Prava u prostoru

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 1 / 17

Prava u prostoru

Prava je najjednostavniji primer linije u prostoru.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 1 / 17

Prava u prostoru

Prava je najjednostavniji primer linije u prostoru.

Može biti odred̄ena na više načina, tako da se mogu dobiti jednačine
prave u različitim oblicima.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 1 / 17

Prava u prostoru

Prava je najjednostavniji primer linije u prostoru.

Može biti odred̄ena na više načina, tako da se mogu dobiti jednačine
prave u različitim oblicima.
1 Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna je datom
vektoru

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 1 / 17

Prava u prostoru

Prava je najjednostavniji primer linije u prostoru.

Može biti odred̄ena na više načina, tako da se mogu dobiti jednačine
prave u različitim oblicima.
1 Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna je datom
vektoru
2 Prava kao presek dve ravni

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 1 / 17

Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x

Neka su date tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) i vektor ~p = (l , m, n).

Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x

Neka su date tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) i vektor ~p = (l , m, n).

Postoji tačno jedna prava p koja prolazi kroz tačku M0 i paralelna je ~p .
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x

Neka su date tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) i vektor ~p = (l , m, n).

Postoji tačno jedna prava p koja prolazi kroz tačku M0 i paralelna je ~p .
Neka je M (x , y , z ) proizvoljna tačka prave p .
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x

Neka su date tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) i vektor ~p = (l , m, n).

Postoji tačno jedna prava p koja prolazi kroz tačku M0 i paralelna je ~p .
Neka je M (x , y , z ) proizvoljna tačka prave p .
Neka su r~0 i ~r vektori položaja tačaka M0 i M , redom.
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x

Neka su date tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) i vektor ~p = (l , m, n).

Postoji tačno jedna prava p koja prolazi kroz tačku M0 i paralelna je ~p .
Neka je M (x , y , z ) proizvoljna tačka prave p .
Neka su r~0 i ~r vektori položaja tačaka M0 i M , redom.
−−−→
Tada je vektor ~p paralelan vektoru M0 M = ~r − r~0 , pa je (~r − r~0 ) × ~p = ~0.
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
z
~p
M0
→
− M
r0
~r
0
y
x

Neka su date tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) i vektor ~p = (l , m, n).

Postoji tačno jedna prava p koja prolazi kroz tačku M0 i paralelna je ~p .
Neka je M (x , y , z ) proizvoljna tačka prave p .
Neka su r~0 i ~r vektori položaja tačaka M0 i M , redom.
−−−→
Tada je vektor ~p paralelan vektoru M0 M = ~r − r~0 , pa je (~r − r~0 ) × ~p = ~0.
Ako obeležimo r~0 × ~p = ~a , dobija se opšta vektorska jednačina prave p
~r × ~p = ~a .
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
−−−→ −−−→
Iz uslova M0 M k~p sledi da postoji realan broj t , 0 takav da je M0 M = t ~p , tj.
~r − r~0 = t ~p .
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
−−−→ −−−→
Iz uslova M0 M k~p sledi da postoji realan broj t , 0 takav da je M0 M = t ~p , tj.
~r − r~0 = t ~p .

Odavde se dobija parametarska jednačina prave u vektorskom obliku.

~r = r~0 + t ~p . (1)
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
−−−→ −−−→
Iz uslova M0 M k~p sledi da postoji realan broj t , 0 takav da je M0 M = t ~p , tj.
~r − r~0 = t ~p .

Odavde se dobija parametarska jednačina prave u vektorskom obliku.

~r = r~0 + t ~p . (1)

Prelaskom na koordinate dobijaju se parametarske jednačine prave u

skalarnom obliku
x = x0 + lt




y = y0 + mt (2)



 z = z + nt .

0
Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
−−−→ −−−→
Iz uslova M0 M k~p sledi da postoji realan broj t , 0 takav da je M0 M = t ~p , tj.
~r − r~0 = t ~p .

Odavde se dobija parametarska jednačina prave u vektorskom obliku.

~r = r~0 + t ~p . (1)

Prelaskom na koordinate dobijaju se parametarske jednačine prave u

skalarnom obliku
x = x0 + lt




y = y0 + mt (2)



 z = z + nt .

0

Iz jednačina (2) dobijaju se jednačine prave p u kanoničkom obliku.

Jednačina prave koja prolazi kroz datu tačku i paralelna
je datom vektoru
−−−→ −−−→
Iz uslova M0 M k~p sledi da postoji realan broj t , 0 takav da je M0 M = t ~p , tj.
~r − r~0 = t ~p .

Odavde se dobija parametarska jednačina prave u vektorskom obliku.

~r = r~0 + t ~p . (1)

Prelaskom na koordinate dobijaju se parametarske jednačine prave u

skalarnom obliku
x = x0 + lt




y = y0 + mt (2)



 z = z + nt .

0

Iz jednačina (2) dobijaju se jednačine prave p u kanoničkom obliku.

x − x0 y − y0 z − z0
= = (= t ). (3)
l m n
Prava kao presek dve ravni

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 4 / 17

Prava kao presek dve ravni

Prava predstavlja liniju preseka dve ravni, pa se jednačine prave

mogu predstaviti skupom jednačina te dve ravni
(
A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0
(4)
A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 4 / 17

Prava kao presek dve ravni

Prava predstavlja liniju preseka dve ravni, pa se jednačine prave

mogu predstaviti skupom jednačina te dve ravni
(
A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0
(4)
A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0.

Često je potrebno jednačine prave (4) napisati u kanoničkom ili

parametarskom obliku.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 4 / 17

Prava kao presek dve ravni

Prava predstavlja liniju preseka dve ravni, pa se jednačine prave

mogu predstaviti skupom jednačina te dve ravni
(
A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0
(4)
A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0.

Često je potrebno jednačine prave (4) napisati u kanoničkom ili

parametarskom obliku.
Za vektor paralelnosti prave može se uzeti vektor ~ p = λ(n~1 × n~2 ), gde
su n~1 = (A1 , B1 , C1 ) i n~2 = (A2 , B2 , C2 ) vektori normala datih ravni, a
λ proizvoljan ne-nula realan broj.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 4 / 17

Prava kao presek dve ravni

Prava predstavlja liniju preseka dve ravni, pa se jednačine prave

mogu predstaviti skupom jednačina te dve ravni
(
A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0
(4)
A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0.

Često je potrebno jednačine prave (4) napisati u kanoničkom ili

parametarskom obliku.
Za vektor paralelnosti prave može se uzeti vektor ~ p = λ(n~1 × n~2 ), gde
su n~1 = (A1 , B1 , C1 ) i n~2 = (A2 , B2 , C2 ) vektori normala datih ravni, a
λ proizvoljan ne-nula realan broj.
Tačka M0 (x0 , y0 , z0 ) koja pripada datoj pravoj dobija se kao jedno od
rešenja sistema (4) linearnih algebarskih jednačina.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 4 / 17

Med̄usobni položaj dve prave
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
→
−
Prava p2 paralelna je p2 = (l2 , m2 , n2 ) i prolazi kroz tačku M2 (x2 , y2 , z2 ).
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
→
−
Prava p2 paralelna je p2 = (l2 , m2 , n2 ) i prolazi kroz tačku M2 (x2 , y2 , z2 ).
Pod uglom izmed̄u pravih p1 i p2 podrazumeva se ugao α ∈ [0, π/2] odred̄en
formulom
→− → −
| p1 · p2 |
cos α = → − → − ,
| p1 | · | p2 |
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
→
−
Prava p2 paralelna je p2 = (l2 , m2 , n2 ) i prolazi kroz tačku M2 (x2 , y2 , z2 ).
Pod uglom izmed̄u pravih p1 i p2 podrazumeva se ugao α ∈ [0, π/2] odred̄en
formulom
→− → − →− → −
| p1 · p2 | | p1 · p2 |
cos α = → − → − , α = arccos →− → − . (5)
| p1 | · | p2 | | p1 | · | p2 |
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
→
−
Prava p2 paralelna je p2 = (l2 , m2 , n2 ) i prolazi kroz tačku M2 (x2 , y2 , z2 ).
Pod uglom izmed̄u pravih p1 i p2 podrazumeva se ugao α ∈ [0, π/2] odred̄en
formulom
→− → − →− → −
| p1 · p2 | | p1 · p2 |
cos α = → − → − , α = arccos →− → − . (5)
| p1 | · | p2 | | p1 | · | p2 |

Dve prave p1 i p2 mogu

Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
→
−
Prava p2 paralelna je p2 = (l2 , m2 , n2 ) i prolazi kroz tačku M2 (x2 , y2 , z2 ).
Pod uglom izmed̄u pravih p1 i p2 podrazumeva se ugao α ∈ [0, π/2] odred̄en
formulom
→− → − →− → −
| p1 · p2 | | p1 · p2 |
cos α = → − → − , α = arccos →− → − . (5)
| p1 | · | p2 | | p1 | · | p2 |

Dve prave p1 i p2 mogu

◮ pripadati jednoj ravni
Med̄usobni položaj dve prave
Neka su date dve prave p1 i p2 svojim kanoničkim jednačinama
x − x1 y − y1 z − z1
p1 : = = ,
l1 m1 n1
x − x2 y − y2 z − z2
p2 : = = .
l2 m2 n2

→
−
Prava p1 paralelna je p1 = (l1 , m1 , n1 ) i prolazi kroz tačku M1 (x1 , y1 , z1 ).
→
−
Prava p2 paralelna je p2 = (l2 , m2 , n2 ) i prolazi kroz tačku M2 (x2 , y2 , z2 ).
Pod uglom izmed̄u pravih p1 i p2 podrazumeva se ugao α ∈ [0, π/2] odred̄en
formulom
→− → − →− → −
| p1 · p2 | | p1 · p2 |
cos α = → − → − , α = arccos →− → − . (5)
| p1 | · | p2 | | p1 | · | p2 |

Dve prave p1 i p2 mogu

◮ pripadati jednoj ravni ili
◮ biti mimoilazne.
Med̄usobni položaj dve prave
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
 
−−−−→ →  x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
− → −

M1 M2 · (p1 × p2 ) =  l1 m1 n1  = 0. (6)
l2 m2 n2
 
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
 
−−−−→ →  x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
− → −

M1 M2 · (p1 × p2 ) =  l1 m1 n1  = 0. (6)
l2 m2 n2
 

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni, tada se ove prave

Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
 
−−−−→ →  x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
− → −

M1 M2 · (p1 × p2 ) =  l1 m1 n1  = 0. (6)
l2 m2 n2
 

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni, tada se ove prave

◮ seku
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
 
−−−−→ →  x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
− → −

M1 M2 · (p1 × p2 ) =  l1 m1 n1  = 0. (6)
l2 m2 n2
 

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni, tada se ove prave

◮ seku ili su
◮ paralelne.
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
 
−−−−→ →  x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
− → −

M1 M2 · (p1 × p2 ) =  l1 m1 n1  = 0. (6)
l2 m2 n2
 

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni, tada se ove prave

◮ seku ili su
◮ paralelne.

→
− → − l1 m1 n1
Očigledno je p1 kp2 ⇔ p1 kp2 ⇔ = = .
l2 m2 n2
Med̄usobni položaj dve prave
p2 S p1

M1 M2

−−−−→
Prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni akko su M1 M2 , p~1 i p~2 komplanarni, tj.
 
−−−−→ →  x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
− → −

M1 M2 · (p1 × p2 ) =  l1 m1 n1  = 0. (6)
l2 m2 n2
 

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni, tada se ove prave

◮ seku ili su
◮ paralelne.

→
− → − l1 m1 n1
Očigledno je p1 kp2 ⇔ p1 kp2 ⇔ = = .
l2 m2 n2
l1 m1 n1 x2 − x1 y2 − y1 z2 − z1
Specijalno, p1 = p2 ⇔ = = ∧ = = .
l2 m2 n2 l1 m1 n1
Med̄usobni položaj dve prave
Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2
Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2

Ako su prave p1 i p2 paralelne tada je ugao izmed̄u njih α = 0.

Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2

Ako su prave p1 i p2 paralelne tada je ugao izmed̄u njih α = 0.

Ako ove prave nisu paralelne tada je 0 < α ≤ π/2.
Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2

Ako su prave p1 i p2 paralelne tada je ugao izmed̄u njih α = 0.

Ako ove prave nisu paralelne tada je 0 < α ≤ π/2.
Ugao α = π/2 akko su prave p1 i p2 normalne, tj.
Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2

Ako su prave p1 i p2 paralelne tada je ugao izmed̄u njih α = 0.

Ako ove prave nisu paralelne tada je 0 < α ≤ π/2.
Ugao α = π/2 akko su prave p1 i p2 normalne, tj.
→
− →
− →
− → −
p1 ⊥ p2 ⇔ p1 ⊥ p2 ⇔ p1 · p2 = l 1 l 2 + m 1 m 2 + n1 n2 = 0. (7)
Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2

Ako su prave p1 i p2 paralelne tada je ugao izmed̄u njih α = 0.

Ako ove prave nisu paralelne tada je 0 < α ≤ π/2.
Ugao α = π/2 akko su prave p1 i p2 normalne, tj.
→
− →
− →
− → −
p1 ⊥ p2 ⇔ p1 ⊥ p2 ⇔ p1 · p2 = l 1 l 2 + m 1 m 2 + n1 n2 = 0. (7)

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni i nisu paralelne, tada je (6) potreban
i dovoljan uslov da se te dve prave seku.
Med̄usobni položaj dve prave

p2 S p1

M1 M2

Ako su prave p1 i p2 paralelne tada je ugao izmed̄u njih α = 0.

Ako ove prave nisu paralelne tada je 0 < α ≤ π/2.
Ugao α = π/2 akko su prave p1 i p2 normalne, tj.
→
− →
− →
− → −
p1 ⊥ p2 ⇔ p1 ⊥ p2 ⇔ p1 · p2 = l 1 l 2 + m 1 m 2 + n1 n2 = 0. (7)

Ako prave p1 i p2 pripadaju jednoj ravni i nisu paralelne, tada je (6) potreban
i dovoljan uslov da se te dve prave seku.
U ovom slučaju često se nameće potreba odred̄ivanja koordinata presečne
tačke S pravih p1 i p2 .
Med̄usobni položaj dve prave

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 8 / 17

Med̄usobni položaj dve prave
Za rešavanje tog zadatka potrebno je napisati parametarske
jednačine pravih p1 i p2

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 8 / 17

Med̄usobni položaj dve prave
Za rešavanje tog zadatka potrebno je napisati parametarske
jednačine pravih p1 i p2

x = x1 + l1 t x = x2 + l2 u
 


 


p1 :  y = y1 + m1 t p2 :  y = y2 + m2 u
 

 z =z +n t
 
 z =z +n u

1 1 2 2

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 8 / 17

Med̄usobni položaj dve prave
Za rešavanje tog zadatka potrebno je napisati parametarske
jednačine pravih p1 i p2

x = x1 + l1 t x = x2 + l2 u
 


 


p1 :  y = y1 + m1 t p2 :  y = y2 + m2 u
 

 z =z +n t
 
 z =z +n u

1 1 2 2

Zatim treba naći rešenja sistema linearnih algebarskih jednačina (po t

i u)

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 8 / 17

Med̄usobni položaj dve prave
Za rešavanje tog zadatka potrebno je napisati parametarske
jednačine pravih p1 i p2

x = x1 + l1 t x = x2 + l2 u
 


 


p1 :  y = y1 + m1 t p2 :  y = y2 + m2 u
 

 z =z +n t
 
 z =z +n u

1 1 2 2

Zatim treba naći rešenja sistema linearnih algebarskih jednačina (po t

i u)
x1 + l1 t = x2 + l2 u




y1 + m1 t = y2 + m2 u . (8)



 z +n t =z +n u

1 1 2 2

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 8 / 17

Med̄usobni položaj dve prave
Za rešavanje tog zadatka potrebno je napisati parametarske
jednačine pravih p1 i p2

x = x1 + l1 t x = x2 + l2 u
 


 


p1 :  y = y1 + m1 t p2 :  y = y2 + m2 u
 

 z =z +n t
 
 z =z +n u

1 1 2 2

Zatim treba naći rešenja sistema linearnih algebarskih jednačina (po t

i u)
x1 + l1 t = x2 + l2 u




y1 + m1 t = y2 + m2 u . (8)



 z +n t =z +n u

1 1 2 2

Zamenom nad̄ene vrednosti parametra t (ili u) u parametarskim

jednačinama prave p1 (ili prave p2 ) dobijaju se koordinate presečne
tačke S ove dve prave.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 8 / 17

Med̄usobni položaj prave i ravni
Med̄usobni položaj prave i ravni

Neka su date prava p i ravan π svojim jednačinama

x − x0 y − y0 z − z0
p: = = ,
l m n
π : Ax + By + Cz + D = 0.
Med̄usobni položaj prave i ravni

Neka su date prava p i ravan π svojim jednačinama

x − x0 y − y0 z − z0
p: = = ,
l m n
π : Ax + By + Cz + D = 0.

Prava p prolazi kroz tačku M0 (x0 , y0 , z0 ) i paralelna je vektoru ~p = (l , m, n).

Med̄usobni položaj prave i ravni

Neka su date prava p i ravan π svojim jednačinama

x − x0 y − y0 z − z0
p: = = ,
l m n
π : Ax + By + Cz + D = 0.

Prava p prolazi kroz tačku M0 (x0 , y0 , z0 ) i paralelna je vektoru ~p = (l , m, n).

Ravan π je normalna na vektor ~n = (A , B , C ).
Med̄usobni položaj prave i ravni

Neka su date prava p i ravan π svojim jednačinama

x − x0 y − y0 z − z0
p: = = ,
l m n
π : Ax + By + Cz + D = 0.

Prava p prolazi kroz tačku M0 (x0 , y0 , z0 ) i paralelna je vektoru ~p = (l , m, n).

Ravan π je normalna na vektor ~n = (A , B , C ).
Prava p i ravan π mogu imati sledeće med̄usobne položaje:
Med̄usobni položaj prave i ravni

Neka su date prava p i ravan π svojim jednačinama

x − x0 y − y0 z − z0
p: = = ,
l m n
π : Ax + By + Cz + D = 0.

Prava p prolazi kroz tačku M0 (x0 , y0 , z0 ) i paralelna je vektoru ~p = (l , m, n).

Ravan π je normalna na vektor ~n = (A , B , C ).
Prava p i ravan π mogu imati sledeće med̄usobne položaje:
◮ paralelne su
Med̄usobni položaj prave i ravni

Neka su date prava p i ravan π svojim jednačinama

x − x0 y − y0 z − z0
p: = = ,
l m n
π : Ax + By + Cz + D = 0.

Prava p prolazi kroz tačku M0 (x0 , y0 , z0 ) i paralelna je vektoru ~p = (l , m, n).

Ravan π je normalna na vektor ~n = (A , B , C ).
Prava p i ravan π mogu imati sledeće med̄usobne položaje:
◮ paralelne su ili
◮ imaju tačno jednu zajedničku tačku
(tada kažemo da prava prodire ravan).
Med̄usobni položaj prave i ravni
Med̄usobni položaj prave i ravni

Očigledno je

p kπ ⇔ ~n ⊥ ~p ⇔ ~n · p
~ = Al + Bm + Cn = 0. (9)
Med̄usobni položaj prave i ravni

Očigledno je

p kπ ⇔ ~n ⊥ ~p ⇔ ~n · p
~ = Al + Bm + Cn = 0. (9)

Specijalno,

p ⊂ π ⇔ Al + Bm + Cn = 0 ∧ Ax0 + By0 + Cz0 + D = 0. (10)

Med̄usobni položaj prave i ravni

Očigledno je

p kπ ⇔ ~n ⊥ ~p ⇔ ~n · p
~ = Al + Bm + Cn = 0. (9)

Specijalno,

p ⊂ π ⇔ Al + Bm + Cn = 0 ∧ Ax0 + By0 + Cz0 + D = 0. (10)

Ako je prava p normalna na ravan π tada je ugao γ prave p prema ravni π

jednak π/2 i važi
A B C
p ⊥ π ⇔ ~nk~p ⇔ = = . (11)
l m n
Med̄usobni položaj prave i ravni
Med̄usobni položaj prave i ravni
n
p

P α γ
p′
π
Med̄usobni položaj prave i ravni
n
p

P α γ
p′
π

Ako prava p nije normalna na ravan π, tada se ugao γ prave p prema ravni π
definiše kao ugao izmed̄u prave i njene ortogonalne projekcije na tu ravan.
Med̄usobni položaj prave i ravni
n
p

P α γ
p′
π

Ako prava p nije normalna na ravan π, tada se ugao γ prave p prema ravni π
definiše kao ugao izmed̄u prave i njene ortogonalne projekcije na tu ravan.
Očigledno je γ = π/2 − α, gde je α ugao izmed̄u prave p i normale n ravni π
(normala n ravni π je prava normalna na ravan π), i važi
Med̄usobni položaj prave i ravni
n
p

P α γ
p′
π

Ako prava p nije normalna na ravan π, tada se ugao γ prave p prema ravni π
definiše kao ugao izmed̄u prave i njene ortogonalne projekcije na tu ravan.
Očigledno je γ = π/2 − α, gde je α ugao izmed̄u prave p i normale n ravni π
(normala n ravni π je prava normalna na ravan π), i važi
|~n · ~p |
sin γ = cos α = . (12)
|~n| · |~p |
Med̄usobni položaj prave i ravni

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 12 / 17

Med̄usobni položaj prave i ravni

Ako prava p prodire ravan π, tj. p ∩ π = {P }, tada se koordinate tačke

prodora P odred̄uju na sledeći način.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 12 / 17

Med̄usobni položaj prave i ravni

Ako prava p prodire ravan π, tj. p ∩ π = {P }, tada se koordinate tačke

prodora P odred̄uju na sledeći način.
Napišu se parametarske jednačine prave p

x = x0 + lt




p:  y = y0 + mt


 z = z + nt .

0

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 12 / 17

Med̄usobni položaj prave i ravni

Ako prava p prodire ravan π, tj. p ∩ π = {P }, tada se koordinate tačke

prodora P odred̄uju na sledeći način.
Napišu se parametarske jednačine prave p

x = x0 + lt




p:  y = y0 + mt


 z = z + nt .

0

Nad̄u se rešenja linearne jednačine

A (x0 + lt ) + B (y0 + mt ) + C (z0 + nt ) + D = 0 ( po t ). (13)

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 12 / 17

Med̄usobni položaj prave i ravni

Ako prava p prodire ravan π, tj. p ∩ π = {P }, tada se koordinate tačke

prodora P odred̄uju na sledeći način.
Napišu se parametarske jednačine prave p

x = x0 + lt




p:  y = y0 + mt


 z = z + nt .

0

Nad̄u se rešenja linearne jednačine

A (x0 + lt ) + B (y0 + mt ) + C (z0 + nt ) + D = 0 ( po t ). (13)

Zamenom nad̄ene vrednosti parametra t u parametarskim

jednačinama prave p dobijaju se koordinate tačke P .

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 12 / 17

Pravolinijske površi

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Pravolinijske površi

Neka je u prostoru data linija L kao presek dve površi čije su jednačine
(
F1 (x , y , z ) = 0
L: (14)
F2 (x , y , z ) = 0.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Pravolinijske površi

Neka je u prostoru data linija L kao presek dve površi čije su jednačine
(
F1 (x , y , z ) = 0
L: (14)
F2 (x , y , z ) = 0.

Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i čiji je
vektor pravca propisan odgovarajućim pravilom zove se pravolinijska
površ.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Pravolinijske površi

Neka je u prostoru data linija L kao presek dve površi čije su jednačine
(
F1 (x , y , z ) = 0
L: (14)
F2 (x , y , z ) = 0.

Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i čiji je
vektor pravca propisan odgovarajućim pravilom zove se pravolinijska
površ.
Linija L zove se direktrisa ili vodilja pravolinijske površi.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Pravolinijske površi

Neka je u prostoru data linija L kao presek dve površi čije su jednačine
(
F1 (x , y , z ) = 0
L: (14)
F2 (x , y , z ) = 0.

Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i čiji je
vektor pravca propisan odgovarajućim pravilom zove se pravolinijska
površ.
Linija L zove se direktrisa ili vodilja pravolinijske površi.
Pomenute prave zovu se njene generatrise ili izvodnice.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Pravolinijske površi

Neka je u prostoru data linija L kao presek dve površi čije su jednačine
(
F1 (x , y , z ) = 0
L: (14)
F2 (x , y , z ) = 0.

Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i čiji je
vektor pravca propisan odgovarajućim pravilom zove se pravolinijska
površ.
Linija L zove se direktrisa ili vodilja pravolinijske površi.
Pomenute prave zovu se njene generatrise ili izvodnice.
Najjednostavniji primeri pravolinijskih površi koje ćemo definisati su
cilindrična

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Pravolinijske površi

Neka je u prostoru data linija L kao presek dve površi čije su jednačine
(
F1 (x , y , z ) = 0
L: (14)
F2 (x , y , z ) = 0.

Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i čiji je
vektor pravca propisan odgovarajućim pravilom zove se pravolinijska
površ.
Linija L zove se direktrisa ili vodilja pravolinijske površi.
Pomenute prave zovu se njene generatrise ili izvodnice.
Najjednostavniji primeri pravolinijskih površi koje ćemo definisati su
cilindrična i
konusna površ.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 13 / 17

Cilindrična površ
Cilindrična površ
Neka je u prostoru data linija L jednačinama (14) i vektor ~
p = (l , m, n).
Cilindrična površ
Neka je u prostoru data linija L jednačinama (14) i vektor ~
p = (l , m, n).
Skup tačaka u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i paralelne su vektoru
~p zove se cilindrična površ.
Cilindrična površ
Neka je u prostoru data linija L jednačinama (14) i vektor ~
p = (l , m, n).
Skup tačaka u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i paralelne su vektoru
~p zove se cilindrična površ.

M
p

M0 L
Cilindrična površ
Neka je u prostoru data linija L jednačinama (14) i vektor ~
p = (l , m, n).
Skup tačaka u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i paralelne su vektoru
~p zove se cilindrična površ.

M
p

M0 L

Posebno su značajne cilindrične površi kod kojih direktrisa leži u jednoj od

koordinatnih ravni, a vektor ~p je paralelan odgovarajućoj koordinatnoj osi.
Cilindrična površ
Neka je u prostoru data linija L jednačinama (14) i vektor ~
p = (l , m, n).
Skup tačaka u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i paralelne su vektoru
~p zove se cilindrična površ.

M
p

M0 L

Posebno su značajne cilindrične površi kod kojih direktrisa leži u jednoj od

koordinatnih ravni, a vektor ~p je paralelan odgovarajućoj koordinatnoj osi.
Neka linija L leži u koordinatnoj ravni Oxy i neka je vektor ~p = ~k = (0, 0, 1).
Jednačine linije L date su tada sa
(
F (x , y ) =0
L: .
z =0
Cilindrična površ

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 15 / 17

Cilindrična površ

Može se pokazati da je jednačina odgovarajuće cilindrične površi

F (x , y ) = 0.

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 15 / 17

Cilindrična površ

Može se pokazati da je jednačina odgovarajuće cilindrične površi

F (x , y ) = 0.

Takod̄e se može pokazati da je

F (x , z ) = 0

jednačina cilindrične površi čija direktrisa leži u koordinatnoj ravni

Oxz , a generatrisa je paralelna osi Oy .

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 15 / 17

Cilindrična površ

Može se pokazati da je jednačina odgovarajuće cilindrične površi

F (x , y ) = 0.

Takod̄e se može pokazati da je

F (x , z ) = 0

jednačina cilindrične površi čija direktrisa leži u koordinatnoj ravni

Oxz , a generatrisa je paralelna osi Oy .
Jednačina
F (y , z ) = 0
predstavlja jednačinu cilindrične površi čija direktrisa leži u
koordinatnoj ravni Oyz , a generatrisa je paralelna osi Ox .

Fakultet inženjerskih nauka (FIN) Matematika 1 2016/2017. 15 / 17

Konusna površ
Konusna površ
S

PSfr
M

M0 L
Konusna površ
S

PSfr
M

M0 L

Neka je u prostoru data linija L jednačinama

(
F1 (x , y , z ) =0
L:
F2 (x , y , z ) = 0.

i tačka S (a , b , c ).
Konusna površ
S

PSfr
M

M0 L

Neka je u prostoru data linija L jednačinama

(
F1 (x , y , z ) =0
L:
F2 (x , y , z ) = 0.

i tačka S (a , b , c ).
Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i tačku S zove
se konusna površ.
Konusna površ
S

PSfr
M

M0 L

Neka je u prostoru data linija L jednačinama

(
F1 (x , y , z ) =0
L:
F2 (x , y , z ) = 0.

i tačka S (a , b , c ).
Skup tačaka pravih u prostoru koje prolaze kroz tačke linije L i tačku S zove
se konusna površ.
Tačka S zove se vrh konusne površi.
Obrtne površi
Obrtne površi
z
M0
M
L

0
y
x
Obrtne površi
z
M0
M
L

0
y
x

Neka je u koordinatnoj ravni Oyz data linija L čije su jednačine

(
F (y , z ) =0
L: .
x =0
Obrtne površi
z
M0
M
L

0
y
x

Neka je u koordinatnoj ravni Oyz data linija L čije su jednačine

(
F (y , z ) =0
L: .
x =0

Površ koja nastaje rotacijom linije L oko ose Oz zove se obrtna površ. Osa
Oz zove se osa rotacije dobijene obrtne površi.
Obrtne površi
z
M0
M
L

0
y
x

Neka je u koordinatnoj ravni Oyz data linija L čije su jednačine

(
F (y , z ) =0
L: .
x =0

Površ koja nastaje rotacijom linije L oko ose Oz zove se obrtna površ. Osa
Oz zove se osa rotacije dobijene obrtne površi.
Naravno, može se posmatrati i obrtna površ koja nastaje rotacijom linije L
oko ose Oy .
Obrtne površi
z
M0
M
L

0
y
x

Neka je u koordinatnoj ravni Oyz data linija L čije su jednačine

(
F (y , z ) =0
L: .
x =0

Površ koja nastaje rotacijom linije L oko ose Oz zove se obrtna površ. Osa
Oz zove se osa rotacije dobijene obrtne površi.
Naravno, može se posmatrati i obrtna površ koja nastaje rotacijom linije L
oko ose Oy .
Linija L može ležati i u koordinatnoj ravni Oxy ili Oxz , a obrtne površi
nastaju njenom rotacijom oko neke od koordinatnih osa.
Obrtne površi
z
M0
M
L

0
y
x

Neka je u koordinatnoj ravni Oyz data linija L čije su jednačine

(
F (y , z ) =0
L: .
x =0

Površ koja nastaje rotacijom linije L oko ose Oz zove se obrtna površ. Osa
Oz zove se osa rotacije dobijene obrtne površi.
Naravno, može se posmatrati i obrtna površ koja nastaje rotacijom linije L
oko ose Oy .
Linija L može ležati i u koordinatnoj ravni Oxy ili Oxz , a obrtne površi
nastaju njenom rotacijom oko neke od koordinatnih osa.