Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

8.0. ODLAGANJE JALOVINE

Na povr{inskom kopu “Ra{~i}i” - Ivanjica, jalovinski materijal se mo`e

javiti u dva slu~aja, i to kao podre{etni proizvod posle primarnog drobljenja i
direktno na povr{inskom kopu kao jalovi proslojci i umetci.
U toku dosada{njeg rada na povr{inskom kopu u toku ekploatacije nisu
registrovasni jalovi proslojci koji su posebno izdvajani, a jalovi materijal kao
podre{etni proizvod mo`e se primeniti i primenjuje se za nasipanje kod donjih
strojeva puteva. Prema tome na povr{inskom kopu u toku dosada{njeg rada
nije otkopavana jalovina u klasi~nom smislu. Analizom strukturnih karakteristika
u le`i{tu, konstatovano je da se ve}e koli~ine jalovine ne}e pojaviti ni u
narednom periodu eksploatacije tako da nema potrebe za dimenzionisanjem
posebnog prostora za formiranje odlagali{ta.

9.0. ODVODNJAVANJE

Na povr{inskom kopu kre~njaka “Ra{~i}i” ne postoji opasnost od

podzemnih i povr{inskih voda, zahvaljuju}i konfiguraciji terena i litolo{kom
sastavu, jer nisu konstatovane podzemne vode, a atmosferske vode, obzirom
na nagib terena brzo gravitaciono dreniraju.

68
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

10.0. TRANSPORTNI PUTEVI

Za transport kre~njaka na povr{inskom kopu “Ra{~i}i”, saglasno dinamici

razvoja radova, potrebno je izgraditi odgovaraju}e transportne puteve koji imaju
stacionarni i promenljivi karakter.
Stacionarni karakter imaju pristupni putevi sa severne strane
povr{inskog kopa kojima se obezbe|uje prilaz na eta`e E-607, E-622, E-637, E-
652, E-667 i E-682. [irina ovih puteva treba da obezbedi jednosmerni saobra}aj,
a trasa da ima maksimalni nagib od 8 %. U ovoj fazi projektovanja nije mogu}e
dati potpuno precizne elemente trase puteva, obzirom da to predstavlja
predmet posebnog tehni~kog projekta koji podrazumeva i detaljno geodetsko
snimanje trase, naro~ito u delu koji nije pokriven geodetskom podlogom u
razmeri 1:1000 na severnoj strani povr{inskog kopa. Samim tim i projektovana
trasa mo`e se smatrati idejnim re{enjem.
Putevi se u potpunosti grade po ~vrstoj kre~nja~koj podlozi u zaseku,
tako da se izbegava gradnja posebne kolovozne konstrukcije. Obzirom na
veliko usporenje i slo`ene uslove vo`nje serpentinama, opredeljenje je da se za
promenu pravca formiraju kru`ne krivine za dolazak na eta`e E-637, E-667 i E-
682. Put do eta`e E-652 sadr`ao bi jednu serpentinu, koja bi se formirala usled
nedostatka prostora za formiranje kru`ne krivine. Ovi transportni putevi
uspostavljaju trasnportnu vezu izme}u pojedinih eta`a i platoa na niveleti 630.
Plato 630 istovremeno predstavlja okretnicu za prelazak na trasu puta preko
eta`a 622 i 607 do drobili~nog postrojenja. Na taj na~in izbegava se dosada{nji
transport asfaltnim putem Ivanjica-^a~ak koji prolazi pored povr{inskog kopa.
Eta`a E-595 ima direktnu vezu sa drobili~nim postrojenjem.
Promenljivi delovi trase puta su putevi po eta`nim ravnima. I ovi putevi
prelaze preko ~vrste kre~nja~ke podloge, tako da nije potrebna izrada posebne
kolovozne konstukcije.

69
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

11.0. POMO]NI RADOVI

Pomo}ni radovi na povr{inskom kopu, obuhvataju pripremne radove za

postavljanje bu{ilice, pripremu i planiranje radnih platoa, odr`avanje
transportnih puteva i usitnjavanje negabaritnih komada kre~njaka.
Radovi koji se odnose na pripremu za postavljanje bu{ilice kod otvaranja
eta`a obuhvataju obezbe|enje bu{ilice za rad na nagnutom terenu. Tada je
neophodno izvr{iti obezbe|enje koje se izvodi pripremom platoa ili platforme za
kretanje bu{ilice i osiguranje bu{ilice u`etom koje se povezuje za ~vrst oslonac
na terenu iznad bu{ilice.

11.1. PRIPREMA I PLANIRANJE RADNOG PLATOA

Radni plato predstavlja prostor koji obuhvata radili{te bagera i prostor za

manevar kamiona kod postavljanja za utovar. Po{to se radi na utovaru i
transportu odminiranog materijala potrebno je izvr{iti radove na pripremi i
planiranju radnog platoa.
Priprema obuhvata prikupljanje i transport kre~njaka rasutog posle
miniranja i pripremu kre~njaka u toku rada bagera. Priprema kre~njaka u toku
rada bagera odnosi se na transport kre~njaka u zonu radijusa kopanja bagera
koji mo`e biti izvan ove zone zato {to je pomeren dejstvom bagera na stranu ka
otkopanom prostoru ili je posredstvom miniranja do{lo do stvaranja ve}e {irine
osnove obru{enog materijala.
Na ovim radovima koristi se buldozer tipa TG-140. Kapacitet buldozera
ra~una se na osnovu teoretskog kapaciteta uva`avaju}i sve uticajne faktore.
Teoretski kapacitet buldozera TG-140 za du`inu transporta od 20 m
orijentaciono iznosi 280 m3/h.
Za prora~un eksploatacionog kapaciteta izneti teoretski kapacitet
koriguje se slede}im vrednostima koeficijenata:
k1 - 0.80 - rukovalac
k2 - 0.70 - miniran materijal
k3 - 0.80 - vremenski uslovi, vidljivost
k4 - 0.75 - vreme ~istog rada, 45 min.
k5 - 1 - nagib trase
k6 - 0.9 - oblik pluga.

70
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

Kada se u prora~un uklju~e navedeni koeficijenti dobija se

eksploatacioni kapacitet buldozera koji iznosi:
Qe = 280  0.8  0.7  0.8  0.75  1  0.9 = 84.6 = 85 m3/h
Koli~ine materijala za koje treba anga`ovati buldozer procenjuju se na
15% od ukupnih koli~ina odminiranog materijala. Svedeno na ~asovni
kapacitet to iznosi:
Qkp = 330.000/2880  1,4  0,15 = 24 m3/h
Raspolo`ivi kapacitet buldozera od 85 m3/h pokriva ove potrebe. Zbog
znatno ve}eg raspolo`ivog kapaciteta buldozer }e biti po potrebi kori{}en i za
planiranje radnog platoa i odr`avanje eta`nih puteva. Tehnologija rada u tom
slu~aju obuhvata transport materijala izvan planuma eta`nih puteva, odnosno
sa prostora odre|enog za manevre kamiona.

11.2. USITNJAVANJE NEGABARITNIH KOMADA

Usitnjavanje negabaritnih komada u poglavlju o bu{a~ko-minerskim

radovima obrazlo`eno je na na~in da se izvodi mehani~kim usitnjavanjem ili
sekundarnim miniranjem. Daleko bezbednije, kako sa aspekta tehni~ke za{tite,
tako i sa aspekta za{tite okoline je usitnjavanje negabarita hidrauli~nim
~eki}em. Ovaj na~in pokazuje i ekonomske prednosti u pogledu tro{kova. Izvodi
se ure|ajem koji se mo`e instalisati na bageru ili utovara~u.
Negabaritni komadi kre~njaka izdvajaju se u procesu utovara
raspolo`ivim otvorom ka{ike bagera kod istovara materijala u kamion i otvorom
re{etke prijemnog bunkera ~eljusne drobilice koji iznosi 600 mm. Negabaritni
komadi koji su ve}i od 600 mm, izdvajaju se iz bloka bagera na stranu ka
otkopanom prostoru.
Ova tehnolo{ka operacija prakti~no predstavlja i pripremu za
usitnjavanje. Izdvojenim komadima se zatim prilazi sa udarnim ~eki}em i vr{i
udaranje zao{trenim klinom ugra|enim na konzoli bagera.
Procenat negabaritnih komada u toku dosada{njeg rada nije precizno
registrovan, me|utim to su koli~ine koje ne zahtevaju posebne instalisane
kapacitete.

71
Dopunski rudarski projekat povr{inskog kopa kre~njaka “Ra{~i}i” - Ivanjica

12.0. PREGLED RADNE SNAGE PO

BROJU I KVALIFIKACIONOJ
STRUKTURI
Pregled radne snage anga`ovanje na povr{inskom kopu dat je za rad u
jednoj i u dve smene, a po svojoj strukturi prezentira postoje}e stanje
anga`ovane radne snage na povr{inskom kopu.

Tabela 12.1: Pregledni spisak radne snage

Red. broj Naziv radnog mesta Broj Broj Ukupno Kvalifika-
radnika smena radnika cija
1. Upravnikpovr{inskog 1 1 1 VSS
kopa
2. Tehni~ki rukovodilac 1 1 1 VSS
3. Rukovodilac 1 2 2 SSS
proizvodnje-
poslovo|a
4. Palioc 1 1 1 VK
5. Bu{a~ 1 1 1 VK
6. Pomo}nik bu{a~a 3 1 3 KV
7. Rukovaoc bagera 1 2 2 VK
8. Rukovaoc utovara~a 1 1 1 VK
9. Rukovaoc buldozera 1 1 1 VK
10. Voza~ 2 2 4 VK
11. Rukovaoc drobili~nog 1 2 2 SSS
postrojenja
12. Radnici na 4 2 8 VK
drobili~nom
postrojenju
13. Elektri~ar 1 1 1 VK
14. Bravar 1 1 1 VK
15. Radnici na 4 4 NK
obezbe|enju
UKUPN 25 (33)
O:

Za rad u dve smene potrebno je anga`ovati ukupno 33 zaposlena, dok je

za rad u jednoj smeni dovoljan broj od 25 zaposlenih.

72