ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

ЕФЕКТИ ТРАНЗИЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Семинарски рад из предмета

Национална економија

Ментор : Студенти :

Проф. др Петар Веселиновић Миљана Љубисављевић 2018/06

Милијана Лазаревић 2018/19

Асистент:

Марко Савићевић

Крагујевац, новембар, 2018,

 САДРЖАЈ

Увод....................................................................................................................3

1.Појам транзиције............................................................................................4

1.1 Транзиција као дугорочан економски друштвени процес..................4

1.2Вашингтонски консензус..........................................................................5

2.Транзициони индикатори у Србији...............................................................6

3.Запосленост у периоду транзиције...............................................................8

4.Приватизација...............................................................................................11

5.Кретање бруто домаћег производа у процесу транзиције.......................12

6.Транзиције у Србији и Пољској....................................................................14

Закључак...........................................................................................................15

Литература.......................................................................................................16

2
Увод

Појам транзиције појавио се у литератури 70-тих година прошлог века, и означава

прелазак једног система у други, из нетржишног у тржишни концепт привређивања.
После Другог светског рата под транзицијом се обухвата прелазни период од капитализма
ка социјализму. Сада се, међутим, појам транзиције користи да означи обрнути процес, тј.
прелаз од „социјализма“ ка капитализму. Акценат је на индикаторима који су утицали на
ефекат транзиције као и на приватизацију. Приватизација се одвија у Србији у два „таласа“
један од 1993. и други од 2000. године. За процес транзиције важно је напоменути и појам
животног стандарда. Животни стандард је степен задовољавања свих услова живота и
рада људи. Животни стандард уско је схваћен у почетку и односио се само на личну
потрошњу. Под утицајем друштвено-економског развоја обогаћивао се укључивањем
нових елемената.

3
1.Појам транзиције
Транзиција као појам користи се преко четири деценије. Означава прелазак из
једног система у други, из нетржишног у тржишни. Тај израз данас је у масовној употреби
са циљем да се означи прелаз из једног друштва у неко другачије друштво. Циљ
тржишног система тј. пројекта је ефикасније привређивање и побољшање привредних
перформанси1.

У овом процесу долази до гашења једних институција и формирања нових на

место превазиђених, до изградње нових правила понашања на тржишту, успостављање
отворене и тржишне привреде.

Функционисање тржишне економије подразумева уређени привредни систем чији

се темељ институције ослања на макроекономску политику. Економске институције
означавају све облике у којима се привредна активност регулише и конкретизује у ужем
смислу, то су установе помоћу којих се организује и одржава нека привреда.

Институције се јављају као закони, административни или обичајни споразуми за

устаљено узајамно међуљудско деловање, односно као релативни стабилни типови веза и
односа који повезују актере привредних процеса и њихове активности.Као свеобухватни
процес подразумева измену старе инфраструктуре јер процес транзиције није могућа без
одговарајућег законодавства.

1.1Транзиција као дугорочан економски друштвени процес

Транзиција као дугорочан економски друштвени процес односи се на целокупну
трансформацију на свим друштвеним нивоима. То је трансформација на
макроекономском и микроекономском нивоу. Између ове две трансформације постоји
повратна спрега која иза реализација једних пројеката условљава реализацију других.
Једном покренута промена на макроекономском нивоу биће праћена одговарајућим
променама на микронивоу. Крајњи ефекат тога видећемо на тржишној оријентацији свих
сегмената од макроекономије до микроекономије привредог система. Ове промене
представљају реформу постојећих и формирање нових институција. Након овога следи
процес приватизације, који представља кључни сегмент у низу мера који ће допринети
ефикасности националне економије.

1
Доц.др Петар Весеиновић Утицај институционалних решења на развојне токове националне економије

4
Све ставове о моделу спровођења транзиције можемо сврстати у два основна:

1. Шок терапија- која је заснована на неокласичној теорији и либералној политици.

Захтева радикални прекид постојећег континуитета система.
2. Трануалистични модел- он инсистира на схватању да је транзиција процес у коме
једна реформа мора бити замењена новом.

1.2 Вашингтонски консензус

Вашингтонски консензус увео је Џон Вилијамсон. Он је објединио основне
принципе на којима треба да почива економска политика која је примењена прво на
латиноамеричким државама а онда и на цео свет. Сам термин и његова примена имали
су глобални утицај на процес транзиције у свим земљама.

Примена Вашингтонског консензуса у многим земљама је дала погубне резултате.

Неодрживост пројекта довело је до стварања новог Поствашингтонског консензуса
засниван на ефикаснијој улози државе у економији као и изградње институција модерне
тржишне привреде, реформа здравства и образовања.
Листа препорука Вашингтонског консензуса:

1. Фискална дисциплина
2. Преусмеравање јавне потрошње ка приоритетима,као што су здравство,
образовање и инфраструктура
3. Пореска реформа
4. Либерализација каматних стопа
5. Девизни курс који омогућава конкурентност националне економије
6. Либерализација трговине
7. Подстицање прилива страних директних инвестиција
8. Приватизација
9. Дерегулација
10. Сигурност својинских права

5
2.Транзициони индикатори у Србији
Започете промене у домену економије, иако су под дејством многобројних
фактора који на њих имају амортизационо дејство, попримиле су карактер
иреверзибилних процеса. Наиме, реформа економског система се тешко може вратити на
стартну позицију, већ се пре може говорити о њеном колебљивом темпу и инструментима
макроекономске политике, који често треба да успоставе баланс између дијаметрално
супростављених економских циљева.

Према пројекцији Међународног монетарног фонда номинална вредност БДП-а у

Србији у 2007 години је износила 30.969 милијарди УСД, или 3.699 УСД по становнику.
Током анализираног периода 2005-2007 присутан је позитиван тренд раста БДП-а (Табела
1). Ипак, постоји проблем одрживости таквог раста.

Табела 1: Бруто домаћи поизвод у Србији у периоду оф 2005-2007

2005 2006 /1 2007 /2

GDP nominal mlrd. USD 24.058 27.544 30.969
GDP per capita USD /3 2.880 3.294 3.699
GDP PPP mlrd. internacionalnih dolara 44.665 47.770 51.162
/3
GDP per capita PPP (medjunarodni dolar) 5.348 5.713 6.112
GDP per capita nominal USD procena autora /4 3.229 3.697 4.157
/4
GDP per capita PPP (medjunarodni dolar) procena autora 5.995 6.412 6.867

Извор: www.imf.org; International Monetary Fund, World Economic Outlook Database, September 2006.

Према студији о конкурентности привреде Србије 2 , по индексу технологије међу

земљама у транзицији Србија се налази на последњем месту, а текући раст њеног БДП је
већи него што би произашло из технолошке опремљености наше привреде. Последично,
досадашњи раст није одржив без значајног повећања инвестиција. Недовољно
инвестирања у нове производне програме представља и лимитирајући фактор раста
извоза, услед одсуства квалитативних фактора конкурентности (дизајн, европске ознаке
квалитета, стандарди, итд.). Такође, недостаје улагање у савремену опрему и технологију,
што је довело до застареле производне структуре и израубованих капацитета.

На основу PPP (purchasing power parity) – индекса потрошачке моћи, алтернативног

мерила дохотка које узима у обзир инфлацију и девизни курс, Србија је на 101. месту у
оквиру групе од 181 земље чланица ММФ.

2
Grupa autora (2003), Konkurentnost privrede Srbije, Jefferson Institute, Beograd.

6
 Изражавањем БДП у PPP елиминишу се разлике у нивоима цена и девизном курсу
између земаља и калкулација по глави становника што допушта компарацију економски
значајних разлика између земаља у апсолутном износу.

Компарација економски значајних разлика између земаља, може се постићи и

изражавањем БДП у јединицама ППС - потрошачке (куповне) моћи (Табела 2), чиме се
такође, елиминишу значајне разлике у нивоима цена између земаља и омогућава
калкулација по глави становника.

Табела 2: Земље према висини БДП по станивнику изражено у ППЦ у 2005. години

Zemlja/ekonomija GDP per capita (USD) – 2005 (izraženo u PPS/1)

SAD 41.399

Nemačka 30.579

Finska 31.208

Švajcarska 32.571

Danska 34.737

Holandija 30.862

Švedska 29.898

Velika Britanija 30.470

Japan 30.615

Zemlja/ekonomija GDP per capita (USD) – 2005 (izraženo u PPS/1)

Hong Kong 33.411

Slovenija 21.911

Hrvatska 12.158

Makedonija 7.645

Bosna i Hercegovina 6.035

Srbija i Crna Gora 5.348

Извор: Global Competitiveness Report 2006-2007, str. 60-61.

7
З. 3апосленост у периоду транзиције
Стопа запослености је релативни проценат запослених у укупном становништву
старом од 15 и више година. А стопа неформалне запослености је проценат лица која
раде без формалног уговора. У протеклом периоду транзиције, тржиште рада у Србији
карактерисало је раст незапослености као и бржи раст плата од раста продуктивности
рада. Висока незапосленост је један од највећих економских и социјалних проблема у
Србији. Она је настала као резултат пада производње и све већих структурних
диспропорција у привреди, а такође и као последица решавања социјалних проблема
путем прекомерног запошљавања радника у претходном систему. С обзиром на
приближавање крају процеса власничке трансформације, може се очекивати да ће се
темпо отпуштања радника смањити у наредним годинама, тако да се незапосленост у
земљи у наредном периоду може почети смањивати, посебно на основу значајног
повећања инвестиција приватног сектора. Проблем незапослености је заоштрен
хроничним недостатком капитала за покретање нових производних програма и
неопходним реструктурирањем. Само уз велика нова улагања могуће је постићи
конкурентну производњу и одрживи привредни раст заснован на отварању нових радних
места и већем коришћењу домаћих ресурса. Услед великог сиромаштва у земљи,
недостатка штедње и домаћих нешпекулативних извора капитала, основни извор за
финансирање тог развоја је прилив нових страних инвестиција, које су у знатном опадању
током 2009 и почетком 2010. године.

Политика плата, односно надокнада или компензација, која садржи плате и друге
облике материјалних давања и погодности, представља један од кључних елемената
управљања људским ресурсима. Плате и други облици награђивања имају снажно
мотивационо и идентификационо дејство и на одређени начин повезују све функције
менаџмента људских ресурса. Осим што плату сматрају издатком, организације је користе
да би утицале на понашање запослених и побољшале ефикасност предузећа.

Праћење кретања зарада у Србији у периоду транзиције је одличан показатељ

вредновања људских ресурса. И поред мањкавости статистички доступних показатеља
могуће је донети неке закључке о трендовима који су присутни, као и о учешћу зарада у
стварању бруто додате вредности у привреди Србије.

У последњих неколико деценија велики број земаља у развоју је прошао кроз

процес прилагођавања привреда у смислу смањивања утицаја државе у привреди. У
новом систему државно управљање се мења са тржишним принципима, где је тржиште
место за одређивање цена и алокацију ресурса.

8
 У том процесу може се очекивати да синдикати пажљиво прате процес
реструктурирања и приватизације, посебно из разлога што такве мере имају директан
утицај на раднике у јавном сектору. Два главна правца у којима се спроводи транзиција
јесу либерализација тржишта и приватизација државних, односно друштвених предузећа.
Док је у процесу либерализације тржишта улога синдиката маргинализована, пошто су
ефекти тог процеса веома дифузни и није могуће мобилисати запослене, дотле у процесу
приватизације синдикати би требало да играју много већу улогу на раднике, са чиме се
повећава капацитет синдиката јер су радници много спремнији за акције, било у смислу
штрајкова или неких других синдикалних активности.

Тржиште рада у Србији у протеклих осам година транзиције карактерише смањење

броја незапослених лица као резултат приватизације и економских реформи које нису
довеле до довољно брзе компензаторне експанзије запослености у приватном сектору.
Овом компонентом транзиције условљен је висок ниво незапослености и то како према
подацима Националне службе за запошљавање, тако и према подацима из анкета о
радној снази. Са тим неповољним тенденцијама коинцидирао је бржи раст нето зарада од
раста БДП и бржи раст бруто зарада од раста продуктивности. У протеклих осам година
(2001–2008) просечне годишње стопе раста износиле су код нето зарада 14,2%, бруто
зарада 13,7%, БДП 5,6% и продуктивности 6,2%. Све је то снажно генерисало раст домаће
тражње и вршило трошковне притиске на инфлацију, а преко раста увоза подстицало
нарастање спољнотрговинског дефицита у платном билансу, уз систематско погоршавање
конкурентности привреде.

На тржишту рада регистровано је побољшање у погледу смањења стопа

незапослености са 21,8% у 2005. и 21,6% у 2006. на 18,8% у 2007. и 14,7% у 2008.
Побољшање се испољило у виду смањења броја активно незапослених лица и
успоренијег реалног раста просечних нето и бруто зарада у односу на реални раст БДП и
раст продуктивности. Таква позитивна тенденција на тржишту рада – сужавање јаза у
стопама раста плата и продуктивности – регистрована је само у 2008. години.

Стопа запослености је у односу на 2008. годину смањена за 2,5 процентна поена,док

је стопа незапослености порасла са 14,7% у октобру 2008. године на 16,4%, према
најновијим незваничним подацима Анкете о радној снази из априла 2009. године.
Табела 3. Овакав тренд указује на погоршање стања на тржишту рада. Формална
запосленост је такође наставила да опада и према најновијим подацима из истраживања
РАД тај пад се првенствено приписује паду броја запослених код правних лица. Подаци
НЗС о заснивању и престанцима радног односа такође указује на нето смањење броја
запослених.

9
Међугодишња стопа раста реалних зарада је позитивна, али показује тренд успоравања –
пала је са 4,1% у четвртом кварталу 2008. на 2,6% у првом кварталу 2009. Забележено је и
успоравање раста номиналних зарада. Раст плата у јавном сектору је и даље испод
просека Србије, што је и очекивано с обзиром на мере које је Влада спровела како би
превазишла последице текуће економске кризе.

Табела 3: Апсолутно и релативно кретање запослености у Србији

Извор : https://slideplayer.com/slide/11394614/

10
4.Приватизација
Процес приватизације у Србији се одвија у два „таласа", први 1993. године и други
2000. године. Током оба ова периода методе приватизације које су коришћене у Србији су
интерна приватизација, екстерна приватизација и бесплатна дистрибуција (подела) акција
грађанима. Приватизација у Србији наилази на отпор и због ниске рентабилности и
профитабилности српских предузећа, отпора запослених, и многих других фактора. Након
свих ових година реформи, Србија се тек сада налази на почетку процеса транзиције, кога
карактеришу мере стабилизационе монетарне политике, фискалне релаксације и
хармонизације, дерегулације и регулације, али приватизација ипак представља кључни
сегмент процеса транзиције. Први Закон о приватизацији у Србији је донет 1991. године.
Други Закон о приватизацији је донет 1997. године ( Закон о радничком акционарству ).
Актуелни Закон о приватизацији донет је јула 2001. Године. . Према Закону о
приватизацији постоје три метода за процену вредности капитала предузећа:

- Кориговане књиговодствене вредности

-Приносни метод

-Метод ликвидационе вредности

Непосредни учесници приватизације су: предузеће које се приватизује и купац.

Напоменуто је да је један од кључних недостатака процеса приватизације у бившим
социјалистичким земљама недостатак институција за приватизацију. Србија, поучена
искуствима других земаља у транзицији, је својим Законом о приватизацији јасно
дефинисала институције процеса приватизације као и њихове надлежности. Институције
надлежне за приватизацију су:

1. Министарство за привреду и приватизацију- је у надлежности Владе Србије.

Министарство дефинише политичке циљеве приватизације, утврђује предлоге закона и
подзаконских аката, тумачи законе.

2. Агенција за приватизацију- је правно лице које продаје капитал, односно имовину и

промовише, иницира, спроводи и контролише поступак приватизације, у складу са
законом. Она обавља послове стечајног управника, ако је стечајно веће именује да
обавља те послове у складу са законом којим се уређује стечајни поступак.

3. Акцијски фонд- је правно лице на које се преносе акције ради продаје у складу са
Законом о приватизацији и Законом којим се уређује акцијски фонд, док централни
регистар за хартије од вредности садржи јединствену базу података о издатим акцијама,
као и евиденцију о променама тих података.

11
5.Кретање бруто домаћег производа у процесу транзиције
Након вишегодишње реализације процеса транзиције показало се да транзиција
ни у најуспешнијим земљама света није прошла без успона и падова,али је и ефективно
деловала и допринела побољшањима у економском смислу. Процес транзиције био је
праћен знатним трошковима које је морало да „плати“ целокупно друштво,а
карактеристични трошкови били су везани за пад бруто домаћег производа и
незапослености.У поређењу са осталим земљама и њиховим достигнутим степеном
развоја ,транзиција је у Србији закаснила а то кашњење од скоре целе деценије утицало је
на даљи ток и резултате транзиције.

Поред овога Република Србија још није надокнадила економски заостатак из

деведесетих година двадесетог века.Макроекономска кретања у Србији почетком
двадесет и првог века карактерише неуједначен раст привредне активности ,смањење
инфлације,пораст незапослености ,виши раст зарада од раста продуктивности,убрзања
приватизације, иницирање придруживања Европској унији,а то укључује прилагођавање
закона и свих осталих прописа у свим областима привреде и друштва.

До достигнућа оне тачке на којој је била крајем осамдесетих година двадесетог

века србија је прошла кроз деценију пропадања и деценију транзиције.Досадашње
реформе у Србији су доказ да добри резултати нису одрживи без коренитих измена у
макроекономској политици.У периоду реформи растао је број сиромашних а то је
праћено падом животног стандарда.Процес транзиције показао се компликованијим и
дугорочнијим од очекивања.Идеја о брзој транзицији занемаривала је велики број
околности које су утицале на способност националних економија да реформе окончају у
предвиђеном року а запостављено је и питање како ће привреде у транзицији реаговати
на појаву цикличних кретања,рецесије и кризе.

Србија у кључним сегментима заостаје а то је приватизација и реконструирање

великих предузећа,политици конкурентности и институциалним реформама.Релативно
висока стопа привредног раста остварена након 2000.године постигнута је уз високу стопу
инфлације,висок спољнотрговински и дефицит платног биланса,висок ниво јавне
потрошње,јавног дуга и фискалног дефицита као и висока стопа незапослености
способног радног становништва.Ово све је доказ да квалитет привредног раста није
задовољавајући,јер се пре свега заснивао на расту домаће потрошње и увоза.У првих
осам година реформи, Србија је остварила релативну високу стопу годишњег реалног
раста бруто домаћег производа и то је значајан резултат економске политике остварен у
условима транзиције и цикличних кретања светске привреде.А тај привредни раст био је
вођен претежно домаћом тражњом,на раст је позитивно деловала и приватизација
друштвених предузећа.

12
 Привредни раст пратила је и спољна макроекономска неравнотежа на коју су
указивали високи дефицити на спољнотрговинском и текућем рачуну настали као
последица раста увоза. У 2009. и 2012. години макроекономски индикатори су драстично
погоршани као последица смањења домаће и иностране тражње,и смањеног прилива
страног капитала,тако да је 2009. остварен пад бруто домаћег производа а 2012. поново је
остварена негативна стопа раста бруто домаћег производа од 2,5% на годишњем
новоу.Слика број 1.

Слика бр.1 Kретање бруто домаћег производа у Србији у %

Извор: https://slideplayer.com/slide/11394614/

13
6. Транзиције у Србији и Пољској
Доминантна специфичност наше транзиције потиче из услова у којима се одвија, а
то је полузатворена привреда услед санкција од стране међународне заједнице. Основу
процеса транзиције код нас, као и у другим земљама у транзицији, требало би да
представља стварање тржишне привреде и њена својинска трансформација. Транзиција у
Србији се одвија у таласима, након солидног напредка на почетку 2002. и 2003. Године,
дошло је до извесног застоја у другој половини 2003. и почетком 2004.године као резултат
изборне кампање и уходавања нове Владе, да би се у другој поливини2004. и 2005.
години реформе интензивирале. Следи нови изборни циклус у првој половини 2007.
године када опет долази до извесног спласнућа темпа реформи али свакако охрабрује
напредак који је остварен у другој половини 2007. и првој половини 2008. године и у
Извештају о транзицији Србија је поново лидер са побољшањем у 3 транзициона
индикатора за период од годину дана. Када се прича о транзицији, код нас се увек каже
како је она била неуспешна – услед транзиције дошло је до пропадања великог броја
предузећа, пораста незапослености, пада БДП-а и доходака. Оно што се прећуткује јесте
да то није услед транзиције.Ако изузмемо земље које су прошле кроз искуство грађанског
рата (Таџикистан, земље бивше Југославије), готово све земље у транзицији сада су знатно
богатије него што су то биле пре транзиције.

Пољска је једна од земаља која се узима као пример економске шок терапије –
економски план Лешека Балцеровича подразумевао је брзо успостављање
макроекономске стабилности (елиминисање инфлације и буџетског дефицита) и
приватизацију већине до тада државних предузећа. Изграђене су тржишне институције,
уведена елементарна владавина права, па је дошло до процвата домаћих (сада
приватних) предузећа, а пре свега мале привреде, чему су допринеле и високе стране
директне инвестиције које је привукао побољшани привредни амбијент.Пољска је на
почетку процеса транзиције поставила одређене циљеве, а након тога је тражила начине
и путеве како да до тих циљева стигне на што је могуће ефикаснији и економичнији
начин.У том смислу је и као један од основних, постављен циљ уласка у Европску унију, а у
циљу тога основан је и Комитет за Европске интеграције као државни орган за питања
координације са ЕУ. Сам програм чланства у Унији организован је у облику програма од
стране ЕУ, тако да тренутно егзистирају три основна програма помоћи Уније Пољској и то:

-PHARE, програм који траје од самог почетка транзиције, и још увек је у току, али је у свом
развоју еволуирао са процесом развоја земље.

-ISPA, програм који је направљен по узору на програм координације у ЕУ, а односи се на

проблеме саобраћаја и заштите животне средине.

-SAPARD, програм који је намењен подршци и развоју пољопривреде, а такође је

направљен по узору на координације у оквиру ЕУ.

14
Закључак

Након ове анализе процеса приватизације у Србији можемо закључити да сам процес још
није довршен.Неуспех приватизације у Србији проузрокован је тиме што је приватизација
била сама себи циљ и спровођена је без обзира на то какве су последице,није оставрен
општи консензус у вези концепта приватизације.Једна од главних потреба транзиције је
сагледавање визије привредног система коме се тежи,као и избор модела приватизације
који води ка остварењу те визије.Досадашње искуство показује да су најбоље резултате
постигле привреде које су се у избору модела приватизације ослониле на модел
преузимања од стране запослених као и моделе продаје стратешким партнерима.

15
Литература
1. Изворни научни рад : ТРАНЗИЦИЈА У СРБИЈИ: ЕФЕКТИ И ОГРАНИЧЕЊА Драго
Цвијановић, Бранко Михаиловић, Зоран Симоновић
2. Проф. Др Петар Веселиновић (2013) , „Национална економија“ , Економски
факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац
3. http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:http://www.sef.rs/wp-
content/uploads/tranzicija_u_srbiji_osam_godina_kasnije_vladimir_petkovic.pdf
4. https://talas.rs/2018/09/17/tranzicija-poljska-ukrajina/
5. http://www.centaronline.org/userfiles/files/publikacije/fcd-learn-01.pdf
6. Марсенић Д. „Економска политика Југославије“ Београд 1997.

16