Generator i baza vektorskog prostora

x x
Neka je V vektorski prostor nad poljem K i i iI familija elemenata iz V . Označimo sa  i iI 
 

skup svih linearnih kombinacija ove familije. Budući da je trivijalna linearna kombinacija
0V   xi  iI  x, y   xi  iI 
takođelinearna kombinacija ove familije, to je . Neka su i neka su
x    i xi ; y    j x j
 ,    tada je iI jI
i
 x   y    i xi    i xi     i   i  xi   xi  iI 
iI iI iI .

x  
Prema tome, skup  i iI  je vektorski potrpostor.Za ovaj potprostor kažemo da je generisan

 xi  iI V   xi  iI 

familijom i da je ta familija njegov generator. Dakle, ukoliko je onda kažemo

da familija
 xi  iI generiše prostor V , odnosno kažemo da je
 xi  iI generator od V . Svaki
elemenat iz V se može napisati kao konačna linearna kombinacija vektora iz generatora. Linearno
nezavisan generator naziva se baza ili slobodan generator vektorskog prostora V poljem K .

Teorem: Neka je V vektorski prostor nad poljem K . Tada su sljedeći uslovi ekvivalentni

a) A je baza vektorskog prostora V

b) Svaki x  V može se na jedinstven način prikazati kao linearna kombinacija elemenata skupa A

c) A je maksimalan linearno nezavisan podskup vektorskog prostora V

d) A je maksimalan linearno nezavisan podskup nekog generatora B vektorskog prostora V .

Dokaz: Dokazat ćemo a )  b)  c )  d )  a)

a )  b) Neka je A baza vektorskog prostora V , tada prema definiciji baze A je generator prostora
V pa se svaki x  V može napisati kao linearna kombinacija elemenata skupa A . Trebamo još
pokazati da je taj prikaz jedinstven. Pretpostavimo suprotno, tj. da postoje barem dva različita prikaza
x    i xi ; x   i xi
xi  A za svaki i  I i
nekog elementa x  V . Tada imamo iI iI , pri čemu su
0V     i   i  xi
j  I j  j iI
postoji barem jedno tako da je . S druge strane je linearna
kombinacija elemenata skupa A . Kako su elementi skupa A linearno nezavisni to mora biti
 i  i  0   i  i za svaki i  I , a ovo je nemoguće jer postoji jedno j  I tako da je  j   j .
Do kontradikcije nas je dovela pretpostavka da postoji elelemnat koji ima barem dva različita zapisa
pomoću elemenata skupa A , pa ona nije tačna.

Ovaj dio je suvišan: b)  a ) Neka vrijedi b), to znači da je A generator prostora V . Treba još

 x
iI
i i  0V , xi  A
pokazati da je on linearno nezavisan. Posmatrajmo linearnu kombinaciju . Ova
0V pomoću familije A . Također i
linearna kombinacija predstavlja prikaz elementa

0 x
iI
i  0V , xi  A
0V pomoću familije A . Kako svaki elemenat iz V ima
je prikaz elementa
  0 za svaki i  I . A ovo znači da
jedinstven prikaz pomoću elemenata familije A , to slijedi da je i
je A linearno nezavisan.

b)  c) Trebamo pokazati da je A maksimalan linearno nezavisan podskup od V . Pretpostavimo

da postoji A tako da je A  A  V i da je A linearno nezavisan. Tada postoji x  A \ A . Prema

b) x se može na jedinstven način prikazati kao linearna kombinacia elemenat skupa A , tj.

x    i xi 0V    i xi  1  x
iI . Odavde je iI . Posljednji izraz je linearna kombinacija elemenata skupa
A , a ovo znači da su njegovi elementi linearno zavisni.

c )  d ) Ovo je očigledno jer je dovoljno uzeti B  V .

d )  a) Neka vrijedi d). Naš cilj je da pokažemo da se svaki x  V može prikazati kao linearna

kombinacija elemenata iz A . Prvo ćemo pokazati da se svaki x  B može može prikazati kao
linearna kombinacija elemenata iz A .

x  1 x   0  xi
Pa neka je x  B , tada ako je x  A onda je iA \ x
, tj. x je linearna kombinacija
A   x
elemenata iz A . Ako x  A . Tada je skup linearno zavisan. Dakle postoji netrivijalna
  x    i xi  0V
linearna kombinacija iI . Tvrdimo da  nije 0. Naime, ako bi bilo da je   0 tada

 x i i 0
  0 za svaki
bi imali da je iI , a budući da je A linearno nezavisan skup slijedilo bi da je i
i  I , a ovo bi bilo suprotno pretpostavci da je data linearna kombinacija netrivijalna. Dakle,   0 ,
x     1 i  xi
pa je 
1
 K , zato je iI linearna kombinacija elemenata iz A .

Neka je sada x  V proizvoljan elemenat. Kako je B generator to je

   
bB aA bB  bB aA aA  bB

x    bb; b    ba a  x    b    ba a     b ba a      b ba  a
 aA  .■
  
Teorem: Svaki vektorski prostor V ima bazu. U svakom generatoru prostora V sadržana je baza tog
prostora.

Dokaz: Neka je B proizvoljan generator prostora V . Označimo sa A skup svih podskupova skupa B
koji su linearno nezavisni. Budući da je prazan skup linearno nezavisan to je prazan skup elemenat A.
Prema tome familija A nije prazna. Pokažimo da je A induktivno uređen relacijom inkluzije. Neka je
 Ai  iI A  Aj
lanac elemenata familije A. To znači za svako i, j , i  j vrijedi i
A  Ai
ili j . Neka
A  Ai
A  B . Ostaje još da
je iI . Tvrdimo da je A A. Očito je A  B , jer je svaki od skupova i

 a  0a
 a  0 za svaki
V
dokažemo da je A linearno nezavisan. Neka je aA . Moramo pokazati da je
a  A . Pretpostavimo da to nije tačno tada postoji neprazan konačan podskup A skupa A takav da je

 a  0
a A
a V
 a  0 za svaki a  A .
,

A a  A ja A , a  A
Za svaki a  A postoji neki ja iz lanca tako da . Kako su svi ja u lancu to
A0 tako da A  A , a kako je A0
postoji jedan među njima koji sadrži sve ostale, Dakle postoji

 a  0
aA
a V
 a  0 za svaki a  A , a ovo je suprotno izboru
linearno nezavisan to iz slijedi da je
tih skalara. Prema tome skup A je linearno nezavisan, pa pripada familiji A. Ovim smo pokazali da
svaki lanac ima gornju među, pa prema Cornovoj lemi postoji maksimalan element te familije.
Označimo ga sa A . A je maksimalan linearno nezavisan podskup generatora B pa na osnovu
prethodne teoreme A je baza prostora V .

Dimenzija vektorskog prostora

Lema: (lema o zamjeni)

Neka je B potskup vektorskog prostora V , a B1  B . Ako je a  V \ B linearna

kombinacija elemenata skupa B , a nije linearna kombinacija elemenata skupa B \ B1 . Tada u
B  ( B \  b )   a
skupu B1 postoji elemenat b takav da skup generiše isti prostor kao B , tj.
 B    B  . Ako je B linearno nezavisan, tada je to i B .

a   cc
b  B1 takav da je b  0,  b  0 , tada je
Dokaz: Po pretpostavci teoreme cB i postoji

a    c c   b b  b   b1a    b1 c c
c b c b
cB cB
Neka je

 
x   B   x    d d   bb    d d   b  b a    b  c c     d d
 1 1

d B d B \ b
 c b
 dB \ b
 c B 
  b b1a    (
cB \ b
b ) b1 c   c  c    e e
eB 

Dakle,
 B    B . Na isti način se dokazuje i obratna inkluzija. Neka je B linearno nezavisan.
Posmatrajmo linearnu kombinaciju:


d B \ b
 d d  a a  0V  
d B \ b
 d d  a   c c  0V
cB

 
d B \ b
( d   a d ) d  a b b  0v   d   a d  0   a b  0

Kako je
 b  0 slijedi  a  0   d za sve d  B \  b . Prema tome B je linearno nezavisan.

e , e , en sastavljenu od n elemenata, tada su svakih

Teorem: Ako vektorski prostor V ima bazu 1 2
n  1 vektora iz V linearno zavisni. Obrnuto, ako su svakih n  1 vektora linearno zavisni, a postoji
n linearno nezavisnih vektora u V , onda svakih n linearno nezavisnih vektora čine bazu prostora
V.

a1 , a2 ,..., an , an 1 proizvoljni vektori iz V . Ako su a1 , a2 ,..., an linearno zavisni,

Dokaz: Neka su
a , a ,..., an , an 1 . Pa pretpostavimo da su a1 , a2 ,..., an linearno nezavisni. Pokažimo da
tada su takvi i 1 2
oni čine bazu prostora V . Da bi to dokazali koristićemo lemu o zamjeni. Uzmimo
B  B1   e1 , e2 , en  a  a1 . Na osnovu leme o zamjeni uz eventualnu prenumeraciju vektora
i
e1 , e2 , en dobijamo bazu B   a1 , e2 , en  . Kako je B linearno nezavisan, to je i B linearno

nezavisan i vrijedi
 B    B  V . Ponovo primijenimo lemu o zamjeni pri čemu nam je sada
B   a1 , e2 , en  a  a2 . Dobit ćemo novi skup koji je linearno nezavisan i koji generiše prostor
,a

V . Nastavljajući ovaj postupak na kraju ćemo dobiti da je  a1 , a2 ,..., an  generator prostora V , a

n
an 1    i ai
kako je još i linearno nezavisan, on je baza od V . Tada je i 1 , a ovo znači da su vektori
a1 , a2 ,..., an , an 1 linearno zavisni.
 e , e , en .
Obratno, prema pretpostavci teorema postoji n linearno nezavisnih vektora. Neka su to 1 2
 e , e , en  maksimalno linearno
Kako su svakih n  1 vektora linearno zavisni, to je skup 1 2
nezavisan skup, odakle slijedi da je taj skup baza prostora V .

Teorem: Neka je V vektorski prostor nad poljem K , a A linearno nezavisan podskup od V i B

baza u V tada postoji B  B takav da je A  B disjunktna i predstavlja bazu prostora V . Svake
dvije baze vektorskog prostora imaju istu moć.

  C C  A  B, A  C , C je linearno nezavisan skup

Dokaz: 1) Posmatrajmo familiju F Ovaj
skup nije prazan jer je A njegov element. Skup F možemo induktivno urediti relacijom inkluzije. Tada
 
po Cornovoj lemi postoji maksimalan element. Označimo taj element sa C . Ovo znači da je C

maksimalan linearno nezavisan skup generatora A  B od V , otuda slijedi da je C baza od V .

Prema konstrukciji skupa C slijedi A  C  A  B . Stavimo B  C \ A . Tada je

  

B  B, B  A  , C  A  B . Znači A  B je baza od prostora B V , što je i trebalo dokazati.

V   0V 
2) Neka su A i B dvije baze od B . Ako je jedna od njih prazan skup onda je , pa je i
druga prazan skup. Neka su sada A i B neprazni skupovi. Označimo sa T skup svih uređenih parova
( A, f ) gdje je A  A , f injektivno preslikavanje skupa A u B za koje je A  ( B \ f ( A)) baza

prostora V (Unija je disjunktna i linearno nezavisna).

Pokažimo da familija T nije prazna. Kako su A i B neprazne baze to postoji a  A \ B (slučaj kada
B  B i na a  A \ B , tada postoji
se A i B poklapaju je trivijalan). Primijenimo lemu o zamjeni na 1
b  B1  B tako da je B \  b   a baza. Definišimo preslikavanje f :  a   b na sljedeći način:

f (a )  b . Tada je par ( a , f )  T. U skupu T definišimo relaciju uređenja na sljedeći način:

( A, f )  ( A, f ) ako i samo ako je A  A i f   f  A . Lako se pokazuje da je skup
induktivno uređen ovom relacijom, tada prema Cornovoj lemi postoji maksimalan element
( A , f * ), A  Ai , f * ( x)  f i ( x),
x  Ai , a Ai , (i  I ) totalno uređen lanac u T.
iI ako je

Tvrdimo da je A  A . Ako to ne bi bilo tačno, tada bi postojao a  A \ A . Taj element je linearna

* *

kombinacija skupa A  ( B \ Im( f )) , ali ne i skupa A zato što je A linearno nezavisan. Na

* * *

A*   a  ( B \ Im( f * ))   b
osnovu leme o zamjeni postoji tada b  B \ Im( f ) takav da je skup
*
 A**  A*   a
, a f produžimo na A stavljajući f ( a)  b
* **
baza prostora V . Ako stavimo
**


imaćemo ( A , f )  T, a ovo se protivi maksimalnosti elementa ( A , f ) . Pa je A  A .
** ** * *

Sada imamo da je A  ( B \ Im( f ))  A  ( B \ Im( f )) baza, a takođe po pretpostavci A je baza i

* * *

to je maksimalan linearno nezavisan skup, odakle sad slijedii da je B \ Im( f )    B  Im( f ) ,

* *

* *
tj. f je sirjektivno. Kako je po konstrukciji bilo injektivno to je f bijekcija, odnosno baze A i B
imaju istu moć.

Definicija: Moć ili kardinalni broj elemenata neke baze u vektorskom prostoru se naziva dimenzija
vektorskog prostora i označava se sa dimV . Ako je dimV konačan broj, kažemo da je V konačno
dimenzionalan vektorski prostor.

Potprostor S prostora V ima bazu A, tada prema prethodnoj teoremi postoji komplementa T , njegova
baza je nadopuna baze A do baze prostora V .

Neka je V konačno dimenzionalan vektorski prostor takav da je dimV  n , te neka je M potprostor

od V . Tada je dim M  n . Ako je M potprostor od V takav da je dim M  n , onda je M  V .