U RADU

Intimno

SAVET EKSPERTA
Leo Ivanišević, psiholog

KRUG
Kada god si u bedaku, mene pozoveš
Ja sam tvoja korpa
Za emotivni treš
Najbolji prijatelj
Za jednu namenu
Kad me god pozoveš
Da budem tu

TEKST

Da li ste nečija korpa za emotivne otpatke

Neretko vas kroz život prate ljudi s kojima ne delite iste vrednosti ili
interesovanja. Za njih ne možete da kažete da ste bliski prijatelji. S
njima se i ne viđate redovno, ali nekako ostaju u vašoj orbiti, pa ih se
setite kada organizujete druženja ili proslave. Kad ih pozovete, najčešće
odbiju poziv uz providne izgovore kako su baš tada isplanirali i
dogovorili nešto neodložno. Doduše, ni vi ne patite previše, ali imate
osećaj da ste ispunili formu. S druge strane, takvi ljudi umeju
nenajavljeno da banu na vaša vrata ili da pozovu telefonom u bilo koje
doba i zaspu vas bujicama svojih problema. Kako dođu, tako i odu, ali
posle njih uvek ostaje neka težina i osećaj da ste poslužili kao korpa za
nečije emotivne otpatke.
Kako se izboriti sa sobom i izbaciti takve ljude iz života pitali smo Lea
Ivaniševića, psihologa i autora bloga psihomehanicar.com.
Neki mogu da učine da se osećamo neprijatno u njihovoj blizini, dok
neki zaista mogu da nas pretvore u kantu za otpatke.

Neke ljude ne doživljavamo bliskim, ne prijaju nam, ali imamo neko

osećanje dužnosti prema njima. Sa njima nam je teško da ostvarimo
povezanost i suštinski nam je drago kad odbiju poziv, jer bi i bazična,
kurtoazna razmena zahteva mnogo napora.

Postoje i oni drugi, oni koji osećaju da imaju pravo na nas i naše vreme.
Međutim, ni tu nema prave bliskosti. Ljudi koji vole da dele šta im se
sve strašno desilo se često postavljaju kao da ih niko ne razume, jer niko
nema probleme poput njihovih. To je često narcističko, omnipotentno,
samodovoljno niko kao ja stanovište gde se drugi koriste kao publika.

Osećanje da smo nečija kanta nam govori o tome da naš sagovornik nije
dozvolio da zajedno razmišljamo o nekom problemu, stoga nema
osećaja da smo stvarno bili potrebni ili da smo ikako pomogli. Naš
sagovornik isto odlazi sa osećanjem da nije ništa dobio, ali to mu je bio i
nesvesni cilj: da još jednom odigra svoju tužnu priču u kojoj mu život ne
daje ono sto je zaslužio.

Svakome može trebati ventiliranje, ali u zdravom odnosu to dovodi do

osećanja emotivnog balansa. Osećaj da je razgovor bio važan kako bi se
problem lakše sagledao prati autentičan iskaz zahvalnosti za posvećeno
vreme i slušanje kao i osećaj oba aktera da postoji povezanost.

Saveti:

1. Razmislite o sopstvenim potrebama u takvom odnosu. Šta VI

dobijate od toga i da li je vredno toga?
2. Postavite granice drugima. Ako vam se ne sluša, asertivno to i
kažite: „Čujem da ti je ovo važno, ali sada nisam u mogućnosti da
ti se posvetim. Možemo li da razgovaramo drugi put?“ Ako je
osobi stalo do vašeg mišljenja na neku temu, zvaće vas i kada
prođe želja za ventiliranjem.
3. Postavite granice sebi. Nije vaš posao da nekome popravljate
život i da izigravate terapeuta ili spasitelja. To je laskava pozicija,
ali iz nje možda ne vidite da vas neko koristi.
4. Podelite i vi neki vaš problem, kako biste videli da li je neko
spreman da vas sasluša onako kako vi slušate njega. Suština
odnosa je ipak razmena.
5. Preispitajte odnos. Ukinite svoju ulogu kante na neko vreme i
gledajte šta će da se desi. Ukoliko osoba prestane da vam se javlja,
utoliko bolje, jer to znači da je kanta bila vaša jedina funkcija u
nečijem životu.