Уредништво: Осврт на текст господина С.

Зивлака или да ли се у Русији

збива процват Православља
уторак, 25 август 2020

 Иако смо у уводном делу рубрике „Писма посетилаца“

истакли да ставови изнети у писмима посетилаца представљају
ставове аутора тих писама, те да се „ти ставови могу, али не
морају нужно слагати са ставовима Уредништва сајта”, ипак
желимо да искажемо другачије мишљење у односу на два става које је уважени господин
Стеван Зивлак изнео у свом тексту „Трећи Рим и религија Новог доба“ (овде:).

1.                став – да се у Русији доживљава процват Православља и,

2.                да је Руска Православна Црква остала духовни ауторитет не само руском

народу, православним и патриотским организацијама, већ и свим осталим народима, чак и
различите вероисповести, који су се осећали безбедно и угодно у том великом светском
царству.

Одговор на 1. став:

Русија не доживљава процват Православља, већ, напротив, суноврат, односно

кварење Православља без преседана. Московска патријаршија, која јурисдикцијски
покрива територију Руске Федерације, налази се у понору отпадије која је – како тренутно
ствари стоје – већа једино у Грчкој православној цркви. У Русији све постове пости свега 2
% становништва, а екуменизам, богослужбено реформаторство, односно – новотарије и
коронаверство, изменили су руско Православље из темеља. Оно што је још остало од
правоверја у Русији, као и у другим Помесних Црквама, осим Грузијске и Бугарске, - то су
оазе Православља (а поготово правоживља). Оно што, делимично, може охрабривати, јесу
дисонантни тонови који отпадији Московске патријаршије долазе из појединих аутономних
делова Руске Православне Цркве – рецимо, Молдавске Православне Цркве и, донекле,
Белоруске Православне Цркве.

Одговор на 2. став:

Руска Православна Црква, дакле, из горе наведених и многих других разлога, није
духовни ауторитет нити руском народу (не оном правоверном), нити православним и
патриотским организацијама. Она, ту се можемо сложити – ауторитет је искључиво
„осталим народима и различитим вероисповестима“, нарочито римокатолицима и
муслиманима, с обзиром да се на њеном челу налазе патријарх Кирил и митрополит
Иларион, духовни син и унух криптокатолика митрополита лењинградског Никодима
Ротова, који врло предано спроводе политику тихог покатоличавања руског народа, коју је
започео њихов духовни отац.

Муслимани, такође, могу бити поштоваоци лика и дела вођа Московске

патријаршије, јер патријарх Кирил је у више наврата изјављивао да је Бог хришћана и
муслимана исти Бог, а џамије и ислам у Русији бујају и цветају.

У Русији, иначе, невиђени процват доживљава и јудаизам, уз симфоничну подршку

руске државе и Цркве. Ових дана смо сведоци немилосрдног прогона оца Сергија
Романова и његових присталица, између осталог и због оптужбе коју је он изнео на рачун
врха руске државе, за сарадњу са јеврејском сектом Хабад, која ради на уништењу руског
народа, руског Православља, али и свог словенства и Православља уопште. Оца Сергија 
и његове присталице, као што смо већ известили, Московска патријаршија је „одлучила“ од
Цркве, али су истовремено патријарху Кирилу, митрополиту Илариону и другим руским
епископима и клирицима највећи непријатељи Православља и словенства, римски папа и
хабадовци - браћа.

У закључку, са једним исказом господина Зивлака се можемо, ипак, сложити – да се

„сви остали народи и вероисповести осећају угодно у том великом светском царству”.

Сви, дакле, осим православних Руса.