UTICAJ TEMPOROMANDIBULARNIH DISFUNKCIJA NA KVALITET ŽIVOTA PACIJENTA

1.SLAJD
Poštovani profesori, koleginice i kolege tema koju cu vam prezentovati je uticaj
temporomandibularnih disfunkcija na kvalitet zivota pacijenta
2.SLAJD
Uvod
Temporomandibularne disfunkcije predstavljaju grupu oboljenja koja svojim simptomima
za posledicu imaju poremećaj normalnog funkcionisanja stomatognatog sistema.
3.SLAJD
Cilj
našeg rada jeste utvrđivanje postojanja uticaja temporomandibularnih disfunkcija na
kvalitet života pacijenta te da se na osnovu dobijenih informacija utvrde potrebe za
lečenjem, donose odluku o planu terapije I na kraju izvrši procena uspešnosti primenjenih
terapijskih procedura.
4.SLAJD
Materijal i metode:
Ispitivanje je vrseno na Klinici za stomatolosku protetiku korišćenjem Oral Health Impact
Profile 14 upitnika koji je preveden na srpski jezik od strane profesora sa upravo ove
katedre I koji je prilagodjen pitanjima vezanim za analizu temporomandibularnih
poremecaja I njihovog uticaja. Upitnik se sastoji iz 14 pitanja koji ukazuju na intenzitet
uticaja TMD na poremecaj psihosocijalnog statusa pacijenta. Ispitivanje je vrseno u
ambulantnim uslovima. U ispitivanju je učestvovalo 59 pacijenata podeljenih u 2 grupe I
to u ispitivanu grupu (12 pacijenata) koju su činili pacijenti sa dijagnostikovanim
temporomandibularnim disfunkcijama i kontrolnu grupu (47 pacijenata) koja se sastojala
od pacijenata bez dijagnostikovanih temporomandibularnih disfunkcija. Svaki odgovor
boduje se od 0 do 4, zavisno od toga u kojoj meri je kod pacijenta prisutna data tegoba na
osnovu spopstvene procene (uopšte ne –
0 bodova, retko – 1 bod , povremeno – 2 boda, prilicno često – 3 boda , veoma cesto – 4
boda). Nijednom pacijentu ni na jedno pitanje nije bilo potrebno dodatno objasnjenje
pitanja. Nakon prikupljanja podataka I formiranja baze podataka izvrsene su pogodne
statisticke analize uz pomoc prof. Biljane Miličić sa katedre za biostatistiku u stomatologiji.

5. SLAJD
Rezultati:
Analizirajuci i demografske karakteristike ispitivane i kontrolne grupe uoceno su osobe i
kontrolna i ispitivana grupa slicnih godina starosti odnosno . Analizom starosti ispitivane i
kontrolne grupe i jedna i druga grupa su priblizno istih godina starost odnosno ispitivana
grupa je prosecne starosti od 39godina naspram kontrolne grupe prosecne starosti od
skoro 41 godinu. Iako je ovo realtivno mali uzorak ispitivane grupe uoceno je da je
zastupljenost osoba zenskog pola 3 puta veca.
1. Na pitanje DA LI STE IMALI PROBLEMA PRI IZGOVORU POJEDINIH RECI ZBOG
PROBLEMA SA USTIMA ŽVAČNIM MIŠIĆIMA I VILIČNIM ZGLOBOVIMA 66,7%
ispitanika je odgovorilo retko sto predstavlja statisticki znacajnu razliku u odnosu
na kontrolnu grupu gde je 67.8% pacijenata reklo uopste ne

2. Na drugo pitanje DA LI STE OSETILI DA VAM SE ČULO UKUSA PROMENILO ZBOG

PROBLEMA SA USTIMA, ŽVAČNIM MIŠIĆIMA I VILIČNIM ZGLOBOVIMA I jedna I
druga grupa ispitanika odgovorili uopste ne sa skoro 92% ucestalosti ovog
odgovora te ovde nije utvrdjena statisticki znacajna razlika

3. Na pitanje DA LI STE OSETILI IKADA JAKO BOLNO PROBADANJE U USTIMA? cak 8

od 12 pacijenata odgovorilo je povremeno dok je ostatak odgovorio prilicno cesto
za razliku od kontrolnih pacijenata gde je 41 pacijent odgovorio uopste ne dok je
preostalih 6 odgovorilo retko te je i ovde uocena statisticki znacajna razlika izmedju
ove 2 grupe ispitanika

4. 4 pitanje je Da li Vam je neugodno da jedete određenu hranu zbog problema sa ustima,

žvačnim mišićima i viličnim zglobovima? Gde nam je sa statisicki znacajnom razlikom 75%
pacijenata ispitivanje grupe reklo povremeno 25% prilicno cesto za razliku od 71,2 %
ispitanika iz kontrolne grupe koji su rekli uopste ne

5. Na pitanje Da li ste bili preokupirani stanjem vaših usta, žvačnih mišića i viličnih
zglobova? 83.3% pacijenata ispitivane grupe odgovorilo je retko sa statisticki znacajnom
razlikom u odnosu na kontrolnu grupu gde je 85,1% odgovorio uopste ne

6. Na pitanje broj 6 Da li ste osećali nervozu i napetost zbog problema sa ustima, žvačnim
mišićima i viličnim zglobovima? 66,7% ispitanika sa registrovanim TMD ogvororilo je
povremeno dok je 33,3% odgovorilo poprilicno cesto, dok je 91,5% ispitanika iz kontrolne
grupe odgovorilo uopste te I ovde postoji statisticki znacajna razlika u odgovorima
Ispitanika

7. Da li je vaša ishrana bila nezadovoljavajuća zbog problema sa ustima, žvačnim mišićima i

viličnim zglobovima?
8.

9.
10.
11. Analizom dobijenih statističkih podataka zaključili smo da postoji statistički
značajna razlika između pacijenata sa i bez temporomadibularnih disfunkcija u
vidu problema pri izgovoru pojedinih glasova, jakog bolnog probadanja u ustima,
žvačnim mišićima i viličnom zglobu , neugodnosti dok jedu, preokupiranosti
stanjem usta, žvačnih mišića i viličnih zglobova, povećanom nervozom i
napetošću, prekidanjem obroka i nezadovoljavajućom ishranom, otežanim
opuštanjem, ometanjem obavljanja dnevnih poslova, osećajem iritiranosti od
strane ljudi i okoline te osećajem potpune onemogućenosti funkcionisanja i
 generalno manje zadovoljavajućim životom. Ne postoji statistički značajna razlika
vezana za poremećaj čula ukusa i osećaja osramoćenosti zbog problema u ustima,
žvačnim mišićima i viličnim zglobovima.
Zaključak: Temporomandibularne disfunkcije mogu statistički značajno uticati na kvalitet
života pacijenta ukazujući na važnost preduzimanja mera prevencije i obezbeđivanja
adekvatne terapije.