SVEUČILIŠTE U RIJECI 

GRAĐEVINSKI FAKULTET 
 
Ime i prezime studenta                                                                                                                                     Matični broj: 
Datum ispita   
Predmet  PGT (552)                    IMS (577) 
Vrijeme početka ispita:   
 
Napomene: 
1. Trajanje ispita: 90 min. 
2. Konzultiraj nastavnika ako ti pitanje nije jasno? 
3. Odgovore upisuj u tablicu. Ako trebaš više prostora, koristi poleđinu lista. 
4. Nakon završetka, potpiši i predaj ispit nastavniku 
 
OPĆENITO 
Definiraj termin “masa”. U kojim se 
jedinicama izražava masa? 
1.   Masa je količina materijala koji predmet sadrži. Osnovna jedinica za masu je kilogram [kg].  M  T 
 
 
Definiraj termin “gustoća”. U kojim 
se jedinicama izražava gustoća? 
2.   Gustoća je odnos mase i volumena. Izražava se u kilogramima po metru kubnom [kg/m3].  M  T 
 
 
Definiraj težinu nekog predmeta. U 
kojim se jedinicama izražava 
3.   težina?  Težina je sila kojom tijelo djeluje na podlogu. Izražava se u Njutnima. G = m*g [N]  M  T 
 
 
Definiraj silu od 1 Newton‐a 
 
4.   Sila od jednog Njutna je sila koja je potrebna da tijelu mase 1 kg daje ubrzanje od 1 m/s2.  M  T 
 
 
Kojom silom tijelo mase 3500 kg 
djeluje na podlogu. 
5.   F = m*g = 3500*9.81 = 34335 N  M  T 
 
 

1
 Jeli težina skalarna ili vektorska 
6.   veličina?  Vektorska jer je težina sila.  M  T 
 
Izačunaj naprezanje na kontaktnoj 
plohi i izrazi ga u MPa. 
 
  A=0.0002 m2
 
· 75 · 9.81
7.     3.68    M  T 
  0.0002
 
 
M=75 kg
 
 
Kojim se elementima izražava 
tenzor? 
 
  Tenzor naprezanja definiran je sa 6 komponenti (3 tangencijalna i 3 normalna naprezanja) 
8.     M  T 
 
 
 
 
 
INŽENJERSKA MEHANIKA STIJENA I DRUGE SRODNE DISCIPLINE 
Definiraj termine “mehanika  Mehanika stijena – teoretska i primjenjena znanost o mehaničkom ponašanju stijena 
stijena” i “inženjerska mehanika   
9.   M   
stijena”  Inženjerska mehanika stijena – tehničko i praktično korištenje mehanike stijena u 
  projektiranju inženjerskih projekata u ili na stijenskoj masi. 
Definiraj termin “geotehnika“ 
Geotehnika – skup znanstvenih saznanja i stručnih riješenja za istraživanje terena, 
 
10.   projektiranje i građenje. Bavi se problemima sastava tla i interakcije tla i svih građevinskih  M   
 
zahvata u tlu i s tlom. 
 
Definiraj termin “geomehanika“ 
  Geomehanika – grana mehanike koja se bavi odgovorom svih geoloških materijala 
11.   M   
  (uključujući i tlo) na polja sila njihovog okoliša. 
 

2
 Definiraj termin “inženjerska 
geologija“  Inženjerska geologija – disciplina koja primjenjuje geologiju u riješavanju geoloških 
12.   M   
  problema građevinskih objekata. 
 
Definiraj termin “tlo“ 
  Tlo – sedimentne ili nekonsolidirane akumulacije krutih čestica nastale fizikalnom i 
13.   M   
  kemijskom dezintegracijom stijena koje mogu, a ne moraju sadržavati organske tvari. 
 
Definiraj termin “stijena“ 
  Stijena – Bilo koji prirodno formirani agregat mineralnih tvari koji se pojavljuju u velikim 
14.   M   
  masama ili fragmentima. 
 
Definiraj termin “intaktna stijena“ 
Intaktna stijena – materijal stijenske mase tipično predstavljen cijelom jezgrom iz bušotine 
15.     M   
koja ne sadrži guste strukturne diskontinuitete. 
 
Definiraj termin “stijenska masa“ 
16.     Stijenska masa – stijena kakva se javlja in‐situ uključujući njene strukturne diskontinuitete.  M   
 
Koja su polja primjene mehanike  
17.   stijena?  Rudarstvo, građevinarstvo, naftno inženjerstvo i ekološko inženjerstvo  M   
 
GEOLOŠKA KLASIFIKACIJA STIJENA 
Nabroji tri osnovne skupine stijena 
18.   ovisno o načinu njihova postanka.  Sedimentne (taložne), metamorfne (preobražene), magmatske (eruptivne)  M   
 
Kako su nastale sedimentne 
Sedimentne stijene su nastale u vodi ili na kopnu kao rezultat taloženja materijala koji 
stijene? 
19.   potječu od razaranja površinskih dijelova litosfere, mehaničkom ili kemijskom aktivnošću  M   
 
egzodinamičkih faktora i organogeno. 
 
Kako su nastale metamorfne 
stijene? 
Metamorfne stijene su nastale metamorfozom (preobrazbom) magmatskih, sedimentnih ili 
20.     M   
već postojećih metamorfnih stijena. 
 
 
Kako su nastale magmatske stijene?
21.     Magmatske stijene su nastale kristalizacijom magme ili očvršćavanjem lave.  M   
 
3
 Kako se sistematiziraju stijene s 
Klastične (mehaničke sedimentne stijene) 
obzirom na teksturu? Nabroji neke 
 Sastoje se od fragmenata stijena i minerala različitih po veličini i obliku 
stijene iz svake grupe. 
 Između čestica imamo veliki porni razmak 
 
22.    Boksit, pijesak, šljunak, breče, konglomeriti  M   
 
Kristalne (kemijske sedimentne stijene) 
 
 Malo pornog prostora 
 
 Granit, bazalt, mramor 
 
Kako se djele sedimentne stijene s 
obzirom na prevladavajući tip  Egzogeni ili klastični sedimenti i sedimentne stijene 
23.   fizikalnih, kemijskih, biokemijskih i    M   
geoloških procesa?  Endogeni ili kemijski i biokemijski sedimenti i sedimentne stijene 
 
Kojim sve procesima u prirodi   Trošenjem, metamorfozom magmatskih i starijih sedimentnih stijena 
nastaju sedimenti?   Prijenosom (transportom) materijala u krutom ili otopljenom stanju 
24.   M   
   Taloženjem 
   Dijagenezom 
Što se podrazumjeva pod 
dijagenezom sedimentnih stijena?  Sve promjene koje se događaju u sedimentu nakon taloženja pa do početka metamorfnih 
25.   M   
  procesa, a izazvane su djelovanjem mehaničkih i kemijskih procesa. 
 
Koje su dvije osnovne grupe 
dijagenetskih procesa kod 
 Mehanička – litifikacija (očvršćivanje sedimenta) 
sedimentnih stijena? 
26.     M   
 
 Kemijska 
 
 
Što se podrazumjeva pod 
Veličina zrna, pakovanje zrna, sklop ili građa 
teksturom stijena? 
27.     M   
 
Predstavlja kombinaciju efekata sklopa/građe, sastava 
 

4
 Što se podrazumjeva pod 
strukturom stijena?  Struktura stijena je jedan od najvažnijih svojstava stijenske mase, a ispoljava se kroz: 
   Slojevitost 
   Folijaciju 
   Ispucalost 
28.      Klivaž  M   
   Brečolikost 
   
  Struktura stijena predstavlja uređenje komponenata stijenske mase u mjerilu od nekoliko 
  metara. 
 
STIJENA KAO INŽENJERSKI MATERIJAL 
 Orjentacija – položaj diskontinutiteta u prostoru (nagib i pravac pružanja) 
Kojim se pojmovima opisuju 
 Razmak – okomiti razmak dva susjedna diskontinuiteta 
diskontinuiteti? Definiraj svaki od 
 Kontinuiranost – duljina diskontinuiteta na plohi promatranja 
pojmova. 
 Hrapavost – hrapavost i valovitost diskontinuiteta u odnosu na srednju plohu 
 
diskontinuiteta 
 
 Čvrstoća zidova – tačna čvrstoća stijene u zidovima diskontinuiteta 
29.     M   
 Zjev – okomiti razmak susjednih zidova diskontinuiteta 
 
 Širina – razmak susjednih zidova diskontinuiteta 
 
 Ispuna – materijal koji razdvaja susjedne zidove diskontinuiteta 
 
 Curenje – tečenje vode i vlaženje 
 
 Broj skupova diskontinuiteta 
 
 Veličina bloka 
Nabroji neka fizikalna i neka  Fizikalna: 
mehanička svojstva stijena.   Boja, veličina zrna, poroznost, vlažnost, gustoća, tekstura, mineralni sastav 
30.   M   
  Mehanička: 
   Čvrstoća, deformabilnost, krutost, tvrdoća, trajnost, plastičnost, bubrenje 
Definiraj termin “čvrstoća” 
 
31.   Čvrstoća je maksimalno naprezanje koje material može podnijeti bez loma za bilo koji tip 
  M   
  opterećenja. 
 
 

5
 Definiraj termin 
“deformacija”(deformation) 
Deformacija (deformation) je promjena oblika ili neki drugi oblik distorzije nastala zbog  
 
32.   djelovanja opterećenja/naprezanja ili kao posljedica promjene temperature ili vlažnosti ili  M   
 
sakupljanja. Mjeri se u metrima [m].  
 
 
Definiraj termin 
Deformacija (strain) je odnos promjene duljine nekog elementa i njegove originalne 
“deformacija”(strain) 
duljine. 
33.     M   
∆
   
 
Definiraj termin “deformabilnost” 
34.   Deformabilnost – lakoća kojom se tijelo može deformirati  M   
 
Definiraj termin “krutost” 
35.   Krutost – otpornost deformiranju  M   
 

Prikaži naponsko‐deformacijsku 
krivulju stijene te na njoj naznači 
36.   duktilno i krto ponašanje. Prikaži  M   
kako se izračunaju modul 
elastičnosti i Poissonov koeficijent? 

 
Definiraj termin “tvrdoća”. 
37.     Tvrdoća – otpornost materijala na udubljivanje i grebanje  M   
 
Kojim se postupcima određuje 
tvrdoća?   Pokusom struganja – Mohsova skala sa 10 minerala 
   Pokusom utiskivanja – kugle, piramide ili stošca u površinu uzorka 
38.   M   
   Uređajima za mjerenje odskoka 
   Pokusima za određivanje abrazivnosti 
 

6
 Definiraj termine “trošnost 
Trošnost – mjera podložnosti stijene oslabljenju ili dezintegraciji za vrijeme trajanja 
(weatherability)” i ” trajnost 
inženjerskog objekta 
39.   (durability).  M   
Trajnost – određuje se naizmjeničnim sušenjem i vlaženjem uzorka. To je otpornost stijene 
 
oslabljenju ili dezintegraciji za vrijeme trajanja inženjerskog objekta. 
 
Upiši stanja plastičnosti između 
40.        
prikazanih granica 
Koja su stanja plastičnosti 
glinovitih stijena prema 
Atterbergu? 
 
 
 
41.   M   
 
 
 
 
   
 
Definiraj termine “tečenje (creep)”, 
Tečenje – kontinuirano povećanje deformacije kod konstantnog naprezanja 
”relaksacija (relaxation) i “zamor 
42.   Relaksacija – redukcija naprezanja kod konstantne deformacije  M   
(fatigue)”. 
Zamor – postoji povećanje deformacije uslijed cikličkih promjena naprezanja.  
 
BUBRENJE I TROŠENJE 
Definiraj termin “bubrenje 
43.   Bubrenje stijena – efekt povećanja volumena stijena  M   
stijena” 
Što se podrazumjeva pod 
44.   Povećanje volumena uzrokovano apsorpcijom vode  M   
bubrenjem u strogom smislu? 
 Mehaničko bubrenje 
Navedi bar tri mehanizma bubrenja   Osmotsko bubrenje 
45.   M   
stijena.   Intrakristalno bubrenje 
 Hidratacija 
Što se podrazumjeva pod pojmom‐
Mehaničko bubrenje – inverzna konsolidacija izazvana disipacijom negativnih pornih 
46.   mehaničko bubrenje?  M   
tlakova (i do – 70 Pa) 
 

7
 Objasni mehanizam intrakristalnog 
Intrakristalno bubrenje – povećanje volumena izazvano prodiranjem vode između slojeva 
47.   bubrenja  M   
kristala. To se događa kod slabih međuslojnih veza. 
 
Navedi bar jedan primjer kada 
48.   hidratacija izaziva povećanje  Hidratacijom anhidrata nastaje gips  M   
volumena stijene. 
49.   Koje su stijene sklone bubrenju?  Glinovite i miješane stijene, masivni enhidrit, stijene koje sadrže pirit i kalcijev karbonat  M   
 
Navedi nekoliko mehanizama  Trošenje stijena koje sadrže značajnu količinu minerala sposobnih da bubre po mehanizmu 
50.   trošenja sitnozrnastih klastičnih  intrakristalnog bubrenja (bubrivi minerali glina) ‐Trošenje stijena koje sadrže značajne  M   
sedimenata  količine lako topivih minerala ‐Trošenje stijena koje ne sadrže bubrive minerale glina 
uglavnom je posljedica: raspucavanja, interkristalnog bubrenja. 
 

INTAKTNA STIJENA 

Prikaži naponsko‐deformacijske 
krivulje kada se pokus jednoosnog 
51.   tlačenja obavlja s kontroliranim  M   
naprezanjem odnosno 
kontroliranom deformacijom, 

8
 Na naponsko‐deformacijskoj 
krivulji prikaži način izračunavanja 
52.   M   
srednje, sekantnog i tangentnog 
modula. 

Kako na oblik naponsko‐
deformacijske krivulje utječe 
53.   M   
geometrija uzorka (veličina i 
oblik)? 

9
 Kako na oblik naponsko‐
54.   deformacijske krivulje utječe  M   
veličina uzorka? 

Kako se indirektnim načinom 
određuje vlačna čvrstoća stijene?  Vlačna narezanja generirana su tlačnima. Stijena ima
  mnogo manju vlačnu čvrstoću od tlačne.
 
55.   M   
  2 0.636
 
 
 

Prikaži efekt promjene bočnog 
naprezanja na oblik naponsko‐
56.   M   
deformacijske krivulje kod 
troosnog pokusa. 

10
 Koji efekti okoliša utječu na 
Vlažnost – isušivanje, raspucavanje, bubrenje, pojava pornih tlakova 
naponsko‐deformacijsku krivulju 
57.   Vrijeme – brzina deformacije, tečenje, relaksacija, zamor  M   
stijene? 
Temperatura 
 
Definiraj termin‐kriterij čvrstoće. 
  Kriterij čvrstoće je jednadždba koja se koristi za provjeru da li će se dogoditi lom pod 
58.   M   
  djelovanjem tri glavna naprezanja koja se predviđaju na određenoj lokaciji 
 
 
 
 
Materijal 1
 
Naprezanje σ

 
 
 
 
59.   Materijal 2 Deformabilniji je materijal 2 zato jer ima niži modul elastičnosti  M   
 
 
  Aksijalna deformacija εax
 
 Koji od ova dva metarijala ima 
veću deformabilnost 
(deformabilniji je)? 
 

11
 Prikaži Mohr‐Coulombov kriterij 
60.   M   
čvrstoće. 

 
DISKONTINUITETI 
Definiraj termin “pukotina” 
Pukotina je diskontinuitet na kojem nisu vidljivi tragovi pomicanja. Mogu biti otvorene, 
 
61.   zatvorene i zaliječene. Ovisno o genezi mogu biti pukotine slojevitosti, folijacije, klivaža i  M   
 
slično. 
 
Definiraj termin “rasjed” 
 
62.   Rasjed je diskontinuitet , tj. Ploha loma uzduž koje je dolazilo do vidljivog pomaka.  M   
 
 
Definiraj termin “diskontinuitet” 
  Diskontinuitet je opći naziv za bilo koji mehanički diskontinuitet u stijenskoj masi koji ima 
63.     malu ili nikakvu vlačnu čvrstoću. To je kolektivni termin za većinu tipova pukotina, ploha  M   
  slojevitosti, ploha škriljavosti te oslabljenih zona i rasjeda. 
 
Prikaži način izračunavanja RQD 
RQD – postotak komada intaktne stijene duljih od 10 cm u odnosu na ukupnu duljinu. 
indeksa (Rock Quality Designation 
 
64.   indeks)  Σ 10 M   
  · 100 
 

12
 Što se podrazumjeva pod skupom 
diskontinuiteta?  Skup diskontinuiteta sastoji se od pojedinačnih diskontinuiteta sličnih fizikalnih i 
65.   M   
  mehaničkih karakteristika koji su priližno paralelni. 
 
Što je klivaž i i koje mu je obilježje? 
  Klivaž – tendencija pucanja uzduž jasnih paralelnih ploha koje mogu biti jako nagnute u 
66.     odnosu na slojevitost. Obilježen je subparalelnom orjentacijom minerala koji kristaliziraju  M   
  približno okomito na maximalna tlačna naprezanja. 
 

Kojim se veličinama opisuje 
67.   orijentacija diskontinuiteta?  M   
(prikaži grafički)? 

13
 Prikaži ponašanje diskontinuiteta 
pri tlačnom, vlačnom i posmičnom 
naprezanju. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
68.   M   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
   
 

14
 Opiši Patonov eksperiment 
posmične čvrstoće nazubljenog   
diskontinuiteta  Posmični pomak uzorka izaziva povećanje volumena uzorka. 
   
   
   
  φ  bazični kut trenja 
  i nagib nazubljene površine 
   
   
 
 
 
 
69.     M   
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Prikaži Bartonov kriterij čvrstoće 
hrapavih diskontinuiteta. 
  · log  
 
 
70.     M   
σ  bazični kut trenja 
 
JRC koeficijent hrapavosti 
 
JCS tlačna čvrstoća zidova  
 
 

15
 STIJENSKA MASA 
Koji su paremetri stijenske mase 
uključeni u Hoek‐Brownov kriterij 
· ·  
čvrstoće? 
   
71.     σ ,σ  najveće i najmanje efektivno naprezanje u trenutku loma  M   
  σ  jednoosna tlačna čvrstoća intaktne stijene 
  S, a konstante koje ovise o karakteristikama stijenske mase 
  m vrijednost Hoek Brownove konstante m za stijensku masu 
 
Može li se Hoek‐Brownov kriterij 
Ne, jer moramo odrediti sljedeća svojstva: 
čvrstoće koristiti u svakoj stijenskoj 
 
masi bez obzira na efekat mjerila 
72.    jednoosnu tlačnu čvrstoću stijene σi  M   
promatranja? 
 vrijednost Hoek‐Brownove konstante mi za intaktnu stijenu 
 
 vrijednost geološkog indexa čvstoće GSi 
 
Grafički prikaži efekat mjerila 
promatranja i označi u kojem 
slučaju je primjenjiv Hoek‐
Brownov kriterij čvrstoće. 

73.   M   

16
 Što opisuje GSI (Geological Strength 
74.   GSi (Geological Strength Index) označuje ispucalost stijenske mase  M   
Index)? 
Koji se mehanički parametar 
stijenske mase može odrediti 
75.   Čvrstoća i deformabilnost  M   
znajući neke parametre Hoek 
Brownovog kriterija čvretoće? 
Koje parametre Hoek Brownovog 
kriterija čvrstoće treba znati da bi 
76.   σci, GSi, D (efekt oštećenja stijenske mase)  M   
se odredio modul deformabilnosti 
stijenske mase? 
Koji je model (konstitutivni odnos) 
postlomnog ponašanja primjeren 
77.   Elastično ‐ krto  M   
čvrstim, kvalitetnim stijenskim 
masama? 
Koji je model (konstitutivni odnos) 
postlomnog ponašanja primjeren 
78.   Omekšavanje i deformacija  M   
stijenskim masama srednje 
kvalitete? 
Koji je model (konstitutivni odnos) 
postlomnog ponašanja primjeren 
79.   Elastično ‐ plastično  M   
mekanim stijenskim masama loše 
kvalitete? 
TEHNIKE ISPITIVANJA (PRIPREMA, BRAZIL, JEDNOOSNO, TROOSNO,  BUBRENJE, PLT, SLAKE, BUBRENJE) 
Kakav je standardni oblik ispitnog 
80.   uzorka pri ispitivanju mehaničkih  Cilindrični oblik  M   
svojstava intaktne stijene? 
Koji se procesi obično koriste 
81.   Rezanje, bušenje, brušenje  M   
tijekom pripreme ispitnih uzoraka? 
Koji je najmanji promjer ispitnog 
 Ne manji od 54 mm – SM ISRM 
82.   uzoraka intaktne stijene prema  M   
 Ne manji od 47 mm – ASTIM  
preporukama većine normi? 
Mogu li se ispitivanja mehaničkih 
83.   svojstava obavljati i na uzorcima  Da, ali svi uzorci moraju zadovoljavati kriterije ispitivanja  M   
drugih oblika i veličina? 
Kojim se veličinama opisuje 
84.   odstupanje oblika ispitnog uzorka  Odnos visine i promjera valjka, ravnost plašta i baze, okomitost baze i osi uzorka  M   
od idealnog valjkastog oblika?  
17
 Na koji se način kontrolira ravnost 
85.   Na mjernom stolu pomoću mjerne urice propisane razlučivosti  M   
baza i okomitost baza i osi uzorka? 
Kojim se postupcima može odrediti 
86.   Direktan i indirektan (Brazilski)  M   
vlačna čvrstoća intaktne stijene? 
Zašto se u praksi rijetko koristi 
Zbog teškoća pri pripremi i prihvata uzorka i zbog toga jer stijena na ternu uglavnom  
87.   direktan način za određivanje  M   
nikada nije u uvjetima direktnog vlaka 
vlačne čvrstoće? 
Koji se indirektni postupak koristi 
za ispitivanje vlačne čvrstoće  Brazilski pokus. Opterećenje na uzorku treba biti kontinuirano s konstantnim prirastom 
88.   M   
stijene?  tako da slom slabovezanih stijena nastupi za 15 – 30 sekundi 
 
Kako se generira vlačno naprezanje 
89.   pri indirektnom ispitivanju vlačne  Vlačna naprezanja generirana su tlačnim  M   
čvrstoće? 
Opiši Brazilski postupak za 
Uzorak se ispituje u čeljustima koje trebaju imati polumjer zakrivljenosti 1.5 puta veći od 
indirektno određivanje vlačne 
polumjera uzorka. Opterećenje na uzorku treba biti kontinuirano s konstantnim prirastom, 
90.   čvrstoće?  M   
tako da lom slabovezanih stijena nastupi unutar 15 – 30 sekundi. Tijekom pokusa mjeri se 
 
skraćenje aksijalne baze i promjena promjera uzorka kao i aksijalna sila  
 
Koji je primjeren oblik uzorka kod 
Cilindrični uzorak promjera ne manjeg od 54 mm i visine približno jednake polumjeru 
91.   Brazilskog pokusa?  M   
uzorka. Neravnost plašta ne smije biti veća od 0.025 mm. 
 
Prikaži rezultate direktnog i 
indirektnog (Brazilskog pokusa) 
Mohrovim naponskim krugovima. 
 
 
 
 
92.   M   
 
 
 
 
 
 
 
 

18
 Pri određivanju čvrstoće i 
deformabilnosti intaktne stijene 
Tehnike kojima se može dobiti naponsko-deform. Krivulja samo u prijelomnom području.
koriste se dvije tehnike s obzirom 
93.   Tehnike kojima se može dobiti kompletna naponsko-def. Krivulja (kontrolirana deformacija) M   
na mogućnost dobivanja kompletne 
 
naponsko deformacijske krivulje. 
Koje su to tehnike? 
Za jednu vrstu stijene preporučljivo 
je ispitati više ispitnih uzoraka pri 
94.   određivanju jednoosne tlačne  5 uzoraka  M   
čvrstoće. Koliko? 
 
TROOSNA TLAČNA ČVRSTOĆA I DEFORMABILNOST 

Prikaži kako se mijenja oblik 
naponsko – deformacijske krivulje 
sa povećanjem bočnog naprezanja 
95.   M   
tijekom troosnih ispitivanja. Na 
istom dijagramu označi granicu 
duktilnog i krtog ponašanja stijene  

19
 Nacrtaj naponsko – deformacijsku 
krivulju koja se dobije tijekom 
ispitivanja uzorka opterećenog 
96.   troosnim tlačnim naprezanjem.  M   
Prikaži način određivanja modula 
elastičnosti i Poissonovog 
koeficijenta. 

Prikaži rezultate ispitivanja 
97.   jedoosne i troosne tlačne čvrstoće  M   
Mohrovim naponskim krugovima. 

20
 Za jednu vrstu stijene preporuča se 
ispitati više ispitnih uzoraka pri 
98.   5 uzoraka  M   
određivanju troosne tlačne 
čvrstoće. Koliko? 
Nabroji nekoliko vrsta ispitivanja 
99.   čvrstoće u točki ovisno o obliku  Dijametralni pokus, aksijalni pokus, prizmatični pokus na uzorku nepravilnog oblika  M   
ispitanog uzorka. 
Za što se koriste rezultati  Za procjenu drugih parametara čvrstoće s kojima se nalazi u korelaciji, npr. jednoosne 
100. M   
ispitivanja čvrstoće u točki?  tlačne i vlačne čvrstoće. 
Kojim se pokusom može ispitati 
101. Pokus sa bubrenjem (ciklično vlaženje i sušenje)  M   
trajnost stijene? 
Kojom se veličinom izražava 
102. Indeks postojanosti na trošenje  M   
sklonost stijene trošenju? 
ISPITIVANJE BUBRIVIH SVOJSTAVA 
Definiraj termine: Potencijal  Potencijal bubrenja – relativni kapacitet stijene da bubri 
103. M   
bubrenja i iznos bubrenja.  Iznos bubrenja – stupanj do kojeg je realiziran potencijal bubrenja 
Koji čimbenici određuju potencijal 
104. Tip bubrivih materijala, količina bubrivih materijala, jačina međučestičnih veza  M   
bubrenja neke stijene? 
Koji čimbenici određuju iznos  Struktura, tekstura stijene, početna vlažnost, dotok vode, koncentracija i vrsta elektrolita, 
105. M   
bubrenja neke stijene?  tlak kojemu je stijena izložena, gustoća stijene, stupanj oštećenja međusobnih veza 
Koje su 3 osnovne metode za 
Mikroskopska ispitivanja, rendgenska difrakcijska ispitivanja, diferencijalne termičke 
106. ispitivanje bubrivih svojstva stijene  M   
analize. 
u laboratoriju? 
TERENSKE TEHNIKE ISPITIVANJA 
Koje se vrste uređaja koriste za 
107. ispitivanje deformabilnosti i  Dilatometri ili presiometri, bušotinske preše, bušotinski penetrometri  M   
čvrstoće stijene u bušotinama? 
Koja su 2 osnovna načina mjerenja 
Indirektno – mjerenjem promjene volumena fluida u dilatometru 
108. radijalnih pomaka kod  M   
Direktno – mjerenjem promjene bušotine pomoću mjernih uređaja 
dilatometarskih ispitivanja? 
Nabroji neke prednosti ispitivanja  Stijenska masa ostaje neporemećena, troškovi ispitivanja su mali, mogućnost izvođenja 
109. M   
stijenske mase u bušotinama.  pokusa pod vodom 
Opterećuje se mali volumen stijene, pokus se nemože obaviti ako bušotinu presjecaju 
Nabroji neke nedostatke ispitivanja 
110. otvoreni diskontinuiteti, u vertikalnoj bušotini dilatometar daje podatak o horizontalnoj  M   
stijenske mase u buštotinama. 
deformabilnosti. 
POKUS OPTEREĆENJA PLOČOM 

21
 Kako se mjere pomaci kod pokusa  Mjerenjem pomaka u ravnini kontaktne plohe, mjerenjem pomaka u dubini stijene pomoću 
111. M   
opterećenja pločom?  višestrukih bušotinskih ekstenzometara 
Kakve se ploče koriste s obzirom na 
112. Krute i fleksibilne ploče  M   
njihovu krutost? 
Koje su prednosti i nedostaci 
113. Prednosti: jednostavnost izvođenja pokusa, relativno prihvatljiva cijena opreme.  M   
pokusa opterećenja pločom? 
TLAČNI JASTUCI 
U iskopani ili izrezani prorez umeće se tlačni jastuk. Povećavamo tlak u njemu i time 
Koji je osnovni princip ispitivanja 
opterećujemo stjensku masu na suprotnim stranama proreza. Mjerimo povećanje širine 
114. deformabilnosti stijenske mase     
proreza u funkciji primjenjenog naprezanja. Iz podataka o napezanju i izmjerenom pomaku 
velikim tlačnim jastucima? 
računaju se moduli deformabilnosti stijenske mase. 
Po čemu se razlikuju metode  LNEC je modificiran pokus, tako da se pokus standardno obavlja sa 2 jastuka u jednom šlicu. 
115.    
instituta Jaroslav Černi LNEC‐a?  Uređaji za mjerenje pomaka nisu ugrađeni u jastuk već se umeće u bušotine. 
Osim za određivanje 
deformabilnosti stjenske mase, za 
116. Za izračunavanje modula.     
što još može poslužiti pokus velikih 
tlačnih jastuka? 
KLASIFIKACIJA 
Definiraj pojmove‐klasifikacije i 
identifikacije. 
  Klasifikacija – postupak grupiranja objekata na bazi njihovih međusobnih odnosa 
   
117. M  T 
  Identifikacija – svrstavanje neindetificranih objekata u odgovarajuću klasu koja je 
  prethodno utvrđena klasifikacijom 
 
 
Nabroji bar tri geotehničke 
klasifikacije i tko su njihovi autori? 
 
118. Terzaghijeva, Lauferova, RSR (Rock structure rating) – Wiokeham  M  T 
 
 
 

22
 Definiraj indeks kvalitete jezgre 
(rock qualiti designation index‐
RQD). 
 
119. Postotak komada intaktne jezgre duljih od 10 cm u odnosu na ukupnu duljinu.  M  T 
 
 
 
 
Čemu je prvenstveno namjenjena 
Geomehanička (RMR) klasifikacija? 
Geomehanička (RMR) klasifikacija je prvenstveno namjenjena definiranju podgrade tunela i 
120.   M  T 
drugih podzemnih građevina u građevinarstvu. 
 
 
Nabroji bar dvije modifikacije RMR 
klasifikacije.  MRMR – Modified rock mass rating system for mining, MBR – Modified basic, SRM – Slope 
121. M  T 
  mass rating  
 
Koja se mehanička svojstva 
stijenske mase mogu procjeniti iz 
ukupnog broja bodova RMR 
122. Parametri vršne čvrstoće (kohezije i kut trenja)  M  T 
klasifikacije? 
 
 
Tko je razvio i gdje Q sistem za 
klasifikaciju stijenske mase? 
123. Barton, Lica i Linde na Norveškom geotehničkom institutu  M  T 
 
 
Koji parametri se koriste u Q 
klasifikaciji? 
Veličina bloka:   
 
124.   Posmična čvrstoća:    M  T 
 
Aktivna naprezanja:   
 
 

23
 Što opisuju pojedini članovi donje 
jednadžbe kojom se izračunava broj  RQD – Indeks kvalitete jezgre 
bodova Q klasifikacije?  Jn – Broj familija pukotina 
125. RQD J r J Ja – Koeficijent alteracije pukotina  M  T 
Q * * w
Jn J a SRF   Jw – faktor koji uzima u obzir vodu u pokotinama 
  SFR – faktor koji uzima u obzir naponsko stanje 
 
Koji se parametri podgrađivanja u 
tunelogradnji mogu izračunati iz Q 
klasifikacije?  Ekvivalent dimenzije iskopa De. Ova dimenzija dobije se dijeljenjem raspona, promjera ili 
126.   visine tunela sa indeksom podgrade ESR (vrijednost dobivena empirijski).  M  T 
  Duljina sidra u krovu tunela. 
 
 
Koji se parametri stijenske mase 
mogu izračunati iz Q klasifikacije? 
Ekvivalent dimenzije iskopa, duljina sidara u krovu tunela, maksimalni raspon i 
127.   M  T 
deformabilnost stijenske mase, tlak na podgradu 
 
 
PRIMARNA (IN­SITU NAPREZANJA) 
Napiši u matričnom obliku sfernu i 
devijatorsku komponentu tenzora  0 0
naprezanja. Kako pojedina od ovih  0 0  
komponenti djeluje na napregnuto  0 0
128. tijelo?    M  T 
  Sferna komponenta – mijenja volumen tijela, oblik ostaje isti 
   
  Devijatorski – mijenja oblik tijela, volumen ostaje isti 
 
Definiraj glavna naprezanja, glavne 
Glavno naprezanje je ono naprezanje koje u ravnini koja je okomita na njega nema 
ravnine djelovanja i glavne osi 
129. posmičnih naprezanja. Glavne ravnine djelovanja su ravnine na kojima djeluju,  a glavne osi  M  T 
tenzora naprezanja. 
su pravci na kojima djeluju glavna naprezanja. 
 

24
 Izračunaj vertikalno naprezanje na 
0.3 
dubini od 500 m ako je gustoća 
· 2.7 · 500 1350 ⁄ 13.5 ⁄ 13.5
stijenske mase γ= 2,7 Mg/m3. 
130. 1 1 0.3 M  T 
Izračunaj prema teoriji elastičnosti  0.428571 
vodoravno naprezanje ako je  0.3
· 0.428571 · 13.5 .  
Poissonov koeficijent ν=0,3. 
Mjerenje primarnih naprezanja. 
Koliko komponenti tenzora  Jedna normalna komponenta tenzora naprezanja. 
naprezanja se odredi upotrebom   
131. M  T 
tlačnih jastuka? 
 
 
 
Mjerenje primarnih naprezanja. 
Nacrtaj dijagram pomoću kojeg se 
odredi komponenta primarnog 
naprezanja upotrebom tlačnih 
jastuka. 
132. M  T 
 
 
 
 
 
 
Mjerenje primarnih naprezanja. 
Koje se pretpostavke uvode kod 
pokusa hidrauličkog frakturiranja?  ‐ Pravci glavnih naprezanja paralelni su i okomiti na os bušotine 
133.   ‐ Vertikalno glavno naprezanje posljedica je mase gornjeležećih naslaga  M  T 
  ‐ Pretpostavlja se vrijednost trećeg glavnog naprezanja σ2 
 
 
Mjerenje primarnih naprezanja. 
Koliko se komponenti tenzora 
Dva glavna naprezanja. 
naprezanja odredi hidrauličkim  0 0
134. frakturiranjem?  M  T 
0 0  
 
0 0
 
 

25
 Priprema: izbuši se bušotina proizvoljnog promjera do mjesta na kojem se želi izmjeriti 
Mjerenje primarnih naprezanja.  naprezanje. Na dnu bušotine izbuši se pilot bušotina malog promjera u koju se umetne 
135. Opiši osnovni princip takozvanih  sonda koja radi na jednom od dva principa:  M  T 
overcoring metoda.  ‐ Mjeri promjenu promjera pilot bušotine 
‐ Mjeri deformaciju zidova pilot bušotine 
Koje komponente tenzora  Dvije normalne i jedna posmična. 
naprezanja se odrede upotrebom 
136. M  T 
USBM metoda (United States   
Bureau of Mines)? 
Koje komponente tenzora  Svih 6 komponenti. (3 normalne i 3 posmične) 
137. naprezanja se odrede korištenjem  M  T 
 
CSIR ili CSIRO s onde? 
Koliko mjerila pomaka se nalazi na 
CSIR ili CSIRO sondi 
3 rozete (mjerila pomaka). Svaka rozeta ima 3 ili 4 mjerila. Sveukupno 9‐12 pomaka i 
138.   M  T 
deformacija. 
 
 
SEKUNDARNA NAPREZANJA 
Kojim se sve modelima mogu 
139. odrediti sekundarna naprezanja?  Matematičkim, analognim i fizičkim pokusima  M  T 
 
Nabroji bar tri numerička modela 
za modeliranje kontinuuma.  Metoda konačnih razlika, metoda konačnih elemenata, metoda rubnih elemenata, hibridni 
140. M  T 
  modeli. 
 
Sekundarna naprezanja. 
Nabroji bar tri numerička modela 
DEM‐Metoda diskretnih elemenata (Distinct (discret) Element Method) 
za modeliranje diskontinuuma. 
141. Blok teorija (Key block method (Goodman))  M  T 
 
Metode granične ravnoteže (Limiting equillibrium method) 
 
 
Što se podrazumjeva pod 
zatvorenim rješenjima kod  Podrazumjevaju se riješenja koja neki model ponašanja opisuju jednostavnim 
naponsko‐deformacijskih analiza?  jednadždbama za koje postoji jedinstveno riješenje.  
142. M  T 
Koje su pretpostavke uvedene u   
većinu zatvorenih rješenja?  Pretpostavke: elastičan, homogen i izotropan medij 
 
26
 Definiraj ravno stanje naprezanja i 
Ravno stanje naprezanja – stanje u kojem su sve komponente naprezanja koje djeluju na 
ravno stanje deformacija. 
jednu od 3 ortogonalne plohe jednake nuli. 
 
143.   M  T 
 
Ravno stanje deformacija – spriječeno je deformiranje tijela uzduž njegove osi i svi pomaci 
 
se događaju u ravnini okomitoj na njegovu os. 
 
Tunel se modelira kao ravno stanje 
144. deformacija ili ravno stanje  Ravno stanje deformacija.  M  T 
naprezanja? 
PRINCIPI STABILIZIRANJA 
1. Pomak i lom stijene – pomak granice iskopa zbog uklanjanja napregnute stijenske 
mase, što omogućuje pokrete okolne stijenske mase (zbog rasterećenja) 
2. Rotacija naprezanja – nema normalnih i posmičnih naprezanja na nepodgrađenoj 
plohi iskopa te zbog toga granica iskopa mora biti ravnina glavnih naprezanja. Pri 
Opiši tri primarna efekta iskopa na  tome je glavno naprezanje, okomito na ravninu iskopa jednako nuli. Općenito, iskop 
145. M  T 
stijensku masu.  će izazvati glavnu preraspodjelu primarnih naprezanja kako po veličini tako i po 
orjentaciji. 
3. Na granicama iskopa tlak vode će pasti na nulu (na atmosferski tlak). Iskop će 
djelovati kao dren te će voda iz stjenske mase teći prema iskopu sve do 
izjednačavanja potencijala. 
Koje se dvije osnovne mjere 
primjenjuju za stabilizaciju 
1. Armiranje stijenske mase – armiranjem se diskontinuirana stijenska masa počinje 
stijenske mase? 
ponašati kao kontinuum 
146.   M  T 
2. Podupiranje – elementi podgrade se ugrađuju u iskop sa svrhom da ograniče pomak 
 
konture iskopa na dopuštenu vrijednost 
 
 

27
 Na uzdužnom presjeku nacrtaj 
radijalne pomake u zoni čela tunela.
 
147. M  T 
 
 
 

Čelo tunela predstavlja prividni tlak podgrade. Ovaj prividni tlak podgrade osigurava 
Opiši “prividni tlak podgrade” kod  stabilnost u periodu od iskopa do ugradnje predgrade. 
nepodgrađenog tunela.  Prividni tlak predgrade je: 
148.   ‐ Jednak primarnim naprezanjima na nekoj udaljenosti ispred čela iskopa tunela (u  M  T 
  nekopanom dijelu tunela) 
  ‐ Jednak oko četvrtine primarnih naprezanja na čelu tunela 
‐ Postepeno poprima vrijednost nula na nekoj udaljenosti iza čela tunela 
Koja je primarna funkcija podgrade 
u tunelu?  Kontrola pomaka konture iskopa radi sprečavanja razrahljenja koje može dovesti do 
  kolapsa tunela. Ugradnjom podgrade ne može se spriječiti lom stijene u okolini tunela koja 
149. M  T 
  je izložena značajnom preopterećenju ali će imati značajnu ulogu u kontroli deformiranja 
  tunela. 
 
Što predstavlja karakteristična 
krivilja stijenske mase u okolini 
tunela? 
Predstavlja odnos unutarnjeg tlaka podgrade i konvergencije tunela (radijalni pomak 
150.   M  T 
konture iskopa) 
 
 
 
28
 Radijalni tlak podgrade
Nacrtaj karakterističnu krivulju  pi=p0
nearmirane stijenske mase u kojoj 
će doći do kolapsa nepodgrađenog 
tunela i karakterističnu krivulju iste 
stijenske mase koja je armirana. 
151.   M  T 
1 – nearmirana 
2 – armirana 

pi
 
  1
2
 
Radijalni pomak u
Kojim se mjerenjima može utvrditi 
da je stijenska masa u okolini 
Konvergentna mjerenja – mjeri se promjena razmaka dvije fiksne točke na konturi tunela 
tunela stabilna (nema radijalnih 
(time se izmjere samo komponente pomaka u pravcu koji povezuje ove dvije točke i to kao 
pomaka konture iskopa). Nacrtaj 
152. njihov zbroj). Ako konvergencija pokazuje približavanje ravnotežnom stanju može se  M  T 
dijagrame radijalnih pomaka u 
zaključiti da podgrada zadovoljava. Ako konvergencija pokazuje prirast pomaka, podgradu 
funkciji vremena kada je tunel 
treba pojačavati. 
stabilan i kada je stabilnost tunela 
narušena.? 
Prikaži hipotetski slučaj 
karakteristične krivulje stijenske 
mase koja nema čvrstoću 
 
 
 
 
153.    
 
 
 
 
 
 
 

29
 Radijalni tlak podgrade
pi=p0 1 – nearmirana stijena 
Koja se karakterističnih krivulja  2 – armirana stijena  
stijenske mase odnosi na armiranu 
stijensku masu? 
Koje naprezanje je označeno 
154. oznakom p0 na ovoj slici?     
 
 

pi
 
  1
2
Radijalni pomak u
Zašto nastojimo stijenu na konturi 
iskopa dovesti u stanje prostornoog 
naprezanja? Kako to postižemo? 
 
155.     M  T 
 
 
 
 
TEHNIKE STABILIZIRANJA 
Što je primarna a što sekundarna 
Primarnom podgradom podrazumijevaju se svi ugrađeni elementi koji stabiliziraju tunel. 
podgrada u tunelogradnji? Opiši 
Nakon postavljanja hidroizolacije ugrađuje se sekundarna betonska obloga (armirana ili 
funkciju jedne i druge. 
nearmirana). Primarna podgrada osigurava sigurne radne uvjete tijekom kasnijeg iskopa i 
 
inicira proces mobiliziranja i konverzacije čvrstoće stijenske mase. 
156.   M  T 
 
 
Sekundarna podgrada pridržava hidroizolaciju te daje tunelu aerodinamički profil, 
 
preuzima dio naprezanja stijenske mase u slučaju kada se procjeni da primarna neće u 
 
potpunosti stabilizirati stjensku masu. 
 

30
 Od kojih se elemenata sastoji 
primarna a od kojih sekundarna 
Primarna: stijenska sidra (aktivna ili pasivna), kablovi, armirani mlazni beton, čelični 
podgrada? 
lukovi (punog profila ili rešetkasti), cijevni kišobran, beton u izrezanim zarezima. 
 
157.   M  T 
 
Sekundarna: armirani ili nearmirani beton, prefabricirani betonski elementi, čelični 
 
segmenti, dodatno armiranje. 
 
 
‐ Mogu se koristiti kod bilo koje geometrije iskopa 
‐ Brzo i jednostavno se ugrađuju 
Nabroj prednosti stijenskih sidara u 
‐ Relativno jeftina 
158. odnosu na druge tehnike  M  T 
‐ Ugradnja može biti postupno mehanizirana 
stabiliziranja stijenske mase. 
‐ Raspored i duljina mogu se tijekom ugradnje mijenjati ovisno o lokalnim prilikama 
‐ Jednostavno se kombiniraju s drugim načinima podgrađivanja 
Kako se klasificiraju stijenska sidra 
‐ Sidra se mehaničkim usidrenjem 
prema načinu prijenosa sile sa 
159. ‐ injektirana sidra  M  T 
sidrene šipke na stijenu? 
‐ sidra koja nose trenjem 
 
SWELEX 

 
Nacrtaj u poprečnom presjeku  Prednosti: jednostavna ugradnja, jednostavna oprema za ugradnju 
princip rada dvije vrste frikcijskih  Nedostaci: relativno skupi, potreba za visokotlačnom pumpom, ne mogu se koristiti kao 
sidara (swelex i split set sidra).  trajna bez posebne antikorozivne zaštite. 
160. SPLIT SET  M  T 
Koje su prednosti i nedostaci ovih 
sidara? 
 

 
Prednosti: jednostavna ugradnja, djeluju odmah nakon ugradnje, jednostavna oprema za 
ugradnju, lagana primjena žičanog pletiva. 
Nedostaci: Skupi, bušotina mora imati točan promjer, teškoće pri ugradnji duljih sidara, ne 
mogu se koristiti kao trajna sidra bez posebne antikorozivne zaštite. 
31
 Skiciraj glavu mehaničkog sidra 
 
 
 
161.    
 
 
 
 

Opiši suhi i mokri postupak 
Suhi – mješavina cementa i agregata dovodi se na mlaznicu zračnim transportom. Na 
proizvodnje mlaznog betona. 
mlaznici se mješavini agregata i cementa dodaju voda i aditivi. Energično prskanje daje zrak 
 
kojim se agregat i cement transportiraju od stroja za doziranje do mlaznice. 
 
 
162.   M  T 
Mokri – mješavina cementa, agregata i vode. Takav beton se transportira ili pumpa 
 
pumpama za beton. Energiju prskanja daje zrak kojim se transportira gotov beton do 
 
mlaznice. Ako se koriste betonske pumpe, energiju  prskanja daje zrak koji se dodaje na 
 
mlaznici. 
 
Kako se povećava duktilnost 
mlaznog betona? 
 
Armiranjem žičanim pletivom ili žičanim mrežama, mikroarmiranim mlaznim betonom, 
163.   M  T 
čeličnim lukovima. 
 
 
 

32
 Nacrtaj u uzdužnom i porečnom 
presjeku primarnu podgradu koja 
sadrži i cijevni kišobran (piperoof). 
164.   M  T 
 
 
 

Zašto se ponekad vrši 
prekoprofilski iskop tunela? 
165.
Zato što u teškim geomehaničkim uvjetima postoji opasnost da zbog velikih radijalnih 
pomaka primarna podgrada (mlazni beton) uđe u prostor koji je predviđen za sekundarnu  M  T 
betonsku oblogu. Promjer iskopa tunela povećava se za očekivani radijalni pomak. 

Kako se izvodi popustljiva 
podgrada od mlaznog betona? 
Nacrtaj karakterističnu krivulju 
popustljive podgrade. 
166. M  T 
 
 
 
 

33
 MEHANIZMI PODZEMNIH 
       
NESTABILNOSTI 
Nabroji 4 osnovna oblika 
nestabilnosti tunela. 
 
Kod kojeg od ovih oblika 
167. nestabilnosti se može koristiti      T 
klasifikacija za procjenu stabilnosti 
i određivanja potrebne podgrade? 
 
 
Kako se pristupa rješavanju 
problema nestabilnosti zbog 
nepovoljne strukturne geolologije u 
fazi istraživanja i projektiranja? 
168.     T 
 
 
 
 
Opiši fenomen gnječanja u 
tunelogradnji. 
 
 
169.       T 
 
 
 
 
Jeli gnječenje svojstvo stijenske 
mase? 
 
 
170.     T 
Koje su stijene sklone gnječenju? 
 
 
 

34
  
Definiraj bubrenje stijena. Što je 
bubrenje u strogom smislu? 
171.       T 
 
 
 
Koji su mehanizmi trošenja stijena? 
 
 
172.       T 
 
 
 
  NATM      T 
Što se podrazumijeva pod Novom 
austrijskom tunelskom metodom? 
 
 
 
173.     T 
 
 
 
 
 
Napiši definiciju nosivog prstena 
prema Golseru. 
 
 
174.     T 
 
 
 
 
PROJEKTIRANJE PREMA EUROCODE­7 
Što su konstruktorski eurokodovi i 
koja im je svrha?  Konstruktorski eurokodovi su skup usklađenih tehničkih pravila za projektiranje građevina. 
175. M  T 
  Svrha eurokodova je  
 
35
 Jesu li eurokodovi norme za 
176. projektiranje ili ispitivanje?  Za projektiranje.  M  T 
 
Navedi područja primjene 
Eurokoda 7. Na koje se zahtjeve  Eurokod 7 se primjenjuje na geotehničke aspekte projektiranja građevina. 
177. odnosi Eurokod?.  Eurokod se odnosi na zahtjeve za čvrstoćom, stabilnošću, uporabljivosti i trajnosti  M  T 
  konstrukcija. 
 
Eurokod 7. 
Koje čimbenike treba uzeti u obzir  1. Narav i veličinu konstrukcije i njenih dijelova, uključujući bilo koje posebne zahtjeve 
pri određivanju geotehničkih  2. Uvjete koji se tiču njezine okoline (susjedne konstrukcije, promet, druge upotrebe ili 
projektnih zahtjeva?  korištenje, vegetaciju, opasne kemikalije) 
  3. Uvjete u temeljnom tlu 
178. M  T 
  4. Podzemna voda 
  5. Regionalna seizmičnost 
  6. Utjecaj prirodnog okoliša (hidrologija, površinske vode, potonuća tla, sezonske 
  promjene vlažnosti) 
 
Eurokod 7. 
Što su granična stanja?  Granična stanja su stanja izvan kojih konstrukcija više ne zadovoljava zahtjeve projektnog 
179. M  T 
  ponašanja. 
 
Eurokod 7. 
Granična stanja nosivosti su ona koja se dovode u vezu sa slomom, ili nekim drugim sličnim 
Definiraj granično stanje nosivosti? 
oblikom otkazivanja konstrukcije. Stanja koja prethode slomu konstrukcije smatraju se, radi 
 
180. jednostavnosti, umjesto samog sloma, graničnim stanjima nosivosti. Granična stanja  M  T 
 
nosivosti obuhvaćaju sigurnost konstrukcije i njenih sadržaja i sigurnost ljudi. Vjerojatnost 
 
pojave graničnih stanja nosivosti ima male izglede kod dobro projektiranih građevina. 
 
Granična stanja upotrebljivosti, prema EC1, odgovaraju uvjetima izvan kojih utvrđeni 
Eurokod 7. 
uporabni zahtjevi na konstrukciju ili na neki njen element nisu više zadovoljeni. Primjeri 
Definiraj granično stanje 
181. uključuju deformacije, slijeganja, vibracije i lokalna oštećenja građevine u normalnoj  M  T 
upotrebljivosti? 
upotrebi pod radnim opterećenjem. Dostizanje graničnog stanja upotrebljivosti ima veću 
 
vjerojatnost od dostizanja graničnog stanja nosivosti. 

36
 Eurokod 7 predviđa 4 postupka za 
kontrolu jeli granično stanje 
1. Upotreba proračuna 
premašeno. Nabroji te postupke. 
2. Usvajanje propisanih mjera 
182.   M  T 
3. Modelska ispitivanja i probna opterećenja 
 
4. Metoda opažanja 
 
 
Eurokod 7. 
1. Nametnuta opterećenja ili pomaci (djelovanja) 
Navedi komponente koje treba 
2. Svojstva tla, stijene i drugih materijala 
uključiti u geotehnički proračun 
3. Geometrijski podaci 
183. prema graničnim stanjima.  M  T 
4. Parcijalni koeficijenti ili neki drugi elementi sigurnosti 
 
5. Granične ili prihvatljive vrijednosti deformacija, širine pukotina, vibracije itd. 
 
6. Proračunski modeli 
 
Na što se odnosi termin 
184. “djelovanja” u Eurokodovima?  Na opterećenja i nametnute pomake.  M  T 
 
Eurokod 7.  1. Težina tla, stijene i vode 
Navedi bar 8 djelovanja  2. Pritisci podzemne vode 
  3. Sile strujnog tlaka 
  4. Opterećenja uzrokovana rudarstvom 
  5. Opterećenja od prometa 
185.   6. Sile od usidrenja brodova  M  T 
  7. Učinci temperature 
  8. Klizanje ili puzanje zemljanih masa 
  9. Pritisci otvorene (slobodne, vanjske) vode 
  10. Opterećenje ledom 
  11. Iskop 
Eurokod 7. 
Što su karakteristična a što  Karakteristična stalna djelovanja se izvode iz težine materijala, uključujući tlak vode. 
proračunska djelovanja i kakav je  Karakteristična promjenjiva djelovanja su djelovanja vjetra i snijega 
njihov odnos?   
186. M  T 
  Proračunska djelovanja su otežana sa parcijalnim koeficijentom opterećenja. 
   
  Proračunska djelovanja su uvećana za parcijalni koeficijent opterećenja. 
 

37
 Eurokod 7. 
Što su karakteristična a što  Karakteristične vrijednosti su vrijednosti parametara tla ili stijene koje trebaju biti izabrane 
proračunska vrijednosti svojstava  kao oprezna procjena vrijednosti koja se tiče pojave graničnog stanja. 
187. tla i kakav je njihov odnos?    M  T 
  Proračunske vrijednosti dobivene su dijeljenjem karakteristične vrijednosti tla s parcijalnim 
  koeficijentom za svojstvo materijala. 
 
Navedi tri faze izvođenja 
geotehničkih istražnih radova  1. Prethodna (preliminarna) istraživanja 
188. prema Eurokodu 7.  2. Projektna istraživanja  M  T 
  3. Kontrolna istraživanja 
 
Eurokod 7. 
Treba ih provesti radi: 
Koja je svrha izvođenja prethodnih 
1. Ocjene opće sposobnosti lokacije 
istraživanja. 
2. Usporedbe više mogućih lokacija 
189.   M  T 
3. Procjene promjena koje mogu biti izazvane predloženim radovima 
 
4. Radi planiranja kontrolnih i projektnih istraživanja, uključujući ustanovljavanje 
 
opsega temeljnog tla koje može imati bitan utjecaj na ponašanje konstrukcije 
 
Eurokod 7. 
Treba ih provesti radi: 
Koja je svrha izvođenja projektnih 
1. Prikupljanja informacija potrebnih za odgovarajuće i ekonomično planiranje trajnih i 
istraživanja. 
190. privremenih radova  M  T 
 
2. Radi prikupljanja informacija potrebnih za planiranje postupka izgradnje 
 
3. Radi ustanovljavanja bilo kojih poteškoća koje mogu nastati tijekom izgradnje 
 
Eurokod 7. 
Koja je svrha izvođenja kontrolnih  Kontrolna istraživanja su istraživanja radi provjere stvarnih uvjeta u tlu koji se utvrde 
191. M  T 
istraživanja?  tijekom građenja. 
 
Eurokod 7. 
Koje su 4 faze procesa kojim se  1. Izmjerene vrijednosti parametara 
dobiju projektne vrijednosti  2. Izvedene vrijednosti parametara 
192. M  T 
geotehničkih parametara.?  3. Karakteristične vrijednosti parametara 
  4. Projektne vrijednosti parametara 
 

38
 Eurokod 7. 
Što su izvedene vrijednosti 
To su vrijednosti dobivene teorijom, korelacijama ili empirijski iz izmjerenih rezultata 
193. parametara tla?.  M  T 
pokusa. One čine osnovu za izbor karakterističnih vrijednosti. 
 
 
Eurokod 7. 
Što su karakteristične vrijednosti 
To je oprezno određena vrijednost koja djeluje na pojavu graničnog stanja. Zbog toga se 
194. parametara tla?  M  T 
karakteristična vrijednost mora odabrati uzimajući u obzir aktualnu projektnu situaciju. 
 
 
Eurokod 7. 
Što su proračunske (projektne) 
To je vrijednost korištena u projektnim proračunima. Ona se određuje, ili iz karakterističnih 
vrijednosti parametara tla? 
195. vrijednosti primjenjujući parcijalni koeficijent ili drugačije, direktno procjenjujući iz  M  T 
 
izvedene vrijednosti 
 
 
U tri kategorije A, B i C. 
Eurokod 7.   
Kako se klasificiraju metode  A. Uzorak kod kojeg je u postupku uzorkovanja ili transporta došlo do vrlo malog ili 
uzorkovanja tla? Opiši pojedine  nikakvog poremećaja. Sadržaj vode i šupljina odgovara uvjetima in situ. Komponente 
kategorije.  nisu  promijenjene niti je došlo do promjene kemijskog sastava tla. 
   
  B. Uzorci koji sadrže sve komponente koje je tlo imalo in situ i to u nepromijenjenim 
196. M  T 
  omjerima, a tlo je osim toga zadržalo i svoj prirodni sadržaj vode. Može se odrediti 
  opći raspored raznih slojeva ili komponenata tla. Struktura tla je poremećena. 
   
  C. U uzorku dolazi do potpune promjene strukture tla. Opći raspored različitih slojeva 
  ili komponenata tla promijenjen je u takovoj mjeri da se slojevi koji postoje in situ ne 
  mogu precizno odrediti. Sadržaj vode u uzorku ne mora odgovarati prirodnom 
sadržaju vode u sloju iz kojeg je uzorak uzet. 

39
 Eurokod 7. 
1. Uzorak gdje nije došlo praktički značajnih promjena karakteristika (neporemećen 
 
uzorak) 
Navedi 5 klasa kvalitete uzoraka tla 
2. Druga klasa kvalitete: Uzorak kod koga je došlo do malog poremećaja. Poremećaj 
u odnosu na laboratorijska 
može utjecati na rezultat direktnog smicanja i kompresibilnost (lagano poremećen).  
ispitivanja koje ovise o 
3. Treća klasa kvalitete: Uzorak kod koji sadrži sve originalne komponente tla in situ, 
karakteristikama koje ostaju 
197. uključujući i vodu  M  T 
nepromijenjene pri uzorkovanju. 
4. Četvrta klasa kvalitete: Uzorak kod koji sadrži sve originalne komponente tla in situ 
 
ali gdje sadržaj vode ne odgovara vlažnosti in situ. 
 
5. Peta klasa kvalitete: Uzorak kod koga su sadržaj vode i komponente tla promijenjeni 
 
tijekom uzorkovanja tako da on nije podoban za ispitivanja već samo za određivanje 
 
granica slojeva 
 
  STROJNI ISKOP TUNELA      T 
Prikaži podjelu strojeva za iskop 
tunela ovisno o njihovoj 
konstrukciji. 
 
 
198.     T 
 
 
 
 
 
Prikaži podjelu strojeva za iskop 
tunela ovisno o tipu reznog alata. 
199.       T 
 
 
Koji je glavni problem strojnog 
200. iskopa u teškim geološkim uvjetima      T 
a koji u čvrstoj stijenskoj masi? 
Nabroji 4 vrste štitova za strojni 
201.     T 
iskop tunela u punom profilu 
Shematski prikaži hidroštit kod 
strojnog iskopa tuenla. U kojim se 
202. materijalima koristi hidroštit? Kako       
se vrši potiskivanje stroja? Kako se 
transportira iskopani materijal? 
40
  MIKROTUNELI       
Za koje potrebe se grade 
203.     T 
mikrotuneli? 
Koje su prednosti izgradnje 
mikrotunela za komunalne potrebe 
204.     T 
u gradovima u odnosu na klasičan 
otvoreni iskop? 
Prikaži princip ugradnje podgrade 
mikrotunela kada se koriste 
strojevi za iskop u punom profilu 
205.     T 
(krtica). 
 
 
206. PROVJETRAVANJE       
Koji su izvori zagađenja tijekom 
207.     T 
građenja i eksploatacije tunela? 
Koji se sustavi provjetravanja 
koriste tijekom eksploatacije 
208. tunela?      T 
 
 
Prikaži u poprečnom i uzdužnom 
presjeku uzdužni sustav 
provjetravanja. 
 
209. Nabroji prednosti i nedostatke ovog      T 
sustava provjetravanja. 
 
 
 
Prikaži u poprečnom i uzdužnom 
presjeku polupoprečni sustav 
provjetravanja. 
 
210.     T 
Nabroji prednosti i nedostatke ovog 
sustava provjetravanja. 
 
 
41
 Prikaži u poprečnom i uzdužnom 
presjeku poprečni sustav 
provjetravanja. 
 
211. Nabroji prednosti i nedostatke ovog      T 
sustava provjetravanja. 
 
 
 
  ODVODNJA       
Koja su štetna djelovanja vode 
tijekom građenja tunela? 
212.       T 
 
 
Prikaži u poprečnom presjeku 
tunela tehničko rješenje kojim se 
osigurava hidroizolacija tunela. 
213.     T 
 
 
 
Zašto se izvodi hidroizolacija 
cestovnih tunela? 
 
214.        
 
 
 
  POŽARI       
Nabroj nekoliko uzroka požara 
tijekom građenja i tijekom 
eksploatacije tunela. 
215.       T 
 
 
 
216. URONJENI TUNELI       

42
 Nabroji rednosti izgradnje 
uronjenih tunela u odnosu na 
  klasične (bušene) tunele.      T 
 
 
U poprečnom presjeku prikaži faze 
građenja uronjenih tunela. 
217.       T 
 
 
  OKNA       
Definiraj termin “okno” 
 
218.       T 
 
 
Nabroji 4 tehnike građenja okana. 
 
219.       T 
 
 
 
Prikaži različite metode tunelskog 
građenja okana.  
 
 
220.     T 
 
 
 
 
 
U poprečnom i uzdužnom presjeku 
prikaži metodu građenja okana pod 
zaštitom dijafragme. 
221.       T 
 
 
 
43
 Pikaži bunarsku metodu grđenja 
222. okana.      T 
 
 
Kako se reducira trenje na plaštu 
okna kod bunarske metode 
građenja? Prikaži to u uzdužnom 
presjeku okna. 
 
 
223.     T 
 
 
 
 
 
 
 
PODZEMNI PROSTORI RAZLIČITE 
       
NAMJENE 
Koji se sadržaji sve češće smještaju 
u podzemlje? 
 
224.       T 
 
 
 
Prikaži osnovni princip skladištenja 
225. nafte u podzemlju (režim      T 
podzemne vode). 
SKLADIŠTENJE NUKLEARNOG 
       
OTPADA U PODZEMLJE 
U uzdužnom i poprečnom presjeku 
prikaži princip skladištenja 
226.     T 
visokoradioaktivnog otpada. 
 
 
Potpis studenta 
Vrijeme predaje ispita: 
44