијељина . . . . . . .13 медицинских сестара и стручних сарадника . . . .17
216 Одлука о преносу права власништва, МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ
број: 04/1-012-2-220/13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 ЗАШТИТЕ
217 Рјешење о утврђивању јавног интереса за 228 Правилник о утврђивању цијене услуга
додјелу концесије за експлоатацију изворске смјештаја корисника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
воде, број: 04/1-012-2-194/13 . . . . . . . . . . . . . . . . .14
МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И ТУРИЗМА
218 Рјешење о утврђивању јавног интереса за
додјелу концесије за коришћење земљишта 229 Правилник о измјенама и допунама
на подручју планине Клековача ради Правилника о минимално-техничким
изградње Туристичког центра “Клековача” . . . . .14 условима у погледу пословног простора,
опреме, уређаја и потребне стручне спреме
219 Рјешење о разрјешењу члана Надзорног за обављање трговинске дјелатности . . . . . . . . . .19
одбора ЈП Противградна превентива
Републике Српске а.д. Градишка . . . . . . . . . . . . . .14 МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ВЕЗА
220 Рјешење о именовању вршиоца дужности 230 Рјешење о именовању Комисије
члана Надзорног одбора ЈП Противградна за усклађивање редова вожње,
превентива Републике Српске а.д. Градишка . . . .14 број: 13.03/345-218/13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
56 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE - Broj 12 15.02.2013.

МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, 253 Рјешење о испуњености услова за израду

ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ
231 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5083/2012 . . . . . . .20
232 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5084/2012 . . . . . . .21
233 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5086/2012 . . . . . . .21
234 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5090/2012 . . . . . . .21
235 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5092/2012 . . . . . . .21
236 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5095/2012 . . . . . . .22
237 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5096/2012 . . . . . . .22
238 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5098/2012 . . . . . . .22
239 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5100/2012 . . . . . . .22
240 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5102/2012 . . . . . . .22
241 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5103/2012 . . . . . . .23
242 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5105/2012 . . . . . . .23
243 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5110/2012 . . . . . . .23
244 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5112/2012 . . . . . . .23
245 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5113/2012 . . . . . . .23
246 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5116/2012 . . . . . . .24
247 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5118/2012 . . . . . . .24
248 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5121/2012 . . . . . . .24
249 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5124/2012 . . . . . . .24
250 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5126/2012 . . . . . . .25
251 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5127/2012 . . . . . . .25
252 Рјешење о испуњености услова за израду
техничке документације, број: 5128/2012 . . . . . . .25
техничке документације, број: 5132/2012 . . . . . . .25
254 Рјешење о испуњености услова за грађење
објеката, број: 5085/2012 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ
255 Допуна Листе сталних судских тумача у
Републици Српској, који су именовани
рјешењем министра правде, а у складу
са Правилником о сталним судским
тумачима (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 115/05, 32/07 и 36/12) . . . . . . . . . . . .26
АГЕНЦИЈА ЗА ОСИГУРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Одлука о плаћању накнаде за надзор над
пословањем Агенцији за осигурање
Републике Српске за 2013. годину . . . . . . . . . . . .26
Правилник о правилима оснивања и
пословања филијала друштава за осигурање
у међуентитетском пословању . . . . . . . . . . . . . . . .27
Рјешење број: 05-529-1/13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
УСТАВНИ СУД БиХ
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 2527/09 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 4254/11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 2731/09 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 5283/10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БиХ
Одлука о потврђивању резултата посредних
избора и додјели мандата за Скупштину
Града Источно Сарајево . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА
ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ
Одлука број: 04-28-5-380-44/12 . . . . . . . . . . . . . . .53
АГЕНЦИЈА ЗА ЛИЈЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА
СРЕДСТВА БиХ
Списак медицинских средстава која се
укидају или поништавају из Регистра
медицинских средстава, број: 10-07.56-503/13 . .53
Списак медицинских средстава која се
бришу из Регистра медицинских
средстава, број: 10-07.56-817/13 . . . . . . . . . . . . . .53
Списак лијекова којима је укинута
дозвола за стављање у промет на тржиште
Босне и Херцеговине, број: 10-07.56-889/13 . . . .54

ОГЛАСНИ ДИО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 страна

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро
рачуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ Развојне банке а.д. Бања Лука, 567-162-
10000010-81 код Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код
Комерцијалне банке а.д. Бања Лука и 552-030-00026976-18 код Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука. Директор и главни и одговорни
уредник Проко Драгосављевић. Уредник Вишња Бајић Прерадовић. Технички уредник Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс
(051) 456-331, 456-341 и 456-349, редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-
346, http://www.slglasnik.org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-
411/93 лист је уписан у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.