15-Jun-21

• Rehabilitacija kardioloških bolesnika

usmerena je na proces povratka pojedinca sa
kardiološkim oboljenjem na maksimalni nivo
aktivnosti primeren funkcionalnom kapacitetu
njegovog srca.

MRH 2 • Rehabilitacija nakon akutnog

prezentacija 25.05.
infarkta miokarda podeljena je na
3 faze →

Doc. dr Elvis Mahmutović

ehmahmutovic@np.ac.rs

3 faze rehabilitacije nakon AIM

• 1. faza je faza hospitalizacije i traje 9-12 dana • Ta treća faza rehabilitacije podrazumeva
(boravak pacijenta u jedinicama intenzivne i
poluintenzivne nege) higijensko dijetetski režim , promenu načina
• 2. faza- rekonvalescencije, traje do 2 meseca od života, radnog mesta i drugih uslova u
pojave prvih simptoma AIM, i za to vreme bi se odnosu na ranije.
trebala obaviti sekundarna ili tercijarna
rehabilitacija (rehabilitacioni centri, Banjska
lečilišta).
• 3. faza- postrekonvalescencije, traje do kraja
života. Ono što je izumrlo više se neće obnoviti.
Tokom te faze potrebno je da se proširi
kolateralna cirkulacija i preuzme funkciju bolje
ishrane okolnog vitalnog dela srčanog tkiva.

1

Ciljevi rane rehabilitacije nakon AIM
1. Sprečiti razvoj komplikacija
(hipostastku pneumoniju, dekubituse,
duboku vensku trombozu i plućnu
emboliju, urinarne komplikacije)
2. Naučiti bolesnika psihičkom i fizičkom
mirovanju
3. Sprečiti anksioznost u početku i kasniju
depresiju
4. Vratiti tonus i snagu mišićima
5. Skratiti hospitalnu fazu lečenja
• Izometričke vežbe su
kontraindikovane jer
selektivno
povećavaju sistolni
pritisak.
15-Jun-21
• Svakog dana se pravi individualni program
vežbi, a pre, po potrebi i tokom i nakon vežbi
obavezno se mere puls i arterijski pritisak.
Takođe se sagledavaju i drugi parametri
(frekvencija disanja, EKG, saturacija
kiseonikom)
• Izometričke vežbe su kontraindikovane jer
selektivno povećavaju sistolni pritisak.
• Da bi se pacijent uključio u program rane
rehabilitacije nakon AIM potrebno je da
budu zadovoljeni neki uslovi:
• 1.odsustvo anginoznih bolova poslednjih 24h
• 2.stabilan arterijski pritisak poslednja 24h u
dozvoljenim granicama ne preko
180/110mmHg i ne manje od 90/60 mmHg
– Telesna temperatura ne sme biti preko 38°C.
– Kontraindikacija je i tahikardija preko 120/min i
bradikardija ispod 50/min.
2
 15-Jun-21

• Evolucija AIM mora biti završena prema

EKG i biohumoralnom nalazu.
• Na EKG-u pratimo da li postoji ST
elevacija. Takođe ne sme biti ni ST
depresije veće od 1 mm u trajanju od
0.08.sec. Ne sme biti čestih ekstrasistola
(toleriše se ako postoje pojedinačne i ne
više od 6-10 u minuti). Kontraindikacija su
vezane ekstrasistole u nizu, kao i
bigeminija, trigeminija i kvadrogeminija.

• U biohumoralnom nalazu posmatramo

vrednosti enzima koji pokazuju količinu
nekrotičnog mišićnog tkiva. Kreatin
fosfokinaza može biti povećana i kod
nekroze skeletnih mišića, a ako u
anamnezi nema podataka o tome( npr,
reanimacija, defibrilacija) onda je
povećanje vrednosti uzrokovano nekrozom
srčanog mišića. Što je veća vrednost CPK,
to je i nekrotična zona veća. Potrebno je
da vrednost CPK počne da opada, ne
mora da se vrati na normalu i to se obično
događa posle 24h do 48h. Maksimum
dostiže 6-12 h nakon AIM.

3
 15-Jun-21

• Drugi enzim LDH (laktat-dehidrogenaza),

počinje da raste tek nakon 2-3 dana, kada
CPK počinje da opada, pa njegove
vrednosti nisu od značaja za započinjanje
rane rehabilitacije, već samo početak pada
CPK.
• Za uključivanje u ranu rehabilitaciju mora
postojati odsustvo poremećaja ritma, znakova
srčane insuficijencije (prema auskultatornom
nalazu ili medikamentoznoj terapiji sa liste),
kao i odsustvo tromboembolijskih
komplikacija.

4
 15-Jun-21

Ime enzima Početak rasta Maksimum Normalizovanje

CK 2-4h 30h 2-4 dana • Postinfarktna angina
CK-MB 4-6h 12-20h
(značajan je ako mu je aktivnost >6% od ukupne CK. )
36-48h
• Srčana insuficijencija
LDH 12h 24-48h 10-14 dana • Poremećaju ritma
LDH 1/LDH 2 > 1.0 je signifikantan za AIM.
AST 12h (4-6h) 24h 4 dana • Neregulisana hipertenzija
Troponin T 4h 36h 10-20 dana
Troponin I 4h 16h 6-8 dana
Mioglobin 30-60 min 10h 24h
(velika sensitivnost i mala specifičnost)

Vežbe treba odmah prekinuti ako se tokom

terapije javi:
• 1.anginozni bol ili osećaj nedostatka vazduha
• 2.bledilo, cijanoza ili ubrzano disanje
• 3.Nagli skok frekvence (preko 120/min)
• 4.Nagli skok ili pad tenzije

5

• Okvirni program bi izgledao na sledeći
način, s tim što se za svakog pacijenta
individualno prilagođava u zavisnosti od
njegovog opšteg stanja i parametara.
• 1. dan pacijent se obučava vežbama
dijafragmalnog disanja, zatim aktivne
vežbe u ležećem položaju za distalne
segmente gornjih i donjih ekstremiteta
(vežbe grupe A i B). Fleksija i ekstenzija
prstiju šaka, dorzi i palmarna fleksija
ručnog zgloba i kružni pokreti u ručnom
zglobu. Iste vežbe izvode se i na
stopalima.
• 4. dan radi se širi program vežbi u sedećem
položaju, pacijent stoji pored kreveta
• 5. dan, ceo program vežbi, hod po sobi
• 6. dan Ceo program vežbi, hod 50 m po
hodniku, umivanje, odlazak u toalet
• 7. dan Ceo program vežbi, hod 100-200m
• 8. dan hod uz stepenice
• 9-10 dan odlazak u ustanovu sekundarne
rehabilitacije ili na kućnu negu i lečenje.
15-Jun-21
• Vežbe A i B grupe rade se jednom pre i
jednom po podne do 10-tak ponavljanja
• 2. dan pored vežbi iz prethodnog dana
uključuju se i vežbe grupe C, za proksimalne
segmente gornjih i donjih ekstremiteta, najpre
u ležećem, a potom u sedećem položaju
• 3. dan pacijent sedi na ivici postelje posle
programa vežbi u ležećem položaju i radi
vežbe u sedećem položaju.
• Pored navedenog programa vežbi, rana
rehabilitacija posle AIM, mora da obuhvati i
psihološku rehabilitaciju, jer je nastanak
infarkta uvek praćen strahom, u kasnijem
toku javlja se anksioznost, depresija, pa je
potrebno da se takve smetnje otklone,
pacijent shvati svoje subjektivno i objektivno
stanje i u skladu s tim dozira svoje aktivnosti.
6

• Ova rehabilitacija se sprovodi u
specijalizovanim ustanovama u kojima
rehabilitacioni tim sačinjavaju: kardiolog,
fizijatar, psihijatar, psiholog, fizioterapeuti koji
su neposredni izvršioci programa
rehabilitacije i koji su posebno obučeni da
mogu da prate i monitoriraju parametre (EKG,
disanje i sl) i med.sestre
• Metode fizičkog opterećenja:
– Gimnastičke vežbe
– Hod po ravnom
– Cikloergometar
– Nylinov stepenik
15-Jun-21
• Intenzitet opterećenja treba dozirati strogo
individualno, uzimajući u obzir starost, pol,
fizičku kondiciju, klinički i laboratorijski nalaz,
EKG, eho srca. Pri izvođenju vežbi obavezno
je pratiti EKG, puls i krvni pritisak, na osnovu
toga zaključivati o njegovoj sposobnosti da
savlada dato opterećenje
• Gimnastičke vežbe mogu biti I ii II grupe,
veličina opterećenja odgovara opterećenju od
25W (kao hod laganim tempom). Izvode se u
ležećem položaju i traju do 45 min.
• Gimnastičke vežbe III grupe odgovaraju
opterećenju od 40-50W, izvode se u
sedećem položaju i traju do 30 min.
• Gimnastičke vežbe IV grupe odgovaraju
opterećenju od 60-90 W, izvode se u
stojećem položaju i traju 20-30 min.
7
 15-Jun-21

• Fizički trening treba započeti sa vežbama I i II • Intenzitet opterećenja se postepeno

grupe. Elementi ovih vežbi su: povećava ubrzavanjem pokreta. Vežbe I i II
• Vežbe relaksacije 3-5 min grupe bolesnik izvodi individualno u postelji
• Vežbe disanja dijafragmalnog tipa 5-10 min.
• Opšte kondicione vežbe (30 min.) • Vežbe III grupe uz relaksaciju i vežbe disanja
• a)dinamičke vežbe malih mišićnih grupa (šake, imaju za cilj aktiviranje svih zglobova, mogu
stopala)
se izvoditi grupno
• b)dinamičke vežbe gornjih i donjih ekstremiteta
• c)mali otpor pri vežbama donjih ekstremiteta
• d)aktivna promena položaja

• Kontrolisani hod po ravnom- u početku do • Započinje se opterečenjem od 25W, i

100 m, a na kraju prelaze i do 2500 m. postepeno se povećava za po 25W. Dužina
• Brzina u početku iznosi 2-3 km/h, a kasnije se opterećenja može biti intermitetnta ili
povećava do 4-5km/h. kontinuirana.
• Kod intermitentnog treninga vreme
opterećenja je 2-3 min, nakon čega sledi
pauza iste dužine, uz postepeno povećanje
opterećenja pri sledećem ciklusu

8
 15-Jun-21

Tipična mesta plasiranja EKG elektrode za

Ergometar koji se sastoji od pokretnog saga I EKG-a
izvodjenje ergotesta

Stepen Brzina Nagib

opterećenja km/sat
I 2.7 100
II 4.0 120
III 5.5 140
IV 6.7 160
V 8.0 180
VI 8.8 200
VII 9.6 220

Najpoznatiji program za opterećenja

srca je Bruceov program.

• Kod kontinuiranog opterećenja produžava se • Na kraju se uvodi opterećenje na Nylinovom

vreme trajanja od 4 min, na 6, 8, 10,12 i to stepeniku, koji se sastoji od 3 uzlazna i 3
bez pauze. silazna stepenika visine 25 cm. Bolesnik
prelazi Nylinov stepenik 5 puta, što odgovara
penjanju i spuštanju uz stepenice do I sprata.

9

• Tokom rehabilitacije povećava se broj
prelazaka stepenika, a vreme prelaska se
skraćuje, i to od početnih 60 sec,na 50, 40
sec. Posle svakog petog prelaska bolesnik se
odmara u sedećem položaju onoliko koliko je
prelazio stepenik.
• Tokom rehabilitacije prednost se daje
intervalnom treningu, jer je povoljnija
frekvenca srca i niži sistolni pritisak za isti
rad,
1. Tahikardija sa frekvencijom većom od 160/min, kod
pacijenata do 50 godina, odnosno 150/min, kod onih
preko 50 godina
2. Učestale VES (više od 6 u min,
bigeminija,trigeminija…)
3. VES koje padnu na T talas
4. Paroksizmalna SV i V tahikardija
4. Multifokalne VES
6. ST depresija više od 1 mm
7. Subjektivne smetnje (anginozni bol, zamor, otežano
disanje, klaudikacije)
8. Izraziti skok TA preko 200 mm Hg, ili pad tokom
opterećenja
9. Pojava bledila, cijanoze ili mentalne konfuzije
15-Jun-21
• Kod svakog pacijenta tokom treninga pratiti
• 1.Subjektivne smetnje (anginozni bol,gušenje,
zamor, klaudikacije)
• 2.Frekvencu pulsa na početku i na kraju
• 3.Krvni pritisak na početku i na kraju
• 4.EKG
• Prateći ove parametre može se odrediti
funkcionalna sposobnost pojedinca u odnosu
na dato opterećenje, a kod pojave simptoma
da se pravovremeno izvrši prekid opterećenja
• U salama za vežbe moraju vladati optimalni
uslovi u pogledu vlage i temperature
vazduha, vežbati 2-3h posle obroka, takođe
mora biti prisutan pribor i lekovi za pružanje
hitne pomoći (defibrilator, aparat za kiseonik,
medikamenti)
• Kod povećanja opterećenja prvo multiplicirati
isto opterećenje, a tek kasnije menjati veličinu
opterećenja
10

• Najbolje je telemetrijsko praćenje osnovnih
srčanih funkcija tokom treninga
• Pozitivni efekti treninga gube se nakon 1-2
meseca, pa se zato insistira da ovi pacijenti
doživotno upražnjavaju jedan vid dozirane
fizičke aktivnosti
• U odnosu na visinu opterećenja testovi
opterećenja se mogu podeliti na
submaksimalne i maksimalne. Tačna mera
maksimalnog opterećenja je maksimalna
potrošnja kiseonika, ili dostignuta maksimalna
vrednost pulsa (prema polu i godinama
starosti). Za submaksimalno opterećenje
gornja granica je 75-80% od maksimalnog
opterećenja
15-Jun-21
• Na kraju sprovedene rehabilitacije izvodi se
test opterećenja na cikloergometru, u trajanju
od 4 min po ciklusu opterećenja,
kontinuirano, sa početnim opterećenjem
postignutim tokom sekundarne rehabilitacije,
a to je obično oko 50W.
• Test opterećenja je najdostupnija neinvazivna
metoda za procenu funkcionalnih sposobnosti
nakon prebolelog AIM.
• Procena funkcionalne sposobnosti bolesnika
posle AIM, i posle koronarnog by passa
• Kod sportista za procenu maksimalnih
sposobnosti
• Dijagnostički, kod sumnje na koronarnu
bolest
11
 15-Jun-21

Kontraindikacije od strane drugih sistema

• Akutni infarkt • Oboljenja CNS-a

• Nestabilna angina pectoris
• Teški oblici respiratorne insuficijencije
• Teška aortna stenoza
• Sršana dekompenzacija • Bubrežna insuficijencija
• Maligna hipertenzija • Teški oblici anemije
• Česte SVES ili VES
• Oboljenja lokomotornog sistema
• AV blok II i III stepena
• Akutne sistemske bolesti • Teški metabolički poremećaji
• Akutni miokarditis, endokarditis ili perikarditis
• Teški oblici plućne hipertenzije
• Tromboembolijske pojave

• Postizanje teoretski maksimalne frekvencije srca u
trajanju od 1 min.
• Intenzivirajući anginozni bol za vreme testa
• Depresija ST segmenta ishemičnog tipa ili ST
elevacija
• Atrijalna fibrilacija
• Učestale VES
• VES sa fenomenom na T talas, salve VES, pojava
AV blokova
• Simptomi periferne cirkulatorne insuficijencije
• Progresivni pad ili porast TA i frekvence pulsa
• Izraženi zamor, dispneja ili subjektivna nemogućnost
pacijenta za dalje opterećenje
• Tokom testa prati se TA, puls i EKG
• Rana pojava ST depresije, pri nižoj frekvenciji
srca, u većem broju odvoda, znaci su teškog
koronarnog oboljenja, višesudovne stenoze ili
stenoze glavnog stabla leve koronarne arterije
• Pojave VES pri malom opterećenju, njihov
maligni karakter ukazuju na tešku ishemijsku
bolest srca
• Pojava ST elevacije je znak transmuralne
ishemije i ukazuje na tešku ishemijsku bolest
srca

12
 15-Jun-21

• Inverzija T talasa veća od 1,5 mm je znak • Na kraju testa opterećenja donosi se

koronarne insuficijencije. Takođe zaključak da li je test pozitivan ili negativan u
pozitiviziranje T talasa koji je primarno odnosu na:
negativna, kod bolesnika sa prebolelim AIM – Ishemiju miokarda
smatra se da predstavlja znak ishemije – Električnu nestabilnost miokarda
miokarda. – Srčanu insuficijenciju

• Po završetku sekundarne rehabilitacije i završenog • Nakon 3 meseca od završetka rehabilitacije

testa opterećenja, a na osnovu podnetog opterećenja pacijentima se ponovo radi test opterećenja,
na treningu i testu pacijenti se svrstavaju u 4 klase
jer se tada završavaju patoanatomski i
prema NYHA.
patohistološki procesi u srčanom mišiću, i to
Klasa I Bez ogranicenja; uobicajeno fizicko opterecenje ne dovodi do
zamora,gusenja ili palpitacija. Pri opterećenju u kontinuitetu od 65W ili je vreme kada treba očekivati poboljšanje
Klasa II
intervalno oko 100W
Manje ogranicenje fizicke aktivnosti; pacijent se oseca dobro kad
funkcije leve komore, a time i poboljšanje
miruje, ali uobicajene aktivnosti izazivaju zamor,gusenje ili palpitaciju. ukupne funkcionalne sposobnosti pacijenta.
Maksimalno mogu podneti opterećenje do 50W
Klasa III Znacajno ogranicenje fizicke aktivnosti; pacijent se oseca dobro u
stanju mirovanja, ali male uobicajene aktivnosti dovode do simptoma
bolesti. Kontinuirano mogu da izdrže do 30W
Klasa IV I najmanja fizicka aktivnost dovodi do tegoba; simptomi srcane
insuficijencije su prisutni u mirovanju i pogorsavaju se pri najmanjem
fizickom naporu.

13
 15-Jun-21

Rana i sekundarna rehabilitacija

kardiovaskularnih pacijenata
• Od operacija na srcu najčešće je u pitanju
aorto-koronarni by-pass, korekcije urođenih ili
stečenih srčanih mana, ugradnja veštačkih
zalistaka ili sutura prirodnih zalistaka, vađenje
tumora ili tromba iz srca ili operacija torakalne
ili abdominalne aorte

Srčani tonovi

• 4 srčana tona.
• Neobično je važno razlikovanje 1. i 2.
• Između 1. i 2. tona nalazi se faza srčane
rezolucije koja se naziva sistola, a između 2. i
1. tona nalazi se dijastola.
• Prvi ton je sinhron s perifernim pulsom.
• Srčani tonovi nastaju zbog vibracija
vaskularnog aparata, miokarda, perikarda i
prsnog koša.

14

I srčani ton
• Prvi srčani ton podudara se sa zatvaranjem
AV zalistaka (mitralne i trikuspidne valvule).
Najbolje se procjenjuje uz donju ivicu
sternuma levo i na vrhu.
II srčani ton
• Drugi srčani ton podudara se sa zatvaranjem
semilunarnih zalistaka (aortne i pulmonalne
valvule). Najbolje se procjenjuje nad bazom.
15-Jun-21
I srčani ton
• Pojačan je kod povećanog udarnog volumena
srca:
• kod anemije,
• povišene temperature,
• uzbuđenja, ali i
• kod mitralne stenoze (MS) i
• uz skraćen PQ interval.
• Oslabljen je kod:
• miokarditisa,
• perikarditisa,
• hipotireoze
III & IV Srčani tonovi
• 3. Srčani ton čuje se u ranoj dijastoli u fazi brzog
punjenja kao tihi, niskofrekventni ton. U području
srčanog vrha često se čuje kod zdrave dece. Znatno
pojačan treći ton deo je ritma koji se čuje u
miokarditisu i insuficijencije srca druge etiologije.
• 4. srčani ton uvek je patološki. To je niskofrekventi
ton koji se čuje na kraju dijastole neposredno pre
prvog tona. Nastaje u vreme brzog punjenja
ventrikula za vreme atrijalne kontrakcije i čuje se kod
insuficijencije srca i stanjima gde je poremećena
rastegljivost ventrikula (kardiomiopatije).
15
 15-Jun-21

Različiti tipovi veštačkih

valvula

Mehaničke srčane valvule

Tipa loptice u kavezu
Tiltujući disk
Dvolisni
Trolisni
Prostetičke tkivne srčane
valvule
Ljudske (homo i alografti)i
životinjske

Bioprostetični srčani zalistak načinjen

od sračanog zaliska praseta umreženog
glutar aldehidom i razapetog na stent od
polipropilena i li poliacetata i Dakronske
potke. Oznaka na stentu je da pomogne
hirurzima pravilno postavljanje

16
 15-Jun-21

Različiti oblici, dimenzije, veličina

• Promer (dijamtar-
6mm,8mm,10mm)
• Dužina (10cm, 15cm,
40cm, 75cm,100cm)
• (ukupna i raspoloživa
dužina)

Tretman pre implantacije

TRICOGEL®

17

Photograph of a standard knitted
Dacron bifurcation graft.
Graftovi na bazi
svilenih vlakana
Hemashield GoldTM
Textile Vascular Grafts
• Principi rehabilitacije su isti kao i kod AIM, s
tim što se kod operacija na srcu otvara
toraks, te je disanje kod pacijenta jako
otežano i bolno, uz veliki rizik za razvoj
hipostatske pneumonije.
• Potrebno je već prvi dan nakon operacije
obuka disanja, kašljanja i eliminacije sekreta.
Pacijent se pri ekspirijumu služi ukrštenim
rukama kojima potiskuje grudni koš i rebra.
• Uzglavlje je oko 3o stepeni, da bi se sprečilo
nagomilavanje sekreta.
15-Jun-21
Vaskularni graftovi dobijeni metodom tkivnog
inženjeringa
• Kod ovih pacijenata u koliko se radi o
elektivnom (planiranom) operativnom
zahvatu, potrebna je preoperativna priprema
3-4 sedmice pre operacije, što omogućava
brži oporavak nakon zahvata.
• Pacijent se uči vežbama disanja, drenaži
sekreta, relaksaacionim tehnikama i opštim
kondicionim vežbama
18

• Da bi se pacijent naterao da što dublje udiše
postoji pomoćno sredstvo od jedne cevčice
od plastike na čijem je dnu lagana loptica.
Cev je povezana sa ustima i kada pacijent
udiše loptica se pokreće i lebdi. Cilj je da
loptica pri inspirijumu što duže lebdi u
vazduhu.
• Ovo raditi nekoliko puta dnevno po 5
udisaja.
• Pri zamotavanju najjači je pritisak distalno od
vrha ,a smanjuje se prema proksimalno. U
početku zavoj stoji 2 puta po 15-20 min, pa
se vreme i broj ponavljanja postepeno
povećava npr. na kraju do 3 puta po sat. Ako
je pacijent sposobna može kasnije i sam to
raditi.Paralelno treba raditi vežbe u svim
očuvanim zglobovima, aktivnim pokretima.
Ostali oblici rane i sekundarne rehabilitacije
kod ostalih pacijenata nakon
kardiovaskularnih operacija ne razlikuju se
bitno od onih kod akutnog infarkta miokarda.
15-Jun-21
• Kod uzimanja graftova sa potkolenice, dok je
dren postavljen u poplitealnoj jami ne radi se
fleksija tog kolena.
• Vežbama grupe A i B pomažemo da se tkivo
brže izdrenira i time dren ranije izvadi.
• Kad pacijent počne da ustaje na nogu se stavlja
elastični zavoj da bi se sprečilo oticanje.
• U slučaju vaskularnih operacija-amputacija
ekstremiteta, od 5 dana počinje bandažiranje
patrljka, kako bi se što pre izvršila brza i pravilna
atrofija, on poprimio kupast oblik i bio spreman
za protetisanje.
• Odgovore poslati do 11.05.2020. god.
• Za dodatna pitanja i/ili nastavni materijal
kontaktirajte na mejl predmetnog nastavnika.
19
 15-Jun-21

• Pacijent V.K. 53 godine primljen je na hirurški hitan prijem,

zbog povraćanja, bolova u abdomenu, uz postepen razvoj
ileusa. Kliničkom i laboratorijskom obradom ustanovljeno je
da je došlo do volvulusa u predelu creva, te se indikovao
operativni zahvat resekcije creva i end to end anastomoze.

• Iz anamneze: gojazan, operisao kilu, ima anginu pectoris.

• Sastaviti plan postoperativne rehabilitacije za ovog

pacijenta

• Pacijentkinja V.B, 62 godine naručena je za prijem u bolnicu

radi operacije ugradnje veštačkih srčanih zalistaka.

• Iz anamneze: Dugogodišnji hipertoničar, uzima terapiju.

Boluje od reumatoidnog artritisa zadnjih 10 godina. Na
terapiji kortikosteroidima i metotreksatu. Alergična na
prašinu.

• Pacijentkinja je primljena na odeljenje kardiohirurgije.

Sastaviti kompletan preoperativni i postoperativni plan
rehabilitacije za ovu pacijentkinju.

20
 15-Jun-21

• Pacijentkinja S.B. 43 godine primljena je na hirurško

odeljenje radi hitne hirurške intervencije holecistektomije, a
zbog razvoja empijema žučne kese, rupture i razvoja
akutnog abdomena. Intervencija je urađena u opštoj
anesteziji, sa peritonealnom lavažom.

• Iz anamneze: pacijentkinja ima bubrežnu kalkulozu. Ima

varirajući krvni priisak i masnoću u krvi.

• Sastaviti plan postoperativne rehabilitacije za ovu

pacijentkinju.

21