Vestermanov Elektrotehnicki Prirucnikpdf

Brechmann, Dzieia, Hornemann, Hiibscher, Jagla.
Klaue
ELEKTROTEHNIČKI
PRIRUČNIK
v e s te rm a n
G. Brechmann, C. W. Dzieia, R. E. Hornemann,
H. H. Hubscher, L. D. Jagla, N. J. Klaue
Vestermanov
ELEKTROTEHNIČKI
PRIRUČNIK
Priredili:
Gordana Spaić
Mirko Popović
Julija Stević
Vera Stojadinović
G R A Đ E V IN S K A K N J IG A
B E O G R A D
2 0 0 0.
Naslov originala
Elektrotechnik
Tabellen
Energieelektronik
Industrieelektronik
Gerhard Brechmann, Cremlingen
Werner Dzieia, Rodgau
Ernst Horhnemann, Heiden
Heinrich Hubscher, Luneburg
Dieter Jagla, Neuvvied
Jurgen Klaue, Roxheim
westermann
Izdanje:
G. BRECHMANN, W. DZIEIA, E. HORNEMANN,
H. H U BSCH ER , D. JAGLA, J. KLAUE
Vestermanov
ELEK TR O TEH N IČK I PRIRUČN IK
Redaktor i prevodilac:
GORDANA SPAIĆ
Prevodioci:
MIRKO PO PO VIĆ
JULIJA S T E V IĆ
VER A STO JADIN O VIĆ
Za G RAĐEVIN SKU KNJIGU:

Ljubinko Anđelić - vd Direktor
Dubravka Jurela-Kovačević - Odgovorni urednik
Priprema i štampa: IN T E R K L IM A - Vrnjačka Banja
ISBN 86-395-0371-1
Sadržaj
1 Osnove
5 ... 52
2 Sastavni delovi
53 ... 80
3 Električne mašine
81 ... 118
4 Postrojenja
119 ...212
5 Energetska elektronika
213 ...234
—
6 Tehnika automatizacije
235 ...300
7 Materijali
301 ...330
8 Tehnička dokumentacija
331 ...369
Formule
370 ... 385
Predgovor jer se standardizovanim oznakama, formula-
ma, šemama, tabelama čiji je način prikaziva-
nja isti u celom svetu, brišu granice i barijere
Pred vama je prevod četvrtog izdanja Vester- među stručnjacima.
manovog elektrotehničkog priručnika na srp- Simboli korišćeni u Priručniku su u skladu sa
ski jezik. Oblast elektrotehnike je veoma obi- međunarodnim odnosno jugoslovenskim stan-
mna i zadire u gotovo sve grane tehnike. Od dardima za slovne simbole u elektrotehnici
stručnjaka se danas sve više traži multidisci- JUS IEC 27 - 1 , 2, 3, 4 čije se korišćenje zah-
plinarnost u rešavanju svakodnevnih zadata- teva u svim uputstvima za izradu tehničkih pu-
ka. Zato je odabrani tim stručnjaka dugogodi- blikacija i izveštaja. Grafički simboli upotreblje-
šnjim radom na Priručniku izvršio izbor mate- ni u Priručniku odgovaraju međunarodnim
rije neophodne elektoenergetičarima koji u standardima iz grupe IEC 617 odnosno jugo-
njemu mogu naći podatke iz elektroenerge- slovenskim iz glavne grupe JUS N. A3. U Pri-
tike ali i iz elektronike, telekomunikacija i inf- ručniku se koristi terminologija koja je uskla-
ormacione tehnike. Priručnik temeljno obra- đena sa poslednjim izdanjem Međunarodnog
đuje osnovne podatke iz oblasti matematike, elektrotehničkog IEC rečnika iz 1992. godine
fizike, hemije i elektrotehnike. Takođe se mo- na bazi kojeg je 1997. izdat Međunarodni elek-
gu naći i podaci iz oblasti građevinarstva, ma- trotehnički IEC rečnik sa terminima na srp-
šinstva, metalurgije, hemije i tehnologije. En- skom jeziku. Na taj način Priručnik dobija sve
ergetskoj elektronici kao i tehnici automati- reference neophodne i nezamenljive publika-
zacije su posvećena posebna poglavlja u ko- cije za energetičare u brojnim oblastima njiho-
jima su obuhvaćeni novi trendovi i dati primeri vog delovanja i rada kao npr. u oblasti istraži-
programa upravljanja. vanja, projektovanja, proizvodnje, izgradnje,
Vehka pažnja je u Priručniku posvećena nači- konstrukcije, održavanja, trgovine, profesure,
nu izlaganja i preglednosti gradiva. Skladnim studija, ugovaranja, investiranja, upravljanja
korišćenjem tabela, dijagrama, formula i ob- elektroenergetskim sistemima, mrežama, ob-
jašnjenja uz pomoć boja postignuto je nagla- jektima, postrojenjima, uređajima, i slično.
šavanje važnijeg kao i dobra preglednost. Ta- Imajući u vidu značaj i vrednost Priručnika,
ko je Priručnik veoma koristan i na terenu gde svaki energetičar bi trebalo da poseduje svoj
se može kombinovati sa džepnim računarom. primerak i koristi ga kao nezamenljiv alat u
Pozivanje na relevantne standarde, međuna- svakodnevnom radu.
rodne (ISO i IEC), evropske (EN) i nacionalne Izdavač
(DIN i JUS) daje Priručniku posebnu vrednost
4
1 Osnove
Matematika Naponski red elemenata

(standardni potencijali)................. 31
Opšti matematički znaci i pojmovi.......6 Zaštitne mere protiv korozije.............31
Znaci i pojmovi teorije skupova............ 7
Standardni skupovi brojeva..................7
Brojevi i sistemi brojeva........................ 8 Elektrotehnika
Logaritmovanje......................................9
Grčki alfabet............................................ 9 ! Osnovne veličine i formule u
Logička algebra....................................10 elektrotehnici....................................32
Funkcije i teoreme............................... 11 Standardni naponi............................... 33
Geometrija u ravni............................... 12
Nazivne strujeuA ................................ 33
Geometrija u prostoru...........................13 j
Naponi i struje, skraćeno
prikazivanje...................................... 33
Fizika Električna otpornost............................ 34
Fizičkeveličineijedinice..................... 14 Merenje električnih otpornosti........... 34
Oznake ijedinice...................................15 ! Standardni naponi............................... 35
Fizičke konstante.................................17 Spojevi sa otpornicima........................36
Oznake u indeksima............................ 18 Spojevi sa naponskim izvorima........37
Masa i s ila .............................................19 Stepen toplotnog dejstva.................... 37
Mehanički rad, snaga i Električno polje, kondenzator............ 38
obrtni moment.................................. 20 Magnetsko polje...................................39
Stepen iskorišćenja.............................20
Napon indukcije...................................41
Mehanička energija.............................21
Trenje....................................................21 Prelazne pojave kod kondenzatora
Poluge i koturače................................. 22 i kalema ........................................... 42
Pogoni.................................................. 23 ! Naizmenični napon i
Kretanje................................................24 naizmenična struja...........................43
Jednoliko kružno kretanje...................25 Strujni sistemi.......................................44
Gustina, specifična zapremina.......... 25 Prenos trofazne struje........................ 45
Sila potiska........................................... 25 Sprega zvezda-trougao u
Pritisak..................................................26 trofaznoj mreži................................. 46
Toplota...................................................27 j
Otpornost u kolu
naizmenične struje.............................. 47
Hemija Filtarski spojevi....................................49
Osnovi hemije......................................28 Oscilatorna kola...................................50
Razdvajanje supstanci elektrolizom Kompleksne veličine........................... 51
(galvanizacija)..................................30 Prigušenje, prenos i nivo.................... 52
5
Opšti matematički znaci i pojmovi is o 31- 11; din 1302
Znak Primena Tumačenje

Programski znaci (nisu matematički u užem smislu; značenje tačno ođrediti od slučaja do slučaja)
x *= y x je približno jednak y
< x< y x je malo u odnosu na y
> x>y xje veliko u odnosu na y
* =y xje podudarno sa y
i tako dalje do, i tako dalje (neograničeno), tačka, tačka, tačka
Opšte matematičke relacije i povezivanja
= X= y x jednako y
4= X 4- y x različito od y
< x< y x manje od y
< x< y x manje ili jednako y, x najviše jednako y
> x> y x veće od y
> x> y x veće ili jednako y, x najmanje jednako y
+ x+y x plus y, zbir x i y
_ x y x minus y, razlika x i y
x y ili xy x puta y, proizvod x i y
- ili / - ili x/y x kroz y, količnik x i y
y
n
S S x. suma x / jednako 1 do n
~ f~ 9 f je proporcionalno sa g
Posebni znaci i povezivanja

71 pi (3,1415926), exp (1)
e e (2,7182281)
xn x na n, n-ti stepen od x
v~ Vx koren (kvadratni koren) iz x
<r !/x n-ti koren iz x
11 ix l moduo (apsolutna vrednost) od x
00 beskonačno
Elementarna geometrija
± g ±h g i h su međusobno normalni
II g 11 h g je paralelno sa h
t t g 1 1h g i h su paralelni sa istim smislom
t i gt i h g \ hsu paralelni sa obrnutim smislom
< < (g, h) (nije orijentisan) ugao između g i h
< < (g, h) orijentisan ugao iz g prema h (utvrđen smer brojanja)
PQ duž od P do 0
d d (P, Q) rastojanje (udaljenost) od P do Q
A A (ABC) trougao ABC
st M ^N M je podudarno sa N
Eksponencijalne funkcije i logaritmi
exp exp z ili ez eksponencijalna funkcija od z ili e na z
In In x prirodni logaritam od x (osnova e)
xz x na z
log logy x logaritam od x za osnovu y
ig lg x logaritam od x (osnova 10)
Trigonometrijske funkcije i njihove inverzije
sin sin z sinus od z
cos cos z kosinus od z
tan tan z tangens od z
cot cot z kotangens od z
Arcsin Arcsin x arkus-sinus od x
Arccos Arccos x arkus-kosinus od x
Arctan Arctan x arkus-tangens od x
6
Znaci i pojm ovi teorije skupova iso 31-11; d in 5473
Znak Primena Izgovor (tumačenje)
e X e M x je element skupa M
x $ M x nije element skupa M
X t.......Xn e A x ..... x su elementi skupa A
{I } { X I <p(x)} skup (klasa) svih x sa (x)

{ ......} {*1 ......*n } skup s elementima x ..... x
c ACB A je podskup skupa B

cc A CXB A je pravi podskup skupa 8, A se potpuno sadrži u B
n AnB presek skupova A i 6

u A<j B unija skupova A i B
\ A \B A bez 8, A razlika od 8
0 ili {} prazan skup
Standardni skupovi brojeva is o 31-11; d in 5473
Znak Definicija Izgovor Primeri

IN ili N Skup prirodnih udvostručeno N
brojeva
0 1 2 3 4
TL ili Z Skup celih brojeva udvostručeno Z

-4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4
Q ili Q Skup racionalnih udvostručeno Q

brojeva -4 -3 -2 -1 0 \ 1 \z 3 ^4
1R ili R Skup realnih brojeva udvostručeno R e ji
-4 -3 -2 | - 1 VJ~0 \ W 2^2 3 1
|4
C ili C Skup kompleksnih udvostručeno C

brojeva
Vektori ISO 31-11; DIN 1303
Način pisanja B, >>>» 3, b, >■> Množenje j A B =Č^

A , B ......a, b , ... skalarom
Grafički prikaz |
!
Sabiranje \ A +8 =Č
Komponente vektora ! B
J A = Ax + Ay
vektora
- ' N 1
V 1
K
----------------| 1
-------------
Oduzimanje
Intenzitet
II
vektora
vektora
\ A + (-8) = Č j
7
B rojevi i siste m i brojeva
Oecimalni sistem Pretvaranje brojeva
• Mesta signala 0, 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 Decimalni u binaran broj (Metoda ostatka)
• Mogućnost razlikovanja znaka po mestu: 10
• Baza 10 (B = 10) Primer: 13,3D
• Simbol: Indeks 10 ili D (decimal) Celobrojni deo Mesto iza zapete
Mesto 4. 3. 2. 1. 1. 2. 1 3 :2 = 6 ostatak 1 0,3 • 2 = 0.6 + 0 ,
Vrednovanje 103 102 101 10° 10'1 10'2 6 : 2 = 3 ostatak 0 0,6 • 2 = 0,2 + 1
1000 100 1/10 1/100 3 : 2 = 1 ostatak 1 0,2 • 2 = 0,4 + 0
Primer: 1 2 1 :2 = 0 ostatak 1 0,4 • 2 = 0,8 + 0
5 ■103 + 0 ■102 + 3 ■101 + 2 • 10°« 1 10-’ < 2 1 0 "2 0,8 • 2 = 0.6 + 1
Binami brojni sistem 0.6 ' 2 = 0,2 + 1
• Mesta signala 0 i 1
• Mogućnost razlikovanja brojke po mestu: 2 13o = 1011B 0,3o = 0,010011.,.B
Baza 2 (B = 2)
Simbol' Indeks 2 ili B (binarno) 13,30 = 1101,01001. ,.B
Mesto 4 3. 2. 1. 1. 2.
Decimalni u heksadecimalni broj (Metoda ostataka)
Vrednovanje 23 22 21 2° 2 '1 \ W
2 1 1/2 1/4 Primer: 5116,33D
Primer: 1 0 0 1 1 1 5116: 16 = 319 ostatak C 0,33 • 16 = 0,28 + 5 4
1 23 0 23 0 2' 1-2° 1 2-J
3 1 9 :1 6 = 19 ostatak F 0,28 • 16 = 0,48 + 4
Heksadecimalni brojni sistem 1 9 :1 6 = 1 ostatak 3 0,48 ■16 = 0,68 + 7
1 : 16 = 0 ostatak 1 0,68- 16 = 0 ,8 8 + A
Mesta signala: 0 ,1 ,2 ,3 ,4 ,5 ,6 ,7 ,8 ,9 ,A, B, C, D, E, F 0,88 16 = 0,08 + E
Mogućnost razlikovanja znaka po mestu: 16
Baza 16 (B = 16)
Simbol: Indeks 16 ili H (heksadecimal)
5116,33D = 13FCh 0,33o = 0,547AE...H
Mesto 4. 3. 2. 1. 1. 2.
Vrednovanje 23 22 21 2° 2'1 2'2 5116,33p = 13FC, 547AE...H
2 1/2 1/4
Primer: 3 F C , 5 A Heksadecimalni u decimalni broj
1 163 3 16j h 16' C 16°- 5 16-’ - A 16-?
1. Izvođenje stepenovanja
Upoređenje između brojnih sistema Primer:
deci- heksa- C0A,E h = 12 162 + 0 161 + 10 16° + 14 1 6 1
binarni deci- heksa- binarni
malni decimalni malni decimalni = 30072 + 0 + 10 + 0,875
0 0 0 10000 16 10 = 3082,8750
1 1 1 10001 17 11
10 2 2 10010 18 12 2. Hornerova šema
11 3 3 10011 19 13 Primer: 13FC,E8H
100 4 4 10100 20 14
101 5 5 10101 21 15 1 3 F C 0,E8
110 6 6 10110 22 16 16- 1+3 = 19 8 :16 = 0,5
111 7 7 10111 23 17 16 1 9 +15 = 319 (14 +0,5): 16 = 0,90625
1000 8 8 11000 24 18 16-319 +12 = 5116
1001 9 9 11001 25 19 13FC h =51160 0,E 8 h = 0,90625
1010 10 A 11010 26 1A
1011 11 B 11011 27 1B 13FC,E8h = 5116,90625o
1100 12 C 11100 28 1C
1101 13 D 11101 29 1D Binami u decimalni broj
1110 14 E 11110 30 1E 1. Izvođenje stepenovanja
1111 15 F 11111 31 1F Primer:
Građenje komplementa 1001.11 B= 1 2 3+ 0 2 2+ 0 2 1+ 1 2 °+ 1 2 '1+ 1 2 ' 2D
Komplement B: dovršavanje zadatog broja do = 8 + 0 + 0 + 1 + 0,5 + 0,25d
punog stepena baze = 9,75d
posmatranog brojnog sistema
Komplement (B-1): B-komplement 1 2. Hornerova šema Primer: 1101,0101
Primer: 1 1 0 1 0,0101
Baza Broj Komplement B Komplement B-1 21+1 = 3 1 2 = 0,5
deveti komplement 23 +0 = 6 (0 +0,5) 2 = 0,25
deseti komplement
B = 10 6 4 3 2 6 +1 = 13 (1 + 0,25) 2 = 0,625
73 27 26 (0 + 0,625) 2 = 0,3125
drugi komplement prvi komplement 1101B =1 3 d 0,0101b =0,3125 d
B=2 111 001 000 1101,0101b = 13,31 25 d
101 011 010
8
B roje vi i siste m i brojeva
Pretvaranje brojeva Aritmetika binarnih brojeva
Heksadecimalni u prirodni broj Sabiranje Primer:
0 + 0 = 0 110,11
Svaku brojku preko odgovarajućeg prirodnog broja 0 + 1 = 1 1011,01
sa četiri mesta otkucati: 1 + 0 = 1 1111,10 prenos
prenos
Primer:
7 c_ 3
1 + 1 =10 10010,00
L / I
V 0,1 + 0,1 = 1,0
1 0111 1100 0011 Oduzimanje Primer:
11000,11
0 -0 = 0
O
o
7C3 H = 0111 1100 pozajmlji-
co
10-1 = 1 1101,01
vanje
Heksadecimalni u prirodni broj 1 - 0 = 1 11110,00 pozajmlji-
1 - 1 = 0 1011,10 vanje
• Binarni podeliti u četiri bloka 0,1 - 0,1 = 0,0
• Svakom bloku pridodati heksadecimalni broj
Množenje Primer: 1010 . 10 1,1
Primer:
0101 1110 0 - 0 = 0 1010 I
0 -1 = 0 + 0000
5 E
1 - 0 = 0 + 1 0 1 0 *-1
0101 1110B = 5E h 1 -1 = 1 + 1010-«— 1
110111,0
Rimski brojevi
I = 1 XI 11 cx = 110 Delenje Primer:
1010 : 11 = 11.01
II = 2 XX = 20 cc = 200 nije definisano
III = 3 XXX = 30 ccc = 300 - 0 - 11 J
IV = 4 XL = 40 CD = 400
= 500
nije definisano 100
V = 5 L 50 D = 1 11
VI = 6 LX = 60 DC = 600 10
VII = 7 LXX = 70 DCC = 700 11
VIII = 8 LXXX = 80 DCCC = 800 100
IX = 9 XC = 90 CM = 900 11
X = 10 c 100 M = 1000 10
L o g aritm o van je
Osnove logaritama Zakoni logaritama
2 dualni logaritam log2 b = Id b logc b
log (a - b) = log a + log b
l09»b = logt a
e= prirodni logaritam loge b = In b log = log a - log b _ Igb
2,718 ...
" Iga
10 dekadni logaritam log10b = Ig b log an = n • log a
In b
log \^bn = log b ^ = log b Ina
ax = b =* logab = x
og-io 6 = x In b = x
Ig 6 =0,77815 In 6 = 1,79176
logaritmand b logaritmand b
c d
dekadni logaritam prirodni logaritam
baza a = 10 baza a = e, e = 2,718
n n o ic
u. • iO i j logaritam x l . l j l l o logaritam x
G rčki alfabet
A a alfa 1 l lota P e ro
B p beta K X kapa I o sigma
r Y gama A X lambda T I tau
i A 8 delta M p mi Y \) ipsilon
E £ epsilon N V ni <l> <p fi
Z c zeta \ ksi X X hi
H n eta O 0 omikron 'P V psi
0 & teta n n P' £2 to omega
9
10
11
12
13
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
F izičke veličin e i je d in ic e ISO 31-0; DIN 1313
Veličine Objašnjenje Primeri

Skalari Za jednoznačno određivanje potrebno je da se navedu masa, m
• brojčane vrednosti i vreme, t
• jedinice rad, W
Vektori Za jednoznačno određivanje sila F,
potrebno je da se navede: brzina v,
• brojčana vrednost
jačina
• jedinica
električnog
• smer u prostoru ili ravni
• smer (smer okretanja) polja E,
poćetna tačka
Način pisanja ISO 31-0; DIN 1313
Primer: Veličina Brojna vrednost Jednačina

l {/} [/]
l 3 m
Dužina Brojna Jednačina
vrednost dužine dužine
Fizičke jednačine ISO31-0; DIN 1313
Jednačine veličina Jednačine jedinica Jednačine brojnih vrednosti
npr. v = - ; m = 8 kg npr. 1 m = 100 cm npr. {v} = 3,6

1h = 3600 s
Jednačine veličina u obliku razlomaka 1 kWh = 3600 Ws
v u km/h
s/m s u m
npr. = 3,6
km/h t! s t u s
Sl - osnovne jedinice 1) ISO 31-0; DIN 1301

Veličina Znak Naziv jedinice Znak jedinice
dužina l metar m
masa m kilogram kg
vreme t sekunda s
jačina električne struje 1 amper A
termodinamička temperatura T kelvin K
količina supstance n mol mol
svetlosna jačina h kandela cd
1) Systeme International d'Unites (Međunarodni sistem jedinica)
Prefiksi i skraćenice za decimale i umnoške jedinica JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Faktor Prefiks Skraćenica Faktor Prefiks Skraćenica Faktor Prefiks Skraćenica
cv1
Mili Mega M
O
Jokto y 10-3 m 106

10-21 Zepto z 10-2 Centi c 109 Giga G
10-18 Ato a 1 0 '1 Deci d 1012 Tera T
10"15 Femto f 101 Deka da 1 0 15 Peta P
10-12 Piko P 102 Hekto h 1018 Eksa E
10-9 Nano n 103 Kilo k 1021 Zeta Z
10-6 Mikro P 1024 Jota Y
Jedinicama slični nazivi i oznake JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Veličine Naziv jedinice Znak jedinice Primedba
Nivo i mera u tehnici neper Np 1 Np = (20/ln 10) dB = 8,69 dB
telekomunikacija i bel B
akustici decibel dB 1 dB = (In 10/20) Np = 0.115 Np
Nivo jačine zvuka Ls fon fon DIN 45 630 T 1
Glasnoća S son son DIN 45 630 T 1
Broj binamih informacija, bit bit DIN 44 300
količina informacija
14
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
O zn ake i je d in ic e J U S IE C 27. 1; ie c 27-1, i a ; is o 31-1 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304
Oznaka Oznaka
Značenje Naziv jedinice, primedba
veličine Sl - jedinice
Dužine i njihove potencije, ugao
x, y, z karakteristične koordinate m
Y ravanski ugao rad radijan, 1 rad =1 m/m
&, <p ugao faznog pomaka 1 pun ugao = 2 ji rad
gon: 1 gon = (n/200) rad
stepen: 1° =(n/180rad)
minut: 1' = (1/60)°
sekunda:1” = (1/60)’
Q, u prostorni ugao sr steradijan, 1 sr= 1 m % i2
l dužina m metar, 1 int. morska milja = 1852 m
b širina m
h visina, dubina m
6, d debljina, debljina sloja m
r poluprečnik, radijus m
t iskrivljenost m
d, D presek m
s dužina putanje, dužina krive m
A, S površina, gornja površina m2 kvadratni metar, 1 a = 102 m2
S, q poprečni presek, površina poprečnog preseka m2 1 ha = 104 m 2
V zapremina, volumen m3 kubni metar, 1 / (litar) = 1 dm3 = 1 L
Vreme i prostor
t vreme, vremenski razmak, trajanje s sekunda, min, h (rad), d (dan)
T trajanje perioda S
r, T vremenska konstanta S
f, v frekvencija, frekvencija perioda Hz Herz, 1 Hz = 1 s'1, f= MT
fo nazivna frekvencija, sopstvena Hz
frekvencija u neprigušenom stanju
OJ kružna frekvencija, S-1 o) = 2nf
ugaona frekvencija
n, f, brzina obrtaja, frekvencija okreta S-1 1 min'1 = (1/60)s'1
u, fi ugaona brzina rad/s
a ugaono ubrzanje rad/s2
X talasna dužina m
V, U, W, c brzina m/s 1 km/h = 1/3,6 (m/s)
c brzina rasprostiranja talasa m/s
a ubrzanje m/s2
9 ubrzanje sile zemljine teže m/s2 gn = 9,80665 m/s2
Mehanika
m masa kg . kilogram, 1 i (tona) = 1 Mg
Q, (?m gustina, masa svedena na zapreminu kg/m3 1 g/cm3 = 1 kg/dm3 = 1 Mg/m3
J moment inercije kg ■m2
F sila N Njutn, 1 N = 1 kg m/s2 = 1 J/m
Fq , G težina N
G, f gravitaciona konstanta N ■m2/kg2
M obrtni moment N•m
P količina kretanja, impuls kg ■m/s
L moment količine kretanja, moment impulsa kg ■m2/s
P pritisak Pa Paskal, 1 Pa = 1 N/m2, 1 bar = 105 Pa
O normalno naprezanje N/m2
c rastezanje, relativna promena dužine 1 e = A111
E modul elastičnosti N/m2 E = o/e
P, f koeficijent trenja 1 p = F r/F n, F r : sila trenja
W, A rad J Džul, 1 J = 1 N m = 1 W s
E, W energija J 1 Wh = 3,6 kJ, eV (elektronvolt)
fcp. Wp potencijalna energija J
fck, Wk kinetička energija J
p snaga W Vat, 1 W = 1 J/s
n stepen iskorišćenja 1
15
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Oznake i jed in ice JUSIEC27-1; IEC27-1, 1A; IS0 31-1 2, 3,4, 5, 6, 7. 8, 9, 10, 12, 13; DIN 1304
Oznaka Oznaka
Značenje Naziv jedinice, primedba
Elektricitet i magnetizam
0 naelektrisanje, količina elektriciteta C Kulon 1 C = 1 A s, 1 A h = 3,6 kC

e elementarno naelektrisanje C
D električni pomeraj; električna indukcija C/m2
P električna polarizacija C/m2
<P. <Pe električni potencijal V Volt, 1 V = 1 J/C
U električni napon, razlika potencijala V
E vektor električnog polja V/m 1 V/mm = 1 kV/m
C električni kapacitet F Farad, 1 F = 1 C/V, C = QIU
c permitivnost (dielektričnost) F/m ranije: dielektrična konstanta
c0 električna konstanta, F/m permitivnost vakuuma
apsolutna permitivnost vakuuma
e, relativna permitivnost 1 ranije: dielektrični broj
(relativna dielektričnost)
I jačina električne struje A Amper
J gustina električne struje A/m2 1 A/mm2=1 MA/m2, J = l/A
& struja kroz zatvorenu konturu A
v, vm magnetski napon A
H vektor magnetskog polja A/m 1 A/mm = 1 kA/m
<t> magnetski fluks Wb Veber, 1 Wb = 1 V s
B vektor magnetske indukcije T Tesla, 1 T = 1 Wb/m2, B =<t>/S
L induktivnost, sopstvena induktivnost H Henri, 1 H = 1 Wb/A
P permeabilnost H/m H = B /H
/i o magnetska konstanta, apsolutna H/m permabilnost vakuuma
permeabilnost vazduha
Pr relativna permeabilnost 1 1 A/mm = 1 kA/m, M = Bl/i0 - H
Hi, M namagnetisanost A/m
Hm magnetska otpornost, reluktansa H -1 Om, 1 0 = 1 V/A
/\ magnetska provodnost, permeansa H
R električna otpornost, rezistansa n Simens, 1 S = 1 fl*\ G = 11R
G električna provodljivost, konduktansa s 1 cm = 10"8 m
0 specifična otpornost, rezistivnost 0 •m 1 n • mm2/m = 10‘6 f i ■ m = 1 jif2m
y, a, x specifična provodnost, konduktivnost S/m Y = 1 /P
X reaktansa 0
B susceptansa s B = 1/X
Z. IZI modul inpendanse Q Z: impedansa (kompleksna impedansa)
v ,iy i modul admitanse s Y: admitansa (kompleksna admitansa)
r talasna otpornost Q
energija, rad J
p , pp aktivna snaga W
O.Pq reaktivna snaga W energetika: var (Var), 1 var = 1 W
s, Ps prividna snaga w energetika: VA (Voltamper)
<p fazna razlika rad takođe ugao imedanse
ugao gubitka (permitivnost, permeabilnost) rad
k " faktor snage 1 A = P/S, elektrotehnika: A= cos <p
d faktor gubitka 1
k faktor distorzije, klir-faktor 1
N broj navojaka 1
Dužine i njihove potencije, ugao
P zvučni pritisak Pa Paskal

c. ca brzina zvuka m/s
P, Pa zvučna snaga W
Z-p. t- nivo zvučnog pritiska izražava se u dB
i-N nivo jačine zvuka izražava se u fonima
N glasnoća izražava se u sonima
A aktivnost radioaktivne supstance Bq Bekerel, 1 Bq = 1/s

H ekvivalentna doza Sv Sivert, 1 S v= 1 J/kg
____________
16
JUS ISO 1000; ISO 1000; DIN 1301
Oznake ije d in ic e j u s ie c 27-1; iec 27-1, 1A; IS0 31-1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,12, 13; DIN 1304
Oznaka Oznaka
Značenje Naziv jedinice. primedba
Termodinamika i prenos toplote
T, 0 temperatura, termodinanička temperatura K Kelvin
AT, At, AS razlika temperature K
t, 3 celzijusova temperatura °C Stepen Celzijus, t = T - T0, T0 = 273,15 K
a. koeficijent toplotnog rastezanja K’
«». Y koeficijent prostornog toplotnog K1
istezanja
toplota, termička energija J UZUI
Q
<P. Q toplotna struja W.
^lh toplotna otpornost KA/V =
G,h tplotna provodnost W/K Gth = 1/^th
Ah specifična toplotna otpornost K m/W
/l toplotna provodnost W/(m K)
cr. h koeficijent prelaza toplote W/(mJ K)
k koeficijent prolaza toplote W/(mJ K)
a temperaturna provodnost m2/s
C,h toplotni kapacitet J/K
c specifični toplotm kapacitet J/(kg K) takođe: toplotni kapacitet sveden na masu
Hc specifična ogrevna moć J/kg takođe: ogrevna moć svedena na masu
Hu specifična grejna vrednost J/kg takođe grejna vrednost svedena na masu
Svetlost, elektromagnetsko zračenje
Q„ IV energija zračenja, količina zračenja J

K jačina svetlosti cd Kandela
<JK svetlosni fluks Im Lumen, 1 Im = 1 cd sr
Q» količina svetlosti Im s 1 Im h = 3600 Im s
U svetlosna gustina cd/m2
£» osvetljenost lx Luks, 1 lx = 1 lm/m2 = 1 cd sr/m2
’l svetlosna iskoristivost lm/W
H» svetlosna ekspozicija lx s
c0 brzina svetlosti u vakuumu m/s c0 = 2,99792485 108 m/s
£* ugao zračenja 1
f žarišna daljina m
n indeks loma 1 n = c jc
D vrednost loma sočiva m'’ Dioptrija, 1 dpt = 1 m'1, D = nlf
P faktor emisije 1
a faktor absorpcije 1
Fizičke konstante
Konstanta Oznaka Brojna vrednost i jedinica
električna konstanta; apsolutna permitivnost vakuuma 8,854 10'12 As/Vm

magnetska konstanta; apsolutna permeabilnost Po 1,257 10* Vs/Am
vakuuma
elementarno naelektrisanje e 1,6021 10'19C
brzma svetlosti u vakuumu c„ 2,99792 108 m/s
masa mirovanja elektrona me 9,109 10'31 kg
masa mirovanja protona mp 1,6725 1024 g
masa mirovanja neutrona /7?n 1,6748 10'24 g
Bolcmanova konstata k 1,381 10 23 J/K
Plankova konstanta h 6,626 10'34Js
gravitaciona konstanta G, 1 6,673 10',4m3/(g s2)
ubrzanje zemljine teže 9 9,80665 m/s2
apsolutna nula termodinamičke temperature T, -273,15°C
Lošmidov broj L 6,023 1023 molekula/mol
17
O zn a k e u in d eks im a j u s ie c 2 7 -1 ; ie c 2 7 - 1 , 1A; is o 3 1 -1 ,2 ,3 ,4 ,5 ,6, 7 , 8 ,9 ,10 ,12 ,13 ; d in 1304
Oznaka Značenje Primer
0 nula, vakuum, prazan hod <Pq. nulti fazni ugao, n0: brzina obrtanja u praznom hodu
1 jedan, primar, ulaz, početak Uy primarni napon, P,: ulazna snaga
2 dva, sekundar, izlaz, krajnje stanje u 2. sekundarni napon, P?: izlazna snaga
a spolja da spoljni presek
abs apsolutni Mabi apsolutna permeabilnost
amp amplituda /âmp permeabilnost - amplituda
an anodni U,n anodni napon
as asinhrom n„: asinhrona brzina
A polazni, približavanje U polazna struja
dam slabljenje, prigušenje fdam- sopstvena frekvencija
dyn dinamički Poyn dinamički’ pntisak
eff efektivna vrednost S««: efektivna vrednost gustine magnetskog fluksa
el električno električni rad
en energetski Len gustina zračenja
E zemlja, zemni spoj 4 struja uzemljenja
f polje, pobuda K pobudna struja
fin kraj, (finiš) arin: krajnji otklon
G generator, brzina PG: snaga generatora
h glavni glavni magnetni fluks
hyd hidraulički hidraulički pritisak
H histerezis Ph gubici zbog histerezisa
id idealno îd- idealni vazdušni prostor
indu indukovan îndu- indukovani napon
k kratak spoj /»: struja kratkog spoja
kat katodni Ua( katodna struja
kin kinetički ^kin- kinetička energija
lim granična vrednost iîm- granična temperatura
Lu vazduh 6lu; indukcija vazdušnog zazora
mag magnetski Wma9: magnetska energija
max maksimalno $nax- maksimalni otklon
mec mehanički £mec- mehanička energija
min minimalno #mm- mimmalni otklon
n opšti broj, standardno stanje (On kružna frekvencija n-tog harmonika
N naznačeno Fn: naznačena sila
ob gornji, gore
or početak Uor: izvor napona
P aktivan (kod električne snage) Pv: aktivna snaga
par paralelno /^par paralelna otpornost: šant
ph faza Cph fazna brzina
pot potencijal £pot. potencijalna energija
pul impuls fpul- impulsna frekvencija
q reaktivno (kod električne snage) pq. reaktivna snaga
rel relativno Prei: relativna permeabilnost
R trenje, omska otpornost Fr. sila trenja, UR: električni napon naomskom otporniku
s prividno (kod električne snage) Ps prividna spaga
ser red, serija ^ser otporncst serijskog spoja
str stator dstr prečnik statora
syn sinhrono ^syn- smhrom broj obrtaja
t trenutna vrednost, vremenska p, trenutna vrednost snage
zavisnost
th toplota, termički Rih toplotna otpornost
tot totalno Mot: totalna permeabilnost
V gubitak Pv: gubitak snage
w aktivan L- aktivna komponenta naizmenične struje
X induktivna otpornost U% : reaktivna komponenta naizmeničnog napona
zul dozvoljeno VZU|. dozvoljena brzina
5 vazdušni prostor en: indukcija vazdušnog zazora
o difuzija, rasipanje magnetski rasuti fluks
18
M asa i sila
Masa, sila i težina DIN 1305
Masa Sila Težina
Oznaka veličine m F Fq , G
Oznaka jedinice kg N (Njutn), 1 N = 1 kg • m/s2 N, 1 N = 1 kg m/s2
Definicija Fizička masa m je Fizička sila F se može opisati Težina FG je proizvod

svojstvo tela koje se kao proizvod mase m tela i mase m tela i (zemljinog)
odlikuje u pružanju otpora ubrzanja a, koje je ostvareno ubrzanja slobodnog
promeni stanja kretanja delovanjem sile F: pada g:
(ili mirovanja) u kome se
telo nalazi kao i u F = m ■a
privlačenju drugih F6 = m g
tela (gravitacija).
Masa nije zavisna od Težina zavisi od mesta

mesta na kome se na kome se telo nalazi
telo nalazi
Primeri:
Mesto Masa u kg Ubrzanje slobodnog pada u m/s2 Težina u N
Ekvator (Zemlja) 100 9,78 978

Pol (Zemlja) 100 9,84 984
mesec 100 1,62 162
Jupiter 100 25,99 2599
Sastavljanje sila
Ugao između sila Pravac delovanja Prikaz crtežom Rezultantna sila FR
a = 0° isti F2
Fq = F, + fp
F:
a = 180° isti
F,
F* = F2 - F,
90° međusobno
normalni FR = i/ p , 2 + F?2
a proizvoljno proizvoljno Fr =V'f ]2+ F22 -2 F: F? cos(180°-a)
:R
tan =
F, F2 + r 1 • cos a
Rastavljanje sila
F1x i F1y su komponente od F^

u zadatom koordinatnom sistemu
Rastavljanje
= = > , ! F\ ■cos a
na komponente
F1y = F\ • sin a
19
r
20
Mehanička energija
Oznake veličina: E, W
Oznake jedlnica: Nm (Njutnmetar), Ws (Vatsekunda), J (Džul) 1 Nm = 1 W s = 1 J
Pretvaranje rada u energiju
Rad —► Energija W=E
Rad dizanja —► Energija položaja,
potencijalna energija Ep = m ■g ■s
Rad napregnute opruge —► Energija napregnute
opruge, potencijalna cs -- _L_§_
C p
energija
Rad pri ubrzanju —► Energija kretanja, C. = m ■ /
kinetička energija tk ^
Održanje energije
Kad se vrši pretvaranje energije Ep + £|< - konstanta

zbir je uvek konstantan
Primer Rad dizanja
Trenje
Fr : Sila trenja
= V ' Fn fi: Koeficijent trenja
F‘ Fn : Normalna sila
fr
V 777777777/ 7 7/7777777 Sila trenja ne zavisi od veličine

dodim e površine
, fn
Trenje mirovanja Trenje klizanja Trenje kotrljanja
Trenje mirovanja nastaje pre Trenje klizanja nastaje kad tela Trenje kotrljanja nastaje kad se
nego što se telo kreće. jedna po drugom klizaju. telo kotrlja na drugom telu.
Primeri koeficijenata trenja
Koeficijent trenja Koeficijent trenja klizanja Koeficijent trenja

Materija
mirovanja suvo vlažno kotrtjanja
Klizni ležaj 0,1 _ 0,03

Čelik na čeliku 0,3 0,2 0,04 0,001
Čelik na drvetu 0,5 0,3 0,05
Kožni kaiš na čeliku 0,6 0,3 -
Guma na asfaltu 0,8 0,7 0,3 0,02 .. 0,03
Zid na betonu 1,0 0,8 _
21
22
Pogoni
Opis Prikaz Objašnjenje Formule
Remenski pogon, d ^: Prečnik

i = nn2
+
jednostruki prenos pogonskog točka
n , : Broj obrtaja
pogonskog točka
i= f
/• Prenosni odnos d1
<*2 Prečnik gornjeg

di ■n\ = d2 ■n2
pogonskog točka
n2: Broj obrtaja
n, n2 gornjeg točka
Remenski pogon, *ges: Ukupni

dvostruki prenos n1 n i- n \ prenosni odnos 'ges = M ' *2
di di
'9es _ n4
i h i2: Pojedinačni
02 d4
prenosni odnos '9 « - 0, . 03
.. d 1 • 03
di di. “ 1 02 • 04
n i- n 2 nu
Zupčasti pogon, z: broj zubaca

jednostruki prenos
z , : broj zubaca
pogonskog
zupčanika
z2: broj zubaca n\ ■Z\ = n2 ■z2

gornjeg
n2 zupčanika
Zupčasti pogon, n1 n2 /ges Ukupni 'ges = 'i ' '2

dvostruki prenos *1 z2 prenosni odnos
'9es “ n4
. *2 ■^4
'nes_ Zl Z3
, n Z’ • Z3
04 - n ’ Z2 z4
ni nu
Zi 2U
n? = n }
Pužni pogon ni
'- s -
n, • z, = n2 • z2
Z1
23
24
J e d n o lik o kru žn o kretan je
Brzina v Iznos brzine se ne menja ' -T

T: vreme jednog obrtaja
2n • put kod jednog obrtaja
V -V
Smer brzine se stalno menja.

Zbog toga nastaje centripetalno ubrzanje ar
Ono je stalno usmereno prema središtu.
w :
s
Ugaona brzina <o aq . Ugao u ugaonoj meri “B = 7
ob: ugao u kružnoj meri
OG _ 360°
U vremenu T pređen je pun ugao od 360° (2 tc)
/A . <ZB 2tc
u : ugaona brzina 2n
u - T
M = ?
( 5 «> = 2n ■f
Put Brzina Ugaona brzina

2t r 2n
s Vi CcJ 1 u; =
V= T T
2 rt ■r
1
v = konst. cj = konst 1_
\s = v ■t n= r n=
v = d rr-n T
/ tj •d o; =
—2 7: n
/
T / t t
H *
Snaga i obrtni momenat

opšte: P = cj ■M P u kW
n ■M
P = 2n ■n ■M p= M u Nm
1
nui n u
min
G ustina, sp e c ifič n a za p re m in a
Gustina neke supstance je količnik

mase m i zapremine V
jedinica:
cmJ dm m
masa
Sila potiska
Na svako telo potopljeno u tečnost deluje

sila potiska koja je jednaka težini telom Fa = mFi • g
istisnute tečnosti.
„ _ mF|
P*: sila potiska '~ ~ V k
Cfi : gustina tečnosti
VK: zapremina uronjenog tela fa = c?fi • g • vK
g: ubrzanje sile teže
Fc : težinatela
mpi. masa tečnosti
25
Pritisak
r . N 1 N
p. pritisak [P] = -mT = 1 Pa (Paskal)
1 U
F: sila m = n 1 = UT5 bar
5 N
A: površina [A] = m2 1 bar = 1Cr — 5- P =
m
Podaci o atmosferskom pritisku JUSA.A1.025; DIN 1314
pabs: apsolutni pritisak

(pritisak nasuprot pritisku u vakuumu) Ap Pabs, 1 Pabs. 2 Pe ~ Pabs ~ Pamb
pamb: apsolutni atmosferski pritisak

Ap, p, 2: razlika pritisaka diferencijalni pritisak
pe: atmosferska razlika pritisaka, nadpritisak
(pozitivan ili negativan)
Preračunavanje starlh jedinica za pritisak
1 - ^ j - = 1 at = 98 066,5 Pa = 0,980 665 bar 1 mm Hg = 133,322 Pa = 1,33322 mbar

cm
1 Torr = 1 ^ 1 = 133,322 Pa = 1,33322 mbar 1m WS = 9806,65 Pa = 98,0665 mbar
760
1 atm = 101325 Pa = 1,01325 bar WS: vodeni stub; Hg: živa
Hidrostatički pritisak
p: hidrostatički pritisak
h: visina stuba tečnosti
e : gustina tečnosti
g: ubrzanje sile teže
A: površina podloge p = q ■g ■h
Fb: sila na podlogu
Fb = q g h A
Hidraulični uređajl
Ravnoteža pritiska Ostvaren rad
F\ ■S1 = F2 ■s2
£ t_ , h . fL =
A\ A2 f2 a2 F\ _ S2
F2 s.
26
Toplota
Temperatura najniža temperatura: £0 = -2 7 3 ,1 5°C = OK
Temperatura Kelvinova temperatura Celsiusova temperatura Farenhajtova temperatura
Znak veličine t. & t, d________________
Znak jedinice K (Kelvin) °C (stepen Celzijus) °F (stepen Farenhajt)
Jedinica
1 K (Kelvin) 1 K (Kelvin)
temperaturne razlike
Povezanost 0 K = -2 7 3 °C dF = - flc + 32°

273 K = 0°C
5
373 K = 100°C <?c = ( fr -32°) I
Merenje temperature
Segerov čunak 220°C . 2000°C
Tečni termometar sa živom - 30°C . . 280°C
Metalni rastegljivi termometar - 20 °C . 500 °C
Tečni termometar sa živom
i punjen gasom
- 30°C . . 750°C
Električni otpornički
-250°C . 1000°C
Tečni termometar termometar
-110°C . 50 °C
sa alkoholom Boje temperature paljenja 500 °C . .3000°C
Termička boja 150 °C . 600°C Gasni termometar -272°C . 2800°C
Toplotno istezanje
linearno istezanje Zapreminsko istezanje
početna dužina početna zapremina

1, fcJ /0
Al promena dužine AV promena zapremine
1 krajnja zapremina
1 1h krajnja dužina
U irj-» |-| Af* promena temperat. Afi promena temperature
lo M ' a kojeficijent dužin- Y kojeficijent zapremin-
Al = lo ■a • Afi skog istezanja skog istezanja
k = l0 + A/
k = l0 (1 + « -Af» rv
AV = Vq • y • AO
v0 = V0 + AV važi približnost:
V0 = V0 (1 + y AO) y « 3a M ■ £
Količina toplote Q
Q= m■c ■Ad Telu predata ili od ovog primljena

količina toplote zavisna je od
Q: količina toplote [Q] = J (Džul) proizvoda mase, specifičnog
m: masa toplotnog kapaciteta i promene
A{>: promena temperature temperature tela.
c: specifični toplotni kapacitet
kJ
[c] =
kg K
Mešanje
predata količina toplote = primljena količina toplote
Qab = Q auf
m I • Ci (|?1 - d m) = m 2 ■ C2 - &2)
„ mi • ci • i?i + m2 • C2 • &2
Vm =
mi • ci + m^ ■C2
m 1 + m2
i?m: temperatura mešanja
27
O sn o vi h em ije
Podela supstanci
(gvožde, kiseonik, sumporna kiselina

Supstance benzol, vazduh)
J
(gvožde, kiseonik, benzol,
Čiste supstance sumporna kiselina) Mešane supstance
(vazduh)
Hemijski elementi Hemijske veze

(gvožde, kiseonik) (sumporna kiselina, benzol)
Metali Nemetali Neorganske veze Organske veze

(gvožde) (kiseonik) (sumporna kiselina) (benzol)
Struktura atoma
Atomska jezgra Elektronska Ijuska atoma
Protoni Neutroni Elektroni
Električki pozitivna čestica. Električki neutralne čestice. Električki negativne čestice.
Protoni određuju svojstva Broj neutrona može biti različit Kod neutralnog atoma broj
elemenata. za atomska jezgra protona jednak je
Broj protona = atomski broj = istog elementa (izotopi) broju elektrona.
= redni broj
Delovi atoma Model atoma
Ime Naelektrisanje e u As Masa m u g
Elektron - 1,602 • 10'19 9,1089 10'28
Neutron 0 1,6748 10'24
Proton + 1,602 • 10’ 19 1,6725 10'24
Ljuska Elektroni Oznaka
K 2 1s
L 2 ,6 2 s, 2 p
Atomsko
Ljuske / jezgro sa
M 2, 6, 10 3 s, 3 p, 3 d putanje protonima i
elektrona neutronima
N 2. 6, 10, 14 4 s, 4 p, 4 d, 4 f
Retativna atomska masa A

A_ masa neutralnog atoma
J mase atoma ugljenika 12C
r27 ,
Relativna atomska masa iznosi 1,6605 10 kg
Hemijske veze
Oksidi sastoje se od jednog elementa i kiseonika.
primeri: C 0 2, CaO, Al20 3 (ugljen dioksid, kalcijum oksid, aluminijum oksid)
Kiseline daju pozitivno nabijene jone vodonika (protone)

primeri: H2S 0 4, HCL, H N 03 (sumporna kiselina, hlorovodonićna kiselina (sona), azotna kiselina)
Baze primaju pozitivno nabijene jone vodonika (protone)

primeri: NaOH, KOH, CA(OH)2 (natrijum hidroksid, kalijum hidroksid, kalcijum hidroksid)
Ceđ vodeni rastvori baza, (natrijumova ceđ, kalijumova ceđ, kalcijum hidroksid)
Soli sastoje se od pozitivnih jona metala (odnosno jona amonijaka) i negativnih
jona kiselinskog ostatka
primeri: CuS 0 4, NaCI, NaN 0 3 (bakami sulfat, natrijum hlorid, natrijum nitrat)
28
O sn o vi hem ije
Hemijske oznake i način pisanja OIN 32640
Molekul hlora Jon hlora Molekul Molekul

vodonika natrijumhlorida
bez navođenja spoljnjeg NaCI
Cl2 h2
jonskog naelektrisanja
sa navođenjem spoljašnjeg
2C F 2 H* (Na’ CI')
jonskog naelektrisanja
Primeri: 12 2+
A=Z + N Maseni broj A T jonsko
(N: broj neutrona) 6C Ca naelektrisanje 02
Broj protona Z — — ^ r°j atoma
6*2-
Oksidaciona vrednost CIV (C r1)4; Na2 [S 04]
Veze
Metalna veza Jonska veza Atomska veza

Svojstvo privlačenje između privlačenje suprotno zajednički
(pozitivnih) atoma i naelektrisanih jona. elektronski parovi.
slobodnih elektrona.
Sastav atomi i slobodni joni metala i joni atomi nemetala
elektroni obrazuju nemetala obrazuju obrazuju molekul.
metalni kristal. jonski kristal.
Primeri Na NaCI Cl2
Hemijske reakcije
Cink (Zn) + Sona kiselina (2HCI) -+ Cinkov hlorid (ZnC I) + Vodonik (H )
Reakcija
Zn +2HCI -+ Zn2* (Cl )2 + H2
Čestice atomi (joni u molekuli joni u jonskoj molekuli
metalnoj rešetci) rešetci
Veza metalna veza atomska veza jonska veza atomska veza
Nazivi neorganskih spojeva (primeri)
Element Oznaka Naziv soli Formula soli

Fluor Florid Kalcijum hlorid CaF2
Hlor Hlorid Natrijum hlorid NaCI
Brom Bromid Srebrni bromid AgBr
Jod Jodid Natrijum jodid NaJ
Kiseonik Oksid Sumpor dioksid SO^
Sumpor Sulfid Gvožđe (II) sulfid FeS
Azot Nitrid Natrijum nitrid Na3N
Ugljenik Karbid Kalcijum karbid CaC2
Kiseline Jon kiselinskog ostatka

Naziv Formula Naziv Oznaka
hlorovodonična kiselina (sona kiselina) HCI jon hlorida ci-
azotna kiselina HNO jon nitrata n o 3-
sumporna kiselina H SO jon sulfata S0>
ugljena kiselina h 'co ' jon karbonata C 0 32-
fosforna kiselina h 'po jon fosfata PO>
Baze Joni baznog ostatka

Naziv Formula Naziv Oznaka
kalijum hidroksid KOH jon hidroksida OH
natrijum hidroksid NaOH jon hidroksida OH"
kalcijum hidroksid Ca(OH)2 jon hidroksida (OH-)2
29
Razdvajanje supstanci elektrolizom (galvanizacija)
Razdvajanje supstanci elektrolizom Stepen korisnog dejstva
stepen korisnog dejstva katode
H
+ Stepen korisnog dejstva veoma
zavisi od uređaja.
Kretanje Gubici nastaju zbog:
jona metala • propratnih reakcija (npr. izlučivanje vodonika)
• sastava tečnosti
Radni komad • zagrevanja tečnosti
m*: raspoloživa masa
Izračunavanje mase (Faradejev zakon)

m = c ■I ■t
m : masa
c: elektrohemijski ekvivalent
3,6 g
[c] = — , — 1 ^ =
As Ah As Ah
1: jačina struje
t: vreme
Gustina struje J Debljina sloja s

I m c • 1 ■t c-Jt
J = — A: povrsina eo ; s-
<n
II
1
II
A 0 Q
<5.
A
q: gustina
dm
Metal Valencija Gustina q u —^Hr Elektrohemijski ekvivalent
cnr c u 9
CU A -h
Al aluminijum III 2,7 0,3356
Pb olovo II 11,34 3,8654
Cd kadmijum II 8,64 2,0969
Cr hrom III 7,1 0,6467
Cr hrom VI 7,2 0,3233
Fe gvožđe II 7,87 1,0419
Au zlato I 19,3 7,3490
Au zlato III 19,3 2,4497
Co kobalt II 8,9 1,0994
Cu bakar I 8,93 2,3707
Cu bakar II 8,93 1,1854
Mg magnezijum II 1,74 0,4535
Mn mangan II 7,43 1,0249
Ni nikl II 8,9 1,0954
Pt platina IV 21,4 1,8195
Se selen IV 4,8 0,7365
Ag srebro I 10,5 4,0247
Zn cink II 7,13 1,2197
Sn kalaj II 7,29 2,2142
Sn kalaj IV 7,29 1,1071
Naponi rastvaranja nekih kiselina, baza i soli

1N rastvor Napon u V 1N rastvor Napon u V
HCI 1,36 Ag N03 0,70
h2 s o 4 1.67 Cu S04 1,49
hno3 1,69 Ni S04 2,09
NaOH 1,69 Cd S04 2,03
KOH 1.67 Zn S04 2,35
30
Naponski red elem enata (standardni potencijali)
Nastanak potencijala Standardni potencijali (teoretske vrednosti)
- ^ Metali Element Reakcija na elektrodi Potencijal u V

litijum Li — Li+ +e -3,02
-— joni metala kalijum K - K+ + e -2,92
(rastvor) kalcijum Ca - Ca2+ + 2e -2,89
— (metal 1jon natrijum Na - Na+ + e -2,84
u. metala) magnezijum Mg - Mg2+ + 2e -2,34
aluminijum Al - Al3+ + 3 e -1,67
Kao referentna elektroda za podatke o naponu mangan Mn - Mn2+ + 2e -1,05
(standardni potencijal) upotrebljava se] cink Zn - Zn2+ + 2e -0,76
vodonikova elektroda H/H+. hrom Cr - Cr3+ + 3e -0,71
Standardni potencijali važnih metala sumpor S2' * S2 + 2e -0,51
(vazduhom zasićena voda, pH 6; 25°C) gvožđe Fe - Fe2+ + 2e -0,44
kadmijum Cd - Cd2+ + 2e -0,40
Metal Potencijal u V
kobalt Co - Co2+ + 2e -0,27
zlato + 0,306 nikl Ni - Ni2+ + 2e -0,25
srebro + 0,194 kalaj Sn - Sn2+ + 2e -0,41
novo srebro Ns 6218 + 0,161 olovo Pb - Pb2+ + 2e -0,125
srebrni lem 4500 + 0,156 gvožđe Fe - Fe3+ + 3 e -0,036
bronza SnBzS + 0,156 vodonik l H 2 - H+ + e ±0,000
mesing SoMs 70 + 0,153 kalaj Sn - Sn4+ + 4e + 0,050
mesing Ms 63 + 0,145 bakar Cu - Cu2+ + 2e + 0,345
bakar + 0,140 bakar Cu - Cu+ +e + 0,52
nikl Ni 99,6 + 0,118 jod J2(čvrst)+2e - 2J~ + 0,536
Cr - čelik + 0,007 živa 2 Hg • Hg2+ + 2e + 0,798
Cr - Ni - čelik (V2A) -0,084 srebro Ag - Ag+ + e + 0,80
aluminijum Al 99,5 -0,169 živa Hg - Hg2+ + 2e + 0,80
cinkov lem L Sn 90 -0,258 platina R - R 2+ + 2e + 1,2
olovo Pb 99,9 -0,283 hlor CI2(Gas) + 2 e - 2 C r + 1,358
mašinsko gvožđe GG -18 -0,389 zlato Au - Au3+ + 3e + 1,42
cink Zn 99,975 -0,807 zlato Au —Au+ + e + 1,7
GD Zn Al 4 -0,853 fluor F2(Gas) + 2e -*2F" + 2,85
DIN 50900
Zaštitne mere protiv korozije DIN 50902
Zaštita izborom Zaštitne mere Zaštita elektrohemijskim

prikladnih supstanci na materijalima postupcima
fizićki hemijski potrošna strani

(adsorpcija (hemijska anoda izvor
na površinu) reakcija sa struje
površinom
metala)
anoda od uticajem
oblaganje prevlačenje
galvansko adsorpcija neplemenitog napona
veštačkom plemenitim
hromiranje koloida metala objekt
supstancom metalom (Zn, Mg, Al) postaje katoda
31
O s n o vn e v e lič in e i fo rm u le u e lektro te h n ici
Veličina Prikaz Veličine i Jedinice i Formule
oznake veličina oznake jedinica
Napon Napon - Volt
U V
Naelektrisanje Kulon C
W
0 Ampersekunda U= -
As 0
Rad Vatsekunda
1 ' 1\
---------------------------- W Ws, VAs
U
Električni napon između dve tačke električnog polja jednak je količniku izvršenog rada pomeraja
i pokretanog naelektrisanja. ______
Jačina el. struje Amper
/ A
Vreme Sekunda
t s
1As = 1C
Amper je jačina vremenski nepromenljive struje kroz dva ravna, paralelna i beskonačno duga provodnika
u vakuumu, međusobno razmaknuta za 1m, između kojih na svakom metru dvostrukog voda deluje sila
od 2 x 10'7 N.
Gustina Gustina Amper po
/ [ kvadratnom metru
električne električne
struje struje A/m2
r ^ q
J
II
Površina Kvadratni metar
preseka m2
Q 1 m2 = 104cm2
= 106mm2
Jačina Otpomost Om
električne R G
struje, napon, I/ 71
t 1Q = 1 -
otpornost i A
provodnost f f /
R \u
Provodnost Simens
f
G S
0 mov zako n "

,s. 1 A /= G • U
Električni Električni Vatsekunda W = U ■I t

rad Ws, VAs
rad
I W 1 kWh = W= P t
R 3,6 • 106Ws
1Nm=
1Ws = 1J
Električna Električna Vat p = v

snaga /, t
/ snaga
T P P= U I
W, VA
R U P= I2 R
f
—► R
u
32
l
Standardni naponi JUS N. A2. 001; IEC 38; HD 472 S1; DIN IEC 38
Naizmenični napon ispod 120 V

glavni 12 24 42 60 110
dopunski 15 36 48 100
Jednosmerni napon ispod 750 V
glavni 6 12 24 36 48 60 72 96 110 220 440
dopunski 2.4 3 4 4,5 5 7,5 9 15 30 40 80 125 250 600
Mreže naizmenične struje izmedu 100 V i 1000 V (prelazni period do 2003.)
Jednofazna mreža
Trofazne mreže sa četiri ili tri provodnika
sa tri provodnika
230 V/400 V’ ) 277 V/480 V 400 V/690 V '1 1 000 V 120 V/240 V
1>Postojeća 220 V / 380 V mreža (odn. 380 V / 660 V) mora da se promeni u 230 V / 400 V
(odn. 400 V / 690 V) mrežu; Prelazni period treba da bude što kraći, ne duži od 20 godina
1. Prelazno stanje 230 V / 400 V + 6%, - 10%
krajnje stanje 230 V / 400 V ± 10%
Mreže jednosmerne struje za železnicu Jednofazne mreže naizmenične struje za železnicu

nazivm napon nazivm napon
(glavni) opseg (glavni) opseg frekvencija u Hz
750 500 900 15 000 12 000 ... 17 250 1 6 2/3

1 500 1 000 1 800
3 000 2 000 ... 3 600 25 000 19 000 ... 27 500 50 oder 60
Mreže naizmenične struje iznad 1 kV do 230 kV (nazivni napon

glavni u Nemačkoj 3 6 10 15 20 35 45 66 110 132 150 220
ostale zemlje 3,3 6,6 11 22 33 69 115 138 230
Vrednosti date masno se preporučuju za javne distributivne mreže
Mreže naizmenične struje iznad 245 kV (najviši napon)
300 363 420 525 765 1 200 masno štampano se preporučuje
N azivn e struje u A DIN 40003
1 1,25 1.6 2 2,5 3,15 4 5 6,3 8

10 12,5 16 20 25 31,5 40 50 63 80
100 125 160 200 250 315 400 500 630 800
1 000 1 250 1 600 2 000 2 500 3 150 4 000 5 000 6 300 8 000
10 000
Može se ako treba umesto 1,6 A; 3,15 A; 6,3 A i 8 A takođe koristiti vrednost 1,5 A: 3 A, 6 A i 7,5 A
odnosno 10, 100 i 1000 puta navedena vrednost
N aponi i struje, s k ra ć e n o p rikazivan je EN 61293; IEC 1293; DIN EN 61293
Grafički Skra- Redosled podataka (podaci koji nisu

Naziv
simbol ćenica neophodni mogu se izostaviti):
jednosmerni napon - broj spoljašnjih provodnika
DC
jednosmerna struja - osnovni provodnik
naizmenični napon - vrednosti napona i struje
'N . AC - frekvencija (brojna vrednost i jedinica)
naizmenična struja
- napon ili struja (brojna vrednost i jedinica)
jednosmerni i naizmenični
^ 3 UC
napon ili struja Primer: 1/N/PE ~ 230 V 1/N/PEAC 230 V
1>Daje se prednost spojevima

2>Daje se prednost uređajima i aparatima
3>Primenjuje se npr. kod obrade podataka i natpisa
33
Eiektrična otpornost
Opis Predstavljanje Veličine Znaci jedinica Formule
i znaci
Otpornost R: otpornost
provodnika dužina
4 provodmka
q : poprečni r = ^ l1
presek
Q ■mm2 Q
q : specifična
Q ■m,
otpornost . Q ■mm2 _
m -
1 jiQ • m
S S ■nv
R=
•/. x: specifična m ' mm2 x -q
provodnost , S •m _ MS
I o —i ~1“
Otpornost i \R : promena & < 200 °C

temperatura otpornosti
0, ^2 0 r 20: otpornost \R =
pri 20°C R20 ■a ■\&
Rq= R20 + \R
a, p: koeficijent K '1 R» =
toplota temperature K
f?2o( f + <* ' A(?)
r, K '
\d : promena & > 200°C
temperature RtI = fl20<1 +
R 0: otpornost a ■ \ d + P • \ d 2)
R&
pri
zagrevanju
Merenje električnih otpornosti

Spoj sa U: izmereni
naponskom napon
greškom /: izmerena U - I ■Riill
(za velike R=
jačina struje
otpornosti) flidj: otpornost
amper-
metra
Spoj sa U: izmereni
strujnom napon
greškom
/: izmerena
(za male jačina struje
otpornosti) /-
tfiiu il V Rj(U): otpornost fli(U)
voltmetra
Mostni spoj R1, R2 . R3, R4: uravnotežen

(Vitstonov Otpornost most
KDK i
most) mernog mosta R l^ R l
Ri *3 R2 R4
1= 0
R2 Ru
34
S tan d ard n i nap oni
Predznaci i smerovi struje i napona DIN 5489
isti referentni različit refe- smer u odnosu na potrošača smer u odnosu na proizvođača
o o
smer rentni smer
fl 7 R !
u0 u Uo u
u = u=
Uo + l - P U o -IR
JL f
A '°
/= © G U
T
U = 1 ■R U = - l ■R -ln + G ' U I T la -G U
Prvi Kirhofov zakon (zakon čvorišta)
Zbir svih struja u svakom čvorištu jednak je nuli. Primer:

/,
I / = 0
'5 /1 - h ~ h + ^4 + ^5 = 0
Drugi Kirhofov zakon (zakon petlje)
Zbir svih napona duž jednog zatvorenog puta Primer: R Ro I

(proizvoljno tzabranih smerova obilaženja) ------ L
jednak je nuli.
1U =0 G \u izabrani smer Up
i ^ ---------
*3
___ r
~U-\ + / *R\ + 1 ~ U2 + ^ * ^3 = 0
Serijska veza Paralelna veza
/
1 ln
fl, Uy
h ’ 2v
X
03
N \u 2 un R2 Rn u
2 * ”= 0 0
un
C
o
Q-
03 Un = U, + U2 + ... + Un Svi otpornici su pod istim naponom U.
£ Q)
>U L_ Kroz sve otpornike prolazi ista struja I. /g = /1 + ^2 + ••■ +
— (/)
tf) o _i_ = _i_ _L + _L
o c
FV Rg = R, + R2 + ... + Rn /?g R2 Rn
o o
B o Gg = G-i + G2 + ... + Gn
O o.
o
c
"O
LL = T u± = fh ■ LL = T ±__R2. h_ - fin h Bs
O = /?2 ' U n = fln ’ U g ~ Rg I2 R\ ln Rf /g /? 1
35
Spojevi sa otpornicima
Opterećeni delitelj napona
R2 ' Rl
U R\ (R2 + R\_) + R2 ' Rt
1.0 ft, + R 2
Proširenje mernog opsega

Merenje napona n: faktor proširenja
mernog opsega
UM
Rv: otpornost predotpornika
R\: unutrašnja otpornost R
f l v -- U - j UM
Um napon na memom instrumentu
pri potpunom otklonu
I: struja kroz merni instrument
flv = (n - 1)R,
Merenje struje n: faktor proširenja n =

I memog opsega IM
Rp: otpomost paralelnog otpornika U
I M| I p *P
p=
il R,: unutarnja otpornost /-/M
R\
RP U: napon na mernom instrumentu «o =
pri potpunom otklonu ( n - 1)
IM: struja kroz merni instrument
Pretvaranje zvezda-trougao
pretvaranje
< >
R \2 = R1°' R* q + R\0 + R20 R \2 + r 23 + R3\

R30
R23 _ R3Q + fl20 + fl30 __fl12 ' R23
R10 r \2 + R23 + R3\
__R23 ' R3\___
^31 = ^ 30 + f l 10 + ^30 r \2 + R23 + R3\
r 20 ^
1 .'
V 2
'20 11-------1
___ 1 ,
/?12
_________ J------ 1__
R30 /?31
36
Spojevi sa naponskim izvorima
Naponski izvor sa unutrašnjom otpornošću
Uq : napon praznog hoda Uo = U, + Uki
r Uki napon na priključcima
AU: promena napona I = _____
U0 . , = Uo_
R,: unutrašnja otpornost R, + Rl ' k R,
1 AU
RL otpornost opterećenog otpornika
U. »I / k: struja kratkog spoja R,~ r A/
A/: promena struje
PL: izlazna snaga UKi = U0 - / • Ri
L - __________I P,: gubitak snage u izvoru napona
Prilagođavanje
Prilagođavanje struje, R l <R, Prilagođavanje napona, RL>R , Prilagođavanje struje, RL= R
u0
/ » Uo_
Uo
/« 1 - u°
fli RL 2R,'
U0 - f lL _ U0
UK| “ Uki “ Uo
2
Uo2 p, = ôi
PL « 0
4R; ' 4Rl
Serijska veza Paralelna veza
U0g = U01 + ... + U0n /g = /1 + ■ ■ •+ /n
R|g = R|1 + • ■+ R,n — =— + +—

fljg R| 1 R\r
*11 R\ n
L —
Kod različitih napona praznog hoda između
naponskih izvora javljaju se struje izjednačenja.
Stepen toplotnog dejstva

Wzu: utrošen električni rad W2U = P ■t [Wzu] = Ws
[P] = w
Wab, Q dobijena količina toplote w = s
wab = o
Atf: promena temperature Q = m ■c ■&&
c specifični toplotni [0] = J
A$ = d2 - [m] = kg
kapacitet
J
r?th: stepen toplotnog dejstva [c]
kg ■
t: vreme
m: masa (npr. vode) [Atf] = K
~ iv
rKzu
„ 4,19 k j
H2° kg K p Ad ■c ■m
w = 1
Tth • t
37
Električno polje, kondenzator
Sila između naelektrisanja (Kulonov zakon)
'///////////// F: sila između naelektrisanja

Qi, Q2: naelektrisanja f = 9 i _l5 |
4 nc ■ r
c: permitivnost
e0 ; električna konstanta e = e0 • er [erj = 1
er: relativna permitivnost
l: udaljenost naelektrisanja e0 = 8 ,8 6 -
Vm
Jačina električnog polja
E: jačina električnog polja

F: sila na naelektrisanje u polju
0: naelektrisanje u polju *-5
U: napon između ploča 1 C = 1 As
d: udaljenost ploča
d: £= — H - *m
d
Kondenzator i kapacitivnost
C: kapacitivnost kondezatora
Q: naelektrisanje kondenzatora
i=i - v
U: napon između ploča
kondenzatora 1 = 1 F (Farad)
e; permitivnost e ■A (Farad)
£r C=
e0 : električna konstanta d
er : relativna permitivnost e = e0 • er (cr) = 1
A: površina ploče
d: udaljenost ploča
W: energija napunjenog e0= 8,86 • 10" 12f p -
12 As_
kondenzatora Vm
C ■U'
W= [W] = VAs
Paralelna veza kondenzatora

Q, ... Qn: naelektrisanja pojedi- 0= c ■u
načnih kondenzatora
C, ... Cn: kapacitivnost pojedi- Qg = Ql + O2 + • • ■+ Qn
načnih kondenzatora
u Qg: ukupno naelektrisanje Cg = C 1 + C 2 + ... + Cn
Qi T 0 2‘ (2g Cg: ukupna kapacitivnost
Serijska veza kondenzatora

Q, .. Qn: naelektrisanja pojedi- Q = C U
î r 1 načnih kondenzatora
Qi T ’ Ci ... C2: kapacitivnost pojedi- Qg = Ql = Q2 = = Qn
r2-L načnih kondenzatora
02 Qg __ Qg: ukupno naelektrisanje Ug = U, + U2 + . . . + U„
Qg Cg: ukupna kapacitivnost
Ui ... U„: pojedinačni naponi -L = _L + J _ + + J_
Cn. Jt/n Ug: ukupni napon Cg C, C2 Cn
Qn'
38
Magnetsko polje
Vektor magnetskog polja
H: vektor magnetskog polja

/: jačina struje „ LR
H 'T T [H] = m
„
N : broj navojaka
Zm: srednja dužina linija polja 6 = 1 -N [0] = A
0: struja kroz zatvorenu konturu
0 8: vektor magnetske indukcije

0: magnetski fluks [0] = Vs
A. površina - 5
1 V s = 1 Wb (Veber)
[B] = ^§
1 —| = 1 T (Tesla)
rrr
Veza između vektora magnetskog polja i magnetske indukcije
Magnetno kolo sa vazdušnim procepom
8 m: reluktansa R [Rml = Vs
A: magnetska provodnost 0
flmg: ukupna reluktansa
reluktansa gvožđa 1Vs = IH (1/Henri)
RmFe' reluktansa vazdušnog Vs
procepa A=
0 mL: reluktansa vazdušnog
procepa
0g: ukupna zatvorena kontura ^mg — ^mFe + ^mL
0Fe> /Fe veličine gvozdenog
jezgra 0g = Hfe ■lFe + HL l L
Hl , /L: veličine vazdušnog procepa
Nosivost magneta
F: sila B' A
8: vektor magnetske indukcije F =
A : površina 2/J0
magnetska konstanta Fo = 1,257 • 1 0 '6 —
Am
39
M agnetsko polje
Provodnik sa strujom u magnetskom polju
F sila na provodnik
/ jačina električne struje F - B I ■l ■z
/: dužina provodmka u
magnetskom polju [F]= N
z broj provodnika
Kalem u magnetskom polju
Miobrtm momenat
F a • sin o
M=
a dužina kalema
a
N broj namotaja F —2 ■N ■B •I
fi-.
Sila izmedu provodnika sa strujom
F: sila između provodnika

/: dužina provodnika F = Fo h ’ h ’ /
a: rastojanje provodnika 2n • a
I\, h jačine električne struje p0= 1 .2 5 7 - 1 (T6
magnetska konstanta Am
Induktivnost kalema
L induktivnost
n ■N2 ■A
N: broj namotaja L = [(-)= ~
A površina preseka kalema A
fi0: magnetska konstanta 1 — = 1H ( Henri)
fi,: relativna permeabilnost A
fi: permeabilnost F =A o'A r (Ar) = 1
/m: srednja dužina linija polja
W energija kalema
Serijska veza kalema
L\ ... Ln pojedinačne induktivnosti Lg = L\ + ... + Ln

Lg : ukupna induktivnost
•ges
Paralelna veza kalema
L\ L„ pojedinačne induktivnosti
Lg: ukupna induktivnost ^-n
Z.1 i . . . L n
40
N apon indukcije
Indukcija kretanja
Provodnik u magnetskom polju U. napon indukcije
B vektor magnetske indukcije U = B ■l • v ■z
i dužina provodnika u
magnetskom polju
v: brzina provodnika
z. broj provodnika
Kalem u magnetskom polju U: napon indukcije S<P

U= N
N: broj namotaja St
A0: promena fluksa A0
At : promena vremena U= - N
Af
(predznak zavisi od
izabranog smera)
Indukcija mirovanja
A0
A0 U: napon indukcije U= N
At N broj namotaja At
A0: promena fluksa A0
U = -N
At' promena vremena At
5 (predznak zavisi od
c. izabranog smera)
~> u
c.
Jednofazni transformatori, transformator za prilagođenje DIN 5489
Prenosni odnosi u , : primarni napon

U2 sekundarni napon U ±^N ±.
f ,: jačina primarne struje U2 ' N2 ' N2
12: jačina sekundarne struje
I—\ s s —n -2
N : : broj namotaja primara
N2 broj namotaja sekundara I 2 N\
G U\ U Z2
Z\ impendansa primara
Z 2 impendansa sekundara
Zi N±\ 2
Z2
1 N,
J u: prenosni odnos N2 I
Tačka namotaja L: ukupna sopstvena

induktivnost
£ 11 pojedinačna induktivnost
L \2: međusobna induktivnost

dva kalema
L = L\ + L 2 - 2L\ 2
n
_____m n n ________ r v v v v
L\ L2
41
42
N a iz m e n ič n i n a p o n i n a iz m e n ič n a s tru ja
Sinusoidan naizmenićni napon
u, i: trenutne vrednosti u =
U I
1 u u, i: max. vrednosti,
u, i: temene vrednosti (j) =
f: frekvencija s
/ 2'7r ?% T: trajanje periode f = W =Hz

! \ 1 7 (jj: kružna frekvencija
7t \ /
T \ / p: broj pari polova f =
n: broj obrtaja
T
Temene i efektivne vrednosti
u, i: maksimalne vrednosti, U
u
temene vrednosti ~ V2
U, 1. efektivne vrednosti
i
takođe: Uen i 7eff i
uss, i s s : vrednost između vrhova ~ V2
uss = 2 u
*ss = 2 • /
Sabiranje fazno pomerenih napona i struja
W 3. <P22,<p\2 ugao faznog

pomeraja
0\. G2- temene vrednosti
pojedinačnih napona
&3: temena vrednost
ukupnog napona
cos (180° - <p12)

u2 ■sin y 12
tan •Pl3 -
Uy + ' COS(jD^2
Snage u kolu naizmenične struje

I
co
S: prividna snaga [S] = V • A

II
P: aktivna snaga
~ T Q: reaktivna snaga S = V p 2 + Q2
U I cos <p,faktor snage [P] = W
P = U ■I ■COS <p
A (aktivne) P
_ J COS <P = —
sin <p: faktor reaktivne snage
Q
p Q = U ■1 sin <p [Q] = var
Pravougli signali
U1 f,: trajanje impulsa T - U + fp

tp : trajanje pauze
u 1--------- 1
T: trajanje perioda
Uav f: frekvencija
g: faktor režima *i l
g= - v =-
L/av : srednja vrednost t g
7 V: sadržaj režima
B t, m uM ^ ~
T
r
43
S tru jn i sistem i JUS N.A9.002; IEC 445; HD 241 52; DIN 40108
Oznake tačaka i provodnika u sistemu
Središnja Neutralni
tačka. srednji Uzemljen provodnik,
Strujni Spoljašnja tačka provodnik, Referentna
Deo zaštitni PEN -
sistem Spoljašnji provodnik zvezdište, zemlja
neutralni provodnik provodnik 3>
provodnik
Sistem Polaritet
jednosmerne Mreža M
struje pozitivni: L+ negativni: L-
Mreža prioritetno: L1, L2, L3 ... Lm -

m - fazni
sistem
takođe dozvoljeno: 1,2,3...m1)2>
Trofazni Mreža prioritetno: L1, L2, L3 E PE

sistem N PEN
takođe dozvoljeno: 1,2,3 1>2>
takođe dozvoljeno: R, S, T 2>
Po- Opšte: U,V, W 2>

gonski
'
uređaj
Kad nije moguća zamena

Numerisanje ili redosled slova u smislu redosleda faza
Prema DIN 40‘ 08 takođe i nulti provodnik
Primeri oznaka u formulama za napone
Vrsta napona Strujni sistem Oznake u formulama za napon
Sistem jednosmeme struje U 1), Ul+, Ul -
m - fazni sistem U12, U23, U34 . . Umi
Naponi spoljašnjeg provodnika Trofazni sistem U12, U23, U31
_ . ( generatori
Trofazna J motorj
tAjv, Uvw,
struja ^transformatori
Napon između spoljašnjeg U.

Sistem jednosmerne struje
provodnika i srednjeg provodnika U l+ M , Um -L
m - fazni sistem U, N, U2 N. U3N, • ■■UmN

sprega zvezda
Trofazni sistem U lN , U2N. U 3 N
Naponi zvezdišta
_ , ( generatori
Trofazna J » Qtorj
Ujn . Uvn. Uwn
s rU)a [transformatori
Napon srednje tačke Sistem jednosmerne struje U k ie
Napon u zvezdištu m - fazni sistem

sprega zvezda UslE
Trofazni sistem
Sistem jednosmerne struje Ul + e. U L -e
Napon između spoljašnjeg m - fazni sistem U iE , U2E. U3E, ... UmE

provodnika i uzemljenja
Trofazni sistem U lE , U2E, U3E
11 U prikazima dodatno sa strelicom smera od + i prema
44
S tru jn i sistem i JUS N.A9.002; IEC 445: HD 241 52; DIN 40108
Oznake tačaka i provodnika u sistemu
Središnja Neutralni
tačka, srednji Uzemljen provodnik,
Strujni Spoljašnja tačka provodnik, Referentna
Deo zaštitni PEN -
sistem Spoljašnji provodnik zvezdište, zemlja
neutralni provodnik provodnik 3)
provodnik
Sistem Polaritet
jednosmerne Mreža M
struje pozitivni: L+ negativni: L-
Mreža prioritetno: L1, L2, L3 ... Lm -

m - fazni
sistem
takođe dozvoljeno: 1,2,3...m1>2>
Trofazni Mreža prioritetno: L1, L2, L3 E PE

sistem N PEN
takođe dozvoljeno: 1,2,3 1>2>
takođe dozvoljeno: R, S, T 2>
Po- Opšte: U,V, W 2>

gonski
uređaj
L! Kad nije moguća zamena

Numensanje ili redosled slova u smislu redosleda faza
31 Prema DIN 40108 lakođe i nulti provodnik
P ren o s tro fazn e stru je JUS N.A9.002; IEC 445; HD 241 52; DIN 40108
Podela
Trofazni generator Trofazni transformator

sa jednosmemom u A A - sprezi
pobudom
2U
7\
uw U,2 u,E
\ \u m
N— --► N
1 ■» __ --------A
---►' »W 1V<
Uvw
/ 'Ć T \ /wj
Fazni odnosi Vektorski dijagram

Linijski dijagram Naponi Uwu=V3 L / un Struje /w u = V 3 -/u
Uun _lU\'N iUwn

T
i y i
\90°l 180° l27(T\ 360°
l \ l / l\ l / l \ l / l \ l
45
S p re g a zvezd a - tro u g a o u tro fa zn o j m reži
Sprega zvezda sa simeterićnim opterećenjem
U$u fazni napon

U: linijski napon Us,r “ / 3
hu fazna struja / = /s tr
/: linijska struja
S = / 3 ■U ■I [S ]= V A
S prividna snaga
P: aktivna snaga S = tf P 1
’ + Ql
0: reaktivna snaga P = /3 U Ic o S (p [P ]= W
cosip: faktor snage
0 = -/3" • U ■/• sinô [0] = var
Sprega trougao sa simetričnim opterećenjem
Ustr fazni napon U = Ust,

L1 U: linijski napon
I = / 3 ■I$u
/ str: fazna struja
/: linijska struja S = / 3 ■U I [S] = VA
S: prividna snaga
S = V P * + Oz
P: aktivna snaga
0: reaktivna snaga P = / 3 ■U • / • cos <p [P] = W
cosip: faktor snage
0 = / 3 ■U ■/ • sin ip [0] = var
Odnos između sprege zvezda i sprege trougao kod jednakog linijskog napona
L1 PY: aktivna snaga

L2 u sprezi zvezda P *. 1
P^: aktivna snaga Pa 3
L3 u sprezi trougao
R R R R R R
LL _ 1L _
□ □ 1
PY PA
Poremećeni trofazni spojevi
Sprega zvezda Sprega trougao
Isp ad Ispad
jednog
jednog spoljašnjeg dva spoljašnja jedne spoljas- jedne faze i jednog
provodnika ili provodnika ili faze dve faze spoljašnjeg provodnika
njeg pro-
jedne faze dve faze vođnika
sa N bez N sa N bez N
P= 0 P—- P p _ ip p _ lp
P = ^Por
P~3 3 or
P= —
3P
'o r P ——P
' 6 ~or
P: Snaga pri slučajnom poremećaju; Por:lzvorna (početna) snaga
46
47
Otpornost u kolu naizmenične struje
Spoj Jačina struje i napon Otpornost i Snaga
provodnost
1 S T T ~ /r
y2 = g 2 + ec2
" 0 Xc==
r = /r + i ć
Jf /p Oc P
tan (f = — ; cos p= — tanê = — , cos<o = —
/r / tan ^ = Xc' cos v = e
z Qc
sm (p = sin^ = — sin ^) =
/'c
UL>UC uL< uc
V
X
><
XL > X C O l > Oc
o
_J
UL
'l
Uc U'
I - Ur
/ Ur
u*
U' = Ut - Uc
0 Uc jjl/L
LT = UC - U L 0* = O c - Ol
UR u2 = uR2 + a’2 z =e +x S = P + Q'

U , X' ip=
tanv) = tan p = — tan
Ur
U' Ur X R
sin^> = — ; cos / l /c < / l XC < X L xc > x L Oc > O l
Q* = O l —Q c
I2 = / r2 + /'2 S' = Px + 0 '

, 0
tan ip = — tan (p = —
/r
/ /r
sin ; cos = — sin^p = — ; COS^) = — sin (p = - cosV= £
48
Filtarski spojevi
Nisko - propusni filtar

^ \
p_ _ nn r\___ —
il
u,
fri= = r2= u2 _f_
0.01 0.1 1 10 100 f9
49
50
Kompleksne veličine
Reatni brojevi Imaginarni brojevi
Realni brojevi Jedinica imaginarnog broja je V -1

npr celi racionalni brojevi (2, 3, 4, ...)
razlomljeni racionalni brojevi (1/4; 1/3;...) Ovaj izraz se označava sa j
Iracionalni brojevi Primeri: j • 3 = V -1 3: j2 = -1
npr. 71= 3.14159..., e = 2.71828...
j ■3 = - V ^T ; j4 = 1
1/2=1.414.... 1 /3 = 1 ,7 3 ...
Kompleksni brojevi
Veza realnog i imaginarnog broj, npr. z = 4 + j •3
Grafički prikaz u Algebarski oblik: z = a + jb : z=4 +j 3
Gausovoj raspodeli
imaginama Trigonometrijski oblik: z = r (cos tp + j sin cp): z = 5 (0.8 + j 0,6)
+J4- osa Eksponencijalni oblik: z = r e ^: z = 5 e |36 9

+|3
4 +|3 Formula za izračunavanje: r= "v a 2 + b2 tan q>=
+j2 a
+J1- a = r • cos (p b = r • sin <p
-4 - 3 - 2 - 1 12 3 4 realna
-Jl osa
-j2
-j3
Kompleksna impendansa, provodnost, fazna razlika (z. y. <p)
1 Z = fl Z= R ej°°
Y= G / = G ■ei°°
<p= 0C
Z = j X L = j coL Z = coL
~ ‘ iz - =
Y = jSc = jcuC; / = (oC
y ' ~wL
T
1p = -9 0 c C)2 + 1 1
(SwC)2 ‘ (R (0C)2 + 1
\an <p= —
1
Z = Z ei«*1 i tan ip =
(oCR
Z=Z e-i«’
Tc
1
“V' = —
S - 1
J—c-j/. : / = 1 ( —)
D J1 +
R T (\ftj/.
—
n R{(oL)2
__________ j fl2 ojL
Z=
f l2 cuC
- I 1 + (flftjC)2
“ f l2 + (ftj/.)2 + 1 fl2 + (ftj/.)2 1 + (flftjC)2
tan (p = -^7- tan <p = cu C fl

(oL
1 Y= Y e if / = / • ei«’
51
P rig u šen je, p ren o s i nivo
Faktori prigušenja i prenosa
Spoj Faktor prigušenja D Faktor prenosa. faktor pojačanja T
Faktor prigušenja Faktor prenosa h

struje 7i =
struje h
prigušenje Faktor prigušenja Faktor prenosa U2
napona Tu =
\Uu ili U2 napona U,
pojačanje Faktor prigušenja Faktor prenosa P2
Td =
snage snage P,
Ulaz Izlaz
Mere prigušenja i prenosa
Spoj Mera prigušenja a Mera prenosa

(pojedinačm član) mera pojačanja
Mera prigušenja snage Mera prenosa snage
, —
ap = lg Pl o
B B: Bel - a p = 10 I g l 1 dB
P2
ap = 10 lg —P1 dB dB Decibel
prigušenje Mera prenosa napona
\U:-_ ili J'U2 Mera prigušenja napona - a u = 20 ■I g ^ dB fl, = f l 2
pojačanje U1
/?1 *2 au = 20 ■Ig ^ dB «, = fl2
U2
Ulaz Izlaz Mera prigušenja struje Mera prenosa struje
a, = 20 ■Ig dB fl, = fl2 -a, = 2 0 - I g ^ dB fl, = fl2

h h
Prenosni lanac Mera ukupnog prigušenja odnosno mera ukupnog prenosa
ages = a1 + a2 + .. an (Psziti na predznak)
Odnos između faktora prigušenja i mera prigušenja
Mera prigušenja u dB a o 1 3 6 10 20 30 40
Faktor prigušenja snage Up 1 1,26 2 4 10 100 1000 10000
Faktor prigušenja napona Du 1 1,12 1,41 2 3,16 10 31,6 100
_______
Apsolutni nivo Lab$
Nivo 0 dB je kod snage

= h c z P0 = 1 mW ili napona f-Pabs = 10 Ig — dBm
I Pi 1 Po
U0 = 775 mV
G up Uo ( / = 1.29 mA) i-uabs = 20 lg dBu
P0: referentna snaga U0
i f lL = 600 Q
L_ U0: referentni napon
Relativni nivo Lrei
Bilo koja referentna vrednost:

npr. antenska tehnika sa f l L 75Q; U0 = 1 pV (dBPV) LUrei = 20 lg - f - dB^tV
U0 = 1v (dBV) 1^V
P0 = 1W (dBW)
P0 = 10~15 W (dBf)
52
2 Sastavni delovi
Klase primene i podaci o pouzda-

nosti sastavnih delova u teleko-
munikacijama i elektronici............ 54
Sastav, svojstva i primena linearnih
slojnih otpornika................................55
Označavanje otpornika i
kondenzatora....................................56
Potenciometar...................................... 57
Označavanje otpornika i
kondenzatora....................................58
Temperaturno i naponski zavisni
otpornici............................................. 59
Naznačene vrednosti i
označavanje kondenzatora.............60
Označavanje priključaka
kondenzatora do 1000 V ................. 61
Područje primene i karakteristični
podaci o kondenzatorima................... 62
Karakteristične veličine i osobine
MP kondenzatora do 100 V .............63
polarizovanih aluminijskih
elektrolitičkih i kondenzatora.......... 63
Kondenzatori za pogon
fluorescentnih sija lica ......................64
Kondenzatori za motore......................64
Označavanje poluprovodnika............ 65
Oblici kućišta poluprovodničkih
sastavnih delova...............................65
Diode......................................................66
Trigerdiode, UJT, P U T ........................ 67
Tiristori, trijaci........................................68
Bipolarni tranzistori..............................69
Tranzistori sa efektom polja (F E T ).... 70
Tranzistori snage sa efektom polja.... 71
Osnovni tranzistorski spojevi..............72
Optoelektronski sastavni delovi......... 74
Transformatorza prilagođenje
saferitnimjezgrom........................... 77
Sastavni delovi zavisni od
’ magnetskog polja.............................78
Operacioni pojačavač......................... 79
Spojevi sa operacionim
pojačavačima....................................80
53
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u
telekomunikacijama i elektronici
Primer:
Klimatsko područje: P E / L T / W N Mehanička primena:
donja granična temperatura posebno opterećenje
gornja granična temperatura (pojedinačni propis)
naprezanje usled vlage ----- pritisak vazduha
mehaničko opterećenje
Pouzdanost:
koeficijent ispada --------------
trajanje opterećenja -------
Donja granićna temp. Gornja granična temp. Naprezanje usled vlage

1. slovni $min 2. slovni ^max Najveće vrednosti relativne
znak c° znak C° vlage u vazduhu
A A 400 3. slovni Pri-
60 ostali
znak godišnji 30 medbe
B B 350 prosek1' dana u dana u dani2)
bez
godini godini
C naprezanja C 300
D D 250 A < 100% - - -
trajna
E -6 5 E 200 vlaga
F -5 5 F 180
G -4 0 G 170 B bez naprezanja
H -2 5 H 155 C < 9 5% 100% - 100%
J -1 0 J 140
rošenje
K 0 K 125 R S 90 % 100% _ 95%
L +5 L 110 D S 80 % 100% - 90%
Z *) M 100 E < 7 5% 95% 85% retko

i lako
N 90 roše-
P 85 nje 3)
C 80 F S 75% 95% - 85%

R 75 G £ 65 % - 85% 75%
bez
S 70 H < 5 0% - 75% 65% rošenja
*) vidi pojedinačne T 65 J < 50 %
standarde
proizvođača U 60 Z vidi pojedinačni standard
V 55 ') Razdeljeno preko godine
W 50 2) Unutar održavanja godišnjeg proseka
3) Npr. može nastupiti kod kratkotrajnog otvaranja
Y 40 aparata instaliranih napolju
Z *)
Koeficijent ispada
4. slovni koeficijent ispada sastavnog dela 4. slovni koeficijent ispada sastavnog dela
znak u 109 sati rada znak u 109 sati rada
D 0,1 P 10000
E 0,3 O 30000
F 1 R 100000
G 3 S 300000
H 10 T 1000000
J 30 U 3 000000
K 100 V 10000000
L 300 W 30000000
M 1000 z vidi pojedinačni propis
N 3000
54
Klase primene i podaci o pouzdanosti sastavnih delova u
telekomunikacijama i elektronici
Trajanje opterećenja Pritisak vazduha
donja granica odgovara pogonskoj
5. slovni Trajanje opterećenja u satima 7. slovni pritiska visini u m iznad
znak znak u mbar do normalne nule (NN)
N 840 1 000
Q 300000
R 700 2 200
R 100000
S 600 3 500
S 30000
T 530 4 300
T 10000
U 300 8500
U 3 000
V 85 16000
V 1000
w 44 20000
W 300
V 20 26000
z vidi pojedinačni propis
z vidi pojedinačni propis
Granične vrednosti mehaničkog opterećenja
Oscilatorno Udarno
Posebno opterećenje
opterećenje opterećenje
6. slovni
frekvencija ubrzanje ubrzanje vreme
znak 8. slovni
Hz m/s2 m /s2 ms Primeri
10 Hz do znak
Q 2000 500 1000 6 prskanje vode, kiša, sneg,

R 200 1000 6 zaleđivanje, svestrano prskanje,
2000
mlaz vode, voda pod pritiskom
S 2000 100 500 11
suša, morski vazduh, industrijski vazduh,
T 500 100 300 18 Z isparavanje izolacione materije
U 55 50 300 18 u zatvorenim prostorijama
V 55 50 150 11 prašina, peščana oluja
W 55 20 150 11 plesan, insekti
z vidi pojedinačni propis sunčevo zračenje, ostalo zračenje
Sastav, svojstva i primena

linearnih slojnih otpornika
Ugljenik, C Metal, Cr/Ni Plemeniti metal, Au/Pt
Redukcija soli
Termičko raspadanje Naparivanje u plemenitih metala
Proizvodni postupak
ugljovodonika visokom vakuumu prženjem
specifična otpornost 3000 1 0 '6 fi • cm » 100 • 10~6 Q • cm «=40 1 0 '6 Q • cm
debljina sloja 10. .3 0 00 0 • 1 0 '9 m 10...100- 10'9 1 0 .1 0 0 0 • 10'9 I
površinska otpornost 1...5000 Q 20 . .1000 Q 0,5. .100 Q
temperatumi koeficijent (-2 0 0 ...-8 0 0 ) • 1 0 '6 - ^ ±100 10 - 6 (+ 2 5 0 ... + 3 5 0 M 0 '6 - £
maksimalna temp. sloja 125°C 175° C 155°C
promena nakon 104 sati
skladištenja, odnosno pri - 0 ,5 ... + 1,5 -0.6... + 1 -0 ,5
opterećenju na 125C u %
strujni šum mali vrlo mali vrlo mali
nelinearnost mala vrlo mala vrlo mala
primena tehnika posredovanja, za ekstremna klimatska kompenzacija u
tehnika podataka, i električna opterećenja tranzistorskim
tehnika daljinskog spojevima,
upravljanja, elektronika visokoopterećeni
otpornici sa sigurnosnim
delovanjem kod PTT
55
Označavanje otpornika i kondenzatora
Označavanje otpornika bojama
Primer 27 k fi ± % Kijuč za boje

Prvi prsten 1 Vrednost Dopušteno
otpornosti u Q Tempera-
relativno
tumi
Boja odstupanje
Faktor vrednosti koeficijent
Brojka
(10-e/K)
(prva cifra) otpornosti
Ijubičasta___ srebrna □ - 10~2 ± 10 % -
(druga cifra) zlatna □ - 10"' ± 5% -

narandžasta
(multiplikator) crna ■ 0 10° - ± 250
zlatna _____ smeđa ■ 1 101 ± 1% ± 100
(dopuštena tolerancija) crvena ■ 2 102 ±2% ± 50
Pnmer 24,9 kQ ± % narandžasta □ 3 103 - + 15
Prvi prsten
>rsten j žuta □ 4 10“ - ± 25
zelena ■ 5 105 ± 0.5 % ± 20
plava ■ 6 106 ± 0,25 % ± 10
Ijubičasta ■ 7 107 ± 0,1 % ± 5
crvena3
(prva cifra) siva □ 8 108 - ± 1
žuta ___ bela □ 9 109 - -
(druga cifra)
bez boje - - ± 20 % -
bela ____
(treća cifra) Označavanje vrednosti slovima
EN 60062
(multiplikator) Prefiks Filter Primeri
smeđa ____ p Pico 10'12 3p3 = 3.3 pF
(dopuštena tolerancija) n Nano 10 -9 m33= 330 pF
Temperatumi koeficijent: - šesti i svetlije obojen, M Mikro10-6 33m = 33000 pF
eventualno prekinut m Mili 10 -3 R33 = 0,33 f)
- linija spojnica R, F 10° 3R3 = 3.3 SZ
Niz nazivnih vrednosti sa K Kilo 103 33K = 33 kfi
dozvoljenim odstupanjem do ± 5% M Mega 106 330K = 330 kf)
(JUS N. N0. 011; IEC 63: DIN IEC 63) G Giga 109 M33= 0,33 MO
E 3 (>±20 % E 6 (± 20 %) E 12 (± 1 0 % ) E 24 (± 5 %) T Tera 1012 3M3 = 3.3 MO
1.0 1,0 1.0 Označavanje dozvoljenog
1.1 odstupanja slovima
1.0
1,2 1.2 Simetrićno odstupanje u %
1.3 dozvoljeno odstupanje slovna oznaka
1.5 1.5 1.5 ± 0,1 B
1.6 ± C.25
1.8 1.8 ± C.5
2,0 ±1
2.2
2,2 2.2 2,2 ±2
2.4 ±5
2.7 2.7 ± 10
3.0 ± 20
3,3 3.3 3.3 ± 30
3.6 Nesimetrično odstupanje u %
3.9 3.9 30 10
4.3 + 50 10
4 7 4.7 4.7 + 50 ... -2 0
5.1 + 80 ... - 2 0
4.7
5.6 5.6 Simetrično odstupanje u apsolutnim
6,2 vrednostima (kapacitivnost ispod 10 pF)
6.8 6,8 6.8 _____ ____________
7,5 _______ ± 0 ,2 5 ___________
8.2 8.2 ± 0 ,5
9.1
56
P o te n c io m e ta r CE CC 41000; DIN 45922
Označavanje 1pojmovi
Oznaka priključaka:
opseg podešavanja
a: krajnji priključak koji je električno najbliže kliznom
kontaktu ako se osovina okrene do graničnika u
\ ■ stvarni električni smeru kazaljke na satu.
stepen podešavanja b: priključak kliznog kontakta
c: granični priključak
\ 7/ II liltt vv /
\ V /h M 'v V ' Oznake po izboru
)V a b c ^ 1,2, 3 ili žuto, crveno, zeleno
"granićm k*
Uobičajeni oblici krivih
- linearni oblik
- logaritamski oblik
Električki neosetljivo područje podešavanja - opadajući logaritamski oblik
Prioritetne dimenzije osovina i priključaka

B
1,5 max Površina za pričvršćivanje
Prstenasti
priključak
—
Dimenzije B
in o Dim. H
± 1.0
1 0.5
t 0.5
t 0.5
± 0.5
±0.5
±1.0
±0.5
±1.0
Dim E Dim. F Dim. L

12.5
DimenzijeA ir> o *"-i t 0.5

C\J°+■
80
32
63
16
50
22
20
10
2.94 3.00 0.5 0.7 1.0 1,2 5 M7 x 0,75

3.925 4.00 0.7 . 0,8 1.3 1.7 6 M7 x 0,75
5.925 6.00 0.9. 11 1.8 2.2 8 M10 x 0,75
9,91 ... 10.00 1.9 2.1 2.8 . 3.2 12 M15 x 1.00
Broj Oblik krivulje DIN 41450 T.1

1 linearan (lin) Primer
11 linearan sa jednim izvodom krive 7
12 linearan sa dva izvoda
13 linearan sa tri izvoda
2 uzlazni eksponencijalni (+ e)
3 silazni eksponencijalni (- e)
4 naglašeno uzlazni eksponencijalni (+ log)
41 naglašeno uzlazni eksponencijšlni sa
jednim izvodom
5 naglašeno silazni eksponencijalni (- log)
51 naglašeno silazni eksponencijalni sa
jednim izvodom
6 S-krivulja
61 S-krivulja sa jednim izvodom ukupna vrednost otpornosti
7 rastuća krivulja sa dve linearne R (< 2 ) najniža vrednost podesive
deonice voda otpornosti pri a
8 padajuća krivulja sa dve linearne (< 2 ) najmanja vrednost podesive
deonice voda otpornosti pri c
91 rastuća krivulja sa dve deonice voda i f*r delimična otpornost pri d>T
sa jednim izvodom <Pa nestvarni električni način podešavanja pri a
92 rastuća krivulja sa dve deonice voda i Vc- nestvarni električni način podešavanja pri c
sa dva izvoda &E električni način podešavanja
93 rastuća krivulja sa tri deonice voda i <7^: ukupni mehanički način podešavanja
sa dva izvoda delimični način podešavanja đ>T=0,5rf>N
57
Označavanje otpornika i kondenzatora
Termistor Termistor IEC 738-1; DIN 44080 Varistor
NTC-otpornik (negativni PTC-otpomik (pozitivni VDR-otpornik (otpornik zavisan
temperaturni koeficijent) temperatumi koeficijent) od napona)
cz_
Termistori (NTC) su temperaturno- Termistori (PTC) su temperaturno- Varistori su otpornici kod kojih
-zavisni poluprovodnici kod kojih -zavisni otpornici kod kojih vrednosti otpornosti opadaju
vrednosti otpornosti opadaju sa vrednost otpornosti pri porastu sa porastom napona
porastom temperature (Materijal: temperature naglo poraste, čim (Materijal:
polikristalana keramika od se određena temperatura silicijum karbid, « < 5,
mešanih oksida) prekorači (Materijal: cinkov oksid, «< 30)
feroelektrična keramika
npr. T i0 3)
najniža moguća vrednost
R otpornosti pri pogonskom
Q
naponu
/ ^
106
105 1^
1
104 1
1
103 1
102 __ 1__
10' / !
10° .najv eća dozvolj. vr ed lOStN

jedn osmer. radnoc na pona
č 10'1
°C 10'2 ______i__ i i i____ i__
20 30 50 80100 150 U
varistor od cinkovog oksida V
°C Rmin'- Najmanja vrednost otpomosti

Rp: Vrednost otpornosti pri naj-
većem dozvoljenom naponu
or : Temperaturni koeficijent
P' Naponska zavisnost
(vrednost otpornosti K: elementarna konstanta u A,
termistora (PTC) je zavisna od geometrije
naponski zavisna) a : eksponent nelinearnosti
Temperaturni koeficijent a r Primeri: Karakteristične vrednosti

-6-100 . . % ffmin = 50 Q (pnmeri)
ffR = — ^ — l«R] = ^ m = K ^Rmin = 20° C a > 30 kod ZnO (varistor od
e b = 100 q cinkovog oksida)
Vrednost B čb = 60° C Radna temperatura:
h ■ t2 R_ R0 > 50 kQ
e= -4 0 °C .. +85° C
T 2 -h R2 (?p= 110°C
Radni napon: 14 ... 1500 V
R 1 : Vrednost otpornosti u Q kod T, Vreme odziva: < 50 ns
Vmax 30 V
u K (Kelvin) Udarna struja: do 4000 A
OR 20 %/K
R2 Vrednost otpornosti u Q kod T2 Trajna opteretivost: 0,8 W
u K (Kelvin)
B: Vrednost B je mera za
temperatumu zavisnost
termistora u K (Kelvin),
konstanta materijala.
58
Temperaturno i naponski zavisni otpornici CE CC 41000; DIN 45922
Termistor (NTC otpornik) Termistor (PTC-otpornik) Varistori (naponski zavisni

otpornik)
Termistor (NTC) pločastog oblika
bez omotača,
metalizirane čeone strane kružni oblik
I- -
0
OblikA c 1,t*max _3Amax
E
0
m
bez omotača,
radijalne priključne žice
Oblik B
Ostale mere
kao i oblik A
Klimatska klasa sa plastičnim omotačem
Pogonski primene 00,5
uslovi
FKF HKF HHH
donja sa plastičnim omotačem
granična 4,5max _ 5max _
temperatura -55°C -25°C -25°C
gornja
granična
temperatura 125°C 125°C 155°C w
Naznačena vrednost otpornosti
Rn pri 25 °C (R25)
polazna temperatura: 10 f i do 100 kO
00,5
Dopušteno odstupanje od nazna-
Polazna temperatura:
čene otpornosti ±10%; ± 20%,
-30 °C ... +180 °C
Opteretivost Pmax pri 25 °C: 0,6 W Krajnja temperatura: +40°C ... +220 °C
Primena
Stabilizacija Regulator nivoa tečnosti Zaštita poluprovodničkih

radne tačke sklopova od prenapona
L♦
un
<HU —:--- =—
4 H i—1
Merenje temperatura Stabilizacija napona
Regulacija temperature
za grejanje
L1 •
/
Usporenje Usporenje
privlacenja otpuštanja
Apsorpcija energije komutacije
G 3
59
N a zn ačen e vre d n o s ti i o zn a č a v a n je k o n d en zato ra
Naznačene vrednosti: E-niz
Naznačeni jednosmerni naponi u V za kondenzatore do 1000 V
Vrednosti Plastični Aluminijski Tantal-

niza R5 Papirni MP Kondenz Keramički
folijski elektrolitički elektrolitički
kondenz. kondenz. s liskunom kondenz.
kondenz. kondenz. kondenz.
6, 3 6,3
10 10 10
16 16
25 25 25
40 40 40
63 63 63 63 63
100 100 100 100 100 100
160 160 160 160 160
250 250 250 250 25C 250 250
400 400 400 400
630 630 630 630 630
1000 1000 1000 1000 100C 1000 1000
Dozvoljeno odstupanje vrednosti kapacitivnosti od naznačene kapacitivnosti u %
Slovo od 10 pF
% od 10 pF
±0,1 B ±0,1
±0,3 C ±0,3
±0,5 D ±0,5 ±0.5
±1 F ±1 ±1 ±1
±2 G ±2 ±2 ±2
±2,5 H ± 2 .5
±5 J ±5 ±5 ±5 ±5 ±5
±10 K ±10 = 10 ±10 ±10 ±10 ±10
±20 M ±20 = 20 ±20 ±20 ±20 ±20
+ 2 0 .. .- 0 W + 2 0 ...- 0
+ 30. ..-1 0 C + 30.. -10
+ 3 0 ...-2 0 R + 30 .-2 0
+ 5 0 ...- 0 Y + 50 - 0
+ 50 . .-10 T + 50 -10 + 50 . .-1 0
+ 50 ..-2 0 S j + 50... -20 + 50 -20 + 50... -20
+ 8 0 ...- 0 U + 8 0 ...- 0
+ 80 ...-2 0 2 + 80 ..-2 0
+ 100 ..-1 0 V +100 .-1 0
+ 100...-20 - +100... -20 + 100 -20
Skraćeno oznažavanje plastičnih folijskih kondenzatora
Primer: M Slovna oznaka Vrsta dielektrika

1o
1*
metalizirane - J 1— vrsta dielektrika C polikarbonat

obloge p polipropilen
(ako je obloga s polistirol
od metalne folije: T politereftalat
nema oznake) U celulozni acetat
60
kondenzatora do 1000 V
Vrsta kondenzatora Oblik izrade, kućište, priključci Označavanje
Papirni kondenzatori, kućište: u obliku cilindra spoljna obloga: crta (po obodu);
kondenzatori od ili kvadra kondenzator od plastike:
metaliziranog papira i priključci: aksijalne žične ili obojeni prstenovi za označavanje
kondenzatori sa lemne zastavice nazivnog napona
_____
folijom od plastike
kućište: u obliku cilindra spoljna obloga: crta (po obodu)
ili kvadra
priključci: jednostrane žične ili
lemne zastavice
kućište: u obliku cilindra spoljna obloga: |

ili kvadra
kućište ili
0 ... 20 N poklopac
Kondenzatori Postoje svi oblici izvedbe spoljna obloga | ^

sa liskunom
Keramički Cevasti kondenzatori, pločasti unutrašnja obloga je obeležena

kondenzatori kondenzatori s aksijalnim obojenim znakom
ili radijalnim priključcima (temperaturni koeficijent).
tip 1A: bela tačka na
spoljnoj oblozi
Aluminijski Kućište: u obliku cilindra ili plus pol: +

elektrolitički kvadra s jednostranim
kondenzatori priključcima
Kućište: cilindrično s aksijalnim plus pol: +
priključcima minus pol: crta na obodu
Različiti oblici izvedbe i različiti minus pol: -
priključci (vijčani priključak, plus pol: +, broj za raspoznavanje ili
lemne zastavice itd.) crvena boja
Tantalni elektrolitički Omot od plastične materije s jednostra- plus pol: plus, duža priključna
kondenzatori nim žičanim priključcima (kapljasti oblik) žica
Kućište: u obliku cilindra ili plus pol: plus
kvadra s natpisom i minus pol: crta na obodu
aksijalnim priključcima
Kućište: u obliku cilindra ili plus pol: plus ili posebnim
kvadra s jednostranim oblikovanjem kućišta
priključcima (zubac za orijentaciju)
Označavanje Označavanje
plastičnih Nepolarizovani Polarizovani
Vrsta struje
kondenzatora kondenzator kondenzator
Boja Nazivni jednosmerna početak faze i A-B, C-D ... + i - odnosno
prstena napon struja kraj faze A-B, C-D ...
plava 25 V kraj zvezde A, B, C ... A, B, C ...
žuta 63 V srednja tačka MP MP

jednofazna struja U-V
crvena 160 V
dvofazna linijska U, XY, V
zelena 250 V struja ,
1 fazna U-X, V-Y
Ijubičasta 400 V trofazna linijska U, V, W
crna 630 V struja fazna U-X, V-Y, W-Z
smeđa 1000 V zvezdište odnosno Mp

neutralna tačka
61
P o d r u č je p r im e n e i k a r a k t e r is t ič n i p o d a c i o k o n d e n z a t o r im a ( p r e g le d )
Vrsta Temperaturno Faktor gubitka Prioritetna primena

kondenzatora područje u °C tg S u 10‘3
Papirni kondenzatori
Papirni -55 ... +125 50 Hz: 2 ... 2,7 Visokonaponski kondenzator za filtriranje, udarni i
kondenzator potporni kondenzatori; mogućnost za 50 Hz do 10 kHz.
Kondenzatori od metaliziranog papira za jednosm erni napon

MP -55 ... +85 50 Hz: 7 ... 8 Telekomunikacije, sprežni kondenzatori i kondezatori za
1 kHz: 12 filtriranje; visoki napon; udarni i potporni kondenzatori.
Metalizirani plastični kondenzatori

MKU -55 ... +70/+85 1 kHz: 12 ... 15 Za jednosmerni napon, ali i za reducirani
naizmenični napon; minijaturna tehnika; visoke
MKT -55/-40 ... +100 1 kHz: 5 ... 7
temperature; filtriranje; sprezanje; stepeni otklona
MKC -55/-40 ... 1 kHz: 1 ... 3 televizora; posebno kondenzator sa malim
+85/+100 gubicima; mnogi konstrukcioni oblici (isto u
slojnoj izvedbi u rasteru).
MKP -40 ... +85 1 kHz: 0,25
Kondenzatori sa malim gubicim a

KS -55/-10 ... +70 1 kHz: 0,4 ... 1 Kondenzatori u oscilatomim kolima za
određivanje frekvencije;
MKS -55 ... +70 1 kHz: 0.5 ... 1 filtari; sprezanje; minijaturna tehnika;
KP -55Z-25 ... +85 1 kHz: 0,3 ... 1 Visoka temperatura (kondenzatori sa
liskunom i stakleni kondenzatori);
Kondenzatori -40 ... +80 1 MHz: Kondenzator za blokiranje;
sa liskunom S 0,2 (<1 nF) kondenzatori za merenje;
MKV 1 kHz: ca. 1 Staklo: vrio visoke stalnosti i otpornosti na zračenja
-55 ... +85
Stak eni -55 ... +125 1 MHz: 0,5
kondenzator
Keramički kondenzatori
NDK -55/-25 ... 1 MHz: 0,4 ... 1 U frekvencijski stabilizovanim kolima za tempera-
kondenzator +85/+125 turnu kompenzaciju; kondenzatori za filtre i visoko
(cr = 13 ... 470) naponski; impulsni kondenzatori; takođe kao čip
HDK konden- -55/+10 ... 1 kHz: 10 ... 20 Sprezanje, filtriranje, visoko naponski i
zator (£ r = +70/+125 impulsni kondenzator, takođe kao čip
700..50000)
E lektrolitički kondenzatori
Aluminijski -55/-25 ... 50 Hz: 80 ... 300 Kondenzator za sprezanje, filtriranje, blok
elektrolitički +70/+125 (za 1000 /;F) kondenzator, motorni kondenzator,
kondenzator kondenzator energije
Tantalski -55 ... 120 Hz: Telekomunikacije; merna i regulaciona tehnika;
elektrolitički +85 (+125) <4 0 ... 350 čip - kondenzatori za hibridne spojeve;
kondenzator filtriranje i sprezanje
______________
62
MP kondenzatora do 100 V
Klase primene FPC GPC HSF
Granična donja -55 °C -+10 “C -25 "C

temperatura gornja +85 °C +85 °C +70 °C
Dozvoljeno najveća vrednost 100% 100% 95%

naprezanje godišnja srednja > 80 % > 80 % S75 %
usled vlage vrednost
rošenje da da ne
Tolerancije Cn < 1 uF ±20 %
Cn |iF ±10%
između 0 i 60 °C približna vrednost: ± 3 %
tg <5 max Cn' područje š 4 pF > 4 ..10 MF > 10. . 32 pF >32. . .64 pF
pri 20 °C
1= 50 Hz 6 10-3 6 ■10’ 3 7 ■10-3 8 10-3
7
7 • 10-3 7 ■10~3 8 ■10-3
00
o
100 Hz
300 Hz 8 10-3 9 10'3 12 ■10'3 14 10-3
1 000 Hz 10 • 10"3 12 ■10'3 17 • 10-3 25 • 10-3
14 • 10”3 17 • 10-3 -
C \J
00
o
4 000 Hz
10 000 Hz 17 • 10‘ 3 20 ■10-3 35 ■10-3 -
Otpornost pri isporuci 10 000 M fi
izolacije
(Riza Č<0,1pF posle petogodiš-
8 000 M£J 6 000 M£1
pri 20 °C) njeg skladištenja
Dobrota pri isporuci 1 000 S
izolacije (R| C
za C < 0,1 pF posle petogodiš-
800 s 600 s
pri 20 °C) njeg skladištenja

aluminijskih elektrolitičkih kondenzatora
Tip Simboli, označavanje
Kondenzator sa povećanim zahtevima u pogledu pogonske pouzdanosti i električnih vrednosti
Kondenzatori za filtriranje i sprezanje, kondenzatori za odvođenje
niskofrekvencijskih i visokofrekvencijskih struja
Kondenzatori za često punjenje i pražnjenje, povišeni zahtev za
vremensku toleranciju kapacitivnosti
Kondenzatori za obične zahteve u pogledu pogonske
pouzdanosti i električkih vrednosti
Kondenzatori koji odgovaraju tipu IA
ll B Kondenzatori koji odgovaraju tipu IB, sa manjim zahtevima
Tip II A
Klase primene HSF HUF HSF GSF GPF HUF HSF HPF
Nazivni napon 15 35 70 15 35 70 100 250 10 16 25 35 50

Un u V DC 100 63 100 160 250 350 450
Vršni napon 18 40 80 18 40 80 115 ; 275 do 100V 1,15UN.
Us u V DC 115 385 p re k o 100V: 1.1 UN
tan 8max 50 Hz 0.15...0,05 (ž 1 mF) 0.30 0.10 (S 1 mF)
pri 20 C 50 Hz >1 mF; gornje vrednosti se povećavaju za 0,01 za svaki 1 mF
Pogonska MA MA MA
Kb > 0,005
pF V 0,01
pF V
0.02
UF V
preostala
struja 5Â 5 mA 3 nA
UnU V 100 35 100
1>Pogonska preostala struja /* = Kb Un Cn + Iq u A pri 20 °C (približne vrednosti) ako su Un u V i Cn u pF
63
K o n d en za to ri za pog on flu o re s c e n tn ih sijalica
Paralelna kompenzacija: 220 V; 50 Hz; do 1,5 kvar
B papirni kondenzator, okrugli
C metalno-papirni kondenzator, okrugli
Kondenzatori
Polje za
opisivanje
Ozupčani točak -
Šestostrana —
matica
'HU rn OI
/ 1: 102 mm ... 210 mm
d \ : 30 ... 50 mm
d2- M 8- ili M 12-navoj
8 mm
ne moraju
odgovarati
slikovnim
prikazima
10 ili
20' prvenstveno 10 mm
Mere u mm
Nazivne kapacitivnosti u uF, ± 10%
2 2.5 3 3,5 4 4,5 5 6 7 8 9 10 12 13,5 16 18 20 25
Serijska kompenzacija: 420 V; 50 Hz; do 1 kvar
Naznačeni Oblik izvedbe X

Polje za opisivanje Nazivni
kapacitet
(zeleni natpis) napon
u pF
±4 % VAC d /
Ozupčani točak max. max.
J8,2 po DIN 6797
Šestostrana 3,6
matica BM8
130
4,4 420 40
Mere u mm 5,7 160
K o n d en za to ri za m o to re
Nazivni naizmenični naponi u V
Pogonski
kondenzator 125 220 240 260 280 320 360 400 450 480 560
Kondenzator
za pokretanje 160 210 240 280 320 330 360 400
Naznačena kapacitivnost u pF
Pogonski 0,1 - - - - 0,2 0,25 0,3 - 0,4 - 0,5 0,6 - 0,8 0,9
kondenzator
1 1,2 1,4 1.6 1,8 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5 6 7 8 9
10 12 14 16 18 20 25 30 35 40 45 50 60 70 80 90
100
Kondenzator - - - - - - - - - - - 5 - - - -
za pokretanje
10 - - 16 - 20 25 30 - 40 - 50 60 - 80 -
100 - - 160 - 200 250 320 - 400 - 500 - - - -
64
Označavanje p o lu p ro vo d n ika (prema „pro Elektron"1)
Primer: 70
osnovni materijal T_ Registarski broj (2 ili 3 cifre)
glavna funkcija — Uputstvo za komercijalnu upotrebu
1 slovna Osnovni materijal 2. slovna 2. slovna

Značenje Značenje
oznaka oznaka oznaka
A germanijum A dioda opšte N svetlosni vezni element

B silicijum B kapacitivna dioda P npr. fotodioda.
C npr. galijum-arsenid C NF-tranzistor fotoelement
(energetski nivo > D NF-tranzistor snage Q npr. svetleća dioda
1,3 eV) E tunelska dioda R tiristor
D npr. indijum-antimomd F VF-tranzistor s komutacioni tranzistor
(energetski razmak ž G npr. oscilatorska dioda T npr upravljivi ispravljač
0,6 eV) H Halova sonda polja U sklopni tranzistor
R fotopoluprovodnički i K(M ) Halov generator snage
halgeneratorski L VF-tranzistor snage X multiplikatorska dioda
osnovni materijal Y dioda snage
Zenerova dioda
Z
Kao treće slovo primenjuje se X, V ili Z kod komercijalnih sastavnih delova
O blici kućišta p o lu p ro v o d n ič k ih s as ta vn ih d elo va (prema j e d e c )
Stakleno kućište DO-7 Stakleno kućište DO-35 Metalno kućište DO-13

najmanji lemni —Katoda 90
Katoda
razmak ' 3 ,3 - ~r | ;o 13.5ma» .
o "85ma»
r ‘ "* O|
= o = 1 1 0
CD
30 t 3max ‘ K 2S.I V32 25.; V93, O
rr, w-
u 6* -1 5 — J 2.6moii q
JL u l
npr. germanijumska univerzalna npr. silicijumska univerzalna npr. Zenerova dioda 1,3 W
dioda A A 118 dioda BAY 61 BZD 10 C 9 V 1
Plastično kućište TO-92 Metalno kućište TO-72 Metalno kućište TO-39
c 12.7min 6 6mas 9,;mo»
S.2nqs
* ► a
5I * ; o-j <*> x4
■__ JJj 'S' — E
± T »5
I q.5«-i 5>2J Gehausc

12.7mm L2.5;-oi
B C l
npr. jednoslojni (Unijunction) npr. silicijumski VF-tranzistor npr. silicijumski NPN tranzistor
tranzistor 2N 4870 BTF 66 BC 140
Plastično kućište T0-220 Metalno kućište TO-3 Metalno kućište DO-5
sa metalnom prirubnicom (sa M6)
t r-^ -r-? 13 • 15.3 nos
)mo* *Sfnox
l E
oj>
r~ rn I s,
ii- f
2.; najveca mera ap
c'2
kolektor spojen
sa montažnom prirubnicom
npr silicijumski NPN Darlingtonski npr. MOS-tranzistor snage npr. brza ispravljačka dioda
tranzistor BD 649 BUZ 321 BYW 92
1) Prema JEDEC-u za diode 1N .... a za tranzistore 2N sa četvorocifrenim registarskim brojem
65
D iode
Simboli spoja Karakteristične krive Karakteristične vrednosti Primena
Dioda Germanijumske diode Germanijumske diode:
u T0 = 200 mV .. 400 mV - univerzalna dioda u VF
Crm < 100V području uslovljeno
h < 150 mA malom kapacitivnošću
/r < 300 nA zapornog sloja
- sklopna dioda
^th JU < 400 — - uparena kao par faznog
W
diskriminatora u otklonskom
= -55 °C . .. +75 °C
delu televizora
Silicijumske diode Silicijumske diode
UF UT0 = 0,6V ... 0,8 V - ispravljačke diode do
URM = 3 0 V ... 3,5 kV najvećih snaga
h = 150mA ... 750A - diodna sklopka, npr. zaštita
/r = 0,5 jiA . 50 mA od pogrešnog polariteta
0u = -4 0 °C . .. +150°C - granična dioda
Karakteristika vođenja I F = f(UF)
za male napone
pri du = 25 °C odnosno 100 °C
Zenerova Stabilizacijski efekt kod - stabilizacija, odnosno,

dioda rada u inverznom smeru ograničavanje
UL = 1 ,8 V .. 200V jednosmernih napona
Pto.S 50 W - inverzno-serijski spoj
du S 150°C Zenerove i normalne diode
Pri Uz ž 5,1 V negativni, prema referentnim diodama
a pri Uz 2 5,1 V pozitivni sa posebno malom
temperaturni koeficijent temperaturnom zavisnošću
- TAZ diode (Transient
Absorption Zener) za zaš-
titu od velikih prenapona
Stabilizacijske karakteristike
h = Wz)
Šotkijeva Vreme sklapanja< 1 ns - ekstremno brze diodne
dioda UT0 < 300 mV sklopke u VF i mikrota-
(simbol Urm < 70 V lasnoj tehnici f>15 GHz
spoja nije - integrisani sklopovi
standardi- h < 80 A digitalne tehnike
zovan) /r < 200 nA - ispravljač u prekidnom
načinu rada (SMPS)
ou = -6 5 °C .. +125°C
UF Karakteristika vođenja
h = f (UF)
Diodasa Diodna kapacitivnost CD - kapacitivnosti oscilatornog

promenji- opada sa porastom kola u VF tehnici
vom kapa- inverznog napona - prilagodivi sklopovi
citivnošću CDŽ 60 pF - sprežni elementi u
URM= 30 V filtarima sa podesivom
I F = 100mA širinom pojasa
t?u = -55°C ... +125°C
UR
Karakteristika kapacitivnosti
CD = f ( U r )
Uro : napon praga, UF: napon vođenja, URM: maksimalni zaporni napon, Uz: Zenerov napon,
l F: struja vođenja, / R: zaporna struja, 0U: temperatura okoline,
RthJU: termička otpornost između zapornog sloja i okoline
66
T rig e r diode, UJT, PU T
Simboli spoja Karkteristična kriva Svojstva Primena, karakt. vred.
Tiristorska dioda posle prekoračenja okidanje struja
(četvoroslojna dioda) If ' napona preklapanja paljenja u tirostorskim
U (B0) u propusnom sklopovima, element
smeru ponaša se vremenskih sklopova;
UF Ih ~3 kao ispravljačka napon preklapanja
1f ( > dioda (naponski od 20 ... 200 V
f ' UF zavisna sklopka). 1f max 30 A
^(B0) Struja držanja
15. .4 5 mA
Dvosmerna ponaša se kao okidanje struje

tirostorska dioda antiparalelno paljenja za trijake;
(petoslojna dioda) spojene četvo- naponi preklapanja
roslojne diode do 10 V;
u t
I struja držanja
ispod 5 mA;
A, |<
propusna struja oko
200 mA
Dvosmerna dioda, neprekinut prelaz u okidanje struje

dijak (Diac: diode probojno područje. paljenja za trijake;
alternating current) Visoki propusni napon preklapanja
napon. oko 35 V;
U
l propusna struja
U jako zavisna od
A, |<| dužine impulsa;
3 ^ maksimalni gubitak
snage oko 300 mW
Jednoslojni tranzistor sa porastom na- upravljanje trijaka

UJT, (isto i dioda pona L/EB1 preokre- i tiristora,
sa dve baze) će se inverzna struja; RC-generatori.
pri preokrenutom naponi: max 30 V
naponu U postaje struje: max 50 mA
spoj emiter-B1
U B2B1 provodan
sastav kao anodno- upravljanje trijaka i

upravljani tiristor; tiristora,
spajanjem sa R2 i R\ RC-generatori.
dobija se delovanje naponi: 40 V.
podesivog struje: 150 mA
( I p , I v ) UJT.
A, A,, A2. Anoda, glavni priključci / H: Struja držanja, najmanja struja I F

B. B,. B2: Baza pri kojoj tiristor još provodi
E: Emiter 7P, / v: Struja u taeki maksimuma
G, G a, G k: Upravljački priključak (gejt) kojim se odnosno u taeki minimuma
upravlja preko anode ili katode U(Q0): Napon preklapanja
K: U{Boto- Nuiti napon preklapanja (nulti napon
Katoda
preklapanja pri otvorenom gejtu)
I f' I g- Struja vođenja, struja vrata (gejt) UF: Napon voćenja
^GAO' I E0: Inverzna struja pri otvorenoj anodi (PUT) Up, Uv: Napon maksimuma odnosnominimuma
odnosno otvorenom emiteru (UJT) P,o, Maksimalni gubitak snage
67
T iris to ri, trija c i IEC 148; HD 245. 2 S1; DIN 41785-3
Simboli spoja Karakteristična kriva Osobine Primena, karakt. vred.
P-gejt tiristor Tiristorska trioda I pretvarač sve do

- upravljanje sa najvećih snaga
UFm katodne strane od 100 V ... 4000 V;
/f. - navođenje u struje zavisne od
A i\T K inverznom smeru
/F izrade, do max 1000 A
kod vodom hlađenih
'ot G plastičnih tiristora.
U gk
/h
N-gejt tiristor
rr UF Tiristorska trioda područje malih snaga
- upravljanje sa pri spajanju sa
U(qo)o
anodne strane deliteljem napona kao
/f . - navođenje u i PUT (vidi str. 67)
inverznom smeru
G t/G
/ / ga
Inverzno provodni Karakteristika u Invertor sa

tiristor propusnom smeru komponentom
kao kod P-gejt reaktivnog opterećenja
Uf „
tiristora, inverzna (dioda za povratno
h j~rn karakteristika kao napajanje je
kod diode. nepotrebna).
Uf
napon < 2500 V.
r i u,(BO)O struja < 1000 A.
/g | G
Ug
Isključni tiristor Tiristorska trioda Čoper sve do područja

(GTO, gate-turn-off) - upravljanje sa srednjih snaga;
katodne strane napon < 1200 V.
Uyt - prekidanje / F sa struja < 400 A.
I h
h J J .U \
negativnom
A--------- ^ _ K Uf strujom gejta / G
u,(B0)0
/ g! j g J ^ g
Ug
Tiristorska tetroda Upravljanje Univerzalni zadaci

- sa anodne strane i uključenja/isključenja
Uf
katodne strane u području male snage.
- navođenje u
h JJJ inverznom smeru
7C
Uf
U,(BO)O
Dvosmerni tiristor h karakteristika poput Upravljanje otsecanjem

trijak (triac: triode U(BQ)Q antiparalelno faze, elektronski relej
alternating current) h spojenih tiristora i kontaktor u području
■paljenje pozitivnom male i srednje snage;
/g I ZUJ ili negativnom naponi do 1200 V,
strujom gejta struje do oko 300 A.
» h ] U( BO)Q
UF
nezavisno od
polariteta anode.
68
B ip o la rn i tra n z is to ri
NPN tranzistor
Ie = Ic + /b
Uca
UcE = Uce + UBE
CD
• i I 8 = ~U qe
I Ib
U be p«0« = Uce • Ic + L/bE ■/ b
P»o. ~ t>CE /c
Označavanje tranzistorskih preostalih struja i inverznih napona

3 Slova
Značenje
indeksa
Neimenovana elektroda je otvorena, npr. Uc e o
Između drugoimenovane i neimenovane elektrode je otpornik, npr I Cer
Između drugoimenovane i neimenovane elektrode je kratak spoj, npr. / CES
Između drugoimenovane i neimenovane elektrode je inverzni napon, npr. / CEV
Prim er tranzistorskih osobina: silicijumski - NPN - epitaksijalni - planami - NF - tranzistor BC 140
Posebna obeležja: Toplotne otpornosti

- gubitak snage 3.7 W
- komplementaran sa BC 160 «thjA max 200 —
w
- kućište TO 39, kolektor vezan sa kućištem
„ oc K
-te ž in a max 1,5 g f lt h jc max.
35 —
W
Apsolutne granične vrednosti: Statističke karakteristike (famb = 25 °C)
U Ce s
= 80V Ices = 10 ... 100nA pri UCe = 60V
- 40 V
U Ce o 1/iBriCEO = 80V pri /c = 100pA
U ebo = 7V //(BriEBO S 7 V pri /E = 100 jtA
/c = 1A UBE = 1,2V pri UCe = 1 V i Ic = 1A
Ib = 100mA Dinamičke karakteristike (famb = 25 °C)
Ptot = 650mW pri famb< 4 5 ° C fj = 50 MHz
Ptot = 3.7 W pri UCE S 7 V i tcase S 45°C CCbo — 25 pF
% = 175°C C ebo = 80 pF
/c mA
500 7TT
/smA
r ' kmA
L ;rrA
<*00
4
>
t
300 --1 2r |A
rt -
j
/r
200 /
/
1m A
A
100 L
/ B -O .Sm A
/ „ „ i- * 2 S°C
I
L X
0 1 ; Uct
V mA
Izlazna karakteristika Napon zasićenja
snage u zavisnosti od Ic = f ( UCe ) za / b UcEsat = f ( /c ) pri 6 = 10
temperature okoline kao parametar i famb = 25 °C
B jednosmerno pojačanje, Ptol: ukupni gubitak snage, 0^: temperatura zapornog sloja. famb: temperatura
okoline f r : tranzitna frekvencija, RthJA, Pthjc: toplotna otpornost između nepropusnog sloja i okoline (kućišta).
69
Tranzistori sa efektom polja (FET)
FET (unipolarni tranzistori)
• radnom strujom I 0 upravlja elektrostatičko polje između gejta (G) i izvora (S)
• ističu se po tome što se upravljaju praktično bez potrošnje snage i
imaju bitno veću ulaznu otpornost od bipolarnih tranzistora
Primena malog signala MOS-FET2*

Visokovoltni invertor Visokonaponska sklopka sa galvan. odvajanjem
Ui = +5 V uključuje V,. ►500 V Kombinacija MOS-FET

Negativni prednapon na sa optokaplerom
gejtu V2 prekida V2 i V3 rastavlja upravljačko
(/B = 01). L/2= 0 V u2 i strujno kolo
Pri U, < +1,5 V opterećenja galvanski
prekida se Visoki komutacioni
Od U! < -1,0 V postaje naponi npr. BSS 135
V2 provodan i sa L/d s > 600 V kod
uključuje V3 I VI malog kućišta (TO 92) i
U2 ~ 200 V /omax = 70 mA
Umetanjem MOS-FET Pri Ucs < -3 V prekida V,
sa bilo kojim Preko /, * 80 mA postaje
naponom praga, fototranzistor provodan
ometa strujni izvor c V2
i Ucs * 0 V. V,
za vreme komutacije se uključuje.
R l = 50 n
Konstantan izvor napona Elektronski delitelj napona

Određivanje izlaznog U8 Pri Ub < Uz nastaje
napona preko V2. deliteljski spoj gde
U2 = Uz + Ucs U2 zavisi od Ub i Io
Konstantan izvor Pri Ub > Uzbiće
napona daje toliko ograničen U2 na
struje koliko je L Uz a struja na
opterećenju potrebno.
Ur. /D ~ Rl
/n —'
*1 Umetanje omskog
Umetanjem izvora Uz delitelja napona da bi
napona za l
se izbegla velika struja
CMOS konstante 2 l V2 JffL
R, = 1 M fi
i— ■ <1
1,Metal-oksidni poluprovodnik (Metal-Oxid-Semiconductor) 2* MOS-FET - pojačani spojevi

Ub'. napon napajanja, U\, U2: ulazni odnosno izlazni napon, RL: otpomost opterećenja
70
T ranzistori snage sa efektom polja
Poluprovodnička struktura: npr. V-MOS, U-MOS, HEX-FET, takoda su mogući naponi UDS > 1 kV
pri / D > 5 A. Zaštitni elementi kao npr. slobodno oscilijuće diode se integrišu u FET.
Kombinacija MOS-FET i bipolarnih tranzistora daje BIMOS-tranzistor
Prednosti: Primena:
• velika komutaciona snaga i bezbednost pri preopterećenju • oprema za napajanje struje u taktovima
• jednostavna paralelna komutacija, više • upravljanje motorima, npr. u pretvaračima
tranzistora radi povećanja snage • svemirska tehnika i obrada podataka
• vrlo velike brzine komutacije fs - 10 ps • elektronika, npr. u komutacionom paljenju
• vrlo velike granične frekvencije
Karakteristične vrednosti i komutacija MOS-FET u energetici*•

N-kanalni obogaćeni tip BUZ 10 u kućištu TO-220 sa R[MC = 1 67
Apsolutni granični podaci Dinamičke karakteristične veličine
• napon Drain-Source Uos = 50 V • jedinični prenos g 2, = 8 S pri
• napon Gate-Source UGS = ±20 V /D = 16 A i Uds = 2 5 V
• maksimalna drejn struja / Dm = 23 A pri itG= 25 C • vreme uključenja ?e = 85 ns
• maksimalna snaga gubitka Ptoi = 75 W pri i/G= 25 C • vreme isključenja fA = 175 ns
Primer:
Struja pokretača motora
/ m = / 0 = 12A
(7b : 12V
V1 FET-BUZ 10
V2: ograničenje UGs
V3: slobodno oscilujuća dioda
R^, Cv zaštitna sklopka
Niz BUZ može imati više tipova npr. BUZ 50 sa UDs = 100 V, / D = 2,8 A
BIMOS tranzistor snage za primenu MOS-FET sa integrisanom nadtemperaturnom

u energetici (IGBT) zaštitom za primenu u energetici
IGBT TEMP-FET
(Insuleted Gate (Temperature
Bipolar Transistor) Protected-FET)
• brzina uključenja/isključenja, snaga upravljanja • integrisana slobodno oscilujuća dioda ušteđuje

i robusnost kao MOS-Fet snage spoljnu komutacionu zaštitu
• neznatna otpornost uključenja kod • senzorski čip S u hibridnoj tehnici zalepljen na
bipolarnog Darlington - tranzistora FET-čip i električki spojen sa gejtom i sorsom
• upotreba u pretvaraču frekvencije, napajanje • tiristorski promenljiv senzor uključuje/isključuje
strujom u taktovima za opremu za zavarivanje, pri G = 155C i prekida FET dok struja držanja
impulsni ispravljači većih snaga za paljenje motora ne bude prekinuta za najmanje 5 ps
Karakteristične vrednosti IGBT BUP 304 Vreme isključenja fA BTS 130
struje kolektora I c = 25 A pri !>G = 25 °C t a ms
snaga gubitka Ptot = 2000 W pri i>G = 25 °C
toplotna otpornost čip-kućište Rtruc ^ 0.63 “

gejt-napon praga UGe = 5 V
kolektor-emiter-napon zasićenja U GE(sai) = 2,5 V
kolektor-emiter-napon lavine U(br)ce = 1000 V
PK: snaga kratkog spoja, PG: temperatura kućišta
71
72
73
O ptoele ktron ski sastavni delovi
Spojni simbol Tipična karakteristika Osobme Primena, karakter. vred.
Fotootpornik Pasivni sastavni deo • primena u
(LDR, • osetljiv s obzirom na jednosmernim i
Light-Dependent- osnovni materijal od naizmeničnim
Resistor) 0,5 ... 8pm (ultravioletno strujnim kolima
do infracrveno područje) • merenje osvetljenosti,
• najviša svetlosna sklopka za zatamljivanje
osetljivost • radni napon
• vrlo trom pri do više 100 V
promeni osvetljaja • opteretivost do 500 mW
10° 101 10? 103 lx
Fotodioda • rad u zapornom smeru • merni zadaci

h --- 7 • mala svetlosna • naponi do 25 V
niA
b Ur = 25 osetljivost • gubitak snage do
0,3 • vrlo kratko max 150 mW
vreme odziva • granična frekvencija
A ^ 0,2 • struja je približno do oko 500 MHz
------& Ur -- 5V
0,1 proporcionalna
osvetljenosti
Ur
105
Fototranzistor • način rada kao • fotoelektrični prijemnici
fotodioda sa u nadzorima i
C pojačavačem, stoga regulacionim kolima
100 do 500 puta naponi do 30 V
veća osetljivost • gubitak snage
LfcE • nameštanje radne do 200 mW
tačke priključkom na • granična frekvencija
’
bazu tranzistora oko 0,5 MHz
(ne postoji uvek)
10° 101 102 103
Fototiristor Paljenje • za područje malih

/F
• strujom gejta snaga, gubitak snage
UF
• svetlosnim impulsom do 500 mW
Gašenje • visokonaponska
G2
Ih ZLD\ • snižavanjem struje tehnika, paljenje
UF držanja preko svetlovoda,
B0)0. • negativn m impulsom <4000 V, < 10 A
Gi na anodnom priključku
h
Lb
Solarna ćelija I Aktivni sastavni deo • dobijanje energije iz

(fotoelemenl) mA 1500W/m2 snage koja se sunčeve svetlosti
30 -1000W/m oduzima zavisi od: • serijski i paralelni spoj
U • intenziteta svetlosti omogućavaju snage
800W/m2 X
20 • temperature ćelije u kW-području
• veličine aktivne • (solarni generatori)
-200W/m2 X površine • veličina ćelija 0 100 mm
* l l U
• napon praznog hoda
0 0,1 0,2 0,3 OA 0,5 V < 600 mV
Površina ćelije 1 cm2
Svetleća dioda Uf ^ / • emisija svetlosti u • prikazivanje znakova i
(LED, Light V brojeva
/ području vođenja
Emitting Diode) 3 £
r
• robusna, dugi životni • davač u
\u l vek, male dimenzije optoelektronskim,
U ft 1,2 9 svetlosnim veznim
• neznatni prekidni napon
/f . 1,1 • može se modulirati elementima, svetlovodi,
h do 20 MHz infracrveno upravljanje
1 • potreban je predotpornik • struje vođenja do oko
" 0 10 20 30 40 50 mA 100 mA
• crvena, žuta, zelena,
/: svetlosna jačina u smeru osa plava, infracrvena
74
Optoelektronski sastavni delovi
Optokapler
Karakteristične veličine Izvođenje
CTR: faktor sprege, takođe odnos prenosa struje, Spoj Napomena
(CTR: Current-transfer-ratio) A 1 4 E Priključak baze
CTR = j - (u %) pri /F = 10 mA) i UCE = 5 V K 2
tC 3 C
ne postoji
V,soL: ispitni napon izolacije (max. 10 kV)

A 1 6 B Priključak baze postoji.
IF: struja koju propušta (max. 80 mA)
Sa /?8e moguće je
/c : struja kolektora
fg:
Primer:
(max. 100 mA)
granična frekvencija (tipično 250 kHz)
^
K 2
3 -
k: 5 C
4 E
povišenje granične
funkcije.
faktor sprege j r = f (/F) pri = 25 'C. UCE = 5 V A 1 6 B Darlingtonov

---- f | 5 C fototranzistor
K 2
3 |—
v N 4 E
/,
> 500 %
A/K 1 6 B Antiparalelno spojena

2^ ^ luminscentna dioda
A/K 2 5 C (prenos naizmeničnog
< 4 E napona)
6 B SCR sprega bez

A13 kontinuiranog prenosa
K 2 — -* 5 C
struje, bez
3 - 4 E zadržavanja spoja
A 1 6 A2 Trijak sprežnikza
naizmenični napon,
10'1 2 5 10° K 2 5
vršni inverzni napon,
Parametar: CRT-grupe 3 - 4 A1 do 600 V
Fotonaponski releji (PVR)
Ugradnja sličnih optokaplera.

1-S
Fotonaponski generator (više fotodioda u redu) A .02 f^ D 2 -S
upravlja jednim BOSFET (Bidirectional-Output- Spoj uprav-
Switch-Field-Effect-Transistor). Uf Ijačkog
Dva sistema u DIL-kućištu. strujnog kola
K
X
struja upravljanja / F ca. > 2 mA BOSFET
fotnaponska
napon upravljanja UF > 1,5 V sprega /A mA
najveća struja opterećenja / Amax 1A
najveći napon opterećenja L/pmax 300 V
područje otpornosti (vidi krivu) 10...30 0
termički napon 0,2 pV izlazna
prekidna otpornost 10’ O fi karakteristika
Ormari za osvetlenje
Predajnik (sijalica sa užarenim vlaknom ili 6£A

4 usmereni signal R
svetleća dioda) sa prijemnikom (fotodioda) -E* 5 broj impulsa Z
montiranim na zajedničkoj osi. Između predajnika
i prijemnika se uvodi kružna ili
**- >-ir-L J 5 Z
F **- >-ir-r 1-c

linearna blenda sa prorezom.
a R
spoljna
logika
napon predajnika (LED) ca. 1,25 V
struja predajnika ca. 10 mA 5 0V
napon napajanja prijemnika 4,5 ... 16 V optička
Primer: osa
struja prijemnika ca. 5 ... 10 mA
diferencijalni-
vreme prorade ca. 0,5 gs viljuškasti ormar
osvetlenja i r
75
O p toele ktron ski sastavni delovi
Svetteće diode - prikaz (LED - prikaz)
Spektri emisija, područje napona
Talasna Područje
LED- Polu-
dužina napona
boje provodnik
nm V
infracrveno Ga AS 950 1,3 ... 1.5
crveno Ga AS P 660 1,6 ... 1.8
narandžasto Ga AS P 610 1,6
A
žuto Ga AS P 590 2,0 ... 2,2 nm
zeleno Ga P 565 2,0 ... 2,2 -------------- : spektralna osetljivost oka
u. u.
7 • segmentni - prikaz
ugradnja simbola, karakteristične veličine
________ ___
L V' \
1 ^ 1 ' l 5 / 1
5
dp dp
> ^ K = zajednička katoda A - zajednička anoda

5 ' g f Kq b g f Aqb
I I I I I i i i i i
109 8 7 6 109 8 7 6
01^3456189
visina simbola mm 2,8 3,8 7 10 13
rastojanje sa kojeg
m 2 3 3 4,5
se posmatra 6
tipična struja segmenta mA 5 5 10 10 10 1 23 A5 1 2 BAS
I I I I I I I I I I
isto kod malih struja mA 2,8 3,8 2 2 e 0 K c dp e d A c dp
Tečni kristal - prikaz (LCD - prikaz)
Princip funkcionisanja Objašnjenje
• Bez napona: svetlost će se kroz tečne kristale
okrenuti za 90 °C i odgovara za oba polarizaciona
filtra: simbol svetao, podloga svetla
• Sa naponom: nema okretanja polarizacije

svetlosti: simbol taman, podloga svetla.
30 100Hz
1: vertikalno orijentisan 3: sloj tečnog kristala • Paraleln o o rije n tis a n a p o la riza c ija :
polarizator 4: horizontalna preokrenut efekt (simbol svetao, podloga tamna).
2: transparentne elektrode polarizacija
LCD su prema • Vreme prorade: veoma zavisno od temperature
• Boje LCD: utiskivanje obojenog mastila
4
•» i ' reflektor Lf' reflektor
• Napon napajanja: ca. 3...15 VAC,
f= 30...100 Hz
propuštanje odbijanje transtlektivno
Vakuum - fluorescentni prikaz (VF - prikaz)
Ugradnja i funkcija kao direktno zagrevana trioda.
Anode svetle kad su na pozitivnom potencijalu i
rešetkaje u odnosu na katodu pozitivna.
Rešetka prema katodi negativna: segment taman.
Segment anode uključen: segment taman.
Boje: plava/zelena, zelena, žuta, crvena,
narandžasta (prema prekrivanju anode).
Napon napajanja: 25 . 50 V
76
T ran s fo rm ato ri za p rila g o đ e n je sa fe ritn im je z g ro m
Transformator za prilagodenje Karakteristične veličine
Magnetske veličine po jezgru
Ni le: srednja magnetska dužina putanje u jezgru
n2 ^2 Ž.I/A: magnetski faktor oblika
<4e: efektivni magnetni poprečni presek
h_ N? ih
U: Električne veličine
h N1
f: sklopna frekvencija
u: prenosni odnos A n: poprečni presek namotaja
Z v ulazna impendansa za naizmeničnu struju <4l : faktor induktivnosti AL = L/N2
Z2. ulazna impendansa za naizmeničnu struju (specifična induktivnost za N = 1)
Tip/ Standard Osnovna masa Magnetske karak- Električne

izvedba Jezgro Tela namotaja teristike jezgra karakteristike
Veličine a b C d u ll/ A /4N ,\-vre d n .

mm mm mm mm mm m n r1 mm2 mm2 nH
P-jezgro Ferit N30

Jezgro P4,6x4,1 4,65 4,1 2,05 0,49 7,6 2,60 2,8 0,8 800
masa: P5,8x3,3 5,8 3,3 1,65 0,67 7,9 1,68 4,7 0,95 1500
Energetski P 7x 4 1,43 7,0 2,2 2000
DIN 41293 T.1 7,35 4,2 2,15 1,05 10,0
transfor- 5,4 2,8 1,30 12,2 1,25 3,6 2500
P 9x 5 9,3 9,8
mator za 4,2 3500
Karakteristične P 11 x 7 11,3 6,6 3,4 1,60 15,9 1,00 15,9
prilagođenje 8,4 4600
dimenzije: P 14 x 8 14,3 8,5 4,9 2,20 20,0 0,80 25
DIN 41293 T.2 P 18x 11 18,4 10,6 6,0 3,05 25,9 0,60 43 16,0 5900
signala i 23,4
P 2 2 x 13 22,0 13,6 7,8 3,55 31,6 0,50 63 7600
širokog
Telo namotaja: P 2 6 x 16 26,0 16,3 6,9 4,05 37,2 0,40 93 32,0 9700
opsega
DIN 41294 P 30x19 30,5 19,0 11,4 4,85 45,0 0,33 136 48,0 11500
P 36 x 22 36,0 22,0 12,8 5,85 52,0 0,26 202 63,0 15200
RM-jezgro Ferit N30
Jezgro RM 4 9,8 10,5 5,78 1,50 22,0 1.7 13 7,7 1900
masa: RM 5 12,3 10,5 4,88 2,07 22,1 0,93 23,8 9,5 3500
Mala širina RM 6 14,7 12,5 6,53 2,42 28,6 0,78 36,6 15 4300
IEC 431 i
opsega DIN 41980 T.1 RM 7 17,2 13,5 7,05 3,17 30,4 0,7 43 21,4 5000
signala, Karakterist. dimenzije: 19,7 9,15 3,47 38 0,59 64 30 5700
RM 8 16,5
prenos DIN 41980 T.2 18,7 10,7 4,25 44 0,45 98 41,5 7600
RM 10 24,7
snage Telo namotaja 73 8400
RM 12 29,8 24,6 14,8 5,1 57 0,39 146
DIN 41981 RM 14 34,6 30,2 18,7 6,0 70 0,35 200 107 9500
ETD-jezgro Ferit N87
Jezgro ETD 29 30,6 9,8 19,4 4,90 71 0,92 76 97 2200
masa: ETD 34 35,0 11.1 20,9 5,80 78,6 0,81 97,1 122 2600
transfnr- IEC 51 (CO)276 ETD 39 40,0 12,8 25,7 6,90 92,2 0,74 125 178 2800
mator za ETD 44 45 15.2 29,5 7.10 103 0.60 173 210 3500
prilagođenje ETD 49 49,8 16,7 32,7 8,25 114 0,54 211 269 3800
ETD 54 55,8 19,3 36,8 8,57 127 0,49 280 315 4450
ETD 59 61,2 22,1 41,2 8,87 139 0,38 368 365 5300
U-jezgro Ferit N27
Energetski Jezgro (samo U20) U 15 15,9 6,7 10,3 3,7 48 1.5 32 37 1200
transfor- masa i karakteristične U 20 21,4 7,7 14,7 4,5 68 1,23 55 70 1600
mator za dimenzije: U 25 25,0 13 20,0 5,9 86 0,82 105 138 2500
prilagođenje DIN 41296 T.7
P - jezgro RM - jezgro ETD - jezgro U - jezgro (polovi- Tela namotaja
(polovina složenog na složenog jezgra)
jezgra)
K 5 B
77
Sastavni delovi zavisni od magnetskog polja
Holov generator
Holov efekt Linearno prilagođenje
Kroz pločicu od poluprovodnog materijala koja Zaključna otpornost za linearno prilagođenje RLL:
se nalazi u magnetskom polju protiče upravljačka Otpornost RL se postiže pri linearnosti između
struja /,. Na priključcima 3 i 4 javlja se Holovog napona reduciranog na upravljačku
napon U2 (Holov napon). struju U2lh i upravljačkog polja.
Ri = 1
'i
- X - J i V
A
Simbol
spoja
0 0.2 0,4 0.6 0.8 1

Linearno prilagođenje sa RL
Karakteristične veličine Primena

Holov napon praznog hoda U2p: Napon U2 pri RL = oo, • regulacija polja • multiplikacija
naznačena indukcija (npr. 1T) i • davanje signala • merenje polja
naznačena upravljačka struja / 1N. (takođe pri mskim temperaturama)
U2o = ^ r /i BuV Tipične vredn.: 50 ... 1000 mV - U.

Holova konstanta Rh: id
Konstanta zavisna od materijala i oblika
Indukciona osetljivost KBO:
Konstanta zavisna od materijala i oblika
U?n V V <• r
K bo - / 1n b u a T Tipične vredn.: 0,5 ... 100 ^ T 3 X
Upravljačka naznačena struja / 1N
r3
V1
S
Tipične vrednosti: 10 ... 400 mA — U'
Ploča
Ugradnja Karakteristične veličine
Vrednost otpornosti jednog poluprovodnog Osnovna otpornost R0:
materijala dobija pri rastućem magnetskom polju otpornost ploče u magnetskom polju bez uticaja
proizvoljni potencijal. Struktura materijala deluje na magnetskog polja
skretanje strujnog puta pri delovanju polja. Ako je Otpornost RB u magnetskom polju:
jačina polja konstantna, onda su struja i napon otpornost pri vertikalnom delovanju magnetskog polja
linearni. Stvaranjem ovih krivina utiče se
na osnovnu otpornost R0.
pravac igle
simbol
spoja dovod
Primena
• utvrđivanje položaja • predajnik koraka
• određivanje broja i smera obrtaja • potenciometar
ff
-6 0 c - ip 60°
Zavisnost otpornosti Zavisnost otpornosti

$ 0
— u.
R b /R 0 = I (B) Rb/R o = f (<p)
(<p) Ugao nagiba
magnetskog polja
Primer Povezivanje ploča diferencijalnih
senzora položaja ________ (poluprovodnički materijal D)
78
O peracioni pojačavač
Ugradnja Frekvencijsko ponašanje
Operacioni pojačavač sadrži diferencijalni Zbog unutrašnjeg zakretanja faze pri visokim
pojačavač i kasnije priključeni frekvencijama postoji sklonost oscilovanju.
višestepeni pojačavač. Zbog toga je neophodno pomoću CK i R smanjivati
pojačanje za 20 dB/dekadi (često je to
već u sklopu izvedeno).
1: diferencijalni pojačavač 3: stepen pojačanja

2, 6: konstantni izvor struje 4: komp. kapacitivnost
5: izlazni stepen
Blok šema spoja Kompenzacija frekvencija
Simbol spoja Prenosna karakteristika
\/ \/
novo staro
tv U\2
Un Uq
U\2
U]
~ r U\\
ÎD = U\\ ~ U]2 Prenosno
Prikaz: jednopolno, bez priključaka na napon područje
napajanja
- : invertirajući ulaz
+: neinverirajući ulaz Primena
CK. R: kompenzacija frekvencije Industrijska elektronika, regulaciona tehnika,
U lD: diferencijalni ulazni napon NF-tehnika
Pojam, simboli u formulama Definicija Oznaka Tip, vredn.
Ulazni nulti napon Razlika napona, koja se mora U 10 = ^11 ~ U [ 1 max.
(input-offset-voltage) U\0 priključiti na ulaze, da bi izlazni pri UQ = 0V i ± 6 mV
napon bio nula. otpornosti generatora
Rg = 50 n
Jednofazni ulazni napon Aritmetička srednja vrednost
(common mode ulaznih napona, ako je izlazni n U\\ + U
U IC - 2
input voltage) UIC napon jednak nuli.
Ulazna nulta struja Razlika ulaznih struja u radnom 80 nA
II
1
C/)
o
Cd
(input-offset-current) /ros području ako je izlazna struja

jednaka nuli.
Ulazna struja mirovanja Srednja statistička ulazna struja 80 nA
(input-bias-current) I \ koja je potrebna za rad 1 'll + !I2
'i - 2
računskog pojačavača.
Pojačanje razlike napona Pojačanje razlike ulaznog napona UQ 80 dB
praznog hoda bez protivsprege. VuD0- u f D u
(open-loop-voltage-gain) vUD0 = 20 log udB
U ID
Pojačanje jednofaznog napona Odnos između izlaznog napona
oC i ?
praznog hoda (common-mode- prema jednofaznom

II
C
o
c
o
voltage-gain) vuco ulaznom naponu.
79
Spojevi sa operacionim pojačavačima
Invertirajući pojačavač r2 Transformator (pretvarač) u* = u E
=?
impendanse
II
I
WE,
M r □
-^ A ,
UA
UE
Neinvertirajući pojačavač Strujno-naponski pretvarač _ _/ ^

ua - ue I ' * s
[> 00
L * k L c x , n
— +
-U , — +
I_____
--------------
uA
LU
UA ~U.
^ p»i
D e riv a to r Naponsko-strujni pretvarač

fl,
Ro
- C Z I --------- uv
00 Ri
■t - +
r- +
UE UA UE I Â I
pri naizme-
rm
ničnom naponu:
Ua —~UE ■R2 ' ^ U,
Integrator Naponski komparator,
sa i bez histereze
'/ETU--21 l-LV.-r--!
T
' L S
UE pri naizmeničnom
Ua naponu:
1
U* = _ l / e f i| r c,
Sumirajući pojačavač Ur, Uc Bistabilni multivibrator
.n
postaviti:
r2 []> OO
" " t lir L C L —T l— na L/e,
---+
Uei -+ vratiti:
Ue2 Ua - " a Ua _ T L na l/r
Diferencijalni ,, ii (^1 + ^3) - U Astabilni m ultivibrator yA

pojačavač 3
S 3 Ua = Ue 2 A ,( R 2 + R4) Ue1
v
u,
yE2 h 't
t= L T = t, + to
Ue, UA u,
Ue2 J=l_
'L -
80
3 Električne mašine
Slovni simboli u formulama..............82 Karakteristike asinhronih motora .... 106

Standardne dimenzije trofaznih
kaveznih motora (izvedba IM B3) sa
Rotacione električne mašine površinskim hlađenjem..................107
Kategorije upotrebe niskonaponske
Trofazne asinhrone m ašine................ 83 rasklopne opreme...........................108
Sinhrone m ašine.................................. 84 Naznačeni naponi i ispitni naponi
Jednosmerni motori.............................85 električnih m ašina...........................109
Jednosmerni generatori......................86 Mašinski slogovi................................. 109
Naizmenični motori..............................87 Vrste pogona rotacionih električnih
Specijalni motori................................... 88 m ašina..............................................110
Pokretanje motora................................89 Skraćenice za izvedene oblike i
Pokretači jednosmernih motora i montažu m ašina..............................111
trofaznih motora sa rotorom sa
kliznim prstenovima......................... 90
Vrste hlađenja električnih m ašina......91
Zaštita motora.......................................92
Transformatori
Održavanje električnih m ašina...........93
Oznake priključaka i smera obrtanja Jednofazni transformatori................. 113
rotacionih električnih m ašina..............94 Trofazni transformatori - pojmovi,
Upravljanje brzinom obrtanja..............95 karakteristične veličine,
Trofazni motori sa prespojivim sprege...............................................114
polovima............................................ 96 Trofazni transformatori,
Kočenje motora.................................... 97 upotrebljavane grupe sprega,
Natpisne pločice za električne svojstva sprega............................... 115
m ašine............................................... 98 Paralelno spajanje energetskih
Namotajijednosmernih m ašina......... 99 transformatora................................ 116
Namotaji statora trofaznih mašina .. 102 Vrste hlađenja transformatora........116
Namotaji rotora trofaznih motora .... 103 Ispitivanje energetskih
Kriterijumi za izbor motora................ 103 transformatora................................ 116
Vrste kvarova na m ašinam a........... 104 Oznake priključaka
Pogonske vrednosti trofaznih transformatora................................ 117
kaveznih motora sa površinskim Natpisne pločice transformatora.....117
hlađenjem........................................105 Specijalni transformatori....................118
81
Slovni simboli JUS IEC 27-1, 1A; IEC 27-1, 1A; ISO 31-1. 2, 3. 4 5 ,6 , 7 .8 , 9,10. 12,13;
DIN 1304T.1; JUS IEC 34-1 ; IEC 34-1 ;EN 60034-1;
u formulama DIN EN 60034-1 ;JUS IEC 27-4; IEC 27-4; IS 0 31-5; DIN 1304 T.7
Slovni Slovni Slovni
simboli u Značenje simboli u Značenje simboli u Značenje
formulama formuiama formulama
U Napon na priključcima
R, Unutrašnja otpornost P. P ab Predata snaga
Un Naznačeni napon Pz u Dovedena snaga

Otpornost narrotaja
Napon praznog hoda P v Snaga gubitka
u0 indukta
(generator) odnosno P vFe Snaga gubitka
inverzni (motor) «w Otpornost narrotaja u gvožđu
u* Napon namotaja pomoćnog pola P vC u Snaga gubitaka
indukta u namotaju
Otpornost kompen-
Ui Napon na
zacionog namotaja Qc Kapacitivna
pobudnom namotaju reaktivna snaga
u, Primarni napon Otpornost pobudnog Kapacitivna reaktivna
Q cb
U2 Sekundarni napon namotaja snaga pogonskog
kondenzatora
u, Napon kratkog spoja R,
r 'f . ser
Otpornost serijskog
Napon kratkog spoja u pobudnog namotaja cosvn Naznačeni faktor snage
% naznačenog napona cos90 Faktor snage
Otpornost paralelnog
/ Primljena struja
^ f . par
pobudnog namotaja
praznog hoda
(motor) odnosno pre- md Ugao faznog pomeraja
data struja (generator) Otpornost namotaja (induktivno)
Ugao faznog pomeraja
h Naznačena struja Rc Fe
Dinamička otpornost
V kap
(kapacitivno)
h Struja praznog hoda za gubitke u gvožđu
Zaletna struja n Brzina obrtanja rotora
h
nf Brzina obrtnog
h Struja u namotaju x L Induktivna otpornost magnetskog polja
indukta
Minimalna brzina
h Struja u pobudnom K l, Unutrašnja induktivna ns
obrtanja
namotaju otpornost
"n Naznačena brzina
h Struja u primarnom obrtanja
Kc Kapacitivna otpomost
namotaju n K Prevalna brzina
Struja u sekundarnom Reaktansa rasipanja obrtanja
h Ka
namotaju ns Asinhrona brzina
obrtanja
h Trajna struja ‘T’ ser Magnetski fluks
serijskog pobudnog no Brzina obrtanja u
kratkog spoja
namotaja praznom hodu
h Udarna struja
s Klizanje
kratkog spoja Vpa, Magnetski fluks
paralelnog pobudnog s% Klizanje u %
h Vreme zaletanja namotaja
h Trajanje opterećenja f, Frekvencija
Prividna snaga napona rotora
Vreme mirovanja s,
fst
transformatora 1 fs Frekvencija
t, Relativno trajanje
Prividna snaga napona statora
aktivnosti S2
transformatora 2 MA Zaletni zakretni
ts Trajanje ciklusa
Naznačena moment
f Br Vreme kočenja
prividna snaga M0 Naznačeni zakretni
h Vreme praznog hoda moment
transformatora 1
M k (Mb) Prevalni zakretni
CA Kapacitivnost Naznačena
S2n moment
zaletnog kondenzatora prividna snaga
M s (Mu) Minimalni zakretni
transformatora 2 moment u zaletu
Cb Kapacitivnost
pogonskog S ges
Ukupna prividna snaga rP Polni korak
kondenzatora
SB Projektivna snaga N Broj navojaka
Z Impendansa Najveća snaga 0 Prenosni odnos
82
Trofazne a s in h ro n e m a šin e
(J, COS (pi l n /( i M t
1-
M k-
u ■
Mr
WA
Ms -
0-
0 0 "s nK n nHf
Karakteristike opterećenja Karakteristike zaleta
f nf - n
fr = s f Pzu = U • I ■\ 3 • cos <p
n ,= p ni
rif-n P
ns —fij d s% 100 % V = 7T~ P = Pab = U • I ■X 3 • cos ip ■ q
ni
uu uu
Motor sa kratko spojenim rotorom Motor sa prstenovima na rotoru
Spoj U1 V1 W1 U1 V1 W1 U1 V1 W1
VJ2 U2 V2 PE W2 U2 V2 PE
• K iQ «L
spoj zvezda spoj trougao trofazni rotorski namotaj dvofazni
Karakte-
ristike
zaleta
0 0 500 1000 nn
Ia
3 ... 7 1,5 ... 2,5
/n
Ma
0',5 ... 3 1 ... 3
Osobine • robustan • relativno bez održavanja

• bez održavanja • dobar zalet
• kompaktan • tvrda karakteristika brzine
• loš zalet • upravljanje brojem obrtaja moguće je
• problematično upravljanje brojem obrtaja pomoću otpornika u kolu indukta
• tvrda karakteristika brzine
Primena • alatne mašine • dizalice

• male dizalice • teški zalet
• mašine za preradu • mašine sa velikom zamajnom masom
• poljoprivredne mašine • velike alatne mašine
83
S inhrone m ašine
#V1 ,W1
T U1 T V1 T W1
_W2 _U2 V2 |W2 |u2 |V2
w w
spoj zvezda spoj trougao
generator: motor:
f
f = n ■p n = -
P
Trofazni sinhroni generator Trofazni sinhroni motor
jednopolna zamenska šema

0 1 2 M_
karakteristika broja
obrtaja - zakretni moment
Karakteristika
a) omsko b) induktivno c) kapacitivno

opterećenje opterećenje opterećenje
vektorski dijagram pri opterećenju
zavisnost ulazne struje od

opterećenja i pobudne struje
• napon na priključcima zavisan od • samozalet moguć samo dodatnim

brzine obrtanja i vrste opterećenja zaletnim kaveznim namotajem ili kratko
• frekvencija zavisna od brzine obrtaja spojenim pobudnim namotajem
i od broja pari polova • brzina obrtaja zavisna od frekvencije,
Osobine ali nezavisna od opterećenja
• pri preopterećenju ispada iz koraka
• udeo reaktivne struje kojom se upravlja
preko pobudne struje (kompenzator faze)
• proizvodnja trofazne struje u • štapni kompresor

elektranama i pojedinačnim pogonima • pretvarački agregat
Primena • sigurnosni električni agregat • mašinski pogon sa konstantnom
brzinom obrtanja
• kompenzator faze
84
Jednosm erni m o to ri
R; = unutrašnja otpornost
= otpornost pobudnog namotaja
P2U = U • i B + U, • 7,
|_TNr>0 _ l
glavni namotaj ' U I + U rh
R, = Ra + «W +
Motor sa nezavis- Motor sa paralel- Serijski motor Kompaundni motor

nom pobudom nom pobudom (motor sa složenom pobudom)
Osnovni spoj 1L+ L+L- L+L- L+

(šema bez
namotaja
A1 E1 A1 D1
pomoćnih
1 D2a V 1S1
polova i
kompenza-
A2
irz :
E2 A2 1 D2
V \EV
E 1 ^
cionog
namotaja)
Karakteristike nn n, i n ik n n
/W M M
Zaletna , _ U U U U U
/ a = R, + R.
struja A Rj + R, + Rf.ser ^f.par
Osobine • neznatna promena brzine obrtanja veliki zaletni zavisno od

pri promeni tereta zakretni moment kompaundiranja
• upravljanje brzinom obrtanja pomoću brzina obrtanja ima pretežno
napona induktora ili pobudnom strujom zavisna od serijsko ili paralelno
opterećenja
ponašanje
namotaj induktora u praznom hodu
eventualno pri inverznom
i pobudni namotaj pobegne kompaundiranju
imaju eventualno upravljanje brzinom nestabilnost
različite napone obrtaja promenom
napona ili
promenom
pobudne struje
Primena upravljanje alatne mašine • električna vozila • alatne mašine

brzinom obrtanja transportni • dizalice • pogon zamajnih
pomoću Leonar- uređaji • pokretači u masa npr. presa,
dovog pretvarača motornim vozilima makaza
ili upravljanih • pogon valjaonica
ispravljača
85
Jednosmerni generatori
karakteristike praznog hoda R, = unutrašnja

otpornost
/=?, = otpornost
pobudnog
namotaja
P = P ab = U ■I
Pzu = Pmech
U ■I
>1=
mech
Nezavisno pobu Serijski generator Kompaundni

đeni generator generator
Osnovni spoj L+ L-
(nacrtan bez
namotaja
pomoćnih
polova i
kompenza-
cionog
namotaja)
Karakteristike Uk Uk Uk
I
Napon na u0- i r ,- ub
U =U 0-l-R ,-U B U = U 0 - I ( R , + /?,) U = U 0 - l a (R, + /?,)
priključcima
- Ug -U B
Napon
UQ= f ( n u. /,) U0 = f(n u. /,) U0 = f (n u. f) U0 = f ( n u. <X>ser + <X>P
praznog hoda
Osobine • U opada neznatno • U opada pri U raste sa • kompaundovanje:

pri porastu / porastu / porastom / do U skoro nezavisan od I
• U se podešava U se podešava područja zasićenja • nadkompaundovanjo:
pomoću n i I f pomoću n i I f a zatim jako opada U raste sa porastom /
• nije siguran na siguran na U podesiv pomoću • podkompaundovanje:
kratak spoj kratak spoj paralelnog U opada sa porastom I
otpornika za • protivkompaundovanje:
razvijanje polja U brzo opada na OV
sa porastom /
Primena • električni uređaji električni uređaji neznatno glavna pobudna

za napajanje za napajanje praktično mašina
u nuždi u nuždi značenje za jako promenljiva
• pomoćna glavna pobudna opterećenja
mašina
pobudna mašina
pojedinačni
(sa trajnom
pogoni
pobudom)
86
N aizm enični m o tori
Trofazni motori naiz Naizmenični motor sa pomoćnim namotajem
meničnog napona Sa kondenzatorom Sa indukt. namotajem Sa otpornikom
Osobine tvrda karakteristika tvrda karakteristika tvrda karakteristika tvrda karakteristika

brzine, loš stepen brzine, sa Ca veliki brzine, nepovoljan brzine, jednostavna
iskorišćenja zaletni zakretni moment zalet, neznatan cos <p izvedba
Primena građevinske mašine električni kućni retka primena električni kućni aparati
aparati kao mašina kao mašina za
za pranje veša itd. pranje veša itd.
Naizmenični motor Motor sa pomoćnom
Repulzioni motor Univerzalni moto
bez pomoćne faze fazom u kratkom spoju
Spoj L1 N
■U2
D
Karakte- Mi
ristika
Osobine treba ga okrenuti tvrda karakteristika karakteristika karakteristika

brzine, jednostavna serijskog spoja serijskog spoja
izvedba, loš stepen
iskorišćenja
Primena po potrebi za za male snage tekstilne mašine električni kućni
građevinske mašine npr. za električne aparati, električni
kućne aparate pokretni aparati
87
Specijalni motori
O
c o >
•2
0 £c ~cW o .R c 03
03 o 6- c O
E
^
° ® £ .« .5 . E
Č
c 03 > ' P </J
03 *=1
K ^ p w
P ? C (D t? — O ■> O 03 C Tn — č ^
g o CJl OU . _ 03 Q- I.U
(—
"S 03 E 03 03
1S E S e -5 e .g
03 03 O =3 O- C
L
O "O * 0
03
C 03 N
L N </} C C JZ ( / ) . * . * : 03 O JD
03
s? 03 N
03 O C O
- (D 03 >o 03
03 > 03 03 > 03 (D 0)
</J :5 - E .5 , C <D (D c c »_ E 5 1
o E _ i i e E 8 03 >co 0)
O Q ->
(/J o o oVJ
. o 0) o
o £ rT O
_ g U s =§ o
I | 5 O o
03 c/J 03
2
03 Q-
g c03
.£
O H r i [_ /— o o s?
o ! o o 03 ______
E .o____
o ~ NN>._.E :c E 03 O •o >
tnu> t!
i— o 2 Q. o m 00 r-
E CL O. E o. Q- ^ </3 E </)c/)OQ ..s<:.£!</)(D.Q o «- : cm • •
8 * .®
D c (0
C c
o
2o ■*
03 N J°
3 IE o
o03
2 o e | . p tn <D O (D oCL
“ 0 ..0 O. C 03 o. X
c o _ o c o
tr o. p c m 03
c
(/)
■o
o
(D
E °
E
C -O
£
P
C
■o
O
O)
O cd ^
n
o 03 0? §1 ^
(D O .2 E 2 to
N W tu .E 'io
i - g (0 _ (D o)2 ■E' o O. 03 E 3
fi -
<D O ■O o X . (D ' -
V) o
S o ) « l
O (D r
P
03
C
’O
F
C
03
00
-
E E o ,§ ^
03 •;= F := O. g
<D S?
it !g
-/> 8
c O
o 03 03 O 03
I I
tfj o
o 2 § s > s 3 >8
< E '« E w E E E C/3 O . ^ co in • • •
<D g. (U
03
03 D
c 2
o o c
O E
w b q _ g 3 E
■oc eo |3 0 .2
D
= o
g £ 03
> C
! « . &
o
o
E
03
ro 3
o -*-* Z E
03 5
'U 03 E o o
o
n
O
i—
E 0) *Oy Q 03 ro cl o )_ * JD o.
o i E m 03 c rz
5L c - o .2, C O i
0) N -*
03
O 03
— (0. . _ 0 )> 0
J«: =---■ 'V
<D wO »F
(D£ E O (D
e s —
« 2 M
o
o£2 o- o ro > ro- O- E
5 t o 5
u) 03 "<Ž3 o. « .E o Q .X 3 03 •=
>tsj >0 C D ° 'N o
» - o o (D .2 3 o (D 2 D O -bđ TJ
1 1 i i -Q C O T3
e ‘E 03
^ 03
§
c0 03 C o
C (D o
03 03 Q) o
is S _ 2 03 03
O V3 > nO. £(D• 0 .5 o
I 8 ° E 03
o. (/)
>- 03 5 g o n ■= N
§ -O o 03 O
C 5 ^Q ._—* 03 03 O D
03
5 .« E c ii d.iz =j w OT3Q. C 'i - CD I
03
.2 . o ' c g - iž
> O ° ° 3
l ! r ro „ « O ° «D
? |j | 0) o
■ iE
b Q
O O >o 03
C O. 3 ~ </) S
O 15 > 1P E !° o o 0 ) 2 c o.
. tr w Q) M O O 03
O _ 8 5 2 3 2 R s
, 9 > O. (0 0) -* </) . * O) o o £ 03
■O 3 C C D O o 3 ^ c
3 §
O Q) 03
5 O. 03 X3
O C 03 > O
Q- O C 03 0) - * C
C i_ C </> ’F ' o ~ E 03 • O ^ O >w
p o E c h O ) N C ■C
03 C 2 T- O 1 ° 03
532 m P P 03
c o 03 0 Q) 2 II CL CL 2 E
C b- »-
□ E := O .J * •2 .O >
O 03
E p 03 C
- (D . 5 § (0 _ 0) 03 O 0) A
i gEo (D ' F
“ (Š °
C
o -* 5 « ? «
C 03 0) C r
“ S o 2
o> cE U n L -* o
g c o. = » a
L
■h
./n
w
C
n
L.
n
o o § 8 E = 'Č 0 o 03 03 3 -2
O O (D Q)
£O f 03
i § O. o ) . g -o >
2 03
(D E (D iS
o. E 8 E, E (/) *o E =3 O. 1 s o .2. O..S E n
(D
(D
w .s c . & a c C £
ID O
— —
c
»O 03
(D 0)^
D 0) 0
C
(D c
c (D 03
CL
03 <D
[o o CB " S E g E šS 03 ! .§ E
> E -7 03 s f CL (ž) 1 D O 55] 0l CL
88
P okretanje m otora
Prema TAB1):
Motori ne smeju pri polazu imati smetnje u smislu propada napona
1. Naizmenični motori P < 1,4 kW ili trofazni motori / A < 60 A ispunjavaju gornje naznačene uslove.
Uzima se da je / A= 8 /n kad / Anije poznato.
2. Način pokretanja (videti niže) usaglašen sa uslovima elektrodistribucije za:
• motore velikih snaga (P > 1,4 kW odnosno / A > 60 A)
• posebno težak polaz
• učestalo uključivanje
• promenljivu struju
3. Kod toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju važi
• trofazni motori se postavljaju, kada je P > 1,4 kW
• u skladu sa zahtevima elektrodistribucije, kada je / A > 30 A
• P > 1 kW, tada maksimalno tri (eventualno jedno) uključenja na sat i ugrađeno odlaganje
sprezanja (10 s ... 200 s), tako da posle isključenja ne može odmah doći do uključenja
1) Preuzeto iz štampanog doslovnog teksta tehničkih uslova za priključke, Udruženje nemačklh elektrana (VDEW)
89
P o kretači je d n o s m e rn ih m o to ra
DIN 46062
i tro fazn ih m otora sa ro to ro m sa klizn im p rs ten o v im a
Primer:
D 9
vrsta pokretanja J L stepenovanje
vrsta hlađenja -
Slovo Značenje Slovo Značenje

G jednosmerni pokretač 9 grubo stepenovanje
D trofazni pokretač n normalno stepenovanje
L vazdušno hlađenje f fino stepenovanje
O uljno hlađenje
Koeficijent pokretanja f (k)1> /n (/er) naznačena struja rotora
/ m srednja struja pokretanja f Vrsta zaleta
\ (/1 + h )
l \ uklopna struja pre prespajanja 0,7 zalet sa polovičnim opterećenjem
An h temena vrednost struje posle 1,4 zalet sa punim opterećenjem
/n prespajanja (kratkog spoja) 2,0 teški zalet
Naznačeni naponi za jednosmerne pokretače

standardizovane vrednosti: 110 V, 220 V, 440 V, 600 V
Karakteristična vrednost pokretača ka za trofazne pokretače i pridruženu karakterističnu vrednost

rotora k (odnosno pridruženu impendansu rotora Zf)1>
* • - * 1 .4 y Un (Uer)1* napon mirovanja rotora
J er '11 I n (/er)1) naznačena struja rotora

k - ^ ~ (Z,=
/3 '/ n / 3 • i e;
Zalet sa polovinom opterećenja (= 0 ,7

f<a Q 1 1,25 1,6 2 2,5 3,2 4 5 6,3 8 10 12,5 16
k Q 0,45 0,56 0,71 0,9 1 ,1 1,4 1.8 2,2 2,8 3,6 4,5 5,6 7,1 9
Zalet sa punim opterećenjem f = 1,4
ka Q 0,63 0,8 1 1,25 1,6 2 2,5 3,2 4 5 6,3 8 10
k Q 0,56 0,71 0,9 1,1 1,4 1.8 2,2 2,8 3,6 4,5 5,6 7,1 9 11
Teški zalet f = 2,0
ka Q 0,4 0,5 0,63 0,8 1 1,25 1.6 2 2,5 3,2 4 C
6,3
k Q 0,45 0,63 I 0,8 1 1,25 1,6 l 2,5 3,2 4 5- 6,3 8 10
Primer: Pokretač sa karakterističnom vrednošću pokretača ka- 1,6 n pri punom se opterećenju
upotrebljava za motore sa karakterističnom vrednošću otpornosti k = 1,4 n 1,8 n
Podaci za naručivanje: Od firme se traže eventulno dodatni podaci:
• DIN 46062 • ostali podaci o rotoru

• označavanje • vreme pokretanja
• snaga motora • broj pokretanja
• koeficijent pokretanja • trajanje pokretanja
• naznačeni napon (jednosmerna struja) • dodatne izvedbe
• vrednost pokretača (trofazna struja) • vrsta i karakteristika zakretnog
momenta radne mašine
• momenti tromosti odnosno zamajni
momenti svih pomoćnih delova
Primer: • pokretač DIN 46062 DOg za 160 kW, zalet sa punim opterećenjem, ka = 1 ,6 fi
• pokretač DIN 46062 GLn za 63 kW, zalet sa polovinom opterećenja, U = 440 V
Pri propisanom pokretanju mora pokretač ostati u određenom položaju pokretanja sve dok struja
pokretanja više ne pada, odnosno dok brzina obrtanja motora više ne raste
1) Prema DIN VDE 0660 T. 301 moraju se primeniti u zagradama dati pojmovi i simboli
90
Pokretači jednosmernih motora DIN46062
i trofaznih motora sa rotorom sa kiiznim prstenovima
Broj predstepena i stepena pokretanja, koordinacija snage
• pokretači sa grubim stepenima imaju barem polovinu broja stepena pokretanja
datih u sledećoj tabeli, ali se ne zahtevaju predstepeni
• normalno stepenovani pokretači imaju barem onaj broj predstepena i stepena pokretanja datih u tabeli
• fino stepenovani pokretači imaju barem dvostruki broj stepena pokretanja
i najmanje jednak broj predstepena datih u tabeli
Snage motora u kW Učestalost

Vreme Broj pokretanja h Broj
Zalet sa Zalet sa pokre- pokre-
punim polovinom tanja fa Hlađenje Hlađenje predste- stepen
Teški zalet tanja
optereće- optere- s vazduhom uljem pen pokretanja
z
njem ćenja h"1 h '1 m. rri2
5 2,5 1,7 6
8 4 2,8 7
4 6 3 3
12,5 6,3 4,4 8
0
20 10 7 9
31 16 11 10
2
50 25 17 12
3 4 4
80 40 28 14
1
125 63 44 16
200 100 70 19
0,6
315 160 110 22
1 5
500 250 175 25
2 2 0,4
800 400 280 30
1250 630 440 35
0,2 6
2000 1000 700 40
Vrste hlađenja električnih mašina

Podela
prema postanku prema načinu delovanja
• prirodno hlađenje • unutrašnje hlađenje
hlađenje radijacijom i kretanjem vazduha predaja toplote na rashladno sredstvo koje struji
bez ventilatora • površinsko hladenje
• sopstveno hlađenje toplota se sa površine mašine predaje
hlađenje ventilatorom koga pokreće mašina rashladnom sredstvu
• nezavisno hlađenje • hlađenje kružnim tokom
hlađenje ventilatorom koga pokreće mašina ili toplota se preko međurashladnog sredstva
se umesto vazduha primenjuje i izmenjivača toplote predaje vazduhu
neko drugo rashladno sredstvo • hlađenje tečnošću
kroz mašine struji rashladna tečnost
ili su u nju uronjeni
• neposredno hlađenje provodnika
- neposredno hlađenje gasom
kroz provodnike i navoje struji rashladni gas
- neposredno hlađenje tečnošću
isto kao i prethodno, samo se upotrebljava
rashladna tečnost
• može se kombinovati i više vrsta hlađenja
91
Zaštita m otora e n 5 0 0 0 3 : d in e n 5 0 0 0 3 ; ie c 2 5 5 - 1 7 ; d in v d e 0 4 3 5 T.3012
Vrsta kvara Opasnost za Zaštitni uređaj
Spoj sa masom Čoveka i životinju Zaštitne mere prema

JUS N. B2. 741, Sl SFRJ 53/88;
IEC 364-4-41, IEC 364-4-46. IEC 364-4-47;
Kratak spoj motorni dovod HD 384.4.41 S1, HD 384.4.41;
motorna sklopka odnosno sklopnik DIN VDE 0100 T.410, vidi Poglavlje 4.
motorna zaštitna sklopka odnosno relej topljivi osigurači, zaštitna sklopka voda,
namotaj motora prekidač
Predopterećenje vod motora topljivi osigurač, zaštitna sklopka voda,
prekidač
motor zaštita motora, termička zaštita motora
Nezavisno od načina napajanja i izvedbe motori se mogu opteretiti 15s sa 1,6 /„ pri
naznačenom naponu (i frekvenciji).
Zahtevi zaštite motora:
• sa nazivnom strujom trajno preopteretiv • mora postojati termo-slika motora
• podesiva struja • mora se nadzirati struja u svim strujnim stazama
Vrsta zaštite Spojevi Osobine
zaštitna sklopka
motora If
M 3 5 PE1 |q
|i» i » \» i» i »
I» spoj pri spoj pri

i»
' MV dvopolnom jednopolnom
2 K 6 PE2
opterećenju opterećenju
zaštitni relej pri upravljanjima sa davačima trajnog
motora kontakta moraju zaštitni releji motora
biti opremljeni mehaničkim zaporom
za ponovno uključivanje, jer inače
kod hlađenja bimetala dolazi do
automatskog ponovnog uključivanja;
blokada se može ponovo eliminisati
tasterom za deblokiranje
Otpornički termometri
nadziru temperature i ležaj namotaja
L1
L2 Termostat
L3 bimetalni temperaturni releji sa kontaktom
N
za isključenje ili uključenje ugrađeni su u
] [] [] ] namotaj; ovi uključuju motorni kontaktor
r, I
termička zaštita
motora
(potpuna zaštita
motora)
Termistorska zaštita motora
poluprovodnički temperaturni releji
ugrađeni u namotaj motora, deluju na
okidač koji uključuje kontaktor motora
92
Z aštita m otora
Koordinacija osigurača i vodova (polaganje prema grupi C) za trofazne motore 400 V
Direktno ukljućenje1) Zalet zvezda-trougao21 Rotor sa kliznim prstenovima2*

p
Osigurač Presek voda Osigurač Presek voda Osigurač Presek voda
kW
A mm2 A mm2 A mm2
0,25 4 1,5 _ - - -
0,37 4 1.5 - - - -
0,55 6 1,5 - - - -
0,75 6 1,5 - - - -
1,1 6 1,5 - - - .-
1,5 10 1,5 - - - -
2,2 10 1,5 - - - -
3 16 1,5 - - - -
4 20 2,5 16 1,5 - -
5,5 25 4 20 2,5 - -
7,5 35 6 25 4 25 4
11 35 6 25 4 25 4
15 50 10 35 6 35 6
18,5 63 16 50 10 50 10
22 80 25 63 16 63 16
1) Vreme zaletanja S 5 s, struja zaletanja < 6 x Jn, maksimalno 3 pokušaja na sat
2) Vreme zaletanja < 15 s, struja zaletanja < 2 maksimalno 10 pokušaja na sat
Održavanje električnih mašina

Učestalost Vrsta mašina Rad na održavanju
nedeljno komutatorske mašine kontrolisati istrošenost i laganost hoda ugljenih

četkica, držače četkica i stanja komutatora
mašine sa kliznim ležajevima provera nivoa ulja
mašine sa valjkastim opipati kućišta ležaja, paziti na
ležajevima vibracije i temperaturu
motori sa rotorom sa kontrolisati papučicu kliznih koluta na
kliznim prstenovima sa kratkospojenom uređaju
dizačem četkica
mesecno moton sa rotorom sa ispitati ugljene četkice, klizne kolute, nosače četkica
kliznim prstenovima i dizače četkica i uređaj za podizanje četkica
četvrtogodišnje sve mašine ispitati priključne stezaljke, pritisak četkica
četvrtogodišnje sve mašine kontrolisati stanje nečistoće i namotaja, eventualno

do polugodišnje očistiti, ispitati namotaje, otpornost izolacije
komutatorske mašine i kontrolisati koncentričnost komutatora

taho generatori
mašine sa uljnim podmazi- ispitati uljni filtar, cirkulaciju ulja i dihtovanje
vanjem na pritisak ili ispiranje
godišnje sve masine temeljno čišćenje mašine, tačna kontrola ležaja,
namotaja i komutatora
1 do 2 godišnje mašine sa kliznim ležajevima izmeniti ulje u ležajevima, pre novog punjenja,
« 5000 h benzinom isprati komore ležaja
1 do 3 godišnje valjaoničke mašine bez isprati ležaje i ponovo podmazati, paziti na
*15 0 0 0 h regulatora količine masti ispravne vrste masti
Opšte prilikom ponovnog podmazivanja uzeti u obzir propis za podmazivanje i zahtevanu vrstu masti.
93
Oznake priključaka i JUS IEC 34-8; IEC 34-8; HD 53.8 S2, HD 53.8 S3.
HD 53.8; DIN VDE 0530 T. 8;
smera obrtanja rotacionih JUSIEC 34-1 ;IEC 34-1;
električnih mašina EN 60034-1; DIN EN 60034-1
Vrsta osovina Smer pogleda Obrtanje udesno
jedan kraj osovine čeona strana kraja osovine

*
'ZS?
dva nejednaka čeona strana debljeg kraja osovine
kraja osovine
i)
dva jednaka čeona strana kraja osovine koja ne leži na strani

kraja osovine komutatora ili kliznih prstenova,
osim ako se drugačije ne ugovori
3
Oznake priključaka
• namotajni deo: pridružiti latinična velika slova početak: 1
kraj: 2
• jednosmerne mašine i jednofazne naizmenične
regulacioni izvod: 3, 4
komutatorske mašine: A do J
• prostorno odvojeni ili delovi namotaja koji
• naizmenične mašine bez komutatora:
pripadaju različitim strujnim sistemima sa
K do Z, izuzev O
sličnim zadatkom označiti spreda brojevima
• početak, kraj i regulacione izvode označiti
• brojeve izo sta viti ako je isklju če n a za b u na
sledećim brojevima:
Naizmenične mašine bez komutatora Jednosmerne mašine

Namotaj Slovna oznaka Namotaj Slovna oznaka
ogranak 1 U namotaj indukta A
ogranak 2 V namotaj pomoćnog pola B
primar ogranak 3 W kompenzacioni namotaj C
zvezdište N serijski namotaj D
paralelni namotaj E
ogranak 1 K nezavisno pobuđen namotaj F
ogranak 2 L pomoćni namotaj H
sekundar
ogranak 3 M pomoćni namotaj (poprečna osa) J
zvezdište Q
Obrtanje udesno: kroz namotaj indukta i pobudni
ostali R, S, T, X, Y, Z namotaj teče jednosmerna struja jednakog smera
sa jednosmernom strujom
Obrtanje udesno: abecedni redosled slova i

v re m e n ski redosled faza
napona se podudaraju
U1 W1
U2 V2 W2
namotaj trofazne kompaundovani jednosmerni generator sa
asinhrone mašine
kompenzacionim namotajem i namotajem pomoćnih
U V W K L M Q polova
motor sa rotorom sa
kliznim prstenovima A1.E1 A2.E2
U1 Z1
F1 F2 U2 Z2
sinhrona mašina naizmenični motor sa jednosmerna mašina sa paralelnom pobudom
pomoćnom fazom spojena za obrtanje udesno
94
Upravljanje brzinom obrtanja
Vrsta
Vrsta motora Dodatni uređaj Osobine Primeri primena
upravljanja
Pogon moguć kod ugrađen pogon stalna prenosna razmera, alatne mašine
svih vrsta izvršni pogon, prenos
motora i redukcioni prenos
pogonski motori vidi stranu 88
Promena broja odvojeni motori do četiri različite stalne brzine ventilatori

polova obrtanja, vidi stranu 96
Dalanderov odnos broja obrtaja 1:2,

n,=i spoj vidi stranu 96
asinhroni brusilice, mašine
Frekvencijsko mašinski stalna brzina obrtanja,
motori, za obradu drveta
upravljanje pretvarač frekvencije do 400 Hz
sinhroni
motori
m pretvarač videti Poglavlje 5 videti Poglavlje 5,
n,= p frekvencije sa Pretvarači naizmenične struje Elektronsko uprav-
međukolom Ijanje brojem obrtaja
neposredni mašina sa obrtnim
pretvarač magnetnim poljem
Naponsko asinhroni regulator M ~U 2 retko se

upravljanje motori napona brzina obrtanja kojom se upotrebljava
upravlja u opsegu od nk do n
Doziranje moguće kod dvopoložjni regulator uključenjem i za male snage

napona svih motora regulator isključenjem održava radnu
brzinu obrtanja
Promena motori sa roto- rotorski pokretač mora biti dimenzi- pogoni ventilatora
otpornosti rom sa kliznim pokretač onisan za opterećenje, i kompresora
rotora prstenovima mali opseg podešavanja
Upravljanje predotpornici pokretač dimenzionisan za alatne mašine,

ua opterećenje, mogućnost valjaoničke staze,
upravljanja samo ispod nN bageri
Leonardov slog kontinuirano upravljanje

brzinom obrtanja
jednosmerni u oba smera
motori
upravljani videti Pog'avlje 5
ispravljači Pretvarači
regulator opseg podešavanja
Upravljanje
pobude 1:1,5 do 1:4
h upravljam manji gubici nego pri
ispravljač upravljanju pokretačem
Upravljanje univerzalni upravljanje videti Pogiavlje 5 električni alat, elek-

otsecanjem motor trijacima Upravljanje otsecanjem faze trični kućni aparati
faze jednosmerni tristorsko videti Pog avlje 5 Pretvarači
motori upravljanje
(napajani iz
ispravljača)
Pomak repulzioni upravljanje brzinom obrtanja tekstilne mašine

četkica motor, u oba smera,
Derijev motor podešavanje četkica
trofazni kolek- ventilator,

torski motor kompresor,
štamparske mašine
95
Trofazni motori sa prespojivim polovima
(motori sa više naznačenih brzina obrtanja)
nf = —
P
Broj polova =■-2 p 2 4 6 8 10 12 16 20 24 32
Brzina 1000 500 333 250 200 166 125 100 83,3 62,6
1 6 f Hz
obrtanja 50 Hz 3000 1500 1000 750 600 500 375 300 250 188
u min-1 60 Hz 3600 1800 1200 900 720 600 450 360 300 225
Dva odvojena namotaja - dve brzine obrtanja
Mašine imaju pri oba obrtna

magnetska polja ili jednaki zakretni
moment ili jednaku snagu
Mašine serijske proizvodnje
Spoj Broj polova = 2 p
L2 L3 6/2
fL1 6/4
1U . 1V 1W
b ( < A /A 8/2
_2U . 2V .2W 8/6
• • • 12/2
12/4
Dalanderov spoj
PN. " ^ = 1|5 ... 1,8

P n, n min
4/2
A /A k 8/4
12/6
n ■1U ••1V
1W
4/2
s^2U
vv s,2W A /JA 8/4
12/6
Dva odvojena namotaja - tri brzine obrtanja

Mašine serijske proizvodnje
8/ 6/4
A /A /A iv 12/ 8/6
16/12/8
6/ 4/2
12/ 4/2
A/A/Ak 12/ 8/4
j LI LJ L1 LL L 16/ 4/2
J D 20/ 4/2
1 1U11V ' 1,1W ,1U • 1V • 1W •1U • 1V • 1W

20/
8/ 4/2
8/4
s^3U L ,3 Vs^3W
• 3U * 3V «3W • 3U • 3V • 3W 12/ 6/2
_2U _2V _2W k ,2 U V v k^2W 12/ 6/4
• 2U • 2V • 2W A /JA /A 16/ 8/2
16/ 8/4
16/ 8/6
Na ponašanje mašine utiče kod dve brzine obrtanja Dalanderov spoj,
20/10/2
dok se na ostale može uticati izvedbom. 20/10/4
96
K očenje m otora
Vrsta Vrsta mašine Spoj/šema Osobine Primena
kočenja
Meha- elektromagnet ii mogu se alatne mašine
L? ugraditi na male do
ničko za kočenje 13
kočen je sve motore, srednje
motor se snage
H n ii i] kočenjem
termički ne
preopterećuje
kočioni motori motor se alatne mašine

kočenjem za bušenje,
termički ne glodanje itd.,
opterećuje, dizalice
kočioni velika
opruga
tanjir učestalost
operacija
Kočenje naizmenični 11 L2 L3 N veliko dizalice,
impulsni
kontra
strujom
trofazni
motori d i n
termičko
opterećenje, pogon
velika sila na
učvršćenju,
jednostavan,
nekompli-
kovan, velika
struja motora,
nema
zaustavnog
kočenja,
osetljiv
jednosmemi L-
motori
A B C 0 E F
RX X X X X X
0
<11 X X X X X X
Rekupe- naizmenični nema železnice pri

rativno trofazni zaustavnog vožnji nizbrdo
kočenje motori kočenja kao dodatna
kočnica
motorni pogon kočioni pogon

n < nf n > r?f
jednosmerni L- L- L* L- L- L* kočenje samo železnice na

motori kada je: jednosmerni
pogon kao
^ U /.|(^ LJ n > n„
ili dodatna
kočnica pri
vožnji nizbrdo
motomi pogon kočioni pogon
97
Kočenje motora
Vrsta
koćenja Vrsta mašine Spoj Osobine Primena
Otporničko jednosmemi L- L- motor radi kao vozila

koćenje motori generator sa (inercijska
priključenim kočnica)
A B C D E F otpornicima, dizalice
R * X - -X * nema (kočenje kod
0 zaustavnog spuštanja)
kočenja
1 >* * * *
Kočenje naizmenični i L1 L2 L3 veliko termičko dizalice,

jedno- trofazni motori opterećenje, železnice
smernom nema
strujom zaustavnog
kočenja
N atpisne pločice za električne m ašine DIN 42961
Red. br. Objašnjenje

o o naznačena snaga
Typ 2 aktivna snaga u kW za motore,
jednosmeme i indukcione generatore
3 4 Nr. 5 prividna snaga u kVA za
sinhrogeneratore i kompenzatore
6 7 V 8 A 10 jedinica snage npr. kW
11 vrsta pogona
9 10 S 11 c o s (p 12 12 faktor snage
13 smer obrtanja prema JUS IEC 34-8;
13 14 /min 15 Hz IEC 34-8; VDE 0530 T.8
14 naznačena brzina obrtanja u min'1
16 17 18 V 19 A
15 naznačena frekvencija
Isol.-KI. 20 IP 21 22 kg 16 reč “pobuda" za jednosmeme i sinhrone,
a “rotor" za asinhrone mašine
o 23 o 17 vrsta spoja rotorskog namotaja (vidi br. 6)
18 • naznačeni pobudni napon (jednosmerne
Red. br. Objašnjenje mašine i sinhrone mašine)
ime proizvođača • napon mirovanja rotora (motori sa
oznaka tipa dopunjena veličinom rotorom sa kliznim prstenovima)
i oblikom izvedbe 19 • naznačena pobudna struja (jednosmeme
vrsta struje: vidi JUS N.A3.002; mašine i sinhrone mašine)
IEC 617-2; DIN 40900 T.2. • naznačena struja rotora (motori sa
4 vrsta mašine npr. generator, motor itd. rotorom sa kliznim prstenovima)
5 fabrički broj 20 klasa izolacionog materijala
6 oznaka načina spoja namotaja prema 21 vrsta zaštite prema JUS IEC 529;
JUS N.A3.006; IEC 617-6; DIN 40900 T.6. IEC 529; DIN 40050
7 naznačeni napon 22 masa u kg odnosno t
8 naznačena struja 23 broj i godina proizvodnje
98
Namotaji jednosmernih mašina
Namotaj statora
• pobudni namotaj i namotaj pomoćnog pola
izvedeni su kao cilindrični navoji
• pobudni napon tako prikljućiti da nastane
naizmenični redosled polova
• namotaj pomoćnog pola spojiti u seriju sa
namotajem indukta, pri čemu paziti na
ispravan redosled polova
• kompenzacioni namotaj spojiti u seriju sa
namotajem indukta
Namotaj rotora
Jednoslojni namotaj Dvoslojni namotaj

u svakom žlebu leži samo jedna strana navoja u svakom žlebu leže dve strane različitih navoja
Simboli Simboli
u formu- Značenje u formu- Značenje
lama lama
N broj žlebova y glavni korak namotaja, korak namotaja
u broj strana navoja po žlebu od prve strane navoja do prve strane
rp polni korak sledećeg navoja
p broj pari polova yN korak žleba. korak namotaja meren
a broj paralelnih grana namotaja brojem žlebova
k broj kolektorskih lamela yi korak namotaja meren od strane
s broj navoja navoja do strane navoja
2 broj provodnika V2 komutacioni korak, korak namotaja od
m broj faznih namotaja druge do prve strane navoja sledećeg navoja
Spiralni namotaj Talasasti namotaj

y = /i +y2
VN= £
7-H.
s V ----------------
s !
n yr
L. J _______ I
‘ [ 1 n 1 M 's n r
_ *
Ki = 2p glava
namotaja
korisna
dužina
provodnika
glava
namotaja
zastavice
> "i ~ i n
kolektorska
lamela
99
Namotaji jednosmernih mašina
Spiralni namotaji
2 •a = 2 •m ■p struja navoja =
2 a
—; —; — moraju biti celobrojni
P P P
Primeri za spiralne namotaje

Veličine Crtež namotaja
Namotaj cilindričnog indukta sa šest navoja po jednom generatoru
N =6
2p = 2
y =1
/) =3
y2 = 2
/n= 3
u = 1
k = s= 6
I i ■ , • j ■
Kolektor-----1 6 I 1 I 2 1 3 I n 5 r 6 1
Ugljene četkice
Namotaj indukta generatora, neukršten, y>0; yN ceo broj
Stepenasti namotaj, neukršten, y>0; yN racionalan broj

N =14
2p = 4
y =1
yi = 7
/2 = 6
yN = 3 ; 4
u =2
k = s = 28
I26 l2 7 |2 8 in 2 I3 I 4 I 5 I 6 I 7 | j \ 9 110111 112 113114115116117118 119120121 \ 2 2 \ 23I21I25I
100
101
Namotaji statora trofaznih mašina
N
broj žlebova po polu i fazi q = '2 ■p . m N: broj žlebova
m broj faznih namotaja
namotaj sa celim brojem žlebova: q je ceo broj v: skraćenje koraka
namotaj sa razlomljenim brojem žlebova: a je w. širina navoja u žlebovima
racionalan broj (razlomak)
N
polm korak, r p = —N — korak navoja: y N = — — = r p
n ■d
žlebni korak r N = — pri skraćenju: y N = r p - v = w
Primer
Namotaj na dva nivoa, navoji nejednakog oblika Namotaj na tri nivoa, navoji jednakog oblika
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 16 '7 18 '9 20 21 72 23 24
glave namotaja
na 3 nivoa
Spiralni namotaj sa dvoslojnim navojima Talasasti namotaj sa dvoslojnim navojima

p = 2, a = 2, yN = 1:7, neskraćeni, 24 žleba p = 2, a = 2, yN = 1:7, neskraćeni, 24 žleba
Skraćeni namotaj sa razlomljenim brojem žlebova Jednoslojni namotaj na dva nivoa u

i dvoslojnim navojima p = 2, q = 2V2. v = 1, spiralni Dalanderovom spoju p = 2, a = 2, 24 žleba
namotaj, 30 žlebova
lr
• 2 3 . 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24
102
N am o taji rotora tro fa zn ih m o to ra
Rotor i stator imaju različite brojeve žlebova da bi dobili bolja zaletna svojstva
Primer
Kratko spojen
namotaj kratko spojen prsten
/
p= 2
N = 30
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 2^ 25 26 27 28 29 30
\ kratko spojen prsten

rotorski štap
Namotaj
rotora sa
kliznim
prstenovima
P = 2,
9 = 2 3, 3:
korak navoja
1:18/16/14. I
1 23 4 5 6 7 8 9 10 11 12 131415 1617 18 19 20 21 22 23 24 252627 28 29 30 31 32 33 3435 36
K riteriju m i za izb o r m o to ra
Preduslovi Mogućnost izvedbe Preduslovi Mogućnost izvedbe
Energetska Trofazna mreža Pogonsko Karakteristika brzine kretanja pri

distributivna npr. 6 kV, 3/N 50 Hz ponašanje promeni opterećenja npr.
mreža 500 V, 3 ~ 5 0 H z meka karakteristika
380 V, 3/N 50 Hz tvrda karakteristika
Jednofazna naizmenična mreža karakteristika sinhronog motora
npr.15 kV,164 Hz (železnička Uklopni Način pokretanja, npr. otpornički
mreža) pokretač, pokretač zvezda trougao,
uslovi
230 V, 50 Hz transformator za pokretanje,
Mali napon npr. 42 V, 50 Hz stavljanje u pogon
24 V, 50 Hz pod opterećenjem
Jednosmerna mreža
npr. 110V, 125V, 220 V, Vrste pogona S1 .. . S10
250 V, 440 V, 600 V
Pogonski Vrsta zaštite, npr. IP 44
Brzina naznačena brzina kretanja, uslovi Klasa zaštite, npr. zaštita od
kretanja, više naznačenih brzina kretanja, eksplozije, vrsta izvedbe npr. IMB3
opseg brzine opseg brzine kretanja, vrsta
kretanja upravljanja brzinom kretanja Dodatni Elektronski pretvarač frekvencije,
uređaji mašinski pretvarač frekvencije,
Snaga naznačena snaga -
uređaji za zaštitu motora,
naznačene snage,
pokretački uređaji, priključni vodovi,
naznačena struja - osiguranje,
vrsta spoja, pogon, temelj
osiguranje, presek napojnog voda
103
V rste kvarova na m ašin am a
Mogući uzroci
Smetnje
Kavezni motor Motor sa rotorom sa Jednosmerni motori
kliznim prstenovima
Motor se ne zaleće, prekid napajanja
nema brujanja nema napona
ispao zaštitni uređaj, namotaji u kvaru
pokretač ispao ili je oštećen
ispao regulator pobude
Motor se ne zaleće, oštećen ležaj

jako brujanje jedan dovod prekinut npr. osigurač
Motor se ne zaleće preveliki protivmoment

pod opterećenjem napon mreže nizak
Motor se zaleće prekid u pokretaču,

na mahove kratak spoj namotaja
indukta,
kratak spoj lamela
Pod opterećenjem kvar u napajanju, preopterećenje

motor ne povuče
potpuno rotorski štapovi slomljeni, prekidi u kolu rotora
kratko spojeni prsteni položaj četkica pogrešan,
labavi napon pada
Motor se okreće položaj četkica pogrešan,

prebrzo i koleba prekinuto kolo pobudne
pri opterećenju struje ili je veliki
predotpornik,
pogrešan spoj
Motor se u pogonu motor je preopterećen, preopterećenje, kratki

previše greje napon je previsok ili prenizak, spojevi namotaja,
motor radi jednofazno, hlađenje neispravno
rotor struže o stator
Motor se zagreva pogrešan spoj statorskog namotaja

već u praznom hodu previsoki napon mreže,
nedovoljno hlađenje pogrešan smer kretanja,
ako je prikladan samo za jedan smer
Mestimično kratak spoj među zavojima

zagrevanje prekidi u namotaju
Četkice varniče četkice loše naležu,

(paziti na vlažnost premali pritisak četkice,
vazduha) pogrešna četkica
neokrugli klizni kolutovi neokrugli, izbrazdan

kolektor, oštećene
četkice
kratak spoj lamela,
preopterećenje,
previsoka brzina kretanja
Motor prouzrokuje električni razlozi (nestaju pri isključenju),

nenormalni šum oštećenje ležaja,
oštećenje pogona,
oštećenje pri prenosu energije,
neuravnoteženosti,
promene u temelju,
greška u zupčastom prenosu
104
P o g o n sk e vre d n o s ti tro fa zn ih kav ezn ih m otora
sa p o v rš in s kim h la đ e n je m 1)
/„ pri /a Ma Mk
Pn n Mn n m
Tip 380 V COS <j>
kW m in '1
A
Nm % Mn Mn kg
nf = 3000 min"1
63 0,25 2765 0,71 086 66 0,81 4,3 2.3 2.3 4,1

71 0,55 2800 1,45 1.9 71 0,85 4,9 2,3 2,3 6,6
80 0,75 2850 1,83 2,5 74 0,84 6,0 2,4 2,3 8,2
80 1,1 2850 2,55 3,7 77 0,85 6,1 2,4 2,3 9,9
90S 1,5 2860 3,6 5,0 77 0,82 6.2 2,5 2,5 12,9
90L 2,2 2860 4,8 7,4 82 0,85 6,8 2,8 2,8 15,7
100L 3 2895 6,4 9,8 83 0,86 7,2 2,4 2,6 21
112M 4 2895 8,2 13 84 0,88 7,6 2,4 2,8 25
132S 5,5 2925 11.2 18 85 0,88 7,0 2,2 2,8 43
132S 7,5 2930 14,9 25 87 0,88 7,7 2,5 3,0 50
160M 11 2935 22,5 36 88 0,84 6,5 2,1 2,6 71
160M 15 2940 30 49 90 0,85 7,1 2,3 2,8 82
160L 18,5 2940 36 60 91 0,86 7,6 2,5 2,9 99
180M 22 2940 41 71 91,5 0,89 6,9 2,5 3,0 165
n, — 1500 min 1
71 0,25 1325 0,79 1,8 62 0,78 3,2 1,7 1,7 4,8

80 0,55 1400 1,47 3,7 71 0,80 4,7 2,3 2,4 8,0
80 0,75 1400 1,95 5,1 74 0,80 5,0 2,5 2,6 9,4
90S 1,1 1410 2,8 7,5 75 0,81 5,0 2,1 2,5 12,3
90L 1,5 1405 .3,7 10 75 0,82 4,9 2,2 2,6 15,6
100L 2,2 1415 5,2 15 79 0,82 6,0 2,2 2,6 22
100L 3 1415 6,8 20 81 0,83 6,2 2,7 3,0 24
112M 4 1435 9,2 27 83 0,80 7,0 2,9 3,0 29
132S 5,5 1450 11,7 36 84 0,85 7,0 2,2 2,8 39
132M 7,5 1450 15,6 49 86 0,85 7,6 2,4 3,3 53
160M 11 1460 22,5 72 88 0,84 7,6 2,4 3,0 74
160L 15 1460 30 98 89 0,85 7,7 2,2 2,9 90
180M 18,5 1455 37 121 90,5 0,84 6,2 2,6 2,5 165
180L 22 1455 43 144 91,2 0,85 6,4 2,6 2,5 180
nf = 1000 min 1
71 0,25 860 0,88 2,7 60 0,72 3,0 2,0 2,0 6,3

80 0,55 900 1,84 5,8 63 0,72 3,2 2,0 2.1 9,4
90S 0,75 905 2,2 8,0 71 0,75 3,9 2,2 2.3 12.5
90L 1,1 900 3,1 12 72 0,75 4,1 2,4 2,4 15,7
100L 1,5 925 4,0 15 76 0,76 4,5 2,0 2,1 22
112M 2,2 940 5,9 22 77 0,73 5,1 2,2 2,5 25
132S 3 955 7,6 30 80 0,75 5,5 2,0 2,4 38
132M 4 960 9,5 40 83 0,76 6,2 2,4 2,8 43
132M 5,5 960 13,1 55 84 0,76 6,4 2,6 3,0 51
160M 7,5 965 18,1 74 84 0,75 6,4 2,3 3,0 73
160L 11 965 24,3 108 88 0,78 7,2 2.7 3,0 99
180L 15 970 31 148 89 0,83 5,7 2,6 2,4 170
200L 18,5 975 37,5 181 90 0,83 5,7 2,6 2,3 220
200L 22 975 44 215 90,5 0,84 5,7 2,6 2.3 235
1) Radne karakteristike treba uzeti iz kataloga proizvođača i one ne odgovaraju

uvek standardima.
105
Karakteristike asinhronih motora 1)
Trofazni asinhroni motori sa prespojivim polovima u Dalanderovom spoju 400 V; 50 Hz
nf = 1500 / 3000 min-1 odnosno nf = 750 /1 5 0 0 min-1
n cos <p 'a Ma m

Tip Pn /„ r
kW m in '1 A % In Mn kg
1,0 1430 2,6 75 0.77 5,3 1,8

90S 13
1.2 2890 3,4 69 0,78 5,4 1,9
2.0 1450 4,9 78 0,80 6,6 2,1

100L 21
2,6 2850 5,6 79 0,90 5,9 2,2
4,7 1450 11 81 0,80 6,5 2,4

132S 65
5,7 2920 13 76 0,88 7.0 2,3
0,7 710 2,5 69 0,67 4,2 2,2

100L 21
1.4 1370 3,2 74 0,92 4,3 1,6
1.6 700 5,7 68 0,64 4,1 2,4

112M 34
2,9 1400 6,1 79 0,92 5,0 2,0
3,5 710 11 78 0,65 4,3 2,2

132M 79
6,0 1420 13 79 0,89 5,8 2,3
Trofazni motori sa rotorom sa kliznim prstenovima 400 V; 50 Hz; nf = 1500 min’ 1 odn. n, = 1000 m in'1
Mk
r? >
Pn n /n n COS <p /ro t m
O
Tip
kW m in '1 A % Mn A kg
90S 0,75 1370 2,1 73 0,74 2,6 115 5,4 15,6

90L 1,1 1380 3,1 74 0,74 2,7 150 5,5 19,5
100L 2.2 1400 5,5 77 0,79 2,9 150 10,5 30
132S 4 1425 9,2 82 0,81 3,3 150 15 70
132M 5,5 1440 12,5 83 0,80 3,5 180 22 86,5
160M 7,5 1440 16 86 0,81 3,6 180 27 131
100L 0,75 900 2,2 73 0,72 2,0 80 6,0 27,5

100L 1,1 900 3,2 73 0,72 2,0 80 8,0 33,5
132S 2,2 910 5,9 77 0,74 2,5 80 16 61
132M 4 930 12 75 0,69 2,7 120 22 87
160M 5,5 930 16 76 0,70 2,7 150 24 132
160L 7,5 935 21 76 0.71 2,7 230 21 161
Jednofazni naizmenični motori sa pogonskim kondenzatorom, 230 V, 50 Hz

nf = 3000 min-1 odnosno nf = 1500 min-1
Pn n In COS <p Ja Ma CB Uc m
Tip
kW min-1 A In Mn aF V kg
63 0,120 2800 1,2 0,9 3,0 0,6 4 400 5

71 0,3 2760 2,4 0,98 3,0 0,45 10 400 7
71 0,5 2790 3,6 0,95 3,5 0,46 12 400 8
80 0,9 2800 6,2 0,95 4,0 0,35 20 400 11
90S 1.1 2740 7,4 0,97 3.4 0,38 30 400 14
90L 1.7 2700 11 0,97 3,5 0,35 40 400 17
63 0,12 1390 1,3 0,98 2 0,54 5 400 5

63 0,18 1390 1,85 0,86 2,8 0,51 6 400 5
71 0,3 1380 3 0,92 2,6 0,52 12 400 8
80 0,55 1380 4,2 0,91 3,3 0,64 16 400 11
90S 0,9 1370 6,0 0,97 3,3 0,38 30 400 14
90L 1.25 1380 8,5 0,95 3,8 0,42 40 400 17
1) Karakteristike mašina treba uzeti iz kataloga proizvođača i one ne odgovaraju

uvek standardima
106
Standardne dimenzije trofaznih kaveznih motora IEC 72; HD231 S1;
DIN 42673 T.1
(izvedbe IM B3) sa površinskim hlađenjem CENELEC 2B; DIN 42673 T.4
Podaci važe i za oblike izvedbe IM B6 , IM B7, IM B 8 ,

IM V5, IM V 6
* XA, h XB t Y r
h a b W1 s XA XB Y Z
Tip mm mm mm mm mm mm mm mm
56 56 71 90 36 M 5 62 104 174 166

63 63 80 100 40 M 6 73 110 210 181
71 71 90 1 12 45 M 6 78 130 224 196
80 80 100 125 50 M 8 96 154 256 214
90S 100 286
90 140 56 M 8 104 176 244
90L 125 298
100L 100 140 160 63 122 194 342 266
M10
112M 112 140 190 70 134 218 372 300
132S 140 406
132 216 89 M10 158 232 356
132M 178 440
160M 210 542
160 254 108 M12 186 274 480
160L 254 562
180M 241 602
180 279 121 M12 208 312 554
180L 279 632
200L 200 305 318 133 M16 240 382 680 600
225S 286 764
225 356 149 M16 270 428 675
225M 311
250M 250 349 406 168 M20 300 462 874 730
280S 368 984
280 457 190 M20 332 522 792
280M 419 1036
315S 406 1050
315 508 216 M20 372 576 865
315M 457 1100
d x / mm Snaga kW
Tip
3000 -min
5- 1500d 3000 min 1 5 0 0 -^ - 1 0 ° ° -mm
r-
min; mm 75 ° i
9x20 0.09/0.12 0.06/0.09 - -
56
63 11x23 0.18/0.25 0.12/0.18 - -
1 0.37/0.55 0.25/0.37 -
71 14x3 0
0.55/0.75 0.37/0.55 -
80 19x40 ! 0.75/1.1
1.1___ 0.75 -
90S 1.5
2 4 x5 0 -
90L 2 .2 1,5 1.1
100L 3 2.2/3 1,5 0.75/1.1
2 8 x6 0
112M 4 4 2 ,2 1.5
132S 5.5/7.5 5,5 3 2 ,2
3 8 x8 0 _
132M 7,5 4/5.5 3
160M 11/15 11 7.5 4/5.5
4 2x1 1 0
160L 18.5 15 11 7.5
18,5 _ _
180M 22
48x1 1 0 -
180L 22 15 11
200L 55x1 1 0 30/37 30 18,5/22 15
225S _ 37 - 18.5
55x1 1 0 6 0x1 4 0
225M 45 30 22
250M 60x1 4 0 65x1 4 0 55 37 30
280S 75 45 37
65x1 4 0 75x140
280M 90 55 45
315S 110 75 55
65x1 4 0 80x1 7 0
315M 132 90 75
107
IEC 947-1, IEC 947-4-1; EN 60947-1;
K ateg o rije u p o tre b e n is k o n a p o n s k e
EN 60947-4-1; DIN VDE 0660 T.100, T.102;
rasklo p n e o p rem e IEC 947-3; EN 60947-3, DIN VDE 0660 T.107
Zaštita i kontaktori
Uslovi uključenja i isključenja
upotrebe 1a Ur ') L broj radnih
cos (p / Primena
1 Ue 7 f m s ciklusa
omsko opterećenje, malo induktivno
AC - 1 1,5 1,05 0,8 50 opterećenje, otporničke peći
motori sa kliznim prstenovima,
A C -2 4,0 1,05 0,65 50 puštanje u rad, isključivanje
0,45 < 100 A kavezni motori, puštanje u rad,
A C -3 8.0 1,05 isključivanje, prigodno koračanje
0,35 > 100 A ili protivstrujno kočenje
0,45 < 100 A kavezni motori, puštanje u rad,
A C -4 10,0 1,05 50 isključivanje, protiv strujno kočenje,
0,35 >100 A promena smera, koračanje
aparati za domaćinstvo sa malim
AC - 7a 1,5 1,05 0,8 50 induktivnim opterećenjem
0,45 < 100 A
AC - 7b 8,0 1,05 50 motori u aparatima za domaćinstvo
0,35 >100 A
DC -1 1,5 1,05 1,0 50 omska ili mala induktivna opterećenja
motori sa paralelnom pobudom,
D C -3 4,0 1,05 2,5 50
sve vrste pogona
motori sa rednom pobudom,
DC - 5 4,0 1,05 15,0 50
sve vrste pogona
Uslovi uključenja
0,45 < 100 A
A C -3 10,0 1,05 2) 50 vidi gore
0,35 > 100 A
0,45 < 100 A
AC - 4 12,0 1,05 2) 50 vidi gore
0,35 > 100 A
Sklopka, rastavljač, sklopka-rastavljač
uključenje isključenje Broj
Kategorije radnih Primena
upotrebe /e A J a 1) Ur cos (p L J c 1) Ur cos (p L
- m s ciklusa
-m s
Ue Ue
AC - 21 A 3) sve omsko opterećenje,
vrednosti 1,5 1,05 0,95 1.5 1,05 0,95 5 neznatno preopter.
AC - 21 B
A C -2 2 A 3 ) sve omsko-induktivno
3 1,05 0,65 3 1,05 0,65 5 opterećenje
AC - 22 B vrednosti
AC - 23 A3) 0 < /e < 100 A 10 1,05 0,45 8 1,05 0,45 5 uključivanje /isklju-
AC - 23 B 100A</e 10 1,05 0,35 8 1,05 0,35 5 čivanje motora
DC - 21 A 3) sve omsko
1,5 1,05 1 1,5 1,05 1 5
DC - 21 B 3) vrednosti opterećenje
DC - 22 A 3) sve motori sa paralel-
4 1,05 2,5 4 1,05 2,5 5
DC - 22 B vrednosti nom pobudom
DC - 23 A 3) sve motori sa rednom
4 1,05 15 4 1.05 15 5
DC - 23 B vrednosti pobudom
') ê- izmerena radna struja 21 U

' j j - : može imati slabljenje od ± 20%
lc'. struja pri isključenju
Ue: izmeren radni napon 3)A : učestalo aktiviranje
U,: povraini napon B : aktiviranje po potrebi
108
Naznačeni naponi i ispitni naponi
DIN 40030: DIN VDE 0530 T.1
električnih mašina
Naznačeni naponi ispitni naponi
Jednosmerni naponi za motore koji se Vrsta mašine Ispitni napon (efektivna vred.)
napajaju preko pretvarača u V
P < 1 kW odn. 1 kVA 2 Un + 500 V
Priključak na mrežu ili U < 1 0 0 V
jednofazni | trofazni
P < 10 MW odn. 10 MVA 2 Un + 1000 V
230 400 230 400 480 | 690 P > 10 MW l/< 2 4 kV 2 Un + 1000 V

odn. 10 MVA prema sporazumu
150 U > 24 kV
170
230 nezavisan pobudni namotaj, 2 U, + 1000 V > 1500 V
260 260 jednosmerna struja
300
400 pobudni namotaj (Jt < 500 V 10 Un najm. 1500 V
460
520 sinhronih mašina U t > 500 V 4000 V + 2 U f
600
PO
C
+
<
namotaj rotora motora sa
o
o
o
700
C
kliznim prstenovima
<
o
o
o
800
Preporučivi pobudni napon u V pobudne mašine 2 Un + 1000 V najm.1500 V
180 180 180 180 mašinski slogovi i oprema odgovara vrsti upotrebljene
310 310 310 mašine i opreme
420
Mašinski slogovi
Mašinski Pogonski Primena
Generator Osobine
slogovi motor
Motor- Kavezni motor Trofazni U generatoru se stvara trofazni Napajanje

generator ili sinhroni sinhroni naizmenični napon druge električnom
motor generator visine i frekvencije energijom tro-
faznih brzohod-
nih motora
Naizmenični Trofazna struja mreže pretvara se Napajanje

sinhroni u železnički naizmenični napon železničke
generator od 16 2/3 Hz mreže
Jednosmerni Jednosmerni generatori su robusniji Leonardov pret-

generator od popluprovodničkih uređaja za varač, generator
napajanje električnom energijom za zavarivanje
A sinhroni Kavezni Mašina sa Mreža 1, fs Asinhroni Napajanje

str
pretvarač motor rotorom sa 1L1 1L2 1L3 pretvarač električnom
frekvencija kliznim energijom
prstenovima trofaznih
brzohodnih
motora, npr.
kao glodalice
i bušilice
109
110
S kraćenice za izvedene o b like
IEC 34-7; HD 53.751; DIN IEC 34 T.7
i m ontažu m ašina
• Označavanje oblika izvedbe moguće je Kod II
prema kodu I i kodu II IM
osnovni znak,
• Kod II se primenjuje samo kada vidi gore _ X
kod I nije dovoljan izvedbeni-------------------------
Primer: oblik vrsta učvršćenja —
Označavanje po kodu I i i uležištenja
kodu II mašine sa: položaj kraja
ajvodoravnim položajem osovine osovine i učvršćenja
b)dva štitnika ležaja i nogama postavljenim dole vrsta kraja osovine ---------
cjslobodnim cilindričnim krajem osovine levo
d)za montažu na temelj Brojka Izvedba
Kod I sa štitnicima ležaja i učvršćenjem

u podnožju
osnovni znak IM B sa štitnicima ležaja i učvršćenjem
za podatak o u podnožju i prirubnicama
obliku izvedbe
učvršćenje prirubnicama, sa štitnicima
dužina ležaja prirubnice na štitniku ležaja
osovine učvršćenje prirubnicama, sa štitnikom
podatak o učvršćenju
kraja osovine itd. ležaja prirubnice na kućištu
bez ležaja, bez štitnika ležaja
Slovo Objašnjenje sa štitnikom ležaja i nosećim ležajem
Mašine sa štitnicima ležaja i bez štitnika, samo sa nosećim ležajem
vodoravnom osovinom uspravne mašine, koje ne pripadaju
Mašine sa štitnicima ležaja i pod 1 do 4
uspravnom osovinom mašine sa posebnom vrstom učvršćenja
Slika i oznaka Slika i oznaka

Objašnjenje Objašnjenje
Kod I Kod II Kod I Kod II
nozno ucvrscenje, učvršćenje sa

vodoravni položaj, prirubnicama,
dva štitnika ležaja vodoravni položaj,
sa nogama dva štitnika ležaja,
ugradnja sa
IM B3 IM 1001 IM B5 IM 3001 prirubnicama
nožno učvršćenje, nožno učvršćenje,

vodoravni položaj, vodoravni položaj,
dva štitnika ležaja dva štitnika ležaja
sa nogama, sa nogama,
zidno učvršćenje zidno učvršćenje
IM B6 IM 1051 IM B7 IM 1061
nožno učvršćenje, posebno učvršćenje.

dva štitnika ležaja, bez nogu, jedan
vodoravni položaj, štitnik ležaja,
f tavansko vodoravni položaj,
učvršćenje učvršćen na stalku
sa nogama
IM B8 IM 1071 IM B9 IM 9101
ucvrscenje sa nožno učvršćenje,

prirubnicama, vodoravni položaj,
vodoravni položaj, podignute noge,
+• bez nogu, dva dva štitnika ležaja,
štitnika ležaja, podno učvršćenje
ugradnja sa
leve strane
IM B10 IM 4001 IM B20 IM 1101
111
Skraćenice za izvedene oblike IEC 34-7; HD 53.751; DIN IEC 34 T.7
i montažu mašina
Slika i oznaka Slika i oznaka
Objašnjenje Objašnjenje
Kod I Kod II Kod I Kod II
posebno učvršćenje, posebno učvršćenje,

j= n vodoravni položaj, uspravni položaj,
T fe? bez nogu, jedan
bez nogu, dva
cn
^ 3 štitnika ležaja, sa štitnik ležaja,
grebenastim [ ; i ugradnja odozgo
IM B30 IM 9201 učvršćivanjem IM V9 IM 9131
nožno i učvršćenje učvršćenje sa
R ri---- h —!——,—. prirubnicama,
J sa prirubnicama,
_L_. vodoravni položaj uspravni položaj,
I
0 3 I sa nogama,
dva štitnika ležaja
bez nogu, dva
štitnika ležaja.
IM B35 IM 2001 IM V10 IM 4011 ugradnja odozdo
r~ i učvršćenje sa učvršćenje sa
— prirubnicama, prirubnicama,
i uspravni položaj,
- is b - uspravni položaj,
bez nogu, dva bez nogu, dva
štitnika ležaja, štitnika ležaja,
IM V1 IM 3011 ugradnja na pod IM V14 IM 4031 ugradnja odozgo
učvršćenje sa nožno učvršćenje
— h
prirubnicama, sa prirubnicama,
uspravni položaj, i i uspravni položaj,
bez nogu, dva l' sa nogama, dva
štitnika ležaja,
VAlt| V/ štitnika ležaja
IM V2 IM 3231 ugradnja na pod IM V15 IM 2011
učvršćenje sa bez ležaja i štitnika
prirubnicama, ležaja, vodoravni
uspravni položaj, položaj, bez kućišta,
bez nogu, dva sa rotorom
štitnika ležaja, i osovinom
ugradnja na pod IM 5002
IM V3 IM 3031
učvršćenje sa sa štitnikom ležaja
prirubnicama, i nosećim ležajem,
uspravni položaj, vodoravni položaj,
■b sa nogama,
bez nogu, dva
štitnika ležaja, bez postolja
IM V4 IM 3211 ugradnja odozgo IM 6000
nožno učvršćenje, bez štitnika ležaja,
Z$J uspravni položaj, sa nosećim ležajem,
bez nogu, dva vodoravni položaj,
■ s štitnika ležaja, sa nogama,
zidno učvršćenje dva noseća ležaja
IM V5 IM 1011 IM 7201
nožno učvršćenje, posebno učvršćenje,
uspravni položaj, uspravni položaj
sa nogama, dva sa radijalnim
štitnika ležaja, ležajem odozgo,
& zidno učvršćenje bez aksijalnog
t t ležaja, sa osovinom
IM V6 IM 1031 IM 8011
posebno učvršćenje, posebno učvršćenje,
3 P uspravni položaj,
bez nogu, jedan
< 3-
vodoravni položaj,
bez nogu, dva
P T P štitnik ležaja, štitnika ležaja,
ugradnja odozdo ugradni tip
IMI \V8
70 T
IM 9111 IM 9001
112
113
Trofazni transform atori - HD 398.1. HD 398.1 S1;
DIN VDE 0532 T.1, T.4; HD 398.4.
pojm ovi, karakteristične veličine, sprege HD 398 4 S1; DIN VDE 0532 T.4
Pojmovi Namotaji
• Naznačeni napon U: priključeni napon ili
napon praznog
• Naznačena struja I: struja pri naznačenom 1U1
opterećenju 1U2
• Naznačeniodnos U >>qc 2U1
transformacije u = , ( 2U2
U US
Naznačena snaga Sn = U I S 3
Namotaj višeg napona (OS namotaj):
2U2 2U1
namotaj predviđen za najviši
naznačeni napon 2V2 2V1
Namotaj nižeg napona (US namotaj):
namotaj predviđen za najniži
naznačeni napon
Viši napon Uos
Niži napon U\js
Gubici praznog hoda (gubici u
gvožđu PVFg) kod praznog hoda,
uzeta aktivna snaga
Gubici kratkog spoja (naznačeni gubici u
namotaju Pvcu) mere se pri ispitivanjima
gubitka kratkog spoja
Naponsko ponašanje pri opterećenju:
jednopolno sa faznim vrednostima
(vektorski dijagram, vidi str. 113)
Stepen iskorišćenja (Ppr = predata snaga)
n= Sprega 4
âb + ^vFe + ^v'Cu
• Godišnji stepen iskorišćenja
âb
na~w at>, w Fe, wCu•
• Višenamotajni transform ator
transformator ima više od dva namotaja
• Oznaka spoja prikazuje spoj
OS - namotaja i spoj US - namotaja
(malo slovo) i fazni pomeraj između
višeg i mžeg napona,
sprega trougao D ili d
sprega zvezda Y ili y
sprega cikcak z
izvedeno zvezdište N ili n
Karakteristični broj x 30 jednak je
uglu faznog pomeraja
114
115
JUS N.H1.606; IEC 606;
Paralelno spajanje energetskih transformatora DIN VDE 0532 T. 10
Uslovi Namotaji
• jednaki naznačeni naponi

• grupe sprega moraju odgovarati jedna drugoj, Sistem 2
npr. jednaki karakteristični brojevi, vidi sliku
• jednak odnos transformacije
(unutartolerancija)
• približno jednak napon kratkog spoja
• odnos naznačenih snaga
Sn1 < _3 Sistem 1

Sn2 ' 1
Za podelu opterećenja važi:

S, _ S1n UK2 Sistem 2
S2 S2n • l/ki
Sistem 1
Vrste hlađenja transformatora JUS IEC 76-2; IEC 76-2; DIN VDE 0532 T.2
O D A F
unutrašnje f rashladno sredstvo------------ -T — kretanje rashladnog sredstva j spoljašnje

hlađenje [ kretanje rasladnog sredstva ------- rashladno sredstvo J hlađenje
Skraćenica Rashladno sredstvo Skraćemca Kretanje rashladnog sredstva

O mineralno ulje ili sintetička tečnost za N prirodno
hlađenje i izolaciju (goriva) F prinudno (ulje nije usmereno)
L sintetička tečnost za hlađenje i prinudno (ulje je usmereno)
D
izolaciju (nije goriva)
G gas
W voda
A vazduh
Ispitivanje energetskih transformatora ju s n hi 606; ie c 606; d in v d e 0 532 t 10
Ispitivanje energetskih transformatora Ispitivanje tipa
(Obrazac za izveštaj o ispitivanju vidi • merenje zagrevanja

JUS N.H.606; IEC 606; DIN VDE 0532 T.10) • ispitivanje napona
Komadno ispitivanje Specijalna ispitivanja
• merenje otpornosti namotaja dielektrična specijalna ispitivanja

• merenje odnosa transformacije i merenje nulte impendanse
dokaz polariteta ili grupe sprege ispitivanje izdržljivosti na kratak spoj
• merenje napona kratkog spoja, određivanje nivoa buke
impedanse i gubitaka merenje harmonika struje praznog hoda
• merenje gubitaka i struje praznog hoda merenje sopstvene potrošnje motora
• dielektrična komadna ispitivanja ventilatora i uljne pumpe
• ispitivanje regulacionih preklopki
116
O zn ake p rik lju č a k a tra n s fo rm a to ra HD 398.4, HD 398.4 S1; DIN VDE 0532 T.4
1 1 Trofazni transformatori sa dva namotaja,

T T
grupa sprege YNynO
namotaj krajevi namotaja

priključak
provodnika
Brojka Namotaj
namotaj 1 (npr. namotaj višeg napona)

namotaj 2 (npr. namotaj nižeg napona)
namotaj 3
Slovo Priključak p ro v o d n ik a 11
U spoljašnji provodnik 1 Dopunski transformator sa pobudnim namotajem u

V spoljašnji provodnik 2 sprezi trougao, grupa sprege III d5
W spoljašnji provodnik 3
N neutralni provodnik
Brojka Krajevi namotaja
1 početak namotaja
2 kraj namotaja
3 izvod
4 izvod
kontinuirano brojanje
Vidi takođe JUS IEC 445; IEC 60445; Jednofazni transformator sa tri namotaja,
EN 60445; DIN EN 60445 grupa sprege I. iO; iO
fazni namotaj sa izvodima u sredini motora
3 U 5 6 7 8
1) Ako su sumnje isključene, tada slovo

može izostati.
N a tp isn e plo čice tra n s fo rm a to ra hd 398 4 , h d 398 4 s i : d in v d e 0532 t a
Osnovni podaci JUS N.H1.606; IEC 606;

DIN VDE 0532 T.10
• vrsta transformatora • VDE broj

Ime ili znak proizvođača • ime proizvođača • fabrički broj
• godina proizvodnje • broj faza
Tip Nr God. proiz. VDE 0532
• naznačena snaga • naznačena frekvencija
Naz snaga kVA 160 Art LT Naz. frekv. Hz 50
• naznačeni napon • naznačene struje
Naz napon 1 20 400 Grupa sprege Yzn 5
• grupa sprege • naznačeni napon
V 2 20 000 400 Um kV 24/1,1
• ukupna masa kratkog spoja
3 39 600
• masa ulja
Naz. struja A 4,62 231 Klase izolac. materijala
Naz. nap. krat. spoja % 4,1 Traj. str. krat. spoja kA
Vrsta zaštite
Dodatni podaci
Traj. krat. spoja max. s 2
Načln hladenja ONAN
• klase izolacionog • nadtemperatura
Ukupna masa 11,0 10,27
materijala • vrsta izvoda
• šema spoja • transportna masa
• karakteristični podaci
Natpisna pločica uljnog transformatora o priboru
sa preklopom • izolaciona tečnost
117
JUS N.H8.010, JUS N.H8.020, JUS N.H8.021, JUS N.H8.022,
Specijalni transformatori JUS N.H8.023, JUS N.H8.024; IEC 742; DIN VDE 0550
—
Vrsta i simbol Oznaka odnosno simbol Osobine Primena
6
Bezbednosni transfor- U1n < 1 000 V zaštitna mera
i zaštitni mator za u,2n ■ 500 V odvajanja
transformatori razdva- U2n s 250 V (promenljiv. mesta) vidi Poglavlje 4
-
janje
upravljački
9 • zaštitno izolovan
• ugrađena utičnica
U7 š 250 V kontaktorsko
transformatori upravljanje
transformatori U2 < 50 V, U2n = 42 V zaštitna mera

malog napona U2n = 24 V zaštite malih
transformatori otporni napona
prema kratkom spoju vidi Poglavlje 4
transformatori jedan ili više galvanski odvojenih električni aparati

za prikljućak ( ( J j sekundarnih namotaja
na mrežu
transformatori U2 S 12 V. U2 = 3 V/5 V/8 V/12 V kućni signalni

transformatori uslovno
za zvonca samo jedan primarni napon uređaji
otporni prema kratkom
spoju
transformatori <^> U2 š 24 V, zaštitno izolovan, dečije električne
za igračke može se otvoriti samo igračke
specijalmm alatom
D U
transformatori
Ul I zaštitno izolovan u posebnim
transformatori
nisu otporni prema
za ručne
svetiljke 9> prostorima
transfor- U2 š 24 V, zaštitno izolovan, odleđivanje

kratkom spoju
matori za jedan izlazni napon zaleđenih
otvoreni oklopljeni odleđivanje = 5 = d vodovodnih cevi
transfor- U2 S 24 V. u posebnim medicinski
matori za
medicinske
med slučajevima 6V,
zaštitno izolovan
aparati
svrhe
transformatori U2 = 5; 7; 10; 14 kV primarni i uređaj za
za paljenje
transformatori
Q> h sekundarni namotaj galvanski
odvojen
loženje
gasom ili uljem
U2 S 70 V, U2 S 42 V u uskim elektronsko
za zavarivanje posudama sa I se može upravljati zavarivanje
rasipni transformator bezuslovno otporni prema reziva, igračke,
kratkom spoju zaštitni transfor-
U|'0//o S 1 0 0 °/o matori i transfor-
ugrađena velika matori za paljenje,
rasipna induktivnost transformatori
za fluorescentne
svetiljke
autotransformatori nema galvanskog odvajanja kada je U, = U2

S D = U2 ■/ 2; U , > U 2, U2 > U ,
u.
Sn = Sn I 1 — SR=sn'1-^
nema galvanskog odvajanja pokretanje
trofaznih
motora
118
4 Postrojenja
Elektrane.........................................................120 Uzemljivač.......................................................169
Primarne akumulatorske baterije...................122 Izjednačenje potencijala.................................170
Olovni akumulatori..........................................124 Zaštitnemere.................................................. 171
Hermetičke Ni-Cd ćelije................................. 126 Distributivni sistemi, tipovi mreža...................172
Hermetičke Nikl-metalhidrid ćelije................. 126 Zaštita od opasnih struja krozčovečjetelo.... 173
Punjenje hermetičkih akumulatora................ 127 Proveravanje električnih instalacija............... 175
Nazivni naponi.vrstemreža.tipovi stubova ..128 Zaštita ZUDS zaštitnom sklopkom pri
Nadzemni vodovi, kablovi.............................. 129 pulsirajućojjednosmernoj struji kvara..... 176
Vodovi i kablovi............................................... 130 Sprečavanje nesreća......................................177
Padovi napona i gubitak snage......................130 Pravila o radovima u električnim
Kablovi............................................................ 131 postrojenjima.............................................. 178
Mreža niskognapona......................................132 Gromobranske instalacije.............................. 179
Vodovi............................................................. 133 Prostorije sa električnim instalacijama.......... 180
Načini polaganja............................................. 135 IP-zaštita - zaštita uređaja od dodira,
Polaganje vodova........................................... 136 stranih telaivode ......................................184
Zaštita vodova................................................ 136 Električni uređaji za područja
Koordinacija prekostrujnih ugrožena eksplozijom................................ 185
zaštitnih uređaja......................................... 137 Nacionalna i međunarodna
Prenos snage preko vodova i kablova........... 138 standardizacija........................................... 186
Postrojenja za kompenzaciju CE-označavanje............................................. 187
reaktivne snage.......................................... 139 Ispitne oznake na električnim uređajima
Označavanje priključaka uređaja iaparatima.................................................. 188
i provodnika................................................ 141 Grafički simboli u elektrotehnici......................189
Boje tastera, indikatora i tastera Opravka i modifikacije električnih aparata .... 191
sa svetlom...................................................142
Otklanjanje radio smetnji................................ 192
Kontaktori i releji....................... 142
Elektromagnetska kompatibilnost (EM C).... 193
Oznake priključaka i karakteristične brojke
Delovanja električnih i magnetskih polja,
niskonaponskih rasklopnih aparata.......... 143
ličnazaštita................................................. 194
Elektromagnetni releji.....................................144
Zaštita od zračenja..........................................195
Rasklopni aparati............................................ 145
Utični pribor.....................................................196
Razdelnici, kućne instalacije.......................... 147
Toplotne pumpe.............................................. 197
Zaštita od prenapona......................................148
Klimatizacija....................................................198
Topljivi osigurači............................................. 149
Priprema tople vode, potrošnja tople vode... 199
Sklopke za zaštitu vodova (LS )......................151
Električni šporet..............................................200
Sklopka za zaštitu od struje kvara.................. 151
Mikrotalasni aparati........................................201
Šeme instalacija sa instalacionim
sklopkama.................................................. 152 Aparati za hlađenje i zamrzavanje................. 201
šeme instalacija sa elektromagnetnim Priključne snage aparata............................... 201
sklopkama.................................................. 153 Znaci u formulama i pojmovi iz
Šeme instalacija sa potamljivačima............... 154 tehnike osvetljenja..................................... 202
Šeme instalacija sa potamljivačima, Proračun osvetljenja za
senzorskim spojevima i senzorima........... 155 unutrašnje prostorije.................................. 203
Šeme kućnih komunikacija............................ 156 Nazivna osvetljenost...................................... 204
Tehnički sistem zgrada....................................158 Postupak proračuna osvetljenosti................. 204
Tehnički sistem zgrada (E IB )..........................159 Proračun uličnog i ostalog
Frekvencijska i talasna područja....................161 spoljašnjeg osvetljenja.............................. 204
Prijemne antene............................................. 162 Krive raspodele svetlosne jačine................... 205
Antenska postrojenja......................................163 Podela svetiljki................................................ 206
Antene za satelitski prijem.............................. 164 Označavanje sijalica.......................................207
Satelitski prijem.............................................. 165 Boje svetlosti.................................................. 208
Postrojenja za satelitski prijem.......................165 Veličine sijalica............................................... 209
Širokopojasna komunikacija.......................... 166 Kompaktne fluorescentne sijalice................. 210
Širokopojasni priključci...................................167 Halogene sijalice sa žarnom niti.................... 210
Električne instalacije u stambenim Spojevi fluorescentnih sijalica........................211
zgradama................................................... 168 Spojevi sijalica sa metalnim parama..............212
119
E le k t r a n e
1. Termoelektrana (mrki ugalj)

Primer: Niederaussen, blokA do H, 2700 MW Podaci o elektrani
Turbine (8) Generatori (8) Transformatori (8) (zaokružene veličine)
P,_2 = 150 MW S,_2 =214 MVA T 1-2: je 1 x 200 MVA • Proizvodnja energije
P3_6 = 300 MW S3_6 = 400 MVA 220/10,5 kV (maksimum): 64,8 mil.kWh/dan
P7_8 = 600 MW S 7_g = 780 MVA T 3 -6 je 2 x 200 MVA • Potrošnja:
n = 3000 min-1 U]_2 = 10,5 kV 220/21 kV sirovi ugalj: 73000 t/dan
U3_8 =21 kV T 7-8. po fazi sirova voda: 148000 m/dan
Parna turbina:
/,_ 2 = 11,8 kA 266 MVA sopstvena potrošnja energije
Deo visokog,
^3-6 =11 kA 400/21 kV 3,63 mil. kWh/dan
srednjeg i niskog
l 7_g = 21,5 kA • Taloženje pepela (kotlovski i
pritiska
cos <p= 0,75 filtarski pepeo): 4600 t/dan
2. Termoelektrana (kameni ugalj)

Primer: Ibbenbiiren, blok B, 770 MW
Turbina Generator Transformatori (3) Podaci o elektrani
P = 745 MW S = 850 MVA T 1: 800 MVA • Količina vode, odnosno pare u
n = 3000 min-1 U = 21 kV 220/21 kV turbini: 2160 t/h
/ = 21 kA T 2: 80/40/40 MVA • Održavanje čistog vazduha:
Parna turbina: elektrofilter
cos ip = 0,876 10/21 kV
Deo visokog, • Odsumporavanje dimnih
(tronamotajni
srednjeg i niskog gasova sa nastajanjem
transformator)
pritiska
T 3: 40 MVA kalcijum-sulfita
110/10 kV (proizvodnja gipsa)
Hidroelektrane
3. Protočna hidroelektrana
Primer: Koblenz (elektrana na Mozelu), 16 MW
Turbine (4) Generatori (4) Transformatori (2) Podaci o elektrani
P,_2 = 3,22 MW S,_4 = 4 MVA T 1: 6,3 MVA • Visina neto pada: 4,15 m
n =71 ,5 m in _1 4 = 1 0 ,5 kV 20/10,5 kV • Nominalni protok vode po
rj = 83,5 % /,_4 = 0,22 kA T 2: 10 MVA turbini: 95 m3/s
Kaplanova turbina: cos Ip = 0,7 20/10,5 kV • Godišnja proizvodnja (prosek):
vertikalna osovina n = 9 1 ,6 % 62 GWh
4. Reverzibilna elektrana
Primer: Herdecke 160 MW
Turbine (4) Generatori (4) Transformatori (4) Podaci o elektrani
P,_4 = 35,7 MW Si_4 = 40 mVA T 1-2: 40 MVA • Visina neto pada: 155m
n = 300 min-1 U , _4 = 11,25 kV 110/11,25 kV • Akumulacioni bazen
Protok vode / , ^ = 2,05 kA T 3-4: 40 MVA Korisna sadržina: 1,53 mil m3
po turbini: 25,8 m3/h cos (p = 0,8 220/11,25 kV Energetska sadržina: 540 MWh
t] - 66 % • Vreme pumpanja: 7,5 h po
punjenju
Fransisova spiralna (Pumpno-
• Vreme pražnjenja (puno
turbina akumulacioni
opterećenje) 4,5 h
stepen iskorišćenja) • Prosečna godišnja proizvodnja:
200 GWh
5. Gasna elektrana (zemni gas)
Primer: Meppen, 600 MW
Turbina Generator Transformatori (5) Podaci o elektrani
P = 600 MW S = 780 MVA T 1~3 po fazi • Polje zemnog gasa Šonebek
n = 300 min-1 U =21 kV 266 MVA (Holandija) s=40km
/ = 21 kA 400/21 kV • Cevovod: d=600mm
Parna turbina: cos <p = 0,77 T4 200 MVA • Pritisak gasa: p=40 bar
Deo visokog, 110/21 kV • Potrebna količina gasa za
srednjeg i mskog nominalnu snagu: 180 000 m3/h
T 5: 40/20/20 MVA
pritiska 6,3/21 kV • Odsumporavanje gasa
120
Elektrane
6. Nuklearna elektrana
Prim er: Grohnde 3850 MW (Termička snaga reaktora)
Turbine (4) Generator (1) Transformatori (2) Podaci o elektrani
Turbinski blok sa S=1560 MVA Si 2 = 750 MVA • 4 glavne pumpe

jednim delom P=1394 MW 27/420 kV rashladnog sredstva sa
visokog i tri dela (Snaga na izlazu protokom 20161 kg/s
niskog pritiska generatora)
0,^=1500 min'1 U=27 kV; • Naznačena snaga motora
međupregrejavanje cos <p=0,87 po pumpi 7350 kW
na i9=240cC n=34,4% • Protok vode za
(svedeno na nazivnu hlađenje 48 m3/s
snagu postrojenja)
7. Solarna elektrana (Probno postrojenje)
Principijelna šema
Grupe modula T1- T5 Napajanje mreže

M M 20 kV
□ n
Nazivna snaga
25 kW
Transformator'
0 0 0,4/20 kV
Postrojenje za
kompenzaciju
reaktivne struje
Naizmenični Naizmenični pretvarač Naizmenični r^ —* 6 n a izm e n ič n ih p ^ r^-p
pretvarač 80 kW pretvarač / pretvarača ~Y ~ /
74 kW V vođen od mreže 74 kW T T 1 .3 d o 5 k W V t
automatski vođen X za male X X
voden 'i 230/400 V Naizmenični naponL od mreže ■f* sisteme_______ ‘-f'
1
Prim er: Kobern-Gondorf 344 kW
Solarna polja fotonaponskih-postrojenja Podaci o elektrani
3olje Veličina Broj ^max Pn Un • Struktura silicijuma u solarnim modulima:

u V u A multikristalni: (poljaA, B 1, B2.T1)
u m2 modula u kW p1) u kW
• monokristalni: (polja C 1, C2, T4)
A 1109 2244 100 74 354 208 • amorfni (polja T2, T3)
B1 555 1122 50 37 354 104 • Nazivm jednosmerni
B2 538 966 58 43 373 114 napon: 400 V (polja A -C 2)
C1 601 1584 64 46 381 124 40 - 400 V (ispitna polja)
C2 259 720 38 28 375 78 • Jednosmerna vršna snaga: 344 kW
T1 122 250 11 8,2 80 102 • Naizmenična nazivna snaga: 255 kW
T2 100 192 5,8 4,3 176 12 • Trajanje pogona: ca 3900 h/g
97 224 42 91 • Trajanje pogona (puna snaga): ca 100 h/g
T3 5,1 4,0
T4 98 48 10,4 7,7 307 25 • Napajanje iz mreže (1989) 203 MWh/g
T5 13 6 1,4 0,9 276 4 • Godišnji stepen iskorišćenja
( = stepen iskorišćenja postrojenja) 6,7 %
1) u kWp = Kilovat vršno, tj. sabrana jednosmerna vršna • Nominalni stepen korisnosti
snaga modula sveden na vršnu snagu 4,1 do 13,3 %
Angažovanje elektrana
Elektrane osnovnog opterećenja Elektrane prosečnog opterećenja Elektrane vršnog opterećenja
• Konstantna odata snaga • Promenjiva odata snaga • Pokrivanje vrhova opterećenja

• Izvori energije: mrki ugalj, • Izvori energije: kameni ugalj, • Izvori energije: voda u pumpnim
tekuća voda, nuklearna energija nafta, zemni gas akumulacijama, zemni gas
Vrste turbina
Kaplanova Fransisova Parna kondenzaciona turbina
• niski padovi (do 40 m) • visoki padovi (do 350 m) • deo visokog pritiska
• vertikalna osovina ili osovina • opadanje stepena iskorišćenja • deo srednjeg pritiska
nagnuta u smeru toka kod malog protoka • deo niskog pritiska
121
P rim arne a k u m u la to rs k e b aterije JUS N. J3 726. IEC 9 5 - 1 .3
Karakteristične veličine elemenata Elementcink - ugljen
Pojam Objašnjenje Un IEC c„ Mere (max.) mm

V oznaka mAh d h / b
Napon mirovanja, Napon na krajevima
napon praznog hoda neopterećenog elementa 1.5 R6 960 14,5 50,5 - _
4,5 3 R 12 1800 - 67 62 22
Radni napon, Napon na krajevima pri 1,5 R 14 2300 26,2 50 - -
nazivni napon opterećenju 1,5 R 20 5400 34,2 61,5 - -
Krajnji napon Minimalni dozvoljeni radm

9 6 F 22 300 - 48.5 26.5 17,5
pražnjenja napon 1.5 R6 1100 14,5 50,5 - -
(pola nazivnog napona) 3 2 R 10 1250 21.8 74.6 - -
4.5 3 R 12 1950 - 67 62 22
Napon na kraju Napon na krajevima, kod koga 1.5 R 14 3100 26,2 50 - -
pražnjenja se element smatra ispražnjenim 1.5 R 20 7300 34,2 61,5 -

Samopražnjenje Unutrašnji proces, koji
9 6 F 22 420 - 48,5 26,5 17,5
____
smanjuje vreme trajanja 6 4 R 25X 7500 - 115 67 67
kod skladištenja 6 4 R 22X 8500 - 115 67 67
9 6 F 100 4300 - 81 66 52
Trajno pražnjenje Neprekidno davanje struje 6 4 R 25-2 19000 114 136 73
Unutrašnja otpornost Unutrašnji otpor ćelije Trgovački nazivi SUPER, LONGLIFE i specijal
Sve baterije su sa 0% Hg i 0% Cd!
Sigurnost na Zaštita od izlaza elektrolita,
curenje postignuta konstruktivnim Primer: Kriva pražnjenja elementa R 14
merama
Trajanje uključenja. 6 h/dan
Temperaturno ponašanje
Temperatura Objašnjenje Opterećenje / = 25 mA
«?< - 2 0 UC Nema pražnjenja = konst.
-1 0 ' C < d < 0°C Loš stepen iskorišćenja

10UC < i?< 20"C Normalm uslovi rada
30° C < t)< 40 C Gubljenje kapaciteta

40 50 60 70 t (h)
i?> 50 C Veliko samopražnjenje,
omekšavanje zalivene Karakteristična slova po IEC
mase
Kratka oznaka Značenje
Vrste baterija
Element cink-vazduh,
• Industrijske baterije - kiseli elektrolit -
olovne ili nikl-kadmijum baterije, M, N Element sa živinim oksidom
stacioname ili mobilne L Element alkali-mangan
P Element cink-vazduh
• Startne baterije: -KOH elektrolit -
olovni akumulatori u automobilima ili na Element sa srebrnim oksidom
brodovima
Alkalno-manganske okrugle ćelije i baterije
• Aparatne baterije:
okrugle ili dugmaste ćelije sa prizmatičnim Un IEC C„ Mere (max.) mm
oblikom, koriste se kao akumulatori, koji se mogu V oznaka mAh đ h I b
puniti ili kao primarne baterije koje se ne pune. 1.5 LR 1 800 12 30.2
1.5 LR 03 1050 10.5 44.5
Kratko označavanje baterija 1.5 LR 6 2300 14.5 50.5
1.5 LR 14 6300 26.2 50
Primer: 6 4 LR 61 550 9,2 48.5 35.6
R 14 10 F 2 0 -i 1.5 LP 20 12000 34,2 61.5
9 6 LR 61 550 48.5 26.5 17,5
T T .vencina
.......... 1 T T l vencina
1.5 LR 6 2300 14.5 50.5
------- R okrugla će ija _ Ravna ćelija
1.5 LR 03 1050 10.5 44.5
a pravougaona----------------- oaierija oo
ili kvadratna 2 puta po 10 Trgovački nazivi ALKALNE i FOTO
ćelija ćelija vezanih Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd!
F ravna ćelija na red
122
P rim arn e a k u m u ia to rs k e b aterije
Baterije koje se ne pune
Sistem Srebrni oksid - Alkali - Živin oksid Cink - Litijum -
cink mangan - - cink vazduh mangan dioksid
AgjO - Zn cink M n02 - Zn HgO - Zn Z n -0 2 Li - M n02
Izvedba Srebrni oksid (-) Grafit (-) Živin oksid (-) Kiseonik iz Grafit (-)
prah cinka (+) prah cinka (+) prah cinka (+) vazduha (-) litijum (+)
kalijumova ili kalijumova baza kalijumova ili prah cinka (+) organski
natrijumova baza natrijumova baza kalijumova baza elektrolit
Un U V 1,55 1,5 1,35 1,4 3,0
Gustina 350 do 200 do 400 do 650 do 400 do
energije 430 mWh/cm3 300 mWh/cm3 520 mWh/cm3 950 mWh/cm3 800 mWh/cm3
Opteretivost visoka (KOH)
visoka visoka visoka niska
srednja (NaOH)
Samo-
ca. 3 % /a ca. 3 % /a ca. 2 % /a ca. 3 % /a ca. 1 % /a
pražnjenje
Alkali-manganske dugmaste ćelije i baterije Dugmetaste ćelije i baterije sa srebrnim oksidom

un IEC cn Mere mm IEC cn Mere mm
V oznaka mAh d h Primena V oznaka mAh d h Primena
1.5 LR 41 30 9,7 3,6 Fotoaparati, 1.55 SR 62 8 5.8 1.7 Fotoaparati,
1.5 LR 55 25 11,6 2,1 satovi, 1.55 SR 64 16 5.8 2.7 satovi,
1.5 LR 54 50 11,6 3.1 elektronski 1.55 SR 43 115 11,6 4,2 džepni
1.5 LR 43 80 11,6 4.2 aparati, 1.55 SR 44 170 11,6 5,4 kalkulatori
1.5 LR 44 115 11,6 5,4 daljinski
1.5 LR 9 185 16 6.2 6,2 4SR 44 145 13 25,2
upravljači
1.5 LR 53 350 23,2 6,1 1,55 - 3400 26 50 Upotreba:
6 4 LR 44 100 13 25,2 5<165°C
15 10 LR 54 45 16 • 35 Sve baterije ugrožavaju okolinu!
Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd! Posebne mere kod bacanja!
Dugmaste baterije sa živinim oksidom Dugmaste ćelije i baterije sa cinkom i vazduhom
Un IEC cn Mere mm un IEC Cn Mere mm

V oznaka mAh d h Primena V oznaka mAh d h Primena
1.35 MR 41 50 7,9 3,6 Fotoaparati, 1.4 PR 70 60 5.8 3,6 slušni aparati.
1.35 MR 43 240 11,6 5,4 satovi, 1.4 PR 48 230 7.9 5.4 lični aparati
1.35 MR 9 450 16 6,2 elektronski 1.4 PR 44 540 11,6 5.4 za pozivanje
1.35 MR 52 550 16.4 11,4 aparati, 1,4 AR 40 75 67 172 univerzalno
1.35 MR 50 1100 16.4 16,8 daljinski el. ograde za
upravljači 7 5 AR 40 90 181 180 pašnjake
2,7 2 MR 9 420 17 16
U posebnoj izvedbi pogodne su za normalni i
5,6 4 MR 42 100 15,3 20 udarni (push-pull) pogon, tj. sa konstantnom
Sve baterije ugrožavaju okolinu! strujom I i dodatnom impulsnom strujom / 2.
Posebne mere kod bacanja! Sve baterije sa 0% Hg i 0% Cd!
Tipične krive pražnjenja Sistemske osobine litiju m skih ćelija
U V ® Grafit - cink (lecl.) Tip Okrugla ćelija Dugmasta ćelija
1 ® Srebmi oksid - cink Sistem Li - M n02 Li - M n 0 2
4- ® Vazduh - cink Gustina 400 do 360 do
® M n02-Li-dugmasta ćelija energije 800 Wh/dm3 660 Wh/dm3
3 7 M n02-Li-okrugla ćelija
U0IU n 3,2 V/ 3 V 3,2 V/ 3 V
2
--- -----------------■ ©x ®x Cn u mAh 400 do 2000 25 do 500
1-
® \(D © Primena npr. u elektronskim memorijama podataka i
satovima tačnog merenja vremena (RTC) prilikom
t h ispada mrežnog napona napajanja
Uslov: ista potrošnja energije po zapremini ćelije
123
O lovni aku m ula tori DIN 40732, DIN 72310. DIN 72311 T.13
Pojmovi Brojna oznaka tipa (ćelije, blok - baterije)
Nazivni kapacitet C (CA) ili C5 označava 84 21

najmanji kapacitet u mAh ili Ah koji se može T_ Razlikovanje tehničkih osobina
dobiti kod pet-časovnog pražnjenja (podatak proizvođača)
(struja pražnjenja Je = 0,2 CA) Nazivni kapacitet 84 Ah
Struje punjenja i pražnjenja se dobijaju kao Nazivni napon:
umnošci Cn sa CA u A. Brojka 0 . . 4 = 6 V
Primer: Cn= 4 Ah => 0,1 CA = 400 mA Brojka 5 . . . 7 = 12 V
Nazivna struja punjenja je struja (JL = 0,1 CA)
Brojna oznaka tipa (ćelije, blok - baterije)
koja je potrebna da bi se ispražnjena ćelija
napunila za 14 - 16 časova 6V 6 O Gro S 150 DIN 4 0 732-b
Trajna struja punjenja pri održavanju potpunog »T
punjenja jedne ćelije iznosi npr. JL = 0,03 CA Spajač ploča
----- Trajanje pražnjenja za 20 h
Nazivna struja pražnjenja je petočasovna struja — Izvedba
pražnjenja od npr. JE = 0,2 CA. Kod ove struje — Površina ploča
utroši se nazivni kapacitet u toku pet časova — Vrsta postrojenja
Amperčasovni stepen iskorišćenja je odnos — Broj pozitivnih ploča
efektivnog kapaciteta koji se može iskoristiti i — Naznačeni napon u V
kapaciteta punjenja. rjAh zavisi od tipa ćelije,
odnosa struja punjenja/pražnjenja i temperature Karakteristićne oznake akumulatora
ćelije. U nazivnim uslovima iznosi rjAhmax=: 80%
Kratka Značenje Kratka Značenje
oznaka oznaka
Karakteristićni podaci olovnih akumulatora
E Uska izvedba O Stacionarna ćelija
Stanje punjenja:
Gustina kiseline stacionamih akumulatora F Vozilo Pz Oklpljena ploča
prazan kod gustine 1,14 g/cm3 Gi Rešetkasta Q Poprečno
pun kod gustine 1,2 g/cm3 ploča postavljena ploča
Vrednost napona Gro Poprečno
Ploča sa veli- S
Najmži napon pražnjenja 1,8 V/ćeliji kom površinom postavljena ploča
Napon pojave gasa 2,4 V/ćeliji
Spajanje ploča zalivene
Napon završnog punjenja 2,65 V/ćeliji privmute
Najviši napon punjenja 2,4 V/ćeliji zavarene
Punjenje: Polaritet + na +, - na -
Dimenzije startnih baterija
Napon punjenja: broj ćelija x 2,75 V
Provetravanje prostorije punjenja. Dodavanje a-i Mere u mm
destilovane vode kod pojave gasa
Punjenje startne baterije m

Jačina struje /L = • C2o ------------ 1_. e -M
h
Kraj punjenja: Ako napon punjenja i gustina kiseline
prestanu da rastu nakon tri
a2
_____________ očitavanja u jednom ćasu ___ Startna baterija
Temperatura kiselme: 15 . . . 55°C za pokretanje,
Površina za ozna- Reper svetlo i paljenje
Gustina kiseline ku proizvođača nivoa kiseline,
(Nazivna gustina kiseline): 1,28 ± 0,01 kg/l na 27^C itipa obostrano
Formula za korekciju za temperaturu 9: gustina Tipovi baterija
(27°C) = očitana gustina + 0,0007 (91°C - 27) u kg —
Broj a2 Masa
Baterije za vozila i blok - baterije sa tipa Un u V C2o1) u Ah max max kg
rešetkastim ploćama 52 712 27 12
210 195
Oznaka Un u V C2o u Ah 53 621 36 13
6 4,5 8,12
Baterije za motocikle 54 533 12 45 249 234 16
12 9 . 25
. 180 55 415 54 19
6 56 293 278
Baterije za vozila 20
12 18 . 180 56 316
___ 33
12 33 990 ^Nazivni kapacitet kod 20-časovnog pražnjenja.
Baterije za avione
24 36 Gustina kiseline 1,28 kg/l Temperatura kiseline 27°C
124
JUS N. J3. 721, JUS N. J3. 726;
O lo vn i aku m u lato ri DIN 40732. DIN 72310, DIN 72311 T.13
Tehnički podaci o punjenju oiovnih akumulatora Karakteristike punjenja olovnih akumulatora

Označavanje Bater ije za Staci onar- Baterije za Punjenje konstantom strujom (I) Prema sl. 1:
V O Z i lć ne bćiterije motorna Napon punjenja UL se tako podešava da struja
GiS PzS Gro PzS vozila punjenja ostane konstantna.
Punjenje konstantnim naponom (U) Prema sl. 2
Kapacitet c5 c5 C10 C10 C20 Struja punjenja / L se tako menja u punjaču,
Faktor punjenja 1,17 1,2 1,1 1.2 1.15 da UL ostaje konstantan kod napona
početka pojave gasa.
Energetski
stepen isko- 0,7 0.68 0,75 0.68 0.75
rišćenja nwh
Najviše vrednosti struje punjenja
Vrsta baterije Nominalni Struja punjenja u A
kapacitet z a 100 Ah
1) 2) 3)
Starterska 10 12/6
baterija
Sl. 1 Sl. 2
Gro (baterija 10 14/7
za vozila)
Karakteristike napona i
Gro (stacion- C10 8.5 12/6 struje punjenja
arna baterija
U (V) 1 1
OPzS M0 7/3.5 2 Krajnji napon punjenja
2,6 — -~ y 80
GiS, PzS 8/4 2 1 ' 1
Naf)on pojave gasa
1) Punjenje sa konstantnom strujom l=konst. 2,4 — 60
Isključenje kod potpuno napunjene baterije
2) Punjenje opadajućom strujom, a isključenje je nakon
potpuno napunjene baterije, Početak pojave gasa na 2,2 40
2,4 V/ćeliji, Krajnja struja punjenja kod 2,65 V/ćeliji
3) Krajnja struja punjenja nakon 72 h trajanja punjenja
2.0 20
Vrste pogona akumulatora :
__ ---
Oznake/ 0 1 2 3 4 5 6
Blok šeme t (h)
primene
Primer: Ćelija tipa 5 GiS 250
Baterijski
pogon
(Elektro
-c Tehnički podaci baterija koje ne treba održavati
O
O
CN
O
Tip1' Un Cn u Ah Mere u mm
- vozila;
Pogon V za 10 h za 3 h
do 1,8 V 2) do 1.8 V 21 b h
punjenje - *
pražnjenje) 1 12 22 18 166 125 176
2 12 32 27 166 156 203
Preklopni 3 12 53 42 271 164 204
pogon
4 12 75 60 360 164 227
(Nužno -C Z }-
svetlo sa 5 6 64 51 165 165 204
punjačem)
6 6 115 91 326 171 161
7 6 155 112 359 171 226
-
8 2 210 162 135 208 282

Paralelan 9 2 340 261 201 208 282
pogon - Q
(postrojenja 10 2 445 345 201 208 282
daljinskog Primena u stacionarnim postrojenjima za
upravljanja i besprekidno napajanje naponom i postrojenja
starterska za telekomunikacije
baterija) kao H h 1)Tip ćelije, prema podacima proizvođača
odbojni spoj 2)Ogranićenje krajnjeg napona pražnjenja
125
IEC 21 A (SEC) 14S;DIN IEC 21 A (SEC) 145,
Hermetičke Ni-Cd ćelije DIN IEC 21 A/187;DIN 40751, DIN 40771 T.1
Izvedbe cilindričnih ćelija Karakteristike cilindričnih Ni-Cd ćelija
Standardne ćelije (tip 1) Samopražnjenje ćelija (tip 1, 2, 3)

Suve batcrijc: la d y im ic ro - i mignon ćelije. *A
Povremeni pogon: lični aparat za pozivanje. s !2
Trajni pogon; signalna postrojenja i
postrojenja za upozorenja
Ćelije velike struje (tip 2)
za veliku potrošnju struje;
Povremeni pogon: mobilni telefon.
Ćelije velikog kapaciteta (tip 3) O 0 1
Vreme lagerovanja u mesecima .
Optimizirani zapreminski kapacitet; Napon pražnjenja
Povremeni pogon: npr. Lap Top Computer .1 4 ------ i-------1-------1--- 1
Trajni pogon: postrojenja nužnog napajanja I— — — Ćelije počev od tipa 3 -
T 1'3
Ćelije za visoku temperaturu (tip 4) > 1.2
maksimalno do +70nC; manja opteretivost
X
Trajni pogon: Bord-Computer za automobile 1.0
Brzo punjive ćelije (tip 5) 3)\ \2> Id r
0.9.
0 10 20
30 40 50 60 70 80 90 100
Kapacitet 2 CA; Vreme pražnjenja u minutama — ►
Povremeni pogon: električni alati Opterećen e na sobnoj temperaturi (£0,6 CA,®1 CA; 3 2 CA
Karakteristične veličine Ni-Cd ćelija Ni-Cd ćelije dugmastih baterija

\T 1 p Baterije za elektronske aparate sa
1 2 3 4 5
Veličina Cn = 110 mAh: L/n = 8,4V;
Un u V 1,2 1,2 1.2 1,2 1,2 ubrzano punjenje sa 22 mA
0,15 - 1 ,3 - 0.26 - 0,09 - 1.2 - Baterije za bežičnu telefomju sa
Cn u Ah 7,0 5,0 7,0 4.0 Cn = 280 mAh: Un = 3,6 V;
0,6
/En u mA 30 - 240 - 52 - 18 - 240 - vek trajanja ca. 1000 ciklusa
0,2 • CA 120 1400 1000 1400 800 Baterije za elektronsku memoriju npr. Memory
/Ln u mA 15- 130 - 26 - 9- 120 - Backup (MBU) i Real Time Clocks u PC-ima
0,1 • CA 60 700 500 700 400 Cn = 8 do 110 mAh;
27 - 12.5 - 60 - 60 - 12,5 - Un = 1,2 V, 2,4 V i 3 , 6 V
/?, u m ii 30 3,1 4 5,5 5 Osobinetipova dugmastih ćelija*•
Primer: Ćelija tipa 3 sa Cn = 5 Ah • Velika otpornost na preopterećenje na sobnoj

/ eT Struja petočasovnog pražnjenja temperaturi; Cn = 12 do 110 mAh, Un = 1,2 V
=> /En = 0,2 • CA = 1000 mA • Povišene spoljne temperature do + 65°C;
/Ln: Struja punjenja, potpuno punjenje Cn = 11 do 280 mAh, Un = 1,2 V
jedne ćelije za 14 do 16 h • Veliki kapacitet, trajno do 3 CA;
=> /Ln = 0,1 • CA = 500 mA Cn = 250 do 550 mAh, Un = 1,2 V
Hermetičke nikl-metalhidrid ćelije

Okrugle ćelije Karakteristike Ni-Cd i Ni-MH ćelija
c5 /E u mA /L u mA Mere u nm Naponi pražnjenja i kapacitet
V mAh 0.2 ■CA 0,1 • CA d | h
1,2 1100 220 110 14,4 48.2 L
>
1.2 1500 300 150 17,0 12,6 3
1,2 2400 480 240 17,0 56.6~ 3 1.1
\ Ni-Cd [ Ni-MH
Prizmatične ćelije okrugle ćelije ćelije
[ ____
a b 0 200 400 600 800 1000 1200
00
1,2 570 114 57 14.4 7.5 Iskoristivi kapacitet u m A h _(

(kod uporedive veličine ćelije)
1,2 550 110 55 17,0 6 ^ 47,5
Specifične osobine
Dugmaste ćelije • Gustina energije ca. 180 Wh/I;
Un 'e Mere u mm ca. 50% više nego kod Ni-Cd ćelija
V mA mA mA d h • Podncsivost za okolinu, 0% Hg, Ćd i Pb
11 1,1 3,1 Primena:
1,2 11 22 11,5
• Prenosiva oprema za telekomunikacije,
1.2 60 60 120 6 15,5 6.0 • Audio-vizuelni sistemi,
1,2 280 280 560 28 25,5 8.8 • Kompjuteri, džepni kalkulatori.
126
P u n jen je h e rm etič kih a k u m u la to ra d in v d e 0510
Uslovi punjenja Karakteristični podaci punjača

Za punjenje Ni-Cd ćelija važe sledeći uslovi; Tehničko rešenje
• Punjenje sa l=konstant • Napon napajanja: 230 V ± 10%,
(punjenje konstantnom strujom)
47-63 Hz (± 5%).
• Jačina struje punjenja prema tipu ćelije i Tip: 12 V DC, područje napona 12 - 15,5 V
temperaturnim uslovima 24 V DC, područje napona 24 - 31 V
• Osiguranje: (DC) strana sa jednopolnim
Načini punjenja topljivim osiguračem
• Punjači za:
• Normalno punjenje za cilindrične ćelije: Ni-Cd akumulatore sa 10 ili 20 ćelija,
nazivna struja punjenja 0,1 xCA na sobnoj Olovne akumulatore sa 6 ili 12 ćelija
temperaturi za 14 sati (faktor punjenja 1,4),
Funkcije punjenja
punjenje do 140% naznačenog kapaciteta
• Ubrzano punjenje: • Autom atsko brzo punjenje i punjenje
punjenje strujama reda 0,2xCA do 0,3xCA u cilju održavanja:
IC - komponenta sa sistemom programiranja
• Brzo punjenje uz nadzor napona: kontroliše I L i ,9 doev, pri tom se strujom
nazivna struja punjenja 1xCA, punjenja upravlja preko napona i
vreme punjenja 1 h za standardne ćelije, temperature sa jednim termistorom
ćelije velikog kapaciteta i velike struje, • Preklopna karakteristika za izbor krive punjenja
napon se isključuje pri 1,52 V/ćelija na 20°C. radi prilagođavanja pojedinim akumulatorima.
Takođe se tipične karakteristike podešavaju
• Brzo punjenje nakon predpražnjenja: pomoću ugrađenog potenciometra.
ako je nepoznato stanje napunjenosti baterije,
prvo je isprazniti do 0,9 V/ćeliji. Punjači
Struja punjenja 1xCA u toku 1 h. • Punjači sa direktnim punjenjem akumulatora
• Brzo punjenje uz nadzor tem perature: bez obzira na stanje pražnjenja.
naznačena struja punjenja do 2xCA. Nedostatak: skraćivanje veka trajanja i
Nadzor pomoću NTC otpornika u paketu baterije kapaciteta npr. Ni-Cd ili Ni-MH baterija
• Punjači sa tehnikom pražnjenje-punjenje
sa isključenjem na temperaturi ćelije +50°C. preko kojih se akumulatori prvo isprazne a zatim
• Trajno punjenje (punjenje održavanja): automatski pune; broj ćelija od 1 do 10 i
punjenje hermetičkih cilindričnih ćelija, nazivni kapacitet se podešavaju sklopkom;
trajna struja punjenja 0,05xCA (maksimalno). Prednost: Izbegava se prepunjavanje i
održava se kapacitet akumulatora.
• Trajno punjenje u intervalim a: • Upravljanje procesom punjenja se npr.
punjenje zavisno od opterećenja, ostvaruje pomoću mikro kontrolera, koji
potpuno punjenje 6 do 7 h sa 0,2xCA, automatski deluje na funkciju punjenje/pražnjenje,
trajno punjenje u intervalima najmanje zavisno od stanja ispražnjenosti akumulatora;
1 min/h sa 0,2xCA. povećava se životni vek akumulatora,
jer otpada "efekt-memorije".
Akum ulatori za rezervne strujne izvore Tehnika punjenja

Rezervni izvori preuzimaju napajanje pojedinih Poređenje sistema
delova postrojenja u slučajevima poremećaja
mrežnog napajanja npr. u telekomunikacionim Tip Ni-Cd Ni-MH Li-jon1*
postrojenjima i bolnicama. 6 V/ 4,8 V/ 7,2 V/
Sledeći zahtevi proizilaze iz DIN VDE 0108: UnUV
5 ćelija 4 ćelije 2 ćelije
• Dimenzionisanje akumulatora: Cn u Ah 1,2 1,2 1,2
Iz stanja održavanja treba omogućiti tri pokušaja
starta trajanja 10 s sa pauzama od 5 s Samo- 60%/ 60%/ 30%/
pri temperaturi okoline +5°C. pražnjenje 6 meseci 6 meseci 6 meseci
• Tok punjenja po l-U karakteristici, Gustina energije puta 1,0 puta 1,4 puta 2,4
tj. akumulator se mora dovesti do 90% Cn za 10 h. Efekt memorije da ne ne
• Punjač za Ni-Cd startne baterije treba
1>Litijum-jonski akumulator sastoji se od Li-C-metal oksida.
da bude po DIN VDE 0510 T.2.
Ima veliku gustinu energije, a ne ugrožava okolinu
Zaštita okoline, reciklaža

Baterije
Ugrožavanje okoline Zaštitne mere Alternative
• Živa • Vraćanje isporučiocu • Baterije koje se pune
• Olovo i kadmijum • Posebno sakupljanje • Solarni aparati
• Nikl i cink • Reciklaža
127
Nazivm nnaponi,
n r\A n S _ i. , U « i/n
vrste mreza, tipovi stubova JUS N
D.!N
A2.!EC
001, IEG 38, HD 47251,
38 D)N 48 350/10 54
Nazivni naponi mreža Tipovi stubova (izbor)

------------------------- -----------------
Oznake Nazivne veličine Stubovi niskog i srednjeg napona
sa potpormm i visećim izolatorima
Jednosmerne
železničke
mreže
u kV 0,75 1,5 3 i A T
Trofazne mreže ^ v 230/ 270/ 400/

1000
sa 4 provodnika 400n 480 690
ili 3 provodnika Z / / // / / / A V /7 ////7 //A
u Hz 50 50 50 50
Drveni stub: 0,4 kV, Betonski stub: 20 kV,
Jednofazne u kV 15 25 - - visok ca. 12 m. visok ca. 14 m.
Z 6 l6 Z n lC K 6 dubina ukopavanja Betonski temelj
mreže u Hz 162/3 50, 60 - - 1/6 ukupne dužine stuba,
najmanje 1,6 m
11 Nazivni naponi 220/380 V ' i 240/415 V ' treba
Stubovi za vodove visokog napona
za 20 godina dovesti na 230/400 V
sa visećim izolatorima i zemljovodnim užadima
Dalekovodni stub
i— — l STT' T T i
r r T~i
Zemno uže
Konzola
V /////7 //////,
380 kV V ////7 7 7 ///7 7 >
sistem Ćelično-rešetkasti stubovi:
110 kV, dva sistema, visoki ca. 27 m
Stubovi za vodove najvišeg napona
sa visećim izolatorima i zemljovodnim užadima
220 kV
sistem
110 kV
sistem
Ćelično-rešetkasti stubovi:
380 kV, dva ili jedan sistem,
visine ca. 47 m ili 36 m
Prenos energije
Naz. napon Raspon
Vrste mreže Vrsta stuba Primena
kV m
Mreža Drvo Napajanje stanova, zanatskih pogona,
niskog 0,4 čelična cev 40 ... 80
armirani beton poljoprivrednih pogona itd.
napona
Mreža Ćelična cev
armirani beton Napajanje industrijskih pogona, solitera,
srednjeg 10. . 30 čelično- 100 .. 120 distributivnih stanica itd.
napona rešetkasti
Mreža Čelično-
rešetkasti
visokog 60 .. . 110 cevno-rešetkasti 200 ... 300 Napajanje krupne industrije, velikih gradova itd.
napona armirani beton
Mreža Ćelično-
rešetkasti Napajanje u međuregionalnom i
najvišeg 220 ... 380 cevno- 300 .. 360
napona međunarodnom području (interkonektivna mreža).
rešetkasti
128
IEC 209; HD 308, HD 402 S2;
Nadzemni vodovi DIN 48200 T.1.DIN 48 204;
Kablovi DIN VDE 0211, DIN VDE 0265, 0271, 0293
Pojmovi Granični rasponi nadzemnih vodova kod

iste visine tački vešanja (odlomak)
Pogonski napon: napon u trofaznim,
jednofaznim i jednosmernim postrojenjima izvan raspona ukrštanja u rasponu
između spoljnih provodnika. (izuzetak: plovni putevi, ukrštanja sa
U0: nazivni naizmenični napon (efektivna telekomunikacioni vodovi) železnicom,
vrednost) između spoljnog provodnika i žičarama i sl.
neutralnog provodnika odnosno zemlje.
Nazivni Dozvoljeni raspon Dozvoljeni raspon
U: nazivni napon između spoljnih provodnika.
presek m m
Uo _1_ u mm2
odnos napona kod kablova
U V3 za trofazna postrojenja Cu Al Aldrej Cu Al Aldrej
W a _ l. 25 280 75 200 115 35 100
odnos napona kod kablova u jednofaz-
nim i jednosmemim sistemima, ako su 35 430 110 285 170 50 140
oba spoljna provodnika izolovana. 50 530 165 420 280 70 200
70 610 235 590 470 100 275
^ - 1 : odnos napona kod kablova u jednofaz- 95 705 380 900 600 145 395
nim i jednosmernim sistemima, ako je 120 770 530 1080 650 185 505
jedan spoljni provodnik izolovan
Al-Fe 6/1 Al-Fe 6/1
Materijali za nadzemne vodove (izbor) 25/4 180 80

35/6 275 120
Materijal Cu Al Aldrej Bzl S tl stn 50/8 430 170
70/12 680 200
q u mm 10 16 16 10 16 16 95/15 815 380
Najviše do- Kablovi
zvoljeno na-
Vrste Objašnjenje
prezanje na 190 80 120 240 160 280
istezanje Papirom izolo- Izolacija žila:
u N/mm2 vani kablovi za • Papir impregnisan masom
niski napon (kablovska masa)
Faktor isteza-
Plastikom izolo- Izolacija žila:
nja po dužini vani kablovi za • PVC, PE ili VPE
a u 10'6 K '1 1,7 2,3 2,3 1,7 1.1 1,1 niski i srednji • Guma sa gumenim omotačem prema
napon _______ IEC 92-3, DIN VDE 0261 (0,6/1 kV)
Provodnost Kablovi za • Uljni kablovi niskog pritiska po
m visoki napon IEC 141-1. DIN VDE 0256
x u —------- g 56 35,4 30,5 48 6,7 • Kablovi sa spoljnim pritiskom ga-
D mm
sa po IEC 141-3, DIN VDE 0257
• Kablovi sa unutrašnjim pritiskom
Užad aluminijum-čelik (izvod) gasa po IEC 141-2, DIN VDE 0258
A l/Č e Označavanje žila u višežilnim kablovima
Trajna
Naznačeni Prečnik (v. takođe str. 130)
presek Broj Prečnik optere-
užeta Oznaka kabla Kabl sa
žica mm tivost Broj
mm2 mm sa žutozele- bez žutoze- koncentri-
A 1> žica
nom žilom lene žile čnim pro-
16/2,5 5,4 6/1 1,8/1.8 90 (» j «) (»O«) vodnicima
25/4 6,8 6/1 2,25/2,25 125
2 gnge/sw1) sw/bl sw/bl
35/6 8,1 6/1 2,7/2,7 145
3 gnge/sw/bl sw /bl/br sw /bl/br
50/8 9,6 6/1 3,2/3,2 170
95/15 13,6 26/7 2,15/1,67 350 4 gnge/sw/ sw /bl/ sw /bl/
120/20 15,5 26/7 2,44/1,9 410 bl/br br/sw br/sw
150/25 17,1 26/7 2,7/2,1 470 5 gnge/sw/ sw /bl/ sw

210/35 20,3 26/7 3,2/2,49 590 bl/br/sw br/sw/sw
1.2__
450/40 28,7 48/7 3,45/2,68 920
680/85 36 54/19 4,0/2,4 1150 6 gnge/ostale sw sa sw sa
žile sa brojka- brojkama brojkama
i više 1, 2, ...
ma 1 ,2 ,... 1 ,2 , ...
1>Veličine važe za:
brzinu vetra 0,6 m/s 1>Po JUS N. B2 754: IEC 364-5-54, 1; DIN VDE 100
temperaturu 35°C i temperaturu užeta 80°C T.540 dozvoljeno samo 10 mm2 Cu ili 16 mm2 Al
129
Vodovi i kablovi DIN 40705. DIN VDE 0281, DIN VDE 0265, DIN VDE 0293
Boje označavanja izolovanih i golih provodnika
Oznaka provodnika Znak Boja Oznaka provodmka Znak Simbol Boja
naizmenična faze L1; L2; L3 1> Zaštitni provodnik PE © gnge

struja Neutralni
vod N bl PEN-provodnik
(neutralni vod sa PEN © gnge
jednosmerna pozitivan L+ i) zašiitnom funkcijom)
struja Zemlja E t
negativan L— ’>
1)
srednji IVI bl 1) Boja nije utvrđena
Boje označavanja žila kod izolovanih provodnika i kablova

za fiksno polaganje za prenosive potrošače
Vodovi sa zaštitnim Vodovi bez zaštitnog Broj Vodovi sa zaštitnim Vodovi bez zaštitnog
provodnikom provodnika žila provodnikom provodnika
2 - -J
3 WeM
4 gnge sw bl
5 sw bl
gnge/ostale žile gnge/ostale žile

6 i sw sa upisamm 6 i sw sa upisamm
sw sa upisanim sw sa upisanim
više brojevima više brojevima
brojevima brojevima
Gumeni i plastični kablovi

Broj žila Kabl sa zaštitnom žilom Kabl bez zaštitne žile Kabl sa konc. provodn.
2 - - sw bl sw bl
3 SW bl sw bl br sw bl br
I
sw sw sw
4
5 gn^
SW
sw
bl
sw
bl
bl
br
br biii bl j
sw sa upisanim brojevima
br
6 itd W e sw sw sa upisamm sw sa upisanim br.
skraćenice za boje (izbor) po JUS N. A9. 005; IEC 757; DIN IEC 757 (ranije po DIN 47002):
Crna = BK (sw); smeđa = BN (br); žuta = YE (ge); zelena = GN (gr); plava = BU (bl)
Padovi napona i gubitak snage

Vrsta mreže
Karakteristična veličina Jednosmerna Naizmenična Trofazna
nerazgranata mreža, A ll—2 T / cos <P Au V3 • l ■ I ■cos <p

pad napona u V A U - 2 ' 1' 1
x ■q x ■q x ■q
razgranata mreža, A U = v^ cos

A U= •X (/ ■0 A U= 2 - CQS-^ -m- • £ ( / • / ) ^ •£(/■/)
pad napona u V x • q x ■q x •g
gubitak snage 2 ■ l ■I 2 2 I I2 p 3 I I2
•v — “v —
uW x ■q x •q x ■q
maksimalna dužina A u ■ U ■q ■ x ^ A u ■U ■q ■x A u ■ U ■q ■x
voda u m 2 • 100% • / 2 • 100 % • / • cos <p /-cos <p
v/ 3 - 1 0 0 % -
pad napona A u = A U . 1000/o gubitak snage

u% UN
130
JU SN B2 754 IEC 364-5-54
K ablovi DIN VDE 0271, DIN VDE 0100 T..540
Označavanje kablova
Skraćenica Objašnjenje Skr.
N Standardizovana izvedba, sledeća B Mehanička zaštita čeličnom trakom

slova po redosledu konstrukcije C Koncentrični bakarni provodnik
kabla (od provodnika prema spolja). CW Koncentrični talasasti bakarni provodnik
A Aluminijumski provodnik F Mehanička zaštita od pljosnate čelične žice

H Ekranizacija (Hochstadter-kabl) G Suprotno motana pljosnata žica
E Kabl sa više omotača. žile su pojedi- Gb Čelična traka sa najmanje 50% prekrivanja
načno okružene metalnim i antikoro-
R Mehanička zaštita okruglom čeličnom žicom
zionim omotačem i upredene
S Bakarni ekran
K Olovni omotač 2X Izolacija umreženim polietilenom
Presovan glatki aluminijumski omotač (VPE-izolacija)
KL
E Zaštitni plašt sa impregnisanim slojem Zaštita, odnosno spoljni zaštitni plašt
A
od vlaknastih materija
Y Zaštitni plašt u obliku omotača od Y PVC izolacija
termoplastičnog materijala 2Y PE izolacija
Podaci o oblicima i izvedbi

Vrsta kablova provodnika u kablovima
Kablovi niskog napona do UJU = 0,6/1 kV Slika Kratka Objašnjenje
oznaka
Oznaka Slika Objašnjenje/primena sektorski
višežični
NYCY Energetski kabl sa
0,6/1 kV PVC izolacijom i provodnici
okrugli mesne mreže.
provodnik kućni priključci i
ulično svetlo
sektorski
NYY Energetski kabl sa jednožični
0,6/1 kV PVC izolacijom, pre- provodnici
okrugli ili težno u elektranama
sektorski industrijskim i raz-
provodnik vodnim postrojenjima
okrugli
NAYY Energetski kabl sa višežični
0,6/1 kV PVC izolacijom, provodnici
sektorski mesne mreže gde
jednožični se ne mogu pojaviti
provodnici mehamčka oštećenja
RE okrugli
NYCWY Energetski kabl sa
0,6/1 kV PVC izolacijom, pre- jednožični
sektorski težno u mesnim mre- provodnici
provodnik žama i koncentrični
neutralni provodnik
Odnos1) zaštitnog iti PEN
2XFGY Energetski kabl sa provodnika prema spoljnom
0,6/1 kV VPE izolacijom, provodniku (odlomak)
pretežno u vrlo
okrugli ili grubim uslovima
sektorski Presek u mm2
pogona ili polaganja,
provodnik podmorski kabl Zaštitni ili PEN
Spoljni provodnik
provodnik
Kablovi srednjeg napona U/U = 17,3/30 kV
1.5 35 1.5 16
NA2XS Energetski kabl sa
2Y 2.5 50 2.5 25
i/ io k v
12/20kV
18/30kV
'jf• ekranom; industrij-
ske i distributivne
mreže u zemlji
4
6
10
70
95
120
4
6
10
35
50
70
70
Energetski kabl sa 16 150 16
NYFGY
3,6/6kV i ekranom; pretežno
za elektrane, indus-
25 185 16
’ ) Odnos važi za izolovane
95
trijska i distributivna energetske provodnike i kablove

postrojenja 0,6/1 kV sa 4 provodnika
131
JUS N. A3. 002, JUS N. A3. 007; IEC 617-2-7;
M reža niskog n ap ona DIN 40900 T.2, 7; DIN VDE 0636 T.1
Transformatorska stanica Vrsta mreže
Napajanje -sre d n ji napon 10 kV preko Radijalna mreža

prstenastog voda (vazdušni vod ili kabl)
R a d ija ln o na p ajan je
p o tro ša ča od
Q1 ►v-J Q2 tra n sfo rm a to rske
10kV,.3~ 50H; stanice
Q3 ► © ~ V
f - n a jp ro stija struktura
- isklju če n je čitavog
poteza vodova
10kV, 50Hj
T , \ — > 500 kVA
T1 ^ Oyn 5
V T/ V00V/230V Prstenasta mreža
H.
Napajanje potrošača
Q4 ►
u prstenu od npr. dve
transformatorske stanice
- isključuje se samo
deonica u kvaru
V00V;3/k~50H?
- sigurno napajanje
K >(, J-k J-l.
energijom u slučaju
F2 «?3 F3 rt?3 t u d i F5 rt?3 Fć J.3 F7 kvara
Izlazni - niski napon 400 V; 3/N, 50 Hz preko

nadzemnih vodova ili kablova Složena mreža
10 kV; 3 ~ 5 0 Hz srednji napon Petljasto povezivanje

trovodni sistem čvorova mreže i
Q 1, Q2 sklopka - rastavljači višestrano napajanje
potrošača
Q3, F 1 sklopka - rastavljači sa
osiguračem visokog napona - velika pouzdanost
napajanja
T1 energetski transformator 3- nVr -Je - velike struje
Q4 automatski prekidač sa kratkog spoja
termičkim i magnetnim
prekostrujnim okidanjem
T2 strujni transformator
Proces isključivanja kod topljivih osigurača
3 N -5 0 H Z niski napon
4 0 0 /2 3 0 V sistem sa četiri provodnika
F2 ... F7 sklopke-rastavljači sa osiguračima
Selektivnost u mrežama niskog napona
A00A
I I I
160A ^ ^ 1000A
T
Minuti
-~ 1
T r
N \ V.
t - k
Sekunfl e V
AO 100 200 400 1000 woo 20000

- Objašnjenje: Struja kvara ,'F Aeff
/V:1COms
Mili /v 50mSV- - redna veza tri topljiva osigurača uz istu struju kvara
Objašnjenje: sekund e - po DIN VDE 0636 isključenje će biti selektivno ako
- vremenski 1 k_
*"77 se naznačene struje osigurača razlikuju za faktor
selektivno
_ L _ _ J ___L 1,6, npr. 80 A 1 ,6 * 125 A
stepenovanje
- selektivno 40 100 200 100 1000 A000 20000 100000 - karakteristike predstavljaju srednje vrednosti
Struja kvara ' a --------- ► Aett dozvoljenih otstupanja
uključenje
132
Vodovi HD 21. 1 S2. HD 22. 1 S2; DIN VDE 0281 T.1, DIN VDE 0282 T.1
Izolovani vodovi za fiksno polaganje
Tipične kratke oznake

Primer: H 07 RR F 3 G 1,5
označavanje
namene
H: usklađeni tip provodnika presek provodnika
A: priznati nacionalni tip
Zaštitni provodnik
nazivni napon u kV _____ X: bez žutozelenog zaštitnog
provodnika
03 : 300/300 V; 05: 300/500 V;
G: sa žutozelenim zaštitnim
07 : 450/750 V
Broj žila provodnikom
materijal izolacije ili omotača Vrsta provodnika
V: PVC U: jednožični F: finožični fleksibilni
R: prirodni ili sintetički kaučuk R: višežični provodnici
N: hloropren kaučuk K: finožični H: najfinija žica
S: silikonski kaučuk; J: ispletena staklena vlakna fleksibilni Y: trakasti fino
T: tkanina provodnici žični provodnik
Izvedba fiksno položeni
H: ravni, razdvojivi provodnici; H2: ravni, nerazdvojivi provodnici
Kratka oznaka Broj

Opis Slika Primena
Stara Nova žila
Plastične NYFA H05V-U ožičenje svetiljki

žile za
grla
Gumena ožičenje u svetiljkama, u

žila sa rasklopnim i razvodnim
povećanom postrojenjima; polaganje
otpornošću u cevima u svim postro-
na toplotu jenjima do 180 °C
Provodnici ožičenja u rasklopnim i

izolirani razvodnim postrojenjima;
plastikom polaganje u cevima u
svim postrojenjima
Paralelno .5 polaganje u ili ispod

položene žice maltera u suvim
u plastici postrojenjima
■■
Provodnici polaganje na, u, ili ispod
sa omotačem NYM - maltera u suvim i
vlažnim postrojenjima
^ «i-ia •-n kao i napolju
L C - —
Omotani provodnici u cevi polaganje na, u, ispod

NYRUZY - 1... 5 i iznad maltera u suvim
i .... I i vlažnim postrojenjima
i napolju
Provodnici sa olovnim omotačem polaganje na, u, ispod

NYBUY - 1... 5 i iznad maltera u suvim
i vlažnim postrojenjima
m 1 i napolju
133
V odovi HD 21. 1 S2. HD 22. 1 S2: DIN VDE 0281 T.1. DIN VDE0282T.1
Izolovani, fleksibilni provodnici

Kratka oznaka Broj
Opis Slika Primena
Stara Nova žila
u suvim prostorijama kod
NYZ H03VH-H 2 minimalnih mehaničkih
provodmci naprezanja. Nije za
termičke aparate.
laki u suvim prostorijama kod

NYLHYrd H03VV-F 2 .3 manjih mehaničkih
naprezanja za lagane
cevima ručne aparate
srednji u suvim prostorijama kod

provodnici srednjih mehaničkih
u plastičnim '3 2 NYMHYrd H05VV-F 2. 5 naprezanja, kod aparata
cevima za domaćinstvo i u
vlažnim prostorijama
provodnici u gumenim cevima u suvim postrojenjima kod

(laka izrada) NLH H05RR-F 2. 5 malih mehaničkih
NMH naprezanja za ručne i
' r 11- .«niii.M . J r ....... " " *-------------- termičke aparate
provodnici u gumenim cevima kod srednjih mehaničkih

(teška izrada) naprezanja, u suvim,
NMHou H07RN-F 1... 5 vlažnim i mokrim
NSHOu prostorijama, u pogonima
ugroženim od eksplozije
(dozvoljeni po DIN VDE
0165), spoljašnja
upotreba, poljoprivreda,
požarom ugrožena
postrojenja, vodovod
Provodnici i kablovi za strujna kola zvonca, signalizacije i telekomunikacija

Opis / Slika Kratka oznaka Primena
plastična žice YV u suvim prostorijama kao
instalaciona žica za zvona,
fiksno polaganje u cev,
na i ispod maltera
paralelni provodnici (zajednički omotač od plastike) J-FY u suvim prostorijama kao

instalacioni provodnik za
strujna kola zvonca,
fiksno polaganje na i ispod maltera
plastični kabl sa omotačem YR u suvim i vlažnim prostorijama

kao instalacioni provodmk
za strujna kola zvonca,
fiksno polaganje na i ispod maltera
instalacioni plastični kabl J-Y(St)Y fiksno polaganje na i ispod

maltera u suvim i vlažnim
prostorijama za telefon i
signalizaciju (npr. interfoni)
spoljni plastični kabl A-02YSF(L)2Y za signalizacije instalacije telefona

(ili ili polaganje u zemlju direktno
A-2YF(L)2Y; ili u cevima;
A-2Y(L)2Y; (javni kabl)
Hl ^ A-2Y(St)2Y)
134
JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523;Bbl.1
Načini polaganja DIN VDE 0100 T 430. DIN EN 1046
Polaganje provodnika
Načlm polaganja Objašnjenje/Primena
ispod maltera instalacije u stanovima sa npr. NYIF
u malteru
na malteru instalacije u vlažnim prostorijama sa npr. NYM
okvirne konstrukcije sa betonskim ili d^venim pločama.

u šupljem zidu
Koriste se npr. NYM ili H07V-U u fleksibilnoj izolacionoj cevi (ACF)
jednožilni provodnici kao H 07V u elktroinstalacionim cevima po izvedbi AS,

u betonu provodnici sa omotačem u cevima (AS) ili ostavljenim prazninama (kanalima);
nikakvo direktno polaganje kablova kao NYY bez dodatne mehaničke zaštite
u kanalu instalacije u stanovima i poslovnim prostorijama sa NYM
sistemi goli provodnici, uključujući izolacione elemente i elemente za pričvršćenje.

strujnih sabirnica prefabrikovana ili neprefabrikovana izvedba
Izolacione cevi
Izvedba Primena
p o la g a n je na, u ili isp o d m a lte ra ko d sre d n je te ških m e h a n ič k ih n a p re z a n ja
polaganje u ili ispod maltera kod malih mehaničkih naprezanja
izolaciona cev
vatrostalne cevi
AS za instalacije sa teškim mehamčkim naprezanjima
Cevna instaiacija
Naznačene dimenzije u mm
Vrsta cevi / izvedba
11 13,5 16 21
23 29 36 42 48
Fleksibilne (rebraste) plastične cevi, A i C
Fleksibilne izolacione cevi sa limenim omotačem, A
Krute cevi od PVC, A i C
Fleksibilne plastične pancir cevi, A i C
Plastične pancir cevi, čelične pancir cevi

bez papime podloge, AS
Primeri sistema strujnih šina - prefabrikovani sistemi
Opis Primena Standard
Šinski razvodnik napajanje zgrada, u vodoravnom ili horizontalnom

smeru umesto kablova.
• bez odvoda
glavni vod za solitere.
• sa odvodima
napajanje potrošača koji često menjaju mesto JUS N. K5 503/2;

Šinski razvodnik sa
IEC 439-2;
prespojivim odvodima
DIN EN 60439 T.2
Šinski razvodnik napajanje pokretnih potrošača, npr. električnih aparata

na kolima
Sistem strujnih napajanje svetiljki IEC 570,

šina za rasvetu EN 60570;
DIN EN 60570
135
Polaganje vodova JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; Bbl.1 DIN VDE 0100 T.430
Pogonski uslovi za kablove i vodove

Način polaganja Objašnjenje
P o la g a n je u to p lim zid o v im a p rem a tab eli 2
(JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; DIN VDE 0100 T.430):
• pojedinačni provodnici u instalacionu cev
• višežilni vod u instalacionu cev ili u zid
B1, B2 Polaganje u instalacione cevi ili kanale prema tabeli 2:

• pojedinačni provodnici u instalacionoj cevi ili instalacionom kanalu
• pojedinačni provodnici sa ili bez omotača ili višežilni vod u
instalacionoj cevi u zidu ili ispod maltera
• višežilni vod u instalacionoj cevi ili instalacionom kanalu u zidu ili na podu
Direktno polaganje prema tabeli 2:

• višežilni vod u zidu ili ispod maltera
• jednožilni provodnik sa omotačem na zidu ili na podu
• višežilni vod na zidu ili ispod maltera
• paralelni vod ispod maltera
Slobodno polaganje u vazduhu prema tabeli 2,

ako nije sprečeno odvođenje toplote:
• odstojanje voda ili kabla od zida prema tabeli 2
ako vodovi ili kablovi leže jedan pored drugog ili jedan iznad drugog,
• razmak treba da bude najmanje 2xd (spoljni prečnik)
Zaštita vodova IEC 898; EN 60898; DIN VDE 0641 T.11
Karakteristike/izbor Prim er Koordinacija karakteristika

organa zaštite
• projektovana struja
/b = 24 A
karakteristike zaštitnog
Jb voda referentne veličine voda uređaja
(3 žile)
• nazivna struja I n / n = 25A
zaštitnog uređaja (polaganje B1) struja isključenja
/n ž /b ' 1,45 • /, = 43,5 A J2 = 36,25 A
• izabrani presek g = 4 mm2 'T 7 7 -
provodnika / /
/ , = 30 A
• trajno dozvoljena
struja Jz trajno dozvoljena struja
• uslov 1: 24 A < 25 A < 30 A ^ ~ 30 A

Jb < / n < / 2 nazivna ili struja
• uslov 2: l 2 < 43,5 A
podešenja / n = 25 A
J2< 1,45/z najveća ispitna struja
• isključenje zaštitnog
uređaja pri ',2 = a5 A projektovana
/ 2 = d b ,z o a strujg /b = 24 A
preopterećenju
Veličine ispitne struje I , i / 2 za zaštitne sklopke voda tip L, B, C i K
Karakteristika isključenja Tip L Tip B TipC TipK
nazivna struja / n u A 6 i 10 16 ... 25 6 ... 63 6 ... 63 0.2 ... 63
najmanja ispitna struja J u A 1.5 ■/„ 1.4 • / „ 1.13 ■/„ 1.13 • /„ 1.05 / n
najveća ispitna struja I 2 u A 1.9 ■/„ 1.75 / n 1-45 - /„ 1.45 • / „ 1,2 In
136
Koordinacija prekostrujnih JUS N B2. 752;HD 21.1 S2, HD 22.1 S2;
IEC 364-5-523; Blb.1 DIN VDE 0100 T.430,
zaštitnih uređaja DIN VDE 0298 T.4
Trajno dozvoljena struja provodnika sa PVC izolacijom (dozvoljena temperatura 70 C)

za fiksno polaganje i koordinacija prekostrujnih zaštitnih uređaja za trajni pogon pri
temperaturi okoline 25 °C (izvod)
Način polaganja Način polaganja Način polaganja Način polaganja Način polaganja
A B1 B2 C E
u zidovima sa Na zidu ili ispod maltera slobodno položen
toplotnom u vazduhu
izolacijom U instalacionim cevima (E - R) Direktno položen
ili kanalima (E - K)
o
o
N
Q Q 00)
>
r- >0,3đ >0.3d
o
X Pojedinačni Pojedinaćni Višežilni vod Višežilni vod
provodnici provodnici (E - R) na zidu na zidu ili podu
> (E -R ) (E - R) na zidu ili podu
h-
O
X
3
>
r-
o
X J2Q^.
Višeždni vod u Pojedinačni Višežilni vod Jednožilni vod sa

>- zidu (E - R) provodnici (E - K) na zidu omotačem na zidu
3
CQ (E - K) na zidu ili podu
>-
z
s
>-
Višežilni u zidu Pojedinačni vodovi, Višežilni vod,

jednožilni vodovi ravm vod u zidu
sa omotačem, ispod maltera
višežilni vod
(E -R) u sklopu zida
Trajno dozvoljene struje I z i nazivne struje /„ prekostrujnih zaštitnih uređaja u A

9n Broj žila Broj žila Broj žila Broj žila Broj žila
mm2 2 | 3 2 3 2 3 2
(Cu) /n /„ lz Jn U L Jz L Jz /n /z /n /z /n In L In
1.5 16.5 16 131> 18.5 16 16,5 16 16.5 16 15 13 21 2018.5 16 21 20 19,5 16
2.5 21 20 16 25 25 22 20 22 20 20 20 28 25 25 25 29 25 27 25
4 28 25 25 34 32') 30 25 30 25 28 25 37 351' 35 351) 39 35') 36 351)
6 36 35'l 3211 43 401> 38 351> 39 35'> 3511 3511 49 40'> 43 40’) 51 50 46 401)
10 49 401' 401l 60 50 53 50 53 50 50 50 67 63 63 63 70 63 64 63
16 65 63 50 81 80 72 63 72 63 65 63 90 80 81 80 94 80 85 80
94 80 107
25 85 80 63 107 100 95 80 82 80 119 100 102 100 125 125 100
118 100
35 105 100 80 133 125 117 100 101 100 146 125 126 125 154 125 134 125
Faktori preračunavanja za vodove sa PVC izolacijom Primer preračunavanja za I z.

dvožilni vod (2,5 mm2, B1) kod
Temperatura temperature okoline 40°C:
10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60
okoline u °C
l z = 25 A • 0,82
Faktor
1.15 1,1 1,06 1,0 0.94 0.89 0.82 0.75 0.67 0,58 t, = 20,5A
preračunavanja
1) Odnosi se na prekostrujne zaštitne uređaje nazivnih struja 13 A, 32 A, 35 A i 40 A.

Ako ovi zaštitni uređaji nisu raspoloživi, moraju se upotrebiti najbliže niže nazivne struje.
137
P re n o s s n a g e p re k o v o d o v a i k a b lo v a
in C in
0 CD J* CD
E (o E 0^
c O o 3 o
sč e c O UJ
| c b
£ 01 e
=3 'c E 0
UJ 0 0
0 >o o . o
o č" £ 'š Q - ’c Q 'E '
0 ) 0 ’N O 0 O o 0
o > E > >
O E o 0 0 N E N o z
s . s v- 0
ou
D IN
o ođ to 0 N O N -Q 0 0
o
po
=3 O . 3 0 03 0 z T5 3 O 3 o
C/3 o. in
Csl
Q5
_c
0
05 E — Q) *5
' F 03 — o -*:
l. i »CJ c TO c o
o 3
i—
o | E o 03 E "D o 3
(o o
o *- ~ cL > § . 0) N c
c t. CT ro Q1 Q - 03 5
05
O. 3 > D o z ■§ 03
03 O.
O) ro 03
o o 3 E
o o. 05
O c
o •^ o
CL o
c 03
§■§ o o 03 >N
>
c
o E 03
>
o
N 0 ^
E o >0 > 0
o *o 03 03 o *c
■O 0 :=T
is
-* E ■ 05 N E N
■g
E
03
N 03 O)
S!.S
:i ,o w N T 3 c 05 c _cg
E 'O -Q ž z *8 N ^
° c E 03 ™ -o o
O. E 3 0 Q_
.5i/ O
_C 0 CL0 0 0 3
c
i_
05 0
0 'c c
05 - 0 03 T3
o g of > g a
>o
E CD £ 03 — T5 c -o0 :—. o >0 §5? 03
05
E :c o. ™ u E 3
C | o
Q- 03 T5 — g. E _Q 0
TJ* -9 i_ -£ '0 c
0 •— 03 w 0 w'u 0 0 3 2 ° 03
> O š l g >« -® E
'D 2 d Q- N -* C O- c
_ £ N cro E
5 o Q T N N c 3 3 3 3 T3 "D 05
2 m O -O 03 2 o 2 1_
D o. t f 5 & S Š 8 .2 z E • • *: > Q-
05
c
CD CN CO CO CO N N co T f n N N >g
co I co' OsT CD co ■ »- I CD I CO CD co T— N CD 00 *>f CO t— N
g C co ^ 0 (D n - o c\i co co co 1/5 CD N co cO ^ m (D n 05
>
E 5.a Q5
3 p -
03
03 05 w CO 05 CO 05
C l l i I CM* CO O* I I I I I I I I i i o cvj I I I I I I o co
*N o 1“ T - c\l
3 .
•o *
03
C.
05 ' CQ
E : 'E « T- co C1 T-_ CO 03
3 ,0
(/) co i o' I I I I 00 I 05* » I 05* I 00* I 05* I I I I 'c

T— 03
03 N “ 05
0
o
Q_
3
c
CO N m ^ C\J CO oo n cn co n m c\ j co co co n m co co cd
(O O N C O C O C \J (O C O C O CD O N CO C O O N C O C sJC D C D C O CD O N . c p CO CD CD CO >o
03
0 0 g>§
<5 co (O (O N 'd ’ ^ CO (O co in N N CO 05 CO* T-’ LO h*T N." CO* LO c
t- ▼ - c\ j co 'd- co T- CsJ CN ^ 1/5 T- T— C\l C\J 'Cf 1/5
03
2 E S D
E
03 05
>o o.
03 (o c o io o m m o n o (D CD 05 in (D C D in m m o c o o c D c D L n i n m o c o o 03
Ć75 £ 03 3 i- T - c v ic v p jc o m tD c o T- T- C\J CN t— t— C v J C v J C O ^ tC D C O t- t- O sJ C vJ C O ^ C D C O
’aT
.E
’5 , .g > <r T3
03 03 w ^ co co co co co co co co co co co co co co co co 0
ž E 0 0 3
3
JO
05 N co co 05 05 05 m - co co 05 CD T- O) ‘c
T- CVJ (\J CN LT3 O 1/5 iO LO lO LO lO o o o o o o o o •p
^ 0 E co co co co co r-" 05* O T -' 1-' oo CD 05* CO* ■šf co’ lo n - 05 o" c\J in >0
T - T — T - T - T — T - T — C\J T— T— T— T— r— c\l C\J C\l OJ
R .i E *š f CVI_ O l
N
(/) 3 3 ^r" lo in
-C
‘c
O 0 I I I I I I CO CO ^ f CO’d ' C O ^ f ^ ^ t ' v f ^ f v_'

’5
0
CD >N o
03
0
C 05 C I/) LT5 1/5 1/5 n m in in LO LO in in m lo lo in o.
N F £ c T-" T-* cJ CSI ^ CD O (D m 1— T-’ cJ C\J T- T- o j c\J ^ f CD O CD t ■ T -’ C\J C\J* T^- CD O CD 0^
®š s E
Z ><J CL 3
ČJ
03
c
o
> > o
z
r-
z
r-
■O JD
p 0 0 o >- £ *
> -* 1 X Z
138
Postrojenja za kom penzaciju reaktivne snage
Osnovni spojevi za kompenzaciju reaktivne snage
Opis / Šema_____________ Objašnjenje Primena
Pojcdinačna kom penzacija potrošači reaktivne motori
snage sa paralelno fluorescentne svetiljke
spojenim (duo spoj)
kondenzatorima
(kod trofazne struje:
spoj u trougao)
Grupna kompenzacija potrošači reaktivne manja postrojenja sa

3 / N / P E ~ 5 0 H z/T N - 5
snage sa jednom motorima i
paralelno spojenom fluorescentnim
kondenzatorskom svetiljkama
jedinicom
Centralna kompenzacija centralna kompenzacija zanatski i proizvodni

3 /N /P E ~ 5 0 H z /T N - S ukupne reaktivne snage pogoni, administrativne
potrošačkog postrojenja zgrade, radionice
pomoću regulacione
kondenzatorske jedinice
Pojedinačna kompenzacija u električnim postrojenjima

Šema 1 Princip kompenzacije I Vektorski dijagram
139
P ostrojenja za kom penzaciju reaktivne snage
Određivanje potrebne snage kompenzacije
Obračun energije kod distributivnog preduzeća se svodi na:
• potrošnju aktivne energije u kWh
• potrošnju reaktivne energije u kvar
Ako potrošnja reaktivne energije prekorači besplatnu količinu od 50% aktivne energije,
tada se mora platiti prekoračenje utrošene reaktivne energije
Primer:
• potrošnja aktivne energije 9 200 kWh/mesec
• potrošnja reaktivne energije 11 200 kvarh/mesec
• besplatna količina reaktivne
energije 4 600 kvarh/mesec
• reaktivna energija za
naplatu 6 600 kvarh/mesec
Energetski kondenzatori - veliki pomerači faza (tipične kombinacije)
Naznačena snaga u kvar 13,2 16,7 20 25 33,3 40 50
naznačena struja
spoj A u A 19 24 29 36 48 57,5 72
spoj E u A 32 41,5 50 62,5 83 100 125
naznačeni kapacitet po fazi

spoi A u pF 86 110 132 167 223 266 333
spoj E u îF 257 330 396 501 665 798 999
topljivi osigurač
spoj A u A 35 35 50 63 80 100 125
spoj E u A 63 63 80 100 125 160 160
presek
dovoda 1)
spoj A u mm2 4 4 6 10 16 25 35
spoj E u mm2 10 10 16 25 35 50 70
dimenzije, visina
bez i u mm 353 353 443 523 633 633 633
sa priključnim ormarom u mm 496 496 586 666 776 795 795
masa približno u kg 7 8 9 11 14 16 18
priključak: trofazni 400 V, 50 Hz spoj: jednofazni (E) ili trougao (A)

nazivni napon: 400 V, 50 Hz primena: suve i vlažne prostorije
1) Po JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523; HD 21.1 S2, HD 22.1 S2; DIN VDE 0298 T.4 (Cu - provodnik)
Pojedinačna kompenzacija motora Koordinacija kondenzatora transformatorima

(po VDEW) (po VDEW)
Naznačena snaga P Naznačena snaga Naznačena Snaga kondenzatora u kvar kod
motora kondenzatora snaga transfor- primarnih napona transformatora
u kW u kvar matora u kVA 5 ... 10 kV 15 ... 20 kV 25 ... 30 kV
1 .0 . .. 3,9 ca. 55% P

4 .0 . .. 4,9 2 25 2 3 3
5 ,0 ... 5,9 3 50 4 5 6
6 ,0 ... 7,9 3 75 5 6 7,5
8,0 ... 10,9 4 100 6 7,5 10
11,0 ... 13,9 5 160 10 10 15
14,0 ... 17,9 6 250 15 15 20
18,0 . 21,9 7,5 315 15 20 25
22,0 ... 29,9 10 400 20 20 30
30,0 ca. 40 % P 630 30 30 40
140
O zn a č a v a n je p riklju ča ka JUS IEC 445; IEC 445; EN 60445;
u ređ aja i p ro vo d n ik a DIN EN 60 445
Uređaji ili provodnici moraju biti usklađeni sa Oznake

standardom DIN IEC 30. Provodnik Priključci Krajevi
Može slediti označavanje bojama.
uredjaja provodnika
Označavanje se može takođe izvesti simbolima
(JUS N. A3...; IEC 417, 617; DIN IEC 417, 617;) provodnik
ili velikim latiničnim slovima i arapskim ciframa. naizmenične mreže
Kod jednosmerne struje koristiti slova iz prve fazni provodnik 1 U L1
fazni provodnik 2 V L2
polovine abecede, a kod naizmenične
fazni provodnik 3 W L3
struje iz druge polovine. neutralni provodnik N N
(ne unositi I i O).
Mogu se koristiti “+" i provodnik
jednosmerne mreže
Izostaviti delove oznake ako
pozitivni C L+
ne postoji opasnost zabune. negativni D L-
Kod priključaka: srednji M M
krajeve jednog elementa označavati sa 1 i 2 (T) zaštitni provodnik PE PE
izvode označiti sledećim rastućim brojevima. © PEN provodnik - PEN
više elemenata jedne grupe se razlikuju ispred
provodnik uzemljenja E E
upisanim slovima (3) ili brojevima ® ili
bez stranog napona
različitim brojevima (3) TE TE
više grupa sa istim slovima se razlikuju po
spoj mase MM ') MM 1)
ispred upisanim brojevima <§) ®
priključci pogonskih uređaja koji se spajaju C C 1) C C 1)
na određene provodnike, se označavaju slovima ekvipotencijalni spoj
iz tabele desno. Pojedini provodnici su usklađeni 1) Ove oznake važe samo ako se ovi priključci i
sa oznakama iz tabele. (S) provodnici ne koriste za vođenje potencijala
zaštitnog provodnika ili zemlje.
r:
0 ©I
J L.
Hui 1 V1 W1
n
1 'c
U2 V2 W2
©
1.1 2.1 3.1 !
1.3 r 1
0 i 23 ri
J šT*- J šT-
33 r I
f i
1.2 2.2 3.2
J
n 3 21 1 3 5 1
© \-7 -\-V \
14 22 2 4 6
L_
141
Boje tastera, indikatora i JUS N. S3. 001; EN 60204-1; IEC 204-1;
DINEN 60 204 T.1
tastera sa svetlom
Taster / taster sa svetlom Indikator (svetlo)
Boja
Značenje Primena Značenje Primena
Slučaj Slučaj
CRVENA Hitno isključenje Opasno stanje
hitnosti nužde
Eliminisanje Fizička veličina

ŽUTA Anomalija nenormalnih uslova ili Anomalija prekoračuje
nepoželjnih pojava normalno područije
Priprema, Fizička veličina je u

ZELENA Bezbednost Normalno
potvrda normalnom područiju
PLAVA Obaveza Funkcija resetovanja OPaveza Postaviti zadate veličine
BELA Neutralno Opšta informacija

START / UKLJUČENO
SIVA
STOP / ISKLJUČENO
m m m m
Kontaktori i releji
Komponenta Šematski prikaz
Glavni kontaktori se proizvode kao tropolm za 3 glavna kontakta 2 pomoćna kontakta

naizmeničnu, a dvopolni za jednosmernu struju
Pored osnovnih, oni imaju i priključak
pomoćne preklopne elemente. kalema ~\ / --------- — ;— s
Oni se ne smeju koristiti kao glavne sklopke |A1 M 13 15
15 |113 [21
za stavljanje pod napon pa zahtevaju prethodno
ugrađenu zaštitu od kratkog spoja
v VlriU 14 122
Pomoćni kontaktori su konstruisani kao i glavni,

ali mogu uključivati/isključivati samo pomoćne |A1 113 123 133 143 151 161 I 71 I 81
napone (napone upravljanja).
A2 44 52 62 72 82
Releji su rasklopni elementi za upravljanje. zatezni preklopni kontakt

koji nakon promene fizičkih veličina, kao što su trenutni preklopni kontakt
vreme, temperatura, struja i slično aktiviraju
pomoćna strujna kola.
vremenski j^ j
rel6j |A2
Komutacioni releji se aktiviraju pomoćnim A1

naponom. Oni funkcionalno odgovaraju
komutacioni | |-----------
pomoćnim kontaktorima.
relei V 2 r , 2 i,4 |22 |24
142
O zn a k e p riklju ča ka i ka ra k te ris tič n e EN 50005, EN 50011, EN 50012;
DIN EN 50 005,
bro jke n isko n ap o n sk ih rask lo p n ih aparata DIN EN 50 011, DIN EN 50 012
Oznake priključaka glavnih kontakata i uredaja za zaštitu od preopterećenja
Brojke Značenje Primeri
prvi kontakt I1 .|3 |5

drugi kontakt jA I |1 13 15 V \
treći kontakt
četvrti kontakt IA 2
peti kontakt
Primer: 1 3
Oznake priključaka pomoćnih kontakata
prva brojka, redni broj (tekući broj) ----------------------' Druga brojka: funkcionalna brojka
Funkcionalna brojka Vrsta kontakta Primeri
1 2 mirni IA1 113 123 133 143 [51 161 171 [81
5 6 mirni sa posebnom
funkcijom IA 2
Y-\-v\
114 I24 I34 U
144 152 162 172 182
3 4 radni IA1 |1 13 |5 113 |23 [31

7 8 radni sa posebnom
funkcijom
f^2 ^2 ^4 ^6 \ u \ 24 132
1 2 4 preklopni 195 05
5 6 8 preklopni sa posebnom
funkcijom
[~96| 98 |o61 08
Primer: A 2
Oznaka priključka za pogone i okidače
vrsta pogona ili okidača _J I način priključka
Slovo Vrsta pogona Brojka Način priključka Primeri
magnetni početak A1 13
pogon (kalem) kalema
B drugi kalem kraj kalema A2 B2 12 14 22 24 A2 A3 14
C okidač radnom izvodi

13
strujom I13 ID1
( m }-- \ v — U <
podnaponski izvodi |14 |14 I D2
okidač
blokirajući
okidač
U motori
svetlosni
X
indikator
Primer: karakteristične brojke | A1 113 123 133 [41 [51 |67
J L
3 2 0 11> IA 2 ^14^24^34 \42 \52 ^ 6 8
broj radnih kontakata (prva cifra) broj specijalnih kontakata

broj mirnih kontakata (druga cifra) broj preklopnih kontakata
1>Četvrta karakteristična brojka ili treća i četvrta karakteristična brojka mogu se
izostaviti. ako uređaj nema tu vrstu kontakata
143
E le k tro m a g n e tn i re le ji DIN41 215
Okrugli releji Rid - releji Kam releji
simbol
z a š t i t n i g a s (ili v a k u m )
................
k a le m lis n a t e s t a k le n a
p r ik lj u ć c iz a 0 p r u 9 e a m p u la
k o l o o p t e r e ć e n j a ili s i g n a l i z a c i j e
Kod pobuđivanja kalema privlači Kontakti su stopljeni na staklenoj Element za pokretanje u obliku češlja,
se kotva, pa pokreće komplete ampuli, ispunjenoj zaštitnim gasom. smešten na kotvi, ravnomerno
pokreće komplete kontaktnih opruga.
kontaktnih opruga. Ampula se smešta u pobudni kalem. Kućište štiti od prašine. Primenjuje
Primena u tehnici telekomunikacija Primena u elektronskim kolima. se kao relej upravljanja.
Relej udarne struje Ravni relej Remanentni relej
Bistabilni relej Kod pobuđivanja Kompaktniji od okruglog releja. Bistabilni relej. Pobudni kalem
kalema prelazi u drugi Primena u tehnici telekomunika- ima srednji izvod. Preklapanje
uklopni položaj cija. Kao zaliveni relej koristi sledi nakon dovođenja napona
se za štampana kola na ulaz, odnosno izlaz
Procesi komutacije suvog releja Vremena
/err Struja pobude Vreme zaletanja
Struja kontakta vreme od zatvaranja ili otvaranja
H Hod kotve strujnog kola pobude do početka
u k lju ć e n je p o b u d e isključenje pobude kretanja kotve.
Vreme privlačenja
vreme od početka kretanja
V kotve do dostizanja graničnog
položaja kotve.
Vreme delovanja
vreme od zatvaranja kola pobude
do zatvaranja, odnosno
vreme vreme vreme pnvlačenja
otvaranja kontakata.
H 4 zaletanja s privlačenja
r t vreme Vreme otpuštanja
vreme delovania zaletanja
vreme od otvaranja strujnog kola
kasno
pobude do otvaranja odnosno
r i ■
vreme delovanja aktiviranje kontakta vreme otpušlanja ---- kasno zatvaranja jednog kontakta.
aktiviranje kontakta
rano vreme otpuštanja ------ rano
Povratno vreme
vreme od zatvaranja strujnog kola
radni
vreme otskoka pobude do otvaranja, odnosno
7!
nn zatvaranja kontakta
m
Vreme otskoka
mirm
vreme od prvog do poslednjeg
vreme otškoka zatvaranja odnosno otvaranja
'1 kontakta releja.
preklopm
vreme prekJapanja vreme preklapan a Vreme preklapanja
ll strana radnog kontakta vreme od otvaranja zatvorenog
kontakta do zatvaranja
strana mimog kontakta JO L drugog kontakta.
144
Rasklopni aparati JUS N. A3. 007; IEC 617-7; DIN 40 900 T.7
Naziv Simbol Objašnjenje Primena

rastavljač • uključivanje i isključivanje • odvajanje aparata ili delova
>3
1 strujnih kola sa postrojenja od napona
zanemarljivim strujama
V 3
>3 • vidljivo mesto rastavljanja
f kod isključenja
rastavljač za • uzemljivanje i kratko • dograđuju se na druge
uzemljenje spajanje isključenih uređaja i rasklopne aparate
h delova postrojenja
± 3 • uzemljivanje i kratko spajanje
• postrojenja srednjeg napona
osigurač • • rastavljač sa zamenljivim • posebna izvedba rastavljača

rastavljač osiguračima • postrojenja niskog napona
• pokretno prekidno mesto
%
na strujnom putu
r
sklopka >3 • uključuje struju opterećenja • uključivanje i isključivanje

pod normalnim uslovima uređaja (osim motora) i
• definisani uslovi delova postrojenja
V 3
1 preopterećenja • kombinacija sa topljivim
> • ne može isključivati osiguračima
13 kratke spojeve • postrojenja niskog napona
sklopka - • uključenje u opterećenom • uključivanje nadzemnih
rastavljač t 3 stanju vodova, kablovskih deonica,
I
• vidljivo mesto prekida transformatora i
prstenastih vodova
1 • postrojenja srednjeg napona
I 3
sklopka - • isključivanje svih polova pri • HH - osigurači sa zaštitom

rastavljač sa kratkom spoju (npr. pri od kratkog spoja
f 3
automatskim ispadu jednog osigurača) • postrojenja srednjeg napona
k
isključenjem
osigurač • I 3 • osigurači i rastavljači kao • posebna izvedba

sklopka - vJr delovi strujnog puta sklopke - rastavljača
rastavljač • bezbedno uključenje • postrojenja niskog napona
opterećenja
prekidač |3 • ograničenje struje i kratko vre- • uključenje motora.

1 mensko zatezanje isključenja transformatora
• kratko vremensko zatezanje • uključenje uređaja i
V 3
] pri isključenju postrojenja
• manipulacije u svim
f\ 3
pogonskim uslovima
automatski
prekidač r podesiti termički
prekostrujni okidač
• aparat ispred kontaktora u
strujnim kolima upravljanja
brzi elektromagnetni okidač • glavni prekidač sa zaštitom
za kratke spojeve od preopterećenja i
kratkog spoja
T>1 • zaštita voda u postrojenjima
niskog napona
prekidač • vidljivo mesto prekida • postrojenja sa većim
rastavljač pri isključenju snagama kratkog spoja u
isključenje svih polova pri vezi sa osiguračima
kratkom spoju (npr. pri • postrojenja srednjeg napona
ispadu jednog osigurača)
145
R asklopni aparati DIN IEC (SEC) 514. 515; DIN VDE 0660 T.100
Prelazni procesi kod uključenja i isključenja
Prelazni proces uključenja Prelazni proces isključenja
trajanje
3 otskoka minimalno
pol koji
3
prvi zatvara trajanje naloga trajanje luka
c
o **1
"O minimalno trajanje pr\
pol koji prvi
0 pol koji k. 'V isključuje
jje
1 naloga >
zadnji
K V p o i k koji zadnji
zatvara
zatezanje vreme sopstveno

vreme zatvaranja vreme iskljuć. ^vreme vreme
kretanja
zatezanje zatvaranja^ zatezanje otvaranja_
ukupno vreme ukljucenja ^ ukupno vreme isključenja
Naznačena struja uključenja je maksimalna Naznačena struja isključenja je efektivna vrednost

vrednost struje koju prekidač podnosi pri uključenju struje koju prekidač može prekinuti, uz uzimanje u
bez zavarivanja kontakata i mehaničkih deformacija. obzir napona i faktora snage, a da se ne pojave
preskoci luka između kontakata.
Otpornost na kratak spoj je mehanička otpornost uključenog rasklopnog aparata ili nekog njegovog
sastavnog dela (npr. okidač) na elektrodinamička i termička naprezanja
Naznačene struje u A1) niskonaponskih rasklopnih aparata do 1 000 V DIN 40003

_
Prekidači, - - - - - - 6,3
pokretači,
podešavači i 10 - 16 20 25 31,5 40 - 63 80
utični pribor
100 125 160 200 250 - 400 - 630 -
1000 - 1600 2000 2500 3150 4000 - 6300 8000
Podnožija - - - - - 31,52) - - 632) -

NH - osigurača
100 - 160 - 250 - 400 - 630 800
1000 1250 - - - - - - - -
Ulošci -
_
2Z) - - 4?) - 6,3 82)
N - H osigurača
w
10 12,52) 16 20 25 31,52) 3) 50 63 80
o
100 125 160 200 250 315 400 500 630 800
1000 1250 - - - -
"
Rasklopni aparati za naizmenični napon iznad 1 000 V, naznačene struje u A DIN 40003
Prekidači, < 6 0 kV 400 630 1250 1600 2500 3150 4000 6300 8000 -
provodni izolatori
>60 kV 6304) 800 1250 1600 2000 3150 4000 - -
Podnožija osigurača
do reda 30 N 200 _ 400 _ _ _ _ _ _
Ulošci osigurača do reda
30/36 kV 6.311 10 16 25 40 63 100 160 200 250
Primarni okidači 6 ,3 " 10 16 25 40 63 100 160 200 250

315 400 500 630 - - - - -
1) Zaokruživanje vrednost 6,3 A, 12,5 A i 31,5 A na 6 A, 12 A i 32 A

2) Samo u slučaju nužde kao dodatne međuveličine 3) Još se koristi međuveličina 35 A
4) Za sklopke
146
R azdelnici, JUS N.B2.754; IEC 364-5-54; HD 384.5.54;
DIN VDE 0100 T.540; DIN 43870 T.1,2; DIN 43627;
ku ćn e in stalacije DIN 18015 T. 1.2,3
Kućni priključak Mesto brojila po sistemu rastera
kablovski ormar kućnog priključka - 3 x KH 00-A minimalni otvor ugrađuje se sa ? prekrivanje

strane zgrade, maksimalni okvir
d tfn iz :
mesta brojila
Odvojni zid
f Mere
u mm
\p
Poklopac
— r+-r
.3 5
150
Kratka NH Priključak; qmax u mm2

oznaka osigurači dovod odvod
3 x veličina 00 površina mestasgii
KH 00-A 4x50 4 x 50
+ PEN/N za brojilo
3 x veličina 1
KH 1-B 4 x 150 4 x 120
+ PEN/N ukupna mera za obe strane
Maksimalni dozvoljeni pad napona Primer: centralni smeštaj brojila
trofazni vodovi
0,5% u vodovima od kućnog priključka do mernih
garnitura sa S< 100 kVA
3,0% između merne garniture i potrošača
L L iiiL L I
i i i i i i i
TN-C sistem
glavni razvod sa
mernim i
1) Vidi podatke iz tehničkih uslova za priključak upravljačkim
uređajima
Preseci glavnih vodova
zaštitm provodnik
Dimenzionisanje za stanove bez grejanja na struju: (PE-provodnik)
• prema dijagramu iz DIN 18015 T.1,
• minimalno osiguranje od 63 A za do pet
stambenih jedinica; obezbediti selektivnost
npr.
NYY 4x50 mm2
sina za
izjed. potencijala
,t tttt.
joooooooj
topljivih osigurača. I
• najmanji preseci Cu provodmka za način HAK temeljni uzemljivač
polaganja Predajno glavni provodnik za
A: 25mm2. B1 i B2: 16mm2, C:10mm2 mesto EVU izjednačenje potencijala
Zone instalacija i preporučive dimenzije
147
Zaštita od prenapona DIN VDE 0185T.1, T.2
Uzroci smetnji Mere prema prenaponima

• Udaljeni jdari groma u vazdušne vodove sa Spoljna Unutrašnja
udarnim naponima >10 kV, tako da je gromobranska zaštita gromobranska zaštita
prekoračena naponska čvrstoća aparata. • Gromobran (S. 179) • Izjednačavanje
• Sistem uzemljenja potencijala (S. 170)
• Elektromagnetska polja smetnji, izazvana • Uređaji za zaštitu
od prenapona
atmosferskim naponskim pražnjenjima. Njihove
posledice su indukovana polja u elektronskim Mere prema prenaponima
sistemima
• Manipulacije u električnim napojnim mrežama i

na induktivnim potrošačima, npr. motori, liftovi.
• Bliski udari groma (do 1 000 m) pri čemu jake

promene jačine magnetskog polja indukuju visoke
napone u petljama provodnika, npr. L1-N mreže
između aparata i zgrade.
• Udar groma u napojni ili komunikacioni kabl, pri

čemu je deo struje groma kapacitivno ili galvanski
spregnut sa elektronskim postrojenjem.
• Najveća je opasnost kod direktnog udara groma

u zgradu ili bližu okolinu (< 1km). Podiže se
potencijal metalnih delova zgrade i aparata prema
zemlji, javljaju se proboji na uzemljenim
električnim uređajima, komunikacionim i
informacionim sistemima.
11 Uz saglasnost distributivnog preduzeća može i ispred brojila
Postrojenje (detalj) sa uredajima za zaštitu od prenapona
/
400 V- ////
uv
- t# -
h ®
QJ? /y
Izvršni
kompjuter
] PA /
/
- f -
L1 12 L3 PEN
© Utičnica sa zaštitnim kontaktom sa zaštitom od prenapona i integrisanim uređajem za nadzor

® Uređaji za zaštitu od prenapona nesimetričnih serijskih interfejsa
® Prenaponski filter za zaštitu uređaja sa strane mreže
© Uređaji za zaštitu od prenapona u MSR-postrojenjima za jednosmerne i naizmenične napone
148
T o p ljivi o sig u ra či DIN VDE 0636 T.1, 21, 31, 41
Osigurači niskog napona

Oznaka Područja Izgled Sastavni delovi
Diazed-sistem do 100 A Podnožja osigurača
osigurača i 500 V AC Ulošci osigurača (sa topljivim
(D-sistem) kao i 63 A i provodnikom u zatvorenom
600 V DC zaštićenom prostoru)
Držač uloška osigurača
(npr. poklopac sa vijkom)
Sistem za sprečavanje
međusobne zamene
Neozed-sistem do 100 A (npr. prisedni uložak)
osigurača i 380 V AC
(DO-sistem) 250 V DC
NH-sistem do 1250A
osigurača i 500 V AC
440 V DC
660 VAC
\i* m .
D- i DO-sistem osigurača - označavanje Područje primene osigurača

Osigurač i Naznače- Veličina navoja Funkcionalne klase:
prisedni uložak
na struja poklopca sa vijkom g: Osigurači za puno područje mogu:
Nominal- Karakteris- podnožja • trajno provoditi nominalnu struju
na struja Diazed Neozed • isključivati struje od minimalne struje
uA tična boja u A
topljenja do naznačene struje prekidanja
2 ružičasta a: Osigurači za delimično područje mogu:
4 smeđa D01 • trajno provoditi naznačenu struju
6 zelena (E 14) • isključivati struje iznad određenog
10 cr/ena 25 DII višekratnika svoje naznačene struje pa do
16 siva (E 27) naznačene struje prekidanja.
20 plava
25 žuta DO 2 Vrste štićenih objekata:
L: zaštita kabla i voda
35 crna (E 18) M: zaštita rasklopnog aparata
50 bela 63 DIII R: zaštita poluprovodnika
63 bakarna (E 33) B: zaštita u rudarstvu i postrojenjima
80 srcbrna Pogonske klase:

100 crvena 100 DIV D03 gL: zaštita kabla i voda za puno područje
(R '/«") (M30x2) aM: zaštita rasklopnog aparata za delimično područje
aR: zaštita poluprovodnika za delimično područje
gR: zaštita provodnika za puno područje
gB: zaštita rudarskih postrojenja za puno područje
NH - osigurači - označavanje
Dozvoljena naznačena Naznačeni preseci
Naznačena Naznačena Ukupna jedno i višežičnih
snaga gubitka u W
Veličina struja struja dužina
podnožja u A uloška u A u mm 500 V ~ 660 V ~ mm2 (min) mm2 (max)
00 100 35 . 100 78 7,5 9 16 50
0 160 35 . 160 125 16 19 35 95
1 250 80 . 250 135 23 28 70 150
2 400 125 . 400 150 34 41 150 300
3 630 315 . . 630 150 48 58 2 x (40 x 5)
4 1000 500 . 1000 200 90 90 2 x (60 x 5)
4a 1250 500 1250 200 110 110 2 x (80 x 5)
149
JUSN E5. 711; IEC 127-1; EN 60127-1: DIN VDE 0636 T.31,
Topljivi osigurači DIN VDE 0820 T.1; DIN 41576 T .1,2, DIN 41577 T.1, 2,
DIN 41571 T.2, 3, DIN 41687
Strujno vremenska područija osigurača za zaštitu vodova, pogonske klase gL

Pojmovi;
• /v 1) su u dijagramu vreme
topljenja tvs (najkraće vreme)
i vreme prekidanja tva
(najduže vreme)
• 7P (očekivana struja kratkog
spoja bez spoljnih uticaja)
je struja u slučaju kvara
Primer:
• Strujno vremensko
područje osigurača 63 A
• Struja kratkog spoja
/„ = 750 A
• Vreme topljenja
fvs = 0,03 s
• Vreme prekidanja
fva= 0,2 s
Selektivnost:
Strujno - vremenska
područja osigurača za zaštitu
vodova su tako međusobno
usklađena da osigurači čije su
naznačene struje (> 16 A)
u odnosu 1 :1,6, međusobno
selektivni u određenim
područijima pogonskog
napona.
(vidi takođe s 132)
Osigurači za zaštitu aparata (fini osigurači)

G-topljivi ulošci 250 VAC, 125 V DC; G-topljivi ulošci 250 V AC.125 V DC;
međusobno zamenjivi nisu međusobno zamenjivi
/„: 0.032 ... 10A (M)
/„: 0,08 ... 10 A (T)
veličina 5 • 20 mm
u m,----------------
■u /n: 0,035 ... 0,06 A
veličina 5 ■30 mm
(3 = r y u ----------------
-------------
3-----------------
/n: 0.08 .0,6 A
veličina 5 • 25 mm
Ponašanje pri prekidanju / Karakteristična slova

J) /n: 0,8 ... 4 A
veličina 5 20 mm
—
Superbrzi: FF Brzi: F Srednje Tromi: T Super tromi: TT
tromi: M
1) ( Moguća virtuelna vremena kod snage prekidanja )
150
EEC 898; EN 60898,
S klo p ke za zaštitu v o d o va (LS) DIN VDE 0641 T.2,3; DIN VDE 0641 111
Karakteristike isključenja, primena Uslovi isključenja
Z Primena Kod LS sklopki uslovi su (po JUS N.B2.730;

• prekostrujna zaštita vodova IEC 364-4-43; HD 384 4 43S1;
• strujni krugovi upravljanja bez strujnih udara DIN VDE 0100 T.430:
• merna kola sa reduktorima Uslovi: 1. J b S /n S /j 2 . 12 ^ 1,45 • I z
• zaštitapoluprovodnika
Bi Po drugom uslovu I 2 je struja kod koje LS sklopka
C Primena, pored ostalog u kućnim instalacijama mora isključiti najkasnije nakon jednog sata. Sme
• moguća direktna koordinacija LS-sklopki iznositi najviše 1,45 puta maksimalna trajno
sa I z vodova dozvoljena struja voda ili kabla.
• Ispunjen drugi uslov u h = 1,45 l z
K Primena Karakteristike isključenja
• strujna kola sa jakim strujnim udarima zbog - 120
motora, transformatora, kondenzatora
• prednosti: elektromagnetni okidač podnosi 1 D
jake udarne struje uključenja. C
E
Ponašanje pri isključenju
Termička Elektromagnet- I
Tip prekostrujna Vreme na zaštita od Vreme
03
zaštita kratkog spoja E
0) 0
Z 1> 1,05/n - 1.2/n <2h 2 /n - 3 / n < 0.2 s >o T3
c
D
B2> 1,13/n - 1,45/n < 1 h 3 /n - 5 /n < 0,1 s C/5 <D
03 0)
C2> 1,13/n - 1,45/n < 1 h 5 /n- 1 0 /n < 0,1 s
E
0)
K- 1,05/n - 1,2/n < 2h 8 /n - 12/n < 0,2 s >
K4> 1,05/n - 1,5 /n < 2 min 10/n - 14 / n < 0,2 s
1 1.5 2 3 4 5 6 8 10 15 20 30
Važi za nizove: 11 0 ,5 -6 3 A; 21 6 - 4 0 A ;
3> 0 ,2 - 8 A; 4> 10 - 63 A; puta naznačena struja /n A — ►
Dimenzije LS - sklopki
Bez pomoćnog kontakta ( 1 - 4 polni) m ax 53 Sa pomoćnim kontaktom ( 1 - 4 pola)
m ax 43,7 max
max 53.4 m ax 40,3 26.9 m ax 62,5
u-> rA-—tQ) L
I
2
/• u-> ‘ '
32
1
------
lZ
ro u
T-> co c
E" °
<£> d <n
n
max 42
E ,, E
35.5
r z
J
l__rov_
IEC 23 E(SEC) 164, 168; DIN VDE 0664 T.1.

S klo p ka za zaštitu od stru je kvara DIN VDE 0664 T. 104
Funkcija Fl zaštitne sklopke Konstrukcione veličine i maks. otpornost uzem.
Isključenje pri pojavi opasnih napona dodira za Ra u Q Maksimalni napon dodira
0,2s zbog kvara izolacije 50 V 25 V
10 mA 5000 2500
Dimenzije Fl - zaštitne sklopke 30 mA 1666 833
100 mA 500 250
Nazivni naponi ^40 V - (2polig) 300 mA 166 83
umrežama 2*0/415 V ~ |"P°!'9! 500 mA 100 50
120 ... 240 V ~ (2polig) Fl - zaštitna sklopka sa predosiguračem za zaštitu
240 ... 415 V - (4polig)
©© /n A 16 25 40 63 100 125 160 224
1 N ® ,® 3 ® 5 © N
lk kA 1,5 1,5 1,5 2 3,5 2 4 4
1m m 1 V 11
Maksimalni predosigurač za zaštitu od kratkog spoja u A za
? N © 2© 4© 6© N NH (gL) 63 80 80 100 125 125 160 224
© ©
m ax 36 m ax 72 max 43.9 Neozed 63 80 80 100 - - - -
5.5 m ax 53 -
Diazed igL) 50 63 63 80 100 - -
151
152
153
Šeme instalacija sa potamnjivačima
Kompaktno prikazana razvijena šema Principijelna šema
Potamnjivač za sijalice sa žarnom niti (sa tri priključne stezaljke)
Spoj isključenja
X1
X 1 © -------- -H- -đ
Q1
Q1 T -v "
Naizmenični spoj
PE — - /
N ---- Q2
L1 ---
X 2 © --------/ ------- (5§
XI X2
E l^
X 1 © --------- - f-
Q1T- Q1 T-v"
Q1
Potamnjivači za fluorescentne svetiljke (sa četiri priključne stezaljke, koristi se i za sijalice)

Spoj isključenja sa predspojnim uređajem
E l(g )
X 2 © --------- A-
- /
■5 Q1
xi <3>— / — C x . )
E2
Naizmenični spoj sa predspojnim uređajem

E1®
X 3 © --------- / -------- - jf
Q2
X 2 © --------£ ----- C X. )
E2
X 1 © ---------
Q1
154
Šeme instalacija sa potam njivačim a, ju s n a 3 ooz ie c 617-7;
senzorskim spojevim a i senzorim a D,N 40 90017
Kompaktno prikazana razvijena šema Principijelna šema
Spoj isključenja sa tasterom sa potamnjivačem
E1
<S>
X1 0 — H-
Q1
LVN/Pf
Naizmenični spoj sa tasterom sa potamnjivačem
E1
QZ
X1
Q1
L1/N/PE
Naizmenični spoj sa senzorskom sklopkom i senzorom
E1
X2 s — * — <J>
S1
X I© — /-— ^<0>
Q1
L1/N/PE
Impulsni spoj sa senzorskim tasterima
L1 X3( ■+■— ®
PE
.4 ■-*-------- C Z ]
K1
x29 — ■h O k O
x i© — ^h O k O
| L1/N/PE
155
Š em e kućnih k o m u n ika cija
Kompaktno prikazana razvijena šema P rin cip ije ln a šem a
Spoj signalizacije —
-H-
D
H1
H1 ----/ / x j 0 —
T1 X1 X2 X3
2 B 0 V /8 V
S1 b ---
U s2t-vJ sn" \ T1 ) d > < 2 3 0 V / 8 V
Interfonski uređaj
I L1/N
G1
1 2 V H
G1
A1+1
B1
S1 S2 '
6
B1 kl*l rf
H1
S3 E--1 82'
B2
D A1-1 A2-2
Interfonski uređaj sa obostranim pozivom

I Ll/N
G1
G1
«xn
Govorno mesto 1
sa pozivom
Govorno mesto 2
sa pozivom
A1+1
9
B1
S3
si 6 6
B1 H2 o B2
A2+2
H2____
r
S2 !
D SA T-
a B2
A1+1 A2+2
156
157
Tehnički sistem zgrada 1> prE N 50090-i; d in v d e 0829 T.220
Vrste sistema Prenos signala
• Infracrveni komutacioni sistem, • Modulisano infracrveno zračenje, vremensko

bežične komutacije frekvencijski ili digitalno kodirani signali
• Evropski instalacioni BUS - sistem (EIB) • Prenos digitalnih BUS - signala preko
odvojenih BUS - vodova
• Mreža instalacija kao informacioni sistem • Superpozicija visokofrekvencijskih naizmeničnih
signala na tri faze mreže
Infracrveni komunikacioni sistem
Kutija sklopke-prijemnika:
sklopka, taster, potamnjivač
Prijemnik za utičnice:
sklopka, potamnjivač
Baldahin -
prijemnik:
sklopka,
potamnjivač
Prijemnik razvodnih kutija:

sklopka, taster, potamnjivač
U g rad n i prije m n ik, npr. za
EVG svetiljke:sklopka, taster
• Relejna stanica, priključena na 230 V za dalje • Infracrveni prijemnici:

prosleđivanje infracrvenih signala i - sklopke i razdelne prijemničke kutije,
povećanje dometa za cca 15 m priključene na 230 V
• Predaja signala preko baterijski napajanog - sklopke sa snagom komutacije do 1 kW
infracrvenog predajnika (9 V, npr. tip 6LR61); - potamnjivač 60-400 W ili taster 5 A
izvedba kao ručni ili zidni predajnik sa više - utične i razdelne prijemničke kutije sa
kanalnih sistema sa dometom ca 15 m kod komutacionom ili potamnjivačkom funkcijom,
direktnog usmerenja snaga komutacije kao gore
Tehnički sistem zgrada (EIB)
• EIB (Evropski Instalacioni BUS)jejedan sistem • Primena za centralizovano upravljanje i

električnih instalacija nadzor pogonsko - tehničkih postrojenja
• Realizacija sa PC i softverom ETS • Komponente sistema se međusobno
(EIB TOOL SOFTWARE) za podešavanje umrežavaju preko instalacionog BUS-a.
parametara komponenti sistema.
Funkcije i komponente
funkcije komutacije, potamnjivanje.upravljanje, regulacija, merenje, dojava
način prenosa dvožična tehnika
nazivni napon sistema 24 V DC; 0,32 A; otporan na kratak spoj, zaštitni niski napon
mogući broj učesnika 64 učesnika po izvoru napajanja. Ako je broj učesnika > 60, treba nova linija
na jednoj liniji
struktura polaganja linearna, struktura zvezde ili stabla, proizvoljan izbor,
provodnika maksimalna dužina voda do 1000 m po liniji
konekcija limja maksimalno 12 linija, konekcija linijskim kaplerom

konekcija područija 15 područija, konekcija kaplerom za područija
adresiranje pojedinačni aparati, pri čemu svaki aparat sadrži fizičku adresu,
aparati su pridruženi grupama
tehnika prenosa serijsko prosleđivanje poruke sa 9,6 Kbit/s
organizacija BUS-a multi - master pogon, tj. svaki učesmk je ravnopravan

1) Drugi nazivi: Tehnika vođenja zgrada, tehnika vođenja kuće
158
Tehnički sistem zgrada (EIB)
Sabirni (BUS) vodovi EiB - instalacija
Tip Izvedba voda Način polaganja
EIB-vod
YCYM Žile za EIB: Fiksno polaganje: liniia podruaia
kapler sistem auto-
podrućija
2x2x0,8 • crvena(+) i u suvim, vlažnim i npr BK1
matizacije
crna(-) mokrim prostorijama — | zgrade
ili
J-Y(St)Y • žuta i bela Na, u i ispod a i iF -------
bez oznake maltera; u cevima; napon
2x2x0,8 mreže
• ekranska folija na slobodnom uz kontrolor 230V/50HZ
• zajednički zaštitu od direktnog pnmene
omotač žila i sunčevog zračenja
ekranske folije BUS - vod paralelno
EIB-vod
sa vodom 230 V glavna linija
kapler liniie
Pregled - Tok delovanja npr LK1
EIB napajanje (zaštita malim naponom SELF)

sa prigušmcom na sabirnici podataka,
BUS-napon npr. 24 V po liniji. napajanje
Galvansko odvajanje pojedinih linija,
da bi se izbegle smetnje.
Serijski interfejs za uzimanje podataka sa
taster tipa
sabirnice podataka, omogućava sprezanje PC-a. osvetlenje binarni žaluzine
BUS-vod (đve žile) odveden je do npr. TLN 1 izlaz
uređaja prilagođenih BUS-u, kao što su senzori,
aktivatori ild.
Senzori prenose informacije pomoću poruke fl=H)=iL E
nadzor
sa podacima na BUS-vod. žaluzlna ćktivator tipa prozora
žaluzine
Aktivatori pretvaraju primljene poruke sa
podacima u komutacione signale binami
ulaz
Prenos podataka po drugim linijama ili dojava
11 EIB-vod
područjima ne utiče na preno.s I I npr. linija 1 smetnje
Specijalno kodiranje poruke sa podacima
omogućava utvrđivanje prioriteta EIB - linije i područija
kod dojava smetnje. Linija područja
! i? G'TT! podrucje 15
j ______ ^TTi podrucje 3
Primer : E IB - prenos informacija podrućje 2
područje 1
Senzori, koji daju, i aktivatori, koji primaju naloge, BK 1 (D
imaju sopstvenu adresu. [ Glavna linija
Senzor za osvetlenje S1 (J) koji treba da uključi X I " ' " X
svetiljku E11 (2) dobija adresu grupe 1/11. LK 1 © LK 12
Taster S2 (3) , koji treba da deluje na svetiljke
E11 © , i E12 @ dobija pri obradi parametara TLN 1 U T ) TLN 1
rn -----1----
(PC, softver) adresu grupe 2/1. BK: kapler
Telegram, koji se sastoji od adrese izvora i cilja, područija
kao i od kcrisničke informacije i informacije o _L LK: linijski
1 TLN 5 4 TLN64 kapler
ispitnim podacima, vodi se na sabirni (BUS)
vod serijski preko kaplera područija BK1 (5), 12 TLN: korisnik
linijskog kaplera LK1 © do pretplatnika TLN1 © .
Ponavljanje (tri puta) predajnog telegrama sve Primer: upravljanje svetiljkama
dok ga prijemnik ne potvrdi
Tada je sabirni vod blokiran za druge telegrame, aktiva-
pošto se prenos odvija serijski. s e n X t ° ri E11 E12 E21 E22
Podešavanjem parametara, prijemnicima se zori
može dati određeni prioritet. adrese grupa
BUS - kapleri, merodavm za komunikaciju
podataka sa BUS-sistemom su spojeni ispred E11 © S1 1/11 1/11
krajnih uređaja, npr. tastera ili svetiljki
(ugradnja u kutiju sklopke).
E12 © S2 2/1 2/1
[ J 0 S 2 S3 3/2 3/2
159
Tehnički sistem zgrada
Sabirnice sa VF - signalom
Konstrukcija i instalacija
• centralizovano daljinsko ili decentralizovano ručno

upravljanje potrošačima preko upravljačkih mesta:
• prenos preko sabirnice, preko energetskih vodova ili
dvožilnih upravljačkih vodova u većim industrijskim
postrojenjima (/mnx 1200 m);
• prenos signala 120 kHz po impulsno - kodnoj modu-
laciji na tri faze preko faznog kaplera (U =0,6 /0,8 V):
• uticaji smetnji se eliminišu sa mreže pomoću
nepropusnih filtera noseće frekvencije:
• davački uredaji (predajnici) kao npr vremenski
član uređaja i mesta vođenja dijaloga za
priključak na utičnice ili mesta vođenja ispod
maltera za upravljanje aparatima;
• izvršni uređaji (prijemnici) kao što su daljinske
sklopke ili potamnjivači; neupravljana signalna kola
Primena
• uključivanje i upravljanje aparatima;

• temperaturno i vremenski zavisno upravljanje;
• upravljanje svetlom zavisno od vremena,
spoljnog svetla i potrebe:
• vremenski programirano uključivanje i isključi-
vanje sa mesta upravljanja vremenom;
• povezivanje aparata kao što su npr. svetiljke i
telefon na javljače alarma ili javljače smetnji.
• spoljno delovanje telefonom npr. na uključenje i vremensko daljinska sklopka daljinski uprav-
isključenje grejanja. mesto vođenja tipa žaluzine Ijač potamnjivača
Četvorožični BUS - sistemi

Konstrukcija i instalacija šematski prikazi
računar za vođenje
• računar za vođenje sa
mikroprocesorskim sistemima;
• Razmena podataka između računara za
vođenje i uporednih ili podređenih sistema;
• Podstanice (UST) za koncentraciju podataka
koje obrađuju npr. programi optimizacije;
• PC za programiranje i struktuiranje programa;
• BUS-prenos (mali jednosmerni napon) preko
četvorožilnog upravljačkog provodmka, npr.
I-Y (ST) 2x2x0,8 mm (ukupna dužina do 2 km);
• priključak ulaznih i izlaznih uređaja,
npr. video-monitori, štampači;
• direktan priključak pogonsko tehničkih
postrojenja na podstanice preko senzora
i aktivatora.
Primena*•
• vođenje procesa i nadzor pogonsko tehničkih

delova postrojenja, npr. postrojenja osvetlenja,
grejanja, klimatizacije, rezervnog napajanja,
rekuperativno dobijanje toplote, komunikacije;
• spoljašnje delovanje npr. preko telefonske mreže
radi daljinskog prenosa podataka.
160
Frekvencijska i taiasna područija
Elektromagnetski spektar
c : brzina prostiranja elektromagnetskih talasa

c =/. f c = 299 792,5 + 0,1 km/s c == 300 000 km/s
k = talasna đužina f : frekvencija
Frekvencija u Hz
0,1 1 101 102 103 104 105 106 107 108 109 1010 1011
161
EN 50083-1, pr EN 50083-2; DIN EN 50083 T.1,
Prijemne antene DIN EN 50083-2; DIN VDE 0855 T.2
Vrste dipola Međusobno povezivanje dipola
X X
4 4
s
S << 2 =1?
b = 50 mm
UHF I-'h f ..100 mm
a) Ispruženi dipol b) Savijeni dipol
(polutalasni dipol sa I = /J2)
Nenn = 75 O Henn = 300 ^
dobitak 0 dB odnos V - R 1 : 1 (0 dB)
L>HF
a) Uskopojasna
jedinica dipola
Širokopojasni dipol Konstrukcija Yagi - antene
n:
= 0,94 X
de b eli dipol I I d = 1,5cm

Uhf direktori
0,7 ...0 ,8 X
reflektor saviieni diP°'
a - 50 /, = 0,25 a
lepezasti dipol odstojanje /2 = 0,15 X
/1 ili I2 ^ /3= 0.1 X
U h
/4<0,1 X
Karakteristične veličine UKV i TV - antena sa više elemenata
Antene
0° 0°, 0°
>c
Prijem UKW tro e le m e n tn a ukršteni petočlana antena za III - ugaona

dipol a n tena sa U K W dipol usmerena TV pojas sa reflektorska
isp ruže n im antena savijenim dipo- sa V-dipolom
lom. Montaža
dipolom ispred stuba pojas IV i V
Karakteristika
usmerenja
Pojačanje OdB 5dB - 3 dB 7dB 5dB 12 dB

(pri 470 MHz)
Odnos 1:1 (OdB) 5.6:1 (15 dB) 8:1 (18 dB) 5:1 (14 dB) 30.6:1 (30 dB)
ispred - iza
Ugao horizontalno 80 70° 65° 68 40

otvora 360- 110° 27
vertikalno 80 110r
162
Antenska postrojenja EN 50083-1; DIN EN 50083 T.1
Montaža Odstojanje od vazdušnih vodova (< 1000 V)
J
(TV područije IV / V)
I—
■T -
v v
(TV područije III)

mesto pritezanja
PA-provodnik,
q > 4mm2(Cu)
vijak sa upuštenom glavom
vod za uzemljenje
q > 16 mm2 (Cu) 75 Q koaksijalni kabl
Karakteristike opterećenja od vetra Minimalno odstojanje antena u m
Fa- opterećenost antene usled vetra u N Fl U Flll FIV FV

‘e raspon pritezanja antene u m (/e = 1m)
pojedinačni razmaci u m (odstojanje između Fl 1,40 0,80 0,80
2,50 1,40
gornjeg mesta pričvršćivanja i mesta montaže
pojedine antene)
ukupna dužina u metrima (maksimalno 7m) U 1.40 1,10 0,80 0,80 0,80
_3: opterećenje pojedine antene u N (vidi Flll 1,40 0,80 0,80 0,80 0,80
podatke proizvođača)
Ma: moment savijanja u Nm (dozvoljeni moment FIV 0,80 0.80 0,80 0,60 0,50
savijanja po pr EN 50083-2;
DIN VDE 0855 T.1 Ma < 1650 Nm)
Ma = F-i ■•/< + F~9 ■l9 + F,3 • /q FV 0,80 0,80 0,80 0,50 0,50
Zajednička (GAA) i pojedinačna antenska postrojenja (karakteristične veličine)

Razdelnlk: mera prigušenja razdelnika Propusni i nepropusni filtari: Mera prigušenja
nepropustnog filtara
— I—
av = 4 do13 dB asp = 15do28 dB
'N/ a D = 0,5 do 2 dB
Ogranak: mera prigušenja ogranka Duplekser: za područje slabljenja

aA = 10do50dB t i i aD = 1 dB
D mera prolaznog prigušenja

a D = 0,5 do2 dB
Y za kanalno slabljenje
a D = 2 dB
Prolazna utičnica: mera prigušenja priključka Dozvoljeni pogonski nivoi:
a aA = 11 do 14 dB Snaga zračenja smetnji 4 10'9 W

odnosno nivo smetnji 55 dBpV
mera prolaznog prigušenja (maksimalne vrednosti po komponenti)
a D = 1 do 2 dB
Primer Mera ekranizacije 35 dBpV
Krajnja utičnica: mera prigušenja priključka (izmerena veličina)
aA = 11 do14 dB Dozvoljem pogonski nivo = mera ekranizacije + nivo
za pojedinačna postrojenja smetnji
6 aA = 0 dB
Dozvoljeni pogonski nivo = 35 dBpV + 55 dBpV =
= 90 dBpV
163
Antenska postrojenja
Antensko postrojenje (zajedničko za kuću) Vodovi za uzemljenje
vodovi za izjednačenje Polaganje unutar i van zgrade:

potencijala
• presek bakra > 16 mm2 (d > 4,6 mm)
šine za / 4 mm2 Cu
goli ili izolovani (žuto - zeleni)
uzemljenje • presek aluminijuma > 25 mm2 (d > 5,7 mm)
goli, samo za polaganje u unutrašnjim
prostorijama, ili izolovan (žuto - zelen)
Vodovi, jedno ili višežični

(ne koristiti tanku finu žicu):
• Al - (Knet) - legura, presek > 50 mm2 (d > 8 mm)
• čelična žica, pocinkovana d = 8 mm
• čelična traka, pocinkovana, 2,5 mm x 20 mm
Ako već postoji izjednačenje potencijala,

šina za izjednačenje potencijala — uzemljivač na njega uvesti antensko postrojenje
Pojedinačno antensko
Sistem grananja vodova Sistem radijalnih vodova
postrojenje za 4 utičnice
FIV/V
I” - i
i—
W1 ^ W2~[ W3
§
W1 r w 2 xja/ 3 j W 4 j nr
liii
2E N1 V
X1 Y
X1
N1 . X5
X1.1 C X2 1C X3.1 c X4.1 C X1.2 X5.1 O---- CP---- 0X5.2
X6
X2 C X1.2 C X22 C X3.2 C X4.2C X2.2 X6.1 O — CD— O :X6.2
X3 C X1.3 C X23 C X3.3 C X4.3C X3.2 X7.1 O --- CP-----O ' X7 2
_ X 8 _
X4 o X1.4 O X2.4 O X3.4 O X4.4 0 X4.2 X8.1 O C]-- Q ‘ X8.2
Antene za satelitski prijem
• Elektromagnetski talasi • Isečak iz parabolične • Simetrična parabolična • Prijemni sistem

se koncentrišu u fokusu antene antena sa pomoćnim objedinjen u anteni
reflektorom
• Površinski stepen • Površinski stepen • Površinski stepen
iskorišćenja: 50-60 % iskorišćenja: 60-65 % • Površinski stepen iskorišćenja: 40-80 %
iskorišćenja: 60-70 %
164
Satelitski prijem
Sateiiti na južnom horizontu (izbor)
i— CsJ co LO co C\J
C\J c/) </) LL </) LL ll ll LL LL O CSJ CD < ID CSJ
o o —L _L T— o o
Eo
i
cot/) oEo Eou

D D CSJ C\J
~~ m iO CO 03
co
CD CD -iđ -iđ ~ iO
E(0
CVJ 0 cn
'c ra 'c C0 co ca OI c C\J ^ co
03 03
C
00
<
_C0 co o CO < 0^ </)
(/) </) c/) X n
{/) q3 0c g N (/) </>^ </)
o
C/3 D
ca
<D C/) a
Q Q 0) a> 1— 0) <D <D 0) ■0) a> 0) LL c
<1> 0) a 0) o 0) 0) <DlZ 0 </)
O O D o D cn D D D D 0, •a) -C c c Q
_C _c * * LU X LU < LU LU LU LU F i- h- l“ O H č C i Q_
63 60 33.5 28.5 25,4 23.5 21.5 19.2 16 13' 10° 7* 5 3 0.8 1 5: 8 11 18 18.8 19.2 21.5 27,5 30 45
Usmeravanje antene
• LNC (Low Noice Converter)

Prima SHF - signal
(npr. 10,95 GHz do11,7 GHz),
pa ga pojačava sa slabim šumom
(nivo šuma <1,3 dB).
Sledi pretvaranje u ZF - signal
od 0,95 GHz do 1,7 GHz
• Azimut
Smer prema nebu odakle se
prima signal.
• Elevacija
Nagibni ugao, ugao između
teorijskog horizonta i satelita.
Postrojenja za satelitski prijem (primeri)

Pojedinačno postrojenje Zajedničko postrojenje
zemaljsko parabolična ofset - antena
-parabolična
antensko
ofset - antena 0 SHF pretvarač (2x),
jednovremeni
-držač F priiem obe
0 jednotalasni SHF poiarizacione ravm
okoaksijalni pretvarački modul

O polarizator za
0 Polarizacioni spre-
žnik za razdvajanje
primljenih signala
kabl prebacivanje na obe polarizaci-
polarizacione ravni one ravni
IVISI polarizacioni
0 feedhorn 0 Fedhorn
sprežnik
ZF-pojačivač (2x)
----- trožilni upravljački
cT
zemaljsko mrežni deo
kabl za prebacivanje sprežnik područja (2x)
antensko
polarizacione ravni dvostruki razdelnik (2x)
postrojenje
0 antenska utičnica za
zajednički prijem
satelitskih i O prolazne utičnice u tehmci
spajanja objedinjavaju usme-
bb
zemaljskih signala renja radi zajedničkog prenosa ; ;
satelitski prijemnik satelitskih i zemaljskin signala
(Receiver) w krajnje utičnice ^
165
Š iroko poja sna kom unika cija EN 50083-1; DIN EN 50083 T.1
Napajanje kućne mreže

Šematski prikaz širokopojasnog
(BK) radio - prenosa Različiti sistemi
Mrežni nivo 1 Pojačavač kućnog priključka
- Studio i mesto prebacivanja -
Mrežni nivo 2
- Postrojenje emisije i prijema -
Način napajanja:
• Direktni vod
• Satelit
• Fiberoptički (staklo) kabl (Gf)
?
• Usmerene radio-veze C O\ c O o- -o
JL o
c o c 0 o -
o 0
r
■o o c3 Cb o
ra x
*- ra
2 E
(/) <D PA
0) p
^ o.
_____________ L
UP-BK postrojenja UPm Pojačavač
> -r u podrumu pogodan za diialog kućnog
E sistem radijalnog
<13
E 1 *
>
sistem međuveza
voda _________
priključka
o 1“ Nivo konusnog signala na utičnicama
Vrsta signala Granične vrednosti
.3 u dBpV
05
-O - BK postr. | konv postr
o.
Tonski signali:
co
05 • UKV-FM -m ono ili stereo- 56 do 60 50 do 80
> V7 V7
V7
>05 m
C_) JZ V V
L
V
o
• Digitalni radio 56 do 80
03 (/) o
o ® O • MW - LW 60 do 80 40 do 94
Q. E mrežni nivo 3
- razdelni putevi FS - signali
• Fl 60 do 52 do 94
• USB
• Flll 54 do 84
• OSB
mrežni nivo 4 • ESB
- posredničke tačke - • FIV/V 84 57 do 84
Raster kanala širokopojasne (BK) mreže

karakteristlčne
frekvencije povratm kanali VHF
informacija teplevizijska širina kanala u BK mreži 7 MHz •
N N
X X kanala
n
x 7MHz
11
Pilot 80.15
o CM ^ 125 174 230
14.75 87.5 108 111
-l 47 K3 68 S9 K5 K7 K9 K11
K2 K4 UKW S4 S6 S8 S10 K6 K8 K10 K12

javm ' donje područije 200 MHz
kanali posebnih kanala
nn
100 kHz 5 MHz 10 28.75 50 100
-USB- -B lll-
- UHF- standardni
■širma kanala u BK mreži 8 MHz - 455 kanali
nn
230 Pilot 287.25A 300 302 440 470 622 862
S11 S13 S15 S17 |S19 IS21 S23 S25 S27 S29 S31 S33 S35 S37 UKW
radio
l l 11 I I I I 11 I l I n T T T T r T T T T T T //- posebm
S12 S14 S16 (S18 S20 S22 S24 S26 S28 S30 S32 S34 S36 kanali
Pilot 280.25 438 digitalni
gornje područje posebnih prošireno područje
MHz BIV BV radio
kanala OS8 __ posebnih kanala ESB
166
Širokopojasni priključci
Granične veličine nivoa korisnog signala u posredničkoj tački
Karakteristične veličine prenosa Tonski signal TV - signal
nivo posredovanja > 62 dBpV > 66 dBpV

< 76 dBpV < 83 dBpV
odstupanje nivoa posredovanja

kod pojedinačnih signala < ± 3 dB < ± 3 dB
odstupanje nivoa u odnosu na referentnu veličinu

izvora signala ili pilotskog signala < ± 2,5 dB < ± 2 dB
Frekvencija prenosa u posredničkoj tački
područja prenosa UKW-FM: Fl: 4 7 - 68 MHz

87,5 108 MHz Flll: 174 - 2 3 0 MHz
Digitalni tonski signal USB 1 2 5 - 174 MHz
111-125 MHz OSB 230 - 300 MHz
ESB 302 - 438 MHz
pilotski signali na pilotskim frekvencijama sa donji pilot:

opadajućim nivoom u odnosu na nivo sistema 80,15 MHz (-4 dB)
gornji pilot:
287.25 MHz ( 0 dB)
280.25 MHz ( 0 dB)
raster kanala za donje, gornje ili USB/OSB: 7 MHz

prošireno područje posebnih kanala (do 300 MHz)
ESB 8 MHz
(iznad 302 MHz)
Televizijski signaii u posredničkoj tački
frekvencijsko odstojanje između susednih signala > 300 kHz

frekvencijski raster za UKW FM tonske signale višestruki, 50 kHz -
frekvencijska odstupanja
• nosećih frekvencija slike, odnosno < 120 kHz
• nosećih frekvencija prema potrebnoj vrednosti < 20 kHz
frekvencijski zavisna izobličenja amplitude

(odstupanja amplitude TV signala) - 26 % bis + 23 %
frekvencijski zavisna izobličenja vremenskog toka (razlika u vremenskom toku) < ± 130 ns
diferencijalno pojačanje (razlika između najviše i najniže veličine

upravljavački zavisnog amplitudnog izobličenja) <±19%
fazna razlika (razlika maksimalno dozvoljenog odstupanja faze u

odnosu na referentu veličinu) < ± 10°
rasponi simetrije:
• efektivni video frekvencijski raspon šuma > 45,5 dB
• modulacija šuma, sinhrona sa mrežom > - 52 dB
167
Električne instalacije u stambenim zgradama DIN 18015 T.2
Minimalna oprema električnih instalacija

Broj priključaka
Vrsta potrošača
Utičnice 1) Svetlo | Aparati < 2 kW Aparati > 2 kW
Dnevne i spavaće prostorije
stambena površina do 8 m2 22' 1
od 8do12m 2 3 1
od 12 d o2 0 m 2 4 1
iznad 20 m2 5 2
Kuhinjska niša / kuhinja
3/5 23)/23)
ventilator / izbacivanje pare 14>
šporet 1
hladnjak / zamrzivač 1
mašina za pranje sudova 1
grejač vode 15>
Kupatilo
271
ventilator j 4)8)
veš mašina 91 ^10)
grejač
bojler 1s>
WC prostorija
1"> 1
Ventilator -,4)8)
Radna prostorija
3 13*
ventilator 14>
veš mašina, sušač je 1 12>
mašina za peglanje 1
Hodnik
dužina hodmka do 2.5 m 1 , 13)
više od 2,5 m 1 114>
Predsoblje
1 | 115)
Garderoba veća od 3 m2
1
Hobi prostorija
3 | 1
Podrumske i sporedne prostorije, koje pripadaju stanu
1 | 1 ____________ I____________
Zajedničke podrumske i sporedne prostorije
pri korisnoj površini do 20 m2 1 1
iznad 20 m2 1 2
Pristup podrumu ili sporednim prostorijama
____ I___________ J_____ 1______ 1____________ 1____________
1> lli priključnice za potrošače ispod 2 kW 8> Kupatila ili WC prostorije bez prozora.
2> Utičnice pored kreveta najmanje dvostruke, 9> uključenje uz uključenje opšteg osvetljenja
pored antenske utičnice trostruke Samo jedna po stanu
3> Radne površme bez senki i bljesaka 10>Ako ne postoji radna prostorija
4> Kod pojedinačne ventilacije 11>WC prostorija sa stolom za veš
51 Ako ne postoji drugi način snabdevanja 12>Ako nisu predviđeni u kupatilu ili
6> Kombinacija sa osvetljenjem stola za veš drugoj prostoriji
7> Kupatila sa korisnom površinom 4 m2 13>Uključenje sa jednog mesta
sa priključkom iznad stola za veš 141 Uključenje sa dva mesta
15>Ako je korisna površina iznad 8 m2
168
JUS N. B2. 741, Službeni list SFRJ 53/88; 37/95;
Uzem ljivač IEC 364-4-41. IEC 364-4-46, IEC 364-4-47; HD 384 4.41 S1, HD 384.4 41
DIN 18014/02.94 VDEW smernica; DIN VDE 0100 T.410, T.540
Izvedba temeljnog uzemljivača Vrste uzemljivača
u nearmiranom temelju • Štapni uzemljivač
• Pločasti uzemljivač
• Trakasti uzem ljivač sa izvedbam a:
zemlja
o <=
p
izolacioni premaz T5
O
spoljni malter sa Ol
zaptivnim sredst.
zid
- unutrašnji malter
t Zrakasti Prstenasti Petljasti
priključna zastavi- uzemljivač uzemljivač uzemljivač
-- ca, slobodni kraj
najmanje 1,5 m Prosečne vrednosti uzemljivača
premaz Vrsta tla Specifična Otpornost
- podna ploča otpornost tla rasprostiranja
sloj pepela £2 • m R a (£2) kod
- zemlja trakastog
uzemljivača
Močvarno tlo 30
Humus, glina
100 10
oranice
Pesak (vlažan) 200 20
temelj od (običnog)
ili armiranog betona Šljunak (vlažan) 500 50
sloj betona 10 cm Pesak i šljunak
1000 100
temeljni uzemljivač (suvi)
sa odstojnikom
odstojanje a > 5 cm Beton (cement /
šljunak: 1/5) 100 40
Minimalne dimenzije i uslovi, kojih se treba pridržavati kod uzemljivača

Minimalni Minimalna
Oblik Ostale minimalne dimenzije odnosno
Materijal presek debljina
uzemljivača uslovi, kojih se treba pridržavati
(mm2) (mm)
Čelik pri Traka 100 3
polaganju u okrugla žica površinski uzemljivač
78 = 10 mm 0
zemlju, dubinski uzemljivač, sa najmanje 50 pm
pocinkovan u okrugla žica 314 = 20 mm 0 slojem cinka
vatri, sa
najmanjim Cev najmanji prečnik: 25 mm
slojem cinka najmanja debljina zida: 2 mm
70 pm sloj cinka 55 pm
Profilisani štapovi 100 3
Čelik sa Okrugli štap debljina sloja:
slojem • sa bakarnim
bakra omotačem 1772 15 mm 0 200 pm (pojedinačna vrednost)
• elektrolitski
pobakren 235=17 mm 0 254 pm (pojedinačna vrednost);
300 pm (prosek)
bakar traka 50 3
uže 35 minimalni prečnikžice: 1,8 mm
kod upotrebe olovnog omotača njegova
najmanja debljina 1mm
okrugla žica 35 površinski uzemljivač
cev 314220 mm 0 najmanja debljina zida: 2mm
Kod rasprostranjenih uzemljivača od golog bakra ili čelika sa bakarnim slojem treba paziti da oni, po
mogućnosti, budu galvanski odvojeni od podzemnih čeličnih instalacija, npr. cevovoda ili rezervoara.
U protivnom, čelični elementi mogu biti izloženi povećanoj opasnosti od korozije.
169
JUS N. B2. 741, JUS N. B2. 754;
Izjednačenje potencijala IEC 364-4-41, IEC 364-5-54; HD 384.5.54;
DIN 18012, DIN VDE 0100 T.410, DIN VDE 0100 T. 540
Postrojenja kućnog priključka sa izjednačavanjem potencijala
1. Kućni đovod
2. Kućni priključni ormarić (HAK)
3. Glavni vod
4 Mesto za ormar brojila
5. Odvodi od mernih uređaja do razdelnika
strujnih kola
6. Cev za zaštitu kabla
7. Kućni priključni vod za vodu
8. Kućni priključni vod za gas
9. Glavni zatvarač gasa
10. Izolacioni deo
11. Kućni priključni telekomunikacioni vod
12. Cevi grejanja (dovod i odvod)
13. Cev za odvođenje vode
14. Temeljni uzemljivač
15. Priključna zastavica temeljnog
uzemljivača
16. Šina za izjednačenje potencijala sa
spojnim vodovima
Šina za izjednačenje potencijala

c d e f g h t a Temeljni uzemljivač
TN-C - Sistem b Gromobranska instalacija
c Instalacija grejanja
d PE provodnik do HAK
e PE provodnik do PE šine
f Telekomunikacione instalacije
g Antenska instalacija
h Instalacija snabdevanja gasom
i Vodovodna instalacija
Dodatno izjednačenje potencijala kod provodnog poda po DIN VDE 0100

Prikaz Objašnjenje Primena
Provodnik za Mere sa zaštitnim provodnikom (T. 410),
MI f tf
izjednačenje
potencijala između
provodnih delova,
JUS N.B2 741, IEC 364-4-41
kupatila (T.701), JUS N.B2. 771,IEC 364-7-701
bazeni (T.702), JUS N B2 772, IEC 364-7-702
I r l ✓ 'O Poljoprivredni pogoni (T.705), JUS N.B2.775,
smeštenih na IEC 364-7705
dohvat ruke Pogoni ugroženi požarom (T.482),
Sl listSRJ 53/88. IEC 364-4-48
Pokretna postrojenja rezervnog napajanja
(T.551), Sl. list SRJ 53/88, IEC 364-5-55
Preseci provodnika za izjednačenje potencijala

Stepenovanje Glavno izjednačavanje Dodatno izjednačenje potencijala
potencijala
normalni 0,5 x PE presek najvećeg između dva kućišta 1 x PE presek najmanjeg
presek zaštitnog provodnika zaštitnog provodnika
električne instalacije
između jednog kućišta i 0,5 x PE presek
stranog provodnog elementa
minimalni 6 mm2 Cu sa mehaničkom zaštitom 2,5 mm2 Cu
presek bez mehaničke zaštite 4 m m 2 Cu
maksimalni 25 mm2 Cu ili . .
presek ista provodnost
170
JUS N. A0.826: IEC 50 (826): HD 384.2 S1/A1; DIN VDE 0100 T.200;
Zaštitne mere JUS N. B2. 741; IEC 364-4-41; HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
f Delovanje električnih struja na Ijudska tela Opšti pojmovi (izbor)
(Područije jačina struje po IEC 479)
Oznaka Objašnjenje
10000 —
| LJ I L1 L2 L3 Spoljašnji provodnik:
5000 Prag ^rag provodnik koji spaja izvore struje
0 set ji- treperenja sa potrošačima
2000 Vost
N Neutralni provodnik:
1000
provodnik, spojen sa srednjom
500 tačkom ili zvezdištem
© © Prag G> ©
g 200 PE Zaštitni provodnik: provodnik
odvajanja \
100 koji spaja kućišta uređaja,
provodne elemente, glavni
' 50 priključak uzemljenja i zemlju
20 PEN PEN-provodnik:
10 __ provodnik koji objedinjava funkcije
0,1 0,2 0,5 1 2 5 10 20 50 100 200 500 2000 neutralnog i zaštitnog provodnika
Dijagram vreme - struja I mA
U0 Nazivni naizmenični napon
(efektivna vrednost) npr. između
Područija ugroženosti za naizmeničnu struju (50/60 Hz) spoljašnjeg i N-provodnika
kod odraslih lica i put struje leva ruka obe noge: odnosno zemlje
© Nema reakcije
Napon dodira
d ' N em a fiziološki o pasnog dejstva
•3 Za t > 10 s iznad granice odvajanja, grčevi mišića Najviši dozvoljeni napon dodira
© Treperenje srčanih komora, zaustavljanje srca sa vrednostima
Ljudi Domaće životinje

10000 c7 1 50 V AC 25 V AC
5000 Pr ag Prag 120 V DC 60 V DC
Prag \
os etlj - odvaiania\ trepererija
2000 vc sti Napon kvara:
1000 ,
A
napon koji se pojavljuje u slučaju
500
A
V
v kvara između pojedinih kućišta ili
između kućišta i referentne zemlje
% 200
© © h ©
Struja kvara: struja koja teče
1 h
100 zbog kvara izolacije
** 50 h Struja kratkog spoja:
struja koja teče pri direktnom
20 spoju dva spoljašnja provodnika
10 ili spoljašnjeg i neutralnog
0,1 0,2 0,5 1 2 5 10 20 50 100 200 500 2000 provodnika.
Dijagram vreme - struja ^ mA Jednopolni kratki spoj:
Područija ugroženosti za jednosmernu struju kod odraslih provodni spoj jednog spoljašnog
lica i put struje leva ruka obe noge: provodnoka i zemlje. Kvar se
(1 Neosetljivost takođe naziva zemljospoj
2 Nema fiziološki opasnog dejstva
h Struja isključenja: prekostrujnog
d Moguće srčane smetnje zbog impulsa zaštitnog uredaja sa vremenima
©Treperenje srčanih komora, opekotine isključenja za TN-sisteme:
Električna otpornost Ijudskog tela • t < 0,4 s za U0 = 230 V
Zamenska šema*• Objašnjenje • f < 0,2 s za L/0 = 400 V
Delimične otpornosti • f < 0.1 s za L/0 > 400 V
(bJ) Ri: šake i ruke

R2. trup
R3: noge
h Pogonska struja jednog
strujnog kola
Fll
*2 > Rk. unutrašnja otpornost tela sa Naznačena struja jednog potrošača
h
prosečnim vrednostima ili prekostrujnog zaštitnog uređaja
• za 25 V: 3250 O
• za 50 V: 2625 Q hn Naznačena struja kvara Fl-zaštitne
• za 230 V 1350 Q sklopke (diferencijalne sklopke)
171
Distributivni sistemi JUS N.B2.730: IEC 364-3; DIN VDE 0100 T.300
B2.741; iEC 364-4-41: HD 384 4.41; DIN VDE 0100T.410
tipovi mreža Jus N
Oznake distributivnih sistema:
• Vrsta i broj aktivnih provodnika u sistemu • Način spajanja sa zemljom u sistemu
Značenje skraćenica za uobičajene trofazne mreže
Primer: T N - C - S - mreža
T T T T ____________________ .
I----------------------------------------------- J ________________ ______________ I____________
Uzemljenje Uzemljenje kućišta Veza neutralnog i zaštitnog
distributivnog sistema električnog postrojenja provodnika (TN mreža)
T: direktno uzemljenje T: direktno uzemljivanje kućišta S: provodnik (PE) sa zaštitnom
jedne tačke nezavisno od postojećeg uzemljenja funkcijom razdvojen od neut-
I: razdvajanje svih delova jedne tačke u sistemu napajanja ralnog provodnika ili uzemlje-
pod naponom od zemlje N: direktno spajanje kućišta, sa uzem- nog spoljnog provodnika.
ili spoj jedne tačke Ijenom tačkom sistema napajanja (kod C: kombinovana funkcija neut-
sa zemljom naizmeničnih mreža zvezdište ili ako ralnog i zaštitnog provodni-
preko impedanse. nema zvezdišta jedan spoljni provodnik. ka u jednom provodniku (PE).
Zaštitne mere u trofaznoj mreži
TN - S sistem sa prekostrujnim zaštitnim TT - sistem sa prekostrujnim zaštitnim uređajem,

uređajem i razdvojenim neutralnim i zaštitnim direktno uzemljenje jedne tačke i pojedinačnih kućišta.
provodnikom u celom sistemu. L1 ■
L1 L2 ■
L2 ■ L3 ■
L3 ■ N-
N PE
PE
's. [][][][] [][][MH][][N

[]'
4t
TN - C sa prekostrujnim zaštitnim uređajem. TT - sistem sa zaštitnim uređajem diferencijalne struje (ZUDS).

U celom sistemu su objedinjene funkcije L1 •
L2 ■
zaštitnog i neutralnog provodnika. L3 ■*i
L1 —
L2 —
N:r
L3 —
PEN --t— L2
--fr 13
i H l'l
t ± r-
TN - C - S sistem sa prekostrujnim zaštitnim IT - sistem sa prekostrujnim zaštitnim uređajem.
uređajem. Funkcije zaštitnog i neutralnog Odvajanje svih delova pod naponom od zemlje ili
provodnika su objedinjene u jednom delu sistema. spajanje jedne tačke sa zemljom preko impedanse.
L1 — L1 ---
L2 — L 2 -----
L3 — L 3 -----
PEN PE
[][][] K K
IT - sistem sa uređajem za nadzor izolacije.

TN - sistem sa zaštitnim uređajem diferencijalne struje (ZUDS). L1
L1 - L2 ■
L2 -
L3 ■
L3 —
■N PE
PEN
PC K
v l' N Fl K
U J -I
Dodatno
izjednačenje potencijala
172
Zaštita od opasnih struja DIN VDE 0100 T.739; JUS N.B2.74T
kroz čovečje telo IEC 364-4-41; HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zaštita I od direktnog i od indirektnog dodira
Bezbednosno mali napon (S E L V 1)) Zaštitni mali napon (PELV2))
L1 PE N L1 PE N L1 L 2 L 3 P E
L1
_l
N
PE
&
r___ Izolovana
U
U< 50V im " h I
' jL T '
SELV Strujno kolo: 0 < 1 2 0 V U<120V PELV strujno kolo; U < 50V
nema spoja sa zemljom. Sigurno razdvajanje dozvoljeno uzemljenje i spajanje sa zaštitnim
zaštitnog provodnika ili delova pod naponom provodnikom ostalih strujnih kola,
ostalih strujnih kola. sigurno razdvajanje
1)= Separated extra-low voltage 2) = Protective extra-low voltage
Zaštita od direktnog dodira
Zaštita delova pod naponom izolovanjem Zaštita preprekama
Osnovna izolacija Npr. barijere, ormari
Zaštita postavljanjem van dohvata ruke
Dopunska izolacija
Zaštita prekrivanjem i omotavanjem
G ranica/
prostora
Kanal sa šinama dohvata ruke
Dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja
PEN diferencijalne struje (ZUDS) (7in <30 mA)
Zaštita od indirektnog dodira
Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorije
Gromobranska instalacija
PEN provodnik ^ q > 10 mm2 Cu
prema HAK Antensko_
postrojenje"
Izolacioni sloj
o o 6 o 6 6 A
/ / / / / / 7 '7~7 ~7~71r 7~/' 7 '7~7~7~7
, q > 50 mm2 Zaštita električnim odvajanjem
I Telefonska instalacija
Čelik U,n<1000V U 2n < 5 0 0 V Merenje
Sistemi snabdevanja napona:
L1
(voda, gas, grejanje Uy = 250V
Zaštitne mere u sistemima TN, TT i IT N L | u 2n
U2 = 0 V
PE U3 = 0 V
Vidi slike na strani 174
Transformator za razdvajanje:
Zaštitno izolovanje • sekundarno strujno kolo nema
• Puna izolacija Skidanje izolacije vezu sa ostalim strujnim kolima ili zemljom
• Dodatna izolacija Međuizolacija • /2max- 500m; U2n • /2 < 100 OOOVm
Klase zaštite električnih uređaja
Zaštita klase I Zaštita klase II Zaštita klase III
Zaštitna mera >. Zaštitna izolacija ----- Mali napon / \
Zaštitni provodnik (-A ) <J\\>
Oznaka: V A Oznaka: L!==J Oznaka: N /
Uređaji u metalnom kućištu Uređaji u plastičnom kućištu Uređaji naznačenih napona
do 25 V AC odnosno 50 V AC
do 60 V DC odnosno 120 V DC
Npr. elektromotor Npr. ručna bušilica Npr. ručna svetiljka
173
JUS N.B2.741; IEC 364-4-41;
Zaštita od opasnih struja kroz čovečje teio HD 384.4.41; DIN VDE 0100 T.410
Zaštita od indirektnog dodira
TN-C-S-Sistem j F Z aštitni uređaji
11 • topljivi osigurači
,, / w > • zaštitni sklopka voda
L2
i ,r>r>r\ L3 • Fl zaštitna sklopka
PE Princip: struja kvara / F
pen N postaje struja kratkog spoja,
[] l] [] '■ [ 11 11 i % pa teče preko PE i PEN
provodnika ka izvoru.
y ' Isključenje: u toku vremena
datih za I a
Uslov isključenja:
Zs x / a < U0
Zaštitni uređaj diferencijalne
PEN struje (ZUDS)
- /fiA
Vreme isključenja fa <0,2 s, za
^ 8 selektivnu ZUDS zaštitu fa<0,5 s
Zaštitni uređaji
L1 • topljivi osigurači
L2 • zaštitna sklopka voda
L3 • Fl zaštitna sklopka
N • FU zaštitna sklopka
Princip: Struja kvara / ( postaje
struja zemljospoja pa teče
preko uzemljivača (zemlje)
prema izvoru.
L1 Uslov isključenja: RA x /a<U L
L2
Isključenje obezbeđuje
L3
N
Fl - sklopka, jer je mala
struja kvara.
Z aštitni uređaj diferencijalne
struje (ZUDS)
/ a = 4 „ kao gore
Z aštitni uređaj za napon kvara
L1 za Ra ž 200 O
L2 vreme isključenja ^ o,2s
L3
N
Zaštitni uređaji:
• topljivi osigurač
• zaštitna sklopka voda
• uređaj za kontrolu izolacije
Princip kontrole izolacije:
• kod jednostrukih kvarova
kriterijum kvara / d ( 4 / () je
struja kvara (struja odvoda).
Deluje na signal ili isključenje.
• kod dvostrukih kvarova
isključuju prekostrujni zaštitni
uređaji za 0,2 s, odnosno 5 s.
Uslov isključenja:
RA / d ^ L
11 Takođe je moguće i sa neutralnim provodnikom
174
Sl. Iist SFRJ 53/88;
Proveravanie električnih instalacija ie c 364-6-61. h d 384.6.61; d i n v d e 0100 T.610
J C C J JUS N. B2 771; IEC 364-7-701; DIN VDE 0701 T1
Otpornost Izolacije
----- j f ----- L1 Električna Merno mesto

750 N (p od )
— L2 instalacija
L3 Izolaciona ploća 250 N (zidovi)
N Metalna L1
PE ploča
Vlažna
krpa _____________
/
Pod ili zid
Merenje otpornosti izolacije: Ispitivanje:

• odvojiti instalaciju od mreže; • Merenje Uy i U 2
• merenje R,so uvek između spoljašnjeg provodnika i zemlje • Određivanje RIS0
(takođe i prema svakom uzemljenom zaštitnom provodniku);
Uy
• nije potrebno merenje između dva spoljašnja provodnika * ftso = R\
• odvojene spoljašnje provodnike i N provodnik među- u2 1
sobno spojiti, ako su električni uređaji u strujnom kolu. Minimalne vrednosti za R,s
• merenje Rlso bez priključenih aparata 50 kO do 500 V AC
Riso > 0,25 MQ pri malom naponu ili 750 V DC
R1S0 > 0.5 MJ2 ako je napon mreže < 500 V 100 k£ 2 iznad 500 V AC
R >1,0 M£) ako je napon mreže > 500 V S 1000V ili 750 V DC
Otpornost uzemljenja
Induktor U 0 : napon uzemljivača

U%: napon koraka
7
I : struja
IU,
referentna
R, = 40 k£2 zemlja
CTJ 1
p - e > — ! ■co ! Ra / š 20 m ^ * s /ž 20m J Rh
Uo </>
i / š 20 m u0
Ispitivanje:
• metod kompenzacije po Berendu
• merenje struje i napona
u • uslov ravnoteže:
naponski levak štapnog
• odredivanje RA = (7, = L/0 ; R, = R
uzemljivača
Impedansa petlje kvara (..otpomost petlje kvara")
Merenje impedanse petlje kvara

• Pokazivanje Zs na mernom uređaju po
DIN VDE 0413 T.3
• Merenje napona mreže pri isključenom
prekidaču S1
• Merenje napona L/p kod uključenog
opterećenja otpornosti R p
• Određivanje Zs po formulama:
AU - Uq - Up i SU = Z s /E
/e = o . 7 (Z, <<: « p)
SU Rp
merenje otpornostl petlje kvara (.petlja U0
zem lje') između spol)nog provodnika i zemlje
175
Zaštita ZUDS zaštitnom sklopkom
pri pulsirajućoj jednosmernoj struji kvara D IN V D E 0664 T.1
Zaštitni uređaj od struje kvara Opšti uslovi za isporuku električne energije

pretplatnicima - izvod
(AVBEItV v. 01.04.1980)
Instalacija pretplatnika § 12
• Korisnik priključka je odgovoran za regularnu
montažu, proširenje, modifikacije i održavanje
električne instalacije iza glavnih osigurača
priključka.
Izuzetak: Merni uređaji distribucije
• Radove na električnoj instalaciji može izvoditi
samo distribucija ili instalater ovlašćen
od distribucije.
Puštanje u pogon predplatnika § 13

• Puštanje u pogon električne instalacije do glavnih
ili razdelnih osigurača izvodi distribucija ili njeni
kooperanti. Postrojenje iza navedenih osigurača
montažer pušta u pogon.
• Montažer treba da usaglasi puštanje u pogon
instalacije sa distribucijom.
Proveravanje predplatničke instalacije § 14
• Distribucija je ovlašćena da proveri instalaciju
pre puštanja u pogon.
• Utvrđene nedostatke u pogledu bezbednosti
treba otkloniti.
Funkcionalno ispitivanje instalacije:
Pogon, proširenje i modifikacije instalacija i
• merenje napona kvara pn elimimsanju potrošača § 15
uspostavljenog kvara,
• Proširenja i modifikacije instalacija (P > 4,4 kW,
U = 50 V AC odnosno 25 V DC
osim električnih peći) treba prijaviti distribuciji•
• merenje otpornosti uzemljenja uz poređenje sa
Tehnički uslovi priključka § 17
* A<50Vodnosno<25V • Definisanje tehničkih zahteva za kućni priključak i
A '/ \n '/ \n ostale delove instalacije, kao i za pogon instalacije
sledi prema tehničkim uslovima (TAB) distribucije.
Zaštita Fl zaštitnom sklopkom uz pulsirajuću jednosmernu struju kvara
Efikasnost zaštite Struja opterećenja /„ Struja kvara I F
Zaštita u trofaznim m režama:

• isključenje zavisi od / in
Zaštita u trofaznim mrežama gde se pojavljuje
jednosmerna komponenta:
• pulsirajuće jednosmerne komponente struje
kvara (vidi dijagram) pri primeni
jednoimpulsnog spoja sa srednjom tačkom
(slika 1)
dvoimpulsni spoj sa srednjom tačkom uz
"peglanje" (slika 2)
upravljanje simetričnim odsecanjem faze
(slika 3)
upravljanje paketom oscilacija (slika 4)
• isključenje zaštitnom sklopkom ZUDS pri
pulsirajućim jednosmernim strujama kvara, koje
u jednom periodu postaju nula ili blizu nule.
• oznaka zaštitne
sklopke ZUDS:
176
Sprečavanje nesreća ISO 6309, DIN4844T.1
Žuta Plava
Značenje ili Zabrana Opasnost Prva pomoć Obaveza

podatak Zaustavljanje Oprez Nema opasnosti Obaveštenje
Primeri Znak zaustav- Obaveštenje o Označavanje načina Obaveza nošenja

primene Ijanja opasnostima (npr. vatra, spasavanja i izlaza zaštitne opreme.
Nužno isklju- eksplozija, zračenje). u slučaju opasnosti. Lokacija telefona
čenje Označavanje prepreka Prva pomoć i stanice
Znak zabrane spasavanja
Kontrastna boja Bela Crna Bela Bela
Znaci zabrane
Zabranjen Zabranjeno Voda nije Neovlašćenima Zabranjeno Zabranjena

otvoren plamen gašenje za piće pristup dodirivanje prenosna
i pušenje vodom zabranjen radio-stanica
Znaci upozorenja
Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o Upozorenje o

zapaljenim eksplozivnim otrovnim nagrizajućim visećem viljuškarima
materijalima materijalima materijalima materijalima teretu
Upozorenje Upozorenje Upozorenje Upozorenje

o opasnom na opasnost na eksplozivnu na automatski na na vruću na povrede
mestu od pada atmosferu polazak površinu ruke
Znaciobaveze
Nositi Nositi Nositi Isključiti pre

zaštitu očiju zaštitu disanja zaštitne rukavice radova
Znaci spasavanja
%+ ESBEI
E1 Put spasavanja levo E6 Prva pomoć E7 Nosila E8Tušza
sučaj
opasnosti
E13Smer
spasavanja
E15Lekar
177
DIN EN 50110-1; VDE 0105 T.1
Pravila o radovima u električnim postrojenjima DIN 40008 T.1.T.3
Oslobađanje prostorija za rad Tablice bezbednosti
obezbeđuje odgovorni rukovodilac uz Izgled Značenje
poštovanje svih pet pravila bezbednosti.
Pet pravila bezbednosti pre početka rada: Tablica zabrane
Ne dirati
Odvojiti od napona Kućište pod
Osigurati se od ponovnog uključenja naponom
P9
Utvrditi beznaponsko stanje
Uzemljiti i kratko spojiti 1>
Susedne delove pod naponom prekriti Tablica zabrane
Ne uključivati
ili zabraniti pristup P 10
Mere pre ponovnog uključenja

po završetku radova Dodatna tablica
Radovi u toku! ZS 1
• Skloniti alat i pomoćna sredstva
Mesto;
• Napustiti opasno područje
Tablicu skida samo:
• Uzemljenje i kratke spojeve prvo ukloniti na
radnom mestu, pa tek zatim na ostalim mestima
• Uže za uzemljenje prvo odvojiti od delova Tablica upozorenja
postrojenja (npr. vod). pa tek zatim od zemlje Upozorenje o
• Delovi postrojenja i vodova, odvojeni od opasnom
uzemljenja se više ne smeju dirati električnom naponu
W8
• Skinuti zaštitne prekrivače i sigurnosne
tablice vratiti na mesto
• Zaštitne mere na komandnom mestu Dodatna tablica
ukloniti :ek nakon dojave sa radnog mesta Visoki napon ZS 2
o završetku radova Opasno po život
Tablica upozorenja
Upozorenje o
Prva pomoć kod nesreća laserskom zračenju
izazvanih električnom strujom W 10
• Odmah isključiti struju
• Utvrditi da li je prestalo disanje,
pa krenuti sa veštačkim disanjem Tablica upozorenja
• Utvrditi da li je stao krvotok, pa istovremeno Upozorenje na
sa veštačkim disanjem početi masažu srca opasnost od baterija
W 20
• Ako nije prestalo disanje ni krvotok,
unesrećenog okrenuti na bočnu stranu
• U slučajevima prestanka disanja, krvotoka,
većih opekotina, nesvestice obezbediti Tablica obaveze
brzi transport do bolnice Pre otvaranja
izvući mrežni utikač
1)U postrojenjima nazivnog napona do 1000 V M 13
u određenim uslovima se može odstupiti
od ovog zahteva (vidi DIN EN 50110-1)
Tablice obaveštavanja
HS 1 HS 2 HS 3 HS 4
Pel pravila Dezbednosti pre
početka radova
• Odvojiti od rtapona
Deo može biti • Osigurati se od
Vreme pražnjenja pod naponom ponovnog uključenja
duže od 1 minuta u slučaju kvara
• Utvrditi beznaponsko stanje
• Uzemljiti i kratko spojiti
• Susedne đeiove pod naponom
prekriti ili zabraniti pristup
178
DIN EN 50110-1, VDE 0105 T.1
Grom obranske instalacije DIN 40008 T.1.T.3; ABB1)
G rom obranska instalacija Štićeno područije
G rom obran 2 gromobranskog štapa fsP
Antena
□ □
\
□ □ □
Visina grom obranskog štapa: a) Nedovoljna

Jj?'
Temeljni uzem ljivač b) Dovoljna
Glavni odvodi (HA) gromobranske instalacije

Dimenzije zgrade u m
Ravan krov 1) Kosi krov 2)
dužina širina
__________ -ALHA2 HA?
do do
20 20
H Al HA1 1
r
HA1 HA 2 HA1 HA 2
12
do do
20 20
HA 3 HA4 HA 3 HA4
1 HA1 HA1
20
do do
12
l
-----------1
40 H A 2 T---------------------- HA3 HA2 1 HA3
HAl H A 2 i HA3 HAl HA2 HA3
20 20
do do HA4 - L HA6 HA 4 - HA5
40 40
HA6 HA7 1 HA8 HA6 HA7 HA8
2) Ravan krov visinska razlika između sljemena i ivice < 1 m
3) Kosi krov visinska razlika izmedu sljemena i ivice > 1 m
Materijal i dimenzije
Glavni odvodi Uzemljivač
Materijal Dimenzije Materijal Dimenzije
okrugli čelik, 0 8 mm okrugli čelik, 0 10 mm
jako pocinkovana 0 10 mm čelična traka, 30 mm • 3,5 mm
čelična traka, 20 mm 2,5 mm profilni čelik, cevni uze m ljiva č0 1 in
jako pocinkovana jako pocinkovan za krstasti profilni uzem ljivač
čelici otporni na rđu 0 12 mm štapne uzemljivače, 50 mm • 3 mm
i kiselinu 30 mm 3,5 mm okrugli čelik 0 20 mm
čelici otporni na rđu i 0 12 mm
okrugli bakar 0 8 mm kiselinu 30 mm 3,5 mm
bakarna traka 20 mm • 2,5 mm
bakarno uže 7 mal 0 3 mm okrugli bakar 0 1Omm sam o u posebnim
bakarna traka 20 mm • 2,5 mm slučajevim a
bakarni provodnik sa Žica 0 8 mm
olovnim omotačem; bakarno uže nije dozvoljeno
debljina olovnog Uže 7 x 0 3 mm
omotača najmanje bakarni provodnik sa Žica 0 8 mm
1 mm olovnim omotačem , Uže 7 x 0 3 mm
čelična žica 0 8 mm sa 30% debljina olovnog
bakarnne prevlake om otačanajm anje 1mm
okrugli aluminijum, 0 10 mm čelična žica 0 8 mm sa 30% samo u posebnim
aluminijumska traka 20 mm ■2.5 mm bakarne prevlake slučajevim a
1) ABB = Opšti uslovi gromobranske zaštite
179
Prostorije sa eiektričnim instalacijama
Oznaka /
VDE - odrednica Objašnjenje
Prostorije sa Pristup dozvoljen samo obučenim licima.
električnim uređajima: Prostorije sa rasklopmm aparatima.
Prostorije odnosno Razdelna postrojenja u posebnim prostorijama.
mesta sa električnim Mašinske sale elektrana itd
postrojenjima Zaštita delova pod naponom od direktnog dodira pomoću zaštitnih
DIN EN 50110-1 letvi, ograda ili prekrivanjem.
Suve prostorije: Stambene prostorije
Prostorije bez velike Kancelarije
vlage u vazduhu i Poslovne prostorije
bez kondenzata • Vrste provodnika: NYIF ; NYM , H07V-U . H07V-K
DINVDE 0100 T.731
Vlažne i mokre U vlažnim prostorijama:

prostorije: • Električni uređaji sa sistemom zaštite najmanje IPX 1
Prostorije sa • Velike kuhinje, pekare, hladnjače, negrejane i neprovetravane
kondenzatom podrumske prostorije
DIN VDE 0100 T.737 • Zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS) (IAn < 10 odnosno 30 mA)
U mokrim prostorijama:
• Električni uređaji sa sistemom zaštite najmanje IPX 4, odnosno IPX 5
• Mokra radna mesta, vinski podrumi, tuševi itd.
U vlažnim i mokrim prostorijama:
• Vrste provodnika: NYM, NYY
Postrojenja na Zaštićena postrojenja sa instalacijama kao u vlažnim prostorijama
slobodnom prostoru: (npr. benzinske pumpe).
mesta sa i Nezaštićena postrojenja sa instalacijama kao u mokrim prostorijama,
bez nadstrešnice dok električni uređaji treba da budu stepena zaštite najmanje IPX 3.
DIN VDE 0100 T.737 • Sklopke i utičnice stepena zaštite IPX 4
• Zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS) (/An < 10 mAodnosno 30 mA)
Pogonske prostorije, Izbor pogodnih uređaja:

ugrožene požarom. • Električni uređaji sa omotačima sa stepenom zaštite najmanje IP 5X, ako je
Mesta u prostorijama moguće sa sakupljanjem prašine.
ili na slobocnom Sistem kablova i provodnika:
prostoru sa lako • polaganje u nezapaljivim materijalima (malter, beton)zaštita od preopterećenja
zapaljivim materijalima i kratkog spoja.
Sl. list SRJ 53/88 • prekostrujne zaštitne uređaje instalirati ispred prostorija
IEC 364-482 Zaštita od proboja izolacije, osim za provodnike sa mineralnom izolacijom i
DIN VDE 0100 T.482 šinske razvode, ostvariti sa:
• Zaštitnim uređajem diferencijalne struje (ZUDS) u sistemima TN i TT (JAn < 0,3 A)
• Ako opasnost od požara zbog kvara na otpornicima (npr. ravni grejni
elementi kod otpornika za grejanje), koristiti ZUDS zaštitu sa / An< 30 mA
• Vreme isključenja prekostrujnog zaštitnog uređaja (t < 5 s) u IT sistemu.
Nisu dozvoljeni PEN provodnici u pogonskim prostorijama ugroženim požarom.
Postrojenja niskog Postrojenja za proizvodnju energije:
napona za • Motori sa unutrašnjim sagorevanjem, elektromotori, baterije
proizvodnju energije (eventualno DC/AC ili drugi pretvarači)
Snabdevanje delova • Snabdevanje energijom trajnih ili privremenih postrojenja
mreže i potrošača Zaštitne mere po JUS N.B2.741; IEC 364-4-41; DIN VDE 0100, T.410:
električnom energijom • Snabdevanje energijom može biti izvedbom strujnog kola u SELV ili PELV
JUS N.B2.751 sistemu, odnosno zaštita električnim odvajanjem. Postrojenje za proizvodnju
IEC 364-5-551 energije se izvodi kao prespojivo postrojenje za snabdevanje u
DIN VDE 0100 T.551 odnosu na javnu mrež u (postrojenje rezervnog napajanja):
• ZUDS u sistemima TN /T T i IT sa maksimalnim
/ An < 30 mA, da bi se ostvarilo automatsko isključenje napajanja.
Električne instalacije Svetla u unutrašnjim prostorima treba da se isključuju sklopkom pri zatvaranju
u nameštaju i za prostora. Presek provodnika najmanje 1,5 mm2 Cu ili 0,75 mm2 Cu, ako je
slične namene njegova dužina / < 10 m i ako nema utičnica.
DIN VDE 0100 T.724 Polaganje provodnika fiksno ili kroz šupljine uz rasterećenje rastezanja.
Vrsta provodnika:
• Fiksno polaganje sa NYM ili H07V-U
• Fiksno i pokretno polaganje sa H05RR-F ili H05VV-F
180
P rosto rije sa e le ktričn im instalacijam a
Gradilišta: Snabdevanje energijom preko rasklopnog bloka na gradilištu:
Mesta za nisko i • rasklopni blokovi zaštićeni najmanje stepenom zaštite IP43
visokogradnju kao i za • sklopke, utičm spojevi itd. sa stepenom zaštite IPX1
montazu čeličnih konstrukcija • vrsta provodnika: NYM, NYMT (samonoseći kabl)
JUS N B2.774: NSSHou (pokretm vod)
IEC 364-/-704; • struja kvara - zaštitni uređaj (/An < 30mAodnosno< 0,5A)
DIN VDE 0100 T.704
merni uređaj
glavni osigurači
• rastavljač sa osiguračima 63 A
• niskonaponski osigurači velike
snage (NH) 50 A, veličina 00
(3) sklopke za zaštitu od struje kvara
• strujna kola utičnica do 16 A
/ An < 30 mA
• strujna kola utičnica iznad 16 A
/ An £ 0,5 A
3
< >
prekostrujni zaštitni uređaji
• topljivi osigurači
• automatske zaštitne sklopke sa
C-karakteristikom isključenja
© CEE - utičnice i utičnice sa zaštitnim
kontaktom
radno uzemljenje
Poljoprivredne pogonske Zaštitne mere od indirektnog dodira

prostorije • prekrivanje, omotavanje, stepen zaštite najmanje IP2X
Prostorije i mesta u • uređaji za zaštitu od struje kvara za strujna kola utičmca, izvedene po
poljoprivrednom području sistemima TN.TT i IT (/An < 30 mA)
JUS N.B2.775; • trajno dozvoljeni napon dodira Ui = 25V AC (efektivna vrednost) i 60V DC.
IEC 364-7-705; • dodatno izjednačenje potencijala u području boravka stoke; metalna
DIN VDE 0100 T.705 rešetka u podu, spojena sa zaštitnim provodnikom.
Zaštita od toplotnog dejstva
• protivpožarna zaštita zaštitnim uređajem diferencijalne struje
(ZUDS) (/An<0 ,5 A )
• aparate za grejanje bezbedno montirati na dovoljnom odstojanju (> 0,5 m)*3
Kablovi i vodovi:
• fiksno polaganje provodnika (NYM odnosno po DIN VDE 0298 T.3)
• provodnici sa omotačem za samonosivi kabl (NYMZ ili NYMT;
visina polaganja > 5 m)
© zemljovod
(© metalne pregrade
(3) vodovodna cev
0 dopunsko izjednačenje
potencijala npr. mreža od
građevinskog čelika
0 mesto vezivanja
0 pojilo
@ jasle
0 uređaj za mužu
0 čelična konstrukcija
objekta
© zaštitni provodnik
(PE provodnik)
® temeljni uzemljivač
© gromobransko uzemljenje
Područja ugrožena Zahtevi (izbor) za sva eksplozijom ugrožena područja:

eksplozijom: • izbor električnih uređaja zavisno od zona, temperaturnih klasa i grupa
područje sa atmosferom eksplozivnosti zapaljivih materijala ( vidi stranu 185),
podložnom eksploziji • zaštitne mere od direktnih i indirektnih dodira,
• izjednačenje potencijala između provodnih delova električnih uređaja i
DINVDE0165
delova konstrukcije,
• zaštitni i upravljački uređaji sa isključenjem svih polova i
bez automatskog ponovnog uključenja,
• izbor kablova i vodova zavisno od mehaničkih, hemiskih i termičkih
naprezanja (HD 21.1 S2, HD 22.1, HD 22.1 S2; DIN VDE 0298 T.1,3;
DIN VDE 0891 T.1,5,6).
181
Prostorije sa električnim instalacijam a
Prostorije, korišćene Vrste prostorija (izbor) i grupe korišćenja
u medicini:
Grupa
Postrojenja u bolnicama Vrsta prostorije Vrsta medicinskog korišćenja
i prostorije, korišćene u korišćenja
medicini van bolnica 0 Spavaonice Ne koriste se elektro-medicinski
IEC 364-7-710; OP-prostorije za sterilizaciju aparati
DIN VDE0107 OP-praonice
Prostorije za praksu
1 Spavaonice Korišćenje elektro-medicinskih
Prostorije za terapije aparata na ili u telima
Laboratorijske prostorije (sitna, ambulantna hirurgija)
2 OP-prostorije za pripremu Sve vrste operacija na orgamma,
OP-prostorije hiruško unošenje
Prostorije za intenzivna elemenata aparata.
istraživanja i negu
Zaštita od opasnih struja kroz telo

• Zaštita od direktnog dodira u postrojenjima grupa korišćenja 0, 1 i 2 prema
JUS N.B2.741, IEC 364-4-41, DIN VDE 0100 T.410 (u prostorijama grupa
1 i 2 se takođe koriste pogonski naponi U < 25 V AC i U < 60 V DC).
• Zaštita od indirektnog dodira u prostorijama grupe korišćenja 0, 1 i 2 uz
prednost zaštitnih mera kao što su:
• zaštita preko uređaja za nadzor izolacije u IT-sistemu,
• zaštita izolacijom,
• bezbednosni niski napon, funkcionalni niski napon,
• zaštita električnim odvajanjem
• zaštita automatskim isključenjem sa napajanja,
I L\n < 0,03 A u strujnim kolima sa prekostrujnim zaštitnim uređajima do 63 A,
I ±n < 0,3 A u strujnim kolima van dohvata ruku ili sa prekostrujnim zaštitnim
uređajima iznad 63 A,
• dodatno izjednačenje potencijala u prostorima 1 i 2,
• Bezbednosno napajanje, vreme preklapanja f < 15 s za sigurnosno
osvetljenje puteva za spasavanje i prostorije grupe 1 i 2 itd.
Prostorije sa kadom ili Ne važi za prefabrikovane kabine sa tuševima, opremljene sa unutrašnjim

tušem tuškadama i sistemima oticanja
JUS N.B2.771; Vod za izjednačenje potencijala između odvodne i dovodne cevi:
IEC 364-7-701; • Minimalni presek 4 mm2 Cu
prHD 384.7.701 S1; • Čelična traka, pocinkovana u vatri, najmanje 2,5 mm x 20 mm
DIN VDE 0100 T.701 Ne traži se izjednačenje potencijala kod plastičnih kada, plastičnih odvodnih
cevi i metalnih odvodnih ventila.
Debljina zida na zadnjoj strani zidova koji ograničavaju prostor 1 i 2 između
kablova ili voda i njegove površine je najmanje 0,06 m.
• Vrsta provodnika. NYY, NYM, H07V-U, NYIF (samo u zidovima prostora 3)
• Zaštita od struje kvara (7in s 30 mA).
Prostor Kablovi i provodnici Sklopke i Električni

(do 5 cm ispod maltera) utičnice uređaji
0 ne ne ne3)
1 ne ) ne4)
2 ne J
D ne
ne JU ne5)
3 da da6) da
Izuzetci:
1) Okomiti provodnici do potrošača i uvođenje provodnika sa zadnje strane potrošača
2) Sklopke na potrošačima
3>Uređaji sa zaštitnim niskim naponom < 12 V
4) Fiksni grejači tople vode, ventilatori, pozivne signalne instalacije (do 25 V AC odnosno 60 V DC)
5) lsto kao i 4) i svetiljke
6) Dozvoljeno samo ako je priključak preko izolacionog transformatora, bezbednosno malog napona
(SELV) ili zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS) {Isn < 30 mA, TN ili TT-sistem)
182
JUS N.B2.771; IEC 364-7-701;
P ro s to rije sa e ie k trič n im in sta la cija m a prH D 384.7.701 S1; DIN VDE 0100 T.701
Podela područija
Prostorije sa kadom i tušem Prostorije sa kadom, tušem i fiksnim pregrad. zidom
Mere u m
r, = 0,6 m
r> = r, - s
3,0 m
r3—s
Prostorije sa kadom Prostorije sa kadom i fiksnim pregrednim zidom
Mere u m r, = 0,6 m
r-j = r, - s
= 3,0 m
Prostorije sa tušem Prostorije sa tušem bez kade sa fiksnim

pregrednim zidom
Mere u m
h" r, = 1,20 m
r2 = r, - a
I / A r3 =r2 - s
/ \ . r5=r^-a r4 = 3,60 m
ii Ay
/ \ r6 =r5-s
K
Glava tuša (prskalica) Prostor 1 Prostor 2 Prostor 3*•
Instalacije u sauni: Zaštitne mere od indirektnog dodira sa električnim uređajima klase zaštite I
• bezbednosni mali napon (SELV)
Prostorije sa visokim • zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS) (/n < 30mA)
temperaturama vazduha Protivpožarna zaštita sauna sa vrelim vazduhom, ograničenje temperature
JUS N.B2.773; IEC 364-7-703; na maksimalno 165°C.
HD 384.7.703 S1; Zaštita potpunim isključenjem sauna sa vrelim vazduhom, tj. svi električni
DIN VDE 0100 T.703 uređaji osim osvetljenja se isključuju jednom sklopkom
183
IP - zaštita
Zaštita uređaja od dodira, IEC sj ^ d in 40050
stranih tela i vode
Prir ner: 3 S
T T 1
Kar akteristična slova ------------- [ T ------------------Dodatno slovo
Doc Zaštita od prodiranja vode
Zaštita od f »rodiranja stranih tela i (2. Karakterističan broj)1>
prašine (1. Karakterističan broj)1>
1. Karakter. 2. Karakter.
Stepen zaštite Stepen zaštite
broj broj
0 Nema zaštite 0 Nema zaštite
1 Zaštita od prodiranja velikih stranih tela 1 Zaštita od vodenih kapi,
d > 50 mm koje okomito padaju
Nema zaštite od namemog pristupa (kapajuća voda)
2 Zaštita od stranih tela srednje veličine
d > 12 mm sprečen pristup 2 Zaštita od vodenih kapi, koje koso
prstima i sl. padaju (kapajuća voda), 15° u odnosu
na normalan pogonski položaj
3 Zaštita od malih stranih tela 3 Zaštita od prskanja vode, do 60°
d > 2,5 mm, sprečen pristup alatima, u odnosu na vertikalu
žicama i sl.
4 Zaštita od zmastih stranih tela, 4 Zaštita od prskajuće vode u
d < 1 mm svim smerovima.
Sprečen pristup alatima, žicama i sl.
5 Zaštita od taloženja prašine 5 Zaštita od mlazeva vode u
(zaštićeno od prašine), potpuna svim smerovima.
zaštita od dodira.
6 Zaštita od prodiranja prašine 6 Zaštita od jakih morskih ili
(hermetički za prašinu), potpuna jakih vodenih mlazeva
zaštita od dodira (zaštita od potapanja)
7 Zaštita od uronjavanja u vodu uz
definisane uslove pritiska i vremena
8 Zaštita od trajnog potapanja u vodu
Dodatno Dodatno
Značenje Značenje
slovo slovo
S Mirovanje
W Zaštita od klimatskih uslova M Mašina u pogonu
G rafički sim boli (uobičajeni kod svetiljki) DIN VDE 0710 T.1
Grafički Grafički
Područije zaštite Područije zaštite
simbol simbol
Zaštićeno od prašine, Zaštićeno od
# vidi 1. karakterističan broj 5 1 kapajuće vode i
velike vlažnosti vazduha.
♦
Hermetično za prašinu
vidi 1. karakterističan broj 6 [E Zaštićeno od kiše,
vidi 2. karakterističan broj 2
A Zaštićeno od prskajuće vode,

AA Zaštićeno od mlazeva vode,

Hermetično na vodu,
1 A Zaštita od prodiranja vode bez pritiska
Hermetično na vodu pod pritiskom,
i 1 .,atu2> zaštita od prodiranja vode pod pritiskom.
1>Ako stepen zaštite nije definisan, tada se umesto brojke upisuje slovo X npr. IPX4.
2>atii = Uberdruck atmosphare = natpritisna atmosfera
184
E lektričn i uređaji za ISO 554: DIN EN 50014
EN 50014: DIN EN 50014:
pod ru čja u g ro že n a eks p lo zijo m DINVDE 0170/0171 T.1
Električni uređaji za područja ugrožena eksplozijom

treba da buclu označena na sledeći način:
• Ime proizvođača ili oznaka proizvoda Primer:

• Oznaka tipa A. R. Achutz A. G.
• Simbol EEx Typ 5 CD
Eex de I/IIBT3
• Skraćenica primenjenog načina zaštite od paljenja
N° 5634
• Simbol grupe BVS Nr 80.521
• Imena ili skraćene oznake ispitnog mesta
• Broj atesta i znak U
• Dodatni podaci koji se odnose na posebne
evropske standarde zaštite od paljenja
• Podaci o uobičajenim odredbama za građenje
Kod malih električnih uređaja dovoljno je prvih pet

podataka zbog nedostatka mesta
Primer: EEx de l/IIB T3
Simbol zaštite od eksplozije I Klasa temperature
Način zaštite Grupa električnih uređaja

od paljenja
Način zaštite Klasa temperature ili najviša

Kratka oznaka Kratka oznaka
od paljenja temperatura površine
0 Smeštaj u ulju T1 450°
P Smeštaj pod nadpritiskom T2 300°
q Smeštaj u pesku T3 200c
d Pakovanje otporno na pritisak T4 135°
e Povećana bezbednost T5 100°
ia Sopstvena bezbednost11 T6 85°
ib
' a u u j i i u i i i r\v -» iu o a p u p o t v c iiu n i u c tu o u n u o u u u ................................. u o i u
Kategorija a: Nema paljenja pri jednom kvaru ili kombinaciji dva kvara
Kategorija b: Nema paljenja pri jednom kvaru______________________
Kratka oznaka I
A1> B2> C2)
Grupa Opasnost Opasnost od eksplozije pri pojavi sledećih gasova
električnih od udara Alkani, npr. metan propan, Ugljovodonici.npr. etilen Vodonik,
uređaja za ili vremena butan Jedinjenja sa Acetilen
primenu kod Alkeni, npr. propen sadržajem azota. npr Sumpor ugljenik,
sledećih Aromatični ugljovodonici. akrilnitrid, cijanovodonik etilnitrat
opasnosti npr. stirol Jedinjenja sa
Benzonoidi, npr. benzol, kiseonikom, npr.
toluol, naftalin dimitileter, propilen oksid
Mešavine ugljovodonika, Smese, npr. gas iz
npr. terpentin, petrolej, benzin, koksnih peći
lož-ulje, kerozin, dizel gorivo Halogena jedinjenja.
Ugljenmonoksid npr. tetrafluoretilen
Alkoholi i fenoli, npr. metanol
Aldehidi, npr. metadehid
Ketoni, npr. aceton
Estri, npr. etilformijat
Kiseline, hloridi i td.
1|MESG (granični razmak cepanja) > 0,9 mm, MIC (minimalna struja paljenja) odnos > 0,8
21 MESG izmedu 0,5 mm i 0.9 mm, MIC odnos između 0,45 i 0,8
3) MESG < 0,5 mm odnosno < 0,45 mm
185
Nacionatna i međunarodna standardizacija
Nacionalne institucije za standardizaciju (Nemačka)
Deutsches Institut fur Verband Deutscher

DIN Normung e. V. VDE Elektrotechniker e. V.
Berlin Frankfurt am Main
(Nemački institut za standardizaciju) (Udruženje nemačkih elektrotehničara)
• Standardizacija u oblasti tehnike je u Nemačkoj • Sa pravnog aspekta VDE-odredbe se tretiraju
samoupravni zadatak zainteresovanih krugova, u principu kao opšte priznata pravila tehnike
uključujući državnu nadležnost • Oznake ispitivanja VDE (vidi oznake ispitivanja)
• Standardizacija se bazira na principu pokazuju javnosti pridržavanje odredbi VDE
dobrovoljnosti i javnosti
Pravni karakter tehničkih standarda

• DIN standardi imaju karakter preporuke • Povezivanje sa ugovorima o isporuci čim DIN
• Zakonodavne institucije određuju obaveznu primenu standarde isto tako obavezujućim kao i
DIN standarda njihovim uvođenjem u zakonske i ispunjavanje neodređenih pravnih odredbi
upravne propise • Po EWG-ugovoru DIN standardi takođe
spadaju u evropske standarde
VDE - mehanizam propisa
Nemačka elektrotehnička komisija (DKE) Primer označavanja

DIN VDE 0 7 01
DIN VDE Slepanula—I Mesec i godina
grupa------ ■ stupanja na snagu
Numerisanje unutar
Nemačka elektrotehnička komisija - Izdavač jedne grupe
(DKE)
Grupe VDE mehanizama propisa
0 Opšte
VDE mehanizam propisa 1 Energetska postrojenja
2 Energetski vodovi i kablovi
• DIN i VDE zajednički obrađuju u DKE DIN 3 Izolacioni materijali
standarde koji utvrđuju standarde bezbednosti 4 Merenje i ispitivanje
5 Mašine, transformatori, pretvarači
mehamzmima propisa VDE.
6 Instalacioni materijal, rasklopni aparati,
• DKE zastupa nemačke interese u međunarodnim visokonaponski aparati
organizacijama za standardizaciju u elektrotehnici 7 Niskonaponski aparati
8 Telekomunikaciona i radio postrojenja
Evropske institucije za standardizaciju Međunarodne institucije za standardizaciju
- cw Comite Europeen de Normalisation |SO International Organisation for

CEN Brussel Standardization, Ženeva
Comite Europeen de International Electrotechnical
CENELEC Normalisation Electronique Commission, Ženeva
Brussel
Članice:
Nacionalni instituti za standardizaciju, npr. DIN
Članovi:
Nacionalni instituti za standardizaciju EU i EFTA IEC - članice
(98 glasova, Nemačka 10) IECEE: IEC - sistem za ispitivanje usaglašenosti u
odnosu na standarde za bezbednost za
elektrotehničke proizvode
• Evropski standardi (EN)
IECQ: IEC - sistem za vrednovanje kvaliteta
Izdavanje sa ciljem da nacionalni standardi
elektronskih komponenti
člamcapostanu identični
CISPR: posebm međunarodm komitet za radio
• Evropski predstandardi (ENV) smetnje
Standardi predviđeni za privremen u primenu sa
važnošću najviše 3 godine ETSI European Telecommunications
• Harmonizacioni dokum enti (HD) Standards Institut
Izdaju se ako prevođenje u nacionalne standarde
Naslednik Evropske konferencije uprave pošta
nije potrebno ili je nepraktično.
i telekomunikacija
186
CE - označavanje EN 45014: DIN EN 45014
• EG - smernice su obavezni pravni propisi Evropske • Obaveza CE - označavanja postoji za proizvode

unije (EU) koji spadaju u područje primene neke
• CE - označavanje (Comformite European) EU - direktive.
potvrđuje usklađenost proizvoda sa relevantnim • Isključena su dobrovoljna CE - označavanja
tU - direktivama
Izbor proizvoda sa obaveznim CE - označavanjem

Dosadašnja Stupanje
Označavanje Evropska direktiva Nemački zakon
oznaka na snagu
Električni uređaji za primenu
I . GSGV 01.01.1997
unutar određenih naponskih 72/23/EWG GS - znak
II. 06.1979
granica
Elektromagnetska 89/392/EWG
EMC direktiva Oznaka
kompatibilnost 91/263/EWG 01.01.1996
10.11.1992 zaštite radija
93/44/EWG
Mašine 89/392/EWG 9. GSGV
91/368/EWG GS - znak 01.01.1995
12.05.1993
93/44/EWG
Bezbednost igrački GSG - odredba
88/378/EWG GS - znak 01.01.1990
za igračke
Telekomunikacioni uređaji Zakon o tele-
91/263/EWG komunikacionim ZZF-Nr. 06.11.1992
kod krajnjeg korismka postrojenjima
Deklarisanje usklađenosti ponuđača /
Postupak za utvrđivanje usklađenosti
proizvođača
• Smernice za harmonizaciju utvrđuju zahteve za • Ponuđači (proizvači, isporučioci itd.) proizvoda

proizvode, kako bi oni mogli biti pušteni u promet. moraju dati u izjavama o usaglašenosti da
• Proizvođač daje na znanje na sopstvenu proizvodi odgovaraju zadatim standardima
odgovornost ili pomoću sertifikata da su • CE - oznaku uvek stavlja proizvođač ili njegov
ispunjeni zahtevi smernica opunomoćenik
Put do CE - oznake Uzorak deklaracije o usaglašenosti
Istraživanje Kojim EG - smernicama EG - deklaracija o usaglašenosti

podleže proizvod?
Koji zahtevi se moraju Ponuđač: Ime i adresa ponuđača.
poštovati? Adresa: ko izdaje deklaraciju ............
Koji su atesti potrebni? Oznaka proizvoda: Identifikacjja proizvoda.
Oznak.a .tip.jji. broj modela.
\7
Ispunjavanje • Analiza opasnosti Ovim se izjavljuje uz potpunu odgovornost da se
osnovnih • Ispunjenje zahteva po označeni proizvod uklapa u propise sledećih
zahteva standardima i direktivama evro p skih d irektiva :
• Pomoćne mere da ne bi
došlo do ugroženosti kod Tekst: Standardi ilj.druga normativna dokumenta.
unapred datih uslova tačno i potpuno. Eventua.lne dodatne
mformacije, kao štoje. klasa.
oznaka tipa i dr.
V 7 Ostale infomiaaje o sadržaju ove smemice naiaze se u pnlogu
Tehnička • Podloge o isporučenim
dokumentacija Mesto, datum: Mesto izdavača i datum........
delovima
Odgovorno lice, Potpis i funkcija nadležnog
• Uputstvo za rad
Potpis
• Deklaracija o usaglašenosti
\7
CE - simbol na podlozi rastera
CE-označavanje • Razmatranje zadatih uslova
iz svake EG - smermce • Najmanja visina 5 mm
• Unošenje CE - oznake• • Kod povećavanja ili
smanjivanja treba
\7 zadržati proporcije
Praćenje • Posmatranje promena
prema rasteru
proizvoda proizvoda i standarda
187
Isp itn e o zn ake na e le k trič n im u re đ a jim a i ap a ra tim a
Nacionalne Nemačke) ispitne oznake na elektrićnim uredajima i aparatima
Oznaka Objašnjenje Oznaka Objašnjenje Oznaka Objašnjenje
VDE - oznaka Oznaka bezbednost Informativna

Savez nemačkih centrala
DVE elektrotehničara
Ispitna oznaka
Ispitana bezbednost m zE elektroprivrede
'l _f \ u Frankfurtu / M
VDE - oznaka Oznaka bezbednosti Znak kvaliteta za

O VDF t> < H A R >
harmonizacije za Ispitno mesto VDE DIN izvedbu električnih
kablove i vodove aparata sa niskim
AGI šumom
Znak zaštite od radio Oznaka bezbednosti Kvalitativna bezbed-

smetnji u slobodnom nost za hermetičke,
Ispitno mesto TUV
ponovo punjive dug-
prostoru. Nivo radio (Tehnički savez za maste ćelije. Stan-
smetnji:G, N, K ili 0 nadzor) dard DIN ISO 9001
Savezni zavod za Oznaka bezbednosti Kvalitativna bezbed-
nost za zaštitne
IA 9 9 9 dozvole u Ispitno mesto DIN
konstrukcione ele-
t 999N telekomunikacijama mente Standard
Sarbriken DIN ISO 9001
Znak dozvole za mer- Znak sigurnosti Ispitna oznaka
ne transformatore i Ispitno mesto Ispitivanje
brojila Saveznog Profesionalnc bezbednosti npr.
fizicko - tehničkog
udruženje električnih aparata
zavoda Braunšvajg
Znak dozvole za ta- Oznaka udruženja
rifne uklopne sato- Oznaka reciklaže
E
proizvođača i
ve Saveznog fizičko Ponovna obrada
prerađivača
tehničkog zavoda nakon upotrebe
Braunšvajg_______ plastičnih masa
Međunarodne ispitne oznake na električnim uređajima i aparatima

Oznaka Oznaka Oznaka Oznaka
(CEBECj
l__ I
Belgija
e)Ital ja
T
Poljska
EvE
i_______i
Mađarska
® Danska
0Japan
®
Švedska
®
USA (Pojedinačni aparati)
® Finska
<§
Kanada
/TN
Švajcarska
T O
USA (Aparati u postrojenju)
Hf Oznaka Objašnjenje
KEUR
em a
©
ECE: Komisija UN za Evropu sa
karakterističnim brojem zemlje učesnice,
Francuska Holandija npr.: 1 - Nemačka: 2 - Francuska itđ.
CEE: Međunarodna komisija za

pravila za odobravanje
elektrotehničkih proizvoda
Velika Britanija Norveška
CE Obavezna oznaka koju daje
©Island Austrija
C€
proizvođač, npr za EMC
(elektromagnetska kompatibilnost) za sve
električne i elektronske aparate, obavezna
za sve države EU
188
189
JUS N. A3.; IEC 417; HD 234 S8; DIN 40101 T.1
G rafički sim b o ii u e le k tro te h n ic i j u s n . A3 451; is o 4196, is o 7000. is o /t r 10488;
IEC 417; pr HD 243 S9; DIN 40100 T.2.... 22
Grafička Grafička Grafička
Naziv Naziv Naziv
oznaka oznaka oznaka
Označavanje Snimač slike Centrifugiranje
•>l impulsa
© i tona
<3>
Gašenje informacija Mikrofon Poseban postupak
x| na nosaču informacija
c
postavljanje i skidanje Zvučnik Jako prljavi
SC] nosača tona
< S- sudovi
Osvetljenost Slušalica, Normalno prljavi
-D - i c uložak slušalice sudovi
Kontrast Slušalice Malo prljavi
c S sudovi
Zasićenje Telefon Osetljivi sudovi

boje
f Y
Ton boje Induktorski Regenerisanje
telefon
$
Monofon Električna Glavno
V energija //l\\ ispiranje

_________________
Stereofon Pažnja opšta Sušenje ili
CD A opasnost grejanje
Ton (zvuk) Opasan električni Štednja i uštede
jh h napon (takođe "Ušteda

energije")
Govor Izolacioni Mala zaprljanost
transformator
$ - Stepen sušenja
Magnetofon Predpranje
CLO l' / Q Suvo za orman
Snirnanje na Glavno pranje Stepen sušenja

O
p traku
lh / Suvo za peglanje
QO Reprodukcija sa Nivo vode Zaštićeno od

trake (visok)
© gužvanja
o Televizija
Televizija u
\95i
Pranje na
maksimalnoj
temperaturi 95 °C
Ispiranje
6
\____ /
/i\
\u
Skupljač kondenzata,
opšte
Sprej,
© boji /1 \
/ 1\
Prskanje
TV prijemnik Štirkanje veša Para
O H 0
Snimač tona Ispumpavanje
<5> Udari pare
O O
190
DIN VDE 0701 T. 1
Opravka i izmena električnih aparata DINVDE 0702 T.1
• Opravke I zmene izvesti po pravilima struke

• Nakon opravke i izmene ne sme postojati opasnost ni za korisnika ni za okolinu aparata
• Ugrađeni pojedinačni delovi, komponente i sklopovi moraju zadovoljavati
zahteve aparata i važeće propise
• Ugrađivati samo rezervne delove koje propisuje proizvođać
• Ne smeju se oštetiti delovi aparata koji doprinose sigurnosti
Ispitivanje opravljenih i izmenjenih aparata
1. Vizuelni pregled
• Proveriti da li su delovi oštećem ili nepogodni i
da li je sačuvana klasa zaštite
• Da li je dovod, rasterećenje na zatezanje i
omotač za zaštitu od savijanja u redu
2. Provera zaštitnog provodnika

• Priključak i spoj proveriti vizuelno i ručno
Sl. 1 Merenje otpornosti zaštitnog provodmka
• Merenje otpornosti između kućišta i zaštitnog
kontakta mrežnog utikača, odnosno utikača
aparata ili zaštitnog provodnika na mrežnoj
strani priključnog voda (pri tom mrdati priključni
vod) prema sl. 1
3. Merenje otpornosti izolacije
• Merenje aparatima po DIN VDE 0413-1 0,5 MQ

• Kod klase zaštite I po šemi sl. 2 a kod klase
zaštite II po šemi sl. 3
• kod klase zaštite III po šemi sl. 3 (samo ako je
P > 20 VA odnosno U > 42 V
Sl. 2 Merenje otpornosti izolacije; klasa zaštite I

4. Merenje ekvivalentne struje odvoda
• Samo kod klase zaštite I ako se ugrađuju ili

menjaju kondenzatori za otklanjanje smetnji ili
ako kod aparata za grejanje nije postignuta
tražena otpornost izolacije
• Šema merenja prema sl. 4
• Strujno kolo merenja odvojiti od mreže
• Meriti naponom 1,06 x nazivni
5. Merni uređaji
• Smeju se koristiti samo merni uređaji koji
odgovaraju DIN VDE 0404 ili DIN VDE 0413
6. Funkcionalno ispitivanje
• Proveriti da li je moguća namenska upotreba
aparata
• Prema prilikama koristiti uputstva za
puštanje u pogon
7. Provera natpisa
• Da li natpisi još postoje?
• Eventuaino ažurirati ili dopuniti natpise•
• Periodična ispitivanja se moraju preduzimati

prema DIN VDE 0702 T.1 Sl. 4 Merenje ekvivalentne struje odvoda
191
Otklanjanje radio smetnji DIN EN 55014: DIN VDE 0875
Pojmovi Mere za otklanjanje smetnji

• Radio smetnja je visokofrekvencijska smetnja • Svrsishodno planiranje npr. upotreba
(0,15 MHz . 300 MHz) radio prijemmka kratkospojenih motora umesto komutatorskih,
• Trajna smetnja je radio-smetnja koja poseban raspored namotaja itd.
traje duže od 200 ms • Uključivanje sa
• Granični nivo L vidi diagram prigušnicama filtarima
• Smetnja pucketanja je radio smetnja koja otpornicima, sistemima za gašenje vamice
traje kraće od 200 ms Granični nivo L0 se • Ekranizacija vodova, aparata ili prostorije
računa po formulama
L0 = L + 44 za N < 0 ,2
Aparat klase zaštite
■?n
L0 =L+20log. za 0,2 < N < 30
Ln-L za 30 < N _Lv 1 izvorsmetnji

Pritom je jedinica za L0 1 T X / 2 X.-Y. kondenzator
dB (pV) za 0,15 MHz < 1 < 30 MHz
dB (pW) za 30 MHz < 1 < 300 MHz
• Frekvencija ponavljanja pucketanja N je broj Sklopka kućište
radio smetnji u minutu.
• Stepen radio-smetnji je frekvencijski zavisna
granica radio smetnji
0 bez radio smetnji
N otklonjene radio smetnje
K otklonjene radio smetnje (nizak nivo smetnji) b) gašenje varnice
G grubo otklonjene smetnje a) sa dodatnim kondenzatorima
(ograničena upotreba) premamasi
Upravljanje promenom faze
regulacioni aparat sklop za otklanjanje smetnji
— opterećenje
m ¥ mreža
Znak zaštite radija sa podatkom o stepenu radio

smetnji -= jezgro sa prstenastim jezgrom
Granični nivo
a aparati za domaćinstvo Specijalni aparati i električna postrojenja
b poluprovodnički upravljaćki elementi
1 na mreži, 2 na potrošaču dBIpVI
L i umV
c elektrićni alati :=,83,5. —j- 15
1 do 700 W, a> 'S -------- h 10 -
2 700 W ... 1000 W, E 73 -

3 1000 W ... 2000 W 9
* 69.5
*D
)f
5 59- 1 .2
L 90 •o
CD 0.5 2
dB I mV)
O 59,5 0,3 c
80 Z I I
Q. 'sK - 0,2 O
- b2 b 2 :3 CD d
g f = 7 ?
C 0.1 ®
g .® 70 V c2
o
mc N — r 21
—
- cl >
X T — a bi — 0,025
o .2 60
> -o k . l'
a bl
1
20
z 50 _ L _ 0,10.15 02 0.35 0.5 1 2 5 6 10 30
0,1 015 02 0.35 0.5 1 2 5 6 10 30 100' / MHz
I MH*
dB lpwi dB ipW)
G-----
_JL-----
- 52
57
— — ------
0 30 100 200 300

f MHz
192
E lektrom agnetska k o m p a tib iln o s t (EMC) EMC-Zakon 01.01.1996.
Područja smetnji Gromobranska zaštita kao mera EMC
Područja smetnji nastaju između Principijelni prikaz gromobranskih zaštitnih zona

• dva ili više aparata koji rade na spoljna
elektromagnetskom principu područja 0 unutrašnja područja 1 do 3
• elektronskih aparata i sistema i spoljašnjih
uticaja, kao npr. nevreme
BSZOi ■BSZ 1 BSZ2 — i— BSZ
Tok smetnje
Način
Emisija Prenos odvodnik struje odvodnik pre- odvodnik pre-
uticaja
g ro m a (tip l) napona (Tip 2) napona (Tip 3)1>
EMA elektromagnetski EMB
LA vezan sa vodovima LB 1) Tip 1 —3: ZnO varistori
SA vezan sa zračenjem SB (specifikacija prema podacima proizvođača)
Izvori smetnji -e m is ija energije smetnji Uticaji na gromobranske zaštitne zone
Aparati i postrojenja Gromobranska Direktni Elektro magnet-

sa uskim frekvencijskim širokim frekv. zaštitna zona udari groma sko polje
opsegom opsegom
• postrojenja za • rasklopni aparati
obradu podataka npr. kontaktori
• visokofrekventni • električni aparati za + /-
generatori domaćinstvo + /-
• ultrazvučm aparati • svetiljke sa gasnim
• mikrotalasni aparati pražnjenjem
• radio i TV-prijemnici • dvopozicioni regulatori + (-) moguć (nemoguć) + / - oslabljen
• pretvarači frekvencije • pražnjenje kod + / - - jako oslabljen - - ne postoji
nevremena Gromobranske zaštitne zone jednog
• aparati za zavarivanje kompjuterskog postrojenja
Prijem energije smetnji
postrojenja za postrojenja za
prenos podataka obradu podataka
radio i TV prijemnici uređaji za ventilacija
modem video prenose
digitalni i analogni gromo-
postrojenja za PAS
sistemi branska
radio prijem
procesni računari zona 2
rp s a u .
Propisi (izbor) uz EMC-zakon
DIN VDE Evropski

Objašnjenje
standard standard
0839 T.81-1 EN 50081-1 EMC: emisija smetnji;
/03.93 stambeno i radioničko
područje, mali pogoni
0839 T.81-2 EN 50081-2 EMC: emisija smetnji;
/03.94 područje industrije
0839 T.82-1 EN 50082-1 EMC: otpornost na armatura zgrade
/03.93 smetnje; stambeno i
radioničko područje, gromobranska I I gromobranska
mali pogoni □ zaštitna zona 0 — zaštitna zona 2
gromobranska zaštitna zona 1
0839 T.82-2 EN 50082-2 EMC: otpornost na
/11.94 smetnje: industrijsko © odvodnik struje © odvodnik struje
područje groma za odvodnik struje
energetsku mrežu BEE zaštitne kartice1*
0878 T.244 EN 55024-4 EMC: uređaji tehnike
(© (© odvodnici © © © BLITZDUCTOR
/09.93 E obrade informacija i
prenapona modul za zaštitu
telekomunikacione
S-protektor1) podataka
tehnike
SF-protektor11 CS-protektor1'
0847 T.4-1 EN EMC: postupak
protektor N S M 1) 1) prema podacima i
/09.95 61000-4-2 ispitivanja i meranja nazivima proizvodaća
193
Delovanja električnih i m agnetskih polja DIN VDE 0848-1
Lična zaštita
Zdravstveni rizici prema ICNIRP: Opasnosti za lica su
(International Commission on • neposredne zbog direktnog delovanja
Non-lonizing Radiation) • p o s r e d n e zbog dodira električno
• zagrevanje tkiva zbog VF-apsorpcije provodnih predmeta
• delovanje indukovanih struja (f<500 kHz)
na nervne i mišićne ćelije Zaštitne mere:
• opekotine i elektrošokovi zbog dodira • sprečiti pristup u područje gde su granične
provodnih predmeta vrednosti prekoračene i upozoriti na opasnost
• uticaji na sluh • područja pristupačna neovlašćenim licima
• pojava i razvijanje raka označiti znacima
• delovanje kod modulacije VF-emisija • redukovanje snage, prekrivanje i dr.
sa ELF frekvencijama • proveriti efikasnost
Specifični koeficijent apsorpcije SAR W: Upozorenje na elektromagnetsko polje
apsorbovana VF-snaga u W
masa tela kg
SAR - granična vrednost (apsorbovana
VF-energija u toku 6 min) u W/kg
Čitavo telo Delovi tela po
Opšte U radnom području 10 g mase M m V
0,08 | 0,4 2
Granične vrednosti u naseljenim oblastima Primeri
Frek- Efektivne vrednosti S (srednja Izvor f(MHz) s E, H ili S Gran.vred.
vencija u A vrednost) 73,5 V/m
(MHz) E u^- H u— (W/m2) UKW -
m 50 m 450 V/m za
pre- 88 .108 300 m
30 - 400 27,5 0,073 2 90 V/m S > 350m
dajnik
900 41,1 0,11 4,5
1600 54,8 0,146 7,5 CB - <1000 V/m
27 5 cm 2 W/kg
2450 61,4 0,16 10 radio < 0,2 A/m
2 • 103 VHF 174-216 <0,02 V/m 2 W/m2
61,4 0,16 10
do 3 • 105 UHF 470-890 1,5 km < 0.005 V/m 2-4 W/m2
Granične vrednosti (bazna SAR-gran. vred. - 0,08 W/kg)
Mobilni 50 cm 0,001 W/m2 4 W/m2
Ugrože lO S t 890-960 3 cm < 2 W/m2 2 W/kg
Na 50 Hz radio
Posredna Neposredna Mikro -
E = 20 kV/'m talasni 2450 5 cm 0,62 W/m2 < 50 W/m2
UB > 7 2 V vidi dijagram 30 cm 0,06 W/m2
H = 4 kA/m aparat
Granične vrednosti za ličnu zaštitu kod neposredne ugroženosti
Su Hu Eu © 10 kHz < f < 30 kHz: unete dozvoljene vršne vrednosti,

W A V efektivna vrednost < 350 A/m
m2 m m © 10 kHz < f < 30 kHz: unete dozvoljene vršne vrednosti,
i L_ U -LJ efektivna rednost < 1500 V/m
104 4#- (D 30 kHz < f < 3000 GHz: unete dozvoljene efektivne vrednosti
za trajanje delovanja od 6 min.
773 @ 30 MHz < f < 3000 GHz: unete granične vrednosti za trajanje
103 delovanja od 6 min.
4© V
i Ot 0 r
— 3)-
1I5Ž0'
102 1. :
I0 J / A
T
/
25 onn.
10 ’ m s |
r IU
l
t .b ■ T —1 -
0 >b — 1 f
-
1( r ' 1( 1 2000 3(JUt)CK _1 MHz
10° -
"0,03' 10° 30 3000 105 106 107
194
Zaštita od zračenja Odredba o zaštiti od zračenja (Strl.SchV)/12.86
Aktivnost A Doza energije D

... , broj transformacija jezgra r, apsorbovana energija
Aktivnost = — -------------------— — — Doza energije = — ----------------------
vreme masa
A = — [A] = 1 Bq = 1 s - 1 1 Ci = 3.7 • 10,o s - 1 D= ^ [D] = 1 Gy = 1 J/kg
Sm
At = 3,7 • 1010 Bq
Bq: Beguerel Ci: Curie Gy: Gray
Aktivnost Ekvivalentna doza H; faktor kvaliteta Q

Izvor zračenja
(Bq) Ci
Ekvivalentna doza = doza energije x faktor kvaliteta
radijum za H=D O [H] = 1 Sv = 1 J/kg 1 re m = 1 0 -2 Sv
3,7 103 0.1 • 10"6
proces obuke Sv: Sievert
vrsta zračenja Q
kalijum 40 u 3,7 ■103 0,1 10‘ 6
Ijudskom telu 0,2 • 10-6 Rentgenski zraci, gama zraci 1
beta i elektronski znaci 1
1g čistog Ra 226 bez termički (spori) neutroni 2,3
3,67 • 1010 = 1
produkata raspada brzi neutroni, protoni 10
alfa zraci 20
L _
co
oOJ
1 g Co 60 4,181 • 1013
teška uzmačna jezgra (orijentaciono) 20
C 14 koji se
kod doziranja se ekvivalentna doza svodi na
A
00
cn
00
javlja u celoj prirodi 2.3 108

o
određeni vremnski period, npr. Sv/h ili mrem/a

(procenjeno)
produkti raspadanja WOS, upozorenje na opasno zračenje

prikupljeni u do do 1010
nuklearnom 3,7 • 1020
reaktoru
Kao specifična aktivnost radioaktivnog A

materijala definiše se njegova Asp = —
aktivnost, svedena na masu m
Granične vrednosti telesnih doza
1)Vrednosti za lica koja rade sa

radioaktivnim materijama
Delovi tela Maksimalne Područje Područje nadzora Maksimalne

vrednosti uprav- ili upravljanja, vrednosti
ljanja2) mlađi od 18 god. za ostalo
(mSv) (mSv) (mSv) stanovništvo
semene žlezde, materica,

50 15 5 0,3
crvena koštana srž
šake, podlaktice,
noge, cevanice, 500 150 50 -
gležnjevi, uključivo
pripadajuću kožu
štitna žlezda, površina

300 90 30 1,8
kostiju, ostala koža
svi organi i tkiva, ukoliko

150 45 15 0,9
nisu ranije pomenuti
1) zbir svih efektivnih doza ne sme prekoračiti 400 mSv

2) u području upravljanja se mogu prekoračiti navedene vrednosti u slučaju
zadržavanja 40 h nedeljno i 50 nedelje godišnje
195
Utični pribor
Primena u industriji IEC 309-1,2; EN 60309-1,2; DIN EN 60309 T.1, T.2
Potrebni natpisi:
načeni napon Naponsko područje Kodna boja • simbol vrste struje (npr. ~ ili AC)
(V) (V) • naznačena frekvencija ako je >60 Hz
24 2 0 -2 5 Ijubičasta • oznaka proizvođača ili znak
42 4 0 -5 0 bela • stepen zaštite
110 1 0 0 -1 3 0 žuta • označavanje zaštitnog kontakta
230 200 - 250 plava • eventualni napon izolacije
400 380 - 480 crvena w oznaka kontakata
600 500 - 690 crna (npr. L1, L2, L3,N)
Naznačena struja, serija I: 16, 32, 63, 125 i 250 A
serija II: 20, 30, 60, 100 i 200 A
un Prednji izgled kontaktnih pinova i utičnica

(V) (A) Utikači i aparatni utikači Utičnice i spojnice
<50 16/20
32/30
> 50 16/20
32/30
63/60
125/100
3P + N ♦ * vodeći 2P ♦ otvor za 3P * NL±+ otvorza

> 50 63/60 pin vodeći vodeći
125/100 pin « pin
Kućna upotreba i slične namene EN 60320-1; DIN VDE 0625 T.1

Natpisi: Nazi- Klasa Utikač Utičnica Ponovo
Aparatne utičnice moraju imati sledeće natpise: vna apa- aparata aparata spojiv
naznačena struja, osim za I = 0,2 A struja rata
• nazivni napon A
• simbol vrste struje (npr. ~ ) 0,2 ne
• naziv ili znak proizvođača
• tipska oznaka ili kataloški broj
ne
Aparatni utikač mora biti označen tipskom 2,5
oznakom proizvođača (npr. kataloški broj). ne
Aparatne utičnice i utikači se ne smeju
označavati simbolom aparata klase II. ne
Svi natpisi moraju biti lako prepoznatljivi kad je
aparatna utičnica spremna za upotrebu,
10 da
tj kad su utičnica i utikač međusobno spojeni.
Sledeća utična mesta ovako označiti:
• priključak zaštitnog provodnika: ^ da
• neutralni provodnik: N
Raspored kontakata, gledano na priključne 10 da
površine, ako polovi aparatnih utičnica nisu
međusobno zamenjivi je sledeći:
ne
• zaštitni kontakt: gore u sredini
• kontakt spojnog provodnika: dole desno
• kontakt neutralnog provodnika: dole levo da
1>kod utikača i utičnica klase zaštite I zaštitni

kontakt je gore u sredini, 16 da
gledano na priključne površine
ne
196
Top lotne pum pe
Kružni proces toplotne pumpe
Q : toplota koja se dovodi isparivaču
Sredstvo za hlađenje R221): +8 c/11 bar
- 6 °C/2,6 bar p kompresor p / temperatura medija, čija se toplota dovodi
isparivaču (npr. vazduti, voda)
Py nizak pritisak između isparivača i kompresora
kao i između ekspanzionog ventila i isparivača
We(. energija za pogon kompresora
(npr. elektromotor)
.9, temperatura pare sredstva za hlađenje, koja se
greje u kompresoru
0? - *45 C temperatura medija, kome se toplota dovodi
preko kondenzatora (npr. voda)
Q2 toplota koja se odvodi sa kondenzatora
kondenzator
p 2; visoki pritisak između kompresora i
kondenzatora, kao i kondenzatora i
ekspanzionog ventila
ekspanzioni ventil
- 6 °C/2,6 bar * 45 C/11 bar
Komponente toplotne pumpe (izbor) Koeficijent snage e
Isparivač: Koeficijent snage e u zavisnosti od A T

isparavanje sredstva za hlađenje na račun
temperature okoline (npr. vazduh, voda)
Kompresor:
sabijanje isparenog sredstva za hlađenje
na visok pritisak uz povišenje temperature A f = 55 K
sredstva za hlađenje e = 3,0
Kondenzator:
kondenzacija vrućih para sredStava
za hlađenje uz razmenu toplote sa *• A f K
hladnijom vodom sistema grejanja 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Ekspanzioni ventil:
popuštanje kondenzovanog sredstva f = 9l Q '■ odata toplotna snaga
za hlađenje na niži pritisak Wel We[: utrošena električna energija
elektromotora za pogon
kompresora
Pogon postrojenja toplotnih pumpi (WP-A)

Način pogona Pokrivanje potrebne toplote QN Napomene
monovalentan Qn ' i________ QN - o WP normirana potrebna toplota QN
(IS0 9164; DIN 4701)
potpuno pokrivena sa WP
Qwp ~~
2 « °c *
bivalentan, 0 N = QWP + Q h normirana potrebna toplota QN
On '
paralelan Qh - tačka bivalencije pokrivena sa WP i delimično
(od ,9<+2°C) i dodatnim grejanjem
QwP
c 2 °C
bivalentan, 0 N = o wp + q h normirana potrebna toplota

delimično
On '
:— tačka bivalencije Qn do 9 >+2°C pokrivena sa WP,
paralelan ' _ od ^<+2°C pokrivena
Qh — I Qwp dodatnim grejanjem
-• i
c 2 # °C '
1) sredstva za hlađenje R 12 i R 22 sadrže FCKW, pa se zamenjuju sredstvima bez FCKW
197
K lim a tizacija
Područje ugodnosti u prostoriji zavisno Ventilaciono tehničko postrojenje
od vlažnosti i temperature vazduha (šematski prikaz)
Toplotne pumpe - mali aparati Primer: Elektro-toplotna pumpa tople vode
Pojmovi Napomene okolni vazduh
vazduh/ voda - WP o o o
Princip
I ventilator
Primena domaćinstvo (do 6
članova), male senzor dvostruki
radionice, poljoprivreda isparivač
Mesto postavljanja korišćenje odate toplote,

npr. u prostorijama sa ekspanzi-
aparatima za hlađenje i oni ventil
zamrzavanje, veš
mašinama, mašinama
za sušenje
sakupljač
Pogon npr. elektromotor sredstva
za hlađenje
Način pogona monovalentan i izmenjivač
bivalentan sa električnim temperature
brzim predgrevanjem;
predgrevanje takođe i klipni
pomoću specijalnih kompresor
kotlova sa
uljem i gasom tople kompre-
vode sorski
sistem za
Temperatura tople vode kontinualni izbor hlađenje
konden-
između 25°C i 55°C zator
za aku- ulaz grejanja
mulaciju
dodatni izmenjivač toplote
Posuda pod pritiskom toplotno izolovana,
izlaz grejanja
zatvorena,
zapremina npr. 295 I ispuštanje hladne vode
198
P rip rem a to p le vo d e, p o tro šn ja to p le vo d e
Vrsta uređaja Grejač vrele vode Otvoreni kazan Zatvoreni kazan Protočni grejač vode
Funkcionalni
crtež
fjr?
jjj
| O©C
Nazivni 5 10, 30, 0,5

sadržaj 15 50, 80. kod povišenja
u litrima 50 100 temperature od 10°C
200, 300, na 38°C protok
400 (stojeći vode je: 9,2; 10,7;
aparat) 12,3; 13,8 //min,
zavisno od Pn
Nazivna 2 2 2 18
snaga 3,3 1,5/2/3,5 1/2/3/4 21
u kW 1/2/3/4 24
Priključak L1/N/PE 230 V L1/N/PE 230 V L1/N/PE 230 V 27
3/4/6 3/4/6
3/N/PE 400 V 3/N/PE 400 V 3/PE ~ 400 V
Način kazan sa kazan sa jednim kolom, kazan sa dva kola1> mikroprocesorski
rada jednim kolom od 80 / od 3 0 / upravljan
Izbor biranje do 100°C biranje 85°C biranje
temperature (tačka ključanja) podešavanje radi uštede energije 60°C od 35°C do 60°C
Unutrašnji plastika, staklo bakar, plastika bakar (10 /), čelik, emajliran,
rezervoar bakar (od 15 /) čelik emajliran sa zaštitnom anodom
sa zaštitnom anodom
Snabdevanje decentralizovano/
decentralizovano decentralizovano centralizovano
toplom vodom centralizovano
1) Kazan sa dva kola omogućava korišćenje energije po nižoj tarifi.
Potrošnja tople vode u d o m a ć in s tv u 1) i radionicam a

Vrsta potrošnje Voda Temperatura Potrošnja
Vrsta potrošnje Referentne jedinice
u domaćinstvu (I) upotrebe (°C) vode (/)
voda za pekara
topli napitak 1 100 priprema testa 15 1 m2 površina pečenja
po 8 šolja čišćenje radionice 0,5 1 m2 površina radionice
telesna nega 30 po zaposlenom
pranje sudova
10 - 15 50 frizer
po koraku pranja
salon za gospodu 40 mesto
čišćenje stana, salon za dame 60...100 mesto
10 50
po kanti čišćenje 1 1 m2 površine
pranje ruku 2 -5 37 hotel/gostionica
10 - 15 37 umivaonik 15 gost i dan
pranje kose
kupanje u kadi 90 gost i dan
tuširanje 30 - 50 37 tuširanje 50 gost i dan
čišćenje soba 5 dan
kupanje u kadi 120 - 180 40 kuhinja 5 obrok i dan
domovi staraca i bolnice 70 dan i pacijent
1) prosečna potrošnja tople vode: dečiji domovi 50 dete i dan
30 litara / osoba / dan sa 45°C dečiji vrtić 5 dete i dan
199
Električni šporet
Ploče za kuvanje
Vrsta ploče Normalna ploča Brza ploča Automatska
sastavni 3 grejača tri grejača i zaštita jedan grejač i
delovi od pregrevanja regulacioni uređaj
sklopka sklopka sa 7 pozicija sklopka sa 7 pozicija regulator energije i
temperature
funkcija snaga zavisi od zagrevanje punom snagom, zagrevanje punom snagom,
izabrane pozicije zatim nastavak kuvanja nastavak kuvanja
redukovanom snagom regulisanom snagom
primeri P P \ P
karakteri- % %T _ %
stika 100 100 100 r
50 W =Pt 50
(npr. W =P t W =P t
za 50%) 0 0 ----------►
') ° 0 2) 1
1) temperaturno zavisno 2) određeno regulacijom
Sklopka sa 7 pozicija
Naznačena
Prečnik Primeri stepena snage
03 snaga '>
14,5 cm 1000 W 750 W 500 W 250 W 165 W 100 W

oož 18 cm 1500 W 1150 W 850 W 300 W 220 W 135 W
Z o ..* 22 cm 2000 W 1400 W 950 W 450 W 305 W 200 W
1) Za svaki prečnik normirane su naznačene snage Brze ploče imaju naznačenu snagu uvećanu za 500 W
Zone kuvanja
Pn nije normirano grejač: grejač sa zračenjem, halogeni grejač,
ne razlikuju se normalna i brza ploča njihova kombmacija, indukcioni
proširenje površine grejanja kalemovi (VF-magnetska polja)
sa dva kola zone kuvanja
Rerna za pečenje
Opremanje Gornji i donji grejač Cirkulacija vazduha Gril

po jedan grejač . . . .. . ... . cevni grejač, eventu-
sastavni delovi iznad i ispod jedan grejač i jedan ventilator g|no sg motorQm
izborna preklopka,
sklopka birač temperature izborna preklopka
birač temperature
prenos zračenje i
toplote prirodna konvekcija prinudna konvekcija zracenje
Pirolitsko automatsko čišćenje:

t > 500CC uz dodatno grejanje (P = 3 kW) zahteva pojačanu izolaciju i blokiranje vrata
200
M ikro talasn i ap arati
® (D © Uputstva za korišćenje
faktori grejanja temperaturna zavisnost raspodela temperature
životnih namirnica faktora grejanja vode u pripremljenom jelu
22 17
12 12
*
različite temperature u pripremljenom jelu => potrebna razmena toplote
intermiterrtna snaga kao i mirovanje i mešanje
Pažnja! topla voda provri nakon pomeranja posude!
© ©
Sudovi Sigurnosne mere
® obrtni reflektor pogodni: staklo. porcelan, vatrcstalni ;./4 - komora i feritni zaptivač u
materijal, folija za pečenje, velikoj meri sprečavaju curenje
© šuplji provodnik plastika, kese za zamrzivač zračenja kroz vrata
© antena (spojm deo) (paziti na toplotnu postojanost) vrata moraju imati najmanje
© magnetron (2,45 GHz) uslovni: ravne tepsije mehaničku i elktričnu blokadu
dozvoljeno curenje zračenja na
© ventilator za hladenje pogodni: karton, papir
otstojanju 5 cm:
© obrtm tanjir nepogodni: metalne posude, sudovi
5 mW/cm2 kod opterećenja
sa metalnim rubom 10 m W /c m 2 u praznom hodu
(iskre!)
A p a ra ti za h lađ en je i za m rza v a n je
Tip Kompresioni Apsorpcioni
Princip usisava se gasovito sredstvo za hlađenje top- grejač transportuje gasovito sredstvo za
lota se pomoću pritiska transportuje u okolinu hladenje u okolinu povišenjem temperature
Prednosti jeftinija, jednostavmja konstrukcija, visok tiši pogon, različiti izvori energije (gas,
odnos korisnog sadržaja prema snazi petrolej, električni -
takcđe mali napon)
Primena frižideri, zamrzivači u domađinstvu i hotelske sobe, biroi, kampovi, mesta bez
komercijali električne mreže
Zbrinja- FCKW kao sredstvo za hlađenje (zabranjeno amonijak kao sredstvo za hlađenje nije otrovan
vanje od 01.01.95.) => isisati => pripremiti => rastvori sa sadržajem hromata u krugu
fluorovodonična i sona kiselina hlađenja zahtevaju poseban postupak
Pažnja! Na natpisnoj pločici data je oznaka sredstva za hlađenje
Toplotna zaštita sadrži FCKW (od 01.01.95. Pentan ili Vakuum - Panel) => samleti FCKW
postaje staložen => sakupiti => pripremiti => fluorovodonična i sona kiselina
Temperature
Stepen hlađenja
Frižider Zamrzivač
bez zvezdice
< - 18 °C
0...15 °C < 0°C < - 6 °C < - 12 °C < - 18 °C « - 18 °C
moguće zamrzavanje
P riklju č n e sn ag e ap a ra ta
rerna 3 . 5 kW zamrzivač 100 .. 300 kW aparat za brijanje 8 . 15 kW
bojler 2 . 6 kW mašina za sudove 2.4 .. . 5,1 kW sauna 3,5 .. 18 kW
pegla 0.8 1,2 kW jastuk za grejanje 60 kW brzi rešo 1 . 2 kW
mašina za peglanje 2.1 3,5 kW automat za kafu 0.7 .. . 1,2 kW solarijum 2,8 . kW
napa za otstranjivanje pare 140 . 350 kW aparat za vrelu vodu 2 kW termoakumulaciona peć 2 .. 18 kW
cirkutaciom grejač 18 27 kW modla za kuvanje 6 ... 18.5 kW usisivač prašine 0.5 1,2 kW
aparat za kuvanje jaja 0,4 kW mašina za kuvanje 300 500 kW stereo - uređaj .. 1 kW
električni šporet 8 14 kW frižider 60 . 250 kW toster 0,9 1,7 kW
televizor 0,1 kW mikrotalasni aparat 0,6 ... 2kW akumulator tople vode 2 .. 6 kW
fen 0,3 . 1 kW šivaća mašina . 0,1 kW mašina za sušenje veša 2 3.3 kW
friteza 1,6 . 2 kW PC, momtor, prmter 0,3 kW veš mašina 2,2 6.2 kW
201
Znaci u formulama i pojmovi
iz tehnike osvetljenja d in 5035 t i
Simbol
Jedinica Pojam Objašnjenje
u formuli
<t> Zm svetlosni fluks ukupno svetlosno zračenje jednog izvora svetlosti /m: lumen
U cd svetlosna jačina svetlosno zračenje w ; prostorni ugao

u jednom smeru / = — [o>]: sr (steradijan) cd: candela
u 360° = 4 n sr
kriva raspodele predstavljanje svetlosne jačine lampi i svetiljki u polarnom

svetlosne jačine dijagramu, svedeno na svetlosni fluks od 1000 /m
(LVK) (vidi stranu 205)
E /X osvetljenost upadno svetlo svedeno = * tak0(Je = / /x |uks

na jednu površmu a r
Eh /x Horizontalna
osvetljenost F - l * COS a £ r = “ 2 * cos3 a
EH - r2 '
Izvor svetlosti h: Visina izvora svetlosti iznad

j osvetljene površine
r: Odstojanje izvora svetlosti
. / n’ j . od posmatrane tačke P
0* X
•C
I
Eh
fv /X Vertikalna
osvetljenost ' fv
= £ h • tan «
E /X Srednja Srednja vrednost osvetljenosti, svedena na jedan prostor

osvetljenost ili jedan njegov deo
En /x Nazivna Srednja vrednost osvetljenosti, propisana za jednu prostoriju,

osvetljenost svedena na radnu visinu (npr. 0,85 m iznad poda)
L cd Sjaj svetlosti Jačina svetla osvetljene površine, svedena na veličinu

m2 (luminansa) vidnog polja oka
Y grad Ugao Prostorni ugao kod

zračenja koga je jačina svetla (vidi str. 205)
0 Stepen refleksije Odnos odbijenog prema upadnom svetlosnom fluksu

Im Svetlosna
n
W iskoristivost 7 = P
niB % Stepen 0 ^Le: Svetlosni fluks svetiljke

iskorišćenja 7 lb —q v (#) ^*La; Svetlosni fluks sijalice
svetiljke La v (&) : Temperaturni faktor smanjivanja
% Prostorni stepen 0R Svetlosni fluks, reflektovan iz
iskorišćenja rfFI ~ a> v im prostorije, zavisan pored ostalog
Le 1 od boje, dimenzija
ne Stepen iskorišće- ne = 7LB ' 7R

nja osvetljenosti
p Faktor
planiranja p=~^ Planirana vrednost
_ 1
v- p v Faktor smanjivanja
202
K rive rasp o d ele sv e tlo s n e ja č in e
Proračun potrebnog broja svetiljki Zahtevi od osvetljenja DIN 5035 T.1
- Metoda stepena iskorišćenja (Obeležija tehnike osvetljenja)
1 Definisati srednju osvetljenost £ Nivo osvetljenosti

• U DIN 5035 T.2 su za određene prostorije,
En po DIN 5035 (vidi stranu 204) odnosno delatnosti određene su nazivne
osvetljenosti (vidi stranu 204)
2.lzračunati površinu prostorije. odnosno radnu • E na radnim mestima ne sme biti niže od 0,8x£n
površinu • Ni na jednom radnom mestu £ ne sme biti niže
A=a*b a: širina prostorije od 0,6x£n
b: Dužina prostorije • £ opada zbog zaprljanosti i starenja, zato se nova
3.Definisati faktor planiranja p postrojenja moraju planirati sa višim £
DIN 5035 (vidi desni stubac) Za period čišćenja = 1 godina važi:
Smanjenje jačine
4 Izračunati indeks prostorije Normalno povećano jako
osvetljenosti
_4___ h: Visina svetiljke
k= Faktor planiranja p 1.25 1,43 1.67
(a + b) • h iznad radne površine
Ako je osvetljenje pretežno indirektno:/c, = 1,5 * fc Raspodela luminanse
• Stepen refleksije tako izabrati da je
5 Defimsati stepen refleksije prostorije L radnog mesta s g
(Ti: Stepen refleksije tavanice (vidi donju tabelu) L okoline
0 2 ' Stepen refleksije zidova • Preporučeni stepeni refleksije
03' Stepen refleksije poda Tavanica: 0,7 Zidovi: 0,5 Pod: 0,2
Radno mesto 0,2..... 0.5
6 Defmisati vrstu svetiljki
Smer svetlosti
(vidi stranu 205)
Izbegavati difuzno svetlo i oštre senke
7 Prostorni stepen iskorišćenja tJr uzeti iz Boja
podloga proizvođača (vidi stranu 205) Temperatura
Boja svetla Oznaka
boje_______
8.Stepen iskorišćenja svetiljke rjLB uzeti iz
Toplo bela ww 3300 K
podloga proizvoda (vidi stranu 205)
Neutralno bela nw 3300 ... 5000 K
Dnevno bela tw 5000 K
9 Izračunati stepen iskorišćenja osvetljenosti
r/B = rjLB ' VR
Indeks
reprodukcije boje Stepen Upozorenje
10 Izračunati potreban ukupni svetlosni fluks Ra - područije
^ E A p Ra s 90 1A
80 < < 90 18 Sijalice za
r?B
osvetljenje
70 £ Ra < 80 2A
H .lzračunati broj svetiljki unutrašnjih
60 S R, < 70 2B
prostorija
0 0ie Svetlosni fluks 40 Ra < 60
n=
0Le jedne svetiljke
20 s f l . < 40
Stepeni refleksije različitih boja i materijala
Boja /
Boja 0 u% 0 u% Materijal 0 u% Materijal ou%
materijal
Bela 70. 80 Tamno siva 10 .. 15 Čelik poliran 55 65 Cigla, svetla 30 40
Svetlo žuta 55 65 Cma 4 Tavanica za Hrast, svetli 30 40
Svetlo zelena 45 .50 Srebrno apsorpciju
80 .90 zvuka, bela 50. 65 Malter, tamni 20 .3 0
Ružičasta ogledalo
Lak, beli 80 85 Al, zagasit 55. 60 Cigla, tamna 15 25
Nebesko plava 40 45
Al, eloksiran Peščanik,
Svetlo siva
Javor 50. 60 tamni Granit
Bež 25 35 Breza Beton, tamni
Maslinasto Emajl beli 75 .85
zelena Ms, poliran 60 Orahovina 15 20
20 25 Al. poliran 65 75
Narandžasta
30 50 Katranisana 8 15
Srednje siva Beton. svetli prevlaka
Karton za crtanje 70 75
Tamno zelena 10 15 Malter, svetli 35 55 Providno staklo 6 10
Tamno plava Mermer beli 60 .70
Tamno crvena Hrom, poliran Peščanik, svetli 30. 40 Somot, crni 2 4
203
Nazivna osvetljenost Postupak proračuna
DIN 5035 T.2 osvetljenosti
En (/x) Vrsta prostorija odnosno delatnosti Reflektovano svetlo se ne uzima u obzir, pa je zato
primenjivo i za unutrašnje i za spoljašnje
100 Skladišta, prostorije za odmor, instalacije osvetljenja
garderobe, stepeništa, hodnici, toaleti
1. Definisati vrstu, broj i smeštaj svetiljki
200 Otprema, trpezarije, rendisaljke,
kovanje, valjanje, grubi montažni radovi, za svaku svetiljku:
livenje 2. Nacrtati krivu raspodele jačine svetla (pogled sa strane)
300 Prostorije za sastanke, nastavu, prodaju, 3.Definisati ugao zračenja a merne tačke
vešernice, prostorije za peglanje, pekare,
mesare, autoreparature, srednji montažni 4.Svetlosne jačine I„ očitati iz krive raspodele
radovi, grubi mašinski radovi, zavarivanje, svetlosne jačine za odabrani ugao zračenja
komande u postrojenjima, motanje
kalemova, industrije papira i kože 5.0drediti svetlosni fluks sijalice
6.lzračunati stvarnu svetlosnu jačinu

500 Labaratorije, prostorije za vežbanje, <p
kancelarije, kuhinje, frizerske radnje, Ta~ I a ' lOOOIm
autolakirnice, reparatura mašina,
tokarenje, glodanje drveta, opravka
radio i TV-aparata, fini montažni radovi, 7.lzračunati horizontalnu osvetljenost
mašinski i elektromontažni radovi, I a ■cos3«
obradu papira i kože £»- h2-
8,Sabrati horizontalne osvetljenosti svetiljki za

750 Crtanje, prostrane kancelarije, kozme- mernu tačku
tika, šivenje, graviranje, merenje, kon-
trola, ručno štampanje, bojenje kože 9.Rezultantne horizontalne jačine osvetljenosti
mernih tačaka nacrtati gledano sa strane.
1000 Fini elektromontažni poslovi,
retuširanje, litografija Ako treba:
• Izračunati srednju vrednost jačine osvetljenosti
1500 Opravka satova, obrada dragog • Proveriti ispunjenje uslova: £ 2 0,8 En
kamenja, najfiniji elektromontažni • Proveriti ispunjenje uslova: E 2 0,6 • En
radovi, kontrola boja za sve merne tačke
Proračun uličnog i ostalog

spoljašnjeg osvetljenja
Ulična osvetljenja za auto - saobraćaj se izvode Samo kod vrlo velikih razlika vrednosti refleksija i / ili
po DIN 5044 T.1 i T.2. Određene nazivne se ne može odrediti mesto posmatrača, primenjuje
luminanse Ln se zatim prilagođavaju vrstama se kriterijum „osvetljenost”. To je posebno pogodno
ulica i jačini saobraćaja za privatne spoljašnje instalacije
1 Definisati vrstu svetiljke 5. Definisati nazivne osvetljenosti En za

ulice sa malim saobraćajnim opterećenjem:
2. Odrediti visinu svetiljki sabirne ulice En = 7 /x
sporedne ulice En = 3 /x
h = 1 m (merna ravan) + širina ulice
6. Izračunati potrebne jačine svetla
3.0drediti odstojanje sijalica , En ■h2
c = 3 ...4 h ° 2 • cos3 a
7. Jačinu svetla I „ očitati sa krive raspodele
4. Odrediti ugao zračenja za svetlosne jačine
8. Izračunati potreban svetlosni fluks
tan a = — 0 = ^ - 1000 Im
2 h
ra
204
205
Podela svetiljki DIN 5040 T. 1, T.2
Primer: B 3 1 2 Brojna oznaka: udeo svetlosnog fluksa

Slovna oznak T T T prema tavanici
raspodelu sve tlosnog fluksa I 1 . Brojna oznaka: udeo svetlosnog fluksa
prema ravni korišćenja
Slovna Udeo svetlosnog fluksa Udeo upadnog svetla na
oznaka Vrsta osvetljenja u odnosu na horizontalu ravan korišćenja Tavanica
ispod iznad oznaka sveden na sveden na tp0
A direktno 0,9 .. 1 0 .. . 0,1 1 0 .. 0,3 0 ... 0,5

B pretežno direktno 0,6 .. 0,9 0,1 ...0 ,4 2 0,3 .. 0,4 0,5 ... 0,7
C direktno-indirektno 0,4 0,6 0,4 ...0 .6 3 0,4 .0 ,5 0,7 ... 0,9
D pretežno 4 0,5 . 0,6 0,9 ... 1
indirektno 0,1 • 0,4 0,6 ... 0,9 5 0,6 .. 0,7
E indirektno 0,1 0,9 ... 1 6 0,7 .. 1
o ■
DIN VDE 0710 T.1
Označavanje svetiljki T.5
Proizvođač • Nazivna snaga • Sigurnost od požara

Tip odnosno broj (bez predspojnog uređaja) • Posebni zahtevi
Nazivni napon • Način zaštite (vidi str. 184) • Zaštita od radio-smetnji (vidi str. 192)
(Nazivna frekvencija) • Klasa zaštite (vidi str. 173) • Način montaže (svetiljke u nameštaju)
Oznake načina montaže
Oznake za bezbednost od požara svetiljki u nameštaju
svetiljke se smeju staviti na zapaljive materijale
(temperatura paljenja 200 °C) na krovu
p/ svetiljke su pogodne za prostorije ugrožene X| na zidu

W od požara zbog prašine i vlaknaste prašine
svetiljke su pogodne za nameštaj od zapaljivih horizontalno na zidu
V materijala (teško i normalno zapaljivi)
vertikalno na zidu
\ ma m/ isto kao ^/, ogramčena površinska temperatura,
V V takođe za materijale sa nepoznatim ugao, horizontalno
osobinama zapaljivosti sijalica bočno
ugao, horizontalno
sijalica ispod
na podu
u U —profilu
nije pogodna za montažu

na krovu
Označavanje posebnih zahteva Označavanje predspojnih uređaja
svetiljke za gruba pogonska mesta oznaka temperatura

T E£ x
svetiljke za pogonska mesta ugrožena
namotaja npr. tw 90/55/125
90°C - granična temperatura
eksplozijom (vidi str. 185) 55°C - nadtemperatura
u normalnom slučaju
svetiljke za povišenu temperaturu okoline 125°C - nadtemperatura
(vidi str. 185) u nenormalnom
pogonskom slučaju
© bezbedne od plamena
bezbedne od plamena i
(FP) ne ugrožavaju prostor
206
Prema sistemu označavanja sijalica
Označavanje sijalica (opšte osvetljenje) ZVEI 03.95
Primer: IOR-CB35 20W/c/10’ GZ4 12V
Način dobijanja svetlosti - J Napon
Materijal tela sijalica ili — '--------- Grlo (podnožje)
dobijanja svetlosti U g a o zra če n ja
Oblik tela sijalice --------- ------------- Boja tela sijalice
Oblik izvedbe ------------- ------------- Snaga
Najveći prečnik u mm
Ako nije moguća zabuna, mogu se izostaviti delovi oznake
Primer: QR20W /10°12V
Način dobijanja svetlosti Materijal za dobijanje svetlosti Materijal tela sijalice
Sijalica sa Žarnom niti (incades lamp) M (ranije: Q) živa (mercury) G Staklo
Visok pritisak (high pressure) S Natrijum (sodijum) Q Kvarcno staklo
Nizak pritisak (low pressure) L Halogen (lodin)
Oblici tela sijalica (vidi takođe kompaktne fluorescentne sijalice, halogene sijalice sa žarnom niti)
Sijalice za op- Gljiva Sveća Konusna Oblik kapljice Elipsoidna Okrugla
štu upotrebu
M CD
2 9
Reflektorska Parabolična Ravni Cevni oblik Prstenasti
sijalica reflektorska oblik jednostrano dvostrano U - oblik oblik
sijalica podnožje
PAR T -U rn) T- R
7
Oblici izvedbi (izbor) Boja
CB Hladna svetlost E Spoljašnji starter SB Ugrađen KVG am Zlatno-žuta o Opal
CG Pozlaćene glave H Položaj gorenja horiz. SE Ugrađen EVG bl Plava re Crvena
D Dvostruka cev IHF Indukciona VF te Postojana na temp. c Jasna s Srebrna
DD Dvostruka D-sijalica L Duga L-sijalica TV Osvetljenje TV g Zlatna vi Violet
DE Dvostruki Krajni kontakti Q Četvorostruki komp. V Položaj gorenja verti. gr Zelena ye Žuta
Grla (oblici podnožija) IEC 61-1, IEC 61-2. 61-1H; HD 65.1 S1, HD 65.1 S1; DIN 49615,40, 53,63, DIN 49720. 26,49, 50, 53,57
Sijalice sa žarnom niti Niskovoltne sijalice Halogene sijalice y jSOkOVO|tne sijalice

C03
(o )
□ 22 ^ 4 V 4 fl 6.35 □ ie
B 22 d E 14 G4 GU 4 GY 6,35 G 53 BA 15 d R7 s-7 Fa 4
Fluorescentne sijalice Sijalice sa pražnjenjem
:1
(□ )
j n j 13 J l J ’vj-a (iWtl 0 , n
H K ---
1?
G 13 2G 13 G 10 q BY 22 d RX 7 s Fc 2 G 12
za posebni KVG1> Kompaktne fluorescentne sijalice za posebnj EVG2) ^
__ ,. 23
f T j,
iT r r “ n -------- r r 1
G 23 G 24 d-1 GX 24 d-3 2G7 G 24 q-1 GX 24 q-3 2G 10 2G 11
207
Boje svetlosti
Objašnjenje:
dijagrami predstavljaju snagu
u mW za svakih 10 nm
talasne dužine, svedeno na
svetlosni fluks od 1000 /m;
visina slike = 200 mW
Standardne fluorescentne sijalice
boja: univerzalno bela boja: jarko bcla boja: topli ton
Fluorescentne lampe sa tri pojasa
Halogene sijalice Sijalice sa živinom parom

sa metalnom parom visokog pritiska
boja: interna ®
Sijalice sa
Sijalice sa parama natrijuma
kombinovanim svetlom
sijalice visokog pritiska sijalice niskog pritiska
208
Veličine sijalica
Standardne sijalice sa žamom niti
Snaga (W) 25 40 60 75 100 150 200 300 500 1 000

Svetlosm fluks (/m) 230 430 730 960 1380 2220 3150 5000 8400 18 800
Dužina (mm) 105 118 160 189 240 274
E27
Podnožje E27 E 40
E40
Kriptonske sijalice Sofitne sijalice

Snaga (W) 25 40 60 75 100 35 60 120 35 60
Svetlosni fluks (/m) 235 475 800 1030 1500 220 420 840 240 420
Dužina (mm) 88 88 88 96 96 300 500 1000 300 500
Podnožje E27 2x S 14 s 1 xS 1 4 d
Standardne fluorescentne sijalice Fluorescentne sijalice sa tri pojasa

Snaga dužina Svetlosni fluks (/m) Svetlosni fluks (/m) snaga
sijalice prigjšmce (mm) univerza- jako topli ton dnevna bela topli ton sijalice
(W) (W) Ino bela bela svetlost (W)
20 5 590 1050 1200 1200 1300 1450 1450 18

40 10 1200 2500 3200 3200 3250 3450 3450 36
65 13 1500 4000 5100 5100 5200 5400 5400 58
Kompaktna fluorescentna sijalica (sa ugrađenim predspojnim uređajem)

Okrugla (prizmatična) U - oblik (podnožje: G 23, E 27)
Prstenasta (podnožje: E 27)
(podnožje: E 27)
svetlosni svetlosni svetlosni
snaga prečnik visina snaga prečnik visina snaga prečnik širina
fluks fluks fluks
(W) (mm) (mm) (W) (mm) (mm) (W) (mm) (mm)
(/m) (Zm) (/m)
9 400 153 64 9 400 122 38
18 100C 165 100 13 600 163 64 11 600 138 38
24 1450 216 100 18 900 173 64 15 900 158 38
32 2000 216 100 25 1200 183 64 20 1200 190 38
Sijalice sa živom visokog pritiska Sijalice sa kombin. svetlom

Snaga (W) 50 80 125 250 400 700 1 000 160 250 500 1 000
Svetlosni fluks (/m) 1800 3800 6300 13 000 22 000 40 000 58000 3100 5600 14 000 32 500
Dužina (mm) 130 156 170 226 290 330 390 177 226 275 315
Podnožje E27 E40 E 27 E40
Sijalice sa natrijumom visokog pritiska Halogene sijalice
Svetlosni fluks (/m) Dužina (mm) svetlosni
snaqa snaga Dužina položaj
fluks podnožje
(W) elipsoidna cevna elipsoidna cevna (W) (mm) gorenja
(/m)
70 5 600 6 500 156 156 75 5 000 114 R 73 p 45
100 9 500 10000 186 211 150 11 250 132 R7s p45
150 15 500 17 000 226 211 250 20 000 163 Fc2 p45
250 25000 25 500 226 257 360 25 000 206 Fc2 p 45
400 47 000 48000 290 285 1000 90 000 260 Fc2 p 45
1000 120000 130000 400 400 2000 170 000 490 E 40 p60
položaj gorenja: proizvoljan, podnožje E 40 3500 300000 490 E 40 p60
Sijalice sa natrijumom niskog pritiska Položaji gorenja I dozvoljeno
I nije dozvoljeno
Snaga (W) 18 35 55 90 135 180
Svetlosni fluks (/m 1800 4800 8000 13 500 22 500 33 000
Dužina (mm) 216 310 425 528 775 1 120
Položaj gorenja h 150 h 110 h 110 p20 p 20 p 20 p 45
209
Kom paktne flu o re sce n tn e sija lice
Poređenje sa sijalicama sa žarnom niti
• ...10 puta duži vek trajanja • veća masa ako je ugrađen VG • skuplji
• ... 5 puta veći svetlosni fluks • podnosi veću učestanost komutacije • nema potamnjenja
Izvedba Kondenzatorski predspojnt u ređaj.E lektronski predspojnt uređaj
ugrađeni KVG", odnosno EVG2’ posebni KVG", odosno EVG21

podnožje: E 14 ili E 27 podnožje: vidi stranu 207
Kompaktm cevni oblik Kompaktni cevni oblik
oblik cevi oblik reflektora sa zaštitnim dvostruka cev, dvostruka cev, četvorostruka
TCG TCR staklom TC-SB kratka, TC duga, TC cev TC-D
e
prstenasti oblik četvorostruka šestostruka cev šestostruka cev četvorostruka kvadratna
TC-SER cev TC-DSE TC-TSE TC-T cev ravna TC-F TC-DD
£ 3
Poređenje troškova
Vrednosti, zasnovane na i Cene u DEM
podacima proizvođača,
odnosno distribucije
Svetlosm fluks: 200

1350 Im / sijalice sa žarnom niti
1200 Im / kompaktne sijalice
Naznačena snaga
100 W / sijalice sa žarnom niti -
20 W / kompaktne sijalice -| 00 -
Cena energije:
0,25 DEM/kWh
Troškovi proizvodnje:
2 DEM / sijalica sa žarnom niti
20 DEM / kompaktna sijalica 0
0 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000
Vek trajanja: razlika u cem proizvodnje DEM
1000 h / sijalica sa žarnom niti granićno trajanje gorenja = ------
8000 h / kompaktna sijalica razlika snaga x cena struje kW DEM/kWh
H alo g en e s ija lice sa žarn o m niti

Osobine
• visoke temperature => veliko iskorišćenje svetlosti • regeneracija =» ne tamni telo => ravnomeran
• blago topla boja svetla => dobra reprodukcija svetla svetlosm fluks
Izvedbe
Sijalice velikog napona (230 V) Sijalice malog napona (6 V, 12 V, 24 V)
Podnožja: E27, BA15d, R7s, Fa4 Podnožja: G, GU. GY, GX, GZ, G53, BA
Sijalice sa kvarcnim cevima Sijalice sa kvarcmm reflektorima
S p o je vi flu o re s c e n tn ih sija lica
Pojedinačne sijaiice Dvostruke sijalice
Sa starterom i prigušnicom
—
L1 N
spoj
u tandemu
L1 N
duo -
spoj
Sa elektronskim starterom i prigušnicom
L1 N
A1:
elektronski
starter
C1:
kondenzator
0,1 pF
Sa elektronskim predspojmm uređajem
L1 N L1 N
------------ 1 X A2:
A2 A2 elektronski
predspojni
uređaj
h
-1 $ X . *•
X
x . c ji
IL.
Sastavni delovi Prednosti

• filtar protiv VF - smetnji • neznatni gubici
• ispravljač sa kondenzatorom • start bez treptanja
• naizmenični pretvarač (25...40 kHz) • cos <p = 1, ne treba kompenzacija
• automatika isključivanja • rad sa jednosmernom i naizmeničnom strujom
• moguće potamnjivanje
• isključivanje neispravmh lampi
211
Spojevi fluorescentnih sijalica
Bez startera Sa prigušnicom
Osnovni spojevi Spojevi sa potamnjenjem
bez transformatora jedna sijalica
Q1 L1 N
za grejanje
N L1
sa transformatorom dve sijalice

za grejanje Q1 L1 N
— 0 X .
( J’
• •
rW'^
x.
X
•
'il— --------------
Spojevi sijalica sa metalnim parama
• sijalice sa natrijumom halogene sijalice

niskog pritiska L1 N L1 N
• sijalice sa živom sijalice sa
visokog pritiska natrijumom
niskog pritiska
(štapne)
T1: transformator sa rasipnim

poljem
Spojevi sa elektronskim startnim uredajima (EVG
L1 N
L1 N
C1: kondenzator povratne
sprege za VF
A1: generator impulsa (uređaj za paljenje)
L1: predspojna pngušnica
L2: namotaj za prigušenje
W1: VF - provodnik za paljenje L
predspojni uređaj u svetiljci predspojni uređaj izvan svetiljke
212
5 Energetska elektronika
Oznake u formulama....................... 214

Vrste pretvaranja
električne energije....................... 214
Nazivi pretvarača i oznake...............215
I Oznake pretvarača i
ostalih aparata..............................215
Modularni spojevi.............................216
Spojevi multiplikatora...................... 216
Neupravljani pretvarači
(ispravljači)................................... 217
Poluupravljani pretvarači
(ispravljači)................................... 218
Potpuno upravljani pretvarači........ 219
Elektronska pogonska tehnika...... 220
Čoperi...............................................222
Vrste upravljanja čoperima.............222
Filtarski i stabilizatorski spojevi...... 223
Stabilizovani izvori jednosmernog
napona......................................... 224
Sklopni delovi mreže, sklopni
regulator....................................... 225
Integrisana kola u energetskoj
elektronici..................................... 227
Invertor i pretvarač naizmenične
struje.............................................228
Eelktronsko upravljanje brojem
obrtaja mašina sa obrtnim
magnetskim poljem...................... 229
Dvosmerni spojevi........................... 230
Fazno upravljanje............................ 231
Nulta sklopka................................... 232
Upravljanje paketom oscilacija...... 232
Prenaponska zaštita poluprovodničkih
ventila i pretvarača....................... 233
Prekostrujna zaštita poluprovodničkih
ventila i pretvarača....................... 233
Hlađenje i načini hlađenja
poluprovodničkih ventila
i pretvarača...................................234
213
Oznake u JUS IEC27-1; IEC 27-1, IEC 27-1A; ISO 31-1. 2, 3, 4. 5, 6, 7, 8, 9, 11. 12, 13;
formulama DIN 1304-1, IEC 50(551), DIN 41750 T.1
Naponi 1) Ostale veličine
U: u. Naizmenični napon, efektivna vrednost C: C L Kapacitivnost, nabojni kondenzator

Uv Napon spoljnog provodnika G Faktor filtriranja
Uw Napon šuma
0 Fazni napon, upravljački napon L: L 0 Induktivnost, filterska prigušmca
u,m Idealni maksimalni zaporni napon M Moment
Jednosmerni napon, aritm. srednja vrednost n Broj obrtaja
U ,, u2 Ulazni, izlazni jednosmerni napon p Broj impulsa
Uz Napon Zener-diode p Aktivna snaga
URRM Negativni vršni napon pa Snaga jednosmerne struje (U<j h )
Uu Efektivna vrednost naizmenične PV T’lol Snaga gubitaka
komponente mešovitog napona R: R, Otpornost, unutrašnja otpornost
Pi Otpornost opterećenja
Struje1! R,h Termička otpornost
s Faktor filtriranja
/; / L Naizmenična struja, efektivna vrednost Konstrukcijska snaga transformatora
ST
'd Jednosmerna struja, aritmet. srednja vred. Celziusova temperatura
h Struja emitera
h\ h Struja vođenja (propuštanja) diode, tiristora Ostali znaci
/, Struja pobude
'z Struja Zener-diode 0 Prazan hod, slučaj rezonancije, fizička
veličina pri a = 0°(potpuno upravljanje)
Vremena, uglovi, frekvencije 1 Idealno, bez gubitaka
u Fizička veličina kod ugla upravljanja
T; ts Trajanje periode, trajanje komutacije AV Srednja vrednost (average)
h ' fp Trajanje uključivanja, pauze RMS Efektivna vrednost (root mean square)
a Ugao upravljanja J C Zaporni sloj, kućište
101 Fazni ugao (kružna frekvencija x vreme) K. A Rashladno telo, okolina
f'.fe Mrežna, pogonska frekvencija
fv f2 ulazna, izlazna frekvencija 1) Mala slova označavaju trenutne vrednosti
'u Frekvencija superponiranog fizičkih veličina.
naizmeničnog napona
Vrste pretvaranja električne energije IEC 50(551); DIN 41750 T.1
Pretvaranje električne energije omogućava tok energije između sistema sa različitim vrstama struje
Ispravljanje: pretvaranje naizmenične struje u jednosmernu struju

Tok energije od naizmeničnog do jednosmernog sistema.
Pretvaranje 0
jednosmerne struje: Pretvaranje naizmenične struje:
Pretvaranje jednosmerne Pretvaranje naizmenične struje
struje datog napona i polariteta datog napona, frekvencije i
u jednosmernu struju drugog broja faza u naizmeničnu
napona i/ili polariteta. struju drugog napona i/ili
frekvencije i/ili broj faza.
Tok energije
Dobijanje u smeru
jednosmerne struje^- strelice Dobijanje naizmenične struje:
Pretvaranje jednosmerne Pretvaranje naizmenične
struje bez međusklopa struje sa nameštanjem
naizmeničnog napona. izlaznog naizmeničnog
napona pomoću ulaznog
naizmeničnog napona.
Pretvaranje: Transformacija jednosmerne struje u naizmeničnu.

Tok energije od jednosmernog do naizmeničnog sistema.
214
Nazivi pretvarača i oznake IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Primer:
B 2 H A F
slovna oznaka JT X. dopunska oznaka: pomoćne grane
brojčana oznaka dopunska oznaka: mogućnost upravljanja
Vrsta sklopa Označavanje Slovna oznaka | Brojčane oznake

P o lu ta la sn i spoj spoj sa srednjom tačkom M
mostni spoj B
P unotalasni spoj spoj za udvostručenje D Broj pulsacija p
spoj za umnogostručenje V
dvosmerni spoj W Broj faza m sistema
poligonski spoj P naizmenične struje
Dopunske oznake
Mogućnost upravljanja Glavne i pomoćne grane
Oznake Značenje Oznake Značenje
U neupravljano A(K) obuhvatanje glavne grane sa
C potpuno upravljano anodne (katodne) strane
H poluupravljano Q grana gašenja
HA(HK) poluupravljano sa anodne R povratna grana
(katodne) strane obuhvatanjem F grana slobodnog hoda
upravljanog ventila FC upravljana grana slobodnog hoda
NZ paralelno poluupravljano faktor umnožavanja
n
DIN 41752, DIN 41762 T.2,
Oznake pretvarača i ostalih aparata DIN 42403
Oznake snage za višekristalne poluprovodničke ispravljače

Primer:
1/2 B 250 / 220 - 5
broj spojeva ----------- vrsta hlađenja (vidi str. 234)
oznaka spoja ----------- J nazivna jednosmerna struja u A
nazivni priključni napon nazivni jednosmerni napon u V 1)
h kod opterećenja kondenzatorom umesto nazivnog jednosmernog napona stavlja se C,
kosa i spojna crta se izostavljaju, nazivna jednosmerna struja u mA
Oznake snaga za jednokristalne poluprovodničke pretvarače
Primer:
Sj>1 W
2/e
0 IB6 HA 380/510-800 F
Hem. simb poluprovodničkog materijala21 JJ Vrsta hlađenja
Razlomak kcd parc. usmer. agregata rJ ' 1 jednosmerna struja tipična u A
Oznaka sklopa --------------------------------- jednosmerni napon tipični u V1)
Dopunska oznaka----------- priključni napon tipični u V
2) kod silicijumskih ventila može se izostaviti oznaka Si
Oznake priključaka
Oznake Značenje
A (K) Anodm (katodni) priključak usmerivačkih grana
AM (KM) Anodno (katodno) spajanje na jednosmerni priključak
AK Srednji priključak na strani naizmenične struje izvoda i punotalasnih parova
G(H) Upravljački priključak (pomoćna katoda, katoda) tiristora bez prenosilaca impulsa
E, F Ulazni priključci prenosilaca impulsa, E pozitivan potencijal prema F
U, V, (U, N) Priključci naizmenične struje glavnih kola na ulaznu ili izlaznu stranu
U,V,W, ev.N Priključci trofazne struje glavnih kola na ulaznu ili izlaznu stranu
C, D Priključci jednosmerne struje glavnog kola, C pozilivno, D negativno u ispravljačkom pogonu3'
C (D), D (C) Zajedno obuhvaćeni priključci jednosmerne struje dvostrukih usmerivača
s obzirom na prioritetni smer
3) Kod ispravljačkih aparata može se C označiti sa + ili crvenom bojom, a D sa - ili crnom bojom.
215
M o dula rni s p o je v i IEC 1148; DIN IEC 1148
Modularni spojevi su hibridni integrisani sklopovi za racionalnu konstrukciju pretvarača.
Granične vrednosti
Nazivi Spoj Osobine ć/r r m
^FAV 7tav / frm s Zt r m S
U drm
diodni modul K1 • Vodootporna kućišta od plastike

B1 U otporne na udarce 400 V.. 36A... 60A...
D2 U • Metalno podnožje bez potencijala 1800V 480A
V2 U • Velika staza površinske 305A
AK2- struje odvoda
• Eventualni fleksibilni priključni
vodovi za strujno kolo paljenja i
glavno strujno kolo
• Laka zamenljivost na osnovu
tiristorsko- K1 K1 standardnih kućišta,
diodni G1 400 V... 27A... 27A... 50A... 50A...
npr. TO-240 AA
modul 1800V 320A 320 A 500A 500 A
masa: 90 g
B1HK B1HA AK 2 AK 2
D2HK D2HA l G2 A L
V2HK V2HA A A
W1HN
tiristorski K1
modul
B1C
D2C
G1
AK 2
“ is 600 V...
1800V
18A...
320A
40A..
500 A
V2C G2
W1CN
Spojevi multiplikatora IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Karakteristične vrednosti sklopova

Nazivi Spoj Naponska karakteristika Ur h
U U /d
Jedno-im- /d 2,82 2,82 1,0
pulsni udvo-
stručivač
D1
u 2\ ± u«
Dvo-impul- uđi 2,82 2,82 0,5

sni udvo- 2,-A
stručivač
D2
Jedno-impul- n=3 n -2 -V 2 2,82 n

sni umnogo- za
stručivač za n=3 2. ste-
V1 8,48 pen
2
216
217
218
219
E lektronska pogonska tehnika
Pogonski dijagram usmerivačkih pogona
• Područja rada usmerivača čini
O ii i kn, co s-1 I
četvorokvadrantno polje.
■D kočenje pokretanje • Jednokvadrantni pogon služi
O generatorski pogon motorni pogon samo za pokretanje, dakle u
JZ
zavisnosti od smera obrtanja I. ili
co
<1) povratno napajanje dobijanje energije III. kvadrant. Definicija važi i za
energijom sa strane kočioni pogon, kada se energija
- P = - M ■C0 P = M ■(O M ne dovodi u mrežu, već npr. do
otpornika kočenja.
P = (-M) ■(-(0) - P = M ■{-(O) Nm • Dvokvadrantni pogon je, između
f
dobijanje energije sa povratno napajanje ostalog, prisutan kod desnog hoda
o strane energijom pri pokretanju i kočenju sa
JO povratnom energijom.
~> • Ćetvorokvadrantni pogon
0) motorni pogon generatorski pogon
omogućava kod desnog i levog
III pokretanje kočenje IV hoda pokretanje i kočenje
n
Kvadranti pogona pretvarača sa povratnom energijom.
Karakteristika obrtnog momenta u funkciji broja obrtaja radnih mašina
• Najčešća pogonska mašina je motor

jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom.
• Upravljanje brojem obrtaja obično promenom
napona rotora Ua
• Napajanje naponom je moguće preko
mrežno vođenih usmerivača odn. preko
pozicionera (chopper) sa međukolom
jednosmemog napona.
Pogonska karakteristika u području podešavanja rotora

Primeri pretvarača
Snaga Osobine
Jednokvadrantni pretvarač sa poluupravljanim ULN = 220 ... 240 V ± 10% 50 Hz ± 4%
mostom (BSH) za napajanje kotve i neupravljanim UdN = 170 ... 185V tdN = 12 A
mostom (B2U) za napajanje polja. Filtarska Ispravljač polja:
prigušnica potrebna za održavanje koeficijenta ULN = 220 ... 240 V. UdN = 0,9 • ULN, /dN = 1,2 A
oblika jednosmerne struje. masa: 1,1 kg, izgubljena snaga: 32 W
Jednokvadrantni-jednosmerni čoper sa malim ULN = 190 ... 260 V 5 0 /6 0 Hz
koeficijentom oblika struje kotve i UdN ~ 190V /dN = 6A
pogonom sa malim šumom. Regulisanje broja obrtaja sa tahoreakcijom
Četvorokvadrantni pretvarači sa suprotnom Uv = 3 x 400 V 5 0 /6 0 Hz
paralelnom vezom bez kružne struje dvaju UdN = 400 V /dN = 35 A
potpunoupravljanih mostova (B6C) i samostalno podešavanje na mrežne frekvencije od
neupravljanim ispravljačem pobudnog polja. 45 ... 65 Hz.
220
E lektronska pogonska teh nika
Elektronski pogoni trofazne struje
Najčešća pogonska mašina je sinhroni U~f M = konst. U = konst. M ~ Mf

motor trofazne struje sa kratkospojenim Pn - -
P~f đ> = konst
rotorom, jer ne zahteva posebno održavanje.
Kontinuirana promena broja obrtaja bez
gubitaka putem promenljive frekvencije i napona.
Napajanje pretežno preko pretvarača sa
naponskim međukolom, jer isti omogućava
pojedinačni i kombinovani pogon.
0 fn
Karakteristike kod napajanja pretvarača
Pretvarač frekvencije
- o -
L1 ■
2121
v /
w \
Z\ 21
N •
h ^
neupravljani Međukolo jedno- trofazm

mrežni pretvarač smernog napona sa pretvarač
kočnim čoperom
O D G 0 fi,
O u u u priprema modulacija po RS 232-
c=u : CPU J l . širini impulsa interfejs
struje
A V
o
Mode
r ~i C=D =»> obrada informacije
ST0P regulator broja
C=D START RESET
% davač puštanja
k ^ L u pogon ___ obrtaja______
Komandna jedinica
Primeri pretvarača
Snaga Osobine
Jednofazni digitalni frekvencijski pretvarač sa Kontinuirano podešavanje broja obrtaja motora
konstantnim naponom međukola i izlaznim trofazne struje
naponom moduliranim po širini impulsa. Digitalna upravljačka jedinica sa
Tranzistorski pretvarač sa IGBTs pretvara RS 232-modulom interfejsa (opcija).
neupravljani jednosmerni napon u trofaznu izlaznu ULN = 230 V ± 15 %, 50/60 Hz ± 4 %
mrežu sa promenljivim naponom i frekvencijom. izlazna naznačena struja: I n = 4,5 A, 3.. 400 Hz
izlazna snaga pri 230 V: 1,8 kVA
naznačena struja motora pri 230 V: 1,1 kW
Trofazni tranzistorski pretvarač frekvencije sa Bešumni pogon trofaznih motora sa
tranzistorima u invertorskoj sekciji. Sa impulsnim kratkospojenim rotorom i sinhronih motora.
otpornikom je moguće pokretanje i kočenje u oba Može se koristiti za pojedinačne i grupne pogone.
pravca obrtanja. Ugrađeni RS 485-interfejs za opsluživanje,
Napajanjem naponom sa sinusoidnim oblikom izbor parametara i dijagnozu.
proizilazi skoro sinusoidna struja motora. ULN = 3 x 380...500 V+10%, 50/60 Hz+2%
Izlaz pretvarača otporan na prazan hod, na kratak izlazni napon: 3 x AC 0...Un, 0...400 Hz
spoj i na zemljospoj. izlazna snaga pri 400 V: 42 kVA
naznačena snaga motora pri 400 V: 37 k W ____
Pretvarači sa utisnutom strujom rade sa Povratno napajanje trofazne mreže energijom
međukolom jednosmerne struje i pogodni su kočenja.
naročito za pojedinačne pogone sa električnim Kod pravougaonih oblika struja obrazuje se
kočenjem i promenom smera obrtanja. sinusoidni napon mašine.
Autonomni invertor radi sa tiristorima u prekidu ULN = 3 x 400 V +10%, 50/60 Hz + 2%
faznim redosledom. izlazna nazivna struja: I n = 210 A, 5.. 50 Hz
izlazna snaga kod 400 V: 140 kVA_____________
221
Čoperi
• Jednosmerne sklopke koje rade • Sve se više koriste u pretvaračima za
periodično su čoperi. 1- i 4-kvadrantni pogon.
• Obe strane jednosmerne struje su • Zbog neznatnog neproduktivnog (mrtvog) vremena
medusobno galvanski povezane. predstavljaju idealan izvršni slog (element) kod servopogona.
Regulator smanjenja napona Regulator smanjenja napona

Kod datog stalnog (stabilnog) ulaznog jednosmernog Korišćenje induktivnosti kao energetskih
napona Ua može se dobiti smanjeni varijabilni akumulatora omogućava izlazni jednosmerni napon
izlazni jednosmerni napon UL uz male gubitke. UL, koji je veći od ulaznog napona Ud
Prim er: jednoimpulsni regulator smanjenja Primer:
napona E1CF /L
Izvedba izvršnog sloga V1 kod

priključene snage < 10kVA:M OSFET
< 150 kVA IGBT Pomereno upravljanje sa V1 i V2 za 180° smanjuje
< 12 MVA: GTO. tiristori talasnost / d.
Vrste upravljanja čoperima

Naziv Naponske i strujne karakteristike Osobine Primena
• Stalno trajanje • Napajanje vučnih
periode T. motora u električnim
• Promenljivo trajanje vozilima.
uključenosti Te • Primena u uređajima,
• Stalni odnos kod kojih promenljivost
vremenske konstante frekvencije dovodi do
kola opterećenja smetnji.
• Regulator napona za
r= i trajanja
trofazne generatore
periode T. bez četkica.
Upravljanje | UL • Promenljivo trajanje • Jednostavno razvodno

povorkom \Ud-- periode T. kolo (sklop) sa
im p u ls a • Stalno trajanje neznatnim zahtevima
uključenosti Te u pogledu
• Gubici komutacije talasnosti struje.
Ty _ _ T2 _ _ h . f
postižu najveću • Napajanje
vrednost tek kod jednosmernih mašina
najvišeg upravljanja. u području
ankera i pobude.
• Regulacija otpornika
(impulsni otpornik).
Dvopolo- UL • Dvopoložajna • Pogoni sa regulisanjem

zajna uri- regulacija je moguća broja obrtaja i struje
regulacija samo, ako se u kolu sa dozvoljenom
opterećenja nalazi preostalom talasnošću
Ti . T? . h t akumulator energije. struje opterećenja.
• Promenljivo trajanje
periode T i
promenljivo trajanje
uključivanja Te.
222
Filtarski i stabilizatorski spojevi
Spoj Napomene Spoj Napomene
Napunjeni kondenzator Poravnanje napona napu- Prigušnica za filtriranje Poravnanje struje pri-
njenim kondenzatorima gušnicom za filtriranje L.
CL. Kod optcrcćcnja sa /d
h Rl kao udeo — ►
Talasnost struje
naizmeničnog napona
nastaje napon šuma č/w
\ - «l2
p ■f • L/w L > -----------—
P ■2 ■K ' f
k - 0,25 kod jednoimpu-
Isnih \ k = 0,2 kod
dvoimpulsnih spojeva
RC-filtarski član Frekvencijski zavistan LC-filtarski član Niskofrekvencijski filtar za
delitelj napona kao veće struje opterečenja
niskofrekvencijski filtar
Gvvi
Faktor filtracije s = Faktor filtracije s =
U W2 L/w?
L/Wi CB— l/W2 s = p ■2 • n ■f ■Rs • Cs L/Wi CB —p- UW2 s = (p ■2 ■k ■f)2 ■Ls • Cs
p broj impulsa šeme p broj impulsa šeme
ispravljača ispravljača
T SG = S1 ' S2 • .. . ■ Sn
SG = S 1 ' s 2 ' sn
RZ-stabilizacija Diferencijalna otpornost RZ-precizna Koeficijent filtracije G

r sa V 1 deluje kod naiz- stabilizacija
meničnih napona filtriraju- + G = Gi •G2
će a kod jednosmernih
napona stabilizirajuće. «v1
Gi
AUt _ ^ ^ R\, rZ1
AL/2 r2 Wv2
G2=
U 1max — Uz r Z2
/Zmax + f|_min
ć/~mm Uz
U1= Rvmax — UL =
fzmin + ftmax
Uz UZ2
/Zmin - 0 '^ ‘ /Zmax
P to t
/zmax -
UZ
Izvor konstantnog V1 ostvaruje stalan Integrisani regulator Regulator stalnog napona
napona sa tranzistorima napon baze na V2. stalnog napona radi kao izvor konstant.
+ napona sa diferencijalnim
UL = Uz - UBE pojačivačem
UL = U y - UCe L/i S UL + 2 V
r, = 20 mS2
G= — G = 500 ... 5000
rz Vrlo prošireno:
Ûj r_z serija 78XX za pozitivne
serija 79XX za negativne
' M i " fi napone
C, =470 ... 2200 uF,
C2 = 1 ... 10 pF
Izvor konstantne struje Pošto je V2 PNP- Izvor konstantne struje Upravljački napon - UGS
sa tranzistorima tranzistor, RL je priključen sa tranzistorom sa opada na source-
na masu. Podešavanje + efektom polja
otporniku Rs
struje obavlja se Karakteristika I 0 - UGS
emiterskim otpornikom daje za svaku vrednost
«E- Rs konstantnu struju I L.
, Uz - l /eb ,
r, = 50 .. 500 • rCE
r, ~ 2 0 ... 100 rDS
223
S tab ilizo va n i izvori je d n o s m e rn o g napona d in 41745
Stabilizovani izvori jednosmernog napona (aparati sa napajenjem iz mreže)

su kontinuirani jednosmerni regulatori.
Zahtevi:
• Izlazni jednosmerni napon bez smetnji, nezavisan od opterećenja (R, = 0£1) i podesiv u širokim granicama.
• Siguran od kratkog spoja i trajnog kratkog spoja.
Ostvarivanje zahteva dopušta nekoliko varijanti spojeva. Za dobijanje ulaznog jednosmernog napona
Uy svima su zajednički mrežni transformator, ispravljač i poravnjanje.
Primeri spojeva Način delovanja__________ ___________
Mrežni aparat (ispravljač) sa diferencijalnim • Izvor konstantne struje (V3, R2)'-
stabilizovan protiv kolebanja napona U
• Diferencijalni pojačivač (V1, V2, R\):
odstranjuje temperaturnu zavisnost inače
uobičajenih regulacijskih tranzistora.
• Darlingtonov sklop (V4, V5):
velike struje opterećenja kod malih struja baze.
• Potenciometar nameštene vrednosti (R3):
namešta U između 0 V...U2ma* (npr. + 15V)
• Izvor konstantne stuje (V6, R4, R5, V7):
predstavlja prividnu masu X, stabilizovana U2
protiv kolebanja opterećenja
Mrežni aparat sa operacionim pojačivačem • Spoj sa neznatnim gubitkom, pošto se operacioni

pojačivač N1 napaja ulaznim naponom Uv
• Operacioni pojačivač upoređuje referentni napon
Uz sa U'2 pomoću dela izlaznog napona U2.
• Kako U2 opada npr. zbog jakog opterećenja,
tako raste izlazni napon Ua od N1, dok U2 ne
dostigne zadatu vrednost.
U2 = d + ^ 1) • Uz
h 2
U2mm = Uz ', U2max S U\
T t
Mrežni aparat sa integrisanim podesivim LM 317 (N1) i LM 337 (N2) su uobičajeni

regulatorima napona za pozitivne i integrisani podesivi regulatori napona.
negativne izlazne napone
U2\ = ( U \ \ - 3 V ). 1 , 2 V - 1 ,2 5 (1 + ^ V
— « ------- U \\max= 40 V
V1
LM U22 = [U\2 - ( - 3 V)] . . . - 1 , 2 V « - 1 , 2 5 (1 + ^ j ) V
317
R: V32^ U\2max = - 4 0 V
N1 R, = P2 = 240 £1
fi= L Cs *L11 U21 fl 3 = = 54 £1
C3=L R 3 / C\ odnosno C2 = 0,1 pF
zaštita od povratne struje sa V1 odnosno V2
Cl -L- Rl f zaštita od pražnjenja sa V3 odnosno V4
C2 = t = f6 =J=£l2 u 22
ir
U\2 R2 V42^
LM
337
N2
£4-
V2
224
Sklopni delovi mreže, sklopni regulator
Funkcionalne grupe sklopnih delova mreže (SNT)
sklopni deo mreže
______________/S-----------------------
/ ------------ DC/DC pretvarač ------------ \
n
/ ------------ \
primarno J sekundamo
uklanjanje ispravlja- filtriranje spajanje prenos ispra- filtriranje ukljananje isklju-
J
smetnji nje pretva- pretv. nap. vljanje smetnji Cenje
(EMC) ranje razdv. pot. (EMC) (OVP)
-► -► -► -►
-w - .M
n T r ~ i
i i I ] l [ I I I
------ 1------ ----- A -----
- i-
upravlja- prenos reguli- nadzor
nje. sanje
EMC: mere za elektromagnetsku nadzor.
kompatibilnost (EMC) zaštita
OVP: zaštita od prenapona PWM
PWM: modulacija po širini impulsa
Opseg snage pretvarača

Snaga u W < 10 10...100 100...300 300.. 1000 1000... 3000 >3000
Zaporni merni transformator
Jednotaktni protočm pretvarač
Polumostni pretvarač
Punomostni pretvarač
Protivtaktno paralelno napajanje
Zaporni merni transformator
Šema spoja Naponi, struje Formule za karakteristične veličine

Regulator povećanja napona
— » f L (Boost-konvertor) Uvm L/a = 'U E
L/V1 1-9
— b *— —
L
V2 UL -\ L = (L /a ~ U e ) ' U E
ML f UA
UE i t ; Ua
• 1
' r, r2 4 =- /a
V1 1 -P
U\/ imax = 2 ' U e
Invertor (Flyback-konvertor) 1
Ua = t/E
1-g
L= Â U e
m l ■ f ■ (L / a + L /e )
L/a
1
4 = /a
1-9
U\/\rnax = 2 ' L/ e
Invertor sa galvan. odvajanjem U\J\n N 2 - 9■ U e

UV1 uA
Wi • (1 - 9 )
l/e l /e fein
-primar ■
/ 1
h 2 Pa
/1 n - UE g
U \iim ax = 2 L/E
Faktor _ _fein _ = trajanje ukljućenj Prenosni ^ _ N i

režima 7" ' trajanje periode odnos: /V2
225
226
Integrisana kola u energetskoj elektronici
Integrisana kola (sklop) za fazno upravljanje (upravljanje otsecanjem faze) npr TCA 785
Primena Opis
• Fazno upravljanje ventilima u ispravljačkim • Dobijanje sinhronizacionog napona iz mrežnog

sklopovima i pozicionerima. napona
• Moguć je trofazni pogon sa 3 integrisana kola. • Izvor konstantne struje 1puni C10 vremenski linearno
• Može se koristiti kao nulta sklopka kod • Kada je U10 > U1h onda se deblokiraju izlazni
upravljanja paketom titraja. impulsi 0 , i Q2.
• Produženje trajanja impulsa preko C12.
Izbor integrisanih kola
Obeležavanje Primena Način delovanja
Modul interfejsa • Pretvaranje sinusoidnih frekvencija i • Podešavanje propisane vrednosti, npr.

za upravljanje amplituda kao i redosleda tokova u kod mikrokontrolera preko sabirnica
po širini impulsa taktove modulirane po širini impulsa za prenos podataka
npr. SLE 4520 za 3 faze • Pretvaranje jedinice informacije u
• Upravljanje pretvaračem za trofazne impulsno trajne reverzibilne brojače
preko 8 bita i nulte indikatore.
motore sa velikim opsegom broja • Izbegavanje komutacionog preklapanja
obrtanja tranzistora snage pomoću kontrolnog
registra sa blokirajućim blokom.
Regulator • Regulisanje regulatora povećanja • Merenjem ulaznog napona ulazna

povećanja napona pomoću integrisanih regulatora struja se može podesiti po obliku i fazi.
napona sa struje sa superponiranim regulatorom • Sinhronizacioni ulaz omogućava
regulacijom napona. pogon sa daljom radnom opremom.
faktora snage • Regulisani protok snage od niskog do • Interno izlazno kabliranje za
npr ML4821 visokog nivoa jeđnosmernog napona. pojačanja elektromagnetske
• Regulisanje faktora snage do kompatibilnosti (EMC).
minimiziranja povratnog dejstva mreže.
Dvostruki • Operaciona pojačavačka kola u • Realizacije punomostnog sklopa

operacioni inverznom i neinverznom pogonu pomoću dva operaciona pojačivača.
pojačavač snage • Pogon servomotora sa brzo • Priključak servomotora između
npr. TCA 2465 izmenljivim pravcima obrtanja. izlaza 1. i 2.
• Na osnovu inhibiranog ulaza izlazi
su pogodni i za Tri-State-pogon.
Bešumni • Četiri MOSFET-a snage kao sklopke • Kao Highside Switch za pogon između
prekidač za induktivno, kapacitivno opterećenje šine potencijala i opterećenja.
npr. BTS 712 N1 ili opterećenje otpornikom • Mogućje paralelni pogon rasklopnog
• Zamena za elektromagnetne releje i uređaja sa kanala 1 i 2
diskretna (diskontinuirana) kola
uključenja i isključenja odnosno kanala 3 i 4.
227
In v e rto r i p re tv a ra č n aizm e n ič n e stru je
Primeri spojeva_________________ Izlazni naponi Napomene_____________ _
Paralelno oscilatorno kolo • Upotreba u području srednjih
izmenjivač (vođen opterećenjem) frekvencija kod peći za topljenje
• Izvedba sa opterećenjem kao:
paralelno oscilatomo kolo sa
sinusoidnim naponomi pra-
vougaonom strujom ili redno
oscilatomo kolo sa sinusoid-
nom strujom i pravougaonim
naponom.
1 . , 1
T ~ B ~ ° ~ 2** Y l Č
Samovodeći invertor • Invertor u spoju sa srednjom
(jednofazni) tačkom napaja gotovo
UL -
pravougaonim naizmeničnim
naponom preko povratnih
dioda V3 i V4 bilo koje
t opterećenje.
• Upotreba npr. kao nužno
napajanje strujom postrojenja
telekomunikacione tehnike.
T
Samovodeći invertor • Primena prvenstveno kod

(trofazni) pogona trofaznih mašina sa
regulisanim brojem obrtaja.
t • Invertor za snage od 10 kW
sa tiristorima i pojedinačnim
kolima gašenja.
• Dijagram napona kod ugla
vođenja struje ventila od
0 = 180°.
t
Direktni pretvarač frekvencije • Antiparalelni spoj dve potpuno

(trapezni) upravljane pretvaračke sekcije
omogućava naizmenični
j l 2f 2f 2u napon sa f2 < f j .
• Kod trapeznog pretvarača
’f izlazni napon se određuje iz
broja vrhova mrežnog napona.
• Tri pretvarača (kao i
l 2f 1f 2f*Y ciklopretvarač) omogućavaju
snabdevanje iz trofaznih
Pretvaračka Pretvaračka pogonskih mehanizama.
sekcija I sekcija I I
Međukružni pretvarač frekvencije • Posebnim upravljanjem širine
(impulsni pretvarač) impulsa može se naizmenični
napon menjati s obzirom na
frekvenciju i amplitudu.
• Sinusoidna frekvencija
osnovnog oscilovanja leži
ispod frekvencije impulsa
t (podoscilatorni postupak).
• Simbol za ventil sa
funkcijom gašenja.
Ispravljač . međukolo invertor

jednosmernog
napona
228
229
Dvosmerni spojevi IEC/TR 971; IEC 971; DIN IEC 971
Dvosmerni spojevi primenjuju se kao delovi pretvarača snage u elektronskim sklopovima i regulatorima
kao npr. nulte naponske sklopke, upravljane pomoću paketa oscilacija ili otsecanjem faze.
Naziv Spoj Osobine Primene
Poluupravljani • Nesimetrični napon • Naizmenični
jednofazni opterećenja kod podešavač u opsegu
dvosmerni U1 U U2 delimičnog upravljanja snage od 50% ... 100%
spoj • Jednosmerna
+3" komponenta u struji
W1H mreže pri a > 0°
Us
UL Z
(U J
N
(VI) (V2)
Potpuno • Simetrični napon Naizmenični podešavač

upravljani U1 U2 opterećenja u opsegu snage
jednofazni • Upravljačka reaktivna od 0% ... 100%
dvosmerni * snaga u mreži Sa trijakom kao
spoj pri a > 0° potamnjivačem ili
Us elektronskim relejem
W1C
u.
(U m) opterećenja
n T ▼n
(V I) (V2)
Poluupravljani Nesimetrični napon • Trofazni podešavač

trofazni U1 U2 opterećenja pri a > 0° u opsegu snage
dvosmerni povećava nastajanje od 0% ... 100% kod
spoj H 4- šuma kod motornog pogona sa neznatnim
t/v UL
4 f- opterećenja. zahtevima kao
W3H V1» ?V2 Neznatni utrošak pri npr. mali zaletni
ventilnog upravljanja moment
W1 & W2
Dvofazno • Stalna veza Trofazna sklopka

upravljani U1 -b - U2 opterećenja sa mrežom (elektronski sklopnik)
trofazni • Jednostavni uslovi sa reduciranim utroškom
dvosmerni uv paljenja ventila za upotrebu
spoj VI r' V2L • Kod spoja opterećenja
u zvezdu neutralni vod
kod čestog uključivanja
i isključivanja
W3-2C ne sme biti priključen. velikih struja.
W1 4 f- W2
Potpuno >Povećani gubitak za 1Trofazni podešavač

U1 ^ f- U2
upravljani paljenje, jer se strujno za pogone sa
trofazni kolo zatvara najmanje neznatnim zahtevima
dvosmerni Uv UL preko dva (npr. ventilator)
spoj ^ f- spoljna provodnika. 1U rasvetnim i grejnim
V1T ♦V2
postrojenjima spojenim
W3C u zvezdu sa neutralnim
vodom kao
W1 -^ f- W2 3W1C-podešivač
230
Fazno upravljanje (upravljanje otsecanjem faze) enm I s^ ^ d in v d e
Faznim upravljanjem uključuje se napon na opterećenje pri određenim faznim uglovima.

Tok snage se tako može podesiti između 0% i 100%. Potrošači iznad izvesnih graničnih snaga
smeju biti u pogonu samo uz posebnu dozvolu, jer fazno upravljanje proizvodi povratna dejstva na mrežu,
kao npr. upravljačku reaktivnu snagu
Primer:
Spoj W1C sa trijakom kao potamnjivačem
Upravljačke karakteristike naizmeničnih podešavača kod omskog opterećenja
Ug . [c
u„ ' L
1,0--
0,9 --
0,8--
0,7 --
0,6
0,5--
0,4
0,3
0,2
0,1 --
0 --
0°
Najveće snage potrošača sa simetričnim faznim upravljanjem
Sijalice u zanatskim ili Potrošači sa induktivnim udelom u domaćin-
Priključak
poljoprivrednim postrojenjima stvima (motori, lampe sa pražnjenjem ili drugo)
^ lin = 230 V 700 W 1400 W
UL1L2 = 400V 2000 W 4500 W
400 V. 3/N/PE ... 1200 W (simetrično opterećenje) 2500 W (simetrično opterećenje)

~ 50 Hz
400 V; 3/PE
3600 W (simetrično opterećenje) 10 000 W (simetrično opterećenje)
~ 50 Hz
Po domaćinstvu dopuštena je instalacija svetiljki sa faznim upravljanjem samo do dozvoljene

priključne vrednosti snage 1000 W.
231
Nulta sklopka
Nultom sklopkom naziva se elektronska
sklopka, koja uključuje opterećenje kod
prolaza napona kroz nulu.
Ako upravljanje usledi optoelektronskim
VI
kaplerom, reć je o elektronskim odnosno
poluprovodničkim relejima.
Prednosti: Us
• galvansko odvajanje upravljačkog kola
i kola opterećenja,
• uključivanje bez odskakivanja, ,
dug vek upotrebe, Ri Ru

4 f Rf> ć’i - r -
• neznatne radio smetnje od nulte sklopke,
• velika brzina uključivanja.
Primer:
Elektronski relej opterećenja za naznačene struje
do 40 A kod upravljačkog napona od 3...30 V.
Upravljanje paketom oscilacija

Nulte sklopke koje uključuju na opterećenje nakon Prednosti:
podešenog broja perioda naizmeničnog napona, • nema oscilacija u mreži, jer je struja sinusoidna
deluju kao da su upravljane paketom oscilacija • nema upravljačke reaktivne snage, jer je cos ip = 1
odnosno kao punotalasno upravljane. Srednja Nedostaci:
primljena snaga opterećenja može iznositi 0...100%. nije prikladno za rasvetu i pogone zbog treperenja
odnosno trzanja.
T=1
^s = % + tp
P = — • 'Pma
' —
flL
tE L1 L2
Mtp m
recenja pri
Ts
F2
[]
Primer:
Industrijsko upravljanje paketom oscilacija
za naznačene struje do 560 A.
Glavna primena za regulaciju grejanja
i temperature za
• peći za topljenje U Sm
t -
l \
• sušionice F3 V2
• mašine za žarenje žice davač takta upravljački slog sa
stepenom dugih impulsa
• mašine za obradu plastike
Najveća snaga potrošača1* sa simetričnim upravljanjem paketom oscilacija

r2' u m in"1 priključak na 230 V AC priključak na 400 V AC priključak na 400 V; 3/N
> 1000 ... 400W ... 900 W ... 1800W
500 ... 600W ... 1500 w ... 3000W
100 ... 900 W ... 2200W ... 4 400 W
10 ... 1700 W ... 4100W ... 8300W
5 ... 2100W ... 5100W ... 10400W
3 ... 2500W ... 6100W ... 12 300W
2 ... 2800W ... 6900W ... 14 000 W
1 ... 3500W ... 8600W ... 17 400 W
1>čisto omska opterećenja 2) učestanost procesa uključivanja i isključivanja
232
Prenaponska zaštita poiuprovodničkih ventiia i pretvarača
Prenaponi nastaju i zbog: • efekta usporavanja (TSE) nosilaca ventila
• manipulacija na kapacitivnim ili induktivnim opterećenjima
• atmosferskih uticaja
Primeri spojeva Osobine Primena
Kombinovana zaštita • zaštita od prenapona usled • zaštita malih pretvarača i
efekta usporavanja vođenja elektronskih releja opterećenja
(TSE) pomoću pojedinačnih od komutacionih prenapona
v i. RC-sklopova ventila • varistori su kao TSE-spojevi
• prenaposnko ograničenje prikladni samo za tiristore sa
ulaznog napona varistorom vrhovima povratne struje < 20 A.
4
4 ^ -ja TSE-spojevi
125-249 V. 40-60 Hz 4 7 - 68 £2/ 6 W 0,22 pF, 600 V-
■5
Lavinska dioda
V 2 j2 f 0 ? iV 4 2 ^ 250-379 V, 40-60 Hz
380-500 V, 40-60 Hz
• ograničenje prenapona
68-100 O/ 6W
100-150 0 /1 0W
0,1 pF, 600 V-
0,1 pF, 600 V '
• ograničenje prenapona tiristora

simetričnim lavinskim diodama u uređajima snage iznad 100 kW
(redna veza u opoziciji) • za tiristore sa neznatnom
• izgubljena toplota kod naponskom strminom potreban
V1
l F l] l V2 2 ograničenja prenapona se je dodatni TSE-spoj
može lako odvesti
konstruktivnim merama
Kip dioda kip diode imaju određeni napon • odvodnik prenapona za zaštitu
R1 okidanja L/bo od 500 V do velikih tiristora u smeru blokiranja
V2-- 4000 V i prikladne su za • samo za uređaje, u kojima je
paljenje kod viših napona dopušteno zaštitno paljenje
VI F15?
P re k o s tru jn a za š tita p o lu p ro v o d n ič k ih ven tila i p re tv a ra č a

Primeri spojeva Osobine_______ Primena
Osiguranje ogranka • niska cena • opseg snage
opreme do oko 20 kW
f/1 V32 f • dopuštena preko-
n merna struja ven-
Ud(1
iz tila se ne može
F2 fv2 V42 f I potpuno iskoristiti
Osiguranje elemenata • viša cena opreme • kod pogona

u odnosu na inverznog napona
V1 2 f V 3 2 f V52f osiguranje • kod više paralelno
F1[] » [] « [] ogranka spojenih ventila
11 • bolje iskorišćenje po grani
L2 Uđa
t1
F2 m F6[] F4[]
V22f V62f VLžfl
Kombinovana zaštita • visoka cena opseg snage

'FM
\1 opreme iznad 20 kW
k \ 1) • vrlo dobro
v iz f 2 f 2f prilagođenje na
2)|’ S
1 karakteristiku
l _
-3) preopterećenja
ventila
F3 2f/62 fvv f < )' t
V2
10‘2 10-' 10° 10' 10° min
1) karakteristika granične struje ventila 2) karakteristika topljenja osigurača
3) karakteristika brzog okidača 4) karakteristika termičkog prekostrujnog okidanja
233
Hlađenje i načini hlađenja poluprovodničkih
ventila i pretvarača DIN 41751
Odvođenje disipacione toplote poluprovodničkih W,

ventila utiče na opterećenje i konstrukciona 30 r-4 25 —
zapremina usmerivačkih uređaja. ° W
4 \
Primer; ventil sa telom livenim pod pritiskom 25
\f i----- •f'" s
Stacionarno 20
stanje:
fl,n (0 : ^
!4 š:S č if
7'•u
0— -
W
n tnJA “
P |h JA + °th C K 'thKA
0 20 AO 60 80 100 120 K0 C°
Snaga gubitaka Pv = f 0 A; R,hJA)
Pv
W Ugao toka struje 0 za sinu- -\ j
Ekvivalentna šema za toplotnu otpornost Rm
soidne struje | / /
0= 180o/
PfhK = 00 0 0 120V / /
A yl)0
JJ ' DC
60o / ■ j /
1 lo
J m
A n/ / /
jj /
[ 1\ j L / i
i
4^5 // // •
i
V,
Opružno rashladno telo // !
35 r MAV
od elastične bronze, pocrnjeno '/
Prstenasto A
♦
rashladno telo
od aluminijuma
Wihk = 6 8 12 16 20 2A
Tiristor / Ta v = f(P v:©)
Rebrasto rashladno telo od Trajno dozvoljena struja tiristora CS 8
aluminijuma livenog pod priti- pri t?A = 45 3C. R thJA = 3,55 —
skom kao šipkasti materijal za 0 = 1 8 O !
Karakteristike važe za
vertikalnu montažu. Kod
horizontalne montaže
površina se mora povećati
za oko 20%. Kod cme
površine ravan se može
smanjiti za oko 15%.
50 75 100 125 / mm Toplotna otpornost RthKA od

Toplotna otpornost rebrastog 1 mm debelih, golih,
rashladnog tela kao f (/) kvadratnih limova
Oznake načina hladenja
Nepo- Posredno hlađenje nosiocima toplote
Vrsta Rashladno
sredno Provodnici Prirodna c rkulacija Prisilna cirkulacija
hlađenja sredstvo
hlađenje toplote vazduh ulje vazduh ulje voda
Prirodno vazduh s KS LS OS LUS OUS -
vazduh1) F G KF - OF LUF OUF WUF
Pojačano
voda W - - OW LUW OUW WUW
1) Kod posrednog pojačanog hlađenja vazduhom je umesto oznake F moguća oznaka G
234
6 Tehnika automatizacije
Osnovni pojmovi merne tehnike............ 236 Digitalna brojila.....................................267

Simboli skale....................................... 236 Delitelj, registar pomeranja...................269
Merni trasformator................................237 Memorijski programirano
Merenje pulsirajućih napona i upravljanje (MPU).............................270
pulsirajudh struja..............................237 Upravljački elementi za MPU................272
Merenje snage i faktora snage..............238 Hidraulika i pneumatika........................273
Električna brojila, tarifni Funkcionalni dijagrami
satni automat....................................239 hidraulike i pneumatike.....................274
Spojevi brojila...................................... 240 Osnovni spojevi pneumatike.................274
Digitalna merna tehnika........................241 Servopogoni........................................ 275
Merna tehnika personalnih računara .... 242 Funkcionalna šema..............................276
Merenja katodnim osciloskopom.......... 243 Upravljanje sa bregastim
Opis upravljačkih elemenata................ 243 sklopkama........................................277
Merenje katodnim osciloskopom.......... 244 Upravljanje kontaktorom sa
Merni mostovi...................................... 245 zaštitnim relejom..............................277
Električno merenje neelektričnih Obrada informacija...............................280
veličina............................................ 246
Pravila za izradu planova, simboli.........280
Senzori................................................ 247
Šema odvijanja programa,
Digitalni senzorski sistemi....................248
strukturni dijagram............................281
Pojmovi i oznake upravljačke i
Kodovi................................................. 282
regulacione tehnike..........................249
ASCII-kod............................................283
Vrste upravljanja..................................250
Pojmovi iz oblasti
Vremensko ponašanje......................... 251
mikrokompjuterske tehnike...............284
Vremensko ponašanje regulacionih
Mikroprocesor......................................286
putanja.............................................252
Kontinuirani regulacioni uređaji za zadatke Lista komandi za 8-bitni
električne regulacije..........................253 mikroprocesor8085..........................287
Nekontinuirani regulacioni uređaji.......254 Poluprovodnička memorija...................289
Podešavanje regulatora.......................255 Pojmovi i formule za prenos
Digitalna regulacija...............................256 podataka..........................................290
Kompaktni regulator.............................258 Serijski interfejs....................................291
Tehnika vođenja, tehnika procesnog Paralelni interfejs (Centronics)............. 292
vođenja............................................260 PC-interfejs..........................................293
Simboli i karakteristična slova za tehniku lEC-Bus-interfejs..................................295
procesnog vođenja...........................261 Personalni kompjuter (PC)................... 296
Logički vezni članovi.............................262 MS-DOS..............................................297
Pojednostavljenje sa K - V BASIC..................................................297
tabelama.............................. •......... 263 Pascal..................................................298
Spojevi preklapanja..............................264 Uređaji za unošenje i izdavanje
Bistabilni spojevi preklapanja............... 265 podataka..........................................299
Logičke familije.................................... 266 Programiranje CNC-mašina................. 300
235
Osnovni pojmovi merne tehnike DIN 1319-1
• Merenje • Indirektni merni postupak

Eksperimentalni postupak za iznalaženje Svodjenje tražene merne vrednosti na druge
pojedinih vrednosti fizičke veličine u vidu fizičke veličine, npr rad proporcionalan broju
umnoška jedne jedinice ili polazne veličine. obrtaja kod motornog brojila
• Merne veličine • Merni uredjaj
Merenjem obuhvaćena fizička veličina, Sastoji se od jednog ili više povezanih mernih
npr rad aparata sa dodatnim uređajima i priborom.
• Merna vrednost • Analogni merni postupak
Vrednost merne veličine, koja treba da se izrazi, Jasno, tačkasto, kontinuirano prikazivanje
numeričkom vrednošću i jedinicom, npr. 12 kWh. merne veličine, npr. stalno pokretna kazaljka.
• Merni princip • Digitalni merni postupak
Korišćenje karakteristične fizičke pojave radi Brojčani prikaz merne veličine kod najmanjeg
merenja, npr. obrazovanje obrtnog momenta kod datog mernog koraka
elektrodinamičkog motornog brojila za merenje • Brojanje
električnog rada. Iznalaženje broja istovetnih elemenata ili
• Merni postupak događaja, koji nastaju pri istraživanju nekog
Praktična primena i odredjivanje mernog principa. procesa.
• Direktni merni postupak • Ispitivanje
Dobijanje merne vrednosti neposrednim Konstatovanje da li ispitni predmet ispunjava
poređenjem sa polaznom vrednošću iste merne jedan ili više dogovorenih ili propisamh uslova.
veličine, npr. poređenje mase sa težinama.
S im b o li s k a le DIN 43802-2
Primer:
1.5
merni
2.5
m ehanizam ------ ispitni napon
klasa preciznosti vrsta struje nazivni položaj
Merni mehanizmi Vrste struje Nazivni položaj

magnetno-elektrlčni jednosmema vertikalni
C
memi mehanizam
merni sistem sa struja nazivni položaj
elektromagnetskog naizmenična
stalnim magnetom.
sistema struja
opšti horizontalni
ugradjeni dodatak: jednosmerna
i naizmenična nazivni položaj
ispravljač
elektromagnetni struja kosi nazivm položaj
neizolovani termo- trofazni - ugao nagiba,
logometar
električni pretvarač instrument sa npr. 60°
izolovani termo- jednim mernim
mehanizmom Upozorenje
električm pretvarač memi mehamzam
sa dva merna
logometar za merenje
mehanizma odvojeni
magnetno- mdukcije
električnog sistema sa tri merna šent
mehanizma
memi sistem sa memi mehanizam
sa grejnom žicom odvojeni
pomičnim Ispitm napon
magnetom predotpornik
☆
bimetalni merni ispitni napon aaaa odvojeni modul
logometar sa mehanizam 500 V vvv impedanse
pomičnim
magnetom ispitni napon Posebno upozorenje
elektrostatički
veći od 500 V,
A
elektrodinamički merni
npr. 2000 V Pažnja !
merni mehanizam mehanizam
bez gvožđa bez ispitivanja
Paziti na uputstvo
\ / napona , za upotrebu
elektrodinamički \ / vibracioni
\ / merni
merni mehanizam \ / Nazivni uslovi Klasa preciznosti11
sa gvozdenim mehanizam
magnentim poljem npr. nazivni uslov 25 C oznaka klase za in-
opseg uticaja dikaciju greške, npr.
elektrodinamički
logometar
bez gvožđa
magnetska
zaštita 25°C od 15 do
25°C i od 25
do 35°C
klasa 1,5 koja se od-
nosi na graničnu vre-
dnost mernog opsega
1) Instrumenti za precizno merenje: klase 0,1,0,2;5 Tehnički memi aparati: klase 1; 1,5;2,5
236
DIN 42601; JUS N. H9. 101, 102, 103; HD 553 S2; IEC 185
Merni transformator DIN VDE 0414-1; JUS N. H9. 121, 122 123, 124; HD 554 S1; IEC
N aponski transform ator - naznačeno opterećenje: prividna provodnost Y sekundarno priključenih aparata u S
Strujni transform ator - naznačeno opterećenje: prividna otpomost Z sekundarno priključenih aparata u Q
Prim arna term ička granična struja: primarna struja strujnog transformatora / 1th, primamog namotaja u trajanju 1 s.
Dinam ička granična struja: 1. amplituda stuje kratkog spoja, koju izdrži sekundardni namotaj strujnog transformatora
Naznačena snaga: Sn = Y u \ n (npr. transformator) odn Sn = Z / f n (strujni transformator) u VA
Naznačene struje za induktivne strujne transformatore

Primarne naznačene struje u A Sekundarne naz-
Niz neprespojiv prespojiv 1:2 Niz prespojiv 1:2 načene struje u A
0,5; 1 N 5; 10; 15; 2 0 ;2 5 2 -5 ; 2 1 0 ; 2 1 5 110 N 4-100; 4-150 5

3N ; 6N 30; 40; 50; 60; 75 2-25; 2 -5 0 ;2 -7 5
10N; 2 0 N veće struje: 2-100; 2-150; 220 N 4-150; 4-300 1 (retko)
naznačene 2-200;
30 N; 45 N vrednosti x 101, 2-300; 2-500;
60 N 102 ili 103 2-100; 2-200 380 NE 4-300
Naznačeni naponi za induktivne naponske transformatore
Sekundarni Sekundarni
Niz Primarni naponi u kV Niz Primarni naponi u kV napon u V
napon u V
0,5 0,1; 0,22; 0,38; 0,5 100 60 N 60 110 220 100 2 -1 0 0
1N 1; 3; 5; 6; 10; 15; 20 110 N vT /3 ’ /3 /3 ’ /3
. 45N 25; 3 0 ;3 5 ; 45 umd — — retko 220 N
die TS- struke vrednosti /3 1 400 2-200
/3 380 NE
/3 /3
Naznačene snage za induktivne merne transformatore u VA
Strujni transformator, nizovi Naponski transformator, nizovi
Klasa
0,5; 1 N 3 N . . . 45 N 6 0 N ... 3 8 0 NE 0,5 1 N ... 6 N 1 0 N ... 45N 6 0 N ... 3 8 0 NE
0,2 5; 10; 15 15 10 10 25 100
0,5 2,5; 5; 10 5; 10; 15; 30 30 15; 25 25 25; 75 50 (150)
1 2,5; 5; 10 5; 10; 15; 30 30; 60 25; 30 50 5 0 ;1 5 0 (75)
3 5; 10; 1 5 ,3 0
60
Granice greške induktivnih mernih transformatora1*
pri 1,0-/n pri 0,2 I n pri 0,8 ... 1,22 Un pri 0,05 Un
Klasa
F, <5/ F, A i _______ <5,i ±FU ±<5U
0,1 ± 0,1 % ± 5min ± 0 .2 % ± 8 min ±0,1 % 5 1,0% 40 min
0,2 ± 0 ,2 % ± 10min ± 0 ,3 5 % ± 15min ± 0 ,2 % 10 1,0% 40min
0,5 ± 0,5 % ± 3 0 m in ± 0 ,7 5 % ± 4 0 m in ± 0 ,5 % 20 1,0% 40min
1 ± 1 ,0 % ± 6 0 m in ± 1,5% ± 8 0 m in ± 1,0 % 40 2,0% 80min
3 ± 3 ,0 % 120 6,0% 240 min
Merenje pulsirajućih napona i pulsirajućih struja

Električni naponi i struje se karakterišu u zavisnosti od mernog mehanizma aritmetičkom srednjom
vrednošću (AV) ili efektivnom vrednošću (RMS). Faktor oblika daje odnos efektivne vrednosti prema
aritmetičkoj srednjoj vrednosti. Temeni faktor je odnos temenih vrednosti prema efektivnoj vrednosti.
Faktor oblika: F = ! * MS. f = u RMS - Temeni -faktor;
■• -
FCrest = ' u
Fcrest —
/ av u a v / rms Urms
Oblik
napona
Uav 0,318 • 0,5 • u 0,333 • u 0,167 2) 0,5 • u 2) 1,0

U rms 0,5 • u 0,707 ■ 0,578 • 0 0,408 0,578 ■ 1,0
F 1,57 1.41 1.73 2.45 1,16 1,0
^Crest 2,0 1.41 1.73 2.45 1,73 1,0
i ) / n, Un naznačene vrednosti primarne strane; Fh Fu strujna odn. naponska greška; 5;,
fazni ugao struje odn. napona, 2>nakon ispravljanja
237
Merenje snage i faktora snage
Karakteristični brojevi za merače snage i faktora snage DIN 43807
Primer označavanja'
Brojka
vrsta struje -
merna veličina
Vrsta struje Merna veličina

n 1
T-
Način merenja
način priključenja
način merenja
Način priključenja
struja svi slučajevi, osim 1. 6 neposredan
jednosmema - dva provod. napon L+provodnik u strujnom kalemu na strujni
jednosmerna - tri provod. aktivna snaga L- provodnik u strujnom kalemu transformator
jednofazna naizm struja reaktivna snaga bez priključenog N-provodnika na strujni i naponski
trofazna - tri provodnika koeficijent snage sa priključenim N-provodnikom transformator
simetrično opterećenje
na šentove
trofazna - tri provodmka ugrađena otpornost nulte tačke
opterećenje po želji
trofazna struja - ćetiri provod ugrađen veštački spoj
opterećenje po želji
Merni spojevi DIN 43807

Merni instrument za aktivnu Merni instrument za aktivnu Merni instrument za aktivnu
snagu za naizmeničnu struju snagu trofazne struje sa tri snagu trofazne struje sa četiri
odnosno merni instrument provodnika, opterećenje po želji, provodnika
jednosmerne neposredan 1 neposredan i T ■ —= • —' ~
struje e priključak | priključak XX A r4 x
3200
( 1210) J
3 5 1 2
5200
IL*I 11 L1-
(Ml N L2-
lll L2 L3-
Merni instrument za merenje Merni instrument za merenje Merni instrum ent za m erenje aktivne
reaktivne snage trofazne struje snage trofazne struje sa četiri
reaktivne snage naizmenične
provodnika sa strujmm i naponskim
struje sa tri provodnika transformatorom, neposredan priključak
neposredan opterećenje 6202
priključak strujnim
3jednopolna !
transfor- e e izolovana
matorom naponska
po želji transformatora
5301
1 2 7 f
jF
L1 - • W
L2-
L3- b d
Merni instrument za merenje Merni instrument za merenje Merni instrum ent za m erenje reaktivne
faktora snage, naizmenična faktora snage, trofazna struja snage, trofazna struja sa četiri
struja sa tri provodnika provodnika. neposredan priključak
neposredan ■ 1
priključak
e fti
e e e
3400 4400
00
6300
i
1 2 3 L 5 7 8
IL.) L1 Li -
N L2-
ili L? L3 -
238
E lektrič n a b rojila, tarifn i satni a u to m a t
Karakteristični brojevi za električna brojila, tarifne satne automate i prijemnike daljinskog upravljanja DIN 43856
Primer označavanja
brojilo - osnovna vrsta H U spoj dodatnog uredjaja
priključak
dodatni uređaj
Broj Osnovna vrsta Dodatni uređaj Priključak Spoj dodatnog uredjaja
nema neposredno bez spoljnog priključka
LVN dvotarifno strujni jednopolni unutrašnji
1 transformator priključak
(stezaljke: 1..6) (stezaljke: 13, 15) (stezaljke: 13 ili 14)
U)
s L1/L2 maksimum strujni i spoljni priključak
2 c naponski
o, (stezaljke: 1..6) (stezaljke: 14, 16) transformator (stezaljke: 13,15 ili 14,16)
■2 L1/L2/L3 dvotarifno i maksimalno maksimalni okidač
5
3 tD
o (stezaljke: 1..9) (stezaljke: 13..16) >Š*»S u 's^ ° P nom spoju
2 3
2 L1/L2/L3/N maksimum sa električnim § ~ maksimalni okidač u
4 CO vraćanjem
3 a kratkospojnom spoju
(stezaljke: 1..12) (stezaljke: 13.16)
:£. L1/L2/L3 dvotarifno i maksimalno
maksimalni okidač
5? 60° kompenzacija sa električnim vraćanjem
5 0} :=.JJ u isklopnom spoju
® (stezaljke: 1..9) (stezaljke: 13..15, 18, 19) >« 'U
W3
o 3
| L1/L2/L3 g- maksimalni okidač u
6 2 90° kompenzacija
kratkospojnom spoju
S (stezaljke. 1..9)
2 L1/L2/L3/N
7 'o’ 90° kompenzacija
m (stezaljke: 1..12)
Spojni Dodatne oznake
Značenje
broj Simbol Značenje
Tarifni satni automat sa: Z dvotarifm okidač za brojčanike
01 dnevnom sklopkom d dnevna sklopka za dvotarifni okidač
02 maksimalnom sklopkom w nedeljna sklopka
03 dnevnom i maksimalnom sklopkom M maksimalni okidač za kvačilo maksimuma
04 dnevnom i nedeljnom sklopkom maksimalni hodni mehanizam
05 maksimalnom i nedeljnom sklopkom ML maksimalna sklopka za pokretanje
06 dnevnom, maks. i nedeljnom mo maksimalni okidač u isklopnom spoju
07 sklopkom nedeljnom sklopkom maksimalna sklopka za pokretanje
mk maksimalnog okidača u kratkospojnoj vezi
Prijemnik daljinskog upravljanja sa
11 jednim preklopnikom
12 dva preklopnika ® pogonski motor
13 tri preklopnika
14 četiri preklopnika 0 prijemni deo uredjaja daljinskog upravljanja
Merenje snage električnim brojilom

Proizvođač Oznaka dozvole za upotrebu p _ _n_ _ obrtaji u mernom vremenu
□ trofazno brojilo
fabrički broj
2121
1333
P aktivna snaga u kW
1
0 2 konstanta brojila u kWh
3 x 230/400 V 10 (60) A
n obrtaji kotura brojila po času
tip 75 U/kWh n obrtaji u mernom vremenu
50 Hz
g S g j'4 0 0 0 1997 merno vreme u n, uobičajeno je takođe

2 min = 4 - h odn. 3 min = ^ - h
Primer: natpisna pločica sa karakteristikama brojila 30 20
239
Spojevi brojila DIN 43856
Jednopolna naizmenična brojila aktivne snage
za neposredni priključak sa dnevnom sklopkom)

Trofazno brojilo aktivne snage sa tri provodnika
za neposredan priključak za priključak na strujni i naponski transformator

Trofazno brojilo aktivne snage sa četiri provodnika
4010
40001 rO i e
1
h iO h rO i
1 2 3 U 5 6 7 8 9 11
_ d
•- -• •- -• •- -•
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
J k I
K
k I
V7C7
L K L K
k I
L
L1
L2
LB
N
za neposredan priključak za priključak na strujni transformator
Trofazno brojilo aktivne snage sa ćetiri provodnika Trofazno brojilo jalove snage sa ćetlri provodnika
7020
4020
fO i &h e r1
e O
2 3 (. 5 6 7 8 9 11
r u vi " U
|umv k I k I tfP - ' i;ZKZ k I k I
3*3
JM A /
L K
L1
F
L
'X
lu
K L K L K L
Lt
L2 L2
L3 L3
N
za priključak na strujni i naponski transformator za priključak na strujni i naponski transformator
240
Digitalna merna tehnika
Indikatorske jedinice, granice greške
Brojčana indikacija merne vrednosti se kod indikacija sa sedam segmenata vrši preko:
• light ermittmg diode (LED): 1,5 V 30 mA
• liguid cristal display (LCD): 1,8 V ... 8 V, 4,5 mA
Pokazni primer: | Merni opseg 200 V, najviša moguća

no o
3 J.o
indikacija 199.99 V.
4 1 -brojčana indikacija j
3 3 Obim indikacije iznosi 19999 digita
20 000 mernih koraka po 10 mV.
moguca samo
brojka 0 ili 1 moguće brojke od 0 do 9
Nema podataka o klasi tačnosti, već podatak o Primer: 0,5% + 4 digita pri
mogućim procentualnim odstupanjima od merne 4 ^ - brojčanoj indikaciji od 100 V
vrednosti kao i odstupanje indikacije u digitima. minima|na vrednost: 1 0 0 V - 0 .5 V - 4 10m V= 99.46 V
maksimalna vrednost: 100 V + 0.5 V + 4 10 mV = 100.54 V
Uobičajeni postupak za digitalno merenje napona (analogno-digitalni pretvarač)

Dual-Slope postupak
Inte- Kompa-
grator rator
u,
generator
start/
stop _n
impuls brojila
Kada testerasti napon u vremenskom periodu U Integrator se puni do U pri naponu Ue, koji je
dostigne merni napon Ue, komparator se preklapa. proporcionalan mernorn naponu Uy Sklopka S se
Završava se brojanje impulsa, koje je prebacuje na referentni napon suprotnog pola L/re(.
proporcionalno mernom naponu. Promena električnog naboja do t2 oslobađa impulse
do brojila. Broj impulsa je mera za napon Ue.
Oznaka funkcionalnih tastera
Oznaka Značenje Oznaka Značenje
Merna vrednost se memoriše u Merenje nivoa, dB-vrednosti apsolutne ili

HOLO dB
digitalnoj indikaciji. se odnose na unetu vrednost
Memorisanje merne vrednosti u zadatim
EXTR
Minimalna i maksimalna vrednost se TIME vremenskim intervalima. Novo preuzimanje
memorišu u toku merenja. merne vrednosti se oglašava akustički.
Uključenje ili isključenje zujalice.
BEEP Aktiviranje se prikazuje sa
EXPAND Funkcija lupe kod hibridnih multimetara
ZOOM
(analogne i digitalne indikacije. ovde
proširenje linearnog opsega skale). AUT/
Automatsko ili ručno prebacivanje područja
MAN
Zadata vrednost služi kao referentna Memorisanje više istih ili različitih mernih
REL STO vrednosti sa jedinicom i polaritetom.
vrednost, indikacija odstupanja
Granične zadate vrednosti, prekoračenja gra- Ispitivanje protoka
LIM
n čne vrednosti se signaliziraju optički i akustički.
BLANK
Prebacivanje displeja, npr. sa 4'- na Merenje poluprovodnika
3'-cifarsku indikaciju
241
Merna tehnika personalnih računara
Prednosti merne tehnike personalnih računara:
• Standardizovanje mernih zadataka • Trenutno procenjivanje mernih podataka
• Slikovno prikazivanje obuhvaćemh mernih • Jednostavnije uobličavanje kompleksnih mernih
vrednosti pomoću korisničkog interfejsa procesa pomoću softverski upravljane redukcije
Vrste mernih sistema personalnih računara
PC sa tastaturom, mišem
i softver
N memorija
IEE odn. kartica za obradu

RS 232-interfejs ili ili
IEC 625-bus podataka
I® if
postrojenje, proces,
(merno mesto)
uređaj, s e n z o r...
RS 232-interfejs © lEEEodn. IE C 6 2 5 B u s © Kartica za obuhvatanje podataka ©
- merni uređaji sa interfejsom RS 232, - pomoću lEEE-bus kartice (koja se - ugradnja kartice za obradu podataka
kao npr. digitalni termometar, merm može ubaciti u PC- bus sistem), u PC (npr. EISA-sistem bus)
instrumenti sa komandnom tablom ili može se priključiti do 14 mernih omogućava potpuni sistem obrade
pripremom podataka se povezuju sa uređaja, koji raspolažu mernih vrednosti
R 232-interfejsom PC-a lEEE-interfejsima - velika brzina prenosa podataka na
- moguće je prenošenje memih - širina busa podataka od 8 bita osnovu direktne veze mernog mesta
vrednosti preko većih distanci zahteva kompleksne protokole sa sistem busom PC-a
- po memom uređaju potreban je - dužine kabla: - potreban je dodatni pokretački
jedan PC-interfejs; upotreba kod ukupno < 20 m softver radi upravljanja sistemom
relativno jednostavnih po uređaju < 2 m obrade mernih vrednosti
memih zadataka - Brzina prenosa < 1MByte/s
Izbor multifunkcionalnih kartica za obradu podataka za PC
Osobina Visoka rezolucija Analogni ulazi Dinamička Tajmina kartica za unoše-

obrada signala nje i izdavanje podataka
Tip A T -M I0 -1 6 X E IS A -A 2 0 0 0 A T -A 2 1 50 P C -T I0 -1 0
Upotreba PC/AT EISA PC/AT P C /X T /A T
Ulazi/izlazi -16 jednostrukih ili 8 - 4 analogna ulaza za - četiri 16-bitna analogna - deset 16-bitnih
di ferencijalnih obradu i međumemori- ulazna kanala sa simul- konfiguracija brojila/
16-bitnih analognih sanje podataka, tanim očitavanjem tajmera 7MHz
ulazmh kanala veoma brzo - maksimalna učestanost - takt brojila/tajmera
- učestanost očitavanja - učestanost očitavanja očitavanja po kanalu 1-5 MHz
100 kHz 1 MHz 51,2 kHz - šesnaesto digitalni
- 2 dvostruko multiplicira- - Trigger-Sources i - lineamo fazni ulazno/izlazni
juća 16-bitna analogna Level, koji se mogu Antialiasing filtar TTL vodovi
izlazna kanala u programirati - 95 dB THD za veliku
bafer spoju - softverski upravljano preciznost
- 8 digitalnih samokalibriranje
ulaza/izlaza
- 3 brojila/tajmera
Softver DOS, Windows, Windows NT
242
Merenja katodnim osciloskopom
Princip dvokanalnog osciloskopa
v»-
ulaz
vB-
ulaz
EXT
TRIG
X-
ulaz
Opis upravljačkih elemenata

Natpis Značenje Natpis Značenje
POVVER Mrežni prekidač, ON/OFF X-MAGN Širenje vremenske baze
Isvetljenje ekranske mreže
Okidanje Vremenska baza se okida
INTENS Upravljanje osvetljenosti A; B - signalom kanala A (B)
HELLIGK oscilograma EXT TRIG - spoljnim signalom
FOCUS linija - signalom mrežnog napona
Nameštanje oštrine oscilograma
LEVEL Podešavanje nivoa signala okidanja
INPUT A (B) Ulazna priključnica za kanal A NIVEAU
(kanal B), često kanal 1 i 2
AUTO Krajnji položaj podešavanja nivoa.
AC-DC-GND Ulaz preko kondenzatora Automatsko okidanje vremenske
Neposredan spoj na masu baze kod vršnog nivoa.
CHOP - Komutacija snopa stalne Bez signala okidanja vremenska
frekvencije sa jednog vertikalnog baza slobodno teče.
kanala na drugi.
- ALT Komutacija snopa na kraju ciklusa +/ - Okidanje na pozitivnom odn.
vremenskog otklona sa jednog negativnom boku signala okidanja
vertikalnog kanala na drugi.
TIME/DIV Vremensko merilo u ps/DIV ili
INVERT CH B Merni signal na kanalu B ZEIT/Skt ms/SkT ili ms/cm
se invertira
VOLTS/DIV Vertikalni atenuator za kanal A i B
ADD Sabiranje signala kanala A i B V/SkT; V/cm u mV/DIV ili mV/Skt ili V/cm
POSITION | Vertikalni pomak slike

CAL Baždarna tačka za faktore merila
•* ► Horizontalni pomak slike kod desnog graničnog otklona
Tehnički podaci Primer Pribor
Ulazna osetljivost 10— .. 20 — Redni delitelj, npr. 1 : 1; 10 : 1; 100 : 1

cm cm
Ulazna impedansa 1 MQil25pF Taster demodulatora, npr. 0 Hz ... 15 kHz
Vertikalna širina pojasa 0Hz 20 MHz Četvorokanalna preklopka
Ulazna veza DC - AC - GD Zaštitno osvetljenje sa kamerom
Vreme porasta < 20 ns
243
Merenja katodnim osciloskopom
Primer: Merenje napona i struje dvokanalnim osciloskopom
Pošto oba Y-otklonska sistema imaju zajedničku
masu.moraju merni vodovi da imaju zajedničku A= 2S ' * - = 1 0 Š S r ^ = 0'2 š £t
referentnu tačku (npr. C).
UAC > UBC itim e u ab « uac
Napon uab može se meriti dvokanalnim osciloskopom nroračun 7 = Xi -k = 10 Skt • 2 ms = 20 ms

—
takođe ,--- -------------------------
kao diferencijalni napon. Skt
1
Pri tome: /= 50 Hz
• za oba kanala namestiti jednako 20 ms
vertikalno merilo (fcY1 = kY2) uAC= Y, kYi kT1 = 3.1 Skt • 10-— - y = 310V
• jedan Y-uiazni signal invertovati
• izvršiti sabiranje oba Y-signala.
^ bc = ^2 • kY2 ■kj2 = 2 Skt • 0,2 ■— = 400 mV
- _ ubc 400 mV
= 4A
RMefi 100mQ
360°
<P = *2 • kx ■
20 ms
ms 360°
= 1,5 Skt • 2 = 54°
Skt 20 ms
U energetskoj elektronici osciloskopi se napajaju pr- strana sekundara mrežnog transformatora

■ L1
venstveno preko transformatora za odvajanje. Tako
se svaka tačka uzemljene mreže niskog napona mo- ■ L2
že povezati sa masom osciloskopa. Slika prikazuje ■ L3
kako je merenje opasno. Priključnice za uzemljenje ■N
pogonski uzemljivač
na prednjoj ploči i metalno kućište dobijaju mrežni po- Ft[] F2[ ]
tencijal. Da bi se otklonila opasnostod dodira, oscilo-
usmerivac
skop treba prekriti izolacionim materijalima ili merni
-C = l----
napon dovesti preko pojačavača za razdvajanje (npr. delitelj
sa optokaplerom)
j UB = 230 V > 50 V'

.5 u0a
Primer prikaz karakteristike diode

Y-ulaz
— l I----------- 1 - 5— (UR - I)
R
Karakteristika diode
kx = 0.5
0 ------ ► X- ulaz (Uv)
1) kxfaktor otklona u X-smeru; kY1//rV2 faktor otklona u Y-smeru za kanal 1/2
244
M erni m o stovi
Princip spajanja Osobine Primena
Vitstonov merni most • merni uslov I q = OA • sa prelaznim otpornostima i
(uravnoteženi most) otpornostima vodova upotreba
za merenje otpornosti Rx=
flx = flN r 2 1Q ... 1M fl do tačnosti 0,02%.
• tačnost merenja zavisi, pored • otklonski merni mostovi
s,i r **0 ostalog, od osetljivosti (7q * 0A) jednosmerne ili
naizmenične struje za merenje
T— <* galvanometra i tačnosti
poredbenih otpornika ostalih ftzičkih veličina.
R R^ j
Tomsonov merni most • memi uslov Iq = OA i Merenje manjih otpornosti u

području Rx = 1 pfJ 10 Q
*x = ^ do tačnosti 0,1 %.
H2 n4
• tačnost merenja, osim od uslova
za Vitstonov most, zavisi i od
većih struja; stoga se upotre-
bljava spoljni izvor napona UB.
• isključivanje otpornosti
vodova neposrednim
delovanjem na Rx i r n-
• kompenzacija prelaznih
otpornosti sa R3 i f?4.
Vinov merni most • merni uslov I q = 0A i merenja kapaciteta za Cx =

(izostanak tona): 1nF..,100 /j F kod niskih i srednjih
tan <px = tan ^>N frekvencija Cx > 100 pF sa
ffN ,^ fx (*x > = granicama greške do 0,1%.
c x = CN . ^
' merenje faktora gubitka
tan <$x = tu • CN • Rn (tan S) do 1 % tačnosti.
CU = = J q
U~ ' Vin - Maksvelov merni most za
1 ” "T _ L Rx = Rn merenje velikih kapaciteta pri
malim naponima.
i uravnoteženje mosta sa Rn,
koji takođe može biti paralelno
priključen na CN.
Šeringov merni most • naznačeni kapacitet bez gubitaka • merenje kapaciteta i faktora
(tan i5n = 0) gubitaka tačnošću kao sa
• uravnoteženje faze sa Ci. Vinovim mostom.
Fn = F • dokaz uravnoteženja mosta • kao visokonaponski merni most
Jo vibracionim galvanometrom za određivanje kapaciteta,
• merni uslov: I q = 0A
<D U~
npr. kablova, izolatora pri
mernim naponima do 500 kV.
Cx = CN • —-
h2
tan (5X = w • Ci ■R1
• uobičajena merna frekvencija
50 Hz.,.150 Hz
Maksvelov merni most • upoređivanje Lx i LN • merenje induktivnosti za

• uravnoteženje faze sa Ry i R2 Lx=0,1 mH ... 10H
• uravnoteženje mosta I q = 0A • kod kalema bez gvozdenog
jezgra je Rx otpornost namotaja
Lx = ĆN • kalema (RX=Rw)
R2 • kod kalema sa gvozdenim
(Rx + R3) ■«2 = (f l N + f ll) ■f l 4 jezgrom je Rx aktivna otpornost,
Rw treba dodatno ispitati
jednosmernom strujom
I q . struja u dijagonali mosta
245
E lektrič n o m e re n je n e e lek tričn ih veličin a
Merni postupak Osobine Primene
Merenje temperature • temperaturna razlika • kod malih tačkastih mernih
termoelementom između mernog i mesta
Kompenzacioni porcdbenog mesta prouzrokuje • veliko merno područje
Materijal 1 ___ A t— vod proporcionalni napon. flMep = -200°C ... 1600°C
• kompenzacioni vodovi su od • uobičajeni termoparovi sa
istoga materijala kao i termopar. ^Mep: =
• kod kolebajuće poredbene Cu - Konst.: -200°C ... 600°C
temperature t)B Fe - Konst.: -200°C ... 900°C
Materijal 2 potrebna je kompenzacija NiCr-Ni: 0°C ... 1200°C
Poredbeno mesto Cu-daljinski vod PtRh-Pt: 0°C ... 1600°C
Merenje temperature sa • merni otpornik je sastavni • daljinsko merenje bez dodatnih

temperaturno zavisnim otpornikom deo mernog mosta pojačavača
• merni instrument leži u • metalni temperaturni senzori
Stalan otpornik
dijagonali mosta a) platina (otporna na koroziju,
• početak mernog područja visoka temperatura topljenja)
(otklon nula) kod uravnoteženja b) nikl (visoki temperaturni
Merno mosta koeficijent, merne temperature
mesto' • promena temperature prouzro- do 150°C)
Otpornik za izjednačenje kuje proporcionalnu struju mosta
Merenje sile rasteznom mernom • uravnoteženje mosta sa R3 i RA • napajanje jednosmernim ili

trakom (DMS) u neopterećenom stanju. naizmeničnim naponom
• kod opterećenja promena otpor- • merenje vučne sile, sile pritiska,
nosti je proporcionalna promeni savijanja i torzije
R1
( dm s H u= • posredno merenje nivoa
dužine odnosno promeni sile.
konst dinamo-metarskom kutijom sa
• rastezna merna traka, često
r a rasteznom mernom trakom
^2 Rl / krivudava žica od konstantana • merenje pritiska pomacima
U /g u plastičnoj foliji membrane
Merenje brzine obrtanja • promena magnetske • moguća merenja bez dodira na

induktivnim davačem provodnosti proizvodi u glavi bilo kojim mestima
Metalna ploča sa žlebom senzora naponske impulse. • merenje brzine obrtanja
• digitalno-analogni pretvarač tahogeneratorom bez opterećenja
pretvara impulse po jedinici • merno područje od malih do
vremena u napon proporcionalan vrlo velikih brzina obrtanja
brzini obrtanja.
Merenje puta induktivnim • uravnoteženje mosta u sredrjem • merenje puta pomakom Fe-šipke
davačem položaju Fe-šipke (L, = L2). npr. kod tečnosti sa plovkom.
• promena puta A/ prouzrokuje • Merenje pritiska mernim
proporcionalan napon mosta mehanizmom sa cevastom
zbog promene induktiviteta (L, * L2) oprugom.
• ostali merni postupci izvode se
diferencijalnim transformatorom.
Fe-šipka diferencijalna prigušnica
Merenje pH-vrednosti • pH-vrednost je mera za jačinu • nadzor neutralnosti rastvora

Merna poredbena kiselina ili baza merenja kiselosti i baznosti
• potencijal poredbene elektrode je • uobičajeni davači pH-vrednosti:
elektroda
nezavisan od pH-vrednosti • merna elektroda od antimona sa
• potencijal merne elektrode je poredbenom elektrodom od srebrnog
zavisan od pH-vrednosti hlorida
• napon ćelije je mera za staklena merna elektroda sa pored-
pH-vrednost mernog rastvora benom elektrodom od srebrnog hlorida
Merenje jačine svetlosti sa • kod osvetljenja nastaje • merač osvetljenja (luksmetar)

fotoelementom proporcionalni foto napon UFoto • merač osvetljenja
(vidi str. 74) • merač refleksije
• merač mutnoće
246
Senzori
Vrsta senzora Osobine Primena
Senzor za pritisak • otpornici zavisni od pritiska • medicinska tehnika
nastaju putem piezorezistivnih • elektronske vage za merenje
putanja telesne mase
• mostni spoj prouzrokuje • mašine za pakovanje i punjenje
smanjenje veličine smetnji napitaka
• korisni signal pri U,=5 V, a • tehnika prečišćavanja, rashladna
maksimalni pritisak (npr. 100 kPa) tehnika i klimatizaciona tehnika
U2=70 mV • oblast niskog pritiska 2..10 kPa
• pri velikim temperatumim • oblast srednjeg pritiska
kolebanjima potrebna je 25 .1000 kPa
kompenzacija • oblast visokog pritiska 6.. 40 MPa
Senzor za magnetsko polje1> • antiparalelna veza dva Holova • poziciona merenja kod alatnih
generatora prouzrokuje mašina
diferencirajuće dejstvo i veoma • merenje broja obrtaja u pogonskoj
jasno registrovanje lokalnih tehnici
promena magnetskog polja • merenje tangencijalnih polja
• pri spoju sa stalnim magnetom kod nerazarajućeg ispitivanja
menja se Holov napon kod materijala
približavanja tela od mekog • očitavanje magnetne folije u
magneta uređajima za sortiranje
Senzor za putanju (magnetski) • za merenje putanje koristi se • izlazni signal U2 zavisi samo od
neusklađenost magnetskog kola visine a ne i od brzine promene
• isto proizilazi iz relativne pozicije magnetskog polja
magneta davača prema • merenje položaja igle u ventilu
senzorskom kalemu za ubrizgavanje dizela
• elektronska priprema signala • primena, koja nije osetljiva na
daje lineamo pretvaranje potrese, kod vozila, automata za
putanje u napon u voltima manipulaciju i alatnih mašina
• očitavanje magnetne folije u
postrojenjima za sortiranje
Granični prekidač (induktivni) • funkcija uključenja/isključenja • upravljanje koje se može

npr. TCA305 se aktivira na osnovu neuskla- programirati
djenosti oscilatornog kola pri • automati za manipulaciju (roboti)
približavanju feromagnetskog • upravljanje transportnim
metalnog elementa na kalem uredjajima i uredjajima za dizanje
oscilatora U2=12 V uključuje priključeni
• dozvoljeno je kolebanje spojnog pojačivač
odstojanja od ± 10% u tempera-
tumom opsegu od - 25°C do
RA- distantni otpornik + 70°C (prema CENELEC)
Piroelektrični senzor • piroelektrična plastična folija • automatsko uključenje svetla na

menja pri zračenju infracrvenim stepeništu, hodnicima i podrumima
zracima elektrčni dipolni • uključenje uređaja za sušenje
momenat molekula ruku i sanitarna ispiranja
• time se menja površinsko • otvaranje vrata
punjenje i napon na elektrodama • obezbeđenje objekata
folije • kontrola izrade npr. toplo
menjanje napona se dalje prskanih delova
• preradjuje kao signal veze
1) Konstrukciom elementi zavisni od magnetskog polja, str. 78
247
D igitalni s e n zo rski sistem i
Konstrukcija digitalnog senzorskog sistema (trostepeni analogno-digitalni pretvarač)
1. stepen 2. stepen 3. stepen

© Pretvaranje neelektrične merne veličine u © Podela merne oblasti na konačni broj delova
analogni električni signal opsega
Od toga zavise rezolucija i greške merenja.
® Očitavanje merne vrednosti u vreme fab.
Održavanje merne vrednosti za vreme tb0|đ. © Pretvaranje delova opsega u određeni kod
kao i indikaciju odn. prosleđivanje.
Digitalizacija pomoću senzora sa frekventno-analognim izlazom
• Digitalni senzorski sistemi pretvaraju analogne Konstrukcija senzora površinskih talasa

merne veličine u digitalni, brojivi signal. Samo je Uticaji (npr. temperatura vučna sila, interdigitalni
frekvencija, kao analogna veličina, direktno brojiva obrtni moment, pritisak) pretvarač
• Senzori površinskih talasa (OFWS) pretvaraju
promene u površinskim talasima čvrstog tela u
promenu frekvencije oscilatora.
• Senzori površinskih talasa služe, između ostalog,
za bezkontaktnu identifikaciju vozila, rezervoara,
uzoraka i poluproizvoda. sloj osetljiv . frekvencijski proporcionalan
na gas brojiv izlazm signal
Digitalni senzori ugla (encoder) Multisenzorski sistemi
Primer: inkrementalni senzor ugla Primer: ultrazvučni merač protoka

• kodm disk sa pravilno raspoređenim svetlim i Integrisana obrada zapreminski
tamnim poljima se očitava optoelektronski. signala senzorskog sistema protok i protok mase
• izbrojani impulsi se istovremeno preračunavaju toplota, gustina
akusti- vreme tempe- dife-
u odgovarajući ugao. ćka ciklusa, ratura rencija- pritisak, promena
• dvostruka, za 90° pomerena šema impulsa služi impe- faza Ini pritiska vrsta mernog
za uočavanje pravca obrtanja. dansa pritisak materijala
dalje senzorske
informacije
zapreminski
protok odn
2x90 . . . . protok mase
ultrazvučni merac
• sistem za obradu signala , npr. senzorska fuzija
itd. ultrazvučni merač
Prenos senzorskog signala

Standardno Inteligentno Bus polja (vidi profi bus)
4 .20 mA
uprav-
Ijaiki
centar
• digitalni senzorski signal se • analogni signal 4. 20 mA se • moguća je digitalna

pretvara u analogni signal preklapa frekventno komunikacija između
4. . .20 mA i prenosi se moduliranim signalom senzora i pretvarača.
do upravljačkog centra (FSK=Frequency Shift Keying). • samostalno napajanje i prenos
• Moguče je memorisanje podataka sa upravljačkog
vrednosti i događaja radi centra u polje.
optimizacije procesa.
248
Pojmovi i oznake upravljačke JUS IEC 27-2; IEC 27-2, 2A; HD 245 2 S1;
i regulacione tehnike DIN 19221; DIN 19226
Karakteristika upravljanja: Karakteristika regulacija:

• Ulazne veličine utiču na izlazne veličine. • Konstantno obuhvatanje veličina, koje treba da
• To se dešava prema zakonitostima, koje sistem se regulišu.
• Poređenje sa vodećom veličinom.
poseduje.
• Uravnoteženje na vodeću veličinu.
• Otvorena putanja delovanja (upravljački sistem)
• Zatvoreni tok delovanja (regulaciono kolo).
Elementi i veličine u upravljačkom sistemu Elementi i veličine u regulacionom kolu
i iFluks energije. struja mase i S l ' 'l Fluks energije, struja maseC
£
veličine Iz ,
t------------- smetnji *
j obuhvatanje | i regulaciona putanja
j velićine I
veličine obrazova- XA
^1 smetnji regulaciom regulacio- nje zadate
smetnji element na velićina velićlne
upravljačka putanja
=71 obrazova- *A
regulacioni veličina na nja delova^
nje zadate
element koju se utiče | nja signala re-
veličine regulator
gulacionog kola
regu-
lacioni
putanja delovanja memi
uređaj
upravljačkih signala uređaj
yR
obrazovanje vo- obrazovanje

upravljački regulacioni vodećih
dećih velićina,
uređaj program______ element
komparacioni veličm a
regulator element
regulacioni uređaj
Upravljanje brojem obrtaja Regulacija broja obrtaja

Primer: Primer:
L1 H L1 ■
L2 - L2-
L3- L3 ■ G3
V1 V1 X
l l uw
V6
t t 'V. G2
[ 1
G3
V6
G2 N1
**-Q
M1 jp G1 ]
Elementi u upravljačko-regulacionom sistemu

Oznaka Objašnjenje Primer
Regulaciona staza, Deo sistema ili plana delovanja, na koji treba da V1 ... V6. M1
upravljačka staza, se utiče shodno zadacima.
Funkcionalna jedinica koja se sastoji od komparacionog
regulator N1. G2
i regulacionog elementa._______ _________________
regulacioni Funkcionalna jedinica, u kojoi se iz izlazne veličine regulatora V1 ... V6
element obrazuje korekciona veličina koja je potrebna za upravljanje
regulacionim elementom. G2
regulator Funkcionalna jedinica na ulazu staze. koja utiče na struju
mase ili energetski tok i pripada stazi.____________________
regulacioni uređaj, Deo putanje delovanja, koji preko regulacionog elementa komparaciom el.
upravljački uređaj, prouzrokuje zadati uticaj na stazu. N1.G2.V1...V6
kompenzacija Veličina smetnje se direktno meri, a upravljački ili regulacioni
poremećajne
veličine uređaj se dovodi kao dodatna ulazna veličina.
249
Pojmovi i oznake upravljačke i JUS 27-2; IEC 27-2, 2A; HD 245.2 S1;
regulacione tehnike DIN 19221; DIN 19226 T.4
Veličine u upravljačkom / regulacionom sistemu

Oznake Oznake
Veličina Objašnjenje Velicina Objašnjenje
u formuli u formuli
X Regulaciona Veličina regulacione putanje, koja Vodeća Oblast, u kojoj može da se nalazi
veiićina se obuhvata u cilju regulacije i oblast vodeća veličina regulacije ili
dovodi do mernog uređaja upravljanja.
Zadata Veličina na koju treba da se utiče Regulaciona Podesiva oblast, u kojoj se može
*A
veličina upravljanjem i regulacijom, i koja oblast nalaziti regulac iona veličina
mora biti povezana sa regulacio- uzimajući u obzir utvrđene
nom veličinom, ali ne mora obave- vrednosti veličina smetnji, a da se
zno da pripada regulacionom kolu utvrđeno najveće odstupanje od
K orekciona Izlazna veličina upravljačkog i zadate vrednosti ne prekoračuje.
y
veličina regulacionog uređaja, istovremeno •*A)i Zadata Oblast, u kojoj se mogu nalaziti
i ulazna veličina putanje Ona oblast zadate veličine pn punoj
prenosi upravljačko dejstvo funkcionalnoj sposobnosti
uređaja na putanju. upravljanja ili regulacije.
z Veličina Veličina, koja deluje spolja i koja Vh O blast Oblast, u kojoj se može podesiti
sm etnji nanosi štetu (umanjuje vrednost) po dešava- korekciona veličina.
namernom uticaju u upravljanju i nja
regulaciji.
Zh Oblast Oblast, u kojoj sme da se nalazi
VV Vodeća Veličina na koju ne utiče sm etnji veličina smetnji, a da se utvrđeno
veličina upravljanje ili regulacija, a koja najveće odstupanje od zadate
treba da sledi upravljanje ili vrednosti upravljanja i regulacije
regulaciju Ista se dovodi ne prekorači.
regulacionom kolu spolja
r P ovratna Veličina, koja nastaje iz merenja
veličina regulacione veličine i koja se vodi
do veličine za poređenje.
e Regulaciona Veličina, koja nastaje iz merenja
razlika regulacione veličine i koja se vodi
do veličine za poređenje.
Vrste upravljanja DIN 19226 T. 5
Razlikovanje Objašnjenje Razlikovanje Objašnjenje

O brada signala memorijski Upravljanje, čiji je program memorisan
Sinhrono Obrada signala se vrši sinhrono u programabilno u programskoj memoriji
upravljanje odnosu na ritmički signal. upravljanje
slobodno Memorijski programabilno upravljanje,
Asinhrono Obrada signala se vrši bez ntmičkog programabilno sa upisujuće/očitavajućom memorijom
upravljanje signala. Promene signala se upravljanje kao programskom memorijom, čiji se
aktiviraju samo putem promena sadržaj može promeniti bez
ulaznih signala. mehaničkog zahvata u
upravljački uredaj.
Upravljanje Upravljanje. koje stanjima ulaznih
povezivanjem upravljanje, koje se Memorijski programabilno upravljanje
signala dodeljuje putem Bulovih veza može programirati sa memorijom, koja se može samo
definisana stanja izlaznih signala izmenom očitavati kao programskom memorijom
čiji se sadržaj može promeniti nakon
Tok upravljanja izvršenog programiranja samo meha-
Upravljanje Upravljanje sa prinudnim postupnim ničkim zahvatom u upravljački uredaj.
komandama za tokom. Prelaz sa jednog koraka na H ijerarhijsko
odvijanje toka drugi ili druge. koji slede shodno rasporedjivan je
programa programu, zavisi od uslova za prelaz.
Vremensko Upravljanje komandama za odvijanje Pojedinačno Funkcionalna jedinica za upravljanje
upravljanje toka programa, ciji uslovi za prelaz upravljanje pojedinačnim izvršnim članom.
komandama za zavise samo od vremena.
odvijanje toka Grupno Funkcionalna jedinica za upravljanje
programa upravljanje povezanog dela procesa, koja je
nadređena pripadajućim
Upravljanje Upravljanje. čiji uslovi za prelaz pojedinačnim upravljanjima.
komandama za zavise pretežno od signala
odvijanje toka upravljanog uređaja (proces). Procesno Funkcionalna jedinica, nadređena
programa zavisno upravljanje grupnim upravljanjima, za upravljanje
od procesa celokupnim procesom.
O stvaren je Ravan procesnog Ista obuhvata sve delove
program a upravljanja upravljačkog uređaja, koji utiču na
programski Upravljanje čiji je program utvrđen ravan grupnog upravljanja.
povezano postupkom i funkcionalnim sadržajem
upravljanje
250
V re m e n s k o p o n ašan je
Vremensko ponašanje vodećih veličina DIN 19225
Naziv Objašnjenje Primer
Redosledna Regulaciona veličina sledi spolja zadatu, Regulacija grejanja vođena
regulacija vremenski promenljivu vodeću veličinu vremenskim prilikama
Regulaciia s Vrsta redosledne regulacije, kod koje je vodeća Regulacija grejanja sa dnevnim ili
vremenskim sedmičnim programiranjem
rasporedom veličina utvrđena vremenskim rasporedom
Regulacija Vodeća veličina je podešena na stalnu vrednost Regulacija broja obrtaja,
stalne odn. može se podesiti u okviru karakteristične
oblasti regulacije___________________________ stabilizovanje napona
vrednosti
Vremensko ponašanje članova regulacionog kola DIN 19226 T.2
Za postizanje optimalnog međudelovanja regulacione putanje i regulacionih uređaja potrebno je
poznavanje vremenskog ponašanja pojedinačnih članova. Kod ispitivanja se pre svega izlaže regulaciona
staza sa različitim promenama ulazne veličine i posmatra vremenski tok izlazne veličine. Mogući su
sledeći postupci:
Postupak Objašnjenje Vremenski tok
Odziv na Vremenski tok izlazne veličine nakon skokovite *n
y
skok promene ulazne veličine.
Impulsni Vremenski tok izlazne veličine kod oštrog

odziv impulsa ulazne veličine.
Odziv na Vremenski tok izlazne veličine kod funkcije

funkciju porasta sa definisanom brzinom promene
porasta kao ulazne veličine.
Sinusni Vremenski tok izlazne veličine kod sinusoidnog

odziv oblika toka i promene frekvencije tu = 0 do « = <»,
(cu = Z i f kružna frekvencija) ulazne veličine.
Frekvencijski odziv (|G(w)| = \x/y\)
i fazni odziv (tok faznog ugla <p = f(w )) prikazani
su Najkvistovim ili Bodeovim dijagramom u svrhu
ocene stabilnosti. Granična kružna
frekvencija: culto^ = 1
dB
5
0
-5
■ V -10
%
-15
*
k% -20
0,2 0,3 0,5 0,81 o) 2 3 4 6 810

Najkvistov dijagram Bodeov dijagram
251
Vremensko ponašanje regulacionih putanja DIN 19226 T.2
Postupak odziva na skok i jedinični skok ulaz izlaz

Postupak odziva na skok ima u praksi
najveći značaj, jer se prelazna funkcija na primer 1A y regulaci- X
ona
može eksperimentalno odrediti najčešće putanja
s neznatnim naporom. ------------------------ ►
Naziv, karakteri- Prelazno ponašanje

Odziv na skok Primer
stične veličine
Po-putanja Xi x sledi ulaznu
Koeficijent ^ / r \ veličinu y
proporcionalnosti iB=y proporcionalno i
Kps = xJy Kps ■y neusporeno
t
(1
T
u ~x \
T
PT1-putanja x sledi ulaznu

Koeficijent veličinu y
proporcionalnosti proporcionalno,
E KPS = x j y usporeno prema
'E" Vremenska e-funkciji
0)
KJ
■ konstanta Ts
C
T3
PT2-putanja x sledi ulaznu
N Koeficijent veličinu
proporcionalnosti proporcionalno,
KpS = x j y usporeno sa dve
C Vremenska
iS vremenske
3 konst. Tu
a Vreme Izjednače Tg konstante
PTt-putanja *4 x sledi
Koeficijent proporcionalnu
proporcionalnosti ulaznu veličinu y,
Kps = xJy
Kps •y ali usporeno za
M
Mrtvo vreme T, vreme Tt
T, = s /v
PTt-T1-putanja x sledi ulaznu

smesa u
Koeficijent veličinu y
proporcionalnosti posudi
porporcionalno,
Kps = x j y y\s usporeno sa
Mrtvo vreme Tt -=~ — —
e-funkcijom i
Vremenska
konstanta Ts
— — — mrtvim vremenom.
lo-putanja x je vremenski
Integrac.
vreme 7js integral ulazne
Koef. integracije veličine y
ns
'E' Kis = v« • -Jr
0
>o
ro
c Vx= ^
-o v* At
0)
IT1-putanja x je vremenski
N
a) Integracijsko integral ulazne
X) vreme TIS veličine y, usporen
Vremenska nekom
konstanta vremenskom
usporavanja Ts konstantom.
ITt-putanja x je vremenski
integral ulazne
Integracijsko
vreme T,s
if c j veličine y usporen
Q
m
Mrtvo vreme Tt mrtvim vremenom Tt
Tr
252
K o n tin u iran i re g u lacio n i u ređaji
za za d a tk e ele k trič n e re g u la c ije DIN 19226 T.4
Kod regulacionih uredjaja sa kontinuiranim Relativno jednostavno ostvariva željena svojstva

delovanjem može regulaciona veličina y elektronskim regulatorima će se ovde razmatrati i
unutar regulacionog opsega Vh primiti za regulacione uređaje koji ne rade elektronski
svaku vrednost. (mehanički, pneumatski, hidraulički)
Regulator
Odziv regulatora Objašnjenje
Tip Karakteristična veličina
Odziv na skok Regulaciona razlika
e y prouzrokuje
t> oo -y proporcionalnu
+ korekcionu veličinu.
0 e Kp e
y-yo Kp: koeficijent

yo ------►
proporcionalnosti
Odziv na funkciju porasta brzina promene

fl. e , ___________ y regulacione razlike
O oo y -y r prouzrokuje određenu
6 II - + vrednost korekcione
I Ae
C + K veličine
st_
0 1'T Kn= ( y ~ i Ae
K q = R i • C q = Tq
yo At
•
Ae
r 't
Kd: diferencijski koeficijent
T0: diferencijsko vreme
Odziv na skok regulaciona razlika

c, e / y
prouzrokuje određenu
[> o o brzinu promene
korekcione
Rn e (izvršne) veličine
J tp K\ = — ■—
K=
| --------- e At
K,: integracijski koeficijent
U 1 - 1 yo At
w y
't T{. integracijsko vreme
• c, ■ r,
Odziv na funkciju porasta regulaciona razlika
P-udeo prouzrokuje promenu
e -' korekcione veličine
sa P-udelom i D-udelom
Kp:
f'p- proporcionalna
i vr.
T[,:
W vreme držanja
regulaciona razlika
prouzrokuje promenu
korekcione veličine sa
P-udelom i l-udelom
Tn: vreme regulisanja

ili uspostavljanja
regulaciona razlika pro-

uzrokuje promenu korek-
cione veličine sa
P-, I- i D-udelom (idealni
regulator)
realni regulator poseduje
vremensku konstantu T\ ,
koja se sa dodatnim R
(redno sa C^) može
ciljno podesiti.
Pl (D —T ,) - ponašanje
253
Nekontinuirani regulacioni uređaji DIN 19226 T.2
Dvopoložajni regulacioni uređaj Tropoložajni regulacioni uređaj

Regulaciona (izvršna) veličina može kod dvopoložajnog Tropoložajni regulacioni uređaji raspolažu sa
regulatora poprimiti samo dva stanja: ON i OFF. tri uklopna stanja: stanje I - OFF - stanje
Dvopoložajni regulatori prikladni su zbog II. I ova vrsta regulacije može se primenjivati
nekontinuiranog ponašanja samo za primenu na takvim samo na I - usporenim regulacionim putanjama.
regulacionim putanjama, kod kojih je promena
regulacione veličine vremenski zavisna (usporena).
Karakteristika, kar. veličina Vremensko ponašanje Elektronska izvedba

Dvopoložajni regulator
-cu-
ON
t 1
OFF
*2 / *1 x E.
Srednja vrednost
r
Tt: mrtvo vreme
Ts: vremenska konstanta
regulacione putanje
Tropoložajni regulator
i
V K1
T t !
1Grejanje
ON
Zadata V K2Ž H r
vrednost
/ -y
---- J *»\ —
*2 x4 *3 X l,// ii E
ti i z adata ;
/ '' ' i i i Vrednost'
ON
-y
Hlađenje'L__^ [|
t/s
i i n 21 +y
Područje
neosetfjivosti —
n y K1
Ts: vremenska konstanta
regulacione putanje i ¥ 1
t r a
Prikladnost regulatora kod datih putanja

Regulator
Staza 2-položajni
Pl PD PID
regulator
PTt
PT2
PTt
r» T t
PTjT,
r > Tt
IT,
IT,
xx: osobito prikladan; x: prikladan; neprikladan
254
Podešavanje regulatora DIN 19226 T.5
Regulacioni uređaj je utoliko bolje pbdešen, Odziv regulacione putanje na skok

• što je manja preostala regulacijska razlika e granična odzivnaskok 1
• što je kraće vreme utitravanja i x- V vrednost / t \ \ “ ~opseg
• što je manje maksimalno nadvišenje x,„. . tolcrancije
Kod prevelikih pojačanja regulacionog kola,
regulaciono kolo može postati nestabilno.
'0 = Ko KD
Vn
^PR P-koeficijent (regulator)
^PS P-koeficijent (putanja)
vreme izjednačavanja
T. vreme zadržavanja
Tokovi regulacijskih procesa

e e
1. nestabilan 2. granica stabilnosti 3. periodični stabilitet 4. aperiodični stabilitet

Postupak po Zigleru i Nikolsu Najpovoljnije podešavanje regulatora videti iz tabele
Jednostavan postupak kod nepoznatih karakteri-
Tip P-vrednost Rezervno Vreme pode-
stičnih vrednosti regulacione putanje. Postupak:
regulatora k pr vreme Tv šavanja Tn
• Regulator upotrebljavati kao P-regulator u zatvore-
nom regulacionom kolu (Tn =°°; Tv = 0 podešeno) P 0,5 • Kprk - -
• Povišavati koeficijent proporcionalnosti KPRsve,
dok regulaciono odstupanje e izvodi trajna titranja PD 0.8 ■Kprk 0.12 ■ Tk -
konstantnom amplitudom. Pl 0.45 • Kprk 0,85 Tk
-
• U tom stanju odrediti trajanje titraja TK i
kritični P-koeficijent Kprk PID 0.6 Kprk 0,12 ■ Tk 0,5 Tk
Postupak po Šinu, Hronesu i Resviku Mrtvo vreme T i vreme zadržavanja Tu, koji kod
Ako su poznate karakteristične vrednosti regula- putanja sa P-Tr Tn - karakteristikom zajedno obrazuju
cione putanje ili se mogu lako odrediti odzivom na rezervno mrtvo vreme TtE (Tt + Tu = TtE), utiču na
skok (vidi gore), postupa po sledećoj tablici. mogućnost regulacije putanje, ako su veliki u odnosu
Pri tome treba razlikovati da li je prema vremenu izjednačenja Tg.
• regulacioni tok aperiodičan ili Približne vrednosti:
• periodičan, a treba da usledi oko 20% nadvišenja, može se dobro regulisati Tg/TtE > 10
odnosno da li može se umereno regulisati Tg/TtE > 4 ... 9
• regulacijski uređaj treba da bude može se loše regulisati Tg/TtE < 3
namešten optimalno za regulaciju smetnji Ako nema mrtvog vremena, u jednačinu
• (veličine smetnji) ili se umesto TtE stavlja Tu.
namestiti promene vodeće veličine (vođenje) Kod regulacionih putanja bez
T9 1
Teži se najkraćem trajanju procesa regulacije. izjednačenja za koristiti
Smetnja Vođenje
Aperiodični Periodični, sa = 20% Aperiodični Periodični, sa = 20%
regulacijski postupak nadvišenja regulacijski postupak nadvišenja
T9 7g
K rr = 0,3 • K . T *PR = 0,7 ■ 9T KPr = 0,3 • 77— . r K Pr = 0,7 • „ "
= 0,6 Kpr = 0,7 Kpr = 0,35 Kpr = 0,6

Pl KP Koo • T,c 'PS 'tE
r N = 2,3 ■ T,t ^ = 1.2 Tg
a. Kpr = 0,95 *PR = 1 ’2 ' 7 KPr = 0,6 • - Kpr = 0,95

K PID
'PS ' hE
Tv = 0,42 • T,tE Tv = 0,42 ■ TttE Tv - 0,5 ■TlE T„ = 0,47 • T,tE
Tn = 2,4 • T,t Tm = 2 T .c TN=Tg Tn = 1,35 ■ Tg
255
D igitalna re gulacija DIN 19225, DIN 19226 T.1. ... T.6
Oblici signala
Vrednosno i vremenski kontinuirano Vrednosno kontinuirano - vremenski diskontinuirano
U U Ui U
AAAA -
stalni signal t
i mv1
impulsni signal
1
impulsni signal t stepenasti signal t
Vrednosno diskontinuirano - vremenski kontinuirano Vrednosno diskontinuirano - vremenski diskontinuirano
u Ui
0 _L Ui u
Ui t 01 01'01 10'00 01
1 1 1 0
Dvoznačni signal t l--------
1____ 1 serijski, t
binarni signal
delta-modulacija
I 1 0 1 u fiksnim
I__-__]____ i digitalni signali vremenskim koracima
serijski, paralelni,
binarni signal binarni signal
Princip rada
Regulaciono kolo sa digitalnim regulatorom • Potrebna je vodeća veličina w i regulaciona veličina x
u obliku digitalno kodiranih brojčanih vrednosti.
regulaciona • Eventualno, ove veličine moraju biti proizvedene pomoću
putanja analogno-digitalnog pretvarača.
y • Za proračun regulacione veličine potrebno
vO je konačno vreme.
• Stvarna vrednost se meri u vremenskim
razmacima i memoriše
• Kod regulacije uz pomoć računara algoritmi i parametri
K
digitalni regulator
regulacije treba u memoriji da se arhiviraju u vidu programa.
• Izračunata korekciona veličina y se memoriše do sledećeg
koraka i evtl. digitalno/analogno pretvara.
Pojmovi
Pojam Objašnjenje Pojam Objašnjenje
Regulacija očitava- Merno mesto se ispituje algoritam Potpuno utvrdjeni konačni
nja, ciklično (polling) (očitava) u fiksnim, redosled propisa prema
vremenskim razmacima TA. kojima se iz dozvoljenih
Regulacija Merno mesto se ispituje ulaznih veličina sistema
očitavanja, aciklično (očitava) samo po potrebi proizvode željene izlazne
(interrupt) (prekid programa) veličine.
Adaptivno Regulacioni uredjaj se samo-
stalno prilagodjava promenlji- Identifikacija Izračunavanje sistemskih
regulisanje
vim radnim uslovima (takođe i parametra parametara po osnovu
izmenama u strukturi i para- merenja vremensko
metrima u regulacionoj putanji) promenljivih veličina sistema.
Procesni signali
Naponski signal Konstantni strujni signal
Procesno 4,..20mA
Procesno 4...20mA 4,..20mA
polje 0...10V polje
Kontrolna prostorija Kontrolna prostorija
PID V V I I r ^ i
PID V V n i r « ,
PID-regulator javljač granič- ekran protokolarni PID-regulator javliač granič- ekran protokolarni
ne vrednosti štampač ne vrednosti štampač
opseg napona: 0 . 10V, 1 ... 10V opseg struje: 4 20mA (OmA S granica provođenja)
opterećenost: 1,5kU 2 k ll; = 50 modula po 100 k n otpomost opterećenja predajnika: < 750n = 15 modula po 50 kn
256
Digitalna regulacija DIN 19225; DIN 19226T. 1-6
S truktura dig ita ln o g regulatora sa m ik ro k o m p ju te ro m
Regulaciona putanja sklopni izlazi

signalizacija alarma
(Regulaciono)
kolo
7l
n/ Z
A _Aj
~ r X
A
/# pokretač sistem vođenja

-------- 7%-------
adrese, podaci, bus upravljanja
_____ ________ ________ , Q ___ !_____ i i - ----- s./ --------- -

mikroprocesor ROM EPROM RAM interfejs
računarska upravljanje algoritmi regulacije parametar procesni podaci
jedinica indikacijom i program samo- regulacije
opsluživanjem stalne optimizacije
Vrste pogona d ig ita ln ih regulatora
DDC -pogon (direct digital control) SPC-pogon (set point control)

Digitalni reguiator se nalazi u “standby“-pogonu, Vođenje zadate vrednosti vrši se sa nadređenog
koji reguliše nadređeni sistem. Digitalni regulator sistema preko serijskog interfejsa. Regulator može
može neometano preuzeti regulaciju, ako se da preuzme zadnju zadatu vrednost ili sigurnosnu
karakteristična veličina stalno navodi © , zadatu vrednost podešenih parametara u slučaju
a regulaciono odstupanje ukloni © (x-simulacija). prekida rada računara.
regulacija vođenje alarm ^£=1 ^ protokol

centralno centralno
1 “
proces proces
SES: serijski interfejs
S am ostalna op tim iza cija (adaptacija)
Objašnjenje Regulaciono kolo sa adaptivnim regulatorom
Postupak za samostalno podešavanje parametara regulaciona

regulatora na regulacionu putanju. putanja
Podešavanje može da usledi jednokratno
(kod invarijabilnih regulacionih putanja) ili stalno
sa potpuno adaptivnim regulatorima na regulacione
putanje sa promenljivim parametrima putanje. identifikacija,
Mogući postupci: optimizacija
parametara
• prema Zigler - Nikolsu mere se KPRknt i Tkrit.
izračunavaju parametri i podešava se regulator.
• u postupku prelazne funkcije (impulsnog odgovora)
snimaju se (prihvataju se) parametri regulacionih
putanja, za koje je regulator optimalno podešen. ' t
• optimizacija sa procenom parametara i
matematičkim modelima (procesni računar) digitalni regulator
257
K o m p a ktn i re g u la to r
Stepenovana upravljačka ravan i ravan indikatora Podešavanje parametara (izbor)
Indikacija i opsluživanje: • vremenska karakteristika: vreme podešavanja,

• w, x, y rezervno vreme, vremenska konstanta filtara, pristupnica
• ručno/automatski (rampa) zadate vrednosli, derivacijsko pojačanje,
proporcionalna dodatna vrednost, radna tačka y0
pogon
• linearizacija: unošenje podrške
Podešavanje: • zadata vrednost: ograničenje zadate vrednosti,
• K p,7 V, f N
gornja vrednost, ograničenje zadate vrednosti,
donja vrednost sigurnosna zadata vrednost
• granične i alarmne
• javljanje granične vrednosti: minimalna - maksimalna
vrednosti vrednost (koja se može strukturirati za regulacionu
• vremena ciklusa veličinu, regulacionu razliku i zadatu vrednost)
• veličina podešavanja: ogramčenje regulacione
Prilagođavanje:
vrednosti, gornja granica,
• ulaz i izlaz
ograničenje regulacione vrednosti, donja granica
• senzor, merne oblasti sigurnosna regulaciona vrednost
• vrste regulatora, • konstante: Ci: podešavanje nultetačke
algoritama regulacije Ci faktor za poremećenu veličinu
• interfejs (kod kompenzacije poremećene veličine)
Strukturiranje (funkcije uređaja, izbor)
Funkcije uređaja glavnim regulacionim veličinama, povratnom

• regulator konstantne veličine za jedno, dva i trokom- javljanju/navođenju položaja, poremećenoj veličini,
ponentni regulator sa 2 zadate vrednosti, kompenza- ext. zadatoj vrednosti
cijom poremećene veličine na ulazu ili izlazu • korenovanje odn. linearizacija glavne regulacione
• regulator redosleda, regulator sinhronog hoda, veličine, kontrola mernog pretvarača
SPC-regulator, DDC-regulator Binarni ulaz:
• regulator uspostavljenih odnosa fiksni ili vođen, • funkcije blokiranja, prilagodjavanje smeru dejstva
sa eksternim/internim prebacivanjem
Binarni izlaz:
• uređaj za vođenje i ručno upravljanje indikator • podešavanje: režim spremnosti za
procesne veličine računarski/ručni pogon
• davač zadate vrednosti
• dvoznačni ili troznačni regulator Vođenje zadate vrednosti:
• x-tracking kod ručnog pogona, pogona za
Izlazna struktura: navođenje, DDC-pogona
• kontinuirani regulator (K-regulator) • interna zadata vrednost, sigurnosna zadata vrednost
• stepenasti (koračni) regulator (S-regulator)
y-indikacija:
Podesivi algoritmi: • indikacija korekcione veličine
• P-, PD-, Pl-, PID-regulator • prilagođavanje smeru dejstva korekcione veličine
• prilagođavanje smeru dejstva: regulator - *1putanja na regulacionu putanju
Analogni ulazi: Uslovi pokretanja:

• uslovi ponovnog pokretanja nakon ispadanja mreže
• prigušenje mrežne frekvencije za 50 Hz ili 60 Hz
• ulazni signal sa AE1 i AE2 (0...20/4...20mA) Serijski interfejs:
• ulazni signal sa AE3 i AE4 (0.. 20/4...20mA • podešavanje brzine (količine) prenos podataka,
ili U, R, P.T, 4. 20mA) npr 300.. 9600 bita/s, izbor pariteta, adresiranje,
• raspoređivanje analognih ulaza prema: kontrola vremena
Primer kompaktnog regulatora
1 mesto priključenja AE3,

opremljeno modulom
2 mesto priključenja AE4,
opremljeno kućištem
3 mesto priključenja GW.
opremljeno kućištem
4 mesto priključenja SES
izvučen modul
5 blok priključnih klema
osnovnog uređaja
6 uzemljeni vijak
7 mrežni utikač
8 stezni element za
pričvršćenje uređaja
na tablu
258
K om paktni re g u ia to r
Primer kom paktnog regulatora
Opsluživanje
Polje opsluživanja Funkcije opsluživanja:
kompaktnog regulatora © komutator za interni/eksterni pogon
(2) svetleća dioda, zeleno (konstantno svetlo:
interna zadata vrednost; treperavo svetlo:
SPC-/DDC-pogonsko stanje
'3; taster za povećanje zadate vrednosti
(4) taster za smanjenje zadate vrednosti
© svetleća dioda, žuta (konstantno svetlo:
ručni pogon; treperavo svetlo: eksterni zahvat)
6 komutator za ručni/automatski pogon
(7) svetleća dioda, zeleno, svetli kada indikator (15)
prikaže zadatu vrednost w
(D komutator za digitalnu indikaciju (15) i za
aktiviranje parametarskih i strukturnih ravni
(9) svetleća dioda, crveno, svetli kada indikator (15)
prikaže stvarnu vrednost x
taster za pomeranje korekcione veličine za 100%
' ® tačka zasvetli kod stepenastih (koračnih)
regulatora pri prosledjivanju veze sa +Ay/-Ay
12 digitalna indikacija za korekcionu veličinu y kao i
za izabranu parametarsku i strukturnu sklopku
® taster za pomeranje korekcione veličine za 0%
® digitalna indikacija (četvorocifrena) za
stvarnu vrednost x, zadatu vrednost w,
granične vrednosti A1 i A2, vrednosti
parametarskih i strukturnih sklopki
® svetleća dioda, crveno, signalizira prekoračenje
odnosno nedostizanje granične vrednosti A2
® indikacija za regulacionu razliku i
regulaciono odstupanje
® svetleća dioda, crveno, signalizira prekoračenje
odnosno nedostizanje granične vrednosti A1
Šema funkcionisanja
Ulazi Funkcije AE1 ...2: analogni ulazi izborno za

analogno 0...20mA, 4...20mA
AE1 AE3...4:analogni ulazi izborno za 0...20mA,
0 . 20mA,Re=249n
AE2 4 ...20mA,Re=249n
4.. 20mA ili ulaz0...10V, uključivi
konfiguri- moduli sa razdvajanjem potencijala
sanje/ ili za davač otpornosti sa signalnim
ulaz struje
strukturi- opsegom izmedu 80.. 220 Q,
Re=49,9Q
ulaz napona ranje
200.. .500 Q, 470...1200 n
Re=200kfi podeša- BE: binarni ulaz
vanje pa- BA: binami izlaz
binamo rametara BLPS: signalni ulaz za blokiranje
opsluži- pogonskih ravni, za podešavanje
BE
vanje
& indikacija
parametara i strukturiranje
GW: signalizacija granične vrednosti
SV SV: interno napajanje strujom
{Z E l
Prednosti digitalne regulacije Nedostaci digitalne regulacije
jednostavna adaptacija na nadređene sisteme brzina, koja se može postići, je manja nego kod
procesnog upravljanja kontinuiranih regulacija.
digitalni prenos signala je skoro bez greške gubitak informacija u toku vremena očitavania,
struktura i karakteristike se mogu promene veličina smetnji se obuhvataju tek kod
jednostavno promeniti sledećeg očitavanja.
karakteristike koje se regulišu mogu se
podesiti bez skretanja
veće vremenske konstante (D i I udeo) se
mogu lako realizovati
259
Tehnika v o đ en ja, te h n ika p ro c e s n o g vo đ en ja d in 19222
Pojmovi
Proces Uređaj za vođenje
Celokupnost svih procesa, koji deluju jedni na S vi u re đ a ji i p ro g ra m i k o riš ć e n i

druge, u jednom sistemu, uobličenih, za zadatke vođenja
transportovanih ili memorisanih kroz materiju,
energiju i informacije.
Primeri:
• proizvodnja električne energije u elektrani
• distribucija energije
• obrada podataka u računarskom postrojenju
• izrada prenosnika
Tehnika vodenja Zadaci vođenja
Željeno delovanje na tok procesa Prioritet: 1. zaštita

2. uticaj
3. upravljanje
Vodenje 4. regulacija
5. optimizacija
Celokupnost svih mera, koje utiču u smislu
utvrđenog cilja na željeni tok procesa. Dalji zadaci:
Mere se preduzimaju pretežno uz sadejtsvo merenje, brojanje, kontrola, procenjivanje, indikacija,
čoveka na osnovu podataka dobijenih iz procesa, signalizacija, protokol, pozicioniranje, obuhvatanje
pomoću uređaja za vođenje. podataka, unošenje podataka, obrada podataka,
prenos podataka, davanje podataka.
Primer za strukturu sistema procesnog vođenja
vođenje procesa
opsluživanje i posmatranje
tehničko upravljanje pogonom

kontrola
dugoročna arhiva
upravljački centar
proračun karakteristične
veličine
strukturiranje
dokumentacija
dijagnoza
program vođenja
re g u lis a n je
snage
blokovska vodeća ravan
grupno upravljanje
sekciono upravljanje
regulacija vođenja
grupna vodeća
zaštita sistema
zaštita agregata ravan
priprema signala
pojedinačno pojedinačna
upravljanje poje- vodeća
dinačno reguli- >
sanjezaštita / F: funkcionalne
ravan
agregata / grupe
260
S im b o li i k a ra k te ris tič n a slo va ju s m .ao . 100; iso 3511-1,3511-2,3511-4;
za teh n iku p ro ce sn o g v o đ e n ja DIN 19227n
Primena Karakteristična slova
Tehnološko-tehnička postrojenja: Simboli za merne veličine, druge ulazne veličine i
procesna elektro/merna tehmka, tehnika njihovu obradu
upravljanja i regulacije (EMSR-tehmka) Primer: P D I C
Način prikazivanja prvo slovo 2. sledeće slovo
(pritisak) (regulacija)
Karakteristično slovo i grafički simboli za prikazi- dodatno 1. sledeće slovo
vanje funkcionalnog načina rada na slikama toka. slovo (indikacija)
(razlika)
Iz oznake treba da usledi:
• merna veličina ili druga ulazna veličina Moguća su dalja sledbena slova.
• obrada Merna veličina ili druga
Slovo Obrada u vidu
• oznaka EMSR-pozicije ulazna veličina.izvršni član redosleda
• oznaka mesta
prvo dodatno sledbenih slova
• putanja delovanja
slovo slovo l,R,C
A signalizacija
Osnovni simboii za EMSR-zadatke
D smetnje
Krug, šestougaonik; u zavisnosti od dužine teksta u samostalna
obliku dugog simbola C regulacija
D gustina razlika
E elektr. veličina Prihvatna
Opšti prikaz
F protok odnos funkcija
performansa
Realizacija sa sistemom 7 G rastojanje,

dužina. položaj
procesnog vođenja širenje.
(PLS) \ ___ ___ 2 amplituda
H ručno unošenje gornja granična
ručm zahvat vrednost
Realizacija sa I (High)
OCZ)
upit
procesnim računarima indikacija
J mernog
(PR)
mesta
K vreme slobodno na
Oznaka iziaznog mesta i mesta opsluživanja raspolaganju
L stanje donja granicna
Bez poprečne crte: vrednost (Low)
na mestu M vlažnost slobodno na
slobodna na raspolaganju
N
Poprečna crta: raspolaganju vizuelni znaci, da/
O slobodno na
mesto procesnog raspolaganju ne-indikacija
vođenja
P pritisak
Dupla poprećna crta: Q osobina integral,
m e s n a u p ra v lja č k a materijala suma
centrala R vel. zračenja registrovanje
brzina, spoj
Tekstualna polja na grafičkim simbolima S
upravljanje tokom
broj obrtaja, upravljanje
prikaz prioriteta frekvencija povezivanjem
3— dalja oznaka T temperatura funkcija memog
transformatora
U složena veličina obuhvaćena
QV“ V. EMSR-poziciona funkcija pogonska funkcija
V viskozitet uređaja za pozic
c.vz.v EMSR-oznaka mesta W težinska sila,
masa
LVVZ.VV" dalja oznaka X ostale veličine
slobodno na raćunska funkcija,
Merno mesto Y intervencija u slu-
Z raspolaganju ćaju potrebe, zaštita
referentna linija putem iskljućenja
+ gomja gran.vrednost
A
među-vrednost donja
merno mesto / gran.vrednost
261
L o g ički vezni član ovi IEC 617-12; DIN 40900 T.12; DIN 66000
Tabela vrednostj Primer sa kontaktima Naziv po

Spojni simboll Logička funkcija, naziv
DIN 66000
x=a a b x=a a b
& S1 S2
l-veza Eli
(konjunkcija) I _______ (a i b)
x=a v b x=av b
>1 _L
S1
ILI-veza tl
S2
(disjunkcija) T (a ili b)
x=a
S1
NE Eli
(negacija) (ne a)
x=aa b x=a a b
& 1 “ S2— r
t>2- E1i
Nl-veza (NE-l-veza) l
(a ni - ne-i b)
1
x=a v b x=a v b
>1 S1 S2
IO-*1 NILI-veza
X E11 (a nili - ne-ili-veza)
(NE-ILI-veza) I
x = (a a b) v (a a b) x = a 4* b
= 1 I i ^ t ----- S v .
ekskluzivno ILI E1
(protivvalencija) i ______ ! (a xor b)
x = (a a b) v (a a b) x = a <-» b
ekskluzivno NILI E1i

(ekvivalencija) ± __________! (a dupla strelica b)
x=a a b
&
zaporna vrata
(inhibicija)
x=a v b x=a
S-ol >1 X- S1
P1 ^
Subjunkcija
(implikacija) T S2
(a strelica b)
I kroz ILI ILI kroz I

□ □ Q
0- 1 O -1
&
- □ >1
- 1 O^-
>1 X &
- 1
b b_
o- 1 o-
□
Nl-veza kroz ILI Zamenjivanje logičkih članova ostalima:
Q □ Istovremeni vezni članovi dobijaju se kada su:
1 o-
& >1 X
b
1 o- 1. svi & kroz >
2. svi > kroz & zamenjeni i
NILI kroz I 3. svi priključci prema stanju izlaza su
Q invertirani (izuzetak: NE-član)
>1 & X
b Uporediti logičku algebru (str. 10)
z>
262
P o je d n o s ta v lje n je sa K - V ta b e la m a
Pravila
• Karno-Viječovi dijagrami (K-V-dijagram ili • Varijable jednog bloka, koje se pojavljuju

K-V-tabela) su grafički postupci za negirane ili ne negirane, otpadaju.
pojednostavljenje spojnih funkcija • U jednom bloku sadržane varijable su l-povezane.
• Broj a polja u K-V-tabeli zavisi od broja n ulaznih • Ove l-veze se obuhvataju ILI-vezama i
varijabli: a = 2n nastaje minimizirana spojna funkcija.
• Ulazne varijabile su raspoređene tako da se od • Maksterm-metoda: pojednostavljenje radi
kolone do kolone i od reda do reda menja uvek obuhvatanja i reduciranje kao kod
samo jedna varijabla. Minterm-metode sa poljima, koja sadrže 0.
• U polja se unose vrednosti iz tabele vrednosti. • Varijable jednog bloka su ILI-povezane.
• Polja, koja nisu obeležena, mogu se, u zavisnosti • ILI-veze se povezuju l-vezama i nastaje
od odabrane metode, dopuniti sa 0 ili 1. minimizirana spojna funkcija.
• Minterm-metoda: što je moguće više polja, koja • K-V-tabela je samo za do 5 ulaznih varijabli.
sadrže 1 (potpune konjunkcije), obuhvatiti
zajedno u 2, 4, 8 ili 16 blokova.
• Smeju se obuhvatiti samo potpune konjunkcije,
koje se medjusobno dotiču jednom
stranom (ne uglom).
Tabeia vrednosti Funkcionalna jednakost

K-V-tablica
Potpuna Potpuna (minimizirana funkcionalna jednakost)
Primer za 2 varijable
konjunkcija disjunkcija
Minterm-metoda Maksterm-metoda
a b X
1 0 0 1 x=aab a a a a
2 0 1 0 x=a v b b (V j j b 1 1
3 1 0 1 x = aa b b 0 0 b (o 0)
i x=b
CT
4 1 0 x v b
II
X
1 =
Primer za 3 varijable
a b c X
1 0 0 0 1 x = aabac a a a a
2 0 0 1 1 x = a a 6 a c b p 3 i'; 0 • j b 1 1 ( 0 : 1
3 0 1 0 1 x = aabač b 0 0 0 b 1 (o 0 )
4 0 1 1 0 x = a v b v c č c č č c č
5 1 0 0 1 x = a a b a c Y - (a a r.l u Ih a r.t v x = (a v c) a (b v c) a
6 1 0 1 0 x = a v bv č (a a b) (a v b)
7 1 1 0 0 x = av bv c
8 1 1 1 0 x = a v bvc
K-V-tabela za 4 varijable K-V-tabela za 5 varijabli
I 5 I a I
a a a a
d
d
d
d
b
d
b [
d c c c c c
Y “ V
c c c e
e
263
264
Bistabilni spojevi preklapanja
Simbol spoja Tabela vrednosti Napomena Realizacija
RS-N ILI-flip-
a b x2
flop
1 0 1 0 postavljanje S: postaviti
— S 0 1 0 1 povr postavljanje R: ponovo

postaviti
0 0 x 1n x 2 n memorisanje
— R (vratiti)
1 1 (0) neodređeno
lM
R S-N I-flip- postaviti

a b xt X2 x, —> 1
flop
0 1 1 0 postavljanje ponovo
postaviti
-C S 1 0 0 1 povr.postavljanje x, -»0
1 1 x 1n x 2 n memorisanje x1n, x2n mogu
^C R
0 0 imati stanje
(D (1) neodređeno
signala 0 ili 1
RS-FF, zavisi a b X1 (n + 1 ) x2 (n + 1) indeks n:

od izlaznog
1 0 1 0 stanje pre
stanja
impulsa ritma.
0 1 0 1 Indeks n + 1:
2-1 is 0 0 x 1n x 2n
stanje nakon
impulsa
H ci 1 1 (1) (D ritma &
— 1R & J
neodređeno b —
U s p o re n i- (D) -i:Usporavanje:
a c X1 (n + 1) x2 (n ♦ 1) na izlazu se
flip -flo p &
promeni stanje D— 1
0 0 x 1n x2n
Q_ 10 tek kada ulaz
c
H ci
1 0 x 1n x2n C ponovo vodi
0 _n 0 1 prvobitni
signal
1 _TL 1 0
M aster-Slave-
FF (glavni-
a b c xi X2 _n_ :Promena
X X 0 stanja na
X
pom oćni)
OJ
x 1n
c
izlazu postaje
upravljan sa
oba boka
1 0 _n_ 1 0 delotvorna
1 JT 0 1 tek kada ulaz
o C1 ponovo
Q-
C
1S
P>C1
0 0 _n_ x 1n x2n vodi prvobitni
x?
b -| 1R 1 1 _n (0) (0) signal
neodre-
x: bilo koje stanje đeno Master (glavni) Slave (pomoćni)
J-K -M aster- H T 1
a b c xi x2
Slave-FF
X X 0 x 1n x2n
(glavni-
pom oćni) 1 0 _n 1 0
0 1 _n 0 1
Q — 1J
C - t>C1 0 0 _n x 1n x2n
b - 1K
1 1 _n x2n x 1n
upravljan sa promena
oba boka
x: bilo koje stanje Master (glavni) Slave (pomoćni)
265
L o g ičke fa m ilije
Temp. Radni Temp. Radni
Skraćenica Značenje Oznaka opseg napon Oznaka opseg napon
°C V °C V
TTL tranzistor-tranzistor-logika 74. 0. vo 4.75...5,25
S-TTL Sotki-TTL 74 S... -4 0 +85 4,75. .5.25 54S . -5 5 ...+ 125 4,5 5.5
LS-TTL Low-Power-Schottky-TTL 74 LS -4 0 +85 4 75...5.25 54LS... - 5 5 . +125 4.5. .5.5
ALS Advanced-Low-Power-S-TTL 74 ALS - 4 0 . +85 4.5.. 5.5 54ALS. - 5 5 .. + 125 4,5... 5.5
LSL(DTLZ) lagana (spora) logika bez sm etnji FZH. .1 0 . 70 13.5 . .17 FZH 5 -2 5 ..+ 8 5 13,5. .17
ECL Emitter-Coupled-logika FYH. + 15.. +55 -5 MC 10 .. -3 0 ... + 85 -5
CMOS Complementary-Metal- 4000 B -4 0 .+ 85 3 15 4000 B - 5 5 . +125 3 . 15
Oxide-Semiconductor
HCMOS High-Speed-CMOS-logika 74 HC... -4 0 +85 2 .6 54 HC. -5 5 +125 2 .6
AC Advanced-CMOS-logika 74 AC... -4 0 +85 3 ...5.5 54 AC -5 5 +125 3..5,5
Logički nivo, vreme trajanja signata, napon smetnji

srednja vred-
C
Tehnologija VIHu V VjL u V VOH u V fp u ns
<
r~
nost smetnje V
Standard TT l >2.0 <0,8 >2.4 <0.4 10 1
S-TTL >2.0 <0.8 >2,7 <0.5 3 1
LS-TTL >2.0 <0.8 >2.7 <0,5 10 0.8
ALS >2.0 <0.7 > (Us - 2 V) <0,4 8 0.8
ECL < -5 > -1,6 < -5 > -1 ,7 2-5 0.4
CMOS 4,0 ... 8,0 1.0... 2.0 4.5...9.0 <0.5 50 0.5 Us
HCMOS (Us = 4,5 V) > 0,7 • Us < 0.2 ■Us > ( U S- 0.5 V) <0,4 10 0.5 ■Us
AC > 0,7 • Us < 0,3 ■Us > ( U S- 0,5 V) <0.5 6 0.5 Us
ulazni napon pri H-nivou tp: vreme trajanja signala

ulazni napon pri L-nivou faktor opterećenja ulaza (Fan in):
'OH izlazn* napon pri H-nivou urrmogostručenost normalnog log. ulaznog opterećenja
; OL: izlazm napon pri L-nivou faktor opterećenja izlaza (Fan out):
umnogostrućenost ulaznih opterećenja, sa kojima
Fan out = min. izlazna struja emitera sme da se optereti izlaz.
max. ulazna struja prijemnika Paziti na parazitne ulazne kapacitete !
Primeri (1 binarni logički element)
TTL-NE-I- -ILI- X 1 ----- •OV

element element
b c
■ + -T
1 K
■-Uc
,nUf
ov
266
267
,
268
Delitelj, registar pomeranja
Digitalni delitelj frekvencije
Vrste delitelja Konstrukcija
Konstrukcija sa flip-flopovima, slična brojilima.

Asinhroni delitelji su ograničeni u frekvenciji
brojanja (sabiranje vremena uključivanja).
Sinhroni delitelji: svakim flip-flopom se
upravlja direktno sa takta.
Moguće su maksimalne radne frekvencije
Delitelj pamih brojeva

Objašnjenje
Odnos delenja proizilazi iz broja n flip-flopova.
N = 2n
f 0. ulazna frekvencija
= j>ri f j : podeljena frekvencija
n: broj FF-a
Delitelj neparnih brojeva
Primer: delitelj 1:7 Nacrt šeme spoja*•
• Izračunavanje broja potrebnih FF-a, kao kod
delitelja parnih brojeva
• N-1 zapisati kao dualni broj
• X-izlazi, koji treba da vode do N-1 Log 1,
staviti na ulaze Nl-člana.
• Izlaz Nl-člana sa pozicionim ulazima,
koji pri N-1 Log 0 povezuju vodeće FF.
?27' 20
3
Registar pomeranja (SRG)
1n r n.
n
Vrste, konstrukcija Funkcija
o
o ccn
ž 1 ~<D
o 1
o 1.a^
D
U0
h
Ux,
ro 1 §
a3 | <5
!i
E
a i O-'
Ux
d
K on stru kcija : D-FF, RS-FF ili JK-FF
Ritmički impuls istovremeno (paralelno) na sve FF D: ulaz podataka
____ rL
SRG kao serijsko-paralelni pretvarač SRG kao paralelno-serijski pretvarač
269
EN 61131-3; IEC 1131-3:
M em o rijski p ro g ra m ira n o u p ra v lja n je (M P U ) DIN EN 61131-3
Princip funkcionisanja
proces MPU uređaj za programiranje'

programa memorija PAE '.......... ^ ........
ulazi
čitanje ulazi programska memorija
0 korisnički program marker
procesor tajmer
brojač
/ ^ c ik lu s n a '\
( obrada )
programa y alarmni
0 = ) program
3 *
pisanje memorija PAA
izlazi
kraj izlazi napajanje strujom
programa
Programski jezici za MPU

Skra- Značenje, Skra-
Oznaka Osobine
ćenica (engleski) ćenica
Tekstualni jezici
Lista instrukcija AWL Instruction List IL Mali normirani obim operacija (ca. 20 oper.)
Struktuirani tekst ST Structured Text ST Visoki programski jezik, pogodan za kompleksne račun. zadatke.
Jezik odvijanja AS Seguential SFC Za programiranje redosleda toka veoma pogodno
toka procesa,
tekstualna variianta Function Chart (slabo upotrebljivo)
Grafički jezici
Kontaktni plan KOP Ladder Diagram LD Veoma sličan uobičajenom šematskom prikazu
strujnih kola, uglavnom ograničen na Bulove elemente
Jezik funkcionalnih FBS Function Block FBD Usled analognosti sa uobičajenim funkcionalnim
modula Diagram planovima veoma jasno
Jezik odvijanja toka Sequential SFC Za programiranje redosleda toka veoma pogodno.
procesa, grafička AS
varijanta Function Chart
Operacije za jezike AWL i ST Modifikatori za AWL
AWL Mod.1> ST Značenje Modifikator Značenje
LD N Operandu odmah postavlja N Bulova negacija operanda
aktuelni rezultat C Izvođenje instrukcije samo pri
ST N Memoriše aktuelni rezultat postavljanju Bulovog operatora na 1
na adresu operanda (ili 0, ako je operator povezan sa ,,N")
S Postavlja Bulov operator na 1 Vraćanje numeričkog proračuna
operatora dok se ne pojavi operator.
R Postavlja Bulov operator na 0 Obrada vraćene operacije
AND.& N. ( AND.& Bulovo I

0R N.( 0R Bulovo ILI Ulazni operatori FB-standarda za AWL
X0R N.( X0R Bulovo EKSKLUZIVNO ILI FB-tip Operator FB-tip Operator
ADD ( + Addition SR S1.R CTU CU.R.PV
SUB ( - Substraction RS S.R1 CTD CD.LD.PV
MUL ( * Multiplication R TRIG CLK CTUD CU.CD.R.LD.PV
DIV ( / Division F TRIG CLK TP IN.PT
TON.TOF IN.PT
GT ( > Poređenje: >
GE ( >= Poređenje: >= Instrukcije za jezik ST
EQ ( = Jednakost
NE <> Nejednakost Tip instrukcije Značenje
(
LE ( <= Poređenje: < = dodeliti
LT ( < Poređenje: < RETURN povratni skok
JMP C. N Skok do oznake IF, CASE instrukcije po izboru
CAL C. N Poziv funkcionalnih modula FOR brojčana petlja
RET WHILE odbijajuća petlja
C. N Povratni skok od funkcije ili
funkcionalnih modula REPEAT neodbijajuća petlja
EXIT prekid petlje
1) Modifikator (za AWL) ime modula (parametar) poziv modula
270
EN 61131-3; IEC 1131-3;
M em o rijski p ro g ra m ira n o u p ra v lja n je (M P U ) DIN EN 61131-3
Varijable, prefiksi za memorijsku lokaciju i veličine
Struktura Prefiks Značenje Prefiks Značenje
% I X 2.4 memorijska lokacija ulaza B veličina bajta (8 bita)
m e m orijska lokacija
uz - veličina bita Q memonjska lokacija izlaza W veličina reči (16 bita)
ulaz M memorijska lokacija označivača D veličina duple reči (32 bita)
apsolutna adresa X (pojedinačna) veličina bita L veličina duge reči (64 bita)
Elementi grafičkih jezika (KOP, FBS)

Bulove funkcije Bistabilne funkcije Funkcije za pomeranje bita
Prikaz Značenje Prikaz Značenje Prikaz Značenje
negiram SR memorija,
S1 Q1 prioritetna SHR
ulaz
R aktiviranje gurnuti desno
SHL
Q -
negiram RS memorija, gurnuti levo
izlaz — S Q1 |— prioritetna FOR: rotirati udesno
— R1 resetovanje FOL: rotirati ulevo
Aritmetičke standardne funkcije Vremenske funkcije

ANY BIT — — ANY_BIT TP davač vremena,
ANY NUM ■ - ANY_NUM IN Q - impuls
PT ET
ANY BIT —
ANY NUM —
TON davač vremena,
ANY_BIT: Bool, Byte, Word... ANY NUM: Int, Real.. IN Q usporavanje
Simbol Simbol Simbol PT ET uključenja
AND & ADD + MOD davač vremena,

* TOF usporavanje isklju-
OR >=1 MUL EXPT **
IN Q
XOR SUB - MOVE := čenja davač vre-
PT ET
NOT DIV / menskog impulsa
Standardni funkcionalni moduli

Značenje Grafički jezici ST-jezik
semafori, SEMA
testiranje i VAR X : BOOL := 0 ; END_VAR
BOOL —I CLAIM BUSY := X ; IF CLAIM THEN X := 1
aktiviranje se
BUSY j— BOOL ELSIF RELEASE THEN BUSY := 0 ;
ne mogu
prekidati. BOOL ■ RELEASE END IF
identifikacija VAR INPUT CLK : BOOL ; END VAR

bočnog R_TRIG VAR_OUTPUT Q : BOOL ; END.VAR
rastući BOOL ■ CLK Q h - BOOL VAR M : BOOL := 0 : END_VAR
bočni Q := CLK AND NOT M ; M := CLK ;
identifikacija VAR INPUT CLK : BOOL ; END VAR

bočnog F_TRIG VAR OUTPUT Q : BOOL ; END_VAR
opadajući BOOL • CLK Q BOOL VAR M : BOOL := 1 ; END_VAR
bočni Q := NOT CLK AND NOT M ; M := NOT CLK
brojač, koji CTU IF R THEN CV := 0 ;

broji
BOOL — CU Q — BOOL ELSIF CU AND (CV < PVmax)
naviše
BOOL — R THEN CV := CV + 1 ; ENDJF ;
INT — PV CV — INT Q := (CV >= PV);
brojač, koji
CTD IF LD THEN CV := PV ;
broji
BOOL — CD Q -B O O L ELSIF CD AND (CV > PVmin)
naniže
BOOL — LD THEN CV := CV - 1 ; END JF
INT — PV CV — INT Q := (CV <= 0);
271
U pravljački elementi za MPU EN 61131-3; IEC 1131-3; DIN EN 61131-3
Elementi za jezik KOP (šema kontakata) Primer: programiranje u FBS, KOP, AWL
Prikaz Značenje FBS
Statički kontakti Z1
— I I— zatvarač ČTU
- \/\ — otvarač %I1.1 CU Q \— %Q2.1
>=1
Spojevi Značenje Za poređenje u FBS %I1.2 - R
r -r
— I I— I I - - &
%I3.1
10-PV cv - •
ILI
>=1 %I3.2 - _
+- -+
KOP
Kontakti za raspoznavanje prenosa
Z1
kontakt za raspoznavanje
IPI -- %I1.1 %I1.2 CTU %Q2.1
pozitivnog prenosa.
kontakt za raspoznavanje CU Q
INI --
negativnog prenosa. • —R
%I3.1 %I3.2
Kalemovi II II
II II 10 - PV CV
■( )-- kalem
< /) - negativni kalem AWL (tip podataka operatora: BOOL)
(S ) - - kalem za aktiviranje
LD (%I1.1
(R ) - - kalem za resetovanje
AND %I1.2
(M ) - - buferovani (memorijski) kalem )
buferovani (memorijski) kalem OR (%I3.1
(SM) ■ AND %I3.2
za aktiviranje
buferovani (memorijski) kalem
(R M ) ■
za resetovanje CU Z1
kalem za raspoznavanje LD 10
(P )-- PVZ1
pozitivnog prenosa
kalem za raspoznavanje LD Z1.Q
■(N ) - - ST %Q2.1
negativnog prenosa
Elementi za jezik za odvijanje toka procesa (AS)

Uslovi za korak i tranziciju Primer (razlikovati od šeme funkcionisanja, IEC 848)
prethodni korak početni korak

|KORAK5|
(korak za
uslov za tranziciju, T1 uhodavanje)
( + ^ IX .4 & %1X2.3
ovde u ST-jeziku
paralelno
IKORAK6I sledbeni korak
+ ----------+ S2 S3 upućivanje
I (i)
IKORAK5I — T2
i? 6 IX 2 .4 % IX 2 .3
[ uslov za tranziciju, — T3 T5
t — I I ----------- I u KOP-jeziku
S4 S5
alternativno
|KORAK6| - - T4 --T 6 upućivanje
|KORAK5|
- - T7
„ „ „ ! & ! I uslov za tranziciju,
" " I uFBS-ie2lku S7
|KORAK6| J T8
272
H id ra u lika i p n e u m a tika ISO 1219-1, ISO 1219; DIN 1219
Simbol Simbol Simbol
ukliučivanja/ Naziv uključivanja/ N aziv ukliučivanja/ N aziv
>skljućivanja isključivanja isključivanja
Simboli funkcija Razvodni ventili Prenos energije
T
vodena struja osnovni simbol (broj izvor hidrauličnog pritiska
polja = broj položaja
pneumatska struja izvor pneumatskog pritiska
uključ/ isklj, npr a i b) G -t> —
indikacija smera radni vod
strujanja
upravljački vod
ventil sa oznakom
□
M odvodni vod
indikacija pravca priključaka, P dotok,
obrtanja priključak pneumatski
A, B radm prik jučak vezivanje provodnika
putanja protoka i R odvod, ispuštanje
smer strujanja vazduha ukrštanje provodnika
hidraulične tečnosti bez povezivanja
kroz ventile
razvodni ventil sa
indikacija dva blokirana
hidraulični rezervoar
pomičnosti priključka
Pretvaranje energije rezervoar pod pritiskom

ventil otvoren: sa
kompresor sa konst
zapreminom istiski-
m p
indikacijom smera
strujanja
filter ili sito
vanja: 1 smer struje

A hladnjak
ventil zatvoren:
hidraulička pumpa
sa konst. zapremi-
nom istiskivanja:
ER P
A-prikljnčak povezan
sa R-priključkom mazalica
1 smer struje 3/2- razvodni ventil.

zatvoren u dehidrator,
poziciji a I ručni pogon
pokretna hidraulička
pumpa: broj položaja
2 smera struje 2
R P
uključenja (a,b)
broj priključaka
- j® -
jedinica za pripremu
(A,P,R) Aktiviranje snagom mišića

pokretni hidraulički
motor:
z
opšte
2 smera stmje 3/2- razvodni ventil,
otvoren u 0= pritisno dugme. taster
Cilindar R P poziciji a
poluga
sa jednostrukim Zaporni ventili
|w w \ dejstvom: povratan ?= pedala
hod pomoću
ugrađene opruge --^y w w . povratni ventil
Mehaničko aktiviranje
sa dvostrukim dej-
stvom: sa jednostra- taster, podizač ventila
izm enljivi ventil
nom klipnjačom = c
sa dvostrukim dej-
stvom: sa dvostra- J ventil za brzo
h : kotur
kotur, koji radi samo
nom klipnjačom i gr- - 7 - > i pražnjenje u jednom smeru
aničnim prigušenjem
cilindar sa prigušiva- prigušni povratm

\ opruga
njem, ne može se ventil Električno aktiviranje
0
podešavati, jedan smer
c C elektrom agnet
Strujni ventiii Zaporni ventili
prigušni ventil, fiksni = elektrom otor
prigušni ventil, ventil za ograničavanje Aktiviranje pritiskom

pomerljivi phtiska sa pretkoma-
>
ndom i sistemom direktni dovod pritiska,
I___ i pomoćnog pojaćanja -•h : hidraulični
ventil za regulisanje
struje, podesiv direktm dovodi pritiska,
--► -c pneumatski
ventil za regulaciju
ventil za regulisanje pritiska (uređaj za mdirektni dovod pritiska
stmje, podesiv, sa redukciju pritiska) - c hidraulični
rasterećenjem bez otvora za indirektni dovod pritiska
prema rezervoaru i____ I pražnjenje - c pneumatski
273
IEC 848; VDI 3260;
F u n kcio n aln i d ija g ram i h id rau like i p n e u m atike DIN 40719-6
Funkcionalni dijagrami pokazuju zajedničko delovanje pojedinih konstrukcionih elemenata i radnih jedinica.
Razlikuju se:
• Dijagrami puta. Slikovit prikaz
• Dijagrami stanja. Prikaz u dve koordinate
Funkcionalne i signalne linije Signalni elementi Primeri prikazivanja
stanje polazne pozicije: korak
motor isključen, cilindar
razrađen (u pogonu), 1 2 3 4 5 6 7
pumpa isključena.
ventil zatvoren
stanje, koje odstupa od
polazne pozicije: motor
uključen, cilindar van
pogona, pumpa
uključena,
ventil otvoren
aktiviranje automatsko
signalna linija (uska linija) uključenje
obema rukama
počinje na signalnom
E^-- -v a 3
izlazu i završava se na
mestu promene stanja
0 '
visepoziciona .
- 4 ! / grananje signala sklopka (pojedi- višepoziciona sklopka
- automatika)
načna ‘ (birač programa)
j ILI-veza
1. korak:
nakon prebacivanja izvršnog člana (ventil Y)
(signal 1 v signal 2)
®L j
CHZK
4 bbar
ar ’
sa a na b cilindar (Z) ide od 1 do 2.
l-veza sigumosna pneumatska sklopka

(signal 1 Asignal 2) sklopka npr. 4 bara 2. korak:
Z aktivira signalni element S1, a ovaj
vremenski element.
signal koji dolazi sa gramcna > / t 3. korak:
> druge mašine sklopka, krajnji* ’
vremenski element uključuje nakon 3 s
položaj ili aktiviranje granična sklopka
signal koji ide ka ventil sa b na a. Z se vraća sa položaja
preko kraćeg aktiviranje preko dužeg
t> drugoj mašini segmenta deonice segmenta deonice 2 na položaj 1.
Osnovni spojevi pneumatike

Cilindar jednostrukog dejstva Cilindar sa dvostrukim dejstvom Transformator impulsa
sa upravljanom brzinom. (NE-član) sa usporavanjem spajanja
X, Vv
I VV
ts
v\ 3
>
Kod aktiviranog ventila rastereće- Pozicija razvodnog ventila 4/2 Radni pritisak P je kratko vreme na
nje cilindra preko R. Nakon aktivi- stavlja samo jednu stranu klipa cilindru.Usporavanje spajanja
ranja cilindar se uključuje uspo- pod pritisak. Rasterećenje druge zavisi od zapremine memorije
reno shodno položaju prigušnice. strane preko R. i podešavanja prigušnice.
l-šema spoja ILI-šema spoja Šema memorije
m m
,\
0= W i ?
r\ A
p ar
o=
0= W ii
0= T
P
5R
_L
T Impuls pritiska P1 otvara razvodni ventil
Cilindar sadrži vazduh pod pritiskom Cilindar sadrži vazduh pod pritiskom 3/2. Preko izmenljivog ventila vrši se
samo kada su aktivirani ventili I i ventil II samo ako je aktiviran ventil I ili ventil II. automatsko održavanje.
274
S ervopogoni DIN 42021 T .1 .2; DIN 42025 T.1. 2; DIN 42027
Koračni (servo) motori

Funkcija Vrste upravljanja
Konstrukcija i način delovanja odgovaraju unipolarno bipolarno
sinhronoj mašini. Obrtno kretanje se postiže sa R8: L/R-upravljanjem sa R&: L/R-upravljanjem
naizmeničnim upravljanjem namotajima statora
(promenom polariteta) pomoću »s Stator
Stator
energetske elektronike
Pojmovi, oznake u formuli, karakteristične linije
n: broj obrtaja, frekvencija obrtaja
z. broj koraka,
koraci po obrtaju
ugao koraka, Stator Stator
ugao po impulsu upravljanja
broj parova polova Broj koraka Polukoračni pogon
fazni broj pri smeru unipolarno bipolarno
frekvencija koraka, obrtanja S1 S1 S2 S2 S1 S1 S2 S2
korak po sekundi (fs = konst.)
fs. upravljačka frekvencija shodno fz, R L 1 2 1 2 1,3 2,4 1.3 2.4
ako nema greške kod koraka 1 1 X — X — — X — X
fAOm; maksimalna upravljačka frekvencija, 11/2 1/2 X - - - - X - -
kod koje neopterećeni motor 2 4 X — — X - X X -
može da startuje i zaustavi se 21/2 3 i/2 - - - X - - X -

bez greške koraka obrtm moment 3 3 - X - X X - X -
Ml pod opterećenjem 3 1/2 2 1/2 - X - - X - - ~

■'Lm- granični moment izdržljivosti opterećenja 4 2 X X X X
- - - -
f, 360 _ 360 1/2 I 1/2 - - X - - - - X

2 • m ■p 1 1 X - X - - X - X
(j) ograničenje za Koračni pogon proizilazi,
maksimalni pogonsko područje kada otpadnu crveni brojevi
^broj obrtaja poće(n, ''Z ogramčenje za
granični startno podrućje, JL = 0 Upravljanje konstantnom strujom (chopper)
moment 3' ograničenje za
startno podrućje, J\_ = 0 Stator
pogonski gramčni
moment
—7
\ , \
granična gramćna \ gramčna
startna startna \ radna
frekvenoja frekvencija frekvencija
JL >0 JL = 0 Stator
I maksimalna maksimalna
M, =0 I frekvencija radna Prekidač S3 se otvara nakon postizanja dopuštene
starta frekvencija
upravljačke struje Propusne diode vode opadajuću
struju, dok se S3, nakon postizanja donjeg
sklopnog praga, ne zatvori.____________
Upravljanje koračnim (servo) motorom, unipolarno
stepem ukljućenja
hod udesno uprav- >
Osobine upravljanja Ijaćka
hod ulevo t>
Vrste upravljanja Prednosti logika
unipolarno jednostavni stepeni ukljućenja snage frekvencija >
bipolarno
(jednostavni preklopnik)
Cu-volumen dobro iskorišćen Viši ubrzanje >
O
koračm motor
obrtm moment. veća frekvencija koraka
upravljanje veća frekvencija koraka pomoću ma- Brzina
konstantnim nje vremenske konstante L/R, jeftino
(L/R) naponom ograničenje struje pomoću otpornosti
upravljanje optimalna snaga motora, visoka
konstantnom frekvencija koraka, veliki obrtni
strujom (chopper) momenat, visok stepen dejstva
punokoračni pogon viši obrtni moment
polukoračni pogon dvostruki broj koraka u odnosu
na koraćni pogon, usporavanje
manje prekomerno oscilovanje ubrzanje
275
F u nkcionalna šema IEC 848; DIN 40719 T.6
Funkcionalne šeme se koriste za prikaz električnih, Funkcionalna šema upravljanja za

pneumatskih, hidrauličkih ili mehaničkih sistema merenje i mešanje
ili delimičnih sistema.
prazna
Pravila za funkcionalne šeme © Startovanje va9a mešać gore
©
• Pravila funkcionisanja se sastoje iz simbola merenje A 6 transportna traka ukljućena
za korake, npr. (3), prelaza, npr. (§) proizvod A izmeren _cigla prisutna
i aktivnog spoja, npr. (§). merenje B 7 .cigla proiazi"
• Svakom koraku može da se dodeli jedna ili proizvod B izmeren _cigla nije prisutna
više komandi, koje se prikazuju jednim — pražnjenje vage 8 .1 cigla je prošla"
susednim simbolom - © vaga pokazuje nulu ~
© cig la pnsutna
9 - S transportna traka iskljućena
• Simbol komande © m o ž e da se sastoji iz tri polja.
Na prvom polju © karakteristično slovo navodi, © ®
kako se obrađuje binami signal koraka (F: uslo- 10 — S mešać uključen vreme mešanja D=1 min
vljeno deblokadom, C: uslovljeno, N: nememo- •f vreme mešanja isteklo
risano, S: memorisano, D: usporeno, L: vremenski ©
11 — mešač isprazniti
ograničeno, P: u vidu impulsa). Na drugom polju + mešaćdole
@ se opisuje komanda, a na trećem polju se 12 — S mešač iskljućen mešač podići
ukazuje na povratno javljanje (A: komanda
_ j mešač gore
izdata, R: komanda deluje, X. smetnja)
Funkcionalna šeme upravljanja za kolica sa
• Koraci moraju biti naznačeni, npr. alfanumerički. dva radna mesta
• Početni korak (T)ima poseban simbol.
• Koraci u postavljenom (aktiviranom) stanju
dobijaju tačku ispod oznake.
• Svakom prelazu © mora da se dodeli uslov za
prelaz u tekstualnom ili Bulovom obliku ili putem
oznaka za uključivanje.
• Putanje toka odvijanja kod aktivnih spojeva
su od gore na dole, s leva na desno
ili u pravcu srelice ® .
• Prelaz se odobrava, kada se uspostave
(aktiviraju) prethodni koraci i ispune uslovi.
Uključenje prelaza ima za posledicu aktiviranje tok 10-13
Pomoćni ®
sledećeg i reaktiviranje prethodnog koraka. plan m umirovanja
položaju
• Tokovi, koji počinju ili se završavaju tok 10-13 se poziva 5 X2 ♦ X3 + X4

napred
istovremeno (paralelno) imaju dvostruke linije preko koraka 2, 3 i 4
za aktivne spojeve ® . u glavnoj šemi t fpoložaj udesno
12 unazad
• U slučaju istovremenog aktiviranja i reaktiviranja, položaj ulevo
aktiviranje ima prednost. 13 kraj toka 10-13
• Delovi glavnog plana (gruba struktura) @ mogu

*
T-
da se prikažu pomoćnirnplanom Blok komandi @
(fina - mikro struktura) ® .
• Poboljšanje može da se odnosi na logičke veze
(spojeve), analogne ili digitalne funkcije,
uslove prelaza, korake, komande i akcije.
• Za prikazivanje MSR-funkcija koristiti grafičke
simbole iz IEC 617-12; DIN 40900 T.12;
EN 60617-13; IEC 617-13; DIN EN 60617
ili ISO 3511-3; DIN 19227 T.2.
• Blok komandi ® sadrži čeoni red (VjT
upravljačku tabelu ® i grafički deo .•
• Aktivni plan uključivanja je kombinacija funkci-
onalne šeme i šematskog prikaza strujnih kola.
276
U pravljanje bregastim sklopkam a
Šema promene smera motora jednosmerne struje Šema promene smera zvezda-trougao
standardizovan prikaz uobičajeni prikaz (nestandardizovan)
220V — 4 0 0 V ~ 5 0 Hi
3 Q1
F2 C s
L" R
A\ b\ c' d| j \| k | l C
Q1
R ->
o§
W2 W1
V 2/ M \v T
u? V 3 -v- /ui
—U E2. B> M1
A B c □ E F G H J K L M
RA X ¥ X ¥ X ¥
RY * k >lc X X
M11 0
LY ¥ ¥ ¥ X X
La X X X X
Upravljanje kontaktorom sa zaštitnim relejom

Direktno ukljućivanje trofaznih motora Reverziranje smera obrtanja trofaznih motora
F3
F2 - n -
L21
s o *-- 1
22
21 21
S 2 ■— J S 1 — ■1
22 22
K1 K1 S K 2 |i . 5 13 13
I— L \ - \ - \ □ \-\-\ C=J-\-\-\ 6t S K -\
)U
S2\
H
13
K2\
H
K’ )
21 21
F2KE F 2E E t 22
: j
1 2 3 C
277
278
279
O brada inform acija ISO 5807; ISO 8790; DIN 66001
Šema protoka podataka (DF) predstavlja obradu Hijerarhija programa (PH) predstavlja
i podatke kao i povezivanje i mogućnost pristupa nadređenost odnosno podređenost prerada
među njima. (bez podataka i redosleda obrada)
Šema odvijanja programa (PA) predstavlja redo- —
sled obrade (bez podataka) u jednom programu. Hijerarhija podataka (DH) predstavlja
obuhvatanje odnosno podelu podataka
Programska mreža (PN) je spajanje planova (bez obrade i pristupnih putanja)
odvijanja programa sa planovima protoka podataka
Mreža za prenos podataka (DN) prikazuje Plan konfiguracije (KP) predstavlja jedinice
podatke sa njihovim vezama kao mogućim za obradu i jedinice nosioca podataka sa njihovim
pristupnim putanjama povezivanjima (bez obrade i bez podataka)
Pravila za izradu planova, sim boli is o 5807, is o 8790; d in 66001*•
Pravila: Sa dodatnim vertikalnim linijama

• Strelice prikazuju pravac toka u simbolima „podaci" i „obrada",
• Među simbolima može postojati više veza ukazuje se na neku doku-
mentaciju na drugom mestu
• Izbegavati ukrštanja i linije povezivanja
Poprečnom crtom gore u
• Simboli iste vrste označeni jedni za drugima čine simbolu ukazuje se na
jedinicu više istovrsnih nosilaca podataka detaljan prikaz iste doku-
• Simboli mogu biti povezani jedni sa drugima, mentacije, npr. postupno
npr. u jedinicu za izdavanje podataka poboljšanje odvijanja
• Unutrašnji natpisi treba da omoguće prepoznavanje programa
daljih tokova i da budu jasno raspoređem
• Označavanje se vrši gore levo od simbola
Simbol Značenje Simbol Značenje Simbol Značenje

upravljanje podaci na bušenoj
obrada,
jedinica obrade
K redosledom
obrade spolja
traci, jedinica za
bušenu traku
podaci, opšte podaci na memoriji
jedinica nosioca takođe sa direktnim
ručna obrada, pristupom, jedinica
podataka, opšte
mesto obrade nosioca podataka
podaci, koii treba
mašlnski da se podaci u centralnoj
obrade, jedinica
nosioca podataka memoriji. Centralna
grananje (račvanje),
memorija________
jedinica za izbor podaci, koji treba
ručno da se obrade, ručno, optički ili aku-
t manuelno odlaganje stički ulazni podaci.
ograničenje (npr. kartoteka. arhiva) Jedinica za uno-
petlji, šenje podataka.
podaci na pisanoj ispravi
početak (npr. na dokumentima, veza (spoj), redo-
mikrofilmovimal, sled obrade,
jedinica za unošenje/
izdavanje poda'.aka mogućnost pristupa
kraj
podaci na memoriji veza (spoj) ka (prema)
samo sa sekven- prenosu podataka, pu-
cijalnim pristupom; tanja prenosa podataka
sinhronizacija jedinica nosioca
paralelnih podataka_________ granično mesto
obrada mašinski proizvedeni
optički ili akustički
CD (prema okolini)
npr.: početak, kraj
>
| [''s. skok sa/bez podaci, jedinica za
spojno mesto
vraćanja izdavanje podataka O
podaci na kartici (npr. poboljšavanje
prekid neke bušena kartica, mag- < r
druge obrade netska kartica), jedi- napomena
nica za bušene kartice
280
Šema odvijanja programa, strukturni dijagram
Šema odvijanja Nasi-šnajdermanov Šema odvijanja Nasi-Šnajdermanov
programa po strukturni dijagram programa po strukturni dijagram
DIN 66001 DIN 66261 DIN 66001 DIN 66261
O brada (opšte, strukturni blok, osnovni blok) Ponavljanje (odozgo upravljana petlja)
• kratki opisi zadataka

• nazivi potprograma
• uputstvo, komande za programski jezik
Redosled (sekvenca)
Tokovi programskih petlji

Upit uslova vrši se pre izvršenja obrade a.
npr
komande Ukoliko uslov još uvek nije ispunjen
pri prvom upitu, neće uslediti izvršenje
obrade a (VVHILE-petlja)
Ponavljanje (odozgo upravljana petlja)

• Nizanje više instrukcija, komandi jedna do druge
• Nabrajanje više zadataka, koji treba da se
obrade jedan za drugim
Uslovljeno grananje ponavljanje a
ponavljanje.
dok važi uslov
• Tokovi programskih petlji

• Izbor jedne od dve moguće obrade na Upit uslova nakon izvršenja obrade a
osnovu logične odluke. (REPEAT ili UNTIL-petlja)
• Ukoliko je na upit odgovoreno sa da, Programska petlja sa prekidom
onda sledi obrada a, u protivnom obrada b.
Ovo grananje se označava kao upit IF
(ako je uslov ispunjen) THEN (onda obrada a)
ELSE (inače obrada b).
Upit slučaja, razlikovanje slučaja
• Izbor jedne mogućnosti od više zadatih • Tokovi obrade

(propisnih) veličina (Case-Block) Uslov (uslov za prekid) se ispituje u toku
obrade (CYCLE-petlja)
281
Kodovi
Kodovi dozvoljavaju pretvaranje simbola jednog Primer: prikaz decimalnog broja 365
kompleta znakova u drugi komplet znakova prema u tetradnom / | \
određenom pravilu BCD-kodu 0011 0110 0101
Aiken-kodu 0011 1100 1011
Tetradni kodovi
Kodna reč se sastoji od četiri bita (jedne tetrade) Višekoračni tetradni kodovi
• Kodiraju se decimalni brojevi 1 ... 9. • Kod prelaza sa jedne kodne reči na sledeću
• Šest kodnih reči za decimalne brojeve 10 ... 15 menjaju se više binarnih mesta.
(pseudo-tetrade) se obično ne koristi. • BCD-kod, Binary-Coded Decimals
Izuzetak: npr. Aiken-kod. (binarno kodirani decimalni sistem);
Jednokoraćni tetradni kodovi odgovara dualnim brojevima 0....9;
• Pri prelazu sa jedne kodne reči na sledeću pogodno za sabiranje.
menja se samo jedno binarno mesto. • Aiken-kod: koristi prvih pet tetrada i
• Primena kod analogno-digitalnih pretvarača pseudo-tetrade. Pogodno za
(npr. kod ugaonih koder-dekodera) sabiranje i oduzimanje.
Jednokoračni tetradni kodovi Višekoračni tetradni kodovi

Decimalni broj Obrajenov kod Grejov kod BCD-kod Aiken-kod Ekces-3-kod
0 000 1 0 00 0 0000 00 00 0 0 11
1 0 0 11 0 00 1 000 1 000 1 0 10 0
2 0 0 10 0 0 11 0 0 10 0 0 10 0 10 1
3 0 110 0 0 10 0 0 11 0 0 11 0 110
4 0 100 0 110 0 100 0 100 0 111
5 1100 0 111 0 101 1 0 11 1000
6 1110 0 10 1 0 110 1100 100 1
7 1 0 10 0 100 0 111 110 1 10 10
8 1 0 11 1100 1 0 00 1110 1 0 11
9 100 1 110 1 10 0 1 1111 110 0
Vrednost 84 2 1 2 42 1
Mesto 4 32 1 432 1 432 1 432 1 4 32 1
Višemesni kodovi
• Kod 1 od 10: moguće je raspoznavanje grešaka.
• Za prikaz kodne reči koristi se više od četiri mesta. • Haminaov kod: trokoračni kod. može se
• Kod 2 od 5: po kodnoj reči su dva od pet mesta raspoznati greška.
zauzeti sa 1 (uravnoteženi kod), moguće je • Libo-Kregov kod: jednokoračni kod
raspoznavanje grešaka. • Bikvinerov kod : kod 2 od 7, može se
raspoznati greška.
Decimalni broj Obrajenov kod Grejov kod BCD-kod Aiken-kod Ekces-3-kod
0 00 0 1 1 0000000001 0000000 00000 1000001
1 00101 0000000010 0000111 0000 1 1000010
2 00110 0000000100 0011001 00 0 1 1 1 000 1 0 0
3 0 1001 0000001000 0011110 00111 1001000
4 0 1 0 10 0000010000 0101010 0 1111 1010000
5 0 1100 0000100000 0101101 11111 0100001
6 1 000 1 0001000000 0110011 11110 0100010
7 10010 0010000000 0110100 1110 0 0100100
8 10 1 0 0 0100000000 1001011 11000 0101000
9 11000 1000000000 1001100 10000 0110000
Mesto 5432 1 9876543210 7654321 5432 1 6543210
ASCIi kod (vidi i sledeću stranicu)

American Standard Code for Information-lnterchange • Mogući su simboli specifični za posmatranu zemlju.
(standardni kod za razmenu podataka) • Ispitni bit: kod svake kodne reči se broj mesta
• Alfanumerički 7-bitni kod sa 128 znakova i dopunjuje sa vrednošću 1, na paran broj
dodatnim ispitnim bitom. (even parity, e.p.) ili na neparan broj (odd parity, o.p.).
• Sadrži znake za upravljačke komande: Dopunjeni broj odgovara vrednosti ispitnog bita.
TC:prenosni upravljački znak (Transmission Control) Ispitni bit se često koristi za računsko interno
FE:upravljački znak formata (Format-Effectors) proširenje kompleta znakova na ukupno
IS.informacijski rastavni znak (Information-Separators) 256 znakova i simbola.
DC.upravljački znak aparata (Device-Control)
ostali upravljački znaci
282
ASCII kod ISO 646. ISO/IEC 646; DIN 66003
\ kolona
00 01 02 03 04 05 06 07
red
0 'O 20 30 40 50 % 60 ~u
NUL D DLE 16 SP 32 0 4fl @ 64 P ftn 96 P 1•?
00
PC00 0000 000 P001 0000 020 P010 0000 040 P011 0000 06C P101 0000 100 P101 0000 20
1 P110 0000 140 P111 0000
01 11 21 31 41 51 61
SOH 1 DCi - ! 33 1 49 A 65 Q 81 a 97 q r3
01 141
PCOO0001 001 P001 0001 02’ P0001 41 PC11 0001 061 P100 0001 109 P101 0001 120 P110 0001 P111 000* 16-
02 12 22 32 42 52 62
STX 2 dc2 18 •• 34 2 5C B 66 R 82 b 98 r •'4
02
POOO0010 002 P001 0010 022 P010 0010 042 P011 0010 062 P100 0010 10? P101 0010 *22 P110 0010 142 P111 0010 '
03 13 23 33 43 53 63 73
03
ETX 3 dc3 19 # 35 3 5i c 67 S 83 c 99 s "5
POOO0011 OC3 P001 0011 023 P010011 043 POll 001’ 063 P100 0011 103 P101 0011 123 P101 0011 143 P111 0011 163
04 14 24 34 44 54 64 ~4
EOT 4 dc4 20 $ 36 4 52 D 68 T d *00 t
04 _§£_!
P000 0100 004 P001 0100 024 P0100100 044 P011 0100 064 P100 0100 104 P101 0100 124 P1100100 144 P111 0100 164
Ob 16 25 35 45 55 65 _75
ENQ 5 NAK 21 % 37 5 53 E 69 U 85 e ’i u ’l -
05
P000 0101 006 P001 0101 025 P010 0101 045 P011 010’ 065 P100 0101 •05 P101 0101 125 P1100101 145 P111 0101 'bb
06 <6 26 36 46 56 66 76
ACK 6 SYN 22 & 38 6 54 F 70 V 8§ f 102 V 1'8
06
P000 0110 006 P001 0110 026 P0100110 046 poh ono 106 P100 0110 106 P101 0110 126 P110 0110 >46 P111 ono 166
07 17 27 37 47 57 67 7
BEL 7 ETB 23 > 39 7 55 G 71 w 87 g ’03 w H9
07
P000 0111 007 pooi om 027 P0100111 047 P011 0111 067 P100 0111 107 P’01 0111 27
1 P1100111 147 P111 0111 16'
08 '8 28 38 40 58 68
BS CAN 24 ( 40 8 56 H 72 X 88 h 104 X 120
08
PCOO 1000 018 P001 1000 C 3C P010 1000 050 P011 1000 070 P100 1000 110 P101 1000 130 P110 1000 150 P111 1000 «'Q
09 19 29 39 49 59 f.9 79
HT 9 EM 25 ) 41 9 1 Y i 105 y '?•
09 i>7._ 73 9?
POOO 1001 on P001 1001 031 P010 1001 05' P011 1001 071 P'OO 1001 111 P101 1001 •31 PHO 1001 151 P,11 1001 !7i
OA 1A ?A 3A 4A 5A 6A A
10
LF 10 SUB 26
•
■S2 : se J 7- z 00 i 106 z 122
POOO 1010 012 POOi 1010 032 P010 1010 052 P011 1010 0"2 P100 1310 11? P101 1010 •32 P110 1010 152 P111 1010 172
OB 1B 2B 3B 4B 5B 6B 'B
VT H ESC 27 4- 43 ; 59 K 75 [ 91 k 107 { 123
11
PCOO1011 0*3 P001 1011 033 P010 1011 053 P011 1011 073 P100 1311 113 P101 10’ 1 133 P110 1011 *53 P111 1011 1-i
OC 1C 2C 3C 4C 5C 6C 1 7C
FF 12 FS 26 f < 60 L 76 \ 1 1
12 44 9? _LQ£_ •
POOO 1100 014 P001 1100 034 P010 1100 054 P011 1100 074 P’ OO1100 ’id P101 1100 '34 PllO 1100 '54 P’ 11 1100 174
“OTT iD 2b 30 4D 50 60
CR 13 GS 29 —
45 = 61 M 77 ] m }
13 ?? 109
PCOO1101 0’5 P001 •'101 ■035 1P010 1101 :ss P011 1101 C75 P100 1101 115 P101 110’ 135 pnQ noi •55 P111 1101 175
OE 1E 2E 3E 4E A 5E 6E 't
SO 14 RS 30 • 46 > 62 N 78 n 110
14 94 '26
POOO 1110 016 P001 1110 036 P010 1110 056 P011 1110 076 P100 1110 M6 P101 1110 136 P110 nio 156 P111 1110 • 76
OF 1P ?F V 4* 5F 6F 7F
Sl US / ? 0 0 111 DEL 12?
15 15 3’ 47 63 79
_
95
PCOO1111 0*7 P001 1111 03' P010 1111 D57 P011 1111 077 P100 1111 1-7 P101 nn 137 P110 1111 157 pi 11 iin 177
O b ja š n je n je ASCII i | heksadecimalna vrednost P ispitni bit (P=0 ili P=1 mora biti utvrđeno;
znaci DLE jgj— decimalna vrednost vidi DIN 66022).
binarna — pooi oooo" pgp - oktalna vrednost
vrednost _ (Least Significant bit; bit niske vrednosti)
L MSB (Most Significant bit; bit visoke vrednosti)
Značenje Vrsta Značenje

Vrsta Naredba
Naredba naredbe naredbe engleski
engleski srpski srpski
NUL NULL nula, ništa Sl — SHIFT IN znak povratnog spajanja

SOH TC START OF HEADING početak linije uvoda DLE TC DATALINE ESCAPE prespajanje prenosa
STX TC START OF TEXT znak početka teksta podataka
ETX TC ENDOF TEXT znak kraja teksta DC DC DEVICE CONTROL 1 4 upravljački znak
TC END OF kraj prenosa 1.. 4 uređaja 1...4
EOT
NAK TC NEGATIVE negativni povratm signal
TRANSMISSION
ACKNOWLEDGE
ENQ TC ENQUIRY poziv za prenos SYN TC SYNCHRONOUS IDLE sinhromzacija
podataka ETB TC ENDOF kraj prenosnog bloka
ACK TC ACKNOWLEDGE pozitivni povratm signal TRANSMISSION BLOCK
BEL - BELL znak zvona CAN - CANCEL ne važi
BS FE BACKSPACE povratni korak EM - ENDOF MEDIUM kraj zapisivanja
HT FE HORIZONTAL honzontalni tabulator SUB - SUBSTITUTE substitucija
TABULATION ESC - ESCAPE prespajanje
LF FE LINE FEED pomak reda (linije) FS IS FILE SEPARATOR znak razdvajanja

VT FE VERTICAL vertikalm tabulator glavne grupe
TABULATION GS IS GROUP SEPARATOR znak razdvajanja grupe
RS IS RECORD SEPARATOR znak razdvajanja
FF FE FORM FEED pomak formulara
podgrupe
CR FE CARRIAGE povrat kolica znak razdvajanja
US IS UNIT SEPARATOR
RETURN dela grupe
SO - SHIFT OUT znak trajnog SP _ SPACE znak razmaka
prespajanja DEL - DELETE brisanje
283
Pojmovi iz oblasti mikrokompjuterske tehnike
Pojam Značenje Pojam Značenje
acknowledge: carry.
ACK potvrdno javljanje za označavanje Nosilac jedan ili više bitova, koji se stavljaju u
korektnog prijema podataka zavisnosti od vrste aritmetičke operacije
Sabirni adder spoj koji povezuje binarne
mehanizam informacije u sume (i prenos) Common Business Oriented Language:
COBOL v i š i programski jezik
address: brojčani izraz za obeležavanje

Adresa memorijske lokacije code: jednoznačna pravila za način
Kod predstavljanja podataka
Registar address register: registar za compiler prevodilački program
adresa memorisanje adresa Kompajler za programski jezik
accumulator: registar za memorisanje Central Processor Unit: centralna

Akumulator operanada i rezultata (pridodato ALU) procesorska jedinica, sastoji se od
CPU aritmetičko-logičke jedinice sa specijalnim
registrima i komandnom jedinicom
anthmetic logic unit: (procesorom), izvodi aritmetičke operacije,
ALU aritmetičko logička jedimca, upravlja tokom naredbi,
vrši aritmetička i logička povezivanja proizvodi taktne signale, itd.
American National Standard Code
for Information Interchange data. opšti pojam za naredbe i operande,
normirani 7-bitni kod (8 bita eventualno Podaci koji se obrađuju u jednom DVA; informacije,
ASC II koje se unose u DVA, obrađuju ili izdaju.
za ispitivanje pariteta), koji se upotrebljava
za razmenu informacija izmedu
sistema za obradu podataka Ispravljanje debug. otkrivanje. lokalizovanje i otklanjanje
programske grešaka; program debug program za
assembler. 1 mašinski orijentisan greške ispitivanje i spoznaju grešaka
Asembler programski jezik.
2 prevodilački program za pretvaranje Dekoder decoder: modul pretvarača
jezika pretvarača u mašinski jezik
duplex: dupleks-pogon: istovremeni
Dupleks prenos u oba pravca
Beginners All-purpose Symbolic Instruction
BASIC Code: problemski orijentisan programski Realno vreme real time realno vreme obrade podataka
jezik za konverzacijski način rada
Editor editor: kompjuterski program, sa kojim se
preko uređaja za unos podataka mogu me-
baud: jedinica za brzinu prenosa podataka, njati znaci (oznake) u okviru bloka podataka
Baud 1 bit/s = 1 bauđ
Emulacija emulate: funkcionalno podržavanje
bmary coded decimal: binami kod za prikaz jednog sistema.
BCD-Code decimalnih brojeva u grupama od 4 bita.
Greška error: greška
—
instruction najmanja funkcionalna FIFO-
memorija FIFO-memorija
Naredba jedinica programa, mašinske instrukcije:
sastoji se npr od operacionog dela,
adresnog dela, operanada. flag: indikator, znak, kojim se signalizira
Indikator
nastupanje uslova, npr. kraj reči
instruction register
Registar
registar, koji memoriše naredbe
za naredbe
za izvođenje format: raspored adresa, naredbi, podataka
Format
operating system: osnovna oprema
na softveru za rad DVA, npr. programi Formula Translating System:
za upravljanje odvijanjem programa, FORTRAN viši programski jezik
Operativni
sistem prevodilački programi, korisnički
programi (traženje greške, upravljanje
unošenjem/izdavanjem hardware: deo DVA, koji se odvija nezavisno
Hardver od programiranja i koji je fiksno ožičen.
podataka, sortiranje itd.)
block: obuhvatanje proizvoljnog broja bitova Heksadeci- hexadecimal code: brojčani sistem sa bazom
Blok
ili reči, koji slede jedno za drugim malni kod 16, osnovna oznaka 0 do 9 i A do F (0... 15)
bus: jedan ili više vodova za prenos indexing: metoda modifikacije adresa
podataka (npr. adresni bus, bus za prenos Indeksiranje
Bus pomoću indeksnog registra
podataka, kontrolni bus)
byte: kombinacija više bitova, 8 bitova i interpreter: program,

Bajt Interpretator
evtl 1 ispitni bit koji vrši instrukcije, interpretira
284
Pojm ovi iz oblasti m ikrokom pjuterske tehnike
Pojam Značenje Pojam Značenje
mterface zajednički mterfejs. npr problemski orijentisan programski jezik za

Intertejs komponente hardvera za povezivanje PL/1 rešavanje komercijalmh i
drugog uređaja tehničko-naučnih zadataka
interrupt prekid programa. kasnije se može programm: niz instrukcija

Prekid Program
nastaviti informacija bez gubitaka programskog jezika
—
channel standardizovana veza između Izvorni source programm program.
Kanal program koji je pisan u izvornom jeziku
centralne jedinice i perifernih uređaja
source language jezik. iz kojeg se

macro instruction: naredba. koja se pri Izvorni jezik
prevodi instrukcija
Makronaredba prevođenju u mašmski jezik pretvara
u više naredbi
processor funkcionalna jedimca centralne
Procesor jedmice. obuhvata artimetičko-logičku
machine instruction jezik. sa kojim jedinicu i upravljačku jedinicu
Mašinski jezik
računar direktno radi
arithmetic logic unit: deo centralne jedmice.
Aritmetičko-
micro computer integnsani sistem. koji vrši aritmetičke i logičke operacije.
logička
koji vrši funkcije kompjutera. sastoji se od: sadrži opšte ili specijalne registre
Mikrokom- jedinica
centralne jedinice. programske memorije. (npr akumulator)
pjuter
memorije podataka. jedinica za unos
i izdavanje podataka redundancy korišćenje više modula
Redundanca (sklopova) iste vrste za određenu funkciju.
micro instruction kodirani pnkaz upravlja- koriščenje dodalnog bita u kodu
Mikronaredba
čke mformacije za centralnu jedinicu
Registar register memorija
microprocessor centralna jedinica
Mikroprocesor Heksadeci- hexadezimalsystem heksadecimalm sistem
(CPU) mikrokompjutera
malni sistem
modulator-demodulator uređaj. koji FIFO očitava memorisane podatke

Modem Silo
modulira i demodulira signale po metodi “first-in/first-out"
memorija (prvo unutra/prvo napolje)
Multiplekser multiplex: istovremeno prenošenje više

signala na jednom kanalu software svi postojeći programi
Softver za jedan raćunar
object code rezultat kompilatora ili
Ciljnl kod
asemblera. izvršni mašinski kod
Memorija storage deo u kome se čuvaju podaci
off-line: indirektna veza izmedju DVAi
Nezavistan perifemih uređaja (sakupljanje podataka. stack memorijska oblast. koja sadrži
rad unošenje. izdavanje podataka itd.) Stek zbimu listu i zadnja upisana
informacija se oćitava kao prva
Rad pod on-line direktna veza izmedju
neposrednorr DVA i perifemih uređaja stack po'nter: registar. u kome su
kontrolom Stek pointer
memorisane adrese steka
operation vrednost ili informacija, koja se Upravljačka control: deo centralne jedinice, koji
radi izvršenja naredbe mora uzeti iz jedinica upravlja tokom naredbi (transport podataka)
Operand
memonje na osnovu adrese. koja je
sddržana u registru ili u naredbi
symbol oznaka. koja se koristi za
Simbol prikazivanje pojma (adrese)
Operacija operation: naredba
Operacioni terminal: sistem, u koji se podaci

operation code: kod naredbe Terminal
kod mogu ili uneti ili izdati.
panty bit: ispitni bit. koji se pnlaže polju

Paritetni bit Umted States of Amenca Standard Code
binamih brojki. na taj načm je poprečna
U S A S C II for Information Interchange: američki
suma svih brojki pama ili nepama
standardizovani kod za razmenu informacija
parity check: ispitivanje ukupnog Reč word redosled bitova ili oznaka fiksne dužine
P ro v e ra broja binamih odiuka na pame
pariteta ili nepame, prikazuje se greška u C e n tra ln a
podacima. a ne mesto central processing unit: CPU
je d in lc a
access time: p>eriod između slanja zahteva

Programm Evoluation and Review V re m e
PERT za informacijom i prijema te mformacije
Technigue: tehnika mrežnih dijagrama p iie tu p a
M ik ro p ro c e s o r
8-bitni m ikroprocesor 8085
a>
M P iJ 8 8 0 8 5
1 —* X C LK
2 —* X 2 H LO A
39 — HOl D IN T A
10 — IN T R so
9 — R ST55
3V
V
8 — R S16 5 HD
7 ------ > R S T '5 W R
6— TRAP 10 V
35 —
V
REA0Y M V
3 6 -C R F S IN ALE
RESOUT
h r
1 2 ^
0 ■« -21
13 -2 2
14 [A D ^ V <
15
16
'8
1 9 -** ,1 5
5 — S ID SO D
znak za
uključivanje/
isključivanje
Signal Značenje, funkcija

A8 ... A15 Adresni bus, adresni bajt visoke vrednosti za adresu memorije
ADO ... AD7 Adresni bus, adresni bajt niske vrednosti za vreme prvog taktnog ciklusa
Bus za prenos podataka, za vreme drugog i trećeg taktnog ciklusa
ALE Putem Adress-Latch-Enable signala ALE = 1 se prikazuje da na adresni bus/bus za prenos
podataka AD7 ... ADO naleže adresni bajt niske vrednosti. Signal služi i kao signal
sinhronizatora za spoljno memorisanje adresnog bajta niske vrednosti.
SO i S1 Statusna informacija: stop: SO = 0, S1 = 0, pisanje: S0 = 1, S1 = 0, očitavanje: S0 = 0,
S1 = 1, poziv oprearcionog koda: S0 = 1, S1 = 1.
RESET IN Sa 0-signalom se mikroprocesor stavlja u osnovno stanje.
RESET OUT Sa 1-signalom mikroprocesor javlja da se upravo resetuje.
X1, X2 Priključci za jedan kvarc (1 ... 6 MHz) ili spoljni takt (X1).
CLK Taktni izlaz korišćen kao sistemski takt, fc lk = fbuanz/2
IO/M Izlazni signal daje obaveštenje, da li se operacija očjtavanja/ispisivanja vrši preko uređaja
za unos i izdavanje podataka ili preko memorije. I0/M = 1:10 transfer podataka,
I0/M = 0 : MEMORY prenos podataka u memoriji
INTA Potvrdni signal za zahtev za prekidom; INTA=0: Prihvatanje prekida.
TRAP Ulaz sa prekidima sa najvećim prioritetom.

INTR Opšti prekidni ulaz najnižeg prioriteta.
RST5.5 RESTART INTERRUPT: maskirni prekidni ulazi, čija se restart adresa
RST6.5 automatski generiše. Maskiranje se vrši sa SIM-komandama. RST7.5 ima najviši,
RST7.5 a RST5.5 najmanji prioritet.
HOLD Pomoću HOLD = 1 se adresni vodovi, vodovi za prenos adresnih podataka, priključci RD,
WR i IO/M mogu se spajati sa velikom omskom otpornošću.
HLDA Izravnanje HLDA = 1 : AD0 ... AD7, A8 ... A15, WR i IO/M velike otpornosti
READY Sa READY = 0 memorija i E/A-moduli mogu da čekaju mikroprocesor.
RD Signal za očitavanje: kod komande za očitavanje ili IN-komande^RD = 0.
WR Signal za pisanje: kod komande za pisanje ili OUT-komande, WR = 0.
SID Serijski ulaz podataka: putem RIM-komande sesusedni bit puni u akumulator.
SOD Serijski izlaz podataka: putem SIM-komande može se postaviti na 0 ili 1.
Vcc Napajanje naponom + 5 V, max. 170 mA
VSs (GND) masa, 0 V
286
Lista kom andi za 8-bitni m ikro proceso r 8085
Mnemonika Binarni kod Bajtovi Taktovi Funkcija naredbe
Transferna naredba: registar - * registar
MOV r 1, r2 01dd dsss 1 4 Punjenje registra r, sadržajem registra r2; r1( r2 = A.B.C.D.E.H.L
Transferna naredba: memorija, periferija - » registar
MOV n, m 01dd d110 1 4 Punjenje registra r, sadržajem memorijskog bajta, koji je

adresiran putem registarskog para (H, L) r-i = A,B,C,D,E,H,L
LDA adr 0011 1010 3 13 Akumulator puniti sadržajem adrese adr.
IN nr 1101 1011 2 10 Akumulator se puni sadržajem ulaznog kanala (nr < 255)
Transferna naredba: konstanta -*• registar
LXI rp, adr OOrr 0001 3 10 Punjenje registarskog para rp vrednošću adr:rp = B, D, H, SP
Transferna naredba: registar -*• jezik, periferija
MOV M, r, 0111 Osss 1 7 Sadržaj registra n memorisati na memorijsko mesto, koje je
adresirano preko sadržaja registarskog para (H,L).
STA adr 0011 1010 3 13 Sadržaj akumulatora memorisati ispod adrese adr.
OUT nr 1101 1011 2 10 Sadržaj akumulatora se predaje na izlazni kanal (nr < 255)
Transferna naredba: konstanta -*• registarska memorija
Punjenje registra ri sa konstantom (konst. < 255),
MVI ri konst OOdd d110 2 7 n =A, B, C, D, E, H, L
Aritmetičke operacije
INR r1 OOdd d100 1 4 Sadržaju registra n dodaje se 1; n = A, B, C, D, E, H, L
INR M 0011 0100 1 10 Sadržaju bajta adresiranog putem
registarskog para (H,L) dodaje se 1.
INX rp OOrr 0011 1 6 Sadržaj registarskog para rp se povećava za 1: rp=B,D,H,SP
ADD r1 1000 Osss 1. 4 Registar n se dodaje sadržaju akumulatora; n = A,B,C,D,E,H,L

ADD M 1000 0110 1 7 Sadržaj memorijskog bajta, koji je adresiran putem sadržaja
registarskog para (H, L), se dodaje sadržaju akumulatora
ADI konst 1100 0110 2 7 Konstanta (< 255) se dodaje sadržaju akumulatora
ADC r1 1000 1sss 1 4 Sadržaj registra r, i sadržaj carry-bita se dodaju

sadržaju akumulatora; n = A, B, C, D, E, H, L
ADC M 1000 1110 1 7 Sadržaj memorijskog bajta koji je adresiran putem
sadržaja registarskog para (H, L) i sadržaj carry-bita se dodaju
sadržaju akumulatora. Sadržaju akumulatora se dodaju
ACI konst 1100 1110 2 7 konstanta (< 255) i carry-bit
DAD rp OOrr 1001 1 10 Sadržaj registarskog para rp i sadržaj registarskog para (H, L)
se sabiraju. Rezultat u (H, L); rp = B, D, H, SP
DCR n OOdd d101 1 4 Od sadržaja registra r, oduzima se 1; r, = A, B, C, D, E, H, L

DCR M 0011 0101 1 0 Od sadržaja bajta, adresiranog putem
registarskog para (H, L), oduzima se 1.
DCX rp OOrr 1011 1 6 Sadržaj registarskog para rp se umanjuje za 1; rp = B,D,H,SP
SUB n 1001 Osss 1 4 Sadržaj registra n se ođuzima od sadržaja akumulatora;

r, =A, B, C, D, E, H, L.
SUB M 1001 0110 1 7 Sadržaj memorijskog bajta, koji je adresiran putem sadržaja
registarskog para (H, L), se oduzima od akumulatora
SBB r. 1001 1sss 1 4 r, = A, B, C, D, E, H, L; sadržaj registra r, i sadržaj carry-bita
se oduzimaju od sadržaja akumulatora.
SBB M 1001 1110 1 7 Sadržaj memorijskog bajta, koji je adresiran putem registarskog
para (H, L), i carry-bita se oduzimaju od akumulatora.
ADI konst 1100 0110 2 7 Konstanta (< 255) se dodaje sadržaju akumulatora.
ACI konst 1100 1110 2 7 Sadržaju akumulatora se dodaje konstanta < 255 i carry-bit.
SUI konst 1101 0110 2 7 Konstanta < 255 se oduzima od sadržaja akumulatora.
SBI konst 1101 1110 2 7 Konstanta < 255 i carry-bit se oduzimaju od sadržaja akumulatorć
DAA 0010 0111 1 4 Sadržaj akumulatora se pretvara u dvocifreni BCD-broj
(binarno kodirani decimalni broj).
287
Lista ko m an di za 8-bitni m ik ro p ro c e s o r 8085
Mnemonika Binarni kod Bajtovi Taktovi Funkcija naredbe
Logičke operacije
CMA 0010 1111 1 4 Sadržaj akumulatora se negira
ANA n 1010 Osss 1 4 rl =A, B, C, D, E, H, L; sadržaj akumulatora i sađržaj registra
r1 se povezuju l-vezom.
ANI konst 1110 0110 2 7 Sadržaj akumulatora se sa konst < 255 povezuje l-vezom.
ORA n 1011 Osss 1 4 r1 = A, B, C, D, E, H, L; sadržaj akumulatora i sadržaj
registra r1 se povezuju ILI-vezom.
ORAM 1011 0110 1 7 Sadržaj bajtova adresiranih preko registarskog para (H,L) se
sa sadržajem akumulatora povezuje ILI-vezom.
ORI konst 1111 0110 2 7 Sadržaj akumulatora se sa konst < 255 povezuje ILI-vezom
XRA n 1010 1sss 1 4 r1 = A, B, C, D. E, H, L; sadržaj akumulatora se sa sadržajem
registra r1 povezuje ekskluzivnom ILI-vezom.
XRA M 1010 1110 1 7 Bajt, adresiran preko registarskog para (H,L) se sa sadržajem
akumulatora povezuje ekskluzivnom ILI-vezom.
XRI konst 1110 1110 2 7 Sadržaj akumulatora se sa konst < 255 povezuje
ekskluzivnom ILI-vezom.
CMPn 1011 1sss 1 4 r1 = A, B, C, D, E, H, L; sadržaj akumulatora se upoređuje
sa sadržajem registra r1.
CMP M 1011 1110 1 7 Sadržaj akumulatora se upoređuje sa sadržajem bajta,
adresiranim putem registarskog para (H,L).
CPI konst 1111 1110 2 7 Sadržaj akumulatora se upoređuje sa konst < 255.
Komande za skok
Neuslovljeni skokovi
PCHL 1110 1001 1 6 Program se nastavlja na adresi. koja je u registarskom paru
JMPadr 1100 0011 3 10 (H, L), program se nastavlja na adresi adr.
Uslovtjeni skokovi
JC adr 1101 1010 3 7/10 Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JNC adr 1101 0010 3 7/10 Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
JZ adr 1100 1010 3 7/10 Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JNZ adr 1100 0010 3 7/10 Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
JM adr 1111 1010 3 7/10 Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JP adr 1111 0010 3 7/10 Pri Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
JPE adr 1110 1010 3 7/10 Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
JPO adr 1110 0010 3 7/10 Pri Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
Obrada potprograma
Pozivi programa
CALL adr 1100 1101 3 18 Program se nastavlja kod adrese
CC adr 1101 1100 3 9/18 Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CNC adr 1101 0100 3 9/18 Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
CZ adr 1100 1100 3 9/18 Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CNZ adr 1100 0100 3 9/18 Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
CM adr 1111 1100 3 9/18 Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CP adr 1111 0100 3 9/18 Pri Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
CPE adr 1110 1100 3 9/18 Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese adr
CPO adr 1110 0100 3 9/18 Pri Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese adr
Komande za povratni skok
RET 1100 1001 1 10 Program se nastavlja na adresi, koja je u reči,
adresiranoj preko stek pointera
RC 1101 1000 1 6/12 Pri Carry-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RNC 1101 0000 1 6/12 Pri Carry-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RZ 1100 1000 1 6/12 Pri Zero-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RNZ 1100 0000 1 6/12 Pri Zero-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RM 1111 1000 1 6/12 Pri Sign-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RP 1111 0000 1 6/12 Pri Sign-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RPE 1110 1000 1 6/12 Pri Parity-bitu 1 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
RPO 1110 0000 1 6/12 Pri Parity-bitu 0 program se nastavlja kod adrese (...upor. RET)
288
Lista ko m an di za 8-bitni m ik ro p ro c e s o r 8085
Objašnjenja u vezi binarnog koda
ddd: ciljni registar ddd/sss: 000 = registar B rp: 00 = B/C
rp: registarski par 001 = registar C 01 = D/E
sss: izvorni registar 010 = registar D 1 0 S H /L
011 = registar E 11 = Stek pointer
100 = registar H
101 = registar L
110 = memorija (M)
111 = akumulator
P o lu p ro v o d n ička m em o rija
Tip memorije Brisanje Programiranje Sadržaj me-
morije pri
isključenju
RAM Random Access Memory, memorija sa slobod-
nim pristupima, ispisujuće/očitavajuća memorija
• statički: bez osvežavanja sadržaja memorije električno električno nepostojan
• dinamički: sa osvežavanjem sadržaja memorije
• MOS-tehnika: radna i programska memorija u
mikroračunarima. Upotreba sa
akumulatorski buferovanim
osiguravanjem podataka
• bipolarna tehnika: brza radna memorija
u većim sistemima.
ROM Read Only Memory: memorija, koja se može maske
samo očitati, nepromenljiva (stalna) memorija pri izradi
nije
PROM Programmable ROM, programabilna moguće sagorevanje
nepromenljiva (stalna) memorija gate-priključka
EPROM Erasable PROM, programabilna nepromenljiva me- ultra violet-
morija, memorija sa mogućnošću poništenja sadržaja no svetlo
električno
EEPROM Electrically Erasable PROM, električki izbrisiva električno od strane postojan
nepromenljiva memorija proizvođača
REPROM Reprogrammable ROM, reprogramabilni ROM ultra violet-
(nepromenljiva memorija) no svetlo
EEROM Electrically Erasable ROM, električki izbrisivi ROM
(nepromenljiva memorija) električno
električno od strane
EAROM Electrically Alterable ROM, programabilna nepromen- korisnika
Ijiva memorija, čiji se sadržaj menja električnim putem __________ :
Podaci iz memorije (primeri)
Oznaka Ispisujuća/očitavajuća memorija Nepromenljiva (stalna) memorija
(S)RAM (D)RAM ROM, EPROM EEPROM
(statički) (dinamički) PROM
RAM RAM
Organizacija memorije 8 k x 8 Bit 8 k x 8 Bit 32 k x 8 Bit 8 k x 8 Bit 8 k x 8 Bit
Vreme ciklusa u ns
za pristup očitavanju min. 100 min. 220 min. 230 max. 150 min. 250
za pristup ispisivanju min. 100 min. 220 min. 230 min. 250
Trajanje impulsa ispis. u ns min. 70 min. 35 - - min. 150
Vreme pristupa u ns
za pristup očitavanju max. 100 max. 120 max. 150 max. 150 max 250
Potrebna snaga u mW
pri aktivnom stanju 440 330 39 500 550
u stand-by-poziciji 55 5,5 0.11 130 225
(neaktivno stanje)
Vreme pristupa: vreme između priključenja adrese i propisnog stajanja podataka na izlazu.
Vreme ciklusa: potrebno vreme između dva pristupa memoriji, koji slede jedna za drugim.
289
Pojmovi i formule za prenos podataka iso 2382-9 . i s o / i e c d is 2382-9, d i n 44302
Funkcionalna podela instalacije terminala za prenos podataka
Instalacija terminala za prenos podataka

*4 -------------------------------------------------------- i ------------ ----------------------------------------------------------- ►
I
Terminal, DEE I Uređaj za prenos podataka, DUE
(d a ta te rm in a l e q u ip m e n t, D T E ) i (d a ta c irc u it-te rm in a tm g e q u ip m e n t, D C E )
• k o m u n ik a c io n a je d in ic a » • p re tv a ra č s tru k tu re s ig n a la
• je d in ic a za u la z p o d a ta k a • p re k id a č k a je d in ic a v o d za
0) I
• je d in ic a za iz d a v a n je p o d a ta ka | • je d in ic a z a k o n tro lu g re š a k a (e v tl.) p re n o s
• a ritm e tič k o -lo g ič k a je d in ic a 9) • s in h ro n iz ira ju ć a je d in ic a (e v tl.)
'
• k o m a n d n a je d in ic a (s v a k a je d in ic a m o ž e d a s e s a s to ji
c
• m e m o rija - I o d : p re d a jn o g , p rije m n o g d e la i
• je d in ic a za ko n tro lu g re š a k a (e vtl.) I d e la sp o ja )
• s in h ro n iz ira ju ć a je d in ic a (e vtl.) I
Sistem za prenos podataka
Brzina koraka Brzina prenosa (brzina Bodo-a)
VS = J - [ '/s) = B o d o *1* v'u = v lb n Kl =

1 Bodo = - v0 = Z ■ vz ■ Ib n
s
7"s : trajanje koraka [ f s ] = s
n = 2 (b in a rn i p re n o s )
Ib: lo g a rita m z a o s n o v u 2
Ig: lo g a rita m za o s n o v u 10
P r im e r i za b r z in u B o d o - a :
1) S k ra ć e n ic a o d B o d o , fra n c u s k i te le g ra fis ta (a s in h ro n i s e rijs k i p re n o s , V .2 4 )
Brzina znakova B o d o u b it/s z n a k o v a /s v re m e /b it u m s
i'z = 4 - Tz = Z T s 150 10 6667

lz
300 15 3333
vz = (z n a k /s e k u n d a ) 600 60 1 66 7
z
1200 120 833
Tz: tra ja n je p re n o s a je d n o g sig n a ln o g b lo ka 2 40 0 240 416
Z: broj je d in ič n ih k o ra k a u je d n o m o k v iru z n a k a 4 80 0 480 208

9600 960 104
19200 1 92 0 52
P r im e r:
S ig n a ln i b lo k Stepen deiovanja (iskorišćenja)
, 1 b ita p o d a ta k a ^ ,
n Dat
.— r - r - - r - - —■— .— l--
nu=
n s ta + n Dat + ^P a r + ^ s to
[7 7 ; 7 7 t
n Dat broj bita p o d a ta k a
s ta rtn i bit p a rite tn i b it N 2 s to p bita
r?Sta: sta rtn i bit
1 startni bit n par: p a rite tn i (k o n tro ln i) bit

7 bita podataka I
1 paritetni bit | z = 111
2 n s to : broj s to p bita
2 stop bita J
290
JUS I D6. 001; ISO 2110. ISO 4902.
S erijski in te rfejs (V.24, R S -232) ____ ISO 4903; DIN 66020 T.1
Uspostavljanje
Kratka oznaka Pravac signala
Pin
QQ
DIN
LUO
UJ LU
c c i m EIA2> DUE ->
T
br. V.24 Značenje. opis
RS-232 66 020 DEE
•5.
1 101 AA E1 Zaštitno uzemljenje, Protective Ground (PG) X X
o> 7 102 BB E2 Signalno radno uzemljenje, Signal Ground (SG) X X
ISI
o
rtJ 2 103 BA D1 Predati podaci, Transmitted Data (TD) X
0 X
01 3 104 BB D2 Primljeni podaci, Received Data (RD)
4 105 CA S2 uključenje predajnog dela, Request to Send (RTS) X

nj spremnost za odašiljanje, Clear to Send (CTS)
c 5 106 CB M2 X
O) 107 M1 radna pripravnost, Data Set Ready (DSR)
6 CC X
20 108.2 CD S1.2 krajnji uređaj spreman za rad, Data Terminal Ready (DTR) X
c dolazeći poziv, Ring Indicator (Rl)
> 22 125 CE M3 X
8 109 CF M5 nivo prijemnog signala, Data Channel Received
T3 Line Signal Detector (DCD) X
21 110 CG M6 kvalitet prijema, Signal Quality Detector (SQ) X
>o 23 111 CH S4 velika brzina prenosa (izbor sa DEE),
to Data Signal Rate Selector (DTE) X
> M4 velika brzina prenosa
23 112 Cl
o. (izbor sa DUE), (DCE) X
3 11 velika predajna frekvencija, Select Transmit Frequency
126 CK S5 X
24 113 DA T1 takt prednjeg koraka ka DUE, Transmitter Signal

’> Element Timing (DTE) X
■o
4— 15 114 DB T2 takt predajnog koraka od DUE, Transmitter Signal
ro ElementTiming (DCE) X
H 17 115 DD T4 takt prijemnog koraka od DUE, Receiver Signal
Element Timing (DCE) X
14 118 SBA HD1 povratni kanal za predajne podatke,

Secondary Transmitted Data X
16 119 SBB HD2 povratni kanal za prijemne podatke,
ro Secondary Received Data X
19 120 SCA HS2 povratni kanal za predajni deo uključiti,
C
Secondary Request to End X
T3 13 121 SCB HM2 povratni kanal za spremnost za odašiljanje,
0 Secondary Clear to Send X
o
12 122 SCF HM5 povratni kanal za nivo prijemnog signala,
Secondary Carrier Detector X
9.10,11, ispitni napon, ispitni uređaji, neobeleženo

18,25 Reserved for Data Set Testing, unasigned
D EE: te rm in a l (npr. ra čun a ra ), D UE: uređaj za p re n o s p o d a ta ka (npr. m odem )
11 C C ITT: C om ite C o n su lta tif In te m a tio na l Te leg ra fiq ue et T elefonique (M e dju n aro d ni k o m ite t za te le g ra fs k o -te le fo n s k u
službu, koja se bavi s ta n d a rd iza cijo m pren o sa pod a ta ka
2) EIA. E lectron ic ln d u stry A sso cia tio n : U d ru že n je za sta n d a rd iz a c iju u e le ktro in du striji U S A
Lajsna sa utikačima, lajsna sa utičnicama Nivo signala

Najmanji obim Naziv signala Nivo Radno stanje
p riklju ča k br p riklju ča k br vod za prenos - 3 V . . -1 5 V EIN (1)
za štitn o u ze m lje n je podataka +3 V . . +15 V AUS (0)
a1 • z2# \ p odaci z a slanje
-02 upravljački odn. - 3 V . . -1 5 V AUS
prije m ni pod a ci
3 *- -0 3 signalni vod + 3 V . . +15 V EIN
O
O Asinhroni - (primer ,,Q”)
o
ra dn o uzem ljen je signalni blok
79 - -0 7
o EW(1) pauza D0 D, P2 P3 Da P5 P6
H
' pauza
o I I
2 5 -p o lna 25-polna o l
I
l
i
lajsna sa lajsna sa o OFF (0) l—
ASCII-znaci ■
utikačim a utičnica m a o I (Q) I U l— L' -2 s to p
DEE D UE
013 startni bit paritetni bit bit
291
Paralelni interfejs (Centronics)
Obetežavanje raspored) vodova za prenos podataka na štampač
Pin broj Signal Značenje
1 STRO BE u la z p o d a ta k a . š ta m p a n je . p o d a c i s u v a ž e ć i k o d L -n iv o a
2 .. . 9 D A T A 1 ... D A T A 8 s ig n a l p o d a ta k a 1 ....8 , H -n iv o
10 ACKNO VVLEDG E š ta m p a č je s p re m a n z a p rije m k o d L -n iv o a , s ig n a l iz v rš e n ja k o m a n d e
11 BUSY š ta m p a č n ije s p re m a n za p rije m k o d H -n iv o a . s ig n a l č e k a n ja
12 PAPER EM PTY p a p ir p ri k ra ju (s ig n a ln i v o d )
13 SELEC T H -n iv o : š ta m p a č u r a d n o m O N - lin e p o lo ž a ju
L -n iv o : š ta m p a č is k lju č e n , o m e te n ( O F F - lin e ) ( s ig n a ln i v o d )
14 AU TO FEED XT a u to m a ts k o p o m e ra n je re d a n a k o n š ta m p a n ja , O N /O F F
15 n ije u s p o ju
16 GND n iv o m a s e (lo g ik a )
17 GND z a š titn o u z e m lje n je š ta m p a č a
18 + 5 V + 5 V s a š ta m p a č a . is k o riš ć e n je
19 ... 30 GND v o d o v i m a s e , p a ra le ln o
31 P R IM E L -n iv o : š ta m p a č u p o č e tn o j s itu a c iji
32 ERROR ja v lja n je g re š k e š ta m p a č a
3 3 .. . 3 6 n ije u s p o ju .
U k u p a n ra s p o re d m o ž e b iti d ru g a č iji u p ra k s i.
Utikačka veza
Utikač Amphenol (Centronics) 36-polni Utikač Cannon (IBM), 25-polni
AU TO FEED
ERROR
P R IM E
SGND
Mogući tok signala pri unošenju podataka
292
PC interfejs
Paralelni interfejs
PC-priključak Priključak štampača (IBM) Priključak štampača (Centronics)
letvica sa 25-polnim utičnicama letvica sa 25-polnim utičnicama letvica sa 36-polmm utičnicama
(Auio êeđ'
âuit
fieset
r5eieC- n»
O a ia i 6 <
3 no
Signal Značenje, funkcija Signal Značenje. funkcija

S tro b e P re d a ja p o d a ta k a p o d a c i m o ra ju d a b u d u (A u to fe e d ) A u to m a ts k o p o m e ra n je re d a p re m a
v a ž e ć i ko d 0 -s ig n a la k ra ju re d a : O N /O F F
D ata 1 ...8 S ig n a l p o d a ta k a 1. 8 F a u lt J a v lja n je g re š k e
A cknovvl- S ig n a l iz v rš e n ja ko m a n d i š ta m p a č je R eset š ta m p a č re s e to v a ti. in ic ija liz ira ti

edge s p re m a n za p rije m pri 0 -s ig n a lu Gnd G ro u n d : 0 V
NC N o t c o n n e c te d : n ije p rik lju č e n o
B usy S ig n a l če k a n ja š ta m p a ć m je s p re m a n
za p rije m pn 1 -sig n a lu (H ig h ) +5V, is p o ru č e n o sa š ta m p a č a
(S e le c t In) N ije o d a b ra n š ta m p a ć
P a p e r E m p ty S ig n a l sa š ta m p a č a : p a p ir pri kra ju
S ig n a le u z a g ra d a m a n e k o ris te s vi š ta m p a c i.
(S e le ct) O d a b ra ti š ta m p a č S tre lic e n a v o d e p ra v a c s ig n a la
V ideo-priključci
Utićni Signal kod grafičke kartice Utični Signal kod grafičke kartice
spoj Pin Hercules CGA, EGA, spoj VGA, analogno
na PC monochrom digitalno digitalno na PC Pin Signal Pin Signal
1 OV OV OV 6 1 crveno 10 Sync. povr.
2 OV OV crveno r \ 11 2 zeleno 11 monitor-IDO
3 slobodno crveno crveno 0 °0 3 plavo 12 monitor-ID1
4 slobodno zeleno zeleno o °o 4 monitor-ID2 13 H -S ync
5 slobodno plavo plavo 0 °0 5 slobodno 14 V.-Sync
6 intenzitet intenzitet zeleno 0o0 6 crveno povr. 15 slobodno
7 video slobodno plavo 5 7 zeleno povr.
8 H.-Sync. H.-Sync H.-Sync 10 8 plavo povr.
9 V.-Sync V.-Sync V.-Sync 9 kodiranje
CGA Colour Graphics Adapter: adapter za grafiku Adapterza video grafiku; H.-Sync.: horizontalna
u boji; EG A- Enhanced Graphics Adapter: elektron- sinhronizacija; V.-Sync. vertikalna sinhronizacija,
ska grafička kartica; VGA - Video Graphics Array: Monitor ID 0...2: monitor identifikacioni bit: 0. .2
Adapter 15-polni na 9-polni Scart-priključak

Raspored priključaka 9-polni Pin Signal Pin | Signal
a u d io 11 z e le n o
zeleno iz la z B ( a n a lo g n o
plavo □ s a u d io 0 .7 V s s )
m » u la z B 12 s lo b o d n o
50 a u d io 13 0V
iz la z A 14 0V
crvent povr 0V 15 c rv e n o
zeleni povr 50 0V /a n a lo g n o
plavi povr S!
0 °
a u d io
u la z A 16
0 .7 V s s )
s ig n a l z a
sinhr. povr
•m p la v o p r e s k a k a n je
7m
v (7) gi ( a n a lo g n o
0 .7 V s s )
17
18
0V
0V
n a p o n s p o j- 19 v id e o iz la z
H -S yr C n o g u r e đ a ja 1 V ss
n 'V
□
V -Sync. -□ 9 0V 20 v id e o u la z
10 s lo b o d n o 1 V ss
p o v ra tn l vod 21 0V
293
PC interfejs
Serijski interfejs (RS 232)
2 5 -p o ln i u tični sp o j 9 -p o ln i u tič n i s p oj
PC R a s p o re d p rik lju č a k a K ra jn ji PC R a s p o re d p rik lju č a k a K ra jn ji

p rik lju č a k u re đ a j p rik lju č a k u re đ a j
(D T E ) Pin S ig n a l Pin S ig n a l (D C E ) (D T E ) Pin S lg n a l (D C E )
1 PG 13 SCTS 1 DCD
•• 2 TxD 14 STxD 'r" O 2 RxD
•• 3 RxD 15 TxC 0 3 TxD
• • 4 RTS 16 SRxD CD " 4 (D
17 °o
• DTR o°
* • 5 CTS RxC • _ 5 GND
• _
• O~
• . 6 DSR 18 NC „ o •• 6 DSR o°
7 o i O) 07
• • SG 19 SRTS o° 7 RTS m
• • 8 DCD 20 DTR 8 CTS '
•• 9 Test 21 SQ 9 Test
•• 10 Test 22 Rl
CH/CI
O°
• • 11 NC 23 co o ° lO
C\J
C\J co 12 SCD 24 XTC
25 NC
Spojni vodovi
Trožilni spoj DTE- DTE Potpuni spoj DTE DTE
D TE R a s p o re d p rik lju č a k a D TE D TE R a s p o re d p rik lju č a k a D TE
2 TxD • TxD
1
2 2 TxD ----- - TxD 2
3 RxD • RxD 3 3 RxD ------- RxD 3
4 RTS • RTS 4 4 RTS ------ - RTS 4
5 CTS • CTS 5 5 CTS ------- CTS 5
6 DSR • DSR 6 6 DSR ----- DSR 6
7 SG ■ SG 7 7 SG • SG 7
8 DCD ■ DCD 8 8 DCD • DCO 8
9
19
20 DTR DTR 20
21 21
22
23
Trožilni spoj DTE - DCE Potpuni spoj DTE - DCE
D TE R a s p o re d p rik lju č a k a DCE D TE R a s p o re d p rik lju č a k a DCE
TxD TxD J 2 TxD ------- ------ TxD 2

Rx0 RxD 3 3 RxD ------- ------ RxD 3
RTS RTS 4 4 RTS ------- ------ RTS 4
5 CTS CTS 5 5 CTS ------- ------ CTS 5
6 osr
OSR ■ DSR 6 6 DSR ------- ------ OSR 6
7 SG • SG 7 7 SG ------- ------ SG 7
DCD • DCD 8 8 DCD ------- ------ DCD 8
9 9 9
19 19
20 DTR ------- ------ OTR 20
21 21
22 22
23 23
24 24
25 25
Adapter 25-polni na 9-polni Priključak prema X.24
2 5 -p o ln i R a s p o re d p rik lju č a k a 9 -p o ln i 1 5 -p o ln i R a s p o re d p rik lju č a k a
Pin S ig n a l Pin S ig n a l
1 rađno uzemljenje (6 9 povratni vod.
2 vod za prenos kanal A (GA)
o- podataka, slanje (T) 10 povratni vod,
o> O
O « 3 upravljački
° o kanal B (GB)
o« vod (C) 11 prijemni
- o
o♦ 4 prijemm vod. vod, kanalB
S o
2 o
o <0 kanal A (RA) (RB)
O<0 5 signalizaciom vod. 12 signalni vod,
2 o kanal A(IA) kanal 6 (IB)
O k
° o 6 takt koraka, 13 takt koraka,
O co kanalA(SA) kanal B (SB)
7 takt bajta, 14 takt bajta,
kanalA(BA) kanal B (BB)
8 radno uzemljenje (G) 15 slobodno
294
lEC-bus interfejs HD 414.1 S1: IEC 625-1: DIN IEC 625
Struktura (npr. obuhvatanje mernih podataka)
Utikačka veza Raspored kontakata

IEEE 488 IEEE IEC
488 Signal Značenje
625
1 1 DIO 1 vod za prenos podataka,
2 2 DIO 2 transfer komandi ili podataka
3 3 DI0 3 ATN=1 (komande)
4 4 DIO 4 ATN=0 (podaci)
17 5 REN pogon daljinskog
upravljanja (svi uređaji)
5 6 EOI kraj, identifikacija
6 7 DAV podaci na vodu za prenos
podataka su važeći
7 8 NRFD uređaj nije spreman za
prijem (obaveštenje)
8 9 NDAC podaci nisu preuzeti
(obaveštenje sa uređaja)
9 10 IFC podešavanje osnovnog
GND « masa stanja uređaja
10 11 SRQ zahtev za opsluživanje
(rukovanje), uređaja
IEC 625 11 12 ATN indikacija, da li se
prenose komande
(ATN=1) ili
podaci (ATN=0)
12 13 SHIELD zaštita kabla
13 14 DIO 5 vodovi za prenos podataka,
14 15 DIO 6 transfer komandi ili podataka
15 16 DIO 7 ATN=1 (komande)
16 17 DIO 8 ATN=0 (podaci)
24 18 masa, GND
- 19 masa, EOI
18 20 masa, DAV
19 21 masa NRFD
20 22 masa, NDAC
24 23 masa, GND
22 24 masa, SRQ
23 25 masa, ATN
GDN = masa 21 - masa. IFC
295
P erso n aln i k o m p ju te r (P C )
Hardver (blok šema)
--------------------------- ------- f
Uređaj zaobradu
cenlralna jedmica sa antmetićko-lojjićiiom ledimcom
________ 1__________ kom jedmicom (procesoromj i radnom memoniom i
uredaj za unoienje uredaj za izdavanje podataka
podataka tastatura. mi4 > .. 7 momtor. šlampać
spoljna memorija J
Softver
Programi Podaci
• Radni programi. npr MS-DOS, OS/2,... • brojčana vrednost • komande
• Korisnički programi, npr. obrada teksta • slova • tekstovi
Radni (operacioni) program Programski jezici
Program za realizaciju osnovnih zadataka Oni služe kao pomoaeno sredstvo za izradu
kompjutera. Nakon svakog uključenja PC-a treba programa za radne sisteme i primene
da se vršt punjenje u radnu memoriju. Primeri: Potpodela
• MS-DOS: radm sistem za IBM • mašinski orijentisani programski jezici,
kompatibilne kompjutere npr. jezik pretvarača, koji umesto binarnih
• Unix: ažurniji i komfomiji radni sistem mašinskih kodova koristi jednostavne slovne
• OS/2: dalje razvijeni radni sistem sa skraćenice (mnemonike)
povećanim upravljanjem • problemski orijentisan programski jezik:
(takođe i viši programski jezik), npr. Pascal za
memorijom i multiobradom
problemski orijentisano formulisanje zadataka.
• MS- radni sistem sa • ciljno (predmetno) orijentisan programski jezik:
WINDOWS: grafičkom površinom npr. C ili C**
Spoljna memorija Grafićke kartice
Disketa 5 V4 cola HGC-kartica (Hercules Graphics Card)
Materijal, koji se može namagnetisati, na plastičnom Monohromatski prikaz sa visokom rezolucijom od
disku (flexy disk), npr. 720 X 382 piksela
• DSDD: Double Sided Double Density
(dupla gustina na obe strane),360 k bajta VGA-kartica (Video Graphics Array)
• DSHD: Double Sided High Density
(velika gustina na obe strane), 1,2 M bajta Grafička kartica u boji sa
640 x 480 piksela za max. 256 boja
Disketa 3 'A cola ili
Mini disketa (microfloppy) sa čvrstim omotačem, 1024 x 768 piksela za max. 256 boja
može se koristiti od MS-DOS 3.2, npr.:
• DSDD: Double Sided Double Density
(dupla gustina na obe strane),720 k bajta SVGA-kartica (Super VGA)
• DSHD: Double Sided High Density
Grafička kartica u boji sa
(velika gustina na obe strane), 1,44 M bajta
1280 x1024 piksela za max. 256 boja
Čvrste magnetske memorijske ploče (harddisk) (od 24 miliona kombmacija u grafičkom modusu)
• Kapacitet memorije > 1 G bajt ili
• Vreme pristupa (srednje): 12 ms .. 28 ms 132 x 60 znakovnih mesta max. u tekst-modusu
(pri znakovno) matrici 9 x16 piksela i efektivnoj
Optičke čvrste memorijske ploče (harddisk)
veličim znaka 7 x 9 piksela)
• CD-ROM: samo se može čitati (čitljivo)
• WORM: jednom opisivo, višetruko čitljivo
• MO: može se ponovo opisati Moguće su dalje rezolucije i boje.
Interfejs
Centronics interfejs SCSI interfejs
• Paralelni interfejs (nazvan po jednom • Small Computer System Interface (paralelni standar-
proizvođaču štampača) dni interfejs za priključak fiksnih memorijskih ploča,
• Primenjuje se pre svega za povezivanje velike brzme prenosa podataka) kao spoljni bus
štampača i PC-a • Paralelni interfejs za vezivanje spoljnih uređaja
sa velikom brzinom prenosa
RS 232 interfejs PCMCIA interfejs
• Serijski interfejs (označen i kao V.24-interfejs) • PC-Memory Card Intemational Association
• Primenjuje se za povezivanje modema, štampača (Međunarodno udruženje za memorijske kartice)
ili kod upravljanja spoljnim uređajima sa PC • Paralelni interfejs (sa strane raćunara) za spajanje
periferi-jskih konstrukcionih grupa veličine
čekovnih kartica na PC
296
M S -D O S 1)
Interne komande, stalna raspoloživost, Eksterne komande, samo se po potrebi sa fiksne
jer se vrši punjenje u radnoj memoriji ploče (harddiska) vrši punjenje u radnu memoriju
Komanda Značenje Komanda Značenje
DATE Indikacija datuma ili novo podeš. datuma Podela harddiska na maksimalno
FDISK
TIME Indikacija vremena ili novo podeš. vrem. 4 oblasti (oartija)
Formatizovanje diskete pri istovre-
CLS Ekran se gasi (clear screen) FORMAT menom brisanju postojećih podataka
Kopiranje datoteka na druge nosioce DISK- Kopiranje kompletnog sadržaja
COPY podataka (medijume) COPY diskete na drugu disketu
DEL ili Navođenje (saopštenje) kapaciteta, dato-
Brisanje datoteka CHKDSK
ERASE teka i još raspoloživog kapaciteta memorije
DIR Pozivanje specifikacije sadržaja disketa Preinačenje PC-a sa američke na
KEYBGR nemačku tastaturu
MD ili Unošenje podsadržaja
MKDIR nosioca podataka Oznake važnih upravljačkih tastera
RD ili
RMDIR Brisanje (praznih) poddatoteka taster za unošenje, Enter ili Return
TYPE Izdavanje (iznošenje) datoteke na ekranu M---- backspace, korekcioni taster
RENAME Del delete, taster za brisanje
ili REN Preimenovanje datoteke
Ins Insert - taster za ubacivanje
CD Indikacija aktuelnog sadržaja Kompleksno unošenje sa 2.
Strg
(evtl 3 ) tasterom
Indikacija naziva disketa
VOL F3 Pozivanje, kopiranje memorije rada
odnosno harddiska
B A S IC 2)
Komanda3) Značenje Komanda3) Značenje
Upućivanje konstante ili izjednačenja
CLS Gašenje ekrana LET A=20 na varijablu A
Brisanje podataka Uslovljeno grananje (račvanje):
CLEAR
memorije Ako je ispunjen uslov, vrši se dalja
IF...THEN obrada programa; ako nije ispunjen
Brisanje dosadašnjih uslov, uslediće pozivanje uslovljeno
NEW
podataka i programa upravljane programske petlje.
Početak toka programa, pozivanje petlje kojom

RUN 100 FOR...TO upravlja brojač
ovde pri 100. redu
i sabiranje
CHAIN Punjenje i startovanje programa oduzimanje
Prikazivanje programskog reda sa * množenje
LIST 110 nižim brojem: ovde 110. red / delenje
ABS (X) apsolutna vrednost X
PRINT Izdavanje teksta, koji stoji između
"Name"; znaka navoda, bez pomeranja redova INT (X) Intidžer funkcija, celobrojni deo X
PRINT Izdavanje teksta kao i gore, SIN (X) sinusna funkcija

”Name“ ali sa pomeranjem redova COS (X) kosinusna funkcija
PRINT Izdavanje produkta, ovde 18 TAN (X) tangensna funkcija
3x6
ATN (X) arkustangensna funkcija
INPUT Unošenje varijabli preko tastature sa SQR (X) kvadratna funkcija
X, Y pomeranjem reda. Ovde varijable X i Y
LOG (X) prirodni logaritam
REM Komentar: ubacivanje tekstova. A stepena funkcija

„Procenat" Nema uticaja na odvijanje programa EXP (X) eksponencijalna funkcija
1>Microsoft Disk Operating System, sa navodjenjem standarda prerade, npr. 4.0
2>Beginners All Purpose Symbolic Instruction Code
3>Moguće Basic-varijante na osnovu različitih tumačenja (značenja) komandi
297
PascaM)
Struktura programa2**
Deklarisani deo (5 segmenata)
Programska glava
• Deklarisani deo oznake
V Oznake skoka se mogu pozvati pomoću
dogovoreni ili komande skoka goto.
deklaracioni deo
• Definisani deo konstante
Početak putem rezervisane reči const.
instrukcioni deo • Definisani deo tipa
Početak putem rezervisane reči type
Programska glava • Deklarisani deo varijable
Početak putem rezervisane reči var
• Bez uticaja na odvijanje programa • Deklarisani deo procedura i funkcija
• Programu daje samo naziv Rezervisane reči procedure i function
• Moguće je listanje parametara po izboru čine proceduralna i funkcionalna glava.
u odnosu na okruženje Iza ove slede deklarisani i instrukcijski deo.
Primer: program elektro-tabela;
Instrukcijski deo
Početak sa rezervisanom reči begin.
p otreb a n 1 za vrše ta k sa
je z n a k z a n e m a r e n j a n a z iv b e z o z n a k e znakom : Lista instrukcija treba da se odvoji znakom: tačka
(o z n a k a p ra zn o g m e sta ) p ra z n o g m e sta tačka i zap eta i zapeta. Završetak putem rezervisane reči end.
Elementi Pascal-instrukcija31 DIN EN 27185
Ope ratori Fun kcije
Oznaka Značenje Oznaka Značenje
+ sabiranje Sin (X) sinusna funkcija
oduzimanje Cos (X) kosinusna funkcija
* množenje ArcTan (X) arkustangensna funkcija
/ delenje Sqr (X) kvadratna funkcija
div delenje, samo celobrojna izdavanja
Sqrt (X) kvadratno korenska funkcija
mod izdavanje celobrojnog ostatka
and l-funkcija Ln (X) prirodni logaritam
or ILI-funkcija Int (X) celobrojni deo X
xor ekskluzivno ILI Abs (X) apsolutna vrednost X
not ne, logička inverzija E x p (X) eksponencijalna funkcija
Jednostavne i strukt urirane instrukcije Instrukcije datoteke
Komanda Značenje Komanda4) Značenje
varijabla : = Varijabli se dodeljuje (upućuje)
Stvaranje datoteke na disketi.
instrukcija vrednost instrukcije
Revvrite (X) Ista je na početku bez
Goto (100) skok do oznake 100 elemenata (prazna)
Pokazivač očitavanja datoteke

Begin, end Prazne instrukcije, bez akcije R eset(X)
se stavlja na početak datoteke
If - uslov Uslovljeno grananje.
Očitavanje svake pojedinačne
Then - instrukcija Pozivanje uslovljeno uprav- Read (X, Y) varijable iz datoteke.
Else - instrukcija Ijane programske petlje.
For - brojač = Instrukcija koja se ponavlja. Skok na početak sledećeg
početna vrednost ReadLn (X. Y) reda, inače identično sa
Pozivanje brojčano uprav-
To - krajnja vrednost Read-instrukcijom.
Do - instrukcija Ijane programske petlje
Pozivanje programske petlje, Upisivanje svake varijable
VVhile - uslov Write (X, Y) u datoteku
kod koje se kriterijum za prekid
Do - instrukcija
programa ispituje pre izvršenja
Nakon upisivanja zadnje vari-
Pozivanje programske petlje, WriteLn (X, Y)
Repeat - instrukcija jable sledi skok u sledeći red
kod koje se uslov za prekid
Until - uslov
ispituje tek na kraju petlje Close (X) Zatvaranje datoteke
1) Kod PC-instrukcija koristi se proširena verzija Turbo-Pascala
2) Moguća je različita realizacija programa putem različitih jezičkih verzija
3) Delom iste instrukcije kao kod Basica (Sqr, Exp, Abs...)
4) X stoji za varijablu datoteke; Y stoji za jednu ili više varijabli.
298
U ređ aji za u n o šen je i izd a v a n je p o d ataka
Uređaji za unošenje podataka
Uređaj Konstrukcija Funkcija, osobine
Tastatura Aflanumeričko polje tastature sli- Nekodirani tasteri: upit preko

funkcionalni blok numeričkih čno tastaturi na pisaćoj mašini. softverskog potprograma ili
tasteri i tastera Funkcionalni tasteri mogu pokri- hardverske jedinice.
X £E1 I I IJ vati određene funkcije predviđene
softverom. Numerička tastatura
Kodirani tasteri: poseduju hardver,
koji omogućava učitavanje
za unošenje kolone brojeva. tasterskih podataka. Prosleđivanje
Princip tastature: senzorski (sa podataka preko filtera ili softver-
g i . / ____ L s . zaštitnom folijom), membranski
tasteri, tasteri s provodnom skog usporavajućeg potprograma
alfanumerička i upravljačka tastatura gumom i piezotasteri.
Miš Pokretanje miša na podlozi se Miš se koristi za brzo upravljanje

segmentni disk tasteri preko kuglice prenosi na dva za kursora na ekranu kao podrška
90° pomerena valjka, koji tastaturi. Na dva ili tri tastera na
pokreću segmentni disk. mišu se preko softvera pomeraju
0 Mehanički ili optički upit pretvara funkcije tastature. Kod menija
ilr- 1 □ b ? pokret u električne impulse. vođenih prozorom za aktiviranje
ekranskih tastera.
□
kontakt kuglica potisni valjak
Skener dokument Svetlosno očitavanje crno-belog Pretvaranje grafičkih dokumenata
staklena ili dokumenta u boji sa tri u digitalne informacije. Softver
ploča komplementarna svetlosna izvora pretvara tekstove u ASCII-oznake,
boje (u obliku reda) iznad reda crteže u rasterske/vektorske
sočiva i CCD senzorskog reda informacije ili slike u datotekama
(CCD: Charge Coupled Device) sa npr. 4 bita (16 stupnjeva)
CCD-senzorska lajsna klizači
po pikselu.
Uređaji za izdavanje podataka

Uređaj za vizuelno pokazivanje 1. Katodne cevi sa x-y-skretanjem Pogodan za dijalog sa računarom
podataka memorija poravnanja Pored upravljanja zracima (preko miša ili tastature).
^slike potreban je generator znakcva Prikazivanje znakova u
ASCII standardnoj veličini: 25 reda sa
(kod tekstualnog prikaza) i
I=x> =5 => memorija ponavljanja slike. po 80 znakova
2. LCD-tačkasto-matrični displej Grafički modus
generator pretvarač vizuelni 600 x 400 piksela, 16 boja
znakova nivoa uređaj
Znaci su raspoređeni ili na slovnoj Ograničena brzina štampanja.
tipski (znakovni) štampač tački ili na kugličnoj glavi. Stvaranje jake buke.
Nije pogodno za grafiku.
Znaci se proizvode pomoću Srednja brzina štampanja. Igličasti
>o
ra tačkaste matrice (igličasti, termo, štampači bučni. Termo i mlazni
a matrični štampač
E mlazni štampač) štampači tihi. Ograničena
TO
4-* pogodnost za grafiku.
•C/)
Laserski zrak proizvodi od Velika brzina štampanja , veoma
davača znaka prikaz punjenja dobra rezolucija kod pisanja,
laserski štampač na fotoprovodnom dobošu. grafike, tihi.
Ploter x-y pisač za izdavanje grafičkih Ravni ploter:

prikaza. pogodan za papire malog formata
Ravni ploter: (do A3), uslovljeno dimenzijama
Podloga znakova je fiksirana. uređaja.
Dobošasti ili valjkasti ploter: Dobošasti ploter za papire
pisač znakova se pokreće samo velikog formata (do A0). Na
na jednoj osovini. Na drugoj osnovu menjanja pisača u boji
osovini se pokreće podloga boje i jačina poteza mogu varirati.
pomoću doboša nasuprot pisaču Primena: npr. za tehničke crteže
revolver s pisačem u boji pisač
299
P ro g ra m ira n je C N C -m a š in a 1)
Pravci kretanja na CNC-mašinama ISO 841, ISO/DIS 9787; DIN 66217
Osovina Konstatacije
Leži paralelno u odnosu na radno vreteno
n odn. pada zajedno sa njim. Pozitivna orijenta-
cija Z-ose dela koji se obrađuje prema alatu.
Leži paralelno u odnosu na steznu (radnu)

površinu. Ista se kreće prvenstveno
horizontalno.
Kod pravouglog koordinantnog sistema za

desnu ruku proizilazi iz položaja i pravca
Z i X ose.
A.B.C Obrtanja imaju paralelne obrtne ose prema

X,Y i Z osama. Obrtna kretanja se broje
pozitivno u pravcu kazaljke na časovniku.
Pogled u pozitivni pravac ose.
Struktura programa za CNC-mašine DIN 66025 T. 1,2

Program upravljanja sadrži:
Rečenica može da sadrži programsko tehnička uputstva, geometrijske i
- početnl znak programa, jedan
- redosled rečenica i tehničke podatke. Reč se sastoji od adresmh slova i kodnih brojeva.
- kraj programa Raspored reči - vidi tabelu:
N-reč G-reč koordinate F-reč S-reč T-reč M-reč
N40 G01 X50 Z-120 F0.35 S1400 T05 M03
pomak broj obrtaja alat br. 5 radno vreteno u smeru
rečenica interpolacija koordinate
br. 40 prave ciljne tačke 0,35 mm/U kazaljke na časovniku
140°
progr. teh.
geometrijska uputstva tehnološka uputstva
uputstva
Izbor uslova putanje (G-funkcija) i dodatnih funkcija
Značenje adresnih slova (M-funkcija)
A obrtanje oko X-ose L slobodno raspoloživo G00 koordinatno upravljanje. Na izlazu za nuždu
B obrtanje oko Y-ose M dodatna funkcija G01 interpolacija prave
C obrtanje oko Z-ose N broj rečenice G02 kružna interpolacija u pravcu kazaljke na satu
D memorija korekcije O slobodno raspoloživo G04 vreme čekanja
alata2' P 3. pokretanje paralelno G17 izbor ravni XY (G18: ZX, G19: YZ)
E drugi pomak2) prema X-osi G33 rezanje navoja, isti nagib
F pomak Q 3 pokretanje paralelno G41 korekcija putanje alata ulevo (G42: udesno)
G uslov putanje prema Y-osi G81 radni ciklus (G82; 2..., G89:9)
H slobodno raspoloživo R 3. pokretanje paralelno M00 programirano zaustavljanje
I parametar interpolacije prema Z-osi M03 vreteno u smeru kazaljke na časovniku
ili pojačanja navoja S broj obrtaja vretena M04 vreteno suprotno od smera kazaljke na časovniku
paralelno prema T broj alata M05 zaustavljanje vretena
X-osi U.V. 2. pokretanje paralelno M06 promena alata
J kao I. ali paralelno w prema X, Y ili Z osi M08 uključenje sredstva za podmazivanje i hlađenje
prema Y-osi X,Y. pomeranje u pravcu (M09: isključenje)
K kao I, ali paralelno Z X, Y ili Z ose M30 kraj programa sa resetovanjem
prema Z-osi M60 zamena dela koji se obrađuje
Simboii funkcija
korekcija korekcija prečnika menjanje podata-

l°/ol ) &
početak programa
£ poluprečnika sečiva alata 6> ka u memoriji
/\ \
** /
programska
memorija Dl kraj programa I pomeranje
w nulte tačke
nulta tačka dela
koji se obrađuje
učitavanje programa
unošenje podataka sa mašinskim brisanje referentna taćka
s / ui jednu memoriju Đ funkcijama
•- r?CLj korekcija dužine izdavanje podataka ručno unošenje koordinatna

i L đ alata V 'Z.: jedne memorije nulta tačka
’ icomputerized numerical control 2) ili slobodno raspoloživo
300
7 Materijali
Periodni sistem................................ 302

Karakteristike materijala.................. 302
Karakteristike hemijski čistih
elemenata.................................... 303
Osobine materijala...........................304
Brojevi materijala.............................306
Skraćeni nazivi čelika...................... 307
Gvožđe.............................................308
Obojeni metali.................................. 309
Materijaliza otpornike...................... 311
Materijali za grejače......................... 311
Bimetali.............................................312
Materijali za kontakte....................... 312
Magnetni materijali...........................313
Štampana kola................................. 315
Izolacioni materijali,
plastične mase..............................316
Osobine plastičnih masa................. 317
Prepoznavanje plastičnih masa..... 318
Slojeviti presovani materijali,
izolacione folije i lakovi................. 319
Keramički izolacioni materijali....... 320
Klase izolacionih materijala.............321
Opremanje radionice za
električarski zanat........................ 322
Vrste navoja..................................... 323
Vijci i matice...................................... 324
Upuštanja.........................................324
Bušenje............................................ 325
Tiplovi............................................... 325
Lemljenje..........................................326
Lemljenje, montaža ploča
zalemljenje................................... 328
Lepljenje...........................................329
Zavarivanje plastičnih masa............330
301
P erio d n i sistem
Pod Ljuska
1 4
Primer:
1 K H Atomska masa Hemijski znak Nemetali He
1 1 1 2 o
7 11 16 20
H
Li Be 1 1 B N o Ne
3 1 4 2
Redni broj -l l— Valencija 5 3 7 5 8__ 2 10_o
23 24 27 28 31 32 40
Mg Teški metali Al Si Ar
M Na s 2 c i,
44 3 4
11 1 12. 6 7 13 3 14 4 15 5 16 6 17 ? 18 0
39 40 45 48 51 52 55 56 59 59 64 65 70 73 75 79 80 84
4 N K Ca Sc T i? V C r. Mn 2 Fe 2 Co Ni Cu Zn Ga Ge As Se 2 Br Kr
3 3 3.4 3 2 2 1 3 4 1
19 1 20 2 21 3 22 4 23 4 24 4 25 6.7 26 4 27 3 28 3 29 2 30 2 31 3 32 4 33 5 34 6 35 5 36 0
85 88 89 91 93 96 99 101 103 106 108 112 115 119 122 128 127 131
5 0 Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd ln Sn Sb Te , J Xe
4 3.4 1 3 4 1.3
3 2 1 2
37 1 38 2 39 3 40 4 41 5 42 6 43 7 44 6.8 45 8 46 4 47 2 48 2 49 3 50 4 51 5 52 6 53 5.7 54 0
133 137 139-) 179 181 184 186 190 192 195 197 201 204 207 209 210 210 222
77 6
6 P Cs Ba La Hf Ta w Re Os !r 3 Pt All Hg Ti Pb Bi Po Rn At
2 4 2.3 4 2 1 1 1 2 3 2
55 1 56 2 57 3 72 4 73 5 74 6 75 7 76 4.8 78 4 79 3 80 2 81 3 82 4 83 5 84 86 06 85 7
V_
223 226 227* J /✓
_ ____
p i< iti metali Polunletali Plemeniti

5
E
C
7 Q Fr Ra Ac Ku Ha gasovi
87 1 88 2 89 3 104 4 73 5
v— 140 141 144 147 150 152 157 159 163 165 167 169 173 175
Laki metali
6 P Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
Lantamdi 3 2
58 4 59 3 60 3 61 3 62 3 63 3 64 3 65 3 66 3 67 3 68 3 69 3 70 3 71 3
232 231 238 237 242 243 247 249 251 254 253 256
7 Q Aktinidi Th Pa u 3
Np
3
Pu
3
Am Cm Bk
3
Cf Es Fm Md No Lr
90 4 91 92 •: 93 6 94 5 95 3 96 3 97 4 98 3 99 1 100 3 101 3 102 3 103 3
K a ra kteristike m aterijala (20°Ci 1,013 • 105 Pa)

Gustina Tačka Tačka Specifična Specifični Podužni za-
P topljenja isparenja toplota toplotni preminski koe-
kg/dm3 »Fl topljenja kapacitet ficijent istezanja
Naziv Hemij. °C °C Q c 10'6
znak Gasovi:
mg/cm3 kJ kJ K
kg kg • K (0.. 100 °C)
Aluminijumoksid a i 2o 3 4.0 2050 2700 263 0,764 6.5

Staklo - 2,4 ... 2.7 = 700 - 0.850 5
Polivinilhlorid PVC 1,35 - - 165 1,500 8.0
Porcelan — 2,3 ... 2,5 1600 - 0.880 4
Kvarc S i0 2 2,1 ... 2,6 1480 2230 0,745 8
Benzin — 0.68 ... 0.75 -3 0 ...- 5 0 40 ... 200 2.020 1000

Lož-ulje - = 0,82 - 10 > 170 2,070 950
Petrolej - 0,81 -7 0 150 ... 300 2.150 1000
Voda h 2o 1,001> 0 100 4.182 207
(destilovana)
Ugljendioksid C 02 1,9772) -5 6 .6 -7 8 ,5 0.6303’ -
Vazduh -
1,292) -2 2 0 - 191.4 0.7163> -
Metan ch4 0,722) - 182,5 -1 6 1 .5 1.6803’ —
1* na 4 °C 2) na 0 °C 3) za V = const.
302
Karakteristike hemijski čistih elemenata (20°C i 1,013 x 105 Pa)
Specifič.
Gustina Specif. Specif. Specif. Tempe-
koefici-
e toplotni električ. ratur.
toplota jent
kg Tačka Tačka kapa- istezanja provod- koefic.
Hem. Red. topljenja
dm3 topljenja isparenja citet u nost
Naziv Q U20
znak broj c 106 X
Gasovi: #FI Ag kJ
kJ 10'3
mg °C °C K MS
kg kg K (0... m K
dm3 100°C)
Aluminijum Al 13 2,7 660 2270 398 0,899 23,9 37,83) 4,73'
Antimon Sb 51 6,69 630,5 1640 163 0,210 10,8 2,59 5,4
Argon Ar 18 1,78 -189 -186 - - - - -
Arsen As 33 5,73 sublimacija 618 - 0,350 10,8 - 4,7
Barijum Ba 56 3,8 710 1696 - 0,277 19 2,78 6,5
Berilijum Be 4 1,85 1283 2870 - 1.885 12,3 31,2 9,0
Bizmut Bi 83 9,8 271 1560 54 0,126 13,5 0,91 4,5
Olovo Pb 82 11,34 327 1750 25 0,130 29 4,77 4,2
Bor B 5 1,7 2,3 2300 2500 - 0,96011 8 0,91 -
Brom Br 35 3,19 -7,3 59 - - 1 1502’ - -
Kadmijum Cd 48 8,64 321 767 54 0,230 29,4 13,7 4,2
Kalcijum Ca 20 1,55 850 1439 329 0,630 - - -
Hlor Cl 17 1,557 - -34,1 - - - - -
Hrom Cr 24 7,1 1900 2300 314 0,460 8,5 6,76 5.9
Gvožđe Fe 26 7,87 1535 2880 268 0,466 11 10 4,6
Fluor F 9 1,69 -218 -188 - - - - -
Galijum Ga 31 5,91 29,75 2400 - - 18 2.5 4,0
Germanijum Ge 32 5,32 938 2700 409 0,310 6 0,0011 1,4
Zlato Au 79 19,3 1063 2700 63 0,130 14,3 47,6 4,0
Helijum He 2 0,18 -272 -268,9 - 5.23021 - - -
Indijum ln 49 7,3 155 2000 238 - 44 - -
Iridijum lr 77 22,4 2454 >4800 - - - 20,4 4,1
Jod J 53 4,94 113,7 184,5 62 0,220 - - -
Kalijum K 19 0,86 63,5 776 58 0,750 84 15,9 5,7
Kobalt Co 27 8,9 1490 3200 243 0,437 15 17,8 5,9
Ugljenik C 6 3,51 - - - 0,500 - vidi stranu 312
Kripton Kr 36 3,74 -157,2 -152,9 - - - -
Bakar Cu 29 8,93 1083 2390 205 0,390 16,8 583) 4,33)
Litijum Li 3 0,53 180 1340 669,9 - 58 11,7 4,9
Magnezijum Mg 12 1,74 650 1097 373 0,924 26 23,3 4,1
Mangan Mn 25 7,43 1244 2152 264 0,504 15 2,56 5,3
Molibden Mo 42 10,2 2620 5550 273 0,270 5 20 4,7
Natrijum Na 11 0,97 97,7 883 113 1,260 72 23,3 5,4
Neon Ne 10 0,899 -248 -246 - - - - -
Nikl Ni 28 8,9 1452 3075 301 0,441 13 14,5 6,7
Osmijum Os 76 22,7 2500 4400 - - 5 10,5 4,2
Paladijum Pd 46 12 1554 3387 - - 10,6 10,2 3,7
Fosfor P 15 1.83 44,1 280 21 0,7551> - - -
Platina R 78 21,4 1769 3800 100 0,134 9 10,2 3,9
Živa Hg 80 13,96 -38,9 357 11,3 0,138 182 1,063 0,99
Radijum Ra 88 5 700 1140 - - - - -
Radon Rn 86 - -71 -61,9 - - - - ~
Kiseonik 0 8 1.43 -219 -183 13 0,920 - -
Sumpor S 16 2,07 112,8 444,6 38 0,7101> 90 - -
Selen Se 34 4,8 220 688 83 0,330 - - -
Srebro Ag 47 10,5 960,8 1980 105 0,230 19,7 67,1 4,1
Silicijum Si 14 2,35 141,4 2630 142 0,075 7 0,001 -
Azot N 7 1,25 -210 -196 - 1,050 - - -
Stroncijum Sr 38 2,54 757 1366 136 0,075 - 3,25 3,8
Tantal Ta 73 16,6 2990 4100 172 0,138 6,5 7,14 3,5
Telur Te 52 6,24 453 1390 140 0,200 17,2 0,0016 -
Talijum Tl 81 11,85 303 1457 - 0,134 2,9 6,25 5,2
Titan Ti 22 4,5 1660 3535 88 0,630 8,2 2,38 5,4
Uran U 92 18,7 1130 3500 365 0,120 - 4,76 2,8
Vanadijum V 23 6,1 1900 3000 343 0,504 8,3 - 3,9
Vodonik H 1 0,09 -257 -252 - 14,240 - - “
Volfram W 74 19,3 3380 4727 193 0,143 4,5 18,2 4,8
Ksenon Xe 54 - -112 -108 - - - - ~
Cink Zn 30 7,13 419,5 906 100 0,395 29 17,6 4,2
Kalaj Sn 50 7,29 232 2360 59 0,228 27 8,7 4,6
1>Na 0 °C 2) Na 18 °C 3>Vidi stranu 309
303
Osobine materijala
Osobina Oznaka Jedinica Definicija Formula
u formuli
_kg_ m
Gustina () Masa svedena na zapreminu.
dm3 t,= V
Elastičnost - - Deformacija delovanjem sile i nestanak -
deformacije po prestanku delovanja sile.
Plastičnost - - Deformacija delovanjem sile. Deformacija -

ostaje po prestanku delovanje sile.
Žilavost - - Lomljenje delovanjem sile -

uz promenu oblika.
Krtost - - Lomljenje delovanjem sile -

bez promene oblika.
Tvrdoća Otp ornost na prodiranje u materijal. F*

H = — ■0,102
Pos tu pak: A
HB • Bri nel (utiskivanje čelične kuglice u materijal)
HRC = 1 0 0 -
HV • V ikers (utiskivanje dijamantne piramide 0.002
u rrlaterijal) Fb: sila opterećenja
HRC • R0 kvel (utiskivanje dijamantske kuglice A: površina
u rr aterijal u dva koraka) utiskivanja
fb: preostala dubi-
na prodiranja
Otpornost Otp ornost na prelom

N Otp o rnost na '///////. o Fm
mm2 iste Zćinje U | o0
N Otp o nost na i----- 1
°d. B Fm:sila pri prelomu
mm2 prit s ak F V////SA S0: prvobitni
N Otp 0 nost na /////// F presek
°d. B sav i* nje F— U
mm2
N
rB Otp 01 nost na -----
mm2 smi Cćrnje ^
N Otp 01 nost na j \ p
O'k. B izvi a nje i ^ l
mm2
N Otp or nost na 1 F f]
r t. B uvij ar
mm2
* 1 fc
N Gra tica otpornosti na istezanje (takođe i
Granica grar ica tečenja) kod koje elastična
rastezanja mm2
defc rmacija prelazi u plastičnu.
a,
Dijagram
. -p c *s naprezanje-
/ istezanje
za mekam čelik
Izvlačenje e 1 Promena dužine delovanjem sile .\/r

A = — • 100 %
'/ / / / / / / S ////////////////S ////S ///////////////////. /o
Kidanje A 1 A5: dužina štapa
izvlačenjem S0 — Iq = 5 ■Ćq
r i } r /A10:dužina štapa
lQ= 10 * d „
A/b: promena duži-
k * ne pri prekidu
Fm /0: prvobitna
pre delov anja sile pri prekidu dužina
_______ l
304
305
Brojevi materijala DIN 17007T.1 ... T.4
Primer: 1 . 7214 94
osnovna grupa
materijala
broj vrste--------
J dodatm brojevi
(ne daju informaciju o sastavu)
Glavne grupe
Karakteristični
0 1 2 3 4 ... 8 9
brojevi
sirovo gvožđe čelik teški metali nemetalni interna
Značenje laki metali
liveno gvožđe čelični liv (osim gvožđa) materijali upotreba
Osnovna grupa 1 (čelik)

Primer: 01 12 • 6 1
broj grupe čelika — stanje obrade

redm broj — postupak dobijanja
Grupe čelika JUS EN 10027; DIN EN 10027 T.2 Postupak dobijanja

Karakteri- Vrsta Karakteri-
Vrsta Značenje
stičan br. čelika stičan br.
00 90 osnovni čelici 0 neodređeno, bez značenja
01 91 opšti građevinski čelici 1 neumireni Tomasov čelik
c Rm<500 N/mm2 2 umireni Tomasov čelik
5 (0
h. ostali građevinski čelici
02 92 3 ostali načini topljenja, neumirem
0) 5) čelici sa graničnim vrednostima,
03 93 >o 0) 4 ostali načini topljenja, umireni
do do Q> ili po sadržaju ugljenika ili po
r z 5 neumireni, Simens-Martinov čelik
06 96 0) otpornosti na istezanje Rm
6 umireni, Simens-Martinov čelik
07 97 ćelici sa visokim sadržajem P i S
(0 7 neumireni čelik dobijen duvanjem
>
08 98 * 1 čelici sa posebnim osobinama kiseonika
09 99 8 umireni čelik dobijen duvanjem kiseonika
S1 čelici za različite primene
_J 9 elektročelik
10 čelici sa posebnim osobmama
c Stanje obrade
11 i 12 ro građevinski, mašinski čelici,
O) različit sadržaj ugljenika Karakteri-
Značenje
13 0) kao 11, sa posebnim zahtevima stičan br.
15 do 18 5 z alatni čelici
0 nikakva ili proizvoljna obrada
►o
22 do 28 alatni čelici 1 normalno žaren
32 i 33 c brzo rezni čelici 2 meko žaren
3 termički obrađen za dobro raslojavanje
35 E cra čelici za valjkaste ležajeve
36 do 39 o L. čelici sa posebnim osobinama 4 poboljšan na žilavost
40 do 45 0. 5)
0) nerđajući čelici 5 poboljšan
46 do 49 čelici otpomi na toplotu 6 tvrdo poboljšan (kaljen)
50 do 89 građevinski i mašinski čelici 7 hladno oblikovan
čelici za rezervoare 8 elastična hladna obrada
9 obrađen prema posebnim zahtevima
Osnovna grupa 2 (teški metali) i osnovna grupa 3 (laki metali) DIN 17007T4
Karakterističan Karakteri-
Značenje Značenje
broj stičan br.
2.00 ...2.17 bakar 0 neobrađen
2.20 ... 2.24 cink, kadmijum 1 meko
2 hladno pojačan, međutvrdoće
2.30 ... 2.34 olovo
3 hladno pojačan, tvrd i tvrđi
2.35 ... 2.39 kalaj 4 žaren u rastvoru, bez naknadne
2.40 ... 2.49 nikl, kobalt mehaničke obrade
2.50 ... 2.59 plemeniti metali 5 žaren u rastvoru, hladna naknadna obrada
2.60 ... 2.69 metali sa visokom tačkom topljenja
6 toplo očvrsnut, bez naknadne
3.00 ... 3.49 aluminijum mehaničke obrade
7 toplo očvrsnut, hladna naknadna obrada
3.50 ... 3.59 magnezijum 8 otpušten, bez prethodne hladne obrade
3.70 ... 3.79 titan 9 posebna obrada
306
Skraćeni naziv čelika JUS EN 10027; ISO/TR 4949; EN 10027-1; DIN EN 10027-1
Grupa 1 (nazivi prema primeni, odnosno osobinama)

Osnovni simbol Primer:
S 235 J2 W
Grupa
Primena Osobina osnovni simbol ( čelika -
ćelika
osobina -
S građevinski čelik najniža granica dodatni simbol 1 -----------------
P gradnja sudova pod pritiskom razvlačenja dodatni simbol 2 -----------------
L gradnje cevovoda êH' êL ili
E mašino gradnja u N/mm2 ako se skraćeni naziv odnosi na liveni materijal,
B betonski čelik dodaje se ,,G" ispred osnovnog simbola
D hladna obrada (lim)
H velika čvrstoća na izvlačenje Dodatni simbol
T limovi, trake tvrdoća HR ili zavisno od vrste čelika dodatni simboli imaju
granica
razvlačenja Re različite kompozicije i značenja
Y čelici za zatezanje Primeri;
najniža otpor-
šine nost na isteza- za S: rad sa udarnim nagrizanjem, posebne osobine
R
nje Rm u N/mm2 za P: podaci o postupku valjanja
Pregled pojmova (osnovne klase kvaliteta)
Čelik
4-
Osnovni čelik Kvalitetni čelik Plemeniti čelik
T
nelegiran nelegiran legiran nelegiran legira
gradnja sudova
Primeri: građevinski čelik čelik za automate
pod pritiskom
opšta upotreba alatni čelik
Grupa 2 (nazivi prema sastavu) JUS EN 10027; ISO/TR4949; EN 10027-1; DIN EN 10027-1
nelegirani čelik nelegirani čelik sa Mn > 1% legirani čelik kod koga je brzorezni čelik
sa Mn < 1% legirani čelik sa < 5% bar jedan sastojak > 5%
dodatka čelik za automate dodatka
karakteristično slovo: C nema karakterističnog slova karakteristično slovo: X karakter. slova: HS
Primer: C35E Primer: 42 CrMo 4-10 Primer: X5 CrNi 18-10 Primer: HS 2-9-1-8
sadržaj C-100- J T
_ sadržaj CTOO-^ sadržaj CT00 J sastojci
osobina/___ sastojci----- sastojci u%
primena %•faktor---- %(bezfaktora)
max. sadržaj S 4 Cr, C, Mn, Ni, Si, W redosled sastojaka
hladno obradiv 10 Al, Cn, Mo, Nb, Te, legure: volfram,
zaopruge Ti, V, Zr molibden, vanadijum,
alatni čelik kobalt
žicaza zavarivanje 100 Ce, N, RS
za izvlačenje žice 1000 B
Uticaj sastojaka legure
Osobine Al Cr Ni Mn Mo P S Si V W
otpornost na istezanje ▲ A A A A A A A
granica razvlaćenja A A A A A A A A
žilavost kod udarnog urezivanja ▼ ▼ A T T T A
otpornost na habanje A ▼ ▼ A T A A
topla obradivost ▼ ▼ A A A T T A T
hladna obradivost ▼ ▼ T T T T
rascepljivost T ▼ ▼ A A T T
postojanost na koroziju A T A
temperatura kaljenja A ▼ A A A A
pogodnost za kaljenje, poboljšanje A A A A A A A
pogodnost za zakivanje ▲ A A A T A A
pogodnost za zavarivanje ▲ ▼ ▼ ▼ ▼ T T A
A poboljšanje snizenje bez značajnog uticaja
307
G v o žđ e
Nelegirani građevinski čelici JUS C. BO...; EN 10025; DIN EN 10025
Skraćeni Stara Sadržaj C Re a5 topljivo- naprezanje primeri primene
naziv oznaka % N/mm2 N/mm2 % zavarivanje
S185 St33 185 290...510 18 ne vrlo malo ograde

S235JR St37-2 0,17...0,2 235 340...470 26 da malo mašinogradnja
S275JR St44-2 0,21 275 410..560 22 da umereno osovine, vratila
S355JR (St52-2) 0,2...0,22 355 490... 630 22 da veliko mostovi
E295 St50-2 0,3 295 470...610 20 ne srednje zupčanici, klinovi
E335 S160-2 0,4 335 570...710 16 ne maksimalno delovi otporni na
E360 St70-2 0,5 360 670...830 11 ne habanje
Alatni čelici JUS C. A1; ISO 4957; EN 96; DIN 17350
Tvrdoća Temp. Sredstvo Temp. Tvrdoća
Skraćeni naziv Sadržaj (meko kaljenja za otpušt. nakon Primeri primene
C% žareno) °C otpu- °C otpu-
HB štanje štanja
C85W 0,85 222 810 ulje 180 57 ručni alati,
ra rezni alati za drvo 'u
X210CrW12 2,1 255 960 vazduh 180 60 čelični lim (...3 mm) ° .o
115CrV 3 1,15 223 790 voda 180 60 «j narezno svrdlo, probijač ro >
0,21 212 820 ulje 180 58 c alati za plastiku £ ro
21 MnCr5
E mašine za izbijanje, -§
90 MnCrV 8 0,9 229 800 ulje 180 58 merni alati
56 NiCrMoV 7 0,56 248 850 ulje, 500 40 matrice za prese
vazduh
ulje, toplo obradivi čelik
X 40 CrMoV 51 0,4 229 1030 vazduh 550 51 kalupi za lake metale
Brzorezni ćelici DIN 17350

HS 6-5-2 240 1210 65 svrdla
1220 ulje, 550 67 obrtna dleta
HS 10-4-3-10 0,9
vazduh
HS 6-5-2-5 300 1220 65 glodalice
Čelici za opštu upotrebu ISO 683-11; EU 84; DIN 17210

Sastavni delovi u % Temp.
Skraćeni flm ^5
naziv
C Mn Cr Mo Ni Si P s kaljenja
°C
N/mm2 %
Primeri primene
C 10 0,1 0,45 490.. . 640

16 poluge, zatvarači, zglobovi,
C 15 0,15 0,45 590.. 14
. 780 klinovi, prenosnici
<0.4 un m bregaste osovine, merni
co oo
17 Cr 3 0,17 0,55 0,75 o o 880 690.. 11
. 880
o’ o" uredaji, zupčanici i
16 MnCr 5 0,16 1,15 0.95 V V 870 780.. 10
.1080
osovine za prenose
visoko napregnuti delovi:
20 MoCr4 0,2 0,95 0.45 0,45 910 900.. .12009
zupčanici, vratila
21 NiCrMo 2 0,21 0,8 0.55 0,20 0,55 925 780.. .1080
10
Poboljšani čelicl EN 10083-1, EN 10052; DIN EN 10083-1, DIN EN 10052

komponente neznatne
1 C35 0.35 0,65 <0,045 <0.045 870 520. .. 750 18 čvrstoće: osovine, vratila,
1 C60 0.6 0,75 830 670. .. 950 11 zupčanici
38 Cr 2 0.38 0.75 850 700.. 850 15 gradnja vozila i mašina:

<0,4 ,<0.035 ,<0,035 klipne poluge, vretena
34 Cr 4 0.34 0,75 850 800.. 950 14
komponente velike
30CrNiMo8 0,3 0.45 2 0,4 2 850 1250...1450 9 čvrstoće: kolenaste osovine
komponente sa velikim
36CrNiMo4 0,36 0.65 1.05 0.22 1.05 850 1000 .1250 11 poboljšanjem preseka
pored ostalog elise
308
O b o je n i m etali DIN 1700
Oznaćavanje materijala
Primer:
E - Al Mg Si 0,5 F22
Proizvod / Primena _r Osobine / Stanje
Sastav
Proizvod / Primena Sastavni elementi Osobine / Stanje
Simboli Značenje Simboli Značenje Simboli Značenje
G Liv, opšte Al Aluminijum g Žareno

GD Presovani liv Ag Srebro ka Hladno kaljeno
GK Liv za kokile Cr Hrom ta Delimično kaljeno
GZ Tečnii liv Cu Bakar wa Toplo kaljeno
Gl Glatki metal Cd Kadmijum hh Polutvrdo (1,2xmeko)
L Lem Mg Magnezijum h Tvrdo (1,4xmeko)
V Predlegiranje Mn Mangan fh Elastično tvrdo (1,8xmeko)
Kb Kablovi Ni Nikl zh Tvrdo na izvlačenje
E Elektrotehnika Pb Olovo G Ponovo žareno
KE Katodno izdvojeno Si Silicijum W Meko žareno
E1, E2 Sadrži kiseonik Sn Kalaj F Čvrstoća
F Rafinirano vatrom Zn Cink L Specifična električna
Sadržaj fosfora provodnost
SF visok Brojevi predstavljaju ili sastojke Brojevi predstavljaju minimalnu
o
SW M o <D nizak legure u % ili specifičnu otpornost na istezanje u âN
AylO mrm
SE c vrlo nizak
električnu provodnost u ili specifičnu električnu
S Dodat materijal za
zavarivanje provodnost u
DIN 40500 T.1

Bakar
ISO 431; DIN 1708
Sastojci u % Osobine
Skraćeni X a5 A Primeri primene
naziv Cu O P MS MS HB W
%
m mm2 m K
E -C u 57 99,9 0,005 >57 200 38 45 395

žice, odlivci
E1 -C u 58 99,9 ...0,04 >58 ...250 45 ...70 395
KE-CUF20 99,9 58 - - - - katode
S E -C u F20 99,9 57 17 385 provodni materijal

0.003 200 70 cevi za vodu
SF-CuF20 99,9 <0,04 45 .50 200 45 55 305. 340 konstrukcije
SW - Cu F20 99,9 <0,014 52 200 42 55 352 aparata
G-CuL45 99,8 45 150 25 40 305 Rasklopni
G -CuL50 99,9 50 150 25 40 340 elementi
Aluminijum IEC 105, IEC 114; DIN 40501 T1...T3
Sastojci u % (Ostatak Al) Osobine

Skraćeni X ^m a5 Primeri primene
naziv MS N
Si Fe Cu Mg Ostali 2 % HB
m mm
E -A IF7 35.4 65 .1 0 0 25 20 .30 cevi, šipke
E -AIF10 Cr + Mn 34,8 1 00.140 6 28 .38 cevi, šipke
0,25 0,4 0,02 0,05
E-AIF13 + Ti + V 34.5 13 0 .1 7 0 4 32. 48 trake, limovi
max.
E-AIMgSi 0,03
0,55 0,2 0,05 0,5 30 215 280 12 65... 90 strujne šine
0.5F22
309
JU SC . D2. 100;
O b o je n i m e ta li ISO 426-1, IS 0 426-2, IS 0 427, 428. 429, 430;
DIN 17660. 661,662, 663, 664, 665, 666
L e g u re
ZJ C
c 0
o E
03 0 .
00 > N 
N 0) o 0
0 E > u —
> q>Ć3 a> ♦D E (J) t/3 0 0
o O 'c 3 ._
> 0 0 0) 0) d '3 0 > ™
_
3 o |
O 1 2
o.
£
a;
>o
0
E c -o C £ O
n
° m
T3 <0
C o) Y 1/1 ra E
0 O C O 005 O N
N o s:
0)
o 1 2 S N Q) O 0 ._ CL >CD
o 0 -O
C o W (0 O) 0 0 O 0 c ? k5 N O
0 CD O) 03 m C 2 2 0 "T
cg ” KŽ3 % 3 C O 3m 1 i >N O 0 ■o s
E -O c s
i— CO X " š £ O.-* 3
%
Cl. o S- o Q ®) O -* t! »0N -2
m?
0. c > .* E O "O o -* O Jđ <n .5, u 3 0
0
c 0
0 C
0 C 0
5 -o ■§ >0 N
ro 3^ 'c 'C
-*—
» 40-«
■o Ž 2 j 3^ N 0 2
03
L_ .- ■§ o O N ® “
jD 03 —
0 c. 0) ^
i n3 o *o o
c: 0 ro j3 0 0 4-
03 o -O 0 .o o C <£
c O) KJ O
o O 0 0
velika specifii
"O e i £
velika otporn
0
0 c 0 </> E
provodnost
JZ — o <d ro c <5 ž
~ c oo *o o X3 E o
OJ N03 03 <13 c c
Osobine
N »O o 0 0 t
<2 03 «
»— —'r— cc -C •8- 2 S 0
03 o 0 0 c
o jd -Q l: O. 0 00 N
n O O O) -iC O 0
> D U O O 0 a. 0 0 C
C\JC0 LD
< o o o — o o 00
o‘ O o O
<b
CD o
c m C\J Csj m
in m C0 CsJ r^
5 o" o o o o C\J <D
-
rsj co co co co m m m co
z o' o o o o' C\J 00 d T“ T- co m T— o'
T—
<U m 00 in in C0
o C0 ^ co co co <n in
LL o o o o o o co o’ o‘
o‘ o o o o
m
CT* čo o T— Csl
3 o' o‘ o’ o'
O T— in
o a O ... co
</) o o
co
co m
O) o
5 o o' d
c m co co in h- co C\J
o t- CVJ CNJ o o co
C0 o‘ o o o (O 00 o o Csj‘ r~~ o" o o o‘
in in co co C0 T- m
-Q o m o o o o o Csj o T—
o" o ■*— C\J o o o o o CSJ CsJ o‘ o o
lO co co co m t- CsJ m CsJ CsJ
N <T>‘ co" r*- r^. o cg’ o o o co o O o*
co co co C\J cg co co
m in m r^ m m N. rr
d O co o' 03 m co r— y— 03 CsJh- co 03" N*‘
cn co cd m 03 03 03 <D <o co m LD m C0 r*- 00 03 03
-O
m Q_
ovo srebro:
-CuZn33Pb
o
uminijum-
-CuAHOFe
r-
uNi12Zn24
CNJ CsJ co ž c
-Q n c o
CL 0. c i c ® < <D
N N 00
lesing:
0 )0 s co o
ronza:
co co 2 c ^ (o co 00 C/D <• 3 •o bi o co
ivena
cn < < < 5 OlN

iveni
> = c c c c c'io c c c 01 Z) 3 l
N
i!! N N N o - Sw w m 2 z z 01 Oi <fl 3 2 Z
03 0) N3 3 3 3 ww D 3 3 3 3 3 o ra O) 3 3
z s o o o o co£.o o o z o O o o _iE O o j Bj x> O o o 0. « O O
310
Materijali za otpornike DIN 17471
Skraćeni e A c I “ 20 Posebne
°c
naziv *5 rs rA Q20
(trgovački kg N 10 -6 W 10‘ 3 osobine Primena
% - jL pQm
naziv kao dmJ K m •K 9 •K
primer)
CuNi2 8,9 220 18 16,5 130 0,38 1090 300 0,05 + 1,4 meko niskoomski
lemljiv otpornici,
žice za
grejače,
kablovi za
CuNi6 8,9 250 18 16 92 0,38 1095 300 0,10 + 0,7
grejanje na
niskim
tempera-
turama
postojan na
CuNi10 8,9 290 20 16 59 0,38 1100 400 0,15 + 0,35 koroziju i
nezapaljiv
—— \--------
otpornici sa
meko malim
CuMn3 8,8 290 20 15,5 84 0,39 1050 200 0,125 + 0,32
lemljiv optereće-
njem
zice za
postojan na
grejanje
CuNi23Mn 8,9 350 20 16 33 0,37 1150 500 0,30 + 0,25 koroziju i otpornici
nezapaljiv za grejanje
postojan na
CuNi30Mn pokretači,
8,8 400 20 14,5 25 0,40 1180 500 0,40 + 0,11 koroziju i indikatori
(Nikelin) nagaranje
merm
velika
otpornici i
CuMn12Ni vremenska
8,4 390 20 18 22 0,41 960 140 0,43 ±0,01 konstanta etaloni
(Manganin) predot-
otpornika
pornici
žice za
CuNi44 -0,08 postojan na grejanje,
8,9 420 20 13,5 23 0,41 1280 600 0,49
(Konstantan) + 0,04 nagaranje potencio-
metri
nije fero- visokoomski
NiCr8020
+ 0,1 magnetski, otpornici
(Nikrotal 80) 8,3 650 18 13 15 0,42 1400 600 1,08
kao ni
CuNi 30Mn
NiCr6015
(Kronifer II)
8,2 600 18 13,5 13 0,46 1390 600 1.11 + 0,15
M aterijali za g re jače DIN 17470
0 a k c Ts rA 020 <?100 Postojanost na

atmosfersku
Skraćeni naziv koroziju
kg N 1 0 '6 W J X X pQm pQm
dm3 mm2 K m •K g •k
NiCr8020 8,3 650 16 14 0,43 1400 1200 1.12 1.13 velika
NiCr6015 8,2 600 16 13 0,46 1390 1150 1.13 1.14 velika
NiCr3020 7,9 600 18 13 0,50 1390 1100 1,04 1,07 velika
NiCr2520 7,8 600 18 13 0,50 1380 1050 0,95 0,99 velika
CrAI255 7,1 600 14 13 0,46 1500 1300 1,44 1,44 srednja
CrAI205 7.2 600 14 13 0,46 1500 1200 1,37 1.37 srednja
q: gustina na 20°C 7s: temperatura topljenja

a: koeficijent istezanja po dužini između 20°...400°C 7s: najviša temperatura pri upotrebi
Q2 o- specifična električna otpornost na 20 °C na vazduhu
0ioq: specifična električna otpornost na 100X
311
Bimetali d i n i 715t i
Primer:
TB 15 77 A
B im e ta l-------------------------------------- 1 | 1
--------------Kombinacija (A ili B)
Termičko izvijanje a u K_1 • 1 0 6 ---------------- ' '---------------------specifična električna otpornost
P u p lim • 100
Sastojci Osobine
Kratka skraćeni a U c /l X
oznaka naziv Tg
Mn Ni Fe Ostalo 10~6 K -1 °C kg W ■s W MS
dm3 g - k m ■K m
TB 20110 MnCuNi ostalo 1 0 ..1 6 0,5 18... 10Cu 20,8 350 7.8 0,46 6 0,91
TB 1577A NiMn206 6 20 ostalo 15,5 450 8,1 0,46 13 1,28
TB 1577B X60NiMn147 7 14 ostalo 0,6 C 15,5 450 8,1 0,46 13 1,28
TB 1170A NiMn206 6 20 ostalo 11,7 450 8,1 0,46 13 1,43
TB 1075 NiCr 161 16 ostalo 11 Cr 10,8 550 8 0,46 19 1,33
TB 0965 NiMn206 6 20 ostalo 9,8 450 8,2 0,46 15 1,54
TB 1555 NiMn206 6 20 ostalo 15 450 8,2 0,46 16 1,82
TB 1435 NiMn206 6 20 ostalo 14,8 450 8,3 0,46 22 2,86
TB 1425 NiMn206 6 20 ostalo 14 450 8,3 0,44 28 4,00
TB 1511 NiMn206 6 20 ostalo 15 400 8,3 0,44 70 9,09
TB 1109 NiMn206 6 20 ostalo 11,5 400 8,2 0,46 88 11,11
Tg : granična temperatura trajnih promena
M aterijali za ko n tak te
0 Ts k X a
_kg_ W MS
Skraćeni naziv °C 10"3K -1 Primeri primene
dm3 m•K m
Čisti metali
Ag (fino srebro) 10,5 961 1 67.1 4,1 releji

Au (fmo zlato) 19,3 1063 0,72 47,6 4 telekomunikacije
Ir 22,5 2454 0,14 20,4 4,1 legure
Mo 10,2 2620 0,38 20 4,75 prekidači visokog napona
W 19,3 3380 0,31 17,6 4,8 prekidni kontakti
R 21,4 1769 0.17 10,2 3,9 legure
Pd 12,0 1552 0,17 9,8 3.7 telekomunikacije
Re 21,0 3180 0,14 5,3 4,5 prekidni kontakti
Hg 13,6 -39 10 1,04 - Ex-rasklopna oprema
Legure
CuAg (2...6% Ag) 9,2 1010 0,27 38 . opruge. noževi, elektrode
(Srebrna bronza)
Ag (2%Cu+Ni) 10,5 945 0,97 52 3,5 kontaktori, releji
(Tvrdo srebro)
AgCd (5 ... 20% Cd) 10,4 930 0,41 28 1,9 sklopke za osvetlenje,
termostati
PdAg (40% Pd) 11 1230 “ 4,9 0,34 obrtni birači,
davači treperavog svetla
AuAg (92% Au) 18,7 1045 0,24 11 - telekomunikacije
AuNi (95% Au) 18,2 1010 0,20 7,1 0,68 subminijatuma tehnika
Ptlr (90% Pt) 21,6 1790 0,11 5,5 2,2 kontaktni elementi otporni na
Ptlr (80% Pt) 21,7 1840 0,042 3,2 0,77 gorenje u mernoj i F-tehnici
PtAg (70% Pt) 12,8 1090 - 3,4 0,3 kontaktori, releji
Sinter-materijali
AgW (20% Ag) 15,5 960 0,55 22 - prekidači, vibratori
Ag-volfram-karbid (50%Ag) 13 960 - 22 - pokretačke sklopke
CuW (20% Cu) 15,5 1050 0,37 20 - prekidači visokog napona
AgCdO (90% Ag) 10,2 960 0,68 43 - zaštitna sklopka motora
Ag grafit (2,5% C) 9,5 960 - 48 - klizni kontakti
C (grafit, ugalj) ~2 -3 9 0 0 = 130 0,07... 0,17 -0,04 klizni komadi
312
Magnetni materijaii
IEC404-8-3, IEC 404-8-7; EU 106, EU 107, EU 126;
Limovi i trake za elektrotehničke svrhe
DIN 46400 T.1.T.2, T.3
Primer:
V 350 - 50 A
Karakteristična slova; V: hladno valjani, _T naknadno žarena izvedba
neorijentisana zrna
nazivna debljina d u mm 100
VH: hladno valjani
VM. orijentisana zma gubici histerezisa P 1,5 u W/kg 100
Naznačene debljme u mm 0 P1.5 Polarizacija J'>u T za H u kA/m

Faktor
Skraćeni naziv kg W
0,35 0,50 0,65 ispune 2,5 5 10 30
dm3 kg
V 250- A X 7.6 0.95 2.5 1,49 1.6 1.7
V 270- ... A X X 7,6 0,95/0,97 2,7 1,49 1,6 1,7
V 300- .. A X 7,65 0,95 3 1,49 1.6 1.7
V 310- .A X 7.6 0,97 3,1 1,49 1,6 1,7
V 330- .. A X X X 7,65 0.95/0.97 3,3 1,49 1,6 1.7
V 400- ..A X X 7.65 0,97 4 1,51 1,61 1.71
V 470- ... A X X 7,7 0,97 4,7 1,52 1,62 1,72
V 530- .. A X X 7,7 0,97 5,3 1,54 1,64 1,74
V 600- ... A X X 7,75 0,97 6 1,55 1,65 1.75
V 700- .. A X X 7.8 0.97 7 1.58 1,68 1.76
V 940- .A X 7,8 0.97 9.4 1,58 1.68 1.77
VH 280-50 X 7.85 0,97 6,6 1,62 1.7 1.79 1,98
VH 330-65 X 7,85 0,97 8 1,62 1,7 1.79 1,98
VH 370-50 X 7,85 0,97 8.9 1,6 1,68 1,78 1.98
VH 420-65 X 7,85 0,97 10 1,6 1,68 1.78 1,98
VH 430-50 X 7,85 0.97 10,5 1,58 1,65 1.77 1,98
VH 500-65 X 7,85 0,97 12 1,58 1,65 1,77 1,98
VM 89-27 0,27 mm 7,65 0,95 0,89 LrA

VM 97-30 0,30 mm 7,65 0,955 0,97 1,75 za H = 0,8 —
0,35 mm 7,65 0,96 1.11 m
VM 111-35
Limovi za specijalne transformatore
Skra- Oznaka Q X T 3)
Bsat A,62’ *Kin Trgovački naziv
ćeni Sastojci Broj _kg_ MS A
Boja T M °C (primeri)
naziv crta dm3 m M
A0 Čelik sa — 0 7,7 2,5 100 2,03 450 750 Trafoperm
A2 2,5 ... svetlo- 2 7,63 1,82 60 2 800 . 900 750
A3 4,5 % Si zelena 3 7,57 1,47 35 1,92 750 . 900 750 Hiperm 4
čelik sa belo/
C2 po 1 7,55 2,00 30 2 1300 750
3,5 .. crno
C5 4,5% Si bela 1 7,65 2,22 15 2 2100 750
1900 ... Permenorm 3601
D1 čelik sa svetlo 1 8,15 1,33 60 1.3 250
plava 2400
s. plava/ 2200 ... Magnifer 36K
D1a 36 ... po 1 8,15 1,33 50 1,3 250
bela 2300
s. plava/ 2500 ...
D3 40% Ni po 1 8,15 1,33 15 1.3 250
crna 2900
0.7 . . (16000 Mimetal
E3 Legura fe- svetlo 1 8,6 2,00 2 400
0.8 35000) Hiperm 500
ronikla sa crvena 0,6 ... (30000 ... 270
E4 s.crvena po 1 8,7 1,82 1
= 75%Ni /bela 0,8 40000) 400
Legura fe- Hiperm 50
žuto/ 2,22 10 1,5 (4000) 470 Permenorm 5000
F3 ronikla sa po 1 8,25
zelena Magnifer 50RG
= 50%Ni
2) kA
D./=
J = B - f u 0 -H Mera namagnetisanosti 'Hr za H = 1,6 — 3)TKiri: temperatura razmagnetisanosti
m
313
Magnetni materijali DIN 1715 T.1
Krive namagnetisanosti za limove za elektrotehničke svrhe i sivi liv
8 10 12 14 16 18 J<A
Krive namagnetisanosti za materijale za releje i limove za specijalne transformatore
kA
Krive razmagnetisanosti materijala za trajne magnete
.e T *B T
i 1 ,4 1
Ticonal 7 50 /
___ l___ 1,2 T'c ? h ^ H r 1
Koe zit
500
(J *o
1
1 onn
7 \ acoi
0,8 n
0,6 /
i h R C cT6 0 w r °
& 0,0. 0 ,4 ------ U
V 0,2 n
H
-6 0 0 -A00 -200 0 k_A
m
314
Štampana kola IEC 326-3; DIN IEC 326 T.3
Bakarna prevlaka Trajno dozvoljena struja

t
Naznačena težina Dozvoljeno Vrednost trajno dozvoljene struje za naznačene
Debljina
masa/površina odstupanje debljine materijala podloge od 1,6 do 3.2 mm.
pm g/m2 pm Šema štampana sa jedne strane. Vrednosti treba
18 152 + 6 / -2 redukovati za 15%, ako se koriste zaštitni omotači
35 305 ±5 ili naznačena debljina od 0,5 do 1,5 mm.
70 610 ±8 2.5
Naznačene debljine' materijala

metalizirane podloge u mm
0.5 0,7 0.8 1 1,2 1.5 1.6 2 2.4 3,2
1) Sve vrednosti prema JUS N. R7 029. IEC 249 Za pojedine slučajeve
prema ovim standardima broj dozvdjemh vrednosb može txb ogramćen
Dimenzije rastera mm
2,5 2,54 0,625 0.635 0,5 0.1
Naznačeni prećnici otvora u mm
0.4 0,5 0,6 0.8 0.9 1 1,3 1,6 2
Prečnik priključne površine w —1U L
(strana komponenti i strana lemlieniat ST - 2 0 C

ST = 30 C
Izvedba otvora, materijal D - d mm D /d
nemetalizirani otvor ST = 50 C -
fenolna smola - tvrdi papir >1 >2.5...3,0 ST = m n :n
nemetalizirani otvor /
epoksid ---^ — —
Debljina 105 ^m
metaliziram otvor >0,5 > 1,5. .2 .0 0.6 0.8 1 1.5 2 3 4 5 6 8 10 15 20 30
D: prečnik priključne površine d: prečnik otvora
Električna otpornost (Cu • provodnik) Dielektrična čvrstoća
>
- - : 100 C n
100 - : zs u H
8
6
18 pm
v\ 35 um
VV /< V
a 4
E 3 k ^
D v\ \> \
2 s\
\
co 0
^ \
c \ \ \ >
o
> V\ \
2 £ s \ \, \, V
Q-
0
vV , k\. \
C V 0.2 0.3 0.5 0.7 1 2 3 5 7 10
3 \ S. \ s \ Razmak provodnika u mm
"O V \ \ \
1 \ \ ' \ Kriva Napon/Faktor Primena
i// S\
&
tn
2
105 um v \ \ •
\ \!H
napon smetnji Za EP-GC, hemijski
0
cV- 70 p m ^ \ \ \ IJUSN. R4.410; IEC neaktivnu prašinu:
V v\ 512-2, ispitivanje 4b) — :uzatvorenom

1 1
\ \i napon napajanja - - : van zgrade, ali u
O 0.8 YV . sa faktorom kućištu do 1000 m
0.6 v\ \ \ sigumosti 2,5 nadmorske visine
\N \ napon napajanja sa do 3000 m

\'
\ \
0.4
faktorom sigumosti 5 nadmorske visine
03 do 15000 m
napon napajanja sa
0.2 laktorom sigumosti 11 nadmorske visine
0,1 0.2 0.3 0.5 0,8 1 2 3 5 7 (videti takođe IEC 65)
Širina provodnika mm Krive važe za Stampane ploče bez zaštitne prevlake
315
Izolacion i m a terijali, plastične m ase
Kratka Trgovački nazivi
Plastična masa Osobine Primene (primeri)
oznaka
PVC polivinil-hlorid postojan prema mnogim konstrukcija aparata, Hostalit

tvrdi hemikalijama; građevinska industrija, Vinofleks
postojan na starenje. folije, cevi, boce. Trividur
PVC polivinil-hlorid manja hemijska podne prevlake, tapeti, Mipolam

meki postojanost veštačka koža, Acelia
izolacija žica. Vestolit
polistirol pakovanje tela Stirofleks

PS tvrd, krt, površinski sjaj, vrlo
Trolitul
dobre električne osobine. kalemova Hostiren
stirol-butadien žilaviji od PS-a, kućišta, instalacioni Stiron
SB
osetljiv na ultravioletno materijal Hostiren
svetlo.
stirol-akrilnitril postojan na kuhinjske aparati za domaćinstvo Vestoran
SAN
tečnosti, otporan na Tiril
ogrebotine
akrilnitril- površinski sjaj, kućišta, delovi aparata, Novodur
ABS
butadien-stirol žilavost na udare, kutije za akumulatore Perluran
otporan na ogrebotine.
PE polietilen slaba postojanost na atmo- izolovanje kablova, Hostalen

LDPE meki PE sferilije; povećanjem gustine folije, boce. Lupolen
HDPE tvrdi PE povećava se tvrdoća ali Koroten
opada providnost.
PP Vi polipropilen hemijska postojanost, kutije za akumulatore, Novolen

(0 tvrda površina aparati za domaćinstvo Trolen P
a
o
E poliamid 12 neznatna apsorpcija folije za namirnice; Rilsan A
PA 12 c
vode, vrlo dobra precizni delovi Duretan
č
hemijska postojanost za elektrotehniku Ultramid
PO M polioksi-metilen žilav, toplotna postojanost zupčanici, klizni ležajevi, Hostaform

(acetalna oblika, ne deformiše se, armature, komutacioni Delrin
smola) otporan na habanje, releji, okovi. Sustain
nije otporan na kiseline
PM M A polimetil- providan, krt, hemijski svetlosne kupole, Pleksiglas

metakrilat postojan, postojan na prekrivanje sijalica, Degalan
starenje i atmosferije. optička sočiva Vedril
CA acetat celuloze žilav, providan, nije okviri za naočare, Celidor

CAB acetobitrat pogodan za životne filmovi, kućišta za Tenit
celuloze namirnice, postojan na elektnčne aparate. Celon
motorna goriva.
PETP polietilen- tvrd, kristalast, otporan zupčanici, izolacija žila, VestodurA, B

PBTP polibutilen- na habanje, neznatna kućišta, cevi. Ultradur
enteroftalat apsorpcija vode, Krastin
malo istezanje.
PC polikarbonat tvrd, krut, žilav, ne kućišta, utičnice šlemovi. Makrolon

deformiše se, Leksan
postojan na starenje
UP nezasićeni ne deformiše se, pogodan zaštitni šlemovi, preki- Hostafan

poliester za svetlo i boju, vrlo čvrst dači, delovi karoserija. Vestopal
<J) precizni delovi, Araldit
EP n epoksid hemijski postojan, tečan,
a dvokomponentni lepkovi, Terokal
o neznatna krutost na toploti Skoč-veld
u. držači metala.
Z3
PF a fenol- smeđ, naknadno potamni, drške za lonce, tela Bakelit
formaldehid krt nepogodan za namirnice, kalemova, podnožne Resinol
hemijski postojan ploče, klizni ležajevi. Trolitan
316
Osobine plastičnih masa
Hemijska postojanost i rastvorljivost
Temperat.
primene Kiseline Baze
e eo m Ea >*20
Pogonsko gorivo
°C
Kratka
€r
Mineralno ulje
Organska ulja
ozna-
Metilen hlorid
kg N kV mW
Trihloretilen
ka
dm3 cm mm2 mm
Organske
m •K
Tetra hlor
ugljenik
kratko
Aceton
trajno
Slabe
Slabe
Ksilol
trajno
Jake
Jake
PVC 1 ,3 5 ... 6 0 ... 7 0 ... _ + + O O + + + O O O O O 1 0 16 50 2 0 ... 100 3,3 .
tvrd 1.4 70 80 50 4,0
PVC 1 ,2 ... 50... 6 0 ... _ O + + O + O O O O o O O 1 0 1 0 .. 20 2 0 ... 100 3 ,5 ...

mek 1.3 60 70 1 0 15 35 7,5
PS 1,05 65. 7 5 .. _ o + O O + + + 1 0 17 50 50 110 2,6

80 90
SB 1,04 6 5 ... 75. . O o + o X + + + 1 0 16 40 4 0 .. 120 2 ,6 .

75 85 100 2,9
SAN 1,08 8 5 ... 9 0 ... 0 o + o O + + + _ _ o _ _ 1 0 16 80 30. 120 2,9

90 95 50
ABS 1 ,0 3 ... 7 5 ... 8 5 ... o o + o + + + + _ — o _ _ 1 0 15 40 40 150 3 ,0 . .

1,07 95 105 4,0
PE 0 ,9 2 ... 8 0 ... 9 0 ... oo + o + + + oo + o O o 1 0 17 1 0 ... 7 0 ... 350 2,3

0,96 95 110 20 100
PP 0,9 1 0 0 ... 1 3 0 ... oo + _ o + + o o + o o o 1 0 17 30 7 0 ... 200 2,4

110 140 90
PA 12 1,02 8 0 ... 1 4 0 ... + + _ _ o Oo + + + + + + 1 0 14 60 5 0 ... 200 3,0...

110 150 60 4,0
POM 1,41 9 0 ... 1 1 0 ... + + _ _ o + + + + + + oo 1015 70 50... 250 3,7

110 140 70
PMMA 1,18 7 5 ... 85... _ + + 0 _ +o + _ _ o o _ 1 0 17 70 40 186 3,4

95 100
CA 1,26 50... 7 0 ... — + _ _ — + + + + —

0 o o 1014 30 30... 200 3,3...
CAB 1,17 80 95 X X X X o X X X o — - - - 40 6,0
PETP 1,37 100 160 + + + o + + + + + O _ _ o 1014 60 50... 200 3,0..

PBTP 1.3 100 4,0
PC 1,2 130 140 _ + + o _ _ _ + o o 0 o _ 1016 60 30... 198 3,0

50
UP 1,3 130 170 + + + o _ O + + X X X X X 1012 40 10... 150 2,7...

15 3,6
EP 1,1 ... 130 180 + + + X + + + + X X X X X 1014 70 35 244 3 ,5 ...

1.4 5,0
PF 1,25 1 0 0 ... 1 4 0 ... + + o _ X _ X + X X X X X 1 0 8 ... 50 20 198 4,0 . .

140 200 1012 10,0
+ postojan O uslovno postojan — nepostojan x nemoguća opšta procena
317
Prepoznavanje plastičnih masa
/ ~ 7
( Termoplast proba y
Paziti na propise
o zaštiti od nesreće!
pliva u vodi
da ne
gori van plamena
čađi ne čađi gasi se ne

uz obra-
zovanje
rastvoriv u ksilolu koksa
da
z: 7 / 7 / ~ 7
rastvoriv u rastvoriv u rastvoriv u
poliester poliester poliester
acetatu acetatu acetatu
/ / /
da samo je poda ne da ne
vršina mutna
I S
7 / Z ^ ___/ 7 / * / °rsi JiO
3 CL
vidljive miris nakon
ogrebotine lomljiv lomljiv
gašenja plamena
od noktiju / )
-T-----------
/
da ne da ne da
@ (^p p ) 0 @ 0 (a b s )
Ostale tipične osobine

( Duroplast proba y Plastična masa Osobina
Aminoplast ne gori
Fenoplast ne gori
pri struganju smrdi Fenolna smola gore samo punioci
na karbol
PE meki, PVC meki elastičan
da ne
PP, PUR nesalomljiv
ABS razvija cljano vodoničnu
razbija se pri padu kiselinu pri gorenjul
ne Ostavlja tvrdi crni pepeo
da
PMMA potpuno sagoreva
Akrilno staklo
gon
Akrilna smola
svetlo žuto delimično PUR, mrežasti smeđi ostatak
žuto ja- čađi oštar
, rko čađi, ' rsmrad (Duroplast) nakon sagorevanja
' PUR, lineami nema smeđih ostataka
(Termoplast) nakon sagorevanja
PVC razvija sonu kiselinu
pri sagorevanju!!
318
S lo je v iti p re s o v a n i m a te rija li, iz o la c io n e fo lije i la k o v i
Oznake, Pozivanje Posebne
Materijali, sastav Primena Primeri
skraćenice na standarde osobine
vulkanizirani
DIN 7737 papir sa rastvorom p D = 108 Qcm izolacija V f 3122
fiber
cinkhlorida
Vf
kombinovani DIN 7739 slepljeni različiti odlike izolacija žlebova Vsp

karton T. 1 izoiacioni materijali plastičnih masa
Vsp 1 .2
prešpan DIN 7733 presovani fini tela kalemova, Psp 3020

Psp celulozni karton izolacija žlebova
mikanit VDE 0332 liskun sa šelakom, granična nosači i prevlake HEM 3328
otporan na
veštačkom smolom temperatura: grejnih tela
grejanje
HEM ili silikonom 130 ... 180 °C
fleksibilni VDE 0332 liskun sa veštačkom granična ovoji namotaja, FLM 3358
mikanit smolom, epoksidnom temperatura: obloge žlebova
FLM smolom ili silikonom 130 ... 180 °C
liskunska VDE 0332 neznatne količine granična izolacija štapova GLB 3399
traka liskuna sa veštačkom temperatura: armature
GLM ili epoksidnom 130 ... 1 8 0 °C
smolom, silikon
tvrdi papir VDE 0318 presovani papir i ne deformiše se tela kalemova, HP 2063
Hp T. 2 plastična masa 90 ... 120 °C izolacione ploče,
izolacija žlebova
platnene trake ne deformiše se

tvrda tkanina VDE 0318 tela kalemova, H g w 2072
presovane sa
Hgw T 2 95 ... 155 °C izolacija žlebova
plastičnom masom,
azbest, staklena svila
tvrda guma DIN 7711 kaučuk plus 30% ne deformiše se Hgi 6

Hgi sumpora i do 85 °C
ostali dodaci
izolacione DIN 40634 različiti termoplasti Po = izolacija F 1620

folije /11.69 101° ... 1017Q cm
F
samolcpljive VDE 0340 PVC, PE, CA, granična kondenzatori, K 50

plastične T. 1 PC, PETP temperatura namotaji indukta,
trake 80 ... 130 'C tonske trake
K
samolepljive VDE 0340 tkanina od pamuka, radovi na G2

tkane trake T. 2 celulozne vune sa instalacijama
G ili bez plastične mase i opravkama
samolepljive VDE 0340 lepljivi sloj otvrdnjava granična radovi na W 90

trake sa T. 3 na toploti temperatura instalacijama
termootvrd- 105... 140 °C i opravkama
njavanjem
lepljivog sloja
W
izolacioni VDE 0360 različiti duroplasti naznačena impregnacija TL 200

lakovi, lakovi T. 1 temperatura namotaja
za impreg- 120 ... 200 °C
naciju TL
319
JUS N. A8. 300; IEC 672-1; HD 426. 151-S3,
K e ra m ič k i iz o la c io n i m a te rija li H D426. 1; DIN VDE 0335 T.1
Prim er: Tip
KFR 1101
Keramika Grupa (npr. 100)
Otpor-
Približ. nost na Toplo- tan 5 pri Ispit-
Vrsta Koe- tna pro-
materijala gustina pritisak eo ni na-
Osnovni ficijent vodnost 50 Hz 1 MHz
Tip Boja e er pon
sastojci °dB istezanja X 101 1
(1min)
Vrsta mase w Qcm
kN 10‘ 3 10‘ 3 kV
dm3 10_6K -’ m-K
mm2
110.1 porcelan aluminijum- 2,2 0,45 3,5. .5,5 1,2...2,6 25 12 1 6 30

110.2 porcelan silikat 2,3 0,55 3,5..5,5 1 ,2 .2 ,6 25 12 1 6 30
111 porcelan 2.2 0,25 3,5..4,5 1,2. .1 ,6 “ “ 1 -
220 steatit magnezijum- 2,6 0,85 7...9 2,3..2,8 3 2,5 5 6 20

221 spec. steatit silikat 2,7 0,90 6 .8 2,3. .2 ,8 1,5 1,2 10 6 34
240 fosterit, porozan 1.9 0,10 8,5 ...9,5 1,4 .1,6 - 0,5 - 4 -
250 fosterit, gust 2,8 0,80 - 3,4..4,2 1,5 0,5 - 6 30
310 keramika za titan dioksid 3,5 _ 6 ..8 3,4 .4,0 _ 0,8 60.. 100 15
311 kondenzatore (Ti02, Rutil) 3,5 - 6 .8 3,1 .3,8 - 2,0 40.. 60 15
320 Mg-titanat 3,1 - 6...10 3,6 ...3.8 - 0,3 12.. 40 15
330 T i0 2 i 4,0 - 8 .9 - - 0,3 25.. 50 15
331 druai oksidi 4,8 - - - - 0.4 30.. 60 15
340 S r-i 3,0 - - - - 5 120. 350 7,5
K-titanat
350 4,0 - - - - 25 350. 3000 2
351 Ba-titanat 4,0 - - - - 25 >3000 2
410 kordierit 2,1 0,3 1...2 2 .2,3 20 7 1 5 15

AI-Mg-silikat
510 beo \fin o aluminijum- 1,9 0,2 3 .5 1,2...1,7 - - - - -
511 smed J porozan silikat i druge 1,9 0,2 3 ..5 1,3..1,5 - - - - -
512 smed primese 1,8 0,05 3 ..5 1,0 .1,2 - - - - -
520 beo . smeđ i kordierit 2,0 0,25 1 ,5 ..3 1,3. .1,7 - - - -
530 finoporozan 2,0 0,25 3,5 .5 1,4. .1,6
610 AI2O3 2,6 0,7 5 .6 2,3 .5,8 - - - - 26
706 oksidno Al-oksid 3,3 1 5 .6 10 16 - 1 - 8 18

keramički (Korund)
708.1 materijali Al-oksid 3,5 1,7 5 .6 14 21 0,5 1 - 9 18
(visko otporni (Korund)
7082 na vatru) Al-oksid 3,6 1,8 5...7 1 6 ..2 4 0,5 1 - 9 18
(Korund)
710 Al-oksid 3,7 2,1 5 ..7 19 .28 0,2 0.5 - 9 20
(Korund)
720 porozan Mg-oksid 2,5 0,11 8 9 5,8... 10 - - - 10 -
730 Zr-oksid 5,0 1,75 8. .9 1,2. .3,5 2 1 24 -
Tip Primena Tip Primena Tip Primena
110 izolacioni delovi za visoki 250 topljenje stakla za 520 zaštita od varnice i
i niski napon vakuumske sudove 530 električnog luka
111 izolacioni delovi za 300 kondenzatori 610 izolacione i zaštitne
niski napon (naročito za VF) 706 cevi za termoelemente
220 kao 110 (naročito VF) 410 termotehnika izolatori za svećice
221 kondenzatori 510 nosači provodnika za 730 izolacioni delovi za
240 izolacioni delovi termičke aparate vakuumsku tehniku
(po tačnoj meri) 512
320
JUS IEC 85;
K lase izo la cio n ih m a te rija la ie c s s ;
J DIN EN 60034-1
Granična Vezivno Sredstvo za
Klasa tempera- Izolacioni materijali Primena
tura sredstvo impregnaciju
Y 90 °C drvo, pamuk, svila, papir nema ne treba vodovi,
Psp, Vf, PA. PE. PVC, PS omotači
Amlin-Formaldehid-veštačka smola,
Karbamid
A 105 °C pamuk, svila, drvo, Psp, Vf, PA nema asfaltni lak, provodnici,
tkanine, papir, PA prirodni lakovi, šelak, kopal, namotaji,
iakovi od izolaciono ulje izolacione cevi
veštačke smole
slojevito drvo (šper ploča) fenol formal-
dehidna smola
CA, umrežene poliesterske smole nema ne treba
E 120 °C PC-, CTA-folije, umrežene nema lakovi od namotaji,

poliesterske smole, lak za žicu veštačke smole, presovani
materijali od pamuka, slojevitog fenol-milamin- mrežaste elementi
papira presovani elementi sa formaldehidne poliesterske
ispunom od celuloze smole smole,
obrađivane tkanine lakovi od epoksidne
veštačke smole smole
etilen-vinilacetat-kopolimer nema ne treba
B 130 °C staklena vlakna, azbest nema kao E namotaji,

tkanine od staklenih vlakana, azbest lakovi od presovani
veštačke smole elementi
Proizvodi od liskuna šelak, asfalt,
lakovi od
veštačke smole,
epoksidne smole
lakovi za žicu, tkanine i folija na nema
bazi PE-glikolterftalata
slojevita staklena vlakna i azbest, fenol-melamin-
Vsp, presovani elementi sa formaldehidne
mineralnim ispunom smole,
epoksidne smole
F 155 °C staklena vlakna, azbest nema alkidne smole, namotaji
epoksidne
tkanine od staklene vune, azbest, kao i sredstva
smole,
proizvodi od liskuna, vezivni za impregnaciju
silikon-alkidne
materijali bez celuloze (PA-baza)
smole,
lakovi za žicu (baza: IPE, El, nema umrežene
politereftalat), folija na bazi poliesterske
polimonohlortrifluoretilena i PUB smole
H 180 °C staklena vlakna, azbest nema silikonske provodnici i

smole namotaji
tkanine od staklenih vlakana, azbest silikonske smole, otporni na
silikonski kaučuk
toplotu,
proizvodi od liskuna silikonske smole izolacione
cevi omotači
vlakna (baza PA), folije (baza Pl), nema
lakovi za žicu (baza Pl)
C >180° liskun, porcelan, staklo, kvarc nema nikakvo, ili izolatori,
vezivno sredstvo namotaji
tkanine od staklenih vlakana, silikonske smole npr. cement otporni na
azbest, proizvodi od liskuna sa visokom toplotu
postojanošću kao i vezivna
na toplotu sredstva
politetrafluoretilen nema ne treba
321
r
O p rem an je rad io n ica za e le k trič a rs k i zanat
Smernice ZVEH: - Opremanje radionica za elektroinstalaterski zanat 1981
- Opremanje radionica za elektromašinski zanat 1983.
- Obavezno minimalno opremanje radionica za pogone obuke za radio i TV tehnički
z a n a t1982
Potsetnik strukovnog udruženja preciznih mehaničara i elektrotehničara
- Radioničke prostorije i opremanje radionica za elektroinstalaterske pogone 2.82
- Radioničke prostorije i opremanje radionica za elektromašinske pogone 1.84
(ZVEH Centralno udruženje nemačkih elektrotehničkih zanatlija)
Elektroinstalaterski pogoni Elektromašinski pogoni
vibraciona bušilica pribor za gipsiranje ručna brusilica

čekić za bušenje visak strug
vijak za bušenje libela (autogeni) aparat za zavarivanje
klešta (VDE 0680) drveni metar udarne makaze
makaze za rupe čelični ugaonik uređaj za savijanje i izvijanje
kombinovane makaze fina testera motalica za kalemove
pincete ručna testera uređaj za natapanje i impregnaciju
alat za presovanje kablova ubodna testera peć za sušenje
odvijač (VDE 0680) testera za bušenje vitla
ugaoni odvijač ubodno dleto kranovi
probodno šilo pištolj za lemljenje klešta za gumene cevi
igla za bušenje lampa za lemljenje strugač
traka za uvlačenje glodalica za zid uređaj za izvlačenje
zatezna stezaljka za uže stezna klešta za presovanje glodalica za kolektore
zatezna koturača završnih čaura na žile specijalni alati za izradu namotaja
žabice ispitivač napona, jednopolni i mehaničarski alat
koturača za provodnik dvopolni visokonaponski aparat za
stezač za čeličnu oklopnu cev voltmetar ispitivanje izolacije
uređaj za savijanje ampermetar prenosivi merni instrumenti za
brzi stezač za cevi ampermetar s kleštima ispitivanje mašina
žičana četka merač izolacije
stega za turpijanje merač impendanse petlje
plastični čekić merač otpornosti
probijači FI/FU ispitni uređaj
utična ručica za NH-osigurače
narezač navoja dleta nož za kablove lučni aparat za zavarivanje

radioničke turpije tačkaš makaze za kablove radionički sto sa fiksnim
momentni stezač vijaka čelični metar uljna mazalica mengelama
bravarski čekić nonius utični ključevi brusilica (2 brusne ploče)
klešta za vodene pumpe mikrometar viljuškasti ključevi klešta (kombinovana, ravna,
klešta za elastične testera za metal cevasti ključevi za cevi, telefonska, okrugla,
podmetače lemilica stona bušilica nazubljena, za presovanje,
odvijač za skidanje izolacije,
za rubno rezanje)
stacionarni ispitni pult sa ugrađenim mernim instrumentima za merenje: pogonski napona, struje, smera
obrtnog polja, otpornosti zaštitnog provodnika, otpornosti izolacije
dodatno za elektromašinske pogone: merač temperature namotaja, merač spoja među navojima, merac
otpornosti namotaja
Radionice za radio i TV tehniku

vibraciona ručna bušilica univerzalni instrument merač ton-frekvencijskogog
stona bušilica prigušnica za razmagnetisanje izobličenja
radionički sto sa stezačem za magnetne glave / oscilatorni ton-generator
stalak za brušenje cevi za TV u boji uređaj za ispitivanje igala
mehaničarski alat stabilizator sočivo za određivanje čistoće boja
regulacioni izolacioni transformator jednosmerni voltmetar uređaj za ispitivanje daljinskih
lemilica (zaštitno odvojena) antenski memi TV prijemnik upravljača
garnitura alata za radio- i TV tehniku antenski merni radio-prijemnik zaštitni pribor za zamenu TV-cevi
uređaj za otprašivanje digitalni voltmetar signal generator
kofer za servisere dvokanalni osciloskop stereo koder
ogledalo za opravke generator boja za TV brojač frekvencije
sočivo sa svetiljkom davač signala
uređaj za opravku gramofona merač snage
merač stereo-snage
322
ISO 724;
V rste navoja DIN 13T.1
Regularni metrički navoji
Spolja Prečnik Svrdlo Dubina Širina
jezgra za otvor navoja Korak
Kratka 0 šesto-
navoja
Matica oznaka Vijak Malica u jezgru Vijak Matica P
strane
d=D <*3 D, 0 Hi glave
'L?
M 1 1 0,693 0,729 0,75 0,153 0,135 0,25 _
M 1,2 1,2 0,893 0,929 0,95 0,153 0,135 0,25 -
M 1,6 1,6 1,171 1,221 1.3 0,215 0,189 0,35 3,2
M 2 2 1,509 1,567 1,6 0,245 0,217 0,4 4,5
M 2,5 2,5 1,948 2,013 2,1 0,276 0,244 0,45 5
M 3 3 2,387 2,459 2,5 0,307 0,271 0,5 5,5
M 4 4 3,141 3,242 3,3 0,429 0,379 0,7 7
M 5 5 4,019 4,134 4,2 0,491 0,433 0,8 8
M 6 6 4,773 4,917 5,0 0,613 0,541 1 10
M 8 8 6,466 6,647 6,8 0,767 0,677 1,25 13
M 10 10 8,160 8,376 8,5 0,920 0,812 1,5 17
Dubina navoja:
M 12 12 9,853 10,106 10,2 1,074 0,947 1,75 19
Vijak h3 = 0,6134 • P
Matica H, = 0,5413 • P M 16 16 13,546 13,835 14 1,227 1,083 2 24
Prečnik jezgra: M 20 20 16,933 17,294 17,5 1,534 1,353 2,5 30

M 24 24 20,319 20,752 21 1,840 1,624 3 36
Vijak d3 = d - 1,2269 ■P
Matica D, = d - 1,0825 • P M 30 30 25,706 26,211 26,5 2,147 1,894 3,5 46
Prečnik svrdla za otvor u jezgru-
M 36 36 31,093 31,670 32 2,454 2,165 4 55
Prečnik = d- P
M 42 42 36,479 37,129 37,5 2,760 2,436 4,5 65
M 48 48 41,866 42,587 43 3,067 2,706 5 75
M 56 56 49,252 50,046 50,5 3,374 2,977 5,5 85
M 64 64 56,639 57,505 58 3,681 3,248 6 95
Navoj čelične cevi DIN 40430

Spolja Jezgro Broj
Kratka 0 0 Dubina Korak navoja
oznaka navoja navoja po inču
Spojnica P
d=D ch = D , Hi z
/
Pg 7 12,5 11,28 0,61 1,27 20
Pg 9 15,2 13,86 0,67 1.41 18
Pg 11 18,6 17,26 0,67 1,41 18

Pg 13,5 20,4 19,06 0,67 1,41 18
Pg16 22,5 21,16 0,67 1,41 18

Pg2l 28,3 26,78 0,76 1,59 16
Pg29 37 35,48 0,76 1,59 16

Pg36 47 45,48 0,76 1,59 16
Pg42 54 52,48 0,76 1,59 16

Pg 48 59,3 57,78 0,76 1,59 16
Navoji za elektrotehničke svrhe DIN 40400

Spoljni Prečnik
prečnik jezgra Zao- Korak Broj
Kratka bljenje navoja navoja
oznaka Vijak Matica Vijak Matica R P po inču
d D d\ D,
E 14 13,8 14.1 12,1 12,5 0,822 2.82 9
E 16 15,9 16,2 14,4 14,6 0,708 2,5 10
E 18 18,4 18,7 16,7 17,1 0,875 3 8,5
E 27 26,3 26,7 24,1 24,5 1,025 3,63 7
E 33 33,4 33,4 30,3 30,8 1,187 4,23 6
—
323
V ijci i m atice
Cilindrični vijak sa Upušteni vijak sa Vijak sa Cilindrični vijak Pljosnati kružni vijak
sa unutrašnjim sa četvorouglim
prorezom prorezom ukrštenim otvorom dodatkom
šestouglom
DIN 84 DIN 963 DIN 404 DIN 912 DIN 603

Sočivasti ukršteni Leptirasti vijak Zidni vijak Poluokrugli vijak Cilindrični vijak za
vijak sa ukrštenim
za drvo lim sa prorezom
prorezom
DIN 966 DIN316 DIN 529 DIN 7514 DIN 7971

Šestougaona Krunasta matica Zaobljena slepa Matica sa Matica sa
ukrštenom rupom prorezom
o
matica matica
Pljosnata { ^ Plitka 0
DIN 934 DIN 937 DIN 917 DIN 548 DIN 546
Oznake vijaka i matica
Primer: Šestougaoni vijak DIN 931 - A M 10 x 80 - 8.8 m

Oznaka Kvalitet
DIN Klasa čvrstoće
Oblik Dužina vijka
Vrsta navoja (bez glave)
Naznačeni prećnik
Klase ćvrstoće čeličnih vijaka

Klasa čvrstoće 3.6 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 6.9 8.8 10.9 12.9
Rm N/mm2 340 400 500 600 800 1000 1200
Re N/mm2 200 240 320 300 400 480 540 640 900 1080
As % 25 25 14 20 10 8 12 12
____ 9 ____
Klase čvrstoće čeličnih matica DIN ISO 898 T.2 Za vijke i matrice od obojenih
Klasa čvrstoće 4 5 8 10 12 metala umesto klase čvrstoće
6
označava se odgovarajući
Ispitno napre- 400 500 600 800 1000 1200
materijal
zanje u N/mm2
Kvalitet izvedbe vijaka i matica Dužine navoja vijaka, oblici vijaka
Srednje Gruba Oblik A B
Klasa kvaliteta Fina Srednia
gruba Cilindrični vijak
f m mg Izvedba Navoj do glave
Kratka oznaka g sa telom
U p uštanja DIN 74
Za cilindrične vijke po Za šestougaone vijke Za upuštene vijke za lim Za upuštene vijke po

ISO 4762 po DIN 931 po DIN ISO 1482, 7050 IS O /D IS 10642
DIN 84,912,6912, 7984 DIN962, 7991
Srednja izvedba (m)

90°: 1°
i d3 -
1
1
r— fm
La J upuštanje
324
JUS K.03.001
Bušenje DIN 1412
Oznake na spiralnoj burgiji SS-burgija: burgija od brzoreznog čelika
HM-burgija: burgija sa oštricom od tvrdog
materijala (vidia)
. Vršni Slobodna Kosa vodeća lvlca _ Poprečna
ugao / — novršina (Sporedna oštrica) \ oštrica v: brzina rezanja u m/min
za d=1 ... 50 mm
s: prodor u mm za jedan obrtaj.
Za manje prečnike manji prodor
l_ Glavna Drška Broj obrtaja: n = v ■ => n = v ■x

oštrica Zadnje A
rezanje
d mm 1 5 10 15 20
— Ugao spirale
x m-1 = 300 = 60 = 30 = 20 = 15
Izbor burgije prema materijalu

Čelik
Materijal N Liveno
... 700 2 ... 900-----5 Cr-Ni-čelik Alatni čelik Čelični liv gvožde
mrrr m iTr
Vršni ugao 118° 130° 140c 118“ 118°
Ugao spirale 16 . . 30° 16 ... 30° 16 ... 30-
SS- V 20 ... 35 15 ... 20 10 ... 20 6 ... 9 18 ... 25 12 ... 40
burgija s 0,05 ... 0,45 0,03 ... 0,35 0,03 ... 0,3 0,02 0,05 ... 0,45 0,05 ... 1,3
HM- V - 40 ... 70 15 ... 32 9 ... 12 20 ... 40 25 ... 80
burgija s - 0,02 ... 0,12 0,02 ... 0,06 0,03 ... 0,06 0,1 ... 0,3 0,1 ... 0,3
Bakar-Cink Kamene ploče
Materijal Bakar Aluminijum Duroplast Termoplast
CuZn 10 Beton
Vršni ugao 140° 118° 140c 100 ... 120° 80 ... 110° 140°
Ugao spirale 20 ... 40° 16 ... 30° 35 ... 40° 10 ... 13° 16 ... 30°
SS- V 35 ... 70 30 ... 35 50 ... 200 30 ... 40 30 ... 80 -
burgija s 0,15 ... 0,5 0,02 ... 0,4 0,15 ... 0,6 0,04 ... 0,6 0,1 ... 0,5 -
HM- V 75 ... 120 200 ... 300 100 ... 120 - 20 ... 40
burgija s 0,04 ... 0,3 0,05 ... 0,25 0,04 ... 0,6 0.1 ... 0,3
Tiplovi (izbor)
Tipl S Šuplji Prekretni Čelični Okvirni
tipl tipl tipl tipl
zak
Svi zidovi Zatezne ploče Beton Svi zidovi
od malog do Malo Veliko Srednje

velikog opterećenja opterećenje opterećenje opterećenje
325
Lem ljenje JUS C. T3. 012; ISO 857, ISO 4063; DIN 8505 T.3
Postupak lemljenja
Način lemljenja Kratka oznaka Postupak Primena
lemljenje FL predmet obrade i lem se greju velike površine, tvrdo lemlje-
plamenom gasnom grejalicom (Let-lampom) nje, lemljenje olova
lemljenje u GA predmet obrade sa lemom se greju tvrdo lemljenje,
gasnoj peći u gasnoj peći Zaštitni gas: bez katalizatora
lemljenje u SA predmet obrade sa lemom se greje industrijsko lemljenje
sonoj kadi u istopljenoj soli bez katalizatora
otporničko lemljenje WD spojno mesto se greje strujom vrlo precizno lemljenje
indukciono lemlje- IL predmet obrade sa lemom se induktivno serijska proizvodnja zbog
nje u vazduhu greje visokom frekv. u kalemu (Skin efekt) visokih troškova opreme
lemljenje valjcima RO predmet obrade se greje štampane kartice i ostali
zagrejanim valjkom. Lem se nanosi ravni predmeti
lemljenje lemilicama KO predmet obrade i lem se greju lemilicom elektrotehnika (vidi niže)
Vrste lemilica
Opis Slika Snaga Uputstva Primena
čekićasta 200 ... 1000 W prethodno lemljenje velikih
lemilica zagrevanje površina
5. .7 min npr. limovi
Temperatura:
500°C
standardna 35 ... 150 W prethodno elektrotehnika

lemilica zagrevanje npr. žice
do 3 min
m inijaturni =5W prethodno mikroelektronika

lemni šiljak,
lemna igla A zagrevanje
* 1 5 min
npr. upotreba
sočiva
pištolj 100 w struja teče opravke

za lemijenje direktno kroz npr. elektronika
lemni šiljak
prethodno
zagrevanje:
do 10 s
brza lemilica 20 W prethodno opravke

zagrevanje npr. štampana
do 10 sekundi kola
nije za
trajni pogon
Oblici lemnih šiljaka za standardne lem ilice

Mera Mera
Opis Slika Opis Slika
d u mm d u mm
pljosnat 0,8 okrugli, odrezan 1.2
(odvijač) 1,6 (konusna oštrica) 3.2
2,4
3,2
dugačak, 0,8
5,0
konusan P E p - s *
1.2
dugačak r — - j ,
2,0 pljosnat 1,6
(odvijač)
3,2 (uski odvijač)
2,4
okrugli, pljosnat, 3,2
3,2 r f p ■■
zarubljeni konus blago savijen
5,0
326
.. . JUSC. H 3.011.C . H3. 015. C. H3. 017;
L em ljen je ISO 3677. ISO/DIS 3677, ISO 544, 636, 2560, 3580, 3581;
pr EN 1045; DIN 8511. 8513. 1707, 1732, 1733
Pridruživanje materijal-lem / katalizator Meko lemljenje
Materijal Bakar
Postupak Debeli Srednji Tanki Fina Najfinija

Kalajisanje Opšte
obrade Predmeti obrade lemljenja lemljenja
Lemovi L-Ag8 L-Ag12 L-Ag20 L-Sn60 L-Sn63PbAg L-Sn60 L-Pb98,5

L-Ag25 L-Sn50 L-Sn60PbAg L-Sn60Pb(Sb) L-Sn35
L-Sn40 L-Sn50PbAg L-Sn50PbSb L-Sn33
L-Sn90 L-Sn60PbCu L-PbSn35Sb
L-Sn60Pb(Sb) L-Sn50PbCu
L-Sn50PbSb
Katalizator F-SW21 F-SW21 F-SW21 F-SW21.. .24 F-SW21 F-SW22
Materijal Bakar
Tehnika Veliko Niska radna Cevi za rodu
Postupak Štampana
Motori komuni- mehaničko
obrade kola temperatura Hladna Topla
kacija naprezanje
Lemovi Isto kao L-SnAg5 L-Sn50 L-Sn35 Brzi lemovi L-Sn50Pb L-SnSb5
najfinija L-PbAg3 L-SnCu3
lemljenja L-SnPb
Cd18
F-SW31. F-SW21 F-SW21

Katalizator F-SW 26 F-SW31
32
Materijal Olovo Pocinkovani lim Kalaj Alumijium
Postupak Omotači Fina

Cevi Kalaisanje Fini lim
obrade kablova lemljenja
Lemovi L-Pb L-Pb L-Pb L-PbSn40(Sb) L-Pb L-Sn90Pb L-ZnAI15

Sn35(Sb) Sn25Sb Sn40Sb Sn30(Sb)
L-Pb L-Pb L-Sn50 L-Pb L-ZnSn
Sn33(Sb) Sn30Sb PbSb Sn40(Sb)
L-Pb L-PbSn45 L-Zn60Zn
Sn35Sb
Katalizator F-SW23 F-SW23 F-SW23 F-SW12 F-SW 12 - F-LW1
Pridruživanje materijal-lem/katallzator Tvrdo lemljenje
Bakar Novo Nikl Tvrdi metal Plemeniti Alumijium

Materijal Čelik
i legure srebro i legure na čeliku metal
Lemovi L-Ms48 L-CuSn42 L-Ms42 L-Ms54 L-Ag49 L-Ag50Cd L-AISi7,5

L-MS54 L-CuSn6 L-Ms85 L-Ag60 L-AlSi 10
L-Ms85 L-Ag15 L-Ag75 L-AISH2
L-CuSn46 L-CuSn12 L-Ag25 L-Ag45

L-CuP8 L-Ag20Cd L-Ag40Cd L-Ag60Cd
L-Ag15P L-CuNi10 L-CuSn6 L-Ag67Cd
Zn42
L-Ag12Cd L-Ag12Cd L-CuSn12 L-Ag67

L-Ag25Cd L-CuSn46
L-Ag30 L-CuNi10
Cd12 Zn42
L-Ag40Cd L-Ag12Cd
L-Ag72
Katalizator F-SH1 F-SH1.2 F-SH2 F-SH2.3 F-SH3 F-SH4 F-SH2
327
Lemljenje, montaža ploča za lemljenje
Opšte o lemljenju
Pojmovi Objašnjenje
Lemni šav 0,05 ... 0,26 mm. što je uži bolje je kapilarno dejstvo
Čvrstoća Meki limovi: cca 40 N/mm2; Tvrdi limovi: 250 ... 400 N/mm2
Bakarna lemilica Kaljeni lemovi rastvaraju bakar, pa lemilicu treba povremeno dorađivati
Lemna ušica Izolacija Žica provodnika
Provodnici na
lemnim ušicama
Štampane ploče sa ožičenim elementima

Korak Objašnjenje
Presek/izgled Provodna staza Prečnik u mm
c v d3
štampane ploče sa očicom Žica (d^ Otvor u ploči (d2) Očicazalemljenje(63)
za lemljenje pri 0,6 0,8 2,0
0,6... 0,8 1,0 2,0
0,65 ...1,1 1,3 2,5
Savijanje R>d Izbeći mehaničko naprezanje
priključnih žica a >2d tela komponente!
na meru rastera = najmanje 1,5 mm Moguće oštećenje.
Orijentacione veličine ugla savijanja p
Fiksiranje
položaja način priključka Pu°
komponente aksijalan 40 ... 60
radijalan 40 ... 60
,,Snap-in” tehnika DlP-kućište 10 ... 60
Teh. nagrizanja e u mm f u mm b u mm
normalno 0,8 ... 2,0 0,7... 1,1 0,5...2,0
Kod „Snap-in” tehnike mogu otpasti držači fino 0,5 ... 2,0 0,3... 1,1 0,5...2,0
komponente. Kod poluprovodnika paziti na d! najfinije 0,5... 1.5 0 ,3...0,9 0,5 ... 1,5
Tehnika lemljenja Veličine, lem Vrednost, legura
Lemljenje Schwallot tehnika sa lem L-Sn 63 Pb L-Sn 60 Pb
jednostrukim ili ugao provlačenja 5 ... 10°
dvostrukim priključkom temperatura lemljenja 260° ± 5 °C
vreme lemljenja, jednostruki priklj < 3s
vreme lemljenja, dvostruki priklj. <5s
Šlep - tehnika Lem, temperatura lemljenja L-Sn 60 PbCu, 245 °C
Štampane ploče sa SMD-komponentama (SMD: Surface Mounted Device = površinski montirana komp.)
SOT 23 SOT89
n &
Izgled
štampane ploče
OO
0
0
m'
cvj'
LTt 1 l Mere u mm Cilindar Kvadar
LJ TJ (VI
\ Kompo- L 3,5 5.9 2 3.2 3.2 4.5
1 u CVI nenta
JLi
1 1 ,2 B 1.5 2.2 1.25 1.6 2.5 3.2
1 1,2
Priključna
L
b
1.2
1,6
2,1
2.3
1,1
2.1
1
2,4
1
3.3
22
4
T 3.2 površina m
a
2.8
1.6
4.8
2.7
2
0.9
3.2
2.2
3.2
2.2
4,5
2.3
Montaža Smeštaj komponente Lepak Let pasta Reflovv Schwallot

Štam- SMD, jednostrano
lemljenje SM0
SMD, jednostrano
SMD, dvostrano. 1. strana
SMD, dvostrano. 2 strana
Mešovita oprema. SMD iednostrano
Mešovita oprema. SMD obostr. 1 str
Mesto lepljenja Mešovita oprema, SMD obostr. 2. str.
328
Lepljenje
, DIN 16920
Važni pojmovi Lepkovi VD| 2229
Pojam Objašnjenje Pojam Objašnjenje

debljina šava razmak površina lepljenja tutkalo životinjske, biljne ili sintetičke
materije, rastvorene u vodi
sredstvo materijal koji se nanosi na
za prijanjanje površine lepljenja radi postizanja
optimalne čvrstoće lepljenja skrobni lepak već kod male koncentracije
osnovne sirovine dobija se
lepljeni šav međuprostor između jako viskozna masa
slepljenih površina
plastisol lepak bez rastvarača,
pripremijeni smesa sastojaka lepka, spaja na toploti (140 ... 200°C),
lepak spremna za preradu najčešće na bazi PVC
kontaktno vremenski interval nakon minimal- disperzioni organska sirovina i tečno
vreme lepljenja nog vremena sušenja, u kome je lepak sredstvo za disperziju
(ranije i otvo- još moguće kontaktno lepljenje
reno vreme) lepak sa organska sirovina, rastvorena u
rastvaraćem organskom rastvaraču
vreme vlažnog vremenski interval nakon
lepljenja (ranije nanošenja lepka, u kome je još topljivi lepak čvrsti lepak bez rastvarača,
otvoreno vreme) moguće vlažno lepljenje nanosi se rastopljen
vreme vremenski interval u kome je kontaktni lepak osnova su najčešće rastvoreni
upotrebe pripremljeni lepak još upotrebljiv kaučuci. Spajanja nakon sušenja
pod jakim pritiskom
vreme čekanja, vremenski interval od nanošenja
otvoreno lepka do spajanja dvokompo- lepljive materije prelaze prilikom
nentni lepak spajanja u mrežaste polimere
vreme čekanja, vremenski interval od spajanja
zatvoreno do postizanja pune mere lepljivi malter cement sa organskim
veznog zahvata (vezan s materijama i vodom
(npr. pritisak , temperatura) cementom)
Postupak lepljenja DIN 16920

Postupak Objašnjenje Postupak Objašnjenje
lepljenje film lepka u svako doba lepljenje film lepka postaje sposoban
prijanjanjem prijanja uz blagi pritisak aktivnim za lepljenje pomoću
rastvaračem organskog rastvarača
kontaktno film lepka je prividno suv
lepljenje lepljenje pritiskom
mokro film lepka pri spajanju sadrži još
termički aktiv- film lepka postaje sposoban za lepljenje mnogo tečnosti
no lepljenje lepljenje delovanjem toplote
Lepljenje metala VDI 2229
Materijal Dodatna priprema površina lepljenja za naprezanje (otpornost na istezanje i smicanje)
mala (< 5 —^-=-) srednja (5...10—^-7) visoka (> 10 —^-r-)

mnrr mrrr m nr
bakar, mesing nema šmirglati čistiti mlazom
legure nema nagrizati ili četkati čistiti mlazom ili nagrizati u Piklingovom
aluminijuma rastvoru (27,5% H2S 0 4 + 7,5% Na2Cr20 7
• 2H20 + ostatak H20 ) ili u Šamoksal rastvoru
(6% rastvor fosfata u vodi).
(Švajcarska AI-AG, Cirih)
liveno gvožđe, nema, eventualno šmirglati ili brusiti čistiti mlazom

čelik otstraniti koru
od livenja
1) VDI smernica 2229 „Lepljenje metala" sadrži opširnu tabelu sa najbitnijim trgovačkim nazivima
Z a v a riv a n je p lastič n ih m asa
Pridruživanje materijal - postupak zavarivanja
POM PA PE-w PE-h PMMA MP PP PS PVC-w PVC-h
ćim elementom toplim gasom
Temperatura gasa 310 ... 340 ... 360 ... 330 . .. 320 ... 300 ...
Zavarivanje vru- Zavarivanje
za zavarivanje °C 330 360 380 350 340 350
Temperatura 160 ... 18 0 ... 180 ... 200 ... 150 ... 170 ...
materijala °C 190 200 200 220 170 180
250 .. 190 ... 200 . .. 190 ...

Temperatura °C 210 230 . .. 250
275 200 220 220
Sila pritiska
N 0,4 ... 0,6
0,03 0,15 0,15 0,15 0,15 0,1 0,1
mm2
Prednost visokofrekven-
• •
cijskog zavarivanja
Postupak zavarivanja
Oznaka Slika Objašnjenje Pomoćno sredstvo Primena
zavanvanje dodatni materijal povrsine zagrejani folije
toplim šav od ' V aparat za zavarivanja i vazduh ili azot. ploče
gasom zavarivanja y zavarivanje dodatni štapić se Eventualno
(toplim greju i tako dodatni
mlazom) predmeti zavaruju; materijal
obrade folije se vare uz
blagi pritisak
topli deo
zavarivanje površine grejni klin profili

vrući element
vrućim zavarivanja se greju ili pečat cevi
elementom vrućim elementom; toplotnih ploče
pošto se skloni vrući impulsa
predmeti šav od element, površine
obrade / zavarivanja zavarivanja se
pritisnu jedna
na drugu
zavarivanje stezna čaura površine strug rotaciono-

trenjem zavarivanja se greju simetrični
& rotirajućim trenjem; predmeti
pošto se mašina obrade
predmeti stezna čeljusti zaustavi, površine
obrade _ zavarivanja se pri-
tisnu jedna na drugu
ispupčenje od
šav od zavarivanja zavarivanja
visoko šav od međusobno presa za folije i
frekven- zavarivanja elektrode pritisnute površine zavarivanje i ploče sa
cijsko zavarivanja; VF-generator velikim
zavarivanje priključen dielek-
napon visoke VF - napon; tričnim
^frekvencije površine zavarivanja gubicima
predmeti
obrade se greju i stapaju
ultrazvučno generator mehaničke VF-generator skoro sve

visoke (cca 20 kHz) i termopla-
zavarivanje frekvencije oscilacije izazivaju
trenje na pečat za stične
šavovi od sistem pritiska
zavarivanja površinama pritisak mase
(Sonotroda) (Sonotroda),
zavarivanja;
držač predmeti površine se samo blagi
predmeta obrade greju i zavaruju pritisak
obrade K \\\\^ \\\\\\l
330
8 Tehnička dokumentacija
Formati...............................................332 Simboli u šemama za

• Dimetrijska projekcija........................332 proizvodnju i transformaciju
Linije................................................... 332 električne energije.........................350
Prikazivanje u više projekcija........... 332 Simboli u šemama za
Linijski dijagrami................................ 333 kontakte komutacionih i
Kotiranje.............................................334 zaštitnih uređaja............................ 352
Navoji..................................................335 Simboli u šemama za rasklopne aparate
Preseci................................................335 i zaštitne uređaje............................... 353
Oznake površinske obrade...............336 Simboli u šemama za sklopke i
r Građevinski crteži.............................336 zaštitne uređaje............................. 355
Elektrotehnička dokumentacija......337 Simboli u šemama za merne, dojavne
Dokumentacija vezana i signalne uređaje...........................356
za funkcije.......................................339 Simboli u šemama za
Dokumentacija vezana za funkcije telekomunikacije posredničke
i dokumentacija objekta................340 sisteme i uređaje............................358
Šeme, tabele i planovi vezivanja.....341 Simboli u šemama za
Šeme i tabele ožičenja aparata........342
telekomunikacije, telefoniju,
Označavanje električne opreme......342
telegrafske uređaje, primopredaju
podataka, pretvarače, uređaje za
registraciju i reprodukciju..............359
i Simboli u šemama
Simboli u šemama za
Grafički simboli za podloge tehniku telekomunikacija,
šema (Opšte)................................. 345 Uređaji za prenos...........................360
Elementi simbola i označavanje Simboli u šemama za mreže i
rasklopnih elemenata...................345 električne instalacije..................... 361
Elementi simbola i označavanje Simboli u šemama za binarne
u šem ama.......................................346 elemente........................................ 363
Simboli provodnika i konektora Simboli u šemama za analognu
u šemama.......................................347 obradu signala............................... 367
Simboli pasivnih komponenti........... 348 Grafički simboli za tehniku
Simboli poluprovodnika.................... 348 vođenja procesa............................368
Simboli poluprovodnika ielektronskih Grafički simboli za tehniku
cevi u šemama............................... 349 upravljanja zgradom..................... 369
331
ISO/DIS 5456;
Form ati IS0 216; EN 20216; DIN 476 Dim etrijska projekcija DIN 5
a : b : c = 1 : 1 : 0,5
r 297 A4
A5
A6 A0
841 x 1189 mm2
= 1 m2
A2 A3
A4
A1 210x297 mm2
3 m2
841
Linije ISO 128, ISO/DIS 12011-1 DIN 15T.1.T.2

Crtana Cik-cak Linija
Vrsta Puna linija Isprekidana linija Linija crta-tačka slobod- linija crta-dve
linija nom tačke
rukom
široka uska široka uska široka uska uska uska uska
'V V
Slovna
oznaka A B E F J O C D K
Debljina 1 0,5 1 0,5 1 0.5 0,5 0,5 0,5

linija 0,7 0,35 0,7 0,35 0,7 0,35 0.35 0,35 0,35
u mm 0,5 0,25 0,5 0,25 0,5 0,25 0.25 0,25 0,25
Primeri Vidljive Kota (5) Oznaka Pokrive- Mesto Simetrala Linija Linija Krainii
primene ivlce tela Pomoćna povr- ne ivice preseka © preloma preloma delovi (l)
(D kota (8 šinske tela (D © (z) (alterna-
Šrafura otjrade tiva za Krajnji
Granica (4) © C) položaj
navoja Linija pokretnih
© navoja delova
® ©
JUSA A0. 110;

Prikazivanje u više projekcija ISO 128. ISO/DIS 11947; DIN 6
odozgo
pogled odozdo
s leva
pogled bočni pogled spreda bočni pogled

^ 3 ^ sa zadnje pogled sa leva
strane sa desna
s preda
pogled odozgo
332
L in ijs k i d ija g ra m i DIN 461/3.73
Dekartov koordinatni sistem Označavanje i podela osa

1 u A ii
2 Kvadrant Bi 1 Kvadrant
2-
1
ordinata
0
(za zavisne veličine) ^ / / / / / Parametar U u V
kriva ' / / / / f\ - 50 Hz
/ / / /2= 500 Hz
'/ / / /3= 5 kHz
3. Kvadrant / / / H
/ apscisa '
' (za nezavisne veličine)
4 Kvadrant
Širine linija
I ,
kriva ose : mreža =
/N
struja / 1 0 ,5 : 0,25
npr. 0,7 m 0,35 mm : 0,2 mm
svedena
M u Nm na
nazivnu / N
Prekinute ose (dekadna) logaritamska podela

J a
h *0.95 a
100 *0,90 a
90 *0,85 a
80 "o,78 a
mA *0,7 a
*0,6 a
20 *0,48 a
10 "°,3 a.
10 15 20 V ^CE 10u 3 4 5 6 789101
Polarne koordinate Nomogrami
Predstavljanje veličina u zavisnosti od uglova Rešavanje zadataka tipa

i odstojanja od pola P x a
»y = -
pozitivni smer # y = I x
_— merenj e ugla npr. npr.
~T /= £
Primeri očitavanja: u
referentni pravac (polarna osa) • R = 500 D; U = 20 V ^ / = 40 mA
• P = 0,8 W; U = 20 V ^ / = 40 mA
Primene: / mAn
karakteristike usmerenosti,
krive raspodele jačine svetla (LVK)
Primer LVK reflektorske lampe 60 W/80°
20° 0° - 20°
30c -30=
40° -40°
60c -60°
90° -90c cd
60 20 20 60 1000lm 60 80 100 U V
333
334
Navoji
Vijak sa šestougaonom glavom DIN 931 Vijak sa upuštenom glavom
Uprošćeni prikaz (bez zakošenih ivica)
/ri
Orijentacione vrednosti za crtanje: Orijentacione vrednosti za crtanje:

razmak uglova. e = 2 d d\ = 0,8 • d d, = 0,8 ■d c = 0,05 d dk = 2
mera ključa: s = 1,7 d ki = 0,7 • d k = 0,5 • d f = n = 0,25 • d
Unutrašnji navoj Vijčani spoj
M10
deo 5: podmetač
deo 6: šestougaona matica
Preseci JUS A, AO. 110; ISO 128, ISO/DIS 11947-2; DIN 6 T.2
Standardizovani delovi (vidi gore) se u

Kod preseka se ne crtaju prekrivene ivice tela preseku crtaju kao projekcija
\\\\\\\\
I
\ \ \ \ .\ \ \SS
Polovičan presek Deiimičan presek

Pun presek
(Izbijanja)
Podaci o materijalu u presecima JUS A.A0.110, JUS U.A0.016; ISO 128, ISO 4069, ISO/DIS 11947;
Providni Sinter Slojevita Drvo
Materijal Opšte naro- Namotaj Izolacija Keramika struktura vlakna/god
čito metal materijal materijal
77/~7/7/// Z
Simbol /// /// /// /.
<// /// /// /i
335
Oznake površinske obrade ISO 1302 ; DIN ISO 1302 ;
karakteristična veličina Postupak završne obrade

hrapavosti Ra ili Rzu pm
postupak obrade
- . skidanje strugotine druga veličina hrapavosti u nm11
O : bez strugotine referentna staza
dodatak uz obradu u mm smer žlebova
1 navodi se i R,
Prema DIN ISO 1302

Podatak o osobini površine po DIN ISO 1302
Srednja vrednost hrapavosti Ra Srednja vrednost hrapavosti Ra
pridružena oznakama po DIN 3141 Oznaka površinske pridružena oznakama po DIN 3141
Red 1 Red 2 Red 3 Red 4 obrade po DIN 3141 Red 1 Red 2 Red 3 Red 4
R0L V R.160 v /R7ioo R,25
I__ - J Zj l___
R„ 1 ,6 R,40 R,25 R,16 R,10
ŠL
L LZ I____J
R -ilV R0W R„o.c R,6 R,2,5
°šL L3L \A A 7
Ro0.0^/ 'R,0>
— czzz I__ _ J C ZZl
G rađevinski crteži DIN 1356-1
Simboli i značenje Kotiranje

Prozori Kotiranje izvan prikaza
l l--------t J \ )---- I J n n n n L r-- ON

-J-
jednostruko đvostruko jednostrani dvostrani CNJ
zastakljivanje zastakljivanje prag prag
CSJ
Krila prozora i vrata . r,
— r-* _ :_ i
52,5
cT'Jb □ < / □ D '□
k—
26 188,5 11,5 626 26

[26
obrtno leteće klizno klizno krilo sa
krilo krilo krilo spravom za podizanje 236,5 637,5
Šahtovi 676
0 mere u cm 1 : 100, cm 0
H j
r t t r t ir
Kotiranje unutar prikaza
0 /
dimnjaci ventilacija lift
iu
26 188,5 11.5 626
Stepenice
oo
I3j |
vO
0 stepenice ispod
nacrtanog sprata 26
*! W*17,2/27 |
il il il .1
_ L _ 1 _U 0 ravan sprata
0 stepenice 26 151 © 61,5 62.5 113,5
iznad nacrtanog
226 236 138.5
sprata
676
uprošćen
M 1 : 50, cm
0 prikaz 0 prolazje Širok 1.51 m.
a visok 2,26 m
336
E lektro teh nička dokum e nta cija IEC 1082-1; EN 61082-1; DIN EN 61082 T.1
Zahtevi za realizaciju Računarski podržana dokumentacija
Sadržaje i oblike prilagoditi praktičnoj primeni. Obezbediti prolaznost između svih

Prikazi, opisi i slike moraju biti jasni i razumljivi. dokumenata i priloga.
Primenjivati standardizovane formate
Koncizno i adekvatno formulisati tekstove.
informacija i skupove oznaka.
Označavanje mora da omogući brzu Koristiti grafičke simbole, oznake i formate
identifikaciju pogonskih sredstava.
informacija prema standardima u industriji.
Mora se omogućiti ažuriranje i Upotrebljavati standardizovane formate banke
proširivanje dokumentacije. podataka i odgovarajuću grafiku.
Organizacija podataka mora da omogući brze
dopune i modifikacije.
Pravila za crtanje
Koristiti standardizovane formate crteža, Svako polje na jednom crtežu treba da se označi
brojke, linije tekst itd. slovom za red, a brojkom za kolonu, ili nekom
Osnovni tok delovanja treba da bude odozgo alfa-numeričkom kombinacijom.
na niže ili s leva na desno. Tehnički podaci se upisuju pored spojnog
Simbole za uključenje/isključenje prikazivati simbola (npr. oprema kontakta), u komponenti
tako da je jasan funkcionalni odnos ili (npr. vrednost otpomosti) ili pored spojne linije
prostomi smeštaj. @ (npr. oblik krive). @
Najmanja veličina simbola za uključenje/ Dati napomene i uputstva ako se na drugi
isključenje određuje se prema čitljivosti, širini i način ne može odrediti funkcija elementa. (7) @
razmaku linija, natpisima itd. Funkcionalne ili konstrukcione celine ili grupe
Posebne strujne krugove istaći debilim punim treba uokviriti crtkanom linijom. @
linijama. (T)(o) Kućišta crtati punom linijom u obliku krugova
Prekinute spojne linije se moraju naznačiti. ili pravougaonika. (§)(§)
Paralelne spojne linije treba grupisati @ ( | ) ili Koristiti uprošćavanja ako ne utiču na
spojiti jednom linijom (3 )@ @ preglednost crteža.
337
E lektro teh nička do kum e nta cija ie c 1082-1; e n 61082; d in e n 61082 t 1
Načini prikazivanja Funkcionalna dokumentacija
Obuhvatno: ((§), strana 339) Razvijena šema d e lo v a n ja :@ ((|), strana 339)

Svi elementi jednog uređaja se moraju Razvijena šema delovanja, prikazuje strujna kola
prikazati jedan pored drugog. Oni su povezani tako, kako su izvedeni. Drugi naziv: strujna šema
mehaničkom linijom delovanja. Prostorni raspored delovanja.
se ne uzima u obzir. Principijelna šema (@, strana 340)
Uprošćena, često jednopolna šema, gde su prikazani
najvažniji spojevi ili veze između pogonskih sredstava
unutar jednog sistema ili instalacije.
Poluobuhvatno:
Radi preglednijeg prikazivanja uređaji se crtaju Blok šema:
izdvojeno. Elementarni simboli se moraju spojiti Principijelna šema sa blok-simbolima.
mehaničkim linijama delovanja. Zamenska šema: strana 340)
Funkcionalna šema, prikazana kao ekvivalentna,
radi analize i proračuna karakteristika i ponašanja.
Razdvojeno: (|)
Pogonska sredstva se razlažu na elementarne Funkcionalna šema: (Q ), strana 339)
simbole, tako da se šema može prikazati Šema, kojom se jedan sistem, instalacija ili softver
preko strujnih kola. prikazuje kao teorijski ili idealni spoj.
Ponovljeno: Logička funkcionalna šema:

Kompletan simbol jednog pogonskog sredstva Funkcionalna šema sa binarnim simbolima.
se više puta pojavljuje u šemi.
Funkcionalna šema priključaka:
Šema jedne funkcionalne jedinice gde se prikazuju
Grupisano: ( ® , strana 339)
spojevi na mestima preseka.
Delovi jednog simbola se obuhvataju (linijom
crta-tačka) ili međusobno povezuju. Plan funkcija: strana 339)
Diagram, gde se prikazuje funkcija ili ponašanje
jednog kola upravljanja ili regulacije.
Raspodeljeno: Diagram (tabela) toka delovanja: ( ® , strana 339)
Simboli se tako razlažu, da se postiže jasan Diagram (tabela), gde se prikazuje redosled
raspored spoja (strujna kola). procesa ili stanja elemenata jednog sistema.
Vremenski diagram toka delovanja
Višepolno: (j) Diagram toka delovanja sa vremenskom osom
Svi spojevi su prikazani punom linijom u razmen.
Plan (tabele, liste) programa:
Šema (tabele, liste) gde su prikazani elementi i
Jednopolno: ( @ , strana 340) moduli programa.
Više provodnika je prikazano jednom Karta mreže:
punom linijom. Principijalna šema ucrtana u geografsku kartu.
Razvijena šema delovanja (crtana razdvojeno) @
338
IEC 1082-1, IEC 848; EN 61082;
Dokum entacija vezana za funkcije DIN EN 61082 T.2, DIN 40719 T.6
Pravila za funkcionalnu dokumentaciju Funkcionalna šema (Izvod) (3)
Upravljanje
• Releje, kontaktore, rasklopnu opremu, kočnice i
spojnice prikazati u neaktiviranom stanju. Puštanje S1 c -------~i r—S5 Start s
prazan
U protivnom, naznačiti aktivirano stanje u šemi. RQ -------- 0
BloKada S0—cj RQ r
----------- M2 Pumpa
• Objasniti funkciju prekidača sa više položaja, isključena
npr. diagramom. Korak 1 Dignut
• Poluprovodničke prekidače prikazati u stanju Doziranja ^ S ventil Y1
spremnom za pogon. 1 01 o s RQ Mešač M1
uključen
• Zavisnost neelektričnih i električnih funkcija
treba da budu jasno prepoznatljive. S10 Nivo 1
J p :
J
• Jedinstveno prikazivati osnovne spojeve, npr. Dignut ventil
----
veze u mostovima, pokretače zvezda-trougao, Korak 2 Y2
cco ----
bistabilne preklopne stepene itd. Doziranje
CM
Praviia za pianove funkcija i funkcionalne šeme S11 Nivo 2
_______________ © © _______________ Grejanje
Korak 3 E1 uključeno
• Moraju da sadrže sve pojedinosti o
funkcionalnom ponašanju sistema, instalacija,
Grejanje D3 ^ S
uređaja, softvera itd bez podataka o izvedbi.
• Nacrtati potrebne simbole funkcija,
signalizacije i upravljanja. Plan funkcija (izvod) @
• Ako treba, dati oblike talasa, formule i = S4 = ,S5
algoritme.
Pravila za razvijene šeme (2)

• Koristiti grafičke simbole za prikazivanje
pogonskih sredstava i funkcija.
• Nacrtati sve veze između uređaja i funkcija.
• Označiti uređaje i priključke..
• Usaglasiti logičke signale i nivo signala.
• Dati potrebne podatke za praćenje strujnih
kola i staza.
• Dati informacije (npr. o kontaktima) radi
razumevanja funkcije.
Razvijena šema delovanja (obuhvatna) (2) Diagram toka delovanja (izvod) ®

Korak S1 K1 K2 K3
komutacija 13 A1.13 21 33 A1I13 21 (31 A1113 21133
14 A2i 14 22.34 A2| 14 22,32 A2| 14 22134
S 1 UIUJ. *
«
O
a
'
L
JL
S 1 Is
1
1
__ ----- __
siTJ
VJM J. »
V)
3
£
E
CM
51 Is klj. *
n r -
I_____ — l L_L
339
D okum entacija vezana za fun kcije IEC 1082-1, 1082-2; EN 61082-1;
dokum entacija objekta___________ EN 61082-2;DIN EN 61082 T.1, T.2
Pravila o principijelnim šemama Principijelna šema
Treba da daju pregled o sistemima, instalacijama,
hardveru, softveru itd.
Pokazuju najvažnije veze između osnovnih
funkcija i pogonskih sredstava.
Koristiti prikaze (Layout) koji odgovaraju lokacijama
Mogu se dati podaci o lokacijama.
Eventualno napraviti planove za različite nivoe.
Na višim nivoima daje se celokupan sistem,
a na nižim delimični sistem.
Dokumenti viših nivoa moraju imati indikatore
nižih nivoa.
Principijelne šeme se moraju oslanjati na
svoje dijagrame toka.
Šema instalacije
Dokumentacija objekta
Plan lokacija:
plan lokacija sadrži prostorni smeštaj postrojenja,
napojne mreže, mogućnosti pristupa itd.
Plan instalacije: ©
crtež (npr. građevinski) gde su ucrtana pogonska
sredstva (npr. jednog postrojenja).
Šema instalacije: (3)
plan instalacije, gde su ucrtane veze između
pogonskih sredstava.
Grupni crtež:
prikaz prostornog smeštaja i rasporeda grupe Komutacioni deo mreže
zajedno ugrađenih elemenata, datog u razmeri
Raspored elemenata: ©
grupni crtež sa svrsishodnim informacijama.
Plan instalacije (izvod) ©
Raspored elemenata ©
Razvodni ormar
2200
2100
2000
1900
1800
1700
1600
1500
1400
1300
1200
1100
1000
900
800
700
600
500
400
300
200
100
o o o o o o o o o o o o o o o ® o o
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ^ — 00 o o o o o o
o * - c \ i c v} ^ n n t D N c o o ) ’- T - T - 0 ’ - C N J c o T f i m o
I I I_I_I_I_I I_I I_I_I—I I—I—I—I—I—I—I
340
Šeme, tabele i pla novi vezivanja IEC 1082-3; EN 61082-3; DIN EN 61082 T.3
Sadržaji dokumentacije vezivanja Šema vezivanja
Veze između elemenata,

aparata, sklopova i postrojenja
Upotrebljeni kablovi i provodnici
Način polaganja
Vođenje provodnika
Iskorišćenje priključaka
Način učvršćenja
Način upredanja
Dužine provodnika ili kablova
Označavanje signala
Klasifikacija
Posebni podaci
Pravila za šeme vezivanja (6)
Topografski prikaz (Layout), ali ne u razmeri.

Pogonska sredstva prikazati jednostavnim
konturama (kvadrati, pravougaonici ili krugovi)
ili simbolima sa oznakama priključaka.
Provodnika prikazivati punom linijom.
Grupe provodnika, kablove ili snopove
kablova crtati jednom linijom. (4)
Provodnike označavati oznakama pogonskog
sredstva i stezaljke. (2) (D (§)
Po mogućnosti primenjivati prikaz (Layout)
u obliku matrice.
Pravila za tabele i liste vezivanja ®
Reference kod prikazivanja mogu biti

priključci ili spojne veze.
Uređaje označavati oznakama
pogonskog sredstva.
Priključke označavati brojevima, slovima, Plan priključaka (Izvod) @
simbolima ili bojama. 1 1 1
Provodnike obeležavati oznakama I T T
pogonskog sredstva, markiranjem, Priklju-
Kabl Kabl Kabl
čak vidi
bojom ili oznakama stezaljki. list
Br mm2 -cilj
Plan rednih stezaljki Žila kabla - Br

Oznaka o C\J
X1 C X X
Oznaka cilja
prikliučka oo CO c CsJ 1
S1 21 ^
|
I
|
|
|
|
|
S2 13
1 63H1
63F2
63F2
I 63H1
63S1
63S1
63S1
63S1
Oznaka
S3 14 aparata
S8 13
1
1
1
1
|
S8 14 CVJ
X
N iz ste z a ljk i: X 2
S9 13 Br stezaljke
2 - C\J co T CO r— CO o!1
S9 14
S10 22/S11 13
Oznaka mostova O o o O oo O ooo oooo
S10 21
S7 22 Oznaka
10 priključka 1 s s co o
r^.
Oznaka cilja
S7 13
|KM-V3/6-X1 |
»013—X9 |
11 ro oo ro
S11 14 co X X X X
o o1 coi ro1 tp o o
12 Oznaka C\J c\ j
S7 14 aparata o 5 O ro> T T
13 3; Csj C\J
S6 13 o
"4 X
S4 21
15
S4 22 Žila kabla • Br oo co n 5 -O
16
S5 13
17
63K10K
63K10K
63K10K
63K10K
63k10k
Priklju- Kabl
S5 14 Kabl Kabl
63K2
63K2
18 čak vidi mm2 -Cllj

M1 U1 Br
19 list
M1 :V1 NVV-0 2x4 irim' X X
20
M1 W1 fie* 4 x t mm^
21 X X X X
M2 :U1 tlex 7 x ’ mm? X
22 tlex 5 x i mm2
M2 :V1
23
M2 W1
24
341
Šeme i tabele ožičenja aparata IEC 1082-3; EN 61082-3; DIN EN 61082 T.3
Pravila o šemama ožičenja aparata J ) I Šema ožičenja aparata 0

tabelama ožičenja aparata
• Treba da sadrži sve podatke o internim ---------------'S J— * -----------

vezama jedne montažne celine ili grupe. Al 13 21133 43 AlVl3|?1133^43 |AlVl3|21|33|43
• Treba da se podudaraju simboli pogonskog K1 K2 K3
sredstva sa smeštanjem pogonskog sredstva
u pogledu ožičenja.
• Ako treba, koristiti više projekcija.
• Pogonska sredstva iz različitih nivoa prikazati
preklopljeno, okrenuto ili pomereno.
Priključni planovi sadrže podatke o spoljnim K4 K5 K7

priključcimajedne montažne celine ili uređaja.
Planovi, tabele (J) i liste kablova moraju

sadržavati potrebne podatke o polaganju.
Tabela kablova 0
Broj Tip kabla Oznake Napomene
kabla cilja
-W107 H05VV-U3x1.5 +A +B
-W108 H05VV-U2x1.5 +B +C napajanje
-W109 H05VV-U2x1.5 +A +D pomoćnim
naponom
230 V AC
JUSN.A3. 750;IEC 750;

O značavanje električne oprem e DIN 6779 T.1, DIN 40719 T.2
= A 3 2 •M 18 - K1 + E 14 L1
Skup oznaka 1 ---------- Skup oznaka 3

(Postrojenje) (Priključak)
Skup oznaka 2 ---------- Skup oznaka 4
(Identifikacija i funkcija) (Lokacija)
Dati samo skupove oznaka, koji su neophodni ■A31.M17/1.5

za označavanje. I 3 l
Ne unose se jednoznačni predznaci.
Redosled skupova je proizvoljan, ali se
= A31 M17
preporučuje navedeni redosled. -k i K C *
Uobičajen je horizontalni i vertikalni
raspored skupova.
Skup oznaka, koji uglavnom važi za opremu, 1.5-
može biti dat u tabeli.
-2 b
Skupove oznaka treba upisati neposredno vl/
sa leve strane ili ispod simbola;
Izuzetak: Skup 4 („Priključak")
Oznaka priključka se upisuje neposredno
D10
izvan simbola, kod horizontalnog ispisivanja B28
desno, a kod vertikalnog levo pored spojne linije + .A12 B8
(vertikalni tok strujnog kola) ili iznad spojne linije
co +.A12
(horizontalni tok strujnog kola). CNJ
CD
342
O zn a č a v a n je ele k trič n e o p re m e ju s n . A 3 .750; ie c 750; d in 6779 t . i , d in 40 719 t .2
Skup oznaka 1; Postrojenje (naziva se i nadređena oznaka)

= 2 1 V N 2 2 V B 4 3
Predznak ----------- T" ^ 2 3 ~4~ ~5~
Znak razdvajanja ---------------------------------
Podela u pet grupa. Smeštaj podataka odgovara stepenima

Odeljci sadrže nalzmenično brojke i slova. funkcionalnog razvrstavanja postrojenja.
U skupu oznaka može biti najviše 10 alfa Sa leva se počinje najvećom jedinicom.
numeričkih znakova (kod elektrana 11). Odeljak može imati 1 do 3 mesta za podatke.
Slovne oznake znakova često imaju Skup oznaka može biti razdeljen znakom
određena značenja. razdvajanja između grupa 3 i 4.
Brojčane oznake su glavni brojevi ili imaju
određeno značenje.
Skup oznaka 2: Identifikacija i funkcija

- S 0 2 1 A
Predznak -------------- jr T_ Funkcija(tabela str. 344)
Vrsta (tabela str. 344) T Glavni broj
• Skup oznaka se sastoji od delova vrsta, • Koriste se tekući glavni brojevi.

giavni broj i funkcije. • Grupe glavnih brojeva mogu biti pridružene
• Uvek treba dati glavni broj, vrsta i grupama pogonskih sredstava.
funkcija nisu obavezne. • Cifre se mogu razdvojiti tačkom.
Skup oznaka 3: Lokacija
C 3 H 2 B 1
Predznak -----J ~~2 T 4 T ~6~
1 1 1 1 1 Odeljci (Odeljak 1 se ne koristi)
Znak razdvajanja
Moraju se naizmenično koristiti slovne i

brojčane oznake odeljaka.
Skup ima najviše 18 alfa numeričkih
mesta za podatke.
Skup se razdvaja znakom razdvajanja
između odeljaka 5 i 6.
Levo od znaka razdvajanja upisuju se podaci
o postrojenju, a desno o mestu ugradnje.
Svaki odeljak ima najmanje jedan znak.
Skup oznaka 4: Lokacija priključka
Predznak
T-
:
----------------------------- 1
A 1
-------------------------------- Odeljak
Oznake priključaka u podlogama šema se

moraju podudarati sa istim oznakama na opremi. 0
♦ P17« '28 "
Koristiti standardizovane oznake (vidi JUS X X
IEC 445, IEC 445, EN 60445, DIN EN 60445).
U suprotnom koristiti proizvoljne oznake,
-XB 8
ali dati odgovarajuću legendu.
Odeljak sačinjavaju velika slova i brojke.
-X3 9
343
Označavanje električne opreme j u s n . a 3 . 750 ;ie c 750; d in 6779 t .i . d in 40719 t .2
Karakteristična slova za označavanje vrste opreme

Karakteristi- vrsta opreme Karakteristi-
Primeri vrsta opreme Primeri
čno slovo čno slovo
A sklopovi, pod- pojačavači, P merni uređaji, pokazni, registru-
sklopovi magnetni ispitni uređaji jući instrumenti,
pojačavači, laseri brojila (brojači)
B pretvarač termoelektrične Q rasklopni aparati prekidači, sklopke,

neelktričnih ve- sonde, fotoelek-
rastavljači
ličina u električne trične ćelije,
dinamometri, mi- R otpornici fiksni i regulacioni
krofon, zvučnik i sl.
otpornicinici,
C kondenzatori pokretači i sl.
D binami elementi, elementi za S sklopke, birači tasteri, upravljačke
sklopovi za kombinovanje, sklopke, uređaji za
zatezanje sklopovi za
upravljanje, birači
i memoriju vremensko zate-
zanje, bistabilni i T transformatori transformatori,
astabilni elementi strujni i naponski
E razno svetlo, grejanje itd transformatori
F zaštitni uređaji osigurači, U modulatori, demodulatori,

odvodnici, pretvarači pretvarači fre-
releji za zaštitu kvencije, invertori
G generatori, izvori rotirajući genera- V cevi i elektronske cevi,
napajanja tori, pretvarači fre- tranzistori,
poluprovodnici
kvencije, oscilatori diode, tiristori
H uređaji za dojavu zvučni i optički
W prenosni putevi, žice, kablovi,
javljači
šuplji provodnici, šine, dipoli
J slobodno antene
K releji, kontaktori kontaktori, po- X stezaljke, utikači, utikači, nizovi
moćni kontaktori, utičnice stezaljki, jedno-
releji, vremenski polne utičnice
releji itd
Y električno pokretani kočnice, spojnice,
L induktivnosti prigušnice, mehanički uređaji ventili
zaprečni filtri
M motori Z završnice, filtri, filtari, otklanjanje
korektori, izobli- radiosmetnji,
N pojačavači, elektronski uređaji,
regulatori, čenja, ograničivači propusnici,
regulatori
pojačavači, frekvencijske
pretvarači skretnice
Karakteristićna slova za označavanje opštih funkcija

Karakteristi- Karakteristi-
Opšta funkcija Opšta funkcija
čno slovo čno slovo
A pomoćna funkcija, M osnovna funkcija
funkcija isključenja (IZ) N merenje
B smer kretanja P proporcionalno
C brojanje (merenje energije) Q stanje (start, stop, ograničenje)
D diferenciranje R resetovanje, gašenje
E funkcija uključenja (U) S memorija, indikacija
F zaštita T merenje vremena, zatezanje
G ispitivanje V brzina (ubrzanje, usporenje)
H signalizacija W sabiranje
I integracija X množenje
K upravljanje tasterima Y analogna
L1, L2, L3 označavanje provodnika Z digitalna
L+, L-
344
G rafički sim b o li za p o d lo g e šem a
O p šte
Oznaka u šemi Osnovni sim boi
Raster Slika sa definisanim značenjem.

—I I— (Karakteristična za familiju funkci-
onalnih i konstruktivnih celina)
obično
M=2,5mm Karakteristična oznaka
Oznaka u šemi ili elementarni
za priključne linije
Slika, znak, brojka.slovo ili njihova kombinacija za t- simbol koji se pridodaje oznaci u
šemi radi definisanja
njenog značenja
prikazivanje funkcionalne ili konstrukcione celine.
Simbol elementa Slika, znak, brojka ili slovo sa Blok-sim bol
| đefinisanim značenjem (koristi
se samo u kombinaciji sa osnov- Uprošćeno predstavljanje funkci-
nim simbolima ili drugim ele- onalne ili konstrukcione celine
mentarnim simbolima
Priloženi list 1 uz DIN 40900 sadrži šifre oznaka u šemi sa brojnim podacima
npr. otpornik 04-01-01 —| j -
"L Redni broj oznake u šemi
(ovde broj 1)
Deo iz JUS N.A3. 002; ------------------- Osnovno mesto podatka ili prilog2'
IEC 617-2; DIN 40 90 0 1) (ovde deo 4) (ovde osnovno mesto podatka 1)
E lem en ti s im b o la i o zn a č a v a n je rasklo p n ih ele m e n a ta DIN 40900 T.2
Elementami simboli Označavanje
Oznake u šemi Značenje Oznake u šemi Značenje O zn a ke u šem i Z n a če n je
□ oblik 1
02 - 01-01
Vrsta struje i napona
oblik 1
02 -02-01
je d n o o sm e rn a
Zavisna delovanja
te rm ičko
o prem a, struja
oblik 2 d e lo va n je
02 - 01-02 a parat, fu n kci- koristi se ako 02-08-01
o n a ln a je d in ica oblik 2
02-02-01 dovodi
02-02-03
>
oblik 3
O 02-01-03
do zabune e le ktro m a g n e t-
sko d e lo va nje
^ 50 Hz 02-08-02
oblik 1 naizmemcna
O 02-01-04 om o ta č, 02-02-05 struja 50 Hz m a g n e tn o
kućište, striktivno
( 'N oblik 2 cev 3 N ^5 0H z (.00/200 V trofazni sistem 02-08-03 d e lo va nje
V_____ J 02-01-05 sa četiri
02-02-07
provodnika d e lo va n je ili za-
g ra n ičn a linija, X v is n o s t od m ag-
na izm e n ičn e 02-08-04
02-01-06 linija razd va ja n ja ne tskog polja
struje,
02-02-09 niske
frekve n cije , za te za n je
ekranizacija 02-08-05
02- 02-10 sred n je
1 02-01-07 '
frekve n cije ,
Zavisnost od jedne
Zračenja karakteristične veličine
02- 02-11 viso ke
nejo n izu juća , frekve n cije , < 02-06-01 ve će
* e le ktro -
02-09-01 m ag n e tska > 02-06-02 m anje
ispravljena
struja sa
naizmeničnom
=0 02-06-05 je d n a k o 0
jonizujuća 02 - 02-12 komponentom
02-09-03 =0 02-06-04 p rib ližn o 0
,;Ako je ispred brojke upisana jedimca (1), npr. 103, radi se o nacionaino usvojenoj oznaci
2) Ako je ispred brojke upisano slovo A, onda je oznaka uzeta iz JUS N. A3. 002, IEC 617-2
345
JUS N. A3.002; IEC 617-2;
E lem en ti s im b o la i o zn a č a v a n je u šem a m a DIN 40900 T.2
Simbol u šemi Naziv Simbol u šemi Naziv Simbol u šemi Naziv

Promenljivost Vrsta pogona Smer delovanja
brava za blokadu, prenos, tok ener-
nije inherentna1* f-j~| 102-05-04 mehaničko
/ ^ 02-03-01 deblokiranje -------->-------- gije, tok signala,
02-05-01 sve u jednom
nije inherentna elektromehani- smeru (simpleks)
^ / 02-03-02 nije lineama 3 ^ 102-05-05 čko deblokiranje
------<— ------
|----------- ručni pogoni, predaja
02-05-04
/ 02-03-03 inherentna21
02-13-01 opšte
-----------------
prijem
ručni pogon, 02-05-05
/ ^ 02-03-05 podesivost povlačenje
02-13-03 Mehanički podesivi elementi
nije inherentna ručni pogon, podesivi funkcio-

I — ~
02-13-04 obrtanje Form 1 02-12-01 nalan spoj, opšte
/ 02-03-08 5 stepena
mehanički, pneu-
E --------- ručni pogon, matski i hidraulični
podesivost 02-13-05 pritisak Form 2 02-12-04 funkcionalni spoj
/ 02-03-10 kontinualna
T --------- ručni pogon,
02-12-05
Smer sile i kretanje 102 05 01 preklapanje zatezno
---------- ► delovanje
02-04-01 pravolinijsko — delovanje 102-07-01
02-13-06 približavanjem
obrtno u automatsko
'^02-04-04^' oba smera delovanje 02-12-07 vraćanje
0 - —
02-13-07 dodirom
periodično mirovanje,
'V 02-04-05 ■“ V — vraćanje koje
sklopka za slu- 02-12-08
Impulsni oblici ] ----------- nije automatsko
02-13-08 čaj opasnosti
ručni pogon.koji . _ JU 0/ZT - - 4
_TL 02-10-01 pozitivan impuls O ------------ klizno spajanje
se može skinuti 102-06-02
102-05-02
naizmenični npr. utični ključ blokada
-JV V 02-10-03
impuls pokretanje u
pogon ručicom.ko- 102-06-03
O " oba smera
J 02-10-04
pozitivna impul-
sna funkcija
8 - —
02-13-12 ji se može skinuti
pogon ključem
T
i blokada koja se
može ručno
Razno 02-13-13 102-06-04 ukinuti
o --------- pogon valjkom, __ uređaj za

02-17-01 kvar 02-13-15 greška 02-12-14 blokadu
spojnica
pogon
trajni magnet G --------- 02-12-17 slobodna
U 02-17-03 02-13-16 grebenom
elektromotor
pokretni kontakt 1 © ~ - ^ - -
i elektromag- 02-12-21 sa kočnicom
02-17-04 (npr. klizni r n ~ ~
kontakt) ^ — 02-13-23 netski pogon
Zemlja, masa, izjedn. potencijala
\ / \ 02-17-06 pretvarači © --------- motorm pogon 4=- 02-15-01 zemlja

02-13-26
zemlja sa malim
pogon opšte 02-15-02
idealni izvor 02-13-20 utic. str. napona
h—h np.iR.ni
struje pokretanje zaštitno
02-15-03 uzemljenje
c ) 02-16-02
idealni izvor
napona
Č B - - -
02-13-21 / j 02-15-04 masa, kućište
1) Promenljivost „nije inherentna” ako se 2) Promenljivost je „inherentna" ako sama

promenljive veličine menjaju pomoću promenljiva veličina zavisi od osobina sklopa,
spoljašnjeg uređaja, npr. promena npr. ako se otpornost menja promenom napona
podešavanje otpornika. ili temperature.
346
JUS N.A3.003, IEC 617-3;
Sim boli provodnika i konektora u šem am a DIN 40900 T.3
Provodnici1' Provodnici Konektori
provodnik. grupa
provodnik ili kabl, višepolm
provodnika, vod,
kabl, strujno kolo, 03-01-14 nije spojen. utični spoj21
prenosni put (npr. prikazam
03 01-01 provodnik ili kabl
za mikrotalase) svi polovi
nije spojen,
03-01-15 posebno izolovan.
-ffl- jednopolni prikaz
Priključci ili spojevi provodnika
oblik 1 tri provodnika
broj provodnika spoj provodnika jednopolni
se prikazuje 03-02-01 prikaz2)
crticama ili crti- 03-03-08
oblik 2 03-01-03 com sa brojem o priključak (npr.
stezaljka). krug
iznad linije: 03-02-02 može biti ispunjen utičm konektor,
-110 v vrsta struje, vrsta u - fiksni deo 3)
priključna letva
mreže, frekven- 11 12 13 K 15 16 03-03-09
sa oznakama
2 « 120 mm2 Al, cija i napon priključaka
03-02-03 utični konektor,
03-01-04 ispod linije:
broj provodnika. 1 2 3 u 5 ,6 letva, redne ste- - a pokretni deo 3>
znak množenja, • o o <b zaljke i razdvojne 03-03-10
presek pojedi- redne stezaljke utični spoj, fiksna
3N ' v . SOHz M» V 103-03-04
načnog provod- < | < |— strana utikača 3).
nika i materijal oblik 1 -(M - pokretna strana
provodnika, dat 03-03-11 utičnica
2 « 120 . 1 « 50
hemijskim znakom 03-02-04 1 grananje premosmca.
vod, planiran provodnika otvorena
103-01-01 oblik 2 03-03-19
pokretljivi 03-02-05 1
03-01-06 provodnik 03-03-17 oblik 1 mesto razdvajanja,
oblik 1 premosnica,
-f—1- provodnik sa za- ----- 1— |----- zatvorena
štitnim omotačem 03-02-06
03-01-07 dvostruko gra- 03-03-18 oblik 2
upredeni nanje provodnika
oblik 2 utikač sa zaporom,
provodnici,
prikazana dva dvopolni 2>
03-01-08 provodnika 03-02-07 I 03-03-12
provodnik u istom deo za spajanje konektorski spoj2)

kablu. prikazana 03-02-08 provodnika dve utičnice spoje-
tri provodnika 03-03-20 ne jednim utikačem
03-01-09
Konektori konektorski spoj
sa adaptorom
0 dva provodnika utičnica
03-03-21
konektorski spoj
pokazana stre- pol utičnice
licama su 03-03-01 03-03-02 -< X > sa utičnicom
03-03-22 za grananje 2>
u istom kablu
03-01-10 Vodenje provodnika
------ <— utikač
-Q -
03-01-11
koaksijalni
provodnik
03-03-03 03-03-04 jedan pol2)
kablovski prolaz,
utičnica i utikač, ispunjen gasom
koaksijalni provod-
nik doveden na utični spoj2)
mesto priključka 03-03-05 03-03-06
03-01-12 103-04-02
provodnik, utični spoj sa oz-

H H0V-
\ / koaksijalni HH- nakom priključka prolaz voda
sa ekranom 103-03-05 zaštitnog voda2*
03-01-13 103-04-01
1) Radi razlikovanja pojedinih vrsta provodnika, kablovskih trasa itd. mogu se koristiti različite vrste linija.
Njihovo značenje treba istaći u legendi plana.
21 Može se odustati od podebljavanja, prikazanog na polu utikača.
3) Ovu oznaku treba koristiti samo ako postoji razlika između fiksnog i pokretnog dela.
347
S im b o li pasivn ih ko m p o n en ti

Otpornici Kondenzatori in d u ktivno st
o tp o rn ik opšte,
kondenzator induktivnost,
04-02-01 opšte,
~H I— element prigu- prioritetni oblik kalem, namotaj,
04-01-01 šenja, prioritetni prigušnica
04-03-01
oblik prioritetan oblik
04-02-02 drugi oblik1>
A W
04-01-02 drugi oblik
polarizovani 04-03-02 drugi oblik
-C J D - impedansa
t_L kondenzator
04-02-05 elektrolitski induktivnost sa
104-01-03 kondenzator magnetnim
-d H H grejni element 04-03-03 jezgrom
H h104-02-01 kondenzator sa
-t=h-
04-01-12
izvodom induktlvnost sa
otpornik sa procepom u
promenljivi magnetnom jezgru
izvodima 04-03-04
-td-
04-01-09 04-02-07
kondenzator induktivnost sa
p rr^
otočni otpornik, polanzovam fiksnim
šent kondenzator, 04-03-06 izvodima
04-01-10 04-02-16 naponski zavisan, n p r induktivnost sa
u ' poluprovodnički pokretnim kontaktom
promenljivi stepenasto
otpornik, opšte Vodovi za kašnjenje 04-03-07 promenljiva
04-01-03
□
vod za kašnjene, koaksijalna
otpornik zavisan element za v J /v w - \ v J prigušnica sa
04-09-01 kašnjenje, 04-03-09 magnetnim jezgrom
od napona,
5U ^04-01-04 varistor sklop za kašnjenje
Razno
magnetostrikcioni
bifilarni otpornik, | 100 ns vod za kašnjen e
t* naponski 04-09-02 04-04-01 magnetno jezgro
- ' O 104 -0
104-01-05 zavisan
vod za kašnjenje
magnetno jezgro sa
otpornik sa ™ { L b04-09-05 kao model voda
04-04-03 jednim namotajem
kliznim kontak-
H Z > tom,
04-01-07 potenciometar — -Q - —
04-09-03 koaksijalni vod piezoelektrični
1 kristal sa dve
podesivi otpomik za kašnjenje - C U -
sa kliznim elektrode
kontaktom 04-07-01
04-01-08 04-08-03
S im b o li p o lu p ro vo d n ika JUS N. A3. 005; IEC 617-5; DIN 40900 T.5
Elementi simbola Oznake

Uvodna zona PIN
J
poluprovodnička
05-01-01 zona sa jednim / - / 05-01-23 ili NIP struktura 05-02-01 Šotkijev efekt
omskim priključkom PlP ili NIN
poluprovodnička f + / 05-01-24 struktura
zona sa više
priključaka 4~ 05-01-09
P-područje, koje
utiče na N-zonu
J 05-02-02 tunelski efekt
| 05-01-02 oblik 1 N-područje koje
1 4 05-01-10 utiče na P-zonu efekt proboja u
05-02-03
-p - 05-01-03 oblik 2 jednom smeru
N-provodni kanal na
'F 05-01-11
P-supstratu
P-provodni kanal na efekt proboja u
05-01-04 oblik 3 'F 05-01-12 N-supstrat 05-02-04 dva smera
provodni kanal,
[ 05-01-05
osiromašeni tip P-emiter na N-zoni
05-01-14 N-emiter na povratni efekt
provodni kanal, P-zoni 05-02-05 uni tunelski efekt
|" 05-01-06
obogaćeni tip
1) Ako je neophodno označiti elektrode, savijena linija treba da predstavlja:
• spoljnu oblogu papirnog ili keramičkog kondenzatora
• pokretni deo kod podesivih ili promenljivih kondenzatora
• oblogu sa negativnim potencijalom kod provodnih kondenzatora
348
S im b o li p o lu p ro v o d n ik a i e le k tro n s k ih cevi u š e m a m a
Poluprovodničke diode T iris to ri Tranzistori

poluprovodnička isključna tranzistor sa efektom
dioda, opšte ¥ tiristorska trioda L_ 05-05-13
polja I izolac slojem
05-03-01 05-04-07 (I6FET); obogaćeni tip
T fr
isključna tmstorska priključak na supstratu
* svetleća dioda, tranzistor sa efektom
05-03-02
opšte ¥ 05-04-08
trioda upravljana
anoda (N-gate) L_ polja i izolac. slojem
-p -p 05-05-14 (IGFET); supstrat interno
tiristorska trioda, spojen sa source
- N - kapacitivna
_ j ) _ 05-03-04 dioda povratno blokirana tranzistor sa efektom
05-04-10 L_ 05-05-15 polja i izolacionim slojem
Z - dioda
dvosmerna T*T (IGFET); osiromašeni tip
- ^ f tiristorska trioda
05-03-06 Esaki - dioda
proboina (break-
¥ 05-04-11 triac Senzori
tiristorska trioda, 05-06-02 dioda, osetljiva na svetlo
- m -
05-03-07
down) dioda
Z - diode spojene
u opoziciju______
¥ 05-04-12
povratno provodna
V j^
' P *T "'
foto dioda
tiristorska trioda.povr. otpomik osetljiv na
05-03-05
tunel dioda
¥ 05-04-13
provodna uprav-
Ijana anoda (N-gate)
05-06-01
svetlo; foto
otpomik
povratna (backward) Tranzistori ^ , 05-06-03 foto element
- K - 05-03-08 dioda ----- I ------ foto ćelija
uni tunelna dioda
PNP-tranzistor
dvosmerna V 05-05-01
optokapler svetleća
& dioda
05-03-09 diac NPN-lavinski
3 = t C dioda i foto
tranzistor
* (Avalanche) 05-06-08
Tiristori 05-05-03 tranzistor —I X f— Hall - generator
tiristorska dioda, '“ T - ^ 05-06-05
unijunction tranzistor
povratno
05-01-01 blokirana ¥ 05-05-04
sa bazom P-tipa
~LZ_t—
X 05-06-06
otpornik osetljiv na
magnetsko polje
tiristorska dioda,
NPN-tranzistor sa
povratno
05-04-02 provodna______ ¥ 05-05-06 dva priključka baze
□
magnetski
kapler
dvosmerna 05-06-07
PNIN-tranzistor
- f f l -
05-04-03 tiristorska dioda ¥ 05-05-08 jomzaciona
fr
tranzistor sa efektom komora
tiristorska trioda 05-15-01
polja i zapreč. slojem
¥ 05-04-04 tiristor 05-05-09 I (JFET) sa N-kanalom
poluprovodnički
tiristorska trioda, tranzistor sa efektom - detektor
povratno blokirana polja i zapreč. slojem 05-15-05
¥ 05-04-05
upravljana anoda
(N-gate)
fr 05-05-10 | (JFET) sa P-kanalom
brojačka
tinstorska trioda, tranzistor sa efektom cev
05 15-10^-K
povratno blokirana polja i izolacionim
¥ upravljana katoda 05-05-11 stojem ('GFET).
uo us 11 | 0bogaćenj tip peltijeov element
05-04-06 (P-gate)_________ 105-04-01
Elektronske cevi
05-11-02 tiratron, trioda 05-11-03 pentoda
Naziv Simbol u šemi Naziv

cev sa katodnim zracima sa dvostruka cev sa
- elektromagnetskim katodnim zracima sa:
otklonom • razdeljenim zracima
- fokusiranje trajnim II • elektrostatičkim
~ )) " iT " otklonom
magnetom
- elektrode za fokusiranje • indirektno
- Veneltov cilindar grejanom katodom
- indirektno grejana katoda
05-12-01 05-12-02
primer - TV ekran
349
S im boli u šem am a za pro izvo d n ju
i tra n sfo rm a ciju e le ktrične energije
Naziv Simbol u šemi Naziv Simbol u šemi Naziv
Vrste namotaja - mašine

Simbol vrste spoja Elementi simbola Vrste mašina
I 06-01-01 jedan namotaj razlikovanje

namotaja zavisno
naizmenični
redni motor,
tri razdvojena
III 06-01-02
namotaja
od funkcija jednofazni
šest razdvojenih
pomoćni pol ili
I6 06-01-03 namotaja
kompenzacioni 06-06-02
tri razdvojena 06-03-01 namotaj
06-01 04 namotaja, trofazni I repulzioni motor,
IIL sistem rw \ redni jednofazni
06-03-02 namotaj
m razdvojenih
|m 06-01-05 namotaja, paralelni namotaj
m-fazni sistem | ili namotaj sa
06-03-03 spoljnom
pobudom
106-01-01 redna veza
trofazni redni
četkice (na kliznom motor
prstenu ili
106-01-02 paralelna veza komutatoru)1)
06-03-04
06-06-03 trofazni sinhroni
jedinslveni namotaj Vrste mašina
106-01-04 sa pomoćnom
± fazom
generator,
o
Mašine opšte. pobuda preko
sprega
zvezda-trougao
Umesto zvezdice
(*) moraju se uneti
sledeće oznake:
© 06-07-01
trajnog magneta
06-04-01 C pretvarač
106-01-05 G generator
GS sinhroni jednofazni
©
Delanderova generator sinhroni
/_\ II sprega M motor
06-07*02 motor
106-01-06 MG Mašina
upotrebljiva kao
dvofazni motor ili generator
L
0
namotaj, MS sinhroni motor trofazni sinhroni
06-02-01 L-sprega generator, spojen
u zvezdu,
trofazni ©
Y namotaj, 06-04-02! linearni motor 06-07-03 izveden neutralni
06-02-02 vod
V-spoj (60°)
A sprega u 06-04-03 koračni motor 06-08-05 trofazni linearni
motor, kretanje
06-02-05 trougao
samo u jednom
L sprega otvoreni jednosmerni V__ T smeru
trougao 06-05-01 redni
06-02-06
motor I Y - nI 06-08-01 trofazni asinhroni
Y sprega zvezda motor sa
06-02-07 kaveznim rotorom
jednosmerni ©
sprega zvezda, 06-05-02 paralelni
Y izveden motor
06-02-08 \__1 06-08-02 jednofazni asinhroni
neutralni vod motor sa kavezmm
jednosmerni rotorom, izvedeni
sprega ; 06-05-03 generator sa slo- krajevi za pokretački
T cikcak © namotaj
06-02-09 ženom pobudom,
sa priključcima i
šestofazni namotaj, četkicama 06-08-03
spregnut u
zvezdu jednosmemt trofazni asinhroni
06-02-12 <— ^ pretvarač, pobuda motor, rotor sa
“sprega viljuške', u f M Y G ' // I trajnim magnetom
(pretvaračsa kliznim
* izveden neutralni I zajedmčkim rotorom prstenovima
06-02-13 provodnik 06-05-04
1] Četkice se prikazuju samo akoje potrebno. Kao primer pogledati oznaku 06-05-03
350
JUS N.A3. 330
Simbol u šemi Naziv Simbol u šemi Naziv
Transform atori i prigušnice
Oblik 1 Oblik 2 Oblik 1 Oblik 2
đvonamotajni
transformator; trofazni
n
06-09-02 naponski transfor- transformator sa
mator,11označava-
regulacionom
nje istog faznog
06-09-01 stava, struje koje preklopkom pod
u
istovremeno ulaze opterećenjem,
proizvode sprega
* L^>^J 06-09-03
•n
magnetne zvezda-trougao
flukseve istog 06-10-13
an
smera 06-10-14
trofazni
tronamotajni transformator,
p V W '| p w > rj
transformator sprega
06-09-04 zvezda-cikcak,
06-09-05 cikcak sprega
auto- sa neutralnim
06-09-06 06-09-07
transformator 06 10 15 u i 06-10-16
provodnikom
$ 06-09-08 06-09-09
prigusmca
trofazm
c(y
transformator
strujni transfor- sa četiri izvoda
mator, impulsni (nije obuhvaćen
06-09-10 06-09-11 transformator glavni priključak),
dvonamotajni sprega
L J
pTVV'j
jednofazni
06-10-09
zvezda-zvezda
transformator
06-10-01 06-10-02 sa ekranom 06-10-10
transformator sa trofazna
L*wA^J srednjim izvodom
na jednom
tu t] celina od jedno-
faznih transfor-
06-10-03 m 06-10-04 namotaju. matora, sprega
zvezda trougao
regulacioni 06-10-11 06-10-12
transformator strujni transfor-
06-10-05 06-10-06 (> mator sa dva je-
zgra i dva sekun-
jednofazni (> 06-13-02 06-13-03 darna namotaja
0
auto-
06-11-01 06-11-02 transformator strujni transfor-
mator sa dva
trofazni auto- sekundarna na-
transformator, & 06-13-04
motaja na istom
06-13-05 jezgru
06-11-04 sprega zvezda
06-11-03
strujni transfor
jednofazni auto- sekundar ima je-
transformator sa (>
£
dan izvod, tj. pos-
06-11-05 06-11-06 regulacijom napona 06-13-06 ^ ----- 06-13-07 toje tri priključka
trofazna strujni transfor sa
4 >
106-C5-01
III prigušnica,
sprega zvezda
06-13-08 06-13-09
pet primarnih namo-
taja (npr provodni
strujni transformator)
otvorena trofazna Strujni transformator sa jednim
prigušnica, (sekundarnim) namotajem i tn
£ 106-C5-02
stepenasto
podesiva
d>
06-13-10
primarna namotaja, npr. zbirni
06-13-11 strujni transformator _______
1) Za naponske transformatore koristiti ovu ili neku pogodniju od sledećih oznaka
351
Nerotirajući generatori i
Pretvarači snage, primarne ćelije i akumulatori
izvori toplote ____
jednosmerni baterija od generator,
primamih 06-1601 opšte
pretvarač
06-14-02 elemenata.
akumulatorska izvor toplote,
baterija 06-17-01 opšte
06-15-02 oblik 1
06-14-03 izvor toplote sa
ispravljač A 06-17-03 sagorevanjem
oblik 2
106-04-01 'l termoelektrični
06-15-03 generator,
ispravljač u Ventili i magnetni uređaji 06-18-01 pokretan toplo-
vV T/ mostnom tom sagorevanja
06-14-04 spoju_____ Zatvarač
naizmenični
10603-02 otvoren G fotoelektrični
generator
06-14-05 pretvarač
106-03-01 zatvoren 06-18-06
ispravljač/
naizmenični Transduktori i magnetni
r( — 106-14-06 pretvarač (preklopni) 106-03-03 ventil, predstavljen pojačavači
sa senzorom i jezgro
naizmenični pogonom preko 06-A1-01 transduktora
D--------
1060402 pretvarač grebena
magnet za o jb --- transduktor
U stabilizator podizanje tereta, (blok - simbol)
1060403 napona 106-02-01 ploča za pritezanje,
const magnetni separator —I 06-A1-03
magnetna kočnica, magnetni
primarna ćelija,
primarni element, 106-02-02 šinski magnet pojačavač
06-15-01 akumulator & za kočenje 06-A1-04 (blok - simbol)
S im boli u š e m a m a za ko n takte JUS N.A3.007

k o m u tacio n ih i za š titn ih u ređaja IEC 617-7; DIN 40900 T.7
Oznake Elemenati simbola

radni kontakt, komu- prolazni kontakt,
a kontaktorska taciona funkcija, zatvara se pri
V opšta oznaka
07-01-01 funkcija ) 07-02-01 1 07-03-01 delovanju
sklopke
o b lik 1 radni kontakt sa
X funkcija
V V predhodnim
07-01-02 prekidača *p 07-02-02 o b lik 2 ) 07-04-01 zatvaranjem
funkcija mirni radni kontakt
) V sa kašnjenjem
07-01-03 rastavljača { 07-02-03 kontakt ) 07-04-02
O funkcija sklopke preklopni kontakt mirni kontakt

rastavljača V ) sa kašnjenjem
07-01-04 ) 07-02-04 sa prekidom { 07-04-03
■ funkcija radni kontakt za dva radni kontakt,

strujna kola, srednji zatvara se
automatskog V kašnjenjem
07-01-05 ? 07-02-05 položaj "isključeno”
okidanja 07-05-01 kod delovanja
funkcija preklopni kontakt ob lik 1
bez prekida,
graničnog element sekvenci-
07-01-06 prekidača 1 07-02-06 jalnog preklopa 07-05-02 ob lik 2
funkcija ob lik 1 mimi kontakt,
< “automatsko zatezno
07-01-07 zatvaranje pri
vraćanje" ) 07-02-07 o b lik 2 | ^ 07-05-03 otpuštanju
o b lik 1
funkcija dvostruki radni
O
“vraćanje nije n
07-01-08 ) 07-02-08 kontakt ^ 07-05-04 ob lik 2
automatsko"
352
S im boli u šem ama za rasklopne aparate JUS N. A3 007;
i zaštitne uređaje IEC 617-7; DIN 40900 T.7
Simbol Naziv Simbol Naziv Simbol Naziv
Elektromagnetni pogoni Elektromagnetni pogoni Rasklopni aparati
elektrome- gasna cev sa
hanički pogon, pogon sa tri
termokontaktom,
kalem releja uklopna stanja
07-15-01 starter za fluore-
oblik 1 107-08-05 scentne svetiljke
07-09-04
oblik 2 pogon sa dva kontaktor
07-15-02 d vd
namotaja (radni kontakt.
pogon sa dva suprotnog
107-08-01 07-13-02 a kontakt)
razdvojena delovanja
namotaja, kontaktor sa
kompaktan automatskim
prikaz delovanjem
107-08-02 07-13-03
07-15-03 oblik 1
pogon kontaktor
vatmetarskog (mimi kontakt,
07-15-04 oblik 2 $ delovanja 07-13-04 b kontakt)
^
107-08-03
razdvojeni
elektromeha- merciona
Ćp prikaz
u
oblik 1 nički pogon sklopka
I 07-15-05 I 07-10-01
zaštitnog releja
u n u n oblik 2 elektromeha- živina sklopka

sa tri priključka
I 07-15-06 I nzjzi nički pogon pola-
t 07-10-02
pogon, pobuđen
' 07-15-15 rizovanog releja
elektromeha- ručna sklopka

107-15-06 nički pogon
elektromeha- 07-07-01
I 07-15-21 termičkog releja
nički pogon sa
zatezanjem pri Rasklopni aparati pritisna sklopka,
07-15-07 otpuštanju E- taster
elektromeha-
radni kontakt sa N 07-07-02
automatskim
nički pogon sa
zatezanjem pri I 07-06-01 vraćanjem prekidač,
07-15-08 delovanju osetljiv na dodir
radni kontakt bez N 07-20-01
elektromeha- automatskog
nički pogon sa vraćanja
IE zatezanjem pri I 07-06-02 blizinska
o -
delovanju i sklopka
07-15-09 pri otpuštanju mirni kontakt sa s 07-20-02
automatskim
) vraćanjem blizinska sklopka,
I 07-06-03
elektromeha- aktivira se
E=J nički pogon
granična (kraj-
C <^
07-20-03
približavanjem
magneta
brzog releja
07-15-10 nja) sklopka
(radni kontakt) zaštitna sklopka
I 07-08-01 motora, tropolna,
elektromeha-
nički pogon, ne- sa term. i mag-
granična (krajnji) 107-05-06
osetljiv na naiz- netnim okidanjem
sklopka, meha-
07-15-11 meničnu struju ničko aktiviranje
H u oba smera
zaštitna sklopka
za struju kvara.
elektromeha- 07-08-03
nički pogon 107-05-07 četvoropolna
H releja za naiz- radni kontakt,
07-15-12 meničnu struju -VI 07-09-01
temperaturno
zavisan
sklopka za
tonfrekventni zaštitu voda
107-09-07 relej daljinskog
upravljanja mimi kontakt sa
1 107-05-08
automatskim ter- radni a kontakt,
relej za mičkim aktivira- prikazan kao
c Mp07-09-041
-i
odvajanje, relej h 07-09-03
njem (termo kon-
) 107-01-03 aktiviran
udame struje takt npr. bimetal)
353
Sim boli u šem am a za rasklopne aparate
i zaštitne uređaje
Sklopke - rasklopni uređaji
sklopka sa tas- sklopka sa podeša
terom i radnim vanjem sa dva ele-
prekidač kontaktom, ručni menta za preklapa
07-13-05
\ pogon (sklopka nje, ručni pogon
za isključenje) (serijska sklopka)
rastavljač sklopka sa pode- sklopka sa dva uk-
07-13-06 šavanjem sa rad- lopna položaja, ele
nim kontaktom, k -v ment preklapanja,
ručni pogon (sklo- ručni pogon (naiz-
sklopka-
pka za isključenje) menična sklopka)
rastavljač
07-13-08 sklopka sa podeša-
vanjem sa tri uklop-
rastavljač sa ure- na položaja, sklop- sklopka za
đajem za bloka- ka za dva radna po- T y ~ promenu smera
ložaja, ručni pogon
07 du, ručni pogon (grupna sklopka)
rastavljač sa Simbol Naziv

107-02-04
kontaktima sklopka sa više položaja, jednopolna,
za komutaciju I I I I I I M 12 3 4 prikazana sa četrii uklopna položaja
napomena: ova oznaka se sme
sklopka za y - - ^ koristiti samo za sklopke sa malim
07-11-05 I 07-11-06 brojem položaja
107-02-01
uzemljenje,
opšte grebenasta
sklopka sa četiri
kompleksna uklopna
sklopka, položaja,
opšte petopolna,
107-05-02 ručni pogon
07-12-01
Simbol Naziv Simbol Naziv
grebenasta sklopka sa ručnim pogonom,
107-05-03
sklopka sa H 07-11-07 četiri uklopna položaja i četiri
nezavisna para kontakata
motomim I I
pogonom
.I \i J/ *,» ručni pogon, prikazan oznaka-
x \ / / 2,3 ma pozicija, pozicije 2 i 3 su
___ [B v -----
stepenasta pozicije mirovanja
107-03-02
118 |— sklopka sa 18
F uklopnih
07-12-02 položaja i kontaktor, relej
priključcima 107 09 01
Tabela redosleda operacija od A do F
12 910
relej za odva-
spojeni priključci II II
pozicije
A B C D E F
rh-y~| 107-09-05
janje, 10 uklopnih
pozicija
1
2
3 bistabilni relej
4
5
1 10;
107-09-06
6 relej treperavog
7
0 = h — \ svetla frekvencija
8
9
I 5 /m in | 107-09-08 treperenja 5/min
10
sklopka sa bravom,
11
12 sklopka za zaštitu
13 [ 3 motora, tropolni,
14 107-05-01 termički i elektro-
15
l~ -
magnetni preko-
16 I--
17 I— strujni okidači, pod-
18 -t z . JlL. J > naponski okidač
354
S im bo li u šem am a za
sklop ke i zaštitne uređaje
Merni releji Memi releji Zaštitni
I
merni relej i srodni prekostrujni relej osigurač,
/ > [J] 07-21-01 opšte
uređaj, zvezdice se 07-17-04 vremenski
menjaju slovom ili zatezan
znakom kojima se osigurač, šrafirana
uređaj osetljiv na
07-16-01
naznačavaju
osobine
uređaja
o približavanje,
kapacitivan, reagi.
[J] 07-21-02 strana označava
priključak na mrežu
Hh- na približavanje osigurač sa meha-
napon kvara 07-19-03 stranog tela ničkim indikatorom
UA? 07-16-02 prema kućištu ----- 07-21-03 delovanja (osigurač
automatski uređaj 1
O— I sa udarnim klinom)
rezidualni 07-18-02 za ponovno osigurač sa
UrSd 07-16-03 napon uključenje
— 07-21-04 signalmm kontaktom
i tri priključka
/ • 07-16-04 povratna struja
I sklopka sa
la 07-16-05 diferencijalna struja 07-18-01 Buholc zaštita
a~
*\ 07-21-07
osiguračem
diferencijalna struja
/ / p/ 07-16-06
relativna
tropolni sklopka sa
struja kvara prema Pokretači
07-16-07 automatskim
zemlji okidanjem pomoću
struja u neutralnom 07-14-01 pokretač, opšte udame igle
'N 07-16-08
provodniku pojedinog
n'
snaga pn faznom osigurača
P0 07-16-10 pokretač 07-21-06
uglu a
07-14-02 stepenasto
inverzno zavisno rastavljač sa
07-16-11 vremensko zatezan]e rukovanje * osiguračem
pokretač, direktan
U < podnaponski relej polazak, reverzivni
- područje prorade 07-14-05 motor uključen sklopka-rastavljač
50 80V 07-17-07 kontaktor
50 V do 80 V sa osiguračem
13 0 % -otpuštanje na 130% *
pokretač osigurač za zavrta-
A 07-14-06 011
strujni relej, deluje zvezda trougao nje, prikazan 10 A,
<5A 10A
>3A 07-17-08 iznad 5 A i ispod 1 tip Dll tropolno
3A niskonaponski osi-
pokretač sa auto-
gurač velike snage
memi relej za o 07-14-07
transformatorom 00
75A (NH), prikazan 25 A,
N <
/VVN 07-17-10 obuhvatanje spojeva T veličina 00
među navojima pokretač sa tinsto-
07-14-08 rima, kontinualno 1
merni relej za £4 promenljiv varničar
07-17-11 obuhvatanje spojeva t
među navojima pokretač za motore
prekostrujni relej sa 107-06-01 sa jedmm smerom odvodnik
/ > dva izlaza. obrtanja prenapona
petostrukim *
podešenjem i automatski
5« odvodnik
inverznom strujno- 107-06-03 pokretač
zavisnom prenapona u
07-17-14 karakteristikom ( gasnoj cevi
relej ispada faze
delimično
107-06-04 automatski Upaljači i uređaji za gašenje vatre
m<3 07-17-12 u trofaznom
sistemu pokretač
otpornički
relej nultog pokretač sa termi- upaljač,
0 =0 07-17-01 J~L čkim i magnetnim
napona I i |o7-24-02 inicijalni upaljač
107-06-05 okidačima
relej minimalne pokretač za motore uređaj za
P < 07-17-03
aktivne snage B/Ap 107-07-03
sa promenjenim = a C D gašenje sa
=fll pe-
relej maksimalne brojem polova 07-23-01 iednim okidačem
Q> reaktivne snage pokretač za
i— <— - smer energije ka jednofazni motor sa kalem za
sabimicama 107-07-04 pomoćnom fazom, paljenje
1 Mvor 07-17-06 - delovanje na 1 Mvar 07-24-01 "=■
kapacitivni_______
- podesivo
vremensko pokretač sa -^ c E 3 ]
107-07-05 otpomicima svećica
5 10 s zatezanje
07-24-03
od 5 do 10 s______
355
S im boli u šem am a za merne,
I
dojavne i sign alne uređaje
Pokazni merni instrumenti Brojila
pokazni merni instrument,
merač broja integraciono
08-02-15
O” 08-01-01
instrument,
opšte
0 obrtaja 08-01-03
električno brojilo,
opšte
pokazivač vršnog
pokazivanje, opterećenja, brojilo časova
108-03-01 08-04-01
\
o
opšte 08-02-03 daljinski upravljan rada
pokazivanje, termometar,
| 000 1108-03-02 digitalno, 08-02-14
pirometar brojilo
numeričko Ah 08-04-02
amper-časova
registrujući instrument za
108-03-03 formiranje brojilo
pisač 08-04-03
■ © 108-01-06 proizvoda Wh vat-časova,
električno brojilo
V ) 08-02-01 voltmetar instrument za
brojilo vat-časova,
© formiranje 08-04-04 meri energiju samo
količnika Wh
108-01-07 u jednom smeru
ampermetar instrument sa
© brojilo vat-časova,
naponskim 08-04-05 meri energiju samo
© 08-01-02
Wh
kolom u smeru od sabimica
0 vatmetar instrument sa v iš e t a r ifn o b r o jilo ,
strujnim
var 08-02-04 varmetar
© 108-01-03 kolom Wh
08-04-08 prikazano
dvotarifno
merač
NaCI) 08-02-13 koncentracije brojilo vat-časova,
merač faktora Wh 08-04-09 meri samo ako se
cos <p] 08-02-05 rastvora (NaCI) prekorači unapred
snage instrument za P> podešena veličina
formiranje zbira brojilo vat-časova
© 08-04-10
108-01-05 ili razlike sa uređajem za
Hz 08-02-07 frekvencmetar Wh
Registrujući instrumenti prenos
1) registrujući brojilo vat-časova

Wh
08-02-12 galvanometar instrument, 08-04-14 sa registracijom
© 08-01-02 opšte maksimuma
registrujući 08-04-11 brojilo vat-časova,
08-02-08 sinhronoskop W 08-03-01
© vatmetar —»- Wh daljinski
upravljano
merač faznog W var kombinovani 08-04-12 brojilo vat-časova
08-02-06
ugla registrujući Wh sa štampačem,
G vatmetar i varmetar daljinski upravljano
08-03-02
brojilo vat-časova
/V 08-02-10 osciloskop pisač Wh 08-04-13
/V 08-03-03 sa pokazivačem
krive PmaK maksimuma
merač talasne
08-02-09 registrujući brojilo reaktivne
dužine 108-01-09 08-04-15
0 1 mehanizam varh enrgije
instrument sa Uređaji za brojanje Uređaji daljinskog merenja

ukrštenim I
I—*• 0 predajnik
impulsni brojač sa
kazaljkama C ^ J električnim daljinskog
108-01-08 08-05-04 08-07-02 merenja,
vraćanjem na nulu
predajnik
merač
impulsni brojač sa telemetrije
diferencijalnog
08-02-11 višestrukim
jednosmernog prijemnik
davačem kontakta
napona 08-05-05 daljinskog
brojački uređaj 08-07-03 merenja,
merač reaktivne
08-02-02 pokretan prijemnik
struje C V - n r - N
08-05-06 grebenom telemetrije
1>zvezdica se mora zameniti jedinicom, oznakom merne veličine ili hemijskim znakom
356
S im boli u šem am a za merne,
dojavne i signalne uređaje
Senzori Merna i regulaciona oprema Dojavno - signalni uredaji
sijalica. opšte
trake za merenje regulator
A /M
'iJ F108-04-01
' istezanja broja obrtaja
08-10-01 svetlosni javljač,
opšte
otpornički 108-05-01 pored oznake može se dati i boja po DIN IEC 757
i? ^ T q8-04-02 termometar, regulator struje RD crvena
bolometar sa Pl YE žuta
mema ćelija, GN zelena
galvanska
£ ponašanjem, BU plava
sK 108-04-03 pH - elektroda
108-05-02 WH bela
uprošćeni pored oznake može se označiti i vrsta sijalice
P
pi
provodna
108-04-04 £ oblik Ne neon
elektroda 108-05-03 Xe ksenon
Na para natrijuma
Hg živa
davač, sklop za J jod
108-04-06 IN užarena nit
zatezanje
E magnetni
108-05-04
EL
ARC
luminiscentna
luk
FL fluorescentna
sklop za IR infracrvena
diferencijalni vremensku UV ultra violetna
-108-04-07 regulator, J~ t LED svetleća dioda
pauzu
induktivni 108-05-05 J~L dojava
uprošćeni
108-05-06 oblik treperavim
108-04-08 davač, položaja “ 0 S : - 10-02 svetlom
ugla, prijemnik elektromehanički
položaja, obrtni diferncijator 08-10-03 optički javljač,
3 r < javljač © pokazivač, zastavica
108-05-07 uprošćeni
indikator stanja sa d x /
višestruki optički
promenljivom Adt 108-05-08 oblik
108-04 09 otpornosću meme 08-10-04 javljač, pokazivač
108-04-11
sonde sile
indikator stanja,
induktivni
integrator $ položaja,
elektromehanički
108-05-09
uprošćeni truba
merni pretvarač
108-04-12 temperature u
xdt
108-05-10 oblik 0 = ^08-10-05
,
električnu struju
08-10-06 zvono
pretvarač signala sa nC' 108-05-11 davač funkcije 9
108-04-13 galvanskim odva-
janjem 1 Aa. c. na uprošćeni 08-10-08 gong
10 V d. c. f(x) 108-05-13
oblik
termoelement
sirena
u
08-10-09
08-06-01 oblik 1 sklop
■ u
određivanja
un
08-06-02 oblik 2 minimuma 08-10-10 zujalica
108-05-12
termoelement sa jednosmemi pištaljka,
08-06-05 izolovanim 108-04-15 pretvarač faze 08-10-12 e le ktričn o
grejačem, impulsa a k tivira n je
uprošćeni 108-04-14 a n a lo gn o -d ig i- pe tlja tra jn e

V 08-06-06
0
prikaz talni p retvarač 08-09-01 struje kao
1} d o ja va požara
Elementi dojave
obrtni javljač, opšte,
■ p re d a jn ik zvezdicu zameniti
e le m e n t dojave, 108-10-01 odgovarajućom
N g) 108-02-01 ravn o m e rn o g 08-09-01
opšte kombinacijom slova
svetla
upravljanje
d o ja va prvog V 'O prijemnik svetla sa ugao obrtanja
108-02-03 d o gađaja, svetlim spojem i razlaganje na
komponente (rezolver)
tre p e ra vi prikaz kontaktnim izlazom
108-10-02 dlferencijal
svetlosni ormani prijemnlk
transformator
0 * • predajnik
108-02-04 e le m e n t zb irn e davać, predajnik
d o ja ve , trep e ra vi -TU-L promenljivog namotaj
svetla stator
• prijemnik svetla u davač ugla
sat, tamnom spoju sa 08-09-03
008-08-01 obrtanja
o pšte 108-10-03 kontaktnim izlazom
357
Simboli u šemama za merne,
dojavne i signalne uređaje
Uređaji za dojavu opasnosti
ja vlja č za policiju,
oznake: svetlosni javljač ćj—či
sa blokadom i
poziv za pomoć $ 108-06-01
sa tinjalicom 108-08-02 telefonom
/ 108-07-01 (npr. policiji)
dojava požara. ja vlja č sa — m - ja vlja č požara
r~o") 108-07-02 sa prekrivenim 108-06-02 senzorom ,
108-08-04
tasterom npr. za slepe
javljač požara, javljač
poziv za pomoć
108-07-04 sa blokadom za policiju, mehani-
ja vlja č m zam sa blokadom,
dojava požara m 108-08-09
C E ] 108-07-05 sa blokadom tem perature 108-08-07 javljač za policiju
sa blokadom ___
r*-
ormari svetlosni,
(JJ 108-07-08 princip bimetala automatski javljač
temperature, predajnik svetla sa
108-08-10 princip bimetala promenljivim svetlom
princip topljivog 108-10-03 prijemnik svetla u
| | 108-07-09 lema tamnom spoju sa
javljač dima, kontaktnim izlazom
diferencijalni >> automatski, princip
[j-J 108-07-10 princip 108-08-11 zavisnosti od svetla predajnik svetla sa
108-10-05 trajnim svetlom,
ključ za strujna kola ja vlja č potresa, prijemnik svetla sa
1 T o
108-08-13 u sigumosnim
postrojenjima
4 108-08-12
klatno za trezore / > analognim izlazom
Sim bol Naziv Sim bol Naziv
postrojenje za dojavu po- relej sa zastavicama,

žara, centrala, četiri strujna minjje nakon
1 ^ kola u sigumosnom spoju, \J --c £ ie -^ - delovanja, može se
m & 108-08-08 sirene za dva strujna kola 108-06-04 ručno povratiti
Simboli u šemama za telekomunikacije, IEC 617-9;

DIN 40 900 T.9
posredničke sisteme i uređaje
plan povezivanja grupe u jednom posredničkom sistemu sa tri nivoa biranja: Sim bol N aziv
B D
birač sa dva različita
procesa biranja i sa
nultim položajem
1. nivo predbiranja A spojni vodovi 09-04-05
+ *■
2. nivo biranja smera B ili BC junctions
birač za četvorožično
3 krajnji nivo biranja
(nivo za biranje voda) D prespajanje, sa
09-04-07 nultim položajem
4 }
birač sa jednim pro-
Sim bol Naziv Sim bol Naziv cesom biranja, prika-
zan sa pojeđinačnim
autom atski izbor ručno izlazima (odnosno
09-02-01 09-02-02 09-04-09 grupama izlaza)
smera & posredovanje
09-01-02
stepen spajanja sa
x ulaza i y izlaza J 09-03-02
uklopni alarm, mo-
gućnost premoštenja
kontaktni segment,
V j)
procesa biranja,
prikazan sa
izlaznim ravmma
09-04-10
polje spajanja, ste- kontaktni blokjednog birač sa dva razl.pro-
pen markir., sastoji 09-03-04 birača, npr. obrtnog / f \ IO/2Q
cesa biranja, obrtni
se od samo jednog )) birača za podizanje V ioQ_r
109-01-03 birač za podizanje
09-01-05 spojnog stepena birač sa centralnim
stepen spajanja za kontaktni blok sa pogonom, birač sa
09-03-06 grupnim pogonom,
povezivanje grupe grupama izlaza © 109-01-05 masinski birač
dvostrano
09-01-06 usmerenih vodova kontaktna ravan sa -e- periodični prekidač,
109-01-09 opšte___________
09-03-07 prikazom
polje spajanja, pojedinačnih izlaza periodični prekidač sa
++ sastoji se od tri
kalem za pokretanje T 109-01-11 motornim pogonom
09-01-07 stepena spajanja
09-03-08 blrača
mešoviti birački Ć ? (magnet birača)
stepen, sastoji se kontaktna ravan sa procesa biranja
od jednog, dva i tri premoštavajućim
stepena spajanja 09-04-01 uklopnim alarmom 109-01-08
358
S im boli u šem a m a za te le k o m u n ik a c ije , tele fo n iju ,
te le g ra fs k e u ređ a je, p rim o p re d a ju pod ataka, p re tv a ra č e ,
u ređ a je za re g istra ciju i rep ro d u kciju
oznake: glava za smmanje
telefon,
o 09-05 01 opšte
3
magnetni tip
< T 0 V (upisivanje),
09-09-15 magnetna. monofona
telefon se napaja tip sa kalemom za
preko centralne /v > uvlačenje ili -0 - 09-09-16 uprošćen oblik
09-05-03 baterije tračicom
telefon sa CD stereo
< X -* 0 |—
magnetna glava za
snimanje, reproduk-
09-09-19 ciju, brisanje
09-05-04 brojčanikom ploča
O monofona
telefon sa biranjem traka, film X 0 - 09-09-20 uproščen oblik
( 7 0
snimanje i
09-05-05 tasterima
reprodukcija magnetna glava,
telefon sa 109-03-01
brisanje opšte
09-05-07 žetonom 3|
telefon bez 09-09-03 slušalica. opšte glava za reprodukciju
-cb-
napajanja, 109-03-04 (slušanje)
09-05-11 bez batenje
09-09-04 protiv taktni glava za brisanje i
telefon za dva i
više službemh mikrofon 109-03-06 snimanje
pnključaka ili 9| (govor)
09-05-12
sporednih
>£ prrikljućaka
telefon sa indika-
a 09-09-01 mikrofon, opšte uređaj za repro-
dukciju, pomoću
svetla
cijom cene razgo-
uređaj za kompakt
109-02-01 vora i brojčanikom 09-09-06 ručni aparat
09-10-05 disk
telefon sa uređaj za registraciju i
D
109-02-02 prenosom reprodukdju sa memo-
rijom na magnetnom
službeno .0 . 09-10-02
09-09-07 zvučnik, opšte bubnju
jpnju
109-02 04 odobren telefon matnćna
atricna rmemorija polu-
provodnička memorija
109-04-02 memorija na prstenastim
telegrafski jezgrima_______ _
09-06-01
□ predajnik
telegrafski primo
09-06-02 predajni uređaj,
4 09-09-08
zvučnik,
mikrofon
a 109-04-03
memorija na
magnetnoj ploči
prijemnik tona,
□ semi dupleks stereofon registrator tona,
109-05-01
=Q opšte
pisač na traci sa glava za reprodu-
09-06-03 tastaturom kao VV prijemnik
kciju, osetljiva na
primopredajnik
< ^ D -
09-09-11 svetlo, monofona =Q 109-05-02
telesnog zvuka
<EZD—
□
09-06-04
teleks kao
prijemnik 09-09-12
T 09-07-01
glava za brisanje
=m 109-05-04 termofon
prijemnik tona, piezo

prijemnik telegrafski pret- električni.kristalm pri-
109-05-05 jemnik za stereofon-
| ^ | 09-06-05 faksimila /> varač, potiskuje
sku reprodukciju
izobličenja
prijemnik tona elektro
posrednička T 09-07-02 dinamički prijemnik
109-02-07
centrala, opšte telegrafski pret- 3§> 109-05-06
za stereofonsku
varač, puni reprodukciju_______
dupleks zvučni oscilator,
Hh 109-02-06 OB-posrednik 109-05-07 prikazan kao
T 09-07-03 predajmk
telegrafski pret-
varać, dvostruka/
109-02-08 biračka centrala jednostruka struja, eho lot, sevanje
109-05-09 svetla kao indikator
simplex
Simbol Naziv Simbol Naziv

mampulativno mesto
sa posredovanjem prijemnik i predajmk
pomoću gajtana, sa bušenim trakama,
o 109-02-09 pnkazano sa - e - v - a odvojeni
brojčanikom 09-06-08
359
S im b o li u š e m a m a za te h n ik u te le k o m u n ik a c ija
U re đ a ji za p re n o s
radio kanal po kome S-
se prenose televizija V prigušni član
(slika I ton) i dB promenljiv
telefonija predajnik, opšte 10-16-05
10-01-06
F 10-01-01 telefonija □ 10-16-03 filtar opšte

T 10-01-02 telegrafija i 10-06-01
prenos podataka
V 10-01-03 prenos slike
(televizija) okrugli šuplji
niskopropusnik
S 10-01-04 prenos tona 10-07-03 provodmk 10-16-05
(televizija i radio)
koaksijalni
visoko propusnik
šuplji provodnik 10-16-04
provodnik, namotan 10-07-05
10-01-07
dvožična veza,
propusnik pojasa
pojačanje u trakasti provodnik, 10-16-06
10- 02-01 jednom smeru 10-07-07 simetričan
četvorožično — zaprečavanje pojasa

šuplji provodnik u
pojačavačko kolo u 10-16-07
dvožičnoj vezi, čvrstom dieleklriku
10-07-08 (Goubau - vod)
pojačanje u oba
smera, frekvencijski prethodno izolovana
h f, preem faza
zavisno 10-16-08
10-02-05 T - grananje
V
10-04-01 antena opšte
10-09-01
n 10-16-14
eliminator
izobličenja, opšte
antena, A - vrata - grananje -E* čoper elektronski

cirkulaciona m 10-16-20
10-04-02
polarizacija
10-09-05
10-17-01 ograničavač, opšte
> 10-04-03 antena sa G S
promenjivim generator
7* azimutom 500 Hz sinusoidnog
napona 500 Hz modulator, opšte
usmerena antena, 10-13-02 demodulator, opšte
Y t fiksni azimut, pola-
rizacija vertikalna, G 10-19-01
diskriminator, opšte
i horizontalan generator
10-04-07 diagram zračenja /H testerastog
500 Hz jednostrani pojasni
napona 500 Hz
Y 10-05-04
10-13-03
demodulator sa
potisnutom nosećom
feritna antena frekvencijom
G 10-19-04
rT -TL impulsni generator MUX
multiplekser sa
10-13-04
—n n— analogno digitalnim
dipol-antena 10-20-08 pretvaranjem
10-05-05 pretvarač
frekvencije
■=r 10-05-06
savijena
dipol-antena,
petljasta
dipol-antena
10-14-02
prelaz sa f, na f2
10-23-01
fiber optički
provodnik, opšte
fiber optički kabl
delitelj frekvencije
> protivtaktni
savijena 10-14-04 110-08-01
> pojačavač
dipol-antena sa
tri direktora i pojačavači. opšte
jednim reflektorom sprežnik,
oblik 1 niskopropusnik,
10-05-07 3b visokopropusnik
110-08-04
10-15-01 prikazani sa pod-
parabolična antena, ručjem propuštanja
-B- prikazana sa šupljim
pravougaonim > ~ oblik 2
dovodnim vodom 110-09-01 kvarcni generator
10-05-13 10-15-02
360
Simboli u šemama za mreže
i električne instalacije
Provodnici, kablovi Radio i televizija Instalacioni materijal
kabl u zemlji razdelnik za provodnik ide

11-03-01 dva izlaza naviše
11- 12-01
kabl u vodi 11-07-01
podmorski razdelnik za tri
11-03-02 kabl izlaza provodnik ide
jedan izlaz sa naviše i naniže
nadzemni višim nivoom 11-12-03
11-03-03 vazdušni vod
kutija, opšte
kablovski kanal,
usmerena O 11-12-04 prazna kutija, opšte
spojnica
trasa elektroinstala- 11-07-03
11-03-04 priključna kutija,
ciona cev © 11-12-05 opšte. spojna kutija
kutija za
podzemni kabl -e -
grananje, opšte ormarić za kućni
sa spojnim priključak, opšte,
11-03-07 [D 11-12-06
mestom
pristupno mesto na
-o 11-08-02
krajnja
kutija
prikazan sa
vodom
kablu sa gasnom ili
11-03-08
uljnom izolacijom prolazna razdelnik,
“ 0 “
kabl, prekriven 11-08-03 kutija prikazan sa
< kablovskim eliminator pet priključaka
11-12-07
111-04-01 poklopcem izobličenja,
11-09-02 promenljiv Utičnice
kabl, prekriven
višestruka
pločama
111-04 02 m - prigušni član utičnica prikazana
11-09-03 kao trostruka
kabl položen
---------- 3 - Označavanje provodnika 11-13-02 oblik 1
u cev, opšte
111-04-03
neutralni provodnik
0 kabl položen u cev, (N) r\
r\ oblik 2
cev sa prirubljenim srednji provodnik rs
n
11- 11-01
111-04-04 polovinama (M) 11-13-03
kabl u zaštitni
-F - utičnica sa zaštitnim
kablovskom provodnik ■
11 - 11-02 kontaktom (šuko)
111-04-05 kanalu (PE) 11-13-04
111-04-07 kutija za ogranak neutralni provodnik

sa zaštitnom utičnica sa
7 . poklopcem
kamen za obeleža- funkcijom 11-13-05
111-04-08 11-11-03
ffl vanje trase kabla (PEN)
utičnica sa
Radio i televizija tri provodnika, blokirajućom
neutralni i 11-13-07
sklopkom
kablovska glava 11-11-04 zaštitni
prijemno mesto sa utičnica sa izolacio-
lokalnom antenom, komunikacioni nim transformatorom
provodnik sa 11-13-08 npr. za aparat
prikazano sa
11-05-01 daljinskim za brijanje
antenskim dovodom 11-03-11 napajanjem a. c. utičnica sa zaštitnim
111-07-03 kontaktom, prikazana
kablovska glava, komunikacioni
prijemno mesto provodnik sa 3/N/PE za trofaznu struju,
petopolna
daljinskim
bez lokalne 11-03-12 komunikaciona
napajanjem d. c.
11-05-02 antene utičnica. opšte
m provodnik na TP = telefon
pojačavač prola- 111-05-01
malteru TP | M = mikrofon
= zvučnik
za i ogranka, 11-13-09 FM = UKW - radio
prikazan sa tri -m - u malteru TV = televizija
11-06-02 ogranka
111-05-02 TX = teleks
krajnji pojačavač /T 7 antenska

sa jednim ispod maltera X
111-05-03 utičnica
11-06-03 izlazom 111-07-04
361
Simboli u šemama za mreže
i električne instalacije
Sklopke Svetiljke Električni aparati za domaćinstvo
svetiljka sa
^ 11-14-31 sklopka, opšte X 111-07-05 sklopkom bojler
svetiljka sa G h t111-06-08
sklopka sa X 111-07-06 promenljivim
11-14-32 kontrolnom sijalicom osvetljenjem protočni
sigurnosno svetlo,
bojler
sklopka za isklju- '— ' 111-06-09
čenje, jednopolna nužno svetlo sa
< r
111-07-01
sklopka 1/111 X 11-15-11 odvojenim strujnim
111-06-10 infracrveni gril
kolom pokazivanje
vremenska sklopka puta spasavanja
/ 11-14-03 jednopolna
X 1H-07-07 trajno uključeno
sklopka za isklju-
| • | 111-06-11 isparivač
11-14-04 čenje, dvopolna
/ sklopka 1/21’
svetiljka sa
111-07-08 dodatnom trajno 111-06-12 veš mašina
serijska sklopka, uključenom 0
V 11-14-05 jednopolna sklopka
5/1”
sigurnosnom
svetiljkom
dodatna sigurnosna O mašina za
naizmenična sklop- 111-07-09 111-06-13
svetiljka u sušenje veša
11-14-06 ka, jednopolna
m
pripravnosti
sklopka 6/1”
svetiljka sa sijalicom masina za
unakrsna sklopka CD 111-07-12 sa pražnjenjem 111-06-14
pranje posuđa
11-14-07 međusklopka p r e t s p o jn i u r e đ a j is-
sklopka 7/1 ” 11-15-10 pred sijalice za TT~ sušač za ruke
11-14-08 potamnjivač ■X
pražnjenje2)______
produžetak za o 111-06-15 sušač za kosu
svetiljku, prika-
đ 11-15-01 zan sa vodom termoakumula-
lcrml m-06-16 cioni grejač
11-14-10 taster
taster
—H
-15-02 I
produžetak za
svetiljku na zidu
f r = > \ 111-06-17
izvor infracrvenog
zračenja
11-14-11
sa sijalicom h fuorescentna
11-15-04 svetiljka n r
t | 11-14-13 vremenski relej 111-06-18 klima uređaj
svetiljka sa tri
fluorescentne cevi uređaj za hlađenje3*
prekidač na 11-15-05
111-07-02 111-06-19 uređaj za duboko
udarnu struju
I— -— I svetiljka sa pet hlađenje____
I I - 15-06 fluorescentnih cevi
uređaj za
© - uklopni sat 111-06-20
Električni aparati za domaćinstvo zamrzavanje
11-14-14
8
električni aparat, Razno
E 111-06-01
sklopka sa opšte
11-14-15 grejač tople vode
ključem
mašina za prikazan sa
automatska E 111-06-02
kolače
- #
provodnikom
Lx< 11-16-01
111-07-11 sklopka za
zamračenje električni šporet, ventilator
111-06-03
opšte o o
prikazan sa
Svetiljke
mikrotalasna 11-16-02
provodnikom
^ 111-06-04
reflektor, pećnica
(® 11-15-07
opšte
peć za 11-16-03 tajmer
111-06-05 ©
pečenje
0
direktno svetlo X 11-16-04 otvarač vrata
11-15-08 111-06-06 topla ploča
pokretno mesto
govora; interfon u
11-15-09 indirektno svetlo
Q 111-06-07 friteza 3 *
11-16-05
kući ili na vratima
međusobni interfon
1) naziv po DIN 49290

2) ovaj uređaj se prikazuje samo ako nije već smešten uz svetiljku
3) broj zvezdica se može uneti prema pr. EN 27371, ISO/DIS 7371, DIN 8950 T. 2.
362
Simboli u šemama za binarne elemente
sastav simbola prioritetno mesto funkcionalne oznake na
za opštu ulazima, izlazima i
kontura funkcionalnu drugim vezama
oznaku ulaz
negacija
ulaz
izlaz
12-07-01
izlaz k se mora zameniti

sledećim simbolima
12-07-02 n zaostaje
alternativno mesto dinamički

n prag Histerezis
za opštu funkcionalnu oznaku ulaz otvoren, npr.

Konture 12-07-07
o otvoren kolektor
otvoren
elementama o
dinamički ulaz H-tip
kontura
prikazana kao sa negacijom otvoren
kvadrat o L-tip
12-05-01 12-07-08
pasivan,
indikator o pulldovvn
polariteta21
kontura pasivan,
ulaz o
upravljačkog pullup
12-07-03 (negacija)
bloka V 3 - state
indikator E proširenje
polariteta2),
12-05-02
izlaz, smer toka —►m3) pomeranje, napred
signala s
kontura - m3) brojač u nazad
12-07-06 desna na levo
izlaznog ? pretraga
bloka Na pnmer:
od spoljnog
12-05-03 * < * 1) manje od
stanja 1 na
Slaganje više elemenata spoljno stanje 0 j poređenje
€ 3
a— CP CARRY-
Inteme veze
—b PROPAGATE
—c CT = m sadržaj
b— interne veze
>d Pm3) operandi
c— 12-0 8-01
a— —e BP BORROVV-
PROPAGATE
d—
I
12-08-02
sa negacijom
Cl
Bl
PRENOS
BORROVV - IN
sa dinamičkim BG BORROVV-
delovanjem GENERATE
12-08-03
CG CARRY-
GENERATE
interni ulaz BO BORROVV —OUT
virtuelni ulaz „ 1“ fiksno stanje
12-08-05
1) zvezdice (*) zameniti odgovarajućim simbolom
2) 1 = H - nivo; 0 = L - nivo (ne koristiti nacionalne simbole!)
3) m se mora zameniti odgovarajućom veličinom. Ako je m = 1, jedinica se može izostaviti
363
Zavisnosti (odnosi između ulaza i izlaza) Simbol Naziv
Vrsta Delovanje na upravljački ulaz ili izlaz Elementi kom binatorike

Slovo
zavisnosti ulaz: stanje 1 ulaz: stanje 0
>1
A ADRESE dozvoljava akciju sprečava akciju
1 ILI - kolo
(izabrana adresa) (adresa nije izabrana) 1
1 opšte
C UPRAVLJANJE dozvoljava akciju sprečava akciju
12-27-01
-sprečava akciju upravljanih
ulaza &
-deluje na spoljna visokoomska I
stanja na otvorenim i I - kolo
I
3-state izlazima I opšte
-izaziva visokoomske L-mvoe
EN OSLOBA- dozvoljava akciju na pasivnim pull-down 12-27-02
ĐANJE izlazima, a visokoomske
> m kolo sa
H-nivoe na pasivnim pull-up
izlazima I podešenim
I —
-izaziva stanje 0 na ostalim 1 pragom,
izlazima opšte
12-27-03
G 1 dozvoljava akciju izaziva stanje 0
=m
dozvoljava akciju sprečava akciju kolo
M MODE I
(izabran modus) (modus nije izabran) 1 (m od n),
1 opšte
N NEGACIJA komplementira
bez delovanja 12-27-04
stanje
upravljani izlaz > n /2
R RESET reaguje kao za bez delovanja 1 majoritetno
S =0, R=0 1 — kolo,
opšte
upravljani izlaz
SET 12-27-05
S reaguje kao za bez delovanja
S = 1, R = 0 “
1 ekvivalentno
V ILI izaziva stanje 1 dozvoljava akciju
1 — kolo,
otvoren (uključen) 1
opšte
X PRENOS put nije otvoren
put
12-27-06
z SPOJ izaziva stanje 1 izaziva stanje 0
2 k kolo
Simbol Naziv Simbol Naziv I poređenja
1 (pariteta)
Gm Gm - ulaz 1) Cm Cm - ulaz D opšte
2-27-0 3
12-14-01 12-18-01 buffer bez
Gm Gm - izlaz Cm Cm - izlaz 1 posebnog
pojačanja na
12-14-02 12-18-02 12-27-10
izlazu,
opšte
Vm Vm - u la z1) ENm ENm - ulaz NE-kolo,
1 invertor (u šemi
— 0—
12-15-01 12- 20-01 sa jedinstvenim
a — EN1 1J 12-27-11
logićkim
- !=E
Vm Vm - izlaz konvencijama)
C1 1 |—
b — 1T 1K
12-15-02 NE-logičke veze i prikazivanje
toka signala
primer: TV1 “1 h— cb grupisanje bitova
a za višebitni ulaz
12- 10-01 nelogička
veza
— ]X F F tok signala u
12- 10-02
dva smera
1) m se mora zameniti odgovarajućom veličinom. Ako je m = 1, jedinica se može izostaviti

21 svaku zvezdicu treba zameniti znakom operanda, npr. P ili Q
364
Elementi kombinatorne logike Koder, pretvarać koda Aritmetički elementi
kolo"ekskluzivno X /Y k o d e r, I
ILI”, antivalentno I 1 p re tv a ra č
kolo, opšte i 1 koda. i
kolo sabiranja,
12-27-09 1 opšte
— o p š te
l-kolo sa 12-32-01 12-38-01
21 invertiranim
£
izlazom,
NAND P-Q
12-28-01 kolo
pretvarač koda
ILI-kolo sa oduzimanja,
ž1 sa eksces -
±
invertiranim opšte
J l 3-grej koda
2. izlazom, na kod 12-38-02
12-28-02
NOR 1 od 10
11
& ž1 kolo
2
3 množenja,
invertor l-ILI
U opšte
12-38-04
12-28-03 pretvarač koda
NAND sa sa eksces - COMP
21 & otvorenim 3-grej koda
12. o komparator
kolektorskim na kod brojeva,
12-28-04 izlazom L-tip 1 od 10 opšte
12-38-05
21
_L 12-33-03
r J1
2. e[ J2 kolo proširenja ALU
J. muttiplekseri, demultiplekseri aritmetičko
logička
12-28-07 MUX jedinica,
multiplekser, opšte
JJ EN pokretač 12-38-06
opšte
sabirnice, ulazi
> V b jl sa pragom,
_3 12-36-01
Jt izlazi 3-state
DX
_Lh 4 četvorostruko
multiplikator,
12-29-04 demultiplekser,
4 bita
opšte paralelno,
elementi sa histerizom
12-36-02 formira
4 najniža
kolo sa MUX bita
histerizom. proizvoda
opšte rG 0y
12-30-01
detektor praga 12-39-06
sa invertiranim multiplekser
izlazom, (1 od 8) ALU
n'i
invertirani (T ) 1
12-31-01 triger Šmita 0
r M 3i
3 CP
digitalni elementi za kašnjenje u\ CG
kolo za kašnje- CO aritmetičko -
12-37-01 P = QQ
nje sa podacima logička
o vremenima
J DX 2 b_
PO
__r jedinica,
12-40-01 kašnjenja 4 bita
21 Q0
10ns — Q1
kolo za _L demultiplekser
20ns —
kašnjenje sa (1 od 8) 20^P2
Q2
30ns — 19. P3
40ns — koracima od 4
1L Q3
50ns — 10 ns
12-37-04 12-39-10
12-40-03
365
Bistabilni elementi A stabilni elementi Sabirnica, vođenje podataka
astabiini sabirnica, je d n o sm e rn a
s
G
J~LTL e lem ent [= > tok signala sa
>— RS - flip flo p npr. takt 12-55-01 leva na desno
R
12-46-01 g e n era to r
sabirnica, tok signala
12-42-01 d >
r-
u oba sm era
upravljani 12-55-02
JL
JL D - flip flo p , !G astabilni
_9_ u p ra vlja n je d n im
JTJT. elem ent, 0
L C2 ADC
20 M- stanjem ,
12-46-03
sinhrono
AD571
12-42-02 d vo stru ki startovan
SPAN 10 V f0
0FFSET 0 V or -5 V
U J K - flip flo p ii SV(LOG) LSB 9.76562 mV
< >0
4U u p ra vlja n 11J ♦SV(OSC) C0DE BIN or 0B AD -
1K OV (L0G)
_LL R je d n o m ivicom ANIN pretva-
(uspon ili pad)
fc OV (0SC) 14n
ANC0M
[DATA>aV<
15n rač 10
12-42-03 B0S
6 bita
1ENct
naponski
33J B (RNG) B&Č
X H (FC) upravljani V. l9
4 1R | CX oscilator, DIGC0M
1 i * CX dvostruki V- DR G1 Q
11 I L RS - flip flo p U-c
± u p ra vlja n sa 14n 12-55-10
IL ID
11 1S-| dva stanja
’l . Memorije
R 11.
ROM
12-42-07 12-47-02
ROM -
Posebne komutacione karakte- Pom ični registri i brojači m em orija,
ristike bistabilnih elemenata opšte
1) 12-50-01
SRGm
1= 0 RS - b ista b iln i
- s pom ačni RAM *
e le m e n t sa I
I registar, RAM -
- R po če tn im I opšte m em orija,
19-43-n s ta n je m 0
12-48-01 opšte
1= 1 RS - b ista b iln i 12-50-03
e le m e n t sa CTRm b ro ja č sa ROM32x8
p o če tn im
!L
dužinom 11
12-43-02 s ta n je m 1 ciklu sa z m 12J
opšte 13 >4
NV 12-48-02 14
RS - b ista b iln i !i
ele m e n t,
SRG8
o sig u ra n AO
n j —i [j i pom ačni
12-43-03 n a p on o m nula 14
12_ & 1D reg ista r
q —!
M onostabilni elementi — >C 1/- 8 bita
12-49-01 ROM -
m onostabilni memorija,
JT_
elem ent, 32x8 bita
m oguće ponovno SRG8
-C1/-~ 12-51-03
12-44-01 okidanje -k R
uprošćeni oblik
J jl- _3
1 J“L pom ačni ROM32x8
K 1D
CX _4 registar, !L C 101 A f iK
! U I RX/CX m onostabilni !L m Afi 2
elem ent,
_5
_6
8 bita sa
paralelnim
11 Â ^- [21 AO
11 4
u
1 ponovno 10 J1 [31 A O j-a
11 izlazom 14) A O -3-
okidanje
R [5] A O 4
nije m oguće 15c EN [61 A O 4
Ji
R [71 A P L ^
12-45-01 12-49-05 12-51-04
1* m treba zam eniti o d g ovarajućom brojkom
366
IEC 617-13; EN 60617-13;
S im b o li u šem a m a za a n a lo g n u o b rad u signala DIN EN 60617 T.13

Pojačavači Razno
simboli treba da se kontrolišu i
kombinuju po istim pravilima operacioni (X1-X2) (Y1-Y2) r t„
13-09-01
k a o i b in a r n e o z n a k e
1
pojačavači (npr. 7 1n i J
X1 10
deo od LM 324) 9 L_ (M
X2 O CO
Označavanje signaia 13
Y1 m^
3 +S H >1 pojačavač 12
Y2 2 =Q .Q
[^13-0<
04-01 analogni ulaz sample-and- 11 <
8 AOFS
14
]H hold, faktor
1
______I 13-04-04
# digitalni izlaz
supsidijarni
7 N
2
AOF
13-09-06
CX pojačanja 1
(npr. LF 398)
10 H
3 H
U+
0V
U-
ES
13-07-01
-X — 04-05
13-04
priključak
> 1 <t>
Označavanje funkcija + PWM
AOFS UC3526A <
priključak napona pratilac napona co
- X —Ju 13-0f
05-01 AOFS CSENSE +V C
napajanja (npr. LM 310, £ CM
U♦ 3 m
izlaz strujnog metalno kućište) COMP # 13 0.00
U-
13-05-P4 napajanja (BST) AZ
£ RESET OUT # 16 i o
CXSS ro=>
N Q)
13-09-04 12.
— [Tr e f j13-05-05 referentni ulaz £ SYNC C T3
O
RXD SHDW N^ O -t
_9
~ 13
13-05-07
ulaz detekcije
veličine
+ D>m
CU(i)
10 10
17 -H-
RXT
CXT
l'i
TJ t
O O-
analogni ulaz . 6 + VIN GND
EB
- e: 13-05-09
operanda
m . 100 A B
m i 200
pojačavač sa
ERROR VREF
spoljni m = 500 13-16-01
^ E X T 1)l3-05-10 subsidijarni ulaz (RG1)
podesivim
[RG2] pojačanjem
-k |Tn T1) 13-05-11
!
interni subsidi-
jarni priključak
(npr. AD 624) 11
2 X1 1
J 13
analogni
AOFS(OUT) 14 12
priključak 1/ i 1 multiplekser/
10 1
-----[ a * 2) J 3-05-12 demultiplekser,
podešavanja 15 2
AOFS(IN]
priključak 9 3 trostruki (npr.
--- {Č*W_.3 °5-13 kompenzacije 13-09-05 4 5 74 HC 4053)
Pretvarači 13- 17-02

— [Žm 13- 05-14 Zm - ulaz
n /# UREG naponski
— [H 13-' 05-16 HALTE - ulaz U+ +5V regulator,
(CONV) OV pozitivni, fiksni
~ » / ~l
*I 3) ulaz [RESETj 13- 13-01 (npr. LM 309 H)
_____ I 13-05-17 NEJEDNAKOST
EN10#v<
EN11 V j
UREG
— [Mm 13-05-21 Mm - ulaz |BIP) 5 ___
U+
(UNIP)
ACL
— [ENm 113-05-23 ENm - ulaz 1
Ut
— [xm 13-i05-24 ( 4 T
Xm - ulaz
Komparatori 0V 3 T O. N 2 q.
13-11-02 X co o cr>c
13- 13-03 c o. o S
UCOMP naponski
komparator + U/f ro <
(npr. deo od £
un
AOFS 3 Q UCOMP o
13- 15-02 LM 339) |UOS] ro <
[SYNC] X < 4,55 V 4- S
-3 S
13 K
UCOMP T/U | [UOS] s - 2 i—
V1 (TJ S X > 4,55 V R
naponski + 1V C D o o.
- I t s V2 CX cx JZ c.
3
X 1(X > Y)
komparator U♦
OV cx
2f
03 0) vcc N <5
(npr. LM 361) > > GNO
+ 2.53 V
S- Q
ol
Y 2(X < Y) U- O
S j 2Ć 03
13- 15-02 13-11-03 OLst 13- 18-01 C/5 c
1) EXT (INT) se može zameniti npr. sa RX (RINT) - otpomost, CX (CINT) - kapacitivnost ili XTAL (XTALINT) - kvarc
2* A * zameniti sa ADJ, ili samo * zameniti sa referentnom osobinom ili veličinom, npr B - prednapon, CL - ograničenje
struje, SR - brzina uspona, f - frekvencija
3) umesto ovog mogu se koristiti i sledeći znaci: > (12-09-30), < (12-09-31), = (12-09-32)
367
JUSM.AO. 100; ISO 3511-1.2;
Grafički simboli za tehniku vođenja procesa DIN 19227 T. 1,T. 2
Provodnici, spojni vodovi Detektori

priključci, označavanje signala
pojedinačni označavanje slovima
cevovod, širina signal, (donji desni ugao), simbolima ili opisom
linije > 1 mm električni detektor detektor nivoa,
pojedinačni protoka, prijemnik
EMSR - vod signal, opšte
- //v svetla
opšte, dati
pneumatski turbinski
prednost liniji co2 detektor
od 0,25 mm detektor
analogni F sadržaja C 02
pojedinačni n signal
protoka
induktivni
signalni vod, detektor
-E -
električni digitalni
detektor
protoka 9 o pH - veličina
u signal detektor detektor
pojedinačni tempera- zračenja,
signalni vod, ture, opšte opšte
binarni
pneumatski s signal detektor brzine,
termo- broja obrtaja,
element frekvencije,
hidraulični vod opšte
davač
J"L detektor detektor odsto-
impulsa
pritiska, janja, dužine,
opšte položaja. opšte
8
fiberoptički ukrštanje
-7 # - vod detektor kvartarni brojač
bez spoja nivoa, pnncip
FQ potiskivanja
opšte
spoj provo-
kapacitivni
linije delovanja dnika, opšte detektor
mesto spoja H l” L
detektor
nivoa
9 provodnosti
detektor detektor težine,
Regulatori nivoa sa
 L plovkom
w mase. opšte
izvedba se prikazuje:
• opisom Uređaji za opsluživanje
• simbolima iz drugih standarda
• naznačavanjem smera delovanja izvedba se prikazuje:
• naznačavanjem algoritma (P, Pl itd.) • opisom
regulator, opšte regulator u tri tačke • podatkom o podešavanju veličina
(osnovni sa preklopivim
simbol) izlazom
podešavač, rasklopni uređaj
PID - regulator regulator u dve opšte opšte
sa rastućim tačke sa
PIDf izlaznim
PD preklopivim
signalom kod izlazom podešavač sign. za sklopka za automa-
porasta ulaznog električni ulazni sig tsku proveru mer-
signala sa pokazivačem (JUS nog podeš. (JUS N
' V N A3. 008. IEC G17-8 A3. 609, IEC 617-9
Pl - regulator regulator kao soft- DIN 40900 T.8) DIN 40900 T.9)
sa opadajućim verska funkcija sa
izlaznim oznakama ulaznih Izvršni organi i pribor
signalom kod i izlaznih veličina
pcrasta ulaznog
poDIN 19226
izvršni klipni izvršni
signala mehanizam sa
Delovanje na krug upravljanja
? membranom
mehanizam
nacin po- pogon za podeš. kod (M) motorni izvršni opružni izvršni
ispada energije upravljanja mehanizam mehanizam
dešavanja uređaj za piodeš. zauzima
element po- poziciju najvećeg protoka magnetni izvršni ventilni izvršni
dešavanja mase ili energije mehanizam M mehanizam
pogon za podeš kod ispada
o pogon za o energije upravljanja uređaj Uređaj za upravljanje
podešava- za podešavanje zauzima
nje, opšte poziciju najmanjeg protoka pojedinosti se prikazuju:
V • opisom
mase ili energije
uređaj za po-
deš. sa mes- o pogon za podeš kod ispada
energije upravljanja uređaj
tom podeš ili uređaj za upravljanje,
elementom za podeš ostaje na
osnovni simbol
podešavanja zatečenoj poziciji £
368
G ra fič k i s im b o li za te h n ik u v o đ e n ja p ro c e s a IS O 3 5 1 1-3 , D IN 1 9 2 27 T.2
Adapteri Davači izlaznih veličina
ulazne i izlazne veličine se prikazuju. izvedba se prikazuje

• karakterističnim slovima • sledećim slovom za obradu
• oznakama ulaznih signala • simbolima iz drugih standarda
• simbolima iz drugih standarda • opisom
• opisom • jednakostramčnim trouglovima unutar simbola
signal ili merni

pretvarać. opšte
{ analogno - digitalm
j pretvarač (JUS N
A3 008. IEC 617-8.
DIN 40900 T 8)
osnovm
simbol indi-
kator, opšte o brojač
signal ili merni pretvarać elektn- registru-

pretvarać sa ćnog ulaznog sig- analogm
jući uređaj.
galvanskim
odvajanjem
| nala u jedmstveni
pneumatski signal
n mdikator % opšte
merni pretvarač memorisanje

sa jedinstvemm signala, opšte digitalni pisač,
električnim indikator analogni
n
signalnim izlazom
memi pretvarać memonsanje davać signala

sa jedmstvenim analognog gramce za pisać.
pneumatskim signala donju i gornju n digitalni
signalnim izlazom (ISO 3511-3) graničnu
memonsanje veličinu
merni pretvarać za
razliku pritiska sa n j digitalnog signala štampać
jedinst pneumat (ISO 3511-3) V levo donja granica
signalnim izlazom « v
V desno: gomja gramca
merni pretvarač pretvarač,
nivoa sa jedinstve- V gore gornja granica
Grej kod u ekran
mm pneumatskim v V dole donja granica
2 od 5 - kod
signalmm izlazom
—
hi\4-14
G ra fič k i s im b o li za te h n ik u u p ra v lja n ja zg ra d o m
Osnovne i sistemske komponente Senzori
presećno me-
m
analogm
sto za infor- senzor,
macije. pres. analogni
m. RS 232 senzor, opšte ulaz
a) polje za označavanje
spoljašnje pre- primenjenog softvera
sečno mesto
b) polje za fizičke ulazne
gateway GAT tast - senzor,
veličine za defimsanje
taster
ulazmh kanala
namensko
l1/%
upravljanje,
upravljačka senzor
komponenta potamnjivača,
taster
-o
potamnjivača
upravljački
tast-senzor,
Aktivatori upravljački
1/14
sklopka kao
aktivator aktivator, tastertem-
opšte 1/n mje bez peratumi
1 potencijala senzor
aktivator
I sklopka kao
sa po- aktivator. bez vremenski
moćmm senzor. sat
- D naponom 1 n/n potencijala
AC ^DC
■ --------- 1 aktivator, I Jalousie- vremenski
J , i L opštesa I ■ aktivator, zatezna
sklopka.
■ vremenskim ■ Jalousie-
■ ---------1 zatezanjem BL sklopka uklopm sat
INF0 -
n
^
; tabla sa
j indikac
| mdikaciona
lo r iin ir a
■
—■
|
aktivator
potamnjena
preklopni
aktivator
\y
l/P IR
dojavljivač
pokretanja
PIR: pasivno
infracrvem
369
Formule
Matematika....................................... 371 Tranzistori......................................... 379

Mehanika.......................................... 372 Ispravljači.......................................... 380
Toplota...............................................373 Multiplikatori napona........................ 380
Veličine u elektrotehnici................... 373 Upravljanje otsecanjem fa ze ..........380
Električno strujno kolo......................373 Filtarski i stabilizatorski spojevi.......380
Električna otpornost......................... 373 Obrtne mašine..................................381
Spojevi otpornika............................. 374 Namotaji jednosmernih mašina..... 382
Električno polje................................. 375 Namotaji naizmeničnih mašina...... 382
Magnetsko polje............................... 375 Transformatori.................................. 382
Transformacija šema........................376 Pad napona i gubitak snage............383
Naizmenični naponi i struje.............. 376 Trajno dozvoljena struja provodnika
Spoj u zvezdu i trougao u trofaznoj sa PVC-izolacijom........................ 383
mreži, simetrično opterećenje.... 376 Zaštitne m ere.................................... 383
RC- i RL- kola....................................377 Proveravanje zaštitnih mera...........384
RCL- kola.......................................... 377 Kompenzacija................................... 384
Kola sa operacionim Merna tehnika...................................384
pojačivačima.................................378 Naizmenični naponi.......................... 385
Bulova algebra..................................378 Tehnika osvetlenja........................... 385
Mere prigušenja i prenosa............... 378 Uređaji za regulaciju.........................385
Oscilatorna kola................................378 Prenos podataka.............................. 385
370
Matematika
Operacija Pravila i zakoni
Sabiranje Komutativni zakon: Pravila za predznake: a + (- b) = a - b

a+b=c a+b= b+a a - (- b) = a + b
Oduzimanje Asocijativni zakon: a - ( b + c)= a - b - c
a- b=c (a + b) + c = a + (b + c) a -(b -c ) = a - b + c
Množenje Asocijativni zakon: Distributivni zakon: Pravila za predznake

a •b = c a •b = b •a a(b + c) =ab + ac (+ a) • (+ b) = ab
Delenje Asocijativni zakon: (a + b) (c + d) =ac + ad + bc + bd (- a) ■(+ b) = - ab
a:b =c a(b • c) = (a ■b) • c -------- Stavljanje predzagradu (+ a) • ( - b) = - ab
Izmnožavanje-------- ► ( -a ) - ( - b ) = ab
Pravila za zagrade:
a £ a d
- (a + b - c) = - a - b + c
b d b ■c
+ (a + b - c ) = a + b - c
Stepenovanje an I a \n £ . - an-m
an = c gfl . gPO — ♦m an • bn = (a • b)n bn " ib i am ' (an)m = ar
Korenovanje
tn3|n
c
nr n r — n #— n /— 0] T /n /— m n >— n /----
II
Ya = c Y'ab = V a -V b V b m= b n V V b =* T b V a m= a n
____________________________
Stepeni Logaritmovanje
Decimalni Binarni Heksadecimaini Množenje Stepenovanje
10°= 1 2° = 1 16°= 1 log (c • d) = log c + log d log cn = n • log c

101 = 10 21 = 2 161 = 16
10*= 100 22 = 4 162 = 256
103 = 1000 23 = 8 163 = 4096 Delenje Korenovanje
10-1 = 1/10 2 "1 = 1/2 . 16"1 = 1/16 m 1
10-2= 1/100 2-2 = 1/4 16-2 = 1/256 log ^ = log c - log d log V c = — log c
m
10-3 = 1/1000 2-3 = 1/8 16-3 = 1/4096
Trougao Kompleksni brojevi 511
a + /}+ y- 180 ‘ +/ imaginarna z = a + jb
a +/ b
b = r • sin<p
2 z = r (cos ip + j • sin <p)
Obim:
x z = r • eif*
U=a+b+c
realna r -
sin y X
c a=
\
2 bc • cos a \ / =
2 ac • cos p a -/b
2 ab ■cos y -i
Trigonometrija 0
Jedinični krug cot a
Mera u stepenima i lučna mera ugla
Suprotna qg _ 360° 57,3C
Nalegla
kateta ugla a kateta ugla a a B ~ 2 • n ~ 1 rad
Pitagorina teorema
Hipotenuza c ~ c? = a2 + b2
Trigonometrijske funkcije:
sm a = — tan a = ^ sin ( - a) = - sin a
b cos ( - a) = cos a
cos a = — cot a = — *an = ” *an a
c a cot (- a) = - cot a
371
M ehanika
Q p = j B
Pravolinijsko | Jednoliko fT ^|
jednoliko ubrzanje L iil kružno kretanje LJ=il
c o r- V2
sila F = m ■a sila F = m ■coz ■r F = m ■—
r
v = d, • k • n
brzina v = a ■t v = V 2 ■s ■a brzina 2n —
v - —- ■r
V?
ubrzanje ubrzanje
- 7 - V a , = ~r~
pređeni put ugaona brzina (0 = 2n- f f= y n= y
Rad i sila |j?o) Energija
opšte W= F s održanje energije E=W

rad podizanja W = FG • s W = m ■g ■s potencijalna energija EP = m ■g ■s
rad nategnute Ff ■s
energija natezanja Es - Ff2 S
opruge W= 2
rad pri n m ■v2
iv - m 2 v*
w kinetička energija
ubrzanju E* ~ 2
rad trenja W=Fr s Obrtni moment jo )
trenje fr = P ' fh obrtni moment M= F r
strma ravan F » - FBl h @ poluga F, • s, = F2 • s? |~22)
Snaga i stepen iskorišćenja f~2o) nepokretni kotur F ,= F?

w
snaga P= y P = F •V pokretni kotur
âb n - ^ ab složeni kotur

stepen V
VV
V 2U ^ P *Z U
iskorišćenja Wv = W2U- w ab snaga i obrtni P = 2n ■n ■M
Pv = ^zu - p ab moment
ukupni stepen Hidraulika jj§ )
Hges= ' *)? ••••• f)n
iskorišćenja
hidrostatički P = (}■ g h
Prenosi j? | pritisak
kajišni d, • n, = d2 • n2 hidraulično El = 1
postrojenje <4, A2
zupčanici z, • n, = z2 • n2
pužni prenos z, • n, = z2 • n2
372
Toplota 27
Podužno = Iq + M Količina toplote Q = m ■c ■Ai?

istezanje M = l0 ■a ■Ad Smesa Qao ~ Qai
Zapreminsko V* = 170 + A17 m, c, • t?i + m2 ■c2 ■t?2
istezanje A I/= \/0 • Ad y= 3a !?m= ni] • •+• m2 ' c2
Toplotni Wab n Ač - c - m
koeficijent 3 Toplotna O ■s 305
p - lta -1 provodnost A=
iskorišćenja A d A t
Veličine u elektrotehnici 37J
Eiektrično strujno kolo 37
Stepen iskorišćenja
P,
HZ=>
U0 « L ^K L
Otpornost Napon na Stepen

Slučajevi Struja Odata snaga iskorišćenja 1]
opterećenja Rt priključcima UKI
Prazan hod Rl = °° 1=0 UK\ = u 0 PL = o n= 0
Opterećenje 0 < r l < °° r 4 2 «l
I Uo UK\ —U0 - / • R, n- Rl
R, + Rl L + n r, + r l
1
Prilagođenje rl = r, U .-Š P - U°2
'4 L 4 P, n= 2
*lo C
Kratak spoj 0 UK\ = o PL = 0 n= o

II
ll
Električna otpornost
Diferencijalna Otpornost
Omov zakon Otpornost provodnika i temperatura
otpornost
I 691 R = 9-1 34 ft,, = R20 + AR LMJ

AU . _ 1_ Površina AR = R20 ■a ■A t?
M M y~9 kruga:
\U I _ d 7 ■n
R»= R20(1 + oA t? + /}A d 2)
U x q q~ 4
373
374
Električno polje M agnetsko polje f lg ]
jačina električnog jačina magnetskog H_ 0 =I N

E= f - E=—
polja 0 d polja 1 magnetopobudna slla
dielektrični magnetska
D= —
pomeraj A indukcija
odnos D= e ■e e = e0 ■e, odnos B= ■H n = ,ug- fir

sila između provodnika r F c h 'h ’l
sila između F Qi • 0 ? kroz koje protiče struja 2K - a 3
opterećenja 4n ■c ■I2 B 2 ■A
sila privlačenja
magneta
Kondenzator, kapacitivnost Kalem, induktivnost 1 39]
kapacitivnost c= Q c = f A induktivnost N2
U d
e = e0 er V = Fo ■Fr
dielektrična magnetska
£n= 8,86 • 10- 1? — " ° = 1'2 6 7 - 10^
konstanta Vm permeabilnost
struja Ic = C — napon UL = L - —
c Af L At
električna l/Vgl = — ' C ' U2 magnetska
Wmag = -J- • L ■12 ” 40]
energija 8 2 energija
Veze kondenzatora ~38] Veze kalemova 40)

Paralelna veza Serijska veza Paralelna veza Serijska veza
Qg = Qi + Q2 + ... + Qn Qg = Q, = Q? = ... = Qn lg = ll + h + + l t = l 2 = ... = /„ = /
Ug= U , = U 2 = ... = Un Ug = Uy + U2 + . .. + Un Ug = U, = U2 = ... = Un Llg = U' + U2 + ... + Un

J ____1_ J_ J_ 1 1 1 1
Cg = Cl + C2 + ■■■ + Cn Lg = L: + L2 + ... + Ln
Qg Cl C2 cn Lg = L2 + " + Ln
RC-kolo RL-kolo
vremenska konstanta z= R C vremenska konstanta T = L/R

proces uključenja proces isključenja
proces uključenja proces isključenja
(punjenje) (pražnjenje)
( ( (
uc = U ( 1 - e 'T ) uc = U e r U\_ = U ■e r uL = - U ■e r
U -1 U -L U M - i, U -1
l r = — ■e r lr = ------- e r 'l = ■(1 - * r )
c R C R 'L = -R 6 T
filtar niske/visoke f _ 1 filtar niske/visoke f - R

frekvencije 9 2 n ■ R ■C 3 frekvencije ' 9 _ 2n ■L 3
Struja i magnetsko polje Magnetno kolo sa vazdušnim procepom 39)
provodnik u magnetskom polju magnetska
R - &
otpornost
delovanje sile F= B ■ 1 ■ l ■z Qo)
indukovani napon U = B ■ 1 ■ v ■z magnetska
provodnost A - i
Kalem u magnetskom polju
, . F a sina —
ukupna magnetska
obrtni moment M = --------^ -------- |_40] Rm = ^m1 + ^m 2 + « • + ^m n
otpornost
delovanje sile F = 2 N ■B 1 ■ 1 4Ul
rezultantna magneto- ©1 + ©2 + - •• + ®n
indukovani napon Q| pobudna sila
0g =
375
Transformacija šema
Polazna šema Zamenskl izvor napona Zamenski izvor struje
L/ q • n2
u
q* = — 5— -
R. + R2
Redna veza izvora napona Paralelna veza izvora napona
l '
() O ,,u#ij I ( ) ,Uq’
__________ _________I— 1 — -
za L/ql > Uq? važi: L/q* = Uq? + lA■R,:

AU
N aizm en ičn i nap o n i i struje

Sinusoidni oblik Pravougaoni oblik
a i
Um
t, f
* Tfp ►►
--- --------------
9= Ut,\j =
Ispravljeni sinusoidni napon
u = u ■sin (w t+<Po)
1 «B _ 2n
(0 =2nf f= «G 360 I^rms = 0.707 • u
UA\j = 0,637 • u
7
u 1 USS = 2 u
vT
u = 1=
\[2 's s = 2-i
11- uss J_ 'ss UM = u/n
2\2 2V 7 I^rms = 0,353 • u UM = 0,318 • u
Spoj u zvezd u i tro u g a o u tro fa zn o j m reži,

s im e trič n o o p te re ć e n je
u
V3
Tj^Str U 5 tr -
~ T Us„ |
u
I = 'st,
N S =V3 U I
s = \ p 2T q ?
U U s t,^
P = \ 3 ■U ■I ■cos ip
L2 1 A' r
—
hn 1
sin tp
u J h*
L3 ' O = V 3 • U ■1 ■
376
377
K ola sa o p e ra cio n im
B u lova alg eb ra
p o jačivač im a
Neinvertovan Invertovan Komutativni zakon
*7
& X a c &
a
----- +
'
aabac = bac aa
;Uefl'L R,
UA
' r l /a
T
(takođe važi za ILI kola)
Asocijativni zakon
UA « UE (1 ♦ UA= - U E a a
R, & X
Oduzimać (difer. pojač.) b_j b_
Sabirač & r
a a (b a c) = (a a b) a c
(takođe važi za ILI kola)
D istributivni zakon
a
t/E2 ♦ /?3l Ue1 /?3 &
Ua 21 b_j
fl,<«2 + flj) *1 >1 r
Integrator (nisko propusni) Diferencijator (visoko pr.)
(a a b) v (a a c) = a a (b v c)
cn
(a v b) a (a v c) = a v (b a c)
C,
ôo De Morganovi zakoni
"
—+
Ue Ua UE Ua
aab = av b aa b = av b
c E• Af R2 ■C, ■AL/e
AUa = - a l /a =
A rC , Tt
1 n n h a i p
Pi *co■ C,
UA = - UE U a ——Uf ' R o ' ' Ct
av b = aa b av b = aa b
M ere p rig u šen ja

O s c ila to rn a kola
i preno sa
Redno oscilatorno kolo Paralelno oscilatorno kolo
prigušenje blokada propusni oc
ulaz 1 U\ => P\ ili P? => U i ^ izlaz oc "V
pojačanje pojasa — pojas —
frekvencija frekvencija oc
■w ~
mera prenosa
mera prigušenja a - a |/R
mera pojačanja L/r
ft1 ▼ l|,L c
mera pngušenja snage mera prenosa snage L/ ^Lpar J ^par
ap = 10 Ig ^ -d B - a p= 1 0 lg ^ d B
r2
mera prigušenja napona mera prenosa napona
U,
a „= 2 0 Ig ^ d B - au = 20 • Ig —^ dB
U
r , , r2 U’ /? , « / Faktor dobrote
mera prigušenja struje mera prenosa struje ^Lser
0 = ^521
a, = 2 0 -lg -^ d B - a , = 2 0 - lg ^ d B fls * ■^Lpar
/,
Rt - R, R, - ^2 Uslov rezonancije
Ukupno prigušenje (prenosni lanac)
XL = Xc f0 =
ages = a, + a2 + ... + an (paziti na predznak) 2 r r \ L ■C
378
379
Ispravljači
T1, SL V1 A1
^ t s ~ \ u2 uw U„2
u_____ f rN
=r Pd
Neupravljani ispravljači
M 1U / - /v U,m = 3 .1 4 U dl Su = 3,49 Pd 1FAV - /<J

/đ_ 1,57 / frms = 1-57 /d
L/dj - 0,^5 Uvo
M 2U / - /v /fav = 0,5 /d
U,m = 3,14 L/đl
d 0,785 / frms = 0,785 /d
M 3U L/d, = 0,65 C/vo / - /v /fav = 0,333 /d

L/,m= 2 .0 9 L /d, SL,= 1,23 Pd
d 0,588 /frms = 0,588 /d
B2U / - /v I fav = 0,5 /d

U * = 0,9 Uv0 t/,m= 1,57 (_/d,
/d_ 1,11 ^frms = 0,785 /d
GO <"
^fav = 0,33 /d
cT^
B6U L/dl = 1,35 L/v0 U m= 1,05 Ud, Sb = 1,06 Pd

li
ro |
o|
^frms = 0,588 /d
Upravljani ispravljači (sa otpornikom)
M 1C M2C M 3 C /B 2 C /B 6C B2H B6H
1 + co sa 1 + co s«
= u „ u a iu = Udl0 • 0.577 ■[1 + C O S (a+30 )) u r t, „ = UM ■cos a U„,„ = U,,
Multiplikatori napona 2161

jednoimpulsni
udvostručivač spoj D1 / f av = /<J fu= f
Up
Ud, - 2 \ ' 2 U
dvoimpulsni
udvostručivač spoj D2 L/,m= 2 - V 2 U /
'F A V ~ - ^/d fu= 2 f
/F
jednoimpulsni umnožač,
spoj V1, n stepeni L/d,= n -2 -\/2 U /fa v = n 'l a fu= f
Upravljanje otsecanjem faze 231
U, 1 ✓
k v«, /« •v U a si
sin 2 a -i / ^ _ a sin 2a a sin 2a
U „= U lr,= I Pr,= P 1
P V 1- w
180'* ' " 2n V 180 + 2 k 180c 2n
Filtarski i stabilizatorski spojevi 223
_ . LL Faktor _ L/w1
Talasnost struje Talasnost napona wu = ;—
Udi filtriranja _ L/w?
Prigušnica za izravnavanje K ondenzator za punjenja Filtarski elem ent
1 LC RC
L= \ Z Ž- R 2 c- * ‘ ,d
p O) P 'f'U *
e~ *LS fls
*c s S= XA CS
Jednoimpulsni spoj: k = 0,25
Z = — ■P v _ 1
vv. Dvoimpulsni spoj: k = 0,2 ^LS = p (0 ■L s
p co • Cs
Stabilizacija
P«o. = Uz ■lz
Ui ŽS U 2-U l
11,/ l r
n
_ P.«
*2max — «i
^vmin ~ j
UZ
U«max ~ Uz o
^Zmin —0,1 • /^max
- ,
^1 mtn —
,
I »
'Zrrax + 'Lmin 'Zmin ^ 'Lmax
380
O brtne m ašine
Mašine sa obrtnim magnetskim poljem
Frekvencija-broj obrtaja
obrtnog magnetskog polja Klizanje Frekvencija rotora
1 n, - n n, - n . .
n i = ~rT ------- s % = —----- -100% s •f
n, n,
Trofazne mašine ~83l
Vrsta mašine Snaga Stepen iskorišćenja Broj obrtaja Frekvencija
Motor P = Pab’ Pzu = U ■I - \ 3- costp n= n = (1 - s) ■n,

U ■I -\ 3 ■cos (p
Generator Sao = S = U ■I \ 3 f = n ■p
Polazak Štajnmecov spoj
Transformator (Monofazno priključen trofazni motor)
Asinhrone Spoj zvezda - trougao
za pokretanje CB = 70 pF/kW 230V
mašine
U ~ u CB = 70 pF/kW 400V
*AY ~ MAY = ^ ^ A l Ma ~ CA = 2 ■CB
Sinhrone Broj obrtaja - klizanje Snaga pobude
mašine
n = n, s =0 P, = U , \ ,
Motori naizmenične struje
Snaga Stepen iskorišćenja Motor sa kondenzatorom
P = P, Qcb = 1 kvar po kW snage motora

Qc = U 2 - (0 -C
P zu = U ■I ■cos (P U ■l ■cos (p
CA = 3 ■CB
Jednosmerne struje
Unutrašnji pad napona Unutrašnja otpornost Gubici
p f^vBu +
Pv = ' va ■r P v w + ^ v k + Pvf + P , Reib
p ,a = 1 2 ■ fla P vBu = U bo • u
p vw = /a 2
P U '2
p ,k = ia2 «K P ^ = * T
Podešavač R = — ----- R,
«st = 7--------P i Pokretać
polja *t. st iA, Anl
Strana pobuda Otočna pobuda Redna pobuda Dvostruka pobuda
Napon na stezaljkama Snaga Step>en iskorišćenja
Gene- U = U0 + U, + UB P + = P = U-1 n= Pab
rator P2U= P aD + Pv Pab + Pv
U0 - I R , - U b
u = U0 - 1 R , - U b U = U0 - 1 ■(fl, + R,) U = U0 - l a (R Rf) - U b
-uB
Napon na stezaljkama Snaga Stepen iskorišćenja

U - U0 - U, - UB p ab = P = P2U-PV P _ U / " Pv
Motor Pzu= U I U1 1 U1
,a. sl , u u
1 - U I U , U
R, / a " R + Rf R + R, R\ + R( ser Ri, p a r
Koračni motor
Ugao
a = 36Cr cr = — 360"— Broj
koraka z 2 • m ■p obrtaja
381
Nam otaji jednosm ern ih m ašina ~99l
Petljasti namotaj
y = y 1- y z 2 • a = 2 • m ■p
2 a
W S k „ ..
yN — ; — ; — Celi brojevi
u
P P P
k
\ \ \
' M I 2 I4l 5 l 6 n
Talasasti namotaj
Neukršteni namotaji
/s = —
-------- 1 r s 2 a
I I +y 1T-^ - y \ k = p ■y + m
I I a___ I— i _ -L*U y = yi +yz
_____ i i______ i i __:___ i l
yi
y N= — Ukršteni namotaji
u
yi k = p ■y - m
-yk- 2p
Nam otaji naizm eničnih m ašina

Broj žlebova Polni korak Korak žlebova Navojni korak
N n ■d N pri skraćenju;
9 = rN
2 ■p ■m 2~P ~FT yN=^ = rp y N = rP - v = w
Transform atori
Idealni transformator Specijalni transformator El
Uy Uy N, /, n2 z, Ri xi
1 u=— — = u2 — = u2 — = u2
Z u2 U2 N2 h W, Zz r2 X2
U2
lu' J
Realni transformator
Osnovna jednačina Napon kratkog spoja Struja kratkog spoja Strujni transformator
transformatora
Uk /k d = — ' 10 0 % fi
—=u
..
U0 = 4,44 B A f e f N uk = — • 100% “k
un
L= 1,8 ■ V2-/k l2
Šema Stepen iskorišćenja Raspodela snage Spoj u
^Cu1 *(J1 X OZ P Cu2 ab Si Sin ' u\& Yy 0 DdO Wi

n= Yy 6 Dd 6
s? S2n' ^k!
M b + P vFe + P vCu \ _
Wab Sges - S, + S2 Yd 5 V3 • Ny
na = Yd 11
w ab+iv Fe + yyCu Sn = U I N,
^Tl + ^TZ Dy 5 N,
W ab = U 2 ’ 12 ' COS (f>2 • t B
UT1 ^TZ Dy 11 V3 ■W2
^ C u = P vCu ’ f B
U k1 u kZ
^ F e = P vFe ' fE Yz 5 2 ■/V,
Z = Z u 2
Yz 11 V 3 • W?
R' = R ■u2 X' = X ■u2
Autotransformator
Prolazna snaga Konstrukciona snaga
Sq — U2 ■12 SB = SD (1 - U,>U 2 SB= S D( 1 - \ u2>u,

u2
382
Pad napona i gubitak snage 130)
Gubici u provodnicima
h
h Dužine
m h m glavnih vodova
c o s <Pm
Dužine
hl Aii izvoda
'i
COS tp: cos f >2 cos <p3 E
Srednji ugao faznog pomeranja
Geometrijsko sabiranje struja I 1.3

uzimajući u obzir pojedinačne
uglove faznog pomeranja ^>,.3
93
Vrsta Izvodi Glavni vod

mreže Pad napona Gubitak snage Maksimalna dužina voda Pad napona
Jedno- _ 2112 Su ■U ■q ■/. 2

AU- 2-/-/ \l t v // ;\
smerna
x '9 X q 2 ■ 100% ■1 ri • Q
struja
Naizme- .fj 2//cos<p P _ 2 ■1 ■l 2 1 Au ■U ■q ■v. 2-cos<p v

nična AU- 1 (1 /)
X q Py~ X - q 2 ■100% • / cos<p
struja
Trofazna A(l V 3 • / • / • c o s <p 3 -I-ia 1 Au ■U ■q ■x VŠ'COSfp v

struja y.q Pv" X-q \/3 - 100 % • / cos<'p X-q 1( ]
Trajno d o zv o ljen a stru ja p ro vo d n ik a JUS N. B2. 752; IEC 364-5-523;

sa PV C izolacijom DIN VDE 0100 T. 520
Temperatura okoline d Broj višežilnih provodnika koji provode struju
^ZO = fz25 ' ^ Provodnici postavljeni direktno na zidu, na podu u

elektroinstalacionim cevima ili kanalima, na ili u zidu
k '- faktor korekcije
Strujna kola 1) 1 2 3 4 5 6 7 8
i z„: dozvoljena struja na
temperaturi okoline d Faktor korekcije k 1,0 0,8 0,7 0,65 0,6 0,57 0.54 0,52
lz2 5' dozvoljena struja za 1) Višežilni provodnici ili broj naizmeničnih ili trofaznih strujnih kola
i9 = 25 °C jednožilnih provodnika
Z a š titn e m ere m \
Uslovi isključenja
TN-sistem TT-sistem IT-sistem Fl-zaštitni uređaj
flA'/aS U L « A ' /d S U l F>A ' /A n ' [u? 1)

AU ■Rp ,-Uo
<k ~ -r
Uo
K o m p en zacija
Pojedinačna kompenzacija
Fluorescentne svetiljke Trofazni motor

u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz na 400 V/50 Hz
• Fluorescentne svetiljke • Fluorescentne svetiljke
u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz u duo-spoju na 230 V/ 50 Hz
Qr
Qc = P ■(tan <pt - tan <p2) C= Qc = Pg - (tan<p, - tan <p2)
i ■U2
1 ^
C, =
Qci
Qci = Qc
3 ’ ’ w-U2
20
• Približna formula za 230 V: C = 60 • 10~3 ■Qc • Približna formula za 400 V: Ct = ^ 10 ~ 3 • Qc
Napomena: [Qc] = var [C] = pF Napomena: [Qc] = var [C] = pF
M erna teh n ika

Greške merenja
Apsolutna greška Očitana veličina Stvarna veličina Relativna greška
F_ M G
A = k ■n W= A ± F f=
100% w ' 00%
M: merni opseg k: faktor skale + F: viša vrednost Wy U: najmanja
G: klasa n: očitanje - F : niža vrednost W2 relativna greška
Greške merenja \j4 \

Spoj sa naponskom greškom Spoj sa strujnom greškom
o_ U - I Rllu U
Velike otpornosti: Male otpornosti: Q
1 I - L//Pl(u)
Memi mostovi [245]

Otpornost Kapacitivnost Induktivnost
Vitstonov most Tomsonov most Vinov most Šeringov most Maksvelov most
Ri _
R - R ■ R *= ^ N ' = R n ’ ~pT c - c • L - L ■
Kx_ ” N Ux_ rJ Lx_ L n r 2
Merenje osciloskopom 244
Trajanje perioda, Fazm ugao

Oscilogram Maksimum
Frekvencija
= ysw •V *t *Skt • k,< = *skt • k*
f=l
T
y Skt: vertikalni x SM: horizontalni <p: ugaofaznog
podeoci podeoci pomeraja
ky vertikalna k%: horizontalna

razmera razmera
(vremenska
kr : konstanta baza, vremen-
sonde ski koeficijent)
384
385
Re g ista r
A B brojač 201
brojać u Aiken kodu 268
AC - logika 266 bakar 309 brojanje (MPU) 236, 271
adaptacija 257 - faktor ispune 77 brojanje unapred
adaptivna regulacija 256 - prevlake 315 (digitalno brojilo) 267
adresna slova 300 - zavarivanje 310 brojevi
aktivatori 159 balansni pojačavač 73 - sistemi 7
akumulator tople vode 201 baterija za vozila 124 brojilo aktivne energije 239, 240
akumulatori 124 baterije sa živinim oksidom 123 brojilo
akumulatori 127 baze 28 - digitalno 267
alfabet BCD brojilo 267 - konstante 239
- grčki 9 bejzik 297 - mesto 147
alfanumeričko polje tastature 299 benzin-karakteristike 302 - spojevi 240
algoritam 256 brojilo reaktivne snage 239, 240
bezbedan od plamena 206
alkalno - manganske baterije 122 bronza 310
bezbednost žice u pogledu
ALS - logika 266 brzi rešo 201
lomljenja 271
aluminijum 309 brzina 24, 275
bezbednost
- bronza 310 brzina prenosa 290
- podešena vrednost 256
- elektrolitički kondenzator 60 brzorezni ćelik 307
- karakteristike oksida 302 - potrebna vrednost 256
Buck-konvertor 226
amonijak 201 - pravila 178
BUS
amper 32 - transformatori 118
bus polja 248
amplituda 43 BIMOS - tranzistor snage 71 - sabirni vod 159
analogni ulaz (digitalni regulator) BIMOS-tranzistor 71 - BUS sistemi 160
256 binami B-vrednost 58
analogno-digitalni pretvarač 241 - izlaz 259
Anken kod 282 - ulaz, digitalni regulator 259
antena (spojm deo) 201 bipolarni tranzistori 69 C
antene bipolarno upravljanje (koračni
antene 163 motor) 275 CCD senzor 299
- karakteristične veličine 163 bistabilni spojevi preklapanja 265 celulozni acetat 60
- postrojenja 163 B-komplement 8 Celzius 27
- u mikrotalsanim aparatima 201 blizinska sklopka 247 centralna kompenzacija 139
- vetar 163 blok centronics - paralelni interfejs 292,
- vrste 162 - šema 338 296
aparat za kuvanje jaja 201 - baterije 124 CE-oznaka 187
aparati za zam'zavanje 201 blok tastera cevni
aparati - numerički 299 - grejač 200
- šeme ožičenja (tabele) 342 Bodeov dijagram 251 - instalacija 135
- baterije 122 cevni oblik (sijalice) 207, 210
boja
- modifikacije 191 Cigel-Nikolsov postupak 255
- indeks reprodukcije 203
- opravke 191 cikcak linije 332
- ponavljanje 210
- zaštitni osigurači 150 cilindar 13, 273
- revolver sa pisačem 299
- znaci upravljanja 282 - vijak 324
- skraćenice 130
apsisa 333 cink
boje
apsolutni nivo 52 - bronza (kalajna) 310
- pod 203
apsorpciom frižideri 201 - oksid-varistor 58
- pritisni taster 207
ASCII kod 282 - ugljen element 122
- taster sa svetlom 142
asinhrona brojila 267 - vazduh baterije 123
- tavanice 203
asinhroni CMOS-logika
- zidovi 203
- delitelj frekvencija 269 CNC-mašine
bojler 201
- upravljanje 250 cool-beam 210
boost-konvertor 225
atom 28 curenje
BOSFET 75
- atomska masa 302 - bezbednost 122
bregaste sklopke 277
- jezgro 28 - zračenje 201
- masa 28 Brinel-tvrdoća 304
- simbol 29 broj impulsa 35
: broj neutrona 29
- veze 29
[ broj obrtaja 23
Č
atomski broj 28
automatska ploča 200 - regulacija 249 čekićasta lemilica 326
automatski prekidač 145 - upravljanje 95, 249 čelici za opštu upotrebu 308
autotransformatori 118 broj pari polova 43 čelik 306
azimut 165 broj protona 20 - broj grupe 306
386
- navoj cevi 323 disthbutivni EEPROM 289
- postupak dobijanja 306 | - sistemi TN, TT, IT 172 EEROM 289
- tipl 325 - zakon 10 efekt memorije 127
čelik za građevinarstvo 307 dnevno svetlo 208 efektivne vrednosti 43
četiri kvadranta dobošasti ploter 299 EIB - evropski - mstalacioni BUS
- pogon 220 dodatni brojevi 306 sistem 158
- pretvarač 220 dodatni ekskluzivno ILI - vezni član 262
četvoroslojna dioda 67 - štapić (za zavarivanje) 330 eksplozijom ugrožent prostori 181
čoper 222 - funkcije 300 eksponencijalna funkcija 6
čvrste memonjske ploče 296 - grejanje 200 ekvivalent
- materijal (zavanvanje) 330 - elektrohemijski 30
- simbol (ćelik) 307 ekvivalentna
D dodir - doza 195
- napon 151, 171 - logičke funkcije 262
(DIN) Deutsches Institut fur - zaštita 184 elastična deformacija 304
Normung 186 dokumentacija objekta 340 elastićnost 304
(DKE) Nemačka elektrotehnička donja toplotna vrednost 305 elektrane 120
komisija 186 donji grejać 200 električna otpornost 32, 305, 309
D- i DO- sistem osigurača 149 drejn - spoj 72 - štampana kola 315
Dalanderov spoj 95, 278 DTLZ - logika 266 električni
Darlinton spoj, prikaz 73 dužina linija polja 39 - magnetska konstanta 38
- navoji 335 dual - merenje neelektričnih veličina
- otvori 334 - binarni broj 8 246
- preseci 335 - brojilo 267 - rad 32
davač uglovnog koraka 78 - slope-postupak 241 - snaga 32
DC/DC pretvarač 225 DUE - uredaj za prenos podataka - specifična provodnost 303,
DDC - pogon 257 290 305, 309
De Morganov zakon 10 dugačak odvijač 326 - struja kroz zatvorenu konturu
debljina šava 329 dugmetaste baterije 123,126 39
decimalni brojevi 8 duo-spoj 139,211 - vektor magnetskog polja 317
DEE 290 - struja kroz zatvorenu konturu
električm šporet 200
deformacija 39
električno polje 38
- delovanjem sile 304 dva kola zone kuvanja 200
elektricitet
- elastična 304 dvoimpulsni
- brojila 239
• plastična 304 - mostni spoj 217,218,219
- isporuka električne energije
- silom 304 - srednja tačka-spoj 217
176
Dekartov koordinatni sistem 333 - udvostručen spoj 216
elektrohemijski ekvivalent 30
deklaracioni deo 298 dvokanalni osciloskop 243
elektromstalaterski pogoni 322
deklarisanje usklađenosti 187 dvokomponentni lepak 329
elektrolitički kondenzator 60
dvokvadratni pogon 220
delay-Flipflop 265 elektroliza 30
dvopoložajna
delitelj frekvencije 269 elektromašinski pogoni 322
- regulacija 222
delitelj nepamih frekvencija 269 , elektromagnetska kompatibilnost
- regulator 254
delovi instrukcija 298 (EMC) 193
dvosmema
derivacijsko vreme 253 j elektromagnetsko
- dioda 67
deveti komplement 8 - elektromagnetska
- tiristorska dioda 67
diazed - sistem osigurača 149 kompatibilnost 187,193
dvosmerni spoj
digitalizacija 248 - polje 194
- dvofazno upravljan 230
digitalna elektron 28
- poluupravljam 230
- merna tehnika 241 elektronski
- potpuno upravljani 230
• regulacija 256 - sklopnik 230
dvostruki
- senzorski sistemi 248 - pogon jednosmeme struje 220
- cev 207
digitalm senzori ugla 248 - pogon trofazne struje 221
- d sijalica 207
dijagram (tabela) toka delovanja - predspojni uredaji 207, 210
- dioda sa dve baze 67
338 - generator 86 - sklopka 232
dijagram - krajni kontakti 207 elektronski starter 211
- naprezanja 304 - motor 85 - relej opterećenja 232
- polami 202 - operacioni pojaćivać snage elektrotehmčka dokumentacija 337
dijak (dvosmema dioda) 67 227 elementi 122, 302
dioda 66 - priključak (lemljenje) 328 elevacija 165
dipol 162 - stator 276 elipsa 12
direct-digital-control 257 elipsoidni oblik 207
direktni pretvarač frekvencije energija
(trapezni) 228,229 - kabl 130
E
direktno uključivanje trofaznih - mehanićka 21
motora 277 EAROM 289 - nivo 28
disjunkcija 10,246,262 ECL-logika 266 - održavanje energije 21
disperziono lepljenje 329 energija kretanja 21 | - potencijalna 21
387
- prenos 128 - otpornik 74 - primarna termička 237
- pretvaranje 21 - tiristor 74 J granična vrednost 255
- regulacija 200 - tranzistor 74 gramčna vrednost
energija položaja 21 fotonaponski - elektromagnetsko polje 194
epoksidne smole - generator 75 - radioaktivnost 195
- tvrdi papir 315 fotonaponski relej 75 granica
ETDjezgro 77 frekvencija 43, 161, 167 - dozvoljem raspon 129
EVG 207,210 - delitelj 264, 269 - frekvencija 49
evropski instalacioni BUS sistem - kompenzacija 79 - temperatura 54. 206
158 - korak 251 - trajanje gorenja 210
EVU 176 - područje 161 granica rastezanja 304, 307
- ponašanje 79 granica tečenja 304
- pretvarač 221 granice grešaka 241
F frekvencija obrtanja 23 - induktivni merni transformator
frižideri 237
faktor grejanja 201 - apsorpcioni tip 201 - napon kvara 171
faktor ispune bakar 77 - kompresorski tip 201 Grej kod 276, 282
faktoroblika 237 friteze 201 grejač
faktor otklona 244 funkcija ugla 11 - cevni 200
faktor funkcije - halogeni grejač 200
- planiranja 202 - dijagrami 274 - indukcioni kalem 200
- smanjivanja 202 - klase 149 - zračenje 200
faktor reaktivne snage 43 - mali napon 173 grejač vrele vode 199, 201
faktor smanjenja temperature 202 - simboli 300 grejanje cirkulacijom vazduha 200
faktorsnage 43, 139 - šema 270, 272, 338 grejni
fan in/out 266 - šema delovanja 338 - jastuci 201
Faradejev zakon 30 - tasteri 283,299 - materijali 311
Farenhajt 27 , - tasteri digitalne merne opreme - provodnici 200
fazni 241 - ravni 200
- broj (koračni motor) 275 funkcije opsluživanja 259 - transformator 212
- hod 251 funkcionalna šema 338 grla 207.210
- ugao faznog pomeraja 43 ; funkcionalna dokumentacija 338 grom
- upravljanje otsecanjem faze i funkicije 6, 11 - gromobran 179
231 - instalacija 179
FCKW 201 - udargroma 148
fen 201 G - zaštita 148, 179, 193
fenolna smola - tvrdi papir 315 - zaštitne zone 193
galvamzacija 30 gromobran 179
feritni dihtung 201 Gausova raspodela 51 grupni
FET 70 gejt spoj 72
Fl - zaštitna sklopka 151,172 - kompenzacija 139
generator 83 - označavanje 340
Fl - zaštitni uređaj 174, 176 - impulsni 212 - spoj 152
filtarski član 223 geometrija u prostoru 13 - upravljanje 250
filtarski spojevi 49, 223 geometrija u ravni 12 GTO 68
fini osigurači 150 germanijumske diode 66 gubici
fizičke glavni - snage 130
- konstante 17 - grupe 306 - toplote 234
- veličine 14 - izjednačenje potencijala 147, guma
fizika 14 173 - provodnici u gumenim crevima
flip-flop 265 - klase kvaliteta (za čelik) 307 134
fluks - odvod 179 - tvrda 319
- katalizator 327 - poprečni presek voda 147 gustina 25, 302
- magnetski 39 - razdelnici 147 gustina fluksa
- pretvarač 226 - simbol (čelik) 307 - vektor magnetske indukcije 39
fluorescentne sij^lice 207 - zaštita 142
- duo spoj 211 Glikson - kod 282
- spoj sa potamnjenjem 212 gornja toplotna vrednost 305
- spoj u tandemu 211
H
gornji grejač 200
flyback - konvertor 225 grčki alfabet 9 halogen
folije građenje komplementa 8 - sijalice 207, 212
- izolacione 319 gradilišta 181 - sijalice sa žarnom niti 207
- tastera 299 grafički modus 299 - zračenje 200
formule 370 grafički simboli halogene sijalice 207
forvvard - konvertor 226 - u elektrotehnici 189 Haming kod 282
foto granična sklopka 264 HAR 147, 170
- dioda 74 granična struja hardver 296
- element 74 - dinamička 237 harmonizacioni dokumenti 186
388
HCMOS - logika 266 - reprodukcije boje 203 ispitni napon izolacije
HDK - kondenzatori 62 indeksi 18 - optokapler 75
heksadecimalni broj 8 index reprodukcije boje 203 ispravljači 217,218
hemija 28 indikacija u ravni 258 ispravljanje 214
hemijske oznake 29 indikatorske jedinice 241 isprekidana linija 332
HEX- FET 71 indukcija 41 izbor burgije 325
HGC - karta 296 indukcione izbor
hidraulično postrojenje 26 - mašine 83 - materijal lem/katalizator 327
hidraulika 273, 274 - napon 41 - materijala burgije 325
hidroelektrana 120 induktivnost 40 - matenjal-postupak zavarivanja
hidrostatićki pritisak 26 informacioni rastavni znak 282 330
hipotenuza 11 infracrvem sistem zračenja 158 izgled štampane ploče 328
histerezisni motori 88 inhibicija 262 izjednačenje potencijala 147,170,
hlađenje instalacija 168,178 172
- električne mašine 91 instalacije - šine 147, 170
- poluprovodmčki ventili 234 - spojevi 152 - provodnik 17
hladna obradivost 307 - šema 340 izlaz
hladna svetlost 207 - šema spoja 340 - faktor opterećenja 266
HM - burgija 325 - zone 147 - otpomost naizmenične struje
Hol instalacije osvetlenja 203 77
- efekt 78 - spoljašnja 204 izolacione
- konstanta 78 - u slobodnom prostoru 204 - cevi 135
Holov napon praznog hoda 78 - ulična 204 - folije 319
horizontalna osvetljenost 202, 204 - unutrašnja 203 - klase izolacionih materijala 321
hrapavost Instrukcioni podaci 298 - lak 319
- karakteristične veličine 336 integracijski koeficijent 253 - trake 319
- klase 336 integrisani spoj - tranzistori sa efektom polja i
- vrednost 336 - integracijsko vreme 227 izolacionim slojem 70
- upravljanje otsecanjem faze izotopi 28
227 izvlačenje 304
I interfejs 276, 291 izvodenje stepenovanja 8
- paralelm 278, 296, 292, 294
I - putanja 252 - serijski 277, 291,293,296
I - Ti - putanja 252 interfonski uređaj 156 J
I (MPU) intermitirajuća snaga 201
- funkcija 10 inteme komande 297 J - K - Master - Slave - FF 265
- logički član (MPU) 262 invertirajući ulaz 79 jaćina polja
- pretvarač 233 invertor 225 - električna 38
- sklopke 274 inverzno - magnetska 39
I - staza 252 - brojilo 267 jarko bela 208
ICS u energetskoj elektronici 227 - karaktenstika 68 javljač granične vrednosti 256
identifikacija 257 - provodni tiristor 68 jedinice 15
IEC - Bus 242, 279, 295 IP-zaštita 184 jedinjenje
IEEE - Bus 242 iracionalm broj 51 - anorganska 29
IGBT 71 isključenje - hemijska 28
ILI (MPU) 271 - ponašanje 150 jednako kvadrantni
- funkcija 10 - karakteristike 151 - jednosmerni čoper 220
- spoj 274 - krive 151 - pretvarač 220
- veza 262,272 isključenje jednofazni
imaginami broj 51 - kašnjenje 271 - pojačanje napona praznog
impendansa petlje kvara 175 - prelazni proces 146 hoda 79
implikacija 262 - struja 171 - ulazni napon 79
impregnacioni - uslov 174 jednofazni transformator 41, 113
- lak 319 - vreme 174 jednokristalni poluprovodmci 215
- sredstvo 321 isključni tiristor 68 jednoslojni tranzistor 67
impuls ispitivanje 236 jednosmema struja kvara 176
- generator 212 ispitivanje na gorenje 318 jednosmema struja
- mpu 271 ispitivanje na grebanje noktom 318 - stator sa komutacijom 88
- odgovor 251 ispitna - čoper 222, 224
- stepen formiranja 264 - mere zaštite 175 - generator, nezavisno pobuđen
- trajanje 43 - snaga transformatora 116 86
- transformator 274 ispitna oznake 188 - kočenje 98
impulsni pretvarać 228, 229 ispitna struja 136 - mašine 86
impulsni transformator 222 ispitni napon - motor, nezavisna pobuda 85
indeks - električnih mašina 109 - podešavanje 214
- prostor 203, 205 - merne opreme 236 - pretvaranje 214
389
- sklopka 222 239 - podužni 302
jednostruki priključak (lemljenje) - tarifni satni automati 239 - zapreminski 302, 305
328 karakteristika pri napajanju preko koeficijent snage 197
jednotaktni protočni pretvarač 225 pretvarača 221 koeficijent trenja 21
joni 29 karakteristika usmerenja 162 kolektorska sklopka 72
- opterećenje 29 karakteristike komande 297
- veze 29 - aluminijuma 309 kombinovana zaštita 233
- bakra 309 kompaktni
- bimetala 312 - fluorescentne sijalice 207, 209
- čelika 307, 308 - regulator 258
K
- duroplasta 316 kompaundiranje 25
- izolaciomh materijala 316 kompenzacija reaktivne snage 139
kabl - legura 310 kompenzacioni
- šeme (tabele, spiskovi) 342 - limovi za specijalne - namotaj 85
- kućni priključak 147 transformatore 313 - snaga 139
- vrste 129 - magnetnih materijala 313 komplekser
kablovska zaštita i zaštita vodova - materijala za grejače 311 - modul admitanse 51
149 - materijala za kontakte 312 - modul impedanse 51
kafeautomati 201 - materijali za otpomike 311 - ugao fazne razlike 51
kalem (navoj) 40 - plastičnih masa 317 kompleksni
kam releji 144 - sinter materijali 312 - brojevi 7, 51
kanal - termoplasta 316 - veličine 51
- širina 166 - trake za elektrotehničke svrhe kompresor - frižider 201
- raster 166 313 komutativni zakon (logička algebra)
Kandela 202 karakteristike metana 302 10
kapacitivna karakteristike napajanja kondenzator
- dioda 66 - kavezni motori 105 - aluminijum - elektrolit 60
- merenja 245 karakteristike vazduha 302 - jedinice 139
kapacitivnost 38 karakteristike vode 302 - karakteristične vrednosti 60
kapler područja 158 Karno - Vejčove tabele 263 - keramika 60
kapljičasti oblik 207 kategorija upotrebe 108 - liskun 60
karakteristična kateta 11 - motor 87
- boje provocnika 130 katodne cevi 243 - mp 60
- frekvencije 166 katodni osciloskop 243
- označavanje 54, 60
- linije 333 kavezni motor 83
- Iinijski prikaz diode 244 - označavanje priključaka 61
kazan 199
- slova (za čelik) 307 - papir 60
- (MPU) 272
karakteristične orojke - plastične folije 60
- aparat za grejanje 201
- niskonaponski rasklopni aparati - spojevi 38
- programirano upravljanje 250,
143 - tantal - elektrolitički 60
270
karakteristične konstante - za fluorescentne sijalice 64
Kelvin 27
- magnetske 77 kondenzatori 140
keramički kondenzatori 60
karakteristične oznake kondenzatori sa liskunom 60
keramika 320
- električna oprema 342 konfiguraciona ravan 258
kinetička energija 21
- kondenzatori 56 konjukcija 10,262
kip
- način montaže 206 konstanta polja
- diode 233
- operandi (mpu) 271 - napon 67 - magnetska 39
- osvetlenje 206 konstantan izvor napona 70
- spojevi preklapanja 264
- otpornici 56 - spojevi, bistabilni 265 - sa tranzistorom 223
- posebni zahtevi (osvetlenje) - tipl 325 konstante, fizičke 17
206 Kirhofovi zakoni 35 konstantni strujni signal 256
- predspojni uređaji 206 kiseline 28 konstantno
- pretvarača 215 klasa preciznosti 236 - upravljanje konstantnim
I
- pretvaračke opreme 215 klase čvrstoće 324 naponom 275
- priključaka uređaja 141 klase izolacionih materijala 321 - upravljanje konstantnom
- provodnici 44, 141 klase primene strujom 275
- rasklopnih elemenata 345 - sastavni delovi 54 konstrukcije
- sigurnost od požara 206 klimatizacija 198 - električnih mašina 111
- tačke u sistemu 44 kočenje motora 97 - halogene sijalice sa žarnom niti
- temperatura namotaja 206 kočenje motora strujom 97 210
karakteristične veličine kocka 13 - kompaktne fluorescentne
- magnetske 77 kodovi 282 sijalice 210
karakteristični brojevi koeficijent ispada 54 kontakti
- elektnčna brojila 239 koeficijent - lepak 329
- merači snage i faktora snage - istezanja 302 - lepljenje 329
238 - temperatura 303, 305 - materijali 312
- prijemnici ćaljinskog upravljanja koeficijent istezanja (širenja) - plan mpu 270, 272
390
- vreme lepljenja 329 kvadrat 12 linije
kontaktno lepljenje 329 I kvalitet čelika 306 - primena 332
kontaktno vreme lepljenja 329 | kvalitet čelika 308 - sprežnik 158
konusni oblik (tela sijalice) 207 j kvalitet izvedbe 324 lista instrukcija 270. 272
konvekcija * kvarcno litijumske baterije 123
- prinudna 200 - cevna sijalica 210 livene legure 310
konvencionalni predspojni uređaj - karakteristike 302 lož ulje - karakteristike 302
207. 210 - reflektorska sijalica 210 logaritamska
koordinatni sistemi 333 - staklo 207 - funkcija 6
koračna KVG 207,210 - zakon 9
- brzina 290 logaritmovanje 9
- frekvencija 275 logička algebra 10
- motor 88, 275 L logička funkcija 262
- upravljanje motorom 275 logička funkcija minimizirana 263
>74 komora 201
koračni motor 275 logički vezni članovi zamenjivanje
1 L7R upravljanje 275
korozija 31 262
lak 319
- postojanost 307 logika
laki metali 306
kosinus 11 - familije 266
laserski štampač 299
kotangens 11 - funkcionalna šema 338
lavinska dioda 233
kotiranje - nivo 266
LC - filtarski član 223
- građevinski crteži 336 lomljenje delovanjem sile 304
LCD - prikaz 76
- pojmovi 334 loptasti
LDR 74
- pravila 334 - kuglica 299
LED 74
- tehnički crteži 333 - otsečak 13
LED - prikazivanje 76
koturače 22 LS - TTL - logika 266
legiram čelik 307
krajnji kontakti 207 legiram LSB 282 LSL - logika 266
kratak spoj - kvalitetni čelici 306 luks 202
- čvrstoća 146 - plemeniti čelici 306 lumen 202
- rotor motora 83 lem/katalizator pridruživanje 327 LVK 202, 204
- struja 171 lemljenje
- zaštita 151 - šav 328
kratke oznake - šiljci 326 M
- elementi 302 - lemilica 326
- tehnički crteži 334 - nožice 326 mašina za sušenje veša 201
krest faktor (temeni faktor) 237 - očica 328 mašine
kretanje 24 - oprema 326 - električne 83
knptonske sijalice 209 - pištolj 326 - slogovi 109
krive namagnetisanosti 314 - postupak 326 mašine za kuvanje 201
krtost (materijala) 304 - prečnik 328 mašine za sudove 201
kružna mera 25 - sijalica 326 magnet
kružni - temperatura 328 - materijali 313
- frekvencija 43 - ušice 328 - sastavni delovi zavisni od polja
- isečak 12 - vreme 328 78
- jednoliko kretanje 25 lemljenje plamenom 326 - senzor polja 247
- magnetno kolo 39 lemljenje u sonoj kadi 326 magnetizacija - karakteristike 314
- otsečak 12 lemljenje valjcima 326 i magnetron 201
- proces 197 lemovi 327 magnetska
- prsten 12 lepak sa rastvaračem 329 - dužina putanje, srednja 77
krug hlađenja 201 lepljenje - fluks 39
krunasta matica 324 - šav 329 - indukcija 39
KS - kondenzaton 62 - mokro 329 - jačina polja 38
ksilol proba 318 - postupak 329 - karakteristične dimenzije 77
kućna i leptirasti vijak 324 - kolo 39
- instalacija 147 lim sa orijentisanim zrnima 314 - konstanta 39
- komunikacije 150 limovi za elektrotehničke svrhe 313 - oblici 77
- tehnika upravljanja 158 - sa orijentisanim zmcima 314 - otpornost 39
kućni priključak 147 limovi za specijalne transformatore - polarizacija 297
- ormarić 170 313, 314 - poprečni presek, efektivno 77
- prostor 170 linearizacija 258 - provodnost 39
Kulon 32.38 lineami motor 88 magnetsko polje 39
kursor 299 lineamo pnlagođenje (Holov maksimalna
KUSA-spoj 263 generator) 78 - snaga potrošača 231
kvadrant 333 linearnost (Holov generator) 78 - vrednost 43
kvadranti linija crta - dve tačke 332 maksterm metoda 263
- pogona pretvarača 220 linije crtanja slobodnom rukom 332 Maksvelov merni most 245
391
male struje (prikazivanje) 76 , mikroprocesor 286 naizmemćna struja
mali motori 88 - lista komandi 287 - dobijanje 214
mali - ugradnja 286 - motor sa pomoćnim namotajem
- napon 173 mikrotalsni aparati 201 87
- naponski transformator 118 minimalno - motori 87
- signal mos-fet 70 - ogranica razvlačenja 307 - pretvarač 228
masa 19 - osiguranje 147 - pretvaranje 214
maseni broj 29 - otpornost na istezanje 307 - regulator 230
Master - Slave - Flipflop 265 - porećni presek provodnika naizmenični
matematički znaci i pojmovi 6 147, 169 - napon 43
matematika 6 minimizirane spojne funkcije 263 - spoj 152, 154
materijali-glavne grupe 306 miniterm metoda 263 - struja 43
matica 323 MKC - kondenzator 62 naizmenični pretvarač
matica sa ukrštemm otvorom 324 MKP - kondenzator 62 - automatski vođen 121,228
matrićm štampač 299 MKS - kondenzator 62 - vođen od mreže 121
mešovita oprema (SMD) 328 MKT - kondenzator 62 Najkvistov dijagram 251
medukružni pretvarač (impulsm MKU - kondenzator 62 namotaj pomoćnog polja 85
pretvarač) 228 MKV - kondenzator 62 namotaji
međuoscilatomo kolo 228 mlazni štampač 299 - električne mašine 99
mehanički mlazm štampač 299 namotaji statora trofazmh mašina
• energija 20 modla za kuvanje 200, 201 102
- pogon 23 modul interfejsa 227 napa za otstranjivanje pare 201
- rad 20 modularni spojevi 216 napon 32
- snaga 20 monitor 201,299 napon maksimuma/minimuma 67
meko lemljenje 327 MOS-FET 70 napon pojave gasa 125
memonja ponavljanja slike 299 mostni spoj 34,218 I napon praznog hoda 37,122
memorijski programirano motor napon smetnji 315
upravljanje (MPU) 271 ■ - kategorija upotrebe 108 naponi rastvaranja 30
merenje faktora snage 238 I - potpuna zaštita 92 naponski
merenje induktivnosti 245 - sklopka 92 - delitelj 36
merenje 236,310 - zaštita 92 - delitelj, elektronski 70
- otpomosti 34 - zaštitm releji 92 - dielektrična čvrstoća 315
merenje puta induktivnim davačem motor sa pomoćnom fazom u - dijagram izvlačenja 304
246 kratkom spoju 87. 88 - pad 130, 147
merenje reaktivne snage 238 motor sa prstenovima na rotoru 83 - poravnanje 223
merenje snage 238 motori za elektroniku 88 - prilagođenje 37
merenje tmperatura MP - kondenzator 60, 62 - red elemenata 31
- sa temperatumo zavismm MPU 270 - regulator 224
otpornikom 246 mreža - signal 256
- sa termoelementom 246 - čvorišta 132 - spoj sa naponskom greškom
merenje sile rasteznom memom - bus 160 34
trakom (DMS) 246 - karte 338 - spojevi multiplikatora 216
merni - nomogrami 333 - transformator - naznačeno
- mehanizmi 236 - oblici 172 opterećenje 237
- mostovi 34, 245 - transformatori 118 - zavisan otpomik 58
- postupci 236 - vrste 128,132 - zavisna sklopka 67
- principi 226 mreže TN, TT. IT 172 naprezanje (čelika) 308
- spojevi 238 mrežna oprema naprezanje usled vlage 54
- taćke 204 - sa diferencijalmm pojačavačem I nastanak potencijala 31
- tehnika 236 224 ' natpisna pločica 201
- transformaton 237 - sa integrisamm podesivim natpisna pločica transformatora
- uredaji 236 regulatorom napona 224 117
- veličine 236 - sa operaciomm pojačavaćem natpisna pločica za električne
- vrednost 236 224 mašine 98
metalna i mrtvo vreme 252, 255 natrijum 207
- lepljenja 329 M S -D O S 297 natrijumove sijalice 207
• para (sijalice sa ...) 212 MSB 282 navoji 323
- veza 29 multiplikacija (MPU) 271 I - prikazivanje 335
metoda ostatka 8 multisenzorski sistemi 248 navoji za elektrotehničke svrhe 323
metode 203 multivibrator 264 nazivna osvetljenost 202
metrički navoj 323 naznačena
miš 299 - debljina materijala metalizirane
mikanit 319 N podloge 315
mikrokompjuter - kapacitivnost 60, 124
- Iista komandi 287 način polaganja 135 - snaga 237
- pojmovi 284 nadtemperatura 206, 207 ' - snage induktivmh memih
392
transformatora 237 | - štit 177 osetljivost oka (spektralna) 76
- struja kvara 151, 171 - znaci 177 osigurač rastavljač 145
- struja punjenja 124 obeležja svetlosne tehnike 203 osigurači 149
- struja uključenja 146 oblici kućišta poluprovodničkih osiguranje elementa 233
- težina bakarne prevlake 315 sastavnih delova 65 osiguranje ogranka 233
naznaćena struja 171 obrada mformacija 280 osnovne
- induktivni strujni transformator obrazovanje vodećih veličina 249 - spojevi 72
237 obrtni tanjir 201 - jedinice 14
- isključenja 146 odbojni spoj 125 - velićine 14
- jačina 137 odnos korisnog sadržaja prema osnovnt
- rasklopna oprema 146 snazi 201 - čelik 307
naznačeni naponi 128 održavanje električmh mašina 93 - opterećenje 121
- električnih mašina 109 odziv na funkciju porasta 251 - otpornost (ploča) 78
- induktivni naponski okidanje 243 osobine površine 336
transformatori 237 okidanje struja paljenja 67 osvetlenje
NDK-kondenzator 62 okrugla sijalica 207,210 - merenje 246
NE-operacija 10 okrugli
negacija 10. 262 i - mvo 203
- oblik (sijalice) 326 I - stepen iskorišćenosti 202
neinvertirajući ulaz 79 - prijemmci daljinskog upravljanja
nelegirani čelik 307 - tehnika 202
239 osvetljenost
nelegirani - relej 144
- građevinski ćelici 308 - horizontalna 202
oksidacioni broj 29
- kvalitetni čelici 306 - naznačena 202
I oksidi 28
- plemeniti čelici 306 - srednja 202
okvirni tipl 325
neozed sistem osigurača 149 - vertikalna 202
olovni akumulatori 124
neupravljani pretvarač 217 otklanjanje radio smetnji 192
i Om 32
neutralm provodnik 44, 171 otpomićko
j Omov zakon 32
- kočenje 98
neutron 28
opšte o upotrebi sijalica 207
N-gejt tiristor 6 - lemljenje 326
opšte osvetlenje 207
NH - sistem osigurača 149 - materijali 311
opal 207
nikl - merenje 34
I operacija 270
- kadmijumske ćelije 126 otpornost 34
operacije
- metalhidridne ćelije 126 otpornost
- organizacija programa 271
NILI-veza 262 - električni 305, 309
- prorada signala 271
niskonaponski - istezanje 304, 308
operaciom pojačavać 79
- kablovi 131 - magnetski 39
operand (MPU) 270
- mreža 132 - metalni 55
operatori 218
niskopropusni filtar 49, 223 - plemeniti metal 55
opravka opreme 191
niskovoltne sijalice 207,210 - pritisak 304
oprema za napajanje ispravljenim
Nl-veza - savijanje 304
naponom
nivo 52 - smicanje 304
- stabilizovana 224
normalne - specifićna elektrićna 34
opseg tolerancija (regulator) 255
- ploče za kuvanje 200 - spojevi sa 35
- potencijal 31 opsluživanje u ravni 258
- toplotna 305
normirane ose 333 opterećenje
- granićm moment izdržljivosti - u strujnim kolima naizmenične
novo srebro 310 struje 47
NPN-tranzistor 69 275
- obrtm moment 275 - ugljenik 55
NTC-otpomik 58 - uvijanje 304
n-tougao - rastavljač
- sklopka 145 - zavisna od napona 58
- pravilan 12
opterećenje od vetra 163 - zavisna od temperature 58
nuklearna elektrana 121
optička osa (svetlosm ormar) 75 - izolacije 175
nulta
optimizacija 257 - memog mesta 175
- operacija (MPU) 271
optoelektronika - na habanje 307
- sklopka 232
, - delovi za ugradnju 75 - na istezanje 304, 307
numerićka tastatura 299
! - sastavni delovi 74 - granice 304
numerus 9
optokapler 75 - na izvijanje 304
ordmata 333 - na savijanje 304
ormari za osvetlenje - viljuškasti 75 - na smicanje 304
NJ - na uvijanje 304
oscilacije
Njutn 19 - paket upravljanja 232 - petlje kvara 175
- trajanje 43 - rasprostiranja 169
oscilatoma kola 50 otvoreni tok delovanja 249
o ose otvori (pnkaz) 334
- CNC mašine 300 OVP 225
O'Brajenov kod 282 - oznažavanje i podela osa 333 označavanje bojom
obaveze - ukrštanje 333 - kondenzatora 56
393
- otpomika 56 Pitagorina teorema (geometrija) 11 podužni
označavanje priključaka 141 P-jezgro 77 - koeficijent istezanja 302, 305
- kondenzatori 61 | plan konfiguracije 280 - proračun (geometrija u ravni)
- pretvarači 215
označavanje vrednosti
: plan obrade informacija 280
planiranje
12
pogled odozgo 332
- kondenzatora 56 j - faktor 202 pogled spreda 332
- otpomika 56 - vrednost 202 pogodnost za kaljenje 307
označivač (MPU) 271 plastična deformacija 304 pogodnost za zavarivanje 307
oznaka za plastične legure 310 pogoni
- matice 324 , plastićne mase - mehanički 23
- sijalice 207 plastične mase 316 pogonska tehnika 220
- vijci 324 - trake 319 pogonske klase 149
oznake - zavarivanje 330 pogonske prostorije ugrožene
- brzma 290 plastičnost 304 požarom 180
- generator 299 piastisol 329 pogonski motor 88
• hemijske 28 plemeniti ćelici 306 pogonski nivoi 163
- matematika 6 pljosnati odvijač 326 pojačanje
- e skupovi 7 ploča za kuvanje - faktor 52
oznake u jedinicama 15 - automatska 200 - mera 52
- brza 200 : pojačavać za razdvajanje 244
- normalna 200
pojedinačno
P ploče diferencijalnih senzora
- kompenzacija 139
- napon 79, 244
P - putanja 252 - upravljanje 250
- pojačanje napona praznog
papir-tvrdi 319 pojmovi kotiranja 334
hoda 79
parabolična pokretač
- pojaćivać 73, 79, 224
- antena 164 - jednosmemi motor 90
- potenciometar diferencijalni 78
- reflektorska sijalica 207 - trofazni motor 90
- ulazni napon 79
paralelna kompenzacija 64 pokretni javljač 276
ploter 299
paralelni generator 86 polarizacioni faktor 76
pneumatik 273
paralelni interfejs 296 polarizator 76
PNP-tranzistor 69
paralelm motor 85 polarni
podaci 296
paralelni program 12 - dijagram 202
- šema toka 280
paralelni spoj - koordinate 333
- hijerarhija 280
- kondenzatora 38 polikarbonat 60
- mstalacija prenosa 290
- otpomika 35 polipropilen 60
- instalacija terminala 290
paralelno oscilatomo kolo 50 polisteracetatna proba 318
paralelno položene žice u plastici - iskonšćenje 290
- izdavanje podataka 299 polistirol 60
133 politerpentalat 60
parametar (MPU) 270 - kartica za obradu 242
- mreža 280 polje
- identifikacija 256
- oprema za unos 299 - elektrićno 38
- optimizacija 257
- prenos 290 - magnetsko 39
paran broj 282
- terminal 290 polje tastature
Paskal instrukcija 298
- vizuelni uređaj 299 - alfanumeričko 299
PC 201,296
podaci o materijalu u presecima poljoprivredne pogonske prostorije
- mema tehnika 242
335 181
PC-interfejs 293
podaci o jx>uzdanosti 54 položaj gorenja 207, 209
pegla 201
podešavanje poluga 22
PELV 173
podešavanje (MPU) 271 polukoračni pogon 275
PEN-provodnik 44, 171
- flip-flopa 265 polumostni
pentan 201
penoda 43 - oblast 250 - pretvarać 225
permeabilnost 39 - regulaciom element 249 - protočm pretvarać 226
permitivnost 16, 38 - veličina 249 poluokrugli vijak 324
personalni kompjuter 201,296 podešavanje parametara 258 poluprovodnik
petljasta podešavanje položaja 78, 276 - napajanje 289
- mreža 132 podešavanje regulatora 255 - označavanje 65
- zakon 35 podnožja 207, 209 - zaštita 149
petoslojna dioda 67 - oblik 207 polutalasni
petrolej 302 podovi - impulsni spoj sa izvedenom
P-gejt tiristor 68 - boje 203 nulom 217
pH-vrednost-merenje 246 - stepen refleksije 203 i - impulsni udvostrućivač 216
piezotaster 299 podrućje napona 76 I - umnogostrućivač 216
piramida 13 područje ugodnosti 198 poluupravljani pretvarač 218
piroelektrični senzor 247 područje ugroženosti 171 pomoćna zaštita 142
pirolitičko automatsko čišćenje 200 podsinhrona usmerivačka kaskada porcelan 320
Pitagora 11 229 - karakteristike 302
394
poređenje troškova 210 prenosm , - signali 256
posebna predspojna oprema 207,
210
posrednička tačka 166
- brzina 290
- faktor 52 i
- upravljačka ravan 250
- upravljanje 250
- frekvencija 167 profi bus 248
postupak dobijanja 306 - karaktenstike. operaciom program 296
postupak obrade 336 pojačavač 79 programabilno upravljanje 250
postupak po Šinu, Hronesu i - lanac 52 programiranje (MPU) 270
Resviku 255 | - mera 52 programska
postupak završne obrade 336 - oznaka upravljanja 282 - šema odvijanja 280
potamljivač 154, 158 prenosm odnos 41 - glava 298
- spojevi sa potamljenjem 154, preporučivi stepeni refleksije 203 I - hijerarhija 280
231,212 preseci (prikaz) 335 - kraj (MPU) 271
potencijalna energija 21 j presek namotaja 77 - mreža 280
potenciometar 57 ! presek otvora 315 • plan (tabela, lista) 338
potrošač - smer u odnosu na prespojivim polovima 278 programski
potrošača 35 pretvarać impendanse 72 - jezici 296
potrošna anoda 31 pretvarać mvoa 299 - pravila (MPU) 271
potrošnja tople vode 199 pretvarač 225 programski povezano upravljanje
povratno postavljanje (MPU) 271 - sa naponskim medukolom 221 250
povratno - sa strujnim međukolom 221, PROM 289
- postavljanje (MPU) 229 promena broja polova 95
flip-flopovi 265 - motor 229 | promena oblika delovanjem sile
- usporavanje (MPU) 272 - nazivi 215 320
- veličina 250 - neupravljani 217
proporcionalna vrednost 252
P-putanje 252 - poluupravijam 218
propusni
pražnjenje kondenzatora 42 - punoupravljanje 219
- karakteristike 68
pražnjenje pretvaranje 214
- smer 67
- karakteristke 123, 126 prigušenje
prorez
- krive 122 - faktor 52
- blenda 75
prag odvijanja 171 - mera 52
- matica 324
pravila 178,249 - prigušnica 212
prostohja sa električmm uređajima
pravila za crtanje električno 337 prigušnica 212
180
pravilan n-tougao 12 prigušnica za flltriranje 223
- ugrožene eksplozijom 206
pravougaom signali 43 prijemne antene 162
prostorija sa tušem 182
pravougaonik 12 prikazivanje
prostorije 168, 180
prešpan 319 - elektrotehničke dokumentacije
prostorije konšćene u medicini 182
prečnik priključne površine 315 337
prostorm
predspojna prikazivanje pomoću sedam
- indeks 203, 205
- prigušnica 202 segmenata 76
- stepen iskorišćenja 202, 205
- uređaj 154,206,211 priključci za
prefiksi za jedimce 14 - ugao 202
- elektrićne mašine 94
prekid protivtaktno
- mskonaponski rasklopni aparati
- izvlačenjem 304, 308 - paralelno napajanje 225
143
- linije prekida 334 - protoćni pretvarač 226
- pogonska sredstva 141
prekidač 145 - provodmk 141 protočm grejać vode 199
prekidač rastavljač 145 - transformatori 117 proton 28
prekidać sa MOS-FET 227 priključne snage 201 provodmci sa omotačem 133
prekinute ose 333 prilagođavanje snage 37 provodmk sa strujom
prekostrujna zaštita 151 prilagođenje - kalem u magnetskom polju 40
- poluprovodničkih ventila i - lineamo (Holov generator) 78 provodnost
pretvarača 233 phmame batenje 122 - magnetska 39
prekostrujni zaštitni organ 132. principijelna šema 338 - specifična 34
136,149 priprema tople vode 199 prstenast
prelazne pojave kod pritisak 26 - mreža 132
- kalema 42 - brzina štampanja 299 - oblik (sijalice) 207, 210
• kondenzatora 42 - otpomost 304 prva pomoć 178
prelazno ponašanje 252 - senzor za pntisak 247 prvi komplement 8
prenaponi 148 , - tasteri (boje) 142 PTC - otpornik 58
prenaponska zaštita 148,193 - ventili pod pritiskom 273 pužni pogon 23
- poluprovodničkih ventila i prividna snaga 43 pulsirajuća otpomost rotora 229
pretvarača 233 prizma 13 pulsirajuće struje 237
prenaponski proba na plivanje 318 pulsirajući naponi 237
- odvodnik 148, 193, 233 | proba struganjem 318 punjenje
- ograničavač 233 probojna čvrstoća 317 - akumulatora 124
prenos senzorskog signala 248 proces - karakteristike 125
prenos snage 138 ! - pogonske ravm 258 - kondenzator 223
395
- konstantnom strujom sa raspored elemenata 340 releji 142
tranzistorom 223 rastavljač 145 - materijali 314
- konstantnom strujom sa rastavljanje sila 19 reluktantni motori 88
tranzistorom sa efektom polja ravan korišćenja 206 remanentni relej 142
223, 224 ravan podešavanja parametara ' remenski pogon 23
- krajnji napon 125 258 REPROM 289
- MPU 271 ravni ploter 299 repulzioni motor 87
- oprema 127 razdelmci 147 rerna za pečenje 200
- stanje 124 razdvajanje supstanci 30 reverzibilna elektrana 120
- tehnika 127 razvodni ventili 273 rezonansa 50
• vrste akumulatora 127 RC-filtarski član 223 i rid-relej 144
punjenje kondenzatora 42 rešetkasta mreža 333 rimski brojevi 9
punjenje konstantnim naponom 125 reakcije RM - jezgro 77
punjenje konstantnom strujom 125 - hemijske 29 Rokvel - tvrdoća 304
puno reaktivna snaga 43 ROM 289
- konjukcija 263 realni brojevi 51 romb 12
- linija 332 reciklaža 127 rotorski namotaj
- mostni pretvarač 225 redna (serijska) - trofazne mašine 103
- upravljani pretvarač 219 - kompenzacija 64 rotorski pokretač 89
push-pull konvertor 226 - oscilatoma kola 50 RS
PUT 67 redm (serijski) - 232, 291
putanje - generator 86 - 232-interfejs 242, 296
- bez izjednačenja 252 - motor 85 - N l-flip -flo p 265
- sa izjednaćenjem 252 redni broj 28, 203, 302 - NILI - flip-flop 265
PVR 75 redni spoj RZ - precizna stabilizacija 223
PWM 225 - kondenzatora 38 RZ - stabilizacija 223
- navoja 40
- otpomika 35
R redosledm S
- regulacija 251
samopražnjenje 122
računar za vodenje 160 - upravljanje 218
samostalna optimizacija 257
računarski podržana dokumentacija referentna
samostalno automatsko čišćenje
337 - staza 336
200
racionalni brojevi 51 - zemlja 44
sastavni delovi 54
rad dizanja 20 - znak 35
- fiksiranje položaja 328
rad reflektor LCD 76
- klase primene 54
- elektnćni 32 reflektor-mikrotalasna oprema 201
- način priključka 328
- mehanički 20 reflovv lemovi 328
- optoelektronski 74
rad napregnute opruge 20 regeneracija 210
- savijanje priključnih žica 328
rad trenja 20 registar pomeranja 269
- ugao savijanja 328
radijalna regulacija očitavanja
- zavisni od magnetskog polja
- mreža 132 - očitavanja aciklično 256 78
- zaštita 195 - očitavanja ciklično 256 sastojci legure 307
radionice 322 regulaciona sateliti
radni - oblast 250 - antene 164
- karakteristika 73 - putanja 249, 255 - pnjem 165
- mašine 220 - razlika 250 sauna 201
- pravac 73 - velićina 249 SCR-kapler 75
- visina 202 regulaciona tehnika 249 segmentno
radno i televizijska tehnika 322 regulacioni uređaji - bočni pogled 332
RAM 275 - kontmuirani 253 - prikazivanje 76
rascepljivost 307 - nekontinuirani 254 - struja (prikazivanje) 76
rashladna oprema 201 - opšte 249 selektivnost 132, 150
rashladna sredina 201 regulator SELV 173
- FCKW 201 - energije 200 senzor za magnetsko polje 247
rashladna sredstva 9 1 ,234 - podešavanje 255 ' senzori 155. 159, 247
- transformatori 116 I - temperature 200 senzon površinskih talasa 248
rasipni transformatori 118,212 regulator povećanja napona 222, senzorski spojevi 155
rasklopni 225, 227 serijski interfejs 256, 296
- šeme 327 regulator smanjenja napona 222 serijski spoj 152
• aparati 146 1 regulator stalnog napona servo - motori 88, 275
- delovi mreže 225 I - integrisani 223 servo - pogon 275
- grupe 114 I rekuperativno kočenje 97 set-pomt-control 257
- pozicije (sklopke) 200 relacija 6 Sl - osnovne jedinice 14
- regulator 225 relativna permeabilnost 39 signal
- releji 142 relativm nivo 52 - binami 256
396
- dvoznačm 256 - konektorski spoj 347 - intermitirajuća 201
- element 274 - logički sastavni delovi 363 - mehanička 20, 25
- frekvencijski moduliran 256 - merna oprema 356 snap-m - tehnika 328
- impulsni 256 - memi releji 355 SNT 225
- napojni 264 - mreže 361 sočivasti ukrštem vijak 324
• paralelni 256 - naizmemčni pretvarač 352 sofitne sijalice 209
- prenosm 158 - otpornici 348 softver 296
- serijski 256 - poluprovodnici 348 solarijum 201
- stalni 256 - posrednićkih sistema 358 solami
- stepenasti 256 - pretvarači 351, 352 - ćelija 74
- tok 249 - provodnici 347 - elektrana 121
- vodovi 134 - rasklopna oprema 352 - modul 121
- vrednosno diskontinuiran 256 - regulaciona oprema 357 soli 28
- vrednosno-kontinuirani 256 - senzori 357 Solid-state - releji 232
- vreme trajanja 266 - signalm uređaji 357 sone kiseline 201
- vremenski diskontinuiran 256 - tehnika telekomunikacija 358 Source - spoj 72
signalm taster 155 - transformatori 351 SPC - pogon (set-pomt-control)
sigumost od požara 206 - zaštita 353 257
sijalica sa žarnom niti 207, 210 - zaštitni uređaji 352 specifična
sijalica sa kombinovamm svetlom sinhrone j - elektnćna otpornost 305, 309
208 - brojila 267 I - elektrićna provodnost 34, 303,
sijalice - delitelj frekvencije 269 305, 309
- grla 207 - mašine 84 - toplotna vrednost 305
- oblici podnožja 207 - motori 84. 88 specifična otpornost tla 169
- oblik 207 - upravljanje 250 specifična provodnost
- sistem označavanja 207 sinter - materijali 312 - električna 303, 305, 309
- tela sijalica 207 sinus 11 - toplota 305, 308
- niskog pritiska 207, 212 sinusni odziv 251 specifični toplotni kapacitet 27, 37
- sa pražnjenjem 207 sistem specijalni
- kondenzatori 64 - dojave požara 157 - motori 88
- sa visokim pritiskom 2 0 7,21 2 - grananja vodova 164 - transformaton 118
sila - mirne struje 157 spektralna osetljivost 76
- između naelektrisanja 38 - strelica 35 spektri emisija 76
- između provodnika sa strujom - za nadzor izolacije 172,174 spiralni
40 - za projektovanje sijalica 208 - burgija 325
- opterećenja 304 - zaštite prostorija 157 - ugao spirale 325
- potiska 25 - napajanja 296 spiralni namotaj 99
sile - radijalnih sistema 164 spiralno vlakno
- rastavljanje 19 sjaj svetlosti 202 - burgija 325
• sastavljanje 19 - raspodela 203 - regeneracija 210
silicijum skalar 14 spisak komandi
- diode 66 skener 299 - mikroprocesor 287
- karbid 58 sklopka 145 spoj isključenja 152,154
simbol - 7 pozicija 200 spoj sa srednjom tačkom 217
- elementi za spajanje 345 - kategorije upotrebe 108 - dvoimpulsni spoj 217
- podloge šema 345 - zavisnost od napona 67 - jednoimpulsni spoj 217
- ugradnja (prikazivanje) 76 skok(MPU) 271 - troimpulsm spoj 217
- visina (prikazivanje) 76 - odgovor 251 spoj sa zajedničkim emiterom 72
simbol namotaja 41 skraćenice 14 spoj signalizacije 156
simboli skrobni lepak 329 spojutandemu 211
- obrada informacija 280 slika punjenja 299 spojevi
- skale 236 slobodni pad 24 - sa izvorom napona 37
- u šemama 354 slojni otpornici 55, 57 - sa kondenzatorima 38
- akumulatori 352 smanjenje jačine osvetljenosti 203 - sa navojem 40
- analogna tehnika 367 S M D -e le m e n t 328 - sa otpornicima 35
- anlaseri 355 smer žlebova 336 - sa otpornicima u naizmeničnim
- aparati za domačmstvo 362 smer obrtanja kolima 47
- binami elementi 363 - električne mašine 94 spojnice 196
- električne instalacije 361 smerovi (struje i napona) 35 spoljašnji
- elektnčne mašine 350 smetnje 192 - komanda 297
- elektronske cevi 349 - napon 266 - memorija 296
- induktivnosti 348 - oblast 250 spoljašnji provodnik 171
- ispravljači 352 - veličina 249 sprečavanje nesreća 177
- kalemi i prigušnice 351 snaga sprega
- kondenzatori 348 - elektrićna 32 - faktor 75
397
- trougao u trofaznoj mreži 46 šema 153, 155 štampač 201, 299
srebro-oksid (baterije) 123 - model 28 | štampana kola 315
srednja osvetjenost 202 - prilagođenja 37 I šuplji
srednja vrednost hrapavosti 336 - razvijena šema delovanja 338 - provodnik 201
srednje - relej udame struje 144 - tipl 325
- kablovi srednjeg napona 131 - sistemi 44 - valjak 13
- opterećenje 121 - spoj sa strujnom greškom 34 švalot 328
- tačka 44 - trajno dozvoljena 136,315
sredstvo za otpuštanje 308 - trajno dozvoljena struja 75
sredstvo za prijanjanje 329 - transformator 237 T
SS-burgija 325 - ventili 273
stabilizatorski spojevi 223 struja držanja 67 tačka isparenja 302
stabilizovani izvor jednosmernog struja kvara 171 tačka namotaja 41
napona 224 - zaštitna sklopka 151,172 tačkasta linija 332
stabilnost regulacionih strujnih kola struktuiranje 256 tačkasta matrica 299
225 struktuma digitalna regulacija 257 taćke u sistemu 44
staklo struktumi dijagram 281 TAB 147, 176
- karakteristike 302 stvarna snaga 43 tablica upozorenja 178
- kondenzatori 62 - faktor 43 tablice obaveštenja 178
stalna vrednost - mema oprema 238 talasna
- regulacija 251 suve prostorije 180 - širina 161
- regulator 256 svetiljke - dužina 161
standardizacija 186 j - broj svetiljki 203, 204 - namotaj 99
standardne - karakteristike 206 tangens 11
- fluorescentne sijalice 208 - otstojanje 204 tarifni satm automat 239
- lemilice 326 - podela 206 tastatura 299
- sijalice sa žarnom niti 209 - smeštaj 204 taster
standardni naponi 33 - stepen iskorišćenja 202
- položaj 43
stanje obrade 306 - visina 204 - sa potamnjivačem 155
starter 207,212 - vrsta 203, 205 - stepen 43, 255
starler 211 svetleća dioda 74
taster sa svetlom 142
- baterije 122, 124 svetlost
tasteri
- frekvencija 275 | - boja 203, 208
- kodirani 299
- granični moment (koračni | - intenzitet, relativni 76
- nekodirani 299
motor) 275 - iskoristivost 202
- prosleđivanje 299
starter sa prigušnicom 211 - jačina-merenje 246
tavanica
steatit 320 - krive raspodele jaćine 202, 204
- polje 203
Stehiometrijski lndex 29 - lampe 202
- stepen refleksije 203
stepen iskoriščenja 20 - način dobijanja 207
težina 19
- elektroliza 30 - očitavanje 299
teški metali 306
- metode 20 - obeležja tehnike 203
tečni kristal - prikaz 76
- osvetljenje 202 - opšte 203
tehnička vođenja 158,260
- pogon svetiljke 202 - ormari 75
I tehnički uslovi priključka 176
- smer 203
- prostor 202, 205 ' tehmka procesnog vođenja 260
- toplotm 37 - svetiljke 202
- karakteristična slova 261
stepen radio smetnji 192 - zračenje 202
- simboli 261,368
SVGA - kartica 296
stepen refleksije 202 telesna doza 195
- podovi 203, 205 telesna otpomost 171
- preporučeni 203
- prevlake 203. 205
š televizija
- aparat 201
- zidovi 203, 205 Šeringov memi most 245 - signali 167
stepen smetnji 192 Šmitov triger 264 - svetlost 207
stepen toplotnog dejstva 37 šotkijeva telo kalema (navoja) 77
stepenasti namotaj 100 - dioda 66 telo sijalice 207, 210
stepeni snage 200 - logika 266 - lemilica 326
stepenišna kućna sklopka 153 Štajnmecov spoj 87 - oblici 207
steradijan 202 šema 274 temeljni uzemljivač 147,169
stereo uređaj 201 šema položaja 340 temeni faktor 304
strma ravan 22 šestoimpulsni mostni spoj 217 l temperatura kaljenja 307
struja šestougaona matica 324 temperatura primene 317
- šinski sistemi 135 šinski razvodnik 135 temperatumo
- filtriranje 223 širina opsega 50 - birači 200
- gustina 30. 32. 77 širokopojasni - granica 206
- jačina 32 - komunikacija 166 - koeficijent 34, 58, 303, 305
- kompaktno prikazana razvijena - priključci 167 - matenjali 330
398
- poviSenje 206 trake 319 U
- primena 317 trake za elektrotehničke svrhe 313 I
- regulator 200 transreflektivna LCD 76 | užad alumimjum - čelik 129
• zavarivanje gasom 330 transformator 41,113, 212 ubrzanje 24
• zavisna otpornost 58 - glavna jednačina 113 ' ubrzanje slobodnog pada 19,24
teonja skupova 7 - stamca 132 udamo ispitivanje 318
termistor 58 transformator za paljenje 118 udvostručivać 216
termo transformator za pokretanje 89 ugao provlačenja 328
- štampač299 transformator za prilagođenje 77 ugao spirale 325
• bimetali 312 transformator za razdvajanje 118, ugao zračenja 202, 204
- napon (relej) 75 173 ugljen dioksid - karaktenstike 302
testerasti postupak 241 transformatori za igračke 118 UJT 67
tetradm kodovi 282 transformatorska stanica 132 uključenje
tiplovi 325 transmisivna LCD 76 - prelazni proces 146
tipovi štampača 299 transparentne elektrode 76 - usporavanje 271
tipovi stubova 128 tranzistor ukršteni spoj 152
tinstor 68 - bipolar 69 ukupni svetlosni fluks 203
- dioda 67 ulaz
- efekt polja 70
- tetroda 68 - invertirajući 79
- granićne vrednosti 69
- tnoda 68 - inverzm napon 69 - MPU (memorijski programirano
tkane upravljanje) 270
- logika 266
- trake 319 - neinvertirajući 79
- nulta komponenta struje 69
- tvrdetkanine 319 ulazni
- osnovni spoj 72, 73
tok delovanja 249 - faktor opterećenja 266
- sklopka 73
Tomsonov merni most 245 - impendansa naizmenične struje
tranzistor snage sa efektom polja
topli ton 208 77
71
topljenje - nulta struja 79
tranzistori sa efektom polja 70
- osigurači (topljivi) 132, 149 - nulti napon 79
trapez 12
- specifićna toplota 302, 305 - struja mirovanja 79
trenje 21
- sposobnost 308 ultrazvučno zavarivanje 330
trenje klizanja 21
- tačka 302 umnošci jedinica 14
trenje kotrtjanja 21
- vreme 150 umnogostručivač 216
trenje mirovanja 21
- vrsta lepka 329 U-MOS 71
trenutna vrednost 43
toplota isparavanja (spec.) 305 unipolarno
trigerdioda 67
toplota 27 - tranzistori 70
- isparavanja 305 trigonometrijske funkcije 6
- upravljanje (koračni motor) 275
tnjak 68
- kapacitet 27, 37, 302, 305 univerzalni
- trijak kapler 75
- količina 27 - belo 208
- korišćenje 197 trofazna struja 45
- motori 87
- otpornost 234 - motori 95
unutrašnja otpomost izvora 37
- postojanost 201 - podešavač229 U-oblik 207, 210
- postrojenje pumpi 197 - pogon 83, 221 ' upravljačke
- provodljivost 305, 308 - sinhrona mašina 83 - tehmka 249
- topljenja 302, 305 - sinhroni generator 84 - vrste 250
toplotna - sinhroni motor 84 - vrsteznakova 282
- izdriljivost 305 - sklopka 230 upravljački znak formata 282
- obradivosl 307 - transformator 114 ! upravljanje širinom impulsa 222.
- otpornost 305 trofazni motor 45 228
toplotna vrednost - podela 45 upravljanje
- donja 305 - pokretanje 89 - elementi (MPU) 272
- gomja 305 - prenos 45 - instrukcije (MPU) 270
- specifična 305 troimpulsni spoj sa izvedenom - karakteristike (naizmeničnih
toplotno istezanje 27 nulom 217,21 9 podešavača) 231
toster 201 tropoložajni regulator 254 - naizmenična struja
trajanje gorenja 210 TSE spojevi 233 (holgenerator) 78
trajanje opterećenja 55 TTL logika 266 - oprema 249
trajanje pauze 43 turbine 121 - program 300
trajanje periode 43 tutkalo 329 - reaktivna snaga 2 1 8 ,2 3 1 ,2 3 2
trajni tvrda - staza 249
- kontakt 278 - guma 319 - tasteri 297
- magnetni materijali 314 - lem 327 - transformatori 118
- struja punjenja 124 - lemovi, čvrstoća 328 - upravljački sistem 249
trajno dozvoljena struja provodnika - oštrica od tvrdog matenjala - upravljački uređaj 249
137 325 upravljanje 249
trajno dozvoljene struje 137 - papir 319 - memorijski programabilno
traka od liskuna 319 - tkanina 319 upravljanje 250
trakasti uzemljivać 169 tvrdoća 304 - sinhrono 250
399
- zaštita 277 ' invertor 70 Y
upravljanje koje se programira j - sijalica 2 0 7,21 0
izmenom 250 | Vitsonov most 34, 245 Y-otklonski sistem 244
upravljanje komandama 250 | vlažne prostorije 180,182
upravljanje koraćnim motorom 275 V-MOS 71
upravljanje logičkim veznim , vodeće Z
ćlanovima 250 1 - područje 250
upravljanje povorkom impulsa 222 - veličine 249 zaštita 142
upuštanja 324 vodovi zaštita Ijudi
upušteni vijak 324 - dužine 130, 138 - elektromagnetska polja 194
uređaj za izdavanje podataka 296 - polaganje 136 zaštita Ijudskog tela 194
uređaj za obradu 296 - uže 129 zaštita od eksplozije 185
uređaj za unošenje podataka 296, - vrste 133 zaštita od pregrevanja 200
299 - zaštita 136, 149 zaštita od udara ili vremena 185
uredaj za vođenje 260 - zaštitna sklopka 136,151 zaštita od vode 184
usisivač prašine 201 vršni ugao 325 zaštita okoline 127,192
usmereni signal (ormari za vršno zaštitni provodnik 44
osvetlenje) 75 - opterećenje 121 zaštitno
usporavanje 265 - ugao 325 - transformator 118
utični pribor 196 - vrednost 43 - izolovanje 173
utikać 196 | vrata - klase 173
uzemljenje - govomi sistem 156 - mali napon 173
- otpomost 151. 175 - sistem otvaranja 157 - mere 171
- sklopki 145 vreme - provodnik 171
uzemljivač 169 - čekanja (lepak) 329 - razdvajanje 173
- držanja 253 zabrana
- izjednačenja 255 i - tablica 178
V - prorade (LCD) 76 I - znaci 177
- regulisanja (uspostavljanja) ' zadata temperatura 206
V.24 - interfejs 291 253 zadata vrednost
vakuum - upotrebe 329 - ogranićenje 258
- fluorescentni prikaz 76 I - utitravanja 255 - vođenje 256
valencija 302 vremenska sklopka 252 zaključna otpornost (Holov
valjkasti ploter 299 vremenski generator) 78
varijable 263 - član (MPU) 271 zakon čvonšta 35
varistor 233 - dijagram toka 338 zakon asocijacije 10
vazdušni vodovi 129 • konstanta 42 zakon asocijacije šeme, tabele i
- rr&terijali 129 • pravila planiranja 251 planovi vezivanja 341
- stubovi 128 - sklopka 264 zakon sličnosti 11
VDE - strujno područje 150 zakretni moment 20, 25
- mehanizam propisa 186 vremensko ponašanje - obrtni moment 220
- udruženje nemačkih - članovi regulacionog kola 251 zamenjivanje logičkih ćlanova 262
elektrotehničara 186 - regulacione staze 251 zamenska šema
veš mašina 201 - vodeće veličine 251 - mrtvo vreme 255
vektor 7,1 4 vrsta - postrojenja za proizvodnju
veliki pomerač faze 140 - ploča 200 energije 180
ventilator 200 - rashladnih uređaja 234 - spoj 338
vertikalana osvetljenost 202 - baterija 122 zaobljavanja 334
veza - delitelja 269 zaporni
- atom 29 - kvarova električne mašine 104 - memi transformator 225
- jon 29 vrste pogona - tranzistori sa efektom polja i
- metal 29 - akumulatora 125 zapomim slojem 70
vezivno sredstvo 321 - električnih mašma 110 - ventil 273
VF - prikaz 76 - usmerivača 220 - vrata (inhibicija) 262
V G A -k a rta 296 vrste pretvaranja električne energije zapremma
višekristalni poluprovodnićki 214 - specifična 25
ispravljač 215 vrste upravljanja zapreminski - koeficijent istezanja
vijak 323 - bipolamo (koračni motor) 275 302, 305
vijak sa ukrštenim otvorom 324 - unipolarno (koraćni motor) 275 zarubljena kupa 13
Vikers - tvrdoća 304 vrste vijaka 324 zarubljena piramida 13
Vinov merni most 245 vulkanizirani fiber 319 zatezna sklopka 264
visokofrekvencijsko zavarivanje ; zatvoreni tok delovanja 249
330 I zavarivanje
visokonaponska sklopka 70 - temperatura gasa 330
X
visokopropusnik (filtar) 49 | - postupak 330
visokovoltni X-Y pisač 299 - površine 330
400
- sposobnost 307. 308 | - struja prekidanja 171 - curenje 201
- transformatori 118 zgrade - svetlost 202
zavanvanje termoplastičnih masa - tehnički sistem 158. 369 zupćasti pogon 23
330 - vodovi 158. 369 zvezda
zavarivanje toplim gasom 330 zidni vijak 324 - pretvaranje zvezda-trougao 36
zavanvanje trenjem 330 znaci spasavanja 177 - spoj (naizmemćna struja) 46
zavarivanje vrućom elektrodom znaci upozorenja 177 - spoj zvezda-trougao 89. 279
330 - elektromagnetsko polje 194 - zvezdište 4 d
zavisnost od izlaznog stanja 265 , • radioaktivne materije 195 zvonca
zavrSavanje linije kota 334 zone kuvanja 200 - transformatori 118
zbrinjavanje - dva kola 200 - vodovi 134
- aparati za hlađenje i zonezaštite 193 zvono za vrata 157
zamrzavanje 201 - gromobran 179
Z-dioda 66 - ploča za kuvanje 200
zemlja - postrojenja 179 4-
- bezbedno prekidanje (MPU) • udan 148
171 - zaštita 148,179. 193 | žilavost 304
- elektrane na gas 120 zračenje i pnrodna konvekcija 200 i živa 207
- kabl 131 zraćenje I živine sijalice 2 0 8,21 2
CIP - KaTanorn3aL(nja y ny6nnKannjn

HapoflHa 6n6nnoTeKa Cp6nje, 6eorpa/»
621 3(0351
VESTERMANOV elektrotehnički priručnik / G.
Brechmann ... [et at ) , priredili Gordana
Spaić ... ; [et al ] ; [redaktor - prevodilac
Gordana Spaić ; prevodioci Mirko Popović,
Vera Stojadinović], - Beograd . Građevinska
knjiga. 2000 (Vrnjačka Bania • Interklima). -
401 str. : graf. prikazi ; 24 cm
Prevod dela: Elektrotechmk Tabellen -
Energieelektronik, Industrieelektronik /
Gerhard Brechmann ... [et a l ). - Registar.
ISBN 86-395-0371-1
1. 6pexMaH, Tepxapfl
a) EneKTpoTexHHKa - npnpyMHnun
ID = 82675468 7 S 0 M
401
Spisak standarda navedenih u Priručniku
strana strana
OIN 5. ISO D IS 5 4 5 6 .......................................................... 332 DIN 17666; ISO 426-6 ......................................................310
OIN 6 T.2; ISO/DIS 11947. ISO 128. DIN 18012; HD 384 5.54; IEC 364-5-54, IEC 364-4-41;
JUS A.A0.110............................................................. 332.335 JUS N.B2.741. JUS N.B2 7 5 4 ........................................ 170
DIN 13T.1, ISO 7 2 4 .......................................................... 323 DIN 18014; HD 384 4 41 S1; IEC 364-4-47.
DIN 15T.1.T.2; ISO /D IS 12011-1; I S 0 1 2 8 ..................... 332 IEC 364-4-46. IEC 364-4-41;JUS N B2.741.
D IN 7 4 .................................................................................. 324 Sl list SFRJ 53/88, 3 7 /9 5 ...................................................169
DIN84, IS 0 4 7 6 2 ............................................................. 324 DIN 18015; 1 1 .1 3 ; HD 384 5 54. IEC 364-5-54,
DIN 201, ISO/DIS 11947; ISO 128. JUSA.A0.110 J U S N B 2 .7 5 4 ......................................................................147
JUSU.A0 0 1 6 ..................................................................... 335 DIN 1 8 0 1 5 1 2 ......................................................................168
D IN 3 1 6 .............................................................................. 324 DIN 19221; HD 245.2 S1; IEC 27-2. 2A;
D IN 4 0 4 ................................................................................324
JUS IE C 2 7 -2 .................................................................... 249
D IN 4 0 6 ............................................................................. 334
DIN 19222............................................................................ 260
D IN 4 6 1 ........................... 333
DIN 19225........................ 256
DIN 476; ISO 216; EN 20 21 6.............................................332
DIN 1 9 2 2 6 1 1 .1 2 ...............................................................249
DIN 5 2 9 ........................................................................ 324
DIN 19226 T 4 ......................................................................249
DIN 5 4 6 ................................................................................324
D IN 5 4 8 ................................................................................ 324 DIN 1 9 2 2 6 1 6 ......................................................................256
D IN 6 0 3 ................................................................................324 DIN 1922711, ISO 3511-1,2.4. JUS M.A0.100 ........... 261
D IN 9 1 2 .............................................................................. 324 OIN 19255............................................................................ 251
D IN 9 1 7 ................................................................................324 DIN 32640 .......................................................................... 29
DIN931 ...............................................................................324 DIN 40 00 3.............................................................................. 33
D IN 9 3 4 ................................................................................324 DIN 40004, DIN EN 61293; IEC 1293, EN 61293 ............ 33
D IN 9 3 7 ................................................................................324 DIN 4 0 0 0 8 1 1 ,1 3 , D INEN 50110-1.................................178
D IN 9 6 3 ..................................................................... 324,335 DIN 40030.............................................................................109
D IN 9 6 6 ................................................................................324 DIN 40050; IEC 529; JUSIEC 5 2 9 .................................... 184
DIN 1301; I S 0 1000; J U S IS 0 10 00...................................14 DIN 40100 1 2 122; pr HD 243 S9; IEC 417;
OIN1302; IS 0 3 1 -1 1 .............................................................. 6 ISO 4196; JUS N.A3.451.................................................... 189
DIN 1303; ISO 31 -11.............................................................. 7 DIN 4010111..3, HD234 S8.IEC417, JUSN.A3............. 189
DIN 1304, IS 0 3 1 -1 .2 .3 ,4 ,5 ,6 ,7 ,8 ,9 ,1 0 .1 2 ,1 3 ; DIN 40 10 8.............................................................................. 44
IEC 2 7 -1 .1A;JUSIEC 2 7 -1 ................................................ 15 DIN 40 40 0............................................................................ 323
DIN 13 04 T 1 .T 3. ISO 3 1 -1 ,2 .3 .4 .5 .6 ,7 .8 .9 .1 1 .1 2 .1 3 ; DIN 40430 323
IEC 27-1. 1A; JUSIEC 2 7 -1 ...............................................214 DIN 4 0 5 0 0 1 1 ......................................................................309
DIN 1304T.1. IS 0 3 1 -1 ... 13; IEC27-1.1A; DIN 40501 T1 13; IEC 114, IEC 1 0 5 ........ 309
JU S IE C 2 7 -1 .1 A ;.................................................................82 DIN 40634 ........................................................................... 319
DIN 1304 T.7; ISO 31-5; IEC 27-4; JUS IEC 27-4 .......... 82 DIN 40 70 5.......................................................................... 130
D IN 1 3 0 5 ................... 19 DIN 4071912; IEC 750; JUS N.A3 7 5 0 ........................... 342
DIN1313; IS O 3 1 -0 ...............................................................14
DIN 40 71 91 6, IEC 8 4 8 ......................................................276
DIN 1314; IS 031-3; JU SA.A1.025....................................26
DIN 40 73 2............................................................................ 124
D IN 1 3 1 9 ..............................................................................236
DIN 40751. DIN IEC 21 A(Sec) 1 4 5 .................................. 126
DIN 1412; JUS K.03.001 .......................................... 325
D IN 1 7 0 0 ........................................................................... 309 DIN 40771. DINIEC 21 A /1 8 7 ............................................ 126
D IN 1 7 0 7 ..............................................................................327 D IN 4 12 15............................................................................ 144
DIN 1708; IS 0 4 3 1 ............................................................. 309 DIN 4129311 ......................................................................77
DIN 1715T.1 .................................................................... 312 DIN 41294.............................................................................. 77
D IN 1 7 3 2 ..............................................................................327 DIN 4 1 2 9 6 1 7 .......................................................................77
DIN 1733; pr EN 20544; ISO 544, ISO 636, ISO 2560. D IN 4 14 50.............................................................................. 57
ISO 3580, ISO 3581; JUSC.H3 011, JUSC.H3.015, DIN 4 1 5 7 1 1 2 .1 3 ; EN 60127-1, IEC 127-1;
JU SC .H 3.017..................................................................... 327 JUS N .E5.711......................................................................150
DIN4844 T 1; ISO 6 3 0 9 ......................................................177 DIN 41576 1 1 ,1 2 ; EN 60127-1. IEC 127-1;
DIN 503511, T .2 ........................................................202,204 JU S N E5.711 .................................................................. 150
DIN 5 0 4 0 T .1 .T 2 ............................................................ 206 DIN 41577 1 1 ,1 2 ; EN 60127-1, IEC 127-1,
DIN5473; ISO 31-11............................................ 7 J U S N E 5 711 150
D IN 5 4 8 9 ......................................................................... 35,41 D IN 4 16 87............................................................................ 150
DIN 6779 T.1; IEC 750; JUS N.A3.750............................. 343 D IN 4 17 45............................................................................ 224
D IN 7 5 1 4 ..............................................................................324 DIN 41750 1 1 ,1 2 ; IEC 50(551); ISO 31-1, 2. 3, 4, 5. 6,
D IN 7 7 1 1 ..............................................................................319 7 ,8 .9 .1 1 .1 2 .1 3 . IEC 27-1.1A. J U S IE C 2 7 -1 ............. 214
D IN 7 7 3 3 ..............................................................................319 D IN 4 17 51..........................* .............................................. 234
D IN 7 7 3 7 ..............................................................................319 D IN 4 17 52............................................................................ 215
D IN 7 7 3 9 .............................................................................31 9 DIN 41 7 6 2 1 2 .................................................................... 215
DIN 7 9 7 1 ..............................................................................324
DIN 4178513; HD 245.2.S1. IEC 1 4 8 ............................... 68
DIN 850513, ISO 4063, ISO 857;JUS C.T3.01 2 ............ 326
DIN 4 1 9 8 0 1 1 ,1 2 .................................................................77
DIN 8511-1; prEN 1045..................................................... 327
D IN 4 19 81............................................................................ 77
DIN8513; ISO 3 6 7 7 ........................................................... 327
D!N 16920............................................................................329 DIN 4 2 0 2 1 1 1 .1 2 ...............................................................275
DIN 17007 T 1 .1 4 306 DIN 4 2 0 2 5 1 1 ,1 2 ........................................................... 275
DIN 17210; EU 84; ISO 683-11......................................... 308 DIN 42 02 7............................................................................ 275
DIN 17350............................................................................308 DIN 42601 (DIN VDE 0414-1); HD 553 S2; IEC 185;
DIN 17470............................................................................311 JUSN.H9 101,10 2,10 3.....................................................237
DIN 17471............................................................................311 DIN 42673 T 1; HD 231 S 1; IEC 7 2 .................................... 107
DIN 17660; ISO 426. JUSC.D2 100 ............................... 310 DIN 42 67 31 4, CENELEC 2B ........................................ 107
DIN 17661, ISO 426-1 ;JU S C .D 2.100 ............................310 DIN 42961 ..................................... 98
DIN 17662; ISO 426-2; JUSC.D2 100............................. 310 DIN 43 62 7.......................................................................... 147
DIN 17663; ISO 4 2 6 -3 ........................................................310 DIN 43802 1 6 ......................................................................236
DIN 17664; ISO 4 2 6 -4 ........................................................310 DIN 43 80 7............................................................................ 238
DIN 17665; ISO 4 2 6 -5 ........................................................310 DIN 43 8 5 6 ............................................................................ 239
strana strana
DIN 4 3 8 7 0 1 1 .T .2 ....................................................... 147 DIN VDE 0100 T.300, IEC 364-3; JUS N.B2.730.......... 172
DIN 44080; IEC 738-1 ........................................................ 58 DIN VDE 0100 T 430; IEC 364-5-523;
DIN 302; ISO/EEC/DIS 2382-9, ISO 2382-9................ 290 J U S N B 2 7 5 2 ......................................................................136
DIN 45922 7.1; CECC 4100 68 DIN VDE 0100 T482; IEC 364-482.
DIN 4 6 0 6 2 ........................................................................... 90 SMistSFRJ 53/88 180
DIN 46400 T .1 ..................................................................... 313 DIN VDE 0100 T.540; IEC 364-5-54.
DIN 4640012; EURONORM 126; IEC 40 4-8 -3 ............. 313 JUSN.B2 754131,............................................................ 169
DIN 46400 T.3;EURONORM 107; IEC 404-8-7........... 313 DIN VDE 0100 T.551, IEC 364-5-551, JUS N B2 751 180
DIN 48200 T .1 ......................................................................129 DIN VDE 0100 T.610; HD 384 6.61;
DIN 48204. IEC 2 0 9 ................................................... 129 IEC 364-6-61.SI list SFRJ 5 3 /8 8 ..................................... 175
DIN 48350; DIN IEC 38; HD 47251. DIN VDE 0100 T.730; HD 384 351,
JU S N A2 001 .................................................................. 128 IEC 364-3; JUS N B2 7 3 0 ................................................. 135
DIN 49615; IE C 61 -1L ........................................................207 DIN VDE 0100 T .737........................................................ 180
DIN 49640; IEC 61-1H .............................. 207 DIN VDE 0105T 1, DIN EN 50110-1.............................. 178
DIN 49653; HD 65.1 S 1 ......................................................207 DIN VDE 0170/0171 T.1. DIN EN 50014,
DIN 49663; IEC 6 1 -1 .......................................................... 207 EN 50014; ISO 5 4 4 ............................................................. 185
DIN 49720; I E C 6 M H ........................................................207 DIN VDE 0185 T. 1. T .2 ..............................................148,179
DIN 49726. IEC61-1H; HD65.1 S 1 ..................................207 D IN V D E 0211,H D 3 0 8 ,H D 402 S 2.IE C 209 ..............129
DIN 49749; HD 65 1 S 1 ......................................................207 DIN VDE 0265, HD 308, HD 402 S2;IEC 209 129
DIN 49750; IEC 6 1 -1 .......................................................... 207 DIN VDE 0271, HD 308, HD 402 S2; IEC 209 .............129
DIN 49753;H D 65 1 S 1 ;IE C 6 1 -1 .................................. 207 DIN VDE 0281 T .1 ............................................................... 130
D IN 4 97 57;H D 65 .1;IE C 61 -1 ........................................ 207 DIN V D E 0 2 8 2 T 1; HD22.1 S2 .........................................133
DIN 50900 T.1; ISO8044Am d1; ISO 8044. DIN VDE 0293; HD 402 S2; HD 308; IEC 209 .............. 129
JU S C A5 001/1 ............................................................... 31 DIN VDE 0298 T 4 . HD 221 S2. HD 211 S2;
DIN 50902; ISO 2080, ISO 2079; JUS C A6.0 0 1 ............ 31 IEC 364-5-523; JUS N .B 2.752..........................................137
DIN 55003-3; ISO 2972; JUS I.N0 0 1 0 ...........................300 DIN V D E 0 3 1 8 ..................................................................... 319
DIN 66000, IEC 61 7 -1 2 ......................................................262 DIN V D E 0 3 3 2 ..................................................................... 319
DIN 66001. ISO 8790. ISO 5 8 0 7 ......................................280 DIN VDE 0335 T.1; HD 426-1, HD 426 151 S3;
DIN 66003, ISO/IEC 646; ISO 6 4 6 ................................. 283 IE C 672-1; JUSN A8 3 0 0 .................................................. 320
DIN 66020 T 1; ISO 4903, ISO 4902. ISO 2110; DINVDE 03 4 0 ..................................................................... 319
JUS I D6 001 .................................................................... 291 DINVDE 03 6 0 ..................................................................... 319
DIN 66025 T .1 .T 2 .............................................................. 300 DIN VDE 0414 T 1. HD 553 S2; IEC 185.
DIN 66 26 1............................................................................281 JUSN.H9 101,102,103 ................................................... 237
DIN 72311 T 1 3 .................................................................... 124 DIN VDE 0414 T2; HD 554 S1. IEC 166,
DIN EN 1046; IEC 364-5-523; JUSN B 2.752................. 135 JUSN.H9 1 2 1 ,1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 4 ......................................... 237
DINEN 10021..................................................................... 307 DIN VDE 0435 T.3012; EN 50003,
DIN EN 10025; EN 10025; JUS C B0...............................308 DIN EN 50003; IEC 25 5-1 7.................................................. 92
DIN EN 10027 T.1. EN 10027-1. DIN V D E 0 5 1 0 ......................................................................127
ISO/TR 4949; JUS EN 10027 ....................................... 307 DINVDE 0530 T.1 .............................................. 82.109.321
DIN EN 10027T.2; JUS EN 10027 !................................. 306 DIN VDE 0530 T.8; HD 53.8, HD 53 8 S3;
DINEN 10083 T 1.T.2;EN 10052, EN 10083-1............ 308 IEC 34-8; JUSIEC 3 4 -8 ........................................................ 94
DINEN 27 1 8 5 ..................................................................... 298 DIN VDE 0532 T. 1. T.4. HD 398 1; HD 398 1 S 1 ............ 114
D IN E N 45014.E N 4 5 0 1 4 ............................................... 187 DIN VDE 0532 T.2; IEC 76-2; JUSIEC 76-2 .............. 116
DINEN 50003; EN 50003; IEC 255-17 ....................... 92 DIN VDE 0532 T. 10; IEC 606; JUS N H1 606 .............. 116
DIN EN 50005; EN 50012; EN 50011, EN 50 00 5........... 143 DIN VDE 0550; IEC 742; JUS N H8.010,
DIN EN 50011, EN 50011...................................................143 JUS N.H8 020, JUS N.H8 021, JUS N.H8 022,
DIN EN 50012; EN 50 01 2........................................... 143 JUS N.H8 023. J U S N H 8 0 2 4 ...........................................118
DIN EN 50014; ISO 5 5 4 .................................................. 185 DIN VDE 0558 T1; IEC 1 4 6 ..............................................217
DINEN 60062, EN 60 0 6 2 ............................................... 56 DIN VDE 0625 T.1; EN 60320-1 ....................................... 196
DIN EN 60204 T1; EN 60204-1; IEC 204-1. DIN VDE 0636 T.1; IEC 617-2-7,
JUS N S 3.0 01 .............. 142 JUS N A3 002. JUS N.A3 0 0 7 ................................ 132.149
DIN EN 60309 T.1. T.2, EN 60309-1,2; DIN VDE 0641 T.2, T .3 ............................................. 136,151
IEC 3 0 9 -1 .2 ....................................................................... 196 DINVDE 0641 T.11;EN 60898; IEC 8 9 8 ................. 136.151
DINEN 60617 T. 13; EN 60617-13; IE C 61 7-1 3...............367 DIN VDE 0660 T 100 T.108;
DIN EN61082T.1; EN61082-1; IEC 1082-1................... 337 DIN IEC (Sec) 5 1 4 .5 1 5 ......................................................146
DIN EN 61082 T2; DIN 40719 T6; EN 61082; DIN VDE 0660 T102; EN 60947-4-1;
IEC848. IEC 1082-1.......................................................... 339 EN 60947-1, IEC 947-1, IEC 947-1-1 ............................. 108
DIN EN 61082 T.3; EN 61082-3; IEC 1082-3..................341 DIN VDE 0660 T.107; EN 60947-3; IEC 9 4 7 -3 ................ 108
DIN EN61131 T.1, T.3.EN 61131-3; IEC 1131-3............ 270 DIN VDE 0660T.301.......................................................... 90
DINEN 60445, EN 60445; IEC 445 .............................. 141 D IN V D E 0664 T.1.T 104,
DIN IEC21A; IEC21A(Sec) 1 4 5 ...................................... 126 IEC 23E (Sec) 1 6 4 ,1 6 8 ............................................151,176
DIN IEC 34 17 ; HD 53.751; IEC 3 4 -7 ............................. 111 DINVDE 0 7 1 0 T .1 .T 5 ........................................................ 206
DINIEC 38; HD472S1. IEC 3 8 .................................. 33,128 DIN VDE 0820 T.1; EN 60127-1; IEC 127-1;
DINIEC 51; IEC 50 (CO) 276 ........................................... 77 JU SNE5.711 .................................................................... 150
DINIEC 62; EN 60062 ........................................................ 56 DIN VDE 0829 T.220; pr EN 50090-1 .............................. 158
DIN IEC 63; lEC 63, JUS N N0 0 1 1 .................................. 56 DIN VDE 0838 T. 1, EN 6055-1; IEC 555-1;
DIN IEC 326T.3; IEC 3 2 6 -3 ...............................................315 JUSN.A8 1 0 1 ..................................................................... 231
DINIEC 625; HD 414 1 S1;IEC 6 2 5 -1 ............................. 295 DIN V D E 0 8 4 8 .................................................................. 194
DINIEC971; IEC/TR971; IE C 9 7 1 ............................... 215 DIN VDE 0855 T.1, T2; EN 50083-1.
DIN IEC 7004; IEC 7004 ............................................... 207 prEN 50083-2......................................................................162
DIN ISO 1219; ISO 1219, ISO 1219-1.............................. 273 DIN VDE 0875; DIN EN 55014 192
D IN ISO 1302; ISO 1 3 0 2 ................................................ 336 DIN VDE 0100 T.200; HD 384.2 S1/A1;
D IN IS 0 1 3 5 6 ...................................................................... 336 IEC 50(826); JUSN.A0 8 2 6 .............................................. 171
DIN VDE 0100 T 410 A2; HD 384 4 41. DIN VDE0530 T 1 ................................................................ 110
IEC 364-4-41; JU SN B 2.741............................................171 D IN V D E 0532T.10;IEC 606; JUSN H1 606 116
DIN VDE 0100 T 410, T. 540; HD 384 4 41; E DIN VDE 0100 T410 A2; HD 384.4.41;
IEC 364-4-41. IEC 364-4-46.............................................. 169 IEC 364-4-41; JUS N B2 7 4 1 ............................................ 173
D IN V D E 0 1 0 0 T . 2 0 0 , H D 3 8 4 2 S 1 / A 1 ; V D I2 2 2 9 .............................................................................. 329
IEC 50 (826); JUS N A0.826 .................- ........................171 V D I3260, IEC 8 4 8 .............................................................. 274
Istorija elektrotehnike
585 Tales (Thales) otkriva 1891 Dolivo - Dobrovolski i Miler (Miller) grade
p.n.e. naelektrisanje trenjem_________________ prvi trofazni prenosni vod Laufen - Frankfurt,
1600 W. Gilbert daje ime prirodnoj sili elektricitet 15 kV, 220 kW
1895 Rendgen (Rontgen) otkriva zrake,
1663 Oto fon Gerike (Otto von Guericke)
nazvane njegovim imenom
pronalazi električnu mašinu
Prva radio - antena, Popov (Popow)
1672 Lajbnic (Leibniz) pronalazi
1896 Markoni (Marconi) pronalazi bežičnu telegrafiju
_____ električnu varmcu_____________________ 1897 Slabi i Arko (Slaby i Arco) grade prvi
1735 Franklin pravi prvi gromobran novog doba radio predajnik u Nemačkoj
1745 Fon Klajst (von Kleist) otkriva prvi Braun pronalazi cev sa katodnim zracima,
sakupljač elektriciteta .Lajdensku bocu” nazvanu njegovim imenom
1782 Hoj (Hauy) otkriva piezoelektricitet 1901 Prva radio-veza Evropa - Amerika,
1785 Kulon (Coulomb) otkriva zakone Rurrer (Ruhmer).
magnetizma i statičkog elektriciteta Elektrofotografsko registrovanje tona
1799 Volta otkriva „Voltin stub’ 1904 Fleming pronalazi cev sa usijanom katodom
_____ (prvi hemijski izvor struje)___________ (Elektronska cev)
Hilsmajer (Hulsmeyer) otkriva princip radara
1819 Ersted (Oersted) otkriva
1913 Cevni predajnik - princip povratne sprege,
elektromagnetizam
Majsner (MeilSner)
1820 Amper (Ampere) formuliše zakone 1920 Konrad (Conrad) osniva prvi
elektrodinamike
radio-predajnikna svetu u Pitsburgu
1826 Om (Ohm) otkriva Omov zakon i na tom 1923 Početak nemačkog komercijalnog radija,
zasniva pojam električne otpomosti 29. oktobar, Berlin
1831 Faradej (Faraday) otkriva 1924 Ikonoskop Zvorikina (Zworykins) (Televizija)
elektromagnetsku indukciju 1937 Cuze (Zuse) počinje razvoj relejnog računara
1836 Kuk (Cooke) uvodi zakon o 1941 Šotki (Schottky) eksperimentiše sa
električnoj signalizaciji na železnici
prelazima metal - poluprovodnik
1837 Morze (Morse) pronalazi elektromagnetni 1945 Velker (Welker) teorija PN - prelaza.
telegraf sa pisačem (Morzeova - azbuka) Eniac - prvi računar sa elektronskim cevima
1840 Džul (Joule) formuliše zakone 1948 Bratajn (Brattain) i Barden
zagrevanja strujom pronalaze tranzistor
1847 Simens i Halske (Siemens i Halske) osni- 1949 Šokli (Schockley) otkriva slojni tranzistor
vaju prvo električno preduzeće u Nemačkoj 1954 Televizija u boji SAD
1854 Gebel (Goebel) pronalazi prvu sijalicu Raport (Rapport) Atomska baterija
sa užarenim vlaknom stroncijum-silicijum
1855 Hjuz (Hughes) otkriva teleprinter 1955 Justi razvija element sa gorivom
1857-Fild (Field) polaže prvi 1957 Serijska proizvodnja električnih računara (SAD)
1866 transatlantski kabl 1960 Proizvodnja ravnih tranzistora (Plan tranzistor)
1859 Pliker (Plucker) otkriva elektronske zrake 1963 PAL-sistem televizije u boji AEG - Bmh (Bruch)
Plant (Plante) pronalazi akumulator Hofštajn i Hajman (Hofstein i Heimen)
1867 Simens gradi prvu dinamo mašinu razvijaju tranzistor sa efektom polja (FET)
za jednosmemu struju 1968 Uvođenje integrisanih komunikacionih kola
1867 Bel (Bell) pronalazi prvi telefon 1971 Razvoj mikroprocesora
Hjuz (Hughes) pronalazi mikrofon 1977 Prvi personalni računar Apple i Commodore
1878 Simens i Halske grade prvi 1979 Uvođenje prvih standardnih softvera
jednosmemi motor (npr. obrada teksta u MS DOS-u)
1983 Grafika kod PC-a
1882 Edison gradi prvu električnu centralu
Elek’rana sa solamim ćelijama na ostrvu
za električno osvetljenje (Nju Jork)
Pelvorm (Pellworm) (Pmax=300 kW)
1883 Lorencova (Lorenz) elektronska teorija
1984 Kablovska televizija u Nemačkoj
P. i M. Kiri (Curie) istražuju piezoelektricitet
1988 Rekord brzine (406 km/h) ICE-a
1884 Patent Nipkova (Nipkovv) za televiziju (Intersiti voz) sa trofaznim pogonom
(Nipkovljeva ploča)
1989 ISDN
1887 Herc (Hertz) otkriva 1992 Digitalni mobilni radio, CD-ROM
elektromagnetske talase 1993 Euro-ISDN
Tesla gradi prvi trofazni generator MPEG-1
1888 Elster otkriva fotoćeliju 1994 Homebanking
1889 Zvučnik Fričena (Fritschen) 1995 Intemet u Nemačkoj
Motor sa kaveznim rotorom Dolivo- Digitalna radio emisija
-Dobrovolskog (Dolivo-Dobrowolski) Windows 95, MPEG-2, Pay-TV,
1890 Trofazni transformator Dolivo- Video konferencija preko ISDN
-Dobrovolskog 1996 Disketa 3 1/2 cola sa 120 MB, DVD
Skraćenice
ABB Odbor za zaštitu od groma i istraživanje groma
(Ausschufi fiir Blitzschutz und Blitzforschung)
AEF Odbor za jedinice i oznake u formulama pri DNA
(Ausschuli fur Einheiten und Formelgrotien im DNA)
AGt Odbor za ispitivanje mogućnosti primene u Nemačkom udruženju za standarde
(Ausschuli fur Gebrauchstauglichkeit im Deutschen Normenausschuli)
BAM Savezni zavod za ispitivanje materijala (Bundesanstalt fur Matenalprufung)
CEE Međunarodna komisija za pravila i kontrolu električne opreme
(Commission Int. pour la Reglementation et la Contrdle de l'Equipement Electnque)
CEN Evropski komitet za standardizaciju (Europaisches Komitee fiir Normung)
CENELEC Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici
(Europaisches Komitee fur elektrotechnische Normung)
CIE Međunarodna komisija za osvetljenje (Commission Intemationale de l'Eclairage)
DBP Nemački savezni zavod za patente (Deutsches Bundespatent)
DGMA Nemačko udruženje za mernu tehniku i automatiku
(Deutsche Gesellschaft fur Mefitechnik und Automatisierung)
DKE Nemačka elektrotehnička komisija pri DIN-u i VDE-u
(Deutsche Elektrotechnische Kommision im DIN und VDE)
DIN Nemački Institut za standardizaciju (Deutsche Institut fur Normung)
DNA Nemački odbor za standarde (Deutscher Normenausschuli)
EN Evropski standard (Europaische Norm)
EVU Preduzeća za snabdevanje električnom energijom
(Elektrizitats - Versorgungsuntemehmen)
FeO Pravila o telefoniji (Femsprechordnung)
HEA Glavni savet za upotrebu električne energije
(Hauptberatungsstelle fur Elektrizitatsanvvendung)
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija (International Electrotechnical Comission)
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
(Intemational Organization for Standardization)
JEDEC Zajednički savet za inženjering elektronskih uređaja
(Joint Electron Devise Engeneering Council)
NTG Udruženje informacione tehnike (Nachrichtentechnische Gesellschaft)
Ona Austrijski odbor za standardizaciju (Osterreichischer Normausschuli)
ONORM Austrijski standard (Osterreichische Norm)
OVE Austrijskao udruženje za elektrotehniku (Osterreichischer Verband ftir Elektrotechnik)
PTB Fizičko - tehnički savezni zavod (Physikalisch - Technische Bundesanstalt)
RAL Odbor za uslove isporuke i dopremu robe pri DNA
(AusschulJ fiir Lieferbedingungen und Giitesicherung bei DNA)
REFA Udruženje za radno vreme i organizaciju rada
(Verband fiir Arbeitsstudien und Betreibsorganisation)
RKW Komitet nemačke privrede za racionalizaciju
(Rationalisierungskomitee der Deutschen Wirtschaft)
TAB Tehnički uslovi odbacivanja VDEW-a (Technische Abschluftbedingungen der VDEW)
VDE Udruženje nemačkih elektrotehničara (Verband Deurscher Elektrotechnischer)
VDEW Udruženje nemačkih elektrana (Vereinigung Deutscher Elektrizitatswerke)
VDI Društvo nemačkih inženjera (Verein Deutscher Ingenieure)
VDMA Društvo nemačke mašinogradnje (Verein Deutscher Maschinenbau - Anstalten)
VOB Propis o izdavanju građevinskih dozvola (Verdingsordnung fur Banleistungen)
ZVEH Centralno udruženje nemačkih električara
(Zentralverband der deutschen Elektrohandwerke)
ZVEI Centralno udruženje elektrotehničke i elektronske industrije

Vestermanov Elektrotehnicki Prirucnikpdf

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vestermanov Elektrotehnicki Prirucnikpdf

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Brechmann, Dzieia, Hornemann, Hiibscher, Jagla.

Za G RAĐEVIN SKU KNJIGU:

Priprema i štampa: IN T E R K L IM A - Vrnjačka Banja

Matematika Naponski red elemenata

Znak Primena Tumačenje

Posebni znaci i povezivanja

Znak Primena Izgovor (tumačenje)

{I } { X I <p(x)} skup (klasa) svih x sa (x)

c ACB A je podskup skupa B

n AnB presek skupova A i 6

0 ili {} prazan skup

Standardni skupovi brojeva is o 31-11; d in 5473

Znak Definicija Izgovor Primeri

TL ili Z Skup celih brojeva udvostručeno Z

Q ili Q Skup racionalnih udvostručeno Q

1R ili R Skup realnih brojeva udvostručeno R e ji

C ili C Skup kompleksnih udvostručeno C

Vektori ISO 31-11; DIN 1303

Način pisanja B, >>>» 3, b, >■> Množenje j A B =Č^

Veličine Objašnjenje Primeri

Način pisanja ISO 31-0; DIN 1313

Primer: Veličina Brojna vrednost Jednačina

npr. v = - ; m = 8 kg npr. 1 m = 100 cm npr. {v} = 3,6

Sl - osnovne jedinice 1) ISO 31-0; DIN 1301

Jokto y 10-3 m 106

0 naelektrisanje, količina elektriciteta C Kulon 1 C = 1 A s, 1 A h = 3,6 kC

Dužine i njihove potencije, ugao

P zvučni pritisak Pa Paskal

A aktivnost radioaktivne supstance Bq Bekerel, 1 Bq = 1/s

Svetlost, elektromagnetsko zračenje

Q„ IV energija zračenja, količina zračenja J

električna konstanta; apsolutna permitivnost vakuuma 8,854 10'12 As/Vm

Oznaka Značenje Primer

Masa Sila Težina

Oznaka jedinice kg N (Njutn), 1 N = 1 kg • m/s2 N, 1 N = 1 kg m/s2

Definicija Fizička masa m je Fizička sila F se može opisati Težina FG je proizvod

Masa nije zavisna od Težina zavisi od mesta

Mesto Masa u kg Ubrzanje slobodnog pada u m/s2 Težina u N

Ekvator (Zemlja) 100 9,78 978

Ugao između sila Pravac delovanja Prikaz crtežom Rezultantna sila FR

a proizvoljno proizvoljno Fr =V'f ]2+ F22 -2 F: F? cos(180°-a)

F1x i F1y su komponente od F^

Kad se vrši pretvaranje energije Ep + £|< - konstanta

V 777777777/ 7 7/7777777 Sila trenja ne zavisi od veličine

Trenje mirovanja Trenje klizanja Trenje kotrljanja

Primeri koeficijenata trenja

Koeficijent trenja Koeficijent trenja klizanja Koeficijent trenja

Klizni ležaj 0,1 _ 0,03

Opis Prikaz Objašnjenje Formule

Remenski pogon, d ^: Prečnik

<*2 Prečnik gornjeg

Remenski pogon, *ges: Ukupni

Zupčasti pogon, z: broj zubaca

z2: broj zubaca n\ ■Z\ = n2 ■z2

Zupčasti pogon, n1 n2 /ges Ukupni 'ges = 'i ' '2

Brzina v Iznos brzine se ne menja ' -T

Smer brzine se stalno menja.

Put Brzina Ugaona brzina

Snaga i obrtni momenat

Gustina neke supstance je količnik

Na svako telo potopljeno u tečnost deluje

Podaci o atmosferskom pritisku JUSA.A1.025; DIN 1314

pabs: apsolutni pritisak