Melani Klajn

Zavist – najmocniji factor u sjebavanju ljubavi i zahvalnosti

Prvi odnos – prema majci i dojci

Da je primalni objekat introjektovan postavlja uslove za dobar razvoj

Pod dominacijom oralnih impulsa, dojka je izvor hrane i zivota

Bliska veza nadomescuje izgubljenu simbiozu sa majkom

Koliko dete ima kapicitete da prihvati dojku ili flasicu – majka postaje voljeni objekat

Nesto izvan deteta moze da mu da sve sto mu treba

Dete koje je bilo u majci uzima majku u sebe

Uverzalna zudnja za prenatalnim stanjem i zudnja za idealizacijom

Ovo postoji zbog snazne progoniteljske anksioznosti koja pocinje nakon rodjenja.

Spoljne okolnosti uticu na odnos sa dojkom

Problem sa porodjajem, odnos sa dojkom krece kasnije.

Dete ne moze da uspostavi odnos sa gratifikacijom

Svi faktori uticu na kapacitet deteta da prihvati mleko i internalizuje objekat

Cak ni srecno hranjenje ne menja prenatalni period.

Dete zudi za nepresusnom i omniprisutnom dojkom – usled anksioznosti

Gubljenje i ponovno uspostavljanje dobrog objekta: ljubav vs mrznja

Primalni dobar objekat – srz ega.

Nada, poverenje, vera u dobro

Zavist otezava formiranje dobrog objekta, jer oseca da je sisa zadrzala mleko za sebe

Zavist nastaje kad neko drugi ima nesto sto mi zelimo i izaziva impuls da se to nesto oduzme ili unisti.

Ljubomora –Trougao.

Pohlepa – Neutoljiva zudnja koja prevazilazi potrebe i kapacitete.

Pohleta – potpuno posisati i unistiti dojku destruktivnom introjekcijom

Zavist – Em uzima, em smesta zlo u nju kako bi je pokvario i unistio, unistio njenu kreativnost.

Destruktivni aspekt projektivne idnentifikacije

Pohlepa – introjekcija, zavist – projekcija

Ljubomora – strah da se izgubi to sto se ima

Zavist – muka zato sto neko drugi ima to sto zelis za sebe
“Zavidan covek mrzi svako uzivanje, on je srecan samo u bedi drugih. Zadovoljiti zavidnog coveka je
nemoguce.”

Dve zavisti, pozitivna i negativna

Emulacija ojacana strahom

Pohlepa stimulisana strahom

Zavidna osoba je nezajazljiva. Nikad ne moze biti zadovoljna, jer zavist ide iznutra i uvek se fokusira
na neki objekat.

Ljubomora, pohlepa i zavist su povezane.

Grizes ruku koja te hrani

Prvi objekat kom se zavidi je sisa, jer poseduje sve sto se zeli u neogranicenim kolicinama.

Poremecen odnos sa majkom, ukoliko je zavist prevelika, znaci postoje jake paranoidne i sizoidne
osobine.

Sadisticki napadi usled destruktivnih impulsa kojima zavist daje moc. Zavidno unistavanje objekta.

Deprivacija pojacava pohlepu, i persekutivnu anksioznost + fantazija o nepresusnoj dojci. Tako se

radja zavist – kad dojka uskracuje, postaje losa. Dete je mrzi i zavidi joj. Zavidi se i dobroj dojci, iako
je dete zadovoljeno.

Zavidni odrasli – ono sto nam treba se ne prihvata, vec se devalvira.

Zahvalni – prihvata

Destruktivni kriticizam kod paranoidnih pacijenata koji moraju da obezvrede rad terapeuta.

Posledica loseg odnosa sa majkom (zbunjenost), dete zbog paranoidno sizoidnih mehanizama i
zavisti ne ume da odvoji dobro i lose, ljubav i mrznju, zato se oseca zbunjeno po pitanju toga sta je
dobro a sto lose u drugim odnosima

Zavist ometa izgradnju dobog objekta. Ako se u pocetku dobri objekat i hrana ne mogu biti
prihvaceni, to se desava u transferu.

Osecaj da je majka smemocna i da je njen posao da spreci sav bol

Previse responzivna majka takodje ne pomaze (pojacava anksioznost)

Dojka koja je nadnuta je devalvirana. Zbog toga dete ne moze da povrati izgubljeni dobar objekat.
Dojka koja se vraca i u kojoj uzivamo je dokaz da je ona trajna.

Zavist ubija uzivanje, jer uzivanje i zahvalnost neutralisu destruktivne impulse.

Zavist, pohlepa i progoniteljska anskioznost se medjusobno podrzavaju.

Kada se objekat dozivi kao ipak dobar, jos halapljivije se prozdire.

Ko je dobro povezan sa objektom, lakes podnosi zavist i dobar objekat se stalno vraca i rekonstruise.