Projektovanje I Proracun Geotehnickih Konstrukcija Knjiga 1

EVROPSKI STANDARD EN 1997-1
EUROPEAN STANDARD Novembar 2004

NORME EUROPÉENNE
EUROPÄISCHE NORM
ICS 91.120.20 Zamenjuje ENV 1997-1-1:1994
Evrokod 7: PROJEKTOVANJE I PRORAČUN

GEOTEHNIČKIH KONSTRUKCIJA
Deo 1: OPŠTA PRAVILA
Eurocode 7: Geotechnical design

Part 1: General rules
Eurocode 7: Calcul geotechnique
Partie 1: Regles generales
Eurocode 7: Entfitrt, Berechnung, und Bemesung in der Geotechnik
Teil 1: Allgemeine Regeln
Ovaj Evropski Standard (EN) je odobrio za upotrebu Evropski komitet za standardizaciju (CEN) na dan 23 Aprila 2004 godine
Članice CEN obavezne su da se pridržavaju Internih pravila CEN/CENELEC-a, prema kojima ovom Evropskom standardu
moraju da daju status nacionalnog standarda, bez ikakvih promena. Najnoviji podaci i bibliografske reference za takve
nacionalne standarde mogu da se dobiju ako se zatraže od Centralnog Sekretarijata ili od svake članice CEN-a.
Ovaj Evropski standard postoji u tri službene verzije (engleskoj, francuskoj i nemačkoj). Verzija na nekom drugom jeziku,
prevedena uz odgovornost članice CEN-a na njen sopstveni jezik, i prijavljena Centralnom Sekretarijatu ima isti status kao
službene verzije.
Članice CEN-a su nacionalne organizacije za standarde Austrije, Belgije, Češke Republike, Danske, Estonije,Finske,
Francuske, Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije,Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Nemačke, Norveške, Portugalije,
Slovačke,Slovenije,Španije, Švajcarske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Management Centre: rue de Stassart, 36 B-1050 Brusells
© 2002 CEN Sva prava korišćenja, u bilo kojem obliku i na bilo koji način, Ref. No. EN 1997-1:2004 E
rezervisana su, širom sveta, za nacionalne članice CEN.
EN 1997-1:2004 (S)
SADRŽAJ
PREDGOVOR 9
Istorijat programa Evrokodova 9

Status i oblast primene Evrokodova 10
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi 11
Veze između Evrokodova ENs i Harmonizovanih tehničkih specifikacija ETAs za
proizvode 11
Dopunske informacije specifične za EN 1991-1:2004 11
Nacionalni aneks za EN 1997-1:2004 11
1. OPŠTE ODREDBE 13
1.1 Područje primene 13

1.1.1 Područje primene EN 1997 13
1.1.2 Područje primene EN 1997-1 13
1.1.3 Ostali delovi EN 1997 14
1.2 Normativni referentni dokumenti 14
1.3 Pretpostavke 15
1.4 Razlika između principa i pravila za primenu 15
1.5 Pojmovi i definicije 16
1.5.1 Zajedničke definicije za sve eurokodove 16
1.5.2 Posebne definicije za EN 1997-1 16
1.5.2.1 Geotehničko dejstvo 16
1.5.2.2 Uporedivo iskustvo 16
1.5.2.3 Građevinsko tlo 16
1.5.2.4 Konstrukcija. 16
1.5.2.5 Izvedena vrednost 16
1.5.2.6 Krutost 16
1.5.2.7 Otpornost 16
1.6 Oznake 17
2. OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE GEOTEHNIČKIH KONSTRUKCIJA 21
2.1 Zahtevi za projektovanje 21

2.2 Proračunske situacije 23
2.3 Postojanost konstrukcije 24
2.4 Proračun geotehničke konstrukcije 24
2.4.1 Uvod 24
2.4.2 Dejstva 26
2.4.3 Svojstva tla 27
2.4.4 Geometrijski podaci 28
2.4.5 Karakteristične vrednosti 28
2.4.5.1 Karakteristične i reprezentativne vrednosti dejstava 28
2.4.5.2 Karakteristične vrednosti geotehničkih parametara 28
2.4.5.3 Karakteristične geometrijske veličine 30
2.4.6 Projektne veličine 30
2.4.6.1 Projektne vrednosti dejstava 30
2.4.6.2 Projektne vrednosti geotehničkih parametara 31
2.4.6.3 Projektne vrednosti geometrijskih podataka 31
2.4.6.4 Projektne vrednosti svojstava konstrukcije 31
2.4.7 Granična stanja 32
2.4.7.1 Uvod 32
2.4.7.2 Potvrđivanje statičke ravnoteže 32
2.4.7.3 Potvrđivanje otpora u graničnim stanjima u konstrukciji i terenu za 33
trajna i povremena stanja
2.4.7.4 Potvrđivanja sigurnosti i parcijalni faktori za izdizanje 35
2
EN 1997-1:2004 (S)
2.4.7.5 Potvrđivanje otpora lomu pri izdizanju pod dejstvom filtracije u tlu 36
2.4.8 Granična stanja upotrebljivosti 36
2.4.9 Granične vrednosti pomeranja temelja 36
2.5 Projektovanje pomoću propisanih mera 37
2.6 Probna opterećenja i ispitivanja na eksperimentalnim modelima 37
2.7 Opservaciona metoda projektovanja 38
2.8 Geotehnički projektni izveštaj 38
3. GEOTEHNIČKI PODACI 40
3.1 Uvod 40
3.2 Geotehnička istraživanja 40
3.2.1 Uvod 40
3.2.2 Prethodna istrazivanja 40
3.2.3 Istraživanja za potrebe dimenzionisanja 41
3.3 Određivanje geotehničkih parametara 42
3.3.1 Uvod 42
3.3.2 Karakterizacija tla i stena 42
3.3.3 Jedinična (zapreminska) težina 43
3.3.4 Relativna zbijenost 43
3.3.5 Stepen zbijenosti 43
3.3.6 Čvrstoća na smicanje tla 43
3.3.7 Deformabilnost tla 43
3.3.8 Kvalitet i svojstva stena i stenskih masa 44
3.3.8.1 Opšti prilaz 44
3.3.8.2 Jednoaksijalna pritisna čvrstoća i deformabilnost stenskog
materijala 45
3.3.8.3 Čvrstoća na smicanje duž diskontinuiteta 45
3.3.9 Parametri propustljivosti i konsolidacije za tlo i stenu 45
3.3.9.1 Parametri propustljivosti i konsolidacije za tlo 45
3.3.9.2 Parametri propustljivosti za stene 46
3.3.10 Geotehnički parametri iz terenskih opita 46
3.3.10.1 Statički konusni penetrometarski opit 46
3.3.10.2 Opit standardne penetracije i drugi dinamički opiti sondiranja 46
3.3.10.3 Opit krilne sonde 46
3.3.10.4 Sondiranje pod teretom 47
3.3.10.5 Presiometarski opit 47
3.3.10.6 Dilatometarski opit 47
3.3.10.7 Opiti podobnosti za zbijanje 47
3.4 Izveštaj o istraživanju građevinskog tla 48
3.4.1 Uslovi 48
3.4.2 Prikaz geotehničkih informacija 48
3.4.3 Ocena geotehničkih informacija 49
4. NADZOR NAD GRAĐENJEM, OSMATRANJE I ODRŽAVANJE 50
4.1 Uvod 50
4.2 Nadzor 50
4.2.1 Planiranje nadzora 50
4.2.2 Inspekcija i kontrola 51
4.2.3 Ocena projekta 51
4.3 Provera uslova u građevinskom tlu 52
4.3.1 Tlo i stena 52
4.3.2 Podzemna voda 52
4.4 Kontrola građenja 53
4.5 Osmatranje 53
4.6 Održavanje 54
5. NASIPI, ODVODNJAVANJE, POBOLJŠANJE I OJAČANJE TLA 55
3
EN 1997-1:2004 (S)
5.1 Uvod 55
5.2 Osnovni zahtevI 55
5.3 Izvođenje nasipa 55
5.3.1 Principi 55
5.3.2 Izbor materijala za nasipanje 55
5.3.3 Izbor postupaka za ugrađivanje i zbijanje 57
5.3.4 Kontrola izrade nasipa 57
5.4 Odvodnjavanje 58
5.5 Poboljšanje i armiranje tla 59
6. PLITKO TEMELJENJE 60
6.1 Uvod 60
6.2 Granična stanja 60
6.3 Dejstva i proračunska stanja 60
6.4 Projektovanje i konstrukcijski zahtevi 60
6.5 Proracun prema granicnom stanju loma 61
6.5.1 Opšta stabilnost 61
6.5.2 Granična nosivost 62
6.5.2.1 Uvod 62
6.5.2.2 Analitička metoda 62
6.5.2.3 Semi-empirijski postupak 62
6.5.2.4 Postupak propisanih mera na osnovu granične nosivosti 63
6.5.3 Lom usled klizanja 63
6.5.4 Opterećenja sa velikim ekscentricitetom 64
6.5.5 Lom konstrukcije usled pomeranja temelja 64
6.6 Proračun prema graničnom stanju upotrebljivostI 64
6.6.1 Uvod 64
6.6.2 Sleganje 65
6.6.3 Izdizanje 66
6.6.4 Analiza vibracija 66
6.7 Temelji na steni. Dodatna razmatranja 67
6.8 Dimenzionisanje temelja 67
6.9 Priprema podtla 68
7. TEMELJENJE NA ŠIPOVIMA 69
7.1 Uvod 69
7.3 Dejstva na projektna stanja 69
7.3.1 Uvod 69
7.3.2 Dejstva usled pomeranja u tlu 70
7.3.2.1 Uvod 70
7.3.2.2 Sile usmerene naniže (negativno trenje na omotaču) 70
7.3.2.3 Bubrenje 71
7.3.2.4 Poprečno opterećenje 71
7.4 Metode proracuna i proracunske situacije 71
7.4.1 Metode proračuna 71
7.4.2 Projektna razmatranja 72
7.5 Probno opterećivanje šipa 73
7.5.1 Uvod 73
7.5.2 Ispitivanje statičkim probnim opterećenjem 73
7.5.2.1 Postupak opterećivanja 73
7.5.2.2 Probni šipovi 74
7.5.2.3 Radni šipovi 74
7.5.3 Dinamičko probno opterećenje 74
7.5.4 Izveštaj o probnom opterećivanju 75
7.6 Aksijalno opterećeni šipovi 75
4
EN 1997-1:2004 (S)
7.6.1 Uvod 75
7.6.1.1 Proračun prema graničnom stanju 75
7.6.1.2 Opšta stabilnost 76
7.6.2 Granična nosivost na pritisak 76
7.6.2.1 Uvod 76
7.6.2.2 Granična nosivost na osnovu rezultata opita statičkim probnim
opterećenjem 77
7.6.2.3 Granicna nosivost određena na osnovu rezultata ispitivanja tla 79
7.6.2.4 Granična nosivost na pritisak na osnovu dinamičkog udarnog
opita 80
7.6.2.5 granična nosivost pritisnutog šipa određena iz podataka o
pobijanju 81
7.6.2.6 Granična nosivost iz analize talasnih jednačina 81
7.6.2.7 Ponovno pobijanje 81
7.6.3 Otpornost na zatezanje u tlu 82
7.6.3.1 Uvod 82
7.6.3.2 Granična nosivost na zatezanje na osnovu opita probnim
opterećenjem 82
7.6.3.3 Granična nosivost na zatezanje na osnovu ispitivanja tla 84
7.6.4 Sleganje temelja na šipovima (upotrebljivost oslonjene konstrukcije) 85
7.6.4.1 Uvod 85
7.6.4.2 Pritisnuti temelji na šipovima 85
7.6.4.3 Temelji na šipovima pod dejstvom zatezanja 85
7.7 Poprečno opterećeni šipovi 86
7.7.1 Uvod 86
7.7.2 Granična poprečna nosivost na osnovu opita probnim opterećenjem 86
7.7.3 Granična poprečna nosivost na osnovu rezultata ispitivanja tla i parametara
otpornosti šipa 86
7.7.4 Poprečno pomeranje 87
7.8 Dimenzionisanje šipova 87
7.9 Nadzor nad izvođenjem 87
8. SIDRENJE 90
8.1 Uvod 90
8.1.1 Opšte 90
8.1.2 Definicije 90
8.1.2.1 Trajna sidra 90
8.1.2.2 Privemena sidra 90
8.1.2.3 Kontrolni opit potvrđivanja (Acceptance Test) 90
8.1.2.4 Prethodni opit ocene prihvatljivosti (Suitability Test) 90
8.1.2.5 Opit istraživanja (Investigation Test) 90
8.1.2.6 Dužina sidrišta (Anchor Bond Length) 91
8.1.2.7 Slobodna dužina tela sidra (Tendon Free Length) 91
8.1.2.8 Dužina tela sidra u sidrištu (Tendon Bond Length) 91
8.3 Projektna stanja i dejstva 91
8.4 Projektovanje i izvođenje 91
8.5 Projekat prema graničnoj nosivosti 93
8.5.1 Projekat sidrenja 93
8.5.2 Projektna vrednost otpora na čupanje određena iz opita 93
8.5.3 Projektna vrednost otpora na čupanje iz proračuna 93
8.5.4 Projektna vrednost otpora konstrukcije sidra 93
8.5.5 Projektna vrednost opterećenja sidra 94
8.6 Granično stanje upotrebljivosti 94
8.7 Prethodni opit ocene prihvatljivosti 94
8.8 Kontrolni opit potvrđivanja 95
8.9 Nadzor i osmatranje 95
5
EN 1997-1:2004 (S)
9. POTPORNE KONSTRUKCIJE 96
9.1 Uvod 96
9.1.1 Opšte 96
9.1.2 Definicije 96
9.1.2.1 Masivni gravitacioni zidovi 96
9.1.2.2 Vitki, fleksibilni zidovi 96
9.1.2.3 Kompozitne potporne konstrukcije 96
9.3 Dejstva, geometrijski podaci i projektna stanja 97
9.3.1 Dejstva 97
9.3.1.1 Osnovna dejstva 97
9.3.1.2 Težina zasipa 97
9.3.1.3 Dodatna opterećenja 97
9.3.1.4 Težina vode 98
9.3.1.5 Sile usled talasa i leda 98
9.3.1.6 Filtracione sile 98
9.3.1.7 Sile od udara 98
9.3.1.8 Temperaturni uticaji 98
9.3.2 Geometrijski podaci 99
9.3.2.1 Opšte 99
9.3.2.2 Površina terena 99
9.3.2.3 Nivo podzemne vode 99
9.3.3 Proračunske situacije 100
9.4 Proračuni i građenje 100
9.4.1 Opšte 100
9.4.2 Drenažni sistem 101
9.5 Određivanje pritisaka tla 101
9.5.1 Opšte 101
9.5.2 Pritisak tla u stanju mirovanja 103
9.5.3 Granične vrednosti pritisaka tla 103
9.5.4 Među-vrednosti pritisaka tla 103
9.5.5 Efekti zbijanja tla 104
9.6 Pritisak vode 104
9.7 Proračuni graničnih stanja 104
9.7.1 Opšte 104
9.7.2 Opšta stabilnost 105
9.7.3 Slom u temeljima gravitacionih potpornih zidova 105
9.7.4 Lom pri rotaciji usađenih u teren zidova 106
9.7.5 Lom pri vertikalnom pomeranju usađenih u teren zidova 107
9.7.6 Proračun potporne konstrukcije 107
9.7.7 Lom pri izvlačenju sidara 108
9.8 Granično stanje upotrebljivostI 109
9.8.1 Opšte 109
9.8.2 Pomeranja 109
10. HIDRAULIČKI LOM 111
10.1 Opšte 111

10.2 Lom usled uzgona 112
10.3 Lom usled izdizanja 114
10.4 Unutarnja erozija 115
10.5 Lom usled koncentrisanog ispiranja 115
11. OPŠTA STABILNOST 117
11.1 Opšte 117

11.3 Dejstva i projektne situacije 117
6
EN 1997-1:2004 (S)
11.4 Razmatranja o projektu i izvođenju 118
11.5 Granično stanje loma 119
11.5.1 Analiza stabilnosti kosina 119
11.5.2 Kosine i iskopi u stenskoj masi 120
11.5.3 Stabilnost iskopa 121
11.6 Granično stanje upotrebljivosti 121
11.7 Osmatranje 122
12. NASIPI 123
12.1 Opšte 123

12.3 Dejstva projektna stanja 123
12.4 Razmatranja u vezi projekta i izvođenja 124
12.5 Projekat na osnovu graničnog stanja loma 125
12.6 Projekat na osnovu graničnog stanja upotrebljivosti 126
12.7 Nadzor nad izvođenjem i osmatranje 126
ANEKSI
A (Normativan) PARCIJALNI I KORELACIONI FAKTORI ZA GRANIČNA STANJA I

NJIHOVE PREPORUČENE VELIČINE 127
A.1 Parcijalni i korelacioni faktori 127
A.2 Parcijalni faktori za potvrđivanje graničnog stanja ravnoteže
(EQU) 127
A.3 Parcijalni faktori za potvrđivanje graničnog stanja
konstrukcije (STR) i graničnog stanja tla (GEO) 128
A.3.1 Parcijalni faktori za dejstva ( F) ili efekte od dejstava
(  E) 128
A.3.2 Parcijalni faktori za parametre tla ( M) 128
A.3.3 Parcijalni faktori za otpore ( R) 129
A.3.3.1 Parcijalni faktori otpora za plitko temeljenje 129
A.3.3.2 Parcijalni faktor otpora za temeljenje na
šipovima 129
A.3.3.3 Korelacioni koeficijenti za temeljenje na
šipovima 130
A.3.3.4 Parcijalni faktori za otpore ( R) prednapreg-
nutih sidara 131
A.3.3.5 Parcijalni faktori otpora ( R) za potporne kon-
strukcije 132
A.3.3.6 Parcijalni faktori otpora ( R) za kosine i opštu
stabilnost 132
A.4 Parcijalni faktori za proveru stanja uzgona (UPL) 132
A.5 Parcijalni faktori za stanje hidrauličkog loma u tlu (HYD) 133
B (Informativan) OSNOVNE INFORMACIJE O PARCIJALNIM FAKTORIMA ZA

PROJEKTNE PRISTUPE 1, 2 I 3 135
B.1 Opšte 135
B.2 Faktori primenjeni na dejstva i efekte dejstava 135
B.3 Faktori primenjeni na čvrstoću materijala i otpore 136
C (Informativan) UGLEDNI PRIMER POSTUPKA ODREĐIVANJA GRANIČNIH

VREDNOSTI PRITISAKA TLA NA VERTIKALNU POVRŠINU ZIDA 138
C.1 Granične vrednosti pritiska tla 138
C.2 Numerički postupak za određivanje pasivnog otpora tla 147
7
EN 1997-1:2004 (S)
C.3 Pomeranja pri kojima se mobiliŠu granični pritisci tla 150
D (Informativan) UGLEDNI PRIMER ANALITIČKOG POSTUPKA ZA PRORAČUN

NOSIVOSTI PLITKOG TEMELJA 152
D.1 Oznake koje se koriste u Aneksu D 152
D.2 Opšte 152
D.3 Nedrenirani uslovi u tlu 152
D.4 Drenirani uslovi u tlu 153
E (Informativan) UGLEDNI PRIMER SEMI-EMPIRIJSKOG POSTUPKA ZA

ODREĐIVANJE NOSIVOSTI PLITKOG TEMELJA 155
F (Informativan) UGLEDNI PRIMER PRORAČUNA SLEGANJA 156

F.1 Postupak na osnovu stanja napona i deformacija 156
F.2 Prilagođen postupak teorije elastičnosti 156
F.3 Sleganje bez dreniranja 157
F.4 Konsolidaciono sleganje 157
F.5 Zavisnost sleganja od vremena 157
G (Informativan) UGLEDNI PRIMER ODREĐIVANJA PROGNOZNE NOSIVOSTI

PLITKOG TEMELJA NA STENI 158
H (Informativan) GRANIČNE VREDNOSTI DEFORMACIJA KONSTRUKCIJE I

POMERANJA TEMELJA 160
J (Informativan) POTSETNIK ZA VRŠENJE NADZORA PRI IZVOĐENJU I

MONITORINGA PONAŠANJA OBJEKTA 162
J.1 Opšte 162
J.2 Nadzor pri izvođenju 162
J.2.1 Opšti elementi koji treba da se provere 162
J.2.2 Strujanje podzemne vode i porni pritisci 162
J.3 Monitoring izvođenja 163
8
EN 1997-1:2004 (S)
PREDGOVOR
Ovaj dokument, EN 1997-1, pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 250 ’’Evrokodovi za

konstrukcije’’, čiji sekretarijat se nalazi u BSI. CEN/TC250 je odgovoran za sve Evrokodove
za konstrukcije
Ovaj Evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda, bilo publikovanjem
identičnog teksta, ili njegovim odobravanjem, najkasnije maja 2005., a protivrečni nacionalni
standardi moraju da budu stavljeni van snage najkasnije marta 2010. godine.
Ovaj dokument zamenjuje ENV 1997-1:1994.
Prema internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde sledećih
zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, Češka Republika,
Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Island, Italija, Kipar, Latvia,
Letonija, Luksemburg, Malta, Mađarska, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugalija, Slovačka,
Španija, Švajcarska, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA
U 1975. godini, Komisija Evropske zajednice, odlučila se za akcioni program u oblasti

konstrukcija, baziran na članu 95 Ugovora. Cilj programa bila je eliminacija tehničkih smetnji
za trgovinu i harmonizacija tehničkih specifikacija.
U okviru tog akcionog programa, Komisija je pokrenula inicijativu za donošenje zbirke
harmonizovanih tehničkih pravila za proračun građevinskih objekata, koja bi, u prvoj fazi,
služila kao alternativa važećim nacionalnim pravilima u državama članicama, a, na kraju, bi
ih zamenila.
U toku petnaest godina, Komisija, uz pomoć Upravnog odbora, u kojem su bili predstavnici
država članica, rukovodila je razvojem programa Evrokodova, koji je doveo do prve
generacije Evropskih propisa, u toku 1980-tih godina.
Godine 1989., Komisija i države članice Evropske unije EU i Evropskog udruženja za
slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA, odlučile su, na osnovu
Sporazuma1 između Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u
nadležnost CEN, kroz niz mandata, kako bi im se obezbedio budući status Evropskih
standarda (European Standard) EN. Ovo je, ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama
svih Direktiva Saveta i/ili Odluka Komisija, koje se odnose na Evropske standarde (na primer,
Direktiva Saveta 89/106/EEC o građevinskim proizvodima CPD i Direktive Saveta
93/37/EEC, 92/50/EEC i 89/440/EEC o javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne
Direktive EFTA, inicirane težnjom za uspostavljanje unutrašnjeg tržišta).
Program Evrokodova za konstrukcije obuhvata sledeće standarde, koji se, generalno,
sastoje od većeg broja Delova:
EN 1990 Evrokod 0: Osnove proračuna konstrukcija (Basis of Structural Design)

EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actions on structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proračun betonskih konstrukcija
(Design of concrete structures)
EN 1993 Evrokod 3: Proračun čeličnih konstrukcija (Design of steel structures)
EN 1994 Evrokod 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona
(Design of composite steel and concrete structures)
EN 1995 Evrokod 5: Proračun drvenih konstrukcija (Design of timber structures)
1
Sporazum između Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju CEN, koji se
odnosi na rad na Evrokodovima za proračun zgrada i drugih građevinskih objekata (EC/CEN/03/89).
9
EN 1997-1:2004 (S)
EN 1996 Evrokod 6: Proračun zidanih konstrukcija (Design of masonry structures)
EN 1997 Evrokod 7: Proračun geotehničkih konstrukcija (Geotechnical design)
EN 1998 Evrokod 8: Proračun seizmičke otpornosti konstrukcija
(Design of structures for earthquake resistance)
EN 1999 Evrokod 9: Proračun konstrukcija od aluminijuma (Design of aluminium
structures)
Standardima Evrokodova potvrđuje se odgovornost organizacija za standardizaciju u svakoj
državi članici i obezbeđuje njihovo pravo da, na nacionalnom nivou, odrede vrednosti, koje
se odnose na utvrđivanje sigurnosti, ako te vrednosti nastave da variraju od države do
države.
STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA
Države članice EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti za

sledeće svrhe:
 kao sredstva za dokazivanje saglasnosti zgrada i drugih građevinskih
objekata sa osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/EEC, posebno sa
Osnovnim zahtevom broj 1 – Mehanička nosivost i stabilnost (Mechanical
resistance and stability), kao i sa Osnovnim zahtevom broj 2 – Sigurnost u slučaju
požara (Safety in case of fire);
 kao osnova za sastavljanje ugovora za građevinske radove i
odgovarajuće inženjerske usluge;
 kao okvir za izradu harmonizovanih tehničkih specifikacija za građevinske
proizvode – ENs i ETAs.
Evrokodovi, u meri u kojoj se odnose na same građevinske objekte, direktno su povezani sa
Interpretativnim dokumentima2 na koje se poziva član 12 CPD, mada su oni razlićite prirode
od Harmonizovanih standarda proizvoda3. Zbog toga, tehnički aspekti, koji proizilaze iz rada
na Evrokodovima, treba da budu adekvatno razmatrani na Tehničkim komitetima CEN i/ili
Radnim grupama EOTA, koje rade na standardima proizvoda, kako bi se postigla puna
kompatibilnost tih tehničkih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova određena su opšta pravila za proračun konstrukcija, za
svakodnevnu upotrebu u proračunu konstrukcija u celini i njenih sastavnih proizvoda, kako
tradicionalne, tako i inovacione prirode. Neuobičajeni načini građenja, ili proračunski uslovi,
nisu posebno obuhvaćeni i projektant, u takvim slučajevima, treba da zahteva dopunska
ekspertska razmatranja.
2
Prema članu 3.3 CPD, suštinski zahtevi (Essential Requirements) ERs moraju, u konkretnom obliku, da
budu dati u Interpretativnim dokumentima, da bi se ostvarile neophodne veze između suštinskih zahteva i
mandata za izradu harmonizovanih ENs i ETAGs/ETAs.
3
Prema članu 12 CPD, Interpretativna dokumenta moraju da:
a) daju konkretan oblik suštinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehničkih osnova, kao i
ukazivanja na klase ili nivoe za svaki zahtev, kada je to neophodno;
b) ukažu na metode korelacije tih klasa ili nivoa zahteva sa tehničkim specifikacijama, na primer, metode
proračuna i dokazivanja, tehnička pravila za proračun objekata itd;
c) služe kao referenca za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske tehničke ateste.
Evrokodovi, ustvari, imaju sličnu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2.
10
EN 1997-1:2004 (S)
NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI
Nacionalni standardi, kojima se uvode Evrokodovi, sadržavaće kompletan tekst Evrokoda

(uključujući sve anekse), kako ga je publikovao CEN, kojem može da prethode nacionalna
naslovna strana i Nacionalni predgovor, a da mu bude dodat Nacionalni aneks.
Nacionalni aneks može da sadrži samo informaciju o onim parametrima, koji su u Evrokodu
ostavljeni otvoreni za nacionalni izbor; to su takozvani nacionalno određeni parametri, koji se
primenjuju za proračun zgrada i drugih građevinskih objekata u toj zemlji, i to:
 vrednosti i/ili kategorije, kada su u Evrokodu date alternative;
 vrednosti, koje se primenjuju kada je u Evrokodu data samo oznaka;
 specifični podaci za zemlju (geografski, klimatski itd.), na primer, karte
snega;
 postupci, koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
On može da sadrži i:
 odluke o primeni informativnih aneksa;
 reference o nekontradiktornim komplementarnim informacijama, koje
pomažu korisniku da primeni Evrokod.
VEZE IZMEĐU EVROKODOVA ENS I HARMONIZOVANIH TEHNIČKIH

SPECIFIKACIJA ETAS ZA PROIZVODE
Postoji potreba za usklađenošću između Harmonizovanih tehničkih specifikacija za

građevinske proizvode i Tehnčkih pravila za građevinske objekte 4. Pored toga, u svim
informacijama, koje prate CE markiranje konstrukcijskih proizvoda, a odnose se na
Evrokodove, mora da bude jasno naznačeno, koji su nacionalno određeni parametri uzeti u
obzir.
DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFIČNE ZA EN 1997-1:2004
U EN 1997-1 prikazana su uputstva za proračun i dejstva za proračun konstrukcije zgrada i

drugih građevinskih objekata,
EN 1997-1 predviđen je za investitore, projektante, izvođače i javne administrativne organe.

Predviđeno je da EN 1997-1 bude korišćen zajedno sa EN 1990, i delovima EN 1991 do EN
1999.
Pri korišćenju EN 1997-1, posebna pažnja treba da se obrati na osnovne pretpostavke i
uslove koji su navedeni u 1.3.
NACIONALNI ANEKS ZA EN 1997-1
U ovom standardu prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za kategotrije, sa

napomenama, koje ukazuju gde bi nacionalni izbor trebalo da bude izvršen. Zbog toga,
Nacionalni standard, kojim se uvodi EN 1997-1, treba da ima Nacionalni aneks, koji sadrži
sve nacionalno određene parametre, koji se primenjuju u proračunu zgrada i drugih
građevinskih objekata, građenih u odgovarajućoj zemlji.
Nacionalni izbor u EN 1997-1 dopušten je u odredbama:
4
Videti odredbu 3.3 i odredbu 12 CPD, kao i članove 4.2, 4.3.1, 4.3.2 i 5.2 ID 1.
11
EN 1997-1:2004 (S)
 2.1 (8) P, 2.4.6.1(4)P, 2.4.6.2(2)P, 2.4.7.1(2)P, 2.4.7.3.3(2)P,
2.4.7.3.4.1(1)P, 2.4.7.4.(3)P, 2.4.7.5.(2)P, 2.4.8.(2)P, 2.4.9(1)P, 2.5.(1),
 7.6.2.2.(8)P, 7.6.2.2(14)P, 7.6.2.3(4)P, 7.6.2.3(5)P, 7.6.2.3((), 7.6.2.4(4)P,
7.6.3.2(2)P, 7.6.3.2(5)P, 7.6.3.3(3)P, 7.6.3.3(4)P, 7.6.3.3 (6),
 8.5.2(2)P, 8.5.2(3), 8.6(4),
 11.5.1(1)P,
i u odredbama Priloga A:
 A.2
 A.3.1, A.3.2, A.3.3.1, A3.3.2, A.3.3.3, A.3.3.4, A.3.3.5, A.3.3.6
 A.4
 A.5.
12
EN 1997-1:2004 (S)
1.GLAVA 1
OPŠTE ODREDBE
1.1 PODRUČJE PRIMENE

1.1.1 PODRUČJE PRIMENE EN 1997
(1) EN 1997 treba da bude korišćen zajedno sa EN 1990:2002, koji utvrđuje principe i
zahteve za sigurnost i upotrebljivost, opisuje osnove projektovanja i verifikacije, i daje
smernice za srodne aspekte pouzdanosti konstrukcije.
(2) EN 1997 treba da se primenjuje za geotehničke aspekte projektovanja zgrada u

drugih građevinskih konstrukcija, zbog toga je podeljen u odgovarajuće delove (videti 1.1.2 i
1.1.3)
(3) EN 1997 se odnosi na zahteve u pogledu čvrstoće, stabilnosti, upotrebljivosti i

trajnosti konstrukcija. Drugi zahtevi naprimer u vezi sa termičkom ili zvučnom zaštitom nisu
sadržani.
(4) Numeričke vrednosti dejstava na zgrade i druge građevinske konstrukcije treba da se

koriste uzimajući u obzir date su u EN 1991 za različite vrste konstrukcija. Dejstva koja potiču
od tla, kao što su pritisci tla, treba da se proračunaju u skladu sa pravilima EN 1997.
(5) Posebni Evropski Standardi treba da se koriste za problematiku načina i kvaliteta

izvođenja.
(6) U EN 1997 problematika izvođenja je zastupljena u meri koja je neophodna da se

obezbedi usklađenost sa pretpostavkama i pravilima projektovanja.
(7) EN 1997 ne sadrži posebne zahteve aseizmičkog projektovanja. EN 1998 sadrži

dodatna pravila za geotehničko aseizmičko projektovanje, koja dopunjjuju ili prilagođavaju
pravila ovoga Standarda.
1.1.2 PODRUČJE PRIMENE EN 1997-1
(8) EN 1997-1 treba da se koristi kao opšta osnova za geotehničke aspekte

projektovanja i proračuna zgrada i drugih građevinskih konstrukcija.
(9) EN 1997-1 sadrži sledeće oblasti:

Glava 1: Opšte odredbe
Glava 2: Osnove geotehničkog projektovanja i proračuna
Glava 3: Geotehnički podaci
Glava 4: Nadzor na izvođenju, osmatranje i održavanje
Glava 5: Nasipanje, odvodnjavanje, poboljšanje i ojačanje tla
Glava 6: Plitko temeljenje
Glava 7: Temeljenje na šipovima
Glava 8: Sidrenje
Glava 9: Potporne konstrukcije
Glava 10: Hidraulički lom
Glava 11. Opšta stabilnost
Glava 12. Nasipi
(10) EN 1997-1 sadrži priloge od A do J, u kojima se nalazi:
13
EN 1997-1:2004 (S)
 u A: preporučeni parcijalni faktori sigurnosti, a druge vrednosti se mogu
definisati u Nacionalnom aneksu,
 u B do J: dodatne informativne smernice kao što su međunarodno
prihvaćeni postupci proračuna.
1.1.3 OSTALI DELOVI EN 1997
(1) EN 1997-1 je dopunjen sa EN 1997-2 u kojem su zahtevi za izvršenje i interpretaciju

terenskih i laboratorijskih ispitivanja.
1.2 NORMATIVNI REFERENTNI DOKUMENTI

(1) Ovaj Evropski standard (European Standard), preko bibliografskih dokumenata
(references), koja su potpuno navedena (dated), ili nepotpuno navedena (undated), sadrži
odredbe (provisions) iz raznih publikacija. Ova normativna bibliografska dokumenta
navedena su na odgovarajućim mestima u tekstu, a spisak publikacija je priložen. Za
biblografska dokumenta, koja su potpuno navedena, kasnije dopune ili izmene u tim
publikacijama, primenjuju se na ovaj Evropski standard samo ako su u njega uključene
dopunom ili izmenom u standardu. Za nepotpuno navedena bibliografska dokumenta, koja
su u važnosti, primena se odnosi na poslednje navedeno izdanje bibliografske publikacije
(uključujući dopune).
Napomena: Evrokodovi su publikovani kao Evropski predstandardi (European Prestandards). Sledeći
Evropski standardi, koji su publikovani ili su u pripremi, citirani su u normativnim članovima (normative
clauses):
EN 1990:2002 Evrokod: Osnove proračuna konstrukcija
(Eurocode: Basis of Structural Design)
EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije:
(Eurocode 1: Actions on structures:)
EN 1991-4 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije:-Deo 4
Dejstva u silosima i rezervoarima
(Eurocode 1: Actions on structures: Part 4:Actions in silos and tanks)
EN 1992 Evrokod 2: Proračun betonskih konstrukcija
(Eurocode 2:Design f concrete structures)
EN 1993 Evrokod 3: Proračun čeličnih konstrukcija
(Eurocode 3:Design of steel structures)
EN 1994 Evrokod 4: Proračun spregnutih konstrukcija od čelika i betona
(Eurocode 4:Design of composite steel and concrete structures)
EN 1995 Evrokod 5: Proračun drvenih konstrukcija
(Eurocode 5:Design of timber structures)
EN 1996 Evrokod 6: Proračun drvenih konstrukcija
(Eurocode 6:Design of masonry structures)
EN 1997-2 Evrokod 7-2 Projektovanje i proračun geotehničkih konstrukcija Deo-2.
Istraživanje i ispitivanje tla
(Eurocode 7 Geotechnical design-Part 2: Ground investigation and testing)
EN 1998 Evrokod 8 Proračunske odredbe za seizmičku otpornost konstrukcija
(Eurocode 8 Design of structures for earth quake resistance)
EN 1999 Evrokod 9 Prorañun konstrukcija od aluminijuma
(Eurocode 9 Design of aluminum and aluminium alloy structures)
EN 1536:1999 Izvođenje posebnih geotehničkih radova: Bušeni šipovi
(Execution of special geotechnical work: Bored piles)
EN 1537:1999 Izvođenje posebnih geotehničkih radova: Sidra u terenu
(Execution of special geotechnical work:Ground anchors)
EN 12063:1999 Izvođenje posebnih geotehničkih radova: Priboji
(Execution of special geotechnical work:Sheet-pile walls)
EN 12699:2000 Izvođenje posebnih geotehničkih radova: Pobijani šipovi
(Execution of special geotechnical work:Displacement piles)
EN 14199 Izvođenje posebnih geotehničkih radova: Mikrošipovi
(Execution of special geotechnical work:Micropiles
EN-ISO 13793:2001 Ponašanje zgrada pod termičkim dejstvima.
14
EN 1997-1:2004 (S)
Projektovanje temelja da se izbegne izdizanje usled zaleđivanja temeljnog tla.
(Thermal performance of buildings-Thermal design of foundations to avoid frost
heave)
1.3 PRETPOSTAVKE
(1) U važnosti su stavovi navedeni u 1.3 EN 1990:2002
(2) Odredbe ovog standarda su zasnovane na sledećim pretpostavkama:

 podaci koji su potrebni za projektovanje se prikupljaju, registruju i
interpretiraju od strane osoblja odgovarajuće kvalifikacije,
 konstrukcije projektuju stručnjaci koji imaju odgovarajuće kvalifikacije i
iskustvo,
 adekvatni kontinuitet i komunikacija postoji između osoblja koje prikuplja
podatke, koje projektuje i koje vrši proračune,
 adekvatni nadzor i kontrola kvaliteta je ostvarena na terenu, u
radionicama i ostalim mestima rada,
 izvršenje je sprovedeno u skladu sa odgovarajućim standardima i
tehničkim uslovima od strane osoblja koje ima odgovarajuće znanje i iskustvo,
 građevinski materijali i prizvodi su upotrebljeni prema odredbama ovog
standarda ili prema odredbama standarda za upotrebljeni materijal ili proizvod,
 konstrukcija će se adekvatno održavati da se obezbedi njena sigurnost i
upotrebljivost u toku projektovanog perioda njenog korišćenja,
 konstrukcija će se koristiti u skladu sa svrhom koja je definisana
projektom,
(3) Navedene pretpostavke treba da budu ispoštovane kako od strane projektanta tako i
od strane naručioca. Da bi se izbegle nejasnoće, sprovođenje navedenog treba da bude
sadržano u dokumentaciji tj u projektnom geotehničkom izveštaju.
1.4 RAZLIKA IZMEĐU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(1) U zavisnosti od karaktera pojedinih odredbi, u EN 1997-1 pravi se razlika između
principa (Principles) i pravila za primenu (Application Rules).
(2) Principi obuhvataju:

 opšte stavove (general statements) i definicije (definitions) za koje nema
alternative, kao i
 zahteve (requirements) i analitičke modele (analytical models) za koje se
alternativa ne dopušta, ukoliko to nije posebno navedeno.
(3) Principi su označeni slovom P iza broja odredbe.
(4) Pravila za primenu su opšte prihvaćena pravila, koja odgovaraju principima i

ispunjavaju njihove zahteve.
(5) Dopušteno je korišćenje alternativnih pravila za proračun (rules which comply),

različitih od pravila za primenu datih u EN 1991-7, pod uslovom da se pokaže da su
alternativna pravila u saglasnosti sa relevantnim principima i da su bar ekvivalentna, u
pogledu sigurnosti, upotrebljivosti i trajnosti konstrukcije, koje bi se očekivale kada bi se
koristili Evrokodovi.
15
EN 1997-1:2004 (S)
Napomena: Ako alternativno pravilo za proračun zameni neko pravilo za primenu, ne može se zahtevati
da rezultujući proračun bude potpuno saglasan sa EN 1991-7, mada će taj proračun ostati saglasan sa
principima EN 1991-7. Kada se EN 1991-1-1 koristi u vezi neke svojine (property) navedene u aneksu Z
standarda za proizvode ili u ETAG, upotreba alternativnog pravila za proračun ne bi mogla da bude
prihvatljiva za CE označavanje (marking).
(6) U EN 1997-1, pravila za primenu identifikuju se brojem u zagradi, na primer, kao ova
odredba.
1.5 POJMOVI I DEFINICIJE

1.5.1 ZAJEDNIČKE DEFINICIJE ZA SVE EUROKODOVE
(1) Definicije koje su zajedničke za sve Evrokodove su navedene u EN 1990:2002, 1.5.
1.5.2 POSEBNE DEFINICIJE ZA EU 1997-1
1.5.2.1 Geotehničko dejstvo. Dejstvo koje potiče od tla, nasipa,stajaće vode ili
podzemne vode, i prenosi se na konstrukciju.
Napomena: Definicija preuzeta iz EN 1990:2002
1.5.2.2 Uporedivo iskustvo. Dokumetovana ili na drugi način jasno utvrđena informacija
koja se odnosi na građevinsko tlo koje se rasmatra u projektu, i koja uklučije iste
vrste tla i stena za koje se slično geotehničko ponašanje očekuje, u interakciji sa
sličnim konstrukcijama.Informacije koje potiču iz lokaliteta konstrukcije se
smatraju posebno značajnim.
1.5.2.3 Građevinsko tlo. Tlo, stena ili nasip koji se nalaze na lokaciji pre izvršenja
građevinskih radova.
1.5.2.4 Konstrukcija. Organizovani skup spojenih delova, uključujući nasip koji se

ugrađuje u toku izvođenja građevine, koji je projektovan da primi opterećenja i da
obezbedi adekvatnu krutost.
1.5.2.5 Izvedena vrednost. Vrednost geotehničkog parametra koja je dobijena iz teorije,

korelacije ili iskustveno, a na osnovu rezultata ispitivanja.
1.5.2.6 Krutost. Otpornost materijala pri deformisanju.
1.5.2.7 Otpornost. Kapacitet jednog dela, ili poprečnog preseka jednog dela konstrukcije
da podnese dejstva bez mehaničkog loma, što se odnosi na otpornost tla,
otpornost na savijanje, na izvijanje, na zatezanje i sl.
1.6 OZNAKE
(1) Za upotrebu u EN 1997-1, primenjuju se sledeće oznake:
16
EN 1997-1:2004 (S)
LATINIČNA SLOVA
A’ efektivna površina temelja

Ab površina baze šipa
Ac ukupna površina temelja pod pritiskom
A s;i površina omotača šipa u sloju i
ad projektovana geometrijska vrednost
a nom nominalna geometrijska vrednost
Δa promena u odnosu na nominalnu geometrijsku vrednost
b širina temelja
b’ efektivna širina temelja
Cd granična projektna vrednost za delovanje dejstva
c kohezija tla u totalnim naponima
c’ kohezija tla u efektivnim naponima
cu nedrenirana otpornost na smicanje
c u;d projektovana nedrenirana otpornost na smicanje
d dubina temeljne površine
Ed projektna vrednost za delovanje dejstva
E stb;d projektna vrednost delovanja stabilizirujućeg dejstva
E dst;d projektna vrednost delovanja destabilizirujućeg dejstva
F c;d projektna vrednost aksijalne sile pritiska na šip ili na grupu šipova
Fd projektna vrednost dejstva
Fk karakteristična vrednost za dejstvo
F rep reprezentativna vrednost za dejstvo
F t;d projektna aksijalna sila zatezanja u šipu ili u grupi šipova
F tr;d projektna poprečna sila na šipu ili na temelju od šipova
G dst;t projektna vrednost destabilizirajućeg trajnog dejstva za proveru izdizanja
G stb;d projektna vrednost stabilizirajućeg trajnog vertikalnog dejstva za proveru
izdizanja
G’ stb;d projektna vrednost stabilizirajućeg trajnog vertikalnog dejstva za proveru
uzgona (potopljena težina)
H horizontalna sila, ili komponenta ukupnog dejstva koja
deluje paralelno sa temeljnom spojnicom
Hd projektna vrednost H
h visina zida
hw visina vodenog stuba koji stvara hidrauličko izdizanje
h’ visina prizme tla za proveru hidrauličkog izdizanja
h w;k karakteristična vrednost hidrostatičke visine na osnovi prizme tla
Ko koeficijenat pritiska tla u miru
K o;β koeficijenat pritiska tla u miru za potporni zid sa
površinom poduprtog tla pod nagibom β prema horizontali
k odnos  d/ cv;d
l dužina temeljne površine
l’ efektivna dužina temeljne površine
n broj, naprimer: ispitanih šipova ili profila
P sila koja dejstvuje na sidro
Pd projektna vrednost sile P
Pp verifikaciona sila u opitu podobnosti ugrađenog sidra
Q dst;d projektna vrednost destabilizirajućeg promenljivog dejstva za verifikaciju
izdizanja
q b;k karakteristična vrednost pritiska otpora na bazi šipa
q s;i;k karakteristična vrednost trenja na omotaču šipa u ’’i’’-tom sloju
Ra otporna sila pri izvlačenju sidra
R a,d projektna vrednost sile R a
R a;k karakteristična vrednost sile R a
17
EN 1997-1:2004 (S)
R b;cal otporna sila na bazi šipa, za stanje loma,
sračunata na osnovu terenskih opita,
R b;d projektna vrednost otpornosti na bazi šipa
R b;k karakteristična vrednost otpornosti na bazi šipa
Ro vrednost otpornosti na pritisak tla koji deluje na šip u stanju loma
R c;cal sračunata vrednost R c
R c:d projektna vrednost R c
R c;k karakteristična vrednost R c
R c;m izmerena vrednost R c za šip u terenskom opitu
Rd projektna vrednost otpora na neko dejtvo
R p;d projektna vrednost otpora koji dolazi od dejstva pritiska tla na bočnu stranu
temelja
R s;d projektna vrednost otpora na omotaču šipa
R s;cal granična otporna sila sračunata na osnovu ispitanih svojstava tla
R s;k karakteristična vrednost otpora na omotaču šipa
Rt granična otporna sila zatezanja jednog izdvojenog šipa
R t,d projektna otporna sila zatezanja: jednog šipa, ili grupe
šipova,ili za konstrukciju sidra
R t;k karakteristična projektna otporna sila zatezanja: jednog šipa, ili grupe šipova
R t;m izmerena vrednost otpora na zatezanje za izdvojen šip u jednom ili
višekratnom terenskom opitu
R tr otporna sila pri poprečnom opterećenju
R tr,d projektna otporna sila pri poprečnom opterećenju
S dst,d projektna vrednost destabilizujuće filtracione sile u tlu
S dst,k karakteristična vrednost destabilizujuće filtracione sile u tlu
s sleganje
so inicijalno, trenutno sleganje
s1 konsolidaciono sleganje
s2 sleganje usled puzanja (sekundarne kompresije)
Td projektna vrednost ukupne sile otpora trenja koja se javlja na obodu bloka tla
u kojem se nalazi grupa zategnutih šipova, ili na obodu – delu konstrukcije u
dodiru sa tlom
u porni pritisak vode u tlu
u dst;d projektni destabilizujući porni pritisak vode u tlu
V vertikalno opterećenje, ili komponenta ukupnog dejstva upravna na temeljnu
površinu
Vo projektna vrednost sile V
V’ d projektna vrednost efektivnog vertikalnog dejstva ili komponente ukupnog
dejstva upravne na temeljnu površinu
V dst,d projektna vrednost destabilizujećeg vertikalnog dejstva na konstrukciju
V dst:k karakteristična vrednost destabilizujećeg vertikalnog dejstva na konstrukciju
Xd projektna vrednost za svojstvo materijala konstrukcije
Xk karakteristična vrednost za svojstvo materijala konstrukcije
z vertikalno rastojanje
18
EN 1997-1:2004 (S)
GRČKASLOVA
 nagib temeljne površine prema horizontali

 nagib kosine poduprtog terena prema potpornom zidu (pozitivan ako je
usmeren od horizontale naviše)
 ugao trenja na površini kontakta konstrukcije i tla
d projektna vrednost 
 jedinična težina (težina jedinice zapremine)
’ efektivna jedinična težina (težina jedinice zapremine)
a parcijalni faktor sigurnosti za sidra
 a;p parcijalni faktor sigurnosti za trajna sidra
 a;t parcijalni faktor sigurnosti za privremena sidra
b parcijalni faktor sigurnosti za otpornost na bazi šipa
 c’ parcijalni faktor sigurnosti za efektivnu koheziju
 cu parcijalni faktor sigurnosti za nedreniranu čvrstoću
 E’ parcijalni faktor sigurnosti za uticaj od nekog dejstva
f parcijalni faktor sigurnosti za dejstva, koji uzima u obzir nepovoljno
odstupanje od reprezentativne moguće vrednosti dejstva
F parcijalni faktor sigurnosti za dejstvo
G parcijalni faktor sigurnosti za trajno dejstvo
 G;dst parcijalni faktor sigurnosti za trajno destabilizujuće dejstvo
 G;stb parcijalni faktor sigurnosti za trajno stabilizujuće dejstvo
m parcijalni faktor sigurnosti za parametar tla (svojstvo materijala)
 m;i parcijalni faktor sigurnosti za parametar tla u ’’i’’-tom sloju
M parcijalni faktor sigurnosti za parametar tla (svojstvo materijala) uzimajući u
obzir i nepouzdanost modeliranja
Q parcijalni faktor sigurnosti za promenljivo dejstvo
 qu parcijalni faktor sigurnosti za rezultat opita pritisne čvrstoće
R parcijalni faktor sigurnosti za vrednost otpora
 R;d parcijalni faktor sigurnosti za nepouzdanost u modeliranju otpora
 R,e parcijalni faktor sigurnosti za vrednost otpora tla
 R;h parcijalni faktor sigurnosti za vrednost otpora kliženju
 R;v parcijalni faktor sigurnosti za vrednost nosivosti
s parcijalni faktor sigurnosti za vrednost otporana omotaču šipa
 S;d parcijalni faktor sigurnosti za nepouzdanost u modeliranju uticaja od dejstva
 Q;dst parcijalni faktor sigurnosti za destabilizujuće dejstvo koje izaziva hidraulički
lom
 Q;stb parcijalni faktor sigurnosti za destabilizujuće dejstvo koje izaziva hidraulički
lom
 s;t parcijalni faktor sigurnosti za otpor šipa na zatezanje
t parcijalni faktor sigurnosti za ukupni otpor šipa
w jedinična težina vode (težina jedinice zapremine)
 φ’ parcijalni faktor sigurnosti za efektivni ugao trenja (tan ´)
γ parcijalni faktor sigurnosti za jediničnu težinu
 ugao pod kojim deluje H
 korelacioni koeficijenat koji zavisi od broja ispitanih šipova ili ispitanih profila
a korelacioni koeficijenat za sidra
 1;  2 korelacioni koeficijenti za primenjivanje rezultata statičkog ispitivanja šipova
 3;  4 korelacioni koeficijenti za određivanje otpora šipa iz rezultata ispitivanja tla,
koja nisu izvedena iz ispitivanja šipova
 5;  6 korelacioni koeficijenti za određivanje otpora šipa iz rezultata dinamičkog
ispitivanja šipova
 faktor konverzije karakteristične vrednosti u reprezentativnu
 stb;d projektna vrednost stabilizujućeg ukupnog (totalnog) vertikalnog napona
19
EN 1997-1:2004 (S)
 ’h;o horizontalna komponenta efektivnog pritiska tla u miru
(z) normalni napon na zid na dubini ’’z’’
(z) tangencijalni napon na zid na dubini ’’z’’
´ ugao trenja za efektivne napone
 cv ugao trenja za napone u ’’kritičnom stanju tla’’
 cv;d projektna vrednost  cv
’d projektna vrednost  ’
SKRAĆENICE
CFA kontinualni uvrnuti u tlo šipovi

OCR stepen preconsolidacije
Napomena 1: Oznake koje se uobičajeno koriste u svim Evrokodovima su navedene u EN 1990:2002
Napomena 2: Korišćeni nazivi za simbole su zasnovani na ISO 3898:1997
(2) Za geotehničke proračune preporučuju se sledeće osnovne jedinice ili na njima

izvedene jedinice
 sila kN
 masa kg
 momenat kNm
 jedinična masa kg/m³
 jedinična težina kN/m³
 napon, pritisak, čvrstoća i deformabilnost kPa
 koeficijenat filtracije m/s
 koeficijenat konsolidacije m²/s.
20
EN 1997-1:2004 (S)
2.GLAVA 2
OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE
GEOTEHNIČKIH KONSTRUKCIJA
2.1 ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE

(1) P Svako geotehničko projektovano stanje treba da bude verifikovano da se u njemu ne
javlja odgovarajuće granično stanje prema odredbama u EN 1990:2002.
(2) Pri odredivanju geotehničkih projektnih stanja i graničnih stanja,Ireba uzeti u obzir
sledeće činioce:
 prirodu i veličinu konstrukcije i njenih elemenata,
 uključujući i sve eventualne posebne zahteve;
 uslove vezanc za okolinu (okolne konstrukcije, saobraćaj, infrastrukluru,
rastinje, opasne hemikalije itd.);
 uslove u tlu;
 stanje podzemne vode;
 lokalnu seizmičnost;
 uticaje okružcnja (hidrologija, površinske vode, spontano tonjenje tla,
sezonske promene temperature i vlažnosti).
(3) Granična stanja mogu da se jave ili u tlu ili u konstrukciji, ili kao simultano stanje
loma i u konstrukciji i u tlu.
(4) Granična stanja treba da se verifikuju sa jednim od, ili sa kombinacijom sledećih
postupaka:
 korišćenjem proračuna kao što je to opisano u 2.4
 primenom propisanih postupaka kao što je to opisano u 2.5
 na osnovu eksperimentalnih modeliranja i opita opterećivanjem kao što je
to opisano u 2.6
 primenom postupka opservacije -monitoringa, kao što je to opisano u 2.7.
(5) U praksi, iskustvo će najčešće ukazati koja vrsta graničnog stanja će biti merodavna
za projektovanje, a ne-merodavnost drugih graničnih stanja može se verifikovati kontrolnim
proračunom.
(6) Zgrade treba po pravilu da budu zaštićene od ulaska podzemne vode, pare ili gasova
u unutrašnje prostore.
(7) Ukoliko je to sprovodljivo, rezultati projektovanja treba da se provere sa postojećim

komparativnim iskustvima
(8) P Da bi se obezbedili minimalni zahlevi u pogledu obima i sadržaja geotehničkih

istraživanja, proračuna i kontrolnih provera konstrukcije, treba posmatrati kompleksnost
svakog geotehničkog projekta u povezanosti sa rizicima. Posebno treba praviti razliku
između:
 lakih i jednostavnih konstrukcija i zemljanih radova malog obima, za koje
je moguće obezbedili ispunjenje osnovnih kriterijuma na bazi iskustva i
kvalitativnih geotehničkih istraživanja,sa zanemarljivo malim rizikom
 ostalih geotehničkih konstrukcija.
21
EN 1997-1:2004 (S)
Napomena: Način nakoji će se ovi minimalni zahtevi zadovoljavati mogu da se odrede u Nacionalnom
prilogu.
(9) Za konstrukcije i zemljane radove male geotehničke složenosti i rizika, kako je to

prethodno definisano, prihvatljive su uprošćene projektne procedure.
(10) Za definisanje kriterijuma za geotehničko projektovanje, mogu se uvesti tri

geotehničke kategorije: 1, 2 i 3.
(11) Preliminarna klasifikacija konstrukcije u geotehničku kategoriju treba po pravilu da se

uradi pre geotehničkih istraživanja. Ta kategorija treba kasnije da se proveri i eventualno, po
potrebi promeni, u svakoj narednoj fazi procesa projektovanja i građenja.
(12) Procedure iz viših kategorija mogu se koristiti za postizanje ekonomicnijih projekata,

ili tamo gde projektant smatra da su opravdane.
(13) Različiti aspekli u projektovanju mogu zahtevati tretman istog projekta u različitim
geotehničkim kategorijama. Nije neophodno tretirati ceo projekt po najvišoj od tih kategorija.
(14) Geotehnička kategorija 1 treba da obuhvata isključivo male i relativno jenostavne

konstrukcije:
 za koje je moguće obezbediti ispunjenje osnovnih kriterijuma na osnovu
iskustva i kvalitativnih geotehničkih istraživanja,
 sa zanemarljivim rizicima.
(15) Procedure Geotehničke kategorije 1 će biti dovoljne samo u uslovima gde je

zanemarljiv rizik u pogledu opšte stabilnosti ili pomeranja u tlu i u uslovima tla koja su na
osnovu lokalnog iskustva poznata kao dovoljno jednostavna. U ovim slučajevma se za
projektovanje i izvođenje fundiranja mogu da koriste rutinske metode.
(16) Procedure Geotehničke kategorije 1 će biti dovoljne samo ukoliko nema iskopa ispod
nivoa vode u tlu, ili ukoliko uporedivo lokalno iskustvo ukazuje da će predviđeni iskop ispod
nivoa vode biti jednostavan.
(17) Geotehnicka kategorija 2 obuhvata uobičajene vrste konstrakcija i temelja bez

prevelikog rizika,odnosno posebno teških uslova u tlu ili u pogledu opterećenja.
(18) Konstrukcije iz geotehničke kategorije 2 po pravilu zahtevaju kvantitativne

geotehničke podatke i analize radi osiguranja da će osnovni projektni kriterijumi biti
zadovoljeni.
(19) U geotehničkoj kategoriji 2, za laboratorijska ispitivanja, projektovanje i izvođenje

radova mogu se koristiti rutinske procedure.
Napomena: Sledeći slučajevi konstrukcija ili delova konstrukcija pripadaju Geotehničkoj kategoriji 2:
 plitki temelji;
 temeljne ploče;
 temelji na šipovima;
 zidovi i druge konstrukcije koje drže ili podupiru tlo ili vodu;
 iskopi;
 mostovski stubovi i oporci;
 nasipi i drugi zemljani radovi;
 zatege u tlu i drugi postupci sa sidrenjem u masi tla;
22
EN 1997-1:2004 (S)
 tunela u čvrstoj, neispucaloj steni, kod kojih se ne postavlja kao uslov posebna
vodonepropusnost ili drugi posebni zahtevi.
(20) Geotehnička kategorija 3 obuhvata konstrukcije ili delove konstrukcija koji ne spadaju
u okvire Geotehničkih kategorija 1 i 2.
(21) Geotehnička kategorija 3 treba po pravilu da se tretira i po dopunskim kriterijumima i

postupcima koje su izvan obuhvata ovog standarda.
Napomena: Geotehnička kategorija 3 sadrži naprimer:
 veoma velike i neuobičajene konstrukcije
 konstrukcije koje su skopčane sa povećanim rizicima,ili imaju posebno teške uslove u tlu ili u
odnosu na opterećenja,
 konstrukcije u područjima visoke seizmičnosti
 konstrukcije u područjima verovatne nestabilnosti terena ili gde postoje stalna pomeranja tla koja
zahtevaju posebna istraživanja i/ili posebne postupke.
2.2 PRORAČUNSKE SITUACIJE

(1) P Projektne situacije (stanja) kako kratkoročne tako i dugoročne prirode podležu
rasmatranju.
(2) U projektu geotehničke konstrukcije detaljni opisi proračiinskih siluacija treba da

sadrže, po potrebi:
 dejstva, njihiove kombinacije i slučajeve simultanih opterećenja
 opštu podobnost terena na kome je konstrukcija locirana, a u odnosu na
opštu stabilnost i pomeranja u tlu;
 raspored i klasifikaciju pojedinih zona tla, stena i elemenata konstrukcije
koje saidrži proračunski model;
 padove slojeva tla (stene);
 rudarske iskope, pećine ili druge podzemne objekte;
 u slučaju da su konstrukcije oslonjene na stenu ili neposredno iznad
stene, treba prikazati sledeće:
 naizmenično smenjivanje čvrstih i mekih slojeva;
 rasedne zone, prsline i pukotine i sl.
 moguću nestabilnost stenskih blokova
 šupljine nastale rastvaranjem materijala, kao što su vrtače ili pukotine
zapunjene mekim materijalom, i mesta gde se proces rastvaranja nastavlja;
 prirodu okruženja u kome je projekat smešten, uključujući i sledeće:
 efekte ispiranja, erozije i produbljenja, koji dovode do promena geometrije
površine tla;
 efekte hemijske korozije;
 efekte degradacije;
 efekte zamrzavanja;
 efekte dugotrajne suše
 promene u nivou podzemne vode, ukljucujući i efekte odvodnjavanja,
mogućeg plavljenja, otkazivanje drenažnih sistema, eksploatacije vodenih
resursa i sl.;
 prisustvo gasova koji izbijaju iz tla;
 druge efekte vremena i okruženja na čvrstoću i druge osobine materijala,
npr. efekte šupljina u terenu usled životinjskih aktivnosti;
 zemljotrese;
23
EN 1997-1:2004 (S)
 tonjenje izazvano rudarskim radovima ili drugim uzrocima;
 toleranciju konstrukcije u odnosu na deformacije;
 efekte nove konstrukcije na postojeće konstrukcije okolinu i njenu
infrastrukturu.
2.3 POSTOJANOST KONSTRUKCIJE

(1) P U projektu geotehničke konstrukcije treba analizirati unutrašnje i spoljašnje uslove
okruženja, kako bi se procenio njihov značaj po postojanost i omogućilo preduzimanje mera
za zaštitu ili primenu materijala odgovarajuće olpornosti.
(2) Pri projektovanju trajnosti materijala korišćenih u tlu, treba imati u vidu sledeće:
a) za beton:
 agresivne agense, kao što su kiselost ili sulfatne soli u podzemnoj vodi,
terenu ili nasipu
b) za čelik:
 hemijsku agresiju na mestima gde su elementi temelja ukopani u tlo koje
je do voljno propustljivo da omogući prolaz podzemne vode i kiseonika
 koroziju na površinama čeličnih elemenata zagata izloženih slobodnoj
vodi, posebno u zoni srednjeg nivoa vode;
 kavernasti tip korozivne agresije na čelik ugraden u ispucali ili porozan
beton,osobito kod valjanog čelika tamo gde valjaonička zgura kao katoda
uspostavlja elektroliticko dejslvo sa otvorenom površinom bez zgure, koja deluje
kao anoda;
c) za drvo:
 gljivice i aerobne bakterije u prisustvu kiseonika;
d) za sintetičke materijale:
 efekte starenja usled izlaganja UV zracima, ozonsku degradaciju,
 kombinovane efekte temperature i naprezanja,
 sekundarne efekte usled hemijske degradacije.
(3) Postojanost primenjenih materijala u konstrukciji se mora potvrditi odgovarajućim

standardnim atestima.
2.4 PRORAČUN GEOTEHNIČKE KONSTRUKCIJE

2.4.1 UVOD
(1) P Proračuni geotehničke konstrukcije treba da budu u saglasnosli sa opštim

odredbama iz EN 1990:2002, i posebnim pravilima ovoga standarda. Proračuni se zasnivaju
na:
 dejstvima, koja mogu da budu zadana opterećenja ili zadana pomeranja,
tj. pomeranja u tlu,
 svojstvima tla, stena i drugih malerijala;
 geometrijskim podacima;
 graničnim vrednostima deformacija, širina prslina, vibracija itd.
 proračunskim modelima;
24
EN 1997-1:2004 (S)
(2) U građevinskoj geotehnici poznavanje uslova tla zavisi od obima i kvaliteta
geotehnickih istraživanja. To poznavanje i kontrola izvođenja tih radova značajniji su za
ispunjenje osnovnih zahleva od postignute preciznosti u proračunskim modelima i parcijalnim
faktorima.
(3) P Proračunski model treba da opisuje ponašanje tla za razmatrano granično stanje.
(4) P Ako se za specifično granično sianje ne raspolaže pouzdanim proračunskim

modelom, treba sprovesti analizu i drugog graničnog stanja uz korišćenje faktora sigurnosti
koji će osigurati da se to granično stanje načini u dovoljnoj meri nedostižnim. Kao alternativa,
može se sprovesti projektovanje na osnovu propisanih postupaka, eksperimentalnih modela i
opterećenja, ili na osnovu postupka monitoringa.
(5) Proračunski model može se zasnivati na:

 analitičkom modelu, ili
 semi-empirijskom modelu,ili
 numeričkom modelu.
(6) P Bilo koji proračunski model treba da bude dovoljno pouzdan ili da daje rezultate na
strani sigurnosti.
(7) Proračunski model može da sadrži uprošćavanja.
(8) Po potrebi modifikacija rezultata dobijenih na modelu može da se izvrši kako bi se

osiguralo da je rezultat modifikacije dovoljno pouzdan ili na strani sigurnosti.
(9) Ako se pri modifikaciji rezultata koristi modelski faktor, treba da se uzme u obzir
sledeće:
 dijapazon nesigurnosti rezultata proračuna,
 postojanje sistematske greške koja je svojstvena primenjenom postupku
proračuna.
(10) P Ako se u proračunu koristi neka empirijska zavisnost, treba da se pouzdano utvrdi da
je ista relevantna za uslove u tlu na predmentnoj lokaciji.
(11) Granična slanja koja dovode do obrazovanja mehanizma loma u tlu, jednostavno se
proveravaju koristeći sledeci prislup. Za granična stanja definisana putem deformacija, iste
treba da budu sračunate kao što je to definiano u 2.4.8, ili na drugi način.
Napomena: Postupci proračuna su često zasnovani na pretpostavci o dovoljno duktilnom ponašanju
sistema konstrukcija-tlo. Nedostatak duktilnosti, međutim može da vodi graničnom stanju loma u obliku
trenutnog loma.
(12) Numerički postupci mogu da budu prihvatljivi ako se uzima u obzir kompatibilnost
deformacija pri interakciji konstrukcije i tla pri graničnom stanju koje se analizira.
(13) Treba uzimati u obzir kompatibilnost deformacija materijala u graničnom stanju.

Detaljna analiza, koja uzima u obzir različitu deformabilnost konstrukcije i tla, može da bude
potrebna u slučajevima kada se povezana stanja loma javljaju u delovima konstrukcije i tlu.
Tu spadaju temeljne ploče, bocno opterećeni šipovi i fleksibilni potporni zidovi.Posebnu
pažnju zahteva kompatibilnost deformacija u slučaju kada su u pitanju krti materijali ili kada
se javlja plastično omekšanje.
25
EN 1997-1:2004 (S)
(14) U nekim slučajevima, kao što su iskopi poduprti sa fleksibilnim konstrukcijama
razuprtim ili sa zategama u tlu, veličina i raspored pritisaka tla, uuticaji u potpornoj
konstrukciji (sile i momenti) u velikoj meri zavise od nivoa deformabilnosti konstrukcije i
stanja napona u tlu.
(15) U ovim problemima interakcije konstrukcije i tla, proračuni treba da se zasnivaju na

odnosima napona i deformacija kako u tlu tako i u konstrukciji, koji su dovoljno
reprezentativni za granično stanje koje se analizira, a da bi se dobio rezultat koji garantuje
sigurnost.
2.4.2 DEJSTVA
(1) P Definicija dejstava treba da se zasniva na EN 1990:2002. Vrednosti za dejstva treba

da se koriste iz EN 1991, gde je to relevantno.
(2) P Korišćene vrednosti za geotehnička dejsta se usvajaju, jer su to poznate veličine pre
sprovođenja proračuna, a te se vrednosti mogu promeniti u toku proračuna.
Napomena: Vrednosti geotehničkih dejstavase mogu promeniti u procesu proračuna. U takvim
slučajevima, one se uvode u proračun kao prva aproksimacija da bi se započeo proračun, tj. kao
preliminarne poznate veličine.
(3) P Svaka interakcija između konstrukcije i tla treba da se uzme u obzir kada se određuju
dejstva koja će se primeniti u proračunu.
(4) P U geotehničkim analizama uzimaju se u obzir kao dejstva sledeće:

 težina tla, stene i vode (the weights ofsoil, rock and water);
 naponi u llu (stresses in the ground);
 pritisci tla i podzemne vode (earth pressures and ground water pressures)
 pritisci od vode sa slobodnom površinom uključujući i pritiske od talasa
(free water pressures including wave pressures);
 pritisci od podzemne vode (ground water pressures);
 filtracione sile (seepage forces);
 stalno optcrećenje, korisno opterećenje i opterećenja od konstrukcija
(dead,and imposed loads from structures);
 težine (nasutog) nadsloja (surcharges);
 sile usled sidrenja brodova (mooring forces);
 uklanjanje opterećenja ili iskop tla (removal of load or excavation of
ground);
 saobraćajna opterećenja (trafftc loads);
 pomeranja izazvana rudarskim radovima, drugim podzemnim iskopima,
tunelskim radovima (movements caused by mining or other cavimg or tunneling
activities);
 bubrcnje i skupljanje izazvano vcgetacijom, klimatskim promcnama ili
promenama vlažnosti (swelling and shrinkage caused by vegetation, climate or
moisture changes);
 pomeranja usled "kripa"-puzanja ili klizanja, ili sleganja zemljanih masa
(movements due to creeping or sliding or settling of ground masses);
 pomeranja usled degradacije, dekompozicije, uleganja tla i rastvaranja
(movements due to degradation, decomposition, self-compaction and solution);
26
EN 1997-1:2004 (S)
 pomeranja i ubrzanja izazvana zemljotresima, eksplozijama, vibracijama i
dinamičkim optereće njima (movements and acceleralions caused by
earthquakes, explosions, vibrations and dynamic loads);
 temperaturni efekti, uključujući delovanje mraza (temperature efects,
including frost action);
 opterećenje Iedom (ice loading);
 prednaprezanje, uneto u zatege ili razupirače (imposed pre-stress in
ground anchors or struts).
 negativno trenje (downdrag).
(5) P Treba posvetiti pažnju za okolnost da se promenljiva dejstva jave simultano i/ili
odvojeno.
(6) P Trajanje dejstava treba posmalrati uzimajući u obzir uticaj vremena na osobine
gradevinskog tla, osobito na drenažna svojstva i stišljivost sitnozrnog tla.
(7) P Dejstva koja deluju učestano i dejstva sa promenljivim intenzitetom treba da budu
rasmatrana sa posebnom pažnjom s obzirom na dugotrajna pomeranja, likvifakciju tla,
promene deformabilnosti i čvrstoće tla, itd.
(8) P Dejstva koja izazivaju dinamičke efekte (odgovore) u konstrukciji i tlu, treba da se
uoče i razmotre sa posebnom pažnjom.
(9) P Dejstva u kojima dominiraju sile od vode sa slobodnom pvršinom i podzemne vode
treba da se uoče radi posebnog rasmatranja u pogledu uticaja na deformacije, formiranje
prslina, promena u propustljivosti i erozije.
Napomena: Nepovolna (ili destabilizujuća) i povoljna (ili stabilizujuća) stalna dejstva mogu u nekim
slučajevima da se smatraju da potuču iz istog izvora. Ako se to tako posnatra, jedan parcijalni faktor
sigurnosti se može primeniti na zbir ovih dejstava ili na zbir njihovih uticaja koje se pri tome stvaraju
2.4.3 SVOJSTVA TLA
(1) P Svojstva tla i stenske mase, koja su kvantifikovana za proračune preko geotehničkih
parametara, treba da budu dobijena na osnovu rezultata opita, ili direktno ili preko
korelacija,teorije empirizma,i na osnovu drugih relevantnih podataka.
(2) P Vrednosti koje su dobijene iz opita i drugi podaci treba da se na odgovarajući način
interpretiraju, prema graničnom stanju koje se posmatra.
(3) P Treba uzeti u obzir moguće razlike koje postoje u vrednostima svojstava tla, odnosno
geotehničkih parametara dobijenih na osnovu opita i onih koji određuju ponašanje tla u
interakciji sa geotehničkom konstrukcijom.
(4) P Razlike koje se navode u 2.4.3 (3)P mogu da nastanu usled sledećeg:
 većina geotehničkih parametara nisu prave konstante već zavise od nivoa
napona i oblika deformacija,
 strukturne odlike tla i stena u terenu (tj. prsline, uslojenost, učešće velikih
zrna u tlu i sl.) mogu da imaju drugačiji uticaj u opitima nego što se to javlja u
interakciji tla i geotehničke konstrukcije,
 vremenskog trajanja,
 pojave omekšavanja usled strujanja vode kroz tlo ili stensku masu,
 pojave omekšavanja pri dinamičkim dejstvima
27
EN 1997-1:2004 (S)
 usled krtosti ili duktilnosti tla ili stenske mase,
 načina formiranja geotehničke konstruikcije u terenu,
 uticaja kvaliteta izvršenja nasipanja ili poboljšanja tla,
 postupaka izvođenja koji utiču na ’’in situ’’ svojstva tla.
(5) P Pri utvrđivanju vrednosti geotehničkih parametara, treba uzetiu obzir sledeće:
 publikovane i druge dobro poznate informacije koje su relevantne za
korišćenje pojedinih vrsta opita u adekvatnim terenskim uslovima,
 vrednosti pojedinih geotehničkih parametara treba da se proveri u odnosu
na relevantne publikovane podatke, kao i na lokalno i opšte iskustvo,
 promene u geotehničkim parametrima koje mogu da budu relevantne za
projektovanje,
 rezultati postojećih terenskih opita u velikoj razmeri i merenja koja su
vršena na okolnim građevinama,
 korelacije između rezultata dobijenih na različitim vrstama opita,
 svaku značajnu deterioraciju svojstava materija u terenu, koja se može
javiti u vremenu korišćenja konstrukcije.
(6) P Kalibracioni faktori treba da se primene, gde god je to potrebno, da bi se i rezultati

laboratorijskih i terenskih opita, preuredili prema odredbama EN 1997-2, u vrednosti koje će
pretstavljati ponašanje tla i stene u terenu, u skladu sa svakim analiziranim graničnim
stanjem, odnosno da se uzmu uobzir korelacije iskorišćene za određivanje vrednosti
paramatera na osnovu podataka iz opita.
2.4.4 GEOMETRIJSKI PODACI
(1) P Nivo i nagib površine terena, nivoi vode, nivoi međuslojnih površina, nivoi iskopa i
dimenzije geotehničke konstrukcije treba da se tretiraju kao geometrijski podaci.
2.4.5 KARAKTERISTIČNE VREDNOSTI

2.4.5.1 KARAKTERISTIČNE I REPREZENTATIVNE VREDNOSTI DEJSTAVA
(1) P Karakterisitčnei reprezentativne vrednosti dejstava treba da se odrede u sladu sa EN

1990:2002 i pojedinim delovima EN 1991
2.4.5.2 KARAKTERISTIČNE VREDNOSTI GEOTEHNIČKIH PARAMETARA
(1) P Izbor karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara treba da se zasniva na

rezultatima i izvedenim vrednostima na osnovu laboratorijskih i terenskih opita, dopunjenih
sa opšte-poznatim iskustvom.
(2) P Karakteristična vrednost nekog geotehničkog parametra treba da se odredi kao

oprezna procena vrednosti koja utiče na pojavu graničnog stanja.
(3) P Veća promenljivost parametra c’ u odnosu na tanφ´ treba da se uzme u obzir kada
se rasmatra njihov izbor,
(4) P Pri izboru karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara treba da se uzme u

obzir:
28
EN 1997-1:2004 (S)
 geološke i druge osnovne informacije, kao što su podaci iz prethodnih
projekata i literature,
 promenljivost izmerenih vrednosti pojedinih svojstava i druge relevantne
informacije, kao što je postojeće znanje o tome,
 izvršeni obim i struktura terenskih i laboratorijskih opita,
 vrsta i broj ispitanih uzoraka,
 granice prostora u terenu u kojem se ostvaruje interakcija sa
geotehničkom konstrukcijom u okviru posmatranog graničnog stanja,
 sposobnost geotehničke konstrukcije da prenese opterećenja iz slabijih
na jače delove terena.
(5) P Karakteristične vrednosti mogu da budu niže vrednosti, koje su manje od

najverovatnijih vrednosti, ili više vrednosti koje su veće od najverovatnijih.
(6) P Pri svakom proračunu, treba da se koristi najnepovoljnija kombinacija nižih i viših
vrednosti nezavisnih parametara.
(7) Područje u terenu koje merodavno utiče na ponašanje geotehničke konstrukcije za

posmatrano granično stanje, obično je znatno veće od ispitanog uzorka ili područja uterenu
koje je pod delovanjem terenskog opita. Shodno tome, vrednost merodavnog parametra je
najčešće srednja vrednost od više vrednosti koje su određene na velikoj površini ili u velikom
delu terena. Karakteristična vrednost treba da bude oprezna procena ove srednje vrednosti.
(8) Ako su za ponašanje geotehničke konstrukcije pri rasmatranom graničnom stanju

merodavne najniže ili najviše vrednosti nekog svojstva terena, karakterstična vrednost treba
da bude oprezna procena tih najnižih ili najviših vrednosti koje su reprezentativne za
merodavno područje terena.
(9) Kada se određuje područje terena koje je merodavno za ponašanje geotehničke

konstrukcije za rasmatrano granično stanje, treba uzeti u obzir da to granično stanje može da
zavisi od ponašanja te konstrukcije. Naprimer, kada se rasmatra granična nosivost zgrade
koja se temelji na nekoliko odvojenih temeljnih konstrukcija, merodavan parametar treba da
bude prosečna čvrstoća tla na području ispod svakog pojedinačnog temelja, i to u slučaju
kada konstrukcija zgrade ne može da podnese lokalni slom u tlu ispod jednog temelja. Ako,
međutim konstrukcija zgrade ima dovoljnu krutost i čvrstoću, onda merodavan parametar
treba da bude prosečna vrednost od prosečnih vrednosti čvrstoća ipod cele konstrukcije ili
jednog njenog dela.
(10) Ako se statistički postupci primenjuju pri izboru karakteristične vrednosti svojstava
terena, takvi postupci treba da razdvoje rezultate lokalno uzetih uzoraka od uzoraka
regionalnog karaktera, i treba da omoguće korišćenje a priori poznate vrednosti
odgovarajućeg svojstva.
(11) Ako se koriste statistički postupci, onda se karakteristična vrednost određuje tako, da
sračunata verovatnoća najnepovoljnije vrednosti koja dovodi do rasmatranog graničnog
stanja ne bude veća od 5%.
Napomena: U ovom pogledu, oprezna procena prosečne vrednosti nekog geotehničkog parametra
treba da bude zasnovana na izboru prosečne vrednosti ograničenog broja podataka za tu vrednost, sa
granicom poverenja na nivou 95%, ako je lokalni lom u pitanju, a oprezan izbor za nisku vrednost
parametra je nivo fraktila od 5%.
(12) P Kada se koriste standardne tabele karakterističnih vrednosti koje se odnose na

parametre koji su istraživani, karakterisitčna vrednost treba da se odabere uz najveći oprez.
29
EN 1997-1:2004 (S)
2.4.5.3 KARAKTERISTIČNE GEOMETRIJSKE VELIČINE
(1) P Karakteristične veličine nivoa površine terena, nivoa podzemne vode ili slobodnog
nivoa vode treba da budu određene kao gornje i donje vrednosti a na osnovu merenja,
procene i odredbe.
(2) Karakteristične vrednosti pojedinih nivoa u terenu i dimenzija geotehničkih
konstrukcija ili njihovih delova po pravilu su nominalne veličine.
2.4.6 PROJEKTNE VELIČINE

2.4.6.1 PROJEKTNE VREDNOSTI DEJSTAVA
(1) P Projektovana vrednost nekog dejstva treba da se određuje prema EN 1990:2002
(2) P Projektovana vrednost nekog dejstva (F d) treba da se odredi na direktan način ili da
se odredi na osnovu reprezentativnih vrednosti koristeći izraz:
F d =  F . F rep (2.1a)
pri čemu je:
F rep =  . F k (2.1b)
(3) P Odgovarajuća vrednost  treba da se odabere na osnovu EN 1990:2002.
(4) P Parcijalni faktor sigurnosti  F za trajna i prolazna stanja definisana u Prilogu A, treba
da se unese u izraz (2.1a)
Napomena 1: Vrednosti za parcijalne faktore sigurnosti mogu se definisati Nacionalnim aneksom.
Napomena 2: Preporučene vrednosti u Prilogu A ukazuju na odgovarajući nivo sigurnosti za uobičajene
projekte.
(5) Ako su projektne vrednosti geotehničkih dejstava direktno određivane, veličine

parcijalnih faktora sigurnosti koje su preporučene u Prilogu A treba da se koriste kao
uputstvo za potreban nivo sigurnosti.
(6) P Kada imamo slučaj sa pritiscima podzemne vode sa graničnim stanjima koje imaju
ozbiljne posledice (po pravilu granično stanje loma), projektne vrednosti dejstava treba da
prestavljaju najnepovoljnije vrednosti koje se mogu javiti u toku celog vremena korišćenja
konstrukcije. Za granična stanja sa manje ozbiljnim posledicama (po pravilu granična stanja
upotrebljivosti), projektne vrednosti dejstava treba da budu najnepovoljnije vrednosti koje se
javljaju u uobičajenim okolnostima.
(7) U nekim slučajevima ekstremni pritisci vode koje su u skladu sa 1.5.3.5 u EN

1990:2002, mogu da se smatraju slučajnim dejstvima.
(8) Projektne vrednosti pritisaka podzemne vode mogu da se odrede ili primenom
parcijalnih faktora sigurnosti na veličine karakterističnih pritisaka vode ili primenom nivoa
sigurnosti u odnosu na karakteristični nivo vode u skladu sa 2.4.4 (1)P i 2.4.5.3 (1)P.
(9) Treba imati u vidu sledeće faktore koji mogu uticati na veličinu pritisaka vode:
 nivo slobodne vodene površine ili podzemne vode,
 povoljne ili nepovoljne efekte dreniranja, kao prirodne tako i veštačke,
uzimajući u obzir buduće održavanje dreniranja,
30
EN 1997-1:2004 (S)
 dotok vode od kiše, poplave, pucanja vodovodnih cevi ili usled drugih
uzroka,
 promene pritiska vode usled razvoja ili uklanjanja vegetacije.
(10) Pažnja treba da se posveti pojavi nepovoljnih nivoa vode, koji se mogu javiti usled
promena u slivnom području, i smanjenog dreniranja usled zapušavanja, zaleđivanja ili
drugih razloga.
(11) Ako nije pouzdano obezbeđena funkcija drenažnog sistema i njegovo održavanje,
projektni nivo vode traba da se usvoji kao maksimalno mogući nivo, što može da bude nivo
površine terena.
2.4.6.2 PROJEKTNE VREDNOSTI GEOTEHNIČKIH PARAMETARA
(1) P Projektne vrednosti geotehničkih parametara (X d) treba da se odrede na osnovu

izraza:
X d = Xk / M (2.2)
ili direktnim usvajanjem.
(2) P Parcijalni faktor sigurnosti ( M) za trajna i povremena stanja opterećenja kao što je to
određeno u Prilogu A, treba da se primene u izrazu (2.2).
Napomena 1: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu da budu definisani u Nacionalnom aneksu.
Napomena 2: Preporučene vrednosti u Prilogu A ukazuju na minimalni nivo sigurnosti za uobičajene
projekte.
(3) Ako se projektne vrednosti geotehničkih parametara direktno usvajaju, vrednosti

parcijalnih faktora sigurnosti koje su preporučene u Prilogu A, treba da se koriste kao
uputstvo za potreban nivo sigurnosti.
2.4.6.3 PROJEKTNE VREDNOSTI GEOMETRIJSKIH PODATAKA
(1) Faktori sigurnosti za pojedinačno dejstvo i za materijal ( F i  M) uključuju i toleranciju

za manje promene u geometrijskim podacima, i u takvim slučajevima nije potrebna dodatna
sigurnost za geometrijske podatke.
(2) P U slučajevima kada odstupanja u geometrijskim podacima imaju značajan uticaj na

pouzdanost konstrukcije, projektna vrednsost (a d) treba ili da se direktno usvoji, ili da se
odredi na osnovu nominalnih vrednosti koristeći sledeći izraz (videti 6.3.4 u EN 1990:2002):
a d = a nom ± ∆a (2.3)
u kojem su vrednosti za ∆a date u 6.5.4 82) i 9.3.2.2
2.4.6.4 PROJEKTNE VREDNOSTI SVOJSTAVA KONSTRUKCIJE
(1) Projektne vrednosti čvrstoće materijala u konstrukciji i projektna otpornost elemenata

konstrukcije treba da se proračunava u skladu sa EN 1992 do EN 1996 i EN1999.
31
EN 1997-1:2004 (S)
2.4.7 GRANIČNA STANJA
2.4.7.1 UVOD
(1) P Tamo gde je to relevantno, potrebna je verifikacija da sledeća granična stanja nisu
prekoračena:
 gubitak ravnoteže u konstrukciji ili u temeljnom tlu, uz aproksimaciju
ponašanja krutog tela, gde su čvrstoće materijala konstrukcije i temeljnog tla bez
značaja za pružanje otpora dejstvima (EQU)
 unutarnji lom, ili prevelika deformacija konstrukcije ili njenih delova.
uključujući naprimer, temelje, šipove ili podrumske zidove, gde je čvrstoća
materijala u konstrukciji od značaja za pružanje otpora dejstvima (STR),
 lom ili prevelika deformacija u terenu kada je čvrstoća temeljnog tla ili
stene od značaja za pružanje otpora dejstvima (GEO)
 gubitak ravnoteže konstrukcije ili u terenu usled izdizanja pod pritiskom
vode (uzgona), ili usled drugih vertikalnih dejstava (UPL)
 hidaulično izdizanje,unutarna erozija i proviranje vode u terenu usled
hidrauličkih gradijenata (UPL).
Napomena: Granično stanje GEEO je najčešće merodavno za dimenzionisanje delove konstrukcije u
temeljima ili u potpornim konstrukcijama, kao i u vezi sa čvrstoćom delova konstrukcije.
(2) P Ovde se primenjuju parcijalni faktori sigurnosti za trajna i povremena stanja koja su
definisana u Prilogu A.
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu. Tabele u
Prilogu A ukazuju na preporučene vrednosti.
(3) Parcijalni faktori sigurnosti za dejstva ili za efekte dejstava koje se javljaju
slučajno,treba da imaju jediničnu vrednost (1,00). Parcijalni faktori za otpore treba onda da
se usvoje u skladu sa konkretnim uslovima pod kojima se javljaju ta slučajna dejstva.
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu.
(4) Strožije vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti od onih koje su preporučene u Prilogu
A treba da se usvoje u slučajevima veoma visokog rizika ili posebno nepovoljnih dejstava,
odnosno terenskih uslova.
(5) Blaže vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti od onih koje su preporučene u Prilogu A
mogu da se usvoje za privremene objekte, ili za povremena dejstva, kada očekivane
konsekvence to mogu da opravdavaju.
(6) Pri proračunu projektne vrednosti otpora (R d) ili projektne vrednosti uticaja koje
izaziva dejstvo (E d), faktori modeliranja ( R;d) odnosno ( S;d), mogu da se usvoje da bi se
osigurao ili pouzdan rezultat proračuna, ili koji je na strani sigurnosti.
2.4.7.2 POTVRĐIVANJE STATIČKE RAVNOTEŽE
(1) P Pri rasmatranju graničnogstanja statičke ravnoteže ili stanja pomeranja konstrukcije
ili terena (EQU), treba da se potvrdi da je:
E dst;d  E stb;d + T d (2.4)

pri čemu je
E dst;d = E  F F rep;X k/ M; a d dst (2.4a)
32
EN 1997-1:2004 (S)
odnosno
E stb;d = E  F F rep;X k / M; a d stb (2.4b)
(2) P Parcijalni faktori sigurnosti za trajno i povremeno stanje, kao što je to definisano u
A.2 (1)P i A.2 (2)P, treba da se koriste u izrazu (2.4).
Napomena 1: Statička ravnoreža EQU je uglavnom relevantna za projekat konstrukcije, Za geotehnički
proračun potvrđivanje EQU je merodavno u manjem broju stanja, kao što je krut temelj fundiran na
steni, i u principu se razlikuje od potvrđivanja opšte stabilnosti ili problema sa uzgonom.Ako se uključuje
i otpor smicanju T d, to stanje je obično od manjeg značaja.
Napomena 2: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu. Tabele u
2.4.7.3 POTVRĐIVANJE OTPORA U GRANIČNIM STANJIMA U KONSTRUKCIJI I

TERENU ZA TRAJNA I POVREMENA STANJA
2.4.7.3.1 Uvod
(1) P Pri rasmatranju graničnog stanja loma ili prekomerne deformacije nekog dela
konstrukcije, ili na nekom delu terena (STR i GEO) treba potvrditi sledeće:
Ed  Rd (2.5)
2.4.7.3.2 Projektni uticaji usled dejstava
(1) Parcijalni faktori sigurnosti mogu se primenjivati na vrednosti dejstava (F rep) ili na
njima stvorene uticaje (E):
E d = E  F F rep; X k / M; a d (2.6a)
ili
E d =  E E  F F rep; X k / M ; a d (2.6b)
(2) U nekim projektnim stanjima primena parcijalnih faktora sigurnosti na vrednosti

dejstava koje potiču ili se prenose kroz tlo (kao što su pritisci tla ili vode) mogu da vode ka
projektnim vrednostima koje su nerealne pa i fizički nemoguće. U ovim slučajevima faktori
sigurnosti se mogu primeniti direktno na uticaje koji su određeni na osnovu reprezentativnih
vrednosti dejstava.
(3) P Parcijalni faktori sigurnosti koji su određeni u A.3.1 (1)P i A.3.2 (1)P treba da se
primene u izrazima (2.6a) i (2.6b).
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu. Tabele u
2.4.7.3.3 Projektni otpori
(1) Parcijalni faktori mogu da se primene ili na svojstva tla (X) ili na otpore (R) ili na obe
ove veličine prema sledećem :
R d = R  F F rep ; X k / M ; a d (2.7a)
ili
R d = R  F F rep; X k a d / R (2.7b)
33
EN 1997-1:2004 (S)
ili
R d = R  F F rep; X k / M ; a d/ R (2.7c)
Napomena: U onim postupcima proračuna gde se primenjuju parcijalni faktori za efekte dejstava,
parcijalni faktor za dejstva je  F = 0 ( videti takodje B.3(6)).
(2)P Parcijalni faktori koji su definisani u A.3.3.1 (1)P, A.3.3.2 (1)P, A.3.3.4 (1)P, A.3.3.5
(1)P i A.3.3.6 (1)P treba da se primene u izrazima (2.7a, b, c ).
2.4.7.3.4 Projektni pristupi

2.4.7.3.4.1 Uvod
(1) P Način primene izraza (2.6) i (2.7) treba da se odredi koristeći jednu od tri navedena
Projektnog pristupa.
Napomena 1: Način primene izraza (2.6) i (2.7) i odgovarajući Projektni pristup mogu se odrediti u
Nacionalnom aneksu.
Napomena 2: Dalja objašnjenja u vezi sa Projektnim pristupom su izložena u Prilogu B.
Napomena 3: Parcijalni faktori u Prilogu A koji se primenjuju u izrazima (2.6) i (2.7) su grupisani u
skupu koji je označen sa A (za dejstva ili uticaje od dejstava), M (za parametre tla) i R (za otpore). Oni
su prikazani u skladu sa korišćenim Projektnim pristupom.
2.4.7.3.4.2 Projektni pristup: 1
(1) P Osim za slučaj aksijalno opterećenih šipova i sidara (zatega), potrebno je potvrditi da
granično stanje loma ili prekomernih deformacija neće biti dostignuto sa bilo kojim od napred
navedenih kombinacija parcijalnih faktora sigurnosti:
Kombinacija 1: A1 ’’+’’ M1 ’’+’’ R1
ovde je ’’+’’ oznaka za: ’’ da se kombinuje sa ’’
Napomena: U Kombinacijama 1 i 2, parcijalni faktori sigurnosti se primenjuju na dejstva i na parametre
čvrstoće temeljnog tla
(2) P Pri projektovanju aksijalno opterećenih šipova i sidara (zatega), treba potvrditi da se
granično stanje loma ili prekomernih deformacija neće javiti sa bilo kojom od napred
navedenih kombinacija parcijalnih faktora sigurnosti:
Kombinacija 2: A2 ’’+’’ (M1 ili M2) ’’+’’ R4
Napomena 1: U Kombinaciji 1, parcijalni faktori sigurnosti se primenjuju na dejstva i na parametre
čvrstoće temeljnog tla. U kombinaciji 2, parcijalni faktori sigurnosti se primenjuju na dejstva, na otpore
temeljnog tla, i ponekad na parametre čvrstoće temeljnog tla.
Napomena 2: U kombinaciji 2, vrednosti M1 se koriste za proračun otpora šipova ili sidara (zatega), a
vrednosti M2 za proračun nepovoljnih deistava na šipove, naprimer usled negativnog trenja na omotaču
ili usled poprečnih dejstava.
(3) Ako je unapred jasno koja je kombinacija merodavna za projektovanje, proračuni za

drugu kombinaciju nisu neophodni. Ipak, svaka od kombinacija može da bude merodavna za
posebna stanja konstrukcije koja se rasmatraju.
34
EN 1997-1:2004 (S)
(1) P Potrebno je potvrditi da granično stanje loma ili prekomernih deformacija neće da se
javi pri sledećoj kombinaciji parcijalnih faktora sigurnosti:
Kombinacija: (A1) ’’+’’ M1 ’’+’’ R2
Napomena 1: U ovom pristupu, parcijalni faktori sigurnosti se primenjuju na dejstva, na uticaje od
dejstava i na otpore temeljnog tla.
Napomena 2: Kada se ovaj pristup primenjuje za stabilnost kosina i za opštu stabilnost, rezultujući
uticaj od dejstava na kliznoj površini se množi sa  E, a otpornost na smicanje duž klizne površine se deli
sa  R;e.
(1) P Potrebno je potvrditi da granično stanje loma ili prekomernih deformacija neće da se
javi pri sledećoj kombinaciji parcijalnih faktora sigurnosti:
Kombinacija: (A1* ili A2 †) ’’+’’ M2 ’’+’’ R3
ovde je * oznaka za dejstva na konstrukciju,
†
oznaka za geotehnička dejstva.
Napomena 1: U ovom pristupu, parcijalni faktori sigurnosti se primenjuju na dejstva ili na uticaje koji
potuču od dejstava na konstrukcjiju, a i na parametre čvrstoće temeljnog tla.
Napomena 2: Za stabilnost kosina iza opštu stabilnost, dejstva na tlo (naprimer dejstva od konstrukcije,
saobraćajno opterećenje) se rasmatraju kao geotehnička dejstva koristeći faktore sigurnosti za
opterećenja A2.
2.4.7.4 POTVRĐIVANJA SIGURNOSTI I PARCIJALNI FAKTORI ZA IZDIZANJE
(1) P Potvrđivanje u vezi sa izdizanjem (UPL) treba da se izvrši proverom da je projektna

vrednost kombinacije destabilizujućih stalnih i promenljivih vertikalnih dejstava (V dst;d) manja
ili jednaka sumi projektnih vrednosti stabilizujućih vertikalnih dejstava (G stb;d) i projektne
vrednosti bilo kojieg dodatnog otpora izdizanju (R d):
V dst;d  G stb;d + R d (2.8)

gde je:
V dst;d = G dst;d + Q dst;d
(2) Dodatni otpor na izdizanje može da se rasmatra i kao stabilizujuće vertikalno trajno
dejstvo (G stb;d)
(3) P Parcijalni faktori sigurnosti za vrednosti G dst;d,Q dst;d,G stb;d i R d za stalna i povremena
stanja definisana u A.4 (1)P i A.4 (2)P treba da se koriste u izrazu (2.8).
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu. Tabele
A.15 i A.16 u Prilogu A ukazuju na preporučene vrednosti.
2.4.7.5 POTVRĐIVANJE OTPORA LOMU PRI IZDIZANJU POD DEJSTVOM

FILTRACIJE U TLU
(1) P Pri rasmatranju graničnog stanja loma pri izdizanju usled filtracije vode u terenu
(HYD videti 10.3), treba da se za svaki merodavan stub tla potvrdi da projektna vrednost
destabilizujećeg ukupnog pritiska porne vode (u dst;d) na osnovi stuba tla manja ili jednaka
stabilizujućem, ukupnom vertikalnom naponu ( stb;d), ili da je projektna vrednost filtracione
sile (S dst;d) u stubu tla, manja ili jednaka potpljenoj težini toga stuba tla ( G’ stb;d):
u dst;d  σ stb;d (2.9a)
35
EN 1997-1:2004 (S)
S dst;d  G’ stb;d (2.9b)
(2) P Parcijalni faktori sigurnosti za udst;d,  stb;d, S dst;d i G’stb;d za trajna i povremena stanja
koja su definisana a A.5 (1)P treba da se primenjuju u izrazima 2.9a i 2.9b
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu. Tabela
A.17 u Prilogu A ukazuje na preporučene vrednosti.
2.4.8 GRANIČNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI
(1) P Potvrđivanje graničnih stanja upotrebljivosti u tlu ili u nekom preseku, delu ili
sastavnom elementu u konstrukciji, treba da zadovolji uslov:
Ed  Cd (2.10)
ili da se postupi po postupku datom u 2.4.8 (4).
(2) P Parcijalni faktori sigurnosti za granična stanja upotrebljivosti treba po pravilu da imaju
vrednost: 1,00
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti mogu se odrediti u Nacionalnom aneksu.
(3) Karakteristične vrednosti treba da se promene na odgovarajući način, ukoliko dođe

do promena u terenu u periodu korišćenja konstrukcije, naprimer pri opadanju nivoa
podzemne vode ili zbog isušivanja
(4) Potvrđivanje se može izvršiti tako što će se primeniti dovoljno umanjena vrednost
čvrstoće tla kao mobilisana čvrstoća, a da bi se deformacije održale na nivou koji se zahteva
granicama upotrebljivosti, pri tome je ovaj uprošćen postupak dozvoljen na stanja kada:
 vrednost deformacije nije merodavna za proveru stanja upotrebljivosti,
 postoji uporedno iskustvo u sličnom terenu, oslonjenoj konstrukciji i
primenjenom postupku potvrđivanja.
(5) P Granična vrednost za neku deformaciju je ona pri kojoj se može javiti stanje
upotrebljivosti, kao što su pojave nedopustivih prslina u konstrukciji, zaglavljivanja vrata, i sl.
Ova granična vrednost treba da se usaglasi u toku projektovanja konstrukcije.
2.4.9 GRANIČNE VREDNOSTI POMERANJA TEMELJA
(1) P Pri projektovanju temelja, granične vrednosti treba da se utvrde za pomeranja

temelja
Napomena: Dozvoljena pomeranja temelja mogu da se utvrde u Nacionalnom aneksu
(2) P Svako diferencijalno pomeranje temelja koje uslovljava deformaciju oslonjene

konstrukcije treba da se ograniči tako da ne dovodi do graničnog stanja u oslonjenoj
konstrukciji.
(3) P Izbor projektnih vrednosti za granična pomeranja i deformacije treba da se izvrše uz

uzimanje u obzir sledećeg:
 nivoa pouzdanosti pod kojim treba da se odredi prihvatljivo pomeranje,
 pojave i vremenski tok odvijanja pomeranja,
 vrste konstrukcije,
36
EN 1997-1:2004 (S)
 vrste materijala u konstrukciji,
 vrste temeljenja,
 vrste terena (temeljnog tla),
 oblika deformacije,
 projektovane upotrebe konstrukcije,
 sigurnosti u funkcionisanje infrastrukture u konstrukciji
(4) P Proračuni diferencijalnog sleganja i pomeranja u terenu treba da uzmu u obzir:

 pojave i vremenski tok odvijanja pomeranja,
 slučajne i sistematske promene u svojstvima temeljnog tla,
 raspored opterećenja,
 način građenja (uklučujući i faze sukcesivnog opterećivanja),
 deformabilnost konstrukcije u toku građenja i u eksploataciji.
Napomena: Ako definisana granična pomeranja u oslonjenoj konstrukciji nisu definisana, onda se
vrednosti deformacija i pomeranja konstrukcije i temelja mogu uzeti iz Priloga H.
2.5 PROJEKTOVANJE POMOĆU PROPISANIH MERA

(1) P U situacijama kada proračunski modeli nisu na raspolaganju ili nisu neophodni,
granična stanja se mogu izbeći korišćenjem propisanih mera. U njih spadaju uobičajeni i
opšte korišćeni sigurni projektni postupci i detalji uz naglašenu pažnju pri izradi tehničkih
uslova i kontrole materijala, kvaliteta izrade, zaštitnih procedura i održavanja.
(2) Projektovanje pomoću propisanih mera može se koristiti tamo gde uporedivo
iskustvo, kako je opisano u 1.5.2.2, čini nepotrebnim projektne proračune. Ono se može
takođe primeniti radi osiguranja postojanosti na dejstva mraza i hemijskih ili bioloških
agresivnih delovanja, za koje direktni proračuni opšte uzev nisu pogodni.
2.6 PROBNA OPTEREĆENJA I ISPITIVANJA NA EKSPERIMENTALNIM

MODELIMA
(1) Kada se rezultati probnih oplerećenja ili ispitivanja na eksperimentalnim modelima u
većoj ili manjoj razmeri koriste i za potvrdu projekta, ili u cilju da se izvrši dopuna neke od
alternativa navedenih u 2.1 (4) moraju se razmotriti i uzeti u obzir sledeći činioci:
 razlike u stanju tla, pri probnom opterećenju i pri gradenju;
 vremenski efekti, posebno ako je trajanje ispitivanja mnogo kraće od
trajanja opterećenja stvarne konstrukcije;
 efekti razmere, osobito ako su korišćeni mali model. Treba imati u vidu
efekte veličine napona, zajedno sa efektima razlike u veličini zrna u modelu.
(2) Ispitivanja se mogu obaviti na uzorku (delu) stvarne konstrukcije, ili na modelima u
prirodnoj veličini ili u smanjenoj razmeri.
2.7 OPSERVACIONA METODA PROJEKTOVANJA
(1) U slučaju kada je predviđanje geotehničkog ponašanja otežano, može da bude

opravdana primena postupka poznatog pod nazivom ’’opservaciona metoda’’, u kojem se
postupak revidira u toku izgradnje
37
EN 1997-1:2004 (S)
(2) P Kada se koristi taj pristup, treba pre početka gradnje ispuniti svaki od sledećih
uslova:
 treba definisati granice prihvatljivog ponašanja;
 treba proceniti domen mogućeg ponašanja i pokazati da postoji
prihvatljiva verovatnoća da će stvarno ponašanje biti u prihvatljivim granicama;
 plan opservacije treba da se utvrdi, po kojem se može ustanoviti da li se
stvarno ponašanje nalazi u prihvatljivim granicama. Opservacija (monitoring) to
treba da jasno ukaže u dovoljno ranom periodu, i u dovoljno kratkim intervalima,
da bi se omogućilo uspešno sprovođenje dopunskih aktivnosti koje kompletiraju
projekat.
 vreme reagovanja mernih uređaja i postupaka za analizu rezultata treba
da bude dovoljno brzo u odnosu na razvoj geotehničkog ponašanja konstrukcije,
 plan dopunskih aktivnosti treba da je unapred definisan, s tim da se može
prilagođavati u slučaju da opservacije ukažu na ponašanje koje nije u prihvatljivim
okvirima.
(3) P U toku izgradnje, opservacije se obavljaju po unapred donetom planu.
(4) Rezultati opservacije treba da budu rasmatrani u odgovarajućim fazama i planirane

dopunske aktivnosti treba da se sprovode u slučaju da se ponašanje odvija van zadanih
okvira.
(5) P Opservaciona oprema treba da se izmesti ili proširi ukoliko se ne dobijaju pouzdani
podaci potrebne vrste i u dovoljnom broju.
2.8 GEOTEHNIČKI PROJEKTNI IZVEŠTAJ

(1) P U Geotehničkom projektnom izveštaju treba da budu navedene pretpostavke,
podaci, proračuni i rezultati kontrole sigurnosti i upotrebljivosti.
(2) Stepen detaljnosti geotehničkog projektnog izveštaja može značajno varirati u

zavisnosti od vrste konstrukcije. Za jednostavnije konstrukcije može biti dovoljna jedna
strana.
(3) Geotehnički projektni izveštaj treba po pravilu da sadrži sledeće pojedinosti, sa

pozivom na Osnovni izveštaj o istraživanju (videti 3.4) i druge dokumente koji sadrže više
detalja:
 opis gradilišta i okoline;
 opis uslova u terenu (tlu);
 opis predviđene konstrukcije, uključujući i dejstva;
 projektne vrednosti svojstava tla i stene, uključujući dokaze, ako je
potrebno;
 spisak primenjenih normativa i standarda;
 izjava o prihvatljivosti lokacije u odnosu na planiranu konstrukciju i nivo
prihvatljivog rizika;
 proračune geotehničke konstrukcije i crteže;
 preporuke u pogledu projektovanja temeljne konstrukcije
 napomenu o pojedinostima koje treba kontrolisati tokom gradnje, i koje
zahlevaju održavanje ili osmatranje.
38
EN 1997-1:2004 (S)
(4) P Geotehnički projektni izveštaj treba da sadrži i plan kontrole građenja i plan
osmatranja, ako je to potrebno. Pojedinosti koje zahtevaju kontrolu tokom izgradnje, ili koje
zahtevaju održavanje po završetku izgradnje, treba da budu jasno navedene u izveštaju.
Kada se u toku gradnje obave tražene kontrole, one treba da budu unete u prilogu izveštaja.
(5) U pogledu kontrole građenja i osmatranja, Geotehnički projektni izveštaj treba da

navede:
 predmet svake grupe osmatranja i merenja;
 delove konstrukcije koji će biti predmet osmatranja i lokacije na kojima će
se vršiti osmatranja;
 učestalost kojom će se vršiti očitavanja;
 način na koji će se vrednovati rezultati;
 opseg vrednosti u kome će se rezultati dobijati;
 vremenski period u kome će se osmatranjc nastaviti po završetku
izgradnje;
 izvršioci koji su odgovorni za obavljanje merenja i osmatranja, za
interpretaciju dobivenih rezultata i za održavanje instrumenata.
(6) P Investitoru/naručiocu treba predati izvod iz Geotehničkog projektnog izveštaja, koji

sadrži uslove za nadzor, osmatranje i održavanje izgrađene konstrukcije.
39
EN 1997-1:2004 (S)
3.GLAVA 3
GEOTEHNIČKI PODACI
3.1 UVOD
(1) P Pažljivo prikupljanje, registrovanje i interpretaciju geotehničih informacija treba uvek
sprovoditi. Ove informacije treba da sadrže geologiju, morfologiju, seizmičnost, hidrologiju i
geološku istoriju mesta gradenja. Indicije u pogledu promenljivosti tla bi takođe trebalo uzeti
u obzir.
(2) P Geotehnička istraživanja trebalo bi da budu planirana uzimajući u obzir uslove

građenja i uslove eksploatacije koje nameće budući objekat. Obim geotehničkih istraživanja
treba revidovati u hodu kao i na osnovu dobijanja novih informacija tokom izvođenja radova.
(3) P Rutinska terenska istraživanja i laboratorijska ispitivanja trebalo bi sprovoditi i

obradivati u skladu sa priznatim internacionalnim slandardima i preporukama. Odstupanja od
ovih standarda kao i potrebe za dodatnim ispitivanjima treba posebno naznačiti.
(4) Izvršenje laboratorijskih i terenskih ispitivanja treba da se vrši u skladu sa EN 1997-2
3.2 GEOTEHNIČKA ISTRAŽIVANJA

3.2.1 UVOD
(1) P Geotehnička istraživanja treba da obezbede sve podatke koji se odnose na

građevinsko tlo i uslove u vezi sa podzemnom vodom, na mestu i oko mesta građenja, a koji
su potrebni za jasan opis bitnih svojstava tla i realnu ocenu karakterističnih vrednosti
parametara tla koji će biti korišćeni pri proračunu u projektovanju.
(2) P Struktura i obim geotehničkih istraživanja treba da se prilagođava pojedinim fazama

istraživanja i geotehničkoj kategoriji (videti EN 1997-2, Glava 2)
(3) Za veoma velike ili nestandardne građevine, koje uključuju značajan rizik ili u slučaju
izrazito nepovoljnog terena ili uslova opterećivanja konstrukcije, kao i za konstrukcije u
područjima visoke seizmičnosti, moguće je da obim i vrste istraživanja specificirane u EN
1997 ne budu dovoljni za potrebe projektovanja.
(4) Ako su struktura i obim istraživanja prilagođeni Geotehničkoj kategoriji konstrukcije,

terenski uslovi koji mogu da utiču na izbor Geotehničke kategorije treba da se odrede što
ranije u procesu istraživanja.
(5) Istraživanja treba da uključe vizuelni pregled mesta izgradnje da bi se u toku

izgradnje omogućilo potvrđivanje učinjenih pretpostavki.
3.2.2 PRETHODNA ISTRAZIVANJA
(1) P Prethodna istraživanja imaju za cilj:

 da odrede generalnu podobnost lokacie;
 da uporede allernalivne lokacijc, ako je to potrebno;
 da ispitaju promene koje mogii biti izazvane predviđenim radovima;
40
EN 1997-1:2004 (S)
 da se napravi program istraživanja za potrebe dimenzionisanja i
kontrolnih istraživanja, uključujući određivanje istraživog prostora koji može imati
značajan uticaj na ponašanje objekta;
 da se identifikuju (lociraju) pozajmišta ako je to potrebno.
3.2.3 ISTRAŽIVANJA ZA POTREBE DIMENZIONISANJA
(1) P Istraživanja za potrebe dimenzionisanja treba da:

 obezbede potrebne informacije za adekvatno i ekonomično projektovanje
stalnih i privremenih građevina;
 obezbede informacije potrebne za planiranje načina izgradnje;
 predvide teškoće koje se mogu javiti tokom gradnje.
(2) P Istražnim radovima treba da se na realan način identifikuje položaj i svojstva dela
terena koji će biti u interakciji sa predviđenom građevinom ili na koji će uticati predviđen
način izgradnje.
(3) P Parametri koji mogu da utiču na sposobnost objekta da zadovolji tražene kriterijume
moraju biti određeni pre početka konačnog dimenzionisanja.
(4) Pri izradi projekta istraživanja za konkretan teren, a da bi se istraživanjima dobile

odgovarajuće informacije o terenu, posebna pažnja treba da se posveti sledećim faktorima:
 građi terena,
 prirodnim ili veštačkim podzemnim prostorima,
 raspadanju stena, tla ili nasutih materijala,
 hidrogeološkim pojavama,
 rasedima, međuslojnim i drugim diskontinuitetima,
 puzanju (kripu) tla i stenskih masa,
 ekspanzivnom i kolapsibilnom tlu ili steni,
 prisustvu otpadnih ili novostvorenih materijala.
(5) P Geološka istorija lokacije treba da se uzme u obzir.
(6) P Istraživanja treba da se izvrše u prostoru koji nije manji od onog koji se nalazi u
interakciji sa konstrukcijom.
(7) P Postojeći nivo podzemne vode u terenu treba da se odredi u toku istraživanja.
Takođe nivo slobodne vodene površine koji se uoči pri istraživanju treba da se zabeleži.
(videti EN 1997-2)
(8) Ekstremne nivoe vode bilo kojeg porekla, koji mogu da utiču na pritiske koji potiču od
podzemne vode, treba odrediti pri istraživanjima.
(9) P Položaj i kapacitet sistema za odvodnjavanje ili bunara u blizini lokacije konstrukcije
treba odrediti pri istraživanjima.
41
EN 1997-1:2004 (S)
3.3 ODREĐIVANJE GEOTEHNIČKIH PARAMETARA
3.3.1 UVOD
(1) U sledećim zahtevima koji se odnose na određivanje geotehničkih parametara biće

navedeni., samo najčešći i uobičajeni laboratorijski i terenski opiti. Drugi opiti mogu da se
koriste ako se njihova primenljivost potvrdi na osnovu sličnog iskustva.
3.3.2 KARAKTERIZACIJA TLA I STENA
(1) P Vrsta i osnovni sastojci tla ili stene treba da budu identifikovani pre nego što se
interpretiraju rezultati ostalih opita.
(2) P Uzorkovani materijal treba da bude pregtedan vizuelno i opisan u skladu sa

poslojećom nomenklaturom.Geološki opis takođe treba da bude naveden.
(3) Tla treba da budu klasifikovana a slojevi opisani u skladu sa važećom geotehničkom
identifikacijom i klasifikacijom za tla.
(4) Stene treba da se klasifikuju u pogledu kvaliteta intaktnog materijala i u vezi sa

ispucalošću.Kvalitet intaktne stene treba da bude opisan u vezi sa stepenom izmenjenosti,
strukture mineralnih sastojaka,dominantnog mineralnog sastava i veličine, čvrstoće i žilavosti
najzastupljenijeg minerala.Ispucalost treba da se opiše u vezi sa vrstom (tipom), širinom
zeva, učestanošću i kvalitetom pukotinske ispune.
(5) U nastavku već pomenutog vizuelnog pregleda, može da se koristi određen broj
opita za klasifikaciju identifikaciju i kvantifikaciju tla i stena (videti EN 1997-2) kao što su
za tla:
 granulometrijski sastav (grain size distribution)
 jedinična (zapreminska) težina (weight density);
 poroznost (porosity),
 vlažnost (water content)
 oblik zrna (grain shape);
 hrapavost površine zrna (grain surface roughness);
 relativna zbijenost (density index)
 Atterbergove granice (Atterberg limits);
 bubrenje (swelling)
 sadržina karbonata (carbonate confent);
 sadržina organskih matcrija (oiganic matter content).
za stene:
 mineraloški sastav (mineralogy);
 petrografski sastav (petrography);
 sadržina vode (water content);
 jedinična (zapreminska) težina (weight density);
 poroznost (porosity);
 brzina prostiranja zvuka (sound velocity);
 brzina upijanja vode (quick water absorpiion);
 sklonost bubrenju (swelling);
 indeks "oglinjavanja" - postojanosti u vodi (slake - durability index);
 jednoaksijalna pritisna čvrstoća (uniaxial compression strength).
42
EN 1997-1:2004 (S)
3.3.3 JEDINIČNA (ZAPREMINSKA) TEŽINA
(1) P Jedinična (zapreminska) težina treba da bude određena sa dovoljnom sigurnošću da

bi rezultati bili pouzdani, a u cilju određivanja projektne ili karakteristične vrednosti dejstava
koje se iz nje određuju.
(2) P Jedinična težina treba da se određuje na neporemećenim uzorcima tla i stene (videti
EN 1997-2). Alternativno, jedinična težina može da se proceni na osnovu dokumentovanih
korelacija, koje se nprimer zasnivaju na opitu penetracije i sl.
3.3.4 RELATIVNA ZBIJENOST
(1) P Relativna zbijenost izražava stepen zbijenosti nekohezivnog tla u odnosu na uslove
najrastresitijeg i najzbijenijeg stanja koji su definisani standardnim-normativnim labora-
torijskim opitima.
3.3.5 STEPEN ZBIJENOSTI
(1) P Stepen zbijenosti treba da bude izražen kao količnik jedinične (zapreminske) težine
suvog uzorka i maksimalno postignute jedinične (zapreminske) težine, takođe suvog iizorka,
dobijene primenom standarnog-normativnog opita zbijanja.
3.3.6 ČVRSTOĆA NA SMICANJE TLA
(1) P Da bi se odredila čvrstoća na smicanjc tla tla treba voditi računa o uticaju:
 nivoa napona koji deluje na tlo
 postojanja anizotropije čvrstoće, naročito za gline niske plastičnosti
 postojanja prslina, posebno kod glina tvrde konzistencije,
 veoma velikih deformacija i lokacija te pojave u pojedim stanjima
konstrukcije,
 postojanja fosilnih površina smicanja,
 efekata vremena,
 osetljivosti kohezivnog tla,
 stepena zasićenja.
(2) Kada se određivanje čvrstoće zasniva na podacima iz opita, treba takođe da se

uzima u obzir nivo pouzdanosti (poverenja) u postupak kojim se dobija vrednost čvrstoće na
smicanje, kao i mogući poremećaj pri uzimanju uzorka, kao i heterogenost uzoraka.
(3) U vezi sa vremenskim efektima, treba da se razmotri da je period u kojem je uzorak

zaista u nedreniranom stanju zavistan od propustljivosti tla, postojanja slobodnog nivoa vode
i geometrijskih uslova u tlu.
(4) P Vrednosti efektivnih parametara čvrstoće na smicanje c’ i tan´ treba smatrati

konstantnim veličinama samo u onom dijapazonu napona za koji su te vrednosti određene.
3.3.7 DEFORMABILNOST TLA
(1) P Pri određivanju deformabilnosti tla, treba voditi računa o sledećem:

 uslovima dreniranja,
 nivou prosečnog efektivnog napona,
43
EN 1997-1:2004 (S)
 prirodnoj i naknadnoj prekonsolidaciji,
 nivou prisutnih smičućih napona ili deformacija (klizanja), pri čemu se
naponi često normalizuju na napon smicanja pri lomu.
(2) Pouzdana merenja deformabilnosti tla je po pravilu teško dobiti na osnovu laboratorij-
skih ili terenskih opita. Pri tome, usled poremećaja uzoraka i drugih efekata, merenja dobije-
na na laboratorijskim uzorcima često potcenjuju in-situ deformabilnost tla. Osmatranja pona-
šanja prethodno izgrađenih objekata treba stoga da se proučavaju gde god je to moguće.
3.3.8 KVALITET I SVOJSTVA STENA I STENSKIH MASA

3.3.8.1 OPŠTI PRILAZ
(1) P U odredivanju kvaliteta i osobina stena i stenskih masa mora se podvući razlika
između ponašanja ispitivanog materijala na monolitu uzetog iz jezgra bušotine i mnogo šire
stenske mase koja uključuje strukturne fenomene kao što su uslojenost, diskontinuiteti, zone
smicanja i šupljine nastale rastvaranjem stenske mase. Pažnja mora biti posvećena sledećim
karakteristikama zona diskontinuiteta:
 učestanosti
 orijentaciji ;
 otvoru (zevu) ;
 kontinualnosti ;
 stisnutosti
 hrapavosti, uključujući posledice pomeranja koja su se dogodila ranije na
među kontaktima;
 ispuni.
(2) P Nadalje, kad se procenjuju osobine stena i stenskih masa, trebalo bi, kad god je
opravdano, povesti računa o:
 prirodnim-primarnim naponima koji vladaju u stenskoj masi
 pritisku vode
 naglašenim razlikama u svojstvima izmedu pojedinih slojeva.
(3) Određivanje svojstava stenske mase kao što su:

 čvrstoća i deformabilnost,
 ispucalost, posebno u polomljenim zonama,
 svojstva deformabilnosti izmenjene (degradirane) stene
 mogu se zasnivati na konceptu klasifikacije stenske mase kao što je to
opisano u EN 1997-2.
(4) P Osetljivost stena na klimatske promene, promene naponskog stanja, itd. treba
takode proceniti. Pažnju treba takođe obratiti i na uticaj hemijske degradacije na osobine
stena u kojima se vrši temeIjenje.
(5) P Ocenjujući kvalitet stena i stenskih masa treba obratiti pažnju na sledeće:
 neke porozne, meke stene degradiraju brzo u tla male čvrtoće, posebno
ako su izložene efektima degradacije usled klimatskih uticaja
 neke stene pokazuju veliki stepen rastvaranja pod dejstom podzemne
vode stvarajući kanale, kaverne i vrtače koje se mogii prostirati i do površine
terena
44
EN 1997-1:2004 (S)
 kada se neke stene rasterete i budu izložene dejstvu vazduha, pokazuju
sklonost bubrenju, do čega dolazi usled upijanja vode od strane minerala gline.
3.3.8.2 JEDNOAKSIJALNA PRITISNA ČVRSTOĆA I DEFORMABILNOST STENSKOG
MATERIJALA
(1) P Da bi se utvrdila jednoaksijalna čvrstoća stenskog materijala kao i deformabilnost,

treba povesti računa o sledećim uticajima:
 orijentaciji ose opterećenja u odnosu na anizitropiju probnog tela
(specimen), npr. uslojenost, škriljavost, itd.
 načinu uzimanja probnog tela, načinu i mestu čuvanja
 broju ispitivanih probnih tela
 veličini i obliku ispitivanog probnog tela
 sadržini vode i stepenu zasićenja u toku ispitivanja
 trajanju opila i brzini nanošenja napona
 načinu određivanja Jungovog modula i veličini aksijalnog napona,
odnosno napona pri kojem je određen moduo.
3.3.8.3 ČVRSTOĆA NA SMICANJE DUŽ DISKONTINUITETA
(1) P U određivanju čvrstoće na smicanje duž diskontinuiteta stenskih materijala treba

povesti računa o sledećem:
 orijentaciji uslojenosti probnog tela u odnosu na dejstvo sila
 pravcu (onjentaciji) u kome će se izvesti opit smicanja
 broju ispitivanih probnih tela
 veličini smičuće ravni
 veličini pornog pritiska pri ispitivanju
 mogućnosti pojave progresivnog loma u terenu.
(2) Ravni smicanja obično se poklapaju sa ravnima oslabljenja u steni (međuslojni kon-
takti, škriljavost) ili sa kontaktima između tla i stene ili betona i stene. Čvrstoća koja je odre-
đena duž diskontinuiteta uglavnom se koristi za analize granične ravnoteže stenskih masa.
3.3.9 PARAMETRI PROPUSTLJIVOSTI I KONSOLIDACIJE ZA TLO I STENU

3.3.9.1 PARAMETRI PROPUSTLJIVOSTI I KONSOLIDACIJE ZA TLO
(1) P Pri određivanju parametara propustljivosti i konsolidacije, treba uzimati u obzir

sledeće faktore:
 efekte heterogenosti,
 efekte anizotropije,
 efekte prslina ili rasednih zona u steni,
 efekte promene u naponima usled predviđenih opterećenja.
(2) Merenja propustljivosti koja se vrše na malim laboratorijskim uzorcima mogu da budu
reprezentativni u terenskim (in – situ) uslovima. Gde god je to moguće, terenski opiti kojima
se određuju prosečna svosjstva veće zapremine tla, treba da imaju prednost. Ipak, treba
razmotriti moguće promene u tako određenoj propustljivosti usled povećana napona u
odnosu na stanje pri opitu.
(3) Ponekad se propustljivost može odrediti i na osnovu granulometrijske krive tla.
45
EN 1997-1:2004 (S)
3.3.9.2 PARAMETRI PROPUSTLJIVOSTI ZA STENE
(1) P Pošto propustljivost stenske mase najviše zavisi od stepena ispucalosti i prisustva
drugih diskontinuiteta kao što su razlomi pukotine, merenja treba da se vrše odgovarajućim
terenskim opitima, ili da se procenjuju na osnovu lokalnog iskustva.
(2) Propustljivost u terenu (in situ) može da se odredi opitom crpljenja uz praćenje nivoa
podzemne vode, a sa dužnim rasmatranjem prostornih, hidrogeoloških uslova oko buduće
konstrukcije, uz kartiranje postojećih sistema diskontinuiteta.
(3) Laboratorijski opit propustljivosti treba da se koristi samo za proučavanje uticaja

diskontinuiteta, naprimer u pogledu njihove otvorenosti (širine zeva).
3.3.10 GEOTEHNIČKI PARAMETRI IZ TERENSKIH OPITA

3.3.10.1 STATIČKI KONUSNI PENETROMETARSKI OPIT
(1) P Pri određivanju vrednsoti otpora konusa, trenja na manžetni, i eventualno pornog
pritiska koji se javljaju u toku penetracije, treba uzeti u obzir sledeće faktore:
 detalje dimenzija konusa i manžetne. Oni mogu značajno da utiču na
rezultate merenja, i interpretacija se onda vrši shodno vrsti konusa
 rezultati merenja se mogu interpretirati sa pouzdanišću kada je prethodno
utvrđen redosled slojeva, i shodno tome u mnogim slučajevima sondažno
bušenje je neophodno izvršiti u kombinaciji sa penetracionim opitima.
 efektei prisustva podzemnevode i debljine nadsloja tla,
 u heterogenom terenu gde se registruju veoma različite vrednosti,
vrednosti iz penetracionog opita treba da se grupišu u zonama koje su relevantne
za projekat konstrukcije,
 postojeće korelacije sa rezultatima drugih opita, kao što su merenja
jedinične težine, ili korelacije sa drugim oblicima penetracionih opita.
3.3.10.2 OPIT STANDARDNE PENETRACIJE I DRUGI DINAMIČKI OPITI SONDIRANJA
(1) P Pri određivanju broja udara, treba uzeti u obzir sledeće faktore:sledeće faktore
 vrstu opita,
 detaljni opis postupaka ispitivanja,
 stanje u pogledu podzemne vode,
 uticaj pritiska usled nadsloja tla,
 prirodu terena, posebno prisustvo komada stene ili krupnog šljunka.
3.3.10.3 OPIT KRILNE SONDE
(1) P Prilikom rasmatranja rezultata opita treba povesti računa o sledećem:

 detaljima postupka ispitivanja,
 da li je primenjena standardizovana oprema,
 da li su merenja izvršena na raznim dubinama kako bi se dobili rezultati u
raznim slojevima tla,
 uticaj trenja na omotaču šipke.
(2) Opit krilne sonde se može koristiti za određivanje nedrenirane čvrstoće na smicanje
c u, za kohezivna tla.
46
EN 1997-1:2004 (S)
Napomena: Opit krilne sonde je jednostavan i ekonomičan način za određivanje mogućnosti prolaza
teških vozila preko mekog (deformabilnog) tla.
(3) Da bi se utvrdile upotrebne vrednosti cu potrebno je izmerene vrednosti korigovati sa

koeficijentom koji zavisi od lokalnog iskustva, a koji zavisi od granice tečenja, indeksa
plastičnosti, efektivnog vertikalnog napona i sl.
3.3.10.4 SONDIRANJE POD TERETOM

(1) P Pri određivanju rezultata opita pod teretom, treba voditi računa o sledećem:
 detaljnom opisu opreme i postupka ispitivanja,
 stanju podzemne vode,
 uticaju pritiska od nadsloja tla,
 o prirodi terena, posebno prisustva komada stene ili krupnog šljunka.
(2) Sondiranje pod teretom može da se koristi za utvrđivanje granica slojeva u tlu, i za
procenu jedinične težine (relativne zbijenosti) nekohezivnih tla.
3.3.10.5 PRESIOMETARSKI OPIT

(1) P Pri određivanju vrednosti graničnog pritiska i presiometrijskog modula, treba voditi
računa o sledećem:
 vrsti opreme,
 postupku kojim se presiometar postavlja u teren.
(2) Opitni dijagrami, koji ukazuju na značajnu poremećenost tla ne treba da se koriste.
Kada u toku opita granična vrednost pritiska nije postignuta, dozvoljena je oprezna i na strani
sigurnosti ekstrapolacija izmerenog dijagrama. Kada je u opitu izmerena samo početna faza
presiometrijskog dijagrama,mogu se koristiti opšte poznate, a najbolje lokalno poznate
korelacije sa iste lokacije za određivanje modula, da bi se tako odredila i vrednost
maksimalnog pritiska koja je na strani sigurnosti
3.3.10.6 DILATOMETARSKI OPIT

(1) P Pri određivanju vrednsti dilatometarskog opita potrebno je uzeti u obzir postupak
postavljanja mernog instrumenta.
(2) P Redosled pojave slojeva tla, a posebno osnovni parametri kao što je granulometrijski
sastav i stepen zasićenja, treba da se odrede pre opita.
(3) Ako se traži određivanje parametara čvrstoće, onda se mora uzetiu obzir i podaci
penetracionog opita.
(4) Vrednosti iz dilatometarskog opita treba da se koriste kao pokazatelj pri određivanju
vrednosti modula deformabilnosti pojedinih slojeva tla.
3.3.10.7 OPITI PODOBNOSTI ZA ZBIJANJE

(1) P Pri određivanju podobnosti za zbijanje materijala za nasipanje, treba voditi računa o
sledećem:
 vrsti tla ili stene,
 granulometrijskom sastavu,
 obliku zrna,
 heterogenosti materijala,
47
EN 1997-1:2004 (S)
 stepenu zasićenja ili sadržaju vode u tlu,
 vrsta opreme koja će biti korišćena za zbijanje.
(2) Pri korišćenju terenskih merenja (naprimer: sondiranja, opita dinamičkog zbijanja,
opit pločom, podaci o sleganju) za kontrolu izvršenog terenskog zbijanja, rezultati terenskih
opita zbijanja (videti 5.3.3(4)) treba da se povežu sa podacima standardnih laboratorijskih
opita zbijanja, da bi se donela konačna ocena o podobnosti tla ili stene za zbijanje.
3.4 IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU GRAĐEVINSKOG TLA

3.4.1 USLOVI
(1) P Rezultate geotehničkih istraživanja trebalo bi skupno prikazati u Izveštaju o

istraživanjima građevinskog tla koji treba da predštavlja osnovu za Geotehnički projektni
izvešlaj opisan u 2.8.
(2) P Korišćenje laboratorijskih i terenskih opita za određivanje geotehničkih parametara

treba da bude u skladu sa EN 1997-2.
(3) Izveštaj o istaživanju građevinskog tla po pravilu se sastoji od:

 prikaza svih raspoloživih geotehničkih podataka, uključujući geološku
gradu i druge odgovarajuće podatke,
 geotehničke ocene informacija, i iskaz o pretpostavkama koje su
načinjene pri interpretaciji rezulatat istraživanja.
Ovi delovi mogu da se nalaze u jednom izveštaju ili da se prikažu u posebnim izveštajima.
3.4.2 PRIKAZ GEOTEHNIČKIH INFORMACIJA
(1) P Prikaz geotehničkih infomacija treba da sadrži:

 faktografski sumarni prikaz rezultata svih terenskih iaboratorijski radova,
 dokumentaciju o postupcima koji su korišćeni za terenske i laboratorijske
opite.
Dokumentacija o opitima treba da se zasniva na izveštajima o opitima koji su definisani u EN
1997-2.
(2) Pored navedenog, faktografski izveštaj o kome je reč treba da sadrži kao potrebne i
sledeće informacije:
 imena svih konsultanata i podizvođača,
 cilj i obim geolehničkog istraživanja;
 datume između kojih su izvršeni terenski i laboratorijski radovi
 terensko rekognosciranje lokacije predmetnog objekta a posebno:
 podatke o podzemnoj vodi;
 ponašanju susednih objekata;
 kamenolome i pozajmišta;
 nestabilne delove terena;
 teškoće koje se mogu javiti tokom iskopa;
 geološku istoriju lokacije;
 geološku građu lokacije, uključujući i rasedne pojave
 geodetske podatke (podloge),
48
EN 1997-1:2004 (S)
 informacije dobijene aero snimcima
 lokalna iskustva;
 informacije o seizmičnosti lokacije;
 postupke korišćene za uzimanje, transport i čuvanje uzoraka,
 vrste terenske opreme koja je korišćena,
 u tabelama prikazane podatke izvršenih terenskih i laboratorijskih radova,
zapažanja koja su ucinjena od strane terenskog osoblja tokom istraživanja,
 podatke o promeni nivoa podzemne vode u bušotinama kroz vreme,
tokom terenskih istraživanja i u pijezometrima posle završetka terenskih radova
 ukupan prikaz opisa jezgrovanog materijala prilikom bušenja, uključujući
fotografije jezgara bušotina, sa opisom slojeva u terenu, zasnovanim kako na
terenskom opisu tako i na rezultatima laboratorijiskih ispitivanja;
 pojava ili mogućnost pojave gasa radona,
 podatke o osetljivosti tla na dejstvo mraza
 grupisanje i prezentaciju rezultata terenskih i laboratorijskih ispitivanja u
posebnim dodacima.
3.4.3 OCENA GEOTEHNIČKIH INFORMACIJA
(1) P Ocena geotehničih rezultata treba da uključi sledeće:

 pregled terenskih i laboratorijskih radova. U slučajevima kada su podaci
ograničeni ili delimično netačni to treba naglasiti i dati komentar.. Ako su podaci
nepouzdani, neumesni, nedovoljni ili netačni, i to treba naglasiti i dati komentar o
tome. O postupku uzorkovanja, transporta i skladištenja treba voditi računa kod
interpretiranja rezultata. Svaki neuobičajen rezultat opita treba pažljivo razmotriti
da bi se jasno uočilo kada isti može dovesti onoga koji projektuje u zabludu, a
kada može biti uzet kao podatak za projektovanje,
 pregled određenih vrednosti geotehničkuih parametara,
 predlog za dalje terenske i laboratorijske radove, ako se to smatra
neophodnim, sa komentarom koji obrazlaže potrebu za ovim dodatnim radovima.
Ovi predlozi treba da budu propraćeni detaljnim programom za dodatne radove
sa definisanjem problema istraživanja i odgovora koji se očekuju.
(2) Pored navedenog, ocena geotehničkih podataka, ako je potrebno, treba da sadrži i
sledeće:
 tabelarno i grafički sređene podatke, kako terenske tako i laboratorijske,
prilagođene zahtevima projekta, i ako je potrebno
 histogramsku obradu najvažnijih podataka i njihovu raspodelu;
 naznačene nivoe podzemne vode kao i njihove sezonske promene
 geotehnički profil terena gde se jasno vide različiti slojevi.
 detaljan opis svih slojeva uključujući njihova fizička svojstva, stišljivost i
parametre čvrstoće,
 komentare u slučaju pojave džepova i kaverni;
 prikaz, po vrsti, i velicini vrednosti geotehničkih podataka za svaki sloj.
49
EN 1997-1:2004 (S)
4.GLAVA 4
NADZOR NAD GRAĐENJEM, OSMATRANJE I ODRŽAVANJE
4.1 UVOD
(1) P Da bi se obezbedila sigurnost i kvalitet geotehnicke konstrukcije preduzeće se, po
pravilu, sledeće:
 vršiće se nadzor nad postupkom građenja i kvalitetom izvođenja;
 ponašanje konstrukcije će se osmatrati za vreme i nakon završetka
građenja;
 konstrukcija će se održavati na adekvatan način.
(2) P Nadzor postupka gradenja i kvaliteta građenja i osmatranje ponašanja geotehničke

konstrukcije za vreme i po zavrsetku građenja će se provoditi prema tehničkim uslovima
(specifikacijama) datim u Izveštaju o projektu geotehničke konstrukcije.
(3) Nadzor postupka građenja i kvaliteta građenja i osmatranje ponašanja geotehničke

konstrukcije obuhvatiće, po pravilu, sledeće mere:
 kontrolu validnosti projektnih pretpostavki;
 identifikovaće se razlika izmedu stvarnih uslova u tlu i pretpostavljenih u
projektu;
 kontrolu da je građenje izvedeno prema projektu.
(4) Osmatranje ponašanja geotehničke konstmkcije, po pravilu, obuhvata sledeće:

 u toku građenja, da bl se identifikovala potreba za preduzimanje
sanacionih mera, promena redosleda gradenja, itd.;
 u toku i nakon izgradnje radi kontrole i ocene trajnog ponašanja
geotehničke konstrukcije i okoline.
(5) P Projektne odluke, koje zavise od rezultata kontrole i osmatranja, se moraju jasno
identifikovati.
(6) Nivo i kvalitet nadzora i obim terenskih i laboratorijskih opita koji su potrebni da bi se
kontrolisalo i osmatralo ponašanje konstrukcije treba planirati u fazi projektovanja.
(7) U slucaju neočekivanih pojava, postupke, obim i ucestalost osmatranja treba ponovo
razmotriti.
(8) P Nivo i kvalitet nadzora i osmatranja treba da bude jednak ili uvećan onom koji je
pretpostavljen u projektu, i treba da bude usklađen sa vrednostima parametara i parcijalnih
faktora sigurnosti koje su korišćene u projektu
Napomena: u Pilogu J nalazi se tabela sa podacima za nadzor na građenju i za osmatranje ponašanja.
4.2 NADZOR
4.2.1 PLANIRANJE NADZORA
(1) P U planu nadzora datog u Izveštaju geotehničkog projekta treba prikazati prihvatljive
granice za rezullate dobijene tokom kontrolnih ispitivanja i osmatranja.
50
EN 1997-1:2004 (S)
(2) U planu nadzora treba da se definiše vrsta, kvalitet i učestalost kontrolnih ispitivanja i
osmatranja, koji treba da su u skladu sa:
 stepenom neizvesnosti u projektnim pretpostavkama;
 složenošću uslova tla i oplerećenja;
 potencijalnim rizikom nisenja za vreme građenja;
 mogućnostima modifikacije projekta ili sa mogućnostima uvođenja
korektivnih mera za vreme građenja.
4.2.2 INSPEKCIJA I KONTROLA
(1) P Izvođenje radova će se stalno pregledati i rezultati pregleda će registruju i arhiviraju.
(2) Za Geolehničku Kategoriju 1, plan nadzora može se ograničiti na vizuelni pregled,

jednostavniju kontrolu kvaliteta i kvalitalivnu ocenu ponašanja objekta.
(3) Za Geotehničku Kategoriju 2, često se može zahtevati merenje svojstava tla ili
ponašanje konstrukcije.
(4) Za Geotehničku Kategoriju 3, mogu sc zahtevati dodatna merenja za svaku značajnu

fazu građenja.
(5) P Arhiviraće se, po pravilu, sledeći podaci:

 značajne odlike terena i podzemnih voda;
 redosled radova;
 kvalitet materijala;
 odstupanja od projekta;
 crteži izvedenog stanja;
 rezultati merenja i njihova interpretacija;
 osmatranja uslova okoline;
 nepredvidene pojave.
(6) Podaci o privremenim radovima će se takođe registruju i arhiviraju. Registrovaće se

takođe prekidi radova i uslovi pri nastavku radova.
(7) P Rezultati inspekcije i kontrole će se dati na uvid projektantu pre nego što se donese
odluka koja može biti posledica ovih rezultata.
(8) Po pravilu, dokumentacija projekta i podaci o konstrukciji treba da se arhiviraju na

period od 10 goduina, osim ako nije drugačije određeno. Za značajnije konstrukcije ovi
podaci se arhiviraju na celo vreme upotrebe objekta.
4.2.3 OCENA PROJEKTA
(1) P Celishodnost načina građenja i redosleda postupaka će se ispitati u svetlu

konstatovanih uslova u tlu i prognoziranog ponašanja konstrukcije, koje će se uporediti sa
uočenim ponašanjem. Projekat će se oceniti na osnovu rezultata inspekcije i kontrole.
(2) Ocena projekta treba da sadrži pažljiv uvid u najnepovoljnije uslove koji se javljaju za
vreme građenja i to u odnosu na:
 uslove u terenu;
 podzemne vode;
51
EN 1997-1:2004 (S)
 dejstva na objekat;
 uticaj na okolinu uključujući klizišta i odrone stene.
4.3 PROVERA USLOVA U GRAĐEVINSKOM TLU
4.3.1 TLO I STENA
(1) P Za vreme građenja proveriće se vrste i geotehnička svojstva tla i stene na kojoj se
objekat gradi.
(2) Za Geotehničku Kategoriju 1, opis tla i stene će se proveriti na osnovu:

 pregleda gradilišta;
 odredivanja vrste tla i stene u zoni uticaja objekta;
 kartiranja tla i stene koji se pojavljuju pri iskopu.
(3) Za Geotehničku Kategoriju 2 takođe bi trebalo proveriti geotehnička svojstva tla i

stene na kojima ili u kojima se konstrukcija temelji ili nalazi. Mogu biti potrebni i dodatni
istražni radovi. Reprezentativni uzorci se uzimaju i ispitiuju radi odredivanja klasifikacionih
pokazatelja, čvrstoće i deformabilnosti.
(4) Za Geotehničku Kategoriju 3, dopunske zahteve mogu da čine dalja istraživanja i

proučavanja detalja prirodnog terena ili nasipa koji mogu imati važne posledice po
građevinski objekat.
(5) Indirektne dokaze o geotehničkim svojstvima tla (na primer zapisnik o pobijanju šipa)
treba registrovati i koristiti kao ispomoć u tumačenju uslova u terenu.
(6) P Odstupanja od vrste tla i svojstava u odnosu na one koje su pretpostavljene u

projektu treba bez odlaganja izvestiti instituciji odgovornoj za gradevinski objekat.
Napomena: Po pravilu o ovim odstupanima se izveštava projektant
(7) P Treba proveriti da li su principi primenjeni u projektu usklađeni sa geotehničkim

svojstvima konstantovanim u terenu.
4.3.2 PODZEMNA VODA
(1) P Prema prilikama, pri iskopima,proveriće se nivoi podzemnih voda, porni pritisci i
hemizam vode i uporediti sa vrednostima pretpostavljenim u projektu.
(2) Detaljnije provere su potrebne na lokacijama gde postoje ili se očekuju značajnije
varijacije vrste tla i vodopropusnosli.
(3) Za Geotehničku Kategoriju 1, kontrola se po pravilu zasniva na prethodno

dokumentovanom iskustvu u području ili na indirektnim dokazima.
(4) Za Geotehničke Kategorije 2 i 3, po pravilu se direktno osmatra stanje podzemne

vode ako ima značajnog uticaja bilo na način građenja bilo na ponašanje konstrukcije.
(5) Karakteristike kretanja podzemnih voda i režim pornih pritisaka mogu se ustanovili
pomoću pijezometara, koje je uputno ugradili pre početka gradenja. Ponekad može bili
potrebno ugraditi pijezometre i na većim odstojanjima od gradilišta, kao deo programa
sistema za osmatranje.
52
EN 1997-1:2004 (S)
(6) Ako se u toku građenja pojave promene pornih pritisaka koje mogu imati uticaja na
ponašanje konstrukcije, porni pritisci se osmatraju sve do završetka građenja ili dok ne dođe
do discipacije pornih pritisaka na bezbedne vrednosti.
(7) Za konstrukcije ispod nivoa podzemne vode, koje bi mogle isplivati, porni pritisci će
se registrovati sve dok težina konstrukcije ne postane dovoljna i tako isključi mogućnost
isplivavanja.
(8) Hemijsku analizu vode koja cirkuliše trcba izvršiti kada bilo koji privremeni ili stalni
deo objekta može biti značajno izložen agresivnom hemizmu vode.
(9) P Treba proveriti uticaj pojedinih operacija tokom građenja na režim podzemnih voda
(uključujući postupke kao što je dreniranje, odvodnjavanje, injektiranje ili izvođenje tunela).
(10)P Odstupanje nivoa podzemnih voda u odnosu na projekat treba bez zakašnjenja
prijaviti instituciji odgovornoj za građevinski objekat.
(11) P Treba proveriti da li su principi korišćeni u projektu usklađeni sa konstatovanim

stanjem podzemnih voda.
4.4 KONTROLA GRAĐENJA

(1) P Proveriće se da li su operacije na gradilištu u skladu sa metodom građenja koja je
navedena u Geotehničkom projektnom izveštaju konstrukcije. Uočena razlike između
pretpostavki projekta i radova na gradilištu treba da se obznane bez odlaganja.
(2) P Odstupanja od postupaka građenja koja su bila pretpostavljena u projektu i utvrđena

u Geotehničkom projektnom izveštaju, treba da budu eksplicitno i racionalno razmotrena i na
odgovarajući način ratrešena.
(3) P Principi koji su bili sleđeni u projektu treba da budu provereni da bi se potvrdila
njihova adekvatnost pri postupcima primenjenim u toku građenja.
(4) Za Geotehničku Kategoriju 1, Geotehnicki projektni izveštaj konstrukcije obično ne

sadrži formalni opis redosleda radova.
Napomena: O redosledu pojedinih faza građenja obično odlucuje izvođač.
(5) Za Geotehničke Kategorije 2 i 3 Geotehnički projektni izveštaj konstrukcije može da

sadrži redosled građenja predviđen projektom.
Napomena: U Geotehničkom projektnom izveštaju se može navesti da će o redosledu izvođenja
radova odlučiti izvođač.
4.5 OSMATRANJE
(1) P Ciljevi osmatranja su:
 da se provere prognoze ponašanja predviđene projektom;
 da se osigura da će se konstrukcija nastaviti da se ponaša posle
završetka građenja onako kako se to od nje zahteva
(2) P Program osmatranja će se vršiti u skladu sa Geotehničkim projektnim izveštajem

konstrukcije (videti 2.8 (3)).
(3) Rezultati merenja o stvarnom ponašanju konstrukcije treba da se vrše da bi se

sakupila baza podataka komparativnih iskustava.
53
EN 1997-1:2004 (S)
(4) Osmatranja treba da sadrže sledeća merenja:

 deformacije tla uzrokovane konstrukcijom;
 vrednosti dejstvava;
 vrednosti kontaktnih pritisaka između tla i konstrukcije;
 porne pritiske ;
 sile i pomeranja (vertikaina i horizontalna pomeranja, rotacije ili distorzije)
elemenata konstrukcije.
(5) Rezultati merenja treba da se integrišu sa kvalitativnim osmatranjima uključujući i

arhitektonski izgled.
(6) Trajanje perioda osmatranja nakon završetka građenja se može menjati prema
rezultatima osmatranja dobjjenim tokom građenja. Za konstrukcije koje mogu imati negativan
uticaj na znacajnom području njegove fizičke okoline, ili čije rušenje može predstavljati
veoma veliki rizik materijalne štete ili Ijudske živote, osmatranje se može zahtevati za više od
deset godina posle završetka građenja, ili tokom ukupnog trajanja objekta.
(7) P Rezultati dobijeni osmatranjima će se uvek razmotriti i interpretirati, što će se po

pravilu učiniti na kvantitativan način.
(8) Za Geotehničku Kategoriju 1, ocena ponašanja može biti jednostavna, kvalitativna i

zasnovana na vizuelnom pregledu.
(9) Za Geotehničku Kategoriju 2, ocena ponašanja se može zasnivati na merenjima

pomeranja izabranih tačaka na konstrukciji.
(10) Za Geotehničku Kategoriju 3, ocena ponašanja se po pravilu zasniva na merenjima

pomeranja i analizama koje uzimaju u obzir redosled gradenja.
(11) P Za geotehničke konstrukcije koje mogu imati nepovoljan uticaj na tlo i stanje
podzemne vode, pri planiranju programa osmatranja treba uzeti u obzir mogućnost
procurivanja ili izmene kretanja podzemnih voda, posebno ako se radi o sitnozrnom tlu.
(12) Primeri takvih vrsta geotehničkih konstrukcija su:

 konstrukcije koje drže vodu;
 konstrukcije koje su namenjene kontroli filtracije vode;
 tuneli;
 velike podzemne građevine;
 duboki podrumi;
 kosine i potporne konstrukcije;
 poboljšana tla.
4.6 ODRŽAVANJE
(1) P Održavanje koje je potrebno da bi se osigurala sigurnost i upotrebljivost konstrukcije
treba da bude jasno specificirano.
Napomena: Po pravilu navedeno se specificira vlasniku ili naručiocu.
(2) Specifikacije održavanja treba da pruže informacije o:

 kritičnim delovima konstrukcije koje zahtevaju sistematsku inspekciju;
54
EN 1997-1:2004 (S)
 učestalost inspekcije.
5.GLAVA 5
NASIPI, ODVODNJAVANJE, POBOLJŠANJE I
OJAČANJE TLA
5.1 UVOD
(1) P Odredbe u ovoj Glavi se odnose na uslove kada su adekvatna svojstva građevinskog
tla postignuta pomoću:
 nasipanja tla ili granularnog materijala;
 odvodnjavanja;
 tretiranja (poboljšanja) tla;
 armiranja tla.
Napomena 1: Situacije gde se granularni materijal ugrađuje uključuju:
 nasipe ispod temelja i ploča;
 zasipe iskopa i potpornih konstrukcija;
 razne vrste nasipa uključujući hidrauličko nasipanje, pejsažne nasipe i odlagališta;
 nasipe za saobraćajnice i male brane.
Napomena 2: Odvodnjavanje tla može biti privremeno ili trajno.
Napomena 3: Tlo koje koje je tretirano da bi mu se poboljšala svojstva, može biti III prirodno ili nasuto.
Poboljšanje tla može biti ili privremeno ili trajno.
(2) P Projektni postupci za geotehničke konstrukcije koje podrazumevaju i primenu

nasipanja, odvodnjavanja, poboljšanja i armiranja tla, prikazani su u članovima od 6 do 12.
5.2 OSNOVNI ZAHTEVI

(1) P Treba zadovoljiti osnovne zahteve da nasuto tlo, drenirano, poboljšano ili armirano
tlo bude u stanju da izdrži dejstva koja potiču iz funkcije nasipa.
(2) P Ove osnovne zahteve treba da ispuni i građevinsko tlo na koje se postavlja nasip.
5.3 IZVOĐENJE NASIPA

5.3.1 PRINCIPI
(1) P Adekvatnost za nasipanje se zasniva na:

 mogućnostima povoljnog rukovanja materijalom,
 na postizanju adekvatnih inženjerskih svojstava posle zbijanja.
(2) Transport i ugradivanje pri nasipanju treba razmatrati u projektu.
5.3.2 IZBOR MATERIJALA ZA NASIPANJE
(1) P Kriterijum za izbor materijala pogodnog za nasipanje se zasniva na postizanju

adekvatne čvrstoće, deformabilnosti, postojanosti i vodopropusnosti posle zbijanja. Ovi
kriterijumi treba da uzmu u obzir namenu nasipa i zahteve konstrukcije koja se stavlja na
nasip.
55
EN 1997-1:2004 (S)
(2) Pogodni materijali su većina granularnih materijala i izvesni otpadni produkti kao što
je rudna jalovina i pepeo nastao sagorevanjem goriva (termoelektrana). Neki proizvedeni
materijali kao što je laki agregat, mogu se takode upotrebiti u nekim okolnostima. Neki
kohezivni (sitnozrni) materijali mogu biti pogodni ali zahtevaju posebnu pažnju.
(3) P Pri izboru materijala za nasipanje razmotriće se sledeći aspekti:

 granulometrijski sastav (grading);
 otpornost na drobljenje (mrvljenje) (resistance to crushing);
 podobnost za zbijanje (compactibility);
 propustljivost (permeability)
 plastičnost (plasticity);
 čvrstoća temeljnog tla (strength of underlaying ground)
 sadržaj organskih materija (organic content);
 hemijska agresivnost (chemical aggressivity);
 efekti zagađivanja (pollution effects);
 rastvorljivost (solubility);
 podložnost promenama zapremine (ekspanzivne gline i kolapsibilni
materijali) [susceptibility to volume changes (swelling clays and collapsible
materials)];
 uticaj niske temperature i mraza mraza (low temperature and frost
suscebility);
 otpornost prema degradaciji (raspadanju tokom vremena) (resistance to
weathering);
 uticaj iskopavanja, transporta i ugradivanja (the effect of excavation,
transportation and placement);
 mogućnost pojave cementacije nakon ugrađivanja (napr. kod zgure iz
visokih peći) [the possibility of cementation occurring after placement (e.g. blast
furnace slags)].
(4) Ako lokalni materijali u prirodnom stanju nisu pogodni za primenu u nasipanju, može
biti potrebno usvojiti jedan od sledećih postupaka:
 prilagoditi vlažnost;
 mešati sa cementom, krečom ili drugim materijalima;
 drobili, sejati ili ispirati;
 zaštititi odgovarajućim materijalom;
 upotrebiti drenažne slojeve.
(5) Zaleđeno, ekspanzivno ili rastvorljivo tlo po pravilu nisu za upotrebu u nasipanju-
(6) P Kada izabrani malerijal sadrži potencijalno agresivne ili zagađujuće hemijske
materije, primeniće se adekvatna zaštita da se spreči dejstvo na konstrukcije ili instalacije ili
zagađivanje podzemne vode. U velikim količinama takvi materijali će se upotrebljavati samo
na stalno osmatranim lokacijama.
(7) P U slučaju nedoumice, nalazište materijala će se ispitali da bi se osiguralo da je

pogodan za nameravanu primenu. Vrsta, broj i učestalost opita će se izabrati na osnovu
vrste i heterogenosti materijala i prirode projekta.
(8) Za Geotehničku Kategoriju 1, obicno je vizuelni pregled dovoljan.
56
EN 1997-1:2004 (S)
(9) P Materijal za nasipanje ne sme da sadrži strane materije kao što su sneg, led ili treset
u bilo kakvoj značajnoj količini.
(10) Za nasipe gde ne postoje specificirani uslovi za nosivost, sleganje ili stabilnost,
materijal za nasipanje sme da sadrži manji sadržaj snega, leda ili treseta (organskog tla).
5.3.3 IZBOR POSTUPAKA ZA UGRAĐIVANJE I ZBIJANJE
(1) P Kriterijum zbijenosti će se utvrditi za svaku zonu ili sloj, zavisno od namene i zahteva
u pogledu ponašanja.
(2) P Postupak ugrađivanja i zbijanja će se izabrati na takav način da se osigura stabilnost

nasipa za vreme ukupnog perioda gradenja i da se prirodno podtlo ne izloži nepovoljnim
efektima.
(3) P Izbor postupka zbijanja za nasip će zavisiti od kriterijuma zbijenosti i od sledećeg:

 porekla i vrsta materijala;
 postupka ugrađivanja;
 vlažnosti pri ugrađivanju i mogućih varijacija vlažnosti;
 početne i konačne debljine sloja;
 lokalnih klimatskih uslova;
 uniformnosti zbijanja.
 prirode podtla.
(4) Da bi se odredio odgovarajući postupak zbijanja, treba da se uradi probno zbijanje sa

nameravanim materijalom i opremom za zbijanje. Na taj način se može odrediti postupak
zbijanja (način ugrađivanja, debljina sloja, broj prelaza, odgovarajuća tehnika transporta,
količina vode koja će se dodati) koji treba primeniti. Probno zbijanje može da posluži i za
odredivanje kontrolnih kriterijuma.
(5) Gde posloji mogućnost pojave kiše za vreme nasipanja kohezivnog materijala,
površina nasipanja se mora oblikovati na način koji omogućava adekvatno dreniranje.
(6) Nasipanje pri temperaturama ispod tačke zamrzavanja može zahtevati zagrevanje
materijala za nasipanje i zaštitu površine nasipa od mraza. potreba za takvim merama treba
da se procenjuje od slučaja do slučaja, uzimajući u obzir kvalitet materijala za nasipanje i
potreban stepen zbijanja
(7) P Ako se zasip koristi oko temelja, i ispod podnih ploča postupak zbijanja će se
odabrati tako da kasnije sleganje oko temelja i ispod podne ploce ne izazove oštećenja.
(8) Nasipanje treba da se vrši na neporemećenoj i dreniranoj površini terena. Svako

mešanje nasipa sa materijalom podtla treba da se spreči postavljanjem filterske ’’plastice’’
(geotekstilni filter) ili filterskog sloja.
(9) Pre ugrađivanja nasipa pod vodom, svaki meki materijal treba da se ukloni
odgovarajućim postupkom podvodnog iskopa.
5.3.4 KONTROLA IZRADE NASIPA
(1) P Rad na zbijanju će se proveravati pregledom ili ispitivanjem kako bi se osiguralo da

su priroda nasutog materijala, njegova vlažnost pri ugrađivanju i postupak zbijanja u skladu
sa propisanim.
57
EN 1997-1:2004 (S)
(2) Za neke kombinacije materijala i postupaka zbijanja ispitivanje posle zbijanja može
biti nepotrebno. Posebno, ispitivanje se može zameniti proverom da je zbijanje izvedeno
prema postupku već izvedenom na probnom polju ili na osnovu uporedivog iskustva.
(3) Ispitivanje zbijanja treba da koristi jedan od sledećih postupaka:

 merenje jedinične (zapreminske) težine u suvom stanju i, ukoliko se
zahteva projektom, merenjem vlažnosti;
 merenjem svojstava kao što su penelraciona otpornost, moduo
deformabilnosti, itd. Takva merenja mogu da ne budu uvek u stanju da odrede da
li je zadovoljavajuća zbijenost postignuta u kohezivnom tlu.
(4) Minimalne vrednosti stepena zbijanja, koji se naprimer određuje kao procenat od
zbijenosti prema Proktoru, treba da bude unet u specifikacije i da se kontroliše po
ugrađivanju.
(5) Za nasip od kamenog nabačaja ili materijala koji ima visok sadržaj krupnih zrna,
upotreba zbijenosti po Proktoru nije primenljiva. Provera postignuteog zbijanja se vrši
terenskim opitima.
(6) Terenska provera (videti EN 1997-2) može da se izvrši na jedan od sledećih načina.
 proverom da je zbijanje izvedeno prema postupku izvedenom iz probnog
polja ili iz uporedivog iskustva;
 proverom da je dodatno sleganje prouzrokovano dodatnim prelazom
opreme za zbijanje manje od specificirane vrednosti;
 opitom sa pločom,
 seizmičkim ili dinamičkim metodama.
(7) P U slučajevima gde prekomerno zbijanje nije prihvatljivo, propisaće se gornja granica
za zbijenost.
(8) Prekomerno zbijanje može da izazove sledeće neželjene posledice:

 nastajanje glatkih kliznih površina i veliku krutost kod nasipa i kosina;
 velike zemljane pritiske na ukopane i potporne konstrukcije;
 drobljenje materijala, kao što su meke stene, šljaka, vulkanski peskovi
primenjeni kao laki nasip.
5.4 ODVODNJAVANJE
(1) P Bilo koji postupak za uklanjanje vode iz tla ili za snižavanje nivoa podzemne vode
treba da se zasniva na rezultatima geotehničkih ili hidrogeoloških istraživanja.
(2) Voda se može uklanjati iz terena gravitacionim dreniranjem, crpljenjem iz iskopa

pomoću pumpi, iglo-filterima, busenim bunarima ili elektro-osmozom. Usvojeni poslupak će
zavisiti od:
 tla i stanja podzemnih voda;
 karakteristika projekta: tj. dubine iskopa i obima odvodnjavanja.
(3) Deo sistema za odvodnjavanje može da bude sistem rasteretnih bunara postavljenih
na nekon pastojanju od granice iskopa.
(4) Postupak za odvodnjavanje će, po pravilu, zadovoljiti sledeće uslove:
58
EN 1997-1:2004 (S)
 u slučaju iskopa, uticaj sniženja nivoa podzemne vode će biti takav da
strane iskopa ostaju svo vreme stabilne i da se preterano izdizanje ili lom dna
iskopa ne dogodi, na primer usled prevelikih pritisaka vode ispod manje
propusnog sloja;
 usvojeni postupak ne sme da izazove prevelika sleganja ili oštećenja
susednih objekata;
 usvojeni postupak ne sme da izazove ispiranje čestica iz tla (unutarnja
erozija) usled filtracije iz strana ili dna iskopa;
 osim u slučaju prilično jednoličnih peskova, koji su prirodan filterski
materijai, adekvatni filteri treba da se postave i u bunare oko pumpi kako bi se
obezbedilo da ispumpana voda ne iznosi značajniju količinu tla;
 voda uklonjena iz iskopa odstranjuje se na dovoljno odstojanje od područja
iskopa;
 postupak odvodnjavanja će se projektovati, urediti i primeniti tako da nivoi
vode i porni pritisci predviđeni projektom značajnije ne fluktuiraju;
 treba imati dovoljnu rezervu kapaciteta crpljenja i predvideti sigurnosne
kapacitete koji će biti raspoloživi u slucaju kvara, da bi se olakšalo održavanje
odvodnjavanja;
 pri dopuštanju da se nivo podzemne vode vrati na svoj pocetni nivo, treba
paziti da se spreče problemi kao šlo je strukturni lom tla sa senzitivnom
strukturom, napr. rastresiti pesak;
 usvojeni postupak ne sme da vodi do prevelikog priliva zagađene vode u
iskop;
 usvojeni postupak ne sme da izazove preveliko uzimanje pijaće vode iz
njenog izvorišta.
(5) P Efekti odvodnjavanja će se proveravati osmatranjem nivoa podzemne vode, pornih

prilisaka i pomeranja tla, prema potrebi. Sakupljeni podaci podležu učestanim pregledima i
interpretaciji da bi se odredili efekti odvodnjavanja na uslove u tlu i na ponašanje delimično
izvedenih i susednih konstrukcija.
(6) P Ako se postupak crpljenja nastavi u dužem vremenskom periodu, treba proveravati
koiičinu rastvorenih soli i gasova u vodi koji ili mogu izazvati koroziju ili začepljenja bunara
akumulacijom soli.
(7) P Postupak dugotrajnog crpljenja treba da bude prilagođen da se spreči začepljivanje

usled delovanja bakterija, ili drugih uzroka.
5.5 POBOLJŠANJE I ARMIRANJE TLA

(1) P Pre nego što se izabere ili primeni neki metod za poboljšanje ili armiranje tla, treba
izvršiti geotehnička istraživanja da bi se dobili adekvatni podaci o početnim uslovima u terenu.
(2) P Postupak za poboljsanje tla u konkretnoj situaciji će se izabrati uzimajući u obzir

sledeće faktore:
 debljinu i svojstava slojeva prirodnog ili nasutog tla;
 veličine pritisaka vode u raznim slojevina;
 prirodu, veličinu i položaj konstrukcije koja se oslanja na tlo;
 sprečavanje ostećenja susednih objekata ili instalacija;
 da li je poboljšanje tla privremeno ili trajno;
 odnos između postupka poboljšanja tla i faza izgradnje izražen preko
prihvatljive veličine deformacija,
59
EN 1997-1:2004 (S)
 uticaji na okolinu uključujući zagađivanje toksičnim materijama ili
promene u nivoima podzemne vode,
 dugoročna postojanost primenjenih materijala.
(3) P Efikasnost poboljšanja tla treba da se proveri pomoću kriterijuma zasnovanih na

određivanju postignutih promena u potrebnim svojstvima prirodnog tla.
60
EN 1997-1:2004 (S)
6.GLAVA 6
PLITKO TEMELJENJE
6.1 UVOD
(1) P Odredbe u ovom poglavlju odnose se na plitko temeljenje uključujući samce, trakaste
temelje i ploče.
(2) P Neke od odredbi mogu takođe da se koriste za duboko temeljenje kao što su kesoni
(bunari).
6.2 GRANIČNA STANJA

(1) P Treba izdvojiti ona granična stanja koja će se uzeti u razmatranje, pri tome uzeti u
obzir sledeća granična stanja:
 gubitak ukupne stabilnosti (loss of overall stability);
 graničnu nosivost (bearing resistance failure);
 lom usled klizanja (failure by sliding);
 kombinovani lom u tlu i u konstrukciji (combined failure in ground and in
structure);
 slom konstrukcije usled pomeranja temelja (structural failure due
foundation movement);
 prekomerno sleganje (excessive settlements);
 prekomerno izdizanje usled bubrenja, mraza i drugih uzroka (excessive
heave due to swelling, fros and other causes.);
 nedozvoljene vibracije (unacceptable vibrations).
6.3 DEJSTVA I PRORAČUNSKA STANJA

(1) P Proračunska projektna stanja treba da se odaberu prema 2.2.
(2) P U određivanju uticaja za proračun graničnih stanja, treba razmotriti dejstva navedena
u 2.4.2.
(3) Kada je krutost konstrukcije značajna, može da se javi potreba za analizom

interakcije konstrukcije i tla da bi se odredila raspodela uticaja.
6.4 PROJEKTOVANJE I KONSTRUKCIJSKI ZAHTEVI

(1) P Kod izbora dubine fundiranje plitkih temelja treba obratiti pažnju na sledeće:
 dostizanje do sloja adekvatne nosivosti
 dubinu iznad koje se nalaze slojevi glina koje imaju tendenciju bubrenja i
skupljanja, a vezano za sezonske klimatske promene, ili na prisustvo drveća i
grmlja, što može izazvati znatna pomeranja
 dubinu iznad koje mogu da se jave oštećenja usled zamrzavanja
 nivo podzemne vode u terenu i probleme koji mogu da se jave ukoliko je
kota temeljenja ispod tog nivoa
61
EN 1997-1:2004 (S)
 mogućnost pomeranja u tlu i smanjenja otpornosti nosivog sloja tla usled
procedivanja ill klimatskih uslova ili usled načina gradenja
 uticaj iskopa temeljne jame na susedne temelje i objekte
 bilo koje buduće iskope u blizini temelja
 visoke ili niske temeperature koje se mogu preneti preko objekta na tlo
 mogućnost erozije tla,
 uticaji na svojstva tla promenljive zapremine u aridnim područjima, usled
promene u sadržaju vlage u tlu pri dugotrajnom sušnom periodu, i narednom
kišnom periodu
 prisustvo rastvorljivih materijala, naprimer krečnjaka, laporca, gipsa,
halitne stene.
(2) Oštećenja od mraza neće se javiti ako je:

 tlo koje nije podložno uticaju mraza,
 nivo temeljne spojnice ispod dubine zamrzavanja u tlu,
 uticaj mraza otklonjen insulacijom (odgovarajućom zaštitom).
(3) EN-ISO 13793 može da se primeni za izradu mera zaštite od mraza kod temelja za
zgrade.
(4) Kao dopuna da bi se ispunili uslovi u eksploataciji, plitke temelje treba projektovati
iizimajući u obzir praktična rasmatranja koja se odnose na ekonomičan iskop, zahteve
prostora za izvodenje i dimenzije zidova ili stubova oslonjenih na temelj.
(5) P Pri projektovanju plitkih temelja treba da se koristi neka od sledećih metoda:
 direktna metoda, u kojoj se posebno sprovode analize za svako granično
stanje koristeći proračunske modele i računske vrednosti dejstava i parametara
tla. Kada se vrši kontrola prema graničnom stanju loma, proračunom treba
predvideti najverovatniji mehanizam loma. Kada se vrši kontrola prema
graničnom stanju upotrebljivosti treba koristiti analizu deformacija i pomeranja.
 indirektna metoda, koja se oslanja na empirijsko komparativno iskustvo i
rezultate terenskih i laboratorijskih merenja ili osmatranja, i koja je izabrana u vezi
sa opterećenjima prema graničnom stanju upotrebljivosti, tako da zadovoljava
zahteve svih relevantnih graničnih stanja.
 metoda zasnovana na propisanim merama, pri kojoj se nosivost temeljne
konstrukcije podrazumeva (videti 2.5).
(6) Proračunski modeli za granično stanje loma i granično stanje upotrebljivosti plitkih
temelja dati su u tačkama 6.5 i 6.6. Pretpostavljeni kontaktni pritisci za proračun plitkih
temelja na stenama su dati u 6.7.
6.5 PRORACUN PREMA GRANICNOM STANJU LOMA

6.5.1 OPŠTA STABILNOST
(1) P Opšta stabilnost treba da se posebno proveri sa ili bez temelja u sledećim
slučajevima:
 u blizini kosine ili na kosini, prirodnog tla ili nasutog tta
 pored iskopa ili potpornog zida
 pored obale reka, kanala, jezera, rezervoara ili morske obale
 u blizini zona rudarskih ili podzemnih konstrukcija.
62
EN 1997-1:2004 (S)
(2) P Za takve situacije treba pokazati, principima opisanim u poglavlju 11, da je lom usled
gubitka stabilnosti mase tla u interakciji sa temeljem pouzdano neostvarljiv.
6.5.2 GRANIČNA NOSIVOST

6.5.2.1 UVOD
(1) P Sledeća nejednakost treba da bude zadovoljena za sva granična stanja
Vd  Rd (6.1)
(2) P R d treba da se sračuna u skladu sa 2.4.
(3) P V d treba da uključi težinu temelja, težinu i sve pritiske tla, bilo povoljne bilo
nepovoljne. Pritisak vode koji nije prouzrokovan opterećenjem na temelj, treba da se uključi
kao dejstvo.
6.5.2.2 ANALITIČKA METODA
(1) P Treba primeniti opšte prihvaćenu analitičku metodu proračuna. Napomena:Primer

analitičkog postupka proračuna za graničnu nosivost je prikazan u Prilogu D.
(2) P Analitička procena kratkoročne i dugoročne vrednosti R d treba da se izvrši posebno

kada su u pitanju sitnozrna tla.
(3) P Kada su tlo ili stenska masa ispod temelja uslojeni ili generalno sa diskontinuitetima,
pretpostavljeni mehanizmi loma, smičuća otpornost i parametri deformabilnosti uneti u
proračun treba da uzmu u obzir i strukturne karakteristike tla.
(4) P Kada se računa granicna nosivost temelja u višestruko slojevitom tlu, treba odrediti
parametre tla zasvaki sloj.
(5) Kada se ispod slojeva tla manje čvrstoće nalaze slojevi tla veće čvrstoće, granična
nosivost se može sračunati koristeći parametre smicanja slojeva manje čvrstoće. Za obrnut
slučaj, lom koji se javlja u obliku ’’probijanja’’ treba da bude proveren.
(6) Analitički postupci nisu često primenljivi za proračunska stanja koja su opisana u
6.5.2.2 (3)P, 6.5.2.2 (4)P i 6.5.2.2 (5). U tim slučajevima numerički postupci treba da se
primene, i to za najnepovoljniji mehanizam loma.
(7) Proračuni opšte stabilnosti opisani u Glavi 11 mogu da se primene.
6.5.2.3 SEMI-EMPIRIJSKI POSTUPAK
(1) Opšte priznati semi – empirijski postupci treba da se primene.

Napomena: Preporučuje se semi-empirijski postupak za određivanje granične nosivosti korišćenjem
rezultata presiometrijskog opita, koji je prikazan u Prilogu E.
63
EN 1997-1:2004 (S)
6.5.2.4 POSTUPAK PROPISANIH MERA NA OSNOVU GRANIČNE NOSIVOSTI
(1) Opšte priznati postupci propisanih mera koji se zasnivaju na poznatoj graničnoj
nosivosti treba da se primene.
Napomena: Preporučuje se postupak određivanja poznate granične nosivosti za plitko temeljenje na
steni, koji je prikazan u Prilogu G.Kada se ovaj postupak primenjuje, rezultat proračuna treba da se
procenjuje na osnovu komparativnog iskustva.
6.5.3 LOM USLED KLIZANJA
(1) P Pri opterećenju koje nije upravno na osnovu temelja, treba izvršiti kontrolu na klizanje
duž temeljne površine.
(2) P Za sigurnost na klizanje temelja, treba da bude zadovoljena sledeća nejednačina:
H d  R d + R p;d (6.2)
(3) P H d treba da sadrži i sva aktivna dejstva pritiska tla koja deluju na temelj.
(4) P R d vrednost treba da bude određena prema 2.4.
(5) Vrednosti R d i R p;d treba da budu u saglasnosti sa veličinama prihvatljivog pomeranja

u okviru posmatranog graničnog stanja.Za velika pomeranja, moguće posledice u stanju
nakon loma treba da budu razmotrene. Usvojena vrednost R p;d treba da bude u saglasnosti
sa prihvatljivim ponašanjem konstrukcije.
(6) P Pri određivanju granične nosivosti temelja koja zavisi od područja podtla koje je pod
sezonskim pomeranjima u tlu, mogućnost da glineno tlo može da se skuplja i na taj način
odvaja od vertikalnih granica temelja, treba da bude razmotrena.
(7) P Mogućnost da će tlo u kontaktu sa temeljom bude erodovano treba da bude

razmotreno.
(8) P Za drenirane uslove računska otpornost na smicanje, R d može se sračunati koristeći

sledeću jednacinu:
R d = V' d tan d (6.3a)

ili
R d = (V' d tan d) / R; h (6.3b)
Napomena: Pri proračunu gde su faktori sigurnosti uključeni sa uticajima od dejstava, parcijalni faktori
koji se odnose na dejstva ( F) je jednak 1,00 i V’d = V’k u izrazu (6.3b).
(9) P Pri određivanju V’ d treba voditi računa o tome da li su H d i V' d zavisna ili nezavisna
dejstva.
(10) Projektna vrednost ugla trenja  d može se usvojiti jednaka projektnom efektivnom
uglu unutrašnjeg trenja u kritičnom stanju tla ´c v; d,za temelje od livenog betona u iskopu, a
jednaka vrednosti 2/3 ´ cv;d za glatki prefabrikovani temelj. Efektivnu koheziju c' treba
zanemariti.
(11) P Za nedrenirane uslove, računska otpornost na smicanje, R d, je definisana izrazom:
64
EN 1997-1:2004 (S)
R d =A c c u;d (6.4a)
ili
R d = (A c c u;k)/ R;h (6.4b)
(12)P Ako je moguće da voda ili vazduh uđu u otvorenu spojnicu temelja i temeljnog tla od
nedrenirane gline, mora se sprovesti sledeća provera:
R d  0,4 V d (6.5)
(13) Uslov (6.5) može se zanemariti ako se otvorena spojnica između temelja i tla može
sprečiti podpritiskom koji se javlja u zonama gde ne postoji pozitivan pritisak temelja na tlo.
6.5.4 OPTEREĆENJA SA VELIKIM EKSCENTRICITETOM
(1) P Posebnu pažnju treba obratiti tamo gde ekcentricitet prelazi 1/3 širine pravougaone
stope ili 0,6 od poluprečnika kružne stope.
Takve mere opreza uključuju:
 pažljivo ispitivanje računsklh vrednosti uticaja u skladu sa 2.4.2.
 projektovanje položaja ivice temelja iizimajući u obzir ostupanja u toku
izvođenja.
(2) Ukoliko se ne preduzmu posebne mere u toku izvođenja, treba razmatrati slučajeve
kad je odstupanje u izvedenim dimenzijama i do 0,10 m.
6.5.5 LOM KONSTRUKCIJE USLED POMERANJA TEMELJA
(1) P Diferencijalna vertikalna i horizontalna pomeranja temelja za granična opterećenja

konstrukcije i parametre deformabilnosti tla, treba da su takva da ne dođe do graničnog
stanja loma u oslonjenoj konstrukciji.
(2) Postupak sa poznatom veličinom granične nosivosti (videti 2.5) može da se primeni,
pod uslovom da pomeranja ne izazovu granično stanje loma u konstrukciji.
(3) P U tlu koje može da bubri treba proceniti moguće razlike u pomeranjima, pa temelje i
konstrukciju projektovati tako da prihvati ta pomeranja ili da im se odupre.
6.6 PRORAČUN PREMA GRANIČNOM STANJU UPOTREBLJIVOSTI

6.6.1 UVOD
(1) P Pomeranja temelja od opterećenja oslonjene konstrukcije treba razmatrati prema

2.4.2 (4).
(2) P Treba razmotriti pomeranja nastala usled dejstava na temelje, da li su u skladu sa

komparativnim iskustvom kao što je definisano u 1.5.2.2. Po potrebi, treba uraditi proračune
pomeranja.
(3) P Za meke gline, uvek treba uraditi proračune sleganja.
65
EN 1997-1:2004 (S)
(4) Za plitke temelje na polučvrstim i čvrstim glinama u Geotehničkim kategorijama 2 i 3,
po pravilu treba uraditi proračun vertikalnih pomeranja (sleganja). Postupci koji se mogu
koristiti da se sračunaju sleganja usled opterećenja na temelje su prikazani u 6.6.2.
(5) P Granična opterećenja prema graničnom stanju upotrebljivosti treba koristiti za

proračun pomeranja temelja da bi se izvršilo poređenje sa kriterijumima upotrebljivosti.
(6) Proračune sleganja ne treba prihvatiti kao apsolutno tačne. Oni samo određuju
aproksimativnu vrednost.
(7) P Pomeranja temelja treba da se posmatraju kako u okviru pomeranja cele konstrukcije
tako i u pogledu pomeranja pojedinačnih delova temeljne konstrukcije.
(8) P Uticaji postojećih bliskih konstrukcija i nasipa treba da se uzmu u obzir kada se
sračunava povećanje napona u terenu i uticaj toga na stišljivost tla.
(9) P Moguće granice relativne rotacije temelja treba da budu sračunate i upoređene sa
odgovarajućim graničnim vrednostima za pomeranja prema 2.4.9.
6.6.2 SLEGANJE
(1) P Proračun sleganja treba da uključi trenutna i vremenski uslovljena sleganja.
(2) Za proračun sleganja u nezasićenom i zasićenom tlu, treba iizeli u obzir sledeće tri
komponente:
 s 0: trenutno sleganje u nedreniranim uslovima za potpuo zasićeno tlo
vezano za smičuću deformaciju pri konstantnoj zapremini, a za nepotpuno
zasićeno tlo vezano za smičuću deformaciju i promenu zapremine,
 s 1: konsolidaciono sleganje,
 s 2: sleganje usled sekundarne kompresije, odnosno puzanja (krip-a).
(3) Po pravilu treba koristiti priznate postupke određivanja sleganja.

Napomena: Ugledni primeri postupaka za određivanje vrednosti sleganja so i s1 koji se mogu primeniti,
dati su u Prilogu F.
(4) Treba posebno razmotriti tla kao što su organska tla i osetljive gline, u kojima
sleganje usled sekundarne kompresije (puzanja) može da se odvija skoro neograniceno.
(5) Dubinu stišljivog sloja koji se rasmatra u proračunu sleganja treba odrediti zavisno od
veličine i oblika temelja, promena u krutosti tla sa dubinom i razmaka elementa temeljne
konstrukcije.
(6) Uobičajeno, ta dubina se može iizeti kao dubina pri kojoj efektivni vertikalni naponi
od oplerećenja temelja iznose manje od 20% veličine efektivnog prirodnog pritiska u tlu.
(7) Za mnoge slučajeve, ta dubina može grubo de se proceni kao jednostruka do

dvostruka širina temelja, ali se može smanjiti za lako opterećene i šire temeljne ploče,
Napomena: Ovaj pristup nije primenljiv za vrlo meke gline.
(8) P Treba, takođe, ako tome ima mesta, odrediti i moguća dodatna sleganja rastresitog
tla kao posledice naknadnog sleganja pod sopstvenom težinom
(9) Treba uzeti u razmatranje sledeće:
66
EN 1997-1:2004 (S)
 u nasipu u tlu sklonom strukturnom lomu moguće efekte od sopstvene
težine, plavljenja i vibracija;
 u pesku sa lomljivim zrnima, efekte promene naponskog stanja.
(10)P Prema potrebi, mogu se primeniti linearni ili nelinearni modeli deformabilnosti lla.
(11) P Treba odrediti diferencijalna sleganja i relativne rotacije, uvodeći u proračun

raspodelu opterećenja i moguću heterogenost tla, tako da se potvrdi da ne dolazi do pojave
graničnog stanja upotrebljivosti.
(12) Diferencijalna sleganja sračunata bez uzimanja u obzir krutosti oslonjcnc konstrukcije
su obicno precenjena. Analiza interakcije oslonjene konstmkcije i tla se može koristiti za
potvrdu smanjenih vrednosti diferencijalnih sleganja.
(13) Diferencijalna sleganja usled pojave heterogenosti tla mogu da se uzmu u obzir osim
ako ih ne sprečava krutost oslonjene konstrukcije.
(14) Za plitke temelje u prirodnom tlu, mogu da se jave neravnomerna sleganja i u slučaju
kada proračuni pokažu uniformna sleganja.
(15) Naginjanje ekscentrično oplerećenih temelja treba proceniti pretpostavljajuću

linearnu raspodelu kontaktnih pritisaka i tako sračunati sleganje ugaonih tački temelja
koristeći raspodelu vertikalnih napona u tlu i prethodno opisane metode proračuna sleganja.
(16) Za uobičajene konstrukcije temeljana u glini, treba odrediti odnos granične nosivosti
za inicijalno nedrenirano stanje i onog opterećenja koje definiše granično stanje
upotrebljivosti (videti 2.4.8 (4)). Ako je ovaj odnos manji od 2, proračuni treba da uzme u
obzir nelinearnu deformabilnost tla.
6.6.3 IZDIZANJE
(1) P Pri određivanju izdizanja treba razmotriti sledeće slučajeve:

 smanjenje efektivnih napona,
 ekspanzija zapremine nepotpuno zasićenog tla,
 izdizanje pri konstantnoj zapremini zasićenog tla, usled sleganja susedne
konstrukcije
(2) P Proračuni izdizanja treba da uključe kako trenutno tako i vremenski odloženo
sleganje.
6.6.4 ANALIZA VIBRACIJA
(1) P Temelje za konstrukcije izložene vibracijama ili sa dinamičkim opterećenjem treba

projektovati tako da vibracije ne proiizrokuju nedozvoljena sleganja.
(2) Treba preduzeti mere koje obezbeđuju da ne dođe do pojave rezonance izmedu
frekvencije dinamičkog opterećenja i kritične frekvencije sistema temelj-tlo, kao i da ne dode
do pojave likvefakcije u tlu.
(3) P Vibracije od zemljotresa preba uzeti u razmatranje u skladu sa ENV 1998.
67
EN 1997-1:2004 (S)
6.7 TEMELJI NA STENI. DODATNA RAZMATRANJA
(1) P Pri proračunu plitkih temelja na steni treba uzeti u obzir sledeće:
 deformabilnost i čvrstoću stenske mase i dozvoljena sleganja oslonjene
konstmkcije
 prisustvo ispod temelja oslabljenih slojeva, pojave rastvaranja stene, zone
raseda itd.
 uslojenost i druge diskontinuitete i njihove karakteristike (na primer,
ispuna, kontinuitet, zev, rastojanje)
 stanje raspadnutosti, dekompozicije i ispucalosti (polomljenosti) stena
 poremećaj prirodnog stanja stene usled izgradnje kao šlo su podzemni
radovi, iskopi na kosinama i sl. a koji se nalaze u blizini temelja.
(2) Plitki temelji na steni, po pravilu, mogu da se projektuju koristeći metodu procenjenog
dozvoljenog kontaktnog pritiska. Za čvrste intaktne eruptivne stene, gnajseve, krecnjake i
peščare, procenjeni dozvoljeni konlaklni pritisak je ograničen čvrstoćom na pritisak betona
temelja.
Napomena: U aneksu G se daje primer postupka za određivanje procenjene nosivosti za plitke temelje
na steni.
(3) Sleganje temelja može se odrediti na bazi uporedivog iskustva a prema klasifikaciji
stenskih masa.
6.8 DIMENZIONISANJE TEMELJA

(1) P Plitke temelje treba proveriti na lom konstrukcije temelja u skladu sa 2.4.6.4.
(2) Za krute temelje može se pretpostaviti linearna raspodela kontaktnih pritisaka.

Detaljnije analize koje tretiraju interakciju oslonjene konstrukcije i tla mogu se koristiti za
potvrdu ekonomičnijeg projektovanja.
(3) Za fleksibilne temelje, raspodela kontaktnih pritisaka može se dobiti ako se temelj
modelira kao greda ili ploča oslonjena na deformabilni kontinuum ili niz opruga odgovarajuće
krutosti i čvrstoće.
(4) P Upotrebljtvost trakastih temelja i temeljnih ploča treba kontrolisati pretpostavljajući

opterećenje za granično stanje upotrebljivosti i raspodelu kontaktnih pritisaka koja odgovara
deformacijama temelja i tla.
(5) Za slučaj delovanja koncentrisanih sila na trakaste temelje i ploče, sile i momenti
savijanja mogu se odrediti ako se za model tla usvoji model reakcije posteljice koristeći
linearnu elastičnost. Koeficijent posteljice trcba odrediti iz analize sleganja sa adekvatnom
procenom raspodele kontaktnih pritisaka. Pretpostavljeni moduli Ireba da se usklade sa
kontaktnim pritiskom koji ne prelazi vrednosti za koje važi linearno ponašanje.
(6) Apsolutna i diferencijalna sleganja cele konstrukcije treba sracunali u skladu sa

6.6.2. Za taj proračun model reakcije posteljice često nije pogodan.Preciznije metode, kao
što je proračun konačnim elementima, treba koristiti kada interakcija oslonjene konstrukcije i
tla ima dominantne efekte.
6.9 PRIPREMA PODTLA
68
EN 1997-1:2004 (S)
(1) P Podtlo treba pripremiti sa najvećom pažnjom. Korenje, druga strana tela i umetci
mekog, slabonosivog tla, treba da se uklone bez poremećaja podtla. Svako udubljenje treba
da bude popunjeno sa tlom ili drugim materijalom, tako da ima odgovarajuću deformabilnost
i čvrstoću samoniklog, neporemećenog tla.
(2) U tlu koje je podložno poremećaju, kao što je glina, redosled iskopa za plitke temelje
treba da bude planiran tako da se maksimalno umanje poremećaji podtla. Po pravilu je
dovoljno da se iskop vrši u ihorizontalnim slojevima. Kada treba da se spreči izdizanje, iskop
treba da se vrši u rovovima ’’na preskok’’, a betonom treba da se ispunjava postojeći iskop
pre nego što se vrši iskop za sledeći temelj.
69
EN 1997-1:2004 (S)
7.GLAVA 7
TEMELJENJE NA ŠIPOVIMA
7.1 UVOD
(1) P Odredbe u ovome poglavlju odnose se na oslonjene na bazi šipove, lebdeće šipove,
zategnute šipove i poprečno opterećene šipove, koji se izvode pobijanjem, utiskivanjem,
uvrtanjem ili bušenjem sa ili bez isplake pod pritiskom.
(2) Odredbe ove glave ne treba da se doslovno primenjuju za šipove koji imaju namenu
smanjenja sleganja, kao što je to ponekad slučaj sa temeljima na pločama oslonjenim na
šipove.
(3) P Pri izvođenjušipova treba se pridržavati sledećih standarda:

 EN 1536:1999 za bušene šipove
 EN 12063:2000 za priboje,
 EN 12699:2000 za pobijane šipove.
Napomena: EN 14199 Izvršenje specijalnih geotehničkih radova – mIkrošipovi se nalazi u pripremi.

(1) P Treba izdvojiti ona graničnih stanja koja će se razmatrati, a pri tome potrebno je
voditi računa o sledećim graničnim stanjima:
 gubitak celokupne stabilnosti (loss of overall stability);
 lom usled prekoračenja nosivost i temelja na šipovima (bearing
resistance failure of the pile foundation);
 izdizanje ili nedovoljna zatežuća nosivost temelja na šipovima (uplift or
insufficient tensile resistance of the pile foundation);
 lom u tlu usled poprečnog opterećenja na šipove (failure in the ground
due to transverse loading of the pilefoundation);
 strukturni lom šipa pri pritisku, zatezanju, savijanju, izvijanju ili smicanju
(structural failure of the pile in compres sion, tension, bending, buckling or shear);
 kombinovani lom u tlu i temelju na šipovima (combined failure in the
round and in the pile foundation);
 kombinovani lom u tlu i konstrukciji (combined failure in the ground and in
the structure);
 prekomerno sleganje (excessive settlement);
 prekomerno izdizanje (excessive heave)
 neprihvatljive vibracije (unacceptable vibrations)
7.3 DEJSTVA I PROJEKTNA STANJA

7.3.1 UVOD
(1) Dejstva navedena u 2.4.2 (4) treba da se uzmu u obzir pri izboru projektnih stanja
(2) Šipovi mogu da budu opterećeni aksijalno i/ili poprečno
(3) P Proračunska stanja treba da se usvoje prema 2.2.
70
EN 1997-1:2004 (S)
(4) Analiza interakcije između oslonjene konstrukcije i tla može biti potrebna da bi se
potvrdilo granično stanje
7.3.2 DEJSTVA USLED POMERANJA U TLU

7.3.2.1 UVOD
(1) P U tlu u kome su šipovi izvedeni mogu nastati pomeranja prouzrokovana

konsolidacijom, bubrenjem,okolnim oplerećenjem, puzanjem tla, klizanjem ili zemljotresom.
Ovi fenomeni deluju na šipove izazivajući sile usmerene na dole (negativno trenje),
podizanje, istezanje, poprečno opterećenje i pomeranje.
(2) U tim slučajcvima, za projektne vrednosti otpornosti i deformabilnosti tla koje se

deformiše treba usvojiti po pravilu više vrednosti.
(3) P Za proračun treba usvojiti jedan od sledeća dva pristupa:

 pomeranje tla se tretira kao dejstvo. Tada se sprovodi analiza interakcije
da bi se odredile sile, pomeranja i deformacije šipova
 gornju granicu sile koje tlo može preneli na šipove treba usvojiti kao
projektno dejstvo. Pri određivanju ove sile treba uzeti u obzir čvrstoću tla i
uzrocnik opterećenja, iskazan kao težina ili pritisak tla koje se pomera u odnosu
na šip ili kao veličina dejstva koje je tome uzrok.
7.3.2.2 SILE USMERENE NANIŽE (NEGATIVNO TRENJE NA OMOTAČU)
(1) P Ukoliko se projektni proračuni sprovode tretirajući sile koje su usmerene naniže kao
dejstvo, njihove veličine treba da su maksimalne koje mogu naslati usled velikog relativnog
sleganja tla u odnosu na šip.
(2) Proračun maksimalnih sila koje su usmerene naniže, treba da uzme u obzir smičuću
otpornost tla duž stabla (omotaca) šipa, i pomeranje tla naniže usled težine tla i površinskog
opterećenja oko šipa koje je uzrok sleganju.
(3) Za grupu šipova, gornja granica sila koje su usmerene naniže može se sračunati na
osnovu velicine opterećenja koje izaziva sleganje uz uzimanje u obzir promene pritiska
podzemne vode usled sniženja nivoa podzemne vode, konsolidacije ili pobijanja šipa.
(4) Tamo gde se očekuje da će sleganje tla posle izvođenja šipova da bude malo,
ekonomično projektovanje može se postići tretirajući sleganje tla kao dejstvo i sprovodeći
analizu interakcije.
(5)P Projektne vrednosti sleganja tla mogu se odrediti uzimajući u obzir težinu tla i
stišljivost saglasno sa 2.4.3.
(6) Proračunom inlerakcije treba uzeti u obzir relativno pomeranje šipa u odnosu na
sleganje okolnog tla, smičuću otpornost tla po dužini stabla (omotača) šipa, težinu tla i
očekivano opterećenje na površini tercna oko svakog šipa, koje je uzrok pojave negativnog
trenja.
(7) Po pravilu, opterećenje koje deluje naniže i poprečno opterećenje ne treba uzimati
kao simultano dejstvo u kombinacijama opterećenja.
71
EN 1997-1:2004 (S)
7.3.2.3 BUBRENJE
(1) P Pri rasmatranju efekta bubrenja, ili sila koje deluju naviše, a koje mogu nastati duž
stabla (omotača) šipa, pomeranje tla se po pravilu može tretirati kao dejstvo.
Napomena 1: Ekspanzija ili bubrenje tla može naslati usled rasterećenja, iskopa, dejstva mraza ili
pobijanja susednlh šipova. Ono može takođe nastati usled porasta sadržaja vode u tlu nastalog
uklanjanjem rastinja, prestanka odvodnjavanja, sprecavanja (novim konstrukcijama) isparavanja i usled
incidentnih situacija.
Napomena 2: Bubrenje može nastati za vreme izvodenja, pre nego sto su šipovi opterećeni oslonjenom
konstrukcijom, i može izazvati neprihvatljivo izdizanje ili strukturni lom šipova.
7.3.2.4 POPREČNO OPTEREĆENJE
(1) P Poprečno pomeranje tla, može da izazove poprečno opterećenje na temelje na

šipovima.
(2) Ovo poprečno opterećenje treba razmotriti uzimajući u obzir napred navedena
proračunska stanja, pri kojima može doći do poprečnih dejstava na šipove:
 razlika u nadopterećenju terena sa raznih strana temelja na šipovima
(naprimer pri položaju šipa pored nasipa ili u nasipu)
 razlika dubine iskopa sa raznih strana temelja na šipovima (naprimer u
iskopu ili pored ivice iskopa)
 temeljenje na šipovima izvedeno na padini koja puzi
 zakošeni šipovi u tlu koji se sleže
 šipovi u seizmički aktivnom području.
(3) Poprečno opterećenje koje deluje na temelje na šipovima treba po pravilu odrediti
posmatrajući šipove kroz interakciju kao krute ili fleksibilne nosače u deformabilnom tlu.
Kada je horizontalna deformacija sloja tla manje čvrstoće velika i šipovi su na velikom
međusobnom odstojanju, rezultujuće poprečno opterećenje zavisi od čvrstoće na smicanje
gornjeg sloja tla.
7.4 METODE PRORACUNA I PRORACUNSKE SITUACIJE

7.4.1 METODE PRORAČUNA
(1) P Proračuni treba da se zasnivaju na sledećim pristupima:

 rezultatima statičkog probnog opterećenja, koji treba da su prikazani
proračunski ili na drugi način, i treba da su u saglasnosti sa ostalim relevantnim
iskustvima.
 empirijskim ili analitičkim metodama proračuna čija valjanost treba da je
dokazana opitima probnim statičkim opterećenjem u uporedivim situacijama
 rezultatima dinamičkih opterećenja, čija valjanost treba da je dokazana sa
statičkim probnim opterećenjem u uporedivim situacijama.
(2) Proračunske vrednosti parametara koji se korisle u proračunima treba da su

generalno u saglasnosti sa Glavom 3, ali rezultati probnih opterećenja takođe treba da su
uzeti u obzir pri izboru veličina(3) Opit statičkim opterećenjem može se izvoditi na opitnim
šipovima, koji su izvedeni u cilju ispitivanja, pre nego što je proračun završen, ili na radnim
šipovima, koji čine deo temelja konstrukcije.
72
EN 1997-1:2004 (S)
7.4.2 PROJEKTNA RAZMATRANJA
(1) P Treba proanalizirati ponašanje pojedinacnih šipova i šipova u grupi u odnosu na

krutost i čvrstoću konstrukcije koja povezuje šipove.
(2) P Pri izboru metode proračuna i vrednosti parametara kao i korišćenju rezultata
probnog opterećenja, treba razmotriti vreme trajanja opterećenja i brzinu nanošenja
opterećenja.
(3) P Planirano buduće stanje u terenu tj. promene opterećenja koje mogii nastati iskopom
ili nasipanjem i potencijalne promene promene režima podzemne vode treba uzeti u obzir
kako u proračunu tako i pri korišćenju rezultata probnog opterećenja.
(4) P Pri izboru tipa šipa, uključujući kvalitet materijala šipa i način izvodenja, treba uzeti u
obzir:
 uslove tla u terenu, uključujući postojanje ili mogućnost postojanja smetnji
u tlu za izradu šipova;
 napone nastale u šipovima u toku izvođenja šipova
 mogućnost održanja i kontrole integriteta ugrađenog šipa
 uticaj načina izvođenja šipa na već izvedene šipove i na susedne objekte
ili prateće radove; -
 tolerancije unutar kojih šipovi mogu realno biti izvedeni
 štetan uticaj hemiijskih materija u tlu
 mogućnost dovođenja u vezu različitih režima podzemne vode,
 rukovanje pri izradi i transportu šipova,
 uticaje izrade šipova na susedne građevine
(5) Pri razmatranju predhodno nabrojanih aspekata, posebnu pažnju zahteva sledeće:
 rastojanje šipova u grupi;
 pomeranje ili vibracije susednih objekata usled izvođenja šipa;
 vrsta malja malja ili vibratora koji se koristi;
 dinamički naponi u šipu za vreme pobijanja;
 za bušene šipove kod kojih se koristi isplaka, potreba održanja pritiska
isplake kako nebi došlo do kolapsa bušotine ili hidrauličkog sloma tla u nivou
baze šipa;
 čišćenje baze a ponekad i zidova bušotine, posebno kada se koristi
bentonitska suspenzija, a u cilju da se iz isplake ukloni poremećeni materijal;
 lokalna nestabilnost bušotine za vreme betoniranja šipa koja može
dovesti do utiskivanja tla u stablo šipa;
 utiskivanje tla ili vode u gabarit šipova koji se betoniraju u terenu;
 efekat upijanja vode iz betona šipa u slučaju prisustva vodom nezasićenih
slojeva peska;
 retardacioni uticaj hemijskih materija;
 zbijanje tla usled pobijanja šipa punog preseka;
 poremećaji u tlu usled rotacije stabla šipa kod rotaciono bušenih šipova.
73
EN 1997-1:2004 (S)
7.5 PROBNO OPTEREĆIVANJE ŠIPA
7.5.1 UVOD
(1) P Opit probnog opterećenja šipa treba izvoditi u sledećim situacijama:

 kada se koristi tip šipa ili način izvođenja šipa za koje nema uporedivog
iskustva
 kada se koristi postupak ispitivanja šipova i u terenu za koje ne postoji
uporedivo iskustvo
 kada će šipovi biti izloženi takvom opterećenju za koje teorija i iskustvo
ne obezbeđuju dovoljnu pouzdanost pri projektovanju. Postupak ispitivanja šipa
treba tada da bude sličan očekivanom opterećenju.
 kada zapažanja za vreme procesa izvodenja šipa ukazuju na ponašanje
šipa koje se značajno i nepovoljno razlikuje od ponašanja očekivanog na osnovu
istraživanja lokacije i iskustva, i kada dodatna ispitivanja ne razjašnjavaju razlog
takvih odstupanja.
(2) Opit probnog opterećenja šipa može da se koristi:

 za procenu podobnosti načina izvođenja
 da se odredi odgovor reprezentativnog šipa i okolnog tla na delovanja
opterećenja, i to u pogledu veličine pomeranja i graničnog opterećenja
 za proveru ponašanja celokupnog temelja na šipovima.
(3) Kada nije praktično izvoditi opit probnog oplerećenja usled teškoća u modeliranju
promena opterećenja (na primer ciklično opterećenje), proračunske vrednosli svojstava
materijala treba usvojiti veoma pažljivo.
(4) P Ukoliko se vrši probno opterećenje samo jednog šipa, on treba da bude lociran na
mestu gde se očekuje najnepovoljnije stanje u tlu. Ukoliko to nije moguće, ovo treba uzeti u
obzir pri usvajanju karakteristične vrednosti nosivosti šipa.
(5) P Ukoliko se opit probnim optcrećenjem izvodi na dva ili više šipova, položaji tih šipova
treba da su reprezenlativni za lokaciju, s tim što jedan od opita treba da je lociran na mestu
gde se veruje da je najnepovoljnije stanje u tlu.
(6) P U periodu između izvođenja opitnog šipa i početka probnog opterećenja, treba da
prođe određeno vreme kako bi se obezbedilo dostizanje potrebne čvrstoće materijala šipa i
da porni pritisak u tlu ponovo dobije svoju početnu vrednost.
(7) U nekim slučajevima biće neophodno da se registruju porni pritisci u tlu nastali pri
izvodenju šipa i njihovo opadanje u vremenu, da bi se donela ispravna odluka o početku
opita probnim opterećenjem.
7.5.2 ISPITIVANJE STATIČKIM PROBNIM OPTEREĆENJEM

7.5.2.1 POSTUPAK OPTEREĆIVANJA
(1) P Postupak nanošenja opterećenja, s obzirom na broj inkremenata opterećenja,

trajanje tih koraka i primene ciklusa opterećenja, treba da bude takvo da se mogu doneti
zaključci o deformacionom ponašanju, piizanju i izdizanju temelja na šipovima, a na osnovu
merenja na opitnom šipu. Za opitne šipove, opterećenje treba da je takvo da se može doneti
zaključak i o graničnoj nosivosti šipa.
74
EN 1997-1:2004 (S)
Napomena: Ispitivanje šipova staličkim probnim opterećenjem treba vršiti saglasno predloženoj
proceduri ISSMFE (medunarodno društvo za meh. tla i fundiranje) "Podkomitet za preporučljive
procedure terenskih i laboratorijskih ispitivanja" Aksijalno opterećivanje šipova.Preporučen postupak.
Štampan u ASTM Geotecnical Journal, June 1985, pp 79-80.
(2) Oprema za određivanje sila, napona, deformacija i pomeranja treba da je baždarena

pre opita.
(3) Pravac nanošenja sila pritiska ili zatezanja treba da se poklapa sa podužnom osom
šipa.
(4) Po pravilu, opite probnim opterećenjem kod zategnutih šipova treba vršiti do sloma.
Ekstrapolacija rezultata na dijagramu zavisnosti sile i pomeranja nije dozvoljena.
7.5.2.2 PROBNI ŠIPOVI
(1) P Broj probnih šipova potrebnih za verifikaciju proračuna, određuje se s obzirom na

sledeće aspekte:
 uslove tla i njihove promene na lokaciji
 geotehničku kategoriju konstrukcije, ukoliko je to merodavno
 prethodno dokumentovana evidencija o ponašanju iste vrste šipa u
sličnim uslovima tla
 ukupni broj šipova i vrsta šipova
(2) P Uslovi tla na mestu ispitivanja treba da budu detaljno izloženi. Dubina bušenja ili opiti
u terenu treba da budu dovoljni da se odredi priroda terena kako pored tako i ispod baze
šipa. Svi slojevi koji značajno utiču na ponašanje šipa treba da budu istraženi
(3) P Postupak izrade probnog šipa treba da je detaljno dokumentovan u projektu

temeljenja saglasno sa 7.9.
7.5.2.3 RADNI ŠIPOVI
(1)P Broj radnih šipova na kojima se izvodi opit probnim opterećenjem treba da je
odabran na osnovu nalaza stečenih za vreme izvođenja šipova.
(2) P Opterećenje kojim se opterećuje probni šip treba da je najmanje jednako projektnom
opterećenju koje preovlađuje u projektu temeljenja.
7.5.3 DINAMIČKO PROBNO OPTEREĆENJE
(1) Rezultati opita dinamičkim opterećenjem mogu se koristiti za procenu otpornosti

pritisnutih šipova uz uslov da je obezbeđeno sprovodenje adekvatnog ispitivanja lokacije i da
je metod ispitivanja baždaren u odnosu na opite statičkim opterećenjem na istoj vrsti šipa,
slične dužine i poprečnog preseka i u uporedivim uslovima u tlu (videti 7.6.2.4 do 7.6.2.6).
Napomena: Videti ASTM Designation D 4945, Standard Test Method for High –Strain Dynamic Testing
of Piles.
(2) P Ako se izvodi veći broj različitih dinamičkih ispitivanja rezultati dinamičkih opita treba
razmatrati u vezi sa ostalima.
(3) Rezultati dinamičkih opita mogu se koristiti kao indikator kvaliteta šipova i za
uočavanje šipova sa nedostacima.
75
EN 1997-1:2004 (S)
7.5.4 IZVEŠTAJ O PROBNOM OPTEREĆIVANJU
(1) P Izveštaj treba sačiniti za svako probno opterećenje. Taj izveštaj treba da sadrži:
 opis lokacije
 uslove tla povezano sa istraživanjima tla
 vrstu šipa
 opis postupka izrade šipa, i eventualnih problema u vezi sa izradom
 opis uređaja za nanošenje opterećenja i merenja kao i sistem balasta
 dokumente o baždarenju opreme za nanošenje opterećenja i merenja
 izveštaj o načinu izvođenja opitnog šipa
 fotografsku dokumentaciju izrade šipa i lokacije
 rezultate opita u numeričkom obliku
 za svaki korak opterećenja dijagram sleganja u funkciji vremena, ukoliko
se opterećenje nanosi u koracima
 izmerene zavisnosti opterećenja i sleganja
 obrazloženje razloga za svako odstupanje od gore navedenih preporuka.
7.6 AKSIJALNO OPTEREĆENI ŠIPOVI

7.6.1 UVOD
7.6.1.1 PRORAČUN PREMA GRANIČNOM STANJU
(1) P Proračunima treba dokazati da su sledeće vrste graničnih stanja u dovoljnoj meri
neostvarljive:
 granično stanje nosivosti na pritisak ili na zatezanje pojedinačnog šipa
 granično stanje nosivosti na pritisak ili na zatezanje temelja na šipovima
kao celine
 granicno stanje nosivosti sa rušenjem ili većim ostećenjem na oslonjenoj
konstrukciji, usled nastalih prevelikih ili diferencijalnih pomeranja temelja na
šipovima
 granično stanje upotrebljivosti u oslonjenoj konstrukciji, usled pomeranja
šipova
(2) Po pravilu postupkom proračuna treba razmotriti stepen sigurnosti s obzirom na

granično stanje pri pritisku ili pri zatezanju, a to je stanje u kome se šip značajno pomera
naviše ili naniže sa beznačajnim porastom ili smanjenjem otpora. (videti 7.6.2 i 7.6.3).
(3) Za pritisnute šipove često je teško odrediti granično opterećenje na osnovu

dijagrama opterećenje – sleganje, kada se javlja kontinualna zakrivljenost dijsgrama. U tim
slučajevima sleganje vrha šipa koje iznosi 10% veličine prečnika baze šipa treba da se
primeni kao kriterijum ’’ sloma’’.
(4) P Za šipove koji zahtevaju velika sleganja da bi se dostigla granična nosivost, granično
slanje nosivosti može se doslići u oslonjenoj konstrukciji i pre nego šlo je dostignuta puna
mobilizacija granične nosivosti šipova. U tim slučajevima pristup sa pažljivim određivanjem
mogućeg dijapazona sleganja treba da bude primenjen.
Napomena: Sleganje šipova je razmotreno u 7.6.4
7.6.1.2 OPŠTA STABILNOST
76
EN 1997-1:2004 (S)
(1) P Treba razmotriti lom usled gubitka opšte stabilnosti temelja uključujući i pritisnute
šipove u saglasnosti sa Glavom 11.
(2) Tamo gde postoji mogućnost nestabilnosti, treba razmotrili površi loma koje prolaze
ispod šipova kao i površi loma koje presecaju šipove.
(3) P Slom koji nastaje usled izdizanja kompletne zapremine tla u kojoj su šipovi, treba da
se proveri u skladu sa 7.6.3.1 (4)P.
7.6.2 GRANIČNA NOSIVOST NA PRITISAK

7.6.2.1 UVOD
(1) P Da bi se dokazalo da temelj može da prihvati proračunsko opterećenje sa

odgovarajućim faktorom sigurnosti u odnosu na nosivost pri slomu pod pritiskom, treba da
bude zadovoljena sledeća nejednakost za sva granična stanja opterećenja i kombinacije
opterećenja:
F c;d  R c;d (7.1)
(2) U principu, u F c;d treba uključiti i sopstvenu težinu šipova a u R c;d treba uključiti
opterećenje od težine tla na nivou baze temelja. Međutim, ove dve sile se mogii zanemariti
ukoliko se one međusobno poništavaju (aproksimativno). One se ne mogu poništiti u
slučajevima:
 kada je negalivno trenje značajno;
 kada je tlo veoma lako,
 kada šip izlazi iznad površine terena.
(3) P Za šipove u grupi, treba razmotriti dva mehanizma Ioma:

 prekoračenje nosivosti pojedinačnih šipova;
 prekoračenje nosivosti šipova i tla izmedu njih, a koje deluju kao celina.
Za proračunsku nosivost treba usvojiti nižu vrednost od te dve veličine.
(4) Generalno, nosivost grupe šipova koja deluje kao celina može se sračimati tretirajući
ih kao jedan šip velikog prečnika.
(5) Krutost i čvrstoća konstrukcije koja spaja šipove u grupi, treba da bude uzeta u obzir
pri određivanju nosivosti temelja
(6) Kada se na šipove oslanja kruta konstrukcija može se uzeti u obzir kao povoljna
okolnost sposobnost konstrukcije da vrši redistribuciju opterećenja koje deluje na šipove.
Granično stanje tada može nastati samo kada značajan broj šipova dolazi zajedno u stanje
loma, prema tome slom pojedinačnog šipa više nije merodavan.
(7) Kada se na šipove oslanja fleksibilna konstrukcija, treba da se kao merodavno

granično stanje za temelj smatra nosivost šipa koji pruža najmanji otpor.
(8) Posebna pažnja treba da se posveti mogućem slomu ivičnih šipova a usled kosih ili
ekcentričnih sila koje se prenose iz oslonjene konstrukcije
(9) P Ukoliko se nosivi sloj za šipove nalazi iznad slojeva manje čvrstoće, treba uzeti u
obzir efekat donjih slojeva na nosivost sipova.
77
EN 1997-1:2004 (S)
(10)P Čvrstoća zone tla iznad i ispod nivoa baze šipa treba da se uzme u obzir pri
određivanju nosivosti šipa
Napomena: Ova zona može da se nalazi nekoliko prečnika šipa iznad i ispod baze šipa. Bilo koji
proslojak manje čvrstoće u ovoj zoni ima značajan uticaj na nosivost šipa.
(11) Slom u tlu usled proboja treba da se razmotri ako se sloj male nosivosti nalazi na
dubini ispod baze šipa, koja je manja od četvorostrukog prečnika baze šipa.
(12) Kada je prečnik baze šipa veći od prečnika stabla, treba razmotriti nepovoljne efekte
ovakvog slučaja.
(13) Za cilindrične ili kutijaste (cevaste) šipove sa otvorenim dnom, koji se pobijaju u tlo, a
sa otvorom koji je veći od 500 mm u bilo kojem pravcu, i bez posebnog uređaja u šipu koji
stvara uslove za učepljenje tla, nosivost baze šipa treba da se odredi kao manja vrednost od
 otpornosti na smicanje čepa tla i unutarnje površine šipa,
 otpornosti na bazi šipa koja je određena površinom baze šipa
7.6.2.2 GRANIČNA NOSIVOST NA OSNOVU REZULTATA OPITA STATIČKIM

PROBNIM OPTEREĆENJEM
(1) P Način na koji je izvedeno probno opterećenje šipa treba da je u saglasnosti sa 7.5. i
treba da je propisan u Geotehničkom projektnom izveštaju.
(2) P Opitni šipovi treba da su izvedeni na isti način kao i ostali šipovi koji čine temeljenje i
treba da se oslanjaju na iste slojeve.
(3) Ukoliko se prečnik opitnih šipova razlikuje od prečnika radnih šipova, moguće razlike
u svojstvima šipova različitih prečnika treba razmatrati pri odredivanju nosivosti koja će se
usvojiti.
(4) U slučaju šipova velikih prečnika, često puta je nepraktično izvoditi opit probnim
opterećenjem na opitnom šipu potpuno istih dimenzija. Probno opterećenje na opitnom šipu
manjeg prečnika može se izvoditi pri čemu je obezbeđeno:
 odnos prečnika opitnog i radnog šipa nije manji od 0,5;
 opitni šip manjeg prečnika treba da bude proizveden i ugrađen (izveden)
na isti način kao i šipovi koji se koriste za fundiranje objekta
 merna oprema treba da je izvedena u opitnom šipu na način da je
moguće merenjem odrediti posebno nosivost baze i nosivost omotača.
Ovaj postupak Ispitivanja treba da se koristi sa oprezom kod pobijenih cevastih šipova sa
otvorenim dnom, zbog uticaja prečnika tla začepljenog u šipu na mobilizaciju nosivosti šipa.
(5) P U slučaju temeljenja na šipovima koji su izloženi negativnom trenju, nosivost šipova
pri slomu ili pri pomeranju koje je jednako kriterijumu za verifikaciju graničnog stanja
nosivosti određenog iz rezultata probnim opterećenjem, treba korigovati. Korekcija se postiže
oduzimanjem merenog ili najnižeg proračunskog pozitivnog trenja, u stišljivom sloju,i više
ležećih slojeva gde se javlja negativno trenje, od sila koje su merene na glavi (vrhu) šipa.
(6) Za vreme opita probnim opterećenjem, koje je podložno delovanju negativnog trenja,
pozitivno trenje se razvija po čitavoj dužini šipa i može se razmatrati prema 7.3.2.2(6).
Maksimalno opterećenje nanešeno na ispitivani radni šip treba da bude veće od zbira
proračunskog spoljnjeg opterećenja i dvostruke vrednosti negativnog Irenja.
78
EN 1997-1:2004 (S)
(7)P Pri odredivanju granične karakteristične nosivosti Rc;k iz vrednosti Rc;m merenih na
jednom ili nekoliko opita probnim opterećenjem, treba uzeti u obzir efekat promenljivosti tla i
promenljivosti efekata izvođenja šipa.
(8)P Za konstrukcije koje nemaju kapacitet da prenesu opterećenja sa ’’slabijih’’ šipova na

’’jače’’ šipove, najmanji zahtev je ispunjenje izraza:
   
 Rc , m mean Rc , m min 
Rc , k  Min  ;  (7.2)
 1 2 
gde su  1 i  2 korelacioni koeficijenti koji se odnose na broj opitnih šipova i primenjuju

se na prosečnu vrednost (R c;m)sred i na minimalnu vrednost (R c;m)min.
Napomena: Vrednosti korelacionih koeficijenata mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.

Preporučene vrednosti se nalaze u Tabeli A.9
(9) Za konstrukcije koje imaju dovoljnu krutost i čvrstoću da prenesu opterećenja sa

’’slabijih’’ na ’’jače’’ šipove vrednosti koeficijenata  1 i  2 mogu da budu podeljene sa 1,10 s
tim da vrednost  1 nikad ne bude manja od 1,00.
(10)P Sistematske i slučajne promene u terenu treba da budu uvažene pri interpretaciji
podataka ispitivanja opitnih šipova.
(11) P Podaci o izvođenju opitnog ili opitnih šipova treba da budu provereni i svako
odstupanje od predviđenog načina i uslova izvođenja treba da se uzmu u obzir.
(12) Karakteristična nosivost na pritisak tla R c;k treba da bude određena na osnovu
vrednosti nosivosti baze šipa R b;k,i nosivosti omotača R s;k tako da se dobija:
R c;k = R b;k + R s;k (7.3)
(13) Ove komponente mogu da se odrede direktno na osnovu opita statičkim

opterećenjem, ili na osnovu procene zasnovane na ispitivanjima tla ili na osnovu dinamičkih
ispitivanja šipova.
(14) P Projektovana nosivost R c;d treba da se odredi prema izrazu:
R c;d = R c;k / t (7.4)

ili
R c;d = R b;k / b + R s;k / s (7.5)
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora se mogu odrediti u Nacionalnom aneksu. Preporučene
vrednosti za trajno i povremeno opterećenje (stanje) su date u Tabelama A.6, A.7 i A.8.
79
EN 1997-1:2004 (S)
7.6.2.3 GRANICNA NOSIVOST ODREĐENA NA OSNOVU REZULTATA ISPITIVANJA
TLA
(1) P Postupci određivanja nosivosti na pritisak temelja na šipovima na osnovu rezultata

ispitivanja temeljnog tla treba da budu zasnovani na ispitivanju opitnih šipova i na osnovu
postojećeg iskustva kao što je to definisano u 1.5.2.2.
(2) Da bi se dobila dovoljna sigurnost u sračunatoj nosivosti može da se uvede faktor

modeliranja prema 2.4.1 (9).
(3) Proračunska nosivost, R c treba da se određuje iz:
R c;đ = R b; k + R s;d (7.6)
(4) P Za svaki šip, R b;d i R s;d treba da se odrede iz:
R b;d = R b; k / b i R s;d = R s;d / s (7.7)
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora se mogu odrediti u Nacionalnom aneksu. Preporučene

vrednosti za trajno i povremeno opterećenje (stanje) su date u Tabelama A.6, A.7 i A.8
(5) P Karakteristične vrednosti R b; k +R s; k treba da se određuju na osnovu izraza:
R b ,cal  R s ,cal R c ,cal    

 R c ,cal mean R c ,;cal min 
 
R c ,k  R b ,k  R s ,k 



 Min 
3
;
4
 (7.8)
 
gde su  3 i  4 korelacioni koeficijenti koji zavise od broja opitnih redova: n, i

primenjuju se kako sledi:
 za prosečne vrednosti: (R c;cal)sred =(R b;cal)sred +(R s;cal)sred

 za najniže vrednosti: (R c;cal)min =(R b;cal +R s;cal)min
ili se primenjuje postupak prikazan u 7.6.2.3 (8).
Napomena: Vrednosti korelacionih koeficijenata se mogu odrediti u Nacionalnom aneksu. Preporučene
vrednosti su date u Tabeli A.10.
(6) P Sistematske i slučajne komponente promenljivih veličina u terenu treba da se uzmu u

obzir pri interpretaciji izvršenih opita i proračunatih nosivosti.
(7) Za konstrukcije koje imaju dovoljnu krutost i čvrstoću da penesu opterećenja sa

’’slabijih’’ na ’’jače’’ šipove, koeficijenti  3 i mogu da budu podeljeni sa 1,10, s tim da
koeficijenat  4 nikad nije manji od 1,0.
(8) Karakteristične vrednosti se mogu sračunati na osnovu izraza:
R b;k =A b q b;k i R sk =  i A s;i q s;i;k (7.9)
gde su q b;k i q s;i;k karakteristične vrednosti otpornosti na bazi šipa i trenja na omotaču
u pojedinim slojevima, a koji su sračunati na osnovu parametara tla.
Napomena: Ukoliko se ovaj alternativni postupak primenjuje, za vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti
 b i  s koje su preporučene u Aneksu A, može da se javi potreba da se koriguju sa faktorom modeliranja
koji je veći od 1,0. Vrednost faktora modeliranja može biti odredena Nacionalnim aneksom.
80
EN 1997-1:2004 (S)
(9) P Ako se primenjuje Projektni pristup ’’3’’, karakteristične vrednosti parametara tla treba
da budu određene u skladu sa 2.5.4. Parcijalni faktori sigurnosti treba da se primenjuju na te
karakterisitčne vrednosti da bi se odredile projektne vrednosti parametara tla, sa kojima se
određuju projektne nosivosti šipova.
(10) U procenjivanju validnosti modela koja se zasniva na ispitivanju svojstava tla, treba
uzeti u obzir sledeće:
 vrsta tla, granulometrijski sastav, mineraloški sastav, oblik zrna, zbijenost,
stišljivost, stepen prekonsolidacije i propustljivost,
 postupak izrade šipa, uključujući postupak bušenja ili pobijanja,
 dužina, prečnik, materijal i oblik stabla i baze šipa (tj. proširena baza
šipa),
 postupak istraživanja terena.
7.6.2.4 GRANIČNA NOSIVOST NA PRITISAK NA OSNOVU DINAMIČKOG UDARNOG

OPITA
(1) P Ukoliko se primeni dinamički udarni opit (udar tereta) na vrhu šipa [merenje
pomeranja i ubrzanja u vremenu u toku udarnog dejstva (videti 7.5.3 (1)] za određivanje
granične nosivosti pojedinačnog pritisnutog šipa, validnost rezultata opita treba da bude
potvrđena na osnovu ranijih eksperimentalnih podataka sa zadovoljavajućim ponašanjem u
opitima sa statičkim opterećenjem na istoj vrsti šipova, slične dužine i poprečnih preseka, i u
sličnim uslovima tla.
(2) Kada se koristi dinamički udarni opit, otpor pobijanju šipa treba da se meri
neposredno na lokaciji koja se ispituje.
Napomena: Opit sa oviom vrstom opterećenja uključuju i postupak sa merenjem propagacije udarnog
talasa kroz šip.Registracija ove propagacije omogućava približnu ocenu otpora na bazi i na omotaču
šipa, kao i simulaciju pomeranja šipa pod opterećenjem
(3) P Udarna energija treba da bude dovoljno velika da omogući odgovarajuću

interpretaciju na dovoljno visokom nivou deformacije šipa.
(4) P Projektna vrednost nosivosti pritisnutog šipa R c;d treba da se određuje prema:
R c;d = R c;k / t (7.10)

pri tome je:
   
 Rc , m mean Rc , m min 
Rc , k  Min  ;  (7.11)
 5 6 
gde su  5 i  6 korelacioni koeficijenti koji zavise od broja opitnih šipova: n, i

primenjuju se prema srednoj vrednosti (R c;m) mean i najnižoj vrednosti (R c;m)min od
veličina R c;m.
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti i korelacionih koeficijenata se mogu odrediti u

Nacionalnom aneksu. Preporučene vrednosti su date u Tabeli A.11.
7.6.2.5 GRANIČNA NOSIVOST PRITISNUTOG ŠIPA

ODREĐENA IZ PODATAKA O POBIJANJU
81
EN 1997-1:2004 (S)
(1)P Izrazi za nosivost na osnovu podataka o pobijanju se mogu koristiti samo ako je
poznata uslojenost tla.
(2)P Ako se izrazi koriste za određivanje maksimalne nosivosti pri slomu za pojedinačni
šip, validnost tih izraza mora biti potvrđena prethodnim iskustvom o ponašanju šipova pod
statičkim opitnim opterećenjem na istoj vrsti šipa, slične dužine, poprečnog preseka i u
sličnom temeljnom tlu
(3)P Za šipove oslonjene u bazi, pobijenih u nekohezivno tlo, projektna vrednost nosivosti
pritisnutog šipa R c;d treba da se odredi na isti način kao što je to navedeno u 7.6.2.4.
(4) Kada se izraz za nosivost na osnovu podataka o pobijanju koristi da bi se potvrdila

nosivost pritisnutog šipa, opit pobijanja treba da se izvrši na najmanje 5 šipova raspoređenih
na dovoljnim rastojanjima u području izvođenja šipova a da bi se odredio merodavan broj
udara za finalnu seriju udara po šipu
(5) Pomeranje šipa pri finalnoj seriji udara treba da bude izmereno i zabeleženo za svaki
pobijen šip.
7.6.2.6 GRANIČNA NOSIVOST IZ ANALIZE TALASNIH JEDNAČINA
(1)P Analiza talasnim jednačinama može se po pravilu koristiti samo tamo gde je
uslojenost tla određena bušenjem i opitima "in situ".
(2)P Ukoliko se koriste talasne jednačine za ocenu nosivosti pojedinačnih pritisnutih

šipova validnost ovakvih analiza treba da bude potvrđena na osnovu postojeće prethodne
evidencije o prihvatljivom ponašanju šipa pri opitu probnim statičkim optcrećenjem na istoj
vrsti šipova sa sličnom dužinom i poprečnim presekom i u sličnim uslovima tla.
(3)P Projektna vrednost nosivost pritisnutog šipa R c;d koja je određena na osnovu
rezultata analize talasne jednačine na jednom broju reprezentativnih šipova, treba da bude
korišćena po postupku navedenom u 7.6.2.4. koristeći  vrednosti koje su zasnovane na
lokalnom iskustvu.
Napomena: Analiza talasne jednačine je zasnovana na matematičkom modelu tla, šipa i uređaja za
pobijanje, a bez terenskog merenja naponskog talasa. Postupak se obično primenjuje za procenu
izvršenja udarnog uređaja, dinamičkih parametara tla i napona u šipu u toku pobijanja. Moguće je pored
toga, na osnovu modela, odrediti potrebnu nosivost pri pobijanju (broj udara) koji je u korelaciji sa
očekivanom nosivošću šipa.
7.6.2.7 PONOVNO POBIJANJE
(1)P Broj šipova koji treba da bude ponovno pobijan treba da bude određen projektom.
Ako ponovno pobijanje pokaže niže rezultate, oni se moraju uzeti kao osnova za određivanje
granične nosivosti. Ako ponovno pobijanje pokaže više vrednosti, ovi rezultati se mogu
uzimati u obzir.
(2) Ponovno pobijanje treba da se po pravilu primenjuje u prašinastom tlu, osim kada se
na osnovu lokalnog iskustva zaključi da to nije potrebno.
Napomena: Ponovno pobijanje šipova čija nosivost zavisi od trenja na omotaču, u glinenom tlu daje po
pravilu umanjene vrednosti nosivosti pritisnutog šipa.
82
EN 1997-1:2004 (S)
7.6.3 OTPORNOST NA ZATEZANJE U TLU
7.6.3.1 UVOD
(1) P Proračun zategnutih šipova treba da je u skladu sa postupkom datim u 7.6.2. gde je
to opravdano promenljivo. Pravila proracuna specijalno za temeljenja koja obuhvataju i
zategnute šipove, prikazana su u ovome odeljku.
(2) P Da bi se dokazalo da temelji mogu da prihvate proračunsko opterećenje uz

odgovarajuću sigurnost na slom pri zatezanju, sledeća nejednacina treba da je zadovoljena
za sva granična stanja opterećenja i kombinacije opterećenja
F t;d  R t;d (7.12)
(3) P Za zategnute šipove, treba razmatrati dva moguće mehanizma:

 čupanje šipa iz zemljane mase;
 izdizanje bloka tla zajedno sa šipovima kao celine.
(4) P Za dokazivanje da postoji adekvatna sigurnost na lom zategnutog šipa izdizanjem

bloka tla koji sadrži i šipove (videti sliku 7.1), treba primeniti postupak dat u 2.4.7.4.
(5) Za pojedinačne zategnute šipove i!i za grupu zategnutih šipova, lom može nastati
čupanjem naviše konusa tla naročito kod šipova sa proširenom bazom ili kod šipova sa
bazom u steni.
(6) Kada se rasmatra izdizanje bloka tla koji sadrži šipove otpornost usled trenja T d koja
deluje na omotaču bloka može da bude dodata otpornim silama prikazanim na slici 7.1
(7) Po pravilu efekat bloka tla će određivati projeknu nosivost na zatezanje, ako je
razmak između šipova jednak ili manji od kvadratnog korena proizvoda prečnika šipa i
dužine na kojoj se šip nalazi u sloju sa najvećom otpornošću.
(8) P Efekat grupe šipova, koji može umanjiti efektivni vertikalni napon u tlu i shodno tome
otpornost na omotaču pojedinih šipova, treba da se uzme u obzir pri pri određivanju
otpornosti na zatezanje grupe šipova.
(9) P Treba razmotriti vrlo nepovoljan uticaj na zatežuću nosivost cikličnih opterećenja ili
opterećenja u suprotnim smerovima.
(10) Uporedivo iskustvo koje se bazira na rezultatima opita probnim opterećenjem, treba
primeniti da bi se procenila vrednost tog efekta.
7.6.3.2 GRANIČNA NOSIVOST NA ZATEZANJE NA OSNOVU OPITA PROBNIM

OPTEREĆENJEM
(1) P Opit šipa probnim opterećenjem za određivanje granične zatežuće nosivosti R t,

pojedinačnog šipa treba da se izvodi saglasno sa 7.5.1, 7.5.2 i 7.5.4 i uvažavajući odredbe u
7.6.2.2.
(2) P Projektna otpornost na zatezanje R t;d treba da se odredi na osnovu:
R t;d = R t;k / s;t (7.13)

Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti se mogu odrediti u Nacionalnom aneksu.
Preporučene vrednosti za trajna i povremena stanja su data u Tabelama A.6, A.7, i A.8
83
EN 1997-1:2004 (S)
1. površina terena
2. nivo podzemne vode
3. omotač ’’bloka’’ gde nastaje otpor T d
Slika 7.1: Primeri dejstva uzgona na grupu šipova
(3) Kada šipovi treba da budu opterćeni zatezanjem, treba da se izvrši ispitivanje
najmanje na dva šipa. U slučaju da postoji veći broj zategnutih šipova, na najmanje 2% od
broja šipova treba da bude izvršeno ispitivanje.
(4) P Podaci o izvođenju opitnog ili opitnih šipova treba budu provereni u pogledu bilo
kakvog odstupanja od normalnog načina izvođenja šipova koje bi bilo relevantno za
interpretaciju rezultata opita.
(5) Karakteristične vrednosti otpornosti šipa na zatezanje treba da se odredi na osnovu:
   
 Rt , m mean Rt , m min 
Rt , k  Min  ;  (7.14)
 1 2 
gde su  1 i  2 korelacioni koeficijenti koji zavise od broja opitnih šipova: n, i

primenjuju se prema srednoj vrednosti (R t;m) mean i najnižoj vrednosti (R t;m) min
izmerenih otpora na zatezanje Napomena: Vrednosti korelacionih koeficijenata se
mogu odrediti u Nacionalnom aneksu. Preporučene vrednosti su date u Tabeli A.10.
7.6.3.3 GRANIČNA NOSIVOST NA ZATEZANJE NA OSNOVU ISPITIVANJA TLA
84
EN 1997-1:2004 (S)
(1) P Postupci za određivanje otpora na zatezanje šipa na osnovu rezultata ispitivanja tla,
treba da bude u korelaciji sa opitima opterećenja šipa i sa uporedivim iskustvom kao što je to
definiano u 1.5.2.2.
(2) Faktor modeliranja može da se unese prema opisu iz 2.4.1 (9), da bi se obezbedila
dovoljna sigurnost u određivanju otpora na zatezanje.
(3) Projektna vrednost otpora na zatezanje šipa R t;d treba da se određuje prema:
R t;d = R t k /  s;t (7.15)
gde je:
R t;k = R s;k (7.16)

vrednosti su date u Tabelama A.6, A.7, i A.8
(4) P Karakteristična vrednost R t;k treba da se odredi ili prema:
   
 R s ,cal mean R s ,cal min 
Rt , k  Min  ;  (7.17)
 3 4 
gde su  3 i  4 korelacioni koeficijenti koji zavise od broja opitnih profila: n, i primenjuju

se prema srednoj vrednosti (R s;cal) mean i najnižoj vrednosti (R s;cal)min od veličina R s;cal.
ili na osnovu postupka definisanog u 7.6.3.3 (6)

vrednosti su date u Tabeli A.10.
(5)P Sistematska i slučajna komponenta promenvih parametara u tlu treba da se uzme u

obzir pri interpretaciji sračunatog otpora na zatezanje.
(6) Karakteristična vrednost otpora na zatezanje može se odrediti na osnovu:
R t;k =  i A s;i q s;i;k (7.18)

gde su q s;i;k karakteristične vrednosti otpornosti trenja na omotaču u pojedinim
slojevima, a koji su sračunati na osnovu parametara tla.
Napomena: Ukoliko se ovaj alternativni postupak primenjuje, za vrednosti parcijalnih faktora sigurnosti
 s;t koje su preporučene u Aneksu A, može da se javi potreba da se koriguju sa faktorom modeliranja
koji je veći od 1,0. Vrednost faktora modeliranja može biti određena Nacionalnim aneksom.
(7) P Ako se primenjuje Projektni pristup – 3, karakteristične vrednosti parametara tla treba
da budu određene prema 2.4.5, parcijalni faktori sigurnosti treba da budu primenjeni na ove
karakteristične vrednosti, da bi se tako dobile projektne vrednosti parametara tla na osnovu
kojih se sračunava projekta vrednost otpora na zatezanje šipa.
(8) Potvrđivanje validnosti modela koji je zasnovan na podacima istraživanja tla treba da
se izvrši prema: 7.6.2.3 (10).
85
EN 1997-1:2004 (S)
7.6.4 SLEGANJE TEMELJA NA ŠIPOVIMA (UPOTREBLJIVOST OSLONJENE
KONSTRUKCIJE)
7.6.4.1 UVOD
(1)P Sleganje u uslovima graničnog stanja upotrebljivosti treba da budu ocenjena i

upoređena prema postupku datom u 2.4.8 i 2.4.9.
(2) Pri proračunu sleganja temelja na šipovima, treba uzeti u obzir aproksimacije koje
sadrži proračunski model i nesigurnosti pri određivanju relevantnih svojstava tla.Stoga ne
treba zanemariti to da u većini slučajeva proračun daje samo aproksimativnu vrednost
sleganja temelja na šipovima.
Napomena: Za šipove koji se nalaze u srednje ili dobro zbijenom tlu i za zategnute šipove, zahtevi
sigurnosti koji se primenjuju za granično stanje nosivosti, po pravilu zadovoljava uslove i za stanje
upotrebljivosti oslonjene konstrukcije.
7.6.4.2 PRITISNUTI TEMELJI NA ŠIPOVIMA
(1) P Dostizanje granice upotrebljivosti u oslonjenoj konstrukciji, usled sleganja šipova

treba da se proveri, uzimajući u obzir i negativno trenje ako je to verovatno.
Napomena: Kada se baza šipa nalazi u tlu srednje zbijenosti, ili u čvrstom sloju tla koji se nalazi na
steni, ili u vrlo čvrstom tlu, parcijalni faktori sigurnosti za graničnu nosivost su po pravilu dovoljni ta
zadovolje i uslove upotrebljivosti.
(2)P Određivanje sleganja treba da sadrži kako sleganje pojedinačnih šipova tako i
sleganje temelja u celini oslonjenog na grupu šipova.
(3) Proračun sleganja treba da sadrži i utvrđivanje diferencijalnih sleganja koji se mogu
javiti.
(4) Kada ne postoje podaci opitnih opterećenja, da bi se oni iskoristili za analizu

interakcije temelja na šipovima i oslonjene konstrukcije, zavisnost sleganja od opterećenja
pojedinačnih šipova treba da se odredi, na empirijski pouzdanim usvojenim uslovima
sigurnosti.
7.6.4.3 TEMELJI NA ŠIPOVIMA POD DEJSTVOM ZATEZANJA
(1)P Proračun veličine pomeranja pri izdizanju treba da bude u skladi sa principima
izloženim u 7.6.4.2
Napomena: Posebnu pažnju treba posvetiti izduženju materijala od kojeg su šipovi.
(2)P Posebna provera pomeranja naviše treba da se izvrši, kada su oštri uslovi postavljeni
za granično stanje upotrebljivosti.
86
EN 1997-1:2004 (S)
7.7 POPREČNO OPTEREĆENI ŠIPOVI
7.7.1 UVOD
(1) P Proračun šipova opterećenih poprečnim opterećenjem treba da je u saglasnosti gde

je to moguće sa pravilima proračuna datim u 7.4. i 7.5. Načini proracuna specifično za
temelje koji sadrže šipove koji su izloženi poprečnim opterećenjima prikazani su u ovom
odeljku.
(2)P Kao dokaz da šip može prihvatiti projektovano poprečno opterećenje sa

odgovarajućim faktorom sigurnosti na lom, sledeća nejednakost treba da se zadovolji za sva
granična stanja, slučajeve opterećenja i kombinacije opterećenja.
F tr;d  R tr,d (7.19)
(3) Jedan od sledećih mehanizama sloma teba razmotriti:

 za kratke šipove, rotacija ili translacija kao krutog tela;
 za duge vitke šipove, lom usled savijanja šipa spregnuto sa lokalnom
plastičnom deformacijom i pomeranjem tla u blizini vrha šipa.
(4) P Gupni efekat treba razmotriti pri oceni nosivosti poprečno opterećenih šipova.
(5) Poprečno opterećenje naneseno na grupu šipova dovodi do kombinovanog

opterećenja pritiska, zatezanja i transverzalnih sila u pojedinačnim šipovima.
7.7.2 GRANIČNA POPREČNA NOSIVOST NA OSNOVU OPITA PROBNIM

OPTEREĆENJEM
(1) P Opit horizontalnog probnog opterećenja glave šipa treba da se izvede saglasno sa
7.5.2.
(2) Suprotno opitu probnim opterećenjem opisanom u 7.5. obično nije neophodno
nastavljati ispitivanje poprečno opterećenog šipa do stanja loma. Intezitet i postupnost
opterećenja pri ispitivanju treba da odgovaraju proračunskom opterećenju šipa.
(3)P Potrebno je uzeti u obzir promenljivost tla posebno na nekoliko metara od vrha šipa,
kada usvajamo (određujemo) broj šipova koje ćemo ispitivati, i kada određujemo proračun-
sku poprečnu nosivost na osnovu rezultata probnim ispitivanjem.
(4) Podatke o izvođenju opitnog šipa ili šipova, treba proveriti, i svako odstupanje od
normalnih uslova izvođenja treba uzeti u obzir pri interpretaciji rezultata probnog opterećenja
šipa. Za grupu šipova efekat interakcije i fiksiranost vrha šipa treba uzeti u obzir kada se
određuje poprečna nosivost na osnovu rezultata opita probnim opterećenjem pojedinačnih
šipova.
7.7.3 GRANIČNA POPREČNA NOSIVOST NA OSNOVU REZULTATA

ISPITIVANJA TLA I PARAMETARA OTPORNOSTI ŠIPA
(1)P Poprečna nosivost šipa ili grupe šipova može se sračunati koristeći odgovarajući
skup dejstava oslonjene konstrukcije, otpora tla i pomeranja.
87
EN 1997-1:2004 (S)
(2) Analiza poprečno opterećenog šipa treba da uključi mogućnost loma šipa u tlu u zoni
ispod površine terena, u saglasnosti sa 7.8.
(3) Proračun poprečne nosivosti dugog vitkog vertikalnog šipa može se izvesti
korišćenjem teorije grede opterećene na vrhu i oslonjene na deformabilnu sredinu
okarakterisanu sa horizontalnim modulima reakcije podloge.
(4) P Stepen ukiještenja šipa na spoju sa naglavnom konstrukcijom treba uzeti u obzir
kada se određuje poprečna nosivost šipova.
7.7.4 POPREČNO POMERANJE
(1)P Pri određivanju poprečnog pomeranja temeljne konslrukcije treba uzeti u obzir:
 krutost tla i njenu promenu u zavisnosli od nivoa deformacije;
 krutost na savijanje pojedinih šipova;
 momenat uklještenja šipova na spoju sa naglavnom konstrukcijom;
 efekat grupe šipova;
 efekat naizmenicnog ili cikličnog opterećenja.
(2) Analiza pomeranja temelja na šipovima treba da se zasniva na očekivanom stepenu

kinematičke slobode pomeranja.
7.8 DIMENZIONISANJE ŠIPOVA

(1)P Šipove treba proveriti na slom materijala šipa saglasno sa 2.4.6.4.
(2) P Konstrukcija od šipova treba da je proračunata da prihvati uticaje u svim situacijama

u kojima se šipovi mogu naći. To uključuje:
 okolnosti pod kojima se šipovi nalaze u eksploataciji tj uslovi korozije,
 okolnosti pod kojima su šipovi izvedeni tj nepovoljni uslovi kao što je
usled prisustva velikih oblutaka ili komada stene, strmo nagnute površine stene i
dr.
 drugi faktori koji utiču na pobijanje, uključujući spojnice u šipu,
 za prefabrikovane šipove, okolnosti pri transportu na gradilište i na način
ugrađivanja.
(3)P Konstrukcijski proračun treba prilagoditi odstupanjima pri izvodenju koja su u

granicama tolerancije prema vrsti šipa, komponentama dejstava i ponašanju temelja.
(4) P Vitki šipovi koji prolaze kroz vodu ili debeo sloj tla veoma male čvrstoće treba da se
kontrolišu na izvijanje.
(5) Po pravilu, za šipove koji su kompletno ugrađeni u tlo, slom usled izvijanja ne treba
posebno proveravati u slojevima tla sa reprezentativnom nedreniranom čvrstoćom C u većom
od 10 kPa.
7.9 NADZOR NAD IZVOĐENJEM

(1)P Plan ugradnje šipova treba da bude osnova za izvođenje radova.
(2) Plan treba da da sadrži sledeće informacije:
88
EN 1997-1:2004 (S)
 vrstu šipa.
 položaj i nagib svakog šipa i dozvoljeno odstupanje položaja;
 poprečni presek šipa;
 za šipove livene u tlu,podatke o armaturi
 dužinu šipa;
 broj šipova;
 zahtevana dozvoljena nosivost šipa (load caring capacity);
 nivo baze šipa (u odnosu na fiksiranu kotu unutar ili pored lokacije), ili
zahtevanu otpornost na utiskivanje;
 redosled izvođenja;
 poznate smetnje u terenu;
 neka druga ograničenja u postupku izvođenja šipova.
(3)P Izvođenje svih šipova mora biti osmatrano i izveštaji o izvođenju moraju se sačiniti na
licu mesta neposredno nakon izvođenja svakog šipa.
(4) Izveštaj za svaki šip treba da sadrži okolnosti izvršenja radova koji su sadržani u
odgovarajućima standardima za izvođenje EN 1536:1999, EN 12063: 1999, EN 12699: 2000,
kao što su:
 redni broj šipa;
 vrstu šipa i izvođačku opremu;
 poprečni presek šipa, dužinu i (za betonske šipove) armaturu;
 datum i vreme izvođenja (uključujući i prekide u procesu izvodenja);
 betonsku mešavinu, zapreminu utrošenog betona i metod ugradnje
betona za šipove koji se liju na licu mesla;
 jediničnu ležinu, pH, viskoznost po Marsh-u i čistoću sadržaja betonitne
suspenzije (kada se ista koristi);
 za šipove koji se izvode kontinualnim uvrtanjem ili ostale utiskivane
šipove: pritisak pumpanja suspenzije ili betona, unutrašnji i spoljašnji prečnik, hod
pri uvrtanju i utiskivanje pri punom okretaju
 za šipove koji se izvode pobijanjem: veličina otpora pobijanja, izražena
preko merenja kao što su težina i visina, ili snaga čekića, frekvencija udara i broj
udaraca barem za poslednjih 0,25 m utiskivanja;
 utrošena snaga vibratora (gde se koriste);
 moment torzije primenjen kod bušećeg motora (gde se koristi);
 za bušene šipove, slojevi koji se susreću pri bušenju i uslovi u bazi,
ukoliko je ponašanje baze kritično za upotrebu šipa;
 smetnje koje se jave pri izvođenju šipova;
 odstupanja od položaja , pravca i konačne kote vrha šipa.
Napomena: EN 14 1999 za izvođenje mikro-šipova je u pripremi.
(5) P Izveštaje treba čuvati u arhivi najmanje 5 godina posle završetka radova. Arhivske
crteže izvedenog stanja treba sačiniti posle završetka izvođenja šipova i arhivirati sa ostalom
dokumentacijom o građenju.
(6) P Ukoliko se osmatranjima na terenu ili pregledom izveštaja otkriju nedostaci koji se
odnose na kvalitet izvedenih šipova, treba uraditi dodatna istraživanja da bi se proverilo
izvedeno stanje šipova i ustanovilo da li su potrebne sanacione mere. Ova istraživanja mogu
uključiti dodatna ispitivanja probnim opterećenjem ili opite integriteta šipova, izradu novih
šipova, ili u slučaju pobijenih šipova, ponovno pobijanje šipa, u kombinaciji sa
geomehaničkim ispitivanjima u terenu u blizini sumljivih šipova.
89
EN 1997-1:2004 (S)
(7)P Ispitivanja integriteta treba da se koriste za ispitivanje integriteta šipova čiji kvalitet
značajno zavisi od načina izvođenja ukoliko postupak izvođenja nije kontrolisan na pouzdan
način.
(8) Dinamički opit integriteta sa malim dilatacijama može se koristiti za globalnu ocenu
šipova koji mogu imati ozbiljne defekte što može prouzrokovati ozbiljne gubitke otpornosti za
vreme izvođenja. Pošto nedostaci kao nedovojlan kvalitet betona, ili debljina zaštitnog sloja
betona, koji utiču na dugotrajno ponašanje šipa, često se ne mogu otkriti dinamičkim opitima,
ostali testovi kao što su akustički opit, vibracioni opit, ili jezgrovanje mogu biti potrebni u
postupku kontrole izvršenja ovih radova.
90
EN 1997-1:2004 (S)
8.GLAVA 8
SIDRENJE
8.1 UVOD
8.1.1 OPŠTE
(1) P Ova glava obuhvata projektovanje privremenih i stalnih sidara koji se koriste za:
 podupiranje potpornih konstrukcija
 postizanje stabilnih kosina, iskopa i tunela
 stvaranje otpora delovanju sila uzgona na konstrukcije posredstvom
prenošenja sila zatezanja na nosive slojeve tla i stena.
(2) P Odredbe ove glave se odnose na:

 prethodno napregnuta sidra koja se sastoje od vrha sidra, slobodne
dužine sidra, i sidra u sidrištu u kojem je izvršeno povezivanje sidra sa terenom
pomoću injektiranja,
 sidra koja nisu prethodno napregnuta, a koja se sastoje od vrha sidra,
slobodne dužine sidra i sidrene dužine na kojoj se sidro povezuje sa terenom:
pomoću injektiranja, fiksacijom kotve, preko zavrtnja, i na druge načine.
(3) Ova glava se ne odnosi na ’’pribadanje tla’’ (soil nailing)
(4)P Glava 7 se primenjuje na projektovanje sidrenja koje uključuje zategnute šipove.
8.1.2 DEFINICIJE
8.1.2.1 TRAJNA SIDRA
Sidra čije je upotreba duža od dve godine.
8.1.2.2 PRIVREMENA SIDRA

Sidra sa trajanjem koje nije duže od dve godine.
Napomena: Definicija preuzeta iz EN 1573:1999.
8.1.2.3 KONTROLNI OPIT POTVRĐIVANJA (Acceptance Test)

Terenski opit opterećenja kojim se potvrđuje da svako sidro zadovoljava zahteve (kriterijume)
projekta.
8.1.2.4 PRETHODNI OPIT OCENE PRIHVATLJIVOSTI (Suitability Test)

Terenski opit kojim se potvrđuje da će projekat sidrenja biti adekvatan u konkretnim
terenskim uslovima.
8.1.2.5 OPIT ISTRAŽIVANJA (Investigation Test)

Terenski opit kojim se utvrđuje granična nosivost sidra na spoju injektirane zone i terena a da
bi se odredile karakteristike sidra u okviru radnih opterećenja.
91
EN 1997-1:2004 (S)
8.1.2.6 DUŽINA SIDRIŠTA (Anchor Bond Length)
Dužina usidrenja na kojoj je sidro spojeno sa terenom preko injektirane mase.
8.1.2.7 SLOBODNA DUŽINA TELA SIDRA (Tendon Free Length)

Dužina sidra izveđu vrha sidra i najbližeg kraja sidrišta.
8.1.2.8 DUŽINA TELA SIDRA U SIDRIŠTU (Tendon Bond Length)

Dužina tela sidra koje je u području sidrišta (usidrenja) spojeno sa injekcionom masom i
preko koje se prenosi sila zatezanja.

(1) P Navedena granična stanja treba da se uzmu u obzir za sidra, kao pojedinačno tako i
u kombinacijama:
 slom u materijalu tela sidra ili na vrhu sidra, izazvan primenjenim
naponima,
 poremećaj ili korozija vrha (glave) sidra,
 za injektirana sidra,slom na spoju između injekcione mase i terena,
 za injektirana sidra, slom na spoju između tela sidra i injekcione mase,
 za sidra sa kotvom, slom usled nedovoljne nosivosti kotve,
 gubitak sile u sidru usled prevelike deformacije vrha ili usled puzanja i
relaksacije,
 slom zbog prevelike deformacije pojedinih delova konstrukcije, a usled
primenjene sile u sidru,
 gubitak opšte stabilnosti poduprtog tla i potporne konstrukcije,
 interakcija grupe sidara sa terenom i susednim objektima.
8.3 PROJEKTNA STANJA I DEJSTVA

(1) P Pri izboru projektnih stanja, treba uzeti u obzir sledeće:
 sve okolnosti u toku izgradnje konstrukcije,
 sve očekivane okolnosti u toku vremena korišćenja konstrukcije,
 sva relevantna granična stanja prema navodima u 8.2 i njihove
kombinacije,
 usvojen nivo podzemne vode i pritisaka vode u neslobodnim izdanima,
 posledice sloma bilo kojeg od ugrađenih sidara,
 mogućnost da sile koje se unose u sidro u toku pretodnog naprezanja
mogu da prevaziđu sile koje se traže u projektu.
(2)P Sila u sidru P, treba da se smatra nepovoljnim dejstvom u projektu sidrenja.
8.4 PROJEKTOVANJE I IZVOĐENJE

(1)P Projekat sidrenja i uslovi za izvođenje treba da uzmu u obzir nepovoljne uticaje
napona zatezanja koja se prenose u tlo oko mesta usidrenja.
92
EN 1997-1:2004 (S)
(2)P Područje u tlu na koje se prenose sile zatezanja treba da bude uključeno u
istraživanja terena.
(3)P Za prethodno napregnuta sidra, usidrenje treba da omogući da se telo sidra koje se
napreže, bude verifikaciono napregnuto i onda uklješteno, a ako je to zahtev projekta, da se
rastereti i ponovo napregne.
(4)P Za sve tipove sidara. glava sidra treba da bude projektovana tako da omogući
ugaonu rotaciju sile u sidru, uzimajući u obzir poglavle 6.3. EN 1573:1999, i da omogućava
prilagođavanje pomeranjima, koja se mogu desiti u periodu korišćenja konstrukcije.
(5) P Kada se različiti materijali koriste za formiranje usidrenja, projektovana čvsrtoća tih
materijala treba da se odredi u skladu sa kompatibilnošću deformacija koje će se javiti.
(6) P Pošto efekti sidrenja zavise od slobodne dužine tela sidra, sledeći zahtevi treba da
budu ispunjeni:
 sila u sidru treba da se prenosi u zonu terena koja je dovoljno udaljena od
poduprtog dela terena tako da stabilnost tog dela terena nije pod nepovoljnim
uticajem,
 sila u sidru treba da se prenosi u zonu terena koja je dovoljno udaljena od
postojećih temeljnih konstrukcija tako da se izbegne nepovoljni uticaj na te
temelje,
 potrebno je predvideti mere kojima će se otkloniti nepovoljna interakcija
između sidrišta koja se nalaze na bliskim međusobnim odstojanjima.
(7) Nepovoljna interakcija između sidrišta treba da se izbegne, ako je to moguće,

održavajući međusobno rastojanje ne manje od 1,5 m
(8) P Samo onaj način sidrenja treba da se koristi koji je prethodno bio proveren
ispitivanjem (videti EN 1573:1999), ili gde postoji uporedivo iskustvo koje je potvrđeno kroz
ponašanje i postojanost sidara.
(9)P Položaj i parvac sidra treba, po pravilu da bude takav, da obezbeđuje povećanje sile
u sidru kada dolazi do deformacija prema potencijalnom mehanizmu loma u tlu. Ukoliko to
nije moguće, nepovoljne posledice na funkciju sidara treba da se uzmu u obzir u projektu.
(10)P Za sidra koja se injektiraju i za sidra formirana uvrtanjem, karakteristična vrednost

otpora na čupanje, R a;k treba da bude određena na osnovu opita prihvatljivosti prema 8.7 ili
prema uporedivom iskustvu. Projektovana vrednost otpora treba da bude verifikovana opitom
potvrđivanja, nakon formiranja sidra.
(11)P Ponašanje slobodne dužine tela prethodno napregnutog sidra treba da se proveri u
skladu sa EN 1537:1999.
(12)P Dovoljno velika sila uklještenja treba da se primeni kako bi se osigurala mobilisana sila
otpora sidra u uslovima graničnog stanja upotrebljivosti u uslovima prihvatljivih pomeranja
glave sidra.
(13)P Zaštita od korozije prethodno napregnutih sidara treba da bude u skladu sa 6.9. EN
1537:1999.
(14)P Zaštita od korozije za sidra koja imaju čelično telo sidra treba da se projektuje tako
da se uzmu u obzir agresivna delovanja okolnog tla.
93
EN 1997-1:2004 (S)
(15) Odgovarajuće mere kao što su zaštitne košuljice, ili upotreba posebne vrste čelika
otporne na koroziju treba da se predvide u slučajevima potrebe da se telo sidra štiti od
korozije.
8.5 PROJEKAT PREMA GRANIČNOJ NOSIVOSTI

8.5.1 PROJEKAT SIDRENJA
(1)P Projektna vrednost R a;d otpora na čupanje sidra, R a treba da zadovolji granični uslov:
P d  R a;d (8.1)
(2) Projektna vrednost otpora na čupanje može da se odredi na osnovu rezultata opita
na sidrima ili proračunom.
8.5.2 PROJEKTNA VREDNOST OTPORA NA ČUPANJE ODREĐENA IZ OPITA
(1)P Proјektna vrednost otpora na čupanje treba da se odredi na osnovu karakteristične

vrednosti koristeći izraz:
R a;d  R a;k / a (8.2)
Napomena: Parcijalnim faktorom,  a, se uzimaju u obzir nepovoljna odstupanja od veličine otpora

čupanja sidra.
(2)P Vrednost parcijalnog faktora  a određena prema A.3.3.4 (1)P treba da bude korišćena
u izrazu (8.2).
Napomena: Vrednost parcijalnog faktora se može odrediti u Nacionalnom aneksu. Preporučene
vrednosti za trajna i povremena stanja date su u Tabeli A.12.
(3) Karakteristične vrednosti treba da se povežu sa rezultatima opita prihvatljivosti

primenom korelacionog faktora  a.
Napomena: 8.5.2 (3) se odnosi na one tipove sidara koje se ispituju pojedinačno sa kontrolnim opitom
potvrđivanja. Kada se koristi korelacioni koeficijenat  a, on se mora zasnivati na iskustvu, ili da bude
definisan u Nacionalnom aneksu.
8.5.3 PROJEKTNA VREDNOST OTPORA NA ČUPANJE IZ PRORAČUNA
(1)P Projektna vrednost otpora na čupanje treba da se odredi u skladu sa principima

izloženim u 2.4.7 i 2.4.8 u slučajevima gde je to adekvatno.
8.5.4 PROJEKTNA VREDNOST OTPORA KONSTRUKCIJE SIDRA
(1)P Projekat konstrukcije sudra treba da zadovolju sledeću nejednačinu:
R a;d  R t;d (8.3)
(2)P Otpornost materijala koji stvara otpor sidra R t;d treba da bude određena u skladu sa
EN 1992, EN 1993, i EN 1537:1999 prema relevantnim odredbama.
(3)P Kada su sidra ispitana opitima ocene prihvatljivosti, vrednost R t;d treba da se odredi
u skladu sa oopterećenjem za prihvatljivost (videti 9.5 EN 1537:1999).
94
EN 1997-1:2004 (S)
8.5.5 PROJEKTNA VREDNOST OPTEREĆENJA SIDRA
(1) P Projektna vrednost opterećenja sidra, P d, treba da bude određena na osnovu

projekta potporne konstrukcije, kao maksimalna veličina od:
 sile izvedene iz graničnog stanja loma potporne konstrukcije, i
 sile izvedene iz graničnog stanja upotrebljivosti potporne konstrukcije.
8.6 GRANIČNO STANJE UPOTREBLJIVOSTI

(1)P Za verifikaciju graničnog stanja upotrebljivosti potporne konstrukcije, sidra se
modeliraju kao opruge.
(2)P Za prethodno napregnuta sidra (tj. injektirana sidra), opruge se smatraju elastičnim
prethodno napregnutim oprugama.
(3) Najnepovoljnija kombinacija sa minimalnom ili maksimalnom krutošću, odnosno

minimalnim ili maksimalnim prednaprezanjem treba da bude odabrana pri analizi stanja koja
se navode u 8.6 (2)P.
(4) Faktor modeliranja treba da bude primenjen na veličinu sile sračunate za slučaj
graničnog stanja upotrebljivosti da bi veličina otpora sidrenja bla dovoljno sigurna.
Napomena: Vrednost faktora modeliranja može da se odredi u Nacionalnom aneksu.
(5) Kada se ne – prednapregnuto sidro modelira kao ne – pednapregnuta opruga,

krutost opruga treba da bude određena tako da se postigne kompatibilnost između
sračunatih pomeranja potporne konstrukcije i pomeranja i izduženja u sidru.
(6) Treba da se uzme u obzir uticaj sile od prednaprezanja sidra, na deformacije koje se
izazivaju na susednim temeljima.
8.7 PRETHODNI OPIT OCENE PRIHVATLJIVOSTI

(1)P Opit ocene prihvatljivosti treba da bude definisan za injektirana sidra, uvrnuta sidra i
sidra - ankere u steni. Način izvođenja opita treba da bude u skladu sa EN 1537:1999.
(2) Najmanje tri opita ocene prihvatljivosti treba da se izvrše za svako posebno stanje u
tlu i konstrukciji da bi se odredila karakteristična vrednost otporne sile u sidru.
(3)P Opterećenje u opitu P p pri ispitivanju injektiranih sidara treba da bude u skladu sa sa
EN 1537:1999.
(4) Dok se ne utvrdi poseban postupak ispitivanja, opit ocene prihvatljivosti za uvrnuta
sidra u za sidra-ankere u steni, treba da sledi isti postipak kao što je navedeno u EN
1537:1999 za injektirana sidra.
95
EN 1997-1:2004 (S)
8.8 KONTROLNI OPIT POTVRĐIVANJA
(1)P Tehnički uslovi projekta treba da sadrže odredbu da sva injektirana sidra treba da
budu ispitana kontrolnim opitom pre uklještenja i pre nego što postanu upotrebljiva.
(2) P Za injektirana sidra postupak za kontrolni opit potvrđivanja treba da sledi odredbe
date u EN 1537:1999.
(3) U slučajevima kada se u grupi sidara usidrenja mimoilaze na rastojanjima manjim od

1,50 m, trebaizvršiti proveru kontrolnim opitom potvrđivanja na osnovu slučajnog izbora, a
nakon izvršenog uklještenja.
8.9 NADZOR I OSMATRANJE

(1)P Nadzor i osmatranje treba da slede odredbe date u Galvi 4 ovog standarda, i 9.10 i
9.11 EN 1537:1999 gde je to opravdano.
96
EN 1997-1:2004 (S)
9.GLAVA 9
POTPORNE KONSTRUKCIJE
9.1 UVOD
9.1.1 OPŠTE
(1)P Odredbe ove Glave se primenjuju na konstrukcije koje služe kao potpora za tlo,
stenu ili zasip i vodu. Materijal koji je poduprt se održava u nagibu koji može biti strmiji od
onog koji bi zauzimao bez potporne konstrukcije. Potporne konstrukcije koje su ovde
uključene se sastoje od svih tipova zidova i potpornih sistema kod kojih su konstruktivni
elementi izloženi silama koje potiču od poduprtog materijala (tla).
(2)P Pritisci usled granularnih materijala uskladištenih u silosima se određuju prema

EN 1991-4.
9.1.2 DEFINICIJE
(1) Pri rasmatranju projekata potpornih konstrukcija treba da se razlikuju sledeća tri
osnovna tipa:
9.1.2.1 MASIVNI GRAVITACIONI ZIDOVI

Zidovi od slaganog kamena, nearmiranog i armiranog betona, sa temeljem koji sadrži ili ne
sadrži ne sadrži ’’petu’’, ’’proširenje’’ ili ’’konzolu’’. Sopstvena težina zida, koja može da
uključije stabilizirajuću masu tla, stene ili zasipa, igra značajnu ulogu za formiranje potpore
poduprtoj masi tla.Primeri takvih zidova su betonski gravitacioni zidovi sa konstantnom ili
promenljivom debljinom, armirano betonski zidovi sa plitkim temeljima i konzolni zidovi.
9.1.2.2 VITKI, FLEKSIBILNI ZIDOVI

Relativno tanki zidovi od čelika, armiranog betona ili drvene građe, poduprti sidrima,
razuporama i/ili pritiskom od pasivnog otpora tla. Svojstvo savijanja ovakvih zidova igra
značajnu ulogu u stvaranju potpore poduprtom tlu, dok je uloga sopstvene težine
beznačajna. Primeri za takve zidove su priboji od čeličnih talpi, usidreni ili razuprti čelični ili
betonski priboji i dijafragme.
9.1.2.3 KOMPOZITNE POTPORNE KONSTRUKCIJE

Zidovi sastavljeni od elemenata napred navedenih tipova zidova. Velika je raznovrsnost
ovakvih zidova, a kao primeri su zagati sa dva reda priboja, nasipi ojačani sidrima,
geotekstilnim mrežama ili injektiranjem sa više redova sidara ili prikovanim tlom.

(1)P Razna granična stanja treba da budu razmotrena. Kao minimalni uslov sledeća
granična stanja treba da budu razmotrena za sve tipove potpornih zidova.
 gubitak opšte stabilnosti,
 lom u elementu konstrukcije kao što su sam zid, sidro, razupora, ili lom na
spoju ovakvih elemenata konstrukcije,
 kombinovan lom u elementu konstrukcije i tlu,
 lom usled hidrauličkog odizanja i erozie,
97
EN 1997-1:2004 (S)
 pomeranje potporne konstrukcije, koje može da izazove lom ili da stvara
izgled konstrukcije koja nije stabilna, ili da stvara izgled nestabilnosti za
konstrukcije i druge objekte koje su poduprte
 neprihvatljivo procurivanje kroz zid ili spod zida,
 neprihvatljivo ispiranje čestica tla kroz zid ili ispod zida,
 neprihvatljiva promena stanja podzemne vode.
(2)P Pored navedenog, za gravitacione zidove i kompozitne zidove treba razmotriti

sledeća granična stanja:
 nosivost tla ispod osnove zida,
 slom usled klizanja duž temeljne spojnice,
 slom usled preturanja,
a za fleksibilne zidove:
 slom usled rotacije ili translacije zida ili njegovih elemenata,
 slom usled nedovoljne ravnoteže u verikalnom smeru.
(3) P Za sve tipove potpornih zidova dolazi u obzir razmatranje svih navedenih graničnih
stanja ako su relevantna.
(4) Projekat gravitacionih zidova često zahteva primenu rešenja kao za slične probleme
koji se sreću pri projektu plitkih temelja, nasipa i kosina. pri razmatranju graničnih stanja
principi iskazani u Glavi 6 treba, prema tome, da se primenjuju kad je to opravdano. Posebna
pažnja treba da se posveti problemu nosivosti tla ispod osnove zida pod opterećenjima koja
imaju značajan ekscentricitet i nagib (videti 6.5.4).
9.3 DEJSTVA, GEOMETRIJSKI PODACI I PROJEKTNA STANJA

9.3.1 DEJSTVA
9.3.1.1 OSNOVNA DEJSTVA
(1) Dejstva navedena u 2.4.2 (4) treba da budu razmotrena.
9.3.1.2 TEŽINA ZASIPA
(1)P Projektne vrednosti za jediničnu težinu zasipa treba da se odrede na osnovu

poznavanja materijala za zasipanje. Geotehnički projektni izveštaj treba da definiše kontrole
koje treba sprovoditi pri izgradnji, da bi se potvrdilo da stvarne vrednosti izmerene na terenu
nisu nepovoljnije od onih koje su korišćene u projektu.
9.3.1.3 DODATNA OPTEREĆENJA
(1)P Određivanje projektnih vrednosti za dodatna opterećenja treba da se zasniva na

prisustvu na zidu ili u blizini zida na poduprtom tlu, opterećenja od objekata, parkiranih ili u
pokretu vozila, građevinske mehanizacije, deponovanih materijala, robe i dr.
(2) Pažnja se mora posvetiti u slučajevima ponovljenih dodatnih opterećenja kao što su
opterećenja od kranova na šinama ili na kejskim zidovima.Pritisci koji se javljaju od takvih
doatnih opterećenja mogu značajno da prevaziđu one koje potiču od početnog opterećnja ili
od statičkog pritiska iste veličine.
98
EN 1997-1:2004 (S)
9.3.1.4 TEŽINA VODE
(1)P Projektna vrednost težine vode treba da zavisi od toga dali je voda čista ili je
zaslanjena ili sadrži hemijaske materije ili zagađenja u meri koja zahteva da se prouči i
izmeni uobičajena vrednost težine vode.
9.3.1.5 SILE USLED TALASA I LEDA
(1)P Projektne vrednosti koje su izazvane odbijenim talasima ili usled pritiska leda treba
da se odrede na osnovu lokalno raspoloživih podataka a u skladu sa klimatskim i
hidrauličkim uslovima na gradilištu.
(2) P Pri izboru projektnih vrednosti za statička dejstva usled pritiska sloja leda sledeće
treba uzeti u obzir:
 početnu temperaturu leda pre njegovog zagrejavanja,
 brzinu porasta temperature,
 debljinu sloja leda.
9.3.1.6 FILTRACIONE SILE
(1)P Filtracione sile nastale usled različitih nivoa podzemne vode ispred i iza potporne
konstrukcije treba da budu uzete u obzir, pošto one mogu da promene pritisak tla na zid s
jedne strane i da ga umanje s druge strane.
9.3.1.7 SILE OD UDARA
(1) Određivanje projektnih vrednosti za sile od udara. koje nastaju, naprimer, od talasa,
santa leda, ili saobračajnih sredstava, može da se zasniva na veličini absorbovane energije
potpornom konstrukcijom, od udarne mase, tj preko odbojnika ili usmerivača.
(2) Za bočne udare na potporne konstrukcije, treba da se uzme u obzir povećana krutost
usled poduprte zemljane mase.
(3) Rizik od pojave likvifakcije kao posledice bočnog udarnog dejstva na zidove koji su
usadeni u teren, treba posebno da se analizira.
(4)P Sile od udara santa leda treba da se odrede na osnovu čvrstoće na pritisak leda i
debljine ledene sante. Salinitet i homogenost leda treba da bude uzeta u obzir pri
određivanju pritisne čvrstoće leda.
9.3.1.8 TEMPERATURNI UTICAJI
(1)P Projekat potporne konstrukcije treba da sadrži privremene i prostorno raspređene

uticaje od prekomernih temperaturnih promena.
(2) Ovi uticaji su od posebne važnosti kada se određuju opterećenja na razupore i

podupirače.
(3) Pri određivanju uticaja od požara treba se pridržavati odredaba Evrokoda koje su
sadržane u poglavlju ’’ Uticaj požara na konstrukcije’’.
99
EN 1997-1:2004 (S)
(4) Posebne mere predostrožnosti, kao što su izbor odgovarajućeg materijala u zasipu,
načina dreniranja i izolacije treba da se preduzimaju da bi se spečila pojava sočiva leda u
zasipu potporne konstukcije.
9.3.2 GEOMETRIJSKI PODACI

9.3.2.1 OPŠTE
(1)P Geometrijske veličine treba da se usvoje u skladu sa principima definisanim u

2.4.6.3.
9.3.2.2 POVRŠINA TERENA
(1) P Projektovane vrednosti kojima se definiše geometrija poduprtog terena ili zasipa
treba da uzmu u obzir buduće stanje u odnosu na sadašnje. Projektovane veličine treba da
uzmu u obzir predviđene iskope ili moguću eroziju u području ispred potporne konstrukcije.
(2) U proračunima graničnog stanja gde stabilnost potporne konstrukcije zavisi od otpora
tla koje se nalazi ispred potporne konstrukcije, nivo tla koje pruža otpor treba da bude
umanjen ispod nominalno očekivanog nivoa za veličinu  a. Vrednost  a treba da se odabere
u skladu sa sa stepenom kontrole nivoa površine koja će postojati u zoni ispred potporne
konstrukcije. U slučaju uobičajenog nuivoa kontrole, treba da se primeni sledeće:
 za uklještene u terenu potporne konstrukcije. vrednost  a treba da bude
jednaka 10% visine potporne konstrukcije iznad nivoa iskopa ispred konstrukcije,
a najviše 0,50 m,
 za poduprte potporne konstrukcije,  a treba da iznosi 10% od visinske
razlike između nivoa iskopa ispred konstrukcije i nivoa oslanjanja konstrukcije, a
najviše 0,50 m.
(3) Manje vrednosti  a od ovde navedenih, uključivo i  a = 0, mogu da se primene kada

je održavanje nivoa terena ispred potporne konstrukcije predviđeno na pouzdan način u toku
celog perioda građenja.
(4) Veće vrednosti  a od napred navedenih treba da se primene kada je održavanje

projektovanog nivoa terena nepouzdano.
9.3.2.3 NIVO PODZEMNE VODE
(1)P Izbor projektnih i karakterističnih vrednosti nivoa slobodne vode i nivoa podzemne
vode u terenu treba da se izvrši na osnovu podataka o hidrauličnim i hidrogeološkim
uslovima na lokaciji potporne konstrukcije.
(2) P Takođe treba uzeti u obzir promenljivu propustljivost terena na određivanje položaja
podzemne vode.
(3) P Treba uzeti u obzir mogućnost nepovoljnog delovanja pritiska vode kod arteskih i
zaostalih nivoa voda u terenu.
9.3.3 PRORAČUNSKE SITUACIJE
(1)P Sledeće moguće situacije (stanja) treba da se razmotre:

 prostorne promene u svojstvima tla, nivoa vode i pornih pritisaka,
100
EN 1997-1:2004 (S)
 vremenski zavisne promene u svojstvima tla, nivoa vode i pornih
pritisaka,
 iskop, erozija ili ispiranje tla sa čeone strane potporne konstrukcije
 uticaj zbijanja zasipa iza potporne konstrukcije,
 efekti od predviđenog opterećenja od objekata i drugih uticaja, ili
rasterećenje same potporne konstrukcije ili oko te konstrukcije,
 predviđena pomeranja u terenu usled, napr. delovanja zaleđivanja ili
naglog sleganja tla.
(2) Za hidrotehničke potporne konstrukcije delovanja opterećenja od talasa i od leda ne

treba da se uzimaju kao jednovremeno dejstvo na istom mestu u konstrukciji.
9.4 PRORAČUNI I GRAĐENJE

9.4.1 OPŠTE
(1)P Proračun graničnog stanja loma i upotrebljivosti konstrukcije treba da se sprovodi po

postupcima koji su navedeni u 2.4.7 i 2.4.8.
(2)P Treba da se pokaže zadovoljavanje vertikkalne ravnoteže u uslovima

pretpostavljenih raspodela pritisaka i dejstava na potporne konstrukcije.
(3) Potvrđivanje ravnoteže u vertikalnom smeru može da se postiže sa umanjenjem

parametara koji se odnose na trenje po zidovima konstrukcije.
(4) U najvećoj mogućoj meri, potporna konstrukcija treba da bude projektovana tako da
se jasno sagledava postupak koji dovodi do graničng stanja ravnoteže.Projekat treba da
sadrži osiguranje od krtog loma tj trenutnog sloma bez pojave prethodnih pomeranja koja to
nagoveštavaju.
(5) Za mnoge potporne konstrukcije kao kritično granično stanje treba da se smatra ono
koje se javlja pri pomeranju konstrukcije koje je dovoljno da načini štetu na susednim
objektima ili okruženju.
(6) Postupci proračuna i parcijalni faktori sigurnosti koji su preporučeni ovim standardom
su najčešće dovoljni da ne dolazi do do pojave graničnih stanja u susednim objektima,
podrazumevajući da okolno tlo ima najmanje prosečnu zbijenost ili indeks konzistencije za
čvrsto tlo, i da su odgovarajući postupci izvođenja bili primenjeni. Posebnu pažnju treba ipak
posvetiti u slučaju znatno prekonsolidovanih glina kada se veliki horizontalni pritisci u stanju
mirovanja mogu javiti i izazvati značajna pomeranja terena u širem prostoru oko iskopa za
potpornu konstrukciju.
(7) Kompleksnost interakcije terena i potporne konstrukcije ponekad otežava korektan

detaljan proračun potporne konstrukcije pre nego što se započne iskop. U takvim prilikama
treba razmotriti primenu postupka projektovanja na osnovu observacije ponašanja
konstrulcije (prema 2.7).
(8) Pri proračunu potpornih konstrukcija treba, gde je to potrebno, uzeti u obzir sledeće:
 uticaje koje dolaze od izvođenja radova, i to:
- primenu privremenih podupirača pri iskopu,
- pojavu promena napona ’’in situ’’ i njima posledičnih pomeranja usled iskopa i
izvođenja potporne konstrukcije,
- poremećaje u terenu usled operacija pobijanja ili bušenja,
101
EN 1997-1:2004 (S)
- primenu privremenih pristupa od strane izvođača radova,
 potrebu da se obezbedi dovoljan nivo vododržljivosti završene potporne
konstrukcije,
 izvodljivost potporne konstrukcije do nivoa sloja male propustljivosti, i na
taj način obezbediti vodonepropustljivu barijeru. Uslovi ravnoteže koji proističu iz
takvog rešenja za stanje podzemne vode treba da se razmotre,
 izvodljivost formiranja sidara u tlu u terenu iza zida,
 izvodljivost iskopa u prostoru između podupirača za formiranje potporne
konstrukcije,
 sposobnost potporne konstrukcije da primi vertikalno opterećenje
 žilavost elemenata potporne konstrukcije,
 pristup za radove na održavanju konstrukcije i s tim u vezi održavanje
drenažnih elemenata,
 izgled potporne konstrukcije i trajnost iste uključujući primenjena sidra,
 pri primeni čeličnih priboja, izbor talpe dovoljne krutosti koja se može
pobijati do projektovanje dubine bez gubitka veze sa susednim talpama,
 stabilnost pri bušenju ili iskopu sa isplakom panela za diafragmu u terenu,
 za zasip, vrste raspoloživih materijala i način njihovog zbijanja pored zida
potporne konstrukcije, prema 5.3.
9.4.2 DRENAŽNI SISTEM
(1)P U slučaju da sigurnost i upotrebljivost projektovane potporne konstrukcije zavise od

uspešne funkcije drenažnog sistema, posledice izlaska iz funkcije tog sistema treba da budu
razmotrene, kako u pogledu sigurnosti, tako i u pogledu koštanja opravki. Jedan od
navedenih uslova (ili njihova kombinacija) treba da se primeni i to:
 program održavanja drenažnog sistema treba da bude definisan i projekat
konstrukcije tome prilagođen,
 treba da bude prikazano preko uporedivog iskustva i na osnovu procene
količine vode u sistemu, da će drenažni sistem vršiti funkciju bez potrebe za
održavanjem.
(2) Proticaji, pritisci i eventualno hemisjski sadržaj u vodi koja se drenira treba da se
uzme u obzir.
9.5 ODREĐIVANJE PRITISAKA TLA

9.5.1 OPŠTE
(1)P Pri određivanju pritisaka tla potrebno je uzeti u obzir prihvatljiv oblik i veličinu
pomeranja i deformacija, koja se mogu javiti pri razmatranju konkretnog graničnog stanja.
(2) U kontekstu termina ’’pritisak tla’’ podrazumeva se i totalni pritisak od tla ili meke,
degradirane stene a uključuje se i pritisak od podzemne vode.
(3) P Proračuni veličine pritiska tla i pravca delovanja sila koje nastaju pri tome, treba da
uzmu u obzir sledeće:
 dodatno opterećenje na površini tla i nagib te površine,
 nagib potporne konstrukcije prema vertikali,
 nivo podzemne vode i filtracione sile u tlu,
 veličinu i pravac pomeranja potporne konstrukcije u odnosu na teren,
102
EN 1997-1:2004 (S)
 ravnotežu u horizontalnom i vertikalnom smeru cele potporne
konstrukcije,
 otpornost na smicanje i jediničnu težinu tla,
 krutost potporne konstrukcije i celog sistema oslanjanja,
 rapavost dodirne površine potporne konstrukcije i tla.
(4) Veličina mobilisanog trenja i adhezije treba da se odredi u funkciji od:

 parametara čvrstoće tla u terenu,
 svojstava trenja na spoju potporne konstrukcije i tla,
 pravca i veličine pomeranja potporne konstrukcije u odnosu na teren,
 mogućnosti potporne konstrukcije da primi vertikalne sile koje potiču od
trenja i adhezije na dodirnoj površini sa tlom.
(5) Veličina napona smicanja koja se može mobilisati na dodirnoj površini potporne
konstrukcije i tla treba da se definiše parametrom .
(6) Betonska potporna konstrukcija ili priboj od čeličnih talpi koji podupru peščano ili
šljunčano tlo mogu da imaju projektnu veličinu parametra mobilisanog trenja  d = k  cv;d.
Ovde, k ne treba da pređe vrednost 2/3, kada se radi o prefabrikovanim betonskim ili
čeličnim talpama.
(7) Za betonske konstrukcije livene u terenu, vrenost k = 1,0 može da bude primenjena.
(8) Za čelične priboje u glini u nedreniranim uslovima, neposredno po pobijanju, ne treba

uzimati u obzir nikakav otpor usled trenja ili athezije. Pojava i prirast ovih otpora se može
javiti tek nakon vremenskog perioda.
(9)P Veličina pritiska tla i pravac delovanja rezultantnih sila, treba da bude određen na
osnovu odabranog postupka proračuna (videti 2.4.7.3) a u vezi sa posmatranim graničnim
stanjem.
(10) Veličina pritiska tla u stanju granične ravnoteže pri lomu je po pravilu različita od te
vrednosti u uslovim graničnog stanja upotrebljivosti. Ove dve vrednosti se dobijaju na osnovu
dva u osnovi različitog načina proračuna. Prema tome pritisak tla koji prestavlja dejstvo ne
može da ima jednu jedinstvenu karakterističnu veličinu.
(11)P U slučaju da potporna konstrukcija podupire stensku masu, proračun pritisaka tla na
konstrukciju treba da uzme u obzir postojanje diskontinuiteta, posebno njihovu orijentaciju,
razmak, zev, rapavost i mehanička svojstva ispune u diskontinuitetima.
(12)P Pri proračunu pritiska tla na potpornu onstrukciju treba uzeti u obzir postojanje
potencijala ekspanzije u tlu.
103
EN 1997-1:2004 (S)
9.5.2 PRITISAK TLA U STANJU MIROVANJA
(1) P Kada se ne javlja pomeranje potporne konstrukcije u odnosu na tlo, pritisak tla treba
da se odredi na osnovu naponskog stanja mirovanja tla. Određivanje pritiska tla u stanju
mirovanja treba da uzme u obzir istoriju promena napona u tlu.
(2) Za normalno konsolidovano tlo, stanje mirovanja u tlu koje vrši pritisak na potpornu
konstrukciju može da se smatra prisutnim ako je pomeranje potporne konstrukcije manje od
5 x 10-4 x h.
(3) Kada je površina terena horizontalna, koeficijenat pritiska tla u stanju mirovanja K 0
treba da se određuje na osnovu izraza:
K 0 = (1 – sin ’)  OCR (9.1)
pri čemu ovaj izraz nije pogodan za vrlo velike vrednosti OCR.
(4) Kada je površina terena nagnuta prema potpornoj konstrukciji pod uglom   ’ (u
odnosu na horizontalu) horizontalna komponenta efektivnog pritiska tla  h;o može da se
odredi na osnovu vertikalnog efektivnog pritiska u tlu q’ koristeći koeficijenat pritiska tla
prema izrazu:
K 0; β = K 0 (1 + sin ) (9.2)
pravac rezultujuće sile se onda uzima da je paralelan sa površinom terena.
9.5.3 GRANIČNE VREDNOSTI PRITISAKA TLA
(1)P Granične vrednosti pritisaka tla treba da se određuju uzimajući u obzir relativno
pomeranje tla i potporne konstrukcije pri slomu, i odgovarajući oblik površine sloma.
(2) Granične vrednosti pritisaka tla koje se dobijaju na osnovu pretpostavke o

pravolinijskim površinama sloma mogu da imaju značajna odstupanja od vrednosti koje se
dobijaju na osnovu krivolinijskih površina sloma, pri visokim vrednsostima ugla trenja i
parametara interakcije dodirne površine potporne konstrukcije sa tlom , i na taj način se
dobijaju rezultati na strani nesigurnosti.
Napomena: Aneks C definiše podatke o relativnim pomeranjima na osnovu kojih se dobijaju granične
vrednosti pritisaka tla.
(3) U slučajevima kada razupore, sidra i slični elementi konstrukcije ograničavaju

pomeranje potporne konstrukcije treba voditi računa o tome da granične vrednosti aktivnih i
pasivnih pritisaka (otpora) tla, i njihove raspodele ne moraju da daju najnepovoljnija stanja.
9.5.4 MEĐU-VREDNOSTI PRITISAKA TLA
(1)P Među-vrednosti pritisaka tla nastaju kada su pomeranja potporne konstrukcije

nedovoljna da se mobilišu i i ostvare granične vrednosti. Određivanje među-vrednosti
pritisaka tla treba da se vrši sa uzimanjem u obzir veličine pomeranja potporne konstrukcije i
pravac pomeranja u odnosu na teren.
Napomena: U aneksu C dijagram na slici C.3 može da se koristi za određivanje mobilisanog otpora tla.
(2) Među-vrednosti pritisaka tla mogu da se sračunaju koristeći,naprimer, različita empi-
rijska pravila, primenom oslanjanja preko opruga, ili na osnovu metode konačnih elemenata.
104
EN 1997-1:2004 (S)
9.5.5 EFEKTI ZBIJANJA TLA
(1)P Određivanje pritisaka tla na potpornu konstrukciju treba da uzima u obzir dodatne
pritiske koji nastaju usled formiranja zasipa i zbijanja koje se pri tome vrši.
Napomena: Merenja ukazuju da dodatni pritisci zavise od primenjene energije zbijanja, debljine slojeva
pri zbijanju i načina na koji se kreće oprema za zbijanje. Horizontalni pritisci upravni na dodirnu površinu
potporne konstrukcije sa zasipom se smanjuju kada se ugrade naredni slojevi zasipa. Kada je zasip
završen,dodatni pritisci se zadržavaju po pravilu samo na gornjem delu dodirne površine.
(2)P Odgovarajući postupak zbijanja zasipa treba da se definiše kako bi se izbegli

preterani dodatni pritisci tla, koji mogu da prouzrokuju neprihvatljiva pomeranja.
9.6 PRITISAK VODE

(1)P Određivanja karakterističnih i projektnih pritisaka vode treba da se vrši sa uzimanjem
u obzir nivoa vode kako iznad terena tako i u terenu.
(2)P Pri proveri graničnog stanja loma i upotrebljivosti, pritisci vode treba da se uzmu u
obzir u kombinaciji sa dejstvima koja su definisana u 2.4.5.3 i 2.4.6.1, uz rasmatranje rizika
definisanih u 9.4.1 (5).
(3)P Za potporne konstrukcije u tlu sređnje ili niske vodopropustljivosti (prašine i gline) pritisci
vode se mogu uzeti da deluju na zadnju površinu potporne konstrukcije. Ukoliko pouzdan
drenažni sistem nije urađen (9.4.2. (1)P), ili nije sprečena infiltracija vode u treren, veličine priti-
saka vode treba da odgovaraju nivou vode na gornoj površini terena iza potporne konstrukcije.
(4)P Tamo gde se mogu javiti nagle promene slobodnog nivoa vode, treba uzeti u obzir
kako nestacionarna stanja koja nastaju neposredno nakon promene nivoa vode, tako i
stacionarna stanja.
(5)P Tada kad ne postoje posebne drenaže ili sprečavanje ulaska vode u teren, mogući
efekti prisustva vode u pukotinama zatezanja ili bubrenja u tlu treba da budu uzeta u obzir.
9.7 PRORAČUNI GRANIČNIH STANJA

9.7.1 OPŠTE
(1) P Proračun potpornih konstrukcija treba da obuhvati granično stanje za projektne

situacije koje odgovaraju tome stanju, kao što je to definisano u 9.3.3, pri tome koristeći
projektna dejstva ili njihove efekte, kao i projektne otpore.
(2)P Svi relevantni oblici graničnih stanja treba da budu razmotreni. To uključije kao
najmanje, oblike graničnih stanja prema tipovima koji su ilustrovani na slikama 9.1 do 9.6, a
koji se odnose na najčešće potporne konstrukcije.
(3)P Proračuni graničnih stanja treba da utvrde da postoji ravnoteža s jedne strane
projektnih dejstava ili njihovih efekata i s druge strane projektnih otpora ili čvrstoća, kao što je
to definisano u članu 2.4. Pri određivanju projektnih čvrstoća ili otpora, treba da se razmotri i
kompatibilnost deformacija koje se pri tome javljaju.
(4)P Tako sračunate najnepovoljnije najviše ili najniže projektne veličine treba da budu
primenjene kao čvrstoća ili otpor tla.
(5) Mogu da se koriste postupci proračuna pri kojima se vrši redistribucija pritisaka tla u
skladu sa relativnim pomeranjima i krutostima tla i elemenata potporne konstrukcije.
105
EN 1997-1:2004 (S)
(6)P Za sitnozrna tla, treba da se uzmu u obzir kako kratkoročna tako i dugoročna
ponašanja.
(7) P Za potporne konstrukcije koje su izložene nejednakim pritiscima vode, sigurnost u

pogledu sloma usled hidrauličkog uzgona i erozije treba da bude proverena.
9.7.2 OPŠTA STABILNOST
(1)P Principi izneti u Glavi 11 treba da se koriste, kad je to opravdano, da se pokaže kako
do sloma u uslovima opšte stabilnosti ne dolazi, i da su odgovarajuće deformacije
konstrukcije dovoljno male
(2) Kao najmanji zahtev, oblici graničnih stanja koji su prikazani na slici 9.1 treba da
budu razmotreni, uzimajući u obzir progresivan lom i likvifakciju kada je to relevantno.
9.7.3 SLOM U TEMELJIMA GRAVITACIONIH POTPORNIH ZIDOVA
(1)P Principi izneti u Glavi 6 treba da se koriste, kad je to opravdano, da se prikaže da je

slom kroz temelje potporne konstrukcije dovoljno na strani sigurnosti i da su deformacije
konstrukcije prihvatljive. Pri tome mehanizam sloma podtla i mehanizam sloma klizanjem
treba da budu uzeti u obzir.
(2) Kao najmanji zahtev, treba da budu razmotreni oblici loma koji su ilustrovani na slici 9.2.
Slika 9.1: Primeri oblika graničnih stanja za opštu stabilnost potpornih konstrukcija
106
EN 1997-1:2004 (S)
Slika 9.2: Primeri oblika graničnih stanja za slom podtla gravitacionih konstrrukcija
9.7.4 LOM PRI ROTACIJI USAĐENIH U TEREN ZIDOVA
(1)P Za usađene u teren zidove neophodno je iz uslova ravnoteže dokazati dovoljnu dubinu
konstrukcije koja sprečava slom pri rotaciji konstrukcije.
Slika 9.3: Primeri oblika graničnih stanja loma pri rotaciji u teren usađenih zidova
107
EN 1997-1:2004 (S)
(3)P Projektna veličina i smer napona smicanja između tla i zida treba da budu u
saglasnosti sa relativnim vertikalnim pomeranjem, koje se javlja u rasmatranom stanju
konstrukcije.
9.7.5 LOM PRI VERTIKALNOM POMERANJU USAĐENIH U TEREN ZIDOVA
(1)P Treba prikazati da postoji ravnoteža u vertikalnom smeru a na osnovu projektnih

vrednosti čvrstoća ili otpora tla i projektnih vertikalnih sila koje deluju na zid.
(3)P Kada se rasmatra vertikalno usmereno naniže pomeranje zida, treba primeniti
najviše projektne vrednosti sila koje deluju na zid, kao što su vertikalne komponente od
sidara usmerene naniže.
(4)P Projektna vrednost i smer delovanja napona smicanja između zida i tla treba da budu
saglasni sa proverom ravnoteže u vertikalnom smeru i pri rotaciji.
(5)P Ako zid vrši funkciju temeljne konstrukcije, vertikalna ravnoteža treba da se proveri
na osnovu principa izloženih u Glavi 6.
Slika 9.4: Primer oblika graničnog stanja usađenog zida za lom u vertikalnom smeru
9.7.6 PRORAČUN POTPORNE KONSTRUKCIJE
(1) P Potporne konstrukcije, uključujući njihove elemente oslanjanja kao što su sidra i
razupore, treba da se provere u odnosu na lom proračunom koji je skladu sa 2.4 i EN 1992,
EN 1993, EN 1995, i EN 1996.
(2)P Kao najmanji zahtev, treba da budu razmotreni oblici loma koji su ilustrovani na slici 9.5.
108
EN 1997-1:2004 (S)
Slika 9.5: Primeri oblika graničnih stanja pri lomu potporne konstrukcije
(3)P Za svako granično stanje, treba pokazati da se potrebna čvrstoća može mobilisati, uz
kompatibilne deformacije u konstrukciji i tlu.
(4) Za elemente podgradne konstrukcije, umanjenje čvrstoće usled pojava kao što su
prsline nearmiranih delova. velike rotacije na mestima plastičnih zglobova, ili lokalno
izbočavanje čeličnih delova konstrukcije treba da se razmotri u saglasnosti sa EN 1992 do
1996 i EN 1999.
9.7.7 LOM PRI IZVLAČENJU SIDARA
(1)P Treba prikazati ta se ravnoteža može ostvariti bez pojave izvlačenja sidara iz tla.
Slika 9.6: Primeri oblika graničnih stanja pri lomu uz izvlačenje sidara
109
EN 1997-1:2004 (S)
(2)P Sidra treba da budu projektovana u skladu sa Glavom 8.
(3)P Kao najmanji zahtev, treba da budu razmotreni. oblici loma koji su ilustrovani na slici
9.6 (a,b).
(4) Za sidra sa sidrenim blokom, oblik loma koji je prikazan na slici 9.6 (c) takođe treba
da bude razmotren.

9.8.1 OPŠTE
(1)P Projekat potporne konstrukcije treba da bude verifikovan za slučaj graničnog stanja
upotrebljivosti a na osnovu odgovarajućih projektnih stanja kao što je to definisano u 9.3.3.
(2)P Projektne vrednosti pritisaka tla za granično stanje upotrebljivosti treba da se odrede
na osnovu karakterističnih vrednosti svih merodavnih parametara tla.
(3) P Stalna opterećenja koja se nalaze na terenu koji je poduprt treba da se odrede preko
njihovih karakterističnih vrednosti.
(4) Određivanje projektnih vrednosti pritisaka tla treba da se izvrši sa uzimanjem u obzir
početnog naponskog stanja, deformabilnosti i čvrstoće tla kao i krutosti elemenata potporne
konstrukcije.
(5) Projektne vrednosti pritisaka tla treba da se odrede uzimajući u obzir dozvoljene
deformacije u potpornoj konstrukciji za granično stanje upotrebljivosti. Ove vrednosti
deformacija ne moraju da budu istovremeno i granične vrednosti.
9.8.2 POMERANJA
(1)P Granične vrednosti za dozvoljena pomeranja potporne konstrukcije i poduprtog tla

treba da se odrede u skladu sa 2.4.8, uzimajući u obzir toleranciju koja važi za pomeranja
poduprtih objekata i okolne infrastrukture.
(2)P Oprezno određivanje deformacija i pomeranja potpornih konstrukcija, i efekata koji se

javljaju na poduprtim objektima i okolnoj infrastrukturi, treba da uzima u obzir postojeće
uporedivo iskustvo. Ove procene treba da sadrže i efekte koji dolaze od izvođenja potporne
konstrukcije. Projekat se može prihvatiti na osnovu toga, da procenjena pomeranja ne
prelaze granične vrednosti.
(3)P Ako početna oprezna procena pomeranja prelazi granične veličine, projekat se mora
potvrditi detaljnijim istraživanjem uključujući proračun pomeranja.
(4) P Treba da se razmotri do kojeg stepena promenljiva dejstva, kao što su vibracije
izazvane saobraćajem na poduprtom terenu, utiču na pomeranja potporne konstrukcije.
(5)P Detalnije istraživanje, uključujući i proračune pomeranja, treba da se primene u

sledećim slučajevima:
 kada su obližnji objekti i infrastruktura vrlo osetljivi na pomeranja,
 kada prethodno uporedivo iskustvo nije pouzdano određeno.
(6) Primena proračuna pomeranja treba da se razmotri u sledećim slučajevima:
110
EN 1997-1:2004 (S)
 kada potporna konstrukcija podupire kohezivno tlo niske plastičnosti
visine preko 6 m
 kada potporna konstrukcija podupire kohezivno tlo visoke plastičnosti
visine preko 3 m
 kada se potporna konstrukcija oslanja na meku glinu do neke visine ili u
temeljnoj spojnici.
(7)P Proračuni pomeranja treba da uzimaju u obzir deformabinost tla i elemenata

potporne konstrukcije, kao i etape u izvođenu.
(8) Ponašanje materijala koje je pretpostavljeno u proračunima pomeranja treba da se

proveri sa uporedivim iskustvom, a sa istim proračunskim modelom.Ako je pretpostavljeno
linearno ponašanje, primenjene vrednosti deformabilnosti tla i elemenata konstrukcije treba
da odgovaraju nivou sračunatih deformacija. Alternativno, kompletan model ponašanja
napona i deformacija materijala treba da se primeni.
(9)P Efekat vibracija na pomeranja treba da se uzme u obzir prema 6.6.4.
111
EN 1997-1:2004 (S)
10.GLAVA 10
HIDRAULIČKI LOM
10.1 OPŠTE
(1)P Odredbe ove glave se primenjuju na četiri oblika sloma u tlu usled pornih pritisaka ili
filtracije u tlu, koji treba da budu razmotreni kako sledi:
 slom usled uzgona,
 slom usled izdizanja (’’ključanja’’),
 slom usled unutarnje erozije,
 slom usled ’’koncentrisanog ispiranja’’ (piping)
Napomena 1: Uzgon nastaje kada porni pritisci ispod konstrukcije u tlu male propustljivosti postaju veći
od prosečne težine konstrukcije i postojećeg nadsloja u terenu.
Napomena 2: Slom usled izdizanja nastaje kada filtracione sile usmerene naviše deluju na težinu tla
tako da umanjuju vertikalne efektivne napone na nultu vrednost. Zrna ili čestice tla se onda izdižu usled
vertikalnog strujanja vode u tlu i tlo se dovodi u stanje loma ’’ključanjem’’.
Napomena 3: Slom usled unutarnje erozije u tlu nastaje usled migracije sitnih čestica koje sadrži sloj
tla, na granici između slojeva tla,ili na površini dodira konstrukcije i tla. Ova pojhava može da se završi
kao regresivna erozija, koja vodi lomu tla i konstrukcije.
Napomena 4: Slom usled koncentrisanog ispiranja (’’piping’’) je poseban oblik sloma u tlu koji,
naprimer, u slučaju akumulacije, nastaje putem unutarnje erozije koja se formira od izlazne tačke na
površini tla a u obliku regresivnog iznošenja čestica tla čime se stvara cevasta šupljina u tlu ili na spoju
tla i konstrukcije, ili na spoju kohezivnog i nekohezivnog sloja tla. Slom nastaje kada se potpuno oformi
eroziona cevasta šuipljina i dostigne površinu terena na dnu akumulacije.
Napomena 5: Uslovi za nastajanje hidrauličkog loma u tlu mogu da se iskažu preko ukupnih (totalnih)
napona i pornog pritiska ili preko efektivnih napona i hidrauličnog gradijenta. Analiza u totalnim
naponima se primenjuje za analizu sloma usled uzgona. Za analizu loma usled izdizanja (’’ključanja’’)
kako ukupni (totalni) tako i efektivni naponi mogu da se koriste, Uslovi sigurnosti se formiraju u pogledu
veličine hidrauličnog gradijenta kada se radi o unutarnjoj eroziji ili ’’koncentrisanom ispiranju’’.
(2) U slučajevima kada porni pritisci imaju hidrostatički karakter (zanemarljivo mali
hidraulični gradijent) dovoljno je izvršiti proveru sloma na uticaj uzgona.
(3)P Pri određivanju hidrauličnih gradijenata, pornih pritisaka ili filtracionih sila treba uzeti
obzir sledeće:
 promenljivost propustljivosti tla u prostoru i vremenu,
 promene u nivoima vode i veličini pornih pritiska koji zavise od vremena,
 promene u graničnim uslovima (naprimer, iskop pored konstruklcije)
(4) Treba računati s tim da relevantna uslojenost u tlu nije ista za pojedine oblike
(mehanizme) loma.
(5)P Kada hidraulično izdizanje tla, ’’koncentrisano ispiranje’’, ili unutarnja erozija imaju
značajni uticaj na integritet geotehničke kostrukcije, neophodne su mere na smanjenju
hidrauličnog gradijenta.
(6) Najčešće mere koje se primenjuju za smanjenje utcaja erozije i otklanjanja

hidrauličnog loma su
 produženje dužine filtacije u tlu, vertikalnim barijerama ili u širini
konstrukcije
112
EN 1997-1:2004 (S)
 promenom konfiguracije konstrukcije tako da bude otporna na delovanje
pornih pritisaka ili gradijenata,
 stvaranjem uslova za bezbednu filtraciju,
 postavljanjem zaštitnih filterskih elemenata,
 izbegavanje disperzivnih glina u temeljima ako se ne postave zaštitni
filterski elementi,
 izrada obloga na kosinama,
 postavljanje inverznih filtera,
 postavljanje rasteretnih bunara,
 smanjenje hidrauličnih gradijenata.
10.2 LOM USLED UZGONA

(1) P Stabilnost konstrukcije ili sloja tla male propustljivosti na dejstvo uzgona treba da se
proveri upoređivanjem trajnih stabilizirajućih dejstava (na primer, težine i bočnog trenja)u
odnosu na trajna i promenljiva destabilizirujuća dejstva usled delovanja vode ili drugih
uzroka. Primeri stanja pri kojima je potrebna provera uticaja uzgona su prikazani na slici 7.1 i
slici 10.1
(2)P Projekat reba da bude proveren u odnosu na slom usled uzgona koristeći izraz (2.8)
u 2.4.7.4. U ovom izrazu, projektna vrednost vertikalne komponente od stabilizirajućih stalnih
dejstava (G stb;d) je, naprimer, težina konstrukcijei slojeva tla, projektni otpor (R d) je zbir,
naprimer, sila od trenja (T d), i sila od sidrenja (P). Otpor uzgonu od usled sila trenja isila od
sidrenja može da se tretira kao stabilizujuće stalno vertikalno dejstvo (G stb;d).Projektna
vrednost vertikalne komponente destabilizujućih stalnih i promenljivih dejstava (V dst;d) je zbir
pritisaka vode koji deluju ispod konstrukcije (stalni i privremeni delovi) i svako drugo
vertikalno dejstvo.
(3) U prostijim slučajevima, provera na osnovu izraza (2.8) izraženog u silama može da
bude izvršena proverom preko izraza u totalnim naponima i pornim pritiscima.
a) Delovanje uzgona na ukopanu b) Delovanje uzgona pri potapanju nasipa

šuplju konstrukciju od geo-sintetičkog lakog materijala
1 nivo (podzemne) vode 1 nivo (podzemne) vode

2 nepropusna površina 2 nepropusna površina
3 geo-sintetički lagan materijal nasipa
113
EN 1997-1:2004 (S)
c) Delovanje uzgona na dnu iskopa d) Delovanje uzgona na ploču ispod

nivoa vode
4 prvobitna površina terena 1 nivo (podzemne)vode

5 pesak 2 nepropusna površina
6 glina 5 pesak
7 šljunak 6 pesak
8 injektirani pesak
e) Usidrena konstrukcija otporna na uzgon
1 nivo (podzemne) vode

5 pesak
9 sidra
Slika 10.1: Primeri stanja u kojima uzgon može da bude kritičan po stabilnost
(4) Najčešće mere za ostvarivanje otpornosti na delovanje uzgona su:

 povećanje težine konstrukcije,
 smanjenje pritiska vode ispod konstrukcije drenažnim merama,
 sidrenje konstrukcije u niželežeće slojeve.
(5)P Kada se koriste sidra ili šipovi za dobijanje otpornosti na delovanje uzgona, proračun
treba da sadrži proveru prema 7.6.3 ili 8.5, prema slučaju, koristeći parcijalne faktore
sigurnosti date u 2.4.7.4
114
EN 1997-1:2004 (S)
10.3 LOM USLED IZDIZANJA
(1) P Stabilnost tla u odnosu na izdizanje treba da se proveri koristeći izraz (2.9a) ili izraz
(2.9b) za svaki relevantni stub tla.Izraz (2.9a) izražava uslove stabilnosti preko pornih
pritisaka i totalnih (ukupnih) napona. Izraz (2.9b) izražava iste uslove preko filtracionih sila i
potopljene težine. Primer stanja gde sigurnost na izdizanje treba da bude proverena je
prikazan na slici 10.2.
1 nivo iskopa (leva strana) ; nivo vode (desna strana)

2 voda
3 pesak
Slika 10.2: Primer stanja gde izdizanje može da bude kritično
(2) P Pri određivanju karakteristične vrednosti pornih pritisaka treba uzeti u obzir sve
moguće nepovoljne slučajeve, kao što su:
 postojanje tankih slojeva tla male propustljivosti,
 prostorna delovanja, kao što se to javlja kad je temeljna jama uzana,
kružna ili pravougaona a nalazi se ispod nivoa vode
Napomena 1: Tamo gde tlo ima značajnu otpornost na smicanje usled kohezije, oblik sloma u tlu
izdizanjem se transformiše u oblik sloma usled uzgona. Stabilnost se onda proverava na osnovu
odredbi iz 10.2 gde se dopunske sile otpora mogu dodati silama koje potiču od težine.
Napomena 2: Stabilnost u odnosu na izdizanje ne mora obavezno da spreči pojavu erozije, što kao
pojavu treba proučiti nezavisno, onda kad je to relevantno.
(3) Mere koje se najčešće primenjuju za postizanje sigurnosti na delovanje izdizanja su:
 smanjivanje pritisaka vode ispod dela terena koji je izložen izdizanju,
 povećavanje težine koja se odupire izdizanju.
115
EN 1997-1:2004 (S)
10.4 UNUTARNJA EROZIJA
(1)P Filterski kriterijumi treba da se primene da se izbegne opasnost od pokretanja

materijala u terenu, usled unutarnje erozije
(2)P Kada se javlja granično stanje loma usled unutarnje erozije, treba primeniti mere kao
što je filterska zaštita postavljena na površini terena.
(3) Filterska zaštita se po pravilu primenjuje korišćenjem nekohezivnih tla koja

zadovoljavaju odgovarajuće filterske kriterijume (pravila). U nekim slučajevima višeslojna
filterska zaštita biće potrebna da bi se postigla višestepena zaštita od migracije čestica tla i
filterskih materijala.
(4) Kao alternativa, moguće je korišćenje geo-sintetičkih filterskih tkanina, uz uslov da je

dokazana njihova sposobnost zaštite od migracije čestica tla.
(5) P Ako filterska pravila nisu zadovoljena, onda se mora proveriti da je vrednost
projektnog kritičnog hidrauličkog gradijenta filtracije, dovoljno manja od one pri kojoj dolazi
do migracije čestica tla.
(6)P Kritični gradijent za ocenu unutarnje erozije treba da se utvrdi uz rasmatranje u

najmanjoj meri sledećih faktora:
 pravca filtracionog toka,
 granulometrijskog sastava i oblika zrna u tlu,
 uslojenosti u tlu.
10.5 LOM USLED KONCENTRISANOG ISPIRANJA

(1) P Tamo gde dominirajući hidraulički uslovi i stanje u terenu mogu dovesti do
koncentrisanog ispiranja (videti sliku 10.3), i gde koncentrisano ispiranje ugrožava stabilnost
ili upotrebljivost hidrotehničke građevine, propisane mere treba da se preduzimaju, u cilju da
se spreči proces koncentrisanog ispitranja u tlu.To se postiže primenom filterske zaštite ili
drugi merama kojima se kontroliše ili ograničava uticaj filtracije u tlu.
Napomena: Pogodne mere zaštite su:
- primena bermi na branjenoj strani nasipa, čime se pomera i udaljava od nasipa moguća početna tačka
koncentrisanog ispiranja i smanjuje hidraulički gradijent u toj tački,
- primena nepropustljivih barijera ispod temelja hidrotehničke građevine, čime se strujanje podzemne
vode zaustavlja ili se produžuje putanja strujanja, čime se hidraulički gradijent snižava na dozvoljenu
veličinu.
(2) P U toku perioda izrazito nepovoljnih hidrauličkih uslova kao što su poplave, područja
koja su podložna koncentrisanom ispiranju treba da se sistematski osmatraju tako da se
sanacione mere, po potrebi, mogu odmah da preduzmu. Materijali koji su potrebni za te mere
treba da budu deponovani u blizini ugroženog područja.
(3)P Slom usled koncentrisanog ispiranja treba da bude sprečen ostvarivanjem dovoljne
otpornosti koncentrisanoj eroziji na područjima gde se javlja izviranje podzemne vode.
(4) Ovaj oblik sloma se može sprečiti obezbeđivanjem:

 dovoljne sigurnosti na pojavu sloma usled izdizanja tamo gde je površina
terena horizontalna,
 dovoljne stabilnosti površinskih slojeva na nagnutim terenima (lokalne
stabilnosti).
116
EN 1997-1:2004 (S)
1 slobodan nivo vode (iznad terena)

2 piezometarsi nivo u propustljivom tlu
3 tlo male propustljivosti
4 propustljivo podtlo
5 mogući ’’izlazni stub’’ u tlu, početna tačka koncentrisanog ispiranja
6 mogući položaj otvorenog cevastog kanala u tlu stvorenog ispiranjem
Slika 10.3: Primer uslova za formiranje koncentrisanog ispiranja
(5)P Pri određivanju hidrauličkih uslova za izbijanje podzemne vode na površinu terena, a
u cilju provere loma usled izdizanja ili usled lokalne stabilnosti na kosinama,treba voditi
računa o tome da spojnice ili međupovršine u konstrukciji i sa terenom mogu da budu
preferencijalna putanja filtracije.
117
EN 1997-1:2004 (S)
11.GLAVA 11
OPŠTA STABILNOST
11.1 OPŠTE
(1)P Odredbe ove glave se primenjuju na opštu stabilnost i pomeranja u terenu,
prirodnom ili nasutom, oko temelja, potpornih konstrukcija, prirodnih kosina, nasipa ili iskopa.
(2) Treba da se uzmu u obzir odredbe o opštoj stabilnosti koje su posebno naznačene
za pojedine konstrukcije od glave 6 do glave 10 i u glavi 12.

(1) P Sva moguća granična stanja u konkretnom tlu treba da budu razmotrena da bi se
zadovoljili osnovni zahtevi stabilnosti, ograničenih veličina deformacija, trajnosti i ograničenja
u pomeranjima obližnjih objekata i infrastrukture.
(2) Neka od mogućih graničnih stanja se ovde navode:

 gubitak opšte stabilnosti u terenu i pridruženim objektima,
 preterana pomeranja u terenu usleddeformacija smicanja, sleganja,
vibracija ili izdizanja,
 oštećenja ili gubitak upotrebljivosti u obližnjim objektima,
saobraćajnicama i infrastrukturi usled pomeranja u terenu.
11.3 DEJSTVA I PROJEKTNE SITUACIJE

(1) Pregledni spisak dejstava navedenih u 2.4.2 (4) treba da bude uzet u obzir pri izboru
dejstava za proračun graničnih stanja.
(2)P Efekti navedenih okolnosti treba da bude uzet u obzir kad je to opravdano:
 postupci izvođenja,
 novo stvorene kosine ili objekti na nekoj konkretnoj lokaciji ili pored nje,
 prethodna ili kontinualna pomeranja u terenu usled različitih uzroka,
 vibracije,
 klimatske promene, uključujući temperaturne promene (zaleđivanje i
odleđivanje),suše i intenzivne kiše,
 vegetacija i njeno uklanjanje,
 ljudska ili životinjska delovanja,
 promene u sadržaju vode u tlu ili u pornim pritiscima,
 delovanje vetra.
(3) P Pri graničnim stanjima loma, projektni nivo slobodne vode i nivo podzemne vode, ili
njihova kombinacija, treba da bude odabrana na osnovu raspoloživih hidroloških podataka i
osmatranja, da bi se definisali najnepovoljniji uslovi koji se mogu javiti u okviru rasmatrane
projektne situacije. Mogućnost oštećenja drenaža, filtera ili zaptivki treba da bude uzeta u
obzir.
118
EN 1997-1:2004 (S)
(4) Mogućnost pražnjenja kanala ili akumulacije (rezervoara za vodu) zbog održavanja,
ili usled rušenja brane, takođe treba da bude razmotrena. Za granična stanja upotrebljivosti,
uobičajeni nivoi vode ili porni pritisci, koji su manji od graničnih, mogu da se upotrebe.
(5) Za kosine koje se nalaze na dodiru sa vodenom masom, najnepovoljniji hidraulički

uslovi su po pravilu: stacionarna filtracija za najviše moguće nivoe podzemnevode i brzo
snižavanje nivoa slobodne vode.
(6)P Pri određivanju projektnog rasporeda pornih pritisaka, treba uzeti u obzir moguće
promene u propustljivosti, anizotropije propustljivosti i njene prostorne promenljivosti.
11.4 RAZMATRANJA O PROJEKTU I IZVOĐENJU

(1) P Opšta stabilnost lokacije i pomeranja prirodnog ili formiranog terena, treba da bude
proverena uzimajući u obzir uporedivo iskustvo, prema 1.5.2.2.
(2)P Opšta stabilnost i pomeranja tla koje podupire okolne objekte, pomeranja novih
građevina, kosina ili iskopa treba da bude predmet rasmatranja.
(3) U slučajevima kada stabilnost terena ne može jasno da se potvrdi pre izrade
projekta, dodatna istraživanja, osmatranja i analize treba da se utvrde u skladu sa
odredbama 11.7.
(4) Tipične konstrukcije za koje analiza opšte stabilnosti treba da se sprovede su:
 potporne konstrukcije,
 iskopi, kosine i nasipi,
 temelji, prirodne kosine ili nasipi na nagnutom terenu
 temelji u blizini iskopa, podzemnih konstrukcija ili obala.
Napomena: Problemi u vezi stabilnosti ili pomeranja puzanja (krip-a) se javljaju prvenstveno u
kohezivnom tlu sa kosom površinom terena. Ipak, nestabilnost može da se javi u nekohezivnom tlu i
ispucaloj steni na kosinama gde je nagib, koji se može javiti pri delovanju erozije, blizak uglu otpornosti
na smicanje. Povećana pomeranja se često uočavaju pri visokim pornim pritiscima ili pri površini terena
koji je izložen ciklusima zaleđivanja i odleđivanja.
(5)P Kada se stabilnost terena ne može odmah odrediti ili se uočena pomeranja ne mogu
prihvatiti za uslove upotrebe projektovane konstrukcije, lokacija treba da se oceni za
neodgovarajuću za stanje bez dodatnih stabilizirajućih mera.
(6) P Projektom treba da se obezbede uslovi da aktivnosti pri izvođenju na lokaciji i oko nje
mogu da budu planirani sa dovoljnom sigurnošću da neće dovesti do graničnog stanja loma
ili upotrebljivosti.
(7) P Površine kosina koje su izložene potencijalnoj eroziji treba, po potrebi,da budu
zaštićene tako da se obezbedi zahtevan nivo stabilnosti.
(8) Kosine treba da budu zaptivene, zasađene vegetativnim pokrivačem ili zaštićene
odgovarajućim merama. Za kosine sa bermama, drenažni sistem na bermama treba da bude
razmotren.
(9) P Postupci izvođenja treba da se uzimaju u obzir u onoj meru u kojoj mogu da utiču na
opštu stabilnost ili veličinu pomeranja.
(10) Potencijalno nestabilne kosine mogu da se stabilizuju pomoću:
119
EN 1997-1:2004 (S)
 betonske obloge sa ili bez sidrenja,
 nožice od gabiona,sa čeličnom ili geo-sintetičkom mrežom,
 primene vegetacije,
 drenažnog sistema,
 kombinacija napred navedenih mera.
(11) Projekat treba da sledi opšte principe iznete u Glavama 8 i 9.
11.5 GRANIČNO STANJE LOMA

11.5.1 ANALIZA STABILNOSTI KOSINA
(1)P Opšta stabilnost kosina što uključije postojeće konstrukcije, one pod delovanjem i
one koje se planiraju, treba da bude potvrđena u analizi graničnog stanja loma (GEO i STR)
na osnovu projektnih veličina dejstava, otpora i čvrstoća, uz primenu parcijalnih faktora kao
što je to definisano u A.3.1 (1)P, A.3.2 (1)P i A.3.3.6 (1)P.
Napomena: Vrednosti parcijalnih faktora treba da budu definisani Nacionalnim Aneksom. Preporučene
vrednosti za trajna i povremena stanja su date u tabelama A.3, A.4 i A.14.
(2)P Pri analizi opšte stabilnosti terena koga čine tlo ili stena, svi odgovarajući oblici sloma
treba da se uzmu u obzir.
(3) Pri izboru postupka proračuna, treba uzeti u obzir sledeće:

 uslojenost tla,
 pojavu i nagibe diskontinuiteta,
 sile od filtracije i pornih pritisaka i njihov raspored,
 kratkoročnu i dugoročnu stabilnost,
 deformacije puzanja (kripa) usled smičućih napona,
 oblik (mehanizam) sloma (kružno cilindrična, proizvoljna klizna površina,
preturanje, tečenje)
 korišćenje numeričkih postupaka.
(4) Masa tla ili stene koja je ograničena kliznom površinom treba po pravilu da se smatra
krutim telom koje se kreće kao celina. Klizne površine zj međupovršine između krutih tela
mogu da imaju različite oblike kao što su ravne površine,kružne ili proizvoljnog oblika. Kao
alternativan postupak može se primeniti metoda konačnih elemenata.
(5) U slučajevima kada je teren ili materijal nasipa relativno homogen i izotropan, kružne
klizne površine se po pravilu mogu primeniti.
(6) Za kosine u uslojenom tlu sa značajnim promenama u čvrstoći na smicanje, posebna

pažnja treba da se posveti slojevima sa manjom čvrstoćom na smicanje. Ovo može da
zahteva primenu kliznih površina koje nisu kružnog oblika.
(7) U materijalima sa dikontinuitetima tj. čvrstim stenama i uslojenom ili ispucalom tlu,
oblik klizne površine može jednim delom ili u potpunosti da bude duž diskontinuiteta. U tom
slučaju se, po pravilu, primenjuje analiza trodimenzionalnih blokova.
(8) Postojeće obrušene kosine, koje se potencijalno mogu reaktivirati treba da budu
analizirane korišćenjem kliznih površina, kako kružnog tako i proizvoljnog oblika.
(9) Ako se klizna površina ne može prihvatljivo aproksimirati u dvodimenzionalnom
modelu, treba primeniti proračun sa kliznom površinom u trodimenzionalnom modelu
120
EN 1997-1:2004 (S)
(10) Analiza stabilnosti kosine treba da potvrdi stabilnost momenata i vertikalnih sila koje
deluju na klizno telo. Ako se ravnoteža u horizontalnom smeru ne rasmatra, međulamelne
sile treba da se pretpostave da su horizontalne.
(11) P U slučajevima kada se može javiti kombinovan oblik loma elemenata konstrukcije i
tla, interakcija konstrukcije i tla treba da se rasmatra u uslovima različite relativne krutosti tla i
konstrukcije. Takvi slučajevi uključuju klizne površine koje presecaju elemente konstrukcije
kao što su šipovi ili fleksibilni potporni zidovi.
Napomena: Pri analizi prirodnih kosina korisno je pri prvom proračunu tj pre izrade projekta,primeniti
karakteristične vrednosti parametara tla, i na taj način dobiti opštu sliku o veličini faktoora stabilnosti
Treba takođe, na uporedivim primerima, primeniti iskustvo, postupke i rezultate istraživanja.
(12) Pošto je nemoguće sagledati razliku između povoljnog i nepovoljnog uticaja

gravitacionih opterećenja, pri utvrđivanju najnepovolujnije klizne površine, nesigurnost u vezi
sa veličinom jedinične težine treba da se izbegne uporednim korišćenjem njihovih graničnih
karakterističnih vrednosti.
(13)P Proračunom treba pokazati da deformacije u terenu, usled projeknih dejstava, usled
puzanja (kripa) ili sleganja šire zone terena, neće izazvati neprihvatliva oštećenja
konstrukcija ili infrastrukture koja se nalazi na konstrukciji ili pored nje.
11.5.2 KOSINE I ISKOPI U STENSKOJ MASI
(1) P Stabilnost kosina i iskopa u stenskoj masi treba da se proveri za translacioni i rotacioni
oblik loma u kojem su uključene izolovani blokovi delova stenske mase, kao i za oblik
odrona.Posebna pažnja treba da se posveti pritiscima koji potiču od zarobljene podzemne
vode u diskontinuitetima (pukotinama i prslinama).
(2)P Analize stabilnosti treba da se zasnivaju na pouzdanom poznavanju sistema

diskontinuiteta koji razdvajaju stensku masu i na veličini otpornosti na smicanje intaktne
stene i u diskontinuitetima.
(3) Treba da se uzme u obzir i to da se slom kosina i iskopa u čvrstim stenskim masama
sa dobro definisanim sistemom diskontinuiteta zasniva, pored ostalog, na:
 klizanju blokova ili ’’klinova’’ stenske mase,
 prevrtanju blokova ili pločastih masa,
 kombinaciji klizanja i prevrtanja,
u zavisnosti od orijentacije slobodne površine kosine u odnosu na položaj diskontinuiteta.
(4) Treba uzeti u obzir da slom kosina iiskopa u vrlo ispucalim čvrstim stenama,u mekim
stenama i cementovanom tlu može da se dogodi duž kružnih cilindričnih ili približno
cilindričnih kliznih povrpina koje presecaju delove intaktne stene.
(5) Klizanje izolovanih blokova i klinova treba, po pravilu, da bude sprečeno smanjenjem
nagiba kosine, izradom bermi, postavljanjem aktivnih i pasivnih sidara, i dreniranjem stenske
mase. U kosinama stvorenim iskopima, klizanje treba da se sprečava, izborom stabilnog
položaja i pravca površine iskopa tako da se pomeranja blokova ne mogu javiti iz
kinematičkih uslova.
(6) Sprečavanje prevrtanja, se po pravilu vrši izradom pasivnih i aktivnih sidara, i
dreniranjem stenske mase.
121
EN 1997-1:2004 (S)
(7) Pri rasmatranju dugoročne stabilnosti kosina i iskopa u stenskoj masi, treba uzeti u
obzir nepovoljne efekte od vegetacije i uticaja okoline uključivo i zagađivanje, na veličinu
čvrstoće na smicanje u diskontinuitetima i u intaktnoj steni.
(8) U veoma ispucalim stenama koje su formirane sa strmim kosinama i kosinama koje
su sklone prevrtanju, odronima,osipanju,i sl. mogućnost pojave odrona treba uvek da se
uzme u obzir i prouči.
(9) U slučajevima kada se pouzdane mere za sprečavanje odrona ne mogu ekonomski

opravdati, odroni se mogu dozvoliti uz osiguranje sa mrežama, barijerama ili drugim
pogodnim načinima kojima se zaustavlja odronjena masa.
(10) Projektovanje mera za zaustavljanje odronjene stenske mase i osulinskog materijala

treba da se zasniva na temeljnom proučavanju mogućih putanja za odronjeni materijal.
11.5.3 STABILNOST ISKOPA
(1)P Opšta stabilnost terena koji se nalazi u blizini iskopa, uključujući i otkopani materijal i
postojeće objekte, saobraćajnice i infrastrukturu treba da bude predmet analize (videti Glavu
9).
(2)P Stabilnost donjeg nivoa iskopa treba da se proveri u odnosu na projektne porne pritiske
u terenu, a u cilju analize hidrauličkog sloma (videti Glavu 10).
(3)P Izdizanje nožice i dna dubokih iskopa usled rasterećenja treba da bude predmet
rasmatranja.

(1)P Projekat treba da potvrdi da deformacije u terenu neće izazvati granično stanje
upotrebljivosti u objektima i infrastrukturi na konkretno ugroženom terenu ili delu terena.
(2) Sleganje terena treba da se prouči na osnovu sledećih slučajeva:

 promena u režimu podzemne vode i time promenjenih pornih pritisaka,
 dugoročnim deformacijama putanja (kripa) pri dreniranim uslovima,
 promena zapremine dubinskih rastvorljivih sredina,
 izvođenja rudarskih i njima sličnih radova kao što je eksploatacija gasa.
(3) Pošto analitički ili numerički postupci koji su sada na raspolaganju po pravilu ne daju
pouzdana predviđanja deformacija prirodne kosine, pojava graničnih stanja upotrebljivosti
treba da se izbegne na jedan od navedenih načina:
 ograničavanjem mobilisane otpornosti na smicanje,
 osmatranjem pomeranja i definisanjem delovanja koje će ih umanjiti ili
zaustaviti, prema potrebi.
122
EN 1997-1:2004 (S)
11.7 OSMATRANJE
(1)P Teren treba da se osmatra koristeći pri tome odgovarajuću opremu i to.
 ako nije moguće potvrditi proračunima. ili propisanim merama da je
pojava graničnog stanja prema 11.2 i dovoljnoj meri otklonjena,
 ako se pretpostavke korišćene u proračunima ne zasnivaju na pouzdanim
podacima.
(2) Osmatranje treba da se planira tako da obezbedi poznavanje:

 nivoa podzemne vode u terenu, tako da se može sprovesti analiza ili
provera u efektivnim naponima,
 poprečnih i vertikalnih pomeranja u terenu kao osnove za predviđanje
daljih deformacija,
 dubine i oblika granične površine po kojoj se vrše pomeranja u fazi
nestabilnosti, a da bi se ustanovili parametri čvrstoće potrebni za dimenzionisanje
stabilizacionih mera,
 brzina pomeranja, da bi se omogućilo davanje upozorenja u vezi
ugroženosti, i u tom slučaju digitalno telemetrijsko očitavanje instrumenata i
alarmni sistem koji se daljinski aktivira postaje odgovarajući način delovanja.
123
EN 1997-1:2004 (S)
12.GLAVA 12
NASIPI
12.1 OPŠTE
(1) P Odredbe ove Glave se odnose na nasipe kojima se formiraju male brane i
infrastrukturni objekti.
(2) Za ugrađivanje i zbijanje materijala treba da se primene odredbe Glave 5.

(1)P Treba da se sačini lista graničnih stanja koja služi za proveru projekta nasipa.
(2) Sledeća, ovde navedena granična stanja treba da budu proverena:

 gubitak opšte stabilnosti.
 slom u kosinama nasipa i kruni,
 slom usled unutarnje erozije,
 slom usled površinske erozije ili druge spoljne erozije.
 deformisanje u nasipu koje vodi gubitku upotrebljivosti, tj prevelika
sleganja ili pojava pukotina,
 sleganja i deformacije usled puzanja (kripa)koja vode gubitku
upotrebljivosti u susednim objektima i infrastrukturi,
 prevelikim deformacijama u prelaznim zonama,tj prilaznim nasipima ka
oporcima mosta,
 gubitak upotrebljivosti na saobraćajnim poršinama usled klimatskih uticaja
kao što su zaleđivanje i odleđivanje i ekstremno isušivanje,
 puzanje (krip) kosina u toku ciklusa zaleđivanja i odleđivanja,
 degradacija materijala planuma saobraćajnice usled teškog saobraćajnog
opterećenja,
 deformacije usled hidrauličkih dejstava,
 promene u uslovima okoline, kao šti su zagađivanje podzemne vode,
zvučni efekti ili vibracije.
12.3 DEJSTVA I PROJEKTNA STANJA

(1) Pri izboru dejstava za proračun graničnih stanja, treba da se uzme u obzir lista
navedena u 2.4.2 (4).
(2) Pri određivanju dejstava kojima nasip deluje na susedne objekte ili ojačani deo
terena, treba uzeti u obzir razlike u krutosti (deformabilbnosti).
(3)P Projektna stanja treba da se izaberu u skladu sa 2.2.
(4) P Dodatno, sledeća posebna projektna stanja treba da se uzmu u obzir, ako je to
opravdano:
 uticaji koji stvara postupak izvođenja, kao što je iskop u blizini nasipa,
vibracije usled primene eksploziva, pobijanja šipova ili rada teških mašina.
124
EN 1997-1:2004 (S)
 uticaji koji dolaze od objekata koji treba da se izvedu na nasipu ili pored
nasipa,
 efekti koji nastaju usled prelivanja nasipa, delovanja leda, talasa i
pljuskova na krunu nasipa i kosine,
 temperaturni uticaji kao što je skupljanje.
(5)P Projektni nivo slobodne vode na nizvodnoj strani nasipa, i projektni nivo podzemne
vode, ili njihova kombinacija, treba da bude odabran na osnovu raspoloživih hidroloških
podataka, tako da daje najnepovoljnije uslove koji se mogu javiti u okviru projektnih stanja
koja se rasmatraju. Mogućnost oštećenja funkcije drenaža, filtera ili zaptivki treba da bude
uzeta u obzir.
(6) Za obalne nasipe, treba da se uzmu u obzir najnepovoljniji hidraulički uslovi. Po

pravilu to su stacionarna filtracija pri najvišem mogućem nivou podzemne vode, i brzo
snižavanje nivoa slobodne vode ispred nasipa.
(7) P Pri određivanju projektnog rasporeda pornih pritisaka, treba uzeti u obzir moguće
promene u anizotropiji i heterogenosti materijala.
(8) P Kada se nasip dimenzioniše na osnovu sleganja, treba uzeti u obzir opadanje pornih
pritisaka u terenu usled potapanja vodom nasipa ili površinske kore u terenu.
12.4 RAZMATRANJA U VEZI PROJEKTA I IZVOĐENJA

(1)P Nasipi treba da se dimenzionišu uz uzimanje u obzir iskustva sa nasipima na sličnom
terenu i od sličnih materijala u nasipu.
(2)P Pri određivanju nivoa temeljne spojnice nasipa i terena,treba, ukoliko je to

opravdano, da se uzme u obzir sledeće:
 dostizanje dubine sloja dovoljne nosivosti, odnosno primenjujući mere
ojačanja (stabilizacije) podtla, tamo gde je to opravdano,
 obezbeđivanje dovoljne zaštite u odnosu na različite klimatske uticaje na
nosivost temeljnog tla,
 nivo podzemne vode u odnosu na projektovanu drenažu nasipa,
 izbegavanje nepovoljnih uticaja od obližnjih objekata i infrastrukture,
 dostizanje dubine na kojoj se nalaze slojevi male propustljivosti.
(3) Projekat nasipa treba da obezbedi:

 dovoljnu nosivost podtla,
 zadovoljavajuću drenažu pojedinih slojeva (zona) u nasipu,
 dovoljnu nepropustljivost materijala u nasipu,
 filterske zone ili geosintetičke filtere, gde je to potrebno, uz
zadovoljavanje filterskih kriterijuma,
 definisanje materijala u nasipu prema kriterijumima datim u 5.3.2.
(4) P Za nasipe na podtlu male čvrstoće i visoke stišljivosti, postupak izvođenja treba da
se definiše tako da se ne prevaziđe kapacitet nosivosti, i da se u toku građenja ne izazovu
prevelika sleganja ili pomeranja (videti 5.3.3 (2)P).
125
EN 1997-1:2004 (S)
(5) Kada se nasip na stišljivom, zasićenom podtlu izvodi u slojevima, piezometrijska
merenja treba da se obavljaju tako da se pouzdano kontroliše disipacija pornih pritisaka do
dovoljno niskih vrednosti pe nego što se pristupi izradi narednog sloja u nasipu.
(6) P Za nasipe na koje deluje slobodna voda na raznim nivoima, položaj temeljne
spojnice treba da se odredi u vezi sa propustljivošću terena, odnosno preduzetih mera da se
obezbedi vododrživa funkcija konstrukcije nasipa.
(7) Ako je predviđeno poboljšanje podtla, zona terena u kojoj se poboljšavaju svojstva
treba da bude dovoljno prostrana kako bi se izbegle nepovoljne deformacije u terenu.
(8) Kada se određuje težina nasipa, na osnovu podata o zbijanju tla (videti 3.3.3) pažnju
treba posvetiti tome da se u ispitivanju jedinične težine ne izostave zrna tla koja su prečnika
od 20 mm do 60 mm. Vrlo često ova veličina zrna nisu uključena u određivanje jedinične
težine, a mogu imati značajan uticaj na veličinu jedinične težine nasipa.
(9)P Kosine nasipa koje su izložene eroziji treba da budu zaštićene. Ako su projektom
predviđene berme, njihovo dreniranje treba da bude definisano projektom.
(10) U toku izvođenja nasipa kosine.treba da budu privremeno zaštićene od erozije a

definitivna zaštita se izvodi prema projektovanom postupku.
(11) Za nasipe preko kojih se predviđa saobraćaj, stvaranje leda na površini planuma
ispod kolovozne konstrukcije treba da bude izbegnuto. Termički izolacioni kapacitet
kolovozne konstrukcije izvedene na zaštitnom insulacionom sloju ili na sloju od lakog
geosintetičkog materijala treba da bude dovoljan da se izbegne navedeno zaleđivanje.
(12) Prodiranje dejstva mraza u dubinu na kruni nasipa treba da bude ograničeno na
potrebnu dubinu.
(13) U projektu kosine nasipa treba da se razmotri slučaj pri kome se javljaju pomeranja
usled puzanja (kripa) u toku ciklusa zaleđivanja i odleđivanja, bez obzira na postignutu
stabilnost u ostalim projektnim uslovima. Ovo stanje je posebno značajno u prilaznim
konstrukcijama ka oporcima mostova.
12.5 PROJEKAT NA OSNOVU GRANIČNOG STANJA LOMA

(1)P Pri analizi stabilnosti celog nasipa ili pojedinih delova, treba da se razmotre svi
mogući oblici (mehanizmi) loma, prema Glavi 11.
(2) Pošto se nasip često izvodi u različitim fazama, sa različitim uslovima opterećivanja,
analize stabilnosti treba da se sprovode po pojedinim fazama i ostalim uslovima koji su
definisani u Geotehničkom Projektnom Izveštaju.
(3)P U slučajevima kada se primenjuju laki sintetički materijali kao što je expandirani
polistiren,ili laki glina beton ili laki expandirani beton, treba razmotriti uticaj uzgona (videti
Glavu 10).
(4)P Pri analizi stabilnosti nasipa u kojem su ugrađeni različiti materijali, treba primeniti
čvrstoće u pojedinim materijalima koje su određene u uslovima kompatibilnih deformacija.
(5) U slučajevima kada se saobraćajnice ili vodeni tokovi ukrštaju sa nasipom, posebna
pažnja treba da se posveti prostornoj interakciji pojedinih elemenata konstrukcije.
126
EN 1997-1:2004 (S)
(6) Pri analizi stabilnosti poboljšanog tla, uticaj postupka poboljšanja tj. poremećaja u
mekoj osetljivoj glini treba da bude razmotren. Pošto je efekat poboljšanja vremenski zavistan
proces, taj se efekat mora uzeti u obzir dok se ne postigne stacionarno stanje u poboljšanom
tlu.
(7) P Da bi se izbegla granična stanja loma izazvanih površinskom erozijom, unutarnjom
erozijom ili hidrauličkim pritiskom, treba da se ispune uslovi iz Glava 10 i 11.
12.6 PROJEKAT NA OSNOVU GRANIČNOG STANJA

UPOTREBLJIVOSTI
(1)P Projekat treba da pokaže da deformacije koje nastaju usled izrade nasipa neće
dovesti do graničnog stanja upotrebljivosti u nasipu ili u objektima, sapbraćajnicama i
infrastrukturi koji se nalaze na nasipu ilipored nasipa.
(2) Sleganja nasipa koji se nalazi na stišljivom podtlu treba da bude određena na
principima datim u 6.6.1. Posebna pažnja treba da se posveti vremenskoj uslovljenosti
sleganja kako zbog konsolidacije tako i zbog secundarnih uticaja (kompresije).
(3) Treba uzeti u obzir i mogućnost pojave deformacija usled pronema u nivoima
podzemne vode.
(4) U slučajevima kada je teško odrediti deformacije, postupci sa predopterećenjem ili sa

probnim nasipima treba da budu razmotreni, naročito u slučajevima kada se treba sprečiti
nastajanje graničnih stanja upotrebljivosti.
12.7 NADZOR NAD IZVOĐENJEM I OSMATRANJE

(1)P Nadzor i osmatranje nasipa treba da bude u skladu sa odredbama Glave 4.
(2) Osmatranje treba da se primeni za nasipe u jednom ili više navedenih slučajeva:
 kada se koristi postupak opservacije pri izvođenju (videti 2.7)
 kada stabilnost nasipa koji vrši funkciju brane, u velikom stepenu zavisi
od rasporeda pornih pritisaka u nasipu i u njegovim temeljima,
 kada se traže podaci o uticaju zagađenja nasipa ili od saobraćaja,
 kada se zahteva praćenje nepovoljnih uticaja na objekte ili infrastrukturu,
 kada površinska erozija prestavlja značajan rizik po nasip.
(3)P U slučajevima kada se zahteva program za nadzor i osmatranje, isti treba da bude
sadržan u Geotehničkom Projektnom Izveštaju. (videti 2.8). Pri tome treba da se predvidi da
rezultati osmatranja treba da budu interpretirani i da se prema njima na odgovarajući način
postupa.
(4) Program osmatranja za nasip treba da sadrži sledeće:

 merenja pornih pritisaka u nasipu i u temeljima nasipa,
 merenja sleganja za ceo nasip i za obližnje objekte,
 merenja horizontalnih pomeranja,
 proveru parametara čvrstoće za materijale nasipa pri njegovom
izvođenju,
 ukoliko se traži kontrola zagađivanja, potrebne su hemijske analize pre,
za vreme i nakon izvođenja nasipa,
 provera dubine prodiranja mraza na kruni nasipa.
127
EN 1997-1:2004 (S)
(5) Izvođenje nasipa na mekom zasićenom tlu male propustljivosti, treba da bude
praćeno osmatranjem pornih pritisaka u mekim slojevima i osmatranjem sleganja nasipa.
128
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS A
(NORMATIVAN)
PARCIJALNI I KORELACIONI FAKTORI ZA GRANIČNA STANJA

I NJIHOVE PREPORUČENE VELIČINE
A.1 PARCIJALNI I KORELACIONI FAKTORI
(1) P Parcijalni faktori  za granična stanja u stalnim i povremenim projektnim stanjima, i

korelacioni faktori  za temelje na šipovima u svim projektnim stanjima, treba da imaju
vrednosti navedene u ovom aneksu.
A.2 PARCIJALNI FAKTORI ZA POTVRĐIVANJE GRANIČNOG STANJA

RAVNOTEŽE (EQU)
(1)P Za proveru (verifikaciju) graničnog stanja ravnoteže (EQU) sledeći parcijalni faktori
za dejstva  F treba da se primenjuju:
  G; dst za destabilizujuća nepovoljna trajna dejstva;
  G; stb za stabilizujuća povoljna stalna dejstva;
  Q;dst za destabilizujuća nepovoljna povremena dejstva;
  Q;stb za stabilizujuća povoljna povremena dejstva.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju faktori  G;dst,  G; stb,  Q;dst,  Q;dst da bi se koristili u nekoj državi
treba da budu definisani u Nacionalnom Aneksu uz EN 1990:2002. Preporučene veličine faktora za
zgrade koje se nalaze u EN 1990:2002 date su u tabeli A.1.
Tabela A.1: Parcijalni faktori za dejstva ( F)
Dejstvo Oznaka Veličina

Stalno dejstvo
Nepovoljnoa  G;dst 1,1
Povoljnob  G;dst 0,9
Povremeno dejstvo
Nepovoljnoa  Q;dst 1,5
Povoljnob  Q;dst 0
a
Destabilizujuće dejstvo
b
Stabilizujuće dejstvo
(2)P Za proveru graničnog stanja ravnoteže (GSR) sledeći parcijalni faktori za parametre
svojstava tla  M treba da se primenjuju na najmanje otpore na smicanje:
  ' za tangens efektivnog ugla trenja;
  c' za efektivnu koheziju;
  cu za nedreniranu otpornost na smicanje;
  qu za jednoaksijalnu pritisnu čvrstoću;
  za jediničnu težinu.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju faktori  ',  c',  cu,  qu i   da bi se koristili u nekoj državi treba
da budu definisani u Nacionalnom Aneksu. Preporučene veličine faktora date su u tabeli A.2.
129
EN 1997-1:2004 (S)
Tabela A.2: Parcijalni faktori za parametre tla ( M)
Parametar tla Oznaka Veličina

Efektivni ugao otpornosti na trenje a
 ' 1,25
Efektivna kohezija  c' 1,25
Nedrenirana otpornost na smicanje  cu 1,4
Jednoaksijalna pritisna čvrstoća  qu 1,4
Jedinična težina  1,0
a
Ovaj faktor se primenjuje na: tang  '
A.3 PARCIJALNI FAKTORI ZA POTVRĐIVANJE GRANIČNOG STANJA

KONSTRUKCIJE (STR) I GRANIČNOG STANJA TLA (GEO)
A.3.1 PARCIJALNI FAKTORI ZA DEJSTVA ( F) ILI EFEKTE OD DEJSTAVA ( E)
(1)P Za proveru graničnih stanja u konstrukciji (STR) i u tlu (GEO), skup A1 ili skup A2
parcijalnih faktora za dejstva  F ili za efekte od dejstava  E treba da se primenjuju i to:
  G za trajna nepovoljna ili povoljna dejstva;
  Q za promenljiva nepovoljna ili povoljna dejstva.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju faktori  G i  Q da bi se koristili u nekoj državi treba da budu
definisani u Nacionalnom Aneksu uz EN 1990:2002. Preporučene veličine faktora za zgrade koje se
nalaze u EN 1990:2002 date su u tabeli A.3 za skupove faktora A1 i A2.
Tabela A.3: Parcijalni faktori za dejstva ( F) i efekte od dejstava ( E)
Skup
Dejstvo Oznaka
A1 A2
Nepovoljno 1,35 1,0
Trajno G
Povoljno 1,0 1,0
Nepovoljno 1,5 1,3
Povremeno Q
Povoljno 0 0
A.3.2 PARCIJALNI FAKTORI ZA PARAMETRE TLA ( M)
(1)P Za proveru graničnog stanja u konstrukciji (STR) ili u tlu (GEO) skup  M faktora M1 ili
skup  M faktora M2 koji se odnose na ovde navedene parametre tla, treba da se primenjuju i
to:
  φ' za tangens efektivnog ugla trenja;
  qu za jednoaksijalnu pritisnu čvrstoću;
   za jediničnu težinu.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju faktori  ',  c',  cu,  qu i   da bi se koristili u nekoj državi treba
da budu definisani u Nacionalnom Aneksu. Preporučene veličine faktora za dva skupa M1 i M2 date su
u tabeli A.4.
130
EN 1997-1:2004 (S)
Tabela A.4: Parcijalni faktori za parametre tla ( M)
Skup
Parametar tla Oznaka
M1 M2
Efektivni ugao otpornosti na trenje a
 ' 1,0 1,25
Efektivna kohezija  c' 1,0 1,25
Nedrenirana otpornost na smicanje  cu 1,0 1,4
Jednoaksijalna pritisna čvrstoća  qu 1,0 1,4
Jedinična težina Y 1,0 1,0
a
A.3.3 PARCIJALNI FAKTORI ZA OTPORE ( R)

A.3.3.1 Parcijalni faktori otpora za plitko temeljenje
(1)P Za plitko temeljenje pri proveri graničnog stanja konstrukcije (STR) i tla (GEO), skup
( R) faktora: R1, R2, ili R3 treba da se primeni kako sledi:
  R;v za otpor na slom u podtlu;
  R;h za otpor na klizanje.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju faktori  R;v i  R;h, da bi se koristili u nekoj državi treba da budu
definisani u Nacionalnom Aneksu. Preporučene veličine faktora za tri skupa R1, R2, i R3 date su u
tabeli A.5.
Tabela A.5: Parcijalni faktori za otpore ( R) u plitkom temeljenju
Skup
Otpor Oznaka
R1 R2 R3
Slom u podtlu  R,v 1,0 1,4 1,0
Klizanje  R,h 1,0 1,1 1,0
A.3.3.2 Parcijalni faktor otpora za temeljenje na šipovima
(1) P Za temeljenje na šipovima i proveru graničnog stanja konstrucije (STR) i u tlu (GEO),
skup ( R) faktora: R1, R2, R3 ili R4 treba da se primeni kako sledi:
 D za otpor na slom u bazi šipa;
 S za otpor na omotaču pritisnutog šipa;
 t za ukupni otpor na slom pritisnutog šipa;
  s;t za otpor na omotaču zategnutog šipa.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju faktori  D i  S,  t i  s,t da bi se koristili u nekoj državi treba da
budu definisani u Nacionalnom Aneksu. Preporučene veličine faktora za četiri skupa R1, R2, R3 i R4
date su u tabeli A.6 za pobijene šipove, u Tabeli A.7 za bušene šipove i u Tabeli A.8 za spiralne uvrnute
u tlo kontinualne šipove (CFA).
131
EN 1997-1:2004 (S)
Tabela A.6: Parcijalni faktori za otpore ( R) za pobijene šipove
Skup
Otpor Oznaka
R1 R2 R3 R4
Baza šipa b 1,0 1,1 1,0 1,3
Omotač (pritisnut šip) s 1,0 1,1 1,0 1,3
Ukupni otpor t 1,0 1,1 1,0 1,3
Omotač (zategnut šip)  s,t 1,25 1,15 1,1 1,6
Tabela A.7: Parcijalni faktori za otpore ( R) za bušene šipove
Skup
Otpor Oznaka
R1 R2 R3 R4
Baza šipa b 1,25 1,1 1,0 1,6
Ukupni otpor t 1,15 1,1 1,0 1,5
Tabela A.8: Parcijalni faktori za otpore ( R) za spiralne uvrnute u tlo (CFA) šipove
Skup
Otpor Oznaka
R1 R2 R3 R4
Baza šipa b 1,1 1,1 1,0 1,45
Ukupni otpor t 1,1 1,1 1,0 1,4
A.3.3.3 Korelacioni koeficijenti za temeljenje na šipovima
(1) P Za proveru graničnih stanja u konstrukciji (STR) i u tlu (GEO), korelacioni koeficijenti
 koji se ovde navode, treba da budu primenjeni pri određivanju karakterističnih otpora
aksijalno opterećenih šipova, kako sledi:
  1 na prosečne vrednosti izmerenih otpora u opitu statičkog opterećivanja;
  2 na minimalne vrednosti izmerenih otpora u opitu statičkog opterećivanja;
 3 na prosečne vrednosti proračunatih otpora na osnovu podataka ispitivanja
tla;
  4 na minimalne vrednosti proračunatih otpora na osnovu podataka ispitivanja
tla;
  5 na prosečne vrednosti izmerenih otpora u opitu dinamičkog opterećivanja;
  6 na minimalne vrednosti izmerenih otpora u opitu dinamičkog
opterećivanja.
Napomena: Vrednosti koje treba da dobiju koeficijenti  1,  2,  3,  4,  5 i  6 da bi se koristili u nekoj
državi treba da budu definisani u Nacionalnom Aneksu. Preporučene veličine ovih koeficijenata date su
u tabeli A.9, Tabeli A.10 i Tabeli A.11.
Tabela A.9: Korelacioni koeficijenti  za određivanje karakterističnih vrednosti na

osnovu podataka opita statičkog opterećivanja (n - broj ispitanih šipova)
132
EN 1997-1:2004 (S)
 za n = 1 2 3 4 5
1 1,40 1,30 1,20 1,10 0,0

2 1,40 1,20 1,05 1,00 1,00
Tabela A.10: Korelacioni koeficijenti  za određivanje karakterističnih vrednosti na osnovu podataka

ispitivanja tla (n broj ispitanih profila tla)
 za n = 1 2 3 4 5 7 10
3 1,40 1,35 1,33 1,31 1,29 1,27 1,25

4 1,40 1,27 1,23 1,20 1,15 1,12 1,08
Tabela A.11: Korelacioni koeficijenti  za određivanje karakterističnih vrednosti na osnovu

podataka dinamičkog udarnog ispitivanja a, b, c, d, e (n - broj ispitanih šipova)
 za n = 2 5  10  15  20
5 1,60 1,50 1,45 1,42 1,40

6 1,50 1,35 1,30 1,25 1,25
a
Vrednosti  u tabeli važe za dinamički udarni opit.
b
Vrednosti  mogu da budu pomnoženi sa modelskim faktorom 0,85 kada se
opit vrši sa automatskim očitavanjem podataka.
c
Vrednosti  treba da se pomnože sa modelskim faktorom 1,10 kada se
koristi izraz za pobijanje šipa a bez registrovanja kvazi-elastičnog pomeranja
vrha šipa pri pobijanju.
d
Vrednosti  treba da se pomnože sa modelskim faktorom 1,20 kada se
koristi izraz za pobijanje šipa a bez registrovanja kvazi-elastičnog pomeranja
vrha šipa pri pobijanju.
e
U slučaju da se temelji sastoje od raznih vrsta šipova , pri odredjivanju broja
’’n’’ ispitanih šipova, grupe sličnih šipova treba da se posmatraju odvojeno
A.3.3.4 Parcijalni faktori za otpore ( R) prednapregnutih sidara
(1)P Za prednapregnuta sidra pri proveri graničnih stanja u konstrukciji sidra (STR) i u
terenu (GEO), skup parcijalnih faktora otpora ( R): R1, R2, R3, ili R4 treba da se primeni:
  a;t za privremena sidra;
  a;p za stalna (trajna) sidra.
Napomena: Vrednosti propisane za  a;t i  a;p u pojedinim zemljama treba da budu navedene u
Nacionalnom aneksu ovog standarda. Preporučene vrednosti za četiri skupa R1, R2, R3, ili R4 su date
u Tabeli A.12.
Tabela A.12: Parcijalni faktori otpora ( R) za prednapregnuta sidra
Parcijalni faktori otpora

Otpor Oznaka
R1 R2 R3 R4
Privremeno  a,t 1,1 1,1 1,0 1,1
Trajno  a,p 1,1 1,1 1,0 1,1
A.3.3.5 Parcijalni faktori otpora ( R) za potporne konstrukcije
133
EN 1997-1:2004 (S)
(1)P Za potporne konstrukcije pri proveri graničnih stanja u konstrukciji (STR) i u terenu
(GEO), skup parcijalnih faktora otpora ( R): R1, R2, ili R3 treba da se primeni:
  R;v za nosivost pri lomu u temeljnom tlu;
  R;h za klizanje po temeljnoj spojnici;
  R;e za pritisak otpora tla.
Napomena: Vrednosti propisane za  R;vt,  R;h i  R;e u pojedinim zemljama treba da budu navedene u
Nacionalnom aneksu ovog standarda. Preporučene vrednosti za tri skupa R1, R2, ili R3 su date u Tabeli
A.13.
Tabela A.13: Parcijalni faktori otpora ( R) za potporne konstrukcije

Otpor Oznaka
R1 R2 R3
Nosivost temeljnog tla  R,v 1,0 1,4 1,0
Klizanje po temeljnoj spojnici  R,h 1,0 1,1 1,0
Pritisak otpora tla  R,e 1,0 1,4 1,0
A.3.3.6 Parcijalni faktori otpora ( R) za kosine i opštu stabilnost
(1)P Za kosine i opštu stabilnost pri proveri graničnih stanja u konstrukciji (STR) i u terenu
(GEO), parcijalni faktori otpora ( R;e) treba da se primene.
Napomena: Vrednosti propisane za  R u pojedinim zemljama treba da budu navedene u Nacionalnom
aneksu ovog standarda. Preporučene vrednosti za tri skupa R1, R2, ili R3 su date u Tabeli A.14.
Tabela A.14: Parcijalni faktori otpora ( R) za kosine i opštu stabilnost

Otpor Oznaka
R1 R2 R3
Otpor tla  R,e 1,0 1,1 1,0
A.4 PARCIJALNI FAKTORI ZA PROVERU STANJA UZGONA (UPL)
(1)P Za proveru graničnog stanja uzgona (UPL) treba da se primenjuju sledeći faktori za
dejstva ( F):
  G;dst za destabilizujuća nepovoljna stalna (trajna) dejstva;
  G;stb za stabilizujuća stalna (trajna) dejstva;
  Q;dst za destabilizujuća nepovoljna povremena dejstva.
Napomena: Vrednosti propisane za  G;dst,  G;stb i  Q;dst u pojedinim zemljama treba da budu navedene u
Nacionalnom aneksu ovog standarda. Preporučene vrednosti su date u Tabeli A.15.
134
EN 1997-1:2004 (S)
Dejstvo Oznaka Vrednost
Stalno
Nepovoljnoa  G,dst 1,0
Povoljnob  G,stb 0,9
Promenljivo
Nepovoljnoa  Q,dst 1,5
a
Destabilizujuće
b
Stabilizujuće
(2)P Za proveru graničnog stanja uzgona (UPL) kada se određuju otpori, treba da se
primenjuju sledeći faktori:
 ' za tangens efektivnog ugla trenja otpornosti na smicanje;
  s;t za otpor zategnutog šip;
  a za otpor sidra.
Napomena: Vrednosti propisane za   ',  c',  cu,  s;t i  a u pojedinim zemljama treba da budu navedene
u Nacionalnom aneksu ovog standarda. Preporučene vrednosti su date u Tabeli A.16.
Tabela A.16: Parcijalni faktori za parametre tla i otpore
Parametri tla Oznaka Vrednost
Efektivni ugao trenja a

 ' 1,25
Efektivna kohezija  c' 1,25
Nedrenirana otpornost na smicanje  cu 1,40
Otpor zategnutog šipa  s,t 1,40
Otpor sidra a 1,40
a
A.5 PARCIJALNI FAKTORI ZA STANJE HIDRAULIČKOG LOMA U TLU (HYD)
(1) P Za proveru stanja hidrauličkog loma u tlu, navedeni parcijalni faktori za dejstva (  F)
treba da se primenjuju:
  G;dst za destabilizujuća, nepovoljna, stalna (trajna) dejstva,
  G;stb za stabilizujuća, povoljna, stalna (trajna) dejstva
  Q;dst za destabilizujuća, nepovoljna, promenljiva dejstva
Napomena: Vrednosti propisane za  G;dst,  G;stb, i  Q;dst u pojedinim zemljama treba da budu navedene u
Nacionalnom aneksu ovog standarda. Preporučene vrednosti su date u Tabeli A.17.
135
EN 1997-1:2004 (S)
Dejstvo Oznaka Vrednost
Stalno (trajno)
Nepovoljnoa  G,dst 1,35
Povoljnob  G,stb 0,90
Promenljivo
Nepovoljnoa  Q,dst 1,50
a
Destabilizujuće
b
Stabilizujuće
136
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS B
(INFORMATIVAN)
OSNOVNE INFORMACIJE O PARCIJALNIM FAKTORIMA

ZA PROJEKTNE PRISTUPE 1, 2 I 3
B.1 OPŠTE
(1) Za tipska granična stanja STR (konstrukcije) i GEO (terena) i trajno održivim i
prolaznim situacjama, tri Projektna pristupa su prikazana u 2,4,7,3,4. Oni se razlikuju prema
načinu kako se raspoređuju parcijalni faktori po dejstvima, po efektima dejstava, po
svojstvima materijala i otporima. To je delimićno posledica toga na koji se način uzimaju u
obzir nesigurnosti u modelitranju efekata dejstava i otpora.
(2) Za Projektni Pristup 1, za sve vrste projektovanja, provere su u načelu potrebne sa

primenom dva skupa faktora,primenjenih u dva posebna proračuna. Tamo gde je to
očigledno da je jedan od načina merodavan za dimenzionsanje, nije potrebno da se
sprovode proračuni na druga dva načina. Generalno, faktori se primenjuju na dejstva, radije
nego na efekte dejstava, sa jednim izuzetkom naznačenim u 2.4.7.3.2 (2). U više slučajeva
faktori se primenjuju na parametre tla, ali pri projektovanju šipova i sidara faktori se
primenjuju na otpore.
(3) Pri primeni Projektnih Pristupa 2 i 3, jedan proračun je dovoljan za svaki deo
projekta, a način na koji se faktori primenjuju menja se prema vrsti proračuna.
(4) U Projektnom Pristupu 2, faktori se primenjujubili na dejstva ili na efekte dejstava i

otpore.
(5) U Projektnom Pristupu 3, faktori se primenjuju na efekte dejstava koji potiču iz

konstrukcije i na parametre čvrstoće tla (materijala).
B.2 FAKTORI PRIMENJENI NA DEJSTVA I EFEKTE DEJSTAVA
(1) U Evrokodu EN 1990:2002 je definisano da je  f parcijalni faktor za dejstva i da se

njime uzima u obzir mogućnost nepovoljnih odstupanja od karakteristične vrednosi dejstva.
Slično tome  S;d je parcijalni faktor kojim se uzima u obzir nesigurnost u modeliranju dejstava
i u modeliranju efekata od dejstava.
(2) Evrokod EN 1990:2002 dozvoljava da se  S;d i  f kombinuju u jedan faktor kao

proizvod:
 F =  S;d   f (B.1)
(3) Različiti pristupi u EN 1997-1 zahtevaju da faktori budu primenjeni ili na dejstva ili na
efekte dejstava. Posto primena faktora modeliranja  S;d na dejstva koja potiču od tla ostaju
kao izuzetna, i stoga se prepuštaju određivanju u pojedinim državama,  F se primenjuje za
dejstva, bez ograničenja, zbog jednostavnosti primene, a  E za efekte od dejstava u
geotehničkom projektovanju (videti Aneks A, Tabele A.1 i A.3).
Ovo omogućava nacionalnim institucijama da odaberu druge vrednosti za kombinaciju
 F= S;d   f.
137
EN 1997-1:2004 (S)
(4) Izraz (2.6) uključuje X k /  M u proračunu dejstava, jer materijalna svojstva tla mogu, u
nekim slučajevima, da utiču na vrednosti geotehničkih dejstava.
(5) Pri primeni Projektnog Pristupa 1, potrebne su provere sa primenom oba skupa
faktora, u dva odvojena, posebna proračuna.
U Kombinaciji 1 faktori koji se razlikuju od jedinice se po pravilu primenjuju na dejstva, a za
efekte od dejstava se primenjuju faktori jednaki 1. Tako  F ≠ 1 i  E = 1 su primenjeni u izrazu
(2.6).
Kao izutetak u odnosu na izloženo, naznačeno je u 2.4.7.3.2 (2): u slučajevima gde je fizički
neprihvatljivo da se primeni  F ≠ 1 (na primer: rezervoar potpuno ispunjen fluidom), tada je
 F= 1 i  E ≠ 1.
U Kombinaciji 2 uvek je u primeni  E = 1, dokle je  F ≠ 1 samo za promenljiva dejstva.
Tako, osim kao što je navedeno u 2.4.7.3.2 (2), u Projektnom Pristupu 1, izraz (2.6) se
redukuje na:
E d = E { F F rep; X k /  M; a d} (B.2)
(6) Pri primeni Projektnog Pristupa 2, jedan proračun je dovoljan za svaki deo projekta, a
način na koji se faktori primenjuju bilo na dejstva ili na efekte dejstava se usvajaju u skladu
sa proračunima i nacionalnim odredbama.
Ili je usvojeno  E ≠ 1 i  F = 1, ili je usvojeno  F ≠ 1, a  E = 1. Pošto je primenjen  M =1, izraz
(2.6) se redukuje na:
E d =  E E{F rep; X k; a d} ili (B.3.1)
E d = E { F F rep; X k; a d} (B.3.2)
(7) Pri primeni Projektnog Pristupa 3, jedan proračun je dovoljan. Ipak, u ovom
Projektnom Pristupu pravi se razlika između dejstava F rep koji potiču od konstrukcije i
dejstava koja li potiču od tla ili se javljaju posredstvom tla i sračunavaju se iz X k .Usvaja se
bilo  E ≠ 1 i  F = 1, ili  E = 1 i  F ≠ 1. Na taj način izraz (2.6) ostaje:
E d = E { F F rep; X k /  M; a d} , ili (B.4.1)
E d =  E E {F rep; X k /  M; a d} (B.4.2)
B.3 FAKTORI PRIMENJENI NA ČVRSTOĆU MATERIJALA I OTPORE
(1) Izraz (6.6) u Evrokodu EN 1990:2002 i izraz (2.7) u EN 1997-1 su ekvivalentni:
 X i ,k 
Rd 
1
 R ,d
 
R X i , d , ad 
1
R  i
 R , d   m,i
, ad  (EN 1990:2002, izraz 6.6) (B.5.1)

1  Xk 
Rd    F Frep , , ad  (EN 1997-1, izraz 2.7) (B.5.2)
R  M 
(2) Treba uočiti da u EN 1997-1, izraz (2.7), uključuje primenu  F F rep u proračunu otpora,
i to zbog toga što veličina dejstava može da ima uticaj na vrednosti geotehničkih otpora,
naprimer kod proračuna nosivosti plitkih temelja.
138
EN 1997-1:2004 (S)
(3) Vrednost koeficijenta konverzije  treba da bude 1,0 u EN 1997-1, pošto je

karakteristična čvrstoća materijala definisana kao ona koja je merodavna za konkretnu
terensku situaciju, i prema tome uključuje  u toj karakterističnoj vrednosti.
(4) Različiti postupci koji su predviđeni ovim standardom zahtevaju da se faktori

primenjuju bilo za čvrstoću materijala (X) ili za otpore (R). Ovi faktori na razne načine sadrže
uloge faktora za materijale  m i faktora modeliranja materijala ( R;d). Da bi se uprostillo
razumevanje, faktori primenjeni na čvrstoću materijala (X) označavaju se sa ( M), a faktori
koji se primenjuju na dejstva (R) su označeni sa ( R).
(5) U primeni Projektnog Pristupa 1, potrebna je provera kombinacijom skupova faktora

u dva odvojena proračuna.
U Kombinaciji 1, faktori koji su jednaki 1, su oni koji su primenjeni na čvrstoću materijala i na
otpore. Tako je  M =  R = 1 u izrazu (2.7).
U Kombinaciji 2, izuzev za šipove i sidra, imamo  M > 1 i  R = 1.
Na taj način u većini slučajeva Projektni Pristup 1 primenjuje izraz (2.7a)
Rd = R { F Frep; Xk /  M); ad} (B.6.1.1)
ali u Kombinaciji 2 za šipove i sidra koriste se vrednosti  M = 1 i  R > 1 u izrazu (2.7b) pa je:
R d = R { F F rep; X k; a d} / R (B.6.1.2)
(6) Pri primeni Projektnog Pristupa 2, faktori jednaki 1 se po pravilu primenjuju na

čvrstoću materijala, a sa faktorima većim od 1 u primeni na otpore. Tako su  M = 1 i  R > 1 su
primenjeni u izrazu (2.7b)
R d = R { FF rep; X k; a d} / R (B.6.2.1)
U slučaju da je primenjeno  F = 1, izraz (2.7b) koristi se u obliku:
R d = R Frep; X k; a d} / R (B.6.2.2)
(7) Pri primeni Projektnog Pristupa 3, po pravilu se primenjuje  M > 1 i  R = 1, pa je:
R d = R { FF rep; X k /  M; a d} (B.6.3.1)
Pri ovome treba imati u vidu da ponekad postoji potreba da se primeni  R > 1 (naprimer kod
zategnutih šipova), tako da se izraz (2.7a) koristi u obliku:
R d = R { F F rep; X k /  M; a d} / R (B.6.3.2)
139
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS C
(INFORMATIVAN)
UGLEDNI PRIMER POSTUPKA ODREĐIVANJA GRANIČNIH

VREDNOSTI PRITISAKA TLA NA VERTIKALNU POVRŠINU ZIDA
C.1 GRANIČNE VREDNOSTI PRITISKA TLA
(1) Granične vrednosti pritiska tla na vertikalnu površinu zida, usled sopstvene težine ,
jednako podeljenog površinskog opterećenja (q) i kohezije u tlu (c) treba da se odredi kako
sledi:
 aktivni granični pritisak (stanje):
 a(z) = K a     z + q - 2c K a
 a(z) =  a  tan  + a (pozitivna vrednost pri kretanju tla naniže niz zid) (C.1)
 pasivni granični otpor (stanje):
 p(z) = K p     z + q + 2c K p
 p(z) =  p  tan  + a (pozitivna vrednost pri kretanju tla naviše uza zid) (C.2)
gde je:
a athezija između zida i tla
c kohezija tla
Ka koeficijenat horizontalnog aktivnog pritiska tla
Kp koeficijenat pasivnog otpora tla
q vertikalno površinsko opterećenje na tlo
z rastojanje od vrha zida naniže
 ugao nagiba površine tla iza zida (pozitivna vrednost – naviše)
 ugao otpora trenja između površine zida i tla
 jedinična težina tla kojeg podupire zid
 a(z) aktivni pritisak tla upravan na zid na dubini z
 p(z) pasivni otpor (pritisak) tla upravan na zid na dubini z
 a(z) tangencijalni napon na površini zida na dubini z (aktivno granično stanje)
 p(z) tangencijalni napon na površini zida na dubini z (pasivno granično stanje).
(2) Izrazi (C.1) i (C.2) mogu da se koriste, prema potrebi kako u efektivnim tako i u
totalnim naponima.
(3) Vrednosti koeficijenata pritiska ili otpora tla se mogu koristiti sa dijagrama na sl. C.1.1
do C.1.4 za K a,odnosno C.2.1 do C.2.4 za K p. Te su vrednosti približno na strani sigurnosti.
(4) Kao alternativa može se primeniti postupak opisan u C.2.
(5) Za tla formirana u slojevima, koeficijenti K treba po pravilu da se određuju na osnovu

parametara otpornosti na smicanje za pojedine dubine, i to nezavisno od vrednosti koje važe
za druge dubine.
(6) Međuvrednosti pritisaka tla koje odgovaraju stanju koje je između stanja mirovanja i
aktivnog stanja mogu da se odrede linearnom interpolacijom.
(7) Međuvrednosti pritisaka tla koje odgovaraju stanju koje je između stanja mirovanja i
Horizontalna komponenta Ka
pasivnog stanja otpora tla mogu da se odrede paraboličnom interpolacijom prikazanom na sl.
C.3.
horizontalna
površina  = 0
140
EN 1997-1:2004 (S)
Koeficijenat horizontalnog aktivnog pritiska Ka

 /' = 0
 /  ' = 0,66
 /  ' = 1,0
Pojektne vrednosti '
Slika C.1.1: Koeficijenat Kah aktivnog horizontalnog pritiska tla za horizontalnu

površinu poduprtog tla ( = 0)
141
EN 1997-1:2004 (S)
nagnuta površina
tla  ≠0
 /  =1,00
 /  '=0,80
 /  '=0,60
 /  '=0,40
 /  '= 0,20
 /  ' =0,00
 /  ' =-0,20
 /  ' =-0,40
 /  ' =-0,60
 /  ' =-0,80
 /  ' =-1,0

 /' = 0
 =0
Slika C.1.2: Koeficijenti Ka aktivnog pritiska tla za zid sa nagnutom površinom

poduprtog tla (/  ΄ ≠ 0,  = 0)
142
EN 1997-1:2004 (S)
 /  =1,00
 /  '=0,80
 /  '=0,60
 /  '=0,40
 /  '= 0,20
 /  ' =0,00
 /  ' =-0,20
 /  ' =-0,40
 /  ' =-0,60
 /  ' =-0,80
 /  ' =-1,0

 /  ' = 0,66
Slika C.1.3: Koeficijent Ka aktivnog horitontalnog pritiska tla za zid sa nagnutom

površinom poduprtog tla ( / ΄ = 0,66)
143
EN 1997-1:2004 (S)
 /  =1,00
 /  '=0,80
 /  '=0,60
 /  '=0,40
 /  '= 0,20
 /  ' =0,00
 /  ' =-0,20
 /  ' =-0,40
 /  ' =-0,60
 /  ' =-0,80
Pojektne vrednosti '  /  ' =-1,0
 /  ' = 1,0
Slika C.1.4: Koeficijent Ka aktivnog horizontalnog pritiska tla za zid sa nagnutom

površinom poduprtog tla ( / ΄ = 1)
144
EN 1997-1:2004 (S)
horizontalna
površina  = 0
Koeficijenat horizontalnog pasivnog otpora Kp
 / ' =1,0
 /  =0,66
Horizontalna komponenta Kp
 / ' =0
Pojektne vrednosti  '
Slika C.2.1: Koeficijenat Kp horizontalnog pasivnog otpora tla za zid sa horizontalnom

površinom poduprtog tla ( = 0)
145
EN 1997-1:2004 (S)
negativna
vrednost 
 /  ' =1,00
 /  '=0,8
 /  ' =0,6
 /  ' =0,4
 /  ' = 0,2
 /  ' =0,00
 /  ' =-0,2
 /  ' =-0,4
 /  ' =-0,8
Pojektne vrednosti  '

δ / φ ΄ =0
Slika C.2.2: Koeficijenti Kp horizontalnog pasivnog otpora tla; sa nagnutom
površinom poduprtog tla ( / ΄ = 0 i  = 0)
146
EN 1997-1:2004 (S)
negativna
vrednost 
Koeficijenat horizontalnog pasivnog otpora Kp  /  ' =1,00

 /  '=0,8
 /  ' =0,6
 /  ' =0,4
 /  ' = 0,2
 /  ' =0,00
 /  ' =-0,2
 /  ' =-0,4
 /  ' =-0,6
 /  ' =-0,8

 /  ' = 0,66

površinom poduprtog tla ( / ΄ = 0,66)
negativna
147
EN 1997-1:2004 (S)
vrednost 
 /  ' =1,00
 /  '=0,8
 /  ' =0,6
 /  ' =0,4
 /  ' = 0,2
 /  ' =0,00
 /  ' =-0,2
 /  ' =-0,4
 /  ' =-0,6
 /  ' =-0,8

 /  ' = 1,00

površinom poduprtog tla ( / ΄ = 1)
148
EN 1997-1:2004 (S)
p
V
Vp
Slika C.3: Mobilizacija pasivnog otpora nekohezivnog tla u odnosu na normalizovano

pomeranje zida V/V p (V p je pomeranje koje odgovara punoj mobilizaciji pasivnog
otpora tla)
C.2 NUMERIČKI POSTUPAK ZA ODREĐIVANJE PASIVNOG OTPORA TLA
(1) Postupci koji se ovde navode, a koji sadrže određene aproksimacije na strani
sigurnosti, mogu da se koriste u svim slučajevima.
(2) Postupci su definisani za određivanje pasivnih pritisaka tla sa parametrima čvrstoće

(koji su dati vrednostima za , c, , a) kao pozitivnim veličinama, videti sliku C.4.
(3) Oznake koje se dodaju onima iz 1.6 su:

Kc koeficijenat za koheziju
Kn koeficijenat za normalno opterećenje na površini
Kq koeficijenat za vertikalno opterećenje
K koeficijenat za jediničnu težinu tla
mt je ugao koji se odmerava od pravca površine terena, u smeru od površine
zida prema pravcu tangente na površinu smicanja koja ograničava pokretnu
masu tla a koja se produžava van površine terena
mw je ugao koji se odmerava od normale na površinu zida do tangente na
površinu smicanja i koji je pozitivan kada je tangenta usmerena naviše
 je ugao izmeđju horizontale i pravca površine terena koji je pozitivan kada je
pravac površine terena usmeren naviše
 je ugao između površine zida i vertikale koji je pozitivan kada zid ima otklon
prema poduprtoj masi tla
ν je ugao pod kojim je rotirana izlazna tangenta na graničnoj liniji smicanja u
odnosu na početnu, pozitivna je vrednost kada zid ima otklon prema
poduprtoj masi tla
q je podeljeno vertikalno opterećenje na jediničnoj površini poduprtog tla
p je podeljeno vertikalno opterećenje na jediničnoj površini horizontalne
projekcije površine poduprtog tla.
149
EN 1997-1:2004 (S)
Slika C.4: Definicije nabiba opterećene površine zida, površine poduprtog tla i
geometrije linija smicanja
(4) Parametri na površini zida  (trenje) i a (athezija) moraju biti odabrani tako da je:
a tan 

c tan 
(5) Granični uslovi na površini poduprtog tla uključuju  0, što je ugao pod kojim se
rezultanta sila na poduprtoj površini seče sa normalom te površine. Na osnovu ovog ugao  0
je definisan vektorskim zbirom dva vektora i to:
 vektorom jednako podeljenog opterećenja q koje ne mora da bude
vertikalno, i
 vektora c cot koji ima pravac upravan na površinu poduprtog tla.
Ugao  0 je pozitivan kada je tangentna komponenta opterećenja q usmerena prema zidu a
normalna prema površini poduprtog tla. Ukoliko je c=0 a opterećenje na poduprtoj površini je
verikalno li ga nema, za aktivne pritiske tla je po pravilu  0 =  .
(6) Ugao m t je određen graničnim uslovom na površini poduprtog tla i to:
sin  0
cos(2 m t +  +  0) =  (C.3)
sin 
(7) Granični uslov na površini zida određuje vrednost m w i to:
sin 
cos(2 m w +  + ) = sin  (C.4)
Ugao m w je negativan za pasivne otpore tla ( > 0), ako je odnos sin  / sin dovoljno velik.
(8) Tangenta na spoljnu liniju smicanja aktivirane mase tla je određena uglom v koji se
dobija iz izraza:
v = mt +  - mw –  (C.5)
150
EN 1997-1:2004 (S)
(9) Koeficijenat normalnog (upravnog) pritiska tla na površinu zida K n, u funkciji
opterećenja koje je upravno na spoljnu površinu poduprtog tla se onda određuje na osnovu
izraza gde je vrednost ugla v u radijanima:
1  sin  sin  2mw   

Kn  exp (2v tan  ) (C.6)
1  sin  sin  2mt   
(10) Koeficijenat za vertikalno jednako podeljeno opterećenje (definisano po jedinici

horizontalne projekcije površine poduprtog tla) je:
K q = K ncos2  (C.7)
a koeficijenat koji zavisi od kohezije je:
K c = (K n - 1) cot  (C.8)
(11) Koeficijenat koji zavisi od jedinične težine tla se aproksimativno određuje iz izraza:
K  = K n cos cos ( – ) (C.9)
Ovaj izraz je na strani sigurnosti. Za aktivne pritiske tla učinjena greška nije od značaja, ali
ona može da postane značajna pri određivanju pasivnog otpora tla sa pozitivnim
vrednostima ugla .
Za  = 0 mogu da se dobiju sledeće granične vrednosti:
p
cos 2m t = - sin cos;
c
a
cos 2m w = ;
c
K q = cos² 
K c = v + sin 2m t + sin 2m w;
gde se v izražava u radijanima, a za K  (pri  = 0), bolji aproksimativni izraz je:
sin  cos mw
K  = cos  + (C.10)
sin m t
(12) Za aktivne pritiske tla isti se algoritam primenjuje, uz sledeće izmene:

 Parametri čvrstoće , c, , i a se unose kao negativne vrednosti,
 Ugao pod kojim rezultanta sila opterećenja preseca normalu na površinu
poduprtog tla je  0 = , uglavnom usled aproksimacija u izrazu za K .
(13) Kako za pasivne otpore tako i za aktivne pritiske tla, postupak podrazumeva da je
ugao konveksnosti pozitivan (v > 0).
(14) Ako se napred naveden uslov ne ispunjava, barem približno, tj. za glatku površinu
zida i značajno nagnutu površinu poduprtog tla kada  i  imaju suprotne znake, treba
razmotriti primenu drugih postupaka. isto se primenjuje i kada su opterećenja na površini
poduprtog tla neravnomerna.
C.3 POMERANJA PRI KOJIMA SE MOBILIŠU GRANIČNI PRITISCI TLA
151
EN 1997-1:2004 (S)
(1) Pomeranja, koja su potrebna da bi se postiglo aktivno granično stanje u
nekohezivnom tlu koje podupire vertikalni potporni zid, treba da se rasmotre. Veličina ovih
pomeranja zavise od načina na koji se zid pomera i od zbijenosti tla. Tabela C.1 daje red
veličine odnosa v a/h.
Tabela C.1: Odnosi v a/h

v a/h v a/h
Način pomeranja zida rastresito tlo zbijeno tlo
% %
a) 0,4 do 0,5 1,0 do 0,2
b) 0,2 0,05 do 0,1
c) 0,8 do 1,0 0,2 do 0,5
d) 0,4 do 0,5 0,1 do 0,2
Ovde je:
v a - pomeranje zida potrebno da se mobiliše aktivni pritisak tla
h - visina opterećene površine zida
(2) Treba uzeti u obzir da su pomeranja potrebna da se razvije horizontalni pasivni otpor
tla u nekohezivnom tlu koje podupire zid, znatno veća od onih koja su potrebna da se javi
aktivno granično stanje pritisaka tla. Tabela C.2 daje red veličine odnosa V p/h za razvijanje
potpunog pasivnog otpora tla, a u zagradama do polovine te vrednosti.
(3) Odnose pomeranja i visina V p/h u Tabeli C.2 treba povećati množenjem sa faktorom
1,5 do 2,0 ukoliko se tlo nalazi u podzemnoj vodi.
Tabela C.2: Odnosi v p/h

Način pomeranja zida v p/h v p/h
152
EN 1997-1:2004 (S)
rastresito tlo zbijeno tlo
% %
7 (1,5) do 5 (1,1) do
a)
25 (4,0) 10 (2,0)
5 (0,9) do 3 (0,5) do
b)
10 (1,5) 6 (1,0)
6 (1,0) do 5 (0,5) do
c)
15 (1,5) 6 (1,3)
Ovde je:
v a - pomeranje zida potrebno da se mobiliše pasivni otpor tla
h - visina opterećene površine zida
153
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS D
(INFORMATIVAN)
UGLEDNI PRIMER ANALITIČKOG POSTUPKA ZA PRORAČUN

NOSIVOSTI PLITKOG TEMELJA
D.1 OZNAKE KOJE SE KORISTE U ANEKSU D
(1) Sledeće oznake se koriste u Aneksu D.

A’ =B’ x L’ projektna efektivna površina temelja
b projektne vrednosti faktora nagiba sa indeksima c, q, i 
B širina temeljne površine
B' efektivna širina temeljne površine
D dubina temeljne površine
e ekscentričnost rezultante dejstva, sa indeksima B i L
i faktori nagiba opterećenja, sa indeksima za koheziju c, za opterećenje na
nivou temeljne površine q, i za jediničnu težinu tla 
L dužina temeljne površine
L’ efektivna dužina temeljne površine
m exponent u izrazima za faktor nagiba : i
N faktori nosivosti sa indeksima za : c, q, i 
q opterećenje ili težina tla na nivou temeljne površine
q ' efektivno opterećenje ili efektivna težina tla na nivou temeljne površine
s faktori oblika temeljne površine sa indeksima za : c, q, i 
V vertikalno opterećenje
a nagib temeljne površine prema horizontali
’ projektna efektivna jedinična težina tla ispod nivoa temeljne površine
θ ugao delovanja sile H.
(2) Oznake koje se koriste u navedenom postupku su prikazane na slici D.1.
D.2 OPŠTE
(1) Aproksimativni izrazi za određivanje projektne nosivosti za vertikalne sile, koje su

izvedene na osnovu teorije plastičnosti i eksperimentalnih podataka, koriste se uz uzimanje u
obzir sledećij efekata:
 čvrstoća tla, po pravilu je izražena preko projektnih vrednosti za
parametre c u, c' i ',
 ekscentričnosti i nagiba projektog dejstva na temeljnu površinu;
 oblika, dubine i nagiba temeljne površine;
 nagiba površine terena;
 pritisaka usled prisustva podzemne vode i gradijenata filtracije;
 promenljivosti tla, posebno u pogledu uslojenosti.
D.3 NEDRENIRANI USLOVI U TLU
(1) Projektna nosivost može da se odredi na osnovu sledećeg:
R/A’ = ( + 2) c u b c s c i c + q (D.1)
sa bezdimenzionalnim faktorima za:
154
EN 1997-1:2004 (S)
 nagib temeljne površine: b c = 1 – 2 /( + 2)
 oblik temeljne površine:
s c = 1 + 0,2 (B’/L’) za pravougaonu temeljnu površinu;
s c = 1,2 za kvadratnu ili kružnu temeljnu površinu.
 nagib opterećenja usled delovanja horizontalne sile H:
1  H 

ic   1 1 
2 A' cu 
gde je H  A' c u.
D.4 DRENIRANI USLOVI U TLU
(1) Projektna nosivost može da se odredi prema izrazu:
R/A’ = c' N c b c s c i c + q' N q b q s q i q + 0,5 ' B' N  b  s  i  (D.2)
gde se projektne vrednosti za bezdimenzionane faktore mogu odrediti izrazima:

 za nosivost:
N q= e  tan  ΄ tan² (45 + ΄/2)
N c = (N q - 1)cot ΄
N  = 2 (N q - 1) tan ΄ gde je  > ΄/2 (rapava temeljna površina)
 za nagib temeljne površine
b c =b q - (1 ~ b q) / (N c tan ΄)
b q = b  = (1 –  tan ΄)²
 za oblik temeljne površine
s q = 1 + (B'/L') sin ΄, za pravougaon oblik;
s q = 1 + sin ΄, za kvadratni i kružni oblik.
 s  = 1 - 0,3 (B'/L’), za pravougaon oblik;
s  = 0,7, za kvadratni i kružni oblik.
 s c = (s q N q - 1)/ N q - 1) za pravougaoni, kvadratni i kružni oblik
 za nagib opterećenja, usled horizontalne sile H
i c = i q − (1 - i q) / (N c tan ΄)
i q = [ 1 – H/ (V + A’c’ cot ΄)] m
i  = [ 1 – H/ (V + A’c’ cot ΄)] m+1
gde je
m = m B = [2 + (B'/L')] / [1 + (B'/L')] kada H deluje u smeru strane B';
m = m L = [2 + (L'/B')] / [1 + (L'/B' ] kada H deluje u smeru strane L'.
U slučaju kada sila H deluje pod uglom  na pravac strane L’, onda se m može odrediti
prema izrazu:
m = m  = m Lcos2  + m B sin2 .
155
EN 1997-1:2004 (S)
Slika D.1: Oznake temeljne površine
156
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS E
(INFORMATIVAN)
UGLEDNI PRIMER SEMI-EMPIRIJSKOG POSTUPKA

ZA ODREĐIVANJE NOSIVOSTI PLITKOG TEMELJA
(1) Za određivanje projektne nosivosti temelja na tlu, može da se koristi terenski opit kao
što je presiometarski opit.
(2) Pri korišćenju presiometarskog opita, projektna nosivost R d za plitak temelj pod
dejstvom vertikalne sile se povezuje linearnom zavisnošću sa graničnim pritiskom u tlu i to:
R d/A’ =  v; 0 + k p*le (E.1)

gde je
k - faktor nosivosti
 v;0 - početni totalni napon u nivou temeljne površine
p*le - projektni neto ekvivalentni granični pritisak iz presiometarskog opita
ostale oznake su definisane u 1,6.
(3) Numeričke vrednosti za faktor nosivosti k se kreću od 0,8 do 3,0 u zavisnosti od

vrste tla, dubine gde se nalazi temeljna površina i od oblika temeljne površine.
(4) Projektni neto ekvivalentni pritisak (p*le) se dobija na osnovu neto graničnog pritiska
(p*l) koji se definiše u presiometarskom opitu kao razlika (p l - p 0 ) između graničnog pritiska
p l i pritiska tla u stanju mirovanja p 0 na nivou gde je izvršen opit. Vrednost p 0 se može
odrediti na osnovu koeficijenta pritiska tla u stanju mirovanja K o, i efektivnog vertikalnog
pritiska tla q’ i pornog pritiska u, prema izrazu: p 0 = K o q’ + u .
157
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS F
(INFORMATIVAN)
UGLEDNI PRIMER PRORAČUNA SLEGANJA
F.1 POSTUPAK NA OSNOVU STANJA NAPONA I DEFORMACIJA
(1) Ukupno sleganje temelja koji se nalazi u kohezivnom ili nekohezivnom tlu može da
se odredi na osnovu proračuna stanja napona i deformacija i to:
 proračunom stanja napona u temeljnom tlu koje potiče od opterećenja na
temeljnoj površini, što se može postići primenom teorije elastičnosti,po pravilu
podrazumevajući homogeno izotropno tlo i linearni raspored pritisaka na tlo;
 proračunom deformacija u tlu na osnovu naponskog stanja uz korišćenje
modula deformabilnosti ili drugih veza napona i deformacija određenih
laboratorijskim opitima (poželjno kalibriranim sa terenskim opitima), ili na osnovu
terenskih opita;
 integracijom vertikalnih deformacija u tlu da bi se odredila sleganja,
koristeći veze napona i deformacija a u dovoljnom broju tačaka u temeljnom tlu
ispod temeljne površine za proračun vrednosti napona i deformacija u tim
tačkama.
F.2 PRILAGOĐEN POSTUPAK TEORIJE ELASTIČNOSTI
(1) Ukupno sleganje temelja na kohezivnom ili nekohezivnom tlu može da se odredi na
osnovu teorije elastičnosti koristeći izraz koji ima oblik:
s = p x b x f /E m
gde je:
Em - projektna vrednost modula elastičnosti
f - koeficijenat sleganja
p - linearno raspoređen pritisak na temeljnoj površini
ostale oznake su određene u 1.6.
(2) Veličina koeficijenta sleganja f zavisi od oblika i dimenzija temeljne površine,

promene deformabilnosti tla sa dubinom, ukupne debljine stišljivog tla, Poasonovog
koeficijenta, raspodele pritisaka na temeljnoj površini i položaja tačke za koju se sleganje
određuje.
(3) Ako se proračunom ne dobiju upotrebljivi podaci, prema upoređenju sa podacima na

već izgrađenim sličnim objektima na sličnoj lokaciji, projektni moduo deformabilnosti u
dreniranim uslovima E m može da bude određen na osnovu terenskih opita.
(4) Prilagođen postupak teorije elastičnosti može da bude primenjen samo onda kada su
naponi u tlu one veličine koja ne stvara uslove za neelastične deformacije i kada se veza
napona i deformacija može smatrati linearnom. Posebna opreznost nije potrebna u slučaju
primene prilagođenog postupka teorije elastičnosti u slučaju kada je temeljno tlo
nehomogeno.
158
EN 1997-1:2004 (S)
F.3 SLEGANJE BEZ DRENIRANJA
(1) Kratkoročna komponenta sleganja temelja, koja se javlja bez dreniranja, može da se
odredi koristeći kako postupak na osnovu stanja napona i deformacija, tako i postupak
prilagođene teorije elastičnosti. Vrednosti koji će se primeniti za deformacione parametre
(kao što su E m i Puasonov koeficijenat) treba u ovom slučaju da su određene za nedrenirane
uslove.
F.4 KONSOLIDACIONO SLEGANJE
(1) Proračun sleganja kao posledice konsolidacije, može da se izvrši računajući sa

uslovima bočno sprečene jednodimenzionalne deformacije temeljnog tla pri tome se može
koristiti kriva konsolidacije. Superpozicija kratkoročnog u nedreniranim uslovima i
konsolidacionog sleganja često dovodi do prekomerne procene ukupnog sleganja, pa su
empirijski zasnovane korekcije rezultata superpozicije neophodne.
F.5 ZAVISNOST SLEGANJA OD VREMENA
(1) Kada se radi o kohezivnom tlu, stepen konsolidacije pre potpuno obavljene primarne
konsolidacije može da se približno odredi koristeći parametre konsolidacije dobijene iz
edometarskog opita stišljivosti. Ipak, tok konsolidacionog sleganja treba (poželjno je) odrediti
koristeći veličinu propustljivosti tla određenu na osnovu terenskih opita.
159
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS G
(INFORMATIVAN)
UGLEDNI PRIMER ODREĐIVANJA PROGNOZNE NOSIVOSTI

PLITKOG TEMELJA NA STENI
(1) Za manje čvrste i polomljene stene sa stisnutim prslinama (u koje spadaju i kredolike
stene sa poroznošću koja je manja od 35%) prognozna nosivost temelja može da se odredi
prema slici G.1. Tu je iskorišćeno razvrstavanje stena koje je prikazano u tabeli G.1, a pod
pretpostavkom da oslonjena konstrukcija može da toleriše sleganja jednaka 0,50 % od širine
temeljne površine. Vrednosti prognozne nosivosti za druge nivoe sleganja mogu da se
određuju na osnovu proporcije u veličini sleganja.Za manje čvrste i polomljene stene sa
otvorenim prslinama i ispunjenim prslinama, vrednosti za prognoznu nosivost treba da budu
umanjene.
Tabela G.1: Razvrstavanje manje čvrstih i polomljenih stena
Grupa Vrsta stene

Čisti krečnjaci i dolomiti
1
Karbonatni peščari male porpoznosti
Magmatske stene
Oolitski i laporoviti krečnjaci
2 Dobro cementovani peščari
Očvrsli karbonizirani glinci (alevriti)
Metamorfne stene,škriljci blage folijacije
Izrazito laporoviti krečnjaci
3 Slabo cementovani peščari
Škriljci izražene folijacije
4 Lapori i glinci
160
EN 1997-1:2004 (S)
Apscisa: qu (MPa) jednoaksijalna pritisna čvrstoća. Ordinata: ds (mm) razmak diskontinuiteta

1.Grupa stena 1 2. Grupa stena 2 3. Grupa stena 3 4. Grupa stena 4
5. Dozvoljena nosivost ne treba da pređe pritisnu čvrstoću ako su prsline stisnute ili do 50% prslina je otvoreno
6.Dozvoljena nosivost: a) stena vrlo male čvrstoće, b) stena male čvrstoće, c) stena osrednje čvrstoće d) osrednje
čvrsta stena e) čvrsta stena
Razmak diskontinuiteta: f) diskontinuiteti na malom razmaku g) srednje razmaknuti diskontinuiteti
h) veoma razmaknuti diskontinuiteti
Grupa stena treba da se usvaja prema podacima iz tabele G.1. Prognozna nosivost u osenčenom području
dijagrama treba da se odredi nakon terenskog uvida i/ili izvršenih opita na steni (prema BS 8004)
Slika G.1: Prognozna nosivost za kvadratni plitki temelj na steni (za sleganja koja ne
prelaze 0,5% od širine temeljne površine)
ANEKS H
161
EN 1997-1:2004 (S)
(INFORMATIVAN)
GRANIČNE VREDNOSTI DEFORMACIJA KONSTRUKCIJE

I POMERANJA TEMELJA
(1) Komponente pomeranja temelja, koje treba da budu rasmotrene, uključuju ukupno
sleganje, relativno (ili diferencijalno) sleganje, rotaciju, naginjanje, relativni ugib, relativnu
rotaciju, horizontalno pomeranje i amplitudu vibracija. Definicije za pojedine nazive pomera-
nja temelja i deformacija se nalaze na slici H.1.
(2) Maksimalno prihvatljiva relativna rotacija za otvorene ramovske konstrukcije,za

ispunjene ramovske konstrukcije, za noseće ili kontinualne zidove od opeke ne može da
bude istovetna, ali se nalazi u rasponu od 1/2000 do oko 1/300, kako bi se sprečila pojava
graničnog stanja upotrebljivosti u konstrukciji. Maksimalna relativna rotacija od 1/500 je
prihvatljiva za većinu konstrukcija. Relativna rotacija koja već dovodi do graničnog stanja
upotrebljivosti je oko 1/150.
(3) Odnosi koji su prikazani u (2) su primenljivi za oblik sleganja prikazan na slici H.1
kada se srednji deo konstrukcije sleže više od krajnjih delova. U obrnutom sličaju, kada se
krajevi sležu više od srednjeg dela, vrednosti navedene u (2) treba da se prepolove.
(4) Za uobičajene konstrukcije sa temeljima koji nisu povezani, ukupna sleganja do 50

mm su uglavnom prihvatljiva. Veća sleganja mogu da se prihvate ukoliko relativne rotacije
ostaju u prihvatljivim granicama, i ako ukupna sleganja ne stvaraju probleme u instalacijama
ili izazivaju naginjanje i sl.
(5) Ova uputstva u vezi sa graničnim vrednostima sleganja su primenljiva za uobičajene,

rutinske konstrukcije. Ona ne treba da se primenjuju za zgrade ili konstrukcije koje nisu
uobičajene ili kod kojih su opterećenja izrazito neravnomerna.
162
EN 1997-1:2004 (S)
a) definicija sleganja s, diferencijalnog sleganja  s , rotacije , i ugaone deformacije ,

b) definicija relativnog ugiba  i koeficijenta ugiba /L,
c) definicija naginjanja  u relativne rotacije (ugaone deformacije) 
Slika H.1: Definicije pomeranja temelja
163
EN 1997-1:2004 (S)
ANEKS J
(INFORMATIVAN)
POTSETNIK ZA VRŠENJE NADZORA PRI IZVOĐENJU

I MONITORINGA PONAŠANJA OBJEKTA
J.1 OPŠTE
(1) Spisak koji sledi sadrži najvažnije elemente koji treba da se razmotre u toku nadzora
nad izvođenjem ili pri monitoringu ponašanja izgrađene konstrukcije. Značaj pojedinih
elemenata može da varira od projekta do projekta. Spisak nije konačan, a elementi se
odnose na specifične aspekte geotehničkog dimenzionisanja ili na specifične vrste radova
koji su bili navedeni u prethodnim glavama ovog standarda.
J.2 NADZOR PRI IZVOĐENJU

J.2.1 OPŠTI ELEMENTI KOJI TREBA DA SE PROVERE
(1) Verifikacija uslova u terenu, na lokaciji i u pogledu rasporeda objekata.
(2) Režim strujanja podzemne vode i pornih pritisaka, efekti operacije odvodnjavanja na
nivo podzemne vode, rezultat preduzetih mera u clju kontrolisanja filtracije, unutarnje erozije
u terenu, hemijski sastav podzemne vode, ugroženost od korozije.
(3) Pomeranja, popuštanja, stabilnost strana iskopa i dna iskopa, privremeno

podgrađivanje; efekti na susedne objekte i infrastrukturu, merenja pritisaka tla na potporne
građevine, merenja promena pornih pritisaka usled iskopa i opterećenja.
(4) Sigurnost na radu za osoblje sa uzimanjem u obzir mogućnost nastajanja

geotehničkih graničnih stanja.
J.2.2 STRUJANJE PODZEMNE VODE I PORNI PRITISCI
(1) Potrebna je adekvatnost sistema koji obezbeđuje kontrolisanje pornih pritisaka i svim
izdanskim zonama gde previsoki porni pritisci mogu da utiču na stabilnost kosina iskopa i
dna iskopa, uključivo i arteske pritiske u izdani koja se nalazi ispod nivoa iskopa, odvođenje i
izliv vode koja potiče od sistema odvodnjavanja; snižavanje nivoa podzemne vode u toku
celog trajanja iskopa a u cilju sprečavanja pojave isplivavanja, erozije i poremećaja u terenu
usled rada građevinske mehanizacije, otklanjanje i uklanjanje atmosferske i druge površinske
vode.
(2) Potrebna je efikasna i efektivna operacija odvodnjavanja u celom periodu građenja,

sa uzimanjem u obzir incrustacije na zaštitnim mrežama, migraciju prašinastih čestica i
zapunjavanje aktivnog prijemnika u bunarima, habanje pumpi i njihovo začepljivanje.
(3) Potrebno je kontrolisanje odvodnjavanja u cilju da se izbegnu poremećaji u susednim

objektima i terenu, osmatranje piezometarskih nivoa, efektivnost izvođenja i održavanja
restauriranog nivoa podzemne vode, ako se to traži.
(4) Potrebno je voditi računa o sleganju okolnih objekata ili površina.
(5) Potrebna je efektivnost bušenih drenova.
164
EN 1997-1:2004 (S)
J.3 MONITORING IZVOĐENJA
(1) Sleganje u utvrđenim vremenskim intervalima za zgrade i druge konstrukcije uključi-

vo i one usled efekata vibracija na metastabilna tla.
(2) Bočna pomeranja i deformacije, posebno one u vezi sa nasipima i deponijama,

konstrukcijama poduprtim od tla, kao što su zgrade, veliki rezervoari, duboki rovovi.
(3) Piezometarski nivoi ispod zgrada ili na okolnim površinama, naročito ako je izgrađen
sistem za duboko dreniranje ili je izgrađen stalni sistem odvodnjavanja, ili ako postoje
izgrađene duboke etaže.
(4) Ugibi ili pomeranja potpornih konstrukcija pod delovanjem, uobičajenog pritiska
poduprtog tla, efekata deponija, nasipa i drugih površinskih opterećenja; pritisaka vode.
(5) Merenja vode iz drenažnih objekata.
(6) Posebnia pitanja:

 Konstrukcije sa visokim temperaturama, kao što su bojleri, sprovodnici;
isušivanje gline ili prašine, monitoring temperature i pomeranja,
 Konstrukcije sa niskom temperaturom, kao što su hladnjače i druge
kriogene instalacije, monitoring temperature, zamrzavanje tla, izdizanje usled
zaleđivanja, efekti naknadnog odleđivanja.
(7) Mere zaptivanja.
(8) Merenja vibracija.
165

Projektovanje I Proracun Geotehnickih Konstrukcija Knjiga 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Projektovanje I Proracun Geotehnickih Konstrukcija Knjiga 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EVROPSKI STANDARD EN 1997-1

EUROPEAN STANDARD Novembar 2004

ICS 91.120.20 Zamenjuje ENV 1997-1-1:1994

Evrokod 7: PROJEKTOVANJE I PRORAČUN

Eurocode 7: Geotechnical design

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Istorijat programa Evrokodova 9

1.1 Područje primene 13

2. OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE GEOTEHNIČKIH KONSTRUKCIJA 21

2.1 Zahtevi za projektovanje 21

4. NADZOR NAD GRAĐENJEM, OSMATRANJE I ODRŽAVANJE 50

5. NASIPI, ODVODNJAVANJE, POBOLJŠANJE I OJAČANJE TLA 55

10. HIDRAULIČKI LOM 111

10.1 Opšte 111

11. OPŠTA STABILNOST 117

11.1 Opšte 117

12. NASIPI 123

12.1 Opšte 123

A (Normativan) PARCIJALNI I KORELACIONI FAKTORI ZA GRANIČNA STANJA I

B (Informativan) OSNOVNE INFORMACIJE O PARCIJALNIM FAKTORIMA ZA

C (Informativan) UGLEDNI PRIMER POSTUPKA ODREĐIVANJA GRANIČNIH

D (Informativan) UGLEDNI PRIMER ANALITIČKOG POSTUPKA ZA PRORAČUN

E (Informativan) UGLEDNI PRIMER SEMI-EMPIRIJSKOG POSTUPKA ZA

F (Informativan) UGLEDNI PRIMER PRORAČUNA SLEGANJA 156

G (Informativan) UGLEDNI PRIMER ODREĐIVANJA PROGNOZNE NOSIVOSTI

H (Informativan) GRANIČNE VREDNOSTI DEFORMACIJA KONSTRUKCIJE I

J (Informativan) POTSETNIK ZA VRŠENJE NADZORA PRI IZVOĐENJU I

Ovaj dokument, EN 1997-1, pripremio je Tehnički komitet CEN/TC 250 ’’Evrokodovi za

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

U 1975. godini, Komisija Evropske zajednice, odlučila se za akcioni program u oblasti

EN 1990 Evrokod 0: Osnove proračuna konstrukcija (Basis of Structural Design)

STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

Države članice EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentni dokumenti za

Nacionalni standardi, kojima se uvode Evrokodovi, sadržavaće kompletan tekst Evrokoda

VEZE IZMEĐU EVROKODOVA ENS I HARMONIZOVANIH TEHNIČKIH

Postoji potreba za usklađenošću između Harmonizovanih tehničkih specifikacija za

DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFIČNE ZA EN 1997-1:2004

U EN 1997-1 prikazana su uputstva za proračun i dejstva za proračun konstrukcije zgrada i

EN 1997-1 predviđen je za investitore, projektante, izvođače i javne administrativne organe.

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1997-1

U ovom standardu prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za kategotrije, sa

1.1 PODRUČJE PRIMENE

(2) EN 1997 treba da se primenjuje za geotehničke aspekte projektovanja zgrada u

(3) EN 1997 se odnosi na zahteve u pogledu čvrstoće, stabilnosti, upotrebljivosti i

(4) Numeričke vrednosti dejstava na zgrade i druge građevinske konstrukcije treba da se

(5) Posebni Evropski Standardi treba da se koriste za problematiku načina i kvaliteta

(6) U EN 1997 problematika izvođenja je zastupljena u meri koja je neophodna da se

(7) EN 1997 ne sadrži posebne zahteve aseizmičkog projektovanja. EN 1998 sadrži

1.1.2 PODRUČJE PRIMENE EN 1997-1

(8) EN 1997-1 treba da se koristi kao opšta osnova za geotehničke aspekte

(9) EN 1997-1 sadrži sledeće oblasti:

(10) EN 1997-1 sadrži priloge od A do J, u kojima se nalazi:

1.1.3 OSTALI DELOVI EN 1997

(1) EN 1997-1 je dopunjen sa EN 1997-2 u kojem su zahtevi za izvršenje i interpretaciju

1.2 NORMATIVNI REFERENTNI DOKUMENTI

(2) Odredbe ovog standarda su zasnovane na sledećim pretpostavkama:

1.4 RAZLIKA IZMEĐU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(2) Principi obuhvataju:

(3) Principi su označeni slovom P iza broja odredbe.

(4) Pravila za primenu su opšte prihvaćena pravila, koja odgovaraju principima i

(5) Dopušteno je korišćenje alternativnih pravila za proračun (rules which comply),

1.5 POJMOVI I DEFINICIJE

(1) Definicije koje su zajedničke za sve Evrokodove su navedene u EN 1990:2002, 1.5.