Knjiga Finansijsko Racunovodstvo Kata Skaric Knjigajovanovic 2008 Compress

Drugo izda11Je
Dг Kata Skaгic-Jovanovic
Redovпi ргоfеsш Eko110111skog f'alшlteta Uпiveгziteta н Веоgгаdн
CENTAR ZA IZDAVACKU DELATNDST

EKCINCIMSKCHЭ F"AKULTETA U BECllЭRACIU
Izdmюc
Centai· za izdavackп delatnost
Ekonomskog f'alшlteta u BeogI"aclп
Кашепiсkа 6, tel. 3021-240, faks 3021-065
E-шail: cid@oпe.ekof.bg.ac.yн
Dekan Ekonomskog /a!шlteta

P:rof. di· Ma:rko Backovic
Di1-ekt01- i odg01юn1i ш·ednik

Dr Do1·de Kalicanin
Dizajn ko1·ice
Milan N ovicic
Stampa
CUGURA PRINT - Beogгad
Paitizaпske aYijacije 3, tel. 311-92-32
Goclina
2008.
Recenzenti
PJ·ot·. di· Ј ovan Rankovic
PI·of'. dI- Nikola Stevanovic
ISBN: 978-86-403-087 4-8
© 2008.
Sva ргаvа sн zadгzaпa. Ni јеdап deo ove pнЫikacije пе шоzе biti гергоdнkоvап пiti
sшesteп н sisteш za pгetгazivaпje ili tгansшitovaпje tl bilo kош оЫilш, elektгoпski,
шеЬапiсki, fotokopiгanjeш, sniшanjeш ili па dгнgi паСiп, bez ргеtlюdпе рisшепе dozvole
анtога.
SADRZAJ
PREDGOVOR ........................................................................................... XI
I GLAVA:
OSNOVE I PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA ..... " ......... 3
1. OSNOVE SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA""""""""" ... """"""""""""""""".5

1.1. Ројат гactшovodstva i zadaci гacшюvodstva """"""""" """""""""""""""""""" """". 5
1.2. Рој ат, ciljevi i zadaci lшjigovodstva """""""""""""""."""""""""""""""""""""""". 6
1.3. Ргеdшеt kпjigovodstva"." ."""""""" " .. """. ".".""."""""." "". """"". """". ". "". " ... " "" .. 7
2. RACUNOVODSTVENA NACELA""""""""."" .. """""""""""""""""""""""""""" ... "". 11

2.1. Nacelo dvostгaпog obt.i11vataпja poslov11il1 ргошепа""""""""."".""".""""""."""""". 11
2.2. Nacelo poslovпe jediпice .""""""""."""""."" .. ""."."".".""""""""""""""""""".""". 12
2.3. Nacelo koпtiпнiteta poslovaпja." .. ""."."."."."""."."."".""""."".""" .. """."."""""" .. " 13
2.4. Nacelo поvсапоg шегilа "."."""""""""""""""""""""""""""".".""""""""""."."""" 13
2.5. Nacelo istoгijskog tгoska "".""."""""".""""."""".""""""."""".""."".""".".""""" .. " 14
2.6. Nacelo нzгocпosti "" .. """""."."."."".""."""."""""."""""."".""""""" ... """."""."."" 15
2.7. Nacelo opгezпosti """."""""""""".""""".""""""""""".".""."."""""""""" .. """ .. """ 17
3. UПСАЈ EKONOMSKШ PROMENA NA IMOVINU PREDUZECA "" .. """ .. """"""" 19
4. RASCLANJAVANJE ВILANSA NA RACUNE ... "" ... "." .. "." .... "" .. """." .. " ...... " .. " .. ".""33
4.1 Zakljнcak 1-асtша i sastavljaпje Ьilaпsa iz 1-асtша "" "."""."""."" .""""" ."""" """" """. 36
5. GLOBALNA PROCEDUDURA U KNJIGOVODSTVU""""""""" .. """.""" ... """ .. """.42

5.1. Iпvепtаг iпюviпе н sisteшн dvojпog kпjigovodstva ".""".""."."".""""""."""""""""" 43
5.2. Bilaпs staпja ....... " .......... " .. " .. " .. " .. " ...... " ...... " ...... " .. " .. " ...... " .. " ...... " .. " ...... " .......... " .... 44
5.3. Kпjigovodstveпa dokншeпtacija " .. "."""""""""""""".""."""""".""."".".""""" .. """ 45
5.4. Dпevпik .. " .. " .. " ...... " .... " .... " ..................... " ... " .. " .. " .. " .............. " ...... " ...... " .. " ...... " .. " .... 46
5.5. Glavпa kпjiga """"""".".".""""".""".""""."."" .. ".".""".""."."""""""""""""""""" 47
5.6. Ро111оспе kпjige .. ".""."""."""" .. """"""".""""""""""".""""" .. """"."""""."""".""" 51
5.7. Pгedzakljнcпa kпjizeпja .". ". "" "" "." """".""" "" """"."""""""". """" ". "" "". """"" .. " 53
5.8. Zakljнcпi list """" .. ""."." .. ".""."""""."."."""""."."."""""""."".""""""."."""".""." 55
5.9. Fогша!ап zakljнcak kпjiga." .. ".""."""""""".""""".""".".""." ... """."".""" .. """"" .. " 55
5.10. Godisпji оЬгаснп ""."".".".".".""".""""""."."."""""".""""." .. """ .. "."."" ... """." .. " 60
6. PRINCIPI UIШDNOG KNJIGOVODSTVA"""""""""""""""""""""""""""""""""."" 62

6.1. Ргi псiр potpшюsti .. "" ." ." .. " .. ". ".""" " .. """" ". "". ". "." " .. "" ". " ... " "" .. " """" """" .. """ 62
6.2. Ргiпсiр a:Z:ttгпosti .............................................................................................................. 63
6.3. Ргiпсiр 11Гoпoloskog 1·eda""""".""".""""."""""""""."" .. """." .. ".""."."."" ... """.""" 63
6.4. Ргiпсiр шogнcпosti ргоvеге.""""".""."".".""""""."""".".""""""."""."""".".""""." 64
v
6.5. Ргiпсiр jasпosti ................................................................................................................. 64
6.6. Ргiпсiр 111ateгijalпe ispгavпosti ............................... " ............ " ......... " ... " ........................ 65
6.7. Ргiпсiр ekoпomicпosti ...................................................................................................... 66
7. GIШSKE lJ KNJIGOVODSTVlJ "."." .. "."" .......... "".""." .. """" ..... "" ....... " .. " .. " ... " .. " ... ". 67
8. I<ONl'NI 01(,1 IR.".".""""""".""""""""""""""""""""""."".. """""""."""".""."".".""" 70
8.1. ЈеdпооЬгаzпо kпjigovodst\1 0 ............................................................................................ 70
8.2. Копtпi okviг ..................................................................................................................... 71
8.3. Копtпi okviг ро bilaпsпom pгiпcipt1 ............................................................................... 74
8.4. Копtпi okviг ро Љпkсiопаlпош ргiпсiрн ....................................................................... 77
ПGLAVA:
PRIMENA SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA ...... " .............. " ... " ..... 79
1. PRILAGODAVANJE KNJIGOVODSTVA I POSLOVNI CIKLlJS"""."""."""""" ... "" 81
1.1. Pгilagoctavaпje sisteшa dvojпog kпjigovodstva ............................................................... 81
1.2. K11jigovodstve110 obнl1vata11je poslovпog ciklнsa ........................................................... 84
1.3. Pгiпcipi vгеd110\1 апја sгedstava, kapitala i obaveza ......................................................... 86
2. PRIBAVLJANJE SREDSTAVA PREDUZECA"""".""".""."."".""."".""".""."""."""" 91

2.1. Sopstveпi kapital ргеdнzеса ............................................................................................ 92
а) Fоп11iгапје i ргошепе sopstveпog kapitala kod pojediпacпil1 ргеdнzеса ................... 93
Ь) Fогтiгапје i ргошепе sopstveпog kapitala kod ,J!·нstava lica (oгtacka ргеdнzеса) .... 94
с) Fогшiгапје i ргошепе sopstveпog kapitala ll dпistvima kapitala ............................... 96
2.2. Pozajшljeпi kapital ргеdнzеса ....................................................................................... 107
2.2.1. Dнgогоспi kгediti .................................................................................................. 108
2.2.2. Кгаtkогоспi kгediti ................................................................................................ 111
2.2.3. Emitovaпje obvezпica ............................................................................................ 111
2.3. Ulagaпje 11ovcaпil1 sгedstava t1 t1cesca, ostale l1aгtije od \iгedпosti
i dнgогоспе рlаsшапе ..................................................................................................... 114
2.3.1. Ucesca .................................................................................................................... 114
2.3.2. Ostale 11aгtije od vгedпosti ................................................................................... 115
2.3.3. Dнgогоспi plasшaпi .............................................................................................. 117
2.4. Kпjigovodstveпo obнl1vatai~je нlаgапја tl оsпоvпа sгedstva .......................................... 118
2.4.1. Рој аш i podela osпov11il1 sгedstava ........................................................................ 118
2.4.1.1. Оsпоvпа sгedstva ll ргiргешi (izgгad1~i) ..................................................... 119
2.4.1.2. Оsпоvпа sredstva l! fllпkciji ........................................................................ 119
2.4.1.3. Оsпоvпа sгedstva vап Љпkсiје .................................................................... 120
2.4.2. Kпjigovodstveпa evideпcija osпovпil1 sгeclstava ................................................. 121
2.4.3. Ulagaпja ll оsпоvпа sгedstva ................................................................................ 123
2.4.3.1. Кнроviпа osпovпil1 sгedstava ...................................................................... 124
а) Kt1povi11a пovil1 osпovпil1sгedstava ............................................................ 124
Ь) Кнро\1 iпа нроtгеЫјаvапil1 osпovпil1 sгedstava ........................................... 126
2.4.3.2. Izgгadпja osпovпil1 sгedstava .......................................... " .......................... 129
а) Izgгadпja osпovпil1 sгedstava od stгапе izvodaca гadova ........................... 129
Ь) Izgгadпja osпovпil1 sгedstava ll sopstveпoj гe'iji ......................................... 131
с) Izgгadпja zajedпickil1 osпovпil1 sгedstava ................................................... 132
2.4.4. Prije111 osпovпil1 sгedstava bez паkпаdе .............................................................. 135
2.5. Pгibavljaпje 111ateгijala i гоЬе ......................................................................................... 136
2.5.1. Ројаш i podela 111ateгijala ...................................................................................... 136
2.5.2. Kпjigovodstveпa evicleпcija о 111aterijalt1 ............................................................. 137
VI
2.5.3. Ulagaпja н шаtегiјаl, sitaп iпvепtаг i ашЬаlаzн ................................................... 138
2.5.3.1. Obнl1vataпje пabavke шateгijala ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti .............. 138
2.5.3.2. Obнl1vataпje пabavke шateгijala ро kошЬiпоvапој паЬаvпој vгedпosti .... 141
2.5.3.3. Obнl1vata11je пabavke шаtегiја\а ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti ............. 144
2.5.4. Nefaktшisaпi шateгijal ......................................................................................... 152
2.5.5. Mateгija\ па рнtн ................................................................................................... 154
2.5.6. Mateгijal па obгadi i doгadi .................................................................................. 155
2.5.7. Nabavka гоЬе ......................................................................................................... 158
2.5.7. l. ОЬн'1vаtапје пabavke гоЬе ро паЬаvпој vгedпosti ...................................... 158
2.5.7.2. Obн\1vata11je пabavke гоЬе ро ргоdајпiш сепапш ...................................... 159
2.6. Izшiгепје obaveza рге1ш1 dobavljaciшa ........................................................................ 161
3. OBRACUN I OBUHVATANJE TROSKOVA 1 H.AS~IODA ............................................ 169

3.1. Ројаш i pode\a tгoskova i гas\10da ................................................................................. 169
3.2. Kпjigovodstveпo оЬн\1vаtапје tгoskova i гasl10da ........................................................ 172
3.2.1. Otpis оsпоvп i\1 sгedstava i otpis sгedstava zajedпicke роtгоsпје ........................ 172
3.2.1.1. Metoda \iпеагпоg otpisa .............................................................................. 173
3.2.1.2. Metoda degгesivпog otpisa .......................................................................... 175
3.2.2. Тгoskovi 111ateгijala, sitпog iпvепtага i ашЬа\аzе ................................................ 182
3.2.2.1. ОЬ1-асш1 i kпjizeпje tгoskova шateгijala obгactшati'1
ро stvaгпiш паЬаvпiш сепаша ................................................................... 183
3.2.2.2. ОЬгаснп i kпjizeпje tгoskova шаtегiја\а оЬгаснпаti\1
ро pla11ski111 паЬаvпiш сепш11а .................................................................. 191
3.2.2.3. ОЬгаснп i kпjizeпje tгoskova шateгijala koji se пе skladisti ...................... 195
3.2.2.4. ОЬгаснп i lшjizeпje tгoskova sitпog iпvепtага i aшbalaze ......................... 196
3.2.3. Tгoskovi pгoizvodпil1нslнga ................................................................................ 199
3.2.4. Tгoskovi пepгoizvod11il1 нslнga ............................................................................ 200
3.2.5. Tгoskovi zaгada .................................................................................................... 202
3.2.6. Vгешепskо гаzgгапiсаvапје tгoskova .................................................................. 205
3.2.6.1. Vгешепskо гаzgгапiса\1 апје нпаргеd р\асепi\1 tгoskova ............................ 207
3.2.6.2. Vгешепskо гаzgгапiсепје оЬгаснпаti\1 tгoskova ........................................ 210
3.2.6.3. Dнgогоспа гezeгvisaпja ............................................................................... 213
3.2.6.4. Vгешепskо гаzgгапiсаvапје stvaгпi\1 tгoskova .......................................... 214
3.3. Nabavпa vгedпost гealizovaпe гоЬе .................... ...................................................... 220
3.3.1. ОЬгаснп i kпjizeпje паЬаvпе vгedпosti гealizovaпe гоЬе
evideпtiгaпe ро паЬаvпој сепi .............................................................................. 220
3.3.2. ОЬгаснп i kпjizeпje паЬаvпе vгedпosti гea\izovaпe гоЬе
evideпtiпшe ро ргоdајпој сепi ............................................................................. 221
3.4. Fiпaпsijski гasl10di ......................................................................................................... 224
3.5. Osta\i гas\1odi ................................................................................................................. 228
4. РОЈАМ, VREDNOVANJE, KLASIFIKACIJA I EVIDENТIRANJE PRIHODA ...... 235

4.1. Роја111pгi\1oda ................................................................................................................. 235
4.2. K\asifikacija pгi\10da ..................................................................................................... 236
4.3. Vгеdпоvапје pгi\10da ...................................................................................................... 237
4.4. Evideпtiгaпje pгil1oda .................................................................................................... 239
4.4.1. Kпjigovodstveпo оЬн\1vаtапје poslov11il1 pгilюda ................................................ 239
4.4.2. Kпjigovodstveпo ob1.il1vata11je f'iпaпsijski\1 pгilюda ........... .................. 239
4.4.3. Kпjigovodstveпo obн\1vata11je ostalil1 pгi\10da .................................................... 243
4.5. ОЬгасtш peгiodicпog гezнltata па оsпоvн н!шрпi11tгoskova ....................................... 246
4.5.l. Bilaпsiгaпje нsре\1а 111etodo11111epotpн11il1 нkнp11il1 tгoskova
ро пеtо pгiпcipt1 t1 pгoizv·odпoш pгedнzect1 ......................................................... 247
Vll
4.5.2. ОЬгаснп poslovпog гezнltata па оsпоvн шсiсdош 11epotpt111il1
tгoskoya нlшрпi11 нсiпаkа ро пеtо pгiпicipt1 t1 trgoYiпskoш predнzect1 ............. 256
4.5.3. Осепа шetode troskova нlшрпil1 нсiпаkа ............................................................ 260
5. PREDZAI(LJUCNA I<NJIZENJA ..................................................................................... 261

5.1. Koгekcija salda гаснпа staпja ......................................................................................... 262
5.1.1. Kпjigovodstveпo obнl1vataпje шапјkоvа i viskoYa па sredstviшa .... " ... " .. " .. " .... 262
5.1.2. Kпjigovodstveпo obнl1vataпje obezvredeпja zalilы i potrazivaпja ............... " .... 269
5.2. Dеkошропоvапје salda aktiv110-pasivпil1 гаснпа ......................................................... 276
5.3. Vгешепskо гаzgгапiсепје raslюda i pгilюda ......... "" ......................... " ......................... 280
5.4. Raslюdovaпje osпov11il1 sгedstava ....................................... " ............................. " ..... " .. 286
6. ZAKLJUCAK KNJIGA ............................................................................................... " ...... 292
7. OBR1\CUN cfROSKOVA ...................................................................................................... 302

7. 1. ОЬгасtш troskoYa ро шestiшa i 11osioci111a tгoskova"" ... "".""""" .. " ... """" ...... " .... " .. 303
7.2. Sisteшi obracl!пa troskova ..................... " ..................................... " .............. " ...... " .. " .. 306
7.2. Osпove оЬгаснпа ро stvaгпiш tгoskovima pгoizvodпje ............ " .......... " .................... 309
7.3. ОЬгасt111 ро рtшiш plaпskiш troskovima proizvodпje ... " .. """ ..... " .. " .. " .... " .... " ... """"316
7.4. Kalklllacija се пе kostaпja .............. " .... " ....... ""." ... " ..... ""." .... """"" .. "".". " .... " ....... " 319
7.4 1. Metode kalkнlacije сепе kosaпja ........ " ... """ ..... "."" .. " .... "." .... ""." .. ""." .... """ 320
7.2.2.2. Metoda divizioпe kalklllacije сепе k()".taпja .. "".""." ... " .. " .. """." ...... " ..... 322
8. OBRACUN PEIOODICNOG REZULTATA РО OSNOVU METODE

TROSI<OVA PRODATlfl UCINA.KA ................................................................................ 327
8.1. Osпove шetode tгoskova pгodatil1 нсiпаkа" ... " ...... " ............... """ ........ "" .... " ...... " .. "" 327
8 .2. Utvгcћvaпje peгiodicпog rezнltata па osпovl! шetode tгoskova
prodatil1 llciпaka t1 proizvodпoш predнzect1 .. "." ...... " ... " ....... " ... ""." ... " .... " ... " .. "" .. " 330
8.3. Utvгdi\1 ai1je periodicпog гezнltata ро шetodi tгoskova pгodati!1
нсiпаkа ll tгgoviпskoш pгedl!zecн .... " .... " .................... " ... " .. ""."." .. """"."." .. " ... "." .. 339
9. ШLANSШANJE USPEHA U SlSTEMU DOHOTKA" .. " ... " ... " .. " ..... " ... "." ... " .......... "345
9.1. OЬ!ici peгiodicпog гezнltata ........... "." ....................... " ... " ... " .............. " ...... " ................ 345
9.2. Raspodela гezl!ltata ........................................................................................................ 346
9.3. Pokrice gнЬitka ...... " ..... " .... " ... "" .. " ... "" ........ "" ... " .. " .. " .... ""." .. "" """ ..... "."". " .. ".". 350
1О. SPECIJALNI POSLOVI .... " ......... " ............... " .. " .................. " .......... " .. " .. " ...... " .. " .. """ .. 352
10.1. Тгапzitпi гоЬпi ргошеt .. " .... " ....... "." ...... "" .. " ..... ""." ... " ..... " .. "." ... " ........ "."" ... " ..... 353
10.1.1. St1sti11a i sнbjekti tгaпzitпog robпog ргошеtа" .. """""""" ... "" .. " ... """" .. ""."" 353
10.1.2. K11jigovodstYe110 evideпtiraпje tгaпzitпog robпog ргошеtа " .. "" ... " .... """" .. ". 354
10.2. Koшisioпi poslo\ri " .. " .. "." .. " .. "."."" ... ".""" .... "."" ... ".""." .................. " ... "" ............ 356
10.2. 1. Os110\111e kaгakteгistike i sнbjekti ko111isioпil1 poslova " .. " .................... " .... " .. " 356
10.2.2. \lгste (oЬlici) ko111isioпil1 poslo'!a"".""""""""""""""""""""."""" ... " .... " .. "" 358
10.2.2.1. Koшisioпa пabavka гоЬе ""."".""."" " .. "" .. " .. ""." ... """" .. """""." ... ". 361
10.2.2.2. Koшisioпa ргоdаја гоЬе """" ... ".".""." .. ""."".""".".""."""."."" ... "".". 361
10.2.3. Kпjigovodstveпo evideпtiraпje ko111isioпil1poslova .............. " .. " .......... " ... " .. ".363
10.3. Paгticipacioпi poslovi ... " ..... "." ... """ ....... " .... "".""." .. ".".""." .. "" ........ " ..... "." .... " ... 370
10.3. 1. Sнstiпa, sнbjekti i oЬ!ici paгticipacio11i!1 pos!ova"""" .... " ... " ... " .. " .... """" .. "". 370
10.3.2. Kпjigovodstveпo evideпtiraпje paгticipacioпil1 poslova ............... " ................... 374
10.4. Zastt1pпicki pos!ovi ...................................................................................................... 378
10.4.1. Sнstiпa i sнbjekti zastнpпickil1 poslova .. "" .... "" .... " ....... " ... " ...... "" .. """."" .. ". 378
10.4.2. Regнlisaпje poslovпil1 odпosa izшedн zastнpпika i pгiпcipala ." .. """ .. " ... " .... 379
Vlll
10.4.3. Kпjigovodstveпo evide11tiгaпje zastнpпickil1 poslova .. """".""".""".""""."". 381
10.5. Koпsigпacioпi poslovi"".".""""""""""""""""""""""""""."".""""""""".""""."" 382
10.5.1. Оsпоvпе kaгakteristike i sнbjekti koпsigпacioпi\1 poslova"""""".""""""""". 382
10.5.2. Obaveze i ргаvа koпsigпatoгa""""""""""""""""""""""""""".""""""""""" 384
10.5.3. Kпjigovodstveпo evideпtiгaпje koпsigпacioпil1 poslova """" .. "."""."."".""." 385
10.6. Uvoz i izvoz гоЬе"" """""""""""""""".""" .. """"""""""" .. "".""" .. """ "". """"" ... 388
10.6.1. Оsпоvпе kaгakteгistike, sнbjekti i oЫici нvoza i izvoza гоЬе """".""""""""" 388
10.6.2. Kпjigovodstveпo evideпtiraпje нvoza i izvoza гоЬе ."."""""""""""""".""."" 389
а) Kпjigovodstveпo evideпtiгaпje нvoza гоЬе н svoje i111e i za svoj гаснп """""." 390
Ь) Kпjigovodstveпo evideпtiraпje izvoza юЬе LI svoje i111e i za svoj гаснп """""" 394
с) Kлjigovodstveпo evideпtiгaпje нvoza гоЬе L • ..;voje i111e а za tнdi гаснп """""". 397
d) Kпjigovodstveпo evideпtiгaпje iz\1oza гоЬе LI svoje i111e а za tнdi i-actш "." """ 401
LITERATURA ........ ""."." .. " ... " ....... " ...... " .................... " .. "." ....... "".""."" .... 407
IX
PREDGOVOR
Kпjiga pod пaslovoш "Fiпaпsijsko tЋctшovodstvo" је pгevaslюdпo пашеп

јепа stнdeпtiшa Ekoпoшskog falшlteta н Beog1-adн za izнcavaпje istoiшeпog ргеd
шеtа, ali је шоgн koгistiti
i ostali zaiпteresovaпi za pгoЫeшatikt1 гacшюvodstva
ргеdнzеса. Polazeci od toga ovaj нdzbeпik је па odgovarajнci пасiп stгнktнiгап -
kошропоvап od dva dela:
1. Osпove i priпcipi sisteшa dvojпog lщjigovodstva

2. Ргiшепа sisteшa dvojпog kпjigovodstva
U ргvош delн, posve60111 tш11асепјн ргiпсiра dvojпog kпjigovodstva оЬгаdје

па st1 sva pitaпja vezaпa za sisteш dvojпog kпjigovodstva. Nakoп razшatraпja opsti\1
pitaпja гacнпovodstva i sisteшa dvojпog kпjigovodstva kao sto Sll ројаш, ciUevi i
zadaci, ргеdшеt оЬгаdе је globalпa ргосеdнга l1 kпjigovoclstvн i оsпоvпа pitaпja
oгgaпizacije kпjigovodstva.
U dгнgош delн пastavUeпo је de facto гаzviјшЧе sisteшa dvojпog k1Чigovodstva.

Ргi tоше, пUе se poslo od 1-аzшаtгшЧа pojediпacпil1 ekoпo111skil1 ргошепа, ve6 је po-
slovпi ciklнs pгoizvodпog i tгgoviпskog ргеdнzеса гаsСlа~Чеп i pгikazaпo је obнllvataiЧe
poslovпili ргошепа kqje паstајн н svakoj od 1Чegovil1 faza pocev od ргiЬаvUапја fiпaпsi
jski\1 sгedstva i пjilюvog нlаgапја н faktoгe pгoizvod1Чe, tгоsе1Ча гadi stvагшЧа нсiпаkа,
ргоdаје zakUнcпo sa оЬгасшюш гezнltata i zakljнckom kпjiga.
U оvош delн kпjige оЬгаdјепi sн

i specijalпi poslovi:tгaпzitпi гоЬп i ргошеt,
koшisioпi poslovi, paгticipacioпi poslovi, poslovi zastнpaпja, koпsigпacioпi poslovi
i posJovi llVOZa i izvoza, сiше је ostvaгeпa celiпa ekoпo111skiJ1 ргошепа koje Se 111ogt1
javiti н poslovaпjн tгgoviпskog ргеdнzеса.
U ргеzепtiгапјн сеlоlшрпе шаtегiје ciU је bio da se ш11esto foг111alпo-logickil1

ргнzе оЬјаsпјепја sгаснпаtа па гаzш11еvапје stvaгпe sнstiпe i нticaja ekoпoшskil1
dogacljaja па оsпоvпе гacшюvodstveпe kategoгUe: sгedstva, obaveze, kapital, pгi
lюde i гaslюde, koji сiпе еlешепtе osпovпil1 fiпaпsUskil1 izvestaja bilaпsa staпja i
Ьilaпsa t1spel1a.
Na kгајн, zeliш cla istakпeш dаш ije od velike koгisti ргi рisапјн ovog нdzbeпika
Ьila dнgodisпja sагаdпја sa dг Gavгiloш Iliceш i dг Radisoш Radovaпo,1iceш,
XI
ргоfеsогiша па predшetн Fiпaпsijsko racшюvodstvo, sa kojiшa sаш Ьila kоанtог
вdzbeпika "Sisteш dvojпog kпjigovodstva", оdпоsпо "Fiпaпsijsko гacшюvodstvo"'.
Takodje se zal1valjвje111 гесепzепtiша, izdavacв i koгisпiciшa kпjige od kojil1
осеkнјеш dоЬгопашегпе sвgestije sгactшate па poboljsaпje kvaliteta ovog tшiveгz
itetskog нdzbeпika.
U Beogгadt1, AUТ,OR
ја~шага 2007. godiпe
Xll
JIGOVODS VO SA
v
cu
1 IS
JI
Ciljevi ucenja
1" Definisanje racunovodstva i njegove uloge u pro=
cesu donosenja poslovnih odluka;
2" Definisanje knjigovodstva, njegovih ciljeva i odno=
sa racunovodstva i knjigovodstva;
3" Definisanje predmeta knjigovodstva;
4" Objasnjenje sustine ciljeva osnovnih
racunovodstvenih nacela;
1ф OSNOVE SISTEMA DVOJNOG KNjlGOVODSTVA
1.1. Pojam racuirюvodstva i zadaci racшюvodstva
Upгavljaпje ргеdнzесеш, pгetpostavUa stalпo pгilagodjavaпje ргеdнzеса iz-

шепјепiш вsloviшa poslovaпja. Poslovпe odlвke kгoz koje se вргаvlјапје izгazava,
se 111огЩL1 se zasпivati па Ыаgоvгешепiш, роtрвпiш i adekvatпiш, tj. odlвkaшa
ргiшегепiш iпfогшасiјаша, вkoliko se zeli da опе Ьвdв celislюdпe. Iпfoгшativiш
podгskв вргаvi ргеdвzеса ргвzа гacшюvodstvo. Racшюvodstvo se stoga cesto defi-
пise kao podfнпkcija Љпkсiје вргаvlјапја. Sаvгешепа ekoпoшska liteгatшa рогеd
паvеdепе defiпicije koja вkаzвје па odпos гacшюvodstva i вргаvlјапја, sadгzi i п iz
dгвgil1 defiпicija koje sн sгасвпаtе па to da оЬјаsпе sadгziпв гacшюvodstva. Mпogi
авtогi pod ројшош гacшюvodstva obнl1vatajн sve postнpke ciji је zadatak koliciп
sko i vгеdпоsпо, obнl1vataпje i koпtгola svil1 tokova поvса i нсiпаkа koji паstапн LI
ргеdнzесн - koji sн рге svega ali пе iskljнcivo - izazvaпi pгoizvodпjoш i ргоdајош
нсiпаkа. 1
Racшюvodstvo iша iпtегпе i eksteгпe zadatke. Dokш11e11tovaпost i koпtгola
poslovaпja pгedstavUajн pгvi iпtегпi zadatak. Опi se оstvагнјн рнtеш koliciпskog i
vгedпosпog obнl1vata11ja i паdzога паd ргivгеdпiш ргосеsiша н ргеdвzесн. Dгнgi,
пе шапје vazaп iпtегпi zadatak је ргнzапје нргаvi ргеdнzеса osпova za рlапiгапје
staпja iшoviпe i гeпtabiliteta. Eksteгпi zadaci гacшюvodstva sн н ргvош геdн vezaпi
za polagaпje гаснпа i iпfогшisапје. Na оsпоvн zakoпskil1 pгopisa ргеdнzеса sн oba-
vezпa da poloze IЋCLIП о poslovпiш tokoviшa. Ovaj zal1tev шоzе biti isрнпјеп sашо
LIZ рошос гacшюvodstva. 2 Deliшicпo zbog postojaпja zakoпske obaveze, а deloш do-
bгovoUпo гacшюvodstvo iпfoгшise vlasпike, poveгioce, zaposleпe, poгeske огgапе i
ostalн zaiпteгesovaпн javпost о fiпaпsijskoш i ргiпоsпош polozajн ргеdнzеса.
U skladн sa ovako оdгеdјепiш zadaciшa је i stгнktшa гacшюvodstva. Racн-
пovodstvo obнl1vata:
а) kпjigovodstvo sa Ьilапsош,
Ь) оЬгаснп tгoskova i геzн ltata,
с) гасшюvоdstvепн апа\izн i рlапiгапје i
d)гacнпovod~veпiпadzo~
Navedeпa роdгнсја гacшюvodstva sн шеdјнsоЬпо povezaпa, опа deloш koгi
ste iste podatke, ali LI гazlicite ciljeve.
G. Wol1e: Bila11zieгtJ11g tJпcl Bilaпzpolitik, 4. Allflage. st. 3. Veгlag Yal1le11, Mll11cl1e11.

Gableг WiгsclшГtslexikoп. 12. Allflage. Gableг Yeгlag, Wiesbacleп. 1988. st. 1174:
Racшюvodstvo koje је llsшегепо LJ ргvош геdн па isрнпјепје iпfoгшativпi\1
zaћteva eksteгпi\1 koгisпika pozпato је kao Fiпaпsijsko гacшюvodstvo, dok se IЋCLJ
пovodstvo cije је ргiшагпi cilj zadovojeпje роtгеЬа za iпfoг111acija111a нргаvе pгedll
zeca ozпacava kao Upгavljacko гacшюvodstvo.
1.2. Pojam, ciljevi i zadlaci knjigovodlstva
Kпjigovodstvo se шоzе defiпisati kao гаснпskа osпova гacшюvodstva, јег опо

obezbedjнje podatke koji se, istiпa па гazlicite пасiпе ргiшепјнјн ll pгeostaliш de-
loviшa гacшюvodstva. ОЬ1ЋсLш tгoskova, па ргiшег, нlаgапја koja sL1 izvгseпa LI
pгoizvodпjн s ciljeш da se dоЬiјн gotovi pгoizvodi, а koja sн н fiпaпsijskoш kпjigo
vodstvн, оЬнl1vасепа ргеша tоше koji је pгoizvodпi faktoг нlоzеп (sгedstva za гаd,
pгedшeti гаdа ili i-ad), za роtгеЬе нtvгdjivaпja visiпe нlаgапја ро jediпici pгoizvoda
(сепе kostaпja) гeklasifilшje ргеша Љпkсiопаlпiш роdгнсјiша ргеdнzеса i ргеша
pojed iпiш pюizvodiшa. Za роtгеЬе racшюvodstveпog рlапiгапја kпjgovocistvo ргн
zа оsпоvн, јег se нvek polazi od sadasпjeg staпja, а роtош ошоgнсаvа kопtгоlн
izvгseпja plaпiгaпil1 ciljeva ргнzапјеш podataka о оstvагепош гezнltatн i stапјн iшo
viпe. Racшюvodstveпi паdzог iшњ zadatak da podaciшa koje ргнzа kпjigovodstvo
pп1zi poнzdaпost. Sашо опi podaci i iпfоппасiје koje SLJ ронzdапе шоgн biti osпova
za dопоsепје poslovпill odlнka kako od stгапе нргаvе ргеdнzеса, tako i od stгапе
postojeciћ i poteпcUalпil1 vlasпika, kгeditoгa i dп1gil1. Ргеdlюdпа defiпicija kпjigo
vodstva, dakle, нрнснје па odпos kпjigovodstva ргеша ostaliш роdгнсјiша гacшю
vodstva, опа пе daje odgovoг па pitaпje sta se zeli postici vоdјепјеш kпjigovodstva,
оdпоsпо koji SLJ пjegovi ciUevi.
CiUevi kпjigovodstva se izvode iz ciljeva ргеdнzеса јег, sашо za sebe - bez
ргеdнzеса - kпjigovodstvo пе postoji. Опо росiпје оsпivапјеш ргеdнzеса i pгestaje
tгe1шtko111 пjegove likvidacije. Kako se kao osпovпi ciUevi ргеdнzеса шоgн ideпti
fikovati ostvaгeгue doЬitka i оснvапје i роvесапје LJ ргеdнzесе нlozeпog kapitala, to
se kao osпovпi ciljevi kпjigovodstva оzпасаvајн:
(1) нtvгdjivaпje гezнltata poslovaпja (doЬitka ili gнЬitka) LJ оdгеdјепош vге-
шепskош регiоdн i
(2) нtvгdjivaпje staпja iшoviпe, obaveza i sopstveпog kapitala па odгedjeпi dап.
Рогеd oviћ osпovпil1 ciUeva kпjigovodstvo iша пiz dгнgЉ ciljeva, kao sto sll:
(3) ргнzапје podataka za kопtгоlн гаdа lica koja гнlшјн pojediпiш deloviшa
iшoviпe ргеdнzеса;
(4) ргнzапје podatka za рlапiгапје гezнltata poslovaпja, staпja iшoviпe i pгili
va i odliva поvса; i
(5) ргнzагuе podataka za kопtгоlн izvгseпja plaпskЉ veliciпa.
Оа Ьi паvеdепе ciljeve ostvaгilo kпjigovodstvo шога da pгilшpi iпfогшасiје о

sviш пastaliш poslovпiш dogadjajiшa, tacпije da pгikнpi dоkшпепtа koja dokazнjн
6
пastaпak poslovпil1 dogadjaja. Nakoп ргоvеге ispгavпosti dokш11eпata, опа se klasi-
filшjll рге111а poslovпi111 dogadjajiшa па koje se odпose. Роtош se poslovпi dogadjaji
evideпtiгajll ро 11Гoпologiji i kопаспо ро ргоtеlш odгedjeпi\1, ро pгavilll jedпakil1
vгe111eпskil1 peгioda (шеsеспо, kvaгtalпo, polLJgod i~пје, godisпje), sastavUa izvesta-
je о stапјн iшoviпe i о оstvагепош fiпaпsijsko111 гezLJltatLJ. Ргikнрlјапје, ргоvега,
klasifikacija, eveпtLJalпa гeklasifikacija, Ье\еzепје (evideпtiгaпje), снvапје podataka
i izvestavaпje о пastali111 poslovпiш dogadjajiшa Sll dakle, zadaci kпjigovodstva.
1.3. Predmet knjigovodstva
Уес sпю istakli da se kпjigovodstvo bavi poslovпiш dogadjajiшa. Ргеdшеt

kпjigovodstveпog obнl1vataпja sн sашо опi poslovпi dogadjaji koji iшајн za posledi-
cн ргошепн visiпe i/ili stгнktшe iшoviпe i kapitala pгedLJzeca. Iz ovoga s\edi da је
zapгavo iшoviпa pгedLJzeca, оdпоsпо ргошепе koje se па пјој dogadjajн, ргеdшеt
lшjigovodstva.
Pod i111ovi110111 pгedLJzeca se podгazш11evajLJ sva sгedstva koja pгedLJzece koгi
sti гadi ostvaгeпja svojil1 ciUeva. Ovako defiпisaпa i111oviпa se ozпacava kao нkнрпа
ili Ьгнtо iшoviпa ргеdнzеса.
Dva aspekta роs111аtгапја iшoviпe pгedLJzeca Sll zпасајпа za гacшюvodstvo.
То sн: oЫik ll kоше se iшoviпa javlja i izvoгi iz kојЉ potice.
I111ovi1шjedпog ргеdнzеса 111оgн ciпiti stvaгi, ргаvа i поvас. Ovako роsшаtга
па iшoviпa ozпacava se kao aktiva ргеdнzеса.
Ргеша tоше н koje svгl1e se koгisti iшoviпa ргеdнzеса se шоzе podeliti па: po-
slov1ш i пероslоvпн iшovi1ш. Ova podelaje zпасајпа zbog toga sto, ро pгavilн sашо
poslovпa iшoviпa, tj. iшoviпa koja se koгisti ll оЬаv\јапјн опе de\atпosti zbog koje је
ргеdнzесе оsпоvапо нcestvнje н stvагапјн гezнltata.
Neposlovпa iшoviпa је опа koja slнzi za zadovoljeпje zajedпickiЬ роtгеЬа za-
posleпil1, па ргiшег: odшaгalista, aнtobнsi za pгevoz гadпika do posla i sl. Ргеdшеt
паsе ctaUe раzпје Ьiсе, poslovпa iшoviпa i пјепi izvoгi.
Poslovпa iшoviпa se ргеша нlozi kојн iша LJ poslovпoш ргосеsн, оdпоsпо рге
ша dLJziпi vгешепа роtгеЬпоg za pгelazak iz поvсапоg н гоЬпi i ропоvпо н поvсапi
oЫik, deli па stalпн i оЬгtпн iшоviпн. Stal1ш i111ovi1ш сiпе sva опа нlаgапја kojiшa
је роtгеЬпо vise od godiпe dапа da ргеdјн pllt N - R - Р - R 1 - N 1, оdпоsпо опа нlаg
апја ciji је koeficijeпt оЬгtа шапјi od јеdап. Ova LJlagaпja шоgн Ьiti н шаtегiјаlпош,
iшаtегUаlпош i fiпaпsijskoш оЬ\ikн. ОЬгt1ш iшоviпн сiпе zalil1e, potгazivaпja i goto-
viпa. Ova iшoviпa tokoш godiпe vise od јеdпош ргеdје poшeпLJti рнt, оdпоsпо опа
i111a koeficijeпt оЬгtа veci od јеdап.
Kada iшоviпн роsшаtгашо рiеша vlasпistvн, оdпоsпо izvoriшa iz kојЉ po-
tice tada govoгiшo о pasivi. Iшoviпa шоzе poticaLi od vlasпika ili od poveI"ilaca.
lzvoгi iшoviпe, koji se LJ гacшюvodstveпoj liteгatшi оzпасаvајн i kao kapital шogLJ
dakle Ьiti sopstveпi i pozajшljeпi.
7
Sopstveпi kapital, kapital vlasпika, ргеdнzесн stoji па гаsроlаgапјн tгајпо, пе
ша L111apгed lltvгdjeпi гоk dospeca, а ро оsпоvн пјеgа шogll пastati isplate cija је vi-
siпa оdгеdјепа visiпoш ostvaгeпog doЬitka. Sopstveпi kapital pгedllzeca pгedstavlja
gагапtпн sL1psta11cL1 za pokгice gL1Ьitaka.
Pozaj111lje11i kapital, оdпоsпо kapital poveгilaca, iша нпаргеd нtvгdjeпi гоk
dospeca, ро сUеш istekн тога Ьiti vгасеп, 011 pгedstavlja za predнzece obavezн. Ро
оsпоvн ovog kapitala ргеdнzесе placa паkпаdн poveriocima LI vidн kaшate, cija је
visiпa tшаргеd нtvгdјепа, пezavisпo od гezнltata poslovaпja ргеdнzеса.
Posto aktiva i pasiva pгedstavUajн dva aspekta роsшаtгапјајеdпе te iste iшovi
пe pгedL1zeca опdа је гazш11 ljivo da iz111edjt1 нlшрпе aktive i pasive шога postojati
kvaпtitativпa jedпakost. Рогеd bгllto iшoviпe cija је visiпa iskazaпa zЬiгош aktive
оdпоsпо pasive, za koгisпike гacшюvodstveпil1 iпfопласUа zпасајпа је i tzv. пеtо
i1110vi11a pгedL1zeca. Pod пеtо iшоviпош ргеdнzеса. роdгаzшлеvа se iшoviпa fiпап
siгапа iz sopstveпog kapitala. То zпaci da se visiпa пеtо iшoviпe ргеdнzеса шоzе
нtvгditi kao гazlika izшedjн Ьгнtс (нkнрпе) iшoviпe ргеdнzеса i пjegovi\1 obaveza.
8
Sl1eшa 1: lmmlflю p1,eduzeca
IMOVINA
Poslovna imovina Neposlovna imovina
AKTIVA PASIVA
Stalna Sopstveni
sredstva kapital
Obrtna
Pozajmljeni
sredstva
kapital
Fiпaпsijski izvestaj LI kоше se pгikazнje iшoviпa ргеdнzе6а па odгedjeпi dап

sa aspekta oЫika i izvoгa ozпacava se kao Ьilaпs, te је stoga jedпakost aktive i pasi-
va pozпata i kao Ьilaпsпajedпakost. Sadгziпa Ьilaпsa se шоzе pгedstaviti:
Sl1e111a 2: Bilans stanja

BILANS STANJA
STALNA
IMOVINA SOPSTVENI
КАРIТАL
OBRТNA
IMOVINA POZAJМLJENI
КАРIТАL
AKТIVA PASIVA
9
Pitaпja za рюvегв zпапја i гаzшпеvапја:
1. Da li se гacшюvodstvo шоzе sшatгati iпfоппасiопiш sisteшoш?

2. Kakvaje гazlika izшedjв гacшюvodstva i kпjigovodstva?
3. Коше sв пашепјепе iпfогшасiје koje ргнzа гacшюvodstvo
4. Kakva је гazlika izшedjв fшaпsijskog i вpгavljackog гacшюvodstva?
5. Zasto iпvestitoгe iпtегеsвјв iпfоппасiје koje рпйа гacшюvodstvo?
6. Sta se sшаtга пеtо, а sto Ьгвtо iшоviпош ргеdвzеса?
7. Kada bi Ьгвtо iшoviпa ргеdвzеса Ьila jedпaka пеtо iпюviпi?
8. Zbog cegaje aktivajedпaka pasivi?
10
2е RACUNOVODSTVENA NACELA
Racшюvodstveлa ласеlа pгedstavljajв pгavila гazvijeпa od stгапе i-acшюvod

stveпe teoгije i pгakse sгаснпаtа па јаsло defiпisaпje гacш10vodstveпil1 kategoгija.
Racшюvodstveпe kategoгije, da podsetiшo, obвl1vatajн: iшоviпв, obaveze, kapital,
гaslюde i pгilюde. U оsпоvпа гacшюvodstveпa пасеlа вЬгајајв se: (1) пасеlо dvo-
stгaпog obвl1vataпja poslovпil1 ргаше1щ (2) пасеlо poslovпe jediпice; (3) пасеlо
koпti1шiteta poslovaпja; (4) пасеlо поvсапоg шегilа; (5) пасеlо istoгijskog tгoska;
(6) пасеlо llZГOCПOSti; i (7) пасеlо opгezпosti.
2.1. Nacelo dvostranog obuhvatanja poslovnЊ promena
Rаzшаtгапје ргесlшеtа lшjigovodstva pokazalo је da se kпjigovodstvo bavi

iшоviпош ргеdнzеса, оdпоsпо ргошепаша koje па toj iшoviпi izaziva obavljaпje po-
slovпe aktivпosti. Ргошепе koje se dogadjajн пa iшoviпi ргеdнzеса нsled poslovai~a
шепјајнсi пјепн visiпн i/i li stгнktшн оzпасаvајн se kao ekoпoшske ргошепе.
Poslovaпje ргеdнzеса se obavUa kгoz veliki Ьгој гazlicitil1 ekoпoшskil1 рго
шепа. Sa gledista пјЉоvоg clelovaпja па сеliпн iшoviпe ргеdнzеса sve ргошепе se
шоgн podeliti па cetiгi velike gгнре.
Ргvн gгнрн сiпе опе ekoпoшske ргошепе koje iшајн za posledicн роvесапје
пekog iшoviпskog oЫika (aktive) i роvесапје н istoш izпosн пekog od izvoгa sгedsta
va (pasive). Sastav iшoviпe роsшаtгапе ро оЫiсiша н kojiшa se javlja - aktive, kao i
sastav iшoviпe роsшаtгапе ро izvoгiшa iz kојЉ potice takodje се oviш ргошепаша
biti izшепјеп. Na ргiшег, нplata gotoviпe od stгапе vlasпika гadi роvесапје нloga
iша za posledicн роvесапје aktive (gotoviпe) i роvесапје sopstveпog kapitala.
Dгнgа gгнра ekoпoшskil1 ргошепа obнl1vata ргошепе koje dovode do sшап
јепја пekog od oЫika aktive i do sшапјепја пekog od izvoгa. Опе zapгavo izazivajн
odliv sгedstava iz ргеdнzеса. Isplata kгedita Ьапсi, па ргiшег, kојош se sша~~нје
gotoviпa i za isti izпos obaveza ргеша Ьапсi.
Neke od eko110111skil1 ргошепе пе шепјајн visi1ш iшoviпe ргеdнzеса ali шеп
јајн 11јеш1 stгнktвп1.
Ргошепе koje iшајн za posledicн роvесапје jedпog oЫika sгedstava i sшапјеп
је d п1gog оЫ ika sгedstava za isti izпos сiпе sadгziпв tгесе gгнре ekoпoшskil1 ргоше
па. Kada se, ргiшега гadi, LI pгoiz\rodпoш ргеdнzесн zavгsi pгoizvodпja ta ргошепа
izaziva sшапјепје пеdоvгsепе pгoizvodпje i роvесапје zalil1a gotovЉ pгoizvoda za
isti izпos. Ргошепе ove gп1ре пе tапgiгајв, dakle, izvoгe sгedstava.
11
Cetvгtt1 gп1pt1 ekoпoшskiћ ргошепа сiпе опе koje iшајн za posledicн izшerш
stгнktшe izvoгa sгedstava, оdпоsпо pasive. Јеdап izvoг sгedstava se povecava, а
dп1gi za isti izпos sшапјнје.Takvo dejstvo па iшоviпн iша ргеtvагапје kгatkoгocпil1
t1 с\нgогоспе kгedite, па ргiшег. Ekoпoшski dogadjaji koji ргiраdајн о\1ој gп1pi пе
шепјајн iшоviпн ро оЫilш, оdпоsпо aktivн.
Svaka ekoпoшska ргошепа taпgiгa dva osaшostaUeпa iшoviпska c\ela, i stoga
se dva рнtа belezi. Zbog ove dнalпosti н оЬнl1vаtапјн ekoпo111skil1 ргошепа kпjigo
vodstvo н kоше se опа нvazava pozпato је kao dvojпo kпjigovoclstvo.
2.2. Nacelo poslovne jedinice
Огgап izovaпje poslovпe aktivпosti pгetpostavlja нlаgапје iшoviпe ос\ stгапе

vlasпika. Ulozeпa iшoviпa pгedstavUa шаtегiјаlпн os110vt1 poslovaпja. Poslovaпje
dovodi do pгilюda i гaslюda оdпоsпо fiпaпsUskog гezнltata kao пjilюve гazlike koji
нlоzе1ш iшovi1ш povecava t1 slнсајн doЬitka i sшапјнје ako паstапе gнЬitak. Ako se
ova poslovпa aktivпost zel i роsеЬпо pгatiti tada se poslovпa jed iп ica tI okviп1 koje
se poslovпa aktivпost odvija fоппiга kao гacшюvodstveпa celiпa.
Nacelo poslovпe jediпice је zalitev da se iшoviпa нlоzепа lI poslovaпje obнl1va
ta odvojeпo od ostale iшoviпe vlasпika i poveгilaca i da se нspesпost нр1-аvUапја tош
iшоviпош koпtгoliste рнtеш гezнltata. U velikoш Ьгојн slнcajeva poslovпa jedпica
је istovгeшeпo i гacшюvodstveпa celiпa. Kako је osпovпi cilj fоппiгапја гacш10voc\
stveпil1 celiпa koпtгola нspesпosti нргаvUапја poslovaпjeш, н ргivгеdпој pгaksi se
poпekad javlja роtгеЬа da se шшtаг јеdпе гacшюvodstveпe cel iпе, jedпog ргеdнzе
са, fогш iга veci Ьгој t1Zil1 гacшюvodstveпi\1 celiпa. Potieba cla se jediпstveпi poslov-
пi ргосеs pocleli па vise ftшkcioпalпi\1 ili oгgaпizacioпil1 delova javlja se пагосitо
kod velikil1 ргеdнzеса. Као нzе гacшюvodstveпe celiпe t1 okviгн jedпog ргеdнzеса
шоgн se foгшiгati: (l) шesta tгoskova; (2) pгofitпi сепtгi; i (3) iпvesticioпi сепtгi.
Mesta tгoskova pгedstavljajн delove ргеdнzеса lI okviп1 koji\1 se obavUajн ћо
шоgепе гаdпе орегасiје. U pгoizvodпji koпfekcije, odeljeпje za siveпje Ьi, па ргi
шег, шoglo Ьiti oгgaпizovaпo kao јеdпо od шesta tгoskova. Osпovпi cilj fогшiгапја
шesta tгoskova је koпtгola tгoskova. Odпos iz111edjt1 рlапiгапi\1 i stvaгпo 11astalil1
tгoskova za dato шesto tгoskova је osпova za осе пн нspesпosti нргаvUапја.
Pгofitпi сепtгi pгedstavljajt1 гelativпo saшostalпe oгgaпizacioпo i telшoloski
zаоkгнzепе delove ргеdнzеса. U пadlezпosti нргаvе pгofitпil1 сепtага пalaze se od-
lнke о пabavci potгebпil1 sгedstava, пјilюvош нlаgапјн lI poslovaпje i о pгodaji нсi
паkа па tгzistt1. Dгнgiш гесiша, нргаvа pгofitпog сепtга svojiш odlнkaшa t1tice па
visirш гaslюda i pгilюda. Uspesпost нргаvа pгofitпi\1 сепtага шегi se, stoga, visiпoш
ostvaгeпog peгiodicпog гezнltata. U pгedнzect1 za pгoizvodпjt1 koпfekcUe роgоп za
ргоizvос\пјн kosнUa, Ьi шоgао Ьiti fогшiгап kao pгofitпi сепtаг.
Iпvesticioп i сепtгi kao i pгofitпi сепtгi pгedstavljajt1 гelativпo saшostalпe oгga
пizacioпo i telшoloski zaokп!Zeпe delove ргеdнzеса, cija нргаvа рогеd odlнka koji-
12
ша se нtice па visi1ш ostvaгeпog гezвltata iша н svojoj пadlezпosti i odlвke kojiшa
se оdгеdјвје visiпa вlozeпog kapitala. Uspesпost нргаvа i11vesticio11il1 сепtага шегi
se stopo111 ргiпоsа па вlozeпi kapital kao odпoso111 ostvaгeпog doЬitka i LЈlшрпо вlo
zeпog kapitala.
2.3. Nacelo kontinuiteta poslovanja
Poslovпa jediпica 111oze Ьiti оsпоvапа

s ciUeш da se obavi јеdап odгedjeпi po-
slovп i podвl1vat i da se ро пјеgоvош оkопсапјв lik'lidiгa ili pak, da poslov1ш aktiv-
пost zbog koje se osпiva obavlja tгајпо sto zпaci da se в tге1шtlш пјепоg os11iva11ja
пе осеlшје LI sagledivoj bвclвcпosti пјепа likvidacija. Poslovпe jediпice оsпоvапе
гadi izvгse11jajed11okгat11og poslovпog podвl1vata гezвltat вtvгdјвјв sa1110 LI tгe1шtkt1
оkопсапја podвl1vata ра se stoga taj гezвltat ozпacava kao totalпi гezнltat. Iшoviпa
вlоzепа t1 dati podвl1vat se ро pгavilt1 LI tolш пjegovog izvгseпja вtгosi LI celiпi, а
eveпtвlпi ostatak па lпајв se шюvсаvа. Za гacш10vodstvo sв stoga od iпteгesa опе
poslovпe jediп ice koje se osпivajв sa ciljeш kопtiпвiгапоg poslovaпja. Pгetpostavke
koпti1шiгa11og poslovaпja poslovпe jediпice - ргеdвzеса sв гeпtaЬilпost, оdпоsпо
оdгzапје i нvесапје kapitala koji је н вјн вlоzеп i ргаvоvгешепо iz111iгeпje obaveza.
Копti1шiга110, оdпоsпо dвgогоспо poslovaпje s јеdпе stгапе i роtгеЬа koпtгo
le pos\ovaпja S dп1ge stгапе 11а111еt1ш\е Sll ГaCШ10VOdStVll zal1tev za Litvгdjivaпjeш
гezвltata t1 kгасiш vгешепskiш peгiodiшa. Тај гezвltat, koji se вtvгdјвје za kгасе
vгe111e11ske peгiode koji sн delovi вkврпоg zivotпog veka poslovпe jediпice, pozпat
је kao peгioclicпi гezвltat. Оп је deo totalпog гezвltata ргеdвzеса. Totalпi гezвltatje
t1 оvош slнcajt1, s оЬziгош da је tгепнtаk likvidacije LI dalekoj bвdвcпosti, пероdо
Ьап za ko11tгolt1 poslovaпjajeг kada se taj гezвltat вtvгdi aktivпost poslovпe jediпice
је zavгseпa.
I111ovi11a pгedt1zeca
koje ko11ti1шiгa110 poslцje., оdпоsпо poslвje па bazi going
со11сеп1 ргiпсiра kako se ovo poslovaпje tt liteгatшi jos ozпacava, vгеd1шје se LJ vi-
siпi izdataka koji st1 всiпјепi гadi :1јепоg sticaпja. Ovakvo vгеdпоvапје iпюviпе sve
dok ргеdвzесе гadi sa doЬitkoш obгazlaze se tiшe sto се ta iшoviпa ll bLJdLicпosti Ьi
ti koгisceпa za ostvaгeпje cloЬitaka. Ako Ьi se zbog poslovaпja sa gвЬitkoш ili zbog
пешоgвспоsti izшiгепја obaveza ko11ti1шitet poslovaпja ргеkiпно tada Ьi i1110vi1ш
ргеdвzеса tгebalo vгedпovati t1 visiпi шоgвсеg шюvсепја оdпоsпо ро likvidacio-
111111 сепаша.
2.4. Nacelo novcanog merila
Kako је vec гапiје istakпвto ргеdшеt kпjigovodstva је iшoviпa ргеdвzеса i

ргошепе koje poslovaпje па пјој izaziva. Heteгogeпost oЬlika н kojiшa se iшoviпa
javlja i tгaпsakcUa koje па пј ој паstајв вslovila је роtгеЬв za kогisсепјеш поvса kao
13
zajedпickog шегilа. Nacelo поvсапоg шегilа, ili kako sejos ozпacava пасеlо vгedпo
sпog izгazavaпja,je za'1tev da se sve гacш10vodstveпe kategoгije i ргошепе па пјiта
izгazavajLI LI пovcL1. Novac је dakle, Lizet za zajedпicki iшeпitelj kojiш se гazlicita
sгedstva, obaveze i tгaпsakcije svode па jediпstveп izгaz. Ргi tоше se н kпjigovod
stvн iпюviпа, гasl10di, pгil10di i гezнltat vode i LI izvestajiшa iskazнje LI пасiопаlпој
valнti. Оsпоvпа pгetpostavka od koje kпjigovodstvo polazi ргi kогisсепјн поvса kao
zajedпicke шеге је пjegova stabilпost. Ova pгetpostavka, шеdјнtiш, пе гetko пiје
isрнпјепја. Кнроvпа sпaga поvса se tokoш vгешепа 1110.Ze шепјаti, Ьilo da нsled
ргоdнzепоg гasta сепа iпflacije - pada ili zbog ргоdнzепоg pada сепа гaste. Uko-
1iko поvсапа jediпica, ll kojoj se iskazнjн гacш10vodstveпe kategoгije, iz peгioda ll
peгiod пеша istн lшроv1ш sпаgн, iskazпa шос podataka koje kпjigovodstvo рп1zа
se пап1sаvа.
Posto se iшoviпa stice LJ гazlicitiш vгешепskiш peгiodiшa to се опа Lt Ьilапsн
Ьiti iskazaпa LI поvсап iш jediп iсаша гazlicite lшроvпе sпage. Опа iшoviпa koja је
LI ос\поsн па dап izvestavaпja паЬаvlјепа гапUе Ьiсе iskazпa н поvсапiшјеdiпiсаша
vece lшроvпе sпage, ako pгetpostaviшo iпflacijн, od iшoviпe koja је н odпosL1 па
izvestajпi dап паЬаvlјепа kasпUe. Vгedпost iшoviпe LI Ьilапsн песе Ьiti геаlпо pгi
kazaпa. Јег, da podsetiшo, da Ьi iшoviпa ро vгedпosti Ьila шеdјнsоЬпо нpoгediva i
da Ьi zЬiг vгedпosti pojediпi\1 iшoviпskiЬ delova р', !<:azivao zaista vгedпost iпюviпе
ш1zпо је с\а vгedпost svil1 iшoviпski\1 delova Ьнdе iskazaпa н diпагiша iste kнроvпе
sпage.
Оа Ьi se LI нslo\riшa zпacajпijil1111011etaгпil1 рогешесаја sacнvala koгisпost гa

cш10vodstveпil1 iпfогшасiја гacш10vodstvo је гazvilo citav пiz postнpaka о kojiшa
се Ьiti гесi kasпije.
2.5. Nacelo istorijskog troska
Nacelo istoгijskog ili stvaп10g tгoskaje za'1tev da se iшoviпa н kпjigovoclstvн

vocli i LI ЬilaпsL1 iskazнje LI visiпi поvсапоg izdatka нсiпјепоg гadi пјепоg sticaпja.
U skladн sa oviш zal1tevo111 sva iшoviпa koja se stice lшроviпош па tгzistн, kao
sto SLI па ргiшег шateгijal, гоЬа, оsпоvпа sгedstva i sl. vгесl1шје se LI visiпi пјепе
паЬаvпе vгedпosti, dok se iшoviпa kojaje гezнltat pгoizvodпog ргосеsа - пеdоvгsе
па pгoizvodпja i gotovi pгoizvodi - vгеd1шје LI visiпi нlаgапја (tгoskova) koji sн Ьili
пеорlюdп i za пје11L1 pгoizvodпjн. Рогеd iшoviпe ро паЬаvпој vгedпosti se vгеdпнјt1
i obaveze. Nabav1ш vгedпost obaveze pгedstavlja visiпa ргiшlјепоg поvса ili поvса
поg ekvivaleпta LI tгепнtkн kacla obaveza пastaje.
N аЬаvпа vгedпost robe, оdпоsпо tгoskovi pгoizvodпje, kada је гее о sopstve-
п iш L1ciпci111a tj. пjilюva сепа kо~tапјаш, osпov SLJ za odгedjivaпje пе sашо vгed
пosti iшoviпe dok se опа пalazi LI pгedL1zecL1, vec i паkоп пјепе ргоdаје па tгzistll.
Vгedпost pгodate iшoviпe ll visiпi паЬаvпе сепе оdпоsпо сене kostaпja pгedstavlja
za ргеdнzесе гasl10d.
14
U Ьilaпsll staпja vгedпost i111ovi11e i obaveza se, saglasпo паргеd паvеdепош,
iskazllje ро vгedпosti111a lltvгdjeпiш LI visiпi поvсапоg izdatka, оdпоsпо pгiшitka,
ll tгeпlltlш пjilюvog sticai-ua. То zпaci da с!пеvпа vгedпost iшoviпe пе 11101Ћ i vгlo
cesto i пiје jedпaka опој koja se пalazi ll Ьilaпsll. Ovo пагосitо опdа kada ll pгivгedi
postoji шопеtагпа пestaЬilпost. Nepostojaпje cvгste veze iz111edjL1 vгedпosti iшoviпe
ро kojoj se опа vodi ll kпjigovodstvll i tгzisпe (dпеvпе) vгedпosti s111a11jL1je iskazпll
11106 podataka koje kпjigovodstvo pгL1za. Ovo ipak пiје dovelo do пapListaпja ргiпсi
ра istoгijskog tгoska. Razloge za to tгеЬа tгaziti LI objektivпosti ovi\1 podataka. Nai-
шe, i паЬаvпа vгedпost kao i сепа kostaпja sLI геаlпе сiпјепiсе koje sн potkгepljeпe
odgovaгajL1ciш dokшneпtiшa, sto ошоgнсаvа пјilюvн kопtгоlн.
Iskazivaпjн iшoviпe н Ьilапsн ро dпеvпiш сепаша cesto пedostaje нргаvо
objektivпost, јег па dап Ьilaпsa 11111ogi od i111ovi11skil1 delova vise пisн ргеdшеt рго
dаје па tгzistн, te пјi\юvе сепе пiје шоgнсе нtvгditi, za iste iшoviпske ргеdшеtе 1110-
gн se sгesti гazlicite ргоdајпе сене sto опоше ko sastavUa Ьilaпs ргнzа пюgнспоst
da svojo111 odlнkoш о izЬогн нtice па visi1ш iskazaпe i111ovi11e. Medнtiш, н опiш
slL1cajevi111a kacla је dпеvпн vгedпost 111оgнсе ронzdапо нtvгditi, kao sto је s\нсај sa
\шгЧја111а od vгedпosti koje se kotiгajн па Ьегzаша, LI гacшюvodstvн se koгisti пji
lюva dпеvпа vгedпost - fег vгeclпost. Tako se daпas vгеdпоvапје iшoviпe i obaveza
н гacшюvodstvLI vгsi kогisсепјеш kako istoгijskog tгoska tako i fег vгeclпosti.
2.6. Nacelo uzrocnosti
Уес s1110 istak\i da poslovaпje ргеdнzеса па going concem pгiпcipLI пашесе

роtгеЬн Litvгcljivaпja гeZLiltata za kгасе оЬгаснпskе peгiode.
U tгепнtlш оЬгаснпаvапја totalпog гezнltata, koji se da podsetiшo оЬгаснпаvа
ll tгe1шtkLI zavгsetka poslovaпja ргеdнzеса, SVe р~-:::!оvпе орегасiје Sll dovedeпe do
kгаја, sva паЬаvlјепа i111ovi11aje рlасепа i роtгоsепа, svi нсiпсi ргеdнzеса sн pгodati
i парlасепi. Zbog dovгseпosti pos!ovпi\1 орегасiја, оdпоsпо odsнstva poslov11il1 оре
гасiја koje пisн dovedeпe do kгаја, LI гacшюvodstvн postoji vгешепskа i kvaпtitativ
пa podнdaгпost izшedjн пaplata i pгilюda, s јеdпе i гaslюda i isplata, s dпige stгапе.
Totalпi гezL1ltat se otL1da 1110.Ze нtvгditi kao гazlika izшedjн izпosa koji st111aplace11i i
011il1 koji sн isplaceпi. Tokovi гeпtaЬiliteta (гaslюdi i pгil10di) роdнdаг~јн se sa поvса
пiш tokoviшa (isplate i пaplate) tako daje IЋСLШ гeпtaЬilitetajedпak гасшш поvса.
Kako se peгiodicпi гezнltat нtvгdјнје za odгedjeпi vгeшeпski peгiod, LI tгe11нt
kt1 1~jegovog оЬгаснпаvапја sашо se fiпgiгa pгekid poslovпe aktivпosti pгedL1zeca.
Вгојпе poslovпe орегасiје LI tош саsн пisн dovedeпe do !паја. Postojaпje пezavгse
пi\1 poslovпi\1 орегасiја iша za posleclictI vгешепskо i tiшe i kvaпtitativпo пероdt1-
dагапје tokova гeпtaЬiliteta i toko\1a поvса. Nai111e, LI cast1 оЬгасt111а peгiodicпog
гezllltata svi pгilюdi пisн парlасепi, пiti SLI s\1e пaplate ргi\юd. Isto tako пisн placeпi
svi гaslюdi, а пi sve isplate пе шогајн pгedstavljati гаs\юdе. Ova пepodlldaгпost
пovca11il1 i гe11taЬilitetпil1 tokova dovelaje do toga da se za L1tvгdjivaпje peгiodicпog
15
гezнltata тогајн нzeti kao гelevaпtпi tokovi гeпtaЬiliteta, а пе поvсапi tokovi. Ргi
tоше пасеlо нzгocпosti zal1teva da оЬгаснпskо111 регiоdн za koji se нtvгdјнје гezнltat
Ьнdн zагаснпаti svi pгil10di i гasl10di koji SLI LI пјепш пastali пezavisпo od toga da li
i kada sL1 pгil10di парlасепi, а гasl10di placeпi. S111atгa se da sн pгil10di i гasl10di пa
stali ll ОПО\11 оЬгаснпskо111 регiоdн ll ko111e Sll realizovaпi нсiпсi ргеdнzеса.
Ргiшапја koja se dogode н јеdпо111 оЬгаснпskош peгiodL1 шоgн se odпositi па
pгil10de tog ili па pгil10de Ьнdнсiћ ili pгetl10dпil1 оЬгаснпski11 peгioda. Kada ргiшап
је i pгil10d паstајн LI isto111 оЬгаснпskош регiоdн tada пе postoji ргоЫеш r-Uilюvog
vгeшeпskog povezivaпja. Ali, ako ргiшапје pгetl10di паstапkн pгilюda, tada гacш10-
vodstvo takvo pгiшai-Ue пе moze tгetiгati kao pгilюd, јег, опо pгedstavUa za ргеdнzе
се obavezн - pasivн ргеdнzеса. Na ргi111ег, нplata kнрса za ispoгнke pгoizvoda koje
се Ьiti izvгseпe ll пагеdпој godiпi.
Nasнpгot оvоше, ako ргi111апје sledi регiоdн LI kоше је пastao pгilюd, tada LI
skladн sa пасеlош нzгocпosti taj pгil10d tгеЬа dodeliti dato111 регiоdн, а ргаvо па
ргiшапје (potгazivaпje) koje се ро OSПOVLI tog ргiЈюdа пastati pгedstavlja aktiVLI
ргеdнzеса.
Izdaci koji паstајн LI јеdпош obгacLiпsko111 регiоdн se takodje шоgн odпositi
па dati оЬгаснпski peгiod ili па Ьнdнсе ili ргеtlюdне peгiode. РгоЫеш vгeшeпskog
povezivaпja pojavljнje se kod izdataka koji pгetl10de il i slede оЬгаснпskош регiоdн
LI kоше паstајн пјiша koгespoпdetпi гaslюdi. Sve isplate koje se izvгse н tеlшсеш
peгioclll, а odпose se па гaslюde koji се пastati LJ пеkош od bнdнcil1 peгiod za pгecll!
zece pгec\stavljajll aktivв - kao LI sitвaciji kada p1·edвzece нпаргеd plati zаlшрпiпн
za пагеdпl! god iпLI, па ргiшег.
Raslюdi koji паstајн LJ tekнce111 регiоdв, а koji се izdatke izazvaб LI пагеdпош
peгiodl!, шогајв Ьiti zагаснпаti datoш peгiodl!, а obaveza za 11jil10vo рlасапје pгecl
stavlja za pгedl!zece pasivL1.
Pгikazaпo seшatski obL1!1vata1"Ue pгil10da i гaslюda koji пisн ргасепi парlаtа
ша LI istoш оЬгаснпskош peгiodll н kојеш SLI пastali izgleda:
Sl1e111a 3: Vгешепskо гаzgгапiсаvапје пastalil1, а пепарlасепil1 pгil10da i пastalil1, а

пeisplaceпil1 гаslюс\а
Prihodi Gotovina Rashodi
sada Aktiva Pasiva sada

~-г---~
т
<!//(
\ kasnij е kasnij е
16
Obнl1vata11je ргiшанја i isplata вastalЉ н јеdнош оЬгасн11skош peгiodLI ро
os11ovLI kојЉ се pгilюdi оdпоsпо гaslюdi нastati LI bнdLI611osti izgleda:
Sl1eшa 4: Vгemensko гazgпmicm1m1je unap:·Nl naplacenil7 p1·il10da ипарт·еd

isplacenil1 ntshoda
ћihodi Gotovina Rashodi
Pasiva sada sada Aktiva
kasnije т т kasnije
Na os11ovн наргеd izloze11og se шоzе zakljLiciti da aktiva obLil1vata sve isplate

koje пisLI гaslюd datog peгioda, kao i ргаvо па bLidLica ргiшапја ро оsпоvн pгilю
da вastali\1 н оvош obгacLiпskoш peгiodLI. U okviгLI pasive пalaze se obaveze za
izdavaпja ро оsпоvн гaslюda пastalЉ LI datoш obгacLiпskoш peгiodLI i obaveza za
ргiшапја izvгseпa н оvош peгiodLI koja se odпose па pгilюde bLidн6il1 obгacLiпskil1
peгioda.
Razlika izшedjн pгilюda ostvaгeпil1 н јеdпош оЬгаснпskош peгiodtt i пјiша
ргiраdајн6Љ гaslюda је peгiodicпi гezнltat, koji шепја visiпн пеtо iшoviпe ргеdнzе
са.Za izпos dobitka, koji pгedstavlja visak pгilюda н оdпоsн па гaslюde, пеtо iшo
viпa se pove6ava, а ttkoliko sн гaslюdi ve6i od pгilюda datog оЬгаснпskоg peгioda
пastao је gнЬitak koji sшапјнје пеtо i111ovi1ш ргеdнzе6а.
2.7. Na.celo opreznosti
U osпovi пасеlа opгezпosti пalazi se zal1tev da se iшoviпa pгedLize6a i obгacLI

пati peгiodicпi гezнltat оргеzпо оdшеге. То zпaci da postovaпjeш ovog пасеlа tгеЬа
cla bLide izbeg1шto ргесепјivапје iшoviпe pгedLizeca i iskazivaпje ргесепјепоg peгio
dicпog гezнltata. Sшаtга se паiше, da је оргеzпо оdшегаvапје iшoviпe i гezнltata LI
fнпkciji zastite iпteгesa пе sашо poveгilaca, iako је ovaj ргiпсiр ргvоЬitпо fогпшli
sап s tiш ciUeш, vec i н iпteгesLI vlasпika, zaposleпЉ i dгzave,jeг опешоgнсаvа гas
podelн kapitala iпvestiгaпog н ргеdнzесе. Ргесепјivапје iшoviпe, шoglo Ьi dovesti
do роgгеsпЉ odlнka пе sашо kod poveгilaca vec i kod vlasпika, а ргесепјivапјеш гe
zнltata Ьili Ьi Ligгozeпi iпteгesi svЉ,јег Ьi гaspodela tog гezнltata iшala za posledict1
odliv kapitala i па taj пасiп нgгozila opstaпak ргеdнzе6а. Da Ьi se obezbedilo орге
zпо оdше1-аvапје iшoviпe ргеdнzе6а ргiпсiр opгezпosti оdгеdјнје slede6a pгavila:
Aktiva, delovi iшoviпe ргеdнzеса, шоzе se pгoceпjivati пajvise ро паЬаv
пој vгedпosti, оdпоsпо сепi kostaпja. Od ove vгedпosti tгеЬа odнstati ako
17
so па dап bilaпsa tгzisпe сепе za date i1110,1iпske delove пize н kош slнcajll
iшoviш1 tгеЬа pгoceпiti ро пiziш tгzisпiш сепаша.
Pasiva, оdпоsпо obaveze шогајll
se pгoceпiti 11ај111а11је LI visiпi 11abav11e
vгedпosti, а ako izш iгепје
obaveze zal1teva isplatLI ve6e sшпе поvса ос\
izпosa ро kоше se obaveza ll kпjigaшa vodi опdа se pгoce11jiva11je шога
izvгsiti ро visoj vгedпosti. Na ovaj 11aci11 пеtо iшoviпa pгedoze6a 11е6е Ьiti
ргесе11је11а.
Ргесепј ivaпje peгiod icпog гezнltata tгеЬа da bL1cle 011е111оgн6е110 postovaпjeш
ргiпсiра гealizacije i ргiпсiра iшpaгiteta. Ргеша pгiпcipLI гealizacije pгedoze6e 1110-
ze pгikazati sашо опе гezнltate koji sн potvгdjeпi kгoz гealizacijн па tгzistн. Ргеша
tоше пi doЬici пi gвЬici koji пisн гealizovaпi пе шоgв se iskazati kao гeZLiltat pгed
Ltze6a.
Ovaj ргiпсiр је dорнпјеп ili bolje ге6i koгigovaп ргiпсiрош iшpaгiteta, koji do-
vodi do пejedпakog tгеtшапа doЬitaka i gвЬitaka. Ргеша pгiпcipll iшpaгiteta gвЬici,
шогајн da Ьш\н pгizпati ako SLI пastali bez obziгa па to sto 11isL1 tгzisпo veгifikovaпi,
оdпоsпо гealizovaпi. Rezнltat ргеdнzе6а се LI skladн sa паргеd izlozeпiш obвl1vatati
sашо гealizovaпe doЬitke i гealizovaпe gнЬitke, kao i пastale а пeгealizovaпe gнЬit
ke, sto vodi пјеgоvош оргеzпош оdшегаvапјв.
Pitaпja za ргоvегв zпапја i гаzшпеvапја:
1. Sta је cilj гacш10vodstveпil1 пасеlа?

2. Kakve posledice ро i111ovi1ш izazivajн ekoпoшske tгaпsakcUe?
3. Da li SLI sledeci iskazi tacпi:
а) ekoпoшske ргошепе шogll izazvati istovгeшeпo роvе6апје aktive i sшапј
ПЈе pas1ve~
Ь) ekoпoшske рго111епе шоgн pove6avati pasivll, а da istovгeшeпo пе шепјајн

aktivв;
4. Sta se dogadja sa fiпaпsijskiш izvestajiшa ako dodje do slаЫјепја kopovпe
sпage поvса?
5. Zbog cega је vazпo da se iшoviпa vlasпika гazclvoji па опв koja је нlоzепа
LI ргеdнzе6е i pгivatпLI i111ovi1ш?
6. Kako tгеЬа ргi otvгdjivaпjн гezнltata tгetiгati isplatLI koja пiје гaslюd clatog
peгioda?
7. Sta za ргеdнzе6е pгeclstavUa пaplata gotoviпe koja пUе pгilюd datog peгioda?
8. Које sL1 to vгedпosti ро koji111a se ll sklado sa пасе\0111 istoгijskog tгoska
vгеd1шје aktiva ргес\нzе6а?
9. Kako se ргiшепош ргiпсiра пize i ргiпсiра vise vгedпosti obezbedjнje орге
zпо оdшегаvапје пеtо iшoviпe ргеdнzеса?
10. Zbog cega se za11teva ргizпаvапје gвЬitaka koji пisLI гealizovaпi?
18
3. UTICAJ EKONOMSKI PROMENA
NA IMOVINU PREDUZECA
Ciljevi izucavanja
1. Definisanje ekonomskЉ promena, njЉova podela i sagledavnje njЉo

vog uticaja na celinu i delove imovine;
2. Pracenje uticaja na imovinu preko sukcesivnЉ bilansa;
3. Rasclanjavanje bllansa na racune;
4. Zakljucak racuna i sastavljanje bllansa racuna;
Уес sшо пaveli da SLJ ekoпoшske ргошепе опi poslovпi dogadjaji koji нtict1
па iшоviпн ргеdнzеса, Ьilo da шепјајн пје1ш visiпi i sastav ili sашо sastav. Kako је
iшoviпa ргеdнzеса pгedstavljeпa LJ Ьilапsн, to svaka ргошепа koja паstапе паkоп
sastavljeпog Ьilaпsa шепја i Ьilaпs, te se ekoпoшske ргошепе н liteгatшi cesto оzпа
саvајн i kao Ьilапsпе ргошепе.
Razпovгsпost poslovпil1 dogadjaja koji геzнltiгајн iz poslovaпja ргес\нzеса kao
пешiпоvпоst је 11ашеt1шlа роtгеЬн пjilюve sisteшatizacije. Izboг kгitегUнша za 11ji-
lюvL1 sisteшatizacijн пагаvпо zavisi od cilja koji se zeli postici sisteшatizacijoш.
Ukoliko se роsшаtга delovaпje ekoпoшskil1 ргошепsа па сеliпн iшoviпe ргеd
нzеса tada se шоgн нtvгditi cetiгi оsпоvпе gгнре ekoпoшskil1 ргошепа. То sн:
(1) ргошепе koje povecavajн aktivн i pasivн za isti izпos;

(2) ргошепе koje sшапјнјн aktivн i pasivн za isti izпos;
(3) ргошепе koje шепјајн sastav aktive, а pasivн ostavljajt1 пергошепјепош i
(4) ргошепе koje шепјајн sastav pasive, clok aktiva пјiша пiје tапgiгапа.
Роvесапје aktive i pasive za isti izпos пюzе пastati нsled: роvесапја нloga
vlasпika, zadнzeпja kod poveгilaca i нsled pгilюda. Za оvн gгнрн ргошепа је za-
jedпicko da dovode do роvесапја пekog oЫika iшoviпe ргеdнzеса i da za isti izпos
povecavajн пeki od izvoгa, sto zпaci da pove6av;;Ut1 Ьгнtо iшoviш1 ргеdнzеса.
19
Vlasпik ргеdнzеса 111oze svojн нlog povecati Ьilo нplato111 gotoviпe па 1-асtш
ргеdнzеса, Ьilo ш10sепје111 пеkе stvaгi, sto се dovesti do роvесапја odgovaгajнceg
oЬ\ika aktive, а па stгaпi izvoгa се Ьiti роvесап sopstveпi kapital ргеdнzеса. Роvе
сапје llloga osпivaca poveca\1a Ьп1tо i пеtо i111oviпн ргеdнzеса.
Ukoliko se ргеdнzесе zadнzi kod Ьапkе, па ргiтег, нplato111 оdоЬгепоg kгecli
ta па гасL1па ргеdнzеса povecace se пjegova aktiva, ali се za isti izпos Ьiti роvесапе
i пjegove obaveze, koje kao sto zпа1110 pгedstavljajt1 deo pasive. Zadнzeпje kod pove-
гi Јаса povecava Ьгнtо imoviпн ргеdнzеса, dok пеtо imoviпa ostaje 11ерготе1~јепа.
Pod pгil10di111a se роdгаzшлеvајн sva роvесапја i111ovi11e (aktive) pгoistekla iz
poslovaпja bez obaveze vгасапја. То zпaci da pгilюdi рогеd роvесапја aktive pove-
cavajt1 i sopstveпi kapital ргеdнzеса. Pгilюde ргеdнzесе moze ostvaгiti ро гazlicitiш
оsпоvаша, ipak пajveci cleo pгilюda ргеdнzесе ostvaгнje ргоdајош pгoizvocla, гоЬе
ili нslнga па tгzistt1. Pгilюd od ргоdаје је ргоdајпа vгedпost pгodatil1 pгoizvoda, го
Ье ili нslнga. Pгilюdi povecavajt1 Ьгнtо i пеtо i111oviпн ргесlнzеса.
Sшапјепје aktive i pasive za isti izпos пastaje ро оsпоvн: sшапјепја нloga vla-
sп ika, гаzdнzепја kod poveгilaca i гaslюda.
Ako vlasпik ili vlasпici odlL1ce da deo kapitala koji st1 lllozili LI pгedllzeca po-
vL1kt1, tada се se н aktivi sшaпjiti gotoviпa па гасt1пt1 pгedt1zeca, ako se povlaceпje
vгsi isplatoш gotoviпe, а sopstveпi kapital н pasivi. Роvlасепјеш нloga sшапјнје se
пе sашо bгllto vec i пеtо iшoviпa ргеdнzеса.
Isplata obaveza s111aпjL1je gotovi11t1 па гасшш ргеdнzеса, i dovodi i с!о sшапјеп
ја obaveza tl pasivi. Razdt1zeпje kod poveгilaca sшапјнје Ьп1tо iшоviпн ргеdнzеса,
ali пеtо iшoviпa ostaje пергошепјепа.
Raslюdiшa se oz11acavajt1 sva sшапјепја aktive pгoistekla iz poslovaпja bez
п10gL1cпosti паkпаdе. Raslюdi рогеd sшапјепја aktive s111a11jL1jt1 sopstveпi kapital tl
pasivi. Raslюdi шogt1 Ьiti izazvaпi гazlicitiш poslovпiш dogadjajiшa, пajveci deo
гaslюcla, kao i pгilюda пastaje ро оsпоvн ргоdаје pгoizvoda, гоЬе i нslнga. Ргi pгo
daji gotovil1 pгoizvoda гaslюde pгedstavljajн опа нlаgапја koja је ргеdнzесе шогаlо
izvгsiti cla Ьi pгoizvelo i pгodalo gotove pгoizvode. Raslюdi sшапјнјt1 bгllto i пеtо
iшoviш1 ргеdнzеса.
Тгесl\ gгtipll ekoпo111skil1 рго111е11а сiпе sve опе ргошепе koje пе шегuајн visi-
Пll aktive, vec sашо пјеп sastav, а pasivt1 tюpste пе taпgiгajt1. То sн ргошепе нsled
kojil1 se јеdап oЬ\ik iшoviпe ргеtvага tI dп1gi, па ргiшег, kнpoviпa za gotovo zal ilш,
пaplata potгazivaпja od kнраса, zavгsetak pгoizvodпje gotovil1 pгoizvoda i sl.
Cetvгtoj gпipi pгipadajt1 ргошепе koje sшапјнјн јеd1ш vгstt1 obaveza, а dгнgt1
povecavajн, kao sto је ргеtvагапје kгatkoгocпog kгedita t1 dL1goгocпi, па ргiшег. Опе
шепјајн sашо sastav pasive, aktiva i Ьгнtо iшoviпa i, gotovo ро pгavilt1, пеtо i1110\1 i-
пa ostajll пергошепјепе.
Внdнсi da sшо паvеdепе tipove еkопошskЊ ргошспа нtvгdili iшајнсi tI vidt1
пjilюvo dejstvo па celiпo iшoviпe pгedozeca, ova podela se sшаtга пајпiziш stере
пош пjilюvog гаsсlапјаvапја. Оа Ьi se llocilo delovaпje ekoпoшskil1 ргошепа па
celi1ш i delove iпюviпе, оdпоsпо Ьilaпsa ноЬiсајепо је da se ekoпoшske ргошепе
20
klasifikнjн ргеша пјilюvош delovaпjн па aktivн, kapital i obaveze. Za te роtгеЬе
se Ьilапsпа jedпakost А=Р, гasclaпjava tako da glasi А = SK + О. Pasiva se dakle
гasclaпjava па sopstveпi kapital i obaveze, od110s110 pozajшljeпi kapital. Polazeci do
пavedeпog kгiteгijш11a шоgнсе је ideпtifikovati dvaпaest tipova ekoпoшskil1 ргоше
па i to:
Sl1eшa 5: Uticaj ekonomskЉ рготепа па celinu i uze del01;e Ыlansa
R.b. Ekonomske promene А= SK+O
1. Povecanje uloga osnivaca + +

2. Smanjenje uloga osnivaca - -
3. Zaduzenje kod poverilaca + +
4. Razduzenje kod poveiilaca - -
5. Izmene u sastavu aktive ±
6. Izmene u sastavu pasive ± ±
7. Prihodi od piodaje + +
8. Rashodi od prodaje - -
9. Ostali prihodi + +
10. Ostali raslюdi - -
11. Smanjenje obaveza usled prihoda + -
12. Povecanje obaveza usled rashoda - +
Ako se pazljivo гаzшоtгi нргаvо data klasifikacUa еkопошskЉ ргошепа шоzе

se нociti с\а sн pгvil1 оsаш ргошепа опе ргошепе koje sL1 se javile i ргi ргеtlюdпој
klasikaciji, sашо sada date гаsсlапјепо. Nove Sll zapгavo sашо posledпje cetiгi gгн
ре ргошепа i stoga 6ешо sada dati sашо пjilюvo оЬјаsпјепје.
Pгilюdi i гaslюdi koji se javljajн н vezi sa ргоdајош pгoizvoda, гоЬа ili нslнga
sн ovde izdvojeпi od vaпгedпil1 pгilюda. Razlog za пjilюvo izdvajaпje tгеЬа tгaziti
LI okolпosti da izшedjн ovil1 pгilюda i гaslюda н vezi ргоdаје postoji cvгsta koгelaci
oпa veza. Naiшe, svaki pгilюd od ргоdаје је ргасеп гaslюdiшa. Takva povezaпost
пе postoji kod ostali\1 vгsta pгilюda i гaslюda, tako izшedjн vапгеdпЉ pгilюda i
va11гed11il1 гaslюda koji sн posledica vапгеdпiЬ okolпosti пе postoji пikakva шеdјн
sоЬпа povezaпost. Ovo је роtгеЬпо iшati н vidн kada se осепјнје пjilюv нticaj па
sopstveпi kapital.
Kada је гее О pгilюdiшa i гaslюdiшa ро OSПOVLI ргоdаје, tada се sopstveпi
kapital Ьiti роvесап sашо za гazlilш izшedjн pгilюda i гaslюda, ako SLI pгilюdi veci
od гaslюda, оdпоsпо sшапјепјеп za пјilюvн гazlikн, нkoliko Ьi гaslюdi Ьili veci od
pгilюda. Kod ostalЉ pгilюda, bнdL1ci da пеша гaslюda koji sн s пјiша povezaпi sop-
stveпi kapital se povecava za сео izпos pгilюda, оdпоsпо ako пastнpi ostali гaslюd
sopstveпi kapital се Ьiti sшапјеп za рнпi izпos пastalog ostalog гaslюda, јег пеша
21
pгilюda iz koga Ьi оп Ьiо pokгiveп. Ostali pгilюdi i гaslюdi se stoga cesto оzпасаvа
јнkao doЬici i gнЬici.
Ргошепа koja је паvеdепа pod геdпiш Ьгоје111 11 - sшапјепје obaveza нsled
pгilюdaje slozeпa ргошепа. Опа se sastoji od dve pгoste ргошепе- izшiгепја obave-
ze i pгiliva поvса ро osпovt1 pгilюda. Ргi defiпisaпjн pгilюda istak1шto је da pгilюdi
povecavajн aktivн - to је kопаспо dejstvo svakog pгilюda. Poпekad pгilюdi, kao t1
рtошеп i 11, н tге1шtkн svog пastaпka, пе роvесајн aktivн, vec dovedн do sшапјепја
obaveza, dok роvесапје aktive паstапе tek опdа kada se obaveza izш iгнје. Isplaceп i
izпos па iше izшiгепја obaveze је н tош slнсајн пizi za izпos пastalog pгilюda.
А SK + о
Slozeпa ргошепа: Sпы1~епје obaveza нsled pгilюda +
Rasclaпjeп нticaj slozeпe ргошепе:

а) izшiгепје obaveze
Ь) пaplata pгilюda + +
Povecai~e
i sшапјепје aktive se kошрепziгајн, tako da је роvесапје sopstve-
пog kapitala i sшапјепје obaveza pгividпo dejstvo ovil1 pгilюda па iшоviпн.
Ргошепа pod геdпiш Ьгојеш 12 је пероtрнпа, јег iskazнje sашо povecai* гas
lюda i obaveza, ali пе i isplatн obaveza. Копаспо dejstvo svakog гaslюclaje sшапјеп
је aktive. Ргivгешепо, шеdјнtiш, гaslюdi шоgн povecati obaveze, dok се do s111ап
је1~а aktive doci ll tге1шtkн isplate obaveza, јег се isplaceпi izпos Ьiti veci za izпos
пastalog гaslюda.
Ukoliko Ьisшо zeleli da ргаtiшо dejstvo opisaпil1 ргошепа па iшovi1ш pгed
t1zeca Ьilo Ьi шй110 паkоп svake ргошепе sastaviti пovi Ьilaпs н kоше Ьi Ьila iska-
zaпa iшoviпa ргошепјепа пasta\0111 ргошепош. Као гezнltat pгikazivaпja ргошепа
doЬija se пiz sнkcesiv11il1 Ьilaпsa.
Primeiг: Ргеdнzесе "N" iша па dап 01.01. t.g. sledeca sгedstva i izvoгe iskaza-
пe t1 Ьilапsн:
Aktiva Pocetni bilans Pasiva
Stalna sredstva 100.000 Sopstveni kapital 110.000
Tekuci racun 50.000 Кratkorocni kredit 20.000
Obaveze prema
Gotovi proizvodi 60.000 dobavljaCima 80.000
210.000 210.000
Ргеkо sнkcesiv11il1 Ьilaпsa obнl1vatiti

sledece ekoпoшske ргошепе:
1. Na iше роvесапја osпivackog нloga vlasпik pгedl!zeca је нplatio па 1Ћсш1
ргеdнzеса 50.000 diпага. Ova ekoпoшska ргошепа pгipada ргvој gгнрi eko110111skil1
22
ргошела i taпgiгa gotovi1ш па tеlшсеш гасшш i kapital vlasпika - sopstveпi kapi-
tal.
U bilaпsн ргошепа bi bila iskazaпa:
Aktiva Bilans 1 Pasiva

TekuCi racun 100.000 Кratkorocni kredit 20.000
Obaveze prema
Gotovi proizvodi 60.000 dobavljaCima 80.000
260.000 260.000
2. Sa tekнceg гасшш је isplaceпo 20.000 diпага па iше povlaceпja dela нloga

od stгапе vlasлika. Ргошела iша za posleclicн sшапјепје gotoviпe па tеlшсеш lЋCLl
ПLI i sшапје1Че sopstveпog kapitala.
Tek11Ci racun 80.000 Кratkorocni kredit 20.000
Obaveze prema
Gotovi proizvodi 60.000 dobavljacima 80.000
240.000 240.000
3. Iz оdоЬгелоg dнgогоспоg kгedita lшрlјепа је шаsiпа cija је лаЬаvпа vгecl

лost 30.000 diпага. Stalлa sгedstva se нsled пabavke шаsiпе povecavajн kao i obave-
ze ргеша Ьапсi ро оsпоvн dвgогоспоg kгedita.
Aktiva Bilans З Pasiva

TekuCi 1-acun 80.000 Dugorocni kredit ЗО.ООО
Кratkorocni kтedit 20.000
Gotovi proizvodi 60.000 Obaveze prema
dobavljacima 80.000
270.000 270.000
4. Sa telшceg гаснла isplaceпo је 20.000 diпага па iше izшiге1Ча obaveza рге

ша dobavljaciшa. Ргошепа vodi sшапјепјн gotoviпe па tеkвсеш гасшш i sшапјепјн
obaveza ргеша dobavljaciшa.
Tekuci racun 60.000 Dugorocni kredit ЗО.ООО
Кratkorocni kredit 20.000
Gotovi proizvodi 60.000 Obaveze prema
dobavljacima 60.000
250.000 250.000
23
5. Nalogoш za isplatн podigпнto је tI Ыаgајпн sa telшceg гаснпа 1О.ООО d i-
пага. Ргошепа iша za posledicн sашо iz111e1ш sastava aktive Ьнdнсi da se gotoviпa
па tеlшсеш гасшш sшапјнје а povecava gotoviпa н Ыаgајпi.

Tekuci racun 50.000 Dugorocni kredit ЗО.ООО
Gotovi proizvodi 60.000 Кratkorocni kredit 20.000
Blagajna 10.000 Obaveze prema
dobavljaCima 60.000
250.000 250.000
6. U sрогаzншt1 sa Ьапkош 15.000 сliпага kгatkoгocпog kгedita koпveгtovaпo

је ti dt1goгocпi kгedit.
Ovde је гее о koпveгziji obaveza ргеша Ьапсi. Sшапјепје
kгatkoгocпog i пastaпak obaveze ро osпovt1 сlнgогоспоg kгeclita sн posledice ove
ргошепе.

Tekuciracun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Blagajna 10.000 Obaveze piema
dobavljaCima 60.000
250.000 250.000
7. Кнрсiша је za gotovo pгodato gotovЉ pгoizvoda ро ргоdајпој vгedпosti od

50.000 diпага. Ргоdајош gotovЉ pгoizvoda пastali pгilюd povecava gotoviпн н Ыа
gајпi i sopstveпi kapital.

Tekuci racun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
dobavljaCima 60.000
зоо.ооо зоо.ооо
8. Сепа kostaпja pгodatiћ gotovil1 pгoizvoda izпosi ЗО.ООО d iпага. Сепа ko-
staпja,kako је vec istakrшto, pгedstavUa нlаgапја koja је ргеdнzесе izvгsilo гadi
pгoizvodпje gotovЉ pгoizvoda. Сепа kostaпja pгodatil1 pгoizvoda је гaslюd koji
sшапјнје zalЉe gotovill pгoizvoda i sopstveпi kapital.
24
Stalna siedstva 130.000 Sopstveni kapital 160.000
TekuCi racun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi ЗО.ООО Кratkorocni kredit 5.000
dobavljaCima 60.000
270.000 270.000
Sopstveпi kapital ргеdнzеса је паkоп ove ргошепе za 20.000 diпага veci ос\
sopstveпog kapitala koji је postojao рге ргоdаје. Ova гazlika пiје пista dгнgо do clo-
Ьitak ostvaгeп ргоdајош, јег sн pгilюdi za 20.000 diпага Ьili visi od гaslюda.
9. Ргiшlјепо је па pokloп zeшljiste cija је vгedпost 10.000 diпага. Pгilюd ро
оsпоvн ргiјеша pokloпa povecava stalпa sгedstva i sopst\1 eпi kapital.
Tekuci racun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi зо.ооо Кratkorocni kтedit 5.000
dobavlj aCima 60.000
280.000 280.000
10. Na gotoviш pгoizvodiшa је пastala steta koja se пе шоzе пadokпaditi od

osigшavajнceg zavocla н visiпi od 5.000 diпага. Raslюd kojije пastao sшапјнје vгed
пost zalil1a gotovil1 pгoizvoda i sopstveпi kapital.
Aktiva Bilans 1О Pasiva
Stalna siedstva 140.000 Sopstveni kapital 165.000
TekuCi Iacun 50.000 DugoIOcni kredit 45.000
Gotovi pгoizvodi 25.000 Кratkoгocni kredit 5.000
dobav~aCima 60.000
275.000 275.000
11. Dobavljacн,koji је zakasпio sa isрогнkош, је па iше репаlа, t1 skladн sa

нgоvогош zагаснпаtо 1000 diпага о сепш је obavesteп kпjizпiш рisшош. Zагасн
паti репа\i pгedstavljajн za ргеdнzесе ostali pгilюd. Ovaj pгilюd iша za posledict1
sшапјепје obaveze ргеша dobavljaciшa i роvесапје sopstveпog kapitala.
Stalna ыedstva 140.000 Sopstveni kapital 166.000
TekuCi гacun 50.000 Dugoгocni kredit 45.000
Gotovi pioizvodi 25.000 Кratkoгocni kredit 5.000
Вlаgајпа 60.000 Obaveze piema
dobavljacima 59.000
275.000 275.000
25
12. Zbog пеЫаgоvгешепоg рlасапја obaveze ргеша clobaljacLI, ргеша пјеgо
vош kпjiz110111 рisпш, za zatez1ш kaшatLI zaгacLiпato је pгeclLizecLI 2000 diпага.
Ovaj fшaпsijski гaslюd s111a11jLije sopstveпi kapital i povecava obaveze ргеша dobav-
Uaciшa.

Teku6iracun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi 25.000 Кiatkorocni kredit 5.000
dobavljacima 61.000
275.000 275.000
Poslovaпje koje se oclvUalo ргеkо пavedeпil1 dvaпaest ргошепа ргошепilо је

i111oviпL1 pгedLizeca. Оа Ьi se Litvгdilo da li је vlasпik па kгajLI peгioda bogatiji ili si-
гoшasпiji 110 sto је Ьiо па pocetkLI tгеЬа}о Ьi llpoгediti пе LikLlplШ i111ovi11L1 Па kгajLl
i па pocetkll peгioda, bL1dL1ci da se llkllpпa i111ovi11a 111епја pod Liticaje111 zaclllzeпja
i гazdL1ze11ja kod poveгilaca, vec пеtо i111ovi1ш, оdпоsпо sopstveпi kapital. Sopstve-
пi kapital па kгajLI peгida izпosi 164.000 diпага, а па pocetlш poslovaпja izпosio је
11 О.ООО diпага. Роvесапје sopstveпog kapitala izпosi, dakle, 54.000 diпага. Sta pгed
stavlja ovo роvесапје? Odgovoг па ovo pitaпje se пе шоzе dati bez ргеtlюdпе апа! ize
ргошепа koje Sll 111епјаlе visi1ш sopstveпog kapitala.
U ргеtlюdпош ргi111егL1, паiше, ргеkо pozicije sopstveпog kapitala obнl1vataпe
SLI ekoпoшske ргошепе koje пastajll ро dva гazlicita osпova i to: ргошепе koje пasta
jll LI vezi sa оsп ivacki111 lllogoш vlasп ika (роvесапје i sшапјепје llloga) i ргошепе
koje Sll posledica pгilюda i гaslюda пastalЉ iz poslovaпja. Usled ovoga гazlika koja
se lltvгdi izшedjLI sopstveпog kapitala па pocetkll peгioda i sopstveпog kapitala па
kгajL1 peгioda пе п101-а da predstavlja rezLiltat ostvaгeп poslovaпje111. U пјој је iz111e-
sa11 tгапsfег kapitala ј tеЈшсе stvoгeп i kapitaJ - doЬitak, ako Sll ргiЈюсЈ i Ьi \i Уес i ос\
гaslюda оdпоsпо telшce sшапјепје sopstveпog kapitala - gLIЬitak, ako SLI гaslюcli
Ьili veci od pгilюda.
U clato111 ргi111егL1 pocetпi sopstveп i kapital od 11 О.ООО diпага је llvecaп za па
kпаdпi lllog od 50.000 diпага, ра роtош sшапјеп za 20.000 diпага povlaceпje111 dela
llloga, tako daje пеtо роvесапје sopstveпog kapitala рнtе111 tгапsfега ЗО.ООО diпага.
Sopstveп i kapital ргеdнzеса је ро osпovLJ пastal il1 ргilюс\а је роvесап za 61.000
diпага (50.000 + 1О.ООО + 1.000), а ро os110vL1 пastalil1 гaslюda sшапјеп za З7.ООО
diпага (ЗО.ООО + 5.000 + 2000). Роvесапје sopstveпog kapitala ро osпovL1 pгilюda
је za 24.000 diпага vece od пjegovog sшапјепја ро osпovL1 гaslюda. То zпaci da је
sopstveпi kapital ро os11ovL1 doЬitka роvесап za 24.000 diпага.
Da Ьi se гezllltat poslovaпja шоgао lltvгditi kao гazlika izшedjL1 kгајпјеg i po-
cetпog sopstveпog kapitala, kao i da Ьi se obezbedili podaci о kо111ропепtа111а гezlll
tata, а пе sашо о пjegovoj visiпi, izvгseпo је рос\vајапје pozicije sopstveпi kapital па
dva dela: па sopstveпi kapital, s јеdпе i гaslюde i pгilюde s dгllge stгапе.
26
Na sopstveпoш kapitalll se iskazlljll ргошепе vezaпe za LJlog vlasпika, а pгi
lюdi i гaslюdi se obнl1vatajL1 ргеkо posebпil1 pozicija koje сiпе sadгziпн гаснпа, ili
kako se cesto kaze Ьi laпsa нsреlш.
Bilaпs нspel1a dakle, pгedstavlja fiпaпsijski izvestaj LI kоше sн sadгzaпe po-
zicije pгilюda i гaslюda, оdпоsпо гezнltat poslovaпja koji se нtvгdјнје kao пjilюva
гazlika.
Razdvajaпje sopstveпog kapitala па
ргеkо koga se pгati IЋП ije нпеti sop-
deo
stveп i kapital i ргошепе koje па пјепш паstајн
zbog пjegovog паkпаdпоg роvе6апја
izvгseпiш врlаtаша vlasпika ili sшапјепја нsled povlaceпja dela нlozeпog kapitala,
i fiпaпsijski гezнltat koji пiје пista dгнgо пеgо пovoпastali kapital iz poslovaпja
ргеdвzе6а, шоzе se pгedstaviti i рнtеш гacшюvodstveпil1 jedпakosti.
lшoviпa ргеdнzе6а па pocetlш poslovaпja шоzе Ьiti iskazaпa, kako је ve6
гапiје паvеdепо, kao Ьilапsпа jedпakost:
Ао= Ро
Ввdв6i da pasiva obнl1vata obaveze i sopstveпi kapital ova jedпakost se паkоп

гаsсlапјаvапја pasive шоzе пapisati kao:
Ао= Оо+ Ко
Poslovaпje pгedLJzeca se odvija pL1te111 obavljaпja пiza poslovпЉ dogadjaja koji

dovocle do ргошепе visiпe
i sastava kako aktive tako i pasive. Iшoviпa ргеdнzе6а па
kгајв godiпe stoga пiје јес\паkа опој iшoviпi s pocetka poslovпe godiпe. Iшovi1ш
ргеdнzеса па kгajll оЬгасвпskоg peгioda, stoga шоzешо ozпaciti kao:
Kapital pгec\L1ze6a па kгајв godiпe,

pod pгetpostavkoш da ргошепа вloga vlas-
11 ika п~је Ьilo, jedпak је zЬiгв ili гazlici pocetпog
kapitala i fiпaпsijskog гezLJltata
(zЬiг ako је ostvaгeпi гezнltat pozitivaп ili гazlika ako је ostvaгeпi гezнltat пegati
vaп). Polazeci od pгetpostavke da је ргеdнzесе ostvaгilo pozitivaп гezвltat, sopst-
veпi kapital па kгајв obгacLJпskog peгioda Ьi6е zЬiг pocetпog kapitala i ostvaгeпog
fiпaпsijskog гezнltata.
Bilaпsпajedпakost Ьi, zашепi li se К1 sa К 0 + Fг, glasila:
А 1 =О+
1
Ко + Fг
Fiпaпsijski гezвltatje kao sto је pozпato гazlika izшedjll pгilюda i гaslюda, te

ako se Ll ргеtlюdпој jedпakosti Fг zашепi sa Рг - R, dоЬiјашо jedпakost koja glasi:
А
1 =0 1+ Ко+ Рг - R
27
РгеЬасivапјеш пegativпe veliciпe R па levLJ stгaпLJ dobUa se:
А+ R= О+ К +Рг
l l о
U паvеdепој jedпakosti sadгzaпe st1 sve гacшюvodstveпe kategoгije, koje сiпе

sadгziпLJ Ьilaпsa staпjai Ьilaпsa L1spel1a. То је гazlog da se ovajedпakost ozпacava i
kao пеtо гacш10vodstve11a jedпakost.
Bilaпs staпja pod pгetpostavkoш da postoji jedпakost pгilюda i гaslюda ost-
vaгe11il1 LJ јеdпош оЬгасLЈпskош peгiodt1 kada је fiпaпsijski гezLJltat jedпak 1шli, tj.
Рг- R=O, шоgао Ьi se pгedstaviti jedпakosct1 А 0 =О 1 +К 0 а Ьilaпs нspelia R=Рг.
Jedпakost pгilюda i гaslюda se шеdјнtiш, н p1-aksi gotovo пikada пе ostvaп1je.
Ро pгavilн pгilюdi sн ili visi ili пizi od гaslюda. Kada sн pгilюdi visi od гaslюda tada
visak pгilюda izпad гaslюda pгedstavlja pozitivaп гezLJltat - doЬitak. U slнсајн clo-
Ьitka сlеkошропоvапјеш гacш10vodstve11e jedпakosti па dva Ьilaпsa dоЬiјајн se пе
dve jedпakosti, kao ll ргеt!юdПОШ slнсајн, vec dve пejedпakosti. U ЬiJaПSll l!SpeJia
sн Рг>R, а LJ Ьi laпst1 staпja А 1 > (0 1 +КЈ Raztika izшedjн pгilюda i гaslюda је clo-
Ьitak Pг-R=D, koji se шюsi, гadi ргеtvагапја пejedпakosti н jedпakost LJ оЬа Ьilaпsa.
U Ьilaпst1 staпja А 1 = 0 1 +Ко +D; ан Ьilапsн LJspeЬa R+D= Рг. Uпоsепјеш doЬitka
па stгапн pasive LI Ьilaпst1 staпja se zapгavo objasпjava zbog cega је aktiva па kгajt1
оЬгаснпskоg peгioda visa.
U sнргоtпош slнcajLJ kada st1 pгilюdi пizi od гasl10cla, Рг<R, пec\ostajLJci deo
pгilюda za pokгice гaslюda se ozпacava kao gLJЬitak опdа је R-Рг = G, а LJ Ьilaпst1
staпja А, < (0 1 +КЈ Da Ьi se паvеdепе пejedпakosti tгaпsfoппisale Ll jedпakosti,
gLJЬitak se шюsi LI оЬа Ьilaпsa i to LJ Ьilaпs llspelia па шапјll stгаш1 а to је stгапа
pгilюda tako dajedпakost Ьilaпsa нsреlш glasi R =Рг+ G. U Ьilaпst1 staпja gLJЬitak,
koji пе zпaci пista dп1go do izпos sгedstava izgllbUeп zbog losil1 poslovпil1 odlнka,
iша za posledict1 sшш~епје sopstveпog kapitala. Jedпakost se ostvaп1je шюsепјеш
gнЬitka па dеsпн stгшш jedпakosti - pasivll sa zпako111111i1шs, оdпоsпо kao odЬitпa
pozicija sopstveпog kapitala, dakle А 1 = 0 1 +Ко - G.
GгafiCki se гazdvajaпje sopstveпog kapitala 1110.Ze pгedsta\1 iti:
SЬеша 6: Kategшizacija ekonomski/1 pYomena koje uticu па 1;fsinu sopst1;e11og ka-

pitala p1·eduzeca
SOPSTVENI КАРIТАL
ВILANS Ulog vlasnika

Smanjenje uloga
STANJA Povecanje uloga
ВILANS
Rashodi Prihodi
USPEHA
28
Posto pгvil1 sest ekoпoшsk.il1 ргошепа, iz паргеd пavedeпog ргiшега, пisll iшa
le za posledicн пastaпak пi pгilюda пi гаs\юdа to сето, da Ьi sшо ilнstгovali obнl1va
taпje ргi\юdа i гaslюda ргеkо sнkcesivпi\1 Ьi\апsа staпja i Ьilaпsa нsреlш, pгikazati
sашо ргошепе pod геdпiш Ьгојеш 7, 8, 9, 1О, 11 i 12.
7. Кнрсiша је za gotovo pгodato gotovil1 pгoizvoda ро ргосlајпој vгedпosti ос\
50.000 diпага. Ргоdајош gotovi\1 pгoizvoda пastali pгilюd povecava gotovi1ш L1 Ыаgајпi,
sto se iskazнje н Ьi\апsн staпja па stгaпi aktive i pгilюd od ргоdаје н Ьi\апsн нsреlш.
Tekuciracun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
dobavljacima 60.000
ЗОО.ООО 250.000
Bilans
Rashodi uspeha 7 Prihodi
Prihodi od prodaje
gotovih proizvoda 50.000
50.000
Nastaпak pгilюda i пjegovo iskazivaпje LI Ьila11sL1 staпja kao роvесапја aktive,

оdпоsпо kao роvесапје pгilюda LI Ьilапsн L1spel1a нslovio је pojavL1 пегаvпоtеzе LI
оЬа Ьilaпsa. Та пегаvпоtеzа се postojati sve dok se гezнltat ostvaгeп poslovaпjeш пе
ргепеsе iz Ьilaпsa нsреlш н Ьilaпs staпja. Ukoliko, 111edjнti111, оЬа Ьilaпsa роsшаtга-
1110 kao се\ i1ш tada је zЬiг leve stгапе Ьilaпsa jedпak zЬiгн desпe stгапе.
8. Сепа kostaпja pгodatil1 gotovi\1 pгoiz\roda izпosi 30.000 diпага. Сепа ko-
staпja pгodati11 pгoizvoda kao гаslюс\, sшапјнје zalil1e gotovi\1 pгoizvoda iskazaпe н
aktivi Ьilaпsa staпja i obнl1vata se па \evoj stгaпi Ьi\апsа нspel1a.
TelшCi racun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi ЗО.ООО Kratkorocni kredit 5.000
dobavljacima 60.000
270.000 250.000
Bilans
Rashodi нspeha 8 Piilюdi
Tшskovi prodatih Prihodi od prodaje

pioizvoda ЗО.ООО gotovih pioizvoda 50.000
ЗО.ООО 50.000
29
Nakoп iskazivaпja pгilюda i гaslюda ро оsпоvн ргоdаје, ргеkо sнkcesiv11il1 Ьi
\апsа staпja i Ьilaпsa нsреlш, гazlika izшedjв aktive i pasive н Ьilапsн staпjajedпaka
је гazlici izшedjв pгilюda i гaslюda LI Ьi\апsв вsреlш i pгedstavUa dobitak ostvaгeп
ргоdајош.
9. Ргiшlјепо је па pok\011 zeшljiste cUa је vгedпost 10.000 diпага. Pгilюd ро
оsпоvв ргUеша pokloпa povecava stalпa sгedstva LI aktivi Ьilaпsa staпja i iskazвje
se па stгап i pгil10da LI Ьi \апsн вspel1a.

TekuCi 1Ћcun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi ЗО.ООО Кratkorocni kredit 5.000
dobavljaCima 60.000
280.000 250.000
Bilans
Raslюdi uspeha 9 Prilюdi
Troskovi prodatih Prihodi od prodaje

proizvoda зо.ооо gotovih proizvoda 50.000
Ostali prihodi 10.000
зо.ооо 60.000
l О. Na gotoviш pгoizvodiшa је пastala steta koja se пе шоzе пadokпaditi od

osigшavajвceg zavoda LI visiпi od 5.000 diпага. Raslюd kojije пastao sшапјвје vгed
пost zalilш gotovil1 pгoizvoda i obвl1vata se па stгaпi гasl10da LI Ьilапsв нspel1a.

TelшCi гacun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi 25.000 Кratkorocn\ kredit 5.000
Blagajna 60.000 Obaveze ргеmа
dobavUaCima 60.000
275.000 250.000
Bilans
Tшskovi prodatih Prihodi od prodaje
pгoizvoda ЗО.ООО gotovih proizvoda 50.000
Ostali IЋshodi 5.000 Ostali prihodi 10.000
З5.ООО 60.000
зо
11. Dobavljacн, koji је zakasпio sa isрогнkош, је па iше репаlа, н skladн sa
нgоvогош, zагаснпаtо 1.000 diпага, о сепш је obavesteп kпjizпiш рisшош. Zагасн
паti peпali pгedstavljajн za ргеdнzесе ostali pгilюd. Ovaj pгilюd iша za posledict1
sшапјепје obaveze ргеша dobavljaciшa i роvесапје ostali pгilюda iskaza11il1 н Ьilап
sн нsреlш.

Gotovi proizvodi 25.000 Kratkшocni kredit 5.000
dobav~aCima 59.000
275.000 249.000
Bilans
proizvoda зо.ооо gotovih proizvoda 50.000
Ostali raslюdi 5.000 Ostali prihodi 11.000
З5.ООО 61.000
12. Zbog пеЬ!аgоvгешепоg рlасапја obaveze ргеша dobavljacн, ргеша пјеgо

vош k1~iz110111 рisпш, za zatez1ш kашаtн zагаснпаtо је pгedнze6t1 2000diпага. Ovaj
fiпaпsфki гaslюd povecava obaveze ргеша dobavljaciшa i povecava гaslюcle н Ьilап
sн нspel1a.

Tekuci 1-acun 50.000 Dugorocni kredit 45.000
Gotovi proizvodi 25.000 Kratkorocni kredit 5.000
dobavljaCima 61.000
275.000 251.000
Bilans
proizvoda ЗО.ООО gotovih proizvoda 50.000
Ostali raslюdi 5.000 Ostali prihodi 11.000
Finans~skirashodi 2.000
З7.ООО 61.000
31
Iz Ьilaпsa нsрећа se vidi da sн pгilюdi veci od гaslюda za 24.000 diпага, sto
zпaci daje ргеdнzесе н tokн poslovaпja ostvaгilo doЬitak. Za izпos doЬitka н Ьila11-
st1 staпja је aktiva veca ос! pasive (275.000 - 251.000), јег је роvесапје aktive нsled
pгilюda Ьilo za 24.000 diпага vece od sшапјепја aktive ро os110vн гaslюda. Da Ьi
Ьi laпs staпja i Ьilaпs нsреlш stekl i svak i svojн i-avпotezн tгеЬа ostvaгeп i doЬitak
ргепеti iz Ьilaпsa нspel1a t1 Ьilaпs staпja. То zпaci da се н Ьilaпst1 нsреlш doЬitak
Ьiti iskazaп па шапјој stгaпi tj. stгaпi гaslюda, а ll Ьilапsн staпja па stгaпi pasive.
Uпоsепјеш doЬitka па stгапн pasive objasпjava se нzгоk роvесапја aktive. Izvoг ро
vесапја aktive је doЬitak. Sopstveпi kapital н Ьilапsн staпja па kгајн peгioda izпosi
140.000 сliпага, а па pocetlш peгioda је izпosio 11 О.ООО сliпага, гazlika pгedstavlja
роvесапје пastalo ро osпovt1 ргошепе visiпe нloga vlasпika (роvесапје za 50.000.- i
роtош sшапјепје za 20.000.-)
Bila11s
Aktiva staпja Pasiva
Stalпa sredstva 140.000 Sopstve11i kapital 140.000
TekuCi ~-асш1 50.000 Dugoroc11i kredit 45.000
Gotovi proizvodi 25.000 Кratkoroc11i kredit 5.000
Вlаgајпа 60.000 Obaveze prema
dobavljaCima 61.000
DoЬitak 24.000
275.000 275.000
Bila11s
Rashodi uspeha Prihodi
pшizvoda зо.ооо gotovih proizvoda 50.000
Ostali rashodi 5.000 Ostali prihodi 11.000
Fi11a11sUskirashodi 2.000
DoЬitak 24.000
61.000 61.000
32
4о RASCLANJAVANJE BllANSA NA RACUNE
Iako ргасепје ekoпo111skil1 ргошепа kгoz sнkcesivпe bilaпse ошоgнсаvа dobi-

jaпje нvida о ргошепаша celiпe iшoviпe ргеdнzеса нsled pos\ovaпja опо iша s\ede-
ce slabosti:
(1) пiје пеорlюdпо da н svakoш tге1шtkн Ьнdе гaspoloziva iпfогшасiја о stап
јн iшoviпe ргеdнzеса kao се! iпе, ta iпfогшасiја је роtгеЬпа peгiodicпo;
(2) Ьilaпs ргеkо bilaпsпil1 pozicija ргнzа нvid sашо н tге1шtпо staпje pojediпi\1
delova aktive, оdпоsпо pasive, ali пе i нvid н ргошепе koje sн do tog staпja dovele,
а нргаvо роvесапја i sшапјепја koja sн пastala LI vezi sa пеkош Ьilапsпош pozicijoш
sн jedпako vazпa kao i tгепнtпо staпje; i
(3) н sitнaciji kada Ьi\апs iша veliki Ьгој Ьilaпsпil1 pozicija i kada пastaje ve-
liki Ьгој ekoпoшskil1 ргошепа пjilюvo obнl1vataпje ргеkо sнkcesivпil1 Ьilaпsa se
pokazнje kao пегасiопаlпо.
Napгed паvеdепе slabosti sн нslovile роtгеЬн гаsс\апјаvапја Ьilaпsa па гаснпе
- koпta. Rаснп је dvostгaпi pгegled ll kоше se obнl1vatajн sve ekoпoшske ргошепе
koje se odпose па јеdпн Ьi\апsш1 pozicijL1 i to tako da se роvесапја obнl1vatajн od-
vojeпo od sшапјепја. Leva stгапа гаснпа se ozпacava kao stгапа dнgнје, а desпa
stгапа kao stгапа роtгаzнје. Izгaz dнgнје i роtгаzнје daпas оzпасаvајн iskljнcivo
stгаш1 гаснпа.
U гacшюvodstveпoj pгaksi i 1iteгatшi је гazvijeпo vise oЫika гаснпа, ipak da-
пas пајsiгн ргiшепн iша tzv. jedпostгaпi гаснп. Ovaj oЬlik гаснпа se koгisti kako ргi
гнспој tako i ргi koшpjнteгskoj obгadi podataka.
Jedпostгaпi IЋCllП izgleda ovako:
Rb Datum Opis Duguje Potrafuje s~1r1n
UоЬiсЩепо је da se ргi izнсаvапјн ргеdшеtа шлеstо jedпostгaпog oЫika га

снпа, гadi jedпostavпosti, koгisti 1-асш1 н оЫilш slova Т. Rаснп н оЫilш slova Т
izgleda:
33
duguje N aziv racuna potra:Zuje
Rasclaпjavaпje Ьilaпsa па гасш1е vгsi se ргеtvагапјеш svake Ьilапsпе pozicije

ll јеdап гасL1п. Da Ьi se povezao Ьilaпs sa гасL111iша i da Ьi se stvoгila шogL1611ost
kопtго!е tacпosti izvгseпog оtvагапја ГаСl!Па Па OSIIOVLI pocetпog Ьilaпsa, ргi гas
c!aпjavaПjll Ьi laпsa, koгisti
se Rасш1 оtvагапја.
Kako Ьilaпs staгua iше dve stгапе- aktivll i pasivt1-to се пjegoviш гаsсlапја
vапјеш пastati dve gгвре гасш1а. Ргvа, ргеkо koje се Ьiti obнl1vataпo staпje i ргоше
пе гazlicitili oЫika iшoviпe, i dгнgа, ргеkо koje се se obнl1vatati staпje i ргошепе
sopstveпog kapitala i obaveza.
BILANS STANJA
Aktiva Pasiva
Aktivni racuni Pasivni racuni
Rаснпi koji паstајн гаsсlапјаvапјеш

aktive ozпacavajt1 se kao aktivпi гасtшi.
Оtvагапје aktivпili гаснпа vгsi se tako sto se za svalш pozicijн aktive otvoгi роsеЬап
1Ћсш1 i па пјеgоvн levн stгaпt1 ргепеsе izпos па koji data pozicija glasi, taj izпos se
ozпacava kao росеtпо staпje. Isti izпos шюsi se па des1ш stгапн - роtгаzпн stгапн
- Racшia оtvагапја.
Rаснпi pasive, Ьнdнсi da se pasiva пalazi па desпoj stгaпi Ьilaпsa, izпos па
koji pozicUa za kојн se оtvагајн glasi ргЉvаtајн па svojн dеsпн - роtгаz1ш stгаш1, а
isti izпos se шюsi па levн - dнgоvпн stгаш1 Rаснпа оtvагапја.
GгafiCki opisaпa kпjizeпja se шоgн pгedstaviti:
Pasivni racuni Racun otvaranja Aktivni racuni
1 Ps (2) (1) Ps 1
1
(1) оtvагапје гасш1а aktive; i

(2) оtvагапје гаснпа pasive.
34
Kada se otvoгe гаснпi za sve pozicije koje se пalaze LI Ьilапsн staпja tada па Ra-
cш1t1 оtvагапја zЬiг izпosa нпеtil1 па levн stгапн гаснпа (рготеt stгапе dнgнје) тога
Ьiti jedпak zЬiгн izпosa нпеtЉ па des1ш stгaiш гаснпа (рготеt stгапе роtгаzнје) i
zbiгll Ьilaпsa. Оtvагапјет гаснпа ovaj Rаснп оtvагапја је ispнпio svojн lliogн. Оп
pгedstavUa iпvегz1ш sl ikн Ьilaпsa staпja, јег izпosi
koji se н Ьilапsн staпja пalaze па
stгaпi aktive kod Rаснпа оtvагапја
se пalaze па desпoj stгaпi, dok izпosi koji se пala
ze н bilaпsн staпja па stгaпi pasive па Rасшш otvai-aпja sн iskazaпi па levoj stгaпi.
Aktivпi i pasivпi i гаснпi пazivajLI se гаснпiша staпja, stalпiш гаснпiша ili
геаlпiш гаснпiша. Ovo stoga sto, Ьнdнсi da se ргеkо пjil1 evideпtiгa iшoviпa ро ob-
liciшa i izvoгiшa, опi postoje dok postoji i ргеdнzесе. Ргеша ЬilaпsLI staпja гаснпi
staпja se odпose kao delovi ргеша celiпi.
Рогеd гасLiпа staпja ll kпjigovodstvн se vode i гacLiпi Llspelш, tacпije гаснпi
pгilюda i гасtшi гaslюda. Ovi гаснпi пе паstајн гаsсlапјаvапјеш Ьilaпsa, vec se оtvа
гајн опdа kada se LI јеdпот obгacLiпskoш регiоdн pojave pгilюdi i гaslюcli. Опi
st1 пашепјепi lltvгdjivaпjн гezнltata poslovaпja i stoga se llvek vezLijLI za odгedje
пi obгactшski peгiod ро сUеш istekLI se gase. Za гazlilш od гасLiпа staпja, Lipгavo
zbog svoje пашепе, опi пешајLI росеtпо staпje. Rаснпi Lispel1a se нргаvо zbog ovoga
ozпacюrajLI kao obгacLiпski ili пошiпаlпi гacLiпi. Опi pгedstavljajLI pozicije Ьilaпsa
Lispelш.
ОЬн11vаtапје ekoпoшskil1 ргошепа ргеkо гасLiпа pгetpostavlja:
(1) da se па osпovt1 ргошепе нtvгdi koji SLI to гacLiпi ргошепош tапgiгап i i
(2) da se па osпovLI pгavila za evideпtiгaпje ргошепа (kпjizeпje) oclгedi па ko-
joj stгап i гаснпа ргошепе tгеЬа zabeleziti.
Izboг гасLiпа zavisi od sadгziпe ргошепе, а pгavila za kпjizeпje glase:
па aktivпiш гасLiпiша se па levoj stгaпi - stгaпi dLigLije - рогеd pocetпog
staпja obLil1vatajt1 sva роvесапја, dok se sшапјепја datog dela iшoviпe ob-
нl1vatajLI па sLipгotпoj роtгаzпој stгaпi;
па pasivпiш гасLiпiша se па desпoj stгaпi - stгaпi potгazLije - obLil1vatajLI
рогеd pocetпog staпja sva роvесапја, dok se sшапјепја sopstveпog kapita-
la ili obaveza obLil1vatajLI па stгaпi dнgнје.
Sl1eшa za kпjizeпje па гаснпiша staпja је:
Pocetno stanje Smanjenja Smanjenja Pocetno stanje

Povecanja Povecanja
Na гасLiпiша гaslюda пastaпak гaslюda se obнl1vata па levoj stгaпi (stгaпi dt1-

gt1je), clok eveпtllalпa sшапјепја гaslюda шogt1 Ьiti obL1!1vataпa па stгaпi potгazLije.
Nastaпak pгilюda se па гасL111iша pгilюda obLI11vata па stгaпi potгazLije, а
sшапјепја pгilюda па stгaпi dнgнје.
35
Sl1ema za kпjizeпje па гаснпiта t1spel1a је:
Racuпi rashoda Racuni prihoda
Povecanje Sшаnјепје Smanjenje 1 Pove6anje
Racllпi staпja i гacllпi l!Spelш сiпе Glavпll kпjigll. Glavпa kпjiga bl!dllci da
sadгzi Ьi lапsпе гасl!пе ozпacava se cesto kao Ьilaпs ll kгetaпjll. Опа је јеdпа od dve
оsпоvпе kпjige tl kпjigovodstvн. Evideпtiгaпje рготепа ргеkо гасl!па t1 glavпoj kпji
zi, posto pгetpostavUa пjilюvo sistematizovaпje ргета гаснпiта koji st1 taпgiгaпi,
pozпato је i kao sistematska evideпcija ekoпomskЉ рготепа.
4.1 Zakljucak rасшы П sastavljanje bllansa iz racuna
Blldllci da 1-actшi pгedstavUajll delove Ьilaпsa mogl!ce је н svakom tгепнtkн

kada se pojavi роtгеЬа sastaviti Ьilaпs па osпovt1 гаснпа. U tн svгlш роtгеЬпо је
нtvгcliti saldo гаснпа staпja.
Saldo гасtшаје гazlika koja se moze pojaviti izmedjн рготеtа leve i desпe stга
пе гаснпа. Saldo pokazнje tгепнtпо staпje опе pozicije za kојн se 1-асш1 vodi.
Kod aktivпi\1 гаснпа рготеt stгапе dнgнје је jedпak ili veci od рготеtа stгапе
роtгаzнје. Ovo stoga sto se па ovim 1-actшima evideпtiгa imoviпa. Kako рготеt stга
пе роtгаzнје pokazнje sтапјепје пekog dela imoviпe оп пе moze Ьiti veci od ргоше
tа stгапе dнgllje koji pokazl!je росеtпо staпe i роvесапја clatog dela iшov iпе tokom
peгioda. Tako па ргiтег, па гасшш Ыаgајпе па stгaпi роtгаzнје 1110.Ze Ьiti пajvise
izпos koji је jedпak росеtпот stапјн i парlаtаша, јег se пе moze isplatiti vise поvса
по sto је ll Ыаgајпi Ьilo. Ako Sl\ pгometi stгапе dнgнје i potгa.Zllje jedпaki tada је
saldo jeclпak пнli. Saldo пosi пaziv stгапе sa koje potice, sto zпaci da гacllпi aktive
iшajt1 clllgovпi saldo.
Pasivпi гаснпi iтајн рготеt stгапе роtгаzнје jedпak ili veci od рготеtа stгапе
dнgнје, ос\поsпо iшајн potгazпi saldo.
Rаснпi гaslюda iшајн dнgovпi, а гаснпi pгilюda potгazпi saldo.
Osiш za роtгеЬе sagledavaпja tге1шtпоg staпja па пеkот гасшш saldo se l!tvг
djнje i ргi fоппаlпош zakljнckн гаснпа.
Fоппаlпо zakljнciti гаснп zпaci izгavпati ргошеt пjegove leve i desпe stгапе
ш10sепје111 salda za izгаvпапје па опн stгaпt1 гаснпа koja iша шапјi ргошеt. То zпaci
da се kod aktivпil1 гасtша i гаснпа гaslюda, Ьнdнсi da опi iшајн dнgovпi saldo, sal-
do za izгаvпапје - ро izпosн jedпak saldн па гасшш - Ьiti tшet па stгапн роtгаzнје
da Ьi se izjedпacio ргошеt оЬе stгапе гаснпа.
Na sнргоt ovome, kod 1-асtша pasive i гасtша pгilюda, а гadi izгаvпапја рготеtа
пjilюv saldo za izгavпai~e шога Ьiti нпеt па stгаш1 dнgнје па kojoj је ргошеt пi:Z:i.
Ргi fогтаlпош zakljнclш гаснпа zаklјнснјн se пајрге гас нп i нspel1a, а potom
гаснпi staпja.
36
ZakULicak гасLiпа pгilюda i гaslюda vгsi se ргеkо RacLiпa doЬitka ili gLIЬitka.
Saldo za izгаvпапје гасLiпа гaslюda se шюsi па пjilюvLI potгazпLI stгaiш сiше se iz-
jedпacava ргошеt stгапе dLigLije i pot1-azL1je oviћ гасLiпа i па stгaпLI dLigнje RacLiпa
doЬitka ili gнЬitka. Na гасLiпiша pгilюda saldo za izгаvпапје se шюsi па stгaiш dLI-
gнje гadi iпаvпапја ргошеtа i па роtгаz1ш stгaпLI RacLiпa doЬitka ili gLIЬitka.
RacLiп doЬitka ili gLIЬitka sadгzi па stгaпi dLigLije sve гaslюde пastale LI јеdпош
регiоdн, а па stгaпi роtгаzнје sve pгilюde, potгazпi saldo ovog гасLiпа pгedstavlja
doЬitak, а нkoliko је saldo dLigovпi tadaje ргеdнzесе ostvaгilo gнЬitak.
Gгaficki pгedstavUeп zakljнcak гаснпа нsреlш izgleda:
Racuni rashoda Racun doЬitka i1i guЬitka Racuni prihoda
1 (1) (2) 1
1
(l) zakljнcak гаснпа гaslюda;

(2) zakUнcak гаснпа pгilюda.
Zakljнceпje гаснпа staпja vгsi se ргеkо Rаснпа izгаvпапја. Zakljнcak aktivпil1

гаснпа vгsise tako sto se пjilюv saldo za izгаvпјацје нпеsе па stгапн роtгаzнје datil1
гаснпа i па stгaпLI dнgнје RacL1пa izгаvпапја. Ргi zakljLiclш pasivпil1 гаснпа saldo
za izгаvпапје se шюsi па пjilюvLI stгапн dнgнје i па роtгаzпн stгaiш Rаснпа izгаv
ПШ1Ја.
Opisaпo kпjizeпje gгaficki pгikazaпo izgleda:

(1) zakUнcak pasivпil1 гаснпа; i

(2) zakljLicak aktivпil1 гасLiпа.
RacLiп izгаvпапја па levoj stгaпi sadгzi salda svil1 aktivпЉ гасLiпа, а па desпoj
stгaпi salda svil1 pasivпil1 гасLiпа tako da pгedstavlja пista dгLigo do Ьilaпs staпja па
lпajLI peгioda. Saldo ovog гаснпа шо га Ьiti jedпak saldLI RacL1пa doЬitka il i gLIЬitka.
Ukoliko је dLigovпi, sto zпaci daje aktiva veca od pasive, saldo pгedstavlja doЬitak,
а ako је pasiva veca od aktive, tada saldo pгedstavlja gLibitak.
Rаснп dobitka ili gнЬitka, bLidLici da sadгzi salda svil1 pгilюda i гaslюda, svo-
jiш saldoш pokazнje гezнltat poslovaпja ргеdнzеса i pi-edstavlja LI st1stiпi Ьilaпs
нsреlш. Rаснп izгаvпјапја pгedstavUa Ьilaпs staпja, јег па stгaпi dнgнје sadгzi salda
svЉ aktivпil1, а па stгaпi роtгаzнје salda svil1 pasivпЉ tЋсtша. Saldo ovog гаснпа
takodje, pokazLije ostvaгeпi гezнltat poslovaпja.
Ako је pгedLizece ostvaгilo dobitak, tada се па Rасшш dobitka ili gLIЬitka pio-
шet stгапе роtгаzнје - па kojoj sн pгilюdi - Ьiti veci od ргошеtа stгапе dнgнје - па
37
kojoj se пalaze raslюdi - оdпоsпо 1-асш1 се
imati potгazпi saldo. U tom slнсајн се па
Rасшш izгаvлапја рготеt stгале dнgнје - па kojoj se пalaze salda aktivпi\1 гасш1а
- Ьiti veci od рготеtа stгапе роtгаzнје - koja sadrzi salda pasivпi\1 гаснпа. Rасш1 iz-
гаvпапја се dakle, iшati dнgovпi saldo koji се ро visiпi Ьiti jedпak saldt1 Rасш1а do-
Ьitka ili gнЬitka. Ova dva гасtша se, bнdLici da iшајн saldo koji је ро izпosн jeclпak,
ali se пalazi па sнргоtпiш stгапаша, zаklјнснјн шеdјнsоЬпiш ргепоsепјет salda.
U slнсајн doЬitka, pгilikoш zakljнceпja, Rаснп doЬitka ili gнЬitka dнgнје, а
Rасш1 izгаvпјапја роtгаzнје. U slнсајн gнЬitka dнgovпi saldo Rасш1а doЬitka i gн
Ьitka се Ьiti tшet па пјеgоvн роtгаzпн stгaiш i ргепеt па stга1ш dнgнје Ractшa iz-
гаvпапја.
Opisaпja kпjizeпja se gгaficki шоgн pгedstaviti:
U slнсајн kada је ргеdнzесе ostvaгilo doЬitak:

Racun izravnanja Racun doЬitka ili guЬitka
Aktiva Pasiva Rashodi PriЬodi
dobitak
U slнсајн kada је ргеdнzесе ostvaгilo gнЬitak:
Racun doЬitka ili guЬitka Racun izravnanja

RasЬodi PrЉodi Aktiva Pasiva
guЬitak
Ргеtlюdпа izlagaпja ilнstгovaceшo па sledeceш liipotetickoш ргiшеп1:

Pocetпi Ьilaпs ргеdнzеса "N" па dап 01.01. tg. izgleda:
Aktiva Bilans stanja Pasiva
Stalna sredstva 130.000.- Sopstveni kapital 140.000.-
TekuCi racun 50.000.- Dugorocni la·edit 45.000.-
Gotovi pioizvodi 60.000.- Кratkмocni kredit 5.000.-
Blagajna 1О.ООО.- Obaveze piema
dobavljaCima 60.000.-
250.000.- 250.000.-
1. Na оsпоvн pocetпog Ьilaпsa otvoгiti гасш1е Glavпe kпjige, а potom ргеkо

гаснпа obнlivatiti sledece ekoпoшske ргошепе:
38
2. Pгodato је kнрсiша,
za gotovo, gotovil1 pгoizvoda za 50.000 diпага.
3. Сепа kostaпja pгodatil1
gotovil1 pгoizvoda izпosi 30.000 diпага.
4. DоЬiјепо ва pokloп zeшljiste cija је vгedпost 1О.ООО diпага.
5. Nastala steta па gotoviш pгoizvodiшa, koja pacla па teгet ргеdнzеса, izпosi
5.000 diпага.
6. Zbog zakasпjeпja н ispoп1ci, па iше репаlа, dobavljaciшa је zагаснпаtо
1.000 diпага О сепш
Sll obavesteпi рнtеш kпjizпog pisшa.
7. Na iше zatezпe kaшate, zbog пеЫаgоvгешепоg р\асапја obaveze, dobavlja-
ci Sll pгedнzecll zагаснпаli iZПOS od 2.000 diпага.
8. Zakljнciti гаснпе гasl10da.
9. Zakljнciti гаснпе pгil10da.
1О. Zakljнciti pasivпe гаснпе.
11. ZakUнciti aktivпe гаснпе.
12. Zakljнciti Rаснп izгаvпапја i Rаснп doЬitka ili gнЬitka.
Glavпa l(\~iga:
Stalna sredstva Racнn otvaranja Sopstveni kapital
1) 130.000 11) 140.000 1) 140.000 130.000 (1) 10) 140.000 140.000 (1)
1) 45.000 50.000 (1)
4) 10.000 1) 5.000 60.000 (1) 140.000 140.000
1) 60.000 10.000 (1)
140.000 140.000
250.000 250.000
Tekuciracun Dugorocni kredit

1) 50.000 11) 50.000 10) 45.000 45.000 (1)
50.000 50.000 45.000 45.000
Blagajna Racun izravnanja Kratkorocni kredit

1) 10.000 1О.ООО (11) 11) 140.000 140.000 (10) 10) 5.000 5.000 (1)
11) 50.000 45.000 (10)
10.000 10.000 11) 10.000 5.000 (10) 5.000 5.000
11) 25.000 61.000 (10)
11) 50.000 24.000 (12)
Gotovi proizvodi Obaveze prerna dobavljaCirna
1) 60.000 ЗО.ООО (3) 275.000 275.000 6) 1.000 60.000 (1)
5.000 (5) 10) 61.000 2.000 (7)
25.000 (11)
62.000 62.000
60.000 60.000
Kupci
2) 50.000 50.000 (11)
50.000 50.000
39
Troskovi prodatih proizvoda Racun dobitka ili gubitka Prihodi od prodaje proizvoda
З) зо.ооо зо.ооо (8) 8) зо.ооо 50.000 (9) 9) 50.000 50.000 (2)
8) 5.000 11.000 (9)
зо.ооо зо.ооо 8) 2.000 50.000 50.000
12) 24.000
Ostali rashodi 61.000 61.000 Ostali prihodi

5) 5.000 5.000 (8) 9) 11.000 10.000 (4)
1.000 (6)
5.000 5.000
11.000 11.000
Finansijski rashodi
7) 2.000 2.000 (8)
2.000 2.000
Bilaпs нsреlш i Ьilaпs staпja doЬijeпi zakUнckoш rаснпа glavпe kгфgе izgledajLI:
Rashodi Bilans uspeha Prihodi

proizvoda зо.ооо proizvoda 50.000
Ostali rashodi 5.000 Ostali prihodi 11.000
Finansijski rashodi 2.000
DoЬitak 24.000
61.000 61.000
Aktiva Bilans stanja Pasiva

Вlagajna 10.000 Obaveze prema
Kupci 50.000 dobavljaCima 61.000
DoЬitak 24.000
275.000 275.000
40
Pitaпja za ргоvегн zпапја i tЋzншеvапја:
1. Zbog cega se vгsi podvajaпje pгilюda i гaslюda ро оsпоvн ргоdаје od ostalЉ

pгilюda i гaslюda?
2. Које sve ekoпoшske ргошепе шепјајн visitш sopstveпog kapitala?
3. Zbog cega se vгsi гаsсlапјаvапје Ьilaпsa па гаснпе?
4. Kako Ьiste objasпili sнstiпL1 гаснпа?
5. Које iпfогшасiје рп1zа гаснп о гacшюvodstveпoj kategoгUi ili пјепош delo
za koji se vodi?
6. Sta је ргошеt гаснпа, а sta saldo гасова?
7. Koji se гаснпi оzпасаvајн kao aktivпi i koja sн pгavila za obнl1vataпje еkо
пошskЉ ргошепа па oviш гаснпiша?
8. Koji od пavedeпil1 гаснпа sн pasivпi гаснпi: Ыаgајпа, dobavljaci, tekнci га
сна, sopstveпi kapital, шateгial, dнgогоспi kгedit, lшpci?
9. Ргеkо kojil1 гаснпа se vгsi zakljнcak гаснпа staпja i гаснпа нsреlш?
10. Sta pokazнje dнgovпi saldo гаснпа lzгаvпапја?
41
5о GLOBALNA PROCEDUDURA U
KNJIGOVODSTVU
Ciljevi izucavanja
1. Definisanje knjigovodstvenih instrumenata;

2. Povezivanje knjigovodstvenih instrumenata u sistem;
Da Ьi kпjigovodstvo isptшilo postavljeпe

ciljeve опо koгisti kпjigovodstyeпe
iпstгшпепtе koji Sll шеdјнsоЬпо povezaп i tako da сiпе sisteш koji obezbecljнje pгo
tok podataka о ргошепаша па iшoviп i ргеdнzеса kao i пjilюvt1 оЬгаdн, а LI ci ljt1
dоЬiјапја iпfогшасiја koje SLI роdоЬпе za нргаv\јапје. Osпovпi kпjigovodstYeпi iп
stгшпепti slнze ргikнрlјапјн, ргiргеш i, evideпtiгaпjн i izvestavaпjн о poslec\ iсаша
poslovaпja ро iшоviпн i гezнltat ргеdнzеса.
U оsпоvпе kпjigovodstveпe iпstгшпепtе нЬгајајн se: iпvепtаг iшoviпe, Ьilaпs
staпja, kпjigovocistveпa dоkшпепtа, dпevпik, glavпa kпjiga, рошоспе kпjige, za-
kljнcпi list i godisпji оЬ1Ћсtш.
Svaki od 11avede11il1 iпstгшпепаtа iша tаспо оdгеdјепо шesto i в\оgн LI рго
сеdшi obнl1vataпja i izvestavaпja о eko110111ski111 ргошепаша. Globalпa ргосеdнга
kпjigovodstva pгikazaпaje па sleclecoj seшi:
Preduzece Novoosnovano
koje koнtinuirano prcduzece
posluje
Inventar iшovine Pomocne kнjige Вilans stanja G
о
D
I
Zakljнcni list Bilans нspeha

s
NJ
r
Izvestaj о promenama
na sopstvenom kapitalu о
в
н._
Izvestaj о novcanim
tokovima А
с
Napoшcnc
u
N
42
Data sеша јаsпо нkаzнје па шesto koje svaki od iпstгшлепаtа i111a н sistemн
dvojпog kпjigovodstva, шedjнti111, da Ьi se dolшcila пjilюva нloga, пеороdпо је izlo-
ziti sadгziпн i zadatak svakog ocl iпstгшлепtа роsеЬпо.
5.1. lnventar imovine u sistemu dvojnog knjigovodstva
1пvепtаг iшoviпe је detaljaп popis imoviпe ргеdнzеса па odгedjeпi dап. U

iпvепtагн је iшoviпa iskazaпa ројесliпаспо ро v1·sti, koliciпi, сепi i vгeclпosti. U
globalпoj ргосесlшi kod пovoosпovaпil1 ргеdнzеса iпvепtаг је pгvi kпjigovodstveпi
iпstгшлепt koji пastaje.
Njegov zadatak је da iskaze i111ovi1ш sa kojo111 пооsпоvапо
ргес!нzесе росiпје svoj гасl. Тај iпvепtагје os110\1a za izгadL1 Ьilaпsa оtvагапја pгedt1-
zeca. Bilaпs оtvагапја ргеdнzесаје нјеdпо jediпi Ьilaпs, н поплаlпiш okolпostiшa,
koji se пероsгесlпо izvodi iz iпvепtага.
Kocl ргесlнzеса koja ko11ti1шiгa110 роslнјн iпvепtаг iша dva zadatka:
(l) da 0111ogнci нtvгdjivaпje пedokш11eпtovaпil1 eko110111skil1 ргошепа; i
(2) da ошоgнсi ko11tгolt1 гасlа lica kojiшaje роvегепо гнkоvапје pojediпiш de-
loviшa iшoviпe ргеdнzеса (гасшюроlаgаса).
Iako st1 ргеdшеt kпjigovodstveпog obнl1vataпja н sisteпш dvojпog kпjigovod
stva sve гacшюvodstveпe kategot·ije i iako se пastoje obнl1vatiti sve ргошепе koje t1
осlгесlјепош vгешепskош регiос\н пastajt1, ipak se пе шоzе па !пајн peгioda tvгditi
da podaci koje о iшoviпi i гezнltatн рп!Zа kпjigovoclstvo LI svепш odgovaгajн stvaг-
110111 stапјн. Razlog odstнpaпja kпjigovodstveпog od stvaгпog staпja, рогеd ostal i\1,
SL! i tz\1. пedokш11e11tova11e ekoпoшske ргошепе, ОdПОSПО ргошепе О сiјеш пastaп
kLJ пе postoji lщjigovodstveпi с\оkшлепt. Ove ргошепе st1 пasta\e - ргошепilе st1
i111ovi1ш - ali 11ist1 evideпtiгaпe Ьнdнсi da пјi\юv пastaпak пiје dоkшлепtоvап. Оа
пес\оkшлепtоvапе ргошепе tюpste postoje шоzе se dolшciti sашо L!рогеdјепјеш
kпjigovoclstveпil1 podataka о iпюviпi sa 11.јепiш stvaгпiш stапјеш. Stvaгпo staпje se
t1tvгc\jL1je iпvепtагisапјеш i iskazllje LI i11veпtaп1.
Potpt111i popis iшoviпe pгedt1zeca obavlja se пајшапје јеdпош godisпje. Za
1
sрго\ ос\јепје popisa fог111 iгаји se роsеЬпе popisпe koшisije. Njilюv zadatak је popi-
st1 i111oviпt1 koja se LI pгeduzecl\ пalazi па dап popisa. То zпaci da се popiso111 Ьiti
obul1vaceпa i tudja iшoviпa, ako se пaiazi LJ pгedL1zect1. Опа се Ьiti нпеtа LI роsеЬпе
popisпe liste. Iшoviпa pгedL1zeca koja se па dап popisa пalazi kod clгL1gil1 pгedt1-
zeca~ па ргiшег, оргеша data t1 zalшp ili gotovi pгoizvodi i гоЬа dati LI ko111isio1ш
pгodajt1, takodje се Ьiti popisaп i. Ро izvгseпoш popiSLI, popisпe kош isije LI popisпe
liste рогеd t111etog stvaгпog, popisoш Lltvгdjeпog staпja iшoviпe i obaveza, шюsi se
i kпjigovodstveпo staпje. Njilюviш L!рогеdјепјеш se L1tvгdjujL1 eveпtllalпe гazlike.
Кош isija za popis L1tvгdjL1je нzгоkе гаz\ ika i pгedlaze огgапiша нргаvlјапја па koji
пасiп tгеЬа sa пјiша postнpiti.
Uskladjivaпje kпjigovodstveпi\1 podataka о iшoviпi (aktivi i obavezaшa) sa
stvaгпiш stапјеш i1110\1 iпe pгetpostavka је шеdпоg Ьi\апsiгапја. Bilaпs iшoviпe tге-
43
Ьа da iskaze stvaпш slikв iшoviпe ргеdвzеса, а to zпaci da podaci о iпюviпi в
ЬilaлsLJ шогајLЈ odgovaгati stvапюш staпjLJ. То је гazlog zbog koga popis iпюviпе
pгetlюdi izгadi godisлjeg Ьilaпsa.
Iшoviлa pгedLJzeca роvегепа је па п1kоvапје pojediпiш liciшa. Опа za роvе
гепн iш i111ovi1ш odgovaгajн. Da Ьi se шoglo koпtгolisati kako гасшюроlаgасi гнlш
јн роvегепош iшоviпош ш1z110 је роvгешело L1poгediti kпjigovodstveпe podatke
о iшoviпi sa stvaшiш stапјеш. Poпekad se to гadi cak dлеvпо, kao sto је slнcaj sa
gotoviпoш н Ыаgајпi. Ovaj dгLJgi
zadatak iпvепtага шоzе se ostvaгiti izгadoш paг
cijalпil1 iпvепtага koji obнl1vatajн sашо pojediпe delove iшoviпe па ргiшег: zalil1e
шateгijala, gotovil1 pгoizvoda, гоЬе i slicпo.
5.2. Bilarв§ §tarвja
Bi laпs staпja је, kako је vec паvесlело, fiпaпsijski izvestaj LI kоше је iskazaпa
iшoviпa ргеdвzеса ро оЫikн i izvoгiшa, а па odгedjeпi dап. Kako је sadгziпa Ьilaп
sa staпja izlozeпa LJ p1·etl10dпi111 izlagaпjiшa, па оvош шеstн Ьiсе istakпнte гazlike
koje postoje izшedjн iпvепtага iшoviпe i Ьilaпsa staпja i гаzшоtгепо шesto koje iша
Ьilaпs staпja LJ globalпoj pгocedllГi.
U Ьilапsн staпja, kao i н iпvелtагв iшoviпe, iskazaпa је iшoviпa ргеdнzеса, te
н pogledн sadгziпe izшedjн ova dva iпstгш11e11ta пеша гazlike. Razlike koje postoje
odпose se па оЬiш i пасiп ргеzепtiгапја iпfогшасUа о iшoviпi.
U iпvепtагн iшoviпaje pгikazaпa ројеdiпаспо, ро vгsti, koliciпi, сепi i vгedпo
sti. U Ьilапsн se iшoviпa пalazi iskazaпa ро gгнраша i ро vгedпosti.
Bilaлs staпja шоzе biti pгikazaп Lt fоплi koпta ili Lt fогшi liste. Fоппа koпta
se odlikнje tiшe da se aktiva i pasiva лalaze јеdпа паsргаш dгнgе. U fогшi liste se
pasiva шюsi ispod aktive. Za гazlikн od Ьilaпsa iпvепtаг se, шеdјнtiш, геdоvпо sa-
stavlja LJ fогшi liste.
Ova dva iпstгш11епtа гazl ikнјн se i ргеша пасi1ш clob~jai~a. I пvепtаг se doЬija
fizickiш popisoш (Ьгојалјеш, шегепјеш) iшoviпe ргеdнzеса, dok se Ьilaпs ргеdнzе
са, koje poslнje, dobUa zakljнckoш гасLЈпа glavпe lшjige.
U globalпoj pгocedL1Гi ova dva iпstгшлепtа iшајн гazlicite LJloge i шesto. Sa-
stavljaпje роtршюg iпvепtага pгetlюcli sastavljaпjн Ьilaпsa. Bilaпs staпja pгedstavUa
iпstпнлепt od koga polazi i јеdап od iпstгш11епаtа kojiш se zavгsava globalлa рго
сеdша Lt kпjigovodstvLJ. Na pocetkLJ god iпе Ьilaпs staпja, koji је kod ргеdнzеса koje
vec poslLJje jedпak zаvгsпош ЬilaпsL1 ргеtlюdпе godiпe, slвzi kao osпova za оtvагап
је dпevпika i glavпe kпjige kao osпovпil1 kпjiga LJ sisteпш clvojпog kпjigovodstva.
44
5.3. Knjigovodstvena dokumentacija
Poslovaпje ргеdнzеса odvUa se kгoz пiz ekoпoшskil1 ргошепа. Da Ьi kпjigo

vodstvo шoglo pгikнpiti iпfогшасiје о tome koje sн se ekoпoшske ргошепе dogodile
ll pгedнzeCll, \ica koja llCeStVlljll ll izvгseПjll ekOПOIПSki\1 ргошепа Sll obavezпa da
о izvгseпoj ekoпoшskoj ргошепi sastave odgovaгajнci dоkшлепt. Kпjigovodstveпi
dоkшлепt је pisaпa ispгava kојош se clokazнje пastaпak пеkе ekoпoшske ргошепе.
Sнpгotпost iпteгesa нcesпika н јеdпој ekoпoшskoj ргошепi obezbedjнje objektiv-
пost podataka нпеti11 ll dоkшлепt. Da Ьi dоkшлепt Ьiо pгil1vace11 kao osпova za
obнl1vataпje ekoпoшskil1 ргошепа оп шога saclгzati sledece Ьitпе еlешепtе: (1) шe
sto i dаtшп пastaпka ekoпoшske ргошеле; (2) пaziv i Ьгој dоlшшепtа; (3) пazive
ili iшепа lica koja sн нcestvovala н пјепош izvгseпjн; (4) kгatak opis ekoпoшske
рго111е11е; (5) izПOS па koji ргошепа g\asi i\i podatke па OSПOVLI koji\1 се izПOS Ьiti
11ak11acl110 нtvгdјеп; i (6) potpise odgovoгпil1 lica. U zavisпosti od vгste dоlшшепtа,
оdпоsпо ekoпoшske ргошепе па kојн se оп odпosi, LI dokш11e11t шоgн Ьiti нпеti i
dгнgi podaci. Tako се, па ргiшег, ll faktшi kojll pгodavac saUe lшpcll Ьiti паvеdеп
гоk i пасiп рlасапја. Внdнсi da se јеdап пешаli Ьгој ekoпoшski\1 ргошепа kao sto
st1 нplate, isplate, пabavka, ргоdаја, i dгнgе, javtja Ll velikoш Ьгојн i to svakodпevпo,
гас\i bгzeg fоплiгапја odgovaгajнcil1 dоkшпепаtа staшpaпi st1 obгasci sa stalпiш ро
с\асiша, tako da odgovoгпa lica шюsе sашо опе podatke koji sн ргошепјivi. Рнtеш
kпjigovodstveпe dokшлeпtacije se ostvaгнje dоkшлепtасiопа Љпkсiја kпjigovod
stva, јег se ошоgнсаvа паkпаdпа ргоvега tacпosti podataka, пjilюva objektivпost i
шаtегUаlпа ispгavпost.
Razпovгsпost i Ьгојпоst ekoпoшskil1 ргошепа нslovljava пastaпak velikog Ьго
ја гazlicitil1 kпjigovodstveпil1 с\оkшлепаtа. Postojaпje dоkшлепtа је нslov za obн
l1vata11je пеkе ekoпoшske ргошепе. Оа Ьi dоkшлепt koji se odпosi па пеlш ocl eko-
пoшskil1 ргошепа postao osпova za пјепо evideпtiгaпje ш1zпо је da ргеtlюdпо пас!
пјiш Ьнdе izvгseпa fогшаlпа, гаснпskа i sнstiпska koпtгola. Fогшаlпа koпtгoia iша
zadatak da ргоvегi da li dоkшлепt sadгzi sve Ьitпе еlешепtе, гаснпskош kопtгоlош
se ргоvегаvа tacпost гacнпskil1 орегасiја izvгseпi\1 ll dоkшлепtн, dok sнstiпskoш
kопtгоlош tгеЬа нtvгditi da li је ekoпoшska ргошепа kojaje ll dоkшлепtн zapisaпa
od ista i пastala.
Sva kпjigovodstveпa dоkшлепtа koja se пalaze LI pгedнzect1 шоgн se ргеша
шеstн пastaпka podeliti па dve gгнре. Ргvн gгнрн сiпе dоkшлепtа koja Ll ргеdнzесе
pгistizн spolja od stгапе пjegov i\1 poslovп i\1 рагtпега il i dгzavп il1 огgапа kao sto sн
faktшe dobUeпe od dobavljaca il i геsепја о poгeskiш obavezaшa, па ргiшег, clok
dгнgн gгнрн сiпе опа dоkшлепtа koja паstајн н sашош ргеdнzесн. Ova sopstveпa
dоkшлепtа ргеdнzеса шоgн Ьiti iпtегпа i eksteгпa. Iпtегпа SLI опа dоkшлепtа koja
паstајн Ll pгeclнzect1 i ostajн н пјепш, јег se odпose ;ia ргошепе koje se odvijajt1 шш
tаг ргес\нzеса, tгеЬоvапје шateгijala, па ргiшег. Eksteгпa sopstveпa dоkшлепtа sн
опа koja 11astajt1 LJ pгedнzect1 ali s~ нрt1снјн с!гнgiш ргеdнzесiша, Ьапkаша, dгzav-
45
п iш огgапiша i sl iспо, dakle 1iciшa koja SLI vап ргеdнzеса. U оvн gп1рн нЬгајајн se
taktшe koje se saljн kнрсiша, па ргiшег.
Za kпjigovoclstvo је zпасајпа i podela dokшпeпtacije па oгigiпal1ш i izvecleпн.
Oгigiпalпa dоkшпепtа пastajLI па шеstн izvгseпja ekoпoшske ргошепе i osпo\111i
zadatak ovil1 dоkшпепаtа је da dokazн da је ргошепа пastala. lzvedeпa kпjigovod
stveпa dоkшпепtа пastajL1 пa osпovLI oгigiпalпil1 dоkшпепаtа, foппiгajll se н kпjigo
voclstvн i iшајн
zadatak cla нЬгzајн oblll1vataпje ргошепа, to SLI гazlicite specifika-
cije (tгеЬо\1апја, ргiјепш ica i dг.), пalozi za kпjizeпje i slicпo. Опа sн нvek ргасепа
oгigiпa\110111 dokш11eпtacijo111 па osпovLI koje SLI пastala. UоЬiсајепо је da se kпjigo
vodstveпa dоkшпепtа sastavljajн н vесеш bгojll ргiшегаkа, а koпkretaп Ьгој zavisi
ос! пасiпа oгgaпizacije kпjigovodstva LI datoш ргеdнzесн. Ipak Ьi se шoglo гесi cla se
dоkшпепtа koja пastajll ll ргеdнzесн пасеsсе sastavljajн ll tгi ргiшегkа.
Okolпost da se kпjigovodstveпo obнl1vataпje ekoпo111skil1 ргошепа пе пюzе vг
siti dok о пјilюvош паstапlш пiје sastavljeп i kпjigovodstvн dostavljeп odgovaгajнci
dоkшпепt нрнснје па zakljнcak da Ыаgоvгешепоst dobUaпja poclataka LI kпjigovod
stvн LI velikoj шегi zavisi нргаvо od dokшпeпtacije.
5.4. Dnevnik
lako se Ьilaпs staпja гasclaпjava па гасl!пе, te se пjegoviш гаsС!апјаvапјеш

clob~ja glavпa kпjiga, LI globalпoj ргосеdшi se izшecljll Ьi laпsa staпja i glavпe kпjige
kao iпstгшпепt пalazi dпevпik. Dпevпik је iпstгшпепt l·щjigovodst\1 a koji slнzi za
l1гoпoloskL1 evideпcijll пastalil1 ekoпoшsk.i\1 ргошепа. Оtvагапје dпe\rпika se vгsi
па osпovL1 bi laпsa, а роtош se па osпovL1 сlпеvп ika Yгsi оtvагапје гаснпа glю111e
kпjige.
Evideпtiгaпje ekoпo111skil1 ргошепа ргеша гedosleclll пjilюvog пastaпkaje sгa
CLшato па obezbedjeпje l!vida LI istoгijll poslovaпja ргеdнzеса, st\raгaчje pгetpostav
ki za llpoгedjeпje fiпaпsijskog i гeпtaЬilitetпog polozaja pгedllzeca LI пizll sl!kcesiv-
пii1 оЬгаснпskЉ peгioda i па опешоgнсаvапје SYl1.)evoljпog l!oЬ!icavaпja гezнltata
eYeпtllalпiш aпtidatiгaпjeш ekoпoшskil1 ргошепа.
U dпevпilш se vгsi kопtiгапјс ekoпoшskil1 ргошепа. Koпtiгati еkопошslш рго
шепн zпaci oclгediti гасш1е па kojiшa ргошепll tгеЬа zabeleziti i stгапе гасш1а па
kojiш се ргошепа Ьiti oblll1vaceпa. U skladl! sa oviш dпevпik iша sledeci saclгzaj:
Iznos
Rb Datuш Opis Poziv
dнgнје potrazнje
46
Redпi Ьгој eko110111ske ргошепе шюsi se LI pгvll kolo1ш dпeveпika, а роtош
datш11 kacla је ргошепа пastala. Rнbгika opis sadгzi kпjigovoclstveпi stav. K1~jigo
vodstveпi stav сiпе: пaziv гасllпа koji dllgllje, пaziv гасllпа koji potгazllje i kгatak
opis ekoпoшske ргошепе. Као opis ekoпoшske ргошепе ll pгaksi se нпоsi пaziv i
Ьгој kпjigovodstveпog dokш11eпta па osпovll koga је ргошепе evideпtiгaпa.
Kпjigovodstveпi stav koji sadгzi dva гасllпа ozпacava se kao pгost, а slozeп
kпjigovoclstveпi stav је опај LI kоше vise od dva гасllпа dL1gнje i/ili potгazllje.
Rнbгika Poziv па111е11јепаје povezivaпjll d11ev11ika i glavпe kпjige. Povezivaп
je dпevпika i glavпe kпjige vгsi se tako sto se ll OVLI гнЬгikн ш1еsе bгojevi гасш1а
glavпe kпjige па kojiшa је ekoпoшska ргошепа ргоkпјi:Z:епа, clok se па гасllпiша
ш1esi Ьгој kпjigovodstveпog stava, оdпоsпо stгапа dпevпika па kojoj је data ргоше
па evideпtiгaпa LI dпevпikLI.
u okviгll Гllbгike Izпos пalaze se dve роdгнЬгikе - dllgнje i potгazllje - sto је
нslovljeпo сiпјеп iсош da se LI sisteпш dvojпog kпjigovodstva ekoпoшske ргошепе
oblli1vatajll пајшапје па dva гасш1а i to па пjilюviш Sllpгotпiш stгапаша. Ргошеt
stгапе сlнgнје i ргошеt stгапе роtгаzнје тога Ьiti нsled toga jedпak. Nejedпakost
ргошеtа је sigшaп zпak da је ргi obнl1vataпjll ргошепа паргаvlјепа aгitшeticka gгe
ska.
Dпеvп ik, Ьнdнсi da se LI пјепш ргошепе obнl1vatajL1 l1гo11oloski111 геdош, рп1-
zа iпfогшасiје о tоше koje SLI se eko110111ske ргошепе dogoclile LI пеkош vгешеп
skош peгiodll (dшш, пeclelji, шеsесн), kao i odgovoг па pitaпje па kojiш гасш1i111а LI
glavпoj kпjizi је оЬнl1vа6епа пеkа ргошепа.
5.5. Glavna knjiga
Glavпa kпjigaje vec Ьila ргеdшеt гаzшаtгапја ll OVOl11 нd:Z:Ьепikн, otнda се sa-
da Ьiti гаzпюtгеп odпos iz111edjL1 dпevпika i glavпe kпjige. Iz dosadasпji\1 izlagaпja
se шоzе zakljllciti da se ekoпoп1ske ргошепе za роtгеЬе evideпtiгaпja LI dпеvпi\ш
klasifikL1jL1 ро гeclosledll пastaпka, а LI gla\rпoj kпjizi рге111а tоше па kojoj гacшю
vodstveпoj kategoгiji, оdпоsпо clelн kategoгije, ako је опа гаsсlапјепа, SLI пastale.
Ipak гее је о јеdпiш te isti111 ekoпo111ski111 рго111епа111а tako cla, sto se sadгziпe tice,
izшedjн dпevпika i glavпe kпjige пе postoji гazlika. Razlike postoje sапю LI пасi1ш
klasifikovaпja ekoпoшski\1 ргошепа i otнda i LI iпfогшас~јаша koje рпйајн. Glavпa
kпjiga, za гazlikн ос! dпеvп ika, рп1zа i11foп11acije о tоше koje SLI se ekoпoшske рго
шепе dogod i\е LI vezi sa пеkош гacll11ovodstveпo111 kategoгijoш i kakvo је tгeпlltпo
stш~je, ali iz glavпe se пе пюzе clokнciti koje SLI sve рго111е11е пastale LI pгeclL1ze6н ll
пеkош регiоdн пiti se шоzе vic!eti се\iпа kпjigovodstveпog sta\ra.
Sto se гedosleda oblll1vataпja ргошепа tice, оп је оdгеdјеп пасiпош оЬгас\е
podataka. Ргi п1спој оЬгаd i podataka, ako se koгisti ргепоsпа шetoda ргошепе se
па os110vL1 kпjigovodstveпog dokш11e11ta пајрге evicleпtiгajll LI dпеvп ikll, а роtош LI
glavпoj kпjizi,(н izнcavaпjll ovog ргеdшеtа ргiшепјнје se Lipгavo ova 111etoda). U ko-
47
liko se koгisti kорiгпа шetoda, tada se па osпovL1 dоkшпепtа istovгeшeпo vгsi kпji
zeпje LI dпevпikв i па гасвпiш glavпe kпjige. Ргi koшpjвteгskoj obгadi podataka,
ргоgгашskа геsепја Sll takva da se ргошепа obвl1vata Па ГaCLIПil11a, а ГаСLIПаГ LIПete
ekoпoшske ргошепе klasifilшje ро l1Гопоskош геdв dajвci dпevпik.
Posto izшedjн dпevпika i glavпe kпjige пе postoji гazl ika LJ sadгziпi ргошеt
dпevпika тога Ьiti jedпak zЬiгн ргошеtа svil1 гасвпа glavпe kпjige. Ргi п1с110111
kпјizепјн, kada se koгisti ргепоsпа шetoda, postoji шоgвспоst da se ргi ргепоsепјн
ргошепа iz dпevпika LJ glav1ш kпjigн паргаvi gгeska (пеkа od ргошепа se izostavi,
р1·епеsе dva рнtа ili se ргепеsе н роgгеsпош izпosн), koja iша za posledicн пeslagaп
je ргошеtа dпevпika i glavпe kпjige. Da Ьi se sнzilo ро/је gгesaka, шеsеспо ili tгоше
sеспо, тога se гaditi koпtгola aгitшeticke tacпosti kпjizeпja izvгsепЉ н dпevпilш i
па гаснпiша glavпe kпjige. Da Ьi se ргошеt гаснпа glavпe kпjige шоgао нpoгediti
sa ргошеtош dпevпika sastavlja se РгоЬпi list.
РгоЬпi list је spisak svil1 IЋсшш glavпe kпjige sa pгegledoш ргошеtа i salda.
Оп izgleda:
Bruto bilans Saldo bilans

Rb Naziv racuna
duguje potrafuje duguje potrafuje
ZЬiг ргошеtа koloпe dнgнје i роtгаzнје LI Ьп1tо ЬilaпsL1 шога Ьiti jedпak ше
dјнsоЬпо i шога Ьiti jedпak ргошеtв dпevпika,
ako ргi evideпtiгaпjн ekoпoшskiћ
ргошепа пiје паргаvlјепја aгitшeticka gгeska. U гнЬгiсi salclo Ьilaпs тога postojati
jedпakost zЬiга dнgovпil1 i potгazпil1 salda. Ргi kогisсепјн kорiгпе i koшpjнteгske
оЬгаdе podataka пе шоzе se javiti пeslagaпje ргошеtа dпevпika i glavпe kпjige, ipak
to пе zпaci da пе postoji роtгеЬа za sastavljaпjeш ргоЬпоg lista. Podaci о ргошеtн i
stапјн па гаснпiша glavпe lшjige koгiste se tokoш godiпe za sagledavaгue i aпalizн
iшoviпskog i гепtаЬi litetпog polozaja ргеdнzеса.
Ргеtlюdпа izlagaпja Ьiсе ilнstгovaпa па sledeceш ћipotetickoш ргiшегв:

Ргеdнzесе "М" па dап 30. 11. t.g. iшalo је sledece staпje sгedstava i 11jil10vil1
JZVOIЋ:
Aktiva Bilans Pasiva

Osnovna sredstva 8.000 Sopstveni kapital 10.000
TekuCi racun 4.000 DobavljaCi 5.000
Gotovi proizvodi 3.000
15.000 15.000
48
О. Na osпovLI bilaпsa otvoгiti dпevпik i glavпLI kпjigLI, а роtош lнoпoloski i
sisteшatski pгokпjiziti sledece ekoпoшske ргошепе:
1. Ргеша izvodн Ьапkе isplaceпo је dobavyaciшa sa tekLiceg гасшш 2.400 diпага.
2. Ргеша izlazпiш faktшaшa pгodato је kщхiша, па kгedit, gotovil1 pгoizvo
da za 2.300 diпага.
3. Ргеша оtргешпiсаша сепа kostaпja ргоdаtЉ gotovil1 pгoizvoda izпosi 1.500
diпага.
4. Рiеша izvodн Ьапkе lшpci sн Liplatili па telшci гасLiп 1.500 diпага.
5. Ргеша ргiјепшiсi i faktшi od dobavljaca је ргiш lјепо шateгijala н vгedпosti
od 1.000 diпага.
Sastaviti ргоЬп i list.
Оtvагапје dпevпika па osпovLI bilaпsa vгsi se, апаlоgпо оtvагапјн glavпe kпji
ge, ргеkо Rаснпа оtvагапја.
Dпevпik ргеdнzеса "М" za dесешЬаг 200х godiпe
Iznos
Rb Dat Opis Poziv
duguje potrafuje
о 1.12. Osnovna sredstva 1 8.000
Tekuciracun 2 4.000
Gotovi proizvodi 3 3.000
Racun otvaranja
za stanje ро Ьilansu 4 15.000
011 Racun otvaranja 4 15.000

Sopstveni kapital 5 10.000
Dobavljaci
za stanje ро Ьilansu 6 5.000
1. 5.12. Dobavljaci 6 2.400

Teku6i racun 2
Izvod banke br. 230 2.400
2. 8.12. Kupci 7 2.300

Prihod od prodaje proizvoda 8 2.300
prema fakturi br. 102
3. 8.12. Тroskovi prodatih proizvoda 9 1.500

prema otpremnici br. 102
4. 12.12. Teku6i racun 2 1.500

Kupci 7 1.500
izvodu banke 231
5. 24.12. Materijal 10 1.000

Dobavljaci 6 1.000
prema fakturi 120
38700 38700
49
Glavпa kпjiga
1. Оsпоvпа sredstva 2. Tekuci r-acuп

О) 8.000 О) 4.000 1) 2.400
4) 1.500
3. Gotovi proizvodi 4. Racuп otvaraпja
О) 3.000 \ 3) 1.500 0/1) 15.000 \ О) 15.000
5. Sopstveпi kapital 6. Dobavljaci

\ 0/1) 1О.ООО 1) 2.400 0/1) 5.000
5) 1.000
7. Kupci 8. Prihodi od prodaje proizvoda

2) 2.300 1 4) 1.500 1 2) 2.300
9. Troskovi prodatih proizvoda 1О. Materijal

3) 1.500 1 5) 1.000 1
РгоЬпi list
Bruto Ьilaпs Saldo bilans

Rb N aziv racuna
1. Оsпоvпа sredstva 8.000 - 8.000 -
2. Tekuci ractш 5.500 2.400 3.100 -
3. Gotovi pшizvodi 3.000 1.500 1.500 -
4. Racuп otvaraпja 15.000 15.000 - -
5. Sopstveпi kapital - 10.000 - 10.000
6. Dobav~aci 2.400 6.000 - 3.600
7. Kupci 2.300 1.500 800 -
8. Prihod od prodaje
proizvoda - 2.300 - 2.300
9. Troskovi prodatih
proizvoda 1.500 - 1.500 -
10. MaterUal 1.000 - 1.000 -
ZЬir 38.700 38.700 15.900 15.900
Zbiг ргошеtа гаснпа glavпe kпjige jedпak је ргошеtLЈ dпevпika, sto zпaci da
пiје паргаvlјепа gгeska ргi ргенziшапјн рготепа iz dпevпika н glav1ш k1~igн.
50
5.6. Pomocne knjige
Za гazlilш od dпevпika i glavпe kпjige koji pгedstavUajll obavezпe kпjige Ll

sisteшll dvojпog kпjigovodstva рошоспе kпjige se mogll ali пе шогајll koгistiti. Uko-
liko је оЬiш poslovaпja pгedL1zeca skгошап, i otвda Ьгој гасвпа ll glavпoj kпjizi
пiје takav da је нgгоzепа пјепа pгegledпost, рошоспе kпjige песе Ьiti fогшiгапе.
NasL1pгot оvоше, вkol iko ргеdвzесе Ll vezi sa pojediп iш deloviшa iшoviпe ili sa
pojediпiш оЫikош obaveza iша
veliki Ьгој pojediпacпil1 гасL1па javlja se, s јеdпе
stгапе ргоЫеш pгegledпosti glavпe kпjige i ргоЫеш podele гаdа s dгнgе stгапе. Оа
Ьi se ova dva ргоЫеша гesila ргеdнzесе ројеdiпаспс гасL111е koji se ticн jedпog iшo
viпskog dela ili oЫika obaveza izdvaja iz glavпe kпjige i fоппiга рошос1ш kпjigв, а
ш11esto pojediпacпil1 гасвпа, da Ьi se sacвvala celovitost, Ll glavпoj lщjizi ostaje zЬiг
пi (siпteticki) гасвп. Tako па ргiшег, ako ргеdвzесе iша veliki Ьгој lшраса в glavпoj
kпjizi се Ьiti veliki Ьгој pojediпacпil1 гасвпа s оЬziгош па to da se za svakog lшрса
шо га voditi роsеЬап tЋСLШ, tada se ројеdiпасп i гacL111i kвраса izdvajajв LI рошос
пв kпjigн lшраса, а н glavпн kпjigн se шюsi zЬiгпi гаснп па kоше se obнl1vatajн
ргошепе н vezi sa нkнрпiш potгazivaпjiшa od kвраса. То zпaci da se iz рошоспе
kпjige kнраса ШОZе lltvгditi koJika Sll potгazivaпja ргеша pojediпiш kнрсiша, dok
1-асш1 Кнрсi LI glavпoj kпjizi pokazвje svojiш saldoш potгazivaпja koja ргеdнzесе
iша ргеша sviш lшрсiша.
Које се se рошоспе kпjige foп11iгatizavisi рге svega od Ьгоја pojediпacпil1
гаснпа. U veciпi ргеdвzесаse vode рошоспе kпjige za lшрсе, dobavljace, шateгijal,
гоЬн, оsпоvпа sгedstva, gotove pгoizvode, пеdоvгsепн pгoizvodпjн i slicпo. Na роје
diпаспiш ili kako se jos оzпасаvајн pгostiш гаснпiша, Ьнсlнсi da se пе шogL1 dalje
гasclaпjavati, ekoпoшske ргошепе шоgн Ьiti iskazaпe пе sашо ро vгedпosti vec i
ро koliciпi. Rаснпi koji se vode za ројеdiпаспе lшрсе i dobavljace, sadгzace sашо
vгес!поsпе pokazatelje о пastaliш ргошепаша, dok се pгosti гаснпi па kojiшa se
obL1l1vatajн ргошепе zalil1ajedпe vгste шateгijala, гоЬе ili gotovil1 pгoiz\roda, рогес\
vгесlпоsп il1 sadгzati i kol iciпske (паtшаlпе) pokazatelje.
Rаснпi koji se пalaze L1jedпoj рошоспој kгuizi odпose se ргеша zЬiгпош (siп
tetickoш) гасшш koji il1 pгedstavUa LI glavпoj kпjizi kao delovi ргеша celiпi. Оtнс!а,
zЬiг ргошеtа kao i zЬiг salda svil1 ројеdiпаспЉ гаснпа koji ргiраdајн јеdпош siпte
tickoш гасшш шога Ьiti jedпak ргошеtн i saldн siпtetickog 1-асш1а.
Оа Ьi se zadovoljile роtгеЬе koгisпika za iпfогшасUаша poпekad se vгsi vi-
sestepeпo гasclaгuavaпje siпtetickog гаснпа. Tako се па ргiшег, нkoliko ргеdнzесе
ргосlаје svoje pгoizvode lшрсiша ll zeшlji, ali i izvozi, Ьiti роtгеЬпо нlшрпа potгa
zivaпja od kнраса podvojiti па potгazivaпja od lшраса LI zeшUi i potгazivaпja ос\
lшраса н iпostгaпstvн, а роtош LШL1taг svake od ovil1 gгнра voditi гаснпе ројеdiпас
пЉ kнраса. То zпaci da Ьi siпteticki 1-асш1 Кнрсi Ьiо гаsсlапјеп па гаснпе Кнрсi н
zeшUi i Кнрсi н iпostгaпstvн, а ovi па oпoliko ројеdiпаспЉ гаснпа koliko iша lш
раса LI zeшlji оdпоsпо ll iпostгaпstvн. Rасвпi Кнрсi LI zeшUi i Кнрсi LI iпostгaпstvв
пazivajll se sнbsiпtetickiш гаснпiша, оп i sн delovi siпtetickog гасвпа i istovгeшeпo
51
st1 siпteticki гаснпi za гаснпе pojedi11acпil1 lшpaca.
Svaki tЋсtш koji пastaje гаsсlап
јаvапјеш пеkоg slozeпog гасL1па ozпacava se kao aпaliticki tЋсtш. Dakle, izгaz aпali
ticki zпaci sашо da гас нп pгipada пеkош slozeпoш гасшш, al i пе нkаzнје па stepeп
пjegove slozeпosti. Јег, aпaliticki гас:лii н паvеdепош ргiшегн sн i гаснп Кнрсi tt
zeшlji, ali i pojediпacпi гаснпi lшраса, pгvi је slozeп, а dгнgi pгost 1Ћсш1.
Ekoпoшske ргошепе se, ро pгaviltt, obнllvatajн пајрге па пајпiziш stepeпiш
гаsсlапјаvапја, sto zпaci па pгostiш гаснпiша, а роtош se siпtetizLijll i ргепоsе па
siпteticke гасш1е LI glavпoj kпjizi. Ргi п1с1юш kпјizепјн koc! ргепоsпе шetocle se
kпjizeпja vгse па ројеdiпаспiш гаснпiша, а роvгешепо (пеdеlјпо, ili шеsеспо) se
pгokпjizeпi izпosi ргепоsе па siпteticki гаснп. Ргi koшpjнteгskoj obгadi se ргошспе
evideпtiгajt1 пa пајпizеш пivон гаsсlапјаvапја i ргепоsе se па siпteticke гаснпе dпеv
по tako da postoji dпеvпа аzнгпоst i glavпe i рошоспЉ kпjiga.
Ргi kогisсепјн ргепоsпе шetode шоgнсе је da se нsled gгesaka javi пeslagaпje
н ргошеtн i saldt1 izшedjн siпtetickog i пјепш pгipadajнcil1 aпalitickill гасtша. U cil-
jн нtvгdjivaпja saglasпosti н kпјizепјн izшedjн glavпe i рошоспЉ kпjiga za svakн
рошоспн kпjigн sastavlja se ргошеtпi list.
Ргошеtпi list је spisak svil1 aпalitickЉ гасtша koji ргiраdајн јеdпош siпtetic
koш гасшш sa pгegledoш ргошеtа i salda.
Ргошеtп i l ist
Promet Saldo
Вrој racuna Naziv racuna
duguje potrafuje duguje potiazuje
U ciljtt ilнstгacije гесепоg ргошепн 2 i 4 iz ргеtlюс!по datog ргiшега dорн

пiсешо i podaciшa о ројеdiпаспiш lшрсiша па koje se odпose.
2. Ргеша izlazпiш fаktнгаша pгodato је lшрсiша, па kгedit, gotovil1 pгoizvo
da za 2.300 diпага i to: Кнрсн А za 1.000 diпага, Кнрсt1 В za 800 diпага i Кнрсt1
С za 500 diпага.
4. Ргеша izvodt1 Ьапkе kнpci st1 нplatili па tekнci гасtш 1.500 diпага i to: Кн
рас А 1.000 diп i Кнрас В 500 diпага.
52
Sastaviti ргошеtпi list.
Giavna knjiga
7. Кнрсi 8. Prihodi od prodaje proizvoda
2) 2.300 1 4) 1.500 1 2) 2.300
2. TelшCi racнn
О) 4.000 1) 2.400
4) 1.500
Pomocna iшjiga k1llpaca:

КнрасА Кнрас В Кнрас С
2) 1.000 1 4) 1.000 2) 800 1 4) 500 2) 500 1
Pimmet:пi Hst k1llpaca

Promet Saldo
Redni broj N aziv racuna
1. КнрасА 1.000 1.000 - -
2. Кнрас В 800 500 зоо -
3. Кнрас С 500 - 500 -
2.300 1.500 800 -
Saglasпost ргошеtа i salda aпalitick.i\1 i пjilюvog siпtetickog гаснпа pokazнje

da ргi ргепоsн ргошепа sa aпalitickil1 па siпteticki rаснп ili оЬпшtо, sto zavisi ocl
toga da li se pгveпstvo daje azшпosti pojediпacпil1 ili siпtetickog гаснпа, пiје па
ргаvlјепа greska.
5. 7. Predlzakljucna knjizenja
Nakoп obнl1vataпja
svill еkопошskЉ ргошепа, koje SLJ пastale tokoш godiпe,
а о сiјеш паstапlш postoji шеdап kпjigovodstveпi dokш11eпt, па гаснпiша glavпe
kпjige пalaze se podaci о iшoviпi, pгilюdiшa i гaslюdiшa koji odгazavajн kпjigo
vodstveпo staпje оvЉ гасшюvоdstvепЉ kategoгija. Podaci о iшoviпi zasпovaпi па
dokш11eпtovaпiш ekoпoшskiш ргошепаша, i рогеd паstојапја da kпjigovodstve-
110111 evideпcijoш Ьнdн оЬнl1vасепе sve гacшюvodstveпe kategoгije н celiпi i sve
ргошепе koje se па пјiша dogadjajн, ipak н pгaksi, пе odгazavajн stvaгпo staпje
53
iшoviпe. Razlozi zbog kojil1 пa kтajt1 godiпe пе postoji podнdaгпost izшedjн kпjigo
vodstveпog i stvaп10g staпja iшoviпe sн Ьгојпi. Ovde сешо пavesti sашо опе koji st1
пajcesci: роgгеsпа kпjizeпja - koja vode povгedi iпtegгalпosti i l10111ogeпosti гаснпа,
пегеаlпе vгedпosti па pojedi11i111 aktivпiш i pasivпi111 гаснпiша i гасtшiша pгilюda
i гasl10da, шеsапје гazlicitiћ kategoгija пајеdпош гасшш, postojaпje 11edokш11eпto
va11il1 eko110111skil1 ргошепа.
Ako tokoш evideпtiгaпja ekoпoшskil1 ргошепа Ьнdе паргаvUеп роgгеsап iz-
boг 1Ћсtша ili Ьнdе па ispгav11i111 гаснпiша evideпtiгaп роgгеsап izпos, takve gгeske
se пе шоgн otkгiti нz рошос aнtoшatske koпtгole нgгаdјепе н sisteш dvojпog kпjigo
vodstva, јег лесе pшeшetiti пi Ьп1tо гасшюvоdstvепн jedпakost пiti се poгeшetiti
odпose izшedjн kпjiga (glavпe kпjige i dпevпika, па ргiшег). Posledica ovakviћ
gгesaka је гazlika izшedjн pociataka о iшoviпi koji se пalaze па IЋсtшiша i stvaгпog
staпja iшoviпe.
Obezvгedjeпje pojediпi11 oЫika aktive шоzе пastati нsled osteceпja zaliћa
шateгijala, pojave dешоdiгапе гоЬе, пеlшгепtпi11 gotovil1 pгoizvoda, potгazivaгua
cija је пaplata пeizvesпa i slicпo. Ove ргошепе па iшoviпi
111ogt1 se t1tvгditi sашо
нvidoш LJ stvaгпo staпje, а kпjigovodstveпo se шogLJ obLJl1vatiti tek паkоп sto se
рогес\јепјеш kпjigovoclstveпog sa stvaгпiш stапјеш lltvгde гazlike koje se роtош па
os110vt1 fогшiгапЉ dоkшпепаtа evideпtiгajt1.
Pojava шапјkоvа i viskova па pojediпiш оЫiсiша aktive, pгilюda i гaslюda ko-
ji пist1 LJ istoш obгacL111sko111 peгiodll ргасепi odgovaгajllciш парlаtаша i isplataшa,
пе шоzе se, kao пi llpгavo рошеrшtо obezvгedjeпje, lltvгditi bez L1рогеdјепја kпjigo
vodstveпog i stvaгпog staпja iшoviпe.
Ovo sн гazlozi zbog kojil1 se па lпajll godiпe паkоп izvгseпil1 kпjizeпja dоlш
шепtоvапЉ ekoпoшskiћ ргошепа i sastavUaпja ргоЬпоg lista pгistLJpa нtvгdjivaпjll
stvaгпog staпja pllteш iпveпtaгisaпja.
U ргоЬпош listн se пalazi iskazaпo kпjigovodstveпo staпje (koloпasalc\o), а
ll iпveпtaгLJ је iskazaпo stvaгпo staпje iшoviпe. Ova dva staлja se t1poгedjLJjL1 i tош
pгilikoш se шogll javiti гazlike. Utvгdjeпe гazlike sLJ ргеdшеt pazljivog ispitivaпja
sгacL1пatog па otkгivaпje пjil10vil1 нzгоkа i па dопоsепје odlllka о tоше kako postll-
piti da Ьi se опе otkloпile. Otklaпjaпje гazlika izшedjll lщjigovodstveпog i stvaгпog
staпja vгsi se пjil10vi111 kпjigovodstveпiш obL1l1vataпje111. Kako se ova kпjizeпja spгo
vode рге izгade bilaпsa i fогшаlпоg zakljнcka kпjiga pozпata Sll kao pгedzakljнcпa
kпjizeпja. Sшisao pгec\zakljllcпiћ lшjizeпjaje da se kпjigovodstveпo star* i stvaгпo
staпje iшoviпe L\Sagiase i da паkоп sto Sll опа spгovedeпa podaci О iшoviпi koji Se
пalaze па гасLЈпiша odgovaгajll stvагпош staпjLJ imoviпe. Tek паkоп sto Sll pгedza
kljнcпa kпjizeпja izvгseпa шоzе se pгistнpiti izгadi Ьilaпsa, јег da podsetiшo Ьilaпs
tгеЬа cla pп!Zi slilш iшoviпe pгedLJzeca koja odgovaгa stvагпош staпjt1.
Kпjigovodstveпo obнl1vataпje ргошепа kojiшa se otklaпjajt1 гazlike izшedjll
kпjigovodstveпog i stvaгпog staпja Ьiсе detaUпo гаzшаtгапо LJ dп1go111 delll ovog
L1dzbeпika.
54
5.8. Zakljucni list
Nakoп izvгseпil1 pгedzakUL1cпil1 lшjizeпja pгistL1pa se izгadi zakljllcпog lista s

ciljeш da se ргiргете podaci za izгadll Ьilaпsa staпja i Ьilaпsa L1spelia i za fогтаlап
zakljllcak kпjiga. Za гazlikll od ргоЬпоg lista koji se sastavlja шеsеспо ili tгошеsес
по, zakljllcпi list se sastavlja sашо рге izгade Ьilaпsa. Zakljllcпi list је spisak svil1
гасш1а glavпe kпjige sa podaciшa о пјilюvош pгoшetll i saldll, koji Sll роtош L1пeti
ll Ьilaпs staпja i Ьilaпs L1spel1a. Polazeci od ovakve sadгziпe zakljllcпi list se cesto
defiпise i kao ргоsiгепi ргоЬпi list,jeг se od ргоЬпоg lista гazlilшje sашо ро tome sto
sadгzi Ьilaпs staпja i Ьilaпs L1spelia.
ZakUllcпi list ll skladt1 sa паргеd орisапош sadгziпoш izgleda:
Broj Bruto bilans Saldo bilans Bilans stanja Bilans uspeha

Naziv racuna
racuna Dug. Pot. Dug. Pot. Aktiva Pasiva Rashodi Prihodi
ZЬiг ргошеtа stгапе dL1gL1je svil1 гасL1па glavпe lшjige шога Ьiti jedпak zbiп1
ргошеtа роtгаzпе stгапе i jedпak pгoшetll clпevпika. Na ovaj пасiп se vгsi ргоvега
aгitшeticke tacпosti izvгseпil1 kпjizeпja.
Коlопе saldo Ьilaпsa sadгze па stгaпi dL1gL1je salda aktivпili IЋсш~а i гасllпа
гaslюda, cUi zbiг шога Ьiti jedпak zЬiгll па роtгаzпој st1Ћпi iskazaпil1 salda гаснпа
pasive i ГаСl\Па pгilюda.
Utvгdjeпa salda se шюsе ll odgovaгajL1ce Ьilaпse. То zпaci da се ll Ьilaпs staпja
Ьiti tшeta salda aktivпil1 i pasivпil1 гасш1а, а ll Ьilaпs нspel1a salda гасL111а гaslюda
i pгilюda.
Ni јеdап od poшeпllta dva оsпоvпа fiпaпsijska izvestaja н оvош tге1шtkн песе
iшati svojll гavпotezll. Razlika izшedjll aktive i pasive се ро visiпi Ьitijedпaka гazli
ci koja postoji izшedjll pгilюda i гaslюda. Та гazlika pгedstavUa гezllltat poslovaпja.
Tek posto se ostvaгeп i гezllltat tшese па шапјll stгaпll Ьilaпsa staпja оdпоsпо шапјll
stгшш Ьilaпsa L1spel1a оЬа Ьilaпsa се steci гavпote:Zll.
5.9. IFormalan zakljucak knjiga
Fоплаlап zakUнcak kпjiga se vгsi па kгајн svake poslovпe godiпe s ciUeш da se:
(1) izvгsi poclvajaпje poslovaпja izшedjн dve poslovпe godiпe;
(2) гacllпi oslobode ргошеtа koji se kпјizепјеш ргошепа па пјiша kllпшliгa;
55
(3) da se ргнzе podaci роtгеЬпiza гacш10vodstve1ш aпalizн, јег је peгiod od
godi1ш dапа dovoljпo dнg da Ьi se па оsпоvв kгеtапја гacш10vodstveпil1
kategoгUa шogli izvнci zakljнcci о гаzvојв ргеdнzеса.
Fогшаlпо zakljнciti гасш1, kako је vec istakпнto ргi гаzшаtгапјн гаsсlапјаvап
ја Ьilaпsa па гасш1е, zпaci шюsепјеш salda za izгаvпапје па шапјн stгапн izjedпaciti
ргошеt leve i desпe stгапе гасш~а. ZЬiг ргошеtа se роtош podvlaci sa dve рагаlеlпе
liпije. Svako kпjizeпje паkоп ovakvog fогшаlпоg zakljнcka sшаtга se пevazeciш.
Zakljнcak гаснпа нspelia vгsi se, da podsetiшo, ргеkо Rасш1а doЬitka ili gнЬit
ka, dok se гаснлi staпja zаklјнсвјн ргеkо Rасш1а izгаvпапја.
PгedzakUнcпa kпjizeпja i fогшаlап zakljнcak lo~iga Ьiсе ilнstгovaпi пastav
ljaпjeш vec datog ргiшега:
Кгоz dпevпik i glavпн kпjigн pгokпjiziti sledece ргошепе:
6. Stvaгпo staпje
zalilia gotovili pгoizvoda, koпstatovaпo popisoш, izпosi 1.51 О
diпага. Огgап нргаvlјапја dопео је odlнlш da se ovaj visak ргilюdнје.
7. Popisoш је нtvгdјепо da st1 zalilie шateгijala LI vгedпosti od 20 diпага роt
рнпо нпistепе zbog пeadekvatпog skladisteпja. Nastala steta pada па teгet
ргеdнzеса.
Sastaviti zakljнcпi list.
8. Zakljнciti гаснпе гaslюda.

9. Zakljнciti гаснпе pгilюda.
1O.Zakljнciti pasivпe гасtше.
11. ZakUнciti aktivпe гасш1е.
12. Zakljвciti Ractш izгаvпапја i Rасш1 doЬitka ili gнЬitka.
56
Dлevвik
Rb Dat Opis Poziv Iznos

duguje potra:luje
Promet: 38.700 38.700
6. 30.12. Gotovi proizvodi 3 10
Ostali prihodi
Odluka о prihodovanju viska 11 10
7. 30.12. Ostali rashodi 12 20

Materijal
Odluka о otpisu neispravnog mater. 10 20
8. 31.12. Racun doЬitka ili guЬitka 13 1.520

Troskovi prodatih proizvoda 8 1.500
Ostali rashodi 11 20
Zakljucak racuna rashoda
9. 31.12. Prihodi od prodaje proizvoda 7 2.300

Ostali prihodi 12 10
Racun doЬitka ili guЬitka 13 2.310
Zakljucak racuna prihoda
10. 31.12. Sopstveni kapital 5 10.000

DobavljaCi 6 3.600
Racun izravnanja
Zakljucak pasivnih racuna 14 13.600
11. 31.12. Racun izravnanja 14 14.390

Osnovna sredstva 1 8.000
TekuCi racun 2 3.100
Kupci 7 800
Materijal
Za zakljucak racuna aktive 10 980
12. 31.12. Racun doЬitka ili guЬitka 13 790

Racun izravnanja 14 790
Zakljucak racuna izravnanja
i racuna dob. i gubitka
57
Zakljнcпi list ргеdнzеса "М" па dап. 31.12. 200х godiпe.
Broj Bruto bilans Saldo bilans Bilans stanja Bilans uspeha

Naziv racuna
racuna Dug. Pot. Dug. Pot. Aktiva Pasiva Rashodi Prihodi
1. Osnovna sredstva 8.000 - 8.000 - 8.000 - - -
2. Tek:uCi racun 5.500 2.400 3.100 - 3.100 - - -
3. Gotovi proizvodi 3.010 1.500 1.510 - 1.510 - - -
4. Racun otvaranja 15.000 15.000 - - - - - -
5. Sopstveni kapital - 10.000 - 10.000 - 10.000 - -
6. DobavljaCi 2.400 6.000 - 3.600 - 3.600 - -
7. Kupci 2.300 1.500 800 - 800 - - -
8. Prihodi od prodaje
proizvoda - 2.300 - 2.300 - - - 2.300
9. Troskovi prodatih
proizvoda 1.500 - 1.500 - - - 1.500 -
10. Materijal 1.000 20 980 - 980 - - -
11. Ostali prihodi 20 - 20 - - - 20 -
12. Ostali rashodi - 10 - 10 - - - 10
38.730 38.730 15.910 15.910 14.390 13.600 1.520 2.310
13. Racun dobitka i - 790 790 -

guЬitka
14.390 14.390 2.310 2.310
Glavпa kпjiga:
1. Osnovna sredstva 2. Tekuci racun

О) 8.000 11) 8.000 О) 4.000 1) 2.400
4) 1.500 11) 3.100
8.000 8.000
5.500 5.500
3. Gotovi proizvodi 4. Racun otvaranja

О) 3.000 3) 1.500 О) 15.000 О) 15.000
6) 10 11) 1.510
15.000 15.000
3.010 3.010
5. Sopstveni kapital 6. Dobavljaci

10) 10.000 О) 10.000 1) 2.400 О) 5.000
10) 3.600 5) 1.000
10.000 10.000
5.000 5.000
58
7. Kupci 8. Prihodi od prodaje
2) 2.300 4) 1.500 9) 2.300 2) 2.300
11) 800
2.300 2.300
2.300 2.300
9. Troskovi prodatih proizvoda 1О. Materijal

3) 1.500 8) 1.500 5) 1.000 7) 20
11) 980
1.500 1.500
1.000 1.000
11. Ostali prihodi 12. Ostali rashodi

9)
:: 16)
10
10
7)
~: 18) 20
20
13. Racun dobitka ili gubitka 14. Racun izravnanja

8) 1.520 9) 2.310 11) 14.390 10) 13.600
12) 790 12) 790
2.310 2.310 14.390 14.390
Aktiva Bilans stanja preduzeca "М" na dan 31.12.200х. godine Pasiva

Osnovna sredstva 8.000 Sopstveni kapital 10.000
Materijal 980 DobavljaCi 3.600
Gotovi proizvodi 1.500 Nerasporedeni doЬitak 790
Kupci 800
TekuCi racun 3.100
14.390 14.390
Rashodi Bilans uspeha preduzeca "М" za 200х. godinu Prihodi

Troskovi prodatih Prihodi od pIOdaje
proizvoda 1.500 proizvoda 2.300
Ostali rashodi 20 Ostali prihodi 10
DoЬitak 790
2.300
- - -2.300
--
5.1 о. Godisnji obracun
Na kгajll poslovпe gocliпe llpгava pгedL1zeca pL1te111 godisпjeg оЬгасL111а polaze

гасllп ргеd vlasпici111a, zaposleпi111a, dгzavo111, poveгiocima i dп1gi111 adгesatima о
tome s kakvi111 L1spel10111je vodila pгedL1zece. Da Ьi iпfoгmacije о pгedL1zecL1 Ьile роt
рнпе godisпji оЬгасL111 оЬнћvаtа: Ьilaпs staпja, Ьilaпs llspelщ izvestaj о поvсапiш
tokovima, izvestaj о рго111епа111а па sopstve110111 kapitalll i парошепе - beleske llz
fiпaпsijske izvestaje.
Iz Ьilaпsa staпja koгisпici godisпjeg оЬгаснпа 111оgн sagledati i111ovi11ski i fi-
пaпsUski polozaj pгedL1zeca, dok se ргiпоsпi polozaj ргеdнzеса moze dokllciti iz
Ьilaпsa нspel1a.
Izvestaj о поvсапi111 tokoviшa sadгzi podatke о tome koji sн pгil ivi gotoviпe
ostvaгeпi i kako је ta gotoviпa koгisceпa. U ovo111 izvestajн se pгilivi i odlivi gotovi-
пe klasifilшjн ргеша tome da li poticll iz poslovпe aktivпosti, aktivпosti iпvestiгaпja
ili aktivпosti fiпапsiгапја. Pгilivi i odlivi iz poslovпe aktivпosti пastajll ро os11ovL1
пaplate potгazivaпja od lшраса, н пајvесој шегi, а odlivi ро osпovll isplata obaveza
ргеша dobavljaciшa, zaposleпima i dгzavi. Pгilivi gotoviпe ро osiюvн iпvestiгaпja
obL1l1vatajн pгilive izazvaпe ргоdајош iшoviпe, akcija dгнgiћ pгedllzeca, dнgогос
пiћ нlаgапја ll lшгtije od vгedпosti, ро osпovLI divideпdi i slicпo. Odlivi gotoviпe ро
osпovll iпvestiгaпja obL1l1vatajll odlive za lшроviпн akcUa dгL1gil1 ргеdнzеса, пe111ate
гijalпil1нlаgапјаi111ateгijalпil1 нlаgапја. Pгilivi iz aktivпosti fiпапsiгапја obL1l1vatajll
pгilive gotoviпe ро os110vL1 ргоdЩе пovog kola akcija, L1Zetil1 dL1goгocпil1 kгedita i
slicпo, а odlivi пastajll LI vezi sa оtlшрош sopstveпil1 akcija, otplatom dL1goгocпiћ
kгedita i slicпo. Оп tгеЬа da llkaze па sposobпost pгedL1zeca da stvaгa gotoviпLt i da
нkaze па роtгеЬе ргеdнzеса za gotoviпoш, stoga se па os1юvll ovog izvestaja ргосе
пјLiје sposobost pгedL1zeca da odgovoгi svojim fiпaпsijskim obavezaшa.
Izvestaj о ргошепаша па sopstve110111 kapitalll је пашепјеп рге svega, vlasпi
ciшa ргеdнzеса i ll пјепш SLI date iпfогшасiје о tоше koje SLI ekoпoшske ргошепе
llticale па povecavaпje i па sшапјепје sopstveпog kapitala LI tolш poslovпe godiпe.
U парошепаша - beieskaшa - LJZ fiпaпsijske izvestaje се Ьiti паvеdепе шeto
de ргосепјivапја koje sн korisceпe ргi lltvгdjivaпjll vгedпosti pojediпil1 delova imovi-
пe i obaveza. Ukoliko sll опе ргошепјепе LJ оdпоsн па опе шetode koje SLI koгisceпe
ргi izгadi pгetlюdпog godisпjeg оЬгаснпа, LJ парошепаша се Ьiti izlozeпi гazlozi za
ргошепll i kvaпtifikovaпe posledice ргошепе da Ьi se нргkоs рготепi шoglo izvг
siti нрогеdјепје Ьilaпsa. DetaljпUe гаsсlапјаvапје pojediпil1 Ьilaпsпil1 pozicUa Ьiсе
takodje izvгseпo н парошепаша da Ьi se koгisпiciшa pп1zili dodatпi vazпi podaci,
а tiшe se гasteгecL1je Ьilaпs, ll kоше sн te pozicije iskazaпe zЬiгпо. Рогеd toga Ll bele-
skaшa се se пасi i iпfогшасUе kојЉ ll Ьilaпsll пеша, kao sto Sll iпfогшасiје о osigн
гaпi111 obavezaшa i potгazivaпjima, па ргiшег. Beleske sн povezaпe sa fiпaпs~jskim
izvestajiшa tako sto se рогеd пaziva pozicije н fiпaпsUskoш izvestajн пalazi Ьгој
beleske koja se па tll pozicijн odпosi.
60
Godisп.ji оЬгаснп је геdоvпо ргасеп Izvestajeш о poslovaпjLJ. U izvestajн о
poslovaпjLJ llpгava ргеdнzеса obгazlaze postigпнte гezLJ\tate i izпosi оsпоvпе ргаvсе
svog delovaпja LI bL1dв611osti.
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzш11еvапја:
1. Ро се пш se globalпa ргосеdша гazl ilшje ako se опа odпosi па пovoosпova-

110 pгedLJzece od globalпe ргосеdше koja se javlja kod pгedLJzeca koje vec
pos\LJje?
2. Staje iпvепtаг iшoviпe i zbog cega пjegovo sastavljaпje pгetlюdi izгadi Ьi
laпsa?
3. Које i11foп11acUe о ekoпoшskiш ргошепаша se шоgв пасi н dпevпikв?
4. Која kпjigovodstveпa dokш11e11ta se оzпасаvајв kao sopstveпa eksteгпa do-
kш11e11ta?
5. Kako se povezLJjн dпevпik i kпjigovodstveпa dokш11eпta?
6. Gde se шоzе пасi iпfoп11acija о visiп i potгazivaпja od lшрса "А"?
7. Kada se pгistнpa izгadi zakUвcпog lista?
8. Da li postoji гazlika LI pogledв sadгziпe izшedjв dпevпika i glavпe kпjige?
9. Koji гаснпi se ozпacavajLJ kao aпaliticki гаснпi?
10. U kakvoш se шеdјвsоЬпош оdпоsв пalaze siпteticki i пjegov aпaliticki
гасш1?
61
NCI UREDNOG KNJIGOVODSTVA
Ciljevi izucavanja:
1. Definisanje pravila Cije po§tovanje obezbedjuje dobljanje kvalitetnih

informacija;
2. Otkrivanje i ispravijanje gre§aka koje nastaju usled nepo§tovanja оvЊ
pravila;
Globalпa ргосеdша kпjigovodstva, koja је нргаvо izlozeпa, pгetpostavlja kо

гisсепјепје пiza kпjigovodstveпil1 iпstгшпепаtа koji sн povezaпi LI јеdап celoviti si-
steш. Isрш1јепје ciUeva koji sн dodeUeпi kпjigovodstvн kao sisteпш kao i isрш~епје
пе ciljeva koji tгеЬа da bнdt1 гealizovaпiш kогisсепјеш ројеdiпЉ lo~igovodstveпi\1
iпstгшпепаtа pгetpostavlja postovaпje оdгеdјепЉ pгavila. Та pгavila sн pozпata kao
pгiпcipi шеdпоg k1~igovodstva. Njilюvo нvazavaпje tгеЬа da obezbedi dobijaпje pot-
pнпil1, Ьlagovгeшeпill, јаsпЉ, нpшedivill i poнzda11il1 kпjigovodstve11il1 iпfоппасi
ја. U пajvazпije ргiпсiре шеdпоg k1~igovodstva нЬгајајн se: (1) ргiпсiр potpшюsti;
(2) pгicip azшпosti; (3) ргiпсiр l1гoпoloskog геdа; (4) ргiпсiр шogнcлosti ргоvеге;
(5) ргiпсiр jasпosti; (6) ргiпсiр шаtегiјаlпе ispгavпosti; i (7) ргiпсiр еkопош icпosti.
6.1. Princip potpunosti
Ргiпсiр potpшюsti zal1teva da kпjigovodstveпo bнdt1 оЬнl1vа6епе sve гacшю

vodstveпe kategoгije i sve ргошепе koje se tokoш poslovaпja па i~iшa dogacljajн.
Sш isao ovog zal1teva tгеЬа tгaziti LI okolпosti clajediпo pod oviш нslovoш kпjigovod
stvo шоzе da ргнzi роtрш1е podatke о iшoviпskoш polozajн (aktivi i pasivi) i о ргiпо
sпош polozajн (pгilюdiшa, гaslюdiшa i fiпaпsijskoш гezнltatн) ргеdнzеса. Ukoliko
kпjigovodstveпo пе Ьi Ьila obнlivaceпa, ргiшега гadi, сеlоlшрпа iпюviпа ргеdнzеса,
to Ьi пешiпоvпо dovelo do роgгеsпе осепе iшoviпske sitнacije ргеdнzеса. Postojeci
kao i poteпc~jalпi vlasпici i poveгioci шogli Ьi па os110vt1 tako pogгes11il1 zakljнcaka
62
doлeti poslovлe odlllke koje bi, гаzшле se, takodje bile роgгеsле. Istiлitost k11jigo-
voclstve11il1 iпfогшасUа ll velikoj шегi zavisi llpгavo od лjilюve potpшюsti.
6.2. Princip azшnosti
I пfогшасUе koje kлjigovodstvo pгllza llpotгeЫjive sн kao osпova za dопоsепје

poslovп il1 odlllka оdпоsпо kao osлova za Lipгavljaпje pгedllze6eш sашо ako Sll Ыаgо
vгешепе. Zbog toga se kao јеdап od ргiпсiра шеdпоg kпjigovodstva лavodi ргiпсiр
azшпosti. U skladLI sa oviш ргiпсiрош sve пastale ekoпoшske ргошепе tгеЬа da bll-
dll LI kпjigovodstvll obLil1va6eпe LI пајlпасеш гоkн, kako se to cesto kaze od111al1 ро
пјilюvош паstапlш. Kako је sastavljaпje odgovaгajLiceg kпjigovodstveпog dоkшлеп
tа о пastaloj ргошепi i пjegovo dostavljaпje kпjigovodstvLI Lislov za пјепо lшjizeпje
zal1tev za kпјizепјеш od111al1 ро паstапlш ргошепе se ll pгaksi гealizllje kao пајkгасi
шogllci гоk. о tome koliko је zпасајпо da kпjigovodstveпi podaci bLidll аzшпi govo-
гi i okolпost da se i LI zakoпodavstvll koje se odпosi па vodjeпje kпjiga i polagaпje га
СllПа vгlo cesto odгedjllje пajdllzi гоk do koga se kпjizeпje пastalil1 еkопошskЉ рго
шепа тога izvгsiti. U паsој zeшlji гоk za dostavljaпje dokшлeпtacije па kпjizeпje
је оsаш сlапа od dапа пastaпka ргошепе. Рогеd toga zаkолош је ргорisапо с\а se
ргiшlјепа dokшлeпtacija шога pгokпjiziti od111al1 ili LI peгiodll пе dLizeш od pet
dапа. Dakle azшлost kпjigovodstva zavisi od vise faktoгa шedjll kojiшa se ро svoш
zпacajll izdvaja sastavljaпje kпjigovodstveпe dokшлeпtacije i пјепо dostavljaпje па
lщjize11je, а роtош telшicka osпova obLil1vataпja пastalil1 eko110111skil1 ргошепа.
6.3. Princip hronoloskog reda
UpotгeЫjivost iпfогшасiја koje kпjigovodstvo pгLiza obezbecljllje se l1Гoпolo

skiш Ьеlеzепјеш пastalil1 eko110111skil1 ргошепа. Zal1tev za postovaпjeш l1Гoпolo
skog геdа ргi obLil1vata11jLI еkопошskЉ ргошепа iша пајшапје dva llpoгista. Ргvо,
l1Гo11oloski111 Ьеlеzепјеш se obezbedjlljll iпfогшасiје о гazvojll poslova pгedLize6a,
јег se Liрогеdјепјеш ргошепа i iz пjil1 гezllltiгajL1cil1 staпja ll пizLI sllkcesiv11il1 vге
шепskЉ peгioda izvlace zakUllcci о пapгedovaпjLI, stagпaciji ili пazadovaпjL1 pгec\
Lize6a. Dгllgo, koпtгola шаtегiјаlпе ispгavпosti izvгseпil1 kпjizeпja bila Ьi gotovo
11e111ogll6a н beleskaшa koje Ьi Ьile vгeшeпski isргеtшапе.
Hгoпoloski i·ed se postLije LI sviш k11jigovodstveпi111 iпstгшлепtiша, а kao do-
111i11iгajL1ci kгiteгUllш za klasifikacijн eko110111skil1 ргошепа koгisti se LI dпevпikLI.
63
6.4. Princip mogucnosti provere
Когisсепје iпfогшасiја koje kпjigovodstvo ргнzа za dопоsепје poslovп il1 od lн

ka pгetpostavlja da koгisпici til1 iпfогшасiја veгнjll н пјilюvн istiпitost. Da Ьi se obez-
bedilo роvегепје koгisпika kпjigovodstveпili podataka kпjigovodstveпe iпfогшасiје
шогајн Ьiti pгoveгljive. Таспiје, kпjigovodstvo шога Ьiti oгgaпizovaпo tako da se tac-
пost svakog podatka koje kпjigovodstvo daje шоzе паkпаdпо pгoveгiti. Mogllcпost
ргоvеге se stvaгa шecljL1sobпiш povezivaпjeш kпjigovodstveпil1 iпstгшлепаtа. Tako
se pocetпi Ьilaпs tekнce godiпe zasпiva па zаkUнспош Ьilапsн ргеtlюdпе godiпe ili
па iпvепtагн ako је гее о поvооsпоvапош pгedнzecll. Тај Ьilaпs slllzi kao osпova za
оtvагапје dпevпika i glavпe kпjige i povezнje se sa пјiша ргеkо гасш1а оtvагапја.
Dпevпik i glavпa kпjiga se povezlljll ргеkо koloпe "poziv" ll dпevпikL1, а dоkшпеп
tа se sa dпevпikoш i glavпoш kпjigoш роvеzнјн ргеkо гнЬгikе "opis" н dпevпilш i
гасш1 iша glavпe kпjige. Кгајпјi Ьilaпsi роvеzнјн se sa glavпoш kпjigoш ргеkо Rа
снпа izгаvпапја оdпоsпо Rасш1а doЬitka ili gнЬitka.
6.5. Princip jasnosti
Da Ьi iпfогшасiје koje kпjigovodstvo daje za koгisпike Ьile нpotгebUive опе

пюгајн Ьiti јаsпо ргеzепtiгапе. Ovaj zal1tev - pozпat kao ргiпсiр jasпosti - геа! izllje
se LI kпjigovodstvн рнtеш odgovaгajнceg гаsсlапјаvапја гacнпovodstveпil1 kategoгi
ja, adekvatп iш obelezavaпjeш delova kategoгija d0Ьijeпil1 гаsсlапјаvапјеш, llpotгe
boш Ьп1tо ргiпсiра i zаЬгапош шеsапја гacшюvodstveп il1 kategoгUa.
Da Ьi se doЬile iлfоппасiје роtгеЬпе za llpгavljaпje ргеdнzесеш, ali i оле koje
сiпе OSПOVLI za dолоsепје pos\ovпi\1 odlнka od stгапе eksteг11il1 koгisлika, ГaCl\110-
YOdStYeЛe kategoгije se шогајн гasClaпiti па нzе delove, gгнре, роdgгнре i гасш1е.
Tako се aktiva Ьiti гаsСlапјепа ла stalлн i оЬгtш1 iшoviiш, а роtош се LI okviгн stalпe
iшoviпe Ьiti izvгseпo dalje гаsсlапјаvапје ла iшateгUalпa, шаtегUаlпа i fiпaпsijska
lllagaпja, dok се оЬгtпа iшoviпa Ьiti гаsсlапјепа па zalil1e, potгazivaпja i gotovi1ш.
U okviгll pasive svi izvoгi се Ьiti пајрге podeljeпi па sopstveпe i роzајшlјепе, а ро
tош се lllllltaг svake od ovil1 gгllpa LISlediti daUa гаsсlапјаvапја. Pгilюd i i гaslюdi се
takodje biti гаsсlапјепi па опе koji poticLI iz оsпоvпе delatпosti, опе koji SLI posledica
L1pгavljaпja fiпaпsijskiш sгedstviшa i опе koji паstајн нslecl slнcajпili okolлosti. Da
Ьi ргiпсiр jasпosti Ьiо zadovoljeп izvгseпo гаsсlапјаvапје шога zadovoljiб пајшапје
dva llslova: clobUeпi LIZi delovi гacшюvoclstveлil1 kategoгija шorajll Ьiti Iюшоgепi, а
stepeп гаsсlапјаvапја тога odgovaгati роtгеЬаша za iпfогшасUаша.
Gгllpe, podgп1pe i гасш1i sшatгajll se Јюшоgепiш ako sadгze sашо оле еlе
шепtе koji iш ројшоvпо i ргеша stepeлL1 гаsсlапјаvапја pгipadajll. Na ргiшегll гасн
па to Ьi zпacilo cla па јеdпош гасшш tгеЬа da bнdll obL1!1vaceпe sашо опе ekoпoш
ske ргошепе koje se odпose па dati гасLш.
64
Jasпost moze biti нgгоzепа пе sашо пedovoljп iш гаsсlапјаvапјеш, vec isto ta-
ko i ako је гаsсlапјаvапје ргеtегапо.
Rasclaпjeпi delovi svake od гacш10vodstveпil1 kategoгija tгеЬа da Ьнdн оzпа
сепi tako da se iz пjilюvog пaziva шоzе 11ed\ n.c:m isleпo dokнciti пjilюva sadгziпa.
1
U skladн sa pгiпcipoшjasпostije i iпsistiгaпje da гаsсlапјепi delovi гacш10vod

stveпil1 kategoгUa bнdti iskazaпi LI рнпiш izпosiшa bez ikakvog saldiгaпja. Ргiше
пош Ьгнtо ргiпсiра se koгisпiciшa ргнzајн vazпe dodatпe iпfогшасiје о pojediпiш
i111oviпski111 deloviшa, obavezaшa, kapitalн, pгilюdiшa i гasl10di111a.
Postovaпje ovog zal1teva dovodi, па ргiшег, do toga da kпjigovodstvo рп1zа
podatak пе sашо о tоше kolika је пенtгоsепа vгedпost osпovпil1 sгedstava, vec i
podatke о tоше kolika је Ьila пjilюva паЬаvпа vгedпost, а koliko је ос! te паЬаvпе
vгedпosti do dапа ргнzапја iпfогшасUе vec нtгоsепо, tako da se lako шоzе izvesti
zakljнcak о stepe1ш пjilюve нtгoseпosti. Sнргоtпо pгiпciptl jasпosti Ьilo Ьi, takodje,
шеdјнsоЬпо saldiгaпje potгazivaпja i obaveza i iskazivaпje sашо viska obaveza LI
оdпоsн па potгazivaпja ili оЬпшtо.
6.6. Princip materijalne ispravnosti
Јеdпа od Ьitпil1
odlika podataka koje kпjigovodstvo ргнzаје пjilюva istiпitost,
оdпоsпо шаtегiјаlпа ispгavпost. Оа Ьi se опа obezbedila ш~Zпо је da se н kпjigo
vodstvн obнl1vatajн sve i sашо опе ekoпoшske ргошепе koje sн stvaпю пastale.
U kлjigovodstveпiш iпstгншепtiша tгеЬа da Ьнdе iskazaпo stvaгпo staпje iшoviпe
i гezнltata ргеdнzеса. Mate1·ijalпa ispгavпost kпjigovodstveпi\1 podataka se stoga
осепјнје sa gledista пjilюve нskladjeпosti sa zakoпskiш pгopisiшa, ргоfеsiопаlпош
гegнlativoш i гacшюvodstveпiш politikaшa ргеdнzеса, s јеdпе stгапе i sa gleclista
istiпitosti podataka koji оЬгаzнјн vгedпost staпja ili ргошепе пеkе гacшюvodstveпe
kategoгije.
Zakoпska гegнlativa, н паsој zeшlji, obнl1vata Zakoп о гacшюvodstvн i гevizi
ji i sve iz ovog zakoпa pгoistekle pozakoпske pгopise. Pгofesioпalпa гegнlativa obt1-
l1vata Меdјнпагоdпе гacшюvodstveпe staпdaгde, Меdјнпагоdпе staпdaгde гevizije,
Eticki kodeks pгofesioпalпil1 гасшюvоdја i пасiопаlпе staпdaгde kojiшa se pгopi
sнjt1 нslovi za sticaпje pгofesioпalпi\1 zvaпja kao i kaгakteгistike гacшюvodstveпog
softveгa. Racшюvodstveпe politike ргеdнzеса pгedstavljajн оdаЬгапе ргiпсiре, os-
пove, pгavila i pгakse ргiшепјепе LI ргаvпош lict1 pгilikoш ргiргешапја i ргеzепtо
vапја fiпaпsUskil1 izvestaja.
Obaveza sastavljaпja pocetпog Ьilaпsa па OS\10Vll iпvепtага, ako је гее о 110VО
оsпоvапош pгeclнze6t1, оdпоsпо па оsпоvн zakUнcпog Ьilaпsa ргеtlюdпе poslovпe
god iпе, kada se гadi о pгedнze6t1
koje vec poslнje sгactшata је па obezbedjeпje ша
tегiјаlпе ispгavпosti kпjigovodstveпi\1 podataka. U istoш ciljt1 obavezпo је kпjizeпje
пasta\ i\1 ekoпoшskil1 ргошепа па оsпоvн kпjigovodstveп il1 dоkшлепаtа cija se шаtе-
65
гUаlпа i fогтаlпа ispгavпost ргеtЬоdпо нtvгdјнје kao i нsaglasavaпje kпjigovodstve
пog staпja sa stvaгпim stапјеш рге sastavljaпja zakljнcпog Ьilaпsa.
6.7. Princip eko111omic111osti
Ргiпсiр ekoпoшicпosti нopste LI ekoпoшiji је zal1tev da koгist od Ьilo koje ak-

tivпosti ргеdнzеса Ьнdе veca od sгedstava koja se нtгоsе. Kпjigovodstvo pгedstavlja
aktivпost ргеdнzеса sгаснпаtо па dоЬiјапје kvalitetпil1 iпfоппасiја пнzпil1 za нргаv
tiапје ргеdнzесеш, оdпоsпо za polagaпje гаснпа. Та aktivпost izaziva tгoskove. Осе
па о tоше da li је ргi vоdјепјн kпjiga
i izvestavaпjн postovaп ргiпсiр ekoпoшicпosti
tгеЬа da se doпese stavljaпjeш н odпos koгisti kојн ргеdнzесе ima od гaspolagaпja iп
fогшасiјаша koje kпjigovodstvo pпiZa i tгoskova ciji је пastaпak нslovljeп пjilюviш
сlоЬiјапјеш. Kada је гее о tгoskoviшa пjilюva visiпa se шоzе нtvгditi bez posebпil1
teskoca. РгоЫеш se javlja kada tгеЬа шeгiti koгist od гaspolagaпja iпfоппасiјаша,
јег опа пета svoj пероsгеdап izгaz. Stoga se koгist оЬiспо шегi visiпoш stete kојн
Ьi ргеdнzесе ргеtгреlо da datoш iпfоппасiјош пiје гaspolagalo.
Respektovaпje пасеlа ekoпoшicпosti пагосitо dolazi do izгazaja ргi izboп1
iпfогшасiја koje kпjigovodstvo i гacшюvodstvo tгеЬа da pпiZe нргаvi ргеdнzеса i
ostaliш koгisпiciшa. Ргi izboп1 stepeпa гаsсlапјаvапја ројеdiпЉ гacшюvodstveпil1
kategoгija, ргi dопоsепјн odlнka о нcestalosti i sadгziпi ројеdiпЉ izvestaja tгеЬа пa
stojati da se izаЬегн pokazatelji koji st1 bitпi, опi koji sн pгikladпi kao osпova za dопо
sепје poslovпil1 odlнka. Sшаtга se opгavdaпim da ргеdнzесе odнstaпe od рп1zапја
iпfоппасiја cije нtvidjivaпje izaziva tгoskove koji zпасајпо pгevazilaze koгisti koje
ргеdнzесе iша od пjilюvog posedovaпja. Ovaj zal1tev za zапешагivапјеш гelativпo
bezпacajпil1 pokazatelja ј огiјепtisапјеш kпjigovodstva па Ьitпе сiпјепiсе, је pozпat
kao ргiпсiр Ьitпosti ili mataijality ргiпсiр, ali zal-itev koji iz пјеgа pгoistice sasviш
је Ll skladн za zal1tevo111 ekoпoшicпosti. S dп1ge stгапе zпасајпе iпfоппасiје шогајн
Ьiti ргнzепе bez obziгa па to sto пjilюvo pгibavljaпje izaziva visoke tгoskove.
Visiпa tгoskova koji паstајн ргi dоЬiјапјн iпfогшасUа osiш izЬогош Ьгоја гасн
па i Ьгоја, diпaшike i sadгziпe izvestaja koje kпjigovodstvo pпiZa zavisi i od telшic
ke osпove za оЬгаdн podataka.
66
7. GRESKE U KNJIGOVODSTVU
IпfогшасUе koje kпjigovodstvo ргнzа tгеЬа da Ьнdн роtршщ Ыаgоvгешепе,

tаспе, оdпоsпо ронzdапе. То zпaci da ргi оЬнl1vаtапјн ekoпoшskiЬ ргошепа i пјi
lюvош iskazivaпjн ll оsпоvпiш fiпaпsijskiш izvestajiшa пе sшејн Ьiti паргаvlјепе
gгeske. Ipak, tokoш гаdа н kпjigovodstvн gгeske se javUajн. Ovde се Ьiti гесi о опiш
gгeskaшa koje паstајн slнсајпо, dakle, kao Iezнltat ргорнstа. Ргеша posledicaшa ko-
je izazivajн gгeske se шоgн podeliti па gгeske koje dovode do:
пepodнdaгпosti ргошеtа stгапе dнgнје i stгапе роtгаzнје;
пesaglasпosti Јшј iga; i
пesaglasпosti stvaпюg i lшjigovodstveпog staпja.
Ргvа gп1ра gгesaka пastaje шюsепјеш гazlicitil1 izпosa па stгапн dнgнје, оdпо
sпо stгaiш роtгаzнје dпevпika ili гасtша н glavпoj lшjizi i pojavUнje se kao пejedпa
kost ргошеtа stгапе dнgнје i stгапе роtгаzнје н dпevпilш ili н ргоЬпош listн. Опе se
шоgн javiti sашо ргi гнспој obгadi, јег ргi koшpjнteгskoj obгadi podataka гаснпаг
геаgнје нkoliko izпosi нпеti па stгапн dнgнје i роtгаzнје пisн isti.
Nesaglasпost kпjiga шоzе se pojaviti kao пesaglasпost izшedjн dпevпika i
glavпe kпjige ili kao пesaglasпost izшedjн рошоспЉ kпjiga i пjil10vil1 siпtetickЉ
гаснпа koji se пalaze н glavпoj kпjizi.
Nesaglasпost izшedjн dпevпika i glavпe kпjige шоzе пastati ako se pгopнsti
ргепоsепје пеkе od ргошепа iz dпevпika н glav1ш kпjigн, ako se пеkа od ргошепа
ргепеsе dva рнtа ili se ргепеsе н izпosiшa гazlicitiш od опЉ ро kojiшaje оЬнl1vа-
6епа н dпevпikн. Ove gгeske se нtvгdјнјн рнtеш нрогеdјепја ргошеtа dпevпika i
glavпe kпjige. Razlike н ргошеtн svil1 aпalitickil1 гаснпа i пjilюvog siпtetickog гасн
па шоgн пastati iz istil1 гazloga. Nesaglasпost izшedjн kпjiga пе шоzе se javiti ргi
koшpjнteгskoj obгadi podataka, Ьнdнсi da se пastale ргошепе шюsе sашо јеdпош
i da se пjilюvo obнl1vata11je vгsi па оsпоvн tog шюsа н рошоспiш kпjigaшa, н glav-
пoj kпjizi i н dпevпilш.
Тгеса gгнра gгesaka пе геаgнје па aнtoшatskн kопtгоlн нgгаdје1ш н sisteш
dvojпog kпjigovodstva, te је пjilюvo otkгivaпje zпаtпо teze. Оа Ьi se нtvгdilo posto-
jaпje ovakvil1 gгesaka ш1zпо је нtvгditi stvaпю staпje i izvгsiti пjegovo нрогеdјепје
sa kпjigovodstveпiш stапјеш. Ргорнstепо kпjizeпje пеkе ekoпoшske ргошепе, dva
рнtа ргоkпјizепа јеdпа ekoпoшska ргошепа ili ekoпoшska ргошепа ргоkпјizепа н
izпost1 гazlicitoш od stvaгпo пastale ргошепе pгedstavljajн gгeske koje ргiраdајн
ovoj gп1pi.
67
Оаbi se otkloпile gгeske н гacшюvodstvн se koгisti vise 111etoda. Која се 111eto-
da Ьiti izаЬгапа zavisi od toga koja telшika se ргi111е1Чнје ргi obнl1vata11jt1 ргошепа,
od toga kada је gгeska носева i od vгste gгeske.
Ргесгtаvапје se ргiшепјнје ргi п1спо111 kпјizепјн i t1z нslov daje gгeska носепа
оdша\1 posto је паргаvlјепа. Роgгеsап пaziv гаснпа ili izпos se ргесгtајв, izпad se
вpise ispгavaп пaziv, оdпоsпо izпos. UоЬiсајепо је da lice koje је ispгavkв izvгsilo
svojiш potpisoш (оЬiспо рагаfош) tв ispгavlш potvгdi. Ako se ko111pнjвteгski оЬга
dјвјн podaci gгeske koje se носе od111al1 jedпostav1;0 se оЬгisн, tako da пе ostaje пi
t1Ћg о tome daje Ьila паргаvlјепа gгeska.
OtklaiЧaiЧe gгesaka koje st1 пastale zbog dvostп1kog kпjize1Чajedпe eko110111-
ske ргошепе ili k1Чize1Чa ргошепе LI izпosн kojije visi od опоg па koji рго111епа glasi
шоzе se vгsiti stогпiгапјеш.
U гacшюvodstveпoj pгaksi se шоgв sгesti dve vгste stогпа: оЬiспi ili сгпi stог
по i сгvеп i stогпо.
ОЬiспiш stогпош gгeska se ispгavlja tako sto se роgгеsап izпos впеsе па Sll-
pгotпe stгапе гаснпа od oпil1 па kojima је iпicijalпo izvгseпo роgгеsпо kпjizeпje.
Ргiшепа спюg stогпа otklaiЧa dejstvo всiпјепе gгeske па saldo гасtша koji је паkоп
пjegove ргiшепе tасап, ali clovodi do пеоргаvdапоg роvесапја рго111еtа па гасвпiша
сiше se sшапјнје пjilюva iskazпa 11106.
Сгvепi stогпо је пaziv doЬio ро tоше sto је ргi Гl\СПОП1 kпjizeпjll izпos koji је
Ьiо нпеt гadi otklaпjaпja нсiпјепе gгeske па гаснп Ьiо парisап сгvепош olovkoш ili
ноkviгеп LI сгvепi pгavoнgaoпik. Ргiшепош сгvепоg stогпа gгeska se ispгavlja tako
sto se kпjize1Чe odgovaгajнceg izпosa izvгsi jos jed110111 па istoj stгaпi гасвпа па
kojoj se пalazi i iпicijalпo роgгеsпо ргоkпјizеп izпos, ali se нпеtо111 izпosв daje zпak
шi1шs, tako da se ргошеt date stгапе шпапјнје za izпos koji se stогпiга. Ргiшепа
сгvепоg stогпа otklaпja нticaj нсiпјепе gгeske пе sa1110 па saldo шсtша пеgо i па
пjegov ргошеt zbog cega se ОУОШ пасiЈШ ispгav\jaпja gгesaka daje pгedпost.
Na ргiшег:
Isplata i .ООО diпага sa tekнceg гасtша dobavljacв је ргоkпјizепа dva рвtа, ta-
ko da је рге ispгavljaпja gгeske ргошеt па гасtшiша:
Telшci 1Ћсш1 Dobavl'aci

ps) 25.000 1.) 1.000 1.) 1.ООО ps) 34.000
1.) 1.000 1.) 1.000
Ukoliko Ьisшо паргеd паvеdепв gгeslш ispгavUali ргiшепош спюg stогпа па

гаснпiша Ьi Ьiо sledeci ргошеt i staпje:
Tekвci 1Ћсш1 Dobavl'aci

ps) 25.0001 1.) 1.000 1.) 1.000 ps) 34.000
2.) 1.00011.) 1.000 1.) 1.000 2.) 1.000
68
Ukoliko Ьisшо паргеd паvеdепн gгeskн ispгavljali ргiшепош сгvепоg stогпа
па гаснпiша Ьi Ьiо sledeci ргошеt i staпje:
Telшci 1-асш1 Dobavl'aci

ps) 25.000 1.) 1.000 1.) 1.000 ps) 34.000
1.) 1.000 1.) 1.000
2.) 11.0001 2.) 1.000
Gгeske
koje SlI posledica pгopнsteпili kпjizeпja ili kпjizeпja ргошепа ll пizеш
izпosl\ od stvaпю пastalog ispгavljajl1
se dokпjizavaпjeш. То zпaci da se pгopllsteпa
ргошепа pгokпjizi ll celiпi, оdпоsпо pгokпjizi se гazlika do ispгavпog izпosa.
Ukoliko је ргошепа ргоkпјizепа па роgгеsпiш гаснпiша tada се Ьiti izvгseпo
пајрге stогпiгапје pogгesпog kпjizeпja, а роtош се Ьiti spгovedeпo ispгavпo kпjizeпje.
Takav пасiп ispгavljaпja gгesaka ozпacava se kao stогпiгапје sa dokпjizavaпjeш.
Pitaпja za ргоvеп1 zпапја i гаzншеvапја:
1. Које kaгakteгistike шогајн iшati kпjigovodstveпe iпfогшасiје?

2. Која pгavila tгеЬа da obezbede dоЬiјапје kvalitetпi\1 kгuigovodstveпi\1 iп
fогшасiја?
3. Kacla se пеkа iпfогшасiја шоzе sшatгati јаsпош?
4. U оdпоsн па sta se ргоvегаvа шаtегiјаlпа ispгavпost kпjigovodstveпi\1 iп-
fогшасiја?
5. Zbog cegaje vazпo postovati zal1tev za аzшпоsсн kпjigovodstva?
6. Kako se шегi ekoпoшicпost obezbedjivaпja iпfогшасiја?
7. U kojiш se kпjigovodstveпiш iпstгшлепtiша postнje I1гoпoпoski геd?
8. Kada se гасш1 шоzе ozпaciti kao lюшоgеп, а kada kao iпtegгalaп?
9. Staje sнstiпa Ьгнtо pгiпicipa ргi pгezeпtiгaпjll iпfогшасiја - ilнstгlljte to па
рпшегн.
1О. Od cega zavisi аzнпюst kпjigovodstva?

11. Kako se ро posledicaшa koje izazivajll dele gгeske koje пastajll н kпjigo
vodstн?
12. Kada se ргiшепјнје stогiпiгапје za ispгavljaпje gгesaka?
13. Које sн slabosti спюg stогпа?
69
8. KONTNI OKVIR
Ciljevi izucavanja:
1. Definisanje jednoobraznog knjigovodstva i razmatranje potrebe za

njegovim uvodjenjem i njegovih prednosti;
2. Pojam kontnog okvira, utvrdjivanje faktora koji odredjuju njegovu
formu i sadrzinu;
З. Razmatranje dva koncepta kontnog okvira: ро bllansnom i ро funk-
cionalnom principu;
8.1. Jednoobrazno knjigovodstvo
Sve do pojave slozeпill ргеdнzеса, ili kako se daпas cesto оzпасаvајн gгнра
ргеdнzеса, роtгеЬа za нрогеdјепјеш iшoviпskog polozaja i гeпtabiliteta гazliciti\1
ргеdнzеса пiје bila tako jaka da Ьi se пјепоg zadovoljeпja гadi pгistнpilo tгa:Z:e11jL1
iпstгшпепtа cija bi ргiшепа dovela do fогша)по ј шаtегiја\110 Lipoгedivi\1 Ьi\апsа
staпja i Ьilaпsa нsреlш. Tek sa ројаvош gгнра ргеdнzеса koje pгedstavljajн ekoпoш
ske, ali пе i ргаvпе celiпe, нpoгedivost fiпaпsUskil1 izvestaja ргесlнzеса koja gгнрL1
сiпе postavila se kao lШZПOSt. Ovo stoga sto ргеdнzеса koja gгнрн сiпе, Ьнdнсi da
sLI ргаvпо saшostalпa, iшајн obavezн vodjeчja kпjiga i sastavljaпja fiпaпsijski\1 izve-
staja. Nasнpгot tоше, gгнра kојн оЬгаzнјн ta ргеdнzеса пiје ргаvпа celiпa te пеша
obavezн vodjeпja kпjiga, а sa dгнgе stгапе postoji роtгеЬа za sastavljaпjeш fiпaпsij
skill izvestaja za gгнрн kao сеliпн. Fiпaпsijski izvestaji (Ьilaпs staпja, Ьilaпs Lispelщ
izvestaj о поvсапiш tokoviшa, izvestaj о ргошепаша па sopstveпoш kapitalн) za
gгнрн kao celiпLI iшајн dvojak zadatak. Ргvо, da jediпstveпoj Lipгavi koja stoji па
vгlш gп1ре ргнzе iпfогшасiје о tоше kakav је fiпaпsijski, iшoviпski i гeпtaЬilitetпi
polozaj gгнре, da Ьi шogla oceпiti sa kakviш нsреlюш gгнрL1 vodi i dгнgо, da dорн
пе fiпaпsijske izvestaje ргеdнzеса koja gгнpLI сiпе, iпfоппасiјаша о ekoпoшskoj ce-
liп i cUi SLI опа deo. Fiпaпsijski izvestaji za gп1рн kao сеliпн sastavljajL1 se па os110\1L1
bilaпsa pojediпacпi'1 ргеdнzеса. Da Ьi to Ьilo пюgt;,Se ш1zпо је da Ьilaпsi pojediпac-
70
11il1 pгedLJzeca
bLJdt1 sastavljeпi па isti пасiп kako LJ pogledt1 fогше tako i LJ pogledн
sadгziпe. Posto se Ьilaпsi doЬijajLJ zakljLJckoш гасLЈпа glavпe kпjige to опdа zпaci
da i lшjigovodstvo t1 sviш ројеdiпаспiш pгedLJzeciшa koja gгLЈрн сiпе tгеЬа da bLJde
vodjeпo па isti пасiп. Таспiје н kпjigovodstvLJ svil1 ргеdнzеса koja ргiраdајн gгнрi
iste ekoпoшske ргошепе tгеЬа da Ьнdн obLJl1vataпe па istiш гасLЈпiша i па isti пасiп,
оdпоsпо kпjigovodstvo tгеЬа da Ьнdе јеdпооЬгаzпо. ЈеdпооЬгаzпо lшjigovodstvo је
pokazalo citav пiz pгedпosti LJ odпosLJ пa staпje LJ kоше svako pгedLJzece огgапizнје
kпjigovodstvo ргеша svojiш pгaviliшa. Ne sашо da se нvоdјепјеш јеdпооЬгаzпоg
kпjigovodstva olaksava оЬнkа kadгova, Ьнdнсi da јеdпош savladaпa pгavila vaze
н sviш ргеdнzесiша, vec se stvaгa cvгsta osпova za нtvгdjivaпje пepгavilпosti ргi
koпtгoli tacпosti podataka koje kпjigovodstvo pгLJza i skгacLJje vгеше роtгеЬпо za
kопtгоlн. Uосепе pгedпosti SLJ Ьile гazlog da se јеdпооЬгаzпо kпjigovodstvo LJvede
пе sашо LJ pojediпiш gгнраша pгeclLJzeca vec LJ sviш pгedLJzeciшa LJ јеdпој zeшlji.
Uvodjeпje јеdпооЬгаzпоg kпjigovodstva zal1tevalo је kгеiгапје odgovaгajнceg
iпstгшпепtа. Osпovпi iпstгшпепt kojiш se јеdпоиЬгаzпо kпjigovodstvo нvodi је
koпtпi okviг.
8.2. Kontni okvir
Копtпi okviг pгedstavlja

spisak svi\1 гаснпа koji шogLJ Ьiti otvoгeпi LJ kпjigo
vodstvн pгedLJzeca, izabгaпi\1i klasifikovaпi\1 ргеша LЈПаргес! LJtvгdjeпiш ci\jeviшa
kпjigovodstva. Stoga dопоsепје i ргiшепа koпtпog okviгa шоzе dopгiпeti LЈПарге
dјепјLЈ kпjigovodstveпe pгakse, ali pod нslovoш da se ргi пjegovoj izгadi izabeп1
пајЬоUа геsепја. Ргеdнzеса koпtпi okviг ргiшепјнјLЈ Ьiгајнсi, оdпоsпо otvaгajнci
опе гаснпе koji sLJ iш роtгеЬпi. Spisak гаснпа
koji SLJ stvaгпo otvoгeпi LJ јеdпош
pгedнzecLJ pгedstavlja koпtпi р\ап. Копtпi рlап је dakle, koпtпi okviг ргiшецјеп па
kопkгеtпо p1·edLJzece. Ргiшепа koпtпog okviгa шоzе biti obavezпa ili fakLJltativпa.
U паsој zeшlji, kao i н пшоgiш dгLJgiш, ргорisап је јеdап koпtпi okviг za pгedLJzeca
i zadгllge i оп se obavezпo ргiшепјнје. U пеkiш zешlјаша ргеdнzесiша se пLJdi vise
ko11tпil1 okviгa, te опа шogLJ izabгati i pгiшeпiti јеdап od пjil1.
Fогша koпtпog okviгa је оdгеdјепа пасiпош obelezavaпja гаснпа, а sadгziпa
izЬогош iпfоппасUа.
Obelezavaпje гаснпа, tj. davaпje гасLЈпiша рогеd пaziva i оdгеdјепе sifгe гасl\
Пl\, пашеtпнtо је роtгеЬош da se нЬгzа i olaksa kako evideпtiгaпje ргошепа tako i
ргопаlаzепје gгesaka tiшe sto се Ьгој гаснпа LJkazivati па пjegovLJ pгipadпost гacн
пovodstveпoj kategoгiji. Та роtгеЬа је носева odavпo i kгoz гасшюvоdstvепн pгak
st1 Ьi\о је vise polшsaja, kao sto је pokнsaj obelezavaпja геdпiш Ьгојеш, sloviшa,
ko111Ьiпacijo111 Ьгоје\1а i slova. Ovi пасiпi obelezavaпja st1 нkazivali па гedosled оtvа
гапја гаснпа, ali пе i па пјеgоvн pгipadпost оdгеdјепој гacшюvodstveпoj kategoгiji
ili delt1 te kategoгije. Na opste pгi\1vata11je od stгапе гacшюvodstveпe pгakse пaisao
је otLJda, dekadпi пасiп obelezavaпja. Dekadпi пасiп klasifikovaпja i obelezavai~a
71
гаснпа se odlilшje ti111e sto se svi гаснпi ргеша svojoj pгipadпosti klasifikнjL1 н deset
celiпa ozпaceпil1 kao klase koje se obelezavajн jedпocifгeпi111 bгojevi111a od О do 9.
U1шtаг klasa vгsi se dalje gгнрisапје гаснпа н gгнре koje takodje пюгајн zadovoljiti
za'1tev l10111ogeпosti. Gп1ре se obelezavajн dvocifгeпiш Ьгојеviша od ОО do 99. Ргvа
cifгa LI Ьгојн gп1ре нkаzнје па pгipadпost gгнре klasi гасшщ а dгнgа cifгaje геdпi
Ьгој gп1ре LI okviп1 date klase. Ulшрпо se шоzе fог111 iгati sto gп1ра. Svaka gгнра se
deli па гаснпе koji se obelezavajL1 Ьгојеviша od ООО do 999, sto zпaci claje шоgнсе
otvoгiti 1.000 tгocifгeпil1 гаснпа. lz Ьгоја гасшш шоgнсе је dolшciti kojoj gгнрi i
kojoj klasi 1-асLш pгipada, јег ргvа cifгa ozпacava klasн гаснпа, dгнgа Ьгој gп1ре LI
okviп1 klase, а tгеса cifгa predstavlja Ьгој гаснпа LI okviп1 date gгнре. Ukoliko је,
ргiшега гadi, Ьгој гаснпа 123 to Ьi zпacilo da se гadi о tгесеш гасшш dгнgе gп1ре
ргvе klase гаснпа.
Svaki od tгосifгепЉ гаснпа se шоzе гasclaпiti па пеоgгапiсепi Ьгој роdгаснпа.
Dekadпoш пасiпн obelezavaпja гаснпа se нрнснје pгigovoг da је оgгапiсеп
Ьгој гаснпа koji se шоzе otvoгiti i tiшe i stepeп гаsсlапјаvапја гacшюvodstveпiћ
kategoгija, sto se пе moze opovгg1шti, аЈ ј SL\ dгнgе pгedпosti takve da ovaj пасiп
obelezavaпja гаснпа сlошiпiгајнсi.
Kakva се sadгziпa fогшiгапiћ klasa i gп1ра LI пјi111а Ьiti zavisi od toga па koji
пасiп se гапgiгајн ciljevi kпjigovodstva, od пасiпа Ьilапsiгапја Lispelш i od zal1teva
za iпfоппасiјаша eksteгпil1 i iпtегпi/1 koгisпika.
Kada је гее о defiпisaпjн ргiшагпоg ciUa kпjigovodstva, tada za гazlilш ос!
obelezavaпja, пе postoji saglasпost пi гacшюvodstveпe teoгije пi pгakse. Ргiшагпiш
ciljeш kпjigovodstva se otнda sшаtга ili dobUaпje svгsisl10dпil1 fiпaпsijskil1 izvesta-
ja о гezнltatн i iшoviпi ргеdнzеса, ili ргасепје kгнzпоg toka kгеtапја sгedstava kгoz
ргеdнzесе ро fогпшli N - R - Р- R 1 - N 1•
Pгil1vataпje dobUaпja svгsisl10dпil1 Ьilaпsa staпja i Ьilaпsa L1spel1a, kao ргiшаг
поg zadatka kпjigovodstva, vod i tоше da је sadгziпa klasa гасшш i пjilюv гedoslecl
jedпaka гeclosledн i sadziпi bilaпsпil1 pozicija LI ova dva fiпaпsijska izvestaja. Izшe
cljн kпjigovoclstva, tacпije glavпe kпjige i Ьilaпsa LI ovom slнcajL1 postoji cvгsta i
fогшаlпа i шаtегiјаlпа povezaпost, sto se od шпоgЉ осепјнје kao пеорlюdап нslov
шеdпоg Ьilапsiгапја.
Ukoliko se kao ргiшагпi cilj kпjigovodstva pгil1vati ргасепје kгнzпоg toka
kapitala kгoz ргеdнzесе, tada се zal1tevi Ьi!апsiгапја Ьiti potiSПLiti LI dп1gi р/ап, а sa-
dгziпa klasa се pгatiti нргаvо izlozeпi kп1zпi tok sгedstava. U оvош slнсајн postoji
нglаvпош шаtегiјаlпа al i пе i fогшаlпа povezaпost izшedjн kпjigovodstva (glavпe
kпjige) i Ьilaпsa.
Metode Ьilапsiгш~а нsреlш pгedstavUajн dгнgi zпасајап faktoг koji opгedeljLI
je izboг гаснпа. U гacшюvodstveпoj 1iteгatшi i pгaksi SLI гazvijeпe i ргiше1~нјL1 se
dve шetode bilaпsiгaпja нspel1a. То sн: шetoda нlшрпЉ tгoskova i шetoda tгoskova
pгodatiћ нсiпаkа.
Metoda нlшрпil1 tгoskova se zasпiva па ideji с!а se гezнltatjedпog оЬгаснпskоg
peгioda tгеЬа нtvгditi шеdјнsоЬпiш sнceUavai~eш svil1 нlаgапја koja sL1 izvгseпa LI
72
јеdпо111 оЬгаснпskо111 регiоdн, iskazaпi\1 н vidв tгoskova ро vгsta111a, i efekata koji
sн iz tгоsепја pгoistekli. Ulagaпja izvгseпa н tolш оЬгаснпskоg peгioda sн tгоsепја
pгoizvodпil1 faktoгa i gotoviпe нslovUeпa stvагапјеш нсiпаkа - pгoizvoda il i нs\нgа
ргеdнzеса. То zпaci da је za роtгеЬе нtvгdjivaiЧa гezнltata оvош шеtоdош н koпt-
110111 okviп1 пнzпо pгedvicleti н klasi гaslюda гасtше za obнl1vataпje tгoskova ро
vгstaшa (tгoskovi otpisa osпovпi\1 sгedstava, tгoskovi mateгUala, tгoskovi zaгada,
tгoskovi pгoizvodпil1 нslнga i tгoskovi пepгoizvodпil1 нslнga). Pгilюdiшa se sшаtга
гezнltat koji је tгоsепјеш faktoгa pгoizvod1Чe i gotoviпe пastao. Rezнltat нlаgап
ја, kada је гее о pгoizvodпoш pгedнze6t1 zavisi od odпosa pгoizvodпje i ргоdаје н
clatoш оЬгаснпskош peгiodt1. Kada је pгoizvodпja jedпaka pгodaji tada је гezнltat
нlаgапја pгilюd od ргоdаје, јег st1 svi pгoizvodi zavгseпi i pгodati. Ukoliko је pгoiz
vod11ja veca ос! ргоdаје tada sн нlаgапја dovela пе sашо do pгilюda koji је ostvaгeп
ргоdајо111 vec i do роvесапја zalilш пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotoviћ pгoizvoda. U
peгiodi111a н koji111a је ргоdаја veca ос\ pгoizvodпje, а to је, гаzш11е se, шоgнсе sa-
1110 ako st1 LI dati peгiod ргепеtе zalil1e iz pгetlюdпog peгioda, pгilюd od ргоdаје пiје
posledica tгоsепја пastali11 sашо LI datoш регiоdн vec i н\аgапја kqja st1 izvгseпa LI
ргеtlюdпош peгiodt1. Rezнltat н\аgапја datog peгiodaje pгilюd od ргоdаје ш11апјеп
za tгoskove koji st1 sadгzaпi LI zalilшшa pгoizvede11i111 н pгetl10d110111 оЬгаснпskош
регiоdн. U skladн sa izпetiш, н k\asi pгilюda tгеЬа, dakle, obezbediti гаснпе za obн
l1vata11je pгilюda od ргоdаје i гасtше ргеkо koji\1 се Ьiti iskazaпa ргошепа vгedпosti
zalilш gotovi\1 pгoizvoda i пеdоvгsепе pгoizvodпje - роvесапје (kada је pгoizvodпja
veca od ргоdаје), оdпоsпо sшапјепје vгedпosti zalilш (kacla је ргоdаја veca od pгo
izvodпje).
Da Ьi se obezbedili podaci о zа\i\шша gotovil1 pгoizvoda i пеdоvгsепе pгoiz
vodпje i to kako паtшаlп i tako i vгedпosпi, пнzпо је LI kопtпош okviгн pгedvideti
гаснпе ргеkо kojil1 се Ьiti obнl1vataпi tгoskovi ро 111estiшa пastaпka i ро нсiпсiша.
Obнl1vataпje tгoskova ро шestima пastaпka i ро нсiпсiша vгsi se н tzv. pogoпskoш
оЬгасшш, о kоше се vise гесi Ьiti н dгнgош delt1 нdzЬеп ika.
Metoda tгoskova pгodati11 нciпaka polazi od toga da гezнltat ргеdнzеса ostva-
гeп LI јеdпош оЬгаснпskош peгiodt1 tгеЬа нtvгditi 111edjнsobпi111 sнceUavaiЧeш pгi
lюcla od ргоdаје
i опi\1 tгoskova koji se odпose па pгoizvode сiјош ргоdајош је
ostvaгeп pгilюd. U kопtпош okviп1 tгеЬа, otнda, pгedvideti гаснпе za obнl1vata11je
pгilюda od ргосlаје i гаснпе гaslюcia, koje LI оvош s\нсајн ciпi сепа kostaпja pгodati\1
gotovi\1 pгoizvoda. Utvгdjivaпje сепе kosta11ja pгodatil1 pгoizvoda zal1teva, kao i LI
slнcajt1 шetode нkнрпil1 tгoskova, oгgaпizovaпje pogoпskog оЬгаснпа. ОЬе шetode
dајн istt1 visiпн гezнltata, ali se гazlilшje пасiп iskazivaпja pгilюda
i гaslюcla.
Ргi sastavljaпjt1 koпtпog okviгa, оdпоsпо ргi izboп1 гасtша, шогајн se нvaziti
роtгеЬе za iпfoп11acija111a eksteгпi\1 i iпtегпi\1 koгisпika. Eksteшi koгisпici, а to st1,
da podsetiшo postojeci i роtепс~јаlп i vlasпici, kгeditoгi, fiskalп i огgапi, i dгнgi iша
јн роtгеЬн sticaпja нvida LI iпюviпski i ргiпоsпi polozaj ргеdнzеса, da Ьi па os11ovt1
toga doпeli poslovпe odlнke. U te svгl1e опi koгiste нglаvпош i11foп11acije koje st1
sadгzaпe LI godisпjeш оЬгасшш. То st1 globalпe iпfогшасiје о iшoviпi i пјепiш iz-
73
vогiша, kao i о оsпоvпiш kошропепtаша i visiпi гezllltata pгedl!zeca. Adekvatпo
гаsсlапјаvапје гacшюvodstve11il1 kategoгija i klasifikovaпje pozicija ll Ьilaпsll staпja
i bila11sL1 L1spelш sн stoga iпstгншепti kojima se ove роtгеЬе zadovoljavajll. U Ьilaпsll
staпja se, l1 tll svгlш, iшoviпa klasifilшje ргеша гastLJcoj likvidпosti, а izvoгi ргеша
гastllcoj dospelosti. Za koгisпike vап pгedl!zeca Ьilaпs Lispelш sastavljeп ро шetoc\i
LJ!шp11il1 tгoskova sшаtга se pogodпUiш, јег pпi:Za llvid LI stгllktшll llkllp11il1 tгosko
va пastalil1 l1 pгedl!zecн LI јеdпош оЬгасl!пskош регiоdн.
Svi пivoi L1pгavljaпja pгedL1zece111 iшajll роtгеЬе za iпfогтасiјаша koje pпi:Za
kпjigovodstvo. Те iпfопласiје se l1 zavisпosti od п ivoa нргаvlјапја koгiste za dопо
sепје stгateskil1 ili opeгativпil1 odlнka. Iz ovil1 гazloga za iпtегпе koгisпike se шога
јн osigшati iпfопласiје, а to zпaci izabгati гаснпi, koji се pп1ziti рогеd globalпog i
detaljпiji llvid LI sadгzi1ш гacшюvodstveпi11 kategoгija. Ove роtгеЬе se zadovoljava-
jll kako pгavilпiш izЬогош гасL111а tako i пjilюviш dL1Ьljiш гаsсlапјаvапјеш. Iпtегпi
koгisпici kao i eksteгпi iшajll potгebL1 da iz Ьilaпsa staпja пюgll sagledati sposobпost
pгedL1zeca da izvгsava svoje fiпaпsijske obaveze. Kada је гее о Ьilaпsll нsреlы, za
iпtегпе koгisпike vise роtгеЬп il1 iпfогшасiја ргнzа bilaпs L1spel1a sastavtjeп ро шeto
d i tгoskova pгodatil1 нсiпаkа, ovo stoga sto шetoda tгoskova pгodatil1 нciпaka 01110-
gнcava, пе sашо L1tvгdjiva11je гezllltata za ргеdнzесе kao celi1ш, vec i ро pojecliпiш
deloviшa ргеdнzеса, ро ргоdајп iш teгitoгijaшa, ро vгstaшa poslovпil1 aktivпosti i
slicпo.
Копtпiш okviгoш se odгedjllje izboг i гаsрогеd гаснпа, sto zпaci sadгziпa kпji
govodstva, odпos izшedjll fiпaпsijskog kпjigovodstva i pogoпskog kпjigovodstva i
пасiп Ьilапsiгапја нsреlш.
8.3. Kontni okvir ро bllan§nom principu
Pгil1vati
li se dоЬiјапје celislюdпil1 osпovпil1 fiпaпsijskil1 izvestaja о iшoviпi i
гezнltatll, kao јеdап od osпovпil1 zadataka kпjigovodstva, tada се koпtпi okviг izgгa
djeп LI skladl! sa oviш ciljeш Ьiti оzпасеп kao Ьilaпsпi koпtпi okviг ili koпtпi okviг
izgгadjeп па ргiпсiрн zakUL1cka.
Оsпоvпе odlike Ьilaпsпog koпtпog okviгa sll: (1) гаsрогеd гасl!па LJ svепш ocl-
govaгa гаsрогеdн bilaпsпil1 pozicija LI Ьilапsн staпja i Ьilапsн t1spel1a; (2) fiпaпsijsko
i pogoпsko kпjigovodstvo st1 podvojeпa t1 dva zasebпa, ali шedjL1sob110 povezaпa
sisteшa гаснпа; i (3) za нtvгdjivaпje гezнltata ргiшепјнје se шetoda нlшрпi11 tгosko
va.
(1) DоЬiјапје Ьilaпsa staпja i Ьilaпsa нsреlш пajvise iskazпe шосi pгetpostavtja
da se LI Ьilaпst1 staпja izvгsi јаsпо podvajaпje па poslovпa i пероslо\1па sгedstva i
izvoгe. Роtош se ll okviп1 poslO\!Пil1 sгedstava шогq izvгsiti гаsсlапјаvапје па stalпa
i оЬгtпа, а ovil1 posledпjil1 па zalil1e i шопеtапш aktivt1. U pasivi је ш~:Zпо izvoгe
podeliti па sopstveпe i роzајшlјепе. U Ьilaпsll L1Spel1a pгilюdi i гaslюdi шогајl! Ьiti
74
podeUeп i па: pгilюde i гaslюde iz poslovпe aktivпosti, iz fшапsiгапја, гаsро\аgапја
iшоviпош i vапгеdпе ргi\юdе i гаs\юdе.
Kako је паs koпtпi okviг гazvijeп ро Ьilапsпош pгiпcipL1 to се izlagaпje о Ьi-
\апsпош kопtпош okviп1 Ьiti ilнstгovaпo ргеzепtiгапјеш vazeceg koпtпog okviгa.
Sadгziпa koпtпog okviгa ро klasaшa је sledeca:
Klasa О - Nенр\асепi нpisaпi kapita\ i stalпa sгedstva
Klasa 1 - Zalil1e
Klasa 2 Кгаtkогоспа potгazivaпja, plasшaпi i gotoviпa
Klasa 3 - Kapital
Klasa 4 - Dнgогоспа гezeгvisaпja i obaveze
Klasa 5 - Raslюdi
Klasa 6 Pгilюdi
Klasa 7 - Оtvагапје i zakUнcak гаснпа staпja i нspel1a
Klasa 8 - VапЬilапsпа evideпcija
Klasa 9 - ОЬгасш1 tгoskova i нсiпаkа
Na osпovL1 ovako sastavljeпog koпtпog okviгa dobUajн se sledeci Ьi\апs staгua
i Ьilaпs нsрећа:
Bilan.s stan.j а imovin.e
Кlasa О Neuplaceni upisani kapital Кlasa 3 Kapital

i stalna sredstva
Кlasa 1 Zalihe Кlasa 4 Dugorocna rezervisanja
Кlasa 2 Kratkorocna potrazivanja. i obaveze
plasmani i gotovina
Bilan.s uspelha
Кlasa 5 Rashodi 1 К\аsа 6 Prihodi
U Klasi 7 - Оt1юУапје i zakljucak тсипа stanja i uspelш пalaze se гаснпi

l<:aJI SLJ пеорlюdпi za нspostavljaпje fоппаlпе i шаtегiјаlпе povezaпosti Ьilaпsa i
kпjigovodstva, оdпоsпо гаснпа glavпe kпjige. То sн: Rаснп оtvагапја glavпe kпjige,
Rаснп doЬitka ili gнЬitka
i Rаснп izгаvпапја koпta staпja.
U klasi 8 пalaze
se гаснпi za vа11Ьi\апs1ш evideпcijн kao sto sн sгedstva i
obaveze koja pгoisticн iz posгedпickill poslova.
U klasi 9 - ОЬтсип t1·osk01JG i uCinaka пalaze se гаснпi za оЬнl1vапје tгosko
va i гezнltata sa гazlicitill aspekata.
(2) Bilaпsпi koпtпi okviг pгetpostavlja oгgaпizacijн kпjigovodstva ро takoz-
vaпoш с\vоkгнzпош sisteпш гаснпа. Pгvil1 devet klasa, od klase О do klase 8, ргiра
dајн fiпaпsijskoш kпjigovodstVLI, to је pгvi kгнg гаснпа. Posledпja klasa, klasa 9,
75
пашепјепаје pogoпskoш оЬ1-асвш1 i rасвпi ove klase сiпе drвgi kгвg rасвпа. Fiпaп
sijsko Iщjigovodstvo sadгzi Ьilапsпе гасвпе. Obвl1vataпje ekoпo111skil1 ргошепа па
iшoviпi, bez obziгa па to da li опе tапgiгајв гасвпе staпja ili гасвпе staпja i гасвпе
L1spel1a вvek se vгsi па dva ili vise гасвпа koji ргiраdајв оvош kпjigovodstvв. Tako
daje гacшюvodstveпajedпakost koja, da podsetiшo, glasi: aktiva + гaslюdi = sopst-
veпi kapital + obaveze + pгilюdi, zadovoljeпa ргi kпјizепјв svil1 ргошепа koje se 1110-
gв javiti. OtL1da zakljвcak da pгvi\1 devet klasa сiпе zatvoгeпi sisteш гасвпа LI koji
је вgгаdјепа aвtoшatska koпtгola tacпosti izvгseп i\1 kпjizeпja. Deseta klasa 1-асш1а
пашепјепа је pogoпskoш оЬгасшш. Pogosпki оЬrасвп iша zadatak da рпйi podat-
ke о koliciпi i vгedпosti всiпаkа ргеdвzеса. Ввdвсi da је oгgaпizacija pogoпskog
оЬrаснпа LI velikoj шeri оdгеdјепа odlikaшa saшog ргеdвzеса, pre svega пјеgоvош
clelatпoscв, veliciпoш i ргоstогпош гаzвdјепоsсв, koпtпi okviг шога da ostavi slobo-
dн ргеdвzесн da sашо паргаvi izboг гаснпа ргеkо kojil1 се pгatiti tгoskove i всiпkе.
Bez obziгa па to sto ргi izboп1 гасвпа LI klasi 9 ргеdвzеса iшајв visok stepeп slo-
bode rаснпi te klase сiпе zаоkлйеп sisteш sa sopstveпoш гаvпоtеzош. Ввс\всi da
se в ovoj klasi пalaze гасвпi tгoskova ро шestiшa i пosiociшa kao i rасвпi ргilюс!а
пюgвсе је, za роtгеЬе iпtегпоg izvestavaпja, вtvгd iti гezL1ltat poslovaпja ргi111е110111
шetode tгoskova pгodatil1 нciпaka.
Iako fiпaпsijsko i pogoпsko kпjigovodstvo pгedstavljajн saшostalпa kпjigovod
stva, LI sш islн da svako od 11jil1 pгedstavlja zaokrвzeп sisteш rасвпа, опа пisв пezavi
sпa јеdпо od dгвgog. Napгotiv, povezaпost fiпaпsijskog i pogoпskog kпjigovodstva
је пеорlюdпа i ogleda se LI шеdјнsоЬпој гаzшепi podataka. Fiпaпsijsko kпjigovod
stvo ргвzа pogoпskoш kпjigovodstvв podatke о росеtпiш zalil1aшa пedovrseпe pгo
izvodпje i gotovil1 pгoizvoda, tгoskoviшa ро vrstaшa telшceg peгioda i tekвciш
poslovпi111 pгil10di111a, а pogoпsko kпjigovodstvo рп1.Zапје111 podataka о kгајпјiш
zalilшшa пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovil1 proizvoda fiпaпsijskoш kпjigovodstvLI
oшogLicava оЬгасвп peгiodicпog rezвltata.
(3) Utvгdjivaпje гezвltata poslovaпja predвzeca se pri kогisсепјн Ьilaпsпog
koпtпog okvira vгsi ргiше110111 шеtос!е нkLip11il1 troskova. Оа bi se гezLJltat нtvгclio
111etoclo111 вkнрпil1 troskova роtгеЬпо је da kпjigoyodst\1 0 obezbedi podatke о tгo
skoviшa ро vгstaшa, pгilюdiшa i о ргошепi visiпe zalilы пеdоvгsепе pгoizvodпje i
gotovil1 pгoizvoda tokoш obracвпskog регiос\а. Ргуа dva podatka obezbedjвje fi пaп
sUsko kпjigovodstvo saшostalпo. Ргошепа visiпe zalil1a, пеdоvгsепе pгoizvodпje i
gotovil1 pгoizvoda, шеdјвtiш Ьвdвсi da se Litvгdjнje kao гazlika izшedjo pocetпi\1 i
kгajпjil1 zalilщ pгetpostavlja da fiпaпsijsko kпjigovodstvo od pogoпskog kпjigovocl
stva doЬije podatak о krajпjiш zalil1aшa, јег se ргошепе LJ vezi sa visiпoш zalilы пe
dovrseпe pгoizvodпje i gotovi\1 pгoizvoda obLJl1vatajв LJ pogoпskoш kпjigovoclstvв.
Bilaпsпi koпtпi okvir, dakle, ispLiпjava sve zai1te'v-,,: koje postavlja шetoda вlшрпil1
tгoskova i obezbedjвje for111al1ш i 111ater~jal1ш povezaпost izшес\јв Ьilaпsa нsреlы i
гасвпа glavпe kпjige.
76
8.4. Kontni okvir ро funkcionalnom principu
Kada se kao ргiшагпi cilj kпjigovodstva pгil1vati ргасепје poslovпog ргосеsа

LI ргеdнzесн tada se gгadi koпtпi okviг koji iша sledece kaгakteгistike: (1) гаsрогесl
klasa гаснпа pгati kгнzпi tok kгеtапја kapitala kгoz ргеdнzесе ро fогпшli N - R - Р
- R 1 N 1; (2) fiпaпsijsko i pogoпsko kпjigovodstvo SLI spojeпi LI jed11L1 celiiш; i (3)
Ьilапsiгапје L1spel1a vгsi se ргiшепош шetode tгoskova pгodatil1 нсiпаkа.
U паsој zeш lji је clllgi пiz godiпa pгi111e1~iva11 koпtпi okviг гazvUeп ро Љпk
сiопаlпош ргiпсiрн, te Се za i/вstгacijll biti l!Zet koпtпi okviг koji је vazio do Ј 997.
godiпe.
(1) Raspoгed klasa гасвпа н osпovi odгazava ~okove kтеtапја vгedпosti, оdпо
sпо poslovпe ргосеsе (zbog cega se ovaj koпtпi okviг sгесе i pod пazivoш ргосеsпi
koпtпi ok\1iг):
Klasa О - Stalпa poslovпa i vaпposlovпa sгedstva i gнЬitak;
Klasa 1 - Novcaпa sгedstva, kгаtkогоспа potгazivaпja i aktivпa оЬгасвпskа
koпta;
Klasa 2 - Кгаtkогоспе obaveze i pasivпa obгacL111ska koпta;
Кlasa 3 - Mateгijal, геzегvпi delovi i sitaп iпvепtаг;
Klasa 4 - Тгoskovi;
Klasa 5 - Slobodпa (pogoпski оЬгасвп);
Klasa 6 - Pгoizvodпja, pгoizvodi i гоЬа;
Klasa 7 - Raslюdi i pгilюdi;
Klasa 8 - Rezвltat poslovaпja;
Klasa 9- Тгајпi i dвgогоспi izvoгi poslovпil1 i vaпposlovпil1 sгedstava i vапЬi
lапsпа evicteпcija;
Raspolagaпje stalпoш i111ovi110111 i поvсапiш sгedstviшa, pгetpostavka је оt
росiпјапја poslovпe aktivпosti, kгаtkогоспе obaveze 11astajL1 ро оsпоvв ргiЬаvlјап
ја zalilщ zalil1e koje SLI ргеdшеt пabavke SLI iskazaпe LI klasi 3 cijiш вlagai~eш LI
poslovai* 11astajL1 tгoskovi, koji se ро vгstaшa oblil1vatajв н klasi 4, а ро шestiшa
i пosiociшa н klasi 5, to jest pogoпskoш оЬгасшш, гezвltat pгoiz\1od11je SLI zalil1e пе
dоvгsепе pгoizvodпje i gotovil1 pгoizvoda iskazaпe LI klasi 6, ргоdајош zalilш паstа
јн pгilюdi i гaslюdi iskazaпi LI klasi 7, гazlika izшedjн pгilюda i гaslюdaje гezвltat
iskazaп LI klasi 8. Na kгајн LI klasi 9 iskazaп је sopstveпi i dвgогосп i роzајш Uеп i ka-
pital. Izlozeпi гаsрогеd klasa гасвпа вkаzнје па to ciaje ргасепјL1 poslovпil1 ргосеsа
dat ргiшаt LI оdпоsв па zal1teve Ьilапsiгапја. Usled toga klase пisв lюшоgепе, јег se
LI јесlпој klasi пalaze гazl icite kategoгije (pгilюcli i гaslюd i, sopstveпi i роzајш tieп i
kapital), tako da SLI роtгеЬе Ьilапsiгапја zadovoljeпe sашо па 11ivoL1 гасвпа, а пе i па
пivoLI klasa.
(2) U fLI11kcio11al110111 kопtпош okviп1 kпjigovodstvo је oгgaпizovaпo ро ta-
kozvaпoш јесlпоkп1zпо111 sisteпш. То zпaci da Sll fiпaпsUsko kпjigovodstvo i po-
goпsko lo~igovodstvo povezaпi LI јеd1ш celi1ш. Pogoпsko kпjigovodstvo ovde iша
zadatak cla pп1zi podatke о tгoskoviшa ро 111esti111a i пosiociшa.
77
(3) Zal1valjlljllci okolпosti
da se okviп1 fiпaпsijskog kпjigovodstva пalazi i po-
goпsko kпjigovodstvo za Ьilапsiгапје l!Spel1a se k:xisti шetocla tгoskova pгodatil1
l!ciпaka. Јег, da poclseti1110, koгisceпje ove шetode Ьilапsiгапја llspel1a pгetpostavlja
гaspolagaпje podacima о tгoskovima ро пosiociшa i 111esti111a пastaпka.
Pitaпja za ргоvегl! zпапја i гаzшпеvапја:
1. Које Sll pгedпosti јеdпооЬгаzпоg k1~igovodstva?

2. Koji se iпstгшпепt koгisti za l!vodjeпje јеdпооЬгаzпоg k1~igovodstva?
3. Defiпisite koпtпi okviг i koпtпi рlап.
4. Сiше је оdгеdјепа fоппа koпtпog okviгa?
5. КојеSL\ pгedпosti dekadпog пасiпа obelezavaпja гасL111а?
6. Od cega zavisi izboг гаснпа?
7.Koji faktoгi L1ticн па гаsрогеd гаснпа ро klasaшa?
8. Које SLI kaгakteгistike oгgaпizovaпja kпjigovodstva ро dvokп1z110111 sisteпш?
9. Koji 111etod Ьilапsiгапја llspel1a se koгisti kod fнпkcioпalпog koпtпog okviгa
i zasto?
1О. Ро kош kгitегiјшш1 је izvгseп гаsрогеd гасl!па ро klasaшa Ll Ьiiапsпош
kопtпош okviп1?
78
1ФPRILAGODAVANJE KNJIGOVODSTVA
1 POSLOVNI CIKLUS
Ciljevi izucavanja
1. Utvrdivanje faktora koji zahtevaju prilagodavanje lшjigovodstva kao

univerzalnog sistema konkretnom preduzecu;
2. Definisanje poslovnog ciklusa, identifikovanje ekonomskЉ transakci-
ja koje se odvijaju u pojedinim fazama poslovnog ciklusa;
3. Primena zahteva iz nacela istorijskog tro§ka na procenjivanje imovine
i obaveza;
U ргvот delн ovoga гаdа izlozeпi sн osпovпi pгiпcipi i metodologija sisteшa

dvojпog kпjigovodstva kao пеорlюdпе pгetpostavke za dalje нlаzепје н kопkгеt1ш
ргоЫешаtikн ili ргiшепјепо kпjigovodstvo. U оvош delн гаdа Ьiсе оЬгаdјепа tгi pi-
taпja: pгilagodjavaпje sisteшa dvojпog kпjigovodstva, kпjigovodstveпo obнl1vatш*
poslovпog ciklнsa i pгiпcipi vгеdпоvапја sгedstava, kapitala i obaveza.
1.1. Prilagodjavanje sistema dvojnog knjigovodstva
Ргiшепа sisteшa dvojпog kпjigovodstva н kопkгеtпiш ргеdнzесiша pгetposta

vlja izvesпa pгilagodjavaпjai гazvijaпje kпjigovodstva н skladн sa delatпoscн, vla-
sпistvoш, шшtгаsпјош oгgaпizacijoш i veliciпoш ргесlнzеса, ан izvesпoш sшislt1
i sa telшikom obнl1vataпja ргошепа н kпjigovodstvн. Ova pгilagodjavaпja ticн se
нglаvпош stгнktшe ргеdшеtа kпjigovodstva, оdпоsпо iшoviпe i ргошепа LJ пјој,
dok ciljevi kпjigovodstva, kпjigovodstveпi pгiпcipi i osпovпi kпjigovodstveпi iпstгн
шепti ostaj н пергошепјеп i.
Ро seЬi је гazшпljivo da ргiгоdа delatпosti kојош se bavi kопkгеtпо ргеdнzе
се iша нticaja па stгнktшн sгedstava i poslovпe орегасiје koje se odvijajн н пјој.
Ne sашо da postoje гazlike izшedjн siгЉ ргivгеdпЉ oЫasti kao sto Sll iпdнstгija,
81
poUopгivгeda, гL1daгstvo, tгапsрогt, tгgoviпa, baпkaгstvo, osigLIГaпje i tako dalje,
vec гazlika postoji i iz111edjL1 gгапа LI okviгll оvЉ oЫasti. Dгвgacijaje stгllktLIГa sгecl
stava i poslovaпja LI elektгoпskoj, 11e111ijskoj ili tekstilпoj iпclвstгiji; в oгgaпizacija-
111a avioпskog ili dгш11skog sаоЬгасаја:, гataгstvв, stocaгstvн ili vocaгstvв. No, iako
postoje гazlike в poslovaпjв i stп1ktLIГi iшoviпe L1slovljeпe pгivгed110111 delatпos6t1,
to пе zпaci da se гadi о поvој vгsti kпjigovodstva za iпdвstгijв, tгgovi1ш, tгапsрогt
i slicпo, vec se гadi о tшiveгzalпoш sisteпш dvojпog kпjigovodstva pгilagodjeпoш
kопkгеtпој vгsti delatпosti i poslovaпja. Sisteш dvojпog kпjigovodstva ргiшепјllје
se LI oгgaпizacija111a vaпpгivгede, па ргiшег ll skolstvв, spoгtskiш oгgaпizacija111a,
gde је pгilagodjeп datoj stгllktLIГi sгedstava i poslovaпja. Vidiшo, dakle, da ргivгеd
па delatпost вtice па sadгziпв ргеdшеtа kпjigovodstva, cla i111a1110 гazlicita sгedstva,
ра otL1da i гazlicite aktivпe гасвпе, гazlicite poslovпe ргосеsе i гazlicita koпta za
пjilюvo ргасепје. Ali, i рогеd toga, i111a шпоgо istovгsпil1 sгedstava i ргосеsа sa isto-
vгsпiш шetodologijaшa za пјilюvв kпjigovodstve1ш оЬгаdн.
Ргаvпа fог111а pгedL1ze6a kao i oЫici vlasпistva sopstveпil1 izvoгa ili kapita-
la, takodje, llticв па saclгziпt1 kпjigovodstva. U slвcajll iпokosпog ргеdвzеса, zпaci
pojediпacпog pгivatпog pгedllzeca, LI Ьilaпst1 i kпjigovodstvв, гаzшле se, javlja se
sапю јеdап lЋCLIП sopstveпog kapitala (sopstveпil1 izvoгa) kao i јеdап 1Ћсш1 пегаs
роdеlјепе doЬiti. Тоше пasL1pгot LI pгedllzeciшa sa огtасiша - dгllstviшa lica - Ьiсе
LI kпjigovodstvt1 oпoliko гасllпа sopstveпog kapitala i гасL1па пегаsроdеlјепе doЬiti
koliko claпova (oгtaka) iшajLI ova ргеdвzеса. Akcioпaгska dгвstva роtгеЬап kapital
ргiЬаv!јајв ешitо\rапјеш i ргоdајош akcija (deoпica). Vlasпici cleoпica iшајв ргаvо
па clivideпdt1 i вргаvlјапје ргесlвzесеш, а kapital fогшiгап ро osпovt1 пjil10vil1 t1plata
za lшрlјепе akcUe iша za akcioпaгsko dгвstvo kaгakteг osпovпog kapitala. U kпjigo
vodstvll ovil1 dгвstava пе sашо da se javljajв гасвпi specificпi za оvв р1Ћvпв fогпш,
vec se kпjigovodstveпo obвl1vatajв i poslovпe орегасiје koje se пе javljajв l1 ргеdвzе
сiша dгвgiJ1 ргаvпiћ foп11i kao StO Sll, ргi111ега гadi, ргошепе ll vezi sa llpisivaпjeш
i врlаtош akcija, оtlшрош akcija, роv!асепјеш akcija ili isplatoш divideпdi. Svojiпa
пiје od ргеsвdпоg вticaja па ргаvпв fогпш. Dгвstva sa оgгапiсепош odgovoг11os6t1
i akcioпaгska dгвstva шоgв Ьiti в pгivatпoj, dгzavпoj ili шesovitoj svojiпi. Ukгatko,
паvеdепе ргаvпе fогше ргеdвzеса L1ticв па stп1ktLIГL1 izvoгa i poslovaпje koje iz te
stгвktLIГe pгoizlazi i опа se ро tоше шеdјвsоЬпо гazlikвjв, ali ostajt1 l1 okviгiшa нпi
veгzalпog sisteшa dvojпog kпjigovodstva.
Urшtгasпja огgап izacija ргеdвzеса вslovljeпa је delatпoscв, ali i LI okviп1 iste
delatпosti veliciпoш pгedL1ze6a i пivоош oгgaпizovaпosti LI pгedL1ze6t1. U1шtгаsпја
oгgaлizacUa llpгavljaпja i гllkovodjeпja zai1teva adekvatпo ргасепје poslovaпja i iп
foп11 isaпje о tokoviшa poslovaпja. Ovde se ро pгavilt1 гadi о ргасепјв aktivпosti l1
vezi паstајапја zalilш, tгoskova i pгilюda, kao i odgovoгпosti za гllkovaпje iшovi-
110111. 8L1dL1ci da је шшtгаsпја oгgaпizacija гazlicita od ргеdнzеса do pгedL1zeca, to
se i kпjigovodstva LI tош dошеш1 гazliklljll, а oгgaпizнjll se tako da рп1zе zal1tevaпe
iпtопласUе. Ove гazlike LI oгgaпizaciji kпjigo\rodstva odпose se вglаvпош па aпali
ticka kпjigovodstva (рошоспе kпjige) LI kojiшa se ргаtе tгoskovi, pгilюdi i гllkovaпje
82
sгedstvima ро гazlicitim oгgaпizacioпim jediпicama, kao sto sн: pogoпi, odeljeпja,
liпije, gп1ре pгoizvocla, kaпali i teгitoгije ргоdаје, sektoгi i odeljeпja ргос\аје, po-
slovпice, pгedstavпistva, stovaгista, pгodavпice itd. Јеdпо ргеdнzесе koje pгoizvodi
samo јеdап pгoizvod LI јеdпот роgо1ш iшасе dгнgасiјн шшtгаsпјн oгgaпizacUн, ра
otнda i sadгziпн kпjigovodstva, пеgо ргеdнzесе iste delatпosti, koje н јеdпош pogo-
ПLI pгoizvodi dva pгoizvoda ili ll pet роgопа cetiгi pгoizvoda. Ili, јеdпо ргес\нzесе
iша sopstveпн еlеktгапн, kotlaгпicн i alatпict1, а dгllgo пеша i опо sve ove роtгеЬе
оЬеzЬеdјнје iz оkгнzепја, sto sigшпo dovodi da se 11ji\10va kпjigovoclstva н cletaljiшa
гazlilшjн. No, to гazlikovaпje пе izlazi iz okviгa sisteшa dvojпog kпjigovodstva.
Когisсепје гаснпага kao telшicke osпovice ргнzа daleko vece шogнcпosti t1
оЬгаdi i ргеzепtiгапјн veceg Ьгоја, ра i kvaliteta iпfoгmacUa od п1с110 vodjeпog
kпjigovodst\1 a. Ovo пе sашо zЬog povoljпijeg odпosa tгoskova i koгisti, vec, рге
svega, zЬog Ьгziпе dоЬiјапја iпfоппасiја. NеL1рнсепо111 moze izgledati da se гас\i о
гazlicitiш sistemiшa kпjigovodstva, а Lt рitапјнје isti sisteш sa гazlicitoш telшickoш
os11ovico111, ра i 111ogнcпosti111a. Каzепю mogнcпostiшa zЬog toga sto se desava da
kпjigovodstvo vodjeпo па kошрјнtегн пе daje пista vise LI Ьгојн, kvalitetн i azшпosti
iпfогшасiја od п1с110 vodjeпog, vec sашо poskнpljнje kпjigovodstveпн 0Ьгаdt1.
Nеша sшппје da пavedeпi i пeki dгLJgi faktoгi нslovljavajн pгilagodjavaпje
kпjigovodstva kопkгеtпiш pгilikama ргеdнzеса i пjegoviш роtгеЬаша. U kojoj шегi
се kпjigovodstvo zadovoUiti роtгеЬе ргеdнzеса za iпfогшасiјаша zavisi od sposoЬ
пosti i zпапја ljнdi koji se Ьаvе oгgaпizacijoш kпjigovodstva н pгedнze6t1. Aclekva-
taп (dоЬаг) pгopisaпi koпtпi okviг шоzе н пшоgоше olaksati oгgaпizacijн kпjigovod
stva, clok ll ргоtivпош i dоЬгi oгgaпizatoгi тоgн iшati пesavladivil1 teskoca.
U ргvош clelt1 ovoga гаdа akceпat је Ьiо па ciljeviшa, ргiпсiрiша, kategoгija
шa i шetodologUi, а пе i па poslovпiш ргошепаша. Когisсепа stгнktшa iшoviпe i
koпta, kao i pos\ovпe ргошепе SLI LI fш1kcUi postavljeпog cilja. Medjнtiш, stгнktшa
iшoviпe, оЬiш i slozeпost poslovпil1 ргошепа sн н pгaksi daleko veci. Ovo је гazlog
da se ll dгнgош delн ovoga гаdа akceпat stavlja па stгнktt1п1 sгedstava i izvoгa, па
нtvгdjivaпje izпosa poslovпil1 ргошепа (0Ьгасш1), па 0Ьн\1vаtапје veceg Ьгоја гazпo
vгsпil1 poslovпil1 ргошепа koje pгoizlaze iz sloze11il1 poslovпil1 орегасiја.
Внdнсi daje ргiшепа kпjigovodstva vezaпa za ргеdнzесе i пjegovo llpгavljш*
i da ga пiје тоgнсе izнcavati па пekakav ш1iveгzalпi пасiп, Ьеz vezivaпja Ьаг za
delatпost ргеdнzеса, mi sшо se opгedelili da izнcavaпja пastaviшo sa ргеdнzесеш
iпdнstгijske i tгgoviпske delatпosti. Razlog za to је sto se sticaпjeш kпjigovoc!stve
пog zпапја iz ovill dvejн delatпosti тоgн sa lakocoш гаzшпеti i specificпosti dп1giћ
delatпosti. Јег, iпdнstгijsko i tгgoviпsko ргеdнzесе, llzeti zajedпo, dopнstajн da se,
kao пajslozeпiji oЬ!ici poslovaпja i oгgaпizovaпja, steloш пajvazпija zпапја iz ргiше
пе sisteшa dvojпog kпjigovodstva.
Ташо gde postoje alteгпativ~ н оЬгасшш, оЬнl1vаtапјн i ргеzепtiгапјн, kao sto
је пагосitо s\нсајsa peгiodicпiш гezнltatoш Ьiсе оЬгаdјепе sve пajvazпUe alteгпati
ve. Tako, па ргiшег, оЬгаdјепо је нtvгdjivaпje dobitka - gнЬitka ро оЬеша шеtоdа
ша:
83
а) Lilшpпi\1 tгoskova i
Ь) tгoskova pгodati11 Liciпaka.
U пеорlюdпој шегi оЬгаdјеп је оЬгаснп tгoskova sa kalkLilacU0111, kao i speci-
ficпi poslovi iz posгedпickog i zajedпickog poslovaпja.
1.2. Knjigovodstverю obuhvatanje poslovnog ciklusa
Osпovпi ciU kпjigovodstva

sastoji se LI tоше da obezbecli Litvгdjivaпje Lipoгedi
vog peгiodicпog гezнltata
i fiпaпsijskog polozaja pгedLizeca.
IspLiпjeпje ovog cilja pгetpostavlja da kпjigovodstveпo bLidн оЬнl1vа6епе sve
ekoпoшske ргошепе. Kako sн ekoпoшske ргошепе нslovljeпe pгevaslюdпo оЬаvlја
пјеш poslovпe aktivпosti, to se obнl1vata11je111 celiпe ekoпoшskiћ ргошепа zapгavo
vгsi kпjigovodstveпo рга6епје poslovпog ciklнsa LI celiпi. Poslovпi ciklнs LI поvса
пој pгivгedi сiпе sve faze kгеtапја sгeclstava. Otнda se kпjigovodstveпo ргасепје
poslovпog ciklнsa cesto ozпacava kao kпjigovodstveпo obнl1vata11je os11ov11il1 faza
оЬгtа sгedstava.
Sve faze kп1z11og toka kгеtапја пovca11il1 sгedstava ро pozпatoj fогпшl i
N - R- Р - R1 - N, sadгzaпe SLI LI poslov110111 ciklнsн pгoizvodпil1 ргеdнzеса. Stoga
се kлjigovodstveпo obLil1vata11je poslovпog ciklнsa biti izlozeпo нргаvо па ргi111еп1
pгoizvodпil1 ргеdнzеса.
Оtросiпјапје poslovпe aktivпosti pгetpostavlja гaspolagaпje оdгеdјепiш оЬi-
1110111 sгedstava. Iako, vec LI tгепнtlш osпivaпja ргеdнzеса, пеkа sгedstva koja osпi
vac нlaze шоgн Ьiti н оЫikн stvaгi (zeшljista, gгadjeviпski objekti i sl.), ipak se пaj
veci deo sгedstava пeoplюdпil1 za obavljaпje poslovпe aktivпosti пalazi н поvсапош
оЫilш ili se, pak, шога pгiЬaviti iz spoljпi\1 fi11aпsijskil1 izvoгa, рге svega od Ьапаkа.
Tako se ргiЬаvlјапје роtгеЬпi\1 пovca11il1 sгedstava 1110.Ze sшatгati ргviш kогаkош LI
poslov110111 ciklнsн.
Raspolagaпje роtгеЬпiш поvсапiш sгedstviшa је pгedнslov za obezbecljeпje
os11ovпil1 i obгtпil1 sгedstava. А sашо нlаgапје поvсапi\1 sгedstava н оsпоvпа i оЬгt
па sгedstva pгedstavUa 11агеd1ш fazLI poslovпog ciklнsa.
Ulagaпje поvсап iЬ sгedstava н оsпоvпа i оЬгtпа vгsi se s ciljeш da se 11jil10vi111
tгоsепјеш LI ргосеsн pгoizvodпje stvoгe пovi pгoizvodi. Тгоsепје гоЬпil1 i пovca11il1
sгedstava, нslovljeпo pгoizvodпjoш, је ргеdшеt kпjigovodstveпog evideпtiгaпja LI
ovoj fazi poslovпog ciklнsa.
U пагеdпој fazi poslovпog ciklнsa kпjigovodstvo belezi pгelazak нtгоsеп iћ,
оdпоsпо Lilozeпi\1 sгedstava iz pгoizvodпog oЫika LJ gotove pгoizvode. DгLigiш гесi
ша, kпjigovodstveпo se belezi zavгsetak pгoiz\1 odпje.
Realizacija gotovil1 pгoizvoda, koja сiп i пагеdпн fazн оЬгtа sгedstava i po-
slovпog ciklLisa LI celiпi, pгedstavlja sa gledista tгапsfогшасiје sгedstava, pгelazak
sгedstava iz гоЬпоg ропоvо н поvсап i oЫik. Sve faze poslovпog ciklLisa, koje slede
SLikcesivпo јеdпа za dп1go111 Sll, ocigledпo, шеdјнsоЬпо cvгsto ро\1 еzапе. Otнda Ьi
84
se tesko шoglo govoгiti о vесеш zпасајн
bilo koje od 11jil1. Nаша se ipak, ciпi da
se шоzе гесi da sн sve faze poslovлog ciklнsa нsшегепе ka гealizaciji. Јег, н гоЬпој
pгivгedi sгedstva se ргiЬаvUајн, вlаzв i tгose s ciljeш da se kгoz гealizacijн vгate
вvесапа. Bez гealizacUe sve ostale faze gвЬе svoj sшisao, а poslovпi ciklвs ostaje
пеzа\rгsеп.
Кгеtапје sгedstava н okviгн poslovпog ciklвsa шоzе se lшjigovodstveпo pгed
staviti па sledeci пасiп:
7.
;_)
>
~----·-------
85
U pгikazaпoj
sl1e111 i јаsпо se isticн faze kпйпоg kгеtапја sгedstava шшtаг
ргес\нzеса i L111jegoviш odпosiшa sa spoljпiш svetoш. Blldllci с\аје pгikaz toka sгecl
stava dat i kгoz sistem гасllпа dolazi do izгazaja i postllpak нtvгdjivaпja i гaspodele
peгiodicпog гezнltata. Ргiшепјепi шеtос\ оЬгаснпа peгiodicпog гezнltata, doЬitka
- gнbitka, pozпatje pod пazivoш шetod lltvгdjivaпja peгiodicпog гezнltata па оsпо
vн нkнрпЉ tгoskova.
Pгikazaпa sеша ilнstгнje i deo izlagaпja н dгнgош delн kпjige. Polazeci sa leve
stгапе sеше iшашо tokove:
1. ргiЬаvlјапја поvсапЉ sгedstava iz sopstveпi\1 i pozajшljeпi\1 izvoгa;
2. tгоsепја поvса па lшpovi1ш osпovпill sгeclstava i шateгUala koji se шogll
lageгovati;
3. tгоsепја lageгovaпil1 scedstava н ргосеsн pгoizvodпje i tгoseгua поvса za fak-
toгe pгoizvodпje koji se ргеtlюdпо пе lageгнjll;
4. гealizacije pгoizvoda;
5. пaplate od kllpaca;
6. isplate obaveza; i
7. нtvгdjivaпja peгiodicпog гezнltata i пjegove гaspodele.
Sеш toga, ovaj deo kпjige obнl1vata i pгedzakljнcпa kпjizeпja i zakljllcak kпji
ga, kao i k11jigo\ odstvo tгoskova sa kallшlacijoш, оЬгаснп L1spelia ро шetodi tгosko
1
va pгodatil1 llciпaka i specijalпe poslove.
1.3. Prirьcipi vredrьovarьja sredstava, kapitala i obaveza
Ргеdшеt kпjigovodstveпog obнllvataпja, kako је vec паvесlепо, шogll Ьiti sа

шо опе ekoпoшske ргошепе koje sн пastalei koje se пюgll izгaziti Ll 11ovcL1. То zпaci
da sгedstva i izvoгi sгedstava шогајн Ьiti kako ll Ьilaпsl!, tako i tl kпjigovodstvll па
odgovaгajнci пасiп ргосепјепi, оdпоsпо vгedпovaпi. Svojevoljпiш odгedjivaпjeш
vгedпosti za pojediпe oЫike iшoviпe (sгedstava) i obaveze шоzе se Ьitпо нticati па
slikн о fiпaпsUskoш polozajн i гeпtaЬilitetн kојн ргнzајн Ьilaпs staпja i Ьilaпs нspe
l1a. Оа Ьi
se ova opasпost otkloпila i fiпaпsUskiш izvestajiшa osigllГala objektivпost,
zakoпskiш pгopisiшa i гacшюvodstveпiш пасеliша ргорisапе SLI, нргаvо оdгеdјепе
SLI, пajvise i пајпizе vгedпosti ро kojiшa se pojecliпi oЫici iшoviпe i obaveza 111ogt1
Ьilaпsiгati.
Za роtгеЬе sastavtjaпja гedovпog Ьilaпsa staпja i Ьilaпsa нsреlщ
koji se clo-
bUajн пероsгеdпiш zakljllckoш гаснпа glavпe kпjige, kapital, obaveze i sгedstva
ргеdнzеса se ргосепјнјll ро паЬаvпој vгedпosti осlпоsпо ро сеп i kostaпja. Ргi tоше
паЬаvпа vгedпost оdпоsпо сепа kostaпja pгeclstavljajt1 gогпјн gгaпict1 vгedпosti po-
jediпil1 sгedstava ll ЬilaпsL1. U isto vгеше za obaveze паЬаvпа vгedпost pгedstavlja
dопјн gгап iсн ро kojoj опе шогајн Ьiti iskazaпe. Nabav1ш vгedпost obaveza сiп i
izпos koji је dнzпik ргiшiо.
86
Kako se Ьilaпs staпja i Ьilaпs нspel1a, ро p1Ћvilн, dоЬiјајн kao "pгoizvod" pe-
гiod icпog, оdпоsпо godisпjeg zakljнcka гаснпа glavпe kпjige, to zпaci da se н kпji
govoclstvн pojediпi oЫici sгedstava i obaveza iтајн voditi ро паЬаvпој сепi (па
ргiшег: оsпоvпа sгedstva, шateгijal, sitaп iпvепtаг i sl.), оdпоsпо сепi kostaпja (па
ргiшег: пеdоvгsепа pгoizvodпja i gotovi pгoizvodi).
Pod паЬаvпош vгес\поsсн, н паргеd паvеdепош sшislв, podгazш11eva se pгo
tivгedпost kојн ргеdвzесе шога da isplati da Ьi јеdпо sгedstvo pгiЬavilo i нciпilo
ga sргешпiш za koгisceпje. То zпaci da паЬаvпн vгedпost пе ciпi sашо faktLJГпa
vгedпost, vec i svi spoгedпi tгoskovi koji st1 нslovljeпi паЬаvkош. U ove sрогеdпе
tюskove, tacпije izdatke, нЬгајајн se izdaci za pгevoz, osigLJГaпje, сагiпн, 111oпtazt1
kod osпovпil1 sгedstava i sl. Zbog toga sto st1 пероsгеdпо vezaп i sa паЬаvkош svi
ovi tгoskovi оzпасаvајн se kao zavisпi tгoskovi пabavke. Ргеша tоше, sastavпi ele-
шeпti kallшlacije паЬаvпе сепе sн: faktLJГпa сепа i zavisпi tгoskovi пabavke.
FaktLJГпa сепа
+ Zavisпi tгoskovi пabavke
Nabavпa сепа
Visiпa faktLJГпe сепе је оdгеdјепа па tгzistн, оdпоsпо LJ lшроргоdајпош нgо

vоп1 (zakljвcпici) i нtvгdјнје se iz гасвпа (faktLJГe)koji dobavUac dostavlja ро izvг
seпoj ispoп1ci. Visiпa zavisпil1 tгoskova пabavke zavisi, шеdјнtiш, od toga kako је
LJ нgоvогв о kнpopгodaji defiпisaпo шesto ispoгнke. Као шesto ispoгвke LI пасеlн
пюzе Ьiti оdгеdјепо Ьilo koje шesto па рнtн izшedjн pгodavca i kнрса. Do шesta is-
poгвke, в skladв sa vazeciш zakoпskiш pгopisiшa, гоЬа se пalazi LJ svojiп i pгodavca
i s\1 i tгoskovi koji LJ vezi sa ispoп1koш паstајн, kao i гizik, раdајн па teгet pгodavca.
Ос! шesta ispoгнke svojiпa, tгoskovi i гizik pгelaze sa pгodavca па lшрса. То zпaci
da se н паЬаvпн се1ш kвpljeпil1 osпovпil1 i obгtпil1 sгedstava ШЋсtшаvајн sашо опi
zavisпi tгoskovi koji раdајв па teгet ргеdнzеса kнрса, а сф је пastaпak i visiпa пе
роsгеdпо оdгеdјепа вgоvогепiш шеstош ispoгнke. Tako, ako se, ргiшега гadi, kao
шesto ispoгнke н нgоvогв odгedi шаgасiп pгodavca, опdа се svi tгoskovi пastali н
vezi sa паЬаvkош teгetiti паЬаvпн vгedпost. Ukoliko se, шеdјнtiш, kao шesto ispo-
гнke odгedi шаgасiп kнрса, tada се faktLJГпa сепа Ьiti н isto vгеше i паЬаvпа сепа,
јег се zavisпi tгoskovi пabavke Ьiti jedпaki пнli, Ьнdнсi da н celosti раdајн па teгet
pгodavca, оdпоsпо dobavljaca. Visiпa zavisпil1 tгoskova пabavke нtvгdјнје se па
osпovt1 faktнгa, koje se dоЬiјајв od dobavUaca za izvгseпe нslнge.
Ukljнcivaпje zavisпil1 tгoskova пabavke н паЬаv1ш се1ш, нsled cega опа pгela
zi visi1ш faktLJГпe сепе, vгsi se s ciUeш obezbedjeпja pгavilпe peгiodizacije гaslюda.
Ukoliko Ьi se izdaci нslovljeпi паЬаvkош sгedstava, dakle, zavisпi tгoskovi пabav
ke, tгetiгali kao гaslюdi peгioda н kоше sн пastali tada Ьi LI peгiodiшa пabavke sгed
stava peгiodicпi гezнltat Ьiо пizi za izпos пastalil1 zavisпil1 tгoskova пabavke, dok
Ьi t1 peгiodiшa koгisceпja, оdпоsпо tгоsепја sгedstava, peгiodicпi гezнltat Ьiо visi.
87
Iako sн гazlozi
za нkljнcivaпje, kao i posledice eveпtнalпog 11eL1kljL1civaпja zavisпil1
tгoskova L111аЬаvпн vгedпostjedпake i kod osпovпil1 i kod obгtпil1 sгedstava, illlstгo
vacemo нticaj нkljнcivaпja, od11os110 пенklјнсivапја zavis11il1 tгoskova пabavke па
peгiodicпi гezнltat па ргiшегll osпovпog sгedstva, јег је vek koгis6eпja dнzi, te је i
нticaj нocljiviji.
Ргеdнzесе је 02.01. 200х. пahavilo роstгојепје cijaje faktшпa vгedпost 46.000
diп. Tгoskovi pгevoza, osigшaпja i moпtaze роstгојепја izпose 10.000 diпага; ргосе
пјеп vek tгајапјаје 4 godiпe; za otpis se koгisti liпеагпi metod; i ocekivaпi pгilюd
od koгisceпja izпosi 20.000 diпага godisпje.
Peгiodicпi гezнltat koji se ll tolш citavog veka koгisceпja роstгојепја осеlшје
izgleda ovako:
а) Ргi L1kljL1civaпjн zavisпil1 tгoskova пabavke LI пabavпll vгedпost:
Godiпe eksploatacije I II ш IV
Pгilюd 20.000 20.000 20.000 20.000
Otpis 14.000 14.000 14.000 14.000
Peгiodicпi гezllltat 6.000 6.000 6.000 6.000
Ь) Ргi 11eL1kljL1civa11jL1 zavisпi\1 troskova пabavke н паЬаv1ш vгedпost:
Godiпe eksploatacije I II ш rv
Pгilюd 20.000 20.000 20.000 20.000
Otpis i zavisпi 21.500 11.500 11.500 11.500
tгoskovi пabavke
Peгiodicпi гezнltat -1.500 +8.500 +8.500 +8.500
Ocigledпo је
da L1sled пенklјнсivапја zavisпil1 tгoskova пabavke LI паЬаv1ш ce-
ПLI sгedstava dolazi do vгemeпskog ргетеtапја peгiodicпog гezнltata.
Сепа kostaпja, ро kojoj se ргосепјнјll i vocle пеdоvгsепа pгoizvodпja i goto\1i
pгoizvod i obL1l1vata н пacelll sve tгoskove koji sн llslovljeп i пjil10vo111 pгoizvodпjom.
Detaljпije о kallшlacUi сепе kostaпja Ьiсе гесi ll glavi 7. ovog нdzbeпika.
Ргосепјivапје sгedstava ро паЬаvпој vгedпosti, оdпоsпо сепi kostaпja smatгa
se objektivпiш јег pokazнje izпos koji је za ргiЬаvlјапје sгedstava isplaceп оdпоsпо
нtгоsеп. Visiпa isplaceпog izпosa, оdпоsпо L1lozeпi'1 sгedstava нtvгdјнје se па оsпо
vн kпjigovodstveпi}1 dоlшшепаtа, StO OV0111 pгiпcipll ргосепјivапја daje poнzdaпost,
јег se iskljнcнje sнbjektivпost. Ргiпсiр паЬаvпе сепе,
kao i сеlоkнрпа шetodologija
kпjigovodstva је zasпovaпa па
fikciji о staЬilпosti поvсапе jediпice. U slнcajevima
ргошепе lшроvпе шосi поvса, dakle ргi zпatпijim ргошепаша сепа ovaj ргiпсiр
опешоgнсаvа геаlап оЬгаснп гezнltata, kao i геаlпо iskazivaпje iшoviпe, јег н tош
88
slвсајв паЬаvпа
i tгzisпa сепа sгedstava sв jedпake sашо в tгепвtlш пabavke. Рго
шепе сепа шоgв dovesti do zпасајпiјЉ odstllpaпja kпjigovodstveпe (паЬаvпе) vгecl
пosti sгedstava в odпosLJ па tekLJcв tгzis11L1 vгedпost.
U kпjigovodstvLJ se kao ропюспо sгedstvo в evideпtiгaпjн koгiste i plaпske ili
оЬгаснпskе vгedпosti i to: plaпska паЬаvпа vгedпost i plaпska сепа kostaпja. Ove
vгedпosti se оzпасаvајн kao рошоспе јег, iako se iпicijalпo kпjizeпje пabavke vгsi
ро p\aпskoj паЬаvпој vгedпosti, obLJ\1vataпje111 гazlike izшedjLJ plaпske i stvaгпe па
Ьаvпе vгedпosti, ро пјепош нtvгdjivaпjн, evideпcija kao i Ьi\апsiгапје sгedstava vгsi
se, de facto, ро stvaгпiш паЬаvпiш vгedпosti111a.
Razlozi koji govoгe LJ pгilog koгisceпja plaпskЉ 11abavпil1 сепа оdпоsпо plaп
ske сене kostaпja za оЬгаснп vгedпosti ргi kпјizепјн пabavke, пеdоvгsепе pгoizvod
пje i ргенziшапја gotovi11 pюizvoda н шаgасiп sн:
1. роvесапје azшпosti kпjigovodstva;

2. kопtго\а еkопош icпosti гаdа паЬюrkе;
3. с\оЬiјапје пероsгес\поg нvida LJ visiпн zalilщ i
4. нргоsсаvапје kпjizeпja нtгoska шateгUala.
S оЬziгош па to da se plaпske селе нtvгdјнјн па kгајн јеdпе poslovпe gocliпe

za пагес\пн poslov1ш godiпн i cla se н tokLI godiпe пе шепјајн, пjilюvo koгisceпje
ошоgвсаvа с\а se пabavka шateгUala kпjigovodstveпo obнl1vati LJ tгепвtlш kada se
to dogodi, bez сеkапја svil1 kпjigovodstveпil1 dоkшлепаtа za нtvгdjivaпje stvaгпe
паЬаvпе vгeclпosti.
Ukoliko se ргi рlапiгапјн паЬаvпi\1 сепа poslo od ocekivaпЉ сепа, odstнpaпja
izшedjн plaпske i stvaгпe паЬаvпе vгedпosti шоgн нkazati па efikasпost гаdа пabav
ke. Stvaгпe паЬаvпе сепе Ьi ро шogнcпosti tгеЬа\о da Ьнdн пizе ilijedпake р\апiга
пiш. Naiшe, iako visiпa сепа zavisi od odпosa па tгzistн, ipak паЬаvпа slнzba шоzе
vоdјепјеш гасiопаlпе politike пabavke Liticati па visiш1 пabavпi\1 сепа.
Pitaпja za ргоvеп1 zпапја i гаzш11е\1а11ја:
1. Сiше је оргеdеUеп izboг aktivпi\1, а сiше izboг pasivпil1 гасвпа?

2. Оа li c\elatпost ргеdнzеса iша нticaja па izboг гасвпа вspella?
3. Kako se kпjigovodstvo pгilagodjava veliciпi ргеdнzеса?
4. Које SLI faze poslovпog ciklнsa?
5. Kako se obгazlaze tvгd1~a daje poslovпi ciklнs LI sнstiпi ргосеs гealizacUe?
6. Ро kojiш se vгedпostiшa, saglasпo пасеlн istoгijskog tгoska, ргосепјнје aktiva?
7. Koji sн eleшeпti паЬаvпе vгedпosti?
8. U сепш је zпасај шesta ispoгнke?
9. Zbog cega se vгsi вktjнCivaпje zavisпil1 tгoskova пabavke LJ 11аЬаv1ш vгedпost?
10. Defiпisite kallшlacijн паЬаvпе сепе, оdпоsпо сепе kostaпja.
89
11. Defiпisite ce11L1 kostaпja.
12. Koji оЫ ici aktive se ргосепјнјн ро сепi kostaпja?
13. Koji SLJ razlozi za koгisceпje plaпskil1 пabav11il1 сепа, оdпоsпо plaпskil1
сепа kostaпja LJ kпjigovodstveпoj evideпc1ji?
90
20 BAVljANJE SREDSTAVA PREDUZECA
Ciljevi izucavanja:
1. Definisanje sopstvenog i pozajmljenog kapitala;

2. Opis karakteristika razliclitЉ pravnih oЫika preduzeca koje su rele-
vantne za prЊavljanje i promene sopstvenog kapitala;
3. PrЊavljanje sopstvenog kapitala kod inokosnih preduzeca1, drustava
Нса i drustava kapitala;
4. ldentifikovanje promena koje uticu na visinu sopstvenog kapitala kod
razlieitih pravnih formi preduzeca;
5. PrЊavljanje pozajmljenog kapitala.
Оsпоvпн poslovпн i гacшюvodstve1ш jediпicн н паsсш ргivгеdпош sisteпш

pгedstavljajн pгedt1zeca. Оsпоv1ш delatпost ргеdнzеса i пjegovt1 veliciпн оdгеdнје
оsпi\1ш~ pгeclL1zeca, а н skladt1 sa vazeciш zakoпskiш pгopisiшa. Vгsta delatпosti i
пј еп оЬiш dеtегш iпisll visi1ш sгedstava роtгеЬпЉ za osпivai~e i гаd ргеdнzеса. Oba-
\1ezt1 da пovos110\1 a110111 р1·ес\нzесн
obezbedi роtгеЬпа sгec!stva ргенziша па sebe
osпivac. lako osпivac шоzе
obezbediti deo роtгеЬпi11 sгedstva i LJ паtшаlпош 0Ыikt1
ipak se, пе гetko, celokL1paп izпos obezbedнje LJ поvсапош оЫikн tako da se pгiba
vljaпje sгedstava potгebпil1 za оsп ivaпje ргеdнzеса пајсеsсе javUa kao ргiЬаvlјапје
11ovca11il1 sгedstava. Ро pгavilн osпivac роtгеЬпа росеtпа sгedstva оЬеzЬес1нје iz sop-
stveпe aktшшlacije. Еvепtнаlпо пedostajнci deo potгebпil1 sгedstava osпivac шоzе
pozajшiti od Ьапаkа i dгнgil1 fi11a11sijskil1 iпstitнcija. РгiЬаvlјапје sгedstava potгeb
пil1 za osпivaпje i гаd ргеdнzеса пiје, dakle, пista dгнgо do izboг пjilюvili izvoгa. Ргi
tоше sopstveпa sгedstva ргеdнzеса poticн iz sopstveп il1 izvoгa, оdпоsпо sopstveпog
kapitala, dok sн izvoгi pozaj111Ue11il1 sгedstava tнc1i izvoгi ili pozajшljeпi kapital.
U \1 с:йесе111 Zako11t1 о p1·i\ 1 гecl11i111 dгнstvi111a iпokosпo ргесiнzссе se ozпacava kao pгedL1zet11ik.
91
Р 1· im е
r: Na ime pokгica licпil1 гaslюda vlasпika ргеdнzеса н tolш оЬгасвп
skоg peгioda izvгseпe st1 sledece isplate:
1) Sa Ыаgајпе: 3.1. diп. 1ОО.- i 10.1. diп. 80.-
la) Sa telшceg гасвпа је isplaceпo пalogom za isplatt1 20. 01. 2004. diп. 300.- i
2. 02. 2004. diп. 100.-
2) Zakljнciti licпi гаснп vlasпika.
Na гаснпiша glavпe kпjige рготепе se kпjize:
В!ао-ајпа Telшci 1-асш1 Licпi 1Ћсш1 vlasпika Iпokosпi ka ital

S0 100.- (1 S0 300.-(la 1)100.- 580.- (2 2) 580.- S0
80.- (1 100.-(la 1) 80.-
1а)300.-
1а) 1ОО.-
Ь) Fon·miranje i p1·omene sopstvenog kapitaia ko(i 4:ћ·ustava Нса (ш·tacka

pп~(luzeca)
Sopstveпi kapital dгнstava sa 11еоgгапiсепо111 odgovoп10s6н i ko111aпclit11il1
clп1stava bez akcija fогшiга se па os11ovt1 нloga oг'Laka. Otнda се koc\ ovil1 dп1stava,
шлеstо jediпstveпog гасtша kapitala, kao sto је slвcaj kod iпokosпog ргеdнzеса, Ьi
ti опо! iko гаснпа sopstveпog kapitala koliko oгtaka ima LI pгedнze6t1. Ulozi oгtaka
пе пюгајн Ьiti jedпaki, пiti је пjilюv izпos ргорisап. Ovo zbog toga sto za obaveze
dп1st\1 a odgovaгajt1 svi oгtaci i to сеlоlшрпош svojoш iпюviпош. Ввdнсi da нlozi
oгtaka шogt1 Ьiti пе sашо поvсапа sгedstva vec i шаtегiјаlпа dоЬга, пjilюvo шюsе
пје t1 dгнstvo se kпjigovodstveпo obнl1vata tako sto se zaclt1zt1je odgovaгajнci гасt111
aktive, а oclobгava гаснп kapitala koпkгetпog oгtaka. 2
Na гасвпiша glavпe kпjige kпjizeпje se gгafiCki шоzе pгedstaviti ovako:

Kapital oгtaka А Ra ппi aktive
Р 1· i m е 1·: 1) Na оsпоvн нgоvога о oгtaklнkн, па tekнci 1-асtш dгнstva sa

пеоgгапiсепош odgovoп10s6t1 нрlасепо је diп 1.000.000.- od stгапе oгtaka А, dok
је oгtak В нпео н dгнstvo оргепш cija је tгzisпa vгcdпost diп. 800.000.-
Ргошепа se kпjizi па гаснпiша glavпe kпjige kako sledi:
U kпjigoYoclstvll је 111оgш:е, 111oglo bi se гесi i lloЬicajeпo. da se 1юге(Ј a11a\itickil1 гасшш kapi-

tala oгtaka па kојiпш se vo(li eYideпcija о staпjL1 i рго111е11а111а kapitaia jedпog oгtaka \ ocli i
1
siпteticki 1ЋсL111 Oгtacki kapita\ па kојеш se гegistп1je staпje i ргошепе llkнpпog oгtackog kapi-
tala l!iozeпog LI ciгllstYo. Ovaj siпteticki гасLiП је ро pгaYilL1 i Ьilaпsпi 1ЋсL111.
94
Telшci 1Ћсш1 Ка ital 01iaka А
1) 1.000.000.- 1 1.000.000.- ( 1
Оsпоvпа sгedstva Kapital 01iaka В

1) 800.000.- 1
1800.000.- (1
Као пi visiпa iпokosпog kapitala, tako пi visiпa oгtackog kapitala пiје stalпa.
Ulozi oгtaka se, kada је гее о рго111епаша izazvaпiш spoljпiш fiпапsiгапјеш, 111ogL1
povecati Ьilo роvесапјеш нloga vec postojecil1 oгtaka, Ьilo ргiјепюш пovil1 oгtaka.
Sшапјепје oгtackog kapitala пastaje llsled istL1paпja пekog od oгtaka ili zbog povla-
ceпja dela llloga od stгапе oгtaka. Kпjigovodstveпo-telшicki роsшаtгапо, роvесапје
sopstveпog kapitala dгl!stva lica zbog паkпаdпоg ргiјеша пovil1 oгtaka ili zbog ро
vесапја llloga postojecil1 oгtaka obL1!1vata se па isti пасiп kao i fогшiгапје pocetпog
sopstveпog kapitala.
Роtршю ili deliшicпo povlaceпje kapitala lllozeпog ll oгtaklllk od stгапе poje-
diпil1 oгtaka iша za posledicll sшапјепје gotoviпe i sшапјепје sopstveпog kapitala
dгL1stva. Kod dгL1stava lica, kao i kod iпоkоsпЉ pгedllzeca пiје podvojeпo vlasпistvo
od dгL1stva, oгtaci vode dгL1stvo i sve isplate koje sL1 пашепјепе pokгicll 11jilюvil1 lic-
пil1 гаslюс\а sшaпjlljll kapital koji је lllozeп н dгL1stvo. Sшапјепје L1lozeпog kapitala
пastalo ро оvош osпovL1 obL1l1vata se па liспош гасшш vlasпika kapitala kojil1 се
Ьiti oпoliko koliko iша oгtaka. Uloga ovil1 гасL111а LJ svепш је jedпaka lliozi licпog
1ЋсLша vlasпika ll iпоkоsпош pгedL1zecL1. Sшапјепје kapitala L1iozeпog ll dп1stvo lica
Ьiсе гazlicito kпjizeпo ll zavisпosti od toga da lije гее о povlaceпjll L1!oga (роtршюш
ili cleliшicпoш) ilije sшапјепје пastalo zbog pokгica licпi\1 гaslюda oгtaka. U ргvот
slllcajll sшапјепје се Ьiti kпjizeпo tako sto се se zadl!:Ziti гаснп kapitala koпkгetпog
oгtaka а oclobгiti Tekllci гасLш. U dгllgoш s!L1cajL1 sшапјепје се Ьiti obL1!1vaceпo па
clllgovпoj stгап i 1icпog гасш~а vlasп ika LIZ оdоЬгепје odgovaгajL1ceg гасш~а (Tekllci
гасl!п, Blagajпa il i Roba). RedL1kcija llloga oгtaka L1sledice tek kгoz zaktjllceпje пje
govog 1icпog гасl!па.
95
Sl1eшatski se opisaпa kпjizeпja шogll pгedstaviti ovako:
S~ekuCi ra:~~ ----L-i-cn_i_r_a-cu_n_v-la_s_n-ik_a_A Kapital

____ гkа;
(2)---- 1(3)
Ка ital ortaka В
(1) - - - - - - - - - - so
Licni racun vlasnika В
(2) lсзЈ---
(1) povlaceпje llloga oгtaka
(2) isplata па iше licпil1 гaslюda vlasпika
(3) zakljllcak licп i/1 гаснпа vlasпika
Р 1· i m е 1·:
l) Isplatoш sa telшceg гасL111а огtаlш А vгасеп је cleo llloga LI visiпi od
1ОО.ООО.- diпага.
la) Na iше pokгica liспЉ гaslюda ortaka В isplaceпo је sa telшceg гасL111а diп.
1.500.
Ргошепе се па гасL1пi111а glavпe kпjige Ьiti ргоkгфzепе ovako:
TekuCi racun Ка i tal ortaka А Kapital ortaka В

S
0
1100.000.-(1 1) 1ОО.ООО.- l .OOO.OOO.-S 0
1800.000.-S"
1.500.-(la
Licni racun vlasnika В

la) 1.500.-ј
с) Fш·mi1·aпje i pп·omene sopstvenog kapitala н {kutstvima kapitala

Dп1stva kapitala se javUajll, kako sшо vec пaveli, н dve оsпоvпе ргаvпе fогше:
1) kao dгнstva sa оgгапiсепош odgovoгпosct1 i 2) kao akcioпaгska (deoпicaгska) dп1-
stva. Blldllci cla iz111edt1 poшe11L1til1 ргаvп il1 fогш i postoje zпасајпе гazlike ll poglecltI
fогш iгапја osпovпog kapitala i пjegovi/1 ргошепа 11L1z110 је гazшatгati il1 odvojeпo.
Sopstveпi kapital dгнstva sa оgгапiсепош odgovoгпoscll сiпе нplate claпova
clп1stva. Kako ovaj kapital pгedstavlja i оsпоvш1 gaгaпcijll dп1stva za pгellzete oba-
veze пjegova шiпiшаlпа visiпa је ро pгavilt1 ргорisапа zаkопош. Svaki ос! нlagaca
нcestvнje svojiш L1clelo111 н нkнрпош kapitalt1 drL1stva. Ргi tоше zakoпodavac pгopi
sllje рогеd шiпiшаlпоg izпosa llkllpпog kapitala i 111iпi111al1ш visiш1 pojecliпacпi/1
нdela с!апоvа.
96
Na гаснлiша glavпe kпjige нplata нdela od stгапе с\апоvа dгнstva obнl1vata se
tako sto se za L1pla6eпi izпos zadнzllje odgovaгajнci tЋсtш aktive (В\аgајпа, Telшci
гаснп), а офЬгаvа 1Ћсш1 kapitala. Sl1eшatski kпjizeпje se шоzе pгedstaviti ovako:
Udeli u osnovnom kapitalu Tekuci racun/Blagajna
Ovakvo kпjizeпje се Ьiti izvгseпo pod pгetpostavkoш da Sll claпovi dгllstva ll

ce\iпi нplatilisvoje L1dele, koji Sll odгedeпi t1 нgovoгL1. Ne гetko se, шес1нtiш, dogada
da claпovi clгllstva svoje нdele t1 tгепнtkн osпivaпja пе нplate LI celiпi vec deliшic-
1103. BнdL16i da se kapital dгнstva шога н Ьilапsн iskazati н пошiпаlпош izпost1,
а to zпaci LI олош izпosн koji је оdгеdеп LI L1govoгн о оsпivапјн dгнstva, za izпos
нpisaпi\1, оdпоsпо нgоvогош pгil1va6eпil1, а пенрlасепЉ шlе\а LI kapita\н fогшiга se
potгazivaпje dп1stva ргеша с\апоviша.
Р r i rn с r: 1) Рrеша нgоvогн о osпivaпjll dгllstva sa оgгапiсепош odgovoг-
11os6t1 L1lшрап kapital dгнstva izпosi 500.000.- diпага, а sastoji se od pet нс\е\а ро
100.000- diп. U cast1 osпivaпja нр\асепо је 25% lldela LI gotovн.
Na гасL111iша glavпe kпjige ova ргошепа Ьi Ьi\а ргоkпјizепа ovako:
Neuplaceni upisani U deli u osnovnom

Blagajna osnovni ka ital kapitalu
1) 125.000.-1 1) 375.000.- 1500.000.- (1
Kod dгL1stava kapitala, ра ргеша tоше

i kod dгL1stava sa оgгапiсепош oclgovoг-
110s6t1 zakoпodavac iпsistiгa па шiпiша\пој visiпi н\оzепоg kapitala i па пjegovoj
stalпosti, јег dгнstvo za svoje obaveze odgovaгa sашо нlоzепiш kapitaloш. Stoga se
ргi гegistгaciji ovil1 dгнstava н sнdski гegistaг шюsi i visiпa osпovпog kapitala. Sve
еvепtнаlпе ргошепе osпovпog kapitala, takode, шогајн Ьiti нрisапе н sнdski гegistaг.
Роvесапја osпovпog kapitala dгнstva шоgн Ьiti izvгseпa еш itovaпjeш поvЉ нdе\а,
koji шоgн Ьiti otkllpljeпi od stгапе postoje6il1 ili пovi\1 claпova, ili роvесапјеш po-
jediпacпil1 нdе\а vec postoje6il1 с\апоvа. s
kпjigovodstveпo-telшickog aspekta ova
роvесапја se obнlivatajll па isti пасiп kao i fогшiгапје osпovпog kapitala dгнstva.
Dгllstva sa оgгапiсепош odgovoгпos6L1 ргеша zako1ш пisll obavezпa da stva-
гajll геzегvе ali Љ н ciljн aшoгtizacije гizika poslovaпja шogll foгшiгati. Sta vise,
l1 llgOVOГll dгнstva ШОZе Ьiti pгedvideпa obaveza claпova da рогеd OSПOVПill нdе\а
kapitala izvгse паlшаdпе llplate. Ove паkпаdпе llplate pгedstavljajн dodatп i kapital
dгнstva, пе шепјајll visi1ш osпovпog kapitala i obavezпo se iskazнjt1 kao роsеЬпа
pozicija Ll Ьila11st1 - Nakпadпi нdeli kapitala.
Ргеша Zakoпll о ргivгес\пiш dп1stvi111a. пајшапје У2 tipisaпog kapitala 11101-а Ьiti Ltplaceпa tt tгe
Пlltktt osпiv-aпja. а ostatak пajkasпije tt гokt1 od clve godiпe ос\ с!апа osпivaпja.
97
Sшапјепја osпovпog kapitala паstајн kao posled ica sшапјепја пош iпаlпе vгec\
пosti postojeci\1 нdela ili оtlшрош i ропistепјеш нdela. Ova ргошепа pгetpostavlja
Lipis LI sнdski гegistaг i шоzе se izvгsiti pod нsloviшa нtvгаепiш нgоvогош. Ргоше
па izaziva sшапјепје aktive (goto\ i11e) i sшапјепје osпovпog kapitala dп1stva.
1
Sшапјепје пошiпаlпе vгedпosti нdela шоzе se izvгsiti ako је пjilюva visiпa

izпad zаkопош pгopisaпog шiпiшшпа. Razlog za sшапјепје шоzе Ьiti visok izпos
os1юvпog kapitala ll оd1юsн па шоgнсi оЬiш poslovaпja i otнda ocllнka da se deo
kapitala vгati vlasпiciшa. Kпjigovodstveпo ova tгaпsakcija se obL1l1vata zаdнzепјеш
гаснпа Udeli н оsпоvпош kapitalн i оdоЬгепјеш telшceg гаснпа.
GгafiCki opisaпo kпjizeпje izgleda:
Teku6i racun Udeli u osnovnom kapitalu
S' 1 1 S'
ћ·ime1·: 1) Odlнkoш skнpstiпe dгнstva

sa оgгапiсепош odgovoгпoscн izvгse
пo је sшапјепје пошiпаlпе vгedпosti нdе\а LI оs110vпош kapitalн za 10%. Nошiпа\па
vгedпost нdela рге sшапјепја је izпosila 100.000.- Claпoviшa dгнstva је isplaceпo
sa telшceg гаснпа с\iп. 10.000 па iше sпм1Чепја пошiпа!пе vгedпosti нdela.
Tekuci racun U deli u osnovnom kapitalu
so 1 1О.ООО.- (1 1) 1О.ООО.- 1 S'
Otlшp i poпisteпje нdela

LI оs1юvпош kapitalн koгisti se kao пасiп sшапјепја
osпovпog kapitala оЬiспо опdа
kada јеdап od claпova dгнstva zeli da istнpi, а pгe
ostali claпovi пе шоgн ili пе zele da otlшpe пjegove нdele пiti zele cla ti нcleli Ьнdн
pгodati пеkош vап dп1stva. Da Ьi se sшапјiо osпovпi kapital па ovaj пасiп роtгеЬпо
је пајрге otlшpiti sopstveпe нdele, а роtош Љ poпistiti. Otlшp нdela Ьiсе izvгseп
ро tгzisпoj vгedпosti, koja gotovo пikada пiје jedпaka пошiпаlпој vгedпosti нdela.
Ропistепјеш нdela osпovпi kapital se sшшЧнје za пошiпаl1ш vгedпost poпisteпil1
нdela. Razlika izшес1н пошiпаlпе i kнроvпе vгedпosti нdela dovodi с\о ргошепе
гezeгvi dп1stva. Rezeгve se povecavajн ako је пошiпаlпа vгedпost poпisteпi\1 L1de-
la visa od пjilюve lшроvпе vгedпosti, а sшапјнјн ll sнроtпош s!L1cajн. Ропistепјеш
нdela se паiше, poпistavajн i sva ргаvа koje опi поsе. Јеdпо od ргаvа је i ргаvо па
iшovi1ш dгнstva. Posto је ргi pгodaji нdela dгнstvo pгiшilo пајшапје izпos па koji
нdео glasi (пошiпаlпа vгedпost нdela) to ргi kнpoviпi нdela ро сепi пizoj od пошi
паlпе vгedпosti dгнstvo ostvaгнje doЬitak koji povecava геzегvе dгнstva. ОЬпшtо је
LI slнсајн kada se za otlшp нdela isplati izпos visi od пjegove пошiпаlпе vгedпosti,
tada је izпos isplaceп ргi оtlшрн visi od izпosa koji је dп1stvo pгiшilo ргi pгodaji
нclela,te taj gнЬitak sшапјнје геzегvе dп1stva.
98
Otkllp Lidela se evideпtiгa zаdнzепјеш гаснпа Otkнpljeп i sopstveпi нdel i i осlо
Ьгепјеш tekнceg гаснпа. Poпisteпje se kпjizi zасlнzепјеш гасtша Udeli н osпov110111
kapitalн za 110111iпаl1ш vгedпost poпisteпi\1 Lidela i оdоЬгепјеш Rаснпа poпisteпja
sopstveпЉ нdela, роtош se za lшpovпt1 vгeclпost otlшpljeпi11 sopstveпil1 нdela odo-
bгava istoiшeпi гаснп, а zadнzнje Rаснп poпisteпja sopstveпil1 нdela. Saldo Rаснпа
ропisепја sopstveпil1 нdela pokazнje гaziikн izшedLI 110111 iпаlпе i kнроvпе vгedпosti
оtkнрUепЉ i poпisteпil1 sopstveпil1 вdela, koja povecava ili sшапјнје геzегvе dп1-
stva. U skladн sa паргеd izпetiш оЬјаsпјепјеш, gгafiCki opisaпo kпjizeпje izgleda:
Otkupljeni Udeli u
sopstveni udeli u Racun ponistenja osnovnom
TekuCi racun osnovnom ka italu so stvenih udela kapitalu
(2)
Rezerve
(4) (4)
(1) otlшp sopstveпil1 вdela

(2) sшапјепје Udela LI оsпоvпош kapitalt1(ро110111iпаlпој vгedпosti) zbog ро
п isteпja sopstveп il1 Lidela
(3) s111апјепје Otlшpljeпil1 sopstveпil1 нdela (ро kвроvпој vгedпosti) zbog po-
пisteпja
(4) k.11jize1* гazlike izшedв пошiпаlпе i kнроvпе vгeclпosti poпisteпil1 Lidela
Akcioпaгska ili deoпicaгska dп1stva sopstveпi

kapital sticн e111is~jo111 i рго
dајо111 akcija (deoпica).
AkcUa је, da podsetiшo, I1aгtija od vгedпosti koja vlasпikt1
daje ргаvо па kapital dгнstva LI tгепнtlш пjegove likvidacije ili stecaja, divideпdt1 i
нргаvlјапје clгнstvoш. Sastoji se iz dva dela. Pгvi deo akcije tzv. plast akc~je sadгzi
obavezпo sledece podatke:
- оzпаlш da је гее о akciji i оzпаkн vгste akcije,
- fiгпш i sediste izdavaoca akcije,
- fiгпш i sediste оdпоsпо iше i ргеziше kt1pca akcije,
- нkнрап пошiпаlпi izпos izdati11 akcija,
- оzпаkн ргосепtа пошiпаlпе vr·edпosti ро kоше се se оЬгаснпаvаti divideпda,
- гokovi za isplatt1 divideпde,
- шesto i datш11 izdavaпja,
- seгijski Ьгој akc~je i
- faksiш il potpisa ovlasceп i\1 1ica.
99
DгLigi deo akcUe sL1 kLipoпi za isplatLI divideпde. КL1роп sadгzi sledece podatke:
- fiгпш i sediste izdavaoca akcije,
- seгijski Ьгој akcije ро kojoj se divideпda isplacнje,
- геdп i Ьгој kLipoпa,
- godiпLI LI kojoj se divideпda ispla6L1je i
- faksiшil potpisa ovlasceпЉ lica izdavaoca akcije.
Оа bi se oшogLicio kliгiпski ргошеt, kao i da Ьi se sшaпjili tгoskovi eшitovaпja
akcUa, daпas se sve cesce akcije izdajLI LI tzv. deшateгijalizovaпoш oЫikll, sto zпaci
cla аkсiопаг doЬija potvгdll da је vlasпik odгedeпog Ьгоја akcija, оdгеdепе seгije i
оdгесtепе 110111 iпаlпе vгedпosti.
Ргеша оЬiшLЈ ргаvа koje sadгze akcUe se dele па геdоvпе ili оЬiспе i pгioгitet
пe ili povlasceпe.
Redovпe akcije vlasпilш dajll ргаvо па kapital, clivicleпdll i ргаvо glasa. Pгi
oгitetпe akcUe obezbectlljll vlasпikll рогеd ргаvа па kapital i divideпdll i оdгеdепе
povlastice, kao sto је ргаvо pгioгiteta ргi isplati divideпdi ili ргi isplati iшoviпe ll
s!L1cajLJ likvidacije dп1stva, ali пш пе dajll ргаvо glasa. Ovaj гazlicit оЬiш ргаvа koje
akcije sadгze пalaze da se i kпjigovodstveпo izvгsi јаsпо podvajaпje akcUskog kapi-
tala pгiЬavljeпog ргоdајош 0Ьicпil1 akcija od akcijskog kapitala пastalog ргоdајош
ргiогitеtпЉ akcija.
Nошiпаlпа vгedпost, dakle vгedпost па kojll akcUe glase, шоzе, ali пе шога
Ьiti jedпaka za оЬiспе i pгioгitetпe akcije, ali se ргоdајпа оdпоsпо eшisioпa vгed
пost akcija гaz]ikнje, kod ргiогitеtпЉ опа је visa. Fогшiгапје sopstveпog kapitala
akcioпaгsk:i\1 dгнstava zapociпje eшisijoш i ргоdајош akcUa kako гedovпil1, tako i
pгioгitetпil1. Ргоdаја akcija, kadaje гее о ргvој eшisiji, шоzе se vгsiti ро kшsн koji
је jedпak пошiпаlпој vгedпosti akcija ili је izпad пошiпаlпе vгedпosti. Ргi ргvој
eшisUi akcija zakoпodavac, паiше, zаЬгапјнје pгodajll akcija ро lшгsн пizеш od по
шiпаlпе vгedпosti.
Ako se akcije ргоdајн ро kшsн koji је jedпak пjilюvoj пошiпаlпој vгedпosti
tada ta ргосlаја izaziva роvесапје gotoviпe i fогш iгапје akcijskog kapitala, sto se па
гасL1пiша glavпe kпjige belezi ovako:
Akcijski kapital ро
osnovu i-edovnih akcija Tekuci i-acun/Blagajna
Р 1· i ш е n·: 1) Akcioпaгsko dгLJstvo N eшitovalo је i pгodalo za gotovo сеlо

lшрпн e111isUL1 гedovпil1 akcUa od 1.000 koшada ро пошiпаlпој vгedпosti 2.000.- di-
пага.
100
Кпјizепје па rаснпiша glavпe kпjige је sledece:
TekнCi racun osnovu redovnih akci ја
1) 2.000.000.-1 1 2.000.000.- (1
Kapital priЬavljeп ргоdајош akcUa iz ргvе eшisUe ciпi tzv. osпovпi kapital dгн
stva. Ovaj kapital se sшаtга OSIIOVOШ ciste i111ovi11e akcioпaгskog dгнstva i pгedsta
vlja gагапt1ш sнрstапсн. Da bi se osigшali iпteгesi poveгilaca i аkсiопага iпsistiгa se
па пjegovoj stalпosti. U tош sшislн zakoпodavac оdгеdнје шiпiшаlпн visi1ш пошi
паlпоg kapitala i zаЬгапјнје ргоше1ш ovog kapitala pod нtiсајеш гezнltata poslova-
пja. Dobici i gнbici koji iz poslovaпja pгoistekш1 tапgiгајн dгнgе delove sopstveпog
kapitala dгнstva kao sto sн slobodпe геzегvе ili пегаsроdеlјепа doЬit.
Akcije se шоgн pгodavati, sto se cesto ciпi, i ро kшsн viseш od пjilюve пошi
паlпе vгedпosti. Takva ргоdаја se ozпacava kao ргоdаја sa azioш, а razlika izшedн
viseg eшisioпog kшsa i пizeg 110111iпal11og kшsa pгedstavUa sаш azio ili ешisiопн
ргешiјн. Ovaj izпos koji se ostvaгi ргоdајош izпad пошiпаlпе vгedпosti - azio пе
нlazi н sastav osпovпog kapitala ve6 se iskazнje kao роsеЬпа pozicija н okviп1 sop-
stveпog kapitala dгнstva. Osпovпi kapital dгнstva se паiше iskazнje н visiпi 110111i-
11al11e vгedпosti. U skladн sa izlozeпiш kпjizeпje ргоdаје akcUa sa azUoш se шоzе
gгaficki pгedstaviti ovako:
osnovu redovnih a-~-~-~-a1_·n_a_in_a-----.-=----T-e_.~.6i raCulp/Blagajna

vrednost ""
Azio
1 ~a_z_io____~_______,
Р 1·i m е 1·: 1) Akcioпaгsko dгнstvo N pгodalo је za gotovo сеlоlшрш1 eшisijн
гedov11il1 akcija od 1.000 koшada, cijaje пошiпаlпа vгedпost 2.000.- diпага ро kш
SLI od 110%.
Na гаснпiша glavпe kпjige ova ргошепа Ьi Ьila zabelezeпa ovako:
Blagajna osnovu redovnih akcija
1) 2.200.000.-1 1 2.000.000.- (1
Azio
1 200.000.- (1
101
U ргеtlюdпiш ргiшегiша se poslo od pгetpostavke daje н celiпi izvгseпa нpla
ta аkсiопага za akcije koje sн iш pюdate. Nije гetko, шеdнtiш, da se рlасапје akcija
пе vгsi оdјеdпош, vec н гаtаша. ТгеЬа пaglasiti da se н tош slнсајн LI гаtаша placa
sашо пошiпаlпа vгedпost akcija dok se eveпtнalпi azio шога нplatiti LI celiпi. Ak-
cUe se, гаzш11е se, izdajн tek опdа kada је нрlасепа сеlоlшрпа vгedпost нpisaпill
akcUa.
Ргi pгodaji akcija sa рlасапјеш н гаtаша ноЬiсајепо је da se akcioпai·i pozovн
па нpis akcija. Nајшапје јеdпа cetvгtiпa4 пошiпаlпе vгedпosti ргенzеtЉ akcija i
eveпtнalпi azio н celiпi шогајн se нplatiti odшal1, da bi se dгнstvo sшatгalo os110-
vaпiш, dok se pгeostale 3/4 пошiпаlпе vгedпosti akcija нрlаснјн ргеша нtvгdепој
diпaшici ili ргеша zal1tevн dп1stva, а пajkasпije н гоlш kojije нtvгdеп zаkопош. Na
гасшш osпovпog kapitala Ьiсе па роtгаzпој stгaпi evideпtiгaп нpisaпi kapital ро по
шiпаlпој vгedпosti, нpisaпi а пенрlасепi delovi osпovпog kapitala obнl1vatajн se па
роsеЬпош гасшш Neнplaceлi нpisaпi osпovпi kapital, dok se Ltplaceлi izпos kпjizi
па dнgovпoj stгaпi гаснпа Blagajпa ili Telшci гаснп. Ako је ргоdаја izvгseпa sa azi-
joш izпos azija се potгazivati istoiшeпi гаснп 5 .
Gгaficki se opisaпa kпjizeпja шоgн pгedstaviti ovako:
Akcijski kapital ро osnovu
redovnih_a_~-~-~-·a_in_a_In_a---....-.....------T-e_l_:Ci raCuln/Blagajna
vгednost :-
Akcijski kapital ро osnovu Neuplaceni upisani

rioritetnih akcija osnovni kapital
-_n_o_ш.
vrednost
__in_a_l_n_a____........ ===+----~---------1111>-
(
\
1
Azio
1-U-ku_p_a_n_a_z-io-
Zakoпska геsепја pojediпil1 zeшalja. Lt pogledt1 zal1tevaпog izпosa ttpisaпog kapitala koji тога
Ьiti llplaceп pгiliko111 osпivaпja. st1 гazlicita
i kгect1 se Lt гаsро1ш od 25 50%.
U гacш10vodstveпoj liteгatшi i pгaksi sгect1 se гazliciti пazivi za osпovпi akcijski kapital. Cesto
se za akc~jski kapital ро osпovt1 гedovпil1 akcija koгisti пaziv ОЬlспе akcije, za akcijski kapital ро
osпovll pгioгitetпil1 akcija пaziv Pгioгitetпe akcije. dok se azio ozпacava i kao Рге111iје oblcпil1 i
pгioгitetпi!1 akcija.
102
Р 1· i m е ir: 1) Akcioпaгsko dгllstvo N osпiva se sa оsпоvпiш kapitaloш od
500.000.- diпага. Eшitllje se 400 гedov11il1 i 100 povlasce11il1 akcija. Nошiпаlпа vгed
пost akcijaje 1.000.- diпага. Eшisioпi lшгsје 110% za геdоvпе i 125% za pгioгitetпe
akcije. Upisaпaje celokllpпa eшisija. Akcioпai-i Sll ро pozivll пa tekllci tЋсш1 llplatili
25% od 110111iпal11e vгedпosti L1pisaпil1 akcija i izпos azia Ll celiпi.
Navedeпe ргошепе se па гасllпiша glavпe kпjige kпjize:
Akc~ski kapital ро osnovu

Tekш:~i racun redovnih akcij а
1) 125.000.-1 1 400.000.- (!
la) 65.000.-
Neuplaceni upisani Akcijski kapital ро osnoVL1

osnovni kapital rioritetnih akci ·а
1) 375.000.-1 1ОО.ООО.- (1
Azio
1 65.000.- (la
Racllп Nellplaceпi llpisaпi osпovпi kapital svojim saldoш pokazllje visiпll вpi
saпog а пellplaceпog osпovпog kapitala, пе odvajajllci ргi tоше deo osпovпog kapita-
la koji је llpisaп а cija llplata пUе tгаzепа, od dela osпovпog kapitala koji је llpisaп i
cUllje llplatll dгllstvo tгazilo. Ovaj гасllпје koгektivaп IЋCLIП гасllпа Akcijski kapital
јег svodi по111iпаl1ш vгedпost osпovпog kapitala па llplaceпi izпos osпovпog kapi-
tala.U bilaпs staпja гасllп Neвplaceпi llpisaпi kapital se шюsi па stгaпll pasive kao
odЬitпa pozicija osпovпog kapitala.
U vezi sa fогшiгапјеш osпovпog kapitala akcio11aгskil1 dгllstava tгеЬа llkazati
jos i па tгеtшап tгoskova izazvaпi\1 eшisijoш i ргоdајош akcija. Ovi tгoskovi, kao i
dгllgi tгoskovi osпivaпja pгedllze6a, padajll па teгet гaslюda poslovпe godiпe. Nije
dopllsteпo \1 гsiti pokгi6e ovil1 tгoskova па teгet azija.
Sopstveпi kapital akcioпaгskiћ dгllstava је slozeпa kategoгija. Sastoji se iz
osпovпog (akcijskog) kapitala, azUa, гezeгvi, koje шogll Ьiti zakoпske, slobodпe i
statlltaгпe i Ьilапsпе doЬiti. Otllda роvесапје ili sшапјепје sopstveпog kapitala taп
giгa llvekjedпll od пјеgоvЉ kошропепti. Blldllci da ovde гаzшаtгашо sашо опа ро
vе6апја ili sшапјепја sopstveпog kapitala koja пastajll kao posledica pгiliva kapitala
ll dгllstvo, а пе i ргошепе izazvaпe dobiciшa i gllbicima пastaliш ll poslovaпjll, Ьiсе
гесi рге svega о ргошепаша osпovпog kapitala i ргошепаша гezeгvi.
Osпovпi kapital dгнstva је, kako је ve6 pozпato, stalaп. Njegove ргошепе 1110-
gll se vгsiti sашо па osпovll odlllke glavпe slшpstiпe аkсiопага doпete 3/4 vе6iпош.
Роvе6апје osпovпog kapitala vгsi se sашо izdavaпjeш пovog kola akcija. Odlllka о
eшitovaпjll поviЬ akcija doпosi se kada је dп1stvll роtгеЬап dodatпi kapital za рго-
103
siгепје kapaciteta, za fiпапsiгапје оЬгtпЉ sгedstava ili za vгасапје dospelЉ dнgova.
Postнpak i kпjigovodstveпo obнl1vataпje sн ргi tоше jedпaki опiша koji se javUajн
ргi fоплiгапјн osпovпog kapitala.
Роvесапје нlшрпоg sopstveпog kapitala dгнstva шоgнсе је ostvaгiti kгoz do-
plate аkсiопага koje опi сiпе da Ьi svoje pгivilegovaпe akcije zaшeпili za геdоvпе.
Doplate н ovo111 slнсајн povecavajн геzегvе, kao deo sopstveпog kapitala dгнstva,
dok visiпa osпovпog kapitala ostaje пергошепјепа. Ovaj dopнпski kapital пашепјеп
је н ргvош геdн роkгiсн gнЬitaka.
Pгetvaiaпje pгioгitetпil1 akcija н геdоvпе llticace па izшепн stгнktшe ak-
dela
cUskog kapitala, а пе
i па пјеgоvн visiпн. Na гаснпiша glavпe kпjige ргеtvагапје
ргiогitеtпЉ н оЬiспе akcije се Ьiti kпjizeпo tako sto се za doplaceпi izпos Ьiti za-
dнzeп Tekнci гаснп i оdоЬгеп гаснп Rezeгvi, za пошiпаl1ш vгedпost akcija koje sн
ргеdшеt koпveгzije odobгice se IЋсш1 Akcijski kapital ро osпovll гedovпil1 akcija, а
zadнziti 1Ћсш1 Akcijski kapital 'ро os110vн ргiогitеtпЉ akcija.
Opisaпa kпjizeпja se шоgн pгikazati ovako:
Rezerve Teku6i racun/Blagajna
Akcijski kapital ро osnovu Akcijski kapital ро osnovu

redovnih akcija prioritetnih akcija
1 S"
Роvесапје osпovпog kapitala akcioпaгskЉ dгнstava шоzе se izvгsiti izdava-

пjeш besplatпЉ (gгatis) akcija postojeciшa аkсiопагiша па teгet гezeгvi dп1stva.
Ешitоvапјеш gгatis akcija povecava se sашо osпovпi, akcijski kapital, dok нkнрап
sopstveпi kapital dгнstva ostaje пергошепјеп. Јег, da podsetiпю ove akcije se izda-
jн па teгet гezeгvi, а to zпaci da се za пошiпаlпн vгedпost izdatiћ gгatis akcija Ьiti
sшапјепе slobodпe геzегvе dп1stva. Tako da ova eшisija шепја sашо stгнktшll sop-
stveпog kapitala dгнstva, а пе нtice па пјеgоvн visiпll. Opisaпo kпjizeпje se 1110.Ze
pгedstaviti ovako:
Akcijski kapital ро osnovu

redovnih akcij а Rezerve
1 S"
Sшапјепје osпovпog kapitala akcioпaгskil1 dгнstava ргеdнziша se sa ciljeш da

se izvгsi saпacija, popгavi гeпtaЬilitet ili izvгsi deliшicпo vгасапје osпovпog kapita-
la. Bez obziгa па to koji је cilj sшапјепја osпovпog kapitala опо, kao пi роvесапје,
пе 1110.Ze Ьiti izvгseпo bez 3/4 saglasпosti glavпe skнpstiпe аkсiопага.
104
Sшапјепје kapitala se шоzе izvгsiti па пekoliko пасiпа, а izboг 11aci11a sшапје
пја н velikoj шегi zavisi od cilja koji sшапјепјеш kapitala tгеЬа da Ьнdе postigпнt.
Sшапјепје os11ov11og kapitala dгнstva izazvaпo sшапјепјеш poslovпe aktivпo
sti (нsled cega је гaspolozivi os11ov11i kapital pгevisok) vгsi se deli111ic110111 isplatoш
kapitala аkсiопагiша. Telшicki sшапјепје se spгovodi tako sto se izvгsi zашепа ak-
cija sa visoш пошiпаlпош vгеdпоsсн za akcUe sa пizош пошiпаlпош vгеdпоsсн
i isplatoш гazlike н gotovн. Ova ргошепа iша za posledicн sшапјепје aktive, kоп
kгеtпо gotoviпe i sшапјепје Akcijskog kapitala ро os110vн геdоvпЉ i/ili Akcijskog
kapitala ро os110vн ргiогitеtпЉ akcija.
Gгaficki se kпjizeпje шоzе pгedstaviti ovako:
Akcjjski kapital ро
Tekuci racun/Blagajna osnovu redovnih akcij а
S' 1 1 S'
Р 1· е
r: 1) Na оsпоvн odlнke glavпe slшpstiпe аkсiопага izvгseпaje zаше
im
па 500 гedov11il1
akcUa 110111i11al11e vгedпosti 1.000.- diпага za геdоvпе akcije пошi
паlпе vгedпosti 800.- diпага, гadi sшапјепја osпovпog kapitala, сiше је osпovпi ka-
pital sшапјеп sa 500.000.- па 400.000- Razlika је ispla6eпa аkсiопагiша н gotovн.
Na гаснпiша glavпe kпjige ргошепа se kпjizi:
Blagajna osnovu redovnih akci ·а
so 1 100.000.- (1 1) 1ОО.ООО.- S0
Ukoliko sн iskoгisceпe sve геzегvе za pokгice gнbitka н poslovaпjн, skнpstiпa

аkсiопага шоzе doпeti odlнlш da se za izпos пepokгiveпog gнbitka sшапјi osпovлi
kapital. Sшапјепје пошiпаlпе vгedпosti, ро pгavilн геdоvпЉ deoпica, н tош slнсајн
пiје ргасепо isplatoш gotoviпe, ve6 гazlika izшedн ргеtlюdпе vise i поvе пize пошi
паlпе vгedпosti deoпica pokгiva gнЬitak. Ovde se, 1-аzнше se, шоzе govoгiti sашо
о fогшаlпош роkгiсн gнЬitka, јег izgнЫјепа sгedstva oviш пisн роvгасепа, sашо је
izvгseпo нskladivaпje izvoгa sa гaspolozivoш aktivoш. Kпjigovodstveпo-telшicki
ovakvo sшапјепје os110vпog kapitala dгнstva Ьi Ьilo оЬнl1vа6епо па dнgovпoj stгaпi
гаснпа Akcijski kapital ро оsпоvн гedovпill akcija i па роtгаzпој stгaпi гаснпа GнЬi
tak. Кпјizепје koje је opisaпo шоzе se gгaficki pгedstaviti ovako:
Gubitak osnovu redovnih akcija
S' 1 1 S'
105
Osпovпi kapital dгнstva se шоzе sшaпjiti i poпistavaпjeш sopstveпil1 akcija
koje sн ргеtlюdпо kнрlјепе па trzistн kapitala. Otkнp sopstve11il1 akcija гadi пjilю
vog poпisteпja se шоzе vгsiti iz гezeгvi ili iz dobitka. Внсlнсi da bi оtkнрош sop-
stveпi\1 akcija akcioпaгska dгнstva шogla нticati па пjilюv kнгs па tгzistн 11aгtija od
vгedпosti, kao i zbog шogнcпosti spekнlativпil1 lшpoviпa, ноЬiсајепо је da se otkнp
sopstveп Љ akcija роsеЬпо гegнlise zаkопош. Tako zakoп шоzе пасеlпо zabгaпiti
lшроviпн sopstveпil1 akcija od stгапе dгнstva нz паvоdепје izпiпшiћ slнcajeva kada
se to dopнsta. Nabavka sopstveпiћ akcija гadi povlaceпja gotovo н sviш zешlјаша se
sшаtга takviш izпiпшiш slнсајеш. Ako se kнpoviпa sopstveпil1 akcija dopнsta tada
se оdгеdнје gогпја gгапiса do koje se akcije шоgн otkнpUivati. Опа оЬiспо izпosi
10% od пошiпаlпоg kapitala dгнstva. U tош slнсајн otlшp sopstveпil1 akcija шоzе
Ьiti шotivisaп роtгеЬош ргivгешепоg plasiгaпja slobodпog поvсапоg kapitala.
Кнроviпа sopstveпil1 akcija па tгzistн lшгtija od vгedпosti vгsi se ро lшроvпош
kнгsн i izaziva sшапјепје gotoviпe i fоппiгапје zalilш sopstve11il1 akcija.
Poпisteпje kнрUепЉ sopstveпil1 akcija (kojiш se gase sva ргаvа ро oviш akci-
jaшa) dovodi do sша~~епја osпovпog kapitala dшstva н visiпi пошiпаlпе vгeclпosti
poпisteпiћ akcija. Kako kнpovпi kнгs akcija шоzе Ьiti пizi od пошiпаlпоg kшsa
ропistепЉ akcija, za гazlikн se povecavajн геzегvе. Tako se роvlасепјеш sopstveпil1
akcija пе sашо sшапјнје osпovпi kapital, vec se јеdап пjegov deo ргеtvага н гaspo
lozive геzегvе.
Opisaпa ргошепа se па гаснпiша glavпe kпjige kпjizi kao sto је pгikazaпo:
Akcijski kapital
Otkupljene Racun povlacenja ро osnovu
Bla,ajna sopstvene akcije akcija redovnih akcij а

(3) (2) 1 S"
1
Rezerve
(4) (4)
(l) Otkнp sopstveпiћ akcija

(2) Sша11је1* akcijskog kapitala (ро пошiпаlпој vгedпosti) zbog poпisteпja
sopstveпil1 akcija
(3) Sшапјепје Otlшpljeпiћ sopstve11il1 akcija (ро lшроvпој vгedпosti) zbog
po11iste1~a
(4) Кпјizепје гazlike izшedt1 пошiпа!пе i lшроvпе vгedпosti ропistепЉ ak-
CIJa
106
Р r i m е Jt·:
1) Akcioпaгsko dгнstvo "N" је otlшpilo 50 koшada гedovпil1 sopstve11il1 akcija
ро lшгsн od 80%. No111i11al11a vгedпost akcUe је 1.000.- diп.
2) Akcije sн poпisteпe.
Na гаснпiша glavпe kпjige ргошепа se kпjizi ovako:
Otkupljene
so stvene akci ·е Bla аna Racun ovlacen·a akci·a
1) 40.000.- 40.000.- (2 S0 40.000.- (1 2) 40.000.- 50.000.- (2а
2Ь) 1О.ООО.-
osnovu redovnih akci ·а Rezerve
2а)50.000.- S0 110.000.- (2Ь
Ukoliko bi se poпistile deoпice

cUa је lшроvпа сепа bila visa od пошiпаlпе
vгedпosti пastali gнЬitak Ьi izazvao sшапјепје гezeгvi dгнstva.
PгiЬavljeпi fшaпsijski kapital kako sopstveпi tako i pozajшljeпi нlaze se н
гazlicite oЫike i111ovi11e (оsпоvпа i оЬгtпа sгedstva), dok јеdап deo ovog kapitala,
роtгеЬап za геdоvпо poslovaпje ostaje н 11оvса110111 оЫikн. Izпos kapitala koji је po-
ti·ebaп za obavljaпje poslovпe aktivпosti пiје ko11sta11ta11. Napгotiv, 011 se stalпo ше
пја н zavisпosti od ргошепа оЬiша poslovaпja, Ьгziпе ciгkнlacije sгedstava i нslova
pгivгedivaпja. Otнda se па ргiЬаvlјапје fшaпsUskog kapitala ргi оsпivапјн poslovпe
jediпice шоzе gledati kao па pocetak jedпog ро pгavilн kопtiпнiгапоg posla, kojiш
se н ргеdнzесiша bavi fшaпsijska fнпkcija.
2.2. Pozajmljeni kapital preduzeca
РоtгеЬе ргеdнzеса za sгedstviшa sн stalпe, а visiпa роtгеЬпЉ si·edstava је

нslovljeпa kako оЬiшош poslovпe aktivпosti, tako i Ьгziпош ciгkнlacUe sгedstava.
Sopstveпi izvoгi cesto пisн dovoljпi da роkгiјн роtгеЬе ргеdнzеса ра опо шо1-а koгi
stiti i clodatпe роzајшlјепе izvoгe. Sгedstva koja poticн iz pozajшljeпil1 izvoгa stoje
па гаsроlаgапјн ргеdнzеса, н okviгн нgоvшош pгedvideпog гоkа, а za пjilюvo ko-
гisceпje se placa паkпаdа н vidн kaшate. Osпovпi pozajшljeпi izvoгi sн kгediti od
Ьапаkа i dгнgЉ fiпaпsijskЉ iпstitнcija, kao i eшitovaпje kгeditпih Ьагtiја od vгed
пosti - obvezпica.
U zavisпosti od toga па koji гоk se апgаzнјн роzајшlјепа sгedstva sve роzајш
tјепе izvoгe шоzешо ро гocпosti podeliti па dнgогоспе kгedite, kгаtkогоспе kгedite
i tekнce obaveze.
107
2.2.1. Dugorocni krediti
Izboг izvoгa dodatпil1 sгedstava, pod pгetpostavkoш da ргеdнzесе iша potгeb-

11L1 kгeditпн sposobпost, zavisi pгevaslюdпo od роtгеЬе za cUe sL1 pokгice sгedstva
пашепјепа. Ргеdнzеса, ро pгavilн, dнgогоспе kгedite tгaze za fiпапsiгапје пabavke
оsпоvпЉ i tгajпil1 obгt11il1 sгedstava. Za fiпапsiгапје пabavke osпov11il1 sгedstava
koгiste se LI пасеlн dнgогоспi kгediti 6 Ьапаkа. ОdоЬгаvапје kгedita za оsпоvпа sгed
stva od stгапе Ьапkе нslovljeпo је i odgovaгajнciш нсеsсеш tгazioca kгedita, kao
i роdпоsепјеш odgovaгajнce dokншeпtacije оdпоsпо iпvesticioпog elaboгata. Оdо
Ьгепi kгedit se пе нрlаснје па tekнci гаснп tгazioca kгedita, vec Ьапkа ргенziша oba-
vezн da се do izпosa оdоЬгепоg kгedita isplacivati obaveze ргеша dobгavljaciшa,
koje sн нslovljeпe паЬаvkош datog osпovпog sгedstva. Stoga, sаша сiпјепiса da је
Ьапkа odobгila kгedit za оsпоvпа sгedstva н оdгес1епош izпosн пе 1110.Ze Ьiti ргеd
шеt kпjigovodstveпog оЬнћvаtапја, јег obaveza ро оsпоvн takvog kгedita н tгепнtlш
оdоЬгаvапја пе postoji. Isplata obaveza ргеша dobavljaciшa za оsпоvпа sгedstva
iz kгedita iша za posledicн fогшiгапје obaveza ргеша Ьапсi. Kako ova ekoпoшska
ргошепа dovodi do sнpstitнcUe jedпog kгatkoгocпog izvoгa - obaveze ргеша doba-
vUaciшa za оsпоvпа sгedstva dнgогоспiш izvoгoш - kгeditoш za оsпоvпа sгedstva,
опа тога Ьiti evideпtiгaпa н kпjigovodstvн.
Р n· i m е n·: 1) Dobavljaciшa za оsпоvпа sгedstva isplaceпo је 50.000.- diпага
iz оdоЬгепоg dнgогоспоg kгedita za оsпоvпа sгedstva.
Ova ekoпoшska ргошепа Ьi н kпjigovodstvн ргесlнzеса bila evideпtiгaпa па
гаснпiша glavпe kпjige па sledeci пасiп:
DobavljaCi Dugorocni krediti

1) 50.000.-1 so 1 50.000.- (1
Tek паkоп koгisceпja, оdпоsпо isplate dobavljaca, i LI izпosн koji је isplaceп,

fогшiга se obaveza ргеша Ьапсi ро оsпоvн kгedita za оsпоvпа sгedstva.
Otplata оdпоsпо vгасапје dнgoгoc11il1 kгedita vгsi se рнtеш polнgodisпjiћ ili
godis11jil1 aiшiteta. Aпнitet sadгzi otplatн, tj. гаtн i pгipaclajнci deo kaшate. Ugovo-
гoш о kгeditн ргесiziгајн se нslovi otplate kгedita odгec1iva11je111 гоkа vгасапја i па
сiпа оЬгаснпаvапја aпнiteta. Naiшe, arшiteti шоgн LI zavisпosti od toga da li sн гаtе
stalпe ili гаstнсе Ьiti opadajнci ili stalпi. Na os11ovL1 гоkа otplate i пасiпа оЬгаснпа
arшiteta sastavUa se рlап otplate (aшoгtizacije) zајша, н kоше se оdгес1нје visiпa go-
disпje otplate, kaшate оdпоsпо aпнiteta.
Ako pгetpostaviшo da је гоk otplate паргеd роше1шtоg dнgогоспоg zајша 5
godiпa а kашаtпа stopa 10% godisпje, опdа рlап aшoгtizacije zајша sa jedпakiш
otplataшa izgleda ovako:
Dнgогоспiш kгeditiшa s111atгajt1 se опi zajшovi koji se odob1-aYa.jt1 па гоk vгаса1~ја dнzi ос! go-
diпe dапа.
108
PLAN AMORТIZACIJE ZAJMA SA JEDNAKIM OTPLATAMA
1 NEJEDNAKIM ANUIТETIMA
Zajam na Otplata na Kamata 10% na Anuitet na

Godina
pocetku godine kraju godine kraju godine kraju godine
1 50.000.- 10.000.- 5.000.- 15.000.-
2 40.000.- 10.000.- 4.000.- 14.000.-
3 ЗО.ООО.- 10.000.- 3.000.- 13.000.-
4 20.000.- 10.000.- 2.000.- 12.000.-
5 10.000.- 10.000.- 1.000.- 11.000.-
ZЬir: 50.000.- 15.000.- 65.000.-
U оvош slнсајн aiшitet iz godiпe н godiпн opada, јег se па stalпi izпos гаtе
dodaje opadajнci izпos kaшate. Kada se vгасапје zајша vгsi н jedпakiш aiшitetiшa,
опdа izпos otplate iz godiпe н godiпн гaste, јег se kaшata sшапјнје, Ьнdнсi cla se
оЬгаснпаvа па pгeostali deo dнga.
Ako se pгetlюdпi zајаш vгаса LI jedпakiш aпнitetiшa LI гоkн od pet godiпa
i нz 10% godisпje kaшate, tada је aпнitet 13.189,5 diп. (50.000 х V5 10 =50.000*
0,26379)7• Рlап aшoгtizacije zајша izgleda ovako:
PLAN AMORТIZACIJE ZAJMA SA NEJEDNAКIM OTPLATAMA

1 JEDNAKIM ANUIТEТIMA
Zajam na Kamata na kraju

Godina Anuitet Otplata
pocetku godine godine
1 50.000.- 13.190.- 5.000.- 8.190.-
2 41.810.- 13.190.- 4.181.- 9.009.-
3 32.801.- 13.190.- 3.280.- 9.910.-
4 22.891.- 13.190.- 2.289.- 10.901.-
5 11.990.- 13.190.- 1.200.- 11.990.-
65.950.- 15.950.- 50.000.-
Isplata dospele гаtе kгedita

za оsпоvпа sгedstva vгsi se sa telшceg гаснпа. Ка
шаtа pгedstavlja паkпаdн za koгisceпje pozajшljeпil1 sгedstava, оdпоsпо fiпaпsijski
гaslюd i isplacнje se sa tekнceg гаснпа. Isplata aпнiteta sшапјнје obavezн ргеша
Ьапсi ро оsпоvн dнga i ро оsпоvн kaшate.
Р 1· i m е r: 1) Na iше otplate kгedita za оsпоvпа sгedstva isplaceпo је sa telш
ceg lЋСLШа diпага 15.000.-Na гаснпiша glavпe kпjige паvеdепа ekoпoшska ргоше
па kпjizi se kako sledi:
V"rje koeficijeпt koji se пalazi н fi11a11sijski111 tаЫiсаша (ТаЫiсе iпteгesa па iпteгes). Ozпaka
тт zпaci da је гее о peti111 fi11a11sijski111 tаЫiсаша. п је Ьгој godiпa otplate zајша, ар ka111at11a
stopa.
109
TekuCi racun Du orocni krediti
so 1 15.000.- (1 1) 15.000.- S 0
S оЬziгош da kaшata pгedstavlja геdоvап гaslюd, sva kпjizeпja l1 vezi sa ka111a-

ta111a Ьiсе izlozeпa ргi гаzшаtгапјн tгoskova.
Kгedite za оsпоvпа sгedstva шоgв, нkoliko iшајв гaspolozivil1 sгedstava, odo-
bгavati рогеd Ьапаkа i ргеdнzеса. Ovi kгediti шоgв Ьiti kako fiпaпsUski, tako i
гоЬпi. Kпjigovodstveпo-telшicki pos111atгa110, пjilюvo evideпtiгaпje l1 kпjigovodstvв
tгazioca kгedita vгsi se па istovetaп пасiп
kao i ргi kогisсепјв ЬапkагskЉ kгedita.
Dвgогоспi kгediti za оЬгtпа sгedstva
se, ро pгavilв, koгiste za pokгice dвgо
госпЉ оdпоsпо stalпЉ роtгеЬа za obгt11i111 sredstviшa. Јег, bez obzira па to sto se
оЬгtпа Siedstva н poslovпoш ciklвsн, пергеstапо шепјајвсi svoj oЫik, оЬгсв Ьгzе
od оsпоvпЉ sгedstava опа sв, в оЬiпш koji је пнzап za погшаlпо obavljaпje poslo-
vaпja, в istoj шегi vezaпa za poslov1ш jediпicн kao i нlаgапја LI оsпоvпа sгedstva.
Dнgогоспа vezaпost sгedstava пашесе роtгеЬв koгisceпja dнgогоспЉ izvoгa za пji
lюvo pokrice.
Za гazlilш od kгedita koji se оdоЬгаvајв za паЬаvlш оsпоvпЉ sгedstava, gde
se kao izпos kгedita ргizпаје izпos koji је lпeditoг ро пaloziшa zajшotгazioca ispla-
tio, kod kгedita za оЬгtпа sгedstva, kada је гее о fiпaпsijskiш kгeditiшa, сео izпos
оdоЬгепоg kгedita se L1pla6нje па telшci 1-асш1 zajшotгazioca. Uplata izпosa kгedita
па telшci гасш1 zajшotгazioca povlaci za sоЬош fогшiгапје obaveze ргеша kгedito
п1 LI visiпi оdоЬгепоg оdпоsпо нрlасепоg izпosa sгedstava • 8
Р :r i m е 1·: 1) Na os110vL1 оdоЬгепоg dнgогоспоg kгedita za оЬгtпа sгedstva

Ьапkа је нplatila па telшci 1-асш1 diпага 150.000.-
Dugorocni krediti Teku6i racun 1
1 150.000.- (1 1) 150.000.-
Kгediti, koje ргеdнzеса tгaze za pokгice роtгеЬа LI оЬгtпiш sгedstviшa, koгiste

se za isplate obaveza pгoisteklil1 iz гedovпog poslovaпja i паЬаvlш оЬгtп il1 sгedsta
va. Razlozi гacioпalпosti idt1 н pгilog ovakvoш пасiпн пjilюvog koгisceпja. Кпјizе
пје ove ргошепе је isto i kada se kao davaoci kгeditajavljajн ргеdнzеса.
Nal1avka osпo\111il1 i oliгtпil1 sгeclstaYa је sшло poYocl za flпапsiгапје pгedL1zeca. Ос! toga za sta
se kтedit с!аје шоgн zю1 isiti нslovi kгeditiгaпja, ali kaclaje kгedit iskoгisceп пеша гazlike iz111edt1
dнgoгocпil1 zajшova za оsпоvпа i оЬгtпа sгedstva. te stoga пiје пеор!юdпо da se podvajajн koпta
dL1goгocпog kгedita za оsпоvпа i оЬгtпа sгedstva.
110
2.2.2. Kratkorocni krediti
Pod kгаtkогоспiш kгeditiшa se роdгаzшпеvајн опi kгediti ciji је гоk vгасапја

kгaci od godiпe dапа. U пacelll, oviш kгeditiшa Ьi tгebalo fшaпsiгati sашо роvге
шепе i ргivгешепе роtгеЬе za оЬгtпiш sгedstviшa, kao sto Sll ргiшега гadi, роtгеЬе
izazvaпe stvагапјеш sezoпskil1 zalil1a. Когisсепје kгatkoгocпil1 kгedita za fiпапsiга
пје stalпil1 obгtпil1 sгedstava l1 zпасајпош оЬiпш llpllcllje па zakljllcak da је doslo
do slаЫјепја fiпaпsijskog polozaja pгedllzeca. I ovde se kao kгeditoгi шogll рогеd
baпakajaviti i pгedllzeca, dakle пefiпaпsUske iпstitнcije, koje рогеd fiпa11sijskil11110-
gн odobгavati i гоЬпе lпedite.
Kпjigovodstveпo obнl1vataпje koгisceпil1 kгatko1·oc11il1 kгedita, vгsi se tako sto
se za izпos оdоЬгепоg i па tekнci 1-асш1 pгedllzeca llplaceпog izпosa kгatkoгocпog
kгedita zadнzнje гаснп Tekнci tЋсш1, а odobгava tЋсш1 obaveza - Кгаtkогоспi kгe
diti.
Р 1· i m е 1·: 1) Ргеша izvodн Ьапkе нрlасепо је па tekнci гас нп diп. 200.000.-
ро оsпоvн оdоЬгепоg kгatkoгocпog kгedita od stгапе Ьапkе.
Оvн еkопошskн ргошепн tгеЬа pгokпjiziti па sledeci пасiп:
TekuCi racun Кratkorocni krediti

1) 200.000.-1 1 200.000.- (1
Кгаtkогоспi kгediti
se vгасајн н ршюш izпosн t1 нgоvогош ргеdviёtепош гo
kt1. Isplata obaveze ро
os11ovt1 kгatkoгocпog k1·edita iша za posleclicн sшапјепје go-
toviпe па tеkнсеш гасшш i sшапјепје obaveze, tako da se isplata kпjizi zаdнzепјеш
гаснпа Кгаtkогоспi kгediti i оdоЬгепјеш tekнceg гасш~а. Кашаtа koja se placa kao
паlшаdа za koгisceпje sгedstava iz kгedita pгedstavlja геdоvап fшaпsijski гaslюd,
otнda се о пјепош kпјizепјн Ьiti гесi tI 0110ш delt1 нclzbeпika t1 kојеш se гаzшаtгајн
fiпaпsijski гaslюdi.
Kod гоЬпil1 kгedita, пezavisпo od toga da li st1 dнgогоспi ili kгatkoгocпi, oba-
veza ргеша davaocн kгedita пastaje н tгe1шtkt1 ispoгнke гоЬе za kојн је kгedit ос\о
Ьгеп, нkoliko нgоvогош п ije dгнgaclie оdгеёtепо.
2.2.3. Emitovanje obveznica
Do роtгеЬпоg dodatпog
kapitala ргеdнzеса шоgн doci eшisijoш i ргоdајош
obvezпica. Obvezпicaje liaгtijaod vгedпosti koja vlasпikн daje ргаvо da ро dospe6t1
od izdavaoca пaplati izпos паzпасеп па obvezпici, kao i ргаvо па парlаtн ргiраdајн
се kaшate. Obvezпica se sastoji iz plasta obvezпice i taloпa. Plast obvezпice sadгzi
sledece podatke:
111
- оzпаlш daje гее о obvezпici,
- пaziv i sediste izdavaoca (eшiteпta),
- пaziv i sediste kнрса ili оzпаlш da obvezпica glasi па doпosioca,
- пaziv i sediste gагапtа, ako је obvezпica gагапtоvапа,
- пошiпаlпн vгedпost obvezпice,
- visiпн kашаtпе stope ili пасiп оЬгаснпаvапја kaшate,
- rokove otplate glavп ice,
- seгijski i koпtгolпi Ьгој obvezпice i
- faksiшil potpisa ovlasceпiЬ lica.
Таlоп obvezпica шоzе Ьiti kaшatпi ili aпнitetпi. Ako se glavпica dвga (110111i-
11al11a vгedпost obvezпica) isplacнje оdјеdпош па kгајн aшoгtizacioпog peгioda, а
kaшate se isplacнjн godisпje,
tada obvezпica iша kaшatпi taloп. A1шitet11i taloп iша
јн опе obvezпice kod kojil1 se glavпica dнga zajedпo sa kашаtош isplacнje godisпje.
Svaki taloп пezavisпo od toga da l i је kaшatпi ili aiшitetпi шога sadrzati seгUske i
ko11trol11e brojeve obvezпice kao i svoj Ьгој koji росiпје геdпiш Ьгојеш јеdап ра с\о
"11"- н zavisпosti od гоkа vгасапја dнga.
Kapital ргiЬаvUеп eшisUoш i ргоdајош obvezпica је pozajшljeпi kapital. Оп
se ро ргоtеkн odгedeпog гоkа тога vгatiti i za пjegovo koгisceпje se placa паkпаdа
LI vidн kaшate. U tош sшislн obaveze пastale ро os110vн prodaje obvezпica iшајн
iste kaгakteгistike kao i obaveze ро оsпоvн dнgогоспЉ ili kгatkoroc11il1 kгedita, LI
zavisпosti od гоkа dospeca obvezпica. Razlika је н tоше sto se eшisijoш i ргоdа
још obvezпica, апgаzнје kapital velikog Ьгоја poveгilaca ciji pojediпacпi нlozi пе
шогајн Ьiti visoki, dok se kod dнgогоспЉ zajшova апgаzнје veliki kapital jedпog
poverюca.
Obaveze ро os11ovL1 obvezпica паstајн tek posto lшpci нplate поvсапа sгedstva
za lшрUепе obvezпice i sашо н visiпi ргiшlјепЉ нplata. Tekнci гасШ1 ili Blagajпa
se zаdнzнјн za izпos ргiшUепiЬ sгedstava, а odobгava se 1-асш1 Obaveze ро osпovL1
obvezпica. Sl1eшatski se opisaпo kпjizeпje 1110.Ze pгedstaviti ovako:
Obaveze ро osnovu obveznica TekuCi racun/Вlagajna
Р 1·
i ш е 1·: 1) Ргеdнzесе "Х" eшitovalo је 5.000 obvezпica cija је пошiпаlпа
vгedпost 1.000.- diпara ро obvezпici. Rok vгасапја dнga је 5 godiпa нz kашаtн od
5% godisпje. Pгodato је 3.500 obvezпica ро пошiпаlпој vгedпosti. Gotoviпaje нрlа-
6епа па telшci 1-асLш. Ргошепа se па 1-асLшiша glavпe kпjige kпjizi ovako:
Tekuci racun Obaveze о osnovu obveznica

1) 3.500.000.-1 3.500.000.- (1
112
Iako је eшitovaпo obvezпica LI вkврпој пошiпаlпој vгedпosti od 5.000.000.-
diп., Ьвdнсi da је eшistia sашо deliшicпo pгodata obaveze izпose sашо oпoliko
kolika је пошiпаlпа vгedпost pгodatil1 obvezпica, za toliko se вostaloш povecao i
izпos gotoviпe.
Кашаtа koja se ро os110vн dвgaza pгodate obvezпice оЬгаснпаvа i placa go-
disпje pгedstavUa fiпaпsUski гaslюd i pada па teгet tekвce poslovпe godiпe. Isplata
obaveza ро оsпоvв obvezпica koja sledi ро ргоtеlш нgоvогепоg гоkа iша za posle-
dicн sшапјепје likvidпЉ sгedstava i gaseпje obaveze. Na гасвпiша glavпe kпjige LI
skladн sa datiш оЬјаsпјепјеш ргошепа se kпjizi tako sto se zadвzвje гасвп Obaveze
ро osпovL1 obvezпica, а odobгava Telшci 1-асш1 ili Blagajпa za isplaceпi izпos.
Р :r i m е :r: 1) Isplaceпo је sa tekвceg гаснпа па iше izшiгепја obaveza ро
оsпоvн obvezпica diп. 500.000.
Tekuci racun Obaveze о osnovu obveznica

so 1 500.000.- (1 1) 500.000.- 3.500.000.- S0
Pitaпja za ргоvегв zпапја i гаzшпеvапја:

1. Које sв 1-azlike izшedв sopstveпog i pozajшljeпog kapitala?
2. Zbog cega kod iпоkоsпЉ ргеdвzеса i dгвstava lica пiје ргорisапа шiпiшаl-
па visiпa kapitala potгebog za osпivaпje?
3. Sta pokazвje ргошеt stгапе dвgвје Licпog гасвпа vlasпika?
4. Pod вtiсајеш kojil1 ргошепа se шепја visiпa Iпokosпog kapitala?
5. Sta pokazнje saldo гасвпа Neнplaceпi вpisaпi osпovпi kapital?
6. Kada пastaje i сепшјејеdпаkа visiпa obaveze ро оsпоvв dвgогоспЉ kгedi
ta?
7. Za koje пашепе se koгiste kгatkoгocпi kгediti i kako se vгsi i kпjigovod
stveпo оЬвћvаtа otplata ovil1 kгedita?
8. Na koji пасiп па visi1ш sopstveпog kapitala delвje eшitovaпje gгatis akci-
ja?
9. Na kош гасшш se оЬнћvаtа гazlika izшedн vise eшisioпe i пize пошiпаlпе
vгedпosti akcUa?
10. Kako se obвl1vata гazlika izшedв vise lшроvпе i пize пошiпаlпе vгedosti
ропistепЉ оtlшрlјепЉ sopstveпiћ akcija?
113
UlAGANJE NOVCANI SREDSTAVA U FINANSIJSKE
ОВ КЕ IMOVINE, OSNOVNA SREDSTVA 1 Е
Ciljevi izucavanja
1. Ulaganje prЉavljenЉ finansijskЉ sredstava u finansijske oЫike imovi=

ne, osnovna sredstva i zalЉe;
2. Definisanje osnovnЉ oblika finansijskЉ ulaganja i identifikovanje
transakcija u vezi sa ovim oЫicima imovine;
3. Objasnjenja karakteristika, vrsta i oЫika evidencije о osnovnim sred=
stvima;
4. Nacini prЉavljavljanja osnovnЉ sredstava;
5. PrЉavljanje zalЉa i njЉovo knjigovodstveno obuhvatanje ро stvar-
noj, komblnovanoj i planskoj nabavnoj ceni;
6. lzmirenje obaveza prema dobavljacima.
2.3 Ulaganje novcanЉ sredstava UI ucesca, ostale hartije

od vrednosti i dugorocne plasmane
РгiЬаvlјапје sopstveпog i pozajшUeпog kapitala, koje је нргаvо Ьilo ргеdшеt

гаzшаtгапја, iша i svojн dгнgн stгапн. Naiшe, za eшiteпta Ьilo akcija Ьi\о obvezпi
ca пji\10va ргоdајаје пасiп za sticaпje osпovпog ili pozajшljeпog kapitala, za kнрса
ovil1 l1aгtija od vгedпosti to је, шеdнtiш, нlаgапје fiпaпsUskil1 sгedstava.
2.з.1. Исеsса
Pod нсеsсiша se pod1-azш11evajн нlagaпja н dгнgа ргеdнzеса izvгseпa s ciljeш

da se ргеkо пjil1 stekпe шogнcпostjedпog dнgогоспоg нticaja па роs\оvпн politilш
datil1 ргеdнzеса, а гadi tшаргеdепја sopstveпog poslovaпja. Ovo нlаgапје kapitala
ll dп1ga ргес\нzеса ostvaгнje se, ll zavisпosti od 11jil10ve ргаvпе fогше, kao lшpovi-
1·14
па геdоvпЉ akcija ako је гее о akcioпaгskiш ргеdвzесiша, kao kвpoviпa вdela в
оsпоvпош kapitalв ako је гее о dгвstviшa sa оgгапiеепош odgovoпюscв, od11os110
kao lшpoviпa вdela н dгвstviшa lica. Оvош kвpovi110111 se deo поvеапЉ sгedstava
ргеtvага ll нееsса. Ргi kвpoviпi akcija i вdе\а 111ogL1 se javiti tгoskovi пabavke kao
sto Sll pгovizija beгzaпsk.0111 posгedпilш, beгzaпske takse i sl. Ovi tгoskovi zajedпo
sa рlасепош сепош akcija оdпоsпо нdeia еiпе пјilюvв паЬаvпн vгedпost. Zadнzнje
se tЋеш1 Ueesca za паЬаvпв vгedпost stееепЉ вееsса, а оdоЬгаvајв se Telшci tЋеш1
ili Blagajпa, н zavisпosti od toga kako је izvгseпo рlасапје.
Gгafieki opisaпo kпjizeпje se шоzе pгedstaviti:
Blagajna/Telшci racun Ucesca
S" 1
Р n· i m ег: 1) Квроviпош геdоvпЉ akcija ргеdвzеса "N" па beгzi steeeпo је

нееsсе od 20% н kapitalн tog ргеdнzеса. Кнроvпа vгedпost akcija izпosi 140.000
diпага, pгovizija beгzaпskog posгedпika izпosi 1400 diпага, а beгzaпski рогеz izпo
si 700 diп. Рlасапја SLI izvгseпa bezgotoviпskiш рнtеш.
Tekuci raeun Ucesca

so 1 142.100.- (1 1) 142.100.- 1
Vlasпici нееsса iшајн ргаvо нееsса ll гaspodeli dobiti ргеdнzеса ll еUеш kapi-
talн нееstvнјн. Kod akcioпaгskЉ dп1stava deo doЬiti koji pгipada vlasпiciшa akcija
ozпaeava se kao divideпda. О lшjigovodstveпoш оЬвl1vаtапјн divideпdi Ьiсе гееi
kasп ije, ргi гаzшаtгапјн fiпaпsijskill pгilюda ргеdнzеса.
2.3.2. Ostale hartije od vredrюsti
Uka111ace11je slobodпil1 поvеапЉ sгedstava па kгaci ili dнzi гоk ргеdнzесе 1110-
ze ostvaгiti kнpoviпoш liaгtija od vгedпosti, kao sto Sll obvezпice, akcije, Ыagajпieki
zapisi i sl. Ove Ьагtiје od vгedпosti iшајн svojн ргошеtпн vгedпost i шоgн se н slнеа
јв роtгеЬе pгetvoгiti в likvidпa sгedstva. Kako шоgн Ьiti lшроvапе гadi dвgогоепоg
poslovaпja ргеdвzеса, ali i ргоdаје ноЬiеајепаје podela ovi\1 liaгЩa od vгedпosti па
dнgогоепе \1агЩе od vгedпosti i l1aгtije od vгedпosti koje sн оЬгtпа iшoviпa. Osпova
za оvв роdе\в пiје pгevaslюdпo vгsta liaгtija od vгedпosti vec пашега koja se iша ргi
пјепош sticaпjн. Tako akcije kao ћагЩе od vгedпosti шоgн pгedstavljati нсеsса ako
SLI lшрlјепе s пашегош da se нtice па poslovaпje datog ргеdвzеса, шоgн Ьiti dвgо
гоепе liaгtije od vгedпosti ako Sll пашегuепе dнgогоепош posJovaпjll ali bez пашеге
da se koгiste kao sгedstvo za вticaj i шоgн Ьiti kгаtkогоепе iiaгtije od vгedпosti ako
115
sн lшрlјепе1-adi ргоdаје н kгatkoш гоlш. Neke lыгtije od vгedпosti, kao па ргiшег
Ыagajпicki zapisi, SLI ро svojoj pгiгodi, шеdнtiш, kгаtkогоспе l1агЩе od vгedпosti.
Кнроviпа lыгtija od vгedпosti iша za posledicн sшапјепје gotoviпe i роvеса
пје ovog oЫika aktive, sto gгaficki pгedstavljeпo izgleda:
Blagajna/Teku6i racun Hartije od vrednosti
S' 1
Р ir i m е 1·: 1) Otkнpljeпo је н gotovн obvezпica za diп. 15.000.-, Ыagajпickill

zapisa za 10.000 diпага i akcija ргеdнzеса "N" za 5.000 diпага. K11jize11je ove рго
шепе па гаснпiша glavпe kпjige izgleda:
Blagajna Hartije od vrednosti

so 1 ЗО.ООО.- (1 1) зо.000.-1
Kako је kнpoviпa l1агЩа od vгedпosti 111otivisa11a нkашасепјеш нlozeпog ka-

pitala i fоппiгапјеш гezeгvi likvidпosti, to se н slнсајн роtгеЬе za likvid11i111 sгed
stviшa опе ргоdајн. Ргоdајпа сепа ргi tоше је гazlicita od паЬаvпе te se ргi pгodaji
шоzе ostvaгiti kako doЬitak tako i gнЬitak.
Ргоdајош se povecava gotoviпa н visiпi ostvaгeпe ргоdајпе vгedпosti, sша
пјнје staпje па гасшш Haгtije od vгedпosti za паЬаvпн vгedпost ргоdаtЉ lшгЩа od
vгedпosti, dok se ostvaгeп i doЬitak ili gнЬitak iskazнje па гасшш DoЬitak od ргоdа
је lшгtija od vгedпosti, оdпоsпо GнЬitak od ргоdаје 11aгtija od vгedпosti.
Gгaficki opisaпo kпjizeпje izgleda:
Harti је od vrednosti
S' 1
GuЬitak od prodaje Dobitak od prodaje

hartij а od vrednosti hartija od vrednosti
Р 1· im е 1·: 2) Кнрlјепе akcije ргеdнzеса "N" pгodate sн za 5.500 diпага н go-

tovн. Na rаснпiша glavпe kпjige ova ргошепа se evideпtiгa:
116
Hartij е od vrednosti
so зо.ооо.- \ 5.ооо.- (2 2) 5.500.-
Dobitak od prodaje hartija od vrednosti

1 500.- (2
2.3.3. Dugorocni plasmani
Pod сiвgогоспiш рlаsшапiша

se роdгаzш11еvајн па вgоvогв zasпovaпe поvса
пе pozajшice jedпog ргеdнzеса dгнgош sa гоkош vгасапја dвziш od godiпe dапа.
Na sгedstva koja sв роzајшlјепа davalac kгedita парlасвје kашаtв, koja za пјеgа
pгedstavlja fiпaпsijski pгilюd. Isplata оdоЬгепоg kгedita izaziva sшапјепје gotoviпe
i роvесапје dвgoгoc11il1 рlаsшапа в visiпi isplaceпog izпosa i evideпtiгa se zаdвzе
пјеш гасвпа Dвgогоспi plasшaпi i оdоЬгепјеш telшceg гаснпа. То gгaficki pгedsta
vljeпo izgleda:
Tekuci racun Dugorocni plasmani
S' 1
Р r i m е r: 1) Isplaceпo је, ргеша izvodн Ьапkе, sa telшceg гасвпа diпш-а

50.000 па iше оdоЬгепоg dвgогоспоg kгedita za оЬгtпа sгedstva.
Tekuci racun lasmani
so 1 50.000.- (1 1)
Otplata ovil1 kгedita vгsi se в skladt1 sa sklopljeпiш вgоvогош, Ьilo в aпвiteti

шa ili ро pгotekt1 vгешепа оdјеdпош.
Pitaпja za ргоvегв zпапја i гаzш11еvа11ја:
1. Pod kojiш вsloviшa нlаgапје t1 dгвgо ргеdнzесе iша kaгakteг нсеsса?

2. Које pгilюde doпose нсеsса, а koje dнgогоспi plasшaпi?
3. Које сЩеvе ргеdнzесе гealizнje kнроviпош ћагЩа od vгedпosti?
4. Ко је eшiteпt Ыagajпicki\1 zapisa i koje pгilюde опi doпose ргеdнzесв?
5. Ako ргеdнzесе "N' iша dнgогоспi рlаsшап sta iша ргеdнzесе 'Ђ" па koje
se taj рlаsшап odпosi?
117
2.4. Knjigovodstverю obuhvatanje ulaganja u osnovna sredstva
2.4.1. Ројат i podela osnovnih sredstava
Fiпaпsijski kapital pгiЬavlja se sa ciljeш da se lllozi н poslovaпje i da se паkоп

zavгseпog poslovпog ciklнsa vгati нvесап. Obavljaпje poslovпe aktivпosti zal1teva
da se izvгse odgovaгajнca нlаgапја. Рогеd нlаgапја LI fшaпsijska sгedstva, о kojiшa
је bilo гесi н ргеtlюdпој tacki, ргеdнzесе нlaze sгedstva н пepokгetпosti, роstгојеп
ја, kao i н пешаtегiјаlпе oЫike iшoviпe i zа\Ље. U zavisпosti od fнпkcije kојн ova
iшајн н ргосеsн pгoizvodпje нkl!рпо нlоzепа sгedstva se шоgн podel iti па оsпоvпа
sгedstva i оЬгtпа sгedstva. Оsпоvпа sгedstva obl!l1vatajн пepokгetпosti, роstгојепја,
оргепш i пешаtегiјаlпа l!lagaпja, dok zalЉe ргiраdајн оЬгtпiш sгedstviшa
Оsпоvпа sгedstva Sll, ll пacelll, sva опа sгedstva koja ll ргосеs pгoizvodпje
нlaze svojoш celokllpпoш vгеdпоsсн, ali se ргi јеdпош poslovпoш ciklнsll пе tгose
t1 celosti, vec se пjilюva vгedпost нsled fizickog i шогаlпоg гаЬасепја postepeпo sшa
пjllje, ргi сепш do kгаја zadгzavajн svoj pгvobitпi oЫik.
Kпjigovodstveпi ројаш оsпоvпЉ sгedstava, tгеЬа пароше1шti, пesto se гaz
likнje od ројша sгedstava za гаd. Naiшe, оsпоvпiш sгedstviшa sшatгajll se i пе
шаtегiјаlпа нlаgапја, kao StO Sll ргiшега гadi: pateпti, liceпce, koпcesije, goodwill,
zastitп i zпak i dг., koja пе pгedstavljajll sгedstva za гаd ll нzеш sшislн. U isto vгеше,
iz osпovпil1 sгedstava је iskljllceп sitaп iпvепtаг, koji н Ьiti pгedstaYlja sгedstvo za
гаd. Izdvajaпje sitпog iпvепtага iz osпovпill sгedstaYa obгazlaze se сiпјепiсош daje,
zbog пjegovog гelativпo kгatkog veka tгајапја i otнda pгoistekle роtгеЬе cesceg паЬа
vlјапја, роtгеЬпо pojedпostaviti postllpak dопоsепја odlllka о kl!poviпi i likvidaciji.
Ukoliko Ьi sitaп iпvепtаг, ll skladн sa svojoш нlоgош н pгoizvodпoш ргосеsн, Ьiо
svгstaп н оsпоvпа sгedstva, опdа Ьi Ьilo ш1zпо pгeclvideti i роsеЬпн ргосеdl!п1 za
dопоsепје орегаtivпЉ odlнka н vezi sa пјеgоvош паЬаvkош.
Оsпоvпа sгedstva se шоgн javiti н оЫikн stvaгi i ргаvа. Рогеd ove podele, za
гacнпovodstvo је vazпa i podela оsпоvпЉ sгedstava sa aspekta пjilюvog odпosa
ргеша ргосеsн pгoizvodпje. Ргеша ovo111 kгitегiјнпш, оsпоvпа sгedstva se dele па:
а) оsпоvпа sгedstva ll ргiргеш i,
Ь) оsпоvпа sгedstva н fнпkciji i
с) оsпоvпа sгedstva vап fнпkcije.
118
2.4.1.1. Osnovna sredstva и pripremi (izgradnji)
S оЬziгош па to da lllagaпja LI оsпоvпа sгedstva zal1tevajll zпасајпа fiпaпsijska

sгedstva, pгiЬavljaпjll os11ov11il1 sгedstava pгetl10di odlllka огgапа нргаvUапја ргеdн
zеса. U odlllci se pгeciziгa koje stvaгi ili ргаvа tгеЬа пabaviti i iz kojil1 izvoгa се Ьiti
izvгseпo fiпапsiгапје пabavke.
Kada se оsпоvпа sгedstva pгibavljajll izgгad1~0111, tada se visiпa potгeb11il1
поvсапiћ sгedstava оdгеdнје па оsпоvн podataka sadгza11il1 ll iпvesticioпoш ргоgга
пш i telшickoj dokшпeпtacUi. U odlнci тога biti паvеdепа ргеdгаснпskа vгedпost
gгadeviпski\1 objekata, оргеше, visiпa tгoskova шопtаzе оргеше i dгllgil1 izdataka
koji se javUajн н vezi sa izgгadпjoш i рнstапјеш LI гаd datog objekta, kao i izvoгi iz
kojil1 Sll obezbedeпa sгedstva za fiпапsiгапје izgгa<.i1~e.
Ulagaпja LI оsпоvпа sгedstva шоgн se vгsiti s ciljeш da se: izgгadi пovi kapacitet,
pгosiгi postojeci kapacitet, шodeгпizllje ili izvгsi zашепа postojeceg kapaciteta.
РгiЬаvlјапје os11ov11il1 sгedstava, kоше se pгistнpa паkоп dопоsепја odlllke о
pгiЬavljai~LI i паkоп obezbedeпja роtгеЬп il1 fiпaпsijskЉ sгedstava iz sopstveпil1 ili
роzајш lјеп il1 izvoгa, п ije јеdпоkгаtап postнpak. Ulagaпjeш fi пaпsijsk.il1 sгedstava
гetko se od111al1 doЬija OSIIOVПO sгedstvo pogoпski sргепшо. Мпоgо cesce se dogada
da lшрUепо ili LI sopstveпoj гezUi pгoizvedeпo оsпоvпо sгedstvo, оргеша па ргiшег,
шога biti паkоп lшpoviпe, оdпоsпо izgгad1~e шопtiгапа. Od pocetпil1 нlаgапја do
aktiviгaпja osпovпog sгedstva ргоtеkпе, LI oviш slllcajeviшa, kгaci ili dнzi vгeшeп
ski peгiod, LI okviп1 koga se оsпоvпа sгedstva cije је pгibavUaпje н tolш sшаtгајн
оsпоvпiш sгedstviшa LI ргiргешi. Оsпоvпа sгedstva LI ргiргешi sн, ргеша tоше, опа
cija izgгad1~a jos пUе zavгseпa i koja zbog toga пisн sргепша za llkUнcivaпje ll po-
s\ov1ш aktivпost. Faza ргiргеше osпovпil1 sгedstava obнl1vata sve ргiргепше гаdпје,
pocev od obezbedeпja 11ovca11il1 sгedstava, ргеkо пabavke iпvesticioпog шateгUala i
оргеше, izgгadпje i шопtаzе, sve do zavгsetka osпovпog sгedstva i пjegovog нkUllci
vaпja LI fвпkсiјн. Оsпоvпа sгedstva LI ргiргешi se шоgн stogajaviti LI оЫikн:
а) os11ov11il1 sгedstava н ргiргешi па istoiшeпoш гасшш
Ь) potгazivaпja za avaпse ро оsпоvн iпvesticUa,
с) potгazivaпja ро osпovll zajedпicke izgгad1* os11ov11il1 sгedstava i
Ро zavгsetlш faze ргiргеше, оsпоvпа sгedstva se llkljнclljLI LI poslovaпje, оdпо
sпо postajll sastavпi deo osпovпil1 sгedstava ll Љпkciji.
2.4.1.2. Osnovna sredstva и funkciji
Sva оsпоvпа sгedstva koja se koгiste za obavljaпje delatпosti kојош se ргеdнzе

сс bavi sшatгajll se оsпоvпiш sгedstviшa н fвпkсф. Опа oblll1vatajн sledece stvaгi
1ргаvа:
1. zeшljista koja s\нze н ргivгеdпе svгће,
2. sшпе,
119
3. gradeviпske objekte,
4. оргепш,
5. dнgogodisпje zasade,
6. оsпоvпо stado,
7. шаtегUаlпа ргаvа i
8. ostala оsпоvпа sгedstva.
U zeшUista koja slнze L1 ргivгеdпе svгl1e нЬгајајн se poljopгivгedпa zeшUista,
пероlјоргivгеdпа zeшljista, zeшljista za eksploatacijн гнdпе sнpstaпce, gradeviпska
zeшljista i ostala zeшljista za ргivгеdпе svгl1e.
sшпе obнl1vatajн ргiгоdпе sнше, plaпtazпe sнше i ostale sшпе.
Gгadeviпski objekti шоgн biti: gгadeviпski objekti l1idгogгad11je, sаоЬгасаја i
tгапsрогtа, ргivгеdпе zgгade i ostali gгadeviпski objekti.
Оргепш сiпе шаsiпе, шedaji, postюje1~a, tгапsрогtпа sгedstva i sгedstva veze,
staпdaгdпi i specijalпi alati, laboгatoгijska оргеша, pogoпski i poslovпi iпvепtаг i sl.
Dнgogodisпjiш zasadiшa sшаtгајн se vocпjaci, viпogгadi, l1111e\jaгпici, plaпta
ze dгveca i sl.
Оsпоvпо stado obнl1vata гаdш1 i pгiplod1ш stolш.
Mateгijalпiш ргаviша se sшаtгајн: pateпti, liceпce, ргаvо па шodel, ргаvо па
нzогаk i dгнgа slicпa ргаvа.
Ovde tгеЬа парошепнti da se \iсепса, koja pгedstavlja ргаvо koгisceпja tнdeg
izшпа, sшаtга ра ргеша tоше i evideпtiгa kao оsпоvпо sгedstvo, sашо LI slнсајн
kada se паlшаdа za koгisceпje odгedeпog pateпta placa јеdпоkгаtпо. Ukoliko se н
нgоvогн о lшpoviпi \iсепсе odгedi da se паkпаdа placa sгаzшепю оЬiпш pгoizvod
пje liceпcпog pгoizvoda ili pak н оdгеdепiш vгешепskiш iпteгvaliшa, опdаје takva
liceпca оЬгtпо sгedstvo.
Ostala оsпоvпа sгedstva оЬн\1vаtајн оsпоvпа sгedstva koja пisн klasifikovaпa пi
н јеd1ш od ргеtlюdпо пavedeпil1 gп1ра, па ргiшег a\at, poslovпi iпvепtаг, i sl. Alat se
sшаtга оsпоvпiш sгedstvoш ako је гuegov vek tгајапја dнzi ocl godiпe dапа. Poslovпi iп
vепtаг obн\1vata гazlicite iшoviпske ргеdшеtе koji se пе koгiste пероsгеdпо kao sгedstva
гаdа, ali опюgнсаvајн poslovaпje, kao sto је па ргiшег kaпcelaгijski пашеstај.
2.4.1.З. Osnovna sredstva van funkcije
ObнstavUeпe iпvesticije i оsпоvпа sгedstva koja se пе пюgн vise koгistiti zbog

svoje fizicke poгabaceпosti ili је пјi\юvо koгisceпje postalo ekoпoшski песе\ is\юd-
110, zbog toga sto sн шогаlпо zastaгela, kao i sгedstva koja SLJ zbog izшепе pгoiz
vodпog ргоgгаша izgнЬila нроtгеЬ1ш vгedпost za dato ргеdнzесе сiпе kategoгijн
оsпоvпЉ sгedstava vап Љпkсiје.
Iako se ova оsпоvпа sгedstva пе koгiste ргi оЬаvlјапјн poslovпe aktivпosti, ра
zbog toga i пе нсеstvнјн н stvагапјн нсiпаkа, опа se takode otpisнjн. Рогеd toga,
dгzaгue ovil1 sгedstava izaziva i dгнgе tгoskove kao sto sL1, ргiшега гadi, tгoskovi
120
osigшaпja. То zпaci da опа орtегеснјн svojiш tгoskoviшa pгoizvode н сiјеш stvага
пјн пе нсеstvнјв i tiшe izazivajв diгektпo sшапјепје вkврпоg fiпaпsijskog гezнltata.
Otнda se osposoЫjavaпje оvЉ оsпоvпЉ sгedstava i пjilюvo нkljнcivaпje в poslovпн
aktivпost, kada је шоgвсе, пjilюvo оtнdепје рвtеш ргоdаје, ргivгешепо ili tгајпо
вstнрапје dгнgiш ргеdнzесiша i гaslюdovaпje dot1-ajalil1 osпovпil1 sгedstavajavljajн
kao шеге koje sв sашо в fнпkсф шаksiшiгапја fiпaпsUskog гezвltata.
Otpisivaпje оsпоvпЉ sгedstava koja sн vап ЉпkсUе је н skladн sa zal1tevoш vla-
sпika, н cUoj svojiпi se па\аzе sгedstva za pгoizvod1~н, da se освvа iпtegгitet osпovпi\1
sгedstava. U tош sшislв, osпovica za aшoгtizacUн se пе шоzе sшaпjivati, а aшoгtizacUa
se оЬгаснпаvа па sva оsпоvпа sгedstva, bez obziгa па to da li se koгiste ili пе. Ocнvai~e
celiпe osпovпil1 sгedstava пalaze da se еvепtна\пi gнbici пastali нsled:
гaslюdovaпja оsпоvпЉ sгedstava koja пisв н celiпi otpisaпa,
ргоdаје оsпоvпЉ sгedstava ро сепi koja је пiza od lo~igovodstveпe sada-
sпje vгedпosti i
stete koje osigшavajвci zavod пе паdоkпаdнје ili паdоkпаdвје sашо deli-
111 iспо
шогајв pokгiti па teгet в\шрпоg pгilюda.
2.4.2. Knjigovodstvena evidencija osnovnih sredstava
Ргеdнzеса sв obavezпa da огgапizнјн evideпcUн о оsпоvпiш sгedstviшa tako

da se в svakoш tгепнt\ш шоzе sagledati пе sашо паЬаvпа, otpisaпa i sadasпja vгed
пost оsпоvп il1 sгedstava н celiпi, vec i svakog osпovпog sгedstva ројеdiпаспо. S tiш
Ll vezi, ргеdнzеса \ 1ode evideпcijн о stапјв i kгetai~н osпovпil1 sгedstava kгoz:
1. glavпн kпjigв,
2. kпjigн iпvепtага i
3. aпaliticke kaгtice osпovпil1 sгedstava.
1. U glavпoj kпjizi se vodi siпteticka evideпcija i evideпcija ро gгнраша os110v-
пil1 sгedstava (па ргiшег: zeшljista, sш1щ оргеша, dнgogodisпji zasadi i dг.). Ргеkо
ovil1 гасвпа pгati se stai~e i kгеtапје osпovпil1 sгedstava sашо ро vгedпosti.
2. Kпjiga iпvепtага osпovпil1 sгedstava је oЫik aпaliticke evideпcije. Опа је
obavezпo povezaпa i пе шоzе se voditi Ll slobodпiш listoviшa. Kпjiga шога Ьiti po-
vezaпajeшstveпikoш i оvегепа od stгапе ovlasceпog lica. Da Ьi se spгecile zloвpo
tгebe, рогеd potpisa i pecata ргi oveгi se obavezпo пavodi i Ьгој stгaпica kпjige. Evi-
deпcija о оsпоvпiш sгedstviшa kгoz lшjigн iпvепtага је obavezaп oЫik evideпcije.
S оЬziгош da tгеЬа da ргнzi podatke о stапјв i ргошепаша па оsпоvпiш sгedstviшa,
kпjiga iпvепtага sadгzi пајсеsсеsledece koloпe:
1. iпveпtarпi Ьгој,
2. пошепklаtшпi Ьгој (Ьгој iz пошепklаtше osпovпil1 sгedstava),
3. пaziv osпovпog sгeclstva sa Ыiziш оzпаkаша,
4. dobavljac (pгoizvodac) i пjegovo sediste,
121
5. Ьгој i dаtшл dоkшлепtа о ргiјепш osпovпog sгedstva,
6. vek tгајапја osпovпog sгedstva,
7. dаtшл stavljaпja н нроtгеЬн,
8. паЬаvпа sгedпost,
9. otнdeгue, гaslюdovaпje sa паzпаkош dаtшла i
1О. ргiшеdЬа.
Upisoш н kпjigLJ iпvепtагаsvaka stvaг iz os11ov11il1 sгedstava doЬija iпvепtагпi
Ьгој, koji se пе шоzе шепјаti пiti koгistiti za оzпасаvапје dгнgЉ stvaгi iz os11ov11il1
sгedstava cak пi kada se te stvaгi otнde ili гаslюdнјн.
Kako zakoпodavac пiје odгedio da li је pod јеdпiш iпvепtашiш Ьгојеш do-
zvoUeпo voditi vise istovгsпil1 stvaгi ili пе, н pгaksi se шоgн sгesti dva postнpka.
Јеdпа gгнра ргеdнzеса, н zelji da obezbede јеdпооЬгаztш i ргеglеdпн evideпc~jн,
оtvагајн za svakн stvaг роsеЬап iпveпtaшi Ьгој bez obziгa kol iko takvil1 istovгsпili
stvaгi iша, dгLJga, pak, gгнра ргеdнzеса vodi veci Ьгој istovгsпi\1 stvaгi pod јеdпiш
iпvепtагпiш Ьгојеш, pod нslovoш da опе poticн od istog dobavljaca, оdпоsпо iz iste
пabavke. Тiше se postize izvesпa L1steda, ali se gнbi pгegledпost i jeclпoobгazпost,
јег se јеdап iпvепtагпi Ьгој moze odпositi па јеd1ш, ali i па vise stvaгi iz osпov11il1
sгedstava. Kacla se za оzпасаvапје vise istoгodпill stvaгi koгisti јеdап iпvепtагп i
Ьгој, опdа se svakoj stvaгi рогеd iпveпtaшog Ьгоја тога dati i Ыiza ozпaka. Ргiшег:
kнрlјепо је 5 РС 1-асLшага Dell. Ргеша ргvош пасiш1 svaki od гасш1ага doЬio Ьi svoj
iпvепtагпi Ьгој, па ргiшег:
lпv. Ьс 510 РС Dell fab. Ьг".
Iпv. Ьг. 511 РС Dell fab. Ьг ...itd.
Ргеша dгнgош postнplш, za sve lшрlјепе гаснпаге гezeгvise se јеdап iпvепtаг-
пi Ьгој. Na ргiшег:
lпv. Ьг. 51 О РС Dell 10-5 koшada,
а pojediпim kalkнlatoгiшa se dајн Ыize ozпake. Na ргiшег:
lпv. Ьг. 510/1 РС Dell fab. Ьг".
Iпv. Ьг. 510/2 РС Dell fab. Ьг".
Kпjiga iпvепtага osпovпi\1 sгedstava se koгisti sve dok LJ пјој iша slobodпi\1
listova. Tek posto se рорш1i otvaгa se поvа н kojoj se пastavlja evideпcija.
3. Aпaliticka evideпcija о оsпоvпiш sгedstviшa vocli se па slobodпiш listovi-
шa - kaгticaшa. Za svakL1 stvaг iz osпovпil1 sгedstava otvaгa se роsеЬпа kaгtica. Na
ргеdпјн stгапн kaгtice нpisнjLJ se osпovпi podaci о оs110vпош sгedstvн, i to: iпveп
taшi Ьгој, пошепklаtвгпi Ьгој, пaziv osпovпog sгedstva, dobavljac, dаtшл stavUaпja
sгedstva н нроtгеЬн i dгнgi podaci нslovljeпi vгstoш osпovпog sгedstva 9 • Na poledi-
пi kaгtice kпjiZe se staлje i ргошепе н vгedпosti osпovпog sгedstva.
Kako SLJ роtгеЬпi podaci о osпov110111 sгedstvll llslovtjeпi пероsгеdпо vгstoш osпo\1 110g sгeclstva. to se
LJ пеkiш pгedL1zeci111a koгisti za svalш kategoг!jll osпovпil1 sгedstю1 a роsеЬпа vгsta kaгtica. Tako se ko-
гiste роsеЬпе kaгtice za gгadeviпske фjekte. oгllda za гаd. tгапsрогtпа sгedstYa itd. 0Уе kaгtice па ргеd-
11јој stгaпi sadгze poclatke koji SLI kaгakteгisticпi za datll kategoгijll os11ov11il1 sгedstava. Tako па ргiтег
aпaliticka kaгtica za gгadeYiпske фjekte sadгzi poclatke о i11\1 e11taп10111 bгqjL1. iz\ odacL1 гadova. 11a111e11i
1
фjekta. 111ateгijalL1 ос! kogaje фjekat izgгacleп. bгqjL1 spгatova. povгsiпi фjekta, рор1ЋУkа111а i sl.
122
Slшp aпalitick:i\1 kaгtica ciпi kaгtotekн os11ov11il1 sгedstava.
Рогеd po111e11L1til1 obavezпil1 evideпcija о os11ov11i111 sгedstviшa, н pгedL1zeci-
111a se cesto vode i ро111ос11е evideпcije. Reveгsпa kпjiga pгedstavlja L1pгavo takvн
рошоспн пеоЬаvеz1ш evideпcijн, ciji је zadatak da pгL1zi podatke о tоше gde se, tj.
в kоше delн ргеdнzеса se пalaze i koгiste stvaгi koje сiпе оsпоvпа sгedstva. Naiшe,
zbog velike ројеdiпаспе vгedпosti ш~Zпо је iшati podatke о tоше gde se sгedstva
пalaze, ko је пјiша zadнzeп i ko, ргеша tоше, odgovaгa za пjilюvll ispгavпost. Za
гazlilш od kпjige iпveпtai-a os11ov11il1 sгedstava, koja se vodi za celo ргеdнzесе, ге
vегsпЉ kпjiga iша нргаvо oпoliko koliko iша нzЉ огgапizасiопЉ jediпica шшtаг
ргеdнzеса, оdпоsпо koliko iша koгisпika osпovпil1 sгedstava. Kпjiga se vodi н dva
гavпoglasпa ргiшегkа. Pгvi, н pogledн podataka koje sadгzi ideпticaп је kпjizi iп
vепtага, pгedstavUa deo dokш11e11tacije гнkоvаоса osпovпil1 sгedstava. Ргеdајош
osпovпog sгedstva па нроtгеЬн, н оvн геvегs1ш kпjigн se шюsе па os110vL1 kпjige
iпvепtага оsпоvп i podaci о os11ov110111 sгedstvн, а svojiш potpisoш н ovoj kпjizi ko-
гisпik osпovпog sгedstva (odgovoпю lice za роgоп, odeljeпje, skladiste, kапсеlагiјн)
potvгdнje ргiјеш osпovпog sгedstva. Dгвgi, istovetaп ргiшегаk геvегsпе kпjige пala
zi se kod koгisпika оsпоvпЉ sгedstava в роgо1ш, оdеlјепјв ili kaпcelaгiji i slнzi kao
dokш11eпt i dokaz о tоше kojiш оsпоvпiш sгedstviшaje zadвzeп. U геvегs1ш kпji
gв, kao i kпjigн iпvепtага, оsпоvпа sгedstva se шюsе 11Гoпoloskiш геdош, tj. опаkо
kako i pгistizн в odпosпi oгgaпizacioпi deo. Кгоz геvегsпе kпjige оsпоvпа sгedstva
kojiшa ргеdвzесе гaspolaze SLI роdе\јепа па pojediпe koгisпike.
2.4.3. U!aganja и osnovna sredstva
Ргосеs в\аgапја LI оsпоvпа i оЬгtпа sгedstva

odvija se kгoz dve odvojeпe fa-
ze koje sв ргеdшеt kпjigovodstveпog obвl1vatai~a. Ргvа faza obнl1vata lшроviпв i
ргiјеш 111ateгijalпil1 vгedпosti, а dгнgа isplatв obaveza ро оsпоvн паЬаv\јепЉ sгed
stava.
ОЬе faze сiпе сеliпн ргосеsа н\аgапја поvса н sгedstva i faktoгe pгoizvodпje,
zbog cega se \шроviпа оdпоsпо ргiјеш i поvсапi izdatak ргikаzнјн рагаlеiпо.
Ргеdнzеса шоgн stvaгi i ргаvа koja сiпе оsпоvпа sгedstva pгiЬavljati:
- lшроviпош,
- izgгadпjoш i
- па ostale пасiпе.
Isplata pгiЬavUeпi\1 osпovпil1 sгedstava шоzе se vгsiti iz sгedstava: 1) sa tekL1-
ceg гаснпа, 2) оdоЬгепЉ kгedita ili 3) kошЬiпоvапо iz pгetlюdпil1 izvoгa.
123
2.4.3.1. Kupovina osnovnih sredstava
Ргеdнzеса паЬаvlјајн пajveci Ьгој stvaгi i ргаvа koja сiпе оsпоvпа sгedstva па
tгzistн, posto sн ргеtlюdпо obezbedila роtгеЬпа fiпaпsijska sгedstva bilo iz sopstve-
пill izvoгa ili iz sроlјпЉ izvoгa - kгedita. Кнроviпош оsпоvпЉ sгedstava zашепјнјн
se dotгajala оsпоvпа sгedstva, оdпоsпо ргоsiгнјн postojeci kapaciteti ргеdнzеса.
Рогеd поvЉ оsпоvпЉ sгedstava, ргеdнzеса пе гetko kнрнјн ve6 нроtгеЫјаvа
па оsпоvпа sгedstva. Внdнсi da se kпjizeпje kнpoviпe поvЉ sгedstava гazl ikнje od
kпjizeпja пabavke koгis6eпil1 оsпоvпЉ sгedstava, to 6ешо il1 роsеЬпо izloziti.
Ргi kпјizепјн ekoпoшskiЬ ргошепа LI vezi sa оsпоvпiш sгedstviшa koгistice-
1110 siпteticki tЋсш1 Оsпоvпа sгedstva za sva оsпоvпа sгedstva в оЫilш stvaгi. Za
роtгеЬе izнcavaпja ove пastavпe discipliпe пUе ш1zпо voditi роsеЬпе гасвпе za sve
gгнре оsпоvпЉ sгedstava.
а) Kupovina novЉ osnovnЉ sredstava

Ргеdнzесе шоzе da паdе оsпоvпа sгedstva па tгzistн gotova, sргешпа da se
bez ikakvЉ dodatпil1 iпteгveпcija нkUнсе LI Љпkсiјн. U tош slвсајн kпjizeпje пabav
ke se vгsi tako sto se za паЬаvпн vгedпost osпovпog sгedstva zadвzi odgovaгajнci
гаснп оsпоvпЉ sгedstava, dok se па гасшш Dobavljaci belezi poгast obaveza.
Р ЈГ i m е 1·:
1) Ргеша faktшi Ьг. 18 od ргеdнzеса "Uпiveгzal" lшрlјеп је kошргеsог "Fа
gгаш" za diп. 1.500.000.-
2) Isplata obaveze ргеша dobavljacн izvгseпaje iz оdоЬгепоg dнgогоспоg kгe
dita za оsпоvпа sгedstva.
Кпјizепје ovil1 ргошепа је sledece:
Osnovna sredstva DobavUaci

1) 1.500.000.- 1 2) 1.500.000.- 1 1.500.000.- (!
Ukoliko se lшрlјепо os110vпo sгeclstvo пе шоzе пероsгеdпо вkljнciti н poslov-

ПLI aktivпost, ve6 se ргеtlюdпо шога izvгsiti шопtаzа, izgгadпja postolja, pгikljнca
ka i dг., опdа se kвpoviпa ovakvog osпovпog sгedstva obнl1vata па гасшш Оsпоvпа
sгedstva н ргiргешi. Na оvош гасшш kпjize se i svi tгoskovi пabavke. Тiше se па
dнgovпoj stгaпi ovog гаснпа ргikнрlјајн svi eleшeпti паЬаvпе vгedпosti osпovпog
sгedstva, dok se pгotivlo~izeпje spгovodi па роtгаzпој stгaпi гаснпа Dobavljaci za
оsпоvпа sгedstva. Likvidiгaпje obaveza ргеша dobavljaciшa za оsпоvпа sгedstva
124
kпjizi se tako sto se ovaj 1Ћсш1 zadLizi, а odobгi se odgovaгajвci 1Ћсш1 izvoгa sгedsta
va iz koga је lшpoviпa пероsгеdпо fшапsiгапа.
Napгed opisaпa kпjizeпja gгaficki pгikazaпa izgledajLI ovako:
Tekuci racun Dobavljaci Osnovna sredstva

(1) -----!>
Os11ov11a sгedstva u ргiргешi
(2) 1 (3) _--i>
Dugorocni krediti
1 (4)
(1) ргiјеш faktшe za kLipljeпo osпov110 sгedstvo koje пе podleze шoпtazi i fak-
tшe za zavisпe tюskove пabavke,
(2) ргiјеш faktшeza os110v110 sгedstvo koje se 11101Ћ шoпtiгati, faktшe za zavi-
sпe tюskove пabavke i za шопtаzв,
(3) aktiviгaпje osпovпog sгedstva i
(4) isplata obaveza ргеша dobavljaciшa.
Р n· i ше n·:
1) Od ргеdвzеса
"Ivo Lola гiЬаг" lшрlјепа је, ргеша faktшi Ьг. 21, шаsiпа
гadilica
cija је faktшпa vгedпost diп. 1.800.000.-
2) Od dobavljaca "Ћапsрогt" ргiшlјепа је faktшa Ьг. 101 па iше pгevoza ша
siпе па diп. 20.000.-
3) Na iше tгoskova шопtаzе od ргеdвzеса "Moпtaza" ргiшlјепаје faktшa Ьгој
203 па diп. 80.000.-
4) Masiпa је ро оdоЬгепјв, zapisпikв ili izvestajв stгвспе koшisije stavljeпa
LI LipotгebLI.
5) Obaveze р1·еша dobavljaciшa izшiгепе SLI
sa tekLiceg гасвпа.
Ekoпoшske ргошепе LI vezi sa паЬаvkош
ovog osпovпog sгedstva kпjize se, в
skladв sa паргеd izlozeпiш, па гасвпiша glavпe kпjige kako sledi:
125
Os11ov11a si-edstva u pi-ipгeшi DobavljaCi
1) 1.800.000.- 1. 900.000.- (4 5) 1.900.000.- 1.800.000.- (1
2) 20.000.- 20.000.- (2
3) 80.000.- 80.000.- (3
Tekuciracun Osnovna sredstva

so 1.900.000.- (5 4) 1.900.000.-
1 1
Ь) Kн.poYina н.роt1·еЫјаУаnЉ шшоУnЉ s1·eclstaYa

Ргеdнzеса шоgн pokгiti пеkе od роtгеЬаza os11ov11i111 sгedstviшa lшpovi110111
koгisceпiћ osпov11il1 sгedstava, tj. oпill koja SLI postala пероtгеЬпа ргеdнzесiша ko-
ja il1 izlazн pгodaji. BL1dн6i da сепа ovil1 osпovпill sгedstava пе zavisi od пjilюve
kпjigovodstveпe vгedпosti, vec је оdгеdепа ропнdош i tгаzпјош па tгzistн, пjilюva
faktшпa оdпоsпо lшроvпа vгedпost шоzе Ьitijedпaka, visa ili пiza od пjilюve пeo
tpisaпe vгedпosti (пеашогtizоvапе, sadasпje vгedпosti).
Ргi kпjigovodstveпoш obL1l1vataпjн ovakve пabavke
postavlja se pitaпje ро
kojoj vгedпosti ova sгedstva tгеЬа нvesti н evideпcUн, оdпоsпоsta tгеЬа sшatгati
паЬаvпош vгedoscн ovakvog sгedstva. Ovakva sгedstva паiше, iшајн dve паЬаvпе
vi-ed11osti,jed1ш kojaje fоппiгапа н tгепнtlш ргvе kнpoviпe, kada SLI Ьila поvа, i dгн
gн koja se fогш iIЋ ll tгепнtkн пjilюve ропоvпе kllpoviпe, sada kao нроtгеЫјаvапоg
osпovпog sгedstva. Na ргiшег: Ргеdнzесе "А" је шаsi1ш cija је паЬаvпа vгedпost
100.000.- diлага pгodalo је pгedL1ze6н "В" za 20.000.- diпага. ОЬе vгedпosti ove
шаsiпе sн паЬаvпе - јеdпа za pгodavca ргеdнzесе "А"(1 ОО.ООО-), а dгнgа za kнрса
ргеdнzесе "В " (20.000.) Ako Ьi se ova dгнgа паЬаvпа vгedпost Lizela kao vгedпost
ро kojoj се sгedstvo Ьiti нvеdепо н evideпcijп kod ргеdнzеса "В" tada Ьi Ьiо роvге
dеп Ьп1tо ргiпсiр i tiшe ргiпсiр jasпosti, јег Ьi se па оsпоvн podatka о паЬаvпој
vгedпosti опешоgнсilо ргосепјivапје stepeпa otpisaпosti sгedstva. Blldнci da пеша
otpisaпe vгedпosti moglo Ьi se zakUllciti daje гее о поvош оsпоvпош sгedstvн. Otн
da, ргi kпјizепјн пabavke koгisceпiћ osпovпil1 sгedstava tгеЬа zadгzati ргvоЬitпн
паЬаv1ш vгedпost, а Iшроvпн vгedпost tгеЬа sшatгati sadasпjoш vгed110s6н. Raz-
lika izшedjн ove dve vгedпosti pгedstavlja otpisaпн vгedпost. Кпјizепје пabavke
нpotгebUavaпiI1 osпovпil1 sгedstava se, saglasпo нргаvо izlozeпoш, vгsi tako sto se
гаснп Оsпоvпа sгedstva zadнzнje za pгvoЬitiш (ршш) паЬаvпн vгedпost pгiЬavlje
пog osпovпog sгedstva, IЋCLIП Dobavljaci роtгаzнје za kнроvпн vгedпost sгedstva, а
гazlika izшedjLI ove dve vгedosti se kпjizi па роtгаzпој stгaпi гаснпа Ispгavka vгecl
пosti os11ov11il1 sгedstava.
126
Р 1· i m е 1·: 1) Od ргеdнzеса "Рго111еt" lшр~јеп је koгisceпi гаснпаг тагkе
"Dell", cija је lшроvпа сепа 25.000.- diп. Kпjigovodstveпi podaci za ovaj гаснпаг:
паЬаvпа vгedпost 75.000.- diпага.
Osnovna sredstva Ispravka vrednosti osnovnih sredstava

1) 75.000.- 1 1 50.000.- (1
Dobavljaci
1 25.000.- (1
Za fiпапsiгапје лabavke нpotгebUavaпil1 osпovпil1 sгedstava шоgн se koгistiti

isti izvoгi fiпaпsi1-a1~a kao i za kнроviпн пovil1 osпovпil1 sгedstava, шаdа пiје ноЬi
сајепо da se za оvн svгlш tгaze i оdоЬгаvајн baпkaгski kгediti, пагосitо kada se гadi
о ројеdiпасп iш оsпоvп iш sгedstviшa.
Kada se пabavka osпovпog sгedstva, koje se kнрнје kao нроtгеЫјаvапо sгed
stvo, н celiпi
ili delimicпo fiпaпsiгa iz dнgогоспоg kгedita, obaveza рге111а dobavlja-
cн шоzе Ьiti izшiгепа па taj пасiп sto се ргеdнzесе lшрас pгeнzeti па sebe obavezн
daUe otplate datog kгedita. Ргенziша~* kгedita se шоzе izvгsiti sашо posto se ргеt
lюdпо pгiЬavi saglasпost poveгioca. Kako је visiпa kгedita пezavisпa od пeotpisaпe
vгedпosti osпovпog sгedstva, pгeнzeti kгedit шоzе Ьiti veci,jedпak ili шалјi od kпji
govodstveлe sadasпje vгedпosti osлovпog sгedstva. Razlika пastaje zbog пероklара
пја peгioda dнziпe otplate kгedita i dнziпe peгioda a111oгtizacije (otpisa) osлovпog
sгedstva.
Visiпa ргенzеtе obaveze otplate kгedita za ргеdнzесе kнрса пUе пista dгнgо clo
sadasпja vгedпost pгeнzetog osпovлog sгedstva. Razlika iz111edн ргvоЬitле паЬаvпе
vгedпosti i ргенzеtе obaveze ро os110vн kгedita pгedstavlja otpisa1ш vгedпost koja
se evideлtiгa па гасшш Ispгavka vгedпosti оsпоvпЉ sгedstava.
Ргенzеtа obaveza otplate kгedita шоzе sa1110 deliшicпo pokгivati lшроvпн се-
1ш osлovпog sгedstva. Razlika do рнпе kнроvле сепе се LI tош slнсајн Ьiti рlасепа
ла ноЬiсајепi ласiл, оdпоsло н visiпi te гazlike Ьiсе fоппiгапа obaveza ргеша doba-
vljaciшa.
127
Opisaлa kлjizeлja se шоgн gгaficki pгikazati ovako:
Ispravka vrednosti
osnovnih sredstava Osnovna sredstva
Dugorocr krediti
Р r i m е 1·:
1) Od ргеdвzеса "Sloga" lшрlјеп је ргеша нgоvогн јеdап stгнg, cUa је паЬаv
па vгedпost 1.450.000.diпага, otpisaпa vгedпost 1.200.000.- diпага, нz ргенziшапје
obaveze otplate dнgогоспоg kгedita LI visiпi od 250.000.- diпага.
Клјizепје:

1) 1.450.000.- 1 1 1.200.000.- (1
Dugorocni krediti
1 250.000.- (1
2) КврUеп је od ргеdнzеса "Iskгa" poslovпi iпvепtаг cUa је паЬаvпа vгedпost

1.680.000.- diпага, а sadas1Чa vгedпost 1.000.000.-diпага. U skladн sa оdгеdЬаша нgо
vога ргенzеtаје obaveza otplate dнgогоспоg kгedita LI visiпi od 1.100.000.- diпага.
Kako ргенzеtа obaveza za otplatн kгedita паdшаsнје k1Чigovodstveш1 sadas1Чв
vгeclпost kвptjeпog osпovпog sгedstva, za гazlilш se koгigнje otpisaпa vгedпost.

2) 1.680.000.- 1 1 580.000.- (2
Dugorocni krediti
1 1.100.000.- (2
128
Кпјizепјеш lшpoviпe kогisсепЉ оsпоvпЉ sгedstava па паргеd opisaпi пасiп
zadгzava se 11jil10va ргvоЬitпа паЬаvпа vгedпost kao osпova za otpis (aшoгtizacijн),
sto је LJ skladLJ sa zal1tevoш za ocLJvaпje celiпe os11ov11i11 sгedstava.
2.4.3.2. lzgradnj_a osnovnih sredstava
Zbog сiпјепiсе da ргеdнzеса пе шogLJ LJvek пасi па tгzistн gotove sve stvaгi
koje сiпе оsпоvпа sгedst\ra, рге svega gгadeviпske objekte, опа пе гetko koгiste iz-
gгadпjн kao јеdап od пасiпа пabavke osпovпil1 sгedstava.
lzgгadпja оsпоvпЉ sгedstava н пајvесеш Ьгојн slнcajeva se poveгava опiш
ргеdнzесiша cija је to delatпost, шаdа se izgгadпja шоzе vгsiti i l1 sopstveпoj гeziji,
ako је to нјеdпо оsпоvпа delatпost ргеdнzеса ili ako ргеdнzесе iша роsеЬпн stгнсш1
slLJzbн koja se tош delatпoscн bavi.
а) IzgJt·ac1nja osnovnЉ sJt·ec1stava od stJt·ane izvodaca n·ac1ova
Kada se za izgгadпjн osпovпog sгedstva - gгadeviпskog objekta - aпgazLJje
gгadeviпsko ргеdнzесе, опdа se izшedн ргеdнzеса za cije роtгеЬе i za ciji tЋСLШ se
gгаdпја vгsi, а koje se ozпacava kao iпvestitoг, i ргеdнzеса koje tгеЬа da vгsi izgгad
пjLJ, tj. izvodaca гadova, sklapa нgоvог kojiш se гegнlisн шеdнsоЬпа ргаvа i obave-
ze. Рогеd пнzпЉ telшickЉ podataka, сене i гоkа zavгsetka gгаdпје, нgоvогош se
ргесiziгајн гokovi i пасiп рlасапја.
BнdLJci da izvodaci гadova cesto пе гaspolazн оЬгtпiш sгedstviшa koja Ьi Ьila
dovoljпa za оtросiпјапје гadova, LЈоЬiсајепо је da se нgоvогош pгedvidi izпos sгed
stava koji iпvestitoг tгеЬа da stavi па гaspolagaпje izvodacн гadova рге pocetka gгаd
пје. Ovaj izпos, koji izvodac гadova koгisti za паЬаvkн роtгеЬпоg шateгijaia, оtvага
пје i шеdепје gгadilista, kнроviпн шаsiпа, isplatн zaгada i dг. пaziva se avaпs.
Sa gledista iпvestitoгa avaпs pгedstavUa potгazivaпje od izvodaca гadova i ob-
нl1vata se па гасшш Avaпsi za оsпоvпа sгedstva, dok se za isplaceпi izпos odobгava
1-асш1 Tekнci ~-асш1 ako је isplata izvгseпa iz sopstveпЉ sгedstava, оdпоsпо гасLЈп
DLJgoгocпi kгediti, kada se isplata vгsi iz оdоЬгепоg kгedita. Ugovoгoш se pгeciziгa
i пасiп gaseпja avaпsa. Avaпs se шоzе likvidiгati оdјеdпош ро роdпоsепјн ргvе ргi
vгешепе sitLJacije ili postepeпo, deo ро deo.
Iпvestitoг пе шоzе k1~iziti date avaпse па гасшш Dobavljaci јег izvodac гado
va пiје LJciпio пikakvн нslнgLJ izgгadпje ро kojoj Ьi postojala obaveza evideпtiгaпa
па гасшш dobavljaca. lstovгeшeпo, н kпjigovodstvн izvodaca гadova koji ргiша
avaпs, ova ргошепа se obнl1vata kao роvесапје па tеlшсеш гасшш i kao obaveza za
ргiшlјепе avaпse, koji jos пisн pгilюd za gгadeviпsko ргеdнzесе.
Izvodac гadova vгsi оЬгасLЈп izvгseпЉ гadova н vidн ргivгешепЉ i defiпitivпe
sitнacije. Ргivгешепе sitнacije SLJ гаснпi (faktшe) н kojiшa izvodac гadova iskazнje
\rгedпost гadova koji SLJ па objektн LJ izgгadпji izvгseпi od pocetka gгаdпје do sasta-
\1ljai~a sitнacije. Ove sitнacije SLJ ргivгешепе LJ оdпоsн па sitнacUн koja se sastavlja
ро zavгsetlш izgгadпje i koja se ozпacava kao kопаспа ili defiпitivпa. Внdн6i da
129
se LJ пјiша iskazLJje vгedпost izvгseпill гadova, ргivгешепе i defiпitivпa sitнacija se
kпjize tako sto se zadнzнje гасtш Оsпоvпа sгedstva н ргiргешi, а odobгava koпto
Dobavljaci, јег se za vгedпost izvгseпil1 гadova povecava obaveza ргеша izvodact1
гadova. Kako ргivгешепе i defiпitivпa sitнacUa glase нvek па Ьгнtо izпos, оdпоsпо
sadгze нlшрпв vгedпost izvгseпil1 гadova do tгепнtkа пjilюvog ispostavljaпja, 11t1z110
је da se kod kпjizeпja dгнgе i svЉ 11агеdпЉ ргivгешепЊ i defiпitivпe sitвacUe kпjizi
sашо гazlika izшec1t1 izпosa па koji data sitнacija glasi i izпosa koji sн, kгoz kпjize
пje pгetl10dпil1 sitнacija, vec оЬнћvасепi па гасшш Оsпоvпа sгedstva t1 ргiргеш i.
Dгнgiш гесiша, iako ргivгешепа, оdпоsпо defiпitivпa sitнacija glasi па Ьгвtо iz-
пos, kпjizi se sашо vгedпost гadova izvгseпЉ od ispostavljaпja ргеtlюdпе sitнacije.
Ро zavгsetlш gгаdпје vгsi se ргепоs vгedпosti zavгseпog objekta sa koпta Оsпоvпа
sгedstva LI ргiргешi, tako sto se za пјеgоvн паЬаv1ш vгedпost zadнzнje 1-асtш Оsпоv
па sгedstva, а odobгava 1-асtш Оsпоvпа sгedstva LI ргiргешi.
Navedeпa kпjizeпja 111ogt1 se gгaficki pгikazati ovako:
Avansi za osnovna Os11ov11a sгedstva

Tekuciracun sredstva DobavljaCi н рпрге1111
s0 (1) 1 (З_)_ _ _ _ _ (2_)_ _ _ _ _ 1 ( 4)
-------Ј!Ј>-
'
(5)
t
Dнgorocпi kredit Osnovna sredstva
(1) __ ____,
(5)
(1) isplata avaпsa za оsпоvпа sгedstva,

(2) ргUеш ргivгешепi\1 i defiпitivпe sitнacije,
(3) likvidiгaпje avaпsa,
(4) aktiviгaпje osпovпog sгedstva i
(5) isplata obaveza ргеша dobavUacLI.
Рг im е 1·:
1) Ргеdнzесе
"FMP", Beogгad, sklopilo је sa gгadeviпskiш pгedLizeceш "Rad"
нgоvог о izgгadпji шagaciпske zgгade. Fiпапsiгапје izgгadпje vгsi se deloш iz sop-
stveпil1 sгedstava, а deloш iz оdоЬгепоg dнgогоспоg kгedita za оsпоvпа sгedstva. U
skladн sa оdгеdЬаша Ligovoгa, izvodact1 гadova је isplaceпo sa tekLJceg 1-act111a diп.
3.000.000 па iше avaпsa.
130
2) Od izvodaca гadova ргiшlјепаје ргvа ргivгешепа sitнacija koja glasi па diп.
2.800.000.-
3) Obaveza ргеша izvodacн гadova ро ргvој ргivгешепој sitнaciji izшiгепа је
iz оdоЬгепоg dнgогоспоg kгedita za оsпоvпа sгedstva ро odbitlш poloviпe isplace-
пog avaпsa.
4) Ргеша dгнgој ргivгешепој sitнaciji, koja је ргiшlјепа od izvodaca гadova,

vгedпost do sada izvгseпЉ гadova па objektн н izgгadпji је 4.700.000.- diп.
5) DobavUacн za оsпоvпа sгedstva isplaceпa је obaveza iz оdоЬгепоg dнgогоспоg
kгedita za оsпоvпа sгedstva ро odbitlш pгeostalog izпosa avaпsa od 1.500.000.- diп.
6) Ргеша defiпitivпoj sitLiaciji vгedпost zavгseпog gгadeviпskog objekta је
5.400.000.- diпага. Kolaнdacioпa koшisUa је izvгsila ргiјеш objekta, сiше је obje-
kat stavljeп н Lipotгebн.
7) Obaveza ргеша izvodacн гadova ро defiпitivпoj sitнaciji izшiгепаје iz оdо
Ьгепоg dнgогоспоg kгedita za оsпоvпа sгedstva.
Кпјizепје па гаснпiша glavпe kпjige је:
Avansi za osnovna sredstva Tekuci racun

1) 3.000.000.- 1.500.000.- (3 1 3.000.000.- (1
1.500.000.- (5
Os11ov11a sгedstva u ргiргешi Dobavljaci
2) 2.800.000.- 5.400.000.- (ба 3) 2.800.000.- 2.800.000.- (2
4) 1.900.000.- 5) 1.900.000.- 1.900.000.- (4
6) 700.000.- 7) 700.000.- 700.000.- (6
Du orocni krediti Osnovпa sredstva
1.300.000.- (3 ба) 5.400.000.-1
400.000.- (5
700.000.- (7
Ь) Izg1·a«1nja osnovnЉ ю·e«:lstava u sopstvenoj n·efiji

1 kada пisн гegistгovaпa za obavljai1ie gгadeviпske delatпosti ргеdнzеса шоgн,
нkoliko iшајн odgovaгajнcLI оргепш i kadгove, za svoje роtгеЬе gгaditi iпvesticioпe
objekte pod нslovoш da пjilюva ргеdгаснпskа vгedпost пе pгelazi liшit оdгеdеп zаkо
пош. Izgгad1*1 iпvesticioпЉ objekata шоzе vгsiti za tн svгlш oгgaпizovaпa роsеЬпа
jediпicaLI sastavLI istog ргеdнzеса. Na izgгad1*1 оsпоvпЉ sгedstava н sopstveпoj гezUi
ргеdнzеса se, шеdнtiш, daleko Cesce odlllClljll опdа kada ll SУОШ sastavн Уес imajll
poslov1ш jediпicн koja se bavi izgгad1~0111. K1~izeпja izgгadпje osпovпog sгedstva SLI
апаlоgпа k1~izeпji111a izgгadпje LI tнdoj гeziji, јег se поvооsпоvапа роsеЬпа jediпica,
оdпоsпо postojeca poslovпajediпica, н оdпоsн па ostale javUa kao izvodac гadova.
131
Izgгadпja
os11ov11il1 sгedstava za sopstveпe роtгеЬе pгedstavlja оsпоvп za sti-
caпje pгilюda. Ovi pгilюdi se ozпacavajll kao pгilюdi ро os110vll aktiviгaпja sopst-
veпil1 llciпaka.S оЬziгош da se гadi о pгodaji llciпka (pгoizvoda) ргеdнzеса sашоше
seЬi, оdпоsпо о гealizaciji шшtаг jedпog pгofitпog сепtга, pгilюdi se, LI skladн sa
пасеlош гealizacije, шogll pгizпati sашо LI visiпi izvгse11il1 нlаgапја, оdпоsпо сене
kostaпja pгoizvedeпog sгedstva. NUe dopнsteпo ргizпаvапје pгilюda ро ргоdајпiш
сепаша јег опе sadгze doЬit, koja н оvош slнсајн пiје tгZisпo potvгdjeпa.
Кпјizепје izgгadпje se vгsi па taj пасiп sto se za ргiшlјепн ргivгешепн, осlпо
sпо defiпitivпп sitпacijн zadнzнje гаснп Оsпоvпа sгedstva н ргiргешi, а odobгava га
снп Aktiviгaпi sopstveпi нсiпсi. Ovaj гаснпје ~-асш1 pгilюda i шюsi se па ргilюd1ш
stгапп Ьilaпsa нsреlш. Na гаslюdпн stгапн Ьilaпsa нsрећа Ьiсе ппеti tгoskovi пastali
н vezi sa izgгad1Чoш ovog objekta. Kako se aktiviгaпi sopstveпi нсiпсi obнl1vatajн LI
visiпi 11astalil1 нlagaiЧa (tгoskova) izgгadпja sгedstva н sopstveпoj гeziji песе нticati
па visirш гezнltata.
Zavгsetak gгаdпје objekta, оdпоsпо 1*gova ргеdаја LI нроtгеЬн i ovde se loЧi
zi tako sto za vгedпost izgгadeпog osпovпog sгedstva dнgнје гаснп Оsпоvпа sгed
stva, а роtгаzнје IЋСLШ Оsпоvпа sгedstva н ргiргешi.
Р 1·i m ег:
1) Na osпovLI odlнke огgапа нргаvUапја, pгedl!zece је pгistнpilo izgгadпji шa
gaciпske zgгade cija је ргеdгаснпskа vгedпost 1.360.000.- diпага. Fiпапsiгапје iz-
gгad1* vгsi se iz sopstveпil1 sгedstava. Ргеша ргvој ргivгешепој sitнacф vгedпost
izvгseпi\1 гadovaje 590.000.- diп.
2) Копаспа sitнacija za izgгad1Чн objekta glasi па diп. 1.250.000.-
3) Sгedstvo је stavljeпo н Ltpotгebl!.
Aktivirani sopstveпi
Оsпоvпа sredstva а pripi-eшi uCiпci
1) 590.000.- 1.250.000.- (3 590.000.- (1

2) 660.000.- 660.000.- (2
Osnovna sredstva
3) 1.250.000.- 1
с) Izgпiclnja zajeclnickЉ шшоvnЉ ю·eclstava

Ргеdнzеса,
kada postoje zajedпicki ekoпoшski iпteгesi, ргistнрајн izgгadпji
zajedпicki11 gгadeviпskil1 objekata i dп1gil1 stvaгi koje сiпе оsпоvпа sгedstva. Evi-
deпcija о zajedпickiш оsпоvпiш sгedstviшa vodi se н k1Чigovodstvн svill опiћ ргеd
нzеса koja sн н fiпапsiга~Чн пjegove пabavke нcestvovala sгаzшепю visiпi нlozeпi\1
sгedstava (idealпi delovi).
132
PгeclLizeca koja шlгвzLijL1 sгedstva гadi zajedпicke izgгadпje
ili lшpoviпe osпov
пog sгedstva шогајLI odгeditijedпo od пjil1 da bLide пosilac ргаvа i obaveza LI odпosLI
па tгеса lica. Na Ligovoгoш оdгеdепо pгedLizece ргепоsе se zajedпicka sгedstva, ali i
obaveza рlасапја dospeli\1 obaveza i obaveza izdavaпja odgovaгajLicil1 iпstгLiшeпata
рlасапја.
Uplata sгedstava koja se LidгLizLijLI LI kпjigovodstviшa ргеdвzеса LidгLizilaca
kпjizi se kao роvесапје potгazivaпja za zajedпicka sгedstava i sшапјепје sгedstava
па tеlшсеш tЋсшш ili роvесапје obaveza ро osпovLI dLigoгocпiћ kгedita, vec н zavi-
sпosti od toga iz kojiћ sгedstava se fiпaпsiгa izgгadпja оdпоsпо kLipoviпa.
PгedLizece koje је пosilac ргаvа i obaveza, оdпоsпо koje ргеша Ligovoгн tгеЬа
da kLipi ili izgгadi zajedпicko оsпоvпо sгedstvo, ргiјеш Liplate od stгапе dгLigog
ргеdнzеса Licesпika LI пabavci zajedпickog osпovпog sгedstva evideпtiгa kao
роvесапје sгedstava па tekLiceш гасшш i fоп11iга obavezLI ро os110vн zajedпickil1
osпovпi\1 sгedstava. Кпјizепја isplate avaпsa i пjegove likvidacije, ргiјеш ргivгеше
пЉ i defiпitivпe sitнacUe, isplata obaveza ро oviш sitLiacijaшa ideпticпa Sll kпjize
пjiшa koja se spгovode ргi kпjizeпjll izgгadпje оsпоvпЉ sгedstava kada је iпvestitoг
јеdпо pгedl!zece.
Ро zavгsetkll izgгadпje pгedl!zece koje је obavljalo пabavkLI оdпоsпо izgгad
пjн zajedпickog osпovпog sгedstva zadнzLije tЋCL\11 Оsпоvпа sгedstva za izпos koji
је опо нlozilo н dato sгedstvo, zadнzLije 1Ћсш1 Obaveze za zajedпicka sгeclstava, јег
је izgгadпjoш оdпоsпо kLipoviпoш sгedstva ta obaveza ispt111je11a, а za нkLipaп izпos
odobгava IЋсш1 Оsпоvпа sгedstva н ргiргеш i.
Pгedt1zece koje ticestvнje LI пabavci оdпоsпо izgгadпji zajedпickog sгedstva,
LI svoш kпjigovodstvLI takoclje, zadнzнje гасt111 Оsпоvпа sгedstva L1 visiпi izпosa sa
kojiш је fiпaпsiгalo паЬаvkн оdпоsпо izgгadпjн datog sгedstva, а odobгava гаснп
Potгazivaпja za zajedп icka sгedstva, јег је sada ovo potгazivaпje пашiгепо.
U kпjigovodstvll svakog od ргеdнzеса нcesпika пastavUa se daUe vodeпje evi-

deпcije о zajedпickoш osпov110111 sгedstvLI sгаzшепю нlоzепiш sгedstviшa.
Р 1· im е 1·:
Pгedt1zeca А i В doпela sLI odlt1kн о izgгadпji zajedпicke шagaciпske zgгade,
cijaje ргеdгаснпskа vгedпost 8.500.000.- diпага. Sгedstva obezbedlljLJ iz sopstveпi\1
IZVOIЋ.
Ргеdнzесе А нcestvнje sa 4.400.000 diп.

Ргеdнzесе В нcestvнje sa 4.100.000 diп.
1) P1·edнzece В је нplatilo deo l!cesca LI fiпaпsiгaпjLI izgгadпje osпovпog sгed
stva pгedl!zecLI А kod koga se vode zajedпicka sгedstva.
U kпjigovodstvн ргеdнzеса В ova нplata se kпjizi ovako:
Potrazivan·a za za'ednicka sredstva Tekuci racun

1) 4.1 ОО.ООО.- s0 ј 4.100.000.- (!
133
2) Ргеdнzесе А па cUi је tekнci гаснп izvгseпa нр\аtа sгedstva za izgгadпjн
belezi н svoш kпjigovodstvн роvесапје gotoviпe па tеkнсеш гасшш i fоплiгапје
obaveze za zajedпicka sгedstva.
3) Izvodac гadova је dostavio ргvн ргivгешепн sitнacijн za objekat LI gгad
пji, koja glasi па diп. 5.100.000.- Obaveza ргеша izvodacн гadova izшiгепа је sa
tekнceg гаснпа.
4) Ргiшlјепа је defшitivпa sitнacija koja glasi па diп. 8.600.000.-
5) Kolaнdacioпa koшisijaje izvгsila telшicki ргiјеш objekta i izdala нроtгеЬпн
dozvolн. Ргеша kопаспош оЬгасшш ргеdнzесе Аје Llcestvovalo н fiпапsiгапјн gгаd
пје sa 4.500.000 diп. а p1·edнze6e В sa 4.100.000 diп.
6) Ргеdнzесе Аје izшiгilo obavezн ргеша izvodacн гadova isp\atoш 3.500.000
diп. sa tekнceg гаснпа.
Na os110vн odlнke о zajedпickoj izgгadпji, ргеdнzесе А spгovodi н svoш kпji
govodstvн sledeca lшjizeпja:
TekuCi racun Obaveze za zajednicka sredstva

S0 5.100.000.- (За 5) 4.100.000.-1 4.100.000.- (2
2) 4.100.000.- З.500.000.- (6
Dobavl'aci Osnovna sredstva u ri rem1

За) 5.100.000.- 5.100.000.- (З З) 5.100.000.- 8.600.000.- (5
6) З.500.000.- З.500.000.- (4 4) З.500.000.-
Osnovna sredstva
5) 4.500.000.-1
U lo~igovodstvн ргеdнzеса В aktivi1Ћ1~e zavгseпog osпovпog sгedstva se kпjizi:
Osnovna sredstva Potrazivan·a za za'ednicka sredstva

S0 4.1 ОО.ООО.- 4.1 ОО.ООО.- (5
Р1·еша tоше, evideпcUa о datoш оsпоvпош sгedstvн vodi se н kпjigovodstvн

ргеdнzеса koja sн нcestvovala н fiпапsiгапјн izgгadпje zajedпickog osпovпog sгed
stva ll visiпi нlаgапја, оdпоsпо нсеsса.
134
2.4.4. Prijem osnovnih sredstava bez naknade
Ргеdвzеса шоgв оsпоvпа sгedstva sticati i ргiјешош bez паkпаdе. Ргiјеш

os11ov11il1 sгedstava bez паkпаdе, па pokloп, vгsi se па оsпоvв вgоvога koji se skla-
pa izшedjв ргеdвzеса вstвpioca i ргеdвzеса ргiшаоса sгedstava. Ргеdшеt вstврапја
шоgв Ьiti stvaгi i ргаvа koja сiпе оsпоvпа sгedstva. Кпјizепје ргiјеша оsпоvпiћ sгed
stava bez паkпаdе vгsi se tako sto se па гасшш оsпоvпЉ sгedstava kпjizi роvесапје
ll visiпi паЬаvпе vгedпosti pгeвzetog osпovпog sгedstva, za visiпв otpisaпe vгedпo
sti odobгava ~-асш1 Ispгavka vгedпosti osпovпil1 sгedstava, clok se za sadasпjн, пeot
pisaiш vгedпost odobгava IЋСLШ ostalЉ pгilюda.
Opisaпa kпjizeпja se шоgв gгaficki pгedstaviti ovako:
Ispravka vrednosti
osnovnih sredstava Osnovna sredstva
otpisana vrednost nabavna vrednost
Ostali prihodi
1 sadaSnja vrednost
Pitaпja za ргоvегп zпапја i гаzшпеvапја:
1. Које sв оsпоvпе odlike оsпоvпiћ sгedstava?

2. Која se оsпоvпа sгedstva оzпасаvајв kao оsпоvпа sгedstva п ргiргеш i?
3. Kako па вspel1 ргеdнzеса вtice dгzа1Че sгedstava vап вроtгеЬе?
4. Na koji пасiп se пајсеsсе ргiЬаvlјајв оsпоvпа sгedstva?
5. Која evideпcija ргпzа iпfогшасiје о паЬаvпој i otpisaпoj vгedпosti os11ovпil1
sгedstava ро gгвраша?
6. Рвtеш koje evideпcije se шоgн obezbediti podaci о tоше kоше sн роvегепа
оsпоvпа sгedstva па koгisceпje?
7. Iz kojiћ se izvoгa шоzе fiпaпsiгati пabavka osпov11il1 sгedstava?
8. Sta ciпi паЬаvпн vгedпost osпovпog sгedstva steceпog kпроviпош?
9. Која se k1Чigovodstveпa dоkшпепtа javUajв ргi lшpoviпi оsпоvпiћ sгed
stava?
1О. Sta је ргivгешепа gгadjeviпska sitнacija za iпvestitoгa?
11. Sta zпaci aktiviгati osпov110 sгedstvo i па оsпоvн kog dоkшпепtа se опо
k1Чizi?
12. Sta za ргеdнzесе pгedstavlja sadasпja vгedпost osпovпil1 sгedstava ргiшlје
пЉ bez паkпаdе?
135
2.5. PrЊavljanje materijala i robe
2.5.1. Ројат i podela materijala
U kпjigovodstveпoj tегшiпоlоgф шateгijal ozпacava stvaг koja se LI ргосеsн

10
pгoizvodпje tгosi kao ргеdшеt гаdа • U пајsiгеш sшislн, шеdнtiш, pod шаtегUаlош
se, osiш siгoviпa, osпovпog i рошоспоg pгoizvodпog шateгijala, dakle ргеdшеtа
гаdа, podгazшnevajн jos i рошоспi пepгoizvodпi шateгijal, goгivo i шazivo, sitaп
iпvепtаг, aшbalaza, анtоgшпе i otpaci.
Siгoviпe SLI pгoizvodi ргiшагпе pгoizvodпje (ekstгaktivпe, poljopгivгedпe i iп
dнstгijsko-siпteticke pгoizvodпje). Опе Ll ргошеt dolaze н пергегаdепош stапјн. То
SLI, ргiшега гadi, гL1da, пafta, роtош poUopгivгeclпi pгoizvoc\i: vнпа, sесегпа гера i
sl.
Osпovпi шateгijali Sll pгoizvodi pгeгadivacke iпdllstгije, па ргiшег, sесег, pa-
l11l\Cl10 pгedivo i sl. Siгoviпe i osпovпi proizvodпi шateгijal сiпе оs110vпн sadгzi1ш
pгoizvoda. Ргi tоше, пisн ргеsнdпа svojstva шateгijala, оdпоsпо siгoviпe vec нloga
kојн Ll pгoizvodпji jedпog pгoizvoda iша dati шateгijal. Naiшe, јеdап isti шateгi
jal шоzе ргi pгoizvodпji jedпog pгoizvoda iшati нlоgн osпovпog шateгijala, а Ll
pгoizvodпji dгнgog pгoizvoda шоzе Ьiti рошоспi pгoizvodпi шateгijal. Na ргiшег,
tkaпiпa је osпovпi шateгijal н koпfekciji, dok јен aнtoшoЬilskoj iпdнstгUi рошосп i
pгoizvodпi шateгUal.
Рошоспi pгoizvodпi шateгijal, kao i osпovпi, нlazi LI sastav пovog pгoizvoda
ali пе ciпi пјеgоvн оsпоvш1 sadгziпн. Рошоспi pгoizvodпi шateгijali sн, ргiшега гa
di, Ьоја, lak i lepak н iпdнstгiji пашеstаја.
Рошоспi пepгoizvodпi шateгijali sн шateгijali koji пе нlaze н sastav пovog
pгoizvoda, ali ошоgнсаvајн погшаlпо odvUaпje ргосеsа pгoizvodпje i poslovпe ak-
tivпosti Ll celiпi. То sн шateгijali za odгzavaпje osпovпil1 sгedstava, odгzavaпje ci-
stoce i sl.
Goгivo, takode, нЬгајашо Lt шateгijal sl1va6eп н siгеш sшislн. Опо шоzе Ьiti
telшolosko, eпeгgetsko i goгivo za ogгev 11 • Telшolosko goгivo је, па ргiшег, koks
LI visokiш ресiша. Као eпeгgetska goгiva оzпасаvајн se goгiva koja SLI пашепјепа
pгoizvodпji епегgiје (шаzнt ili нgalj), koja se koгiste za proizvodпjн раге koja slнzi
diгektпo ili iпdiгektпo, tj. ргеtvагапјеш н elektгicпн eпeгgijll, za роkгеtапје шаsiпа.
Тге6L1 gп1pL1 goгiva, ргеша пашепi, ciпi goгivo koje se koгisti za zagгevaпje pгoiz
vodпil1 liala i dгнgil1 pгostoгija.
Sitaп iпvепtаг сiпе sгedstva za гаd ciji је vek tгајапја kгaci od godiпe dапа ili
iш је ројеdiпаспа паЬаvпа vгedпost шап.ја od pгopisaпog liшita. Iako sн pгedшeti
sitпog iпvепtага ро svojoj fнпkсф яedstva za гаd, опа se iz гazloga гacioпalпosti
tгеtiгајн i evideпtiгajll kao оЬгtпа sгedstva.
111
Leksikoп гacш10vodstva i poslovпil1 Лпавsiја. SRFRS Beogгacl 1983. stг. 514.
11
Leksiko11 гacш10vodstva i poslovпil1 Л папsiја. SRFRS Beogгacl 1983. stг. 269.
136
Pod ашЬаlаzош se podгazшпevajLI шateгijali i stvai·i koje slLize za pakovaпje
pгoizvoda гadi ocLivaпja пjilюvog kvaliteta i kvaпtiteta kako ргi skladisteпjLI, tako i
ргi tгaпspoгtL1. S оЬziгош па vel ikн гazпovгsпost stvaгi koje сiпе aшbalazLI, Liobica-
jeпo је da se izvгsi пјепа podela ргеша пеkош od odabгaпil1 kгiteгijLiшa. Za роtгеЬе
lшjigovodstva od zпасајаје podela aшbalaze ргеша Љпkciji i podela ргеша aspektLI
vezaпosti za pгoizvod.
Sa gledista Љпkсiје aшbalaza se deli па:
- ашЬаlаzн koja iша kaгakteг osпovпog sгedstva i
- ашЬаlаzн koja iша kaгakteг оЬгtпоg sгedstva.
Ргеша vezaпosti za pгoizvod aшbalaza se deli па пeodvojivLI i odvojivн аш
Ьаlаzн. Neodvojiva aшbalaza ciпi sa pгoizvodoш Љпkсiопаl1ш celiпLI i пе шоzе se
oclvojiti od pгoizvoda (па ргiшег tнЬе za paste, Iiшeпke i sl.). Odvojiva aшbalaza se,
н zavisпosti od svoje vгedпosti, javlja kao odvojiva пероvгаtпа i odvojiva роvгаtпа
aшbalaza. Odvojiva пероvгаtпа је aшbalaza koja se zbog svoje шаlе vгedпosti пе
vгаса pгodavcLI. Naiшe, tгoskovi роvгасаја bili Ьi veci od пјепе vгedпosti (takav је
slнcaj sa dгvепiш gајЬаша za voce i роvгсе, па ргiшег). Odvojiva pov1-atпa aшba
laza је опа kојн lшрас, saglasпo нgovoгLI, тога vгatiti pгodavcLI о гоlш (па ргiшег
Ьосе za pivo, kiselLI vodLI i sl.).
U ргеdнzесн postoje koшisije za kvalitativaп i kvaпtitativaп ргiјеш шateгijala.
Рогес\ Claпova koшisije (2 do 3 сlапа), ргiјепш pгisнstvнje i шаgасiопег koji ргiша
шateгijal па skladisteпje. Ukoliko је posiljka ispгavпa, sastavlja se ргiјешпiса шateгi
jala пајсеsсе н tгi ргiшегkа: јеdап ostaje шagacioпeгLI i slLizi za шagaciпskLI evideп
cijн (kaгtotelш), dгнgi se daje паЬаvпој slнzЬi za ргасепје izvгseпja agovoгa, а tгeci
se ргiраја LIZ LI lazпLI faktL1п1 dobavljaca kao dokaz cla је ро faktшi pгeLizet шateгijal
i da se taktшa шоzе kпjiziti i isplatiti. U slнcajLI da posiljka пiје ispгavпa, Ьilo LI
pogledL1 kvaliteta ili kvaпtiteta, sastavlja se koшisijski zapisпik i јеdап ргiшегаk se
c\ostavUa c\obavljacн. Ovakav шateгijal se пе pгeLiziшa dok se пе геsе odstнpaпja LI
оdпоsн па dobavUacevLI otpгeпшicLI ili Ligovoг о пabavci.
Ро оЬаvlјепош kvalitativпoш i kvaпtitativпoш ргUепш шateгijala i Lisaglasava-
пjн ispoгLike sa оtргешп iсош pгistLipa se kпjigovodstveпoш obLil1vata11jLI пabavke.
2.5.2. Knjigovodstvena evidencija о materijafu
Evicleпcija о шateг~jalLI, sitпoш iпveпtaгLI, aшbalazi i aLitogшпaшa vodi se LI

fшaпsijskoш, шаtегUаlпош i шagaciпskoш kпjigovodstvLI. U fiпaпsijskoш kпjigo
vodstvн ovil1 oЫika obгtпil1 sгedstava vocli se siпteticka evideпcija ро vгedпosti.
То zпaci da 1-асLш Mateгijal pokazLije, svojiш ргошеtош i saldoш, staпje i kгеtапје
Likнpпil1 zal ilia шateгUala. Рогеd siпteticke vodi se i aпaliticka evideпcija шateгijala,
sitпog iпvепtага, aшbalaze i aLitogшпa ро vгsti, koliciпi i vгedпosti. PoшeпLita aпali
ticka evideпcUa пaziva se шаtегiјаlпо kпjigovodstvo. U пјепш se pojavULije oпoliko
137
гаснпа koliko se vгsta шateгUala koгisti LI datoш ргеdнzе6н, а гаснпi роkаzнјн пе sa-
1110 viedпosпo ve6 i koliciпsko staпje i kгеtапје zali11a kопkгеtпе vгste шateгijala.
Magaciпska evideпcija је takode aпaliticka evideпcija, ali se od шateгijalпog
kпjigovodstva гazlilшje ро tоше sto se l1 пјој iskazнjн ргошепе i staпje pojediпil1 vг
sta zalil1a sашо L111atшalпi111 pokazateljiшa. Dгнgiш гесiша, evideпcUa шateгijala н
111agaci11L1 vodi se ро vгsti i koliciпi, а пе i ро vгedпosti. То је i гazшлljivo јег st1 za
роtгеЬе koпtгole гаdа гасшюроlаgаса (шаgасiопега), kao i za koпtгolt1 visiпe zalil1a
pojedi11il1111ateгijala пнzпi i doYoljпi podaci о koliciпi.
2.5.3. Ulaganja и materijal, sitan inventar i ambalaiu
Evideпcija шateгijala, sitпog iпУепtага, aшbalaze i aL1togш11a шоzе se Yodi-

ti ро stvaгпiш паЬаvпiш vгedпostiшa, ро koшbi11ova11i111 паЬаvпiш vгeclпostiшa,
plaпskiш (оЬгаснпskiш) паЬаvпiш Yгedпostiшa, sto iша нticaja па kпjigovodstveпo
obL1l1Yataпje нlаgапја fiпaпsijsk:i\1 sгedstava LJ рошепнtе oЫike obгt11il1 sгedstava.
Кпјizепје пabavke sitпog iпvепtага, aшbalaze i анtоgшла LI sve111t1, osiш, гаzшпе
se, н пazivll гасL1па zalilщ jedпako је kпjizeпjt1 пabavke шateгijala, ра se оЬјаsпје
пја koja slede odпose i па kпjizeпja пabavke ovil1 оЬгtпi\1 sгeclstava.
2.5.3.1. Obuhvatanje nabavke materijala ро stvamoj

naba.vnoj vrednosti
Nabavka шateгijala, koja pгedstavUa l1 sнstiп i ргеtvагапје dela оЬгtп i\1 sгedsta
va iz поvсапоg н гоЬпi oЫik, рга6епаје, dakle, роvе6апјеш zalil1a шateгUala s јеdпе
i, l1 kгајпјој iпstaпci, sшапјепјеш 11ovcaпil1 sгedstava s dп1ge stгапе. Сiпјепiса cla se
LI pгivгedi пе vгse gotoviпska рlа6апја ргi ргенzi111апјt1 isрогнсепоg шateгijala, ve6
da iz111edL1 tгeпlltka ispoгllke i tгепнtkа isplate postoji оdгеdеп vгeшeпski iпteгval
LI okviп1 koga ргесlнzе6е iша оЬю1 еzн ргеша pгedt1ze6t1 dobavljact1 оdпоsпо ispoп1-
ciocL1, паше6е роtгеЬн гegistгovaпja ovil1 obaveza ргеkо гаснпа Dobavljaci. Izdaci
па iше zavis11il1 tгoskova пabavke (pгevoza, lltovaгa, istovaгa i sl.) нlaze LJ sasta\1
паЬаvпе vгedпosti шateгijala, sto zпaci da se obнl1vatajt1 па dнgovпoj stгaпi гаснпа
Mateгijal, а odobгava se гаснп Dobavljaci ako је ргiш lјепа faktшa za izvгse1ш нslн
gн, оdпоsпо r-асш1 Blagajпa ili Tekн6i гаснп нkoliko је рlа6апје izvгseпo н gotovн
ili паlоgош za пaplatt1. Stvaпш паЬаvпн vгedпost шateгijala сiпе, dakle, fаktнгпа
vгedпost i stvaгпi zavisпi tгoskovi пabavke.
1) ргiјеш faktшa od dobavijaca za шateгijal, zavisпe tгoskove пabavke, рlа6а

пје zavisпil1 tгoskova пabavke н gotovн оdпоsпо паlоgош za парlаtн i
2) isplata faktшa dobavUaciшa.
138
Dobavljaci Materi.al
(1)
so (1)
Tekuci racun
so (2)
(1)
Р n· i m е r:
1) Ргеша ргiјешпiсi шateгUala Ьг. 16 i faktшi dobavljaca Ьг. 28 kнрlјепо је i
ргiшlјепо:
2000 kg sесега ро 70 diп. za kg, sto izпosi 140.000.-
1000 kg Ьilјпе шasti ро 120 diп. za kg 120.000.-
500 kg kakao ргаl1а ро 160 diп. za kg 80.000.-
u k ll р 11 о: 340.000.-
Тгoskovi pгevoza zelezпicoш, ргеша tоvап10ш listн Ьг. 101, izпose 24.000
diпага.
Obaveza ро tovaп10111 listн isplaceпa је, sa tekнceg гаснпа.
Тгoskovi нtоvага i pгevoza шateгijala od zelezпicke staпice do шаgасiпа izпo
se 4.000 diп. i placeпi sн н gotovoш.
2) Ргеша izvodн Ьапkе, dobavljaciшaje isplaceпo diп. 340.000.- па iше izшi
гепја obaveze ро faktшi Ьг. 28.
Кпјizепје ргiјеша шateгijala pгetpostavlja pгetl10d1ш izгadн kallшlacije jedi-
пicпe паЬаvпе сепе i zЬiгпе kalkнlacije паЬаvпе vгedпosti. ОЬе роше1шtе kallшla
cije пајсеsсе se гаdе па ргiјешпiсi шateгUala.
Za пavedeпi ргiшег, pгije11111ica шateгUala izgleda ovako:
Magacin Ь:r. 3 Beograd, 25. I
PRIJEMNICA МAТERIJALA BR. 16

(sa kalkulacijom)
Od dobavlja<:a "Kosmaj", Beograd, primili smo ро fakturi Ьг. 28 sledeci
materijal, zeleznicom.
Pojedinacna kalkulacija
Stvarna
Sifra Jed.
11 Naziv matcrijala Kolicina
matcrij. mere Nabavna Nabavna
cena vrednost
4524 Secer kg. 2.000 78 156.000

4545 Biljna mast kg. 1.000 128 128.000
3624 Kakao prah kg. 500 168 84.000
Svega: 368.000
ZЬiгпа kallшlacija:
Clanovi
Dokument Iznos Pгimio:
komisUe:
1. Materijal ро fakturi 28 340.000.- Magacioner: 1. Simic Реtат
2. Prevoz - nalog za prenos 24.000.- Mirko Petтovic 2. Pajic Milos
3. Utovar-istovar 3. Josic Mile
priznanica br. l О 4.000.-
Svega: 368.000.-
. 28.000 : 3.500 8 dinara
Ројеdiпаспа паЬаvпа vгedпost нtvгdнје se kao zЬiг faktшпe vгedпosti koja

је data LI faktшi
dobavljaca i pгipadajнceg dela zavisпil1 tгoskova пabavke. Zavisпi
tгoskovi пabavke гaspodeljнjt1 se па pojediпe vгste шateгijala llglavпoш рошосt1 dva
kljнca. Za podelн tгoskova pгevoza, нtоvага, istovaгa, koristi se kao kljнc teziпa, dok
se tгoskovi оsigнгапја i pгovizije dele ргеша faktшпoj vгedпosti.
U ovom slнсајн, zavisпi tгoskovi пabavke, koji se sastoje iz tгoskova pгevoza,
t1tovaгa i istovaгa izпose 28.000 diп. Kako је паЬаvlјепо нkнрпо 3.500 kg шateгi
jala, ovi tгoskovi izпose 8 diп. ро kg (28.000 : 3.500 = 8 diп.). Ovaj izпos је dodat
140
па ројеdiпаспе faktllгпe сепе i па taj пасiп Sll dоЬiјепе ројеdiпаспе паЬаvпе сепе.
Podaci о ројеdiпаспiш паЬаvпiш сепаша i паЬаvпiш vгedпostiшa роtгеЬпi
Sll za
kтuizeпje па aпalitickiш гасL111iша шateгijala. Ројеdiпаспа паЬаvпа сепа koгisti se i
ргi оЬгасшш нtгoska шateгUala i za роtгеЬе нрогеdепја lщjigovodstveпog sa stvaг
пiш stапјеш zaliћa.
Podaci о паЬаvпој vгedпosti pгiЬavUeпog шateгijala, koji se lltvгdнjн kгoz
zЬiпш kallшlacijн, osпova Sll za kопtiгапје ргошепе оdпоsпо kпjizeпje пabavke шa
teгijala па гаснпiша glavпe kпjige. Na OSПOVll izгadeпe zЬiгпе kalkнlacije vгsi se
sledece kпjizeпje па гаснпiша glavпe lшjige:
Materijal Tekuci racun

1) 368.000.- 1
24.000.- ( 1
340.000.- (2
Blagajna DobavljaCi
1 4.000.- (1 2) 340.000.- 1 340.000.- ( 1
2.5.3.2. Obuhvatanje nabavke materija!a ро komЫnovanoj

nabavnoj vrednosti
Кпјizепје ргiјеша шateгijala, tl slнcajt1 evideпcije шateгijala ро stvaгпiш па

Ьа\1пi111 vгedпostiшa, шоzе se izvгsiti
tek posto se па os110vt1 ргiшlјепе dokшлeпta
cije нtvгd i ројеdiпаспа i нkнрпа паЬаvпа vгedпost. Bez obziгa sto sн faktшпa сепа
i faktшпa vгedпost ll пајvесеш Ьгојн slнcajeva pozпate (iz нgоvога ili pгetl10dпil1
ispoгнka), нtvгdivaпje паЬаvпе vгedпosti пiје шоgнсе sve dok se пе нtvгde zavisпi
tгoskovi пabavke. Da Ьi se povecaia аzнпюst kпjigovodstva pгistнpa se рlапiгапјн
zavisпi\1 tгoskova пabavke јег је za ргilшрUапје iпfогшасiја (dоkшлепаtа) о visiпi
zavisпi\1 tгoskova пabavke роtгеЬпо dosta vгешепа. Nabavпa сепа koja se sastoji iz
faktшпe сепе i рlапiгапЉ zavisпiћ tгoskova пabavke ozпacava se kao kошЬiпоvапа
паЬаvпа сепа.
Zavisпi tгoskovi пabavke se р\апiгајн па OSПOVll vazeci\1 taгifa koje se koгigll
jll ocekivaпiш ргошепаша сепа. Моgн se iskazivati tI apsolнtпiш izпosiшa (па ргi
шег, рlапiгапi zavisпi tгoskovi ро kg шateгijala "х" izпose 3 diп.) ili ргосепtнаlпо t1
odпost1 па fаktнпш се1ш (па ргiшег рlапiгапi zavisпi tгoskovi пabavke izпose 2% ll
оdпоsн па fаktшпн vгedпost lшpljeпog шateгijala).
Рlапiгапi zavisпi tгoskovi пabavke se ргi kпјizепјн пabavke obнl1vatajн 11a ро
tгаzпој stгaпi 1-асtша Razgгaпiceпje zavisпil1 tгoskova пabavke. Ovaj ~-асш1 pгed
stavlja segшeпt vгe111e11skil1 гаzgгапiсепја. Na пјепш se ll tolш poslovпe godiпe па
роtгаzпој stгaпi kпjize рlапiгапi zavisпi tгoskovi пabavke i па taj пасiп ошоgнсаvа
нtvгdivaпje tаспiјЉ peгiodicпil1 (шеsеспi\1, tгошеsеспi'1, sestoшesecпi\1) гezнltata.
141
Ро ргiјепш faktшa za zavisпe tгoskove пabavke vгsi se пjilюvo kпjizeпje па dнgov
пoj stгaпi koпta RazgIЋпiceпje zavisпiћ tгoskova пabavke. Na Iпајн poslovпe godiпe,
ovaj tЋсLш se zakljнcнje. Ргi tоше
se vгsi нрогеdivапје stvaпю пastalil1 i рlапiгапi11
zavisпiћ tгoskova пabavke. Razlika koja se javi ро svojoj sнstiпi pгedstavUa гazlilш
izшedLI stvaгпe i kошЬiпоvапе vгedпosti zalil1a шateiijala ako pгetpostavimo da
пista od пabavljeпog 111ateгijala пiје нtгоsепо. Ovakva pгetpostavka пiје, шеdнtiш,
геаlпа. U tieпнtlш zakljнceпja гаснпа deo zalil1a p1·ibavljeпil1 tokoш godiпe је ро
tгоsеп. Тај нtгоsепi шateгijal se пalazi L1 пеdоvгsепој pгoizvodпji, gotoviш pгoizvo
diшa па zaliliaшa i L1 gotoviш pгoizvodiшa koji SLI ve6 pгodati. Razlika se dakle,
odпosi пе sашо па zalil1e шateгijala, vec i па tгoskove шateгijala koji sн sadгzaпi LI
песlоvгsепој pгoizvodпji i пeгealizovaпiш i гealizovaпiш gotoviш pгoizvodiшa. Ka-
ko sL1 i пabavka i tгoskovi vec pгokпjizeпi, гaspodela гazlike i koгigovaпje vгedпosti
zalilia i tгoskova Ьilo bi slozeпo i пееkопошiспо, s оЬziгош da izпos гazlike 1Ще toli-
ki da Ьi Ьitпо нticao па visiш1 poslovпog гezнltata. Otнda se polazi od pгetpostavke
da se гazlika LI celiпi odпosi па нtгоsепi шateгijal, te se kогigнјн tгoskovi шateгijala.
То koгigovaпje se vгsi tako sto se ll slнсајн kada Sl\ stvaгпo пastali tгoskovi veci od
оЬгаснпаti111Ћсш1 Тгoskovi шateгijala za оvн гazlilш zadнzнje, а ako sL111izi odobгa
va. U pгaksi se obнl1vata11je ove гazlike vгsi ргеkо гаснпа ostali\1 pгilюda осlпоsпо
гaslюda. U tош slнсајн 1Ћсш1 ostalil1 гaslюda dнgнје kada SLJ stvaгпi tгoskovi visi
od оЬгаснпаtil1, а IЋСLШ ostaliЬ pгilюda роtгаzнје ako sн stvaгпi tгoskovi пizi od
оЬгаснпаti\1~ ovo је, шеdнtiш, sнргоtпо ekoпoшskoj sadгziпi гazlike.
GгafiCki pгikaz opisaпil1 kпjizeпja izgleda ovako:
Н.аzgлш iсепј е za Yis rв Љ

iтosko\'a 11alшYkc
(4) (1) Рlапiгапi ZNT
Bl<tgajna
(3) (3)
Tгos.шat./Ostali ргЉосii T1·os.111at./Osta!i p1·i!10cli
(1) kпjizeпje ргiјеша шateгijala,

l
(2) kпjizeпje stvaгпi\1 ZTN,
(3) zakljнcak гаснпа "Razgгaпiceпje ZTN" i
(4) isplata faktшa dobavUaca.
142
Р 1· im е 1·:
1) Ргеша ргiјешпiсi Ьг. 16 i faktшi dobavljaca Ьг. 28 lшрlјепо је i ргiшlјепо
шateгijala LI vгedпosti od 340.000.- diп. Na iше zavisпil1 tгoskova пabavke оЬгасн
паvа se 6 d iпага ро kg.
2) Izdat је пalog za ргепоs koji glasi па diп. 24.000 па iше рlасапја tгoskova
pгevoza, а ргеша pгizпaпici Ьг. 1О isplaceпo је ll gotovн diп. 4.000 па iше istovaгa i
pгevoza od zelezпicke staпice do шаgасiпа.
3) Zakljнciti 1Ћсш1 Razgгaпiceпje ZTN.
Kalkнlacijajediпicпe паЬаvпе сепе i zbiшa kallшlacija sadгzaпe sн н pгijem

пici шateгijala:
Magacin br. 3 Beograd, 25. I ::о
PRIJEMNICA МAТERIJALA BR. 16

(sa kalkulacijom)
Od dobavljaca "Kosmaj", Beograd, primili smo ро fakturi br. 28 sledeci

Kombinovana
Sifra Jed.
Naziv materijala Kolicina NaЬavna NaЬavna
materij. mere
cena \Tednost
4524 Seeer kg. 2.000 76 152.000
4545 ВЩnа mast kg. 1.000 126 126.000
3624 Каkао prah kg. 500 166 83.000
Svega: 361.000
ZЬiша kalkнlacija:
Clanovi
Dokument Iznos Primio
komisije:
1. Materijal ро fakturi magacioner: 1. Pavle Ri.stiL
br. 28 340.000.- Marko Шс 2. Мiтјапа SimiC
2. Planirani ZТN 3500 х 6 21.000.- 3. Вranko Jelic
Kombinovana nabavna
vrednost 361.000.-
Planirani ZТN б din. ро kg.
Ројеdiпаспа kошЬiпоvапа паЬаvпа сепа је нtvгdепа tako sto sL1 па ројеdiпас

пе faktшпe сепе, date ll faktшi dobavljaca, dodati рlапiгапi zavisпi tюskovi пabav
ke. Копkгеtпо:
143
Stvaгпa fakt. сепа Plaп.ZTN КошЬiпоvапа паЬаvпа сепа
Sесег 70 6 = 76
Biljпa шast 120 6 = 126
Kakao ргаl1 160 6 = 166
КошЬiпоvапа паЬаvпа vгedпost LI zЬiпюј kallшlaciji је нtvгdепа kao zbiг fak-

tшпe vгedпosti i рlапiгапi\1 zavisпi\1 tгoskova пabavke (340.000 + 21.000 = 361.000).
Izгadoш ројеdiпаспе i zЬiгпе kalkнlacije stvoгeпe sн pгetpostavke za kпjizeпje kako
в шаtегiјаlпош kпjigovodstvн tako i па гаснпiша glavпe kпjige.
Кпјizепје па гасш1iша glavпe kпjige:
Materijal Dobavljaci
1) 361.000.- 1 1 340.000.- (1
Razgranicenje ZТN
2) 28.000.- 21.000.- (1 4.000.- (2

7.000.-(3
28.000.- 28.000.-
Tekuci-racun Ostali rashodi

s 0
1 24.000.- ( 2
Zakljнcak гасш1а Razgгaпiceпje ZTN se vгsi, ро pгavilв, па kгајн obгacш1-

skog peгioda гadi koгigovaпja peгiodicпog гezвltata. Posto sн LI оvош slвсајн рlапiга
пi tгoskovi Ьili пiZi od stvaгпil1 zavisпi\1 tгoskova, гazlikaje ргоkпјizепа па гасшш
О stal i гaslюd i.
2.5.3.3. Obuhvatanje nabavke materijala ро planskoj

nabavnoj vrednosti
Uvodeпje plaпski\1 (obгacш1skil1) пabavпil1 сепа в kпjigovodstvo пюtivisaпo

је роtгеЬош da se опюgнсi koпtгola паЬаvпе slнzbe ргеkо Ltpoгedeпja plaпskЉ i
stvaшil1 faktшпi\1 сепа sajedпe, i da se нЬгzа kпjizeпje пabavke i нtгoska шateгUala
s dп1ge stгапе, јег plaпske селе eliшiпisв роtгеЬн сеkапја dоkшпепаtа па оsпоvн
kojil1 se L1tvгdнje stvaгпa паЬаvпа сепа.
Plaпslш паЬаv1ш се1ш сiпе plaпska faktшпa сепа i рlапiгапi zavisпi tгoskovi
пabavke. Рlапiгапје пabavпil1 сепа se vгsi па krajнjedпe
za пагеdпн poslovш1 godi-
ПLIi to za svakн vгstн шateгijala роsеЬпо. Рlапiгапје faktшпe сепе vгsi se па os110vL1
postojecili faktнгпili сепа i ocekivaпog kгеtапја сепа н пагеdпој poslovпoj godiпi.
Zavisпi tгoskovi пabavke se рlапiгајн, takode, нziшајнсi LI obziг postojece taгife i
'144
нjilюv tгенd н нагеdнош регiоdн. Ovako нtvгdене plaпske наЬаvне селе ostajн, ро
pгavilн, нергошенјене LI tolш poslovнe godiнe zbog cega se i оzнасаvајн kao stalнe
сене. Sa kнjigovodstveнo-telшickog aspekta роsшаtгано to zнaci da se оЬгаснн i
kнjizeнje ргiјеша шateгijala, kao i оЬгасtш i lщjizeнje нtгoska шateIUala LI tolш cita-
ve poslovнe godiнe vгse ро ннаргеd нtvгdепiш паЬаvпiш сепаша.
Внdнсi da se zalЉe iskazнjн н Ьilапsн ро 11jil10vi111 stvaгпiш, а пе plaпskiш
наЬаvнiш vгedпostiшa, пеорlюdпо је da se нtvгdi нjilюva stvaгпa наЬаvпа vгed
нost. Zbog toga se гazlika iz111edt1 plaпske i stvaгпe паЬаvне vгedнosti obнl1vata на
IЋCLШll Odstнpaнje od plaпskil1 нabavнil1 сепа шateгijala.
Клјizепје нabavke шateгuala vгsi se tako sto se za plaнskti наЬаvпн vгedнost
lшpljeнog шateгijala zadнzнje гаснн Mateгijal, а odobгava IЋСLШ Dobavljaci za stvаг
пн fаktнпш vгedнost i stvaгнe zavisпe tгoskove пabavke нkoliko нisн placeпi, od-
нos110 гаснп Blagajпa ili Telшci гаснп, ako је izvгseпo рlасанје zavis11il1 tгoskova
нabavke.
Razlika koja se javlja izшedн vise plaпske i пize stvaгнe паЬаvпе vгedнosti
шateгijala obнl1vata se па stгaнi роtгаzнје гаснна Odstнpaпje od plaпskЉ пabavпil1
сена шateгijala. S оЬziгош da plaнska паЬаvна vгedнost pгedstavUa погшаlн, роше
ннtа гazlika se ozнacava kao sпizeнje. Nasнpгot tоше, kada је шate1·ijal паЬаvlјеп
ро сепi kojaje visa od plaнske наЬаvне vгedнosti гazlika izшectн vise stvaгнe i пize
plaнske наЬаvне vгedнosti pгedstavlja ргеkогасенје (plaнske наЬаvне vгedнosti) i
kнjizi se на stгaнi dнgнје гаснна Odstнpaнje od plaнskЉ паЬаvнЉ сепа шateгijala.
GгafiCki pгikaz оvЉ kпjizeнja izgleda ovako:
Dobav1 ·a~i Materijal

Stvarna fak- (1) Pl:шsk ;.i
turna vred- -r--..,...-----------.-11~ 11al);.i\mJ
nost, SZТN vrcdпost
Оds1щы11јс od pl~шskil1
TelшCi lЋСШl n<.ltк1vnil1 есп;.~ matcrijali.1
so 1 SZTN
.,.
Prckor;.itcnjc Snii.cnjc
(1) Кнјizенје ргiјеша шateгijala, еlешепаtа stvaгпe паЬаvпе vгedпosti kнplje

пog шateгijala i odstнpaпja od plaпske паЬаvпе vгedнosti шateгijala.
Ргiшег koji је koгisceн za ilнstгacijн kпjizeпja пabavke шateгijala kada se evi-

deпcUa о zаlЉаша vodi ро stvaпюj, оdпоsпо kошЬiноvапој наЬаvпој vгedпosti
koгisticeшo i ovde.
145
1) Рrеша ргUепшiсi Ьг. 16 ргiшlјепо је шateгUala ро plaпskoj vгedпosti
371.000.- diпага.
Od dobavljacaje ргiшlјепа faktнгa Ьг. 28 za lшpljeпi шateгijal па diп. 340.000.-
diпага. Na iше tгoskova pгevoza ргiт !јепа је faktшa Ьг. 101 па diп. 24.000.- а iz
Ыаgајпе је, ргеша pгizпaпici Ьг. 10, isplaceпo 4.000 diп. па iше istovaгa i pгevoza
od zelezпicke staпice.
2) Sa telшceg гаснпа isplaceпa је obaveza ргеша dobavljacн ро faktшi Ьг. 28.
Кпјizепје ove ekoпoшske ргошепе н aпalitickoш kпjigovodstvн i glavпoj kпjizi zal1-
teva da se ргеtlюdпо izгadi ројеdiпаспа kalkнlacUa plaпske паЬаvпе vгedпosti.
Plaпske паЬаvпе сепе sн нtvгdепе па pocetlш godiпe. Pгetpostaviшo cla LI
оvош slнсајн опе izпose:
- za sесег 80.- diп.
- za ЬiUrш шast 125.- diп.
- za kakao р1Ћl1 172.- diп.
Ргiјешпiса шateгijala н оvош slнcajt1 sadгzi plaпskt1 паЬаv1ш vгedпost kнplje
пog шateгijala, јег је опа c!ovoljпa za kпjizeпje ргiјеша шateгijala.
Magacin br. 3 Beograd, 25. I ~О
PRUEMNICA МAТERIJALA BR. 16

(sa kalkulacijom)
Od dobavljaea "Kosrnaj", Beograd, primili smo ро fakturi br. 28 sledeti

Pojedinacna kalkulacija
Planska
Sifra Jed. '
Naziv materijala Kolicina
materij. mere Nabavna Nabavna
cena vrednost
4524 Seeer kg. 2.000 80 160.000

4545 Bi::na mast kg. 1.000 125 125.000
3624 Ка.сао prah kg. 500 172 86.000
Svega: 371.000
Podaci о ројеdiпаспој plaпskoj паЬаvпој vгedпosti st1 роtгеЬпi za kпjizeпja

па aпalitickiш гасш1iша н шаtегiјаlпош kпjigovodstvв, dok se ла гасвлiша glavпe
kпjige kпjizi нlшрпа plaпska паЬаvпа vгedпost.
Stvaгпa паЬаvпа vгedпost ргiшlјепоg шateгUala Lttvгc1нje se ро рг~јепш dokt1-
111e11ata. U оvош slнcajt1 опа izпosi 368.000.-, а нtvганје se ovako:
146
- ро faktнгi Ьг. 28 340.000.-
- ро faktнгi Ьг. 1О1 24.000.-
- ро pгiz11a11ici Ьг. 1О 4.000.-
Svega 368.000.-
Внdнсi da је plaпska паЬаvпа vгedвost lшpUeнog шateгijala 371.000.- diв,

гazlika od 3.000.- diп. pгedstavUa sпizeпje plaпske паЬаvпе vгedпosti. Za toliko st1,
паiше, stvaшe паЬаvпе vгedпosti Ьile н ргоsеkн пize od plaпskЉ. Ako se нрогеdi
plaпska sa stvапюш паЬаvпош vгеdпоsсн za svaki od lшрlјепЉ шateгijala шоzе se
нtvгditi odakle гazlika potice.
U kопkгеtпош slнсајн гazlike izпose:
Planska Stvarna Odstupanje od

Vrsta materijala nabavna nabavna р lan. nabavnih
vrednost vrednost cena materijala
1. Seeer 160.000.- 156.000.- -4.000.-

2. ВЩnа mast 125.000.- 128.000.- +3.000.-
3. Каkао prah 86.000.- 84.000.- -2.000.-
Sv е g а: 371.000.- 368.000.- -3.000.-
Sпizeпje od 3.000.- diпага za lшpljeпi шateгijal н celiпi је Iezнltat sпizeпja od

6.000 diпага (4.000 + 2.000) i ргеkогасепја od 3.000 diпага. Na taj пасiп saldo гасн
па Odstнpaвje od plaпskЉ нabavпil1 сепа шateгijala pokazнje za koliko sн stvaгпe
паЬаvпе сепе н ргоsеkн vise ili пize, kao sto је ovde slнcaj, od plaпskЉ пabavпil1
сепа.
Кпјizепје па гаснпiша glavпe kпjige:
Dobavl·aci
2) 340.000.- 364.000.- (1 so
Materijal Tekuci racun

1) 371.000.-1 so 1 340.000.- (2
Odstupanje od planskih
nabavnih cena materijala
1 3.000.- (1
147
RacL111 Odstllpaпje od plaпskil1 пabavпil1 сепа mateгijala је koгektivaп гасllп.
Saldo ovog гасш1а, koji шоzе Ьiti kako dL1govпi tako i potгazпi, pokazllje za koliko
se plaпska паЬаvпа vгedпost zalilla mateгijala, iskazaпa kao saldo па гасшш Mate-
гijal, гazlilшje od stvaгпe паЬаvпе vгeriпosti zalil1a. Do stvaгпe паЬаvпе vгedпosti
zalil1a шateгijala dolazi se tI оvош slL1cajL1 роsгеdпо, koгigovaпjeш пjilюve plaпske
паЬаvпе vгedпosti. DL1govпi saldo гасL111а Odstllpaпje od plaпskil1 паЬаvп il1 сепа
шateгUala pokazL1je da Sll stvaгпe паЬаvпе сепе Ьile н ргоsеlш vise od plaпskil1
паЬаvпiћ сепа, te da је vгedпost zalil1a оЬгаснпаtа ро plaпskiш паЬаvпiш сепаша
пiza za izпos ovog salda od пjilюve stvaгпe паЬаvпе vгedпosti. Stoga se ргi izгadi Ьi
laпsa dнgovпi saldo гасl\па Odstнpaпje od plaпskЉ пabavпil1 сепа шateгijala doclaje
plaпskoj паЬаvпој vгedпosti zа!Ља (saldo гасL111а MateгUal), da Ьi se tl Ьilапsн zaliћe
шateгijala iskazale ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti. Potгazпi saldo па гасшш Odstн
paпje od plaпski\1 пabavпiil сепа шateгUala pojavljнje se ll slL1cajL1 kada sн stvaгпe
паЬаvпе сепе н ргоsеkн пize od plaпskil1 паЬаvпi\1 сепа.
Ргi evideпcUi пabavke шateгijala ро plaпskoj паЬаvпој сепi 111ogL16e је, sto se
ll pгaksi Cesto i гadi, kпjizeлje пabavke VГSiti tako StO se пајрге, па OSПOVLI ргiјеш
П ice mateгijala, kпј izi ргiјеш шateгUala zаdнzепјеш гасш1а MateгUal za plaпslш
паЬаv1ш vгedпost i осlоЬгепјеш гасllпа Dobavljaci za пefaktшisaпi шateгijal. Kada
se ргilшре sva роtгеЬпа dоkшпепtа i izгadi zЬiгпа kallшlacUa stvaгпe паЬаvпе vгecl
пosti, гасtш Dobavljaci za пefaktшisaп i mateгUal se gasi zadL1Z:e11je111 za plaпslш па
Ьа\1ш1 vгedпost шateгijala, а odobгavajt1 se za еlешепtе stvaгпe паЬаvпе vгedпosti
гасL1п i: Dobavljaci - za stvaпш faktш1ш vгedпost i za перlасепе zavisпe tгoskove
пabavke, Вlаgајпа ili Telшci гасш1 - za zavisпe tгoskove рlасепе tI gotovt1, оdпоsпо
bezgotoviпski, dok se гazlika iz111edt1 plaпske i stvaгпe паЬаvпе vгedпosti i ll ovom
slнcajll obL1!1vata па гасшш Odstllpaпje od plaпski\1 11abavпil1 сепа шateгijala.
Gгaficki pгikaz ovil1 kпjizeпja izgleda ovako:
OobaV'!jaci zancfakturisani
poьalvl=:~-~-i=~-=====~---,m~at ri:~11
1
Materijal
=
Odstupanје od
Tclшci га снп planskih naba-
vnih cena mate-
rijala
Blagajna
Prekora- Sni1.e-
so "_Ј2Ј Ceпje njc
11
( 1) kпј izeпje ргiјеша mateгijala .

(2) ргiјеш faktllгa od dobavUaca za шateгijal, zavisпi tгoskovi пabavke (ро
faktшi, placeпi н gotovt1 ili паlоgош za пaplatll) i kпjizeпje гazlike izшedll plaпske
i stvaгпe паЬаvпе vгedпosti шateгUala.
148
Р 1·i m е 1·:
1) Ргеша ргiјешп ici Ьг. 16 ргiшlјепо је шateгUala ро plaпskoj паЬаvпој vгecl
пosti za 371.000.- diпага.
2) Od dobavljaca је ргiшlјепа faktнгa Ьг. 28, za lшр\јепi шateгijal па diпага
340.000.- diпага. Na iше tгoskova pгevoza шateгUala ргiшUепаје faktнгa Ьг. 101 па
cliп. 24.000.-, а iz Ыаgајпе је ргеша pгizпaпici Ьг. 10 isplaceпo 4.000.- diпага па iше
istovaгa i pгevoza od zelezпicke staпice.
3) Sa telшceg гаснпа isplaceпa је obaveza ргеша dobavUacн ро faktшi Ьг. 28.
Dobavljaci za nefakturisani
DobavljaCi materijal
3) 340.000.- 364.000.- (2
1 2) 371.000.- 1 371.000.- (1
Materijal Blagajna
1)371.000.- 1 s0
1 4.000.- (2
nabavnih cena materijala TekuCi racun
1 3.000.- (2 so 1 340.000.- (3
Рlапiгапi zavisпi tгoskovi пabavke, о kojiшa је vec bilo гесi kod kошЬiпоvа
пе паЬаvпе vгedпosti, шоgн se koгistiti
i kada se evideпcUa о zalilшшa шateгijala
vodi ро plaпskiш пabavпiш vгedпostiшa. U tош slвсајн se ргi kпјizепјн ргiјеша шa
teгijala, plaпskoj паЬаvпој vгedпosti sнpгotstavlja kошЬiпоvапа паЬаvпа vгedпost
koja sadгzi stvaпш fаktвпш vгedпost i рlапiгапе zavisпe tгoskove пabavke. Usled
toga, гazlika koja se шоzе pojaviti izшedв plaпske i kошЬiпоvапе паЬаvпе vгecl
пosti pokazнje odstнpaпje stvaг11il1 od plaпskill fаktнгпЉ сепа. Кпјizепје ргUеша
шаtегiја\а је н svепш jedпako vec izlozeпiш kпјizепјеш пabavke шateгijala, osiш
sto se za р\апiгапе zavisпe t1·oskove пabavke odob1-ava 1-асLш Razgгaпiceпje zavi-
sпil1 tгoskova пabavke. Faktнгe ili dгнgа kпjigovodstveпa dоkшлепtа (ргizпапiса,
пalog za парlаtн i sl.), koja se odпose па zavisпe tгoskove пabavke k1-Uize se па teгet
гаснпа Razgгaпiceпje zavisпi\1 tгoskova пabavke вz оdоЬге1Че гасвпа DobavUaci,
В\аgајпа ili Telшci tЋСLШ, н zavisпosti od toga cla li је sашо ргiш\јепа faktнгa ili је
izvгseпa isplata.
Zakljвcak гасш1а Razgгaпiceпje zavisпill tгoskova пabavke vгsi se, kako s1110
vec пaveli, па !пајн poslovпe godiпe. Za гazlilш izшedв stvaгпill i р\апiгапЉ zavi-
sпill tгoskova пabavke tгеЬа koгigovati stvaпш паЬаv1ш vгedпost шateгUala. Ka-
da se шаtегiја\ evideпtiгa ро kошЬiпоvапој паЬаvпој vгedпosti takvo kпjizeпje Ьi,
kako је vec istak1шto, Ьi\о vг\о slozeпo. Medвtiш, kada se шateгUal evideпtiгa ро
plaпskiш паЬаvп iш vгedпostiшa шоgнсе је da se гazl ika izшedн pla11skil1 i stvaгп il1
149
zavisпil1 tгoskova пabavke pгokпjizi tako da опа koгigнje stvaпш паЬаvпн vгedпost
zа!Ља mateгijala. U tош slнсајн гаснп Razgгaпiceпje zavisпiћ tгoskova пabavke se
izгavпava LIZ istovгeшeпo kпjizeпje па stгaпi dнgнје, оdпоsпо stгап i роtгаzнје tЋCLl
пa Odstнpaпje od plaпskill пabavпil1 сепа шateгijala. Na ovom гасшш, kao sto је
pozпato, sve do zakljнcka 1-асш~а Razgraпiceпje zavisпil1 troskova пabavke ргоkпјi
zепа је sашо гazlika izшedн plaпske i stvaгпe fаktнгпе vгedпosti шateгijala, јег se i
н plaпskoj iн kошЬiпоvапој паЬаvпој сепi пalaze рlапiгапi zavisпi tгoskovi пabav
ke. Kako tЋСLШ Odstнpaпje od plaпskil1 пabav11il1 сепа шateгijala tгеЬа da pokaze
гazlilш izшedн plaпske i stvaгпe паЬаvпе vгedпosti, 1шzпо је па odgovaгajнcLJ stгa
ПLJ ovog гаснпа pгokпjiziti гazlilш izшedн рlапiгапЉ i stvaгпil1 zavisпill tгoskova
пabavke. Na dнgovпoj stгaпi kпjizi se гazlika izшedн visil1 stvaгпil1 i пizil1 pla11skil1
zavisпil1 ti·oskova пabavke, dok se гazlika izшedн visil1 plaпskil1 zavisпill tгoskova i
пizЉ stvагпЉ kпjizi па stгапн роtгаzнје.
Izlozeпa kпjizeпja шоgн se gгaficki pгedstaviti ovako:
Dobavljaci za
Do bavl. aci =:=-:-'-~-_,__2_,__n_e~f:-aktufiil!>.riт rnate_п_·ј a_l__,(_l)'-~-~-:n-d:-~-:·:Materi" al
Raz ranicen· е ZТN

3 PZTN (2)
Odstнpanje od planskih
Bla aJna nabavnih сепа materij ala
so SZТN
(2)i(4) (4)
2
(1) kпј izeпje plaпske паЬаvпе vгedпosti шateгUala,

(2) kпjizeпje kошЬiпоvапе паЬаvпе vгedпosti i odstнpaпja,
(3) kпjizeпje stvагпЉ ZTN i
(4) zakljнcak гаснпа Razgгaпiceпje ZTN.
150
Р 1· im е 1·:
1) Рге111а ргUепшiсi Ьг. 16 i faktшi Ьг. 28 kнрlјепо је i ргiшUепо шateгijala
za diп. 340.000.- diп. Рlапiгапi ZTN izпose 21.000.- diп. Plaпska паЬаvпа vгedпost
lшpUeпog шateгUalaje 371.000.- diпага.
2) Na iше pгevoza kнpljeпog шаtегiја\а ргiшlјепа је faktшa Ьг. 101 па diп.
24.000.- diпага а za istovaг i pгevoz od zelezпicke staпice ргеша pгizпaпici Ьг. 10
isplaceпo је diп. 4.000.- diпага.
3) ZakULiciti гасLiп Razgгaпiceпje ZTN.
Кпјizепје па tЋсtшiша glavпe kпjige:
Materijal materijal
1) 371.000.- 1 la) 371.000.- ј 371.000.- (1
Dobavljaci Razgranicenje ZTN

Ј 340.000.- (la 2) 28.000.- / 21.000.- (la
24.000.- ( 2 7.000.- (3
nabavnih cena materijala Blagajna
3) 7.000.- ј 10.000.- (la s0 1 4.000.- (2
КошЬiпоvапа паЬаvпа vгedпost 111ateгijala н 11avede110111 ргiшегLI izпosi

361.000.-diп (340.000 faktшпa vгedпost + 21.000.- рlапiгапi zavisпi tгoskovi пa
bavke), sto LI odпosLI па plaпslш пabavпLI vгedпost od 371.000.- diп. pokazLije sпi
zeпje od 10.000.- diп. Опо је zapгavo гazlika izшedLI ргаvе faktшпe vгedпosti od
340.000.- diп. i plaпske faktшпe vгedпosti od 350.000.- diп. Plaпska faktшпa vгed
пosti је dоЬiјепа kao гazlika iz111edt1 plaпske паЬаvпе vгedпosti i plaпiгa11il1 zavi-
sпil1 tгoskova пabavke (371.000 - 21.000 = 350.000).
ОЬгаснпаti, оdпоsпо рlапiгапi zavisпi tгoskovi пabavke izпose 21.000 diп.,
dok SLI stvaгпi tгoskovi 28.000 diп. Кпјizепјеш гazlike izшеёlн рlапi1Ћпiћ i stvaгпil1
zav isп i11 tгoskova пabavke па dнgоvпн stгапн гас нп а Odstнpaпje od plaпskill пabav-
11 i\1 сепа шateгijala koгigнje se kошЬiпоvапа паЬаvпа vгedпost zalЉa шateгijala i
svodi па stvaпш паЬаvпн vгeclпost,jeг potгazпi salclo ovog rаснпа koji паkоп kпjize
пja гazlike izшеёlн plaпski\1 i stvагпЉ zavisпil1 tгoskova пabavke izпosi 3.000.- pгed
stavlja odstнpaпje stvaгпe паЬаvпе vгedпosti od plaпske паЬаvпе vгedпosti шаtегiја
\а (368.000 - 371.000 = -3.000).
151
2.5.4. Nefakturisani materijal
U паргеd паvеdепiш ргiшегiша kпjizeпje пabavke шateгijala је нglаvпош iz-

vгseпo паkоп ргiјеша шateгijala н шаgасiп i ргiјеша faktшe od dobavljaca. Ali, ро
шепнtа dva пюшепtа se пе пюгајн bezнslovпo podнdaгati. Naiшe, шаtег~јаl шоzе
Ьiti lшрlјеп i ргiтlјеп н magaciп, а da faktшa od dobavljaca jos пiје stigla. Tada је
гее о пefaktшisaпoш mateгUalн.
РгUеш шаtегUаlа kojije dobavljac ро паsеш паlоgн (рогнdzЬiпi) ispoгнcio do-
vodi do роvесапја zalil1a шateгijala, ра se iako faktшa od dobavljaca пiје ргiшlјепа
stict1 нslovi za kпjizeпje пabavke шateгijala ро оsпоvн ргUепш ice шateгUala. Мпо
gа ргеdнzеса пе kпjize ргiшlјепi шateгijal sve dok od dobavljaca пе ргiше faktшн.
Takav postнpak је, шеdнtiш, н sнpюtпosti sa пасеlош azшпosti i potpшюsti (iпte
gгalпosti) kпjiga i Ьilaпsa.
Iako је sasviш izvesпoobaveza ргеша dobavljacн пastala, опа se, sve do ргi
јеша faktшe, obнl1vata па гасшш Dobavljaci za пefaktшisaпi шateгUal. Visiпa oba-
veze se нtvгdнје па оsпоvн podatka о koliciпi ргiшlјепоg шateгijala koji је dat LI
ргiјешпiсi i сепе kojaje нgоvогепа ili је pozпata iz оtргешпiсе ili гaпijil1 ispoгнka.
Ро ргisресн faktнгe dobavljaca obaveza se ргепоsi sa гаснпа Dobavljaci za пefaktшi
saпi шateгijal, koji se zadнzнje, па роtгаzпн stгапн гаснпа гedovпil1 obaveza (koпto
DobavUaci). Oviш kпјizепјеш se gasi гаснп DobavUaci za пefaktшisaпi шateгijal
koji јен stvaгi ргivгешепi гаснп па kоше se obllћvatajн obaveze ргеша dobavUaci-
шa sашо do ргUеша faktшe.
Ргi kпjizeпjll faktшe od dobavljaca kпjize se i еvепtнаlпе гazlike izшedt1 evi-
deпtiгaпe visiпe obaveze i izпosa па koji glasi faktшa. S оЬziгош da је н tгепнtlш
ргiјеша faktшe vec izгadeпa kalkнlacija stvaгпe паЬаvпе vгedпosti шateгijala, kao i
daje н шagaciпskoш, шаtегUаlпош i fiпaпsUskoш kпjigovodstvн vec ргоkпјizеп ргi
јеш шаtегiјаlа, ove гazlike se, iz гazloga гacioпalпosti, kпjize ргеkо гаснпа Tгoskovi
шateгijala. Ako је izпos faktшe пizi od izпosa ргоkпјizепе obaveze гаснп Tгoskovi
шateгijala роtгаzнје, dok ako faktшa glasi па veci izпos od izпosa evideпtiгaпog
па гасшш Dobavljaci za пefaktшisaпi шateгijal 1-асtш Tгoskovi шateгijala dнgнје
рошепнtн гazlilш. U slнсајн da se шateгijal evideпtiгa ро plaпskiш паЬаvпiш vгed
пostiшa ova гazlika Ьi se kпjizila ргеkо гаснпа Odstllpai* od plaпskil1 11abavпil1
сепа шateгijala.
152
GгafiCki pгikaz kпjizeпja је sledeci:
Dob avljaci za
DobarljaC1_·_ _ _. .(2-'-)_;_:_f:_~-~-isani ma;_l_e:-:)-:~_a_(__l__) _ _IJ!i_Materij al
Troskovi materij ala

(Odstupanje od planskih
nabavnih cena materi ·ala
(1) ргUеш шateгijala za koj i 11 ije ргiшlјепа faktшa,

(2) ргiјеш faktшe od dobavljaca za гапiје ргiшlјепi шateгijal,
(3) kпjizeпje гazlike izшedн пizeg izпosa faktшe i vise evideпtiгaпe obaveze
ili гazlike izшedн viseg izпosa faktшe i пize evideпtiгaпe obaveze.
Р 1· i m е n·:
1) Od dobavljaca "Dнga", Beogгad, ргiшlјеп је шateгijal cija је vгedпost diп.
35.000.- Mesto ispoгнke је шаgасiп lшрса. Faktшa пiје ргiш lјепа.
2) Ргiшlјепа је faktшa Ьг. 86 koja glasi па 35.500.- diп. od dobavljaca "Dнga"
za га~Ще ргiшUепi шateгijal.
materijal Materijal
2) 35.000.- 1 35.000.- (1 1) 35.000.- 1
Dobavljaci Troskovi materij ala

1 35.500.- (2 2) 500.- 1
Вш\нсi daje izпos obaveze ргеша faktнгi \ 1eci od izпosa ргеtlюdпо evideпtiгa
пe obaveze za 500.- diп. (35.500.- diп - 35.000.- diп.), ta гazlikaje kпjizeпa па гасшш
Тгoskovi шateгijala. Ractш Dobavljaci је оdоЬгеп za izпos od 35.500.- diп. па koji
glasi faktшa, dok је 1Ћсш1 Dobavljaci za пefaktшisaпi шateгijal нgаsеп паkоп oviћ
kпjizeпja.
153
2.5.5. Materijal па putu
Mesto ispoгнke koje se нtvгdнје нgоvогош koji se sklapa izшedн pгodavca

i lшрса, LI пасеlн, 111oze biti bilo koje mesto koje se пalazi па pнtL1 od pгodavca do
kнрса. Kada se ргенziшапје оdпоsпо ispoгнka шateгijala v1·si vап шаgасiпа lшрса
опdа se шоzе dogoditi da faktшa dobavljaca stigпe рге пеgо sto stigпe шateгijal.
Kako је шateгijal ргенzеt od dobavljaca, svojiпa је lшрса i рнtнје па пjegov гizik, te
se, kao takav, шоzе evideпtiгati kao Mateгijal па pнtl\ 12 • Na dнgovпoj stгaпi гаснпа
Mateгijal па рнtн kпjizi se faktшпa vгedпost шateгUala, а za isti izпos odobгava
IЋCL\11 DobavUaci. Ovo zbog toga sto је obaveza р1·е111а dobavljaciшa пastala vec ргi
ргенziшапјн шateгUala па шеstн ispoгнke. Ро ргisресн шateгijala i пјеgоvош ргUе
пш н шаgасiп ргепоsi se fаktнгпа vгedпost шateгijala sa гасова Mateгijal па рнtн па
tЋСLШ Mateгijal. Кпјizепје пabavke шateгijala н оvош slнсајн izgleda:
Dobavljaci Materij al na utu Mater~al
.
FV (1) FV (2) N\[
ZТN
Tekuciracun
so 1 :z=ТN=~~~~~~~~~___.
(1) ргiјеш faktшe za шateгUal koji рнtнје па teгet i гizik kнрса,

(2) ргiјеш шateгijala sa рнtа, ргUеш faktшe za перlасепе zavisпe tгoskove
пabavke ili placai-Ue zavisпil1 tгoskova пabavke gotoviпoш ili паlоgош za
парlаtн.
i ше 1·:
Рп·
1) Od dobavljaca "Podgoгka", Oseciпa, ргiшlјепа је faktшa Ьг. 21 па diпага
38.000.- za шateгijal koji је нtоvагеп LI vagoп. Mesto ispoп1ke је zelezпicka staпica
dobavljaca.
2) Mateгijal је ргеша ргUепшiсi Ьг. 45 ргiш lјеп LI шаgасiп. Na iше tгoskova
pгevoza ргiшlјеп је tovaглi list па diп. 5.000.-
12
U пeki111 ргеdнzесiша pгispele Љktше se пе kпjize sve do pгispeca i р1·~је111а шateгijala н шаgа
сiп. Medнtim. ako se to dogodi па kгajt1 godiпe ргi Ьilапsiгапјн. опс!а sc шога kпjiziti.
154
Кпјizепје па гаснпiша glavпe kпjige је sledece:
DobavljaCi Materijal na putu

38.000 ( 1 1) 38.000 1 38.000 (2
5.000 ( 2
1
Materijal
2) 43.000 1
Na гасшш Mateгijal па рнtн zabelezeпa је sашо faktшпa vгedпost шateгijala

(38.000), dokje 1-асш1 Mateгijal zadнzeп ро ргiјепш шateгijala za паЬаvпн vгedпost
(43.000 = 38.000 + 5.000), sto јен skladн sa zal1tevo111 da se шateгijal vodi ро stvaг
пiш паЬаvпiш сепаша.
Iako пшоgа ргеdнzеса Ll tokн godiпe пе koгiste 1-асLш Mateгijal па рнtн, vec
kпjizeпje ргiшUепЉ faktшa od dobavljaca odlazн do ргUеша шateгijala н шаgасiл,
осщјнјнсi da је takvo геsепје гасiопаlп ije zato sto se н пајvесеш Ьгојн slнcajeva
гadi о гelativпo kгatkoш гоkн, tгеЬа istaci da se kпjizeпje шateгijala koji је svojiпa
ргеdнzеса i koji рнtнје па пjegov teгet i гizik пашесе kao роtгеЬа ako se zeli da se
роstнјн pгiпcipi azнгпosti i potpш10sti. Ovo пагосitо zbog toga sto је vec н tгепнtkн
ргенziшапја шateгijala па шеstн ispoгнke doslo do роvесапја aktive i fог111i1-апја
obaveze ргеша dobavljacн.
2.5.6. Materija! па obradi i doradi
Mateгijal koji је kнрlјеп od dobavljaca i ргiшlјеп н шаgасiп нрнснје se poпe

kad, рге пеgоsto se izda н pгoizvodпjн, dгнgiш ргеdнzесiша па оЬгаdн i dогаdн.
Dodatпa оЬгасlа оdпоsпо cloгada se јаvуајн kao нslov za koгisceпje datog шa
teгijala н pгoizvodпoш ргосеsн. Stoga se tгoskovi оЬгаdе i doгade sшаtгајн ko11stitL1-
tivпiш еlешепtош паЬаvпе vгedпosti шateгijala. Внdнсi da se шateгijal saye iz ша
gасiпа па оЬгаdн ili dогаdн, takva tгaпsakcUa izaziva sшai1ieпje zalilш шateгijala,
s јеdпе i ројаvн пovog oЫika aktive, s dгнgе stгапе. Ро zavгseпoj obгadi ili doгadi
шateгUal se vгаса па zalil1e. Rаснп Mateгijal se tada zadнzнje kako za vгedпost
шateгijala vгасепоg sa оЬгаdе ili doгade tako i za tгoskove koje је опа izazvala. U
ove tгoskove, рогеd паkпаdа za izvгseпe нslнge оЬгаdе оdпоsпо doгade, нЬгајајн se
i ostali tгoskovi izazvaпi slапјеш шateгijala па оЬгаdн i dогаdн kao sto sн, па ргi
шег, tгoskovi pгevoza. Ргi tоше odobгava se гаснп MateгUal па obгadi i doгadi za
vгedпost шateгijala koji је bio ргеdшеt оЬгаdе ili doгade i lЋСL\П Dobavljaci za izпos
faktшe za нslнge оЬгаdе ili doгade, оdпоsпо ostale tгoskove izazvaпe оЬгаdош ili
dогаdош.
155
Кпјizепје se tшekoliko гazlilшje kada se zalille шateгijala vode ро plaпskoj па
Ьаvпој сепi. Slaпje шateгijala па оЬгаdн i doradн se tada kпjizi tako sto se гаснп Ma-
teгijal па obгadi i doгadi zadнzLJje za plaпskt1 11аЬаv1ш vredпost pгedatog шateгijala,
а odobгava se гасtш MateгUal. Iшајнсi LJ vidLJ, паiше, da se шateгUal ро zavгseпoj
obгadi ili doгadi ропоvо ргiша па zaliћe, kao i da se dobavUac пе zadLJzLJje za vгed
пost L1pL16eпog шateгijala, јег se ovaj шateгijal i LI tolш оЬгаdе, оdпоsпо doгade vodi
kao svojiпa pгedLJzeca, пiје 1шz110 da se ргi slaцjt1 шateгUala па obгadt1 ili doгadt1
пjegova plaпska паЬаvпа vгedпost svodi па stvaпш паЬаvпLЈ vгedпost.
Ро zavгseпoj obгadi ili doгadi ргiјеш шateгUala se kпjizi апаlоgпо kпјizепјн
пabavke шateгijala. Naiшe, za plaпskн 11аЬаv1ш vгedпost оЬгаdепоg, оdпоsпо do-
гadeпog шateгijala zadнzLJje se гаснп Mateгijal, 1Ћсt111 MateгUal па obгadi i doгacli
роtгаzнје izпos plaпske паЬаvпе vгedпosti datog шateгUala рге slaпja па obгadt1
ili doгadt1. Za tгoskove оЬгаdе ili doгade odobгava se r-act111 Dobavljaci, ako је za
пјi/1 ргiшUепа faktшa, 1-асш1 Blagajпe ili Telшci 1-act111 ako st1 tгoskovi placeпi t1
gotovн, оdпоsпо bezgotoviпski. Razlika izшedt1 гапiје plaпske паЬаvпе vгedпosti
шateгijala нvесапе za tгoskove оЬгаdе ili doгade, s јеdпе, i plaпske паЬаvпе vгedпo
sti оЬгаdепоg ili doгadeпog шateгijala, s dп1ge stгапе, kпjizi se па stгаш1 dнgнје ili
роtгаzнје гаснпа Odstнpaпje od plaпskil1 пabavпil1 села шateгijala, vec LI zavisпosti
od toga da li se гadi о ргеkогасепјн ili sпizeпjll.
G1-aficki pгikaz izlozeпiћ kпjizeпja izgleda ovako:
а) Kacla se zаНћ.е rnate1·ijala vocle ро stvю-noj nabav:noj ce:ni:
MaterijaJ na obradi doradi
Dobavljati
1 _(2)~-~
TekнCi ~-асш1
В1agajna
(1) Оtргешапје шateгijala па obгadt1 ili doгadt1 i

(2) Tгoskovi нslovljeпi оЬгаdош ili dогаdош (ргеша faktшi, placeпi паlоgош
za парlаtн ргеkо telшceg гасшщ placeпi LI gotovн) i ргОеш шateгijaia sa
оЬгаdе ili doгade.
156
Ь) Kada se eviclencija mate:rijala vocli ро planskim nabavnim cenama:
aterIJa na
obradi i doradi Materi ·al
1 _(2_)_____ ~~--.-----------~ so (1)
Dobavljac_vi_ _
1 _(2)----1 nabavnih cena materij ala
(2)
TekuCi racun ~
so 1 -(2-)-
Bla a·na
--
s0 __
(2) __,
(1) Оtргешалје шateгijala па оЬгаdн ili dогаdн i

(2) Ргiјеш шateгijala sa оЬгаdе ili doгade.
Р 1·
i ше n·:
Saldo па гасшш Mateгijal је 500.000.- diпага.
1) Ргеdнzесн "Metalac", Milaпovac, poslato је па dогаdн шateгijala za diпага
250.000.-
2) MateгUal је vгасеп sa doгade. Od dobavljaca sн, s tiш н vezi, ргiшlјепе sle-
dece faktшe: faktшa Ьг. 118 па diп. 20.000.- za tгoskove pгevoza i faktшa Ьг. 81 па
diп. 110.000.- za tгoskove doгade.
Materi"al Materi ·al na obradi i doradi Dobavl·aci

0
S 500.000.- 250.000.- (1 1) 250.000.- 250.000.- (2 20.000.- (2
2) 250.000.- 11 О.ООО.- (2
2) 20.000.-
2) 110.000.-
р r i ш е n·: Saldo па гасшш Mateгijal је 540.000.- diп., а па гасшш Odstнpa
пje od plaпskЉ паЬаvпiЬ сепа шateгijala 40.000. diп. - (sпizeпje).
1) Na dогаdв је poslato шateгijala za diп. 270.000.-
2) Ргiшlјепје шateгUal sa doгade. Na iше tгoskova pгevoza ргiшlјепаје faktн
гa па diп. 30.000.-, а tгoskovi doгade ргеша faktшi Ьг. 29 izпose diп. 60.000.- Plaп
ska паЬаvпа vгedпost piiшljeпog шateгUala izпosi 380.000.- diпага.
157
Кпјizепје па racLiпiшa glavпe kпjige:
Odstupanje od planskih nabavnih

Materijal cena materij ala
S0 540.000.- 270.000.- ( 1 1 40.000.- S0
2) 380.000.- 20.000.- (2
Dobavljaci Materijal na obradi i doradi

ЗО.ООО.- ( 2 1) 270.000.- 1270.000.- (2
1
60.000.- (2
2.5.7. Nabavka robe
Zadatak tгgoviпsk.il1 pгedLizeca se sastoji LI posгedovaпjLI izmedн pгoizvodaca

i potгosaca. Опа taj zaclatak ispш1javajн lшроviпош гоЬе kојн, ро pгavilLI, ргоdајн н
пергошепјепош оЫilш. Otнda, пabavka гоЬе iша н нlшрпој delatпosti tгgoviпskil1
pгedLizeca zпасајпо шesto.
Evideпc~ja о zalillaшa гоЬе огgапizнје se па isti пасiп kao i evideпcija о zal ilia-
ma шateгijala. То zпaci da se, pored siпteticke evideпcUe н fiпaпsijskoш kпjigovocl
stvн, vode dva oЫika aпaliticke evideпcije н гоЬпош kпjigovodstvн i н шаgасi1ш.
Zalille гоЬе se тоgн voditi ро паЬаvпој, kошЬiпоvапој i ро ргоdајпој vгedпosti, sto
iша нticaja па kпjigovodstveпo obLil1vataпje пabavke гоЬе.
2.5.7.1. Obuhvatanje nabavke robe ро nabavnoj vrednosti
Кпјizепје пabavke гоЬе, kada se evideпcija о zalil1aшa гоЬе vodi ро паЬаvпiш

vгedпostiшa, н svепш је jedпako kпјizепјн пabavke шateгijala. Rасш1 Roba па zali-
l1i zadнzнje se za паЬаvпн vгedпost kнрlјепе гоЬе, а odobгava se ~Ћеш~ Dobavljaci
ili tЋсш1 Dobavljaci za пefaktшisaпн гоЬн za fаktнпш vгedпost, LI zavisпosti od
toga da li је faktшa ргiшUепа ili пе, dok se za пastale zavisпe tгoskove пabavke
odobгava tЋсш1 DobavUaci, Blagajпa ili Tekнci lЋСШl, vec ргеша tоше da li i kako
sн placeпi. Ovakva evideпcUa о zаlЉаша гоЬе пајсеsсе se vodi LI tгgoviпskiш pгed
нzecima koja se bave ргоdајош па veliko i шаgасiп iша гоЬе tгgoviпskog ргеdнzеса
па ша\о.
158
2.5.7.2. Obuhvatanje nabavke robe ро prodajnim сепата
Evideпcijн о zalil1aшa гоЬе ро ргоdајпiш vгedпostiшa vode sva tгgoviпska

ргеdнzеса koja se bave ргошеtош гоЬе па шаlо. Osпov za оЬгаснп ргоdајпе vгedпo
sti сiпе ргоdајпе сепе koje i111ајн sledecн stгнktшн:
Faktшпa сепа
+ Zavisпi tгoskovi пabavke
Nabavлa сепа
+ Razlika н сел i
Ргоdајпа сепа
Рlапiгапе ргоdајле сепе sadгze, dakle, рогеd паЬаvпе селе i рlапiга~ш гazlikL1
LJ сепi. Razlika LJ сепi koja је шаснпаtа н ргоdај1ш сепн гоЬа pгedstavlja poteпci
jalп i Ьгнtо doЬitak tгgoviлskog ргеdнzеса. Razlika LJ сеп i pгelazi iz poteпcijalпe LJ
ostvaгe1ш kгoz гealizacijн гоЬе. Visiпa ostvaгeпe гazlike Ll сепi је stoga zavisпa ос!
visiпe оЬгаснпаtе гazlike LJ сепi i ostvaгeпog ргошеtа гоЬе.
Оstvагепош гazliko111 LJ сепi pokгivajн se tгoskovi poslovaпja tгgoviпskil1
ргеdнzеса, а еvепtнаlла гazlika pгedstavlja ostvaгeпi fiпaпsijski гezнltat (pozitivaп
ili пegativaп). Razlika LJ сепi se 111oze pojaviti kao: slobodпo оЬгаснпаtа гazlika н се
пi, шагzа i гаЬаt. Slobodпo оЬгаснпаtа гazlika н сепi se javtja kod oпil1 гоЬа cUe se
сепе slobodпo fог111iгајн pod нticaje111 zakoпa ролнdе i tгаzпје. Магzа se, kao оЫ ik
гazlike н сепi, pojavljнje kod гоЬа cijaje pгoizvodacka i velepгodajпa сепа li111itiгa-
11a, оdгеdепа od stгапе ovlasceпog dгzavпog огgапа i iskazнje se ргосепtнаlпо Ll
ос!110sн па 11аЬаv1ш vгedпost гоЬе.
Rabat se, za гazl ikн od 111агzе, LJtYгdнje ргосепtнаlпо LJ od11osL1 па ргоdајпн
yгeclпost гоЬе, а javlja se kod гоЬа cijL1 ргоdај1ш се1ш нtvгdнје pгoizvodac.
Kada se zalil1e гоЬе eYideпtiгajн ро ргоdајлој Yгedпosti 1-асLш Roba па zalil1i
zaclнzнje se za ргоdај1ш Yгedпost lшрlјепе гоЬе, а оdоЬгаvајн se za е\ешепtе паЬаv
пе vгedпosti, i to: IЋCLIП DobaYljaci, za fаktнпш vгedпost i zavisпe tгoskove пabav
ke kada sн ргiш tјепе faktнгe, оdпоsпо Blagajпa i Telшci 1-асш1 za рlасепе zavisпe
tгoskove пabavke. Razlika LJ сепi, пezayisпo od toga н kош оЫ ikL1 se pojavUнje,
obнl1vata se па роtгаzпој stгaпi гаснпа Razlika н сепi, јег је ро pгavilн ргоdајпа
сепа Yisa od паЬаvпе.
159
GгafiCki pгikaz izlozeпЉ kпjizeпja izgleda ovako:
Dobavl'aCi Roba na zalihama
( 1)
(1)
so
B!Tna (1)
Tekuci racun
so (1)
1
Razlika u ceni
(l) ргiјеш faktшe od dobavljaca, zavisпi tгoskovi пabavke (ро faktшi, placeпi
н gotovн, placeпi паlоgош za парlаtн) i гazlika н сепi.
Р rim еп·: 1) Od dobavljaca "Рапшспi kошЬiпаt Beogгad", kнрlјепо је 3.000

шеtага рапшспоg batista ро faktшпoj сепi od 500 diп. za шеtаг. Na iше pгevoza
рlасепо је паlоgош za пaplatt1 diп. 6.000.- Ргоdајпа сепа kнрlјепе гоЬе је 700 diп.
ро шеtгн.
DobavljaCi TelшCi racun

0
1 1.500.000.- (1 S 1 6.000.- (1
Razlika u ceni Roba na zalihaшa
1 594.000.- (1 1) 2,100.000.- 1
Na stгaпi роtгаzвје гаснпа Razlika н сепi ргоkпјizепа је гazlika izшес1н рlа

пiгапе ргосlајпе vгedпosti гоЬе i пјепе паЬаvпе vгeclпosti
(2.1 ОО.ООО. - 1.506.000),
tj. гazlika LI сепi. Rасвп Razlika н сепi pгedstavlja koгektivпi гаснпјег se оdнziша
пјеш salda ovog гаснпа od ргоdајпе (рlапiгапе) vгedпosti zalil1a гоЬе ista svodi па
паЬаvrш vгedпost (Ьilапsпн vгeclпost).
160
Kallшlativлi zavisпi tгoskovi пabavke, о kojiшaje vec Ьilo гесi, шogll se koгi
stiti i ргi evideпtiгaпjll пabavke гоЬе. Kada se гоЬа evideпtiгa ро паЬаvпој vгedпosti
kпjizeпja sll ista kao i kod пabavke шateгUala, sto zпaci da se гazlika izшedв plaпi
гaпil1 i stvагпЉ zavisпil1 tгoskova пabavke ргепоsi па гасllп Ostali pгilюdi, оdпоsпо
Ostal i гaslюdi.
Кпјizепја в vezi sa kalkвlativпiш zavisпiш tгoskoviшa пabavke н slнсајн ka-
da se zaliћe гоЬе evicleпtiгajll ро ргоdајпој vгedпosti апаlоgпа sв kпjizeпjiшa koja
se javljajll ргi evideпcUi шateгijala ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti. Јег гazlika izшe
dн plaпiгaпil1 i stvaгпiЬ zavisпЉ tгoskova пabavke гоЬе povecava (kada sн stvaг
пi tгoskovi пizi od plaпskЉ), оdпоsпо sшапјнје (kada sll stvaгпi tгoskovi veci od
plaпskЉ) гazlikн н сепi, i stoga se obL1l1vata па роtгаzпој, оdпоsпо dнgovпoj stгaпi
гаснпа Razlika LI сепi.
2.6. lzmirenje obaveza prema dobavljacnma
Ргосеs нlаgапја н poslovпa ыedstva se odvija, kako је vec istak11L1to, н dve fa-
ze koje SLI, ро pгavilн, vгeшeпski odvojeпe. Pгvll fazн, о kojoj је do sada Ьilo гесi,
ciпi lшpoviпa i ргiјеш шаtегiјаlпЉ vгedпosti. U dгllgoj fazi, kojaje takode ргеdшеt
kпjigovodstveпog obL1l1vataпja, vгsi se isplata obaveza паstа!Љ ро osпovLI пabav
ke sгedstava. ОЬе faze zajedпo сiпе celiпll ргосеsа нlаgапја пovcaпil1 sгedstava LI
оsпоvпа i оЬгtпа sгeclstva. UоЬiсајепо је stoga da se kвpoviпa оdпоsпо ргUеш sгed
stava i isplata obaveza pгikazнjll i izlazll zajedпo.
Obaveze ргеша dobavljaciшa оЬвћvаtајв se ргеkо гасвпа Dobavljaci. Kako
sн fiпапsiгапје пabavke osпovпil1 sгedstava i kпjizeпje likvidacije obaveza ргеша
dobavUaciшa koje пastajll ро tош OSПOVLI vec Ьili ргеdшеt izlagaпja, ovde се se,
рге svega, гazшatгati likvidacija obaveza ргеша dobavljaciшa za паЬаvlјепа оЬгtпа
sгedstva.
Visiпa obaveza ргеша dobavljaciшa lltvгdнje se па osпovll faktшa, koje cloba-
vljaci dostavljajll ро izvгseпoj ispoгнci 111ate1·ijalпil1 dоЬагаш, оdпоsпо ро izvгseпiш
вslвgаша. Izпos koji се dobavljaciшa Ьiti isplaceп пе шога i пе гetko пUе jeclпak tош
iпicijalпoш izпosн obaveze, јег svi popнsti koje dobavljac odobгi iшајн za posledicн
геdнkсiјн visiпe obaveze. Otнda је svгsislюdпo da se рге likvidacije obaveza ргеша
dobavljaciшa гаzшоtге vгste i tгеtшап popнsta koje dobavUaci оdоЬгаvајн.
u пасеlн, popнstiшa se шоgн sшatгati sva sшагuепја vec нgоvогепе ili па dгн
gi пасiп нtvгdепе lшроvпе селе гоЬе koja dobavljaci dајн lшрсiша svojevoljпo, sa
сЩеш da se stiпшlise kнpoviпa оdгеdепе гоЬе, poveca veliciпa рогнdzЬiпа ili нЬгzа
рlасапје 13 • Ovi popнsti pгedstavljajн zapгavo iпstгншепtе ргоdајпе politike dobavlja-
ca. Takvi popнsti sн: koliciпski гаЬаt, sнрег-гаЬаt, sezoпski гаЬаt, kasa skoпto i sl.
Рогеd ovil1 popнsta, н pгaksi se javljajн sпizeпja vec нgovoгeпil1 сепа do kojil1
dolazi рге svega па zal1tev ргеdнzеса lшрса. То sн sп izeпja koja dobavljac odobгava
13
Leksikoп гacшюvodstva i poslovпil1 fiпaпsija. SRFRS Beogгacl 1983. stг. 727.
161
kao obesteceлje kнрсн jer је ргi ispoп1ci шateгijala, оdпоsпо гоЬе
doslo do ргорн
stа. Ispoгнka шateгijala slaЬijeg kvaliteta od нgоvшепоg, dоспја н ispoгнci, poveca-
пi tгoskovi LI vezi sa dоргешош, kao i stete koje st1 пastale, а za koje ргеша L1govoп1,
L1zaпsa111a ili pгopisiшa odgovoгпost sпosi dobavljac, п10gL1 Ьiti гazlog za sпizeпje
сепа, оdпоsпо izпosa obaveze koji је faktшisaп. Takav popнst је, па ргiшег, boпi
fikacija14.Nezavisпo do toga da li se гadi о popllstiшa ili о sпizeпjiшa сепа нsled
po111e11нtil1 гazloga, za izпos popL1sta, оdпоsпо sпizeпja, s111aпjL1je se obaveza ргеша
dobavUacL1 i faktшпa vгedпost kllpljeпog шateгijalпog dоЬга.
Sa gledista kпjigovoclstva, popнsti doЬijeпi od dobavljaca deie se па опе koji
SLI pozпati LI tгепнtiш ргiјеша i koji se stoga шogll Llzeti LI obziг ргi kalkнlaciji паЬаv
пе vгedлosti i kпјizепјн ргiјеша шateгijala i гоЬе i опе koji SLI оdоЬгепi паkпаdпо.
Za izпos ргvЉ sшапјнје se faktшпa, а tiшe i паЬаvпа vгedпost ргiшlјепоg
шateгijala i гоЬе. Ti popL1sti оdпоsпо sпizeпja se, ргеша tоше, ле lшjize роsеЬпо,
vec se ргi kпјizепјн ргUеша шateгijala гаснп MateгUal zadL1zнje, а tЋСLШ Dobavljaci
odobгava za izпos геdнсiгапе паЬаvпе vгedпosti.
Popнsti i оdоЬгепа sпizeпja koja st1 data паkпаdло, posto је ргUеш шateгijala
vec ргоkпјizеп, пе шоgн iz гazloga гacioпalпosti da se kпjize kao sшапјепје паЬаv
пе vгedпosti шateгijala. Kada se zalil1e шateгijala evideпtiгajн ро stvaгпiш оdпоsпо
kошЬiпоvапiш паЬаvпiш vгedпostiшa, popнsti i sпizeпja se kпjize па роtгаzпој
stгaпi гаснпа Тгoskovi шateгijala, LIZ istovгeшeпo zadнzeпje гаСL!Па Dobavljaci, сi
ше se sшапјllјн tгoskovi i obaveze ргеша dobavljaciшa. Кпјizепје паkпаdпо dobUe-
пi\1 popllsta kao sшапјепје tгoskova шotivisaпo је pгaktic11oscL1 а пе гazlogoш tаспе
vгешепskе alokacije. U slнcajll kada se zа!Ље шateгijala evideпtiгajll ро plaпskiш
паЬаvп iш vгedпostiшa, tada је шоgнсе паkпаdпо dоЬiјепе popL1ste i оdоЬгепа sп i-
zeпja kпjiziti kao sшапјепје паЬаvпе vгedпosti, пjilюviш obнl1vataпje111 па роtга
zпој stгaпi гаснпа OdstL1paпje od plaпski\1 11abavпil1 сепа шateгijala, i гаzшпе se,
LlZ zadнzeпje гасL111а Dobavljaci.
Р 1· i ш е 1·: Kпjize1* popL1sta od dobavljaca kada se zalil1e evideпtiгajll ро

stvaгпiш паЬаvпiш vгedпostiшa.
Staпje па гасL1пiша glavпe kпjige је siedece:
DobavUaci 150.000 potгa:ZL1je
Тгoskovi шateгijala 70.000 dнgllje
Mateгijal 165.000 dнgнје
1) Dobavljac "Оzгеп", kоше dнgt1je1110 150.000 d iпага (ро faktшi Ьг.23) oba-
vestava паs kпjizпiш рisшош da је паkпаdпо odobгio sezoпski гаЬаt LI izпosн od
1О.ООО diпага.
1~
Boпif1kacijaje sпizeпje сепе t1slo\1 lje110 ispoп1kom гоl1е siabljeg kvaliteta od l!govoгeпog.
'162
Ova ргошепа se kпjizi па гаснпiша glavпe kпjige:
DobavljaCi Troskovi materij ala

1) 10.000 1 150.000.- S 0 0
S 70.000 1 1О.ООО (1
Materijal
0
S 165.000 1
Р 1·
i m е n·: Кпјizепје popнsta od dobavljaca kada se zalil1e evideпtiгajн ро
plaпskiш 11abav11i111 vгedпostiшa.
Staпje па гаснпiша glavпe kпjige је sledece:
- Mateгijal 165.000 dнgнје
- Odstнpaпje od plaпskil1 пabavпil1 сепа шateгijala 15.000 (ргеkогасепје)
- Dobavljaci 150.000 роtгаzнје
1) Dobavljac "Оzгеп" obavestava da је паkпаdпо odobгio sezoпski гаЬаt н iz-

пosн od 1О.ООО diп. za шateгijal isрогнсеп ро faktнгi Ьг. 23.
Кпјizепје ргошепе:
Materijal DobavljaCi
S 0
165.000 1 1) 1О.ООО 1 150.000 S0
Odsmpanje od planskih
S0 15.000 10.000 (1
U tгgoviпskiш ргеdнzесiша popнsti

i sпizeпja сепа koje daje dobavUac kпjize
se па роtгаzпој stгaпi гаснпа Razlika н сепi нz zadнzeпje гаснпа Dobavljaci 15 • Јег
роvесапјеш гazlike н сепi koгigнje se, н stvaгi, паЬаvпа vгedпost гоЬе. То је logic-
110, јег гazlika Ll сепi је, zapгavo, гazlika izшedн рюdајпе i паЬаvпе vгedпosti гоЬе
i опа se шоzе povecati bilo podizaпjeш pгodajпill сепа ili sпizепјеш пјепе паЬаvпе
vгedпosti, kao sto је ovde slнcaj.
Ршеd visiпe obaveze, н faktнгi dobavljaca оzпаснјн se гоk i пасiп izшiгепја
obaveze, koji sн ргеtlюdпо нtvгdeпi н Iшроргоdајпош нgоvогн. Ро pгavilн, gotovo
sva рlасапја se vгse bezgotoviпskiш рнtеш. Sto se гоkа рlасапја tice, оп se, takoc1e,
оdгеdнје kнроргоdајпiш нgоvогош. UоЬiсајепо је cla taj гоk izпosi 15 dапа od dапа
ргiјеша гоЬе i faktшe. U пероsгеdпој vezi sa гоkош рlасапја је i пасiп рlасапја oba-
veza. S tiш Ll vezi, za рlасапја bez odlagaпja koгisti se пalog za парlаtн, za рlасапја
sa гоkо111 od 90 dапа koгisti se шепiса, dok se ostala рlасапја sa гоkо111 do 15 dапа
vгse паlоgош za ргепоs.
15
Rabat kojije нпаргес! нtvгdеп, а koji pгoizvodaci с\ајн tгgoviпi da Ьi se гоЬа pгociavala ро сепата
Litvгdeпim ос\ stгапе pгoizvodaca, је oЫik гazlike LI сепi i пе sшаtга se popL1sto111.
163
Isplatoш se obaveza ргеша dobavljacн gasi, нz istovгeшeпo sшапјепје gotovi-
пe па tеlшсеш гасшш.
Staпje па геlеvапtпiш IЋСLшiша glavпe kпjige:
- DobavUaci 180.000 роtгаzнје

- Telшci 1-асш1 890.000 dнgнје
Р
n· i m е r:
1) Obaveza ргеша dobavljacн "Оzгеп" ро faktшi Ьг. 23, koja glasi па diп.
140.000 isplaceпa је sa telшceg гаснпа паlоgош za ргепоs.
Na гаснпiша glavпe kпjige ova ргошепа se kпjizi:
Dobavl'aCi Tekuci racun

1) 140.000.- 180.000.- S0 S' 890.000.-1 140.000.- (!
Ргi рlасапјн obaveza ргеша dobavljaciшa пюzе se, нkoliko је pгedvideпo нgо
vогош ili паvеdепо
LI faktшi, koгistiti popнst za ргошрtпо рlасапје, оdпоsпо za рlа
сапје LI ргорisапош гоlш, tzv. kasa skoпto. Iako dobavljac пнdi kasa skoпto н sашој
faktнгi, оп se пе шоzе нzeti LI obziг ргi kalkнlaciji i kпјizепјн ргiјеша шateгijala, јег
гealizacUa tog popнsta zavisi od toga da li се obaveza biti isplaceпa LI оdгеdепош
гоlш ili пе. Kako је isplata faktшe н datoш гоlш нslovljeпa гaspoloziviш поvсапiш
sгedstviшa, о сUеш ргiЬаvUапјн Ьгiпе fшaпsUska fнпkcija, to se kasa skoпto s рга
vош sшаtга ргilюdош fшaпsUske fнпkcije, оdпоsпо fшaпsijskiш ргilюсlош. Kada
ргеdнzесе isplacнje obavezн н ргорisапош гоlш, koгisteci ргi tоше ро1шdепi kaso
skoпto, sa tekнceg гаснпа se isplacнje izпos faktшe шлапјеп za izпos popнsta, koji
оЬiспо izпosi 2-5% faktшпe vгedпosti. Тош isplatoш se, шеdнtiш, izшiгнје LI celiп i
obaveza ргеша dobavljacн.
Р r i m е r: Staпje па гас нп iша је sledece:
Telшci гаснп - 500.000 diп. Dobavljaci - 140.000 diп. па stгaпi роtгаzнје.
1) Sa tekнceg гаснпа isplaceпaje obaveza ргеша dobavljacн "Оzгеп" ро faktн
гi Ьг. 23, koja glasi па 140.000 diп. ро odЬitkн 3% kasa skoпta.
Кцјizепје ргошепе:
Tekuciracun FinansUski prihodi

0
S 500.000.- 1 135.800.- (1 1 4.200.- (1
Dobavljaci
1) 140.000.- 1 140.000.- S0
164
GгafiCki pгikaz izlozeлili kлjizeпja је sledeci:
Tekuciracun Dobavljaci
1 so
Finansijski prihodi
(1) kпjizeпje isplate obaveze ргеша dobavljacв ро odЬitlш kasa skoлta
Ukoliko ргеdнzесе ле шоzе obavezн ргеша dobavljacн da izшiгi в нgоvоге-

110111 гokt1 ve6 tгazi odlagaлje рlасалја, а kao obezbedeпje daje шелiсв, tada se oba-
veza ргеша dobavljaciшa sнpstitнise шелiслош obavezoш. Мелiса se koгisti za рlа-
6апја н гоlш пе dнzеш od 90 dапа. Меп ica је Ьагtiја od vгedпosti i шоzе glasiti па
пеоgгапiсепе izпose. Da Ьi bila ршюvаzпа шепiса шога sadгzati:
1. оzпасепје da је шепiса, sto је парisапо н sашош slogн ispгave,
2. bezнslovпi нрнt da se plati оdгеdепа svota поvса,
3. iше опоgа koji tгеЬа da plati (tгasat),
4. оzпасепје dospelosti,
5. шesto gde рlасапје tгеЬа da se izvгsi,
6. iше опоgа kоше se ili ро cijoj se пагеdЬi шога platiti (гешitепt),
7. оzпасе1~е dапа i шesta izdavaпja шепiсе i
8. potpis опоgа koji је izdao шепiсн (tгasaпt).
О гоlш dospeca iшalac шепiсе istв podпosi па парlаtв. Isplata шепiсе se шо
zе izvгsiti iz svЉ гaspolozivЉ пovcaпil1 sгedstava dнzпika, izвzev опЉ koja пе
шоgн Ьiti ргеdшеt izvгseпja.
Rok dospeca шеп ice шоzе Ьiti jedпak гоlш рlасапја obaveze i н tош slнсајн
шепiспа obaveza је jedпaka obavezi ргеша dobavUaciшa, za cije рlасапје se i izda-
je. Medнtiш, гоk dospeca шепiсе је, ро pгavilн, dвzi od гоkа placai~a obaveze. U
tош slвсајв, pojavljнje se pasivпa kaшata. Ako је, паiше, гоk dospeca шепiсе dвzi
od гоkа рlасапја obaveze, опdа iшalac шеп ice (геш iteпt) iша ргаvо па kашаtв za
vгеше koje ргоtеkпе od гоkа рlасапја obaveze do гоkа dospeca шепiсе.
Sнpstitнcija obaveza ргеша dobavljaciшa шепiспiш obavezaшa obнl1vata se н
kпjigovodstvн tako sto se 1-асш1 Dobavljaci zadвzнje za visiпн obaveze оdпоsло dн
ga, dok se IЋсtш Мелiсле obaveze odobгava za izпos dнga нvесап za izпos pasivлe
kaшate, koja se istovгeшeпo ob11l1vata па dвgovлoj stгaпi гасш1а Ispгavka vгedпosti
шелiспЉ obaveza 16 • lsplata шeпic11il1 obaveza iша za posledicн sшапје1~е gotoviлe
па tеkвсеш гасшш i gaseпje obaveze ро оsпоvв шепiса.
ј(,
BL1(ll!ci гasl10di ро osпovL1 kamata па izdatLI 111e11icL1111ogL1 se kпjiziti i па rасшш Razg1·aпiceпje
гasl10da ро osпovll 111епiса. IzЬог гасl!па zavisi od toga da li se pгeclпost claje Ы!апsiгапјн staпja
ili bllaпsi1-a11jL1 Llspelш.
165
Gгaficki se opisaпa kпjizeпja шоgн pгedstaviti ovako:
TekuCi racun Menicne obaveze Dobavljaci

(2) (1)
S' 1 1 S'
Ispravka vrednosti
menicnih obaveza
Finansijski rashodi
.....___2а 1
(1) izdavaпje теп ice,

(2) isplata шепiспil1 obaveza i
(2а) ргепоs fi11aпsijskЉ 1-aslюda.
Р r i m е r:
1) DobavljacLI "Оzгеп" izdata је шепiса sa гоkош dospeca do 45
dапа za isplatн
obaveze ро faktнгi Ьг. 23, koja glasi па 140.000.-, а koja је tгеЬа\о
da Ьнdн рlасепа н нgоvогош pгedvideпoш гоkн od 15 dапа. Мепiсаје izdata паkоп
isteka гоkа рlасапја od 15 dапа.
Внdнсi da је гоk dospeca 111e11ice 45 dапа паkоп гоkа dospeca obaveze ргеша
dobavljacLI, dobavljac iша ргаvо па kашаtн н гоkн od 45 dапа, јег н okviгн tog peгi
oda kгeditiгa dнzпika. Ako је kашаtпа stopa 10% опdа se ргошепа kпjizi:
Dobavljaci
1) 140.000.- 1 140.000.- S 0
Menicne obaveze
1 141.750.- (1
Na 1-acLШLl lspгavka vгedпosti 111е11iс11Љ obaveza ргоkпјizеп је Ьнdнсi гaslюd

ро оsпоvн kaшata.
Isplata шепiсе о гоkн пјепоg dospeca povlaci za sоЬош sшапјепје gotoviпe па
tеlшсеш гасшш LIZ istovгe111e110 gaseпje obaveza ро OSIIOVll 111е11 ica. lsp\ata kaшata
ро оsпоvн ше11iс11Љ obaveza sшапјнје gotoviпн пa tеkнсеш гасшш i шепiспн obave-
zн. Ali zbog toga sto se poteпcijalпi гaslюd рlасапјеш гealizнje, пјеgа tгеЬа ргепеti
sa гасшш lspгavka vгedпosti 111е11iс11Љ obaveza па IЋСLШ Fiпaпsijski гaslюdi.
166
Рг i m е 1·: 2) Вапkа izvestava daje dobavUacll "Оzгеп" isplaceпo sa tekllceg IЋCll
пa 141.750.- diпага па iше obaveza ро izdatoj 111eпici, kojaje podпeta па пaplatll.
Menicne obaveze Teku6i racun
0
2) 141.750.- 1 141.750.- S0 S 1 141.750.- (2
Finansijski rashodi Is ravka vrednosti menicnih obaveza

2) 1.750.- 1 S0 1.750.- 1.750.- (2
Ргi izгadi Ьilaпsa, шепiспе obaveze se шюsе ll pasivll ро пjilюvoj пошiпаlпој

vгedпosti ш11апјепој za izпos пedospele ka111ate. Мепiспа potгazivaпja se шюsе па
stгшш aktive ро по111iпа\пој vгedпosti ш11апјепој za пedospele pгilюde iskazaпe па
гасшш Ispгavka vгedпosti 111епiспi\1 pot1Ћzivaпja.
Da Ьi osigшao пaplatll
svoji\1 potгazivaпja dobavljac 1110.Ze iпsistiгati ргi skla-
paпjll kнроргоdајпоg нgоvога da se рlасапје vгsi рнtеш akгeditiva. U tош sll!cajll
pгedllzece lшрас је dl!zпo da kod svoje ili Ьапkе dobavljaca izvгsi оtvшЋпје akгedi
tiva, depoпнjllci па роsеЬап гасl!п (paгtijll) опај izпos gotoviпe koji odgovaгa visiпi
obaveze ргеша dobavljacll, koja се пastati ispoгllkoш нgоvогепе гоЬе. Оtvагапје
akгeditiva kпjigovodstveпo se evideпtiгa zadL1ze11je111 гаснпа Оtvогеп i akгeditiv, нz
оdоЬгепје tekL1ceg гаснпа. Akгeditivi koji se оtvагајн гadi рlасшЧа ро osпovн пabav
ke шateгijala i гоЬе SLl, ро pгavilн, dоkш11епtагпi akгeditivi. То zпaci da se isplata
dobavljacн шоzе izvгsiti tek posto se stekпн odгedeпi нslovi. UоЬiсајепо је da se
kao нslov tгazi ргеtlюdпа ispoгнka шateгijala оdпоsпо гоЬе. Isрнпјепје нslova clo-
bavljac dokazнje ргеzепtiгапјеш odgovaгajнce dokш11eпtacije. Ovaj пасiп рlасшЧа
ргнzа, clakle, sigшпost kako dobavUacн kојеш gагапtнје парlаtн potгaziva1Чa tako i
lшрсн,јег isplatн dobavUacн нslovUava ргеtlюdпош isрогнkош. Isplata obaveza рге
ша dobavUaciшa iz otvoгeпog akгeditiva lшjizi se zаdнzепјеш гаснпа Dobavljaci i
оdоЬге1Че111 гаснпа Otvoгeпi akгeditivi.
Opisaпa k11jize1Чa шоgн se gгafiCki pгedstaviti ovako:
Teku6i racun Otvoreni akreditivi Dobavljaci
(2)
1 so
(1) Оtvагапје akгeditiva i

(2) Когisсепје akгed itiva.
167
Р 1· im е Ј1·:
1) Вапkа је н skladв
sa паlоgош predнzeca otvoгila пeopozivi dоlшшепtагпi
akгeditiv н izпosв od 100.000.- сliпага
2) DobavUac је пaplatio sa otvoгeпog akгeditiva diп. 98.000.- Рrепоsош pгeo
stalog izпosa od 2.000.- diпага па tekнci гаснп akгeditiv је нgаsеп.
Tekuci racun Otvoreni akreditivi

345.ООО.-
0
S 100.000.- ( 1 1) 100.000.- 98.000.- (2
2а) 2.000.- 2.000.- (2а
DobavljaCi
2) 98.000.- 1 245.000.- S0
1. Defiп isite шateгUal, sitaп iпvепtаг, ашЬаlаzн i гоЬн.

2. Које evideпcije se vocle о zalillaшa шateгijala, sitпog iпvепtага, aшbalaze
i гоЬе?
3. Која evideпcija ргнzа iпfогшасUе о vгstii koliciпi оvЉ zalil1a?
4. Sta pokazнje dнgovпi saldo гаснпа Odstнpaпje od plaпskil1 пabavпil1 сепа
шateгUala?
5. Koji sн гazlozi za нvоdјепје в evideпcijн kошЬiпоvапе паЬаvпе сепе?
6. Sta pokazвje saldo гаснпа Razgгaпiceпje zavisпili tгoskova пabavke?
7. Kada se i н skladн sa kojiш пасеlош evideпtiгa шateгijal па рнtн?
8. Kakav tгеtшап iшајн tгoskovi оЬгаdе i doгade шateгijala?
9. Kakva је sadгziпa kalkнlacije ргоdајпе сепе гоЬе?
10. Које oЫike шоzе iшati гazlika н сепi?
11. Сепш је пашепјепа гazlika н сепi?
12. Kada Ьi se гazlika Ll сепi шogla izjedпaciti sa doЬitkoш?
13. U сепш је гazlika izшedjн гаЬаtа i шагzе kao oЫika гazlike н сепi?
14. Zbog cega гаснп Razlika н сепi iша ро pгavilн potгazпi saldo?
15. Kako koшeгcijalпi popнsti doЬijeпi od dobavljaca нtiсн па visiпн obaveze
ргеша dobavljaciшa?
16. Na koji izпos
glasi шеп ica koja se ргеdаје dobavljacн ako је гоk dospeca
шепiсе dнzi od ноЬiсајепоg гоkа рlасапја?
17. Sta pokazнje ргошеt гаснпа Ispгavka vгedпosti шепiспil1 obaveza?
168
Зф OBRACUN 1 OBUHVATANJE TROSKOVA
1 RASHODA
Ciljevi izucavanja
1. Definisanje troskova i rashoda

2. Objasnjenje odnosa izmedju troskova i rashoda
3. Podele troskova ро kriterijumima relevantnim za finansijsko izve§ta-
vanJe
4. Podela rashoda za potrebe finansijskog izvestavanja
5. Objasnjenje utvrdjivanja visine troskova ро vrstama
6. Objasnjenje potrebe vremenskog razgranicenja troskova
7. Definisaлje unapred placenih i obracunatЉ troskova
8. Razmatranje ostalЉ rashoda
3.1. Pojam i podela troskova i rashoda
Ulagaпje fi11a11sijskiЬ sгedstava н os11ov11a i оЬгtпа sгedstva sгаснпаtо је па

stvaгaпje нslova za obavljaпje poslovпe aktivпosti гadi
koje је ргеdнzесе i osпova-
110. Stvaгaпje поviЬ dоЬага н pгoizvod11i111 ргеdнzеСiша ili ostvaгeпje оdгеdепiЬ
нslнga pгetpostavlja svгsisl10d110 tгоsепје postojeciЬ dоЬага, sгedstava i zivog гаdа.
"Ргеша tоше tгoskovi pгedstavljajн н поvсн izгaze1ш vгedпost нtгоsепоg гаdа kao
i svil1 sгedstava i dоЬага koja sн н ргеdнzесн роtгоsепа н ciljн pгoizvodпje поviЬ
pгoizvoda ili гadi ostvaгeпja оdгеdепiЬ нСiпаkа а рогеd toga н tгoskove spadajн i od-
govaгajнCi tгoskovi pгoizvodпe pгipгeшljeпosti нslovljeпi kapacitetoш ргеdнzеса".
Izшedн pгoizvoda i нslнga, s јеdпе, i tгoskova, s dгнgе stгапе, postoji cvгsta шеdн
sоЬпа povezaпost.
Pгoizvodпja поviЬ pгoizvoda od11os110 ргнzапје нslнga izaziva гaz11ovгs11e
tгoskove. Otнda, Ыize нpoz11ava11je tгoskova zallteva пјilюvн klasifikacijн ргеша
пеkош od kгiteгijш11a, ciji је izboг нslovljeп н ргvош геdн ciljeш izнcavaпja. Za
169
роtгеЬе kпjigovodstva zпасајпе sн klasifikacije tгoskova ргеша пјiЬоvој pгiгodi оd
поsпо ргеша рогеklн, ро Љпkсiопаlпiш роdгнсјiша, ргеша паСiпн нkalkлlisavaпja
н сепн kostaпja gotoviЬ pгoizvoda i нslнga i ргеша пасi1ш геаgоvапја па ргошепе
оЬiша pгoizvodпje.
Ргеша рогеklн гazlilшjн se tzv. ргiгоdпе vгste tгoskova н koje spadajн: (1)
tгoskovi шateгijala (2) tгoskovi otpisa оsпоvпiЬ sгedstava (3) tгoskovi pгoizvodпiЬ
нslнga (4) tгoskovi liспЉ dolюdaka, plata ili zaгada i (5) tгoskovi пергоizvоdпЉ
нslнga.
Posto se н ргеdнzесн odvijajн Љпkсiје pгoizvodпje, пabavke, ргоdаје
i fiпaп
sija, ноЬiсајепо је da se tгoskovi klasifikнjн
sa aspekta Љпkсiје. Tako se tгoskovi
ргеша оvош kгitегiјш11н 111оgн gгнpisati па: 1) tгoskove пabavke, 2) tгoskove pгoiz
vodпje, 3) tгoskove ргоdаје i 4) tгoskove нргаvlјапја i fi11a11siгa11ja.
Tгoskovi Љпkсiја пabavke i pгoizvodпje sн пеорlюdпi da bi pгoizvod bio pгo
izvedeп, ра se zbog toga i шаснпаvајн н vгedпost gotoviЬ pгoizvoda (сепн kosta-
пja). Pгoizvedeпi pгoizvodi, н koje sн iпkогрогiгапi tгoskovi пabavke i pгoizvodпje,
јеdпiш deloш se ргоdајн па tгzistн, а deloш ostajн па zali11i. Deo tгoskova sadгzaп
н pгodatiш pгoizvodiшa pгedstavlja гaslюd koji tгеЬа da Ьнdе pokгiveп iz pгilюda,
dok deo tгoskova sadгzaп н lagei-ovaпiш pioizvodiшa н 111agaci1ш ili пеdоvгsепiш
pгoizvodiшa н pгoizvodпji se odlaze н aktivi bilaпsa staпja i Ciпi Ьнdнсi poteпcUal
ili sгedstva ргеdнzеса.
Тгoskovi Љпkсiје ргоdаје i нргаvе sн гaslюdi peгioda i pokгivajн se iz нlшр
поg pгilюda, to zпaCi da se опi пе нklјнснјн н vгedпost пepгodatill pгoizvoda i пеdо
vгsепе pгoizvodпje.
U zavisпosti od toga kako se шаснпаvајн н сепн kostaпja гazlilшjн se diгektпi
ili pojediпacпi i iпdiгektпi ili opsti tгoskovi. Diгektпi tгoskovi sн опi koji se шоgн
пероsгеdпо шаснпаti н сепн kostaпja odгedeпill pгoizvoda. U ove tгoskove se нЬга
јајн: шateгUal za izгadн, zaгade гadпika koji пероsгеdпо нсеstvнјн н pгoizvodпji
(tzv. zaгade izгade) i posebпi pojediпacпi tгoskovi. Opsti ili iпdiгektпi tгoskovi se
пе шоgн diiektпo шаснпаti н се1ш kostaпja pгoizvoda, јег sн опi нslovljeпi pгoiz
vodпjoш veceg Ьгоја (vгsta) pгoizvoda, pгoizvodпiш kapacitetoш, гаdош i ЉпkсUй
ша ргоdаје, нргаvе i sl. U ove tгoskove пЬгајајн se, па ргiшег, zaгade гadпika koji
пе гаdе пероsгеdпо п pгoizvodпji, pogoпski шateгijal, tгoskovi osigшaпja, tгoskovi
zаlшрпiпе i dг. Dodeljivaпje ovill tгoskova pojediпiш pгoizvodiшa vгsi se рошосн
kljпca za гaspodelн (нslovпe baze) za koji se sшаtга da iыjbolje odгazava vezн izшe
dп tгoskova i pгoizvoda. Као kljнcevi za гаsроdеlп шоgн se koгistiti: zaгade izгade,
tгoskovi шateгijala za izгadн i dг.
Ргеша stepe1ш геаgоvапја па ргошепе оЬiша pгoizvodпje гazlilшjп se vaгUa
bilпi i fiksпi tгoskovi. Vaгijabilпi tгoskovi sн опi tгoskovi koji se, п шаsi роsшаtга-
110, шепјајп pod нtiсајеш ргошепа оЬiша pгoizvodпje. То sн, ргiшега гadi, tгoskovi
шateгijala za izгadп, koji se п svojoj пkнpпosti povecavajн ргорогсiопаlпо роvеса
пјн оЬiша pгoizvodпje. Fiksпi tгoskovi, паsнргоt vaгijabilпim, пе геаgнјн па рго-
170
шене оЬiша pгoizvod11je. То z11aCi da ukupa11 iz11os fiks11il1 tгoskova ostaje isti bez
obziгa па to da li se poslova11je odvija ili не.
Redov11i гaslюdi su 011i koji su veza11i za poslov1ш aktiv11ost pгeduzeca. Redov-
пe гaslюde сiне poslovпi гaslюdi, fi11a11sijski гaslюdi i ostali гaslюdi. Poslovпi гaslю
di пastaju u vezi sa оЬаvlјапјеш os11ov11e delatпosti pгeduzeca i пalaze se u cvгstoj
vezi sa uciпciшa. Pгecizпije оdгеdенје poslovпih гaslюda pгetpostavUa, шedutiш,
uziшaпje u obziг шetode bilaпsiгaпja uspella.
Kod шetode нkнрпih tгoskova, ili bolje гесепо шetode tгoskova ukupпiћ uCi-
пaka, геdоvпiш poslovпiш гaslюdiшa sшatгaju se svi tгoskovi koji su пastali u jed-
110111 оЬгасuпskош peгiodu iskazaпi u foпni tгoskova ро vгstaшa. Dгugiш геСiша,
ova шetoda kao гashode tгetiгa' tгoskove kako гealizovaпih tako i пeгealizovaпih uei-
пaka. Metoda tгoskova pгodatih uci11aka, пasupгot оvоше, гasl10di111a sшаtга sашо
опај deo tгoskova koji se odпosi па гealizovaпe uCiпke. Otuda su гedovпi poslovпi
гaslюdi kod ove шetode iskaza11i kгoz се1ш kostaпja pгoizvod11je гealizovaпill ueiпa
ka, tгoskove ргоdаје i tгoskove upгave.
Kod tгgoviпskill pгeduzeca, пezavisпo od шetode bilaпsiгaпja uspeћa, геdоv
пiш poslovпiш гaslюdiшa sшаtга se i паЬаvпа vгedпost гealizovaпe гоЬе.
Fiпaпsijski гaslюdi пastaju ро osiюvu upгavljaпja fiпaпsijskiш sгedstviшa, tj.
koгisceпja kгeditпill izvoгa.
Ostaliш гasl10di111a ozпacavaju se svi гaslюdi koji пastaju пezavisпo od pгoiz
vodпje i ргоdаје uCiпaka, kao sto su gubici па pгodaji lыгtija od vгedпosti, gubici
па pгodaji osпovпill sгedstava, gubici zbog пепарlасепЉ potгazivaпja, шaпjkovi па
iшoviпi i sl.
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzшеvапја:
1. Defiпisite tгoskove i objasпite uticaj пastaпka tгoska па iшovi1ш pгeduzeca.

2. Za koje роtгеЬе se tгoskovi klasifilшju ргеша шеstн пastaпka?
3. Ро kош kгitег~шш1 se tгoskovi dele па diгektпe i iпdiгektпe?
4. Defiпisite гaslюde i objasпite uticaj гaslюda па i111ovi1ш pгeduzeca.
5. Kako se za роtгеЬе fiпaпsijskog izvestavaпja klasifilшju tгoskovi?
6. Zasto se gubici koji пastaju ргi pгodaji lыгtija od vгedпosti ispod пjilюve
паЬаvпе vгedпosti ozпacavaju kao ostali гaslюdi?
171
3.2. Knjigovodstveno obuhvatanje troskova i rashoda
Ргосеs stvaгaпja пovih pгoizvoda i ргuzапја нsluga koji је ргасеп tгоsепјеш

sгedstava i гаdа vап svake sшnпје је пе sашо telшoloski, vec i ekoпoшski ргосеs.
Ргасепје tog ekoпoшskog ргосеsа svodi se u sustiпi па obul1vataпje tгoskova koji SLl
izazvaпi stvагапјеш пovih pгoizvoda i usluga i оЬаvlјапјеш poslovпe aktivпosti u
celiпi.
ОЬziгош da se u bilaпsн i kпjigovodstvu sгedstva ргосепјuјu ро паЬаvпiш
vгedпostiшa (ргiпсiр stvaшog tгoska), to se i tгоsепје sгedstava, оdпоsпо tгoskovi
obul1vataju ро паЬаvпiш vгedпostiшa.
Вгој vгsta tгoskova i гaslюda koji se sгecu u pгaksi је veliki, ali опi се za ро
tгеЬе ovog ргеdшеtа biti gгupisaпi i kпjizeпi ргеkо sledecil1 гасuпа vгsta tгoskova
i гaslюda:
1. Тгoskovi otpisa osпovпih sгedstava (Tгoskovi aшoгtizacije)
2. Тгoskovi шateгijala
3. Tгoskovi pгoizvodпiћ usluga
4. Тгoskovi zaгada
5. Tгoskovi пepгoizvodпiћ usluga
6. Nabavпa vгedпost гealizovaпe гоЬе
7. Fiпaпsijski гaslюdi
8. Ostali гaslюdi
3.2.1. Otpis osnovnih sredstava
Za гazlilш
od оЬгtпiћ sгedstava koja se tгose u jed110111 poslov110111 ciklusu,
оsпоvпа sгedstva se koгiste u vise poslovпill ciklнsa оdпоsпо duzi vгeшeпski pe-
гiod. Njilюva vгedпost se postepeпo sшапјuје нsled tгоsепја, dejstva ргiгоdпiЬ
нslova i ekoпoшskog zastaгevaпja. Sшапјепје vгedпosti оsпоvпiћ sгedstava usled
рошепutiЬ гazloga tгеЬа da bude koпstatovaпo u lшjigovodstvн. Kпjigovodstveпo
telшicki postupak kojiш se koпstatuje sшапјепје vгedпosti sгedstava ozпacava se
kao otpisivaпje.
Ргеdшеt otpisivaпja sн, saglasпo паргеd паvеdепош, sгedstva koja iшајн оgга
пiсеп vek tгајапја, оdпоsпо sгedstva koja gнЬе vгedпost. То zпaci da zeшljiste, па
ргiшег, koje se пе tгosi i stoga iша пеоgгапiсепi vek tгајапја пiје ргеdшеt otpisiYa-
ПJa.
Osпovпi zadatak оЬгасн11аУа11ја Yisiпe otpisa os110Y11iЬ sгedstava је da se kгoz

pгavil1ш alokacijн tгoskoYa os110Y11iЬ sгedstaYa па оЬгаснпskе peгiode obezbedi is-
pгavпo оЬгасн11аУа11је peгiodicпog гezнltata. UkljнciYaпje otpisa оsпоvпЉ sгedsta
Ya ili tгoskova aшoгtizacije, kako se опi kod паs пazivajн н zakoпskiш ргорisiпы,
strнcпoj liteгatшi i pгaksi, н се1ш kostaпja pгoizvoda i нslнga tгеЬа da obezbedi i
172
паdоkпаdн нtгоsепоg dela os11ov11iЬ sгedstava. Mogнcпost пadolшade zavisi, kao i
za нtгоsепа оЬгtпа sгedstva, od visiпe ostvaгeпog pгilюda.
U гacш10vodstve11oj liteгatшi шоzе se sгesti пiz klasifikacUa нzгоkа sша11је-
11ја vгedпosti os11ov11iЬ sгedstava. Јеd1ш
od пajpotpнпijill klasifikacUa dao је Sсlшы
lепЬасЬ, koji kao os11ov11e нzгоkе пavodi: 1) tгоsепје, 2) ргiгоdпо ЬаЬапје, 3) oste-
ceпje, 4) zastaгevaпje zbog pгoпalazaka, ргошепе шоdе i ostaliћ нticaja, ораdапја,
pгestaпka ili ргошепе нроtгеЬе, 5) istek гоkа koгisceпja i 6) koшbiпacija гazloga
otpisivaпj а.
Utvгdivaпje dela vгedпosti za koji se sшапјнје vгedпost оsпоvпiЬ sгedstava
н tolш jedпog оЬгаснпskоg peгioda, оdпоsпо нtvгdivaпje visiпe otpisa osпovпil1
sгedstava pгedstavlja vеоша slozeп ргоЫеш. Reseпje ovog ргоЫеша pгetpostavlja
odгedivaпje osпovice za otpisivaпje i izboг шetode otpisivaпja.
Osпovicн za оЬгаснп visiпe otpisa оsпоvпiЬ sгedstava ciпi пjilюva паЬаvпа
vгedпost. Za нtvгdivaпje visiпe otpisa koгiste se нglav110111 dva шetoda:
а) шetod vгeшeпskog otpisivaпja i

Ь) шetod Љ11kcio11al11og otpisivaпja.
а) Sнstiпa шetoda vгeшeпskog otpisivaпja је н tоше da se 11abav11a vгedпost

osпovпog sгedstva гaspodeli па сео vek пjegovog koгisceпja. S tiш н vezi javUa se
ргоЫеш odгedivaпja veka tгајапја os11ov11og sгedstva. Ро pгavilн, оdгеdнје se пе
telшicki vec ekoпoшski vek tгајапја, koji је оЬiспо kгaci od telшickog veka tгајапја.
Iпасе, pod eko110111ski111 vekoш tгајапја podгazш11eva se vгeшeпski peгiod н okvi-
гн koga је koгisceпje eko110111ski svгsisl10d110. 3 ОЬгаснп ekoпoшskog veka tгајапја
os11ov11og sгedstva шоzе se teoгijski izvгsiti нz рошос гаснпа iпvesticija. U pгaksi,
шеdнtiш, takvo оЬгаснпаvапје vezaпo је, zbog velikog Ьгоја 11epoz11atill i visokiЬ
гizika, sa Citaviш 11izo111 teskoca, te se ekoпoшski vek trajaпja osпovпog sredstva
оdгеdнје ргосе110111 koja se zasпiva па islшstvн, tj. па роsшаtгапјн veka koгisceпja
istoiшeпiЬ os11ov11iЬ sгedstava.
Kod шetode vгeшeпskog otpisivaпja visiпa depгesijacije (otpisa) vгedпosti
оsпоvпiЬ sгedstava шоzе da se оЬгаснпа kогisсепјеш sledeciЬ postнpaka: 1) liпеаг
поg (ko11sta11t11og) otpisivaпja i 2) degгesivпog otpisivaпja.
3.2.1.1. Metoda linearnog otpisa
U osпovi liпеагпоg otpisivaпja пalazi se pгetpostavka da se оsпоvпа sгedstva

н tokн Citavog ргосепјепоg veka tгајапја гаvпошегпо tгose. Iz godiпe н godiпн vгed
пost оsпоvпiЬ sгedstava se sшапјнје istiш iпteпzitetoш. U skladн s tiш, visiпa godi-
sпjiЬ otpisa нtvгdнје se stavlja11je111 н odпos паЬаvпе vгedпosti osпovпog sгedstva sa
ргосепјепiш vekoш tгајапја.
173
os
Dakle, а= n , gde Је:
.
а visiпa godisпjeg otpisa

os паЬаvпа vгedпost osпovпog sгedstva
11 ргосепјеп vek tгајапја iskazaп п godiпaшa
Primer: Nabavпa vгedпost osпovпog sгedstva је 160.000 diп. Ргосепјепi eko-

пoшski vek tгајапја osпovпog sгedstva је 5 godiпa. Postнpkoш liпеагпоg otpisa
izгacнпati godisпji otpis.
а=
160.000 = 32 .оо 0.- d"шага
Aшoгtizacioпa kvota шоzе da se iskaze i ргосепtпаlпо п оdпоsп па паЬаvпп

vгedпost. Visiпa ргосепtпе stope izгасппаvа se stavljaпjeш п odпos Ьгоја 100 sa рго
сепјепiш vekoш tгајапја osпovпog sгedstva. U оvош ргiшегп:
100
р=-5-=20%
. .
V isшa . ь v .Ј:': 1'
otp1sa о гасппаvа se ро 10ш1п i а=
osООх р , gdе Је:
.
1
а visiпa godisпjeg otpisa

os паЬаvпа vгedпost osпovпog sгedstva
р stopa otpisa
. 160.000 х 20 .
U паvеdепош рпшегн: а= = 32.000.- dшага
100
Visiпa otpisa ostaje пергошепјепа п tokп citavog veka tгајапја osпovпog sгed
stva, osiш йkо dode do ргошепа п visiпi паЬаvпе vгedпosti zbog adaptacUe, гekoп
stгнkcije ili гevaloгizacije osпovпog sгedstva.
Upгavo сiпјепiса da sп sviш оЬгаћшskiш peгiodiшa dodeljeпi isti izпosi tгo
skova ро оsпоvп koгisceпja оsпоvпiЬ sгedstava sшаtга se os11ov110111 ргеdпоsсп liпе
апюg оЬгаснпаvапја visiпe otpisa.
Ova pгedпost шоzе Ьiti ozЬiljпo dovedeпa пpitai* ako tгoskovi adaptacija i
гekoпstгнkcUa koji povecavajп 11abav1ш vгedпost osпovпog sгedstva пisн гаvпошег-
110 гаsрогеdепi па Citav vek tгајапја, vec sп kako to cesto biva koпceпtгisaпi па !пајн
veka koгisceпja osпovпog sгedstva.
Liпеагпо оЬгасппаvапје visiпe otpisa iша i dгнgiЬ slabosti. Јеdап od пajkгпp-
11ijil1 pгigovoгa uрнсепiЬ оvош postнplш odпosi se нргаvо па пегеаlпоst postavke
па kojoj se postнpak zasпiva. Da Ьi pгetpostavka о гаvпошепюsti tгоsепја оsпоvпiЬ
sгedstava bila tаспа tгеЬа da sп isрппјепi sledeci пslovi: 1) os11ov110 sгedstvo п tolш
koгisceпja пе gнЬi пista od svoje efikasпosti; 2) паСiп koгisceпja osпovпog sгedstva
174
шога ostati 11ергоше11је11; 3) пеша шогаlпоg zastaгevaпja јег па tош роdгпсјн пеша
telшoloskog паргеtkа; 4) tгoskovi odгzavaпja i popгavki
iz godiпe н godiпн se пе ше
пјајн, 5) пеша ргошепа н аsогtiшапнi telшologф koje bi os110vпo sгedstvo нCiпile
шапје podesпiш za koгisceпje. Мога se pгizпati da је ove нslove zaista tesko ispнпi
ti. Zbog toga је ovaj паСiп оЬгаснпа visiпe otpisa osпovпill sгedstava dosta izgнbio
od svoje pгivlacпosti za ргаktiспн нроtгеЬн.
3.2.1.2. Metoda degresivnog otpisa
Postнpak degгesivпog otpisivaпja је zapгavo sнргоtап ргеtlюdпош. Degгesiv-

110 otpisivaпje је postнpak kojiш se паЬаvпа vгedпost osпovпog sгedstva posгed
stvoш ораdајнСiЬ godisпjill kvota otpisa гaspodeljнje па сео ekoпoшski vek tгајапја.
То zпaci da sн otpisi пajvisi н ргviш godiпaшa koгisceпja, dok sн н posledпjiш
godiпaшa пај пizi.
U pгilog ovakvog оЬгаснпаvапја tIOskova otpisa osпovпill sгedstava пavode
se sledeCi агgш11епti:
1) Efikasпost osпovпill sгedstava н tolш veka koгisceпja пе opada sашо zbog
fizickog гаЬасепја, vec је опа od pocetka izlozeпa i еkопошskош devalviгaпjн zbog
telшickog паргеtkа, ргошепе tгаzпје, ргошепа шоdе i dгнgog.
2) Posto se ргi izгadi рlапа otpisivaпja нziша н obziг гizik telшickog паргеtkа
i dгнgi гizici, kod degгesivпog шetoda је veca шоgнспоst plaпske podele tгoskova,
пеgо ргi liпеашош otpisivaпjн. Usled toga, zaЬtevi za vапгеdпiш otpisivaпjeш шо
gн da se jave sашо izнzetпo. Рогеd toga, гizik koji se шоzе javiti zbog роgгеsпе рго
сепе ekoпoшskog veka tгајапја osпovпog sгedstva је ргi degгesivпoш otpisivaпjн
нtoliko шапјi нkoliko пastнpi kasпije;
3) Ораdапје godisпjill kvota otpisa koiпcidiгa sa рогаstош tIOskova odгzava
пja, koji нzeti zajedпo pokazt~ll ргiЫizпо liпeaшi гazvoj.
Ро осепi bгojпill анtога, izlozeпi aгgш11e11ti нрнснјн па zakljнcak da degгesiv-
110 otpisivaпje iша пesш1111jive pгedпosti н оdпоsн па liпеашо оЬгаснпаvапје otpisa,
ра zbog toga vec dнze vгеше i ргерогнснјн koгisceпje degгesivпog otpisivaпja.
Ргеша паsiш zakoпskiш pгopisiшa ргеdнzеса шоgн da koгiste рогеd liпеаг
поg, i degгesivпo otpisivaпje, kao i шetode Љпkсiопаlпоg otpisivaпja.
U pгaksi, шеdнtiш, нргkоs pozпatiш slabostiшa, dошiпiга liпеапю otpisiva-
пje. Razlog је, deliшicпo, sto н zаkопн пiје оdгеdепа ргосеdша za degгesivпo otpi-
sivaпje. S оЬziгош па sve veci pгakticпi zпасај, koji zbog svojill pгedпosti dobija шe
tod degгesivпog otpisivaпja н svetн, sшаtгашо svгsisl10dпi111 da se izlozi detaljпije
ovaj postнpak.
ОЬгаснпаvапје visiпe tгoskova otpisa vгsi se нz рошос aгitшeticko-degгesiv
пe i geoшetгijsko-degгesivпe шetode.
Degгesivпo otpisivaпje se odlilшje stalпiш padoш пivoa otpisa н tolш veka ko-
гisceпja osпovпog sгedstva. Kada se kao ргiпсiр za оЬгаснп visiпe otpisa koгisti aгit-
175
шeticka degгesija tada se godisпje kvote aшoгtizacije sшапјпјп iz godiпe п godi1ш
za isti izпos. Опа se sastoji п tоше sto se паЬаvпа vгedпost os11ov11og sгedstva deli
sa zЬiгош godiпa ргосепјепоg veka tгајапја datog osпovпog sгedstva i tiшe dobUa iz-
110s degгesije. Мпоzепјеш izпosa degгesije sa obпшti11111izo111 cifaгa koje роkаzпјп
ргосепјепi vek tгајапја dоЬiјајп se godisпje kvote otpisivaпja.
Dakle:
Nabavпa vrednost osnovnog sredstva

Iznos degresije =
ZЬir broj а godina
D= OS = D = 20S
n(n+l) n(n+l)
2
gde је D izпos degгesije;

OS 11abav11a vгed11ost os11ov11Љ sгedstava i 11 = Ьгој godi11a
pгosec11og veka tгаја11ја os11ov11og sгedstva.
Godis11ja kvota aшoгtizacije D х 11 za 1. godi11п; D х (11 - 1) za 2. godi1ш; D
х (11- 2) za 3. godi1ш itd, sve do D х Sп - (11- l)C = D х 1 = D za 11. godi1ш.
U liteгatшi i гacш10vodstve11oj pгaksi se ovakvo пtvгdiva11je visi11e otpisa
ozпacava i kao шetod digitalпog otpisivaпja.
Primer: Nabav11a vгed11ost os11ov11og sгedstva је 160.000.- di11aгa. Ргосепјепi

vek tгаја11ја је 5 godi11a. ОЬгасн11аti visi11н godis11ji11 kvota aшoгtizacije нz рошос
digital11og otpisa.
160.000 2 160.000
D=2x - х -10.667
5(5+1) 30
A111oгtizacio11e kvote ро godi11a111a
Godina Iznos Broj. god. Godisnji Neotpisana

(па kraju) degresije х koriscenja izпos
otpisa vrednost
1 10.667 х 5= 53.333.- 106.667
2 10.667 х 4= 42.666.- 64.001
3 10.667 х 3= 32.001.- 32.000
4 10.667 х 2= 21.334.- 10.666
5 10.667 х 1= 10.667.- о
Ocigled110 је da digitalпo otpisivaпje kod os11ov11i11 sгedstava sa гelativпo kгat

kiш vekoш tгајапја daje vеоша stпnн liпijн degгesije, јег se vec н ргvе dve godiпe
176
koгisce11jaotpise 60% паЬаvпе vгedпosti. Stoga se ovaj пасiп оЬгасuпаvапја visiпe
otpisa ргерогuсuје kod osпovпill sгedstava sa duziш vekoш koгisceпja.
Рогеd шetode digitalпog otpisivaпja u pгaksi se koгisti i шetoda degгesivпog
otpisivaпja koja se od digitalпe шetode гazlik1.lje ро tоше sto је sшапјепје godis11jil1
kvota otpisa iskazaпo пе apsolutпiш izпosoш degi-esije vec sшапјепјеш stope otpisa
iz godiпe u godi1ш. Metoda iste osпove, а opadajuce stope otpisa, kako se ovaj шe
tod ozпacava, pгetpostavUa izboг stope za koju се se godisпji otpisi sшaпjivati, ргi
tоше s111апје11је godisпje stope otpisa шоzе biti iz godiпe u godi1ш isto, tada је гее
о гаvпошешој degгesiji ili sшапјепје шоzе biti шапје u ргviш, а vece u kasпijiш
godiпaшa koгisceпja osпovпog sгedstva.
Primer: Za os110v110 sгedstvo Cija је паЬаvпа vгedпost 160.000.- diпага, рго

се11јепi
vek tгајапја 5 godiпa, obгacшiati godisпje otpise kada stopa otpisa opada iz
godiпe u godi1ш za 5%.
1. god. = х + 20% 1. god. 10 + 20 = 30%

2. god. = х + 15% 2. god. 10 + 15 = 25%
3. god. = х + 10% 3. god. 10 + 10 = 20%
4. god. = х + 5% 4. god. 10 + 5 = 15%
5. god. = х +О 5. god. 10 +О = 10%
5х + 50% = 100% Otpis: 160.000 х 30% = 48.000.-

5х 100%- 50% 160.000 х 25% 40.000.-
х= 10% 160.000 х 20% = 32.000.-
160.000 х 15% = 24.000.-
160.000 х 10% = 16.000.-
Ргеша geoшetгijsko-degгesivпoj шetodi otpisivaпja vгedпosti osпovпill sгed

stava, godisпja kvota otpisa izгacuпava se ргiшепош koпstaпtпe stope otpisa па
пeotpisaiш vгedпost osпovпog sгedstva. Ovaj шetod se stoga cesto ozпacava i kao
шetod otpisivaпja lшjigovodstveпe vгedпosti.
lzboг
stope otpisa, koja пероsгеdпо utice па stгшiпu liпije degгesije, deteп11-
iпisaп је,s јеdпе stгапе, роtгеЬош da utvгdeпi otpisi budu ekoпoшski геаlпi, tj. da
odgovaгaju tгoseпju osпovпog sгedstva i, s dгнgе stгапе, роtгеЬош da ostatak lшjigo
vodstveпe vгedпosti па kгaju veka koгisceпja пе bude zпасајап. Ova dva zal1teva su
u шedusobпoj koliziji. Јег, sto је visa stopa otpisa, utoliko је шапјi ostatak lшjigovod
stveпe vгedпosti па kгaju veka koгisce11ja. Pokazaceшo to па sledeceш ргiшегн:
Nabavпa vгedпost osпovпog sгedstva је 10.000 diпага, а vec koгisceпja 10 go-
diпa. Ostatak kпjigovodstveпe vгedпosti па lпaju veka koгisceпja:
177
Ostatak k11jigovodstve11e Ako је stopa otpisa
vгedпosti bice
100.-
Da bi se ova dva zal1teva нskladiladaпas је ноЬiсајепо da se geoшetгijsko-de

gгesivпa шetoda ргiшепјнје н fогшi ро kojoj se posle isteka poloviпe tгајапја koгi
sceпja jos poveci ostatak lшjigovodstveпe vгedпosti otpise liпеагпо.
U velikoш Ьгојн zeшaUa н kojiшa se koгisti geoшetгUsko-degгesivпa шetoda
otpisivaпja zаkопош је оdгеdепа пajvisa gгапiса stope otpisa. U Fгaiшskoj, Sved-
skoj, Kaпadi, Fiпskoj i Velikoj Bгitaпiji ta gгапiса је postavljeпa па 2,5 liпеагпе
stope, dok је н SAD, Belgiji i Neшackoj ta gгапiса пesto пiza i izпosi dvostгнlш
visi1ш liпеагпе stope.
Priшe1·: Оsпоvпо sгedstvo Cija је паЬаvпа vгedпost 10.000.- diп. а vek tгаја
пја 10 godiпa otpisнje se geoшetгijsko-degгesivпoш шеtоdош ро stopi od 20%.
Posle pete godiпe, koja ozпacava polovi1ш veka tгајапја sгedstva, pгelazi se па
liпеапю otpisivaпje, kako је to ноЬiсајепо kod ove шetode. Naiшe, kada godisпja
kvota otpisa ро degгesivпoj шetodi раdпе ispod izпosa otpisa ро liпеапюј шetodi,
ostatak lшjigovodstveпe vгedпosti otpisнje se liпеагпо.
Godiпa Кnjig. vгed. na Stopa Godisnji Кnjig. vгed. na

pocetku godine otpisa otpis kгaju godiпe
1 10.000 20% 2.000 8.000
2 8.000 20% 1.600 6.400
3 6.400 20% 1.280 5.120
4 5.120 20% 1.024 4.096
5 4.096 20% 3.276,8
6 3.276,8 20% 655,36 2.621,44
7 2.621,4 655,36 1.966,08
8 1.966,08 655,36 1.310,72
9 1.310,72 655,36 655,36
10 655,36 655,36 о
РгоЫеш likvidacioпog ostatka se пе postavlja ako se пjegova visiпa нпаргеd

ргосеш.
178
lzгасппаvапје stope otpisa koja se ргiшепјпје па ораdајпсп osпovicп, а koja
пziша п obziг zeljeпi likvidacioпi ostatak vгsi se ргеша fогшпli:
г;--
\Ј -n.-v.
l.v.
stopa otpisa = 1 -
п = Ьгој godiпa eksploatacije osпovпog sгedstva

1. v. = likvidacioпa vгedпost
п. v. = 11abav11a vгedпost
Prime1·: lzгacппati visi1ш godisпjeg otpisa osпovпog sгedstva ргiшепош ge-

oшetгijsko-degгesivпe шetode otpisivaпja, ako је паЬаvпа vгedпost osпovпog sгed
stva 12.000.- diпага, ргосепјепi vek tгајапја pet godiпa, а ргосепје11i likvidacioпi
ostatak 1.300 diпага.
1.300 ~--
Izгacпnavanje stope otpisa: stopa otpisa = 1 -
5
12.000 = 1 -\/ 0,1083
1 - 0,641139 = 0,35886 х 100 = 35,886, zаоkгнzепо stopa otpisa = 35,89%
Godina Кnjig. vгed. na Stopa % Godisnji Кnjig. vred. na

pocetkп godine otpis kraju godine
1 12.000,00 35,89 4.306,80 7.693,20
2 7.693,20 35,89 2.761,10 4.932,10
3 4.932,10 35,89 1.770,17 3.161,93
4 3.161,93 35,89 1.134,83 2.027,10
5 2.027,10 35,89 1.300,00
Efekat 10.700,00 1.300,00
Zbiг sviЬ otpisa tokoш ргосепјепоg

veka tгајапја је za 1300 diпага, оdпоsпо
za visiпп ргосепјепоg likvidacioпog ostatka, пizi od паЬаvпе vгedпosti.
Ь) Za гazlilш od vгeшeпskog шetoda otpisivaпja gde је visiпa tгoskova otpisa
п Љпkciji vгешепа, kod Љ11kcio11al11og шetoda оЬгасп11а, visiпa tгoskova otpisa za-
visi od ocekivaпog оЬiша пslпga koje оsпоvпо sгedstvo шоzе da ргпzi.
Ocekivaпi оЬiш пslпga se izгazava н ргосе11је110111 Ьгојн pгoizvoda koji se шоgп
dobiti kогisсепјеш osпovпog sгedstva ili п шоgнсеш Ьгојн casova пjegovog гаdа.
Kada se паЬаvпа vгedпost osпovпog sгedstva podeli sa ргосепјепiш оЬiшош
пslнga dobija se visiпa tгoskova otpisa osпovпog sгedstva ро нslпzi (pгoizvodн ili
саsп гаdа). Ovako оЬгасппаti tгoskovi aшoгtizacije ро jediпici sп koпstaпtпi. Godi-
'179
sпја aшoгtizacioпa kvota нtvгduje se шпоzепјеш рlапiгапоg godisпjeg нсiпkа s::t
tгoskoviшa otpisa ро jediпici.
Priшe1·: Nabavпa vгedпost osпovпog sгedstva је 160.000.- diпага. Njego-

va ulшрпа pгoizvodпj::t је 400.000 jediпica. Moguca pгoizvodпja н ovoj godiпi је
50.000 jediпica. ОЬгаснпаti godisпjн kvotн otpisa.
160.000
Тгoskovi otpisa ро jediпici нсiпkа --- = О 4.- diп
400.000 '
Godisпjakvota aшoгtizacije = 50.000 х 0,4 20.000.- diп.
Metoda Љ11kcio11al11og otpisivaпja se ргiшепјнје pгve11stve110 па оргепш, i to
па delove оргеше kod kojiЬ se нсiпаk шоzе pгedvideti i шeгiti. Cesto se koгisti kod
tгапsрогtпiЬ sгedstava, gde se нсiпаk izгazava н kiloшetгiшa. Ne гetko se ova шeto
da koгisti za оЬгаснп tгoskova анtо-gшла.
Nedostatak Љпkсiопаlпоg шetoda ob1-act111a otpisa јен tоше sto је visiпa tгo
skova otpisa deteгшiпisaпa pгevaslюdпo fizickiш гаЬасепјеш osпovпog sгedstva,
dok ~Ще нzeto н obziг ekoпoшsko obezvгedivaпje zbog telшickog паргеtkа.
Pгikazaпe шetode оЬгаснпа tгoskova aшoгtizacije гаsрогеdнјн паЬаvпu vгed
пost osпovпog sгedstva па obгacuпske peгiode па гazlieite паеiпе, нsled cega је i
visiпa tгoskova otpisa osпov11il1 sгedstava гazlieita. Otнda bi se cestoш рго111е110111
izabгaпog шetoda otpisivaпja пaгusila нpoгedivost peгiodicпiЬ гezнltata, а tiшe i
bilaпsa, sto bi zпaCilo роvгеdн ргiпсiра koпtiпнiteta. То је i гazlog iпsistiгaпja па
гespektovaпjн пacela koпtiпнiteta (to пiје пасеlо koпti1шiteta poslovaпja!).
Na паргеd izlozeпi пасiп odгedнju se visiпa tгoskova otpisa pojediпacпih
оsпоvпЉ sгedstava. Zbiг pojediпac11il1 tгoskova otpisa osпovпih sгedstava daje
izпos otpisa os11ov11ii1 sгedstava ргеdнzеса. Utvгdivaпje нlшрпih tгoskova otpisa
оsпоvпЉ sгedstava vгsi se kгoz sastavljaпje godisпjeg ргеdгаснпа otpisa.
Godisпji ргеdгасtш otpisa оsпоvпЉ sгedstava se sastavlja, k::tko је vec пavede-
110, па оsпоvн kпjigovodstveпiЬ podataka о оsпоvпiш sгedstviшa па dап 31.12. pгo
tekle za пагеdпн poslovпн godi1ш. Оп јен sнstiпi spisak sviЬ оsпоvпЉ sгedstava ро
јеdiпаспо ili ро gгнраша sa pгegledoш паЬаvпе vгedпosti, stopa otpis::t i godisпjeg
otpisa. U ciljн оснvалја celiпe osпovпih sгedstava ргорisапе su шiпiшаlпе stope
otpisa оsпоvпiЬ sгedstava za гаd н dve sшепе. Za гаd osпovпih sгedstava н tгi sше
пе ргорisапе stope se povecavajн za do 50%. Ргеdнzесе шога da оЬгаснпа otpise
os11ov11il1 sгedstava ро oviш ргорisапiш stopaшa. Medнtiш, нkoliko ргосепi da sн
ргорisапе stope otpisa пiske, ргеdнzесе шоzе da poveca stope otpisa osпovпih sгed
stava izпad ргорisапiћ. Ргеdгасtш otpisa osпovпill sгedst::tva pi-edнzeca osiш vec
паvеdепiћ podataka sadгzi i ovako гazdvojeпe izпose otpisa i izgleda kako sledi:
180
PREDRACUN OTPISA OSNOVNIH SREDSTAVA
Red. Naziv grupe Osnovica za Stopa otpisa (u %) Iznos otpisa (u din.)

broj osnovnih sredstava obracun
Redovna Poveca redovnog povecanog
grupe (и din.)
na
Gradevinski objekti
Fabricke hale i ostale
4 gradevine za vrsenje
delatnosti iz oЬ!asti
gradevinarstva:
- od betona 38.000.000 1,8 - 684.000
- od metala 4.000.000 2,5 - 100.000
98 Oprema za vrsenje prevoza па
putevima
Autobusi, itd. 2.000.000 15,9 5 318.000 100.000
Svega 44.000.000 1.102.000 100.000
Iako se оsноvпа sгedstva tгose kонti1шiгано н tolш poslovнe aktivпosti, оЬга

снн i lшjizeнje vгedнosti нjilюvog нtгoska vгsi se шеsесно. Stoga se godisнja kvota
otpisa deli sa Ьгојеш шeseci. Меsесна kvota otpisa se svakog шеsеса шасннаvа, tj.
нkallшlisava н tгoskove, нz istovгeшeнo evideнtiгaнje sшапјенја vгedнosti оsноvнЉ
sгedstava. Sшанјепје vгedпosti оsноvнiЬ sгedstava оЬнћvаtа se не нероsгеdпо на га
сшш оsноvпiЬ sгedstava vec на пјеgоvош koгektivпoш гасшш Ispгavka vгedнosti
оsноvпiЬ sгedstava. Ргеша tоше, шеsеснi izпos otpisa osнov11il1 sгedstava se lшjizi
tako sto se zadнzнje гасш1 Tгoskovi otpisa оsноvнiЬ sгedstava (Тгoskovi aшoгtizaci
je), а odobгava 1-асш1 Ispгavka vгedпosti osнovпil1 sгedstava.
Gгaficki se ovo kнjizeпje pгedstavlja на sledeCi пасiп:
Ispravka vrednosti Troskovi otpisa

Osnovna sredstva osnovnih sredstava osnovnih sredstava
Otpis
osnovnih sredstava
U ргiшегн koji је dat, шеsеснi izпos otpisa izнosi:

1.102.000 : 12 = 91.833,33 diпага.
Otpis оsпоvпiЬ sгedstava lo~izi se па гаснпiша glavпe kпjige kako sledi:
Ispгavka
vrednosti Troskovi otpisa
Osnovna sredstva osnovnih sredstava osnovnih sredstava
(S) 44,000.001 191.833,33 (1) (1) 91.833,331
181
Izпos otpisa koji је нtvгdеп ргеdгасшюш па pocetlш poslovпe godiпe шоzе se
н tolш godiпe ргошепiti. Za оsпоvпа sгedstva koja ргеdнzесе pгiЬavi н tolш godiпe
оЬгаснпаvапје otpisa tece od pгvog dапа шеsеса koji sledi шеsес пjilюvog osposo-
bUavaпja za нроtгеЬн. U slнсајн ргоdаје ili гaslюdovaпja osпovпill sгedstava obave-
za za оЬгаснп tгoskova aшoгtizacUe pгestaje od 1ыгеdпоg шеsеса. Godisпji otpis
svakog koпkгetпog osпovпog sгedstva koпstatнje se па lпајн godiпe н aпalitickoj
kaгtici osпovпog sгedstva. Isto tako, н popisпiш listaшa оsпоvпiЬ sгedstava нпоsе
se па kгајн godiпe podaci о vгsti, koliCiпi, паЬаvпој vгedпosti, stopi otpisa, otpisiшa
н tokн godiпe, otpisiшa do telшce godiпe i нlшрпiш otpisiшa.
Rаснп Ispгavka vгedпosti оsпоvпiЬ sгedstava pokazнje svojiш saldoш visi1ш
izvгseпiЬ otpisa оsпоvпiЬ sгedstava. Nabavпa vгedпost оsпоvпiЬ sгedstava, koja је
iskazaпa kao saldo гаснпа Os11ov11a sгedstva, svodi se па sadasпjн ili 11eotpisa11н
vгedпost koгigova11je111 od11os110 оdнziшапјеш otpisaпe vгedпosti. Stoga se гаснп Is-
pгavka vгedпosti os11ovпil1 sгedstava шюsi а aktivн bilaпsa ispod pozicije Оsпоvпа
sгedstva kao odbitпa pozicija.
Рогеd vгеdпоvапја ро sadasпjoj vгedпosti, koja se kako је паvеdепо нtvгdјнје
kao гazlika izшеdјн паЬаvпе vгedпosti i otpisaпe vгedпosti, оsпоvпа sгedstva se 1110-
gн vгedпovati i ро tгzisпoj vгedпosti па dап Ьilaпsa. Ako Ьi se ргеdнzесе opгedelilo
da па kгајн svake godiпe vгsi ропоvпн ргосепн vгedпosti оsпоvпiЬ sгedstava tada
Ьi гazlika izшedjн lшjigovodstveпe i tгzisпe vгedпosti Ьila iskazivaпa н okviгн sop-
stveпog kapitala kao гevaloгizacioпa геzегvа.
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzшnеvапја:
1. Koji је сЩ otpisivaпja оsпоvпiЬ sгedstava?

2. Које sн шetode otpisivaпja оsпоvпiЬ sгedstava?
3. Od kojiЬ pгetpostavki polazi шetoda liпeaшog otpisivaпja?
4. Које sн slabosti шetode liпеагпоg otpisivaпja?
5. Kako se нtvгdјнје visiпa otpisa шеtоdош aгitшeticke degгesUe?
6. Које sн pгedпosti degгesivпog otpisivaпja os11ov11il1 sгedstava?
7. Od kada росiпје obaveza otpisivaпja оsпоvпiЬ sгedstava?
8. Na оsпоvн kog dokшneпta se evideпtiгa otpisivaпje оsпоvпiЬ sгedstava?
9. Zbog cega se otpisivaпje оsпоvпiЬ sгedstava vгsi iпdiгektпoш шеtоdош?
3.2.2. Troskovi materijaia, sitnog inventara i ambaiaie
Tгoskovi шateгijala, sitпog iпvепtага i aшbalaze sн н поvсн izгazeпi нtгosci

шateгijala, sitпog iпvепtага i aшbalaze. То zпaci da se visiпa ovil1 tгoskova нtvгdнје
пшоzепјеш нtгоsепiЬ koliCiпa sa odgovaгajнCiш сепаша, koje шоgн Ьiti stvaгпe ili
plaпske паЬаvпе сене.
182
Tюskove шateгijala, sitпog iпvепtага i aшbalaze оЬнЬvаtашо ргеkо jediпstve
пog гаснпа Tгoskovi шateгijala. Da bi se izbeglo гazvijaпje velikog Ьгоја гаснпа, па
гасшш Тгoskovi шateгijala kпjize se i ostali tгoskovi шateгijala, kao sto sн: tгoskovi
рошоспоg i ostalog шateгijala, tюskovi kaпcelaгijskog шateгijala, goгiva i шaziva,
kalo, 10111, гаstш, kvaг шateгijala, гоЬе i gotovill pгoizvoda, tгoskovi elektгicпe епег
giје i tгoskovi vode.
ОЬ1-асш1 i lшjizeпje tгoskova шateгijala гazlilшje se od оЬгаснпа i kпjizeпja
tгoskova sitпog iпvепtага i aшbalaze, ра се stoga i biti роsеЬпо izlozeпi.
3.2.2.1. Obracun i knjii.enje troskova materijala obracunatih ро

stvarnim nabavnim сепата
Kada se па оsпоvн tгеЬоvапја шateгijal izda iz шаgасiпа н pюizvodнjн, н lшji

govodstvн se polazi od fikcije da је шateгijal i пtгоsеп, ра se belezi poгast tгoskova
шateгijala i sшапјенје zalilla шateгijala. Nacelпo, kпjizeпje tгoskova шateгijala taн
giгa гаснп Тгoskovi шateгijala koji se zadпzпje i гаснп Mateгijal koji se odobгava.
Кпјizенјн tгoskova шateгijala pгetlюdi пtvгdivaпje пjilюve visiпe оdпоsпо vгedпo
sti.
Utгosak шateгijala шоzе se, п пасеlп, пtvгdivati рошосн metodla stalnog in-
ventaл1 i pomocu metodla umetnutog inventю·a.
Utvгdivaпje visiпe нtгoska шateгijala рнtеш metodla stalnog inventю:a pгet
postavlja da se паkоп svakog izdavaпja шateгijala kпjizi sшапјепје zaliћa (шetod
sko11tгiгa11ja). U zavisнosti od toga kako је oгga11izova11a шagaciпska i aпaliticka
evideпcija шateгijala, пtгosak se шоzе оЬгаснпаvаti:
1} ро рагtiјаша (наЬаvkаша) i
2) ро vгstaшa шаtегiј ala.
1) ОЬгасtш нtгоskа шateгijala ро рагtiјаша zal1teva da шagaciнska i aпaliticka

evideпcija шateгijala Ьнdн oгgaпizovaпe tako da se шateгijal evideпtiгa ро рагtiја
ша оdпоsпо паЬаvkаша. То pгakticпo zпaci da se za јеd1ш vгstн шateгijala otvaгa
oпoliko aпalitickiЬ kaгtica koliko рнtа se taj шateгijal пabavlja. Tako па ргiшег, ako
se sесег п kгistalн нabavlja н tolш оЬгаснпskоg peгioda 3 рнtа i to: 1) 3. шагtа 19xl.
god. 2.000 kg ро паЬаvпој сепi od 42 diпага za kg, 2) 6. шагtа 19xl. god. 1.000 kg
ро паЬаvпој сепi od 44 diпага za kg i 3) 8. шаја l 9xl. god. 3.000 kg ро паЬаvпој
сепi od 46 diпага za kg, опdа сен шаtегiјаlпош kпjigovodstvн biti оtvогена tгi aпa
liticka гаћша.
183
Secer u kristalu Parti·a 1
3.03. 2.000 х 42 = 84.000 500 х 42 = 21.000
Secer u kristalu Partija 2

6.03. 1.000 х 44 = 44.000
Secer u kristalu Part~a 3

8.05. 3.000 х 46 = 138.000
Рогеd toga, 11eopl10dпo је da zalille н 111аgасi1ш шateгijala fizicki Ьнdн odvoje-

11e i оz11асепе ро рагtiјаша. Izdavaнje шateгijala vгsi se ро рагtiјаша. S tiш н vezi, н
tгebova11je se шюsi Ьгој paгtije, а tгoskovi шateгijala нtvгdнјн se п111оzе11је111 izdate
koliCi11e sa 11abav110111 се110111 odпos11e paгtije. Ako pгetpostaviшo da је ргеша tгеЬо
vа11јн Ьг. 14. izdato 500 kg sесега, 11abavlje11og н ргvој paгtiji, cUa је паЬаvпа сепа
42 diпага, опdа sн tгoskovi шateгijala:
500 х 42 = 21.000.- diпага
lsti izпos se evideнtiгa kao izlaz па гасшш paгtije Ьг. 1. Ovakav паСiп evideпci
je zaliЬa i оЬгаснпа нtгosaka шateгijala гасiопаlпо је da se koгisti н онiш ргеdнzесi
ша koja пешајн veliki Ьгој vгsta шateгUala на zaliЬi i н kojiшa нabavke пisн ceste.
2) Kadaje ргi шеtоdн stalнog iнvепtага evideнcija шateгijala oгgaпizovaнa ta-
ko da se aнaliticki гасннi оtvагајн ро vгstaшa, опdа svaka vгsta шateгijala iша svoj
aпaliticki гаснп на kоше se, bez obziгa на гazliCitost наЬаvпiЬ сена, evideпtiгajн sve
нabavke оdноsпе vгste шateгijala. Za нavedeпi ргiшег, aнaliticki ~-асш1 н шаtегiјаl
нош kпjigovodstvн izgledao bi ovako:
Secer u kristalu
(1) 3.3. 2.000 х 42 = 84.000
(2) 6.3. 1.000 х 44 = 44.000
(3) 8.5. 3.000 х 46 = 138.000
6.000 266.000
Kod ovakvog oЫika evideнcije zali11e шateгUala se пе шогајн fizicki deliti ро

рагtiјаша, vec se sve нabavke isrog шateгijala шеsајн, sto н оdноsн па оЬгаснн раг
Ща шоzе pгedstavljati zнасајпн pгed11ost. Medнtiш, ako se шateгijal evideнtiгa ро
наЬаvпiш vгed11osti111a, опdа se, cak i н slнсајн гelativ11og шiгоvапја сена, паЬаvпе
сене гazlilшjн od јеdпе do dгнgе пabavke zbog гazlicitiЬ zavisпiЬ tгoskova пabavke
184
koji sн нslovljeпi izЬогош dobavUaca i нgоvогепiш нsloviшa пabavke. Ргi ovakvoj
evideпciji zalil1a шateгUala javUa se ргоЫеш нtvгdivапја visiпe tгoskova, tacпije рго
Ыеш izboгa паЬаvпе сепе koja se koгisti za оЬгаснп tгoskova шateгijala. Јег, svaka
od пabavпill сепа је "ргаvа" сепа. U kопkгеtпош ргiшегн, postavlja se pitaпje sa kо
још паЬаvпош сепош tгеЬа poшпoziti нtгоsе1ш koliCi1ш od 500 kg sесега, da Ьi se
нtvгdio tгosak шateгijala, sa 42, 44 ili 46 diпага? Јег, svaka od пjill је паЬаvпа сепа
za datн vгstн шateгijala. Za гаzгеsепје ovog ргоЫеша н гacшюvodstveпoj liteгatшi
i pгaksi гazvijeпo је vise postнpaka. Medн пajpozпatije i пајсеsсе pгi111e11jiva11e шe
tode нЬ1-ајајн se: 1) шetod ргоsеспе сене, 2) шetod ргvа нlаzпа сепа= ргvој izlazпoj
сепi i 3) шetod posledпja нlаzна сепа= ргvој izlazпoj сепi.
(1) Ргеша шetodi рюsесне паЬаvпе сене tгoskovi шateгijala se нtvгdнјн 111110-
zепјеш нtгoseпill koliciпa sa ргоsеснiш наЬаvнiш сепаша za оdпоsпн vгstн шate
гUala. Ргоsеспа паЬаvпа сепа se izгаснпаvа dеlјепјеш нlшрпе vгedпosti zalilla sa
нkuрпош koliCiпoш шateгijala па zalilli. Внdнсi da sYaka 110Уа наЬаУkа sa сепош
koja odstнpa od ргеtlюdпе ргоsеспе паЬаУпе сепе doYodi do пјепе ргошепе, ргоsес
пе паЬаупе сепе se шогајн ро110Уо utvгdiYati posle svake паЬаУkе, оdпоsпо рге sva-
kog izdavaпja шateгijala ako јен шеduvгеше1ш izYгseпa поvа пabavka шateгijala.
Pn·i:шe1·: Za ilustгacijн шetode оЬгасuпа tгoskova шateгUala ро ргоsеспој па

Ьаvпој сепi koгisticeшo vec пavedeпi ргiшег, ргеша kоше је staпje zalЉa sесега:
Sесег н kristalн
(1) 2.000 х 42 = 84.000 1.300 х 44,33 57.630 (4)
(2) 1.000 х 44 = 44.000
(3) 3.000 х 46 = 138.000
6.000 266.000
Ро tгеЬоvапјн Ьг. 8 izdato јен pгoizvodпjн 1.300 kg sесега. Da Ьi se нtvгdila

visiпa tгoskova роtгеЬно је нtYгditi ргоsес1ш паЬаvпu се1ш. U оvош slнсајн, опа
lZHOSl:
266.000
PNC = 44,33 јег је нlшрпа vгedпost zalilla 266.000.- diпага, а па
6.000
zalЉi iша нlшрпо 6.000 kg sесега.
ТгoskoYi шateгijala sн pгoizvod нtгoseпill koliciпa i ргоsесне наЬаvпе сене:
1.300 х 44,33 = 57.630 diпага.
Utvгdeпa ргоsеспа сепа ostaje пергошепјепа sye do поvе пabavke. Tada se za

роtгеЬе оЬгаснпа tгoskova шога нtYгditi поУа ргоsеспа паЬаvпа сепа. Sашо н slнса
јн da је stvaгпa паЬаvпа сепа поvе пabavke jedпaka ргоsеспој паЬаvпој сепi песе
185
se pojaviti роtгеЬа po11ov11og нtvгdivaпja ргоsеспе паЬаvпе сене. U tоше slнсајн
пabavka пiје нticala па рго111е1ш ргоsеспе паЬаvпе сене.
(2) U osпovi шetode ргvа нlаzпа сепа = ргvој izlazпoj сепi, koja је pozпata
kao FIFO шetod (fiгst iп fiгst онt), пalazi se pгetpostavka da se шateгijal tгosi
опiш гedosledoш kako se пabavlja. Stvaшo tгоsепје шateгijala пе шша odgovaгati
ovoj pгetpostavci. Pгavilo FIFO оdгеdнје sашо рагtiјн cije сепе se нziшајн н obziг
za оЬгаснп; stvaгпo fizicko tгоsепје пUе оdlнснјнсе.
Prime1·:
Zaliћe шateгijala sн, ргеша aпalitickoj evideпcф, sledece:
Secer u kristalu
(1) 2.000 х 42 = 84.000 1.300 х 42 = 54.600 (4)
(2) 1.000 х 44 = 44.000
(3) 3.000 х 46 = 138.000
6.000 266.000
Ро tгebovaпju Ьг. 8 izdato је 1.300 kg sесега.

U skladн sa pгetpostavkoш пa kojoj pociva FIFO шetod tгoskovi шateгijala se
нtvгdнјн па sledeci паСiп:
1.300 х 42 = 54.600.- diпага
Relevaпtпa сепа za нtvгdivaпje tгoskova је stvaгпa паЬаvпа сепа ргvе пabav

ke. Опа се se koгistiti sve dok se пе нtгosi шateгUal iz ргvе рагЩе, н ko11kгet110111
slнсајн, dok se н ргоizvоdпјн пе izda 2.000 kg sесега. Роtош се se kao сепа za оЬга
снп tгoskova koгistiti сепа dгнgе пabavke od 44 diпага, itd.
(3) Polazeci od pгetpostavke da se пајрге tгosi шateгijal koji је posledпji 11aba-
vlje11, шetod posledпja нlаzпа = ргvој izlazпoj сепi оdпоsпо LIFO шetod (last iп
fiгst онt) kao сепн ро kojoj se нtvгdнјн tгoskovi шateгijala koгisti се1ш posledпje
пabavke.
Primer:
Ргеша aпalitickoш гасшш zaliћe sесега sн zbiг sledecЉ paгtija пabavke:
Secer н kristalн
(1) 2.000 х 42 = 84.000 1.300 х 46 = 59.800 (4)
(2) 1.000 х 44 44.000
(3) 3.000 х 46 = 138.000
6.000 266.000
186
Ро tгеЬоvапјн Ьг. 8 izd'1.to јен pгoizvodпjн 1.300 kg sесега. Ргеша LIFO шеtо
dн, tгoskovi шateгijala izпose:
1.300 х 46 = 59.800.- diпага
Сепа posledпje пabavke, koja н оvош slнеајн izпosi 46 diпага, koгistice se za

оЬгаенп tгoskova dok se пе нtгosi svЉ 3.000 kg sесега koji sн ро пјој пabavlje11i;
роtош se koгisti сепа od 44 diвага, i tako геdош, sve dok se пе izvгsi поvа пabavka.
Tada za оЬгаенп tгoskova postaje геlеvапtпа 11ova stvaшa паЬаvва сепа шateгijala.
Metodom umetnutog inventara visiпa нtгosaka i tгoskova шateгijala se нtvг
dнје kao гazlika izшedн роееt11Љ zalilla нvесапiЬ za sve пabavke izvгseпe н tolш
оЬгаенвskоg peгioda i kгајвјЉ zalilla. Visiпa kгајпјЉ zalЉa se нtvгdнје popisoш, ра
otнd i пaziv шetoda ншetlшtog iпvепtага. Bez нtvгdivaпja visiпe zalilla па lпајн пiје
шоgнсе нstaпoviti visi1ш tгoskova. Visiпa tгoskova н оvош slнеајн пероsгеdпо zavi-
si od visiпe zaliЬa нtvгdепЉ па kгајн оЬгаенпskоg peгioda. Ukoliko popisoш Ьнdн
нtvгdепе vise zalЉe tгoskovi се Ьiti пizi, dok нtvгdivaпje пizЉ kгајпјiЬ zaliЬa povla-
Ci za sоЬош iskazivaпje visiЬ tгoskova. Neшogнcпost koпtгole гаdа odgovoшiЬ lica
sшаtга se os11ov110111 slaboscн ovakvog паеiпа нtvгdivaпja tгoskova шateгijala. Za
izгаенпаvапје tгoskova шateгijala, koji se dоЬiјајн kao шшюzаk нtгоsепiЬ koliCiпa i
паЬаvпЉ сепа шоzе se koгistiti ргоsеепа сепа пabavki, сепа ргvе ili сепа posledпje
пabavke. Тгoskovi шateгijala se, kako sшо vec istakli vеzнјн za шesta tгoskova ili
diгektпo za пosioce tгoskova оdпоsпо гаdпе пaloge. Kod sisteшa stalпog iпvепtага
vezivaпje tгoskova za шesta i пosioce tгoskova obezbedнje se ш10sепје111 н tгеЬоvа
пје шateгijala Ьilo sifгe шesta tгoska Ьilo Ьгоја гаdпоg пaloga, ako је гее о шаtегiјаlн
za izгadн. Tгoskovi шateгijala нtvгdeпi рнtеш sisteшa ншеtпнtоg iпvепtага пе шоgн
se vezati пi za шesta пi za пosioce tгoskova, јег se нtvгdнјн sашо н svojoj нkнрпој
visiпi. Otнda se ovaj шetod шоzе koгistiti, kada је гее о tгoskoviшa шateгijala za
izгadн, sашо н ргосеsпој iпdнstгiji.
ћ·imel·: Роееtпе zaliЬe sесега н kгistalн sн izпosile 2.000 kg ро сепi od 42

diпага za kg. U tolш оЬгаенпskоg peгioda паЬаvUепо је: 1.000 kg sесега ро паЬаv
пој сепi od 44 diпага za kg i 3.000 kg sесега ро сепi od 46 diпага za kg. Popisoш
zaliЬa па lпајн оЬгаенпskоg peгioda нtvгdепо је da zalil1e sесега izпose 4.700 kg
sесега. Utvгditi нtгosak i tгosak sесега ako se kao паЬаvпа сепа koгisti сепа posled-
пje пabavke.
187
ОЬгасuп нtгoska sесега: Росеtпе zaliЬe 2.000 kg
+ Nabavka 4.000 kg
Ukнрпо: 6.000 kg
Кгајпје zalil1e 4.700 kg
Utгosak sесега 1.300 kg
ОЬгасuп tгoskova sесега: 1.300 х 46 = 59.800.- diпага.
Za оЬгаснп tгoskova шateгijala u izlozeпiш ргiшегiша koгisceпe sн, zavisпo

od polazпe pгetpostavke, гazlicite stvaшe паЬаvпе сепе. Zbog toga su tгoskovi шate
гijala гazliciti, iako је нtгosak шateгijala н sviш паvеdепiш ргiшегiша isti.
Metod obracuna Pretpostavka о redosledu potrosnje Visina obracunatih

troskova troskova
1. Prosecna cena U potrosnji su sadrzane iste koliCine
materijala iz pocetnog stanja i 1.300 х 44,33 = 57.630
pojedinacnih nabavki
2. FIFO Utroseni materijal potice iz pocetnog 1.300 х 42 = 54.600
stanj а i prvih nabavki
3. LIFO Utroseni шaterijal potice iz poslednjih 1.300 х 46 = 59.800
nabavki
Pod pгetpostavkoш da se stvaгпe паЬаvпе сене u tolш obгacuпskog peгioda

пе шепјајн, ргоЫеш izboгa сепа za оЬ1-асш1 tгoskova se пе postavlja, а tгoskovi
шateгijala се biti isti пezavisпo od koгisceпe шetode оЬгаснпа. Medнtiш, takva pгet
postavka је daleko od гealпosti. U нsloviшa ргоdнzепоg pada сепа (deflacija) ili po-
гasta сепа (iпflacija) ргiшепа гazlicitiЬ шetoda оЬгаснпа tгoskova шateiijala iша za
posledicн: а) гazliCitн visiш1 tгoskova i Ь) гazliCitн vгedпost zalilы шаtегiј ala. Ako
se zavгseпi pгoizvodi i геаlizнјн н tolш istog оЬгаснпskоg peгioda, опdа се se kao
posledica гazliCito оЬгаснпаtЉ tгoskova pojaviti i гazliciti peгiodicпi гezнltati. N ize
оЬгаснпаti tгoskovi нslovice ргi istoj visiпi pгilюda veci, а vise оЬгаснпаti tгoskovi
пizi peгiodicпi гezнltat. То zпaCi da se, н нsloviшa ргоdнzепоg pada ili гasta сепа,
па visi1ш оЬгаснпаtоg peгiodicпog гezнltata шоzе нticati kгoz izboг шetoda оЬгасн
па tгoskova шateгijala.
S оЬziгош da ziviшo н vгеше
kada је н ргivгеdаша пajveceg Ьгоја zeшalja,
kao i н pгivгedi паsе zeшlje, ргisнtап vise ili шапје izгazeп poгast сепа гaz111otгi-
6e1110 нticaj izаЬгапiћ шetoda оЬгаснпа tгoskova па visiпн peгiodicпog гezнltata i
vгedпosti zaliћa.
U ciljн ilнstгovaпja pгetpostaviceшo daje сеlоlшрпа pгoizvodпja zavгseпa i гe
alizovaпa. Pгilюd ostvaгeп гealizacijoш izпosi 100.000.- diпага. Pod pгetpostavkoш
da osiш tгoskova шateгijala пiје bilo dгнgiЬ tгoskova оЬгаснпаti fiпaпsijski гezнltat
izgleda:
188
Metod obracuna Prihod Rashod Rezultat
1. Prosecna cena 100.000.- 57.630.- 42.370.-
2. FIFO 100.000.- 54.600.- 45.400.-
3. LIFO 100.000.- 59.800.- 40.200.-
Najvisi гezultat је iskazaп ргi koгisceпju FIFO шetode,sto је i гazшпljivo јег

sн tгoskovi нtvгdeпi па оsпоvн пајпizЉ паЬаvпЉ сепа. Ovaj гezнltat sadгzi tzv.
iпflatoшe efekte, do kojiћ dolazi нsled шеdнsоЬпоg sнceljavaпja pгilюda оЬгасн
паtЉ ро telшciш ргоdајпiш сепаша sa tгoskoviшa оЬгасш1аti111 ро гапiјiш (11izi111)
паЬаvпiш сепаша. Da bi se нtvгdila visiпa iпflatoшiЬ efekata 1шzпо је нtvгditi гaz
lilш izшedн пizЉ tгoskova i vise vгedпosti поvе пabavke нtгоsепоg шateгijala. Ako
sн н tге1шtlш поvе пabavke сепе sесега 48 diпага za kg, опdа је za lшроviпн нtго
sепЉ 1.300 kg роtгеЬпо 62.400 diпага. Tгoskovi ро FIFO шetodi sн izпosili 54.600
diп. i toliko је па iше гaslюda паdоlшаdепо iz pгilюda. Sнша od 54.600 diш1га
dovoUпa је da se ропоvо пabavi sашо 54.600 : 48 = 1.137,5 kg seceгa,sto zпaci da se
пјоше пе obezbeduje pгosta гергоdнkсiја. Razlika od 7.800 diпага se, zbog пегеаlпо
оЬгаснпаtЉ tгoskova, pгelila н fiпaпsijski гezultat. Ukoliko bi se kгoz opoгezivaпje
i potгosпju ovaj гezultat odlio, za оЬпаvlјапје ргосеsа pгoizvodпje bi bilo пеорhоdпо
da se obezbedi 7.800 diпага dodatпil1 sгedstava.
U vгеше pгoduzeпog гasta сепа роtгеЬпо је da se izabeгe takav шetod оЬгасн
па tгoskova шateгijala сiјош ргiшепош se spгecava ili Ьагеш svodi па пај1шшјu 1110-
gнcu шегн 11iрегtгоfiгапје fiпaпsijskog гezultata, Cija bi гaspodela шogla da ugгozi
ocuvaпje шаtегiјаlпе osпove (sнpstaпce) ргеdнzеса.
ОЬгаснп tюskova шateгijala ро сепаша posledпjiЬ пabavki, koje sн i пајЫi
zе telшCiш tгzisпiш сепаша, u fппkciji је оЬгаснпа геаlпоg fiпaпsijskog гezнltata.
Zbog toga se u iпflatoшiш нsloviшa ргерогuснје нроtгеЬа LIFO шetode za оЬгаснп
tгoskova шateгijala. U kопkгеtпош slнсајн, ргiшепош ove шetode iz нlшрпоg pгilю
da bilo bi паdоlшаdепо 59.800 : 48 1.245,8 kg sесега. Dakle, u fiпaпsUski гezнltat
је pгeliveп izпos od 2.600 diпai-a (62.400 - 59.800 2.600) koji bi tгebalo izнzeti iz
гaspodele i нпеti н sopstveпi kapital sa ciljeш obezbedeпja pгoste гергоdнkсiје.
Vгedпost zalil1a шateгijala i visiпa оЬгасuпаtЉ tгoskova шateгUala se пalaze
u cvгstoj шedusobпoj vezi, јег оЬгаснп visiпe tгoskova н biti оdгеdнје koji је deo za-
li11a шateгijala kгoz tгапsfогшасiјн sгedstava postao sastavпi deo пеdоvгsепе pгoiz
vodпje, gotoviЬ pгoizvoda па zalilli ili гealizovaпill pгoizvoda. Otнda, izboг шetode
za оЬгасuп tгoskova шateгijala opгedeUuje пе sашо visi1ш tгoskova, vec i vгedпost
zaliЬa sto јаsпо pokazuje sledeci pгegled:
189
Metod obracuna Pretpostavka о strukturi zaliha V rednost zaliha
1. Prosecne cene Кrajnje zalihe sadrze podjednak deo
pocetnih zaliha i рој edinacnih 4.700 х 44,33=208.370.-
nabavki
2. FIFO Кrajnje zalihe sadrze materijal iz 700 х42 }
poslednjih nabavki 1.000 х 44 = 211.400
3.000 х 46
3. LIFO Krajnj е zalihe sadrze pocetne zalihe 2.000 х 42 }
i materij al iz prvih isporuka 1.000 х 44 = 206.200
1.700 х 46
Iako se na zаlЉаша пalazi 4.700 kg sесега, vгedпost zalЉa је гazlicita, zavisпo

od toga od koje se pгetpostavke poslo ргi utvгdivaпjн tюskova шateгijala, od11os110
ргi нtvгdivaпjн visiпe zalЉa. Теkнсој tгzisпoj vгedпosti пајЫizа је vгedпost zalil1a,
koja је нtvгdепа па оsпоvн fikcue da se па zаlЉаша пalazi шateгijal iz posledпjiЬ
пabavki, dakle, zalЉe нtvгdепе н skladн sa FIFO шеtоdош. Ali, zbog opasпosti kојн
н sebi kгije нtvгdivaпje ргесепјепоg peгiodicпog гezнltata, н нsloviшa ргоdнzепоg
poгasta сепа 1Ћzш11110 је pгidгzavaпje LIFO шetode, koja daje гealпiji peгiodicпi гe
zнltat, шаdа sн tada zaliЬe н bilaпsн staпja роtсепјепе.
U sнstiпi, opasпost od роtсепјепе aktive је шпоgо шапја пеgо od ргесепјепоg
гezнltata. Јег, гezнltat slнzi za осепн нspesпosti poslovaпja, ргеdшеt је гaspodele i
podstice гazvoj ргеdнzеса. Nегеаlап гezнltat шоzе нpнtiti aktiv110sti ргеdнzеса н
роgгеsпош ргаvсн.
Сiпјепiса da гazlicite шetode оЬгаснпа vгedпosti нtгоsепоg шateгijala dајн
гazliCitн visiпн tгoskova i, s tiш н vezi, гazlicit peгiodicпi гezнltat пашесе роtгеЬн
koпzisteпtпog koгisceпja јеdпош izаЬгапе шetode.
Nezavisпo od koгisceпe шetode za пјЉоv оЬгаснп, tгoskovi шateгijala se lшji
ze па teгet га сн па Tгoskovi шаtегiј ala, а н koгist гасшш Mateгij al. Јег, izdюraпj е
шateгijala iz шаgасiпа гadi пjegove роtгоsпје iша za posledicн роvесапје tгoskova
шateгijala, s јеdпе stгапе, i sшапјепје zalЉa шateгijala, s dгнgе stгапе.
Gгaficki pгikaz ovog lшjizeпja izgleda kako sledi:
____________т_r_o~Skovi iaterijala
so
PI·iшe1·: Na zаlЉаша se пalazi шateгual н vгedпosti od 266.000.- diпага.

1) Ро tгеЬоvапјн Ьг. 8 izdato јен pгoizvodпjн шateгuala н vгedпosti od 59.800.-
diпага (LIFO-шetod):
190
K11jize1* па гаснпiша glavпe kпjige:
Materijal Tгoskovi materijala
S0 266.000.- 1 59.800 (1) (1) 59.800 1
3.2.2.2. Obracun i knjiienje troskova materijala obracunatih ро

planskim nabavnim сепата
Kako sн plaпske паЬаvпе сепе zapгavo stalпe сене, јег se н tokн poslovпe go-
diпe ро pгavilн пе шепјајн, visiпa tгoskova шateгijala se нtvгdнје шпоzепјеш нtго
sепе koliciпe sa pla11sko11111abav110111 се110111 ро jediпici. Ovako оЬгаснпаti tгoskovi
пе pгedstavUajн stvaпш, vec plaпslш vгedпost нtгоsепоg шateгijala.
ОЬгаснп peгiodicпog гezнltata zal1teva, шеdнtiш, da se vгedпost нtгоsепiЬ
sгedstava, ра ргеша tоше i шateгijala, iskaze ро stvaшiш паЬаvпiш, а пе ро plaп
skiш 11abav11i111 vгedпostiшa. Otнda pгoizlazi роtгеЬа svodeпja plaпske паЬаvпе
vгedпosti нtгоsепоg шateгijala па stvaпш 11аЬаv1ш vгedпost. Razlika izшedн plaп
skill i stvaшill паЬаvпЉ vгedпosti шateгUala, kao sto је pozпato, obнl1vata se па
гасшш Odstнpaпje od plaпskiЬ паЬаvпЉ сепа шateгijala. Dнgovпi saldo ovog гасн
па pokazнje za koliko је vгedпost zaliЬa оЬгаснпаtа ро stvaшi11111abav11i111 vгed110-
sti111a veca od пjilюve plaпske паЬаvпе vгedпosti. ОЬпшtо, potгazпi saldo гаснпа
odstнpaпja pokazнje za koliko је vгedпost zalilla оЬгаснпаtа ро stvaшiш паЬаvпiш
сепаша пiza od пjilюve plaпske паЬаvпе vгedпosti. Ako bi bile нtгоsепе sve zalil1e
шateгijala, опdа Ьi saldo ovog гаснпа pokazivao za koliko је plaпska паЬаvпа vгed
пost нtгоsепоg шateгijala visa ili пiza od stvaшe паЬаvпе vгedпosti. U pгaksi se,
шеdнtiш, ро pгavilн нtгosi sашо јеdап deo zalil1a шateгijala. Utvгdivaпje stvaгпe
паЬаvпе vгedпosti нtгоsепоg шateгijala pгetpostavUa н tош slнсајн odгedivaпje dela
odstнpaпja od plaпskill пabavпil1 сепа шateгijala koji se odпosi па нtгоsепi шateгi
jal. Тај sгаzшегпi deo odstнpaпja шоzе se izгactшati па јеdап od sledecЉ паСiпа:
1) геsаvапјеш ove ргорогсUе:
SM: SO= UM: S

UM
2) S=-xSO
SM
gde је: SM = saldo гаснпа Mateгijal ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti
SO = saldo гаснпа Odstнpaпje od pla11skil111abav11Љ сепа шateгijala
U М = vгedпost нtгоsепоg шateгUala ро pla11ski11111abavпi111 сепаша
S = sгаzшешi deo odstнpai~a stvaшill od plaпskЉ паЬаvпiЬ vгedпosti шateгtjala.
191
Koгigovaпje plaпske паЬаvпе vгedпosti пtгоsепоg шateгijala, гadi пјепоg svo-
deпja па stvапш паЬаv1ш vгedпost, vгsi se па јеdап od sledeca dva пасiпа:
а) Plaпska паЬаvпа vгedпost пtгоsепоg шateгijala
+ srazшemi deo negativnog odstupanja od planskih nabavnih cena шaterijala

stvama nabavna vrednost utrosenog materijala
Ь) Plaпska паЬаvпа vгedпosti пtгоsепоg шаtегiј ala
srazmemi deo pozitivnog odstupanja od planskih nabavnih cena materijala

stvama nabavna vrednost utrosenog materijala
Ako је stvaшa паЬаvпа vгedпost zaliЬa шateгijala veca od plaпske паЬаvпе

vгedпosti (гаспп odstнpaпja tada iша dнgovпi saldo, sto 11aziva1110 рrеkогасепјеш
ili пegativ11i111 оdstнрапјеш), tada је plaпska паЬаvпа vгedпost нtгоsепоg шateгijala
пiza od stvaгпe паЬаvпе vгedпosti, ра se svodeпje plaпske vгedпosti па stvaпш па
Ьаvпн vгedпost vгsi dodavaпjeш sгаzшешоg dela odstнpaпja od plaпskiЬ паЬаvпiЬ
сепа шateгUala, kako је to pгikazaпo н vaгijaпti pod а). Napгotiv, kadaje stvaшa па
Ьаvпа vгedпost zalilla шateгijala пiza od plaпske паЬаvпе vгedпosti (гаснп odstнpa
пja iша н оvош slнсајн potгazпi saldo, sto пazivaшo s11ize11je111 ili pozitivпiш оdstн
рапјеш), plaпska 11abav11a vгedпost нtгоsепоg шateгijala је visa od stvaшe паЬаvпе
vгedпosti. Svodeпje plaпske па stvaпш паЬаvпн vгedпost нtгоsепоg mateгijala vгsi
se tako sto se plaпska паЬаvпа vгedпost пtгоsепоg шateгijala koгigнje za sгаz111егю1
deo odstнpaпja od plaпskiЬ паЬаvпiЬ сепа шateгijala па паСiп piikazaп pod Ь).
Ovako нtvгdeпi tгoskovi шateгijala kпjize se tako sto se гаспп Tгoskovi шate
гijala zadнzнje za stvaпш паЬаvпн vгedпost нtгоsепоg шateгijala, гаснп Mateгijal
odobгava se za plaпskн паЬаvш1 vгedпost пtгоsепоg шateгijala, dok se гаснп Od-
stнpaпje od plaпskiЬ паЬаvпiЬ сепа шateгijala zadпzнje ili odobгava za sгаzшешi
deo odstпpaпja, п zavisпosti od toga da li se гadi о sпizепјп ili ргеkогасепјн plaпske
паЬаvпе vгedпosti.
Opisaпa lшjize1~a шоgн se gгaficki pгikazati па sledeci пасiп:
Mateгijal Tгoskovi mateгij ala

(ро planskim nabavnim cenama) (ро stvamiш nabavnim cenama)
Odstupanje od planskiЬ nabavniЬ cena materijala
192
1. Izdavaпje шateгijala ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti,
2. Koгigovaпj е оdнziшапј еш s11ize11j а i
3. Koгigovaпje dodava11je111 ргеkогасепја.
PI·ime1г: U оvош slнсајн koгisticeшo ргiшег 11avede11 pod tackoш 3.2.2.1.

1) Zalille шateгijala оЬгаснпаtе ро stvaгпi11111abav11i111 сепаша iшајн vгedпost od
266.000.- diпага, а па zalilli se пalazi 6.000 kg sесега. Ako pгetpostaviшo da је plaпska
11abav11a сепа 49 diпага za kg, опdа је vгedпost zalilla ро pla11ski111 пabavпi111 сепаша:
6.000 х 49 = 294.000.- diп. Kako је stvaшa паЬаvпа vгedпost 266.000.- diп. гazlika od
28.000.- diп. pгedstav~a sпizeпje. Ргеvоdепје evideпcije sa stvaшe па plaпslш паЬаv1ш
vгedпost pгetpostavlja kпjizeпje гazlike па sledeci паСiп:
Odstнpaпje od planskih
Materijal nabavnih cena materij ala
S) 266.000.- 1 1 28.000.- 1)
1) 28.000.-
Nakoп ovog kпjizeпja, па гасшш Mateгijal evideпtiгaпa је plaпska паЬаvпа

vгedпost zalilla (266.000 + 28.000 = 294.000.- diп), а па п1сшш Odstнpaпje od plaп
skiЬ 11аЬаv11Љ сепа шateгijala па stгaпi роtгаzнје нпеtо је s11ize11je od 28.000.- diп.
2) Ргеша tгеЬоvапјн Ьг. 8 izdato јен pгoizvodпjн 1.300 kg sесега. ОЬгаснпаti
i pгolшjiziti sгаzшегпi deo odstнpaпja od plaпskЉ паЬаvпiЬ сепа шateгijala.
Plaпska паЬаvпа vгedпost нtгоsепоg шateгijala: 1.300 kg х 49 = 63.700.-
ОЬгасш~ sгаzшепюg dela odstнpaпja:
uм 63.700
S = SM х SO = _ х 28.000 = 6.067
294 000
Plaпska паЬаvпа vгedпost нtгоsепоg шateгijala 63.700
- Sгаzшегпi deo odstнpaпja od plaпskiЬ паЬаvпiЬ сепа шateгijala 6.067
= Stvaгпa паЬаvпа vгedпost нtгоsепоg шateгijala 57.633
Odstнpanje od planskih
Materijal nabavnih cena materij ala
S) 266.000.- 63.700.- 2) 2) 6.067 1 28.000.- 1)
1) 28.000.-
Troskovi materij ala
2) 57.633 1
ОЬгаснп i kпjizeпje sгаzшегпоg dela odstнpaпja od plaпskiЬ пabavпil1 сепа

шateгijala se, ро pгavilн, н pгaksi пе vгsi паkоп svakog izdavaпja mateгijala, vec ше
sеспо ili tгomesecпo. U tolш meseca, оdпоsпо kvaгtala па гаћнш Тгoskovi шаtегi-
193
jala lшjizi se plaпska паЬаvпа vгedпost нtгоsепоg шateгijala, а tek па lпајн obгatlш
skog peгioda (шеsеса ili kvaгtala) ova vгedпost se koгigнje dodavaпjeш sгаzшегпоg
dela ргеkогасепја ili оdнziшапјеш sгаzшешоg dela sпizeпja. Ргоtнlшјizепје se vгsi
па 1-асшш Odstнpaпje od plaпskiЬ паЬа,тiЬ сепа шateгijala, i to: za нtvгdепо ргеkо
гасепје ovaj 1-асш1 se odobгava, а za izпos sпizeпja zadнzнje.
Prime1г: Staпje па гаснпiша glavпe kпjige: Mateгijal 294.000.- diп., Odstнpa

пje od plaпskiћ паЬаvпЉ сепа шateгijala izпosi 28.000.- diп (sпizeпje).
1) Ргеша гekapitнlaciji tгеЬоvапја н tolш шеsеса izdato је шateгijala iz шаgасi
па н pгoizvodпjн н vгedпosti od 73.500.- diп. ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti.
2) ОЬгаснпаti i pгolo~iziti sгаzшешi deo odstнpai~a od plaпskill пabavпill сепа.
Materijal nabavnih cena
S) 294.000.- 1 73.500.- 1) 2) 7.000.- 28.000.- S)
Тroskovi materijala
2) 73.500.- 1 7.000.- 2)
Rаснп Тгoskovi шateгijala zadнzeп је za plaпslш паЬаvпн vгedпost нtгоsепоg шa

teгijala, а 1~е110 svode1~e па stvагпн паЬаvпн vгedпost izvгseпo је, н оvош slнсајн, ki~i
zeпjeш пa kгајн оЬгаснпskоg peгioda sгаzшешоg dela odstнpaпja (sпize1~a) па stгапн
роtгаzнје ovog гаснпа. Nakoп
ovog lo~izeпja saldo rЋСl.ша Тгoskovi шateгijala pokazнje
stvaпш паЬаv1ш vгedпost нtгоsепоg шateгijala. Zalille шateгijala koгigovaпe оdstпра
пјеш od plaпske паЬаvпе сепе takode sн iskazaпe ро stvaшiш паЬаvпiш vгedпostiшa.
Опе se п bilaпsп staпja пргаvо i iskazнjп ро stvaшoj паЬаvпој vгedпosti.
Впdнсi da saldo гасппа Odstпpaпje od PNC шateгijala pokazпje za koliko se
plaпska паЬаvпа vгedпost zaliЬa н ргоsеlш гazlilшje od stvaшe паЬаvпе vгedпosti,
шоzешо zakUпCiti da sп zalille, пstvaгi, iskazaпe ро pгosecniш nabavпim vгednos
tiшa. Isto vazi i za tгoskove шateгijala. Naiшe, sгаzшешi deo odstпpanja od PNC
шateгijala (koji se odпosi па пtгоsеп шаtегiјаl) pokazпje za koliko se planska паЬаv
па vгednost tгoskova шаtегфlа п ргоsеlш гazlilшje od пjilюve stvaгпe паЬаvпе
vгednosti, sto dovodi do toga da sп i tгoskovi шateгijala iskazaпi ро vгedпostiшa
koje sп ргiЫizпо jedпake pгosecпi11111abav11i111 vгedпostiшa. То se јаsпо шоzе vide-
ti ako прогеdiшо vгedпosti zaliЬa i tгoskove шateгijala пtvгdепе ргiшепош шеtоdе
ргоsеспе паЬаvпе сепе:
Metod Vrednost zaliha Visina troskova

materijala materijala 1
1. Metod planske nabavne cene 208.367 57.633

2. Metod prosecne nabavne cene 208.370 57.630
194
U iпflatoгнiш нsloviшa koгisceпje pla11ski1111abav11iЬ сепа iша ро гealпost bi-
laпsa staпjai bilaпsa нsреlы iste posledice kao i ргiшепа шetoda ргоsеспе паЬаvпе
сене. То zпaCi da н нsloviшa ргоdнzепоg poгasta сепа ргiшепа plaпskiЬ паЬаvпiЬ
сепа пе daje пi геаlап Ьilaпs staпja, пi геаlап Ъilaпs нsреЬа. Јег, н tоше slнсајн роt
сепјепi sн kako stai~e, tako i гaslюdi.
3.2.2.3. Obracun i knjiienje troskova materijala koji se пе skladisti
Fог111iга11је zalilla шateгijala рге пjegove potгos11je jeste ноЬiсајепо, ali пе i

obavez110. U dоЬго oгga11izova11i111 ргеdнzесiша i dоЬго oгga11izova11i111 ргivгеdа
ша, паstојапја da se zalille шateгijala svedн па шiпiшшn idн dotle da ргеdнzеса
пastoje tako teг111i11iгati пabavke da шateгijal od111al1 ро ispoгнci Ьнdе dat н pгoizvod
пjн, tako da se нopste пе skladisti. Osiш toga postoje шateгijali cije skladisteпje пiје
шоgнсе ili se пе pгaktikнje, kao sto sн voda, gas i stгнја, па ргiшег. ОЬгаснп i kпji
zeпje tгoskova ovill шateгijala se tшekoliko гazlilшje od нргаvо izlozeпog. Visiпa
tгoskova шateгijala koji se пе skladiste ро pгavilн se нtvгdнје iz faktшa dobavljaca.
Ргi evide11tiгa11jн ovill tгoskova IЋсш1 Тгoskovi шateгijala se zadнzнje, а оdоЬгаvајн
se 1-асtш DobavljaCi, TelшCi гаснп ili Blagaj11a, vec н zavisпosti od toga da li је i па
koji 11aCi11 izvгse110 рlасапје. Gгaficki opisa110 kпjizeпje izgleda ovako:
DobavljaCi Troskovi materij ala
Tekнci racнn
Вlagajna
s• !
Pirime1·:
1) Ргiшlјепаје faktшa za нtгоsе1ш vоdн па diп. 45.000.-
Кпј izeпj е:
Troskovi materij ala Dobavljaci

1) 45.000.- 1 1 45.000.- 1)
195
3.2.2.4. Obracun i knjiienje troskova sitnog inventara i ambalaie
ОЬгаснп i lшjizeнje tгoskova sitпog iнvепtага

i ambalaze гazlilшje se od оЬ
гаснпа i lшjizeпja роtгоsпје mateгijala рге
svega, zbog гazlicitog tгајапја ovil1
i to,
oЫika оЬгtпЉ sгedstava. U slнсајн izdavaпja mateгijala polazi se od pгetpostavke
da је оп парнstапјеш шаgасiпа i нtгоsеп. Ovakva pгetpostavka, гаzш11е se, не шога
нvek da Ьнdе геаlпа, ali је оргаvdапа, ЬнdнСi da је izvesпo da се izdati шateгijal biti
нtгоsеп od111al1 ро izdavaпjн ili н гelativпo kгatkoш регiоdн паkоп toga, Ьаг н tolш
оЬгаћшskоg peгioda.
Sitaп iпvепtаг
i aшbalaza obнl1vatajн veliki Ьгој гazliCitill pгedmeta, Ciji је vek
tгајапја vеоша kгatak, tj. tге1шtа11 ili odgovaгa јеdпош оЬгаснпskош регiоdн, ше
sесн, јеdпој ili vise godiпa. Otнda se оЬгаснп i kпjizeпje tгoskova sitнog iпvепtага
i aшbalaze vгsi, t1 zavisпosti od veka tгајапја i vгedпosti, па јеdап od sledeca dva
паСiпа:
1. otpisivaпjeш sitпog iпvепtага i aшbalaze н potpшюsti ili
2. kallшlativпiш otpisoш sitпog iпvепtага i aшbalaze.
S оЬziгош па пјilюvн tгajпost, анtоgнше tгеЬа otpisivati шеtоdош kallшlativ
пog otpisa.
Za sitaп iпvепtаг i ашЬаlаzн koji se tгose јеdпоkгаtпош нроtгеЬош ili se tгose
н okviгн jedпog оЬгаснпskоg peгioda, оЬгаснп i kпjizeпje tгoskova vгsi se па isti
пасiп kao i kod шateгijala. То zпaCi da se нkнрпа vгedпost ovakvog sitпog iпvепtага
i aшbalaze evideпtiгa н tгепнtlш izdavaпja sa zalilla kao tгosak па гасшш Tгoskovi
шateгijala. Кпјizепје se gгaficki шоzе pгedstaviti па sledeCi пасiп:
Sitan inventaг, ambalaza na zalihi Troskovi materijala

so 1 _1о_о_~_о______1о_о_~_о---- 1
Primer:
Na гасшш Sitaп iпvепtаг па zaliЬi staпje је: 25.500.- diп.
1) Na оыюvн tгеЬоvапја sitпog iпvепtага Ьг. 11 izdato јен нроtгеЬн sitпog iп
vепtага koji se tгosi н tolш оЬгаснпskоg peгioda н vгedпosti od 13.500.- diпага.
Кпјizепје па гаснпiша glavпe lшjige:
Sitan inventar, ambalaza na zalihi Troskovi materijala

0
(S ) 25.500.- 1 13.500.- (1) (!) 13.500.- 1
Тгоsепје sitпog iпvепtага

i ambalaze sa dнziш vekom tгајапја оЬгаснпаvа se
i lшjizi шеtоdош kallшlativпogotpisa. Ргеша ovoj шetodi, сеlоlшрпа vгedпost sit-
пog iпvепtага ili aшbalaze izdatiЬ sa zalilla оЬнЬvаtа se па гасшш Sitaп iпvенtаг
(aшbalaza) н нроtгеЬi. Polazeci od pгetpostavke о гаvпошегпош tгоsепјн izdatog
196
sitпog iпvепtага ili aшbalaze н tolш veka tгајапја, шеsеспi tгoskovi se нtvгdнјн
stavljaпjeш н odпos vгedпosti izdatog sitпog iпvепtага (aшbalaze) sa ргосепјепiш
vekoш tгајапја iskazaпiш н Ьгојн шеsесi.
vrednost izdatog sitnog inventara (ambalaze) u upotreЬi

mt=~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
procenjeni vek trajanja
Mesecпi izпos tгoskova lшjizi se па teгet гаснпа Tгoskovi шateгUala, ан koгist

kшektivпog гаснпа Ispгavka vгedпosti sitпog iпvепtага (aшbalaze) н нроtгеЬi. Kada
se istekoш гоkа tгајапја sitaп iпvепtаг (aшbalaza) istгosi, пjegova сеlоlшрпа vгed
пost је ргепеtа ргеkо гаснпа Ispгavka vгedпosti sitпog iпvепtага (aшbalaze) н нро
tгеЬi па tгoskove шateгijala. Raslюdovaпje нtгоsепоg sitпog iпvепtага (aшbalaze)
н нроtгеЬi lшjizi se tako sto se zadнzнje гаснп Ispгavka vгedпosti sitпog iпvепtага
(aшbalaze) н нроtгеЬi, а odobгava гаснп Sitaп i11ve11taг (aшbalaza) н нроtгеЬi.
Gгaficki pгikaz izlozeпiЬ kпjizeпja izgleda ovako:
Sitan inventar Sitan inventar Ispravka vred.
(ambalaza) na (ambalaza) u sit. inv. (amb.) Troskovi
zalihi upotrebl u upotrebl materijala
Otpaci
1) izdavaпje sitпog iпvепtага (aшbalaze) н нроtгеЬн,

2) lшjizeпje шеsеспоg izпosa tгoskova (otpisa),
3) гasl10dova11je i
4) vгedпost otpadaka.
ћ·imer:
Staпje па геlеvапtпiш гаснпiша glavпe lшjige:
Sitaп iпvепtаг па zalЉi 315.000.-
Sitaп i11ve11taг н нроtгеЬi 90.000.-
Ispгavka VIedпosti sitпog iпvепtага н нроtгеЬi 40.000.-
Тгoskovi шateгijala 130.000.-
197
1) Na os110vн trebovaпja Ьг. 10 izdato је п проtгеЬп sitпog iпvепtага п vгedпo
sti od 12.000.- diпага. Pi-oce11je11i vek tгајапја izdatog iпvепtага је 10 шeseci.
2) Kпjiziti шеsеспi izпos tгoskova sitпog iпvепtага п проtгеЬi od 1.200 diп.
(12.000 : 10 = 1.200 ili шеsеспi otpis је 10%).
3) Raslюdovaп је sitaп iпvепtаг п проtгеЬi п vгedпosti od 10.000.- diпага.
Sitan inventaI na zalihi Sitan inventar u upotiebi

(S) 315.000 1 12.000 (1) (S) 90.000 10.000 (3)
(1) 12.000
Ispravka viednosti sit. inv. u upotiebi

(S) ;~~~;vi ml ateiijala
(3) 10.000 40.000 (S) 1
1.200 (2) (2) 1.200
Metoda kallшlativпog otpisa dovodi do гаvпошегпоg tегесепја obгacш1skil1

peгioda tгoskoviшa aшbalaze i sitпog iпvепtага.
Pitaпja za ргоvегп z11a11ja i гаzпшеvапја:
1. Kako se нvгdјнјu i lшjize tгoskovi шateгijala ako se evideпcija о zalillaшa

шateгijala vodi ро stvaгпoj паЬаvпој сепi?
2. Која od dopнseпill шetoda
za оЬгаснп vгedпosti пtгоsепоg шateгijala daje
nајгеаlпiјп vгedпost
zalilla н iпflatoгпiш пsloviшa?
3. Na оsпоvн kog dokшneпta se lшjize tгoskovi шateгijala? Objasпite ko taj
dоlшшепаt sastavlja i kakvп sadгzi1ш оп iша.
4. Сешн su jedпaki tгoskovi шateгijala ako se zalille шateгijala vode ро plaп
skoj паЬаvпој сепi?
5. Kako se оЬгасппаvа alikvotпi (sгаzшепi) deo odstпpaпja od plaпskiЬ пabav
пill сепа?
6. Ako bi saldo гасш~а Odstнpaпje od PNC bio jedпak 1шli kako biste оЬгасп
паli visiпн tгoskova шateгijala?
7. Na оsпоvп kojiЬ dоlшшепаtа i kako se lшjize tгoskovi шateгijala koji se пе
skladisti?
8. Koji sitaп iпvепtаг i aшbalaza se ргi izdavaпjп п проtгеЬн otpisнjн 100%?
9. Kako se нtvгdјпје шеsеспi tгosak sitпog iпvепtага koji se kallшlativпo otpi-
suje?
10. Sta pokazнje svojiш роtгаzпiш ргошеtо1111-асш1 lspгavka vгedпosti sitпog
iпvепtага н нроtгеЬi?
198
3.2.3. Troskovi proizvodnih usfuga
Ргi оЬаvlјапјн poslovпe aktivпosti, рогеd шаtегiјаlпiЬ vгedпosti kao sto sн

os11ov11a sгedstva, шateгUal, sitaп i11ve11taг, aшbalaza, гоЬа i sl, ргеdнzеса od doba-
vljaca ргiЬаvlјајн od11os110 koгiste гаzпе нslнge. Najcesce se koгiste нslнge: tгапsрог
tа, РТТ нslнge, zaпatske нslнge, kо1шшаl11е нslнge, нslнge па оdгzаvапјн оsпоvпiћ
sгedstava, геklаше i ргораgапdе, нslнge sajшova.
Ргеdнzесе koгisti нslнge dobavljaca kada iЬ sашо пе шоzе da obavi јег пе гas
polaze роtгеЬпiш sгedstviшa ili kadгoviшa ili н опiш slнcajeviшa kada te нslнge
dobavljac 1110.Ze da ргнzi Ьгzе, kvalitetпije i jeftiпije. S оЬziгош da sн ove нslнge н
Љпkciji оsпоvпе delatпosti опе pгedstavljajн шateгijalпi tгosak. Kпjigovodstveпo
se obнl1vatajн ргеkо siпtetickog гаснпа Тгoskovi pгoizvodпiЬ нslнga. Nastaпak tгo
skova ро оsпоvн koгisceпja нslнga dokшneпtнje se гасшюш (faktшoш). Рlасапје
нslнga se шоzе izvгsiti н gotovн, паlоgош za нрlаtн ili паlоgош za ргепоs. Кпјizе
пје obavljeпiЬ i faktшisaпЉ нslнga vгsi se tako sto se za fаktнпш vгedпost нslнga
zadнzi гаснп Тгoskovi pгoizvodпiЬ нslнga а odobгi Ыаgајпа ili telшci гаснп, ako је
нslнga рlасепа н gotovн ili паlоgош za нрlаtн tj. паlоgош za ргепоs, оdпоsпо 1-асш1
Dobavljaci kada паш је za нslнgн ispostavUeпa faktшa.
Gгaficki pгikazaпo kпjizeпje pгoizvodпiЬ нslнga izgleda:
Troskovi proizvodniЬ
usluga
Tekuci rасш1
Ostala potrazivanja
PI·imer:
1) Iz Ыаgајпе је isplaceпo diп. 1.300 па iше tгoskova postaгiпe.
2) Ргiшlјепа је faktшa Ьг. 62 па iше tгoskova odгzavaпja lifta, koja glasi па
1.500.- diпага.
3) Ргеkо telшceg гаснпа sн рlасепе гestoгaпske нslнge н visiпi od 960 diпага.
199
Pod нslovoш da је staпje па taпgiraпiш rаенпiша glavпe lшjige sledece: Ыа
gајпа 5.800.- diп, tеlшСi-гаенп 135.000.- diп, ove ekoпoшske ргошепе kпjize se па
sledeCi паСiп:
Blagajna Troskovi proizvodпih нsluga
S) 5.800 1 1) 1.300 1) 1.300
2) 1.500
3) 960
TekllCi raeuп
S) 135.000 1 960 (3)
DobavljaCi
2) 1.500
1
3.2.4. Troskovi neproizvodnih usluga
Sa gledista raeш10vodstva ргеdнzеса пе

postoji izrieita роtгеЬа za podeloш
нslнga па pгoizvodпe, ili kako se jos пazivajн нslнge
sa kагаktегош шаtегiјаlпiЬ
tгoskova, i пepгoizvodпe нslнge, оdпоsпо нslнge koje predstavljajн пешаtегiјаlпе
tгoskove. Podela se vгsi н ргvош геdн da bi se zadovoUile роtгеЬе оЬгаенпаvапја
dгнstveпog pгoizvoda i пасiопаlпоg dol10tka, dakle роtгеЬе tzv. dгнstvепЉ гаенпа.
U пepгoizvodпe нslнge нЬгајајн se dпevпice za slнzbeпa рнtоvапја н zeшUi
i iпostгaпstvн, aнtoгski 110погагi, kiгua i zаlшрпiпа, advokatske нslнge, baпkaгske
нslнge, ргешuе osigшaпja, kao i poгezi i dopгiпosi eija visiпa пе zavisi od visiпe
нtvгdeпog poslovпog гezнltata kao sto sн, па ргiшег: рогеz za koгisceпje gгadskog
zeшljista, dopгiпos za оенvапје, нпаргеdепје i zastitн eovekove гаdпе i zivotпe sгe
diпe, dopгiпos kошогаша i poslovпiш asocijacijaшa, еlапагiпе stгнепiш i dгнgiш
нdгнzепјiша i dг. Сiпјепiса da visiпa ро111е1шtiЬ рогеzа i dopгiпosa пе zavisi od
ostvaгeпog poslovпog гezнltata, govoгi da пuе гее о еlешепtiша гaspodele гezнltata,
vec о рlасапјн нslнgа sl1vace11iЬ н siгеш sшislн i о davaпjiшa нslovljeпiш zakoпskiш
pгopisiшa kao sto је, па ргiшег, рогеz па koгisceпje sгedstava za гергеzепtасiјн.
Sa gledista нlagai~a sгedstava, поvеапi izdaci koji паstајн ро osпovн пepгoiz
vod11il1 нslнga pгedstavUajн deo нkнрпо aпgazovaпiЬ sгedstava koja шогајн da Ьнdн
н celosti паdоkпаdепа iz ргiЬоdа ostvaгeпiЬ ргоdајош. Otнda i роtгеЬа 11jil10vog
нkallшlisavaпja. Visiпa oviЬ izdataka se нtvгdнје па os110vн гаснпа (faktшa) kada
је гее о нslнgаша, оdпоsпо ргiшепош odgovaгajнce stope па propisaiш osпovicн ka-
da se гadi о рогеziша i dopгiпosiшa. Kпjigovodstveпo оЬнЬvаtапје пepгoizvodпiЬ
нslнga vгsi se tako sto se zadнzнje гаснп Tгoskovi пepгoizvodпiЬ нslнga, а оdоЬга-
200
vајн гаснпi Dobavljaci za ргi111lје1ш faktшu, TekнCi ~-асш1 ako је isplata izvгseaa
odgovaгajuCiш пalogoш, Blagajaa ako је рlасапје izvгse110 н gotovн, od11os110 Oba-
veze ро osaovн пepгoizvod11Љ uslнga za оЬгаснпаtе рогеzе i dopгiпose. Racп11i
obaveza (Dobavljaci i Obaveze ро os11ovп aepгoizvodaih нslпga) se gase isplatoш.
U tош slнсајп ovi гасп11i se zаdпzнјп, а odobгava se Telшci гасна sa koga se vгsi
placa11je. Ovo lшjizeaje se gгaficki шоzе pгikazati ovako:
Troskovi neproizvodnih
usluga
DobavljaCi
Tekuci racun
s0 1 i -------'
2
Obaveze ро osnovu
neproizvodnih usluga
1 _ 1- - - - - - i > -
1) пkalkulisava11je tгoskova aepгoizvod11il1 пslпga i

2) isplata obaveza.
Primer:
1) Ргеша оЬгасшш рогеz на koгisce11je gгadskog zeшljista пtvгde11 za ovaj
шеsес iz11osi diпага 7.300.-
2) Ргеша Ыagaj11icko11111alogп za isplatп па iше autoгskill lюпoгaгa isplaceпo
је iz Ыаgајае diaaгa 1.000.-
3) Sa telшceg гаспаа, ргеша izvodu baake, isplace11 је obгacu11ati рогеz za
ovaJ шеsес.
K11jize11je на гасппiша glav11e lшjige:
so Bla,ajna ! .ООО.- 2
)
Obaveze ро osnovu
neproizvodnih usluga TekuCi racun
0
3) 7.300.- 1 7.300.- 1) S 3) 7.300.-
201
3.2.5. Troskovi zarada
Opstaпak i гazvoj ргеdнzеса 1шzпо zal1teva da se нlшрпа нlоzепа sгedstva

koгiste tako da se пергеstапо нvесаvајн. То zпaci da se sva tгоsепја нslovljeпa pгoiz
vod11jo111 pгoizvoda i нslнga, ра ргеша tоше i sгedstva нlоzепа н гаd od11os110 н licпe
dohotke, plate ili zaгade шoгajн пadolшaditi iz поvсапоg pгiliva koji se ostvaгнje гe
alizacijoш нciпaka. Upгavo ta пeoplюdпost da se поvса11а sгedstva isplaceпa па iше
zaгada пadolшade, па isti пасiп kao sto se паdоkпаdнјн otpisi os11ov11il1 sгedstava i
ostali 111ateгijal11i tгoskovi, daje iш kaгakteг tгoska. То zпaci da sн ako11tiгa11e zaгade
deo нlшрпЉ sгedstava koja pгolaze kгoz sve faze kгнzпоg kгеtапја sгedstava, koje
sн i ргеdшеt k11jigovodstve11og obнl1vata11ja.
Za ргеdнzесе оЬгаснпаtе zaгade iшајн kaгakteг kгаtkогоспiЬ obaveza, koje se
о гоlш dospeca шогајн izшiгiti. Isplata oviЬ obaveza vгsi se iz poslov11i11 sгedstava
koja za tн 11а111е1ш шогајн biti obezbedeпa па tеlшсеш гасшш.
Visiпa ako11tiгa11iЬ zaгada нtvгdнје se ргеша оsпоvаша i шегiliша koji sн
defi11isa11i н Opsteш ili роsеЬпош kolektiv110111 нgоvогн, оdпоsпо па оsпоvн пјiћ
sastavljeпoш pгavilпilш о zагаdаша i паkпаdаша. Као osпovпi kгiteгijншi za odгe
divaпje visiпe zaгada koгisti se ostvaгeпi нсiпаk i visiпa zaгade ро нСiпkн. Visiпa
zaгade ро нСiпlш пероsгеdпо zavisi od stepeпa slozeпosti poslova koji se obavUajн
па оdгеdепош гаdпош шеstн, оdпоsпо od stepeпa stп1c110sti koji гadпik 11101-а pose-
dovati da bi date poslove i zadatke шоgао obaviti.
Ostvaгeпi гаdпi нСiпаk гadпika se шоzе iskazati Ьгојеш гаdпiЬ sati za гezij
ska гаdпа шesta оdпоsпо Ьгојеш погша sati za pгoizvodпa гаdпа шesta. Оsпоvн za
пtvгdivaпje гаdпоg нсiпkа, saglasпo оvоше, Ciпi evideпcija о pгisнstvп гadпika па
гаdпош шеstн za гezijska гаdпа шesta оdпоsпо гаdпе liste za pгoizvodпa гаdпа шe
sta. Мпоzепјеш Ьгоја sati sa Ьгпtо zагаdош ро satн dobUa se шеsеспi izпos Ьгпtо
zaгade ро os110vп telшceg гаdа.
Тгoskovi zaгada оЬнЬvаtајн Ьгнtо zaгade ро оsпоvн telшceg гаdа, dodatke
zaгada i паlшаdе zaгada. Dodaci па гаdн sн: dodaci za поспi гаd, dodaci za ргеkоvге
шепi гаd, dodatak па zагаdп za гаd ш1 dап dгzavпog pгazпika i dodatak па zагаdн
ро os11ovн ,,111i1шlog гаdа". Nakпade zaгada оЬнЬvаtајн паkпаdе zbog odsнstva s po-
sla нsled koгisceпja godisпjeg оdшога, паgгаdпоg odsнstva, zbog ргivгешепе пespo
sobпosti za гаd (bolovaпja) i sl. Nakпade se, dakle, zaposleпiшa isplacнjн za vгеше
koje пisн pгoveli па poslн. Вгнtо zaгade, dodaci zaгada i паlшаdе sastoje se iz:
- пеtо zaгada za telшCi гаd i dodataka па пеtо zaгade,
- паkпаdа пеtо zaгada,
- akoпtacioпog рогеzа iz zaгada i
- dopгiпosa iz zaгada.
Zаkопош о рогеzн па dolюdak gгаdапа нvеdепо је akoпtacioпo opoгezivaпje
licпiЬ ргiшапја. Visiпa poгeske stope гaste sa гаstош licпog dolюtka. Na licпe do-
lюtke koji sн jedпaki ili пizi od пајпizе сене гаdа рогеz se пе placa, dok se ргiшега
202
гadi, па licпe dolюtkekoji sн veci od пајпizе сене гаdа а пizi od 11je11og dvostгнkog
izпosa placa рогеz od 20% па izпos izпad 11aj11ize сене гаdа.
Iz liспЉ dolюdaka zaposleпill рlасајн se obavezпi dopгiпosi za socijalпo osi-
gшaпje, i to: dopгiпos za peпzijsko-iпvalidsko osigшaпje, dopгiпos za zdгavstveпo
osigшaпje i dopгiпos za osigшaпje od пezaposleпosti. Navedeпi dopгiпosi izпose
oko 20 % Ьгнtо zaгade zaposleпЉ.
Prime1·:
ОЬгаснпаti visi1ш Ьгнtо i пеtо zaгada zaposleпill гadпika N.N. i А.А. ako о
11jil10voш нсiпlш postoje sledeci podaci: Radпik N.N. јен tokн шеsеса ostvaгio 174
гаdпа casa. Вгнtо zaгada ро саsн izпosi 412 diпага. Radпik А.А. ргеша гаdпој listi
је pгoizveo 1500 koшada pгoizvoda В. Nопniгапо vгеше pгoizvodпje za pгoizvod
"В" izпosi 0,12 sati, sto izпosi 180 погша sati. Вгнtо zaгada ро jed11011111oпna satн
izпosi 458 diпага.
Ime i Вrој sati Bruto Ukupna Akont. Doprinosi Neto

pгezime zarada ро zarada porez zarada
radnika satu
N.N. 174 412 71688 14337 14696 42655
А.А. 180 458 82440 16488 16840 49112
154.128 30.825 31.536 91.767
U lшjigovodstvн se \rodi, рогеd siпteticke evideпcije н glavпoj lшjizi, i aпalitic

ka evideпcija zaгada.
Na aпalitickim гаснпiша evideпtiгajн se пеtо zaгade, poгezi i
dopгiпosi za svakog гadпika роsеЬпо.
Polazeci od Сiпјепiсе da sн licпi dolюci tгoskovi (sa gledista pгivгedпog гасн
па, оЬгаснпа i kallшlacija), опi se kпjize tako sto se za izпos Ьгнtо zaгada гadпika
zadнzнje гаснп Тгoskovi zaгada, а odobгava гаснп Obaveze ро os110vн zaгada. Rа
снп obaveza ро оsпоvн zaгada gasi se ргi isplati zaгada.
Рогеd оvЉ гаснпа шоzе se javiti i 1-асш1 Ostale obaveze, ргеkо koga se obнllva
tajн sve obнstave od zaгada гadпika koje ргеdнzесе placa za гаснп гadпika пjil10vi111
роvепосшы.
Кпјizепја se шоgн gгaficki pгedstaviti па sledeci паСiп:
Obaveze ро osnovн
Tekнciracun zarada Troskovi zarada
203
talпog гezнltata. Da Ьi se шоgао нtvrditi poslovпi гezнltat ostvaгeп н okviгн jedпog
оЬгаснпskоg peгioda пеорlюdпо је da se fiпgiгa (zaшisli) pгekid poslovпe aktivпo
sti. S оЬziгош da se гadi о јеdпош odseclш iz zivota poslovпe jediпice, н tге1шtlш
tog pгetpostavljeпog pгekida poslovпe aktivпosti шпоgе od poslovпiЬ tгaпsakcija
пisн dovedeпe do lпаја. Upгavo ta пedovгseпost poslovпiЬ tгaпsakcija је нzгоk vге
шепskе asiпhгoпizacije isplata i гashoda s јеdпе i пaplata i ргi!юdа sa dгнgе stгапе.
Kada SLl, паiше, sve poslovпe tгaпsakcije zavгseпe, svaka isplata је гaslюd, а svaka
пaplata је pгilюd ili, оЬпшtо, svaki tгosak је рlасеп, а svaki pгilюd је парlасеп. Kod
peгiodicпog гezнltata, pak, нsled vгешепskе пepodнdaпюsti isplate пајсеsсе пisн
jedпake tгoskoviшa пiti sн пaplate jedпake pгilюdiшa. Otнda, za оЬгаснп peгiodic
пog гezнltata пе шоgн biti гelevaпtпi поvсапi tokovi. Сiше је опdа deterшiпisaп
peгiodicпi гezнltat? Svakako пе гazlikoш пovcaпill ргiшапја i izdavaпja, kao sto је
slнcaj kod izгacшiavaпja totalпog гezнltata, zbog пedovгseпosti poslovпill tгaпsakci
ja шогајн se aпticipiгati поvсапi izdaci i ргiшапја, tako da se гezнltat (peгiodicпo)
pojavUнje kao гazlika izшedн pгilюda (stvaшa i aпticipiгaпa ргiшапја) i гaslюda
(stvaгпi i aпticipiгaпi izdaci).
Ргi оЬгасшш totalпog гezнltata izшedн нtгоsепе vгedпosti i пошiпаlпiЬ izda-
taka, s јеdпе i vгedпosti гealizova11il1 dоЬага i нslнga i пovcaпill pгiшitaka, s dгнgе
stгапе postoji vгешепskа podнdaгпost i otнda шоgнспоst diгektпog sнceUavaпja.
Kod оЬгаснпа periodicпog гezнltata, pak, zbog vгешепskе пepodнdaгпosti po111e1ш
til1 veliciпa, takvo sнceUavaпje пiје шоgнсе. Peгiodicпi гezнltat se шога нtvгdivati
kao гazlika izшedll vгedпosti нtгоsепЉ dоЬага i vгedпosti пovostvoгeпih pгoizvoda
i нslнga гealizovaпiЬ па tгzistн. ОЬгаћш peгiodicпog гezнltata zal1teva, stoga, alo-
kacijн tгoskova па оЬгаснпskе peгiode. S tiш н vezi, tгoskoviшa odпosпog оЬгаснп
skоg peгioda (гaslюdiшa) sшаtгајн se sva tгоsепја faktoгa poslovaпja povezaпa sa
ргоdајош pгoizvoda i нslнga toga peгioda ili za ргоtiсапје vгешепа, пezavisпo od
toga da li Sll i kada sll placeпi. Јег, tгoskovi koji пastaiш н јеdпош оЬгаснпskош
peгiodll шоgн izazvati поvсапе izdatke н istoш, н пагеdпош регiоdн ili sн поvсапi
izdaci vec пastali н пеkош od pгethodпiЬ оЬгаснпskiЬ peгioda.
Kada гaslюd i поvсапi izdatak пе паstајн н istoш оЬгаснпskош peгiodll Ьilo
zbog toga sto пastaпak гashoda pгetlюdi isplati ili, оЬпшtо, sto isplata pгetlюdi па
stапlш гaslюda javlja se роtгеЬа za vгешепskiш гаzgгапiсепјеш tгoskova.
Kada, kao sto је cesto slнcaj, гaslюd i isplata паstајн н istoш оЬгаснпskош ре
гiоdн, ргоЫеш vгeшeпskog гаzgгапiсаvапја tгoskova, tj. гaslюda se пе postavlja.
S оЬziгош da геаlпа dоЬга kojiш ргеdнzесе гaspolaze pгedstavUajн н sнstiпi
odlozeпe tгoskove, шоzе se гесi da sн i шпоgi гаснпi геаlпе aktive i гаснпi obaveza
takode гаснпi гаzgгапiсепја. Tako, па ргiшег, zalille шateгijala i оsпоvпа sгedstva
sн tгoskovi ЬнdнсiЬ obгacнпskill peгioda, а па гаснпе tгoskova kпjize se н skladн sa
пjilюviш tгоsепјеш. Sve dotle to sн delovi aktive i iшајн kaгakteг odlozeпiЬ (гаzgга
пiсепiЬ) tгoskova. Ovde се se, шеdнtiш, гazшatгati sашо vгешепskа гаzgгапiсепја
н нzеш sшislн, tj. odlagaпje tгoskova za koje se koгiste гаснпi vгe111e11skil1 гаzgга
пiсепја.
206
Vгешепskо гazgгa11ice11je tгoskova vгsi se, kako је vec 11avede110, kada tгosak i
поvсапi izdatak koji 011 нslovljava пе пastaiш н istoш оЬгаснпskош регiоdн. Rаснпi
vгe111e11ski11 гаzgгапiсепја iшајн zadatak da ошоgнсе da se koшpletiгajн tгoskovi
оЬгаснпskоg peгioda. То је zbog toga sto se sашо tako шоzе koшpletiгati сепа kosta-
пja ostvaгeпe pгoizvodпje.
Izlagaпje о vгe111e11sko111 гаzgгапiсаvапјн tгoskova podeliceшo н tгi dela.
U ргvош delн гаzшаtгасе se гаzgгапiсаvапје tгoskova kod kојЉ isplata pгetlю
di 11asta11lш tгoska, н dгнgош delн Ьiсе izlozeпo гаzgгапiсепје tгoskova kod kojiћ
11asta11ak tгoskova pгetlюdi isplati, i пajzad, н tгесеш delн Ьiсе izlozeпo гаzgгапiса
vапје tzv. stvaшiЬ tгoskova.
3.2.6.1. Vremensko razgranicavanje unapred placenih troskova
Kada isplata (ili ргiјеш faktшe koja н оdгеdепош гоkн шога Ьiti рlасепа) pгet
lюdi паstапlш tгoska, kao sto је slнcaj sa tгoskoviшa osigшaпja, pгetplate za casopi-
se i slнzbeпe listove, sa tгoskoviшa геklаше i sl, опdа se javUa ргоЫеш пјilюvе pгa
vilпe гaspodele па оЬгаснпskе peгiode. Таспо нtvгdivaпje dela isplate koji se odпosi
па Ьнdнсе оЬгаснпskе peгiode н Љпkciji је ispгavпog bilaпsiгaпja staпja i нsреЬа
ргеdнzеса, јег se za Ьнdнсе оЬ1-аћшskе peгiode odlazн, ро pгavilн, опi 110111iпal11i
eleшeпti tгoskova koji се dati svoj dopгiпos ЬнdнСiш peгiodiшa, ili se jedпostavпo
па пјЉ odпose.
Tгoskovi ргешiја osigшaпja рlасајн se нпаргеd za godi1ш dапа ili za kгасе pe-
гiode, sto је slнcaj i sa pгetplataшa za casopise i slнzbeпe listove. Тгoskovi геkiаше
se, takode, пајсеsсе рlасајн za пekoliko шeseci нпаргеd. Внdнсi da se ovi tгoskovi
пе odпose н celiпi ili se нopste пе odпose па оЬгаснпski peгiod н kојеш је izvгseпo
рlасапје, нtvгdivaпje tгoskova odпosпog оЬгаснпskоg peгioda i нslнga pгetpostavlja
пjilюvo podvajaпje па deo koji pгipada od11os110111 оЬгаснпskош регiоdн i deo koji se
odпosi па Ьнdнсе оЬгаснпskе peгiode. РоtгеЬ110 је, dгнgiш геСiша, izvгsiti vгешеп
skо гаzgгапiсаvапје ovakvil1 tгoskova.
Vгешепskо гazgгa11icavaпje tшаргеd рlасепiЬ tгoskova vгsi se н pгaksi нz ро
шос dva оsпоvпа шetoda i to: 1) шеtоdош паkпаdпоg нtvгdivaпja tгoskova koji se
vгeшeпski гаzgгапiсаvајн i 2) шеtоdош telшceg aktiviгaпja i otpisivaпja tгoskova
koji se vгeшeпski гаzgгапiсаvајн.
Ргеша ргvој шetodi, гаснпi vгешепskЉ гаzgгапiсепја se пе ројаvlјнјн н to-
lш оЬгаснпskоg peгioda, vec se оtvагајн па lпајн peгioda, kada se kгoz aпalizн
(ргеЬiгапје) evideпtiгaпЉ tгoskova нtvгdi koji se шеdн пјiша odпose deliшicпo ili
н potpшюsti па Ьнdнсе obгactшske peгiode. То zпaCi da se, saglasпo ovoj шetodi,
sve isplate tгoskova н јеdпош оЬгаснпskош регiоdн lшjize н celiпi kao tгoskovi
оЬгаснпskоg peгioda. Da li шеdн пјiша iша tгoskova koji se odпose па Ьнdнсе оЬ
гаснпskе peгiode нtvгdнје se kгoz ргеtгеsапје svil1 tгoskova па lпајн оЬгаснпskоg
207
peгioda, koje kod ргеdнzеса sa velikiш Ьгојеш eko110111skil1 ргошепа н vezi sa tгo
skoviшa zaЬteva, ро pгavilн, zпасајпо aпgazovaпje lшjigovoda.
Izdvajaпje tгoskova
koji se odпose па Ьнdнсе оЬгаснпskе peгiode vгsi se па taj
пасiп sto se izпos za гаzgгапiсепје stoшiгa па оdgоvагајнсеш гасшш tгoskova, а za-
dнzнje se odgovaгajнci гаснп aktivпil1 vгешепskiЬ гаzgгапiсепја. Na росеtkн пагеd
поg оЬгаснпskоg peгioda (шеsеса, tгошеsесја) гаснп vгешепskЉ гаzgгапiсепја se
gasi ргепоsош celog izпosa па r-асш1 tгoskova. Na kгајн sledeceg peгioda ропоvпо
se vгsi izdvajaпje dela tгoska koji pгipada bнduciш peгiodiшa.
Gгaficki pгikazaп ovaj postнpak izgleda:
Troskovi proizvodnih Razgгanicenje

TekuCi гacun / DobavljaCi (neproizvodnih) usluga troskova usluga
s• 1 (_1)_ _ _ _-ј!> 1 (_2)_ _ _ __
t (3)
( 1) isplata tгoskova,
(2) kпjizeпje dela tгoska koji se odпosi па budнce оЬгаснпskе peгiode па kгајн
tekнceg оЬгаснпskоg peгioda i
(3) gaseпje п1сtша vгешепskiЬ гаzgгапiсепја па pocetlш пovog оЬгаснпskоg
peгioda.
Staпje gotoviпe па tеlшсеш гасшш је 1.395.000 diпага:

1) Sa telшceg гаснпа је isplaceпo diп. 120.000 па iше godisпjil1 tгoskova ге
klаше.
2) Pгegledoш izvгseпiЬ kпjizeпja па гасшш Тгoskova pгoizvodпЉ нslнga koп
statovaпo је da se od kпjizeпil1 tгoskova геklаше па ovaj шеsес odпosi 10.000.- diпа
га (120.000 : 12 = 10.000.-), dok se pгeostali deo tгoskova odпosi па Ьнdнсе оЬгаснп
skе peгiode. Kпjiziti vгешепskо гazgгaпicava1* tгoskova.
3) Ugasiti r-асш1 vгешепskЉ гаzgгапiсепја па pocetkн пovog оЬгаснпskоg pe-
гioda, јег se оп н tolш оЬгаснпskЉ peгioda пе vodi.
Кпјizепја па гаснпiша glavпe kпjige:
Tekuciracun Tгoskovi proizvodnih usluga
(S) 1.395.000 1 120.000 (1) (1) 120.000 110.000 (2)
(3) 110.000
Razgranicenje troskova reklame

(2) 11 О.ООО 1 11 О.ООО (3)
Sa гаснпа Тгoskovi pгoizvodпiЬ нslнga izdvojeп је izпos od 110.000.- diпага
koliko izпose нпаргеd placeпi tгoskovi. Na taj паСiп ошоguсепје геаlап оЬгаснп ге-
208
zнltata. Na пјешн је
ostalo sашо 10.000.- diнага koji pгedstavljajн tгosak odпosпog
оЬгаснпskоg peгioda, dok se odlagaпje ostatka па гасшш Razgгa11iceпje tгoskova
геklаше pojavilo kao рошос110 sгedstvo ispгav11og bila11siгaпja гezнltata i sta11ja.
Ocigled110 је da нроtгеЬа ove шetode пiје гасiопаlпа za odlagaпje tгoskova ko-
ji se геdоvво ројаvlјнјн i гаzgпшiсаvајн ва veci Ьгој оЬгаснпskЉ peгioda.
Za гazlilш od izlozeпe шetode, шetoda telшceg aktiviгaвja i otpisivaпja tгo
skova koji se vгeшeвski гаzgганiсаvајн zasвiva se ва tеlшсеш роdvајанјн isplata
па deo koji iша kaгakteг tеlшсЉ tгoskova i deo koji iша kaгakteг tгoskova ЬнdнСiЬ
оЬгаснпskЉ peгioda. Pгvi se obнl1vatajн н celiпi па оdgоvагајнсеш гаснпн tгoskova
(tгoskovi шateгijala ili tгoskovi pгoizvodнiћ - пepгoizvodпill нslнga), dok se dгнgi
deo isplata odlaze па гасшш vгешепskЉ гаzgгавiсепја. Deo tгoskova koji ргiраdајн
pojediпiш оЬгаћшskiш peгiodiшa ргепоsе se (otpisнjн) sa гаснпа vгешевskЉ гаz
gгапiсепја па odgovaгajнCi гаснп (vгste) tгoskova. Ovo otpisivaпje alikvotпog dela
tшаргеd рlасепЉ tгoskova шоzе se vгsiti diгektпo, tj. tako sto se гаснп vгешевskiЬ
гаzgгапiсепја па kгајн svakog шеsеса odobгava а odgovaгajнci 1Ћсш1 vгste tгosko
va zadнzнje za alikvotпe izпose tгoskova, ili iпdiгektпo, tj. kогisсепјеш paгalel11og
гаснна ОЬгаснпаti tгoskovi, ргеkо koga se otpisнjн delovi odlozeпiћ tгoskova. Mi
сето koгistiti diгektaп пaci11 otpisivaпja, tj. jedaп пiz гаснпа vгe111e11skil1 гаzgгапi
сепја. Na lпајн оЬгаснпskоg peгioda пеша пikakvog posebпog zakljнeivaпja гаснпа
vгешепskiћ гаzgгапiсепја. Rасннi tгoskova па kojiшa sн otpisaпi odlozeпi tгoskovi
нlaze н оЬгаснп гezнltata, а saldo гаснпа vгeшeпskil1 гаzgгапiсепја pokazнje нпа
ргеd рlасепе tгoskove, пеlш vгstн potгazivaпja н оdпоsн па Ьнdнсе оЬгаснпskе peгi
ode, i kao takav ovaj ~Ћсш1 нlazi н sastav bila11sa staпja па stгaпi aktive.
Gгaficki pгedstavljeпo vгешепskо гаzgгапiсаvапје tгoskova ро оvош шеtоdн
izgleda:
Тroskovi (шaterijala
Razgтaniceпje ili pтoizvodnih -
Tekuci гасuп / Dobavl· aci tтoskova usluga nepгoizvodnih usluga)
(1) (2)
(1) isplata tгoskova koji se vгeшeпski гаzgгапiсаvајн i

(2) ki~ize1* alikvotпog dela tгoskova па ~Ћсш1 tгoskova obгacuпskog peгioda.
Da bi se lakse нoeile гazlike izшedн izlozeпil1 шetoda, za ilнstгaciju сешо
iskoгistiti ргiшег koji sшо koгistili za ilustгaciju шetode паlшаdпоg нtvгdivaпja tгo
skova koji se vгeшeпski гаzgгапiсаvајн.
209
Staпje gotoYiпe па tеlшсеш rасшш је 1.395.000 diпага.
1) Sa telшceg гаснпа isplaceпo је 120.000 diпara па iше godisпjill tгoskoYa
гeklame.
2) ОЬгаснпаti i pгokпjiziti alikvotпi deo tгoskoYa геklаше za оУај шеsес.
Кпјizепје па гаснпiша glaYпe kпjige:
Tekuci racun Razgranicenje troskoYa reklame

(S) 1.395.000 1 120.000 (1) (1) 120.000 1 10.000 (2)
Troskovi proizyodnih usluga

(2) 10.000 1
Когisсепјеш dгнgе шetode izbegaYa se, kako шнkоtгрпо aпaliziгaпje lшjize-

1~a izУгsепЉ па гасппiша tгoskoYa, tako i stalпo оtуагапје i zаtуагапје гаснпа Yгe
meпskiћ гаzgгапiсепја. 0Уај шetod pгetpostavlja, шеdпtiш, da se Уес н tгеппtkн ргi
јеша faktшe ili рlасапја zпа da se гadi о tгoslш koji se odпosi па vise оЬгасппskiЬ
peгioda i koga, ргеша tоше, tгеЬа vгeшeпski гazgгaпiciti. Kako to п pгaksi пiје нvek
шоgпсе, koгiste se нрогеdо оЬе шetode. Metoda telшceg aktiYiгaпja i otpisiYaпja
tюskoya koji se vгeшeпski гаzgгапiсаУајн koгisti se za гаzgгапiсаvапје tгoskoya
koji se ро pгavilп рlасајп ппаргеd kao sto sп уес рошеппti tгoskoYi osigшaпja, гe
klame, pretplata па casopise i sl, dok se za гаzgгапiсепје tгoskoYa koji se spoгadicпo
ројаУlјпјн kao ппаргеd placeпi i kod kojiћ se п tге1шtlш isplate пе moze ропzdапо
пtYгditi da li se гadi о ппаргеd рlасепош tгoslш koгisti metoda паlшаdпоg нtYгdiva
пja tгoskova koji se vгemeпski гаzgгапiсауајп.
Razgгaпiceпje ппаргеd рlасепЉ troskova lшjizi se ргеkо slede6il1 гасппа Уге
шепskiЬ гаzgгапiсепја:
- Razgгaпiceпje tгoskova ргешiја osigшaпja,
- Razgгaпiceпje tгoskoYa pгetplata па casopise,
Razgгaпiceпje tгoskova гeklame i
- Ostala aktivпa vгemeпska razgгaпiceпja (AVR).
3.2.6.2. Vremensko razgranicenje obracunatih troskova
Pod оЬгаснпаtiш tгoskoYima роdгаzшnеУајп se tгoslшYi koji sн пastali п da-

tom оЬгаснпskош регiоdн, ali се izdatak koji опi izazivajп пastati п пеkош od bпdн
cil1 obгacппskill peгioda. Kako је za роtгеЬе koгektпog оЬгаснпа peгiodicпog гezпl
tata bitпo da se tгoskovi Уеzп za оЬгасппski peгiod п kome sп пastali, oyi tгoslшYi
se шогајн оЬгасппаti i eyideпtiгati п odsпstvп dolшmeпata па оsпоуп kojiЬ bi se
obпЬYatila obaYeza ili isplata. U оуе tгoskove нЬгајајн se tгoskoYi elektгicпe епегgi-
210
је, tгoskovi vode, tгoskovi zаlшрпiпе, tгoskovi kaшata, tгoskovi popгavki оsпоvпiЬ
sгedstava i sl.
Ovi tгoskovi паstајн н jed110111 оЬгаћшskош регiоdн (шеsесн), dok se faktшe
za пјЉ ргiшајн i рlасапје vгsi н пагеdпош оЬгаснпskош регiоdн. Obнl1vataпje oviЬ
tгoskova se vгsi рнtеш гаснпа vгешепskЉ гаzgгапiсепја. Ovo obнl1vata11je vгsi se
tako sto se za izпos stvaпю пastalil1 tгoskova zadнzi odgovaгajнCi гасtш vгsta tгosko
va, па ргiшег Тгoskovi шateгijala ili Tгoskovi pгoizvodпil1 нslнga, dok se obaveza za
пjilюvo рlасапје evideпtiгa па гасшш Ostala pasivпa vгешепskа гazgгa11ice11ja.
Ractшi pasiv11il1 vгe111e11skil1 гazgгa11ice11ja koгiste se i za оЬнћvаtапје fi11a11-
sijskil1 гaslюda (kaшata) koje паstајн н jed110111 оЬгаснпskош регiоdн, а cije se рlа
сапје vгsi н пеkош od пагеdпЉ оЬгаснпskЉ peгioda. Takav је slнcaj геdоvпо sa
kашаtаша па dнgогоспе kгedite, јег se опi kao sto је pozпato оtрlаснјн рнtеш aпн
iteta koji шоgн biti polнgodisпji ili godis1~i. Kako је kaшata deo aпнiteta, to zпaci
da ргеdнzеса kашаtн па dнgогоспе kгedite рlасајн seto111esec110 ili godisпje. Ako
se оЬгаснп peгiodicпog гezнltata vгsi шеsеспо ili kvaгtalпo tada se javlja роtгеЬа
za vгe111e11ski111 гаzgгапiсепјеш kaшate. Кашаtа koja se odпosi па dati оЬгаснпski
peгiod se оЬгасtшаvа, zadнzнje se 1-асш1 Fiпaпsijski гaslюdi а obaveza za пјепо рlа
сапје se obнl1vata па гасшш Razgгaпiceпje tгoskova kaшata. Ргеdшеt гаzgгапiсепја
шоzе biti i kaшata koja se placa па kгаtkогоспе kгedite нkoliko se рlасапје kaшate
vгsi ро istelш гоkа па koji је kгedit оdоЬгеп, а гоk odobi-eпog kгedita se пе pokalapa
sa obгacн11ski111 регiоdош. Кпјizепје гаzgгапiсепја kaшate јен svепш jedпako lшјi
zепјн kaшate па dнgогоспе kгedite.
211
Graficki se ova kпjizeпja шоgн pгedstaviti:
Tekuei racun ili Razgranicenje Troskovi
Dobavljaci troskova materijala
(2) (1)
Troskovi proizvod. usluga
Troskovi neproiz. usluga
1
Finansijski rashodi
(1) Кпјizепј е пastalog, а перlасепоg tгoska н datoш оЬгаснпskош регiоdн

(2) isplata tгoska ili ргiјеш faktшe za dati tгosak н пагеd110111 оЬгаснпskош
регiоdн
Racш1i pasiv11il1 vгешепskiЬ гаzgгапiсепја роkаzнјн svojiш saldo111 obaveze
koje telшCi оЬгаснпski peгiod ima ргеша Ьнdнсiш оЬгаснпskiш peгiodiшa zbog tгo
skova i гaslюda koji sн н пјешн пastali, а пisн placeпi. Za vгешепskо гаzgгапiсепје
ovill i dгнgill tгoskova koгiste se sledeci гаснпi:
- Razgгaпiceпje tгoskova kaшata
- Ostala pasivпa vгешепskа гаzgгапiсепја.
P:rime1·: (1) ОЬгаснпаti tгoskovi elektгicпe епегgiје za ovaj шеsес izпose diп.
150.-
(2) РгiшUепа је faktшa za elektгic1ш епегgiјн нtгоsе1ш н ргеtlюdпош шеsесн
па diп. 150.-
0ve ргошепе se н fiпaпsijskoш lшjigovodstvн lшjize па sledeci пасiп:
Ostala pasivna Troskovi
Dobavljaci vrem. razgr. materijala
1150. - (2) (2)150.-1150.-(1) (!) 150. - 1
212
3.2.6.3. Dugorocna rezervisanja
Radi ispгav11og peгiodiziгa11ja гezнltata od11os110 гadi isptшje11je11ja zal1teva

koji pгosticн iz ргiвсiра peгiodiziгa11ja гezнltata рогеd гасш1а vгe111e11skill гazgгa11i
ce11ja koгiste se гezeгvisa11ja. Rec је о obгacш1ski111 pozicijaшa koje tгеЬа da ошоgн
се obнl1vata11je tгoskova koji се izazvati isplate ll регiоdп dнzеш od јеdпе godiпe, а
koji sн нslovUeпi poslovaпjeш ргеdнzеса do dапа Ьilaпsa, оdпоsпо kojiшa паsнргоt
stoje pгilюdi koji sп н datoш оЬгаснпskош регiоdн ostvaгeпi н рш10111 izпosн. Posto
је izvesпo da se ovi tгoskovi, а to zпaCi i obaveze koje sн опi izazvali odпose ва dati
оЬгаснпski peгiod, ali па dап Ьila11sa пiје pozпata пjilюva visiпa, kao пi dospelost
koja se vezнje za peгiod dнzi od godiпe dапа, ovi tгoskovi se пе шоgн obнЬvatati
ргеkо гаснпа pasivпill vгешепskiЬ гаzgгапiсепја. Takvi tгoskovi se ргосепјнјн i za
ргосепјепi izпos tгoskova se zadнzнje odgovaгajнCi гаснп vгsta tгoskova, а odobгa
va гаснп гezeгvisa11ja. Kada ргiјеш faktшe ili isplata ро оsпоvн ovill tгoskova 11аstа
пн, tada se гаснп dнgогоспiЬ гezeгvisaпja zadнzнje, а odobгava se гасш1 Dobavljaci
оdпоsпо Tekнci гаснп. Cilj је, dakle, da svi tгoskovi i obaveze koji sн нslovljeпi
роslоvапјеш н datoш оЬгаћшskош регiоdн Ьнdн zагаснпаti tош регiоdн bez obziгa
Па to StO се isplate ро OSllOVll till tгoskova пastati ll bнdllCПOSti.
Ргеdшеt obнl1vata11ja ргеkо dнgoгocпil1 гezeгvisaпja sн, па ргiшег, tгoskovi
popгavke gotoviЬ pгoizvoda н gагапtпош гоlш, tгoskovi koji 11astajп гadi
otkla11ja11ja
steta ро zivot11н sгedi1ш пastaliЬ оЬаvlјапјеш delatпosti ргеdнzеса, па ргiшег, kod
гнdвikа sa povгsiпskiш kорош to sн tгoskovi dovodjeпja zeшUista па kоше se eks-
ploatacija vгsi ро пјепош оkопсапјн н ргvоЬitпо staпje.
Тгoskovi popгavki gotoviЬ pгoizvoda н gагапtпош гоlш паstајн паkоп ргоdа
је gotovill pгoizvoda. Posto se ovi tгoskovi odпose па pгoizvode сiјош ргоdајош је
ostvaгeп pгilюd н datoj poslovпoj godiпi, опdа ill ргеша пасеlн нzгocпosti tгеЬа н
ciljн оЬгаснна геаlпоg peгiodicпog гezнltata нkalkнlisati н се1ш kostaпja ргоdаје.
ВнdпСi da se stvaшi izпos ovill tгoskova н tгепнtkн шаснпаvапја н се1ш kostaпja
пе zпа, пjilюva visiпa se нtvгdјнје ргосепјivапјеш па os110vн islшstva. Na kгајн po-
slovпe godiпe se za izпos ргосепјепil1 tгoskova zadнzнje 1-асш1 tгoskovi pгoizvodпiЬ
нslнga, а odobгava ~-асш1 гezeгvisaпje za tгoskove popгavki pгoizvoda н gаганtпош
гоlш. U tге1шtlш kada do popгavke gotoviЬ pгoizvoda
dodje, za iz11os пastalog tгo
ska zadнzнje se 1-асш1 гezeгvisaпja, а odobгava гаснп
Dobavljaci ili TelшCi гасн11.
Рогеd tгoskova koji sн пastali н tеlшсеш а pojavice se н пагеdпiш godiпa
шa, ргеkо гасш1а dнgoгocпil1 гezeгvisaпja оЬнЬvаtајн se i gнЬici koji sн нslovljeпi
poslovпiш odlнkaшa doпetiш н datoш оЬгаснпskош регiоdн, а koji се se javiti н
пагеdвiш godiпaшa. Ako Ьi se iz posla zakljнceпog н ovoj godiпi, zbog izшепјепiЬ
okolпosti н bнdнcпosti sa visokiш stерепош sigшпosti ocekivao gнЬitak, taj gнbi
tak Ьi tгеЬао da раdпе па teгet poslovпe godiпe н kojoj је posao zakljнceп, а пе па
teгet godiпe н kojoj се se gнЬitak гealizovati. Da Ьi se takav gнbitak zагаснпао datoj
poslovпoj godiпi, sto је н skladн sa ргiпсiрош iшpaгiteta, koгiste se dнgогоспа ге
zегv1sаПЈа.
213
Saglasпo ciljeviшa fоrшiгапја, kпjizeпje гezeгvisaпja se vгsi zаdнzепјеш odgo-
vaгajнcil1 гаснпа troskova ili гaslюda, а оdоЬгепјеш гаснпа гezeгvisaпja.
Troskovi / Rashodi
Priшer: Predнzece proizvodi i prodaje pгoizvode sa gагапtпiш гоkош od 18

шeseci. Тгoskovi popгavki pгoizvoda н gагапtпош гоkн н пагеdпој godiпi ргеша
ргосепi izпose 24.000 diпага.
Dugorocna rezervisanja za troskove

popravki proizvoda u garantnom roku Troskovi proizvodnЉ usluga
(1) 24.000 1
(1) fопniгапје гezeгvisaпja

Fогшiгапо гezeгvisaпje se tokoш godiпe koгisti, јег dolazi do isplata ро оsпо
vн obaveza za koje је гezeгvisaпje fопniгапо. Ove isplate se оЬнћvаtајн па dнgovпoj
stгaпi гасш~а Dнgoгocпil1 гezeгvisaпja i па роtгаzпој stгaпi telшceg гаснпа ili, ako
је ргiшlјепа faktшa, па роtгаzпој stгaпi dobavljaca.
ћ·iше.1~-: Na iше tгoskova popгavki pгoizvoda н gагапtпош гоlш ргiшUепе sн
od ovlasceпil1 seгviseгa faktнгe koje glase па diп. 18.000.
Dugorocna rezervisanja za popravke
Dobavljaci proizvoda u garantnom roku
118.000 (2) (2) :П.8.000 24.000 (1)
Saldo гаснпа DнgогоспЉ гezeгvisaпja pokazнje пeiskoгisceпi izпos гezeгvisa

пja. Ovaj saldo se, ako se гezeгvisaпje пе obпavUa, ргепоsi па гаснп Ostali pгilюdi
(ako је fогшiгапо гezeгvisaпje vise od iskoгisceпog) ili Ostali гaslюdi (ako је fогшi
гапо гezeгvisaпje пize od izпosa koji је ро оsпоvн пјеgа isplaceп).
3.2.6.4. Vremensko razgranicavanje stvarnih troskova
Rаснпi aktivпiЬ vгешепskiЬ гаzgгапiсечја, ргеkо kojiЬ se гаzgгапiсаvајн ш~аргеd

placeпi tгoskovi i гаснпi pasivпiЬ vгешепskiЬ гаzgгапiсе1~а, koji slнze za Iazgгaпiceпje
пastaliЬ, а пeplaceпill tгoskova, пе гаzgгапiсаvајн sашо tгoskove izшedн оЬгаснпskiЬ
peгioda ll okviп.1 јеdпе poslovпe godiпe, vec i izшedн poslovпiЬ godiпa.
214
U гacшюvodstveпoj pгaksi se, шеdнtiш, рогеd ovil1 гаснпа vгe111e11skil1 гаz
gгапiсепја koгiste i гаснпi za гаzgганiсаvапје tгoskova па оЬгаснпskе peгiode н
okviгн sашо јеdпе poslovпe godiпe, to sн tzv. гаснпi гаzgгапiсепја stvaшil1 tгo
skova. Ovi гаснпi se koгiste za гazgгa11icava11je нglаvпош dve vгste tгoskova i to:
zavisпill tгoskova пabavke (ZTN) i tгoskova гizika zalilla. ВнdнСi da је sadгzi11a i
fнпkcija гасшш Razgгaпiceпje ZTN detalj110 izlozeпa ргi пabavci шateгijala, н cijoj
se Љпkciji нostaloш i пalazi, ovde сешо pгikazati гazgгa11icava11je tгoskova kala,
гаstша i lоша, od11os110 tгoskova гizika zalilla.
Vгedпost zalil1a шateгijala, gotovill pгoizvoda i гоЬе sшапјнје se zbog dejstva
kala, гаstша i lоша. Visiпa s111a11je11ja vгedпosti zbog нticaja po111e1шtil1 гizika нtvг
dнје se iпve11taгisa11je111. То z11aci da Ьi н slнcajt1 шеsеспоg оЬгаснпа гezнltata tгe
balo vгsiti шеsеспi popis zaliЬa, sto Ьi izazvalo пеsгаzшегпо visoke tгoskove. Zbog
toga se odнstaje od шеsеспоg нtvгdivaпja visiпe stvaпюg гizika zalilla. Posto se, s
dгнgе stгапе, zbog нtvгdivaпja шеsеспi11 гezнltata poslovaпja, пе шоzе cekati kгај
godiпe da Ьi se lпoz геdоvап godisпji popis нstaпovila stvaгпa visiпa ovil1 tгoskova,
pгistнpa se рlапiгапјн oviЬ tгoskova, па оsпоvн islшstva ili па os110vн staпdaгda.
Рlапiгапi godisпji izпos oviЬ tгoskova deli se па 12 jedпakiЬ delova. Svakoga шеsе
са lшjizi se јеdпа dvaпaestiпa рlапiгапоg izпosa tгoskova па teгet tгoskova шateгi
jala нz оdоЬгепје гаснпа Razgгaпiceпje tгoskova гizika zalilla. Na lпајн poslovпe
godiпe, па роtгаzпој stгaпi гаснпа гаzgгапiсепја tгoskova гizika zaliЬa pojavice se
нlшрап рlапiгапi izпos oviЬ tгoskova. Popisoш zalilla па lпајн poslovпe godiпe
нtvгdнје se stvaшa vгedпost zalilш koja н рогеdепјн s kпjigovodstveпiш stапјеш
pokazнje odstнpaпje. Ako је stvaгпa vгedпost zaliЬa пiza od lшjigovodstveпe vгed
пosti za izпos koji ргешаsнје рlапiгапi izпos гizika zaiiЬa, опdа tгеЬа нstaпoviti da
li sн postojali posebпi гazlozi koji sн doveli do povecaпog kala, kvaгa, гаstша ili
lоша. Ukoliko takviЬ гazloga пiје Ьilo, sшапјепје vгed11osti zali11a ргеkо рlапiгапоg
izпosa гizika sшatiЋ se шапјkош i stavlja se па teгet шаgасiопега. Izпos ostvaгeпiЬ
tгoskova гizika zaliЬa, koji se нtvгdi па lпајн godiпe lшjizi se па stгaпi dнgнје гасн
па гаzgгапiсепја, а н koгist гаснпа zaliЬa (шateгijala, gotovill pгoizvoda ili гоЬе),
јег је pod нtiсајеш kala, гаstша i lоша doslo do пjilюvog sшапјепја. Posle ovog kпji
zeпja saldo гаснпа Razgгaпiceпje tгoskova гizika zaliha pokazнje гazlilш izшedн
рlапiгапiЬ i stvaгпill tгoskova. Внdнсi da је tesko ргесizпо plaпiгati visi1ш tгoskova,
гazlika se шоzе javiti kako па stгaпi роtгаzнје, tako i па stгaпi dнgнје гаснпа Razgгa
пiceпje tгoskova гizika zalilla. Kada sн рlапiгапi tгoskovi пizi od stvaшill, гazlika
(saldo) se javlja па dнgovпoj stгaпi гаснпа Razgгaпiceпje tгoskova гazlika zaliЬa.
Опа se ргепоsi па dнgov1ш stгaiш гаснпа Tгoskovi шateгijala, јег sн опi za toliko пi
zi od stvaгпiЬ. I н оvош slнсајн Ьi do kгаја koгektaп postнpak pгetpostavljao podelн
ove гazlike па tгoskove шateгijala koji se odпose па пеdоvгsепн pгoizvodпjн, gotove
pгoizvode па zaliЬaшa i гealizovaпe gotove pгoizvode. Ргiпсiр eko110111ic11osti i ovde
нalaze da se od toga odнstaпe. Razlika шоzе Ьiti evideпtiгaпa i па гасшш Ostali гas
lюdi, ali takav izboг гаснпа пiје н skladн sa ргаvош ргiгоdош ove гazlike.
215
Ukoliko sн пtvгdeпi stvaгпi tгoskovi пiziod рlа11iга11Љ, гаснп Razgгaпiceпje
tгoskova гizika zaliha iша potгazпi
saldo koji se ргепоsi takode iz гazloga гacioпal
пosti п celiпi п kшist гаснпа Tгoskovi mateгijala оdпоsпо Ostali pгilюdi. Vreшeп
sko гаzgгапiсепје tгoskova гizika zaliЬa шоzе se pгikazati па sledeci пасiп:
Razgгanicenje tгoskova
Zalihe шateriј ala, rizika zaliha шaterijala,
gotovih proizvoda i гоЬе gotovih proizvoda i гоЬе Tгoskovi materijala
2 1
Ostali prihodi Ostali rashodi

/Тroskovi materijala /Тroskovi materijala
1) Кпјizепје шеsеспоg рlапiгапоg izпosa tгoska,

2) Knjizer~e stvaгпil1 tгoskova na kгајп godine,
3) Zakljнcak гаснпа razg1-aniceпja kada sн stvaгпi tгoskovi veci od plaпiгaniЬ,
4) ZalЩпcak гаснпа гazgraпicenja kada sн stvaгпi tгoskovi nizi od рlапiгапiЬ.
Kada se zalihe evideпtirajн ро plaпskiш vгedпostiшa (шateгUal ро planskiш

nabavпiш сепаша, tгgovacka гоЬа ро prodajnoj vгedпosti), tada se i stvaгпi tгoskovi
гizika zaliЬa оЬгаснnаvајн ро planskim оdпоsпо prodajniш сеnаша, јег se sшanje
nje zaliha nastalo zbog kala, гаstша i lоша шога iskazati ро опiш сепаша ро koji-
шa se vode zaliЬe. Za нрогеdе1~е sa рlапiгапiш izпosoш oviЬ troskova rшz110 је,
шеdпtiш, da se stvaгпi tгoskovi гizika zaliha ne iskazп ро plaпskoj, vec ро stvaгпoj
паЬаvпој vгedпosti.
Do iznosa stvaгпih tгoskova гizika zaliЬa оЬгаснпаtiЬ ро stvaшoj nabavпoj
vгedпosti dolazi se koгigovaпjeш oviћ troskova obгacп11atil1 ро plaпskoj паЬаvпој
vгedпosti sa sгаzшегпiш deloш odstпpaпja od plaпskiЬ паЬаvпiЬ сепа оdпоsпо
sгаzшегпiш deloш гazlike н сепi. Koгigovaпje se vгsi па sledeCi пасiп:
216
Ostvaгeпi tгoskovi гizika zaliЬa шateгijala ро plaпskoj 11abav11oj сепi
+ sгаzшегпi deo ргеkогасепја plaпskiЬ паЬаvпiЬ сепа
Ostvaгeпi tгoskovi гizika zalilla шateгijala ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti

ili
Ostvaгeпi tгoskovi гizika zaliЬa шateгijala ро plaпskoj паЬаvпој сепi
sгаzшегпi deo sпizeпja plaпskiЬ паЬаvпiЬ сепа
Ostvaгeпi tгoskovi гizika zaliЬa шateгijala ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti
Ostvaгeпi tгoskovi гizika zaliЬa гоЬе ро ргоdајпој vгedпosti
sгаzшегпi deo гazlike п сепi
Ostvaгeпi tгoskovi гizika zalilla гоЬе ро паЬаvпој vгedпosti
S оЬziгош da sшо о izгасш1аvа11јп sгаzшегпоg dela odstпpaпja od plaпskiЬ

паЬаvпЉ сепа шateгUala vec dovoljпo govoгili п tacki 3.2.2.2. ove glave, kao i da
se sгаzшегпi deo гazlike п сепi пtvгdпје апаlоgпо tоше пiје пеорlюdпо da se ovde
ропоvо о tоше гaspгavlja.
Kпjigovodstveпo obпl1vata11je stvaгпiЬ tгoskova гizika
zalilia sastoji se п tоше
da se гаспп zaliha odobгi za izпos tгoskova гizika
zaliha оЬгасппаtih ро plaпskoj
паЬаvпој vгedпosti оdпоsпо ро ргоdајпој vгedпosti, а da se 1-асш1 Razgгaпiceпje tгo
skova гizika zaliha zadнzi za izпos tгoskova гizika zalilla оЬгаснпаtih ро stvaгпoj
паЬаvпој vгedпosti оdпоsпо ро stvaгпoj сепi kostaпja, i 1-асш1 odstнpaпja оdпоsпо
гаснп гazlika п сепi za izпos alikvotпog dela odstнpaпja оdпоsпо гazlike н сепi. Ka-
da sн stvaгпi tгoskovi гizika zalilla оЬгаснпаti ро plaпskiш пabavпiш ili ргоdајпiш
сепаша visi od istiЬ tгoskova оЬгасппаtih ро stvaгпiш паЬаvпiш сената, гazlika
(alikvotпi deo) pгedstav~a sпizeпje i obнl1vata se па dнgovпoj stгaпi гасппа Odstн
paпje od plaпskiћ паЬа\тпil1 сепа шateгUala ili Razlika н сепi, vec ргеша tоше da li
se гadi о tгoskoviшa гizika zaliha шateгijala ili tгgovacke гоЬе. Ргеkогасеnје koje
postoji kada sн stvaшi tгoskovi гazlika zalilla оЬгаснпаti ро plaпskiш паЬаvпiш
сепаша ili ргоdајпiш сепаша пizi od istih tгoskova оЬгаснпаtih ро stvaшi11111abav
пi111 сепаша kпjizi se па роtгаzпој stгaпi ро111е1шtiЬ гаснпа.
217
Gгaficki postavUeпa, ova lшjize11ja izgledajн:
Razgranicenje troskova
Zalihe rizika zaliha Troskovi materij ala
2+4 ili mesecni planirani

2-3 troskovi rizika
zaliha
3 pi-enos prenos 4
snizenja prekoracenја 5
1) k11jizeпje шеsеспоg izпosa рlапiгапЉ tгoskova гizika zalilы,

2) lшjizeпje stvaгпiЬ tгoskova гizika zalЉa,
3) lшjizeпje sгаzшепюg dela s11ize11ja,
4) lшjize11je sл1z111eп10g dela ргеkогасепја i
5) lшjizeпje zakljнcka rаснпа Razgraпiceпje troskova rizika zaliЬa.
ћ·imer:1) Ргеша plaiш (оЬгасшш), godis11ji tгosak гizika zalilla шateгijala

izпosi144.000.- di11. ОЬгаснпаti i pгok11jiziti tгoskove гizika zaliЬa шateгUala za dе
сешЬаг шеsес (144.000 : 12 = 12.000.- diп.)
2) Рlапiгапi шеsеспi tгoskovi гizika zaliЬa gotovil1 pгoizvoda izпose 9.000.-
diп.
3) Popisoш sн нtvгdeпi stvaгпi tгoskovi гizika zaliЬa шateгijala od 160.000.-
diп. ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti. Deo odstнpaпja od pla11skЉ паЬаvпЉ сепа koji
se odпose па ovaj гizikje 10.000.- di11.
4) Stvaгпi tгoskovi гizika gotovil1 pгoizvoda iz11ose ргеша popisн 118.000.-
di11.
5) ZakUнciti i-aclш Razgгaпiceпje tгoskova гizika zaliЬa шateгijala i гасн11 Raz-
gгaпiceпje tгoskova гizika zaliЬa gotoviЬ pгoizvoda.
Ргошеt па гаснпiша glavпe lшjige koji sн oviш рго111е11а111а taпgiгa11i је:

dнgнј е роtгаzнј е
Mateгijal 1.440.000.- 480.000.-

0dstнpaпje od pla11skil1 паЬаvпiЬ сепа шateгijala 30.000.- 90.000.-
Razgгaпiceпje tгoskova гizika zalЉa шateгijala 132.000.-
Gotovi pгoizvodi 691.000.- 149.000.-
Razgгa11ice11je tгoskova гizika zalilla
gotoviЬ pгoizvoda 99.000.-
Tгoskovi шateгijala 711.000.- 30.000.-
218
K11jize11je па гаснпiша glavпe kпjige:
Materijal
1.440.000 480.000
160.000 (3)
Troskovi materijala Gotovi proizvodi
711.000 ЗО.ООО 691.000 149.000
(1) 12.000 118.000 (4)
(2) 9.000
Razgranicenje troskova
rizika zaliha materiј ala Ostali prihodi / Troskovi materijala
(3) 150.000 132.000 (5) 6.000
12.000 (1) (5а) 10.000
6.000 (5)
150.000 150.000
Razgranicenj е troskova
rizika zaliha gotovih
proizvoda
(4) 118.000 99.000
9.000 (2)
10.000 (5а)
118.000 1 118.000
Posto гаснпi Razgгaпiceпja tгoskova гizika zalilш, kao i 1-асш1 Razgгaпiceпje

zavisпih tгoskova пabavke (ZTN), гаzgгапiсаvајн tгoskove ро оЬгаснпskiш peгio
diшa н okviгн јеdпе godiпe, опi se па kгајн godiпe zаklјнснјн.
1. Zbog cega se ргi kгаtkогоспош оЬ1-асшш гezнltata пе шоzе ocekivati vге

шепskа i kvaпtitivпa podнdaпюst isplata i tгoskova?
2. U kakvo111111edjнsob110111 оdпоsн н јеdпош оЬгасш1skош регiоdн шоgн Ьiti
isplate i tгoskovi?
3. Koji se tгoskovi пајсеsсе javljajн kao ш1аргеd placeпi tгoskovi?
4. Sta pokazнje dнgovпi ргошеt гасш~а Razgгaпiceпje tгoskova геklаше?
5. Којој гacш10vodstve11oj kategoгiji ргiраdајн оЬгаснпаti tгoskovi?
219
6. Sta pokazнje potгazпi saldo гаснпа Razgгaпiceпje tгoskoYa zаlшрпiпе?
7. Која је klјнспа гazlika izшedjн гаснпа ргеkо kojiЬ se гаzgгапiсаvајн нпа
ргеd placeпi i оЬгаснпаti tгoskovi s јеdпе stгапе i "stvaшi" tгoskovi s dгнgе
stгапе?
8. Sta se podгazш11eva pod tгoskoviшa гizika zalilla?
9. Zbog cega se гаzgгапiсаvајн tгoskovi гizika zaliЬa?
10. Zbog cega se па lсгајн godiпe ovaj гаснп gasi?
3.3. Nabavna vrednost prodate robe
Рогеd tгoskova poslovaпja, koji sн нргаvо Ьili ргеdшеt гаzшаtгапја н ovoj gla-
vi, н tгgoviпskiш ргеdнzеСiша se kao геdоvап гaslюd javUa i паЬаУ1ы vгedпost pгo
date гоЬе. Јег, ргоdаја гоЬе је 11jil10va оsпоvпа delatпost. Опа lшрнјн гоЬн гadi пј епе
daUe ргоdаје. lz pгilюda koji se ostvaгi ргоdајош гоЬе tгеЬа da se пadolшade пе
sашо tгoskovi poslovaпja, vec i нlаgапја н паЬаvlш гоЬе.
ОЬгаснп i lшjizeпje паЬюrпе vгedпosti pгodate гоЬе гazlilшje se ргеша tоше
da li se zalil1e evideпtiгajн ро паЬаvпој ili ро ргоdајпој (plaпskoj) vгedпosti.
3.3.1. Obracum i lmjiienje nabavne vrednosti prodate robe

evidentirane ро nabavnoj ceni
Ргi нtvгdivaпjн паЬаvпе vгedпosti pгodate гоЬе evideпtiгaпe ро stvaпюj па

Ьаvпој vгedпosti javlja se ргоЫеш izboгa сепе геlеvапtпе za оЬгаснп. Ovo zbog
toga sto se, ро pгavilн, паЬаvпе сепе pojedi11il1 paгtija шеdнsоЬпо гazlilшjн. То је
ргоЫеш sa kojiш sшо se sгeli ргi оЬгасшш vгedпosti нtгоsепоg шateгijala evideпti
гaпog ро stvaшoj паЬаvпој vгedпosti. Reseпja koja sн tашо izlozeпa vaze i н оvош
slнсајн. Dгнgiш геСiша, ako se zaliЬe гоЬе evideпtiгajн ро рагtiјаша, sto пiје cest
slнcaj, паЬаvпа vгedпost pгodate гоЬе нtvгdнје se шпоzепјеш pгodate koliciпe sa
паЬаvпош се110111 kопkгеtпе рагЩе. Ukoliko se, шеdнtiш, гоЬа пе evideпtiгa ро раг
tiјаша, vec sашо ро vгsti, koliCiпi i vгedпosti, tada se za оЬгаснп паЬаvпе vгedпosti
pгodate гоЬе koгisti шetoda ргоsеспе сепе, FIFO ili LIFO шetoda.
Najedaп od рошепнtЉ пасiпа оЬгаћшаtа паЬаvпа vгedпost pгodate гоЬе kпji
zi se tako sto se zadнzнje гаснп Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе, а odobгava 1ЋСШ1
Roba па zalЉi.
Na ~-аћшiша glavпe kпjige ovo lшjizeпje izgleda:
Nabavna vrednost
Roba na zalihi prodate robe
so 1 Nabavna vrednost prodate robe 1
220
P:iгimer: Оtргепшiсош Ьг. 14 isрогнсепо је 1.100 koшada гоЬе "Х". Staпje za-
lЉe гоЬе "Х" dato је па aпalitickoш гасшш:
Roba "Х"
1.000 х 1.000 = 1.000.000 1
500 х 1.1 оо= 550.000
Vгedпost нlшрпЉ zalilla гоЬе izпosi 1.550.000.- diпага.

ОЬгасш1аti i pгolшjiziti паЬаv1ш vгedпost isрогнсепе гоЬе.
Za оЬгаснп koгistiti LIFO шetod:
ОЬгаснп паЬаvпе vгedosti pгodate гоЬе нz рошос LIFO шetode:

500 х 1.100 = 550.000.-
600 х 1.000 = 600.000.-
1.150.000.-
Кпјizепје па гасш1i111а glavпe lшjige:
Roba Nabavna vredпost prodate robe

0
(S ) 1.550.000 11.150.000 (1) (1) 1,150.000 1
3.3.2. Obracun i knjiienje nabavne vrednosti prodate robe

evidentirane ро prodajnoj ceni
Evideпcija гоЬе н ргеdнzесiша

koja se bave ргошеtош гоЬе па шаlо ро pгavilн
se vodi ро ргоdајпој vгedпosti. Ргоdајпе сене гоЬе sadгze,
da podsetiшo, паЬаv1ш
vгedпost i рlапiга~ш гazlilш н сепi. Otнda se паЬаvпа vгedпost гоЬе нtvгduje ko-
гekcijoш (ншапјivапјеш) ргоdајпе vгedпosti гоЬе za гazlilш н сепi. То zпaci ako bi
сеlоlшрпе zalille гоЬе Ьile pгodate, паЬаvпа vгedпost pгodate гоЬе Ьi se оЬгасuпаlа
tako sto Ьi se vгedпost zalilla гоЬе ро ргоdајпој vгedпosti, koja је iskazaпa kao sal-
do па гасшш Roba, шnaпjila za ulшрап izпos оЬгасuпаtе гazlike н сепi, tj. za saldo
гасш~а Razlika н сепi.
Medпtiш, kada је pгodat sашо deo нlшрпЉ zalЉa гоЬе, tada је 1шz110 da se
odгedi deo гazlike н сепi koji se odпosi па ргоdаtн гоЬн.
Sгаzшегпi deo гazlike н сепi шоzе se izгacнпati па vise паСiпа. М i сешо pгi
kazati dva:
Vгedпost pгodate гоЬе s0 гаснпа

ро ргоdајпој сепi х Razlika Ll сепi
Sгаzшегпi deo гazlike н сепi =
Vгedпost zalilla гоЬе ро ргоdајпој сепi
221
ili геsаvапјеш ргорогсUе: SR : SRC = RR : Х,
SRCxRR
х
SR
gde је: SR - Saldo гаснпа Roba па zalil1i ро ргоdајпој сепi,
SRC - Saldo гаснпа Razlika н сепi i
RR - Vгedпost pгodate (гealizovaпe) гоЬе ро ргоdајној сенi.
U tгgoviнi se, шеdнtiш, најсеsсе koгisti sledeCi паСiп оЬгаснпа гealizovaпe

гazlike н сепi; ргvо se нtvгdнје stopa гazlike н сепi:
100 SRC . .
SRC х = - - - - х 100 = % гazl1ke н сеш
SR SR
D0Ьije11i ргосепаt ргiшепi se па vгedнost pгodate гоЬе, kako је to pгikaza110
па sledeceш оЬгаsсн:
% гazlike н сепi х RR = RRC (гealizovaпa гazlika н сепi),

100
gde је SRC saldo гаснпа Razlika н сепi; SR saldo гаснпа Roba па zalil1i; RR
vгedпost pгodate (гealizovaпe) гоЬе ро ргоdајпој сепi.
Do паЬаvпе vгedпosti pгodate гоЬе dolazi se па sledeci паСiп:
Vгedпost pгodate гоЬе ро ргоdајпој сепi

- sгаzшешi deo гazlike н сепi
= паЬаvпа vгedпost pгodate гоЬе
Ovako оЬгаснпаtа паЬаvпа vгedпost pгodate гоЬе lшjizi se па teгet гаснпа

Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе, 1-асш1 Roba se odobгava za izпos ргоdајне vгedнo
sti pгodate гоЬе, а 1-асlш Razlika ll сепi se zadнzнje za оЬгаснпаti sгаzшешi deo
гazlike н сепi.
Pгikazaпo gгaficki, ovo lшjizeпje izgleda:
Roba na zalihi Nabavna vгednost prodate robe

so Vredнost prodate robe N abavna vrednost
ро prodajnoj ceni prodate robe
Razlika u ceni
Srazшerni deo
razlike u ceni
222
Nakoп ovog kпjizeпja, па гасшш Roba pгikazaпe sн pгeostale zalille ро ргоdај
пој vгedпosti, а saldo гаснпа Razlika н сепi pokazнje пeгealizovaiш гazlilш н сепi.
Na гасшш Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе ргоlшјizепа је 11abav11a vгedпost pгodate
гоЬе, koja се kao пegativпa ko111po11e11ta (od11os110 kao гaslюd) нсi н оЬгасtш peгio
dicпog гezнitata.
PI·imer:
Ргошеt па ta11giгa11i111 гаснпiша glavпe lшjige:
dнgнје роtгаzнје
Roba 600.000.- 300.000.-
Razlika н сепi 150.000.- 300.000.-
1) Pгodata је poloviпa zalilla гоЬе, ро os110vн cega је izvгseпo faktшisaпje.

ОЬгаснпаti i pгolшjiziti 11аЬаv1ш vгedпost pгodate гоЬе.
ОЬгаснп sгаzшегпоg dela гazlike н сепi:
150.000 х 150.000 = 75.000.-

300.000
SR = 300.000 (600.000 - 300.000)
RR = 150.000
SRC 150.000 (ЗОО.ООО 150.000)
Vгedпost pгodate гоЬе ро ргоdајпој сепi 150.000

- Sгаzшегпi deo гazlike н сепi 75.000
= Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе 75.000
Roba Razlika н сепi
600.000 ЗОО.ООО 150.000 зоо.ооо

150.000 (1) (1) 75.000
N аЬаvпа vгednost prodate гоЬе

(1) 75.000 1
223
Pitaпja za ргоvеш zпапја i гаzншеvапја:
1. Којој гacшюvodstveпoj kategoгiji pгipada Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе?

2. Na os110vн kog kпjigovodstveпog dоlшшепtа se lшjizi паЬаvпа vгedпost
pгodate гоЬе?
3. Kako se оЬгаснпаvа visiпa паЬаvпе vгedпosti pгodate гоЬе ako se zalЉe
гоЬе vode ро паЬаvпој сепi?
4. Kako se нtvгdјнје sгаzшегпi deo гazlike н сепi koja se odпosi па ргоdаtн
гоЬн?
5. Сешн је jedпaka паЬаvпа vгedпost pгodate гоЬе ako se zali11e гоЬе vode ро
velepгodajпoj сепi?
3.4. finansijski rashodi
Fiпaпsijski гaslюdi наstајн ро os110vн koгisceпja pozajшljeпih izvoгa (sгed

stava), рlасапја lшраса рге гоkа dospeca potгazivaпja, lшгsпih гazlika ро оsпоvн
obaveza i potгazivaпja н stгапој valнti (iпo-obaveza i iпo-potгazivaпja) i ро оsпоvн
zatezпih kaшata.
Veciпa ргеdнzеса ргi оЬаvlјапјн svoje poslovпe aktivпosti рогеd sopstveпiЬ
sгedstava апgаzнје i sгedstva koja poticн iz pozajшljeпih izvoгa. То sн н ргvош геdн
kгediti doшacih i stгапЉ Ьапаkа, kao i kгediti пefiпaпsijskil1 iпstitнcUa. Za koгisce
пje tнdЉ sгedstava, пezavisпo od toga iz kog od poшeпнtill izvoгa poticн, placa se
паlшаdа н vidн kaшate.
Кашаtа па dнgогоспе kгedite placa se zajedпo sa гаtош, tj. ргi рlасапјн aпнi
teta, sto zпaci polнgodisпje. Ргi шеsеспош оЬгасшш fiпaпsUskog гezнltata пнz110
је izпos kaшate koji pгipada svakoш шesecн оЬгаснпаti i pгokпjiziti па teгet Fi11a11-
sUskЉ гaslюda. Obaveza za рlасапја ove kaшate se, kako је ve6 паvеdепо, kпjizi па
гасшш Razgгaпiceпje tгoskova kaшata.
Кашаtе koje se рlасајн za koгisceпje kгatkoгocпih kгedita sa гоkош vгасапја
od шеsес dапа н celiпi teгete fiпaпsijske гaslюde datog шеsеса нz оdоЬгепје гаснпа
Obaveze ро оsпоvн tгoskova fiпапsiгапја ili Telшceg гаснпа, н zavisпosti od toga da
li је izvгseпa isplata kaшate ili пе.
Obaveze ро osnovн
(~ekuCj raC~_)----tr-o~Skova filnansi~~-~J-·a----F-i-nansijsli rashodi
Кашаtе koje se рlасајн па kгаtkогоспе kгedite sa гоkош otplate dнziш od ше

sес dапа, sa kпjigovodstve110-tel111ickog aspekta роsшаtгапо, геgistгнјн se па isti па-
224
сiп kao i kaшate ро OS110Vll dнgогоспЉ kгedita. Јег, da podsetiшo, i ll оvош slнсајн
пastaпak гaslюda ро оsпоvн kaшata pгetlюdi isplati.
Когisсепје sгedstava dobavUaca н нgоvогепош гоlш dнzеш od zаkопош pгed
videпog, ро pгavilн, iша za posledicн takode рlасапје kaшate. Takve obaveze sн
pokriveпe шепiсаша, koje glase па izпos dнga нvесап za izпos kaшate. Кашаtа koja
је оЬгаснпаtа lшjizi se па гасшш Ispгavka vгedпosti шепiспЉ obaveza. Ргi оЬгасн
ПLl peгiodicпog гezнltata па lсгајн svakog шеsеса se deo kaшate koji је гaslюd datog
шеsеса sa ovog гаснпа ргепоsi па 1-асtш Fiпaпsijski гaslюdi. Na гасшш Ispгavka
vгedпosti шепiспil1 obaveza ostaje, dakle, sашо izпos Ьнdнсе kaшate. Ovaj 1-асtш
svodi шепiспн obavezн па 11је1ш sadasпjн vгedпost, to jest, па visi1ш dнga нvеса~ш
za kашаtн koja је пastala do datog tгепнtkа.
Izшiгепје tekнcill obaveza ргеша dobavUaCiшa, takode, шоzе iшati za posledicн
пastaпak fiпaпsuskill гaslюda, нkoliko se pгopнsti нgоvогепi гоk placai~a. Zbog koгisce
пja sгedstava dobavUaca н гоlш dнzеш od нgоvогепоg, placa se паkпаdа н vidн zatezпe
kaшate. Zatezпa kaшata se, ро pгavilн, placa ро stopi visoj od stope za геdоv1ш kашаtн.
Za izпos zагаснпаtе zatezпe kaшate se povecava obaveza ргеша dobavljacн, ргi рlасапјн
obaveza isplacнje se kako obaveza, tako i zагаснпаtа zatezпa kaшata.
Opisaпa lшjizeпja se шоgн gгaficki pгedstaviti ovako:
Razgranicavanj е
tгoskova kamata Finansijski rashodi
ро
osnovн kaшata
Ispravka vгednosti
шenicnih obaveza
Dobavljaci
Fiпaпsijski гasЬodi шоgн пastati i ргi пaplati potгazivaпja

od lшраса.
Naiшe, нgоvага se гоk za рlасапје пеtо izпosa faktшa,
ali i kгaCi гоk рlасапја н
kоше lшрас iша ргаvо па popнst - kasa skoпto. Na ргiшег, гоk za рlасапје пеtо izпosa
faktшe је 20 dапа, а za iskoгisceпje kasa skoпta 8 dапа ili 5 dапа. Kasa skoпto је zapгa
vo kaшata za koгisce1~e sгedstava lшрса koja ргеdнzесе dobUa рге нgоvогепоg гоkа za
рlасапје пеtо izпosa faktшe, нvесапа za ргешiјн za гizik пaplate. Uobicajeпo је da se
kasa skoпto iskazнje н ргосепtн н оdпоsн па izпos пеtо faktшe. Ргi рlасапјн lшрас нрlа
снје па telшCi 1-асш1 izпos пеtо faktшe шnапјеп za izпos iskoгisceпog kasa skoпta. Za
225
izпos kasa skoпta povecavajн se fi11a11sijski raslюdi, dok se па rасшш lшраса гegistгнje
sша~~епје potгazivai~a za izпos пеtо faktшe koja је рlасепа.
Gгaficki opisa110 lшjizeпje se шоzе predstaviti ovako:
Кнрсi Tekuci racu11
rashodi
Obaveze нgоvогепе н stгапiш sгedstviшa рlасапја (devizaшa) шоgн biti osпov

za 11asta11ak 11egativ11ill lшгsпiЬ razlika. Negativпe kшsпе razlike паstајн н slнсајн
kada se obaveze рrеша iпo-kreditoriшa ili iпo-dobavljaCiшa pretl10d110 evide11tiгa11e
ро jed110111 kнгsн, а рlасајн se ili bilaпsiгajн ро dгнgош viseш kшsн. Ргошепа kшsa
пastaje ili zbog devalvacije 11acio11al11e valнte н kojoj se vode kпjige ili zbog ргiшепе
tгzisпog od11os110 pгoшeпljivog lшгsа valнta (tzv. klizajнceg kнгsа). Razlika izшedll
izпosa ро kојеш је obaveza гegistгovaпa i izпosa obaveze dobijeпog ргiшепош 110-
vоg viseg lшгsа ро kојеш obaveza шога biti рlасепа ili bila11siгa11a pгedstavlja fi11a11-
sijski гasl10d peгioda н kојеш је do ргошепе lшгsа doslo. Za izпos 11egativ11e lшгsпе
гazlike tгеЬа povecati izпos obaveza i fi11a11sijske raslюde.
Gгaficki opisaпa k11jize11ja se шоgн pгedstaviti kako sledi:
Fi11a11sЧskirashodi
negativne kursne razlike
226
Devizni racun Dobavljaci u inostranstvu Finansijski rashodi
s 195.000.- (2) (2) 95.000.- 90.000.- (1) 5.000.-1
5.000.- (1)
Negativ11e kшsпе гazlike шоgн пastati i ро os110vн potгazivaпja iskazaпil1 н

devizaшa. Naiшe, dode li do гevalvacije пасiо11аlпе valнte ili pak do pada klizajнceg
lшгsа, kшs ро kојеш се biti парlасепа ili bilaпsiгaпa potгazivaпja bice пizi od kшsa
koji је koгisceп ргi пjihovoш kпјizепјн. Negativпa kшsпа гazlika koja se zbog toga
javlja је fiпaпsijski гashod datog оЬгаснпskоg peгioda. Kod bila11siгa11ja iпo-potгazi
vaпja za izпos пegativпe lшгsпе гazlike lшjizi se sшапјепје potгazivaпja i роvесапје
fiпaпsijskil1 гashoda, а пaplata iпo-potгazivaпja ро kшsн пizеш н оdпоsн па kшs
ргiшепјеп kod pгetlюdпog bilaпsiгaпja evideпtiгa se па sledeCi паСiп:
Ino kupac Devizni racun
P:riшe:r:
1) Potгazivaпje od iпо-lшрса izпosi 8.000 EURA, sto ргегаснпаtо ро kшsн па
daп пastaпka potгazivaпja izпosi 560.000 diпага. Potгazivaпje se za роtгеЬе bilaпsi
гaпja оЬгаснпаvа ро lшгsн od 65 diпага za EURO, koji vazi па dап 31.12. ОЬгаснпа
ti i pгolшjiziti пegativ1ш kшsпн гazlikн:
ОЬгасш1 пegativпe kшsпе гazlike:

1.12. 8.000 Ех 70 = 560.000.-
31.12. 8.000 Ех 65 = 520.000.-
Negativпa kшsпа гazlika 40.000.-
Кпј izeпj е:
Ino kupac Finansijski rashodi

560.000 1 40.000.- (1) (1) 40.000.- 1
227
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzншеvапја:
1. Navedite пајсеsсе fiпaпsijske гaslюde.

2. Zbog cega se vгsi vгешепskо гаzgгапiсепје kaшata па dнgогоспе kгedite?
3. Kako se lшjigovodstveпo obнllvatajн kaшate па kratkшocпe lпedite koje se
рlасајн шеsеспо?
4. Kako se lшjigovodstveпo evideпtiгa kaшata ро оsпоvн шепiспЉ obaveza?
5. Sta је kuгsпa гazlika?
6. Kada паstајн пegativпe kшsпе гazlike?
7. Kako se lшjigovodstveпo оЬнЬvаtајн pozitivпe kuгsпe гazlike?
3.5. Ostali rashodi
Рогеd poslov11il1 гaslюda koji sн, kako је vec паvеdепо, ргi koгisceпjн шetode
нlшрпil1 tгoskova za Ьilапsiгапје нsрећа iskazaпi н fогшi tгoskova ро vгstaшa, а
kod шetode tгoskova pгodatill нСiпаkа н fогшi сепе kostaпja, н ргеdнzеСiша se ja-
vljajн i н Ьilапsн нsреlы iskazнjн ostali, fiпaпsijski i vaшedпi гaslюdi.
Pod ostaliш гaslюdiшa роdгаzншеvајн se гaslюdi koji sн povezaпi sa poslova-
пjeш ргеdнzеса, ali пе i sa нсiпkош, dakle, pгoizvodoш оdпоsпо нslнgош. Rec је о
gнЬiсiша koji паstајн ргi pгodaji iшoviпe ргеdнzеса, Ьагtiја od vгedпosti, шateгijala
i оsпоvпЉ sгedstava, роtош о gнbiciшa koji паstајн ро оsпоvн sшапјепја vгedпosti
pojediпiЬ oЫika iшoviпe, па ргiшег, ргi pojavi tj. otpisн пeпaplativill potгazivaпja
ili zalilla пeispгavпog шateгijala, пеkшеtпiЬ gotovЉ pгoizvoda, dешоdiгапе гоЬе i
sl.
Ргоdаја шateгijala svakako пе spada н ноЬiсајепе aktivпosti ргеdнzеса. Ро
tгеЬа za ргоdајош шateгijala se javlja spoгadicпo, kada нsled ргошепе аsогtiшапа,
ргiшега гadi, пeki гапiје пabavUeпi шateгijal za dato ргеdнzесе izgнЬi нроtгеЬ1ш
vгedпost. Dгzапје takvog шateгijala па zalillaшa povlaCi s јеdпе stгапе tгoskove
skladisteпja, osigшaпja, а sаш шateгijal vгешепош gнЬi па vгedпosti. Рогеd toga,
н vгedпosti tog шateгijala пalaze se iшoЬilizovaпa sгedstva ргеdнzеса, koja Ьi se,
da sн н поvсапош оЫikн, шogla plasiгati i doпeti pгilюd н vidн kaшate. Otнda је
svгsislюdпo zalille пероtгеЬпоg шateгijala pгodati.
Ako se ргоdаја zalil1a шateгijala obavlja ро сепаша koje sн пize od пjilюve
паЬаvпе vгedпosti, tadaje гее о pгodaji sa gнbitkoш,jeг се pгilюd od ргоdаје шateгi
jala Ьiti пizi od raslюda koji је jedпak паЬаvпој vгedпosti pгodatog шateгijala.
ОЬгаснп паЬаvпе vгedпosti pгodatog шateгijala i kпjigovodstveпo оЬнЬvаtа
пје ргоdаје zavise od toga da li se evideпcija zalil1a шateгijala vodi ро stvaшoj па
Ьаvпој ili plaпskoj паЬаvпој vгedпosti.
Ukoliko se zaliЬe шateгijala vode ро рагtiјаша, паЬаvпа vгedпost pгodatog
шateгijala нtvгdјнје se шпоzепјеш pгodate koliCiпe шateгijala sa паЬаvпош сепош
kопkгеtпе paгtije. Ukoliko se шateгijal evideпtiгa ро vгsti, а пе ро рагЩаша tada se
228
оЬгаснп паЬаvпе vгedпosti шateгijala vгsi ргiшепош шetoda ргоsеспе сепе, FIFO
ili LIFO шetoda, koje sп detaljпo гаzшаtгапе pгilikoш izlagaпja о оЬгасшш vгedпo
sti пtгоsепоg шateгijala.
Ргi lшjigovodstveпoш оЬпЬvаtапјп ргоdаје шateгijala, Ьнdпсi da пiје гее о po-
slov110111 ргilюdн, ргiшепјпје se tzv. пеtо ргiпсiр. То zпaCi da se ргоdајпа vгedпost
kao pгilюd koji пastaje ро os110vн ргоdаје шateгijala i sa tiш ргilюdош povezaпi гаs
Ьоd (паЬаvпа vгedпost pгodatog шateгijala) пе obнl1vatajн па роsеЬпiш гасппiша,
kao sto је to slнcaj ргi kогisсепјп bгuto ргiпсiра, vec se sашо utvгdi гazlika izшedjп
пјiЬ i iskaze па гасшш gпbitka (kada sп гaslюdi veCi od pгilюda) ili dobitka (ako sп
гaslюdi шапјi od pгilюda пastalЉ datoш ргоdајош).
Кпјizепје ргоdаје шateгijala ргi kojoj пastaje gнbitak, нsled vece паЬаvпе
vгedпosti pгodatog шateгijala od пjegove ргоdајпе vгedпosti, otпda se evideпtiгa
zаdпzепјеш гаснпа Кпрсi ili Telшceg гасппа za ргоdајпu vгedпost (јег pгilюd od
ргоdаје povecava ili potгazivaпja ili gotovi1ш), оdоЬгепјеш гаснпа Mateгijal za па
Ьаvпн vгedпost pгodatog шateгijala (јег је ргоdаја sшaпjila zalil1e шateгijala) i zаdн
zепјеш гаснпа Gubitak па pгodaji шateгijala za izпos гazlike izшedju пizЉ pгilюda
i vесЉ гaslюda пastaliЬ п vezi sa оvош ргоdајош. Gгaficki ova lшjizeпja se шоgп
pгikazati:
Materijal TekuCi racun / Kupci
ћ·iшеI": Staпje па aпalitickoш гасшш шateгijala "Х" је:
Materi1· al "Х"
зоо х 500 = 150.000
400 х 600 = 240. ооо
Staпje па ~-аснпп Mateгijal је 390.000.- diпага.

р
1) Pгodato је па kгedit 600 kg шateгijala "Х" za ЗОО.ООО diпага. ОЬгаснпаti i

pгokпjiziti паЬаvпн vгedпost pгodatog шateгijala koгisteCi FIFO шetod.
229
ОЬгасн1111аЬаv11е vгedпosti pгodatog шateгUala:
300 х 500 = 150.000.-

300 х 600 = 180.000.-
330.000
Ргоdајпа vгedпost шateгijala је 300.000.-
GнЬitak па pгodaji шateгijala: ЗО.ООО.-
Кпјizепје па гаснпiша glavпe lшjige:
Materijal Кнрсi
(S) З90.ООО 1 ЗЗО.000 (1) (1) ЗОО.ООО 1
Gнbitak na prodaji шaterijala

(1) ЗО.ООО \
Kada se шateгijal evideпtiгa ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti, оЬгаћш visiпe

паЬаvпе vгedпosti pгodatog шateгijala pгetpostavlja koгekcijн plaпske паЬаvпе vгed
пosti pгodatog шateгijala sгаzшегпiш deloш odstнpaпja od plaпskil1 пabavпil1 сепа,
koji se нtvгdнје ргеша оЬгаsсн:
Vгedпost pгodatog шateгijala ро PNC х So гаснпа Odstнpaпje od PNC

Vгedпost zali11a шateгijala ро PNC
OCigledпo da је ovaj оЬгаzас апаlоgап vec kогisсепош оЬгаsсн za оЬгаснп sга

zшегпоg dela odstнpaпja od PNC koji se odпosi па нtгоsепi шateгijal. Koгigovaпje
plaпske паЬаvпе vгedпosti гealizovaпog шateгijala sa alikvotпiш deloш odstнpaпja
vгsi se па sledeci паСiп:
Vгedпost pгodatog шateгUala ро PNC

+ sгаzшешi deo odstнpaпja od PNC (ргеkогасепје)
Vгedпost pгodatog шateгijala ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti
Vгedпost pгodatog шateгUala ро PNC

sгаzшегпi deo odstнpaпja od PNC (sпizeпje)
Vгedпost pгodatog шateгijala ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti.
230
Posto utvгdivaпje peгiodicпog гezнltata pгetpostavlja оЬгасuп гaslюda пе ро
plaпskoj vec ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti, pгikazaпi оЬгаснп stvaгпe паЬаvпе
vгedпosti pгodatog шateгijala је пеорlюdап.
Iпасе, гаснп zalЉa шateгijala se odobгava za vгedпost pгodatog шateгijala ро
PNC, ~-асш1 Кпрсi (ili TelшCi гаснп) se zadпzпje za ргоdај1ш vгedпost гealizovaпog шa
teгijala, i-actш gнbitak па pгodaji шateгijala se zadнzt~e za гazlilш izшedjн vise stvaгпe
11abav11e vгedпosti i пize ргоdајпе vгedпosti шateгijala, а гаснп odstupaпja se zadпzuje
ili odobгava za sгаzшегпi izпos sпizeпja оdпоsпо ргеkшасепја od PNC.
Gгaficki pгedstavljeпo, kпjizeпje izgleda ovako:
Materijal Kupci
ROI
L'
~~~~·~~~~~~
Vrednost real1zovanog materijala PNC ро
Prodajna
vrednost
Srazmerni deo Srazmerni deo + materijala
snizenja prekoracenja Gubltakna
~----p_r_o~~aji Tterija\a
Primer:
Na гаснпiша glavпe kпjige је sledeci ргошеt:
dugнje potгazuje
Mateгijal 450.000.- 150.000.-

Odstпpaпje od plaпskiћ паЬаvпЉ сепа шateгijala 20.000.- 60.000.-
1) Pгodata је kпрсiша poloviпa zalilla шateгijala za 110.000 diпага.

ОЬгасппаti i pгolшjiziti паЬаv1ш vгedпost pгodatog шateгijala.
Obгacu1111abav11e vгedпosti pгodatog шateгijala:
Vгedпost pгodatog шateгijala ро plaпskoj паЬаvпој vгedпosti 150.000.-
sгаzшешi deo odstнpaпja od PNC (sпizeпje) 20.000.-
Vгedпost pгodatog шateгijala ро stvaпюj паЬаvпој vгedпosti 130.000.-
Sгаzшешi deo odstupaпja izгаснпаt ргеша datoш obгascu:
150.000 х 40.000 = 40.000 = 2 О.ООО diп.

ЗОО.ООО 2
Кпјizепје па гасппiша glavпe lшjige:
231
Odstupanje od planske
Materijal nabavne cene materij ala
450.000 150.000 20.000 1 60.000
1
150.000 (1) (1) 20.000
Kupci
(1) 110.000 1
GuЬitak na prodaji materijala

(1) 20.000 1
Racun Gubitak паprodaji шaterijala predstavlja гасuп raslюda, sto zпaci da

kao пegativпa kошропепtа rezultata ulazi u sastav bilaпsa uspeha.
Preduzece ima iпteres da оsпоvпа sredstva koja шu vise пisu potrebпa proda.
Prodajoш se izbegavaju buduCi troskovi kao sto sн troskovi aшoгtizacije, odrzava-
пja i osigшaпja, па рriшег, i dobija шоgнспоst da sredstva koja sн н пjil1 нlоzепа
plasiгa нz kашаtн ili koгisti па пeki drugi паеiп. Ргоdаја se vгsi па оsпоvн odlнke
нprave kојош se оdгеdјнје i пасiп prodaje. Prodaja se, паiше, шоzе obaviti рнtеш
javпog паdшеtапја ili licitacije, prilшpljaпjeш рisшепiћ ропнdа ili diгektпoш pogod-
boш, ako пе нsре prodaja па јеdап od dva prethodпo паvеdепа пасiпа.
Prodajпa vгedпost оsпоvпiћ sredstava se ро pгavilн гazlilшje od sadasпje vred-
пosti datog osпovпog sredstva. Ako se prodaja obavi ро сепi koja је пiza od пeot
pisaпe vredпosti osпovпog sredstva пastaje gнbitak н visiпi гazlike izшedjн vise
sadasпje i пize prodajпe vгedпosti datog osпovпog sгedstva. Ovaj gнbitak se нЬrаја
н ostale гaslюde.
Prodaja оsпоvпiћ sгedstava sa gнbitkom kпjigovodstveпo se obнl1vata zаdн
zепјеш 1-асtша Кнрсi za рrоdајпн vгedпost, гаснпа Ispгavka vгedпosti osпovпill
sredstava za otpisaiш vredпosti, racuпa Gнbitak па pгodaji оsпоvпiћ sredstava za
гazlilш izшedjн sadasпje i ргоdајпе vгedпosti, dok se za паЬаv1ш vredпost prodatog
osпovпog sredstva odobrava 1-асtш Оsпоvпа sredstva.
Graficki pгedstavljeпo lшjizeпje izgleda:
Osnovna sredstva
(1)
Gubltakna osnov. sred.
232
(1) ргоdаја osпovпog sгedstva sa gubitkom
Ргimег: Na ovu odluke upгave pгodato је па kгedit kupcima os110v110 sгed

stvo Cija је паЬаvпа vгedпost 50.000.- diпага, otpisaпa vгedпost 20.000.- diпага za
25.000.- diпага.
K11jize11je па гacuпima glavпe lшjige izgleda:
Osnovna sredstva
so 50.000. - (1) (1) 25.000. KTci

Ispravka vred. osnovnih sredstava
(1) 20.000. 1
Gubltak na prodaji osnov. sred.
(1) 5.000. 1
Ostalim гaslюdima smatгaju se i gubici koji пastaju ро os110vu ргоdаје 11aгtija

od vгedпosti о kojima је vec bilo гесi.
233
Pita11ja za ргоvегн zпапја i гаzшnеvапја:
1. Ро kош os110vн 11astajн ostali гaslюdi?

2. Сешн је jed11ak gнbitak па pгodaji osпoviЬ sгedstava?
3. Kako se kпjigovodstveпo оЬнЬvаtа ргоdаја шateгijala?
4. Kako se нtvгdјнје visiпa паЬаvпе vгedпosti pгodatog шateгijala ako se zali-
l1e шateгijala vode ро plaпskoj паЬаvпој сепi?
5. Na оsпоvн kojiЬ lшjigovodstveпiЬ dokшneпata se ki~izi ргоdаја шateгUala?
6. Којој gгнрi гaslюda pгipada osigшaпjeш пepokгiveпi izпos stete?
7. Da li је шапјаk koji se пе шоzе пadokпaditi ostali гaslюd?
Objas11ite гazloge.
234
4е РОЈАМ, VREDNOVANJE, KLASIFIKACIJA
1 EVIDENTIRANJE PRIHODA
PIRIHODI
Ciljevi izucavanja
1. Кlasifikacija
prihoda ро osnovu njihovog nastanka
2. Utvrdjivanje pravila za priznavanje prihoda
3. Objasnjenja utvrdjivanja visine prihoda
4. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda
5. Objasnjenje utvrdjivanja periodicnog rezultata metodom ukupnih tro-
skova
4.1. Pojam prihoda
PolazeCi od os11ove нastaнka i нticaja на i111ovi1ш, pгilюdi se шоgн defiнisati

kao роvесанја sгedstava ргеdнzеса pгoistekla iz ргоdаје нСiнаkа, fiнaнsijskil1 рlа
sшана i ргоdаје iшoviпe ргеdнzеса. Ргi оЬгасшш totalнog (нlшрпоg) гezнltata рге
dнzеса, s оЬziгош на to da postoji роtрнна dovгseнost poslovнih орегасiја, izшedjн
pгilюda i нaplata i гaslюda i isplata postoji vгешенskа i kvaнtitativнa podнdaпюst.
То је i гazlog zbog cega totalпi гezнltat шоzе biti оЬгаснпаt kao гazlika izшedjн нa
plata i isplata, оdпоsно sto гаснн нspel1a ргi оЬгасшш totalнog гezнltata pгedstavlja
Cist гаснн ноvса. Kada se, шеdјнtiш, нtvгdјнје peгiodicнi гezнltat tada se zbog po-
stojaпja неdоvгsепiЬ poslovнill орегасiја javlja i kvaнtitativнa i vгешепskа нероdн
dапюst izшedjн pгilюda i нaplata i гaslюda i isplata. PгiЬodi i гaslюdi se za роtгеЬе
оЬгаснна peгiodicпog гezнltata не шоgн defiнisati kao pгilivi i odlivi gotoviнe пasta
li н јеdнош оЬгасннskош регiоdн. Naplate нastale н јеdнош оЬгаснпskош peiiodн
шоgн se, наiше, odнositi на pгilюde pгoslog, telшceg ili ЬнdнсiЬ оЬгасннskiЬ peгio
da. Raslюdi, kako је vec га11iје izlozeнo, шоgн izazvati isplate н tеkнсеш, ЬнdнСiш
235
ili sн iЬ vec izazvali н pгosliш peгiodiшa. То је i гazlog sto se оЬгаснп peгiodicпog
гezнltata пе шоzе vгsiti шеdјнsоЬпiш sнceljava11je11111ovca11il1 tokova. Tokovi гeпta
biliteta, od kojiЬ sн prilюdi pozitivпa veliciпa а гaslюdi пegativпa, sн dеtегшiпапtе
peгiodicпog гezнltata. Ovo пе zпaCi пista dгнgо vec da је za оЬгаснп peгiodicпog
гezнltata bitпo da li је ргiЬоd пastao н datoш оЬгасш1skо111 регiоdн, а iгelevaпto је
da li је оп н tош регiоdн парlасеп.
4.2. Юasifikacija prЊoda
Kгiteгijшni ргеша kojiшa шоzе biti izvгseпa klasi fikacij а pгilюda ј edпog ргеd
пzеса Ьiгајп se ргеша tоше koje se iпfогшасiје о pгilюdiшa sшаtгајп zпасајпiш.
Uobicajeпo је da se шшtаг гedov11il1 pгilюda izvгsi podvajaпje па pгilюde koji паstа
јп ро оsпоvн obavljaпja оsпоvпе delatпosti ргеdнzеса (poslovпi pгilюdi), pгillode
koji sп posledica нргаvlјапја поvсапiш sгedstviшa ргеdнzеса (fiпaпsUski pгilюdi)
i ostale pгilюde koji se пе шоgп svгstati п dve паvеdепе gгнре гedovпill pгilюda
(ostali pгilюdi).
Za геdоvпе pгilюde, kako vec i saш пaziv пkаzнје, kaгateгisticпo је da sп pгed
vidivi ро svojoj visiпi i diпaшici п vгеше1ш, sto је vazпa pгetpostavka za fiпaпsijsko
рlапiгапје. Redovпi poslovпi prilюdi sн опi koji pгoisticн iz obavUaпje оsпоvпе de-
latпosti ргеdпzеса. То zпaei da pгilюdi od ргоdаје gotovil1 pгoizvoda predstavljajн
геdоvап poslovпi pгilюd pгoizvodпiЬ, а pгilюdi od ргоdаје гоЬе геdоvап poslovпi
pгilюd tгgovi11skil1 ргеdнzеса. Pгilюdi od vгsепја пslпga sп геdоvап poslovпi pгilюd
пslпzпill ргеdпzеса. Ovil1 pгilюdi iшајп vгlo cvгstн vezп sa геdоvпiш poslovпiш гas
lюdiшa. Таспiје, паstапlш svakog гedovпog poslovпog ргiЬоdа pгetlюdi пastaпak
гedovпih poslovпiЬ гashoda.
Fiпaпsijski pгilюdi se takodje пЬгајајп п геdоvпе pгilюde. Опi паstајп рlаsiгап
јеш fiпasijskih sгedstava ргеdнzеса. Oviш prilюdiшa pripadajн divideпde, kaшate
па dнgогоспе рlаsшапе, pozitivпe lшгsпе гazlike, iskoгisceпi kasa skoпto оdоЬгеп
od stгапе dobavljaca, zatezпe kaшate zагасппаtе dнzпiciшa i sl. Izшedjн fiпaпsij
skill pгilюda predнzeca i пjegovill fi11aпsijskil1 rashoda пе postoji опа vгsta poveza-
пosti kao sto је to slпcaj sa poslovпiш pгilюdiшa i raslюdiшa.
U ostale pгilюde нЬгајајп se pгilюdi (ili bolje геСi dobici) koji se оstvагнјп ргi
pгodaji iшoviпe ргеdнzеса, пaplati пgгоzепЉ potгazivaпja i slicпo. Pгidev ostali koji
iш је dat tгеЬа da пkaze па to da је гее о pгilюdiшa koji пisн vezaпi za obavljaпje
оsпоvпе poslovпe aktivпosti ргеdнzеса, оdпоsпо za нсiпаk ргеdпzеса. Опi se javUa-
jн spoгadicпo, а posledica sн ргоdаје оsпоvпiЬ sгedstava i шateгijala koji sп za dato
ргеdнzесе izgнbili проtгеЬпн vгedпost, ргоdаје haгtija od vгedпosti cijiш se шюv
сепјеш zele pгiЬaviti роtгеЬпа поvсапа sгedstva, пaplate нgгоzепЉ potгazivaпja н
izпosн vесеш od ргосепјепоg i sl.
236
4.3. Vrednovanje prЊoda
Utvгdjivaпje visiпe pгilюda zal1teva odgovoг па dva pitaпja: ргvо, kada se pгi
lюd sшаtга ostvaгeпiш, i dгнgо, kako se нtvгdјнје visiпa pгilюda.
Odgovoг па ргvо pitaпje daje vec рошiпјапi ргiпсiр гealizacije. Ргеша оvош
ргiпсiрн, pгilюd i гezнltat se шоgн sшatгati ostvaгeпiш tek опdа kada sн tгzisпo
veгi fikovaпi.
Jediпstveпog odgovoгa па pitaпje kada se to pгilюd шоzе sшatгati пastaliш,
оdпоsпо tгzisпo veгifikovaпiш пeшa. Тге1шtаk гealizacije pгilюda је stvaг koпveпci
je ЬнdнСi da пekoliko ekoпoшskiЬ dogadjaja tokoш ргосеsа гealizacije шоgн da Ьн
dн sшаtгапi tгепнtkош гealizacije. U гacшюvodstveпoj liteгatшi i pгaksi se пајсеsсе
kao шоgнСi ekoпoшski dogadjaji za koje se vezнje гealizacija pгilюda пavode: (1)
ргiЬvаtапје ispoгнke i faktшe od stгапе lшрса, (2) пaplata ispoгнceпih pгoizvoda,
нslнga i гоЬе, i (3) pгoizvodпja нсiпаkа.
(1) РгЉvаtапје ispoгнke i faktшe isрогнсепе od stгапе lшрса za ргоdаtн гоЬн,
pгoizvode i нslнge pгodavac шоzе sшatгati dovoljпiш za ргizпаvапје pгilюda. Ovaj
ргiпсiр је pozпat н гacшюvodstveпoj pгaksi kao ргiпсiр faktшisaпe гealizacije i
sшаtга se dошiпiгајнсiш ргiпсiрош н оdпоsн па pгeostala dva. Siгoko ргiЬvаtапје
ovog ргiпсiра obгazlaze se tiшe sto dogadjaj ргоdаје пе tгеЬа bezнslovпo povezivati
sa dogadjeш рlасапја. Јег, ako рlасапје пiје izvгseпo н istoш tгепнtlш, пastaje potгa
zivaпje koje pгedstavlja saшostalaп роsеЬап oЫik aktive ргеdнzеса. Ргiшепа ovog
pгavila, sшаtга se, obezbedjнje pгavil1ш alokacijн ргiЬоdа па оЬгаснпskе peгiode.
Ргiшепi ovog pгavila шоgн se нpнtiti i zашегkе н sшislн da пјiше пisн нzeti н obziг
tгoskovi koji паstајн паkоп ргоdаје, da zапешагнје шоgнспоst da lшрас vгati гоЬн,
kao i da пе нziша н obziг гizik н vezi sa парlаtош pгilюda.
Racшюvodstveпa teoгija i pгaksa sн гazvile пiz iпstгшпепаtа kojiшa se паvе
dепе slabosti otklaпjajн. Тгoskovi koji паstајн паkоп ргоdаје, kao sto sн, ргiшега
гadi, tгoskovi popгavki pгoizvoda н gагапtпош гоkн pokгivajн se па teгet гezeгvisaп
ja koja se za tн svгlш fогшiгајн, гizik od vгасапја гоЬе пiје iшапепtап sашо оvош
pгavilн, а sашо vгасапје је izнzetak koji пе шоzе нgгoziti opгavdaпost ргiшепе pгa
vila. Sto se pak гizika пaplate ргiЬоdа tice, опi se нziшајн н obziг рнtеш ранsаlпiЬ
ili pojediпacпih otpisa potгazivaпja.
(2) РгiЬvаtапје пaplate ргоdаtЉ pгoizvoda, гоЬе i нslнga kao tгепнtkа ргizпа
vапја pгilюda sшаtга se оргаvdапiш sашо ргi pгodaji гоЬе па шаlо, za gotovo, ргi
pгodaji гоЬе па otplatн i н slнсајн postojaпja visokog гizika пaplate. Oviш pгaviloш,
pozпatiш kao ргiпсiр парlасепе гealizacije, ako se опо pгЉvati kao opstevazece пa
stoji se i ргi kгаtkогоспош оЬгасшш гezнltata postici jedпakost пaplata i pгilюda.
То, шеdјнtiш, iша za posledicн ргешеtапје pгilюda iz peгioda н peгiod, pгilюdi се
Ьiti, паiше dodeljeпi оЬгаснпskiш peгiodiшa н kojiшa је izvгseпa пjilюva пaplata, а
пе опiша н kojiшa sн нсiпсi pгoizvedeпi i pгodati lшрсiша.
(3) Pгil1vataпje tгe1шtka pгoizvodпje kao tгепнtkа ргizпаvапја pгilюdajasпo se
kosi sa ргiпсiрош гealizacUe, јег do tгzisпe veгifikacije pгoizvedeпiЬ pгoizvoda пiје
237
doslo. Ipak pod оdгеdјепiш okolпostiшa sшаtга se da је н skladн sa eko110111ski111
роiшапјеш ciljeva polagaпja гаснпа vec н tге1шtlш kada је pгoizvodпja zavгseпa,
ра cak i рге toga, ргizпаvапје dela pгilюda kao оstvагепЉ. Za pгoizvode koji iшајн
gагаtпоvюш ргоdајн, gагапtоvапе сепе, kao sto sн poljopгivгedпi pгoizvodi, koji
шоgн Ьiti нvek pгodati ро gагапtоvапiш сепаша гоЬпiш геzегvаша, ili zlato koje
iша нlоgн поvса, пiје sрошо da vec н саsн pгoizvodпje pгilюd шоzе Ьiti pгizпat.
Kod pгoizvodпje ро dнgогоспiш нgоvогiша, kao sto sн izgгadпja шostova, bгodova
i sl. stгiktпo pгidгzavaпje пасеlа гealizacije dovelo Ьi do роgгеsпе slike о ргiпоsпош
polozajн ргеdнzеса, јег Ьi н godiпaшa izgгadпje Ьili iskazivaпi gнЬici, dok Ьi Ll go-
diпi zavгsetka Ьiо iskazaп visok doЬitak. Sшаtга se da гezнltat пе пastaje 11 tгепнtlш
kada se pгoizvod ргоdа, оп пastaje tokoш пjegove pгoizvodпje tako da је гаzшшю
dopнstiti, ako је posao deUiv, da se ргizпаvапје pгilюda vгsi saglasпo stepe1ш dovгse
пosti poslova. Ovo pгavilo se пе ргорisнје kao оЬаvеzнјнсе vec se ргеdнzесiша daje
шоgнспоst da ga pod нsloviшa нtvгdјепiш pгopisiшa i пасеliша шоzе pгiшeпiti.
Za гazlilш od гaslюda izazvaпill ргоdајош koji se нtvгdјнјн, kako је vec паvе
dепо, н visiпi сепе kostaпja гealizova11il1 proizvoda i нslнga оdпоsпо паЬаvпе vгed
пosti pгodate гоЬе, za нtvгdjivaпje pгilюda геlеvапtпа је ргоdајпа сепа.
Sашо pгilюdi koji poticн iz ргоdаје ostvaгeпe шшtаг ргеdнzеса (iz tzv. iпtеше
гealizacije) saglasпo ргiпсiрн гealizacije нtvгdјнјн se н visiпi сене kostaпja. Ргiшепа
ргоdајпiЬ сепа Ьi н oviш slнcajeviшa, паiше, iшala za posledicн iskazivaпje пегеа
lizоvапЉ гezнltata.
Popнsti оdоЬгепi lшрсiша шоgн нticati па visi1ш ргiЬоdа od ргоdаје. ОdоЬге
пi гabati, sezoпski i koliCiпski, pгedstavljajн iпstгш11e11te ргоdајпеpolitike ргеdнzе
са i dovode do sша11је1~а pгilюda od ргоdаје. NjiЬoviш оdоЬгаvапјеш ргеdнzесе
pгodavac se odгice dela pгilюda da Ьi podstaklo ргоdајн vап sezoпe ili povecalo
оЬiш ргоdаје.
Kasa skoпto је fiпaпsijski popнst koji se odobгava kнрсiша i koji, pod нslovoш
da ga kнpci iskoгiste i рlасапје izvгse н гоlш kгасеш od нgоvогепоg, пе нtice па vi-
si1ш pгilюda od ргоdаје vec izaziva роvесапје fiпa11sijskil1 гaslюda.
238
4.4. Evidentiranje prihoda
4.4.1. Knjigovodstveno obuhvatanje posiovnih prihoda
Poslovпi pгilюdi sн posledica ргоdаје pгoizvoda i нslнga i н zavisпosti od па

Сiпа ргоdаје izazivajн роvесапје gotoviпe ргi pгodaji za gotovo, оdпоsпо роvесапје
potгazivaпja od lшраса kada se ргоdаја vгsi па kгedit. Kпjigovodstveпo-telшicki
пjihovo obнl1vata11je se vгsi zаdпzепјеш odgovaгajпcih гасппа aktive (Blagajпa,
Tekнci ~-асш1 ili Кнрсi) i оdоЬгепјеш гаснпа PгiЬodi od ргоdаје gotovih pгoizvoda
i пslпga.
Popнsti оdоЬгепi lшрсiша, kao sto Sll гаЬаt i boпifikacija, kako sшо vec Шl
veli, sшапјпјп ргiЬоdе od ргоdаје i potгazivaпja od lшраса, te se evideпtiгajп zаdн
zепјеш гасппа Pгilюdi od ргоdаје gotoviЬ pгoizvoda i пslпga i оdоЬгепјеш гаснпа
Кнрсi.
Gгaficki opisaпa kпjizeпja izgledajн:
Prihodi od prodaje
(1) kпjizeпje пastaпka pгilюda па оsпоvн faktшe нрнсепе lшрсiша ili ро оs
поvп ргоdаје za gotovo
(2) kпjizeпje popнsta datog lшрсп па оsпоvп kпjizпog pisшa, оdпоsпо pisшa
о boпifikaciji
4.4.2. Knjigovodstveno obuhvatanje finansijskih prihoda
Upгavljaпje fiпa11sijski111 sгedstviшa ргеdпzеса dovodi do пastaпka kako fi-

пaпsijskiЬ гaslюda, kada se koгiste tпdja sгedstva, tako i fiпaпsijskЉ pгilюda kada
ргеdпzесе svoja slobodпa поvсапа sгedstva plasiгa п dгнgа ргеdпzеса ili fi11a11sijske
iпstitнcije. U fi11a11sijske pгilюde нЬгајајн se: kaшate па dнgогоспе fiпaпsijske рlа
sшапе, kaшate па шепiспа potгazivaпja, kaшate па kгаtkогоспе fiпaпsijske рlаsша
пе, zatezпe kaшate, iskoгisceпi kasa skoпto, pozitivпe kшsпе гazlike, da паЬгојiшо
sашо опе пајсеsсе.
239
Ovi pгilюdi ili povecavaju gotoviпu pгeduzeca ili iшaju za posledicu роvесап
је potгazivaпja. Kпjigovodstveпo se obul1vataju zaduzeпjeш оdgоvогајпсЉ гасппа
aktive i оdоЬгепјеш гасппа fi11a11sijskil1 pгilюda.
Gгaficki opisaпa kпjizeпja izgledaju:
Finansijski prihodi Кratkorocni plasmani

(1)
TekuCi racun
(2)
_ _ _ _ _(,__3_,_) ------1!111>1> кт
Potrazivanja za kamate
(4)
Razgraпiceпje
prihoda
odkamata
(1) kaшata па kгаtkогоспе рlаsшапе koja se пе пaplacuje шеsеспо vec se pгipi-

sпje glavпici i парlаспје zajedпo sa glavпicoш
(2) парlасепа zatezпa kaшata
(3) zatezпa kaшata koja је pгipisaпa potгazivaпjн
(4) kaшata па kгаtkогоспе рlаsшапе koja se оЬгасш1аvа i парlаснје шеsеспо
(5) kaшata па dнgогоспе рlаsшапе koja se парlаснје ргi пaplati aпнiteta
Рогеd kaшata koje sп паргеd паvеdепе, ргеdнzесе шоzе ostvaгiti fiпaпsUske

ргЉоdе i ро os110vн kaшata па шепiспа potгazivaпja. Мепiспо potгazivaпje, пaime,
sadгzi рогеd izпosa potгazivaпja za koje se шепiса ргiша i kашаtн koju dнzпik pla-
ca јег sгedstva pгodavca koгisti п гоlш koji је dнzi od zаkопош pгedvidjeпog гоkа
za рlасапје obaveza, а koji пе шоzе biti dпzi od 90 dапа. Za шепiспоg poveгioca
ova kaшata п tге1шtlш ргiјеша шепiсе pгedstavUa Ьнdнсi pгilюd. Јег, па dап ргiј e-
ma шепiсе potгazivaпje od dпzпika jedпako је izпosп пjegovog osпovпog dпga, sa
ргоtеkош vгешепа to potгazivaпje гaste za izпos kaшate i па dап dospeca meпic
пog potгazivaпja jedпako је izпosп па koji шепiса glasi. Da bi se п lп~igovodstvп
pгнzili podaci о tаспош izпosп potгazivai~a, па dап pгijema шепiсе za пошiпаlпi
izпos meпice se zadпzпje 1-асш1 Мепiспа potгazivaпja, а odobгava гаснп Кпрсi za
240
izпos 11jil10vog osпovпog dнga
i гаснп Ispгavka vгedпosti шепiспiЬ potгazivaпja za
izпos Ьнdнсеg pгilюda od kaшate. Rаснп Ispгavka vгedпosti шепiспiЬ potгazivaпja
је koгektivпi ~-асш1 i-actшa Мепiспа potгazivaпja јег svodi 110111i11аlпн visi1ш ovog
potгazivaпja па stvaгпi izпos potгazivaпja. Sa гасtша Ispгavka vгedпosti шепiспiЬ
potгazivaпja bice ргепеt izпos kaшate па ~-асш1 FiпaпsijskiЬ pгihoda ili н tгепнtkн
пaplate шепiспоg potгazivaпja, јег је tada н celosti ovaj pгilюd пastao, ili се па dап
bilaпsa sa гаснпа Ispгavka vгedпosti шепiспiЬ potгazivaпja па гаснп Fi11a11sijskil1
pгilюda biti ргепеt опај izпos kaшate koji је пastao i koji se odпosi па pгotekli оЬга
снпski peгiod. Na гасшш Ispгavka vгedпosti шепiспiЬ potгazivaпja ostace kaшata
koje се пastati н пагеdпош оЬгасн11skош регiоdн.
Opisaпa lшjizeпja se шоgн pгedstaviti gгaficki:
Kupci Menicna potrazivanja
1 (!)
Ispгavka vrednosti menicnih

potгazivanja
(2)
Finansijski prihodi
(1) ргiј еш шепiсе

(2) ргепоs kaшate koja se odпosi па dati оЬгаснпski peгiod
P:riшe:r:
(1) Od lшрса koji dнgнје 10.000.- diпага ргiшlјепа је шепiса sa гоkош dospe-
ca od 90 dапа i godisпjoш kашаtпош stopoш od 40%.
(2) Na telшCi гаснпје нрlасепо diп. 11.000.- па iше пaplate шепiспоg potгazi-
Vallja.
241
Kupci Menicna potrazivanja
so 1 (1)10.000. - (1) 11.000. - 1 (2) 11.000. -
Ispravka vrednosti menicnih potrazivanja
(2а) 1.000. - 1 (1) 1.000. -
Finansijski prihodi
\ 1.000. - (2а)
Tekuci racun
(2) 11.000. -1
40%
ОЬгаспп kaшate: 10.000 х = 1.000.-
(360/90)
Pozitivпe kшsпе гazlike takodje pгedstavljajп fiпaпsijski pгilюd.Da bi пastale
pozitivпe lшгsпе гazlike ргеdпzе6е шога iшati potгazivaпja ili obaveze п stгапој va-
lнtii шога doci do ргошепе lшгsа dошасе п оdпоsн па stгапп valнtп.
Ako ргеdпzесе posedнje potгazivaпja п stгапој valнti, tj. potгazivaпja ргеша
iпо-lшрсiша, tada се se pozitivпa kшsпа гazlika javiti н slпсајн devalvacije dошасе
valнte јег се za isti izпos stгапе valнte biti парlасеп visi izпos н dошасој valнti.
Nasпpгot оvоше, da bi ргi роstојапјп iпo-obaveza пastale pozitivпe kшsпе
гazlike роtгеЬпо је da kшs dошасе п оdпоsп па stгaiш valнtп poгaste, оdпоsпо da
dodje do гevalvacije, tako da za izшiгепје iпo-obaveze tгеЬа шапје dоша6е valнte.
Priшer: Кпрас iz Neшacke dпgпје ро оsпоvп isрогнсепе гоЬе 15.000.- EUR,

sto ргеша kпгsп н tгеппtlш пastaпka dпzпicko-poveгilackog odпosa izпosi 975.000.-
diпага.
Ргеша izvodпsa devizпog гасппа lшрас је пplatio 15.000.- EUR, sto оЬгасппа
tо ро lшгsп па dап пplate izпosi 1.050.000.- diпага, јег је п шеdјпvгешепп ргошеп
јеп lшгs diпага п оdпоsп па еvго. Razlika od 75.000.- diпага pгedstavlja pozitiv1ш
kшsпп гazlikп оdпоsпо fiпaпsijski pгihod.
Kupci u inostranstvп Devizni racun
975.000.- 1 975.000.- (1) (!) 1.050.000.- 1
Finansijski prihodi
1 75 .ООО.- (1)
242
4.4.3. Knjigovodstveno obuhvatanje ostalih prihoda
Ostale (пeposlovпe) pгilюde pгeduzece пе ostvaгuje ргоdајош svojiЬ uciпaka,

vec ргоdајош iшoviпe. Ргi tоше, ргеdшеt ргоdаје шоgн biti оsпоvпа sгedst\1 a koja
sн za dato pгeduzece izgubila upotгebпu vгedпost, zalЉe шateгijala koje se vise пе
koгiste u pгoizvodпoш pгocesu ili 11aгtije od vгedпosti сiјош ргоdајош se zeli doci
do potгebпiЬ likvidпЉ sгedstava.
Ргоdаја ро111е1шtЉ oЬlika iшoviпe vгsi se ро ргоdајпiш сепаша koje шogu
biti vise ili пize od пjihovih пabavпih vгedпosti, оdпоsпо od sadasпje (пeotpisaпe)
vгedпosti kada је гее о оsпоvпiш si-edstviшa. То zapгavo zпaCi da ргi pгodaji iшovi
пe шоzе biti ostvaгeп dobitak ili gнbitak.
Ргоdаја osпovпih sгedstava se zbog пjilюve vгedпosti ноЬiсајепо vгsi рнtеш
javпog паdшеtапја, ргilшрlјапја pisшeпih ро1шdа ili рнtеш пероsгеdпе pogodbe
ako pгetlюdпi пасiпi ргоdаје пе daju гezнltate. Ргоdаја је ostvaгeпa sa dobitkoш
ako је postig1шta ргоdајпа сепа visa od пeotpisaпe vгedпosti pгodatog osпovпog
sгedstva uvecaпe za sve tгoskove izazvaпe ргоdајош, kao sto sн па ргiшег tгoskovi
deшoпtaze. Ako ргоdајпош vгedпoscu пiје pokгiveпa пeotpisaпa vгedпost i tгosko
vi ргоdаје datog osпovпog sгedstva tada је ргоdаја izvгseпa sa gнbitkoш.
Kпjigovodstveпo ova ргоdаја se оЬнЬvаtа tako sto se za паЬаv1ш vгedпost pгo
datog osпovпog sгedstva odobгi r-асш1 оsпоvпЉ sгedstava, а za ргоdајпн vгedпost
se zadнzi гасlШ Kupci, ako је ргоdаја izvгseпa па kгedit, оdпоsпо Blagajпa ako је
ргоdаја izгseпa za gotovo, гасuп Ispгavka vгedпosti osпovпil1 sгedstava se zadнzi
za i~egovн otpisaпu vгedпost, а гаснп DoЬitak па pгodaji оsпоvЉ sгedstava se odo-
bгi za izпos doЬitka, оdпоsпо za izпos gнЬitka se zadнzi ~-асш1 GнЬitak па pгodaji
оsпоvпЉ sгedstava.
Gгaficki opisaпo lшjizeпje izgleda:
Osпovna sredstva
DoЬitak па pro~d-aJ-.
i_o_s_n_.-sr_e_d-r._Is-J>prav. vred.I osnov~:red.
ZaliЬe шateгijala sн пашепјепе pгveпstveпo potгosпji tokoш poslovпog ргосе

sа.lpak, ргеdнzеса poпekad јеdап deo tiЬ zaliЬa izlazн pгodaji. То sн zalille koje sн,
zbog ргошепе pгoizvodпog ргоgгаша па ргiшег, izguЬile uроtгеЬ1ш vгedпost za da-
to ргеdнzесе. Njil10vo111 ргоdајош zele se osloboditi sгedstva koja sн н 11jil1 нlоzепа
i izbeci daUi tгoskovi dгzапја zaliЬa. Ргоdајпе сепе koje se postizн пisн оdгеdјепе
ааЬаvпош ce110111111ateгijala koji se ргоdаје. Nabavпa сепа шоzе Ьiti sашо polazпa
osпova za fопniгапје рюdајпе сепе, ali се ova svakako od пје odstнpati. Ako se ргi
pюdaji postig1ш ргоdајпе сепе vise od паЬаvпiЬ tada је ostvaгeп doЬitak, dok је н
sнргоtпош deo паЬаvпе vгedпosti koji пiје pokгiveп ргоdајпош vгеdпоsсн gнbitak
ostvaгeп ргi pгodaji.
K11jigovodstve110 obнl1vata11je, kao i нtvгdjivaпje ааЬаvпе vгedпosti pгodatog
шateгijala zavisi od toga kako је oгgaпizovaпa evideпcija о zaliЬaшa шateгijala i ро
kojiш сепаша se vode zaliЬe шateгijala.
Ako se zalil1e шateгijala vode ро stvaгпoj паЬаvпој vгedпosti tada se visiпa
паЬаvпе vгedпosti pгodatog шateгijala нtvгdјнје kao pгoizvod pгodatiЬ koliCiпa i
паЬаvпе сепе paгtije iz koje potice pгodati шateгijal ako se evideпcija vodi ро рагtiја
ша (паЬаvkаша). Ako se pak evideпcija vodi ро vгstaшa, tada se паЬаvпа vгedпost
pгodatog шateгijala нtvгdјнје пшоzепјеш pгodatiЬ koliciпa sa сепош: ргvе пabavke,
ako se ргiшепјнје Fifo шetod, sa сепош posledпje пabavke ako se koгisti Lifo шetod
ili sa pгosec11011111abav110111 сепош, kao sto је оЬјаsпјепо н tacki 3.2.2.1.
Кпјizепје ргоdаје se vгsi zаdнzепјеш гаснпа Кнрсi za ргоdај1ш vгedпost pгo
datog шateгijala, оdоЬгепјеш гаснпа Mateгijal za паЬаv1ш vгedпost pгodatog шate
гijala i оdоЬгепјеш гаснпа DoЬitak па pгodaji шateгijala н slнсајн kada је ргоdајпа
vгedпost visa od паЬаvпе vгedпosti pгodatog шateгijala, оdпоsпо zadнze11je111 гасн
па Gнbitak па pгodaji шateгijala kada је ргоdајпа vгedпost пiza od паЬаvпе vгedпo
sti pгodatog шateгijala.
Gгaficki kпjizeпje izgleda:
Dobitak па prodaji шaterijala
Primer: Ргеша faktшi i оtргешпiсi lшрсiша је pгodato 1ОО kg шateгijala "Х"

za diп1.400.-. Na aпalitickoш гасшш шateгijala "Х" bio је sledeci ргошеt:
Materijal "Х"
100 х 10 1000 50х10=500

200 х 12 = 2400
ОЬгасн11аti паЬаvпн vгedпost pгodatog шateгijala ako se ргiшепјнје LIFO шe

tod i pюlшjiziti ргоdајн.
244
Nabavпa vгedпost pгodatog шateгijala: 100 х 12 = 1.200
КuГ
Materi'al
3.400 500 (1) 1.400.~
1.200.- (1)
Dobitak na prodaji шaterijala
1 200.- (1)
Ргоdаја kгаtkогоспЉ lыгtija od vгedпosti, kako је to vec izlozeпo ргi гаzша

tгапјн нlаgапја н lыгtije od vгedпosti, evideпtiгa se па пасiп ideпticaп pгodaji шate
гijala.
1. Objasпite па koji паСiп pгilюdi dеlнјн па iшоviпн ргеdнzеса?

2. Kako se pгilюdi klasifilшjн ргеша tоше ро kojoj osпovi паstајн?
3. Којн se kaгakteгistike poslovпil1 pгilюda?
4. Kako se нtvгdјнје visiпa poslovпill pгilюda?
5. Kako koшeгcUalпi i fiпaпsijski popнsti dati lшрсiша dеlнјн па visi1ш pгilю-
da od ргоdаје?
6. Kada pгilюd od ргоdаје шоzе da Ьнdе pгizпat ako se ргоdаја vгsi па kгedit?
7. Kada је dopнsteпo pгilюd pгizпati i рге zavгsetka pгoizvodпje?
8. Kako se kпjigovodstveпo obнl1vata kaшata па dнgогоспе рlаsшапе?
9. Koji se pгilюdi оzпасаvајн kao ostali? Navedite ргiшег.
245
4.5. Obracun periodicnog rezultata na osnovu metodle
ukupnih troskova
U гacшюvodstveпoj liteгatшi i pгaksi гazvijeпe sн

dve шetode za нtvгdjivaпje
ostvaгeпog peгiodicпog Iezнltata. То sн шetoda нkнрпiЬ tioskova i шetoda tгoskova
pгodatiЬ uCiпaka. Navedeпe шetode se шеdјнsоЬпо razlilшju ро strнktшi i visiпi
raslюda i pгilюda peгioda.
Metoda tгoskova pгodatiћ нсiпаkа н pгvi рlап stavlja prilюde ostvaгeпe ргоdа
још i tгazi пјiша odgovaгajuce гaslюde. Nasupгot пјој, шetoda нlшрпil1 troskova u
prvi рlап istice tгoskove пastale н datoш оЬгаснпskош регiоdн i tгazi пјiша ргiраdа
јнсе pгilюde.
Vazпo је istaCi da оЬе шetode нtiсн sашо па oЫikovaпje гedovпil1 poslovпiЬ
pгilюda i гaslюda, sto zпaci da sн опе zapгavo шetode utvгdjivaпja poslovпog гezнl
tata. Utvгdjivaпje гezнltata fiпапsiгапја, пeposlovпog (ostalog) i vaшedпog гezulta
ta пе podleze нtiсајн шetoda. Ovi rezнltati se нtvгdјнјн па isti 11aci11 пezavisпo od
izаЬгапе шetode bilaпsiraпja гezнltata.
Рогеd toga, bнduci da оЬе шetode нvazavajн ргiпсiр realizacije i ргiпсiр opгe
zпosti опе dајн istн visiпн ostvaгeпog poslovпog rezпltata.
Polazne p1·etpostavke metode ukupni/1 tmskova
Оsпоvпа ideja па kojoj pociva шetoda tгoskova нkпрпiЬ пСiпаkа (шetoda нlш
рпiЬ troskova) је da se poslovпi гezнltat jedпog obracuпskog peгioda оЬгасппа kao
razlika izшedjн нlшрпiЬ нlаgапја izvгse11il1 н datoш оЬгаснпskош peгiodu i efekata
koji sп iz till нlаgапја proistekli.
Ulшрпа пlаgапј а izvrseпa н јеdпош оЬгаснпskош регiоdн se iskazпjп н fогшi
troskova ро vrstaшa, dok efekti koji sн iz пlаgапја proistekli шоgн biti prilюdi od
prodaje pгoizvoda i zaliЬe kod proizvodпog predнzeca, оdпоsпо pгilюdi od ргоdаје
гоЬе kod trgoviпskog ргеdпzеса.
ОЬгаснп peгiodicпog гezнltata шеtоdош пlшрпiЬ tгoskova pгetpostavlja, da-
kle, da н fi11a11sijsko111 lшjigovodstvп Ьпdн obezbedjeпi podaci о: tгoskoviшa ро
vгstaшa, priЬodiшa od prodaje i о visiпi росеtпiЬ i kгајпiЬ zaliЬa. Ove zal1teve
шetode tгoskova нlшp11il1 пСiпаkа п potpшюsti zadovoljava bilaпsпi koпtпi okviг.
Da podsetiшo, н Ьilапsпош kопtпош okviгн se vode dva saшostalпa шеdјнsоЬпо
povezaпa kпjigovodstva: fiпaпsijsko kпjigovodstvo (glavпa lшjiga I stepeпa) i pogoп
sko kпjgovodstvo (glavпa lшjiga II stepeпa). Fiпaпsijsko lшjigovodstvo za роtгеЬе
оЬгасппа rezнltata шеtоdош troskova нlшрпiЬ нсiпаkа ргнzа podatke о tгosoviшa
ро vгstaшa, pгilюdiшa i росеtпiш zaliЬaшa, а pogoпsko kпjigovodstvo podatak о
kгајпјiш zalillaшa.
U zavisпosti od toga koje se zaliЬe нkljucнju н оЬгасuп гezultata гazlilшjп
se dve vaгijaпte шetode troskova пlшрпiЬ uCiпaka, а to su шetoda оЬгасппа роt
рнпiЬ tгoskova ulшрпiЬ нСiпаkа i шetoda obracuпa пероtрппiЬ troskova пlшрпЉ
246
нСiнаkа. Ргvа шetoda - шetoda роtрн11Љ tгoskova нlшр11Љ нсiпаkа ргi оЬгасшш
гezнltata нziша н obziг sve zaliЬe, sto zпaci zaliЬe шateгijala, гоЬе, пеdоvгsепе pгo
izvodпje i gotoviћ pгoizvoda.
Dгнgа шetoda - шetoda пероtрнпiћ tгoskova нlшрнiЬ нСiпаkа н оЬгаснп нklјн-
снје sашо zalil1e пеdоvгsене pгoizvodпje i gotoviЬ pгoizvoda.
Ргеша tоше koji se podaci о zalillaшa шюsе н Ьilaпs нsреЬа гazlikнjн
se:
- шetoda tгoskova нlшрпЉ нСiпаkа ро Ьгнtо ргiпсiрн i
- шetoda tгoskova нlшр11Љ нсi11аkа ро пеtо ргiпсiрн.
Kod шetode tгoskova нlшрпЉ нСiпаkа ро Ьгнtо ргiпсiрн н Ьilaпs нspel1a se
шюsе podaci о росеtпiш i kгајпјiша zalillaшa, dok se iz Ьilaпsa нsреlы sastavlje-
пog ро шetodi tгoskova нlшр11Љ нсi11аkа ро пеtо ргiпсiрн шоzе videti sашо гazlika
izшedjн kгajпjill i росеtпiЬ zaliЬa. U pгaksi fiпaпsijskog izvesava11ja sгесн se оЬе
шetode, ali se cesce koгisti шetoda tгoskova нlшрпЉ нсiпаkа ро пеtо ргiпсiрн. Neto
ргiпсiр iskaziva11ja zaliћa н Ьilапsн нsреlы ргЉvасеп је i н паsој гacш10vodstve11oj
pгaksi.
Metoda роtрнпiЬ tгoskova нkлрпiЬ нсiпаkа iша шаlн pгaktic1ш vгedпost i
stoga се ostati va1111aseg rаzшаtгапја. Ргеdшеt пaseg гаzшаtгапја се biti, dakle, шe
toda 11epotpн11il1 troskova нlшрпЉ нсiпаkа ро пеtо ргiпсiрн.
4.5.1. Bilansiranje uspeha metodom nepotpunih troskova ukupnih

uCinaka ро neto principu и proizvodnom preduzecu
Уес saш пaziv шetode нрнснје па to da se ргi пјепој pгi111e11i нziшајн н obziг
zalille пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovЉ pгoizvoda, kao i da se н Ьilанsн нsреlы iska-
zнje sашо ргошепа visiпe ovill zalilla пastala tokoш оЬгаћшskоg peгioda.
Kako је vec 11avede110, ргi оЬгасшш peгiodicпog гezнltata шеtоdош нkнрпiЬ
tгoskova шеdјнsоЬпо se sнpгotstavljajн нkнрпi tгoskovi пastali н јеdпош оЬгаснп
skош регiоdн sa efektiшa koji sн iz till tгoskova пastali. Kada је гее о pгoizvodпoш
ргеdнzесн, efekti koji шоgн пastati iz нlаgапја izvгse11il1 н jed110111 оЬгаснпskош
регiоdн, dakle iz нсi11је11Љ tгoskova, 11eposгed110 zavise od toga kakav је Ыо odпos
pгoizvodпje i prodaje н datoш оЬгаснпskош регiоdн.
Dogodi li se da н jed110111 оЬгаснпskош регiоdн ргеdнzесе pгoizvodi, ali da
do ргоdаје нopste пе dodje, sto је zaista еkstгешап slнcaj, tada sн нCi11je11i tгoskovi
гadi pгoizvod11je sadгzaпi н zalillaшa неdоvгsепе pгoizvodпje i gotoviЬ pгoizvoda.
Efekat izvгse11i11 нlaga11ja Ьi Ьiо гast zalilla.
247
Bilaпs uspel1a bi izgledao:
Rashodi Prihodi
Troskovi ро vrstama Роvесапје zaliha got. pr. i
nedovrsene proizvodnje
Ako је u јеdпош obracuпskoш peгiodu pгoizvodпja bila jedпaka pгodaji, sto

zпaci da su svi pгoizvedeпi pгoizvodi u tош peгiodu i pгodati i da su zalihe па lпајн
perioda jedпake 011i111a па pocetkн, tada пasupгot izvгseпiш нlаgапјiша stoji pгilюd
od ргоdаје.
Bilaпs нspel1a izgledao bi:
Rashodi Pгihodi
Troskovi ро vrstama Prih. od prodaje got.pr.
U 0110111 оЬгасuпskош регiоdн н kоше је pгoizvodпja veca od ргоdаје, пasta

liш tгoskoviшa tгеЬа пasupгot da stoje pгilюdi od ргоdаје pгoizvoda i роvесапје
zaliha, јег sн izvгseпa нlаgапја deloш zavгseпa i pгodata sto је гezнltiгalo ргilюdош
od ргоdаје, а deloш sн sadгzaпa н пеdоvгsепој pгoizvodпji ili gotoviш pгoizvodiшa,
tako da је doslo do гasta zaliha пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovih pгoizvoda.
Bilaпs uspel1a izgledao bi:
Rashodi Prihodi
Troskovi ро vrstama Prih. od prodaje got. pr.
+ Povecanje zaliha ned.
proiz. i gotov. proizvoda
Ukoliko se н оЬгаснпski peгiod ргепеsн zaliЬe пеdоvгsепе pгoizvodпje i go-

tovil1 pгoizvoda iz pгetlюdпog peгioda tada је шoguce da ргоdаја Ьнdе veca od
pгoizvodпje. То zпaei da sн н tош регiоdн pгodati svi pгoizvodi koji sн н пјепш pгo
izvedeпi i роtршю ili sашо deloш zalihe koje sн pгoizvedeпe н пеkош ргеtlюdпош
регiоdн. Zalil1e пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovil1 pгoizvoda н оvош slucajн bice па
kгaju obгacuпskog peгioda пize пеgо sto sн bile па pocetlш. Pгilюd od ргоdаје koji
је u tош оЬгаснпskош регiоdн ostvaгeп пije, dakle, posledica sашо нсiпјепih tгosko
va н tom оЬгаснпskош регiоdн, vec је deloш ostvaгeп ргоdајош pгoizvoda koji sн
tгoskove izazvali н гапiјiш peгiodima. Da Ы se оЬгаснпао poslovпi гezнltat ovog
peгioda пеорlюdпо је da se pгilюd шпапјi za izпos sшапјепја zalil1a.
248
Bilaпs нsрећа bi izgledao:
Rashodi Prihodi
Troskovi ро vrstama Prih. od prodaje got. pr.
- Smanjenje zaliha gotovih
proiz. i nedovrsene proizv.
Ргошепа vгedпosti zalЉa pгedstavlja, kako sн ргеtћоdпа izlagaпja pokazala,

podatak пеорlюdап za оЬrаснп poslovпog гezнltata. Ргошепа se нtvгdјнје шеdјн
sоЬпiш рогеdјепјеш zalЉa пedovrseпe pгoizvodпje i gotovЉ pгoizvoda па pocetkн
оЬгаснпskоg peгioda sa zalillaшa па lпајн оЬгаснпskоg peгioda. Росеtпе zaliћe
se
11alaze н fiпaпsijskoш kпjigovodstvн пa гаснпiша Nedovгseпa pгoizvodпja i Gotovi
pгoizvodi. Podatak о kгајпјiш zaliћaшa fiпaпsijskoш kпjigovodstvн tгеЬа da ргнzi
pogoпsko lшjigovodstvo оdпоsпо glav11a kпjiga II stepe11a.
Da Ьi pogoпsko lшjigovodstvo шoglo da ргнzi podatak о kгајпјiш zalil1aшa
iшz110 је da sн iz fiпaпsijskog kпjigovodstva ргенzеtе росеtпе zalil1e i da н пјепш
bнdн lшjigovodstveпo оЬнl1vасепе sve опе ekoпoшske ргошепе koje шепјајн visi1ш
zaliћa, Ьilo пеdоvгsене pгoizvodпje Ьilo gotovЉ pгoizvoda.
Povezivaпje fiпaпsijskog i pogoпskog kпjigovodstva, koje је пеорlюdпо zbog
ргенziшапја podataka, vгsi
se ргеkо ргеlаzпiЬ гаснпа: Rаснп ргенziшапја zalilla i
Rаснп гаsрогеdа tгoskova (ili Raspoгed vгsta tгoskova).
Ргенziшапје росеtпЉ zaliћa, kojiш se н stvaгi vгsi оtvагапје glavпe lшjige
II stepeпa, kпjigovodstveпo se obнl1vata tako sto se zadнze гаснп Gotovi pгoizvodi
za росеtпо staпje zalЉa gotoviЬ pгoizvoda, гасн11 Тгoskovi pгoizvodпje za росеtпо
stai* zaliћa пеdоvгsепе pгoizvodпje, а odobгi Rаснп ргенziшапја zalil1a za zЬiг
оvЉ pocetпil1 staпja.
Тоkош оЬгаснпskоg peгioda н dпevпilш i па гаснпiша glavпe lшjige П ste-
peпa kнjize se, kako sшо vec 11aveli, ргошепе koje шепјајн visi1ш zalilia. То sн:
гаsрогеd tгoskova sa гаСt.ша vгsta па гаснне шesta tгoskova, zavгsetak pгoizvodпje
gotovill pгoizvoda i sшапјепје zalil1a gotovill pгoizvoda ро оsноvн пjilюve ргоdаје
ili шапјkа.
Tгoskovi koji паstајн tokoш оЬгаснпskоg peгioda н fiпaпsijskoш kпjigovodstvн
se н tгепнtkн пastaпka 0Ьнl1vаtајн па оdgоvагајнсеш гасшш vгsta tгoskova. Za роtгеЬе
pogoпskog оЬгаснпа vгsi se гeklasifikacija оvЉ tгoskova па шesta пjilюvog пastaпka. U
pгoizvodпoш ргеdнzесн шоgн se пајgгнЬUе роsшаtгапо ideпtifikovati kao шesta tгosko
va pгoizvod1~a, ргоdаја i нргаvа. U skladн s tiш, нlшрпi tгoskovi оЬгаснпskоg peгioda
ро vгstaшa па os110vн dokшпeпtacije о пјilюvош паstапlш dele se па опе koji sн пastali
н vezi sa pгoizvodпjoш нСiпаkа i опе koji sн нslovUeпi ргоdајош оdпоsпо нргаvош.
Kпjigovodstveпo ргепоs tгoskova sa гаснпа vгsta па гаснпе шesta tгoskova vгsi se рге
kо гаснпа Raspoгed vгsta tгoskova koji poti·azнje нlшрап izпos tгoskova, а zаdнzнјн se
1-асtш Тгoskovi pгoizvodпje za опај deo нlшрпiћ tгoskova koji је izazvaп pгoizvodпjoш,
249
Graficki opisaпa kпjizeпja izgledajн:
Gotovi ........,.... '7."Г\,;, Promena vrednosti zaliha
N edovrsena proizvodnја
Nakoп lшjizeпja ргошепе vгedпosti zaliћa, па оsпоvн podataka fiпaпsijskog

racшюvodstva шоzе se obracнпati ostvareпi poslovпi rezнltat јег se н fiпaпsijskoш
lшjigovodstvн пalaze svi гаснпi koji sн za to роtгеЬпi.
U bilaпsн нsреЬа гаснп Ргошепа vredпosti zaliЬa se шюsi па stгапн pгilюda.
U slнсајн роvесапја zaliЬa ovaj rаснп iша potгazпi saldo i izпos роvесапја нvecava
prilюde od ргоdаје gotovih pгoizvoda, шеdјнtiш ako sн kгајпје zaliЬe пedovrseпe
pгoizvodпje i gotoviЬ proizvoda пize od pocetпil1, IЋсtш Ргошепа vгedпosti zaliЬa
се iшati dнgovпi saldo za koji се priЬodi od ргоdаје proizvoda biti шnапјепi. Na
taj паСiп pгilюdi od ргоdаје gotovil1 pгoizvoda postajн korespoпdeпtпi poslovпiш
raslюdiшa.
Obracuп i lшjizeпje peгiodicпog rezнltata шеtоdош пероtрнпiЬ tгoskova
нlшрпiћ uciпaka vгsi рrепоsепјеш prilюda i raslюda па Racuп dobitka i gubit-
se
ka. Poslovпi гaslюdi sн, kako sшо vec пaveli, iskazaпi па гасuпiша vгsta tгoskova
(Тгoskovi otpisa оsпоvпiЬ sredstava, Тгoskovi шateгijala, Тгoskovi zaгada, Тгoskovi
pгoizvodпill нslнga i Тroskovi пeproizvodпiЬ нslнga). Ovi i-actшi potrazнju za izпos
svog salda i tiшe se zakljнcujн, а dнgнје Rаснп dobitka i gнbitka. Рогеd poslovпiЬ
гashoda па Rаћш dobitka i gнbitka bice ргепеti jos i FiпaпsUski, Ostali i Vапгеdпi
Iaslюdi, tako sto се svaki od oviЬ Iacuпa svoj saldo potгazivati, а Rаснп dobitka i
gнbitka dugovati.
Poslovпi prilюdi sн iskazaпi па rаснпiша Pгilюdi od ргоdаје gotoviћ pгoizvo
da, Prilюdi od aktiviгaпja sopstveпill нСiпаkа i Ргошепа vгedпosti zalilla. Ргепоsеп
је prilloda па Rаснп dobitka i gнbitka vrsi se zaduze1*111 гаснпа Pгilюdi od ргоdа
је gotoviЬ pгoizvoda, Pгilюdi od aktiviгaпja sopstveпill нсiпаkа i гаснпа Ргошепа
vгedпosti zalilia (ako ovaj 1-асш1 iша potгazпi saldo) нz odobreпje Rаснпа dobitka i
gubitka. U slнсајн da i-actш Ргошепа vгedпosti zaliЬa iша dugovпi saldo, sto zпaci
da sн kгајпје zalille пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotoviЬ pгoizvoda пize od росеtпiЬ
tada bi ovaj 1-асш1 potгazivao, а Racuп dobitka i gнЬitka Ьi potгazivao stогпо, tj. sal-
do гасuпа Ргошепа vгedпosti zaliћa Ьi Ьiо нпеt па potгazпu stгaiш Racuпa doЬitka
i gнbitka, ali sa z11ako111111i1шs. Na stгaiш pгilюda Rаснпа doЬitka i gнЬitka ргепоsе
se jos i Fiпaпsijski, Ostali i Vaшedпi pгilюdi zаdнzепјеш istoiшeпiЬ гасuпа нz оdо
Ьгепје Rаснпа dobitka i gнbitka.
252
Bilaпs нspeha ро шetodi 11epotpu11il1 tгoskova нlшp11il1 нci11aka ро пеtо ргiпсi
рн za pгoizvodпo ргеdнzесе izgleda:
Rashodi Bilans uspeha Pгihodi
Troskovi materijala Prihodi od prodaje

Troskovi otpisa osn. sred. gotovih proizvoda
Troskovi zarada Prihodi od aktiviranih
Troskovi proizvodnih usluga sopstvenih uCinaka
Troskovi neproizvodnih usluga Promena vredn. zaliha
Ostali rashodi Ostali prihodi
FinansUskirashodi Finansijski prihodi
Opisaпa lшjizeпja se gгaficki шоgн pгedstaviti:
Troskovi osn. sredstava
Prihodi od prodaje
Troskovi materij ala gotovih proizvoda
so 1
,
'
Troskovi z arada Promena vredn. zaliha
Troskovi proizvo dnih usluga

L---------
;
'
Troskovi neproizv odnih usluga

so '
,
Finansijski rashodi Finansijski prihodi
so 1
1 so
Ostali ras hodi Ostali prihodi
Racun dob
~
253
ћ·imer: Na гас1111iша glavпe lшjige I stepeнa гeleva11t11i111 za оЬгас1111 гezпlta
ta Ьiо је sledeCi ргошеt:
Dпgпје Роtгаzнје
Tгoskovi mateгijala 1.500
Ћoskovi zaгada 1.000
Ћoskovi otpisa os11ov11ih sгedstava 200
Ћoskovi 11epгoizvod11i1111sl11ga 300
Tгoskovi pгoizvodпih нslпga 500
Gotovi pгoizvodi 2.000
Nedovгseпi pгoizvodi 1.000
Pгolшjiziti sledece ekoпomske ргошепе:

О) otvoгiti glav1111 k11jig11 II stepeпa.
1) Kпjiziti гаsрогеd tгoskova ako se od пlшрпih tгoskova 70% odпosi па pгoiz-
vod11j11, а ро 15% па нргаvп i ргоdајп.
2) Zavгseпo је i pгedato 11 magaciп gotovih pгoizvoda za 2.000.- diпага.
3) Pгodato је lшpcima gotovih pгoizvoda za 3.500.- diпага.
4) Сепа kostaпja ргоdаtЉ gotoviћ pгoizvoda је 2.000.- diпага.
5) ОЬгасппаti i pгolшjiziti ргошепн vгedпosti zaliha.
6) ОЬгасппаti i pгokпjiziti fi11a11sijski гezпltat.
ОЬгаснп ргошепе vгedпosti zaliћa:
Zalihe Pocetno stanje Кгајnје staпje Promena

Nedovr. proiz. 1.000.- 1.450.- +450
Gotovi proiz. 2.000.- 2.000.- -
Ukupno 3.000 3.450 +450
254
Glavпa kпjiga I stepeпa:
Troskovi materijala Gotovi proiz. Kupci
1.500. - 1 б) 1500 2.000. - 1 3) 3.500.- 1
Troskovi zarada Nedovr. proiz.

1.000. - 1 б) 1000 1.000.- 1
(5) 450.- ба) 3.500 3.500.- (3)

Troskovi otpisa о. sr.
200. - 1 б) 200
Promena vredn. zaliha
Troskovi neproiz. usluga
ба) 450.- (5)
зоо. - б) 300
450 1
1
Troskovi proiz. usluga
500. - 1 б) 500 Racun doЬitka i guЬitka
б) 1.500.- ба) 3.500.-

б) 1.000.- ба) 450.-
б) 200.-
б) 300.-
б) 500.-
бЬ) 450.-
DoЬitak
Glavпa lшjiga II stepeпa:
Racun preuzimanja zaliha Gotovi proizvodi Troskovi prod. got. proizvoda

(О) 2.000.- О) 2.000 1 2.000. - (4) 2.000. - (4) 1
(0) 1.000.- 2) 2.000

Raspor. vrsta troskova Troskovi proizvodnje
О) 1.000 2.000. - (2)
1 3.500. - (1) 1) 2.450
Troskovi uprave
Troskovi prodaje
255
4.5.2. Obracun rezultata па osnovu metode nepotpunih troskova
ukupnih uCinaka ро neto prinicipu и trgovinskom preduzecu
U trgoviпskoш preduzecu obracuп poslovпog гezultata шetodo111 пероtрtшiЬ

tгoskova ulшрпiЬ uciпaka ро пеtо pгiпcipu uпekoliko se гazlikнje od do sada opisa-
пog пасiпа оЬгасuпа poslovпog гezultata u pгoizvodпoш pгeduzecu. Та гazlika је
pгve11stve110 posledica okolпosti da sн u tгgoviпskoш pгeduzecu, budнci da se bavi
ргошеtош гоЬе, svi пastali tгoskovi uslovljeпi ршzапјеш нslнge ргошеtа i da stoga
tгеЬа da Ьнdн н celiпi пadolшadjeпi iz pгilюda ostvaгeпog ргоdајош гоЬе. Roba koja
је ргеdшеt i пabavke i ргоdаје, s dгнgе stгапе, пе шоzе se smatгati нciпkom tгgoviп
skog ргеdнzеса, te se н bilaпs нsреlы нklјнснје sашо опај deo нlаgапја izvrseпill н
паЬаvlш robe koja јен datoш оЬгаснпskош регiоdн pгodata.
U skladн sa паргеd izlozeпiш, poslovпe гaslюde Сiпе паЬаvпа vгedпost pгoda
te robe i tгoskovi datog оЬгаснпskоg peгioda iskazaпi н vidн tгoskova ро vгstama.
Njima пasнpiot н bilaпsн нsреЬа stoji pгilюd od ргоdаје гоЬе kao геdоvап poslovпi
pгilюd. Рогеd геdоvпiЬ poslovпiЬ piilюda i raslюda, н bilaпsн нsреЬа sadгzaпi su i
fiпaпsijski, ostali i vапгеdпi гaslюdi i pгiЬodi.
Bilaпs нsреЬа ро шetodi пероtрtшiЬ tгoskova нlшрпЉ неiпаkа ро пеtо ргiпсi
рн za tгgoviпsko ргеdнzесе izgleda:
Pгihodi Bilans нspeha Rashodi

Nabavna vrednost Prihodi od prodaje robe
prodate robe Finansijski prihodi
Troskovi materijala Ostali prihodi
Troskovi otpisa osnovnih sredstava
Troskovi zarada
Troskovi proizvodnih usluga
Troskovi neproizvodnih usluga
Finans~skirashodi
Ostali rashodi
Posto пеша оЬгаћша ргошепе vгedпosti zaliЬa za роtгеЬе оЬгаснпаvапја гe

zнltata, н kпjigovodstvн tгgoviпskog ргеdнzеса пiје роtгеЬпо voditi glavпн kпjigн
II stepeпa.
ОЬгаснп peгiodicпog гezнltata vгsi se ргеkо Rаснпа dobitka i gнbitka. Ractшi
гaslюda: Nabavпa vredпost prodate гоЬе, Tioskovi шateгijala, Tгoskovi otpisa оsпоv
пiЬ sгedstava, Тгoskovi zaгada, Tгoskovi pгoizvodпiЬ нslнga, Тгoskovi 11epгoizvod-
11iЬ нslнga, Fiпaпsijski гaslюdi, Ostali гaslюdi i Vапгеdпi гaslюdi роtгаzнјн svoj
saldo, а Ractш doЬitka i gнЬitka dнgнје. Za izпos пastaliЬ pгilюda Rаснп doЬitka i
256
gнbitka роtгаzнје, dok pojedi11ac11i гаснпi pгilюda (Pгilюdi od ргоdаје гоЬе, Fi11a11-
sijski pгilюdi, Ostali pгilюdi i Vангеdнi pгilюdi) dнgнјн svoj saldo.
Gгaficki opisaпa lшjizeпja izgledajн па sledeCi 11aCi11:
N abavna vrednost prodate robe Prihod od prodaje robe

0 0
S 1 1 S
Troskovi materijala
so
Troskovi otpisa osnovnih sred. Finansijski prihodi
Troskovi zarada Ostali prihodi

so
so 1
Finansijski ras hodi

so
Ostali rasho di
Racun d oЬitka i ~ ,~ · ;. ,..
P:rii:шe.-: U tгgoviпskom ргеdнzесн"N" на dан 31.12. 200х. godiнe на гасн

пiша glavпe lшjige гeleva11t11i111 za оЬгаснп peгiodicпog гezнltata bio је sledeci рго
шеt:
257
Duguje Potгazuje
Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе 145.000.-
Tгoskovi шateгijala 5.000.-
Tгoskovi otpisa оsпоvпЉ sгedstaYa 6.000.-
Tгoskovi zaгada 8.000.-
Tгoskovi pгoizvodпih usluga 3.000.-
Tгoskovi пepгoizvodпiЬ· usluga 2.000.-
FiпaпsUskiгashodi 2000.-
Ostali гashodi 1.000.-
Pгilюdi od ргоdаје гоЬе 180.000.-
Fiпaпsijski pгilюdi 5.000.-
Ostali ргЉоdi 2.000.-
Obгacuпati fi11a11sijski гezultat.

1) Zakljuciti гаћше гaslюda.
la) ZakljuCiti гасuпе pгilюda.
1Ь)ZakljuCiti Racuп dobitka i gubitka.
ОЬгасuп peгiodicпog гezultata:

I Poslovпi pгilюdi 180.000.-
1. Pгilюdi od ргоdаје гоЬе 180.000.-
II Poslovпi гaslюdi 169.000.-
1. Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе 145.000.-
2. Tгoskovi шateгijala 5.000.-
3. Ћoskovi otpisa os11ov11Љ sгedstava 6.000.-
4. Tгoskovi zaгada 8.000.-
5. Тгoskovi pгoizvodпiЬ usluga 3.000.-
6. Тгoskovi пepгoizvodпiЬ usluga 2.000.-
Ш Poslovпi гezultat (I-II) 11.000.-
1. Fi11a11sijski pгilюdi 5.000.-
2. Fi11a11sUski гaslюdi 2.000.-
IV Rezultat fi11a11siгa11ja 3.000.-
1. Ostali pгilюdi 2.000.-
2. Ostali гaslюdi 1.000.-
V Ostali (11eposlov11i) гezultat 1.000.-
VI Ulшрап гezultat (Ш+ IV +V) 15.000.-
258
Na гасuпiша glavпe lшjige ovaj оЬгасtш se kпjizi:
Nabavna vrednost prodate robe Prihodi od prodaje robe

145.000. - 1 145.000. - (1) (la) 180.000. -\ 180.000. -
Troskovi шaterijala
5.000. - 1 5.000. - (1)
Troskovi otpisa osnovnih sredstava Finansijski prihodi
6.000. - 1 6.000. - (1) (la) 5.000. - \ 5.000. -
Troskovi zarada Ostali prihodi
8.000. - 8.000. - (1) (la) 2.000. - ј 2.000. -
3.000. - 1 3.000. - (1)
2.000. - 1 2.000. - (1)
FinansUskirashodi
2.000. - 1 2.000. - (1)

Ostali rashodi
1.000. - 1.000. - (1)
Racun doЬitka i guЬitka
(1) 145.000. - 180.000. - (la)

(1) 5.000. - 5.000. - (la)
(1) 6.000. - 2.000. - (la)
(1) 8.000. -
(1) 3.000. -
(1) 2.000. -
(1) 2.000. -
(1) 1.000.-
(Љ) 15.000. -
DoЬitak
1 15.000. - (Љ)
259
4.5.3. Осепа metode troskova ukupnih uCinaka
Metoda tгoskova ulшрпЉ uCiпaka pгuza podatke о оstvагепош гezнltatн ргеd

нzеса kao celiпe. Опа пе ошоgнсаУа оЬгаснпаvапје ostvaгeпog гezнltata ро нziш
orgaпizacioпiш deloviшa ргеdнzеса, пiti ро ргоdајпiш teгitoгijaшa, kaпaliшa рго
dајеi pгoizvodiшa.
Ako se ргеtlюdпо шоzе sшatгati slaboscн шetode tгoskova нlшрпЉ нсiпаkа,
опdа se kao 1~епе dоЬге osobiпe шоgнistaci podobпost za izгadн dгustveпill гаснпа
о нlшрпој pгoizvodпji, dгнstvепош pгoizvodн i пасiопаlпош dolюtlш i ргнzапје iп
foп11acija о нlшрпој aktivпosti ргеdпzеса, kako опој koja је vezaпa za ргоdајп, tako
i опој koja је ostvaгeпa п pгoizvodпji.
Pitaпja za ргоvегп zпапја i гаzншеvапја:
1. Na koji паСiп tгеЬа utvгditi гezнltat poslovaпja ргеша шetodi нlшрпiћ tгo
skova?
2. Kako sн iskazaпi poslovпi гaslюdi, а kako poslovпi pгilюdi н Ьilапsн пsре
Ьа pгoizvodпog ргеdпzеса ako se гezнltat оЬгасuпаvа шеtоdош пlшрпiЬ
tгoskova?
3. Kako је oгgaпizovaпo kпjigovodstvo za роtгеЬе оЬгаснпа гezultata шеtо-
dош нlшрпiЬ tгoskova?
4. Kakva је veza izшedju glavпe kпjige I stepeпa i glavпe kпjige II stepeпa?
5. Koji se гаснпi vode и glavпoj kпjizi П stepeпa?
6. Kako se utvгdjнje ргошепа vгedпosti zalil1a?
7. Kada се гаспп Koгekcija vгedпosti zalilla iшati dнgovпi saldo?
8. U kojoj glavпoj lшjizi se evideпtiгa ргошепа vгedпosti zalilia?
9. Navedite poslovпe гaslюde i pгilюde и Ьilaпsu uspeЬa tгgoviпskog pi-eduze-
ca sastavljeпoш ро шetodi пlшрпiћ tгoskova.
10. Које su pгedпosti, а koje slabosti шetode нkнрпiЬ tгoskova?
260
5. PREDZAKLJUCNA KNJIZENJA
Ciljevi izucavaлja:
1. ldentifikovanje razloga za sprovodjenje predzakljucnЉ knjizenja

2. Utvrdjivanje naCina za otklanjanje razlika izmedju knjigovodstvenog
i stvarnog stanja
3. Otklanjanje kvantitatШvnЉ razlika
4. Utvrdjivanje i otklanjanje vrednosnЉ razlika izmedju knjigovodstve-
nog i stvarnog stanja
5. R.azdvajanje aktivno - pasivnЉ racuna saglasno nacelu jasnosti
6. Kompletiranje prЉoda i rashoda obracunskog perioda
Nakoп izvгseпЉ k11jize11ja dokL1111e11tova11Љ eko11oшsk:il1 ргошепа па lпajLI

godiпe, cak i ako Ьi опа Ьila роtршю tаспа, staпje па гасвпiша iшoviпe i obaveza,
kako iskListvo пеsропю pokazLije, пе Ьi odгazavalo stvaпю staпje. Kako је osпov
п i cilj kпjigovodstva da pп1zi в fiпaпsUskiш izvestajiшa - Ьilапsв staпja i Ьilапsн
вspelia - stvaпш slikв fiпaпsijskog i гeпtaЬilitetпog polozaja pгedLizeca, пеорlюd-
110 је рге izгade ovil1 fi11aпsUskil1 izvestaja, оdпоsпо рге zakljLicka kпjiga kпjigo
vodstveпo staпje вskladiti sa stvaгпiш stапјеш. Kako је vec, ргi гаzшаtгапјLI global-
пe ргосеdше в lшjigovodstvв, istak1шto kпjizeпja kojiшa se kпjigovodstveпo staпje
kопvегtвје ll stvaгпo staпje оzпасаvајн se нргаvо zbog tгепнtkа ll kоше se vгse kao
pгedzakljнcпa kпjizeпja.
Da Ьi se нtvгdile гazlike izшedн kпjigovodstveпog i stvaпюg staпja iшoviпe,
obaveza, pгilюda i гaslюda пеорlюdпо је гaspolagati podaciшa о kпjigovodstve-
110111 staпjLI koje se ostvaгвje нvidoш п staпje гасвпа glavпe i рошоспЉ kпjiga i
podaciшa о stvапюш stапјн koji se dоЬiјајн iпvепtагisапјеш,оdпоsпо koji se пalaze
в iпvепtагн iшoviпe.
Razlozi koji шоgн, н pгaksi, dovesti do гazlika izшedjн kпjigovodstveпog
i stvaпюg staпja iшoviпe i obaveza, а tiшe i pгilюda i гaslюda sн Ьгојпi. Меdјн
пајzпасајпiје od пјЉ вЬгајајв se:
- gгeske пastale ргi kпjigovodstvstveпoш оЬнl1vаtапјв dоkшпепtоvапЉ еkо
пошskЉ ргошепа
- пеdоkшпепtоvапе ekoпoшske ргошепе,
- пedozvoljeпo kошрепiziгапје salda па aktivпo-pasivпiш гаснпiша.
261
О пасiпiша нtvгdjivaпja i ispгavljaпja gгesaka koje шоgн пastati ргi evideпtiгaпjll
ekoпoшskiЬ ргошепа, је vec Ьilo гесi ра се sada ргеdшеt гаzшаtгапја Ьiti ostali
гazlozi odstнpaпja kпjigovodstveпog od stvaгпog staпja.
Nedokшпeпtovaпe ekoпoшske ргошепе sн ргошепе koje sн se dogodile i ргi
tоше ргошепilе ili visiiш ili i visiпн i sadгzaj iшoviпe i obaveza, pгilюda i гaslюda,
ali zbog пероstојапја lшjigovodstveпog dоkшпепtа пisн evideпtiгaпe.
Upoгedje11ie111 kпjigovodstveпog i stvaпюg staпja нtvгdјепе гazlike, koje sн
posledica postojaпja пеdоkшпепtоvапЉ eko110111skil1 ргошепа ispoUavajн se kao
kvaпtitativпa i vгеdпоsпа пeslagaпja ili sашо kao vгеdпоsпа пeslagaпja kпjigo
vodstveпog i stvaпюg staпja.
Na aktivпo - pasivпiш гаснпiша obнl1vataпje ekoпoшskil1 dogadaja tokoш godi-
пe, sнргоtпо пасеlн jasпosti, шоzе dovesti do шesat~a potгazivat~a i obaveza, нsled cega
iЧilюv saldo пе odгazava stvaпю staiЧe пi јеdпе od po111e1шtil1 kategoгUa.
Внdнсi da гazliciti гazlozi dovode do пeslagaпja kпjigovodstveпog i stvaгпog
staпja, i otklaiЧaпje i-azlika koje Sll posledica toga, zal1teva spгovodjeпje нzгосi
ша пeslagaпja pгi111ereпil1 kпjizeпja. Najveci Ьгој гazlika se otklaiЧa sргоvоdјепјеш
sledecil1 kпjize1Чa:
1. koгekcijoш salda гаснпа staпja,

2. vгешепskiш гаzgгапiсепјеш гaslюda i pгilюda
3. dеkошропоvапјеш salda aktivпo-pasivпil1 гаснпа i
4. гаslюdоvапјеш osпov11il1 sгedstava.
Koji od пavede11il1 postнpaka се Ьiti ргiшепјеп za otklaпjaпje оdгеdјепе гazli

ke zavisi рге svega od нzгоkа koji sн do гazlike doveli.
5.1. Korekcija salda ra6urna starnja
Usled пeevideпtiгaпja eko110111skil1 ргошепа koje sн ргошепilе koliciпн i tiшe i

vгedпost iшoviпe, ili pak нsled obezvгedjeпja iшoviпe koje је sшaпjilo vгedпosпost
iшoviпe stvaгпo staпje iшoviпe шоzе Ьiti vise ili пize od kпjigovodstveпog. Ko-
гekcija salda гаснпа staiЧa iша zadatak da ove гazlike otkloпi. Iako se ove гazlike
шоgн javiti i па stalпoj iшoviпi, daleko cesce se javUajн па gotoviпi, zalillaшa i
potгazivaпjiшa, dakle, оЬгtпој iшoviпi.
5.1.1. Knjigovodstveno obuhvatanje manjkova i viskova па sredstvima
Razlike koje па паvеdепiш оЫiсiша iшoviпe паstајн нsled 11ek11jize11ja рго

шепа koje sн ргошепilе пјilюvн koliciпн i vгedпost pгedstavUajн шапјаk ili visak
datog oЫika aktive. Ргi нtvгdjivaпjн ovil1 гazlika polazi se od toga da kпjigovodstve-
262
по staпje pokazнje koliko пekog oЫika aktive tгеЬа da Ьнdе. Мапјаk otнda postoji
опdа kada је stvaпю staпje пekog oЫika iшoviпe пize od kпjigovodstveпog staпja,
а visak опdа kada је stvaпю staпje vise od kпjigovodstveпog staпja.
Внdнсi da se kпjigovodstveпo obнl1vataпje viskova i шапјkоvа гazlikнje н
zavisпosti od toga па kош оЫilш iшoviпe se javljajн, гаzшаtгасе se odvojeпo kпji
govodstveпo obнl1vataпje шапјkоvа i viskova па оsпоvпiш sгedstviшa, gotoviпi, i
zalilшшa шateгijala, gotovil1 pгoizvoda, оdпоsпо гоЬе.
Uрогеdјепје kпjigovodstveпog i stvaпюg staпja os11ovпil1 sгedstava шоzе ot-
kгiti da пekog od osпovпil1 sгedstava пеша, ili da se ргi popisн iшoviпe пaide па
пeevideпtiгaпo оsпоvпо sгedstvo. Мапјаk i visak оsпоvпЉ sгedstava нtvгdјнје se н
visiпi пeotpisaпe vгedпosti datog osпovпog sгedstva, а kпjigovodstveпo obнl1vata11-
je se vгsi llZ postovaпje Ьгнtо ргiпсiра.
Utvгdjeпi шапјаk osпovпog sгedstva se н skladн sa паргеd паvеdепiш pгa
viliшa kпjigovodstveпo obнl1vata tako sto se sadasпjн vгedпost sгedstva, slюdпo
odlнci нргаvе, zadнzi odgovoгпo lice гасшюроlаgас zаdнzепјеш гаснпа Osta-
la potгazivaпja, 1Ћсш1 Ispгavka vгedпosti osпovпil1 sгedstava zadнzi za otpisaiш
vгedпost sгedstva, а гаснп Оsпоvпа sгedstva odobгi za паЬаvпн vгedпost. Iako је go-
tovo pгavilo da se пastali шапјаk stavlja па teгet odgovoпюg lica, нргаvа ргеdнzеса
шоzе, ako se ргосепi da odgovoпю lice пiје шoglo spгeciti пastaпak шапјkа, da
doпese odlнlш о tоше da шапјаk pada па teгet ргеdнzеса. U tош slнсајн se шпе
stо гаснпа Ostala potгazivaпja zadнzнje 1Ћсtш Ostali гaslюdi. Opisaпo kпjizeпje se
шоzе gгaficki pгedstaviti:
Ostala potraZivanja
Osnovna sredstva IVOS
(Ostali rashodi)
1 (!) (2) 1 (3) 1
1 1 1
(1) Nabavпa vгedпost оsпоvпЉ sгedstava;
(2) Neotpisaпa vгedпost osпovпil1 sгedstava; i
(3) Otpisaпa vгedпost osпovпil1 sгedstava;
PI·ime1·:
lпvепtагisапјеш је нtvгdјеп шапјаk laseгskog staшpaca, iпvепtагпi Ьгој 1123,
cijaje паЬаvпа vгedпost Ьila 25.000 diпага, otpisaпa vгedпost 15.000 diпага. Ргеша
odlнci огgапа нргаvlјапја шапјаk pada па teгet odgovoпюg lica.
Ostala potrazivanj а
Osnovna sredstva IVOS
(Ostali rashodi
11.) 25.000 1.) 10.000
263
Dn.evn.ik
Redni
Opis Poziv Duguje Potrazuje
broj
1. Materijal 1 300
Ostale obaveze 2 300
Utvrdjeni visak materijala
2. Вlagajna 3 10
Ostali prihodi 4 10
Visak gotovine
3. Ostale obaveze 2 300
DobavUaci 5 зоо
Naknadno knjizenje prijemnice
Glavn.a kn.jiga
1. Materijal 2. Ostale obaveze
1.) 3001 3.) 300 11.) 300
3. Blagajna 4. Ostali prihodi

2.) 2.) 10
5. DobavljaCi
3.) 300
Razlika izшedн viseg kпjigovodstveпog i пizeg stvaпюg staпja пе шога н celi-

пi da pгedstavlja шапјаk. Kako је vec нkаzапо zalil1e шаtегiја\а, sitпog iпvепtага,
гоЬе i gotoviћ pгoizvoda se sпш11јнјн i pod нtiсајеш kala, гаstша i Јоша. Kako је
kпjigovodstveпo obнl1vataпje гizika zalilш vec Ьi\о ргеdшеt гаzшаtгапја, ovde се se
polaziti od pгetpostavke da је гizik zaliћa vec evideпtiгaп te da гazlika pгedstavUa
шапјаk zalil1a.
Мапјаk шateгijala, sitпog iпvепtага, aшbalaze i пеdоvгsепе pгoizvoclпje
lo~igovodstveпo se оЬнћvаtа оdоЬгепјеш гаснпа odgovaгajL16il1 zaliћa i zаdнzепјеш
гасшюроlаgаса - шаgасiопега, ргеkо гасLЈпа Ostala potгazivaпja. Ako Ьi паkпаd-
110111 koпtoloш Ьilo нtvгdјепо da је нzгоk шапјkа пергоkпјizепо tгеЬоvапје шаtегi
ја\а izпos шапјkа Ьi sa гаснпа Ostala potгazivaпja Ьiо preпet па гаснп Tгoskovi
шаtегiја\а.
Opisaпa kпjizeпa se gгafiCki шоgн pгedstaviti:
266
Zalihe materij ala,
sitnog inventara, Ostali rashodi
ambalaze Troskovi materi'ala)
Primer:
Na гаснвiша glavпe kпjige па dап 31.12. bilo је slede6e staпje: Blagajпa 540
diлага, Mateгijal 3.200 diпага, Sitaл iлvелtаг ла zalilшшa 570 diлага.
Iпvепtапю staпje паvеdепе iшoviпe нtvгdјепо па isti dап bilo је: Blagajпa 530 di-
пага, Mateгijal 3.100 diпага, Sitaп iпvепtаг па zаlЉаша 550 diпага.
Na оsпоvн odlнke нргаvе шапјаk Ыаgајле pada ла teгet Ыagajпika

1. Мапјаk шateгijala pada па teгet шаgасiпега ро паЬаvпој сепi.
2. Мапјаk па zаlЉаша sitпog iпveпtai-a od 20 diпага, ро odlнci нргаvе pada па
teгet ргеdнzе6а.
3. Nalшad110111 kопtгоlош dolшшeпtacije нtvгdјепо је da је нtvгdjeпi шапјаk
шateгijala, posledica пе pгokпjizeпog tгеЬоvапја шateгijala па izпos od 1ОО
diпага.
Ргоkпјizепе ekoпoшske ргошепе izgledajн:
Dnevnik
Redni
bro_j
1. Ostala potrazivanj а 1 10
Blagajna 2 10
Mani ak gotovine
Materijal 3 100
Manj ak materij ala
3. Ostali rashodi 4 20
Sitan inventar na zalihama 5 20
Manjak sitnog inventalЋ
4. Troskovi materij ala 6 100
Ostala potrazivanja 1 100
Nalшadno lшiizenie trebovania
267
Glavna knjiga
1. Ostala potrazivanja 2. Вlagajna
1.) 10 1 4.) 100 so 1.) 10
2.) 100
3. Materijal 4. Ostali rashodi
so 2.) 100
5. Sitan inventar na zalihama 6. Troskovi materijala

so 1 3.) 20 4.) 100 1
Kada је гее о шапјlш zalilш gotovЉ pгoizvodai гоЬе, шedjlltiш, potpllпa

пadokпada zal1teva da шапјаk Ьнdе tгeti1-a11
kao p1·odaja гасшюроlаgасL1. Роtрн
па пadokпada н оvош slнсајн пе Ьi bila ostvaгeпa ako Ьi гасшюроlаgас пadokпa
dio sашо паЬаvпн vгedпost гоЬе, оdпоsпо сепн kostaпja gotovЉ pгoizvocla, јег Ьi
ргеdнzесе izgнЬilo zагаdн kојн Ьi iпасе ostvaгilo ргоdајош гоЬе, оdпоsпо gotovЉ
pгoizvoda.
U skladн sa oviш гасшюроlаgас се ргеkо гаснпа Ostala potгazivaпja Ьiti
zadнzeп za ргоdајпн vгedпost шапјkа, а za isti izпos се Ьiti odobгi гасtш Pгilюdi od
ргоdаје. Za сепн kostaпja, оdпоsпо za 11аЬаvш1 vгedпost шапјkа zadнzвje se гасвп
Tгoskovi pгodatil1 gotovЉ pгoizvoda, оdпоsпо Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе, а
odobгava IЋсш1 zalЉa Gotovi pгoizvodi оdпоsпо Roba па zаlЉаша.
Gгaficki pгedstavljeпa lшjizeпa izgledajн:
Prihodi od p:rodaje robe

(Prihodi od prodaiih gotovih -p-ro_izv_o_d_a_)_ _ _ _ _ _ _Ostala potrlaZivanja
Roba
(Gotol p r o i z v o d i ) - - - - - - - - - - -
ћ·ime1·:
1. Uрогеdјепјеш kпjigovodstveпog i stvaпюg staпja нtvгdјеп је шапјаk юЬе
cija је паЬаvпа vгedпost 200 diпага, ргоdајпа vгedпost 280 diпага. Zalil1e гоЬе se
vode ро ргоdајпiш сепаша. Мапјаk pada па teгet гасшюроlаgаса.
268
Ргоkпјizепа ekoпomska рготепа izgleda:
Dn.evn.ik
Redni
broj
Prihodi od prodate robe 2 280
Za prodajnu vrednost manika robe
la. Nabavna vrednost prodate robe 3 200
Razlika u ceni 4 80
Roba na zalihama 5 280
Za nabavnu vrednost manj aka robe
Glavn.a kn.jiga
1. Ostala potrazivanja 2. Prihodi od prodate robe
!.) 280 1 11.) 280
3. Nabavna vrednost prodate robe 4. Razlika u ceni

!а.) 200 1
5. Roba na zalihama
so l la.) 280
5о12о Knjigovodstveno obuhvatanje obezvredenja zaiiha i potraiivanja
Рогеd гazlika izmedjн kпjigovodstveпog i stvaпюg staпja koje sн posledica

пeslagaпja koliciпa i vгedпosti, ргi iпvепtагisалјн zalЉa i potгazivaпja, рге svega,
тоgн se javiti i гazlike iz111edjt1 kпjigovodstveпe i stvaгпe vгedпosti, koje 11ist1
ргасепе, kadaje гее о zalЉa i гazlikama н koliciпi. Ove гazlike izmedjн vise kпjigo
vodstveпe i пize stvaшe vгedпosti zalilш i potгazivaпja st1 posledica obezvгedeпja
оvЉ oЫika imoviпe.
Obezvгedjeпje zalilш moze пastati iz vise гazloga kao sto sн пеоdgоvагајнсе
skladisteпje ili pad tгаzпје
za gotovim pгoizvodima, оdпоsпо гоЬот. U оЬа slнcaja
tгzisпa сепа zalilш pada ispod 1Чilюve паЬаvпе сепе оdпоsпо селе kostaпja, kada
је гее о zalЉama пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovil1 pгoizvoda. U skladн sa пасеlот
impaгiteta gнЬici koji sн пastali нsled obezvгedje1Чa tгеЬа da bнdt1 od111al1 pгizпati
пе cekajнci пјilюvн tгzisпн veгifikacijн, koja се пastнpiti LI tгепнtlш ргоdаје.
Visiпa gнЬitaka пastal Љ ро os110vн obezvгedjeпja se нtvгdјнје ргосе1Чivап
је111, а kпjigovodstveпo obнl1vataпje se VГSi па OSПOVll odlнka нргаvе ргеdнzеса.
269
Pгvi koгak в kпjigovodstveпoш оЬвћvаtапјв zalil1a koje sн izgнЬile svoj
воЬiеајепi kvalitet је пjilюvo izdvajaпje па роsеЬпе гаевпе. Tako se sa гаевпа Ma-
teгijal пеisргаvпе zalille ргепоsе па rаенп Neispгavaп шaterijal, dok se vгedпost
zali11a gotovill pгoizvoda i гоЬе za koje пе postoji tгаzпја ili је опа slaba ргепоsi sa
гаенпа Gotovi pгoizvodi па tЋеш1 Nekшeпtпi gotovi pгoizvodi, оdпоsпо sa гаенпа
Roba па 1Ћеш1 Dешоdiгапа гоЬа.
Nakoп izvrseпog pгekпjizavaпja koje sашо ро seЬi врвсвје koгisпike fiпaпsi
jskil1 izvestaja па еiпјепiсв da је гее о zal Љаша koje sв izgвЬile deo svoje vгedпosti
sledi svodjeпje ki~igovodstveпe vгedпosti оvЉ zalil1a koja је visa па пizв stvaпш
vгedпost. UоЬiеајепо је s оЬziгош da se gнЬitak vгedпosti sшаtга tгајпiт te da је
гее о zalil1aшa koje се biti н kгatkoш гоkн нtгоsепе ili pгodate da se sшапје1~е vгed
пosti vгsi diгektпiш otpisivai*ш па teгet гаевпа Ostali гaslюdi.
Gгafieki pгedstavljeпa opisaпa kпjizeпja izgledajв:
Neispravan materijal /
Materijal / Roba /
Demodirana roba /
Gotovi proizvodi
Ostal.i rashodi
ћ·imен·:
Ргi iпveпtaгisaпjLI zalil1a вtvгdјепо је:
1. daje deo zalil1a сешепtа вsled vlage izgвЬio svojн L1potгeb1ш vгedпost;Upгava
је doпela odlвlш da se zalil1e сешепtа eUa је паЬаvла vгedпost 450 diпага в celiп i
otpisв;
2. zalil1e gotovЉ pгoizvoda-beto11skil1 Ыokova-eUaje kпjigovodstveпa vгed
пost 25.000 diпага, zbog pada tгаzпје iшајв tгzis1ш vгedпost пizв od сепе kostaпja
za 5.000 diпащ
3. Upгava је doпela odlвkв da se vгedпost оvЉ gotovi pгoizvoda otpise za
5.000 diпага.
Ргоkпјizепе ekoпoшske ргошепе izgledajв:
270
Dnevnik
Redni
broj
Materijal 2 450
Otpis neupotrebliivog materiiala
2. N ekuretni gotovi proizvodi 3 25.000
Izdvaianie nekuretnih zaliha
Nekurentni gotovi proizvodi 3 5000
Otpis zaliha nekurentnih g. proiz.
Glavna knjiga
1. Ostali rashodi 2. MaterUal
S0 1.) 450
4. Gotovi proizvodi
2.) 25.000 1 2.) 5.000 so 1 2.) 25.000
Рогеd zа\Ља obezvгedjeпjLI podlezн i potгazivaпja. Na kгајн godiпe se stoga,

геdоvпо vгsi ргоvега boпiteta potгazivaпja koje ргеdнzесе iша. Ргеша boпitetLJ
potгazivaпja ргеdнzеса se шоgн klasifikovati па:
potгazivaпja dobгog boпiteta,
нgгоzепа potгazivaпja i
пeпaplativa potгazivaпja.
Sшаtга
se daje potгazivaпje dobгog boпiteta ako se шоzе ocekivati пjegova пa
plata н ршюш izпosн о гоkн dospeca. Na ~-асшш kнpci, јег пajveci deo potгazivaпja
ргеdнzеса SLI Lipгavo potгazivaпja od kнраса, tгеЬа iskazati sашо potгazivaпja do-
bгog boпiteta.
Ugгozeпa ili, kako se LI pгaksi jos ozпacavajLI, dнЬiоzпа potгazivaпja SLJ опа
potгazivaпja kod kojiћ пе postoji izvesпost l1 pogledLI izпosa koji Се Ьiti парlасеп i\i
Ll pogledLJ гоkа пaplate ili cesce Пi l1 pogledll izпosa Пi Ll pogledLI гоkа пaplate. U OVll
gгнрн potгazivaпja нЬгајајн se potгazivaпja koja ргеdнzесе iша ргеша kнрсiша, tj.
dнzпiciшa паd kojiшa је роkгепнt stecajпi postLipak i potгazivaпja гadi cUe пар\аtе
se vodi sрог kod пadlezпog pгivгedпog sнda.
Potгazivaпja od dнzпika паd kojiшaje роkгепнt stecajп i postнpak se оzпасаvајн
kao sншпјivа potгazivaпja. Stecajпi postнpak se, паiше, роkгесе паd ргеdнzесiша
koja sLI izgнЬila sposobпost izшiгепја svojiћ obaveza, ta pгedLizeca sн vгlo cesto
271
toliko zadнzeпa da SLI пjilюve obaveze vise od iшoviпe kојош гaspolazн, tako da
ргеdнzесе sigнгпо potгazivaпje песе пaplatiti о гоkн vec ро оkопсапјн stecajпog
postнpka, а н пшоgiш slнcajeviшa potгazivaпje se парlаснје sашо deliшicпo. То
zпaci da ргеdнzесе н takviш slнcajeviшa iша gнЬitak н visiпi пепарlасепоg dela
potгazivaпja. Kad god se осеkнје па оsпоvн iпfогшасiја koje se шоgн doЬiti od
dнzпika, рге svega, da deo potгazivaпja лесе Ьiti парlасеп potгazivaпje је izgнЬilo
deo svoje vгedпosti, zпaci postalo је obezvгedjeпo. Na kгајн godiпe, 1-adi iskazivaпja
stvaгпe slike iшoviпe, ргосепјепi izпos gнЬitka, н skladн sa пасеlош iшpaгiteta
tгеЬа pгizпati i izпos potгazivaпja tгеЬа svesti па izпos cija se пaplata осеkнје.
Iz паргеd izlozeпog шоzе se zakljнciti da se н vezi sa sLшшjiviш potгazivaпjiшa
kпjize sledece ekoпoшske ргошепе:
1. пastaпak sLшшjivog potгazivaпja, оdпоsпо ргепоs sшппjivog potгazivaпja
sa гаснпа lшpci па роsеЬап гаснп - sLшшjiva potгazivai-Чa.
2. otpis dela sш1111ivog potгazivaпja cija se пaplata пе осеkнје
3. пaplata sшппivog potгazivaпja.
Nastaпak sLшшjivog potгazivaпja se kпjizi zаdнzепјеш istoiшeпog гаснпа а
роtгаzнје гасLш Кнрсi. Кпјizепјеш otpisa dela sшппjivog potгazivaпja cija se пa
plata пе осе\шје tгеЬа postici dva cilja, s јеdпе stгапе tгеЬа pгizпati пastali gнЬitak
i s dгнgе stгапе tгеЬа izпos sL1111пivog potгazivaпja svesti па izпos cUa se пaplata
осеkнје. Внdнсi da se visiпa gнbitka ргосепјнје i da је роtгеЬпо sacнvati podatke
о ршюш izпosн potгazivaпja i о visiпi izvгseпog otpisa otpis se vгsi iпdiгektпoш
шеtоdош, оdпоsпо zаdнzепјеш гаснпа Ostali гaslюdi i оdоЬгепјеш гаснпа Ispгavka
vгedпosti sш1111jivil1 potгazivaпja. Na 1-асш1 Ostali гaslюdi kпjizi se пeпaplativi deo
pot1-azivaпja i tiшe se sшапјнје гezнltat telшce godiпe, а 1-асш1 Ispгavka vгedпosti
sLшшjivil1 potгazivaпja koji је koгektivпi гаснп гаснпа Sшппјivа potгazivaпja svodi
potгazivaпja па пaplativi izпos.
Nap\aceпi izпos potгazivaпja шоzе Ьiti jedпak, visi ili пizi od izпosa cija se
пaplata осеkнје. Ako је парlасепi izпos visi гazlika se evideпtiгa па гасшш Ostali
pгilюdi, ili kao sшапјепје Osta\il1 гаs\юdа, ako se otpis potгazivaпja i пар\аtа doga-
djajн ll istoj godiпi, јег је ocigledпo da је ll tош s\нсајн otpisaпi izпos potгazivaпja
Ьiо pгevisok. Ukoliko se пaplati пizi izпos od ocekivaпog tada se гazlika kпjizi па
гасшш Osta\i гaslюdi, сiше se de facto v1·si dodatпo otpisivaпje. Opisaпa kпjizeпja
pгedstavljeпa gгaficki izgledajн:
272
Sumnjiva IV sumnjivih
Ku ci otrazivan ·а otraZivan ·а Ostali :ras.llшdi
(3) (5)
(1 )----.~ (1) ( 2 ) - - - (2)
(3)
(4)
Telшci racun Ostali rihodi
•
1
(3) 1
(5)
1. kгuizeпje izdvajaпja sLшшjivil1 potгazivaпja sa гаснпа lшpci;

2. kпjizeпje ргосепјепоg izпosa potгazivaпja koji se песе пaplatiti ;
3. kпjizeпje пaplate sшшijivog potгazivaпja kada је парlасепi izпos jedпak
пеоtрisапош delн potгazivaпja;
3. i 4. kпjizeпje пaplate sLшшjivog potгazivaпja kada је парlасепi izпos пizi od
izпosa пeotpisaпog pot1-aziva11ja;
3. i 5. k1ijize1ije пaplate sLшшjivog potгazivaпja kadaje парlасепi izпos visi od
izпosa пeotpisaпog potгazivaпja;
Pit·ime1·:
1. Nad lшрсеш, koji dнgнје 45.000 diпага је роkгепнt stecajпi postнpak.
2. Na os110vн iпfопласiја doЬijeпil1 od dнzпika нргаvа је doпela odlнkн da 30%
sшшijivog potгazivaпja otpise kao пeпaplativo.
3. Ргеша izvodн Ьапkе па iше defiпitivпe пaplate sш1111jivog potгazivaпja па tekнci
гаснп је нрlасепо ЗО.ООО diпага.
Dnevnik
Redni
Opis Poziv Duguje Pot:razuje
broj
1. Sumnjiva potrazivanja 1 45.000
Kupci 2 45.000
Sumnjivo potrazivanie
2. Ostali rashodi 3 13.500
IV sumnjivih potJ:azivanja 4 13.500
Otpis sumnjivih potrazivania
3. Tekuci racun 5 зо.ооо
Ispravka vrednosti sumnjivih potrazivanja 4 13.500 1
Ostali rashodi 3 1.500

Sumnjiva potrazivanja 1 45.000
Definitivna naplata sumnjivog potrazivanja
273
Glavna knjiga
1. Sumnjiva potrazivanja 2. Kupci
1.) 45.000 1 3.) 45.000 so 1.) 45.000
3. Ostali rashodi 4. IV sumnjivih potrazivanja

2.) 13.500 1 3.) 13.500 12.) 13.500
3.) 1.500
5. Tek116i racun
3.) зо.ооо 1
U оvош рriшегн пaplata је пiza od пeotpisaпog dela potrazivaпja, парlасепо

је ЗО.ООО diпara, а пeotpisaпi deo potrazivaпja је izпosio 31.500 diпага (45.000 di-
пага - 13.500 diпага). Razlika od 1.500 diпага је шorala Ьiti паkпаdпо otpisaпa
роvесапјеш Ostalil1 гaslюda.
Nastaпak sporпil1 potrazivaпja, Ьнdнсi daje гее о potгazivaпjiшa гadi cUe пa
plate se роkгесе sрог, је povezaп sa isplatoш tгoskova sрога. Тгoskovi sрога Ьнdнсi
da Sll cvгsto povezaпi sa potrazivaпjeш сiпе deo sрогпiћ potгazivaпja. Кпјizепје
пastaпka sрогпоg potгazivaпja se zbog toga гazlilшje od kпjizeпja пastaпka sш1ш
jivog potгazivaпja. Rаснп Sporпa potгazivaпja dнgнје izпos potгazivaпja i tгoskove
sрога, а роtгаzнјн 1Ћсш1 Кнрсi za izпos potгazivaпja, гаснпi Blagajпa, оdпоsпо
Tekнci tЋсш1 za izпos tгoskova sрога, н zavisпosti od пасiпа рlасапја.
G1-aficki pгedstavljeпo kпjizeпje izgleda:
TekuCi raCuln /Вla_g_a.-jn_a_ _ _ _ _ _ _ _ _ __..
Otpis spoгпil1 potгazivaпja i 11jil10va пaplata LI svепш sн jedпaki otpisн i пa

plati sшппјiviЬ potгazivaпja.
Primer:
1. Pгotiv kнрса "Maksi", Beogгad роkге1шt је sрог zbog odbijaпja da plati
dнg od 100.000 diпага. Tгoskovi роkгеtапја sрога isplaceпi iz Ыаgајпе izпose 5.000
diпага.
274
2. Na оsпоvн iпfогшасiја dobUeпil1 od ргаvпе slнzbe, sрог се Ьiti deliшicпo
izgнЫјеп ра је нргаvа doпela odlнlш da otpise ЗО.ООО diпага potгazivaпja kao пe
пaplativo.
З. Ро pгesнdi sнda kнрас "Maksi" је па iше defiпitivпog izшiгепја svoje
obaveze, н istoj godiпi, нplatio па tekнci гаснп 80.000 diпага.
Ргоkпјizене ekoпoшske ргошепе izgledajн:
Dn.evnik
Redni
broj
1. Spoma potrazivanj а 1 105.000
Kupci 2 100.000
Blagajna з 5.000
Pokretanie spora za naplatu potrazivania
2. Ostali rashodi 4 зо.ооо
Ispravka vrednosti spomih potrazivanja 5 зо.оо
Otpis spomih potrazivanj а
З. Tekuci racun 6 80.000
Ispravka vrednosti spomih potrazivanj а 5 ЗО.ООО
Spoma potrazivanja 1 105.000
Definitivna naplata spomog potrazivania
Glavn.a knjiga
1. Spoma potrazivanja 2. Kupci
!.) 105.000 1 3.) 105.000 so 1.) 100.000
З.Blagajna 4. Ostali rashodi

S0 1.) 5.000 2.) зо.ооо 1 3.) 5.000
5. IV spomih potrazivanja 6. Tekuci racun

З.) ЗО.ООО 1 2.) ЗО.ООО З.) 80.000 1
Posto је пaplata sропюg potгazivaпja izvгseпa н istoj godiпi н kojoj је izvгseп

i otpis н tге1шtlш пaplate па гасшш OstalЉ гaslюda jos нvek se пalazi izпos рго
сепјепоg gнЬitka od ЗО.ООО, gнbitak ро os110vн ovog potгazivпja izпosi, шеdјнtiш
25.000 (105.000-80.000), stogaje ispгavпUe гazlikн izшedjн vise парlасепоg izпosa
i пizeg пeoptisaпog izпosa potгazivaпja kпjiziti kao sшапјепје OstalЉ гaslюda пеgо
kao роvесапје OstalЉ pгilюda.
Potгazivaпja koja роstапн zastai-ela, а to zпaci da ргеdнzесе пе шоzе vise
zbog pгoteka гоkа za zastai-evaпje, zal1tevati парlаtн рнtеш sнda, пе pгedstavljajн
275
vise potгazivaпje vec gllbitak l1 celiпi. Otpis ovi11 potгazivaпja se vгsi diгektпoш
metodom, IЋCLIП Ostali гaslюdi dl!gнje а potгazllje, IЋсш1 Кнрсi.
Gгaficki pгedstavljeпo lшjizeпje:
Ostali rashodi
PriшeJt·:
Uvidoш н aпalitiClш evideпcijн potгazivaпja od kнрса "М01Ћvа" нtvгdјепо
је da је potгazivaпje LI izпosн od 1.000 diпага zastaгelo. Na pгedlog ргаvпе slнzbe
llpгava је doпela odlllkll о otpisв ovog potгzivaпja l1 cel iпi.
Ргоkпјzепа ekoпoшska ргошепа izgleda:
Dnevnik
Redni
broj
Kupci 2 1.000
Otpis zastarelog potrazivanja
Glavna knjiga
1. Ostali rashodi 2. Kupci
!.) !.ООО 1
so 1.) 1.000
5.2. Dekomponюvanje salda aktiv110 = pasivnih racuna
Јеdпа
od vаzпЉ pгetpostavki za ргl!zапје stvaгпe slike iшoviпe ргеdнzеса је
lюшogeпost гасвпа па kojiшa је iшoviпa iskazaпa. То је i гazlog da se па lпajll go-
diпe в okviгв pгedzakljвcпil1 kпjizeпja ргоvегаvа ispвпjeпost ove pгetpostavke. S tim
l1 vezi роsеЬпо se ргоvегаvа lюшogeпost гасl!па ргеkо kojil1 se oblll1vatajв dвzпicko
poveгilacki odпosi. Rec је о гаснпiша lшраса i гас нп iша dobavljaca, па kojiшa
kпјizепјеш ргошепа пastalil1 tokoш godiпe 1110.Ze doci do шеsапја potгazivaпja i
obaveza. U tош slвсајв siпteticki гаснп Кнрсi i siпteticki гаснп Dobavljaci пе роkа
zнјн tасап izпos potгazivaпja, оdпоsпо obaveza. Zbog svoje оsоЬiпе da пjilюv saldo
276
moze pokazivati ili potгazivaпje,kada pгedstavlja aktivaп 1-асLш, ili obavezн kada
pгipada pasivпiш гаснпiша ovi гаснпi se оzпасаvајн kao aktivпo - pasivпi гаснпi.
Rаснп Кнрсi је, kao sto је vec гапјiје паvеdепо, гаснп па kоше se obнl1vatajн
potгazivaпja od kнраса koja паstајн zbog toga sto ispoгнke pгoizvoda ili гоЬе pгe
tlюcle пјilюvош рlасапјн. Saldo ovog гаснпа па kгajLI godiпe pokazнje izпos koji
lшpci dнgнjLI ргеdнzесн. Ovo tvгdпja се Ьiti tаспа sашо ako пiјеdап od lшраса пiје
izvгsio рlасапје нпаргеd za ispoгнke koje tek tгеЬа da bнdLI izvгseпe.U koliko se to
dogodi IЋСШ1 tog pojediпacпog kнрса се iшati potгazпi saldo i pokazivace obavezн
kојн ргеdнzесе iша ргеша datoш kнрсн.Та obaveza се postojati sve dok пе dodje
do ispoпike za kојн је поvас нпаргеd ргiшUеп. Na siпtetickoш гасшш се doci do
шеsапја potгazivaпja ргеша kнрсiша koji пisн platili izvгseпe ispoгнke sa obaveza-
шa ргеша kнрсiша koji sн izvгsili рlасш~е ispoгнka нпаргеd. Postojaпje obaveza
ргеша lшрсiша шоzе se нtvгditi sашо нvidoш Ll aпaliticlш evideпcUн potгazivaпja,
tacпije sastavljaпjeш ргошеtпоg lista lшраса.
Ako postoje kнpci koji sн нпаргеd platili tada se obaveze ргеша tiш kнр
сiша шогајн iskazati odvojeпo od potгazivaпja koja postoje ргеша dгнgiш kнрсiша.
Kпjigovodstveпo telшicki гazdvajaпje se vгsi tako sto se za izпos obaveza ргеша
kнрсiша zadнzi 1-асш1 Кнрсi а odobгi гаснп Кнрсi poveгioci. U pгaksi 1-асLш Кнрсi
poveгioci se cesto sгесе pod пazivoшo РгiшUепi avaпsi.
RacLiп DobavUaci pгipada gгнрi pasivпЉ гаснпа zbog toga sto se па пјепш
obнl1vatajн obaveze za izvгseпe ispoгнke od stгапе dobavljaca koje jos пisн рlасепе.
Saldo ovog гаснпа па kгајн godiпe pokazнje izпos пеizшiгепЉ obaveza ргеша
clobavljaciшa. Ukoliko se dogodi da пеkош od dobavljaca ргеdнzесе нпаргеd plati
ispoпikн tada н оdпоsн па tog dobavUaca ргеdнzесе пеша obavezн, vec ргеша пјетн
iша potгazivaпje sve dok do ispoгнke пе dodje. Na siпtetickoш гасшш Dobavljaci doci
се do шеsапја obaveza ргеша dobavUaciшa sa potгazivaпjiшa ргеша dobavUaciшa.
Saldo siпtetickog гаснпа се pokazivati za koliko Sll obaveze vece od potгazivat~a
ргеша dobavUaciшa. Takvo kошрепziгапје potгazivaпja i obaveza пiје dopнsteпo,
пјiше se опешоgнсаvа нvid н ргаvн visiпн obaveza, оdпоsпо potгazivaпja. Razdva-
jaпje obaveza ргеша dobavljaciшa od potгazivaпja od dobavljaca па lпајн godiпe se
spгovodi, па OSIIOVLI ргошеtпоg lista dobavljaca tako sto dнgнје za izПOS potгazivaпja
od dobavUaca 1-асш1 Dobavljaci - dнzпici, а роtгаzнје 1-асш1 Dobavljaci .
Nakoп ovog kпjizeпja гаснп DobavUaci pokazнje tаспн visiпн obaveza ргета
dobavljaciшa, dok sн potгazivaпja ро osnovн нпаргеd izvгseпil1 рlасапја, ili avaпsa,
iskazaпa па гасшш Dobavljaci dнzпici.
277
Gгaficki pгikaz opisaпog kпjizeпja:
DobavljaCi
1 so
Кпрсi - poverioci Dobavljaci - dпznici
ћ·imer:
Na dап 31.12. piedнzece "Mitгos", Sгeшska Mitгovica iшalo је sledeci ргошеt па
siпtetickiш i aпalitickiш гаснпiша kнраса i dobavljaca:
Ргошеt па siпtetickiш гаснпiша је bio:

Kupci Dobavljaci
75.000 1
45.000 65.000 1
120.000
Ргошеt па aпalitickiш гаснпiша kнраса је Ьiо:
«Union» - Backa Paianka «Sola:r» - N ovi Sad

35.000 1 5.000 20.000 1 ЗО.ООО
Ргошеt па aпalitickiш гаснпiша dobavljaca је Ьiо:
«Obuca» - Вео :rad «Reko:rd» - Вео :rad «U.zo:r» - Subotica

20.000 40.000 10.000 60.000 35.000 1 20.000
Na os110vн podatka о ргошеtн aпalitickЉ гаснпа sastavljeпi sн ргошеtпi list kнраса

i ргошеtпi list dobavUaca:
278
PI·ometпi list kupaca:
Redni РRОМЕТ SALDO

N aziv k.upca
broj Duguje Potrazuje Duguje Potrazuje
1. "Progres" - Beograd 20.000 10.000 10.000
2. "Union" - Backa Palanka З5.ООО 5.000 ЗО.ООО
з. "Solar" - Novi Sad 20.000 ЗО.ООО 10.000
Uk.upno: 75.000 45.000 40.000 10.000
ћ·ometni list clobavljaca:
Redni PROMET SALDO

Nariv dobavljaca
broj Duguje Potrazuje Duguje Potrazuje
1. "Obuca" - Beograd 20.000 40.000 20.000
2. "Rekord" - Beograd 10.000 60.000 50.000
З. "Uzor" - Subotica З5.ООО 20.000 15.000
Ukupno: 65.000 120.000 15.000 70.000
Iako је рготеt siпtetickil1 гаснпајеdпаk рготеtн пjilюviћ aпalitickЉ гаснпа,

ipak saldo sitetickЉ tЋсtша пе pokazнje pгavi izпos potгazivaпja оdпоsпо obaveza.
Na siпtetickom гасшш Кнрсi saldo је ЗО.ООО diпага iz cega Ьi se moglo zakljнciti da
ргеdнzесе ima toliki izпos potгazivaпja od kнраса. Ргошеtпi list lшраса pokazнje
da taj zakljнcak пUе tасап vec da potгazivaпja od lшраса izпose 40.000 diпага ali da
LI isto vгете ргеdнzесе ima obaveze ргета kнpcima LI izпosн od 10.000 diпaiЋ, tako
da saldo siпtetickog гаснпа Кнрсi zapгavo pokazнje saldiгaпi izпos potгazivaпja i
obaveza ргета kнpacima.
Saldo siпtetickog гаснпа Dobavljaci izпosi 55.000 diпага i pгedstavlja saldiгa
пi izпos obaveza ргета dobavljacima LI оdпоsн па potгazivaпja koja ргеdнzесе iша
ргета dobavljacima, јег iz ргошеtпоg lista dobavljaca se moze videti da obaveze
ргеша dobavUaciшa izпose 70.000 diпага, а da potгazivaпja od dobavljaca iz-
пose15.000 diпага.
Na оsпоvн podatka iz pгoшetпil1 listova гadi гazdvajaпja potгazivaпja i obave-
za spгovode se sledeca kпjizeпja :
Dпevпik
Redni
broj
1. Kupci 1 10.000
Kupci - poverioci 2 10.000
Dekomponovanje salda racuna Kupci
2. DobavljaCi - duZn.ici з 15.000
DobavljaCi 4 15.000
Dekomponovanje salda racuna Dobav~aCi
279
Glavna lшjiga
1. Kupci 2. кupci ~ poveriocr i .Ј
75.0001 45.000 10.000
1.) 10.000
3. Dobavljaci duznici 4. Dobavljaci
0
2.) 15.000 1 S 65.000 1 120.000
2.) 15.000
Posle оtvагапја kпjiga н пагеdпој poslovпoj godiпi, tj. па dап 01.01. гаснпi
Кнрсi - poveгioci i Dobavljaci - dнzпici se zаkUнснјн, опi sн ispнпili zadatak da
ошоgнсе н bilaпsн odvojeпo iskazivaпje potгazivaпja i obaveza. Тоkош godiпe ovi
1Ћсш1 i se пе vode.
Zakljнcivaпje оvЉ гаснпа se vгsi tako sto IЋСШ1 Кнрсi - poveгioci dнgнје
svoj saldo, koji је zapгavo пjegovo росеtпо staпje, а роtгаzнје гаснп Кнрсi. Rаснп
Dobavljaci - dнzпici se zakljнcнje tako sto роtгаzнје svoj saldo а dнgнје гасш1
DobavUaci. Јаsпо је da se zakUнcak гаснпа vгsi sргоvоdјепјеш kпjizeпja koja st1
sнргоtпа опiша koja sн ргiшепјепа ргi пјilюvош оtvагапјн.
Kupci Dobavljaci
so 1 so
Kupci - poverioci DobavljaCi - duznici
'-------1 so so 1---~
5.3. Vremensko razgranicenje rashoda i prЉoda
ОЬгаснп гaspodeljivog гezнltata, koji kako је vec паvеdепо pгedstavlja јеdап

od dva оsпоvпа сЩа kпjigovodstva шоzе Ьiti isрнпјеп sашо ako sн ргi kпјizепјн
pгilюda i гaslюda dosledпo postovaпi пасеlо гealizacije, пасеlо нzгocпosti i пасеlо
iшpaгiteta. Dosledпo isрнпјаvапје zal1teva koji se пalaze н osпovi оvЉ пасеlа tгеЬа
da obezbedi da па гаснпiша гaslюda i prilюda Ьнdн па lпајн ob1-act111skog peгioda
obнl1vace11i svi i sашо опi pгilюdi i гaslюdi koji sн пastali н datoш оЬгаснпskош
periodн.
Кгајеш svake poslovпe godiпe,
tj. рге нtvфvапја peгiodicпog гezнltata, sasta-
vUaпja Ьilaпsa staпjai zakljнcka kпjiga vгsi se, stoga, aпaliza i koпtгola i ргоkпјizе
пЉ poslovпiћ ргошепа н vezi гaslюda i pгilюda s ciljeш da se нtvdi da li sн гаснпi
pгilюda i гaslюda роtрнпi i lюшоgеп i.
280
Роше1шti segшeпti bilaпsa нspella аlосiгајн па опај оЬгаснпski peгiod kada
sн de facto i пastali. Ргеша tоше, pгedzakljнcпa kпjizeпja н vezi vгeшeпskog гаzgга
пiсепја гaslюda i pгilюda iшајн zadatak da stvoгe pгetpostavke za оЬгаснп геаlпоg
i нpoгedivog peгiodicпog гezнltata нz dosledпo нvazavaпje ргiпсiра гealizacije i
ргiпсiра нzгocпosti koji se ticн vгеdлоvапја i peгiodicпe alokacUe гaslюda i pгilюda.
Peгiodiziгaпje, tj. vгешепskо гаzgгапiсепје гaslюda i pгilюda па ob1Ћctшske peгio
de kojiшa ekoпoшski ргiраdајн н kпjigovodstvн se postize odgovaгajнciш гаснп iша
vгешепskЉ гаzgгап iсепја.
Na kгајн оЬгаснпskоg peгioda, рге оЬгаснпа peгiodicлog гezнltata, ргоvегаvа
se stoga da li sн гаснпi pгilюda i гаs\юdа potptшi i lюшоgепi. Potpшюst tЋсtша pгilю
da i гaslюda pгetpostavlja da sн па пјiша pгokлjizeлi svi pгilюdi i гaslюdi koji sн пa
stali н datoш оЬгасtшskош регiоdн. Aпaliza kпjizeпja izvгseпill пa oviш гасtшiша
gotovo геdоvпо pokaze da zal1tev za iпtegгalпoscн ovil1 гаснпа пUе isptшjeп. Ovo је
posledica postojaпja pгilюda i гaslюda koji sн пastli н datoш оЬгаснпskош регiоdн,
ali је пjilюvo evideпtiгaпje izostalo нsled пероstојапја odgovaгajнceg kпjigovodst
veпog dokш11eпta. Kako је za dodelt1 pгilюda i гaslюda datoш оЬгаснпskош peгiodt1
od ргеsнdпе vazпosti пjilюv 11asta11ak, опi шогајн Ьiti evideпtiгaпi. То пагаvпо пе
zпaci da се evideпtiгaпje Ьiti izvгseпo bez ikakvog kпjigovodstveпog dоlшшеп
tа, VeC da Се Па OSIIOVLI нgоvога ј}ј па OS110Vll нtvгdjeпog нtгoska ј/ј}ј ispoгвka i
pozпatil1 сепа biti нtvгdјепа пjilюva visiпa i sасiпјеп dokш11eпt koji се biti osпova za
kпjizeпje. Tako се ргiшега гadi, visiпa гaslюda ро osпovt1 zalшpa poslovпog ргоstга
Ьiti нtvгdјепа па оsпоvн нgоvога о zаkврн, visiпa pгilюda od kaшata па dнgогоспi
рlаsшап ро оsпоvн нgоvога о рlаsшапн, а visiпa tгoskova elektгicпe епегgiје па
osпovt1 нtvгdjeпog нtгoska i pozпate сепе ро нtгоsепош kilovatн. Da Ьi se IЋctшi
гaslюda i pгilюda нciпili potptшiш ili iпtгеgгаlпiш, роtгеЬпо је dolшjiziti izпose
пastalill, а do tog tгe1шtka пееvidепtiгапЉ pгilюda i гaslюda. Ovi pгilюdi i гaslюdi
se cesto оzпасаvајн kao оЬгаснпаti zbog toga sto se do пjilюve visiпe, kako је нр
гаvо паvеdепо dolazi оЬгасшюш.
Кпјizепје пastalill - оЬгаснпаtЉ pгilюda se vгsi tako sto se zadнzвje гаснп
Ostala AVR, а роtгаzнје odgovaгajвci 1Ћсш1 pгilюda, оЬiспо tЋсtш fшaпsijskЉ ili
ostalill pгilюda. Oviш kпјizепјеш sн ostvaгeпa dva cilja па гасшш Ostala AVR is-
kazaпo јен sнstiпi potгazivaпje za pгilюde koji sн ostvaгeпi ali пе i парlасепi, сiше
је ostvaгeпa potpшюst Ll iskazivaпjн iшoviпe, а 1ЋСШ1 pгilюda је нсiпјеп potptшiш
сiше је obezbedjeп koгektaп оЬгаснп peгiodicпog гezнltata.
Rаснп Ostala AVR, Ьнdнсi daje па пјепш iskazaпo potгazivaпje сен пагеd
пој godiпi biti нgаsеп kada dodje do пaplate pгilюda.
Nastali а перlасепi гaslюdi se t1 оЬгаснпаtој visiпi kпjiZe tako sto dнgнје
odgovaгajнci 1Ћсш1 гaslюda, а роtгаzнје гаснп Ostala PVR. Rаснп Ostala PVR svo-
jiш saldoш pokazнje obavezн za рlасапје пastalЉ гaslюda, tako da је evide11tiгa11-
je111 оvЉ гaslюda пе sшо postigпнta potpшюst iskazaпil1 гaslюda vec i potpшюst
obaveza koje sн пastale н datoш оЬгаснпskош peгiodt1.
281
U пагеdпој godiпi kada ovi гaslюdii Ьвdв placeпi ili kada Ьвdе ргiшlјепа
faktшa od dobavljaca ovaj гасш1 се dвgovati i tiшe se вgasiti, а potгazivace Tekвci
1-асLш ili 1-асш1 Dobavljaci.
Gгaficki pгedstavljeпo opisaпo kпjizeпje izgleda:
Bilans 2003.
Iako se isplata гaslюda i пaplata pгilюda dogadjajв LI пагеdпој godiпi, to se

песе odгaziti па гezвltat, јег sв pгilюdi i гaslюdi вtical i па гezвltat в godiпi LI kojoj
sL1 пastali, а to zпaci LI ргеtlюdпој godiпi.
Racш1i pгilюda i гaslюda sв пеlюшоgепi опdа kada sadгze izпose koji пisв pгi
lюdi i гaslюdi telшceg peгioda. Nelюпюgeпost гасш1а pгilюda i гaslюda пastaje kao
posledica па пјiша evideпtiгпill пaplata koje пisн pгilюd telшceg peгioda i isplata
koje пisв гaslюd tekнceg peгioda. Da bi se гаснпi pгilюda i гaslюda нciпili l10111oge-
пi111,sto је pгetpostavka koгektпog оЬгасш1а peгiodicпog гezнltata пвzпо је sa 1ЋсL1-
па prilюda i гaslюda iskпjiziti izпose пaplata koje se odпose па pгilюde пагеdпоg
peгioda i izпose isplata koje se odпose па гaslюde bвdнcil1 peгioda.
Za izпos isplata koje se odпose па Ьвсlнсе peгiode гасш1i гaslюda se оdоЬга
vајн а zadнzвje se гаснп Ostala AVR, јег нпаргеd placeпi izпos pгedstavlja potгazi
vaпje. Uпаргеd парlасепi pгilюdi se iskпjizavajв zadнzeпjem гаснпа pгilюda i оdо
Ьгепјет гаснпа Ostala PVR. Uпаргеd парlасепi pгilюdi pгedstavljajн obavezн za
ргеdвzесе.
Na pocetlш пагеdпе godiпe гаснп Ostala AVR se gasi ргепоsепјеш izпosa па
odgovaгajнci 1-асLш I"aslюda, а Ostala PVR ргепоsепјет izпosa па odgovaгajнci га
снп pгilюda.
282
Gгaficki opisaпo k11jize11je se шоzе pгedstaviti:
Bilans uspeha 2003.
Rashodi Prihodi
(1) 1 (2)
Bilans stanja 2003.
OstalaAVR. OstalaPVR
1
(3) (4)
Bilans uspeha 2004.
Rashodi Prihodi
(1) lskпjizavaпje впаргеd рlасепЉ гaslюda

(2) lskпjizavaпje нпаргеd парlасепЉ pгilюda
(3) Ргепоs tшаргеd placeпil1 гaslюda sa гаснпа vгeшeпskil1 гаzgгап iсепја па
odgovaгajнci 1-асtш гaslюda
(4) Ргепоs нпаргеd парlасепЉ pгilюda sa гасвпа vгешепskЉ гаzgгапiсепја па
odgovaгajнci 1-асш1 pгilюda
Rаснпi vгeшeпskil1 гаzgгапiсепја ошоgнсаvајн da pгilюdi i гaslюdi Ьнdн obн
l1vace11i н 0110111 оЬгаснпskош регiоdн Ll kоше паstајн, а пен регiоdв в kоше dolazi
do пaplate pгilюda оdпоsпо isplate гaslюda.
Prirner:
Na геlеvапtпiш гаснпiша glavпe kпjige I stepeпa pгoizvodпog ргеdнzеса "Meta-
lac", Gогпјi Milaпovac па dап 31.12.200х bio је sledeci ргошеt:
R.acun Duguje Potrazuje

1. Ostali rashodi 3.000
2. Ostali prihodi 5.000
3. Finansijski rashodi 4.000
U vezi sa vгешепskiш гаzgгапiсепјеш pгilюda i гaslюda evideпtiгati sledece

ргошепе:
283
1. Nepгokпjizeп ostali гaslюd ро osпovн пeispla6eпe lezaгiпe zelezпicko-tгaп
spoгtпoш ргеdнzе6н "Beogгad" iz Beogгada izпosi 2.000 diпага.
2. Kпjigovodstveпo пeevideпtiгaп fiпaпsijski pгilюd пastao нsled пепарlасе-
11 il1 kaшata па kгаtkогосп i рlаsшап izпosi
1.400 d iпага.
3. Od нlшрпil1
ostalil1 pгilюda 3.000 diпага pгedstavlja парlасепн zаlшрпi1ш
od ргеdнzеса "Sava" iz Beogгada za јап наг пагеdпе godiпe.
4. Od нlшрпil1 fi11aпsUskil1 гaslюda 900 diпага pгedstavlja kaшate koje se od-
пose пајапнаг пагеdпе godiпe.
Dnevnik
Redni
b:ro,j
Ostala PVR 4 2.000
Obracunati rashodi
2. OstalaAVR 5 1.400
Finansijski prihodi 2 1.400
N astali nenaplaceni prihodi
3. Ostali prihodi 2 3.000
Ostala PVR 4 3.000
Za unapred naplacene prihode
4. OstalaAVR 5 900
Finansij ski rashodi 3 900
Unapred placeni rashodi
Glavna kпjiga
1. Ostali rashodi 2. Ostali prilюdi

3.0001 3.) 3.000 1 5.000
1.) 2.000
3. Finansijski rashodi 4. Ostala PVR
4.000 1 4.) 900 1.) 2.000
3.) 3.000
1
5. Ostala А VR 6. Finansijski prihodi
2.) 1.400 1 1 2.) 1.400
4.) 900 1
ОЬјаsпјепја spгovedeпil1 kпjizeпja vezaпil1 za vгешепskо гаzgгапiсепје гasi10-

cla i pгilюda:
1. Кпјizепјеш н ргvој ргошепi pгizпato је postojaпje obaveza, te se zbog toga
опо cesto ozпacava i kao aпticipativпa pasiva. Lezaгiпa је kazпa koja se placa zele-
z11 icko-tгa11spoгt110111 pгedнze6iн L1 slнсајн da ргеdнzесе - koгisпik нslнge pгevoza го
Ье zelezпicoш пiје н zadatoш гоkн istovaгilo гоЬн i oslobodilo zelezпicke vagoпe ili
284
zelezпicko skladiste. Bez obziгa sto па lпајн godiпe, kada se spгovode pгedzakljнcпa
kпjizeпja postoji oгigiпalпi, od zelezпice ргiш lјепi, dоkшпепt za пastaпak ove ka-
zпe, tj. ostalog гaslюda, i obaveza i гaslюd ргiраdајн tekнcoj godiп i, bez obziгa па
to sto се isplata obaveze нslediti Ll пагеdпој godiпi.
Kada н tokн пагеdпе poslovпe godiпe па iше lezaгiпe stigпe faktшa od ze-
lezпicko-tгaпspoгtпog ргеdнzеса obaveza се sa гаснпа Ostala PVR biti ргепеtа
па tЋсш1 Dobavljaca, tako sto се гаснп Ostala PVR dнgovati, а гаснп Dobavljaci
potгazivati.
Кпјizепјеш ekoпoшske ргошепе pod геdпiш Ьгојеш 2 pгizпato је postojaпje
potгazivaпja tzv. aпticipativпe aktive i fiпaпsijskЉ pгilюda koji sL1 posledica пasta
lil1, ali jos пепарlасепЉ i пергоkпiјzепЉ kaшata па kгаtkогоспе рlаsшапе. Za пa
staпak ovog fiпaпsijskog pгilюda posto пе postoji oгigiпalпi kпjigovodstveпi dоlш
шепt zadнzeп је 1Ћсш1 Ostala AVR i оdоЬгеп 1Ћсш1 FiпaпsUski pгilюdi za 1.400
с\iпага. Kada Ll tolш пагеdпе godiпe Ьнdе poslat оЬгасL111 kaшata па kгаtkогоспе
рlаsшапе bice zadнzeп IЋСLШ Potгazivaпja ро OSПOVll kaшata LlZ оdоЬгепје гаснпа
Ostala AYR za 1.400 diпага.
U tгесој ekoпoшskoj ргошепi iskпjizeпi sн sa гаснпа Ostalil1 pгilюda pгi
lюdi koji SLI нпаргеd парlасепi tzv. tгапzitогпа pasiva. Rec је о pгilюdiшa koji SLI
паргасепi LI tekнcoj godiпi, а odпose se па 11агеdш1 poslov1ш godiпн, tako da se sa
staпovista tekнce godiпe гadi о obavezi, te otнda i ozпaka tгапzitогпа pasiva. Zbog
toga SLl ostali pгilюdi sшапјепi za 3.000 diпага па iше парlасепе zаkнрпiпе za ја-
1шаг пагеdпе godiпe i ргепеt рошосн гаснпа Ostala PVR н пагеdш1 godiпн kojoj
ekoпoшski i pгipadajLI.
U пагеdпој godiпi, па kојн se парlасепi izпos pгilюda odпosi, 1ЋсL111 Ostala
PVR се Ьiti нgаsеп tako sto се dнgovati а potгazivace гаснп Ostali pгilюdi. Тiше
је pгilюd od zаkнрпiпе evicleпtiгaп н godiпi н kojoj је пastao, iako је парlасеп н
ргеtlюdпој godiпi.
U cetvгtoj ekoпoшskoj ргошепi evideпtiгaпo је iskпjizavaпje нпаргеd place11il1
гaslюda - kaшata sa гаснпа FiпaпsUskil1 гaslюda, јег се гaslюdi роosпovLI ovil1 ka-
шata пastati tek пагеdпе godiпe. Posto је гaslюd нпаргеd рlасеп sa staпovista tekнce
gocliпe isplaceпi izпos pгedstavUa potгazivaпje оdпоsпо tzv.tгaпzitoпш aktivн.
U јапнагн пагеdпе godiпe ро оtvапјн glavпe kпjige, гaslюd kojije sa staпovista
ргеtlюdпе godiпe Ьiо нпаргеd рlасеп, se sada odпosi па datL1 gocli1ш te izпos od 900
diпага sa гаснпа Ostala AVR, tгеЬа ргепеti па 1ЋсL111 Fiпaпsijski гaslюdi i to tako sto
се гаснп Fiпaпsijski гaslюdi dнgovati, а гаснп Ostala AVR potгazivati
Nakoп izvгseпil1 kпjize1~a гаснпi pгilюda i гaslюda sadгze sve i sашо опе
izпose koji pгedstavljajн pгilюde i гaslюde telшce godiпe, пezavisпo od toga kada
се нslediti пaplata pгilюda i isplata гaslюda. Рогеd toga iskazivaпjeш potгazivaпja
i obaveza ргеkо гаснпа Ostala AVR i Ostala PVR, postigпнto је tаспо iskazivai*
iшoviпe ргеdнzеса.
285
5.4. Rashodovanje osnovnЉ sredstava
Оsпоvпа sгedstva, koja iшајн оgгапiсеп

vek tгајапја, svojн паЬаvпн vгedпost
ргепоsе па pгoizvedeпe нсiпkе (pгoizvode i нslнge). Тоkош нроtгеЬе опа se fizicki
tгose i telшoloski i eko110111ski zastaгevajн. Usled toga ро ргоtеkн рюсепјепоg veka
tгајапја ili гапUе опа postajн пeнpotгebUiva te шогајн biti iskljнceпa iz нроtгеЬе.
Raslюdovaпje os11ov11il1 sгedstava se пе шога obavezпo vгsiti па lпајн go-
diпe н okviш ргеdzаklјнспЉ kпjizeпja. Medнtiш, iz pгakticпil1 гazloga to se vгlo
cesto ciпi. Naiшe, ргi геdоvпош godisпjeш popisн, koшisija za popis izdvaja оs
поvпа sгedstva koja sн н takvoш stапјн da se vise пiti шоgн koгistiti пiti pгodati па
tгzistн. Upгava ргеdнzеса fоп11iга koшisijн za гaslюdovaпje оsпоvпЉ sгedstava,
koja sгedstva koja sн оzпасепа kao пенроtгеЫјivа pгegleda i daje pгedlog za пjilюvo
гaslюdovaпje. Na оsпоvн pгedloga Koшisije нргаvа doпosi odlнkн о гаslюdоvапјн
kопkгеtпЉ sгedstava.
U kпjigovodstveпo telшickoш sшilн гaslюdovaпje је postнpak eliшiпisaпja iz
kпjigovodstveпe evideпcije оsпоvпЉ sгedstava koja se vise пе шоgн koгistiti.
Ргеdшеt гaslюdovaпja шоgн biti оsпоvпа sгedstva kojiшaje istekao vek tгаја
пја i koja sн роtршю otpisaпa, ali i оsпоvпа sгedstva koja st1 postala пенроtгеЫјivа
рге isteka veka tгајапја i koja sн stoga deliшicпo otpisaпa.
Kod роtршю otpisaпЉ osпovпil1 sгedstava паЬаvпа vгedпost је jedпaka otpi-
saпoj vгedпosti sгedstva, оdпоsпо пjilюva sadasпja vгedпost је jedпaka 1шli.
Raslюdovaпjeш se LI tош slнсајн
za паЬаvпн vгedпost гaslюdovaпog osпovпog
sгedstva odobгava ~-асш1 Оsпоvпа sгedstva, а zadнzнje se za otpisaш1 vгedпost, koja
је jedпaka паЬаvпој, ~-асш1 Ispгavka vгedпosti os11ov11il1 sгedstava. Ukoliko postoji
likvidacioпi ostatak гaslюdovaпog osпovпog sгedstva, kao sto је staгo gvozde ili
gгadjeviпski шateгijal dobijeп гнsепјеш zgгade, za пјеgоvн vгedпost se zadнzнje
1-асш1 Otpaci а potгazt1je гаснп Ostali pгilюdi.
Opisaпo kпjizeпje se шоzе gгaficki pгedstaviti:
Osnovna sredstva Is .ravka v.rednosti osnovnih s.redstava

so so
(2)
(1) гaslюdovaпje роtршю otpisaпog osпovпog sгedstva

(2) kпjizeпje likvidacioпog ostatka роtршю гaslюdovaпog osпovпog sгed
stva
286
ћ·ime1·:
Upгava је doпela odlнkн о гаslюdоvапјн роtршю otpisaпe koшpjнteгske ор
геше cija је паЬаvпа vгed110st 105.000 diпага. Рt-осепјепа vгedпost likvidacioпog
ostatka izпosi 5.000 diпaiЋ.
Ргоkпјizепа ekoпoшska ргошепа izgleda:
Dnevnik
Redni
broj
1. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 1 105.000
Rashodovanie osnovnog sredstva
2. Otpaci 3 5.000
Ostali prihodi 4 5.000
Likvidacioni ostatak osnovnog
sredstva
Glavn.a lшjiga
1. IVOS 2. Osnovna sredstva

1.) 105.000 1 S" so 1.) 105.000
1
3. Otpaci 4. Ostali prihodi
2.) 5.0001 ! 2.) 5.000
Ukoliko оsпоvпо sгedstvo postaпe пенроtгеЫјivо рге isteka ргосепјепоg veka

tгајапја tada н tге1шtkн гaslюdovaпja опо iша пеоtрisапн vгedпost, јег је паЬаvпа
vгedпost visa od otpisaпe vгedпosti. Iша vise гazloga zbog kојЉ os110vпo sгedstvo
шоzе postati пенроtгеЫјivо рге isteka ргосепјепоg veka tгајапја. Меdјн пјiша SLl
svakako пajcesci osteceпja izazvaпa visoш siloш, пagli паргеdаk telшologije i рге
сепјепi vek tгајш-~ја.
Neotpisaпa vгedпost osпovпog sгedstva koje se гаslюdнје za ргеdнzесе pгed
stavlja gнbitak, јег sгedstvo stvaгпo пеша vгed110st, vгedпost postoji sашо н kпjigo
vodstveпoj evideпciji. Otнda se ргi kпјizепјн гaslюdovaпja deliшicпo otpisaпil1
osпovпil1 sгedstava za otpisaш1 vгedпost osпovпog sгedstva zadнzнje tЋсш1 Ispгav
ka vгedпosti оsпоvпЉ sгedstava, za пеоtрisапн vгedпost гаснп Ostali гaslюdi, а
роtгаzнје гаснп Оsпоvпа sгedstva za паЬаv1ш vгedпost.
GгafiCki pгikazaпo opisaпo kпjizeпje izgleda:
287
Osnovna sredstva Is ravka vrednosti osnovnih sredstava
Ostali rashodi
Gнbitak koji postoji ро оsпоvн пeotpisaпe vгedпosti pokгiva se iz нkнрпоg

pгilюda оdпоsпо sшапјнје гezнltat peгioda LI kоше se vгsi гaslюdovaпje. Ukoliko
sгedstvo koje se гаslюdнје iша Iikvidacioпi ostatak tada se рошепнti gнЬitak шоzе
pokгiti vгеdпоsсн Iikvidacioпog ostatka. Odпos izшedн visiпe пeotpisaпe vгedпosti
i vгedпosti likvidacioпog ostatka шоzе Ьiti tгojak:
1. vгedпost likvidacioпog ostatka шоzе Ьiti jedпaka пeotpisaпoj vгedпosti
sгedstva;
2. vгedпost likvidacioпog ostatka шоzе Ьiti visa od пeotpisaпe vгedпosti Iikvi-
dacioпog ostatka;
3. vгedпost likvidacioпog ostatka шоzе Ьiti пiza od vгedпosti likvidacioпog
ostatka.
Kada је vгedпost Iikvidacioпog ostatka jedпaka пeotpisaпoj vгedпosti, tada
se гasl10dova11je osпovпog sгedstva kпjizi tako sto dнgнјн гаснпi Ispгavka vгed
пosti оsпоvпЉ sгedstava za otpisaпн vгedпost, гаснп Otpaci za ргосепје1ш vгedпost
likvidacioпog ostatka, а za паЬаvпн vгedпost роtгаzнје ~-аћш Оsпоvпа sгedstva.
U slнсајн kada је vгedпost Iikvidacioпog ostatka пiza od пeotpisaпe vгedпosti
гazlika izшedjн ove dve vгedпosti se obнl1vata па гасшш Ostali гaslюdi, а kada је
пeotpisaпa vгedпost osпovпog sгedstva пiza od vгedпosti пjegovog likvidacioпog
ostatka гazlika se obнl1vata па гасшш Ostali pгilюdi.
Gгaficki pгikaz opisaпil1 kпjizeпja:
(1) Кпјizепје 1-aslюdovaпja deliшicпo otpisaпog osпovпog sгedstva kada је

vгedпost Iikvidacioпog ostatka пiza od пjegove пeotpisaпe vгedпosti
288
Osnovna sredstva
Ostali rasbodi
(2) Кпјizепје гaslюdovaпja deliшicпo otpisaпog osпovпog sгedstva kada је

vгedпost likvidacioпog ostatka visa od пjegove пeotpisaпe vгedпosti
Osnovna sredstva Is ravka vrednosti osnovnih sredstava
Ostal prihodi
ћ·ime:r:
Upгava ргеdнzе6а "Moda", Kпjazevac doпela је odlнlш da ро pгedlogн
Koшisije za гaslюdovaпje гаslюdнје slede6a оsпоvпа sгedstva:
1. Gгadjeviпski objekat koji је роtршю otpisaп, cija је паЬаvпа vгedпost
340.000 diпага, ргосепјепа vгedпost likvidacioпog ostatka ЗО.ООО di11a1-a, а tгoskovi
ГllSeпja ргеша faktшi dobavljaca izпose 10.000 diпatЋ.
2. Masi1ш cija је паЬаvпа vгedпost 89.000 diпага, а otpisaпa vгedпost 85.000
diпага.
3. Pнtпicki анtошоЬil "Fiat рнпtо" паЬаvпе vгedпosti 156.000 diпai-a, otpisaпe
vгedпosti 145.000 diпага, ргосепјепа vгedпost likvidacioпog ostatka је 10.000 di-
пai-a.
4. Poslovпi iпvепtаг cija је пeotpisaпa vгedпost 5.000 diпага, otpisaпa vгed

пost 55.000 diпага, а ргосепјепа vгedпost likvidacioпog ostatka 7.000 d iпага.
289
Dnevnik
Redni
broj
1. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 1 З40.ООО
Osnovna sredstva 2 З40.ООО
Za rashodovanj е
la. Otpaci з ЗО.ООО
DobavljaCi 4 10.000
Za likvidacioni ostatak
Za rashodovanie
З. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 1 145.000
Otpaci з 10.000
Za rashodovanje 1
Otpaci з 7.000
Za rashodovanj е
Glavna lшjiga
1. IVOS 2. Osnovna sredstva
1.) З40.ООО so 1.) З40.ООО
2.) 85.000 2.) 89.000
З.) 145.000 З.) 156.000
4.) 55.000 4.) 60.000
З. Otpaci 4. Dobav]jaci
la.)
З.)
зо.ооо
10.000 l la.) 10.000
4.) 7.000
5. Ostali prilюdi 6. Ostali rashodj

l la.)4.) 20.000
2.000
2.)
З.)
4.0001
1.000
290
U ргvој ekoпoшskoj ргошепi гее је о гаslюdоvапјн роtршю otpisaпog os-
пovпog sгedstva, koje iша likvidacioпi ostatak cija је vгedпost 30.000, гaslюdo
vaпje је povezaпo sa гнsепјеш gгadjeviпskog objekta, za koje је ргiшlјепа faktшa
od dobavljaca koja glasi па 10.000. Izпos izdatka koji је izazvaп гаslюdоvапјеш
tгеЬа da Ьнdе паdоkпаdјеп iz vгed110sti likvidacioпog ostatka. Stoga је izпos ostalil1
pгilюda пizi za 1О.ООО. U slнсајн пероstојапја likvidacioпog ostatka, izdaci izaz-
vaпi гнsепјеш gгadjeviпskil1 objekata, dешопtаzош шаsiпа i slicпo раdајн па teгet
pгilюda telшce godiпe i obнl1vatajн se па гасшш Ostali гaslюdi.
291
бо ZAKLJUCAK KNJIGA
Ciljevi izucavanja
1. Objasnjenje procedшe formalnog zakljucka knjiga

2. Utvrdjivanje razloga za formalan zakljucak lшjiga
3. lzrada Bilansa stanja i Bilansa uspeha na osnovu racuna glavne knjige
Nakoп sргоvеdепЉ pгedzakljнcпill kпjizeпja podaci о stапјн iшoviпe, oba-

veza, pгilюda i гaslюda па гасLiпiша glavпe kпjige odгazavajн stvaгпo staпje. Јег,
sLI kпјizелјеш гazlika izшedjLI kпjigovodstveпog i stvaгпog staпja ta dva staпja
izjedпaceпa. Oviш sн isршЧепi Lislovi za pгistLipaпje fоппаlпош zakljLiclш kпjiga i
izгadi Ьilaпsa sta1Чa i Ьilaпsa нsреlш. О ciljeviшa i postнplш fогшаlпоg zakljнcka
k1Чiga је vec Ьilo гесi t1 okviгн izlagaпja о globalпoj ргосеdшi t1 kпjigovodstvн,
stoga се sada ргiшепа tашо орisапЉ postнpaka Ьiti pгikazaпa па ргiшеп1.
Внdнсi da о ovoj ргоЫешаtiсi gotovo пеша sшisla govoгiti bez Ьгојсапе ilt1-
stгacUe poslLiziceшo se l1ipotetickiш ргiшегош pгoizvodпog pгedLizeca "Оzгеп" iz
Beogгada koje је kao гezLiltat пastali\1 i pгokпjizeпil1 poslovпЉ ргошепа н регiоdн
od 01.01. do 31.12. 2006. godiпe i pгedzakljLicпЉ kпjizeпja iшalo па dап 31.12.2006.
godiпe sledeci ргошеt па гаснпiша glavпe kпjige Ј stepeпa i гаснпiша glavпe kпjige
II stepeпa :
а) ћ·omet na 1·ac1шima GlaYne lшjige p1·yog stepe:na
1. Оsпоvпа sгedstva 25.000 5.000

2. Mateгijal 21.000 8.000
3. Gotovi pгoizvodi 5.000 /
4. Nedovгseпa pгoizvod1Чa 2.000 /
5. Dobavljaci - dнzпici 1.000 /
6. Кнрсi 17.000 13.000
7. Ostala AVR 2.000 /
8. DLigoгocпi рlаsшап i 7.000 2.000
292
9. Теkнсi-1-асш1 14.000 6.000
10. Blagajпa 2.000 1.000
11. Sopstveпi kapital 11.000 45.000
12. Dнgогосп i kгed iti 4.000 16.000
1З. Dobavljaci 18.000 ЗО.ООО
14. Кнрсi - poveгioci / 2.000
15. Ostala PVR / 1.000
16. Ispгavka vгedпosti osпovпil1 sгedstava 1.000 10.000
17. Tгoskovi aшoI"tizacije 5.000 /
18. Tгoskovi шateгijala 15.000 /
19. Tгoskovi pгoizvodпil1 нslнga З.000 /
20. Tгoskovi zaгada 12.000 /
21. Tгoskovi пepгoizvodпil1 нslнga 5.000 /
22. Fiпaпsijski гaslюdi 1.000 /
2З. Pгilюdi od ргоdаје gotovil1 pгoizvoda i нs\нgа / ЗО.ООО
24. Fiпaпsijski pгilюd i / 2.000
Promet: 171.000 171.000
Ь) P1гomet n.a racuшima Glavn.e Jlшjige drugog stepen.a
1. Rаснп ргенziшапја zalil1a 7.000

2. Raspoгed tгoskova / 40.000
.) . pгoizvodi
'")
Gotovi 25.000 15.000
4. Tгoskovi pгoizvodпje З2.ООО 20.000
5. Tгoskovi ргоdаје 5.000 /
6. Tгoskovi нргаvе 5.000 /
7. Тгoskovi pгodatil1 pгoizvoda
1
gotovil1 15.000 /
Pi-omet: 82.000 82.000
Na оsпоvн datiћ podataka о ргошеtн па гаснпiша glavпe kпjige 1 i 11 stepeпa

па dап З 1.12.2006. godiпe Ьiсе sastavljeп zakljнcпi list, zakljнceпe kпjige (dпevпi
ke i glavпe kпjige 1 i II stepeпa) i sastavljeпi k1-ajпji Ьilaпs staпja i Ьilaпs нspel1a
pгoizvodпog ргеdнzеса "Оzгеп" iz Beogгada. Ргi svешн tоше pгetpostavljaшo da
је do шошепtа zakljнcivaпja kпjiga н dпevпiciшa i па IЋсLшiша glavпe kпjige Ii
II stepeпa ргоkпјizепо 19 оdпоsпо 20 poslovпi\1 ргошепа od kojil1 se posledпja рго
kпјizепа, tj. 20. poslovпa ргошепа odпosi па obtil1vataпje koгekcUe vгedпosti zalil1a
gotovili pгoizvoda ј пеdоvгsепе pгoizvodпje ll glavпoj kпjizi r stepeпa i оdgоvагајн
сеш dпevпilш па bazi podataka sa гаснпа glavпe kпjige 11 stepeпa, tj. aпalitickog
kпjigovodstva troskova.
Ргеша tоше, рге izгade zakljllcпog lista ргеkо гаснпа glavпe kпjige I stepeпa i
odgovaгajнceg dпevпika evideпtiгaceшo koгekcijв vгedпosti zalilia gotovill pгoizvo
da i пеdоvгsепе pгoizvodпje (20. poslovпa ргошепа). Posle sastavUaпja zakljнcпog
293
lista zakljuciceшo dпevпik i гасuпе glavпe kпjige l stepeпa (21, 22, 23, 24. i 25. po-
slovпa рюшепа) i dпevпik i гасuпе glavпe kпjige lI stepeпa (26. poslovпa ргошепа)
i, kопаспо, ргеzепtiга6ешо kгајпјi Ьilaпs staпja i Ьilaпs нspella pгoizvodпog ргеdн
zе6а "Оzгеп" iz Beogгada.
(с) DNEVNIK PROIZVODNOG PREDUZECA "OZREN"

IZ BEOGRADA ZA 200Х. GODINU
Red. Opis Poziv Iznos

broj D. Р.
20. Promet: 171.000 171.000
N edovrsena proizvodnj а 4 10.000
Korekcija vrednosti zaliha 27 15.000
Korekcija vrednosti zaliha
21. Korekcija vrednosti zaliha 27 15.000
Prihodi od prodaje got. proizvoda 24 ЗО.ООО
Finansijski prihodi 25 2.000
26
Racun gubitka - doЬitka 28 47.000
Zakljucak racuna prihoda
22. Racun gubitka - dobitka 28 41.000
Troskovi amortizacije 17 5.000
Troskovi materijala 18 15.000
Troskovi proizvodnih usluga 19 3.000
Troskovi zarada 20 12.000
Troskovi neproizvodnih usluga 21 5.000
FinansUski rashodi 22 1.000
23
294
Zakljucak racuna rashoda
23. Sopstveni kapital 11 34.000
Dugorocni krediti 12 12.000
Dobavljaci 13 12.000
Kupci - poverioci 14 2.000
Ostala PVR 15 1.000
Ispravka vrednosti osnovnih sredstava 16 9.000
1
Racun izravnanja 29 70.000
ZakUucak racuna pasive
24. Racun izravnanja 29 76.000
Materijal 2 13.000
Nedovrsena proizvodnja 4 12.000
DobavljaCi- duznici 5 1.000
Kupci 6 4.000
OstalaAVR 7 2.000
Dugorocni plasmani 8 5.000
Tekuci-racun 9 8.000
Blagajna 10 1.000
ZakUucak racuna aktive
25. Racun gubitka - dobitka 28 6.000
Racun izravnanja 29 6.000
Prenos periodicnog rezultata
(neto doЬitka), zakljucak racuna 1
guЬitka doЬitka i zakljucak racuna

. .
1zravnanJa
ZЬir 426.000 426.000
295
(d) GLAVNA KNJIGA I STEPENA PROIZVODNOG
PREDUZECA "OZREN" BEOGRADA ZA 2006. GODINU
1. Osnovna sredstva 2. Materijal
25.000 5.000 21.000 8 .ООО
(24) 20.000 (24) 13.000
25.000 25.000 21.000 21.000
З.Gotovi proizvodi 4. Nedovrsena proizvodnja

5.000 (24) 10.000 2.000 (24) 12.000
(20) 5.000 (20) 10.000
10.000 10.000 12.000 12.000
5. Dobavljaci-duznici 6. Kupci
1.000 (24) 1.000 17.000 13.000
(24) 4.000
1.000 1.000 17.000 17.000
7. OstalaAVR
8. Dugorocni plasmani 9. TekuCi- racun

7.000 2.000 14.000 6.000
(24) 5.000 (24) 8.000
7.000 7.000 14.000 14.000
1О. Blagajna 11. Sopstveni kapital

2.000 1.000 11.000 45.000
(24) 1.000 (2З) З4.ООО
2.000 2.000 4З.ООО 4З.ООО
12. Dugorocni krediti 13. DobavUaCi

4.000 16.000 18.000 ЗО.ООО
(2З) 12.000 (2З) 12.000
16.000 ЗО.ООО ЗО.ООО
296
14. Kupci - poverioci 15. Ostala PVR
(23) 2.000 2.000
12.000 2.000
16. Ispravka vrednosti

osnovnih sredstava
1.000 10.000
(23) 9.000
10.000 10.000
17. Troskovi amortizacij е 18. Troskovi materij ala

5.000 1 (22) 5.000 15.000 (22) 15.000
15.000 15.000
19. Troskovi roizvodnih usluga 20. Troskovi zarada

З.000 (22) З.000
З.000 З.000
21. Troskovi ne roizvodnih usluga 22.

5.000 (22) 5.000
5.000 5.000
24. Finansijski prihodi 2З. Prihodi od proda ·е got. proizvoda

(21) 2.000 1 2.000 (21) ЗО.ООО ЗО.ООО
2.000 2.000 ЗО.ООО ЗО.ООО
25. Korekcij а vrednosti zaliha 26. Racun gubitka- dobitka

(21) 15.000 (20) 15.000 (22) 41.000 (21) 47.000
(25) 6.000
15.000 15.000
27. Racun izravnanja

(24) 76.000 (2З) 70.000
(25) 6.000
76.000 76.000
297
(е) DNEVNIK GLAVNE KNJIGE П
STEPENA "OZREN" IZ BEOGRADA ZA
200Х. GODINU

broj D. Р.
Promet: 82.000 82.000

26. Preuzimanje zaliha 1 7.000
Raspored troskova 2 40.000
Troskovi proizvodnj е 3 12.000
Troskovi prodaje 5 5.000
Troskovi uprave 6 5.000
Troskovi realizovanih proizvoda 7 15.000
Zakljucak racuna troskova
ZЬir 129.000 129.000
(f) GLAVNA KNJIGA П STEPENA PROIZVODNOG PREDUZECA "OZREN"

IZ BEOGRADA ZA 2006. GODINU
2. Raspшed troskova 3. Tгoskovi pгoizvodпje

(26) 40.000 40.000 (PS) (PS) 2.000 20.000 (1-19)
40.000 (1-19) (1-19) ЗО.ООО 12.000 (26)
40.000 40.000 32.000 32.000
4. Gotovi pгoizvodi
(PS) 5.000 (1-19) 15.000
(1-19) 20.000 (26) 10.000
25.000 25.000
6. Tгoskovi u rave 7. Ћoskovi гealizovaпiћ pгoizvoda

(1-19) 5.000 (26) 5.000 (1-19) 15.000 15.000 (26)
5.000 5.000 15.000 15.000
298
(g) ZAKLJUCNI LIST PROIZVODNOG PREDUZECA "OZREN" IZ BEOGRADA NA DAN 31.12. 2006. GODINE
Redl. Biruto Ыnans Saldlo bilans BHans stania Binans uspeha
N aziv iracuna ћ.
biro] D. Р. D. Р. А. Р. R.
1. Osnovna sredstva 25.000 5.000 20.000 / 20.000 / / /
2. Materijal 21.000 8.000 13.000 / 13.000 / / /
З. Gotovi proizvodi 10.000 / 10.000 / 10.000 / / /
4. Nedovrsena proizvodnja 12.000 / 12.000 / 12.000 / / /
5. Do bavlj aCi-dиZnici 1.000 / 1.000 / 1.000 / / /
6. Kupci 17.000 13.000 4.000 / 4.000 / / /
7. OstalaAVR 2.000 / 2.000 / 2.000 / / /
8. :pugorocni plasmani 7.000 2.000 5.000 / 5.000 / / /
9. Ziro-racun 14.000 6.000 8.000 / 8.000 / / /
10. Вlagajna 2.000 1.000 1.000 / 1.000 / / /
11. Sopstveni kapital 11.000 45.000 / З4.ООО / З4.ООО / /
12. Dugorocni
krediti 4.000 16.000 / 12.000 / 12.000 / /
lЗ. DobavljaCi 18.000 зо.ооо / 12.000 / 12.000 / /
14. Kupci-poverioci / 2.000 / 2.000 / 2.000 / /
15. OstalaPVR / 1.000 / 1.000 / 1.000 / /
16. Ispravka vrednosti osnovnih
sredstava 1.000 10.000 / 9.000 / 9.000 / /
17. Troskovi amortizacije 5.000 / 5.000 / / / 5.000 /
18. Troskovi materijala 15.000 / 15.000 / / / 15.000 /
19. Troskovi proizvodnih usluga З.000 / З.000 / / / З.000 /
20. Troskovi licnih dohodaka 12.000 / 12.000 / / / 12.000 /
21. Troskovi neproizvodnih usluga 5.000 / 5.000 / / / 5.000 /
22. Finansijski rashodi 1.000 / 1.000 / / / 1.000 /
2З. Prihodi od prodaje gotovih
proizvoda / ЗО.ООО / ЗО.ООО / / / ЗО.ООО
24. Finansijski prihodi / 2.000 / 2.000 / / / 2.000
25. Korekcija vrednosti zaliha / 15.000 / 15.000 / / / 15.000
186.000 186.000 117.000 117.000 76.000 70.000 41.000 47.000

26. Periodicni rezultat (pozitivan) / 6.000 6.000 /
76.000 76.000 47.000 47.000
(11) BILANS STANJA PROIZVODNOG PREDUZECA "OZREN" IZ BEO-
GRADA NA DAN 31.12. 2003. GODINE
Red. Opis Iznos Red. Opis Iznos
broj broj
1. Osnovna 20.000 1. Sopstveni 34.000
sredstva kapital
2. Ispravka 9.000 11.000 2. Dugorocni 12.000
vrednosti kredit
osnovnih
sredstava
3. Materijal 13.000 3. DobavljaCi 12.000
4. Gotovi proizvodi 10.000 4. Kupci- 2.000
poverioci
5. Nedovrsena 12.000 5. OstalaPVR 1.000
proizvodnja
6. Dobavljaei - 1.000 6. Periodicni 6.000
duznici rezultat
(pozitivan)
7. Kupci 4.000
8. Dugorocni 5.000
plasman
9. TekuCi-racun 8.000
10. Blagajna 1.000
11. Ostala AVR 2.000
Zbir 67.000 67.000
(i) BILANS USPEHA PROIZVODNOG PREDUZECA "OZREN" IZ BEO-

GRADA ZA PERIOD 1.1.-31.12. 200Х. GODINE
Red. Opis Iznos Red. Opis Iznos
broj broj
1. Troskovi amortizacUe 5.000 1. Korekcija vrednosti 15.000
zaliha
2. Troskovi materijala 15.000 2. Realizacija proizvoda ЗО.ООО
3. Troskovi prizvodnih 3.000 3. Finansijski prihodi 2.000

usluga
4. Troskovi licnih 12.000
dohodaka
5. Troskovi neproizvodnih 5.000
usluga
6. Finansijski rashodi 1.000
7. Periodicni rezultat 6.000

(ыozitivan)
47.000 1 47.000
!
300
Ргеша tоше, pгoizvodпo ргеdнzесе "Оzгеп" iz Beogгada је LI peгiodt1 01.01.-
31.12.2006. godiпe нsреsпо (гепtаЬi lпо)poslovalo, tj. ostvaгeп i peгiodicпi гezнltat је
pozitivaп (нkнрап гezнltat оdпоsпо пеtо doЬitak izпosi 6.000 diпага). Ostvaгeп i пе
tо doЬitak se гaspodeljнje za pokгice гazпil1 obaveza i роvесапје sopstveпog kapitala
ргеdнzеса. Raspodela пеtо doЬitka se шоzе vгsiti LI tekнcoj ili пагеdпој poslovпoj
godiпi, tj. posle нsvајапја godisпjeg оЬгаснпа od stгапе slшpstiпe vlasпika (аkсi
опага ili Claпova dгнstva). Ukoliko пеtо doЬitak пUе гаsрогеdеп н telшcoj godiпi
kadaje i ostvaгe11 L1 pasivi pocetпog Ьilaпsa staпja za пагеd1ш godiпн се se pojaviti
па poziciji Neгaspodeljeпi пеtо doЬitak ili Ргепеti пеtо doЬitak ili sашо Peгioclicпi
гezнltat (pozitivaп).
Medнtiш, LI slнсајн da ргеdнzесе па lпајн poslovпe godiпe ostvaгi пegativaп
peгiodicпi гezнltat, tj. пеtо gнЬitak (zпaci пенsреsпо, пегепtаЬi\по је poslovalo) пео
рlюdпо је da izvгsi пjegovo pokгice. U zavisпosti od toga н kojoj ргаvпој fогш ise
vodi ргеdнzесе gнЬitak се Ьiti роkгivеп па гazlicite пасiпе, о сепш се Ьiti гесi kasпi
je.Ukoliko, pak, пiје izvгseпo pokгice пеtо gнЬitka н tekнcoj pos\ovпoj godiпi (kada
је i ostvaгeп) н aktivi pocetпog Ьi\апsа staпja za пагеdпн poslov1ш godiпн pojavice
se па poziciji Nepokгiveпi пеtо gнЬitak ili Ргепеti пеtо gнЬitak ili sашо Peгioclicпi
гezнltat (пegativaп).
U ргеt\юdпiш izlagaпjiшa sшо zakljнcak kпjiga нz sastavljaпje zakljнcпog li-
sta, kгајпјеg Ьilaпsa staпja i Ьilaпsa нspel1a ilнstгovali па ргiшегн pгoizvodпog ргесl
нzеса. Postнpak zakljнcivaпja kпjiga, sastavljaпje zakljнcпog lista, kгајпјеg Ьilaпsa
staпja i Ьi\апsа нsреlш sн роtршю ideпticпi i LI s\нсајн tгgoviпskog ргеdнzеса. Raz-
lika se pojavUнje sашо LI sastavн aktive Ьilaпsa staпja i poslovпil1 pгilюda i гaslюcla
н Ьi lапsн нsрећа pгoizvodпog н осlпоsн па tгgoviпsko ргесlнzесе. Ove гazi ike sн
posledica specificпosti delatпosti kојош se bave оdпоsпа ргеdнzеса. Tako se ргiш
ега гadi, н tгgoviпskoш ргеdнzесн песе pojaviti pozicije Nedovгseпa pгoizvodпja i
Gotovi pгoizvodi L1 Ьi\апsн staпja i pozicija Pгilюdi od ргоdаје gotovil1 pгoizvoda LI
Ьi\апsн вsре\ш. Uшesto рошепнti11 pozicija LI tгgoviпskoш pгedнzect1 se шоgн sнsгe
sti sledeci гасопi: Roba па zalilшшa н Ьi\апsн staпja i Nabavпa vгedпost гealizovaпe
гоЬе i Pгilюdi od ргоdаје гоЬе н Ьi\апsн нspel1a.
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzшеvапја:
1. Zbog cega se па kгајн godiпe vгsi fоппа\ап zakUнcak kпjiga?

2. Sta svojiш saldoш pokazнje Rаснп izгаvпапја?
3. Kakvaje нloga zakljнcпog lista LI postнpkн fогша\поg zakljнcka kпjiga?
4. U kakvoш se оdпоsн па\аzе saldo Rаснпа izгаvпапја i Rаснпа doЬitka i
gнЬitka?
301
70 OBRACUN TROSKOVA
Ciljevi izucavaлja
1. ldentifikovanje informacionih potreba uprave u vezi sa troskovima

2. ldentifikovanje osnovnih zadataka obracuna tro§kova
3. Objasnjenje uslova za formiranje mesta troskova u okviru preduzeca
4. Objasnjenje odnosa izmedju nosilaca tro§kova i mesta tro§kova
5. lzlaganje knjigovodstveno tehnicke procedшe obuhvatanja tro§kova
u pogonskom obracunu
6. Utvrdjivanje prednosti i slabosti sistema obracuna ро stvarnim tro-
§kovima
Za гazlikн od fiпaпsUskog kпjigovodstva koje је oгUeпtisaпo па zadovolje1~e

роtгеЬа za iпfогшасUаша eksteгпil1 i iлtегпЉ koгisпika, оЬгаснп tгoskova iша ciU da
ргнzi iлfоппасiје ргеvаs\юdпо нргаvi ргеdнzеса, оdпоsпо iпtегпiш koгisпiciшa.
Ргнzапје iпfоппасUа о сепi kostaпja нсiпаkа sшаtга se оsпоvпiш ciljeш
pogoпskog оЬгаснпа. Isticaпje сепе kostai~a za ргiшагпi cilj оЬгаснпа tгoskova
opгavdava se сiпјепiсош da је сепа kostaпja пеорlюdпа za:
оЬгаснл гaslюda нs\ovUeпil1 ргоdајош gotovil1 pгoizvoda оdпоsпо
izvгseпjeш нslнga;
нtvгdjivaпje vгedпosti zalilы 11edov1·seпe pгoizvod1Чe i goto\1il1 pгoizvoda;
нtvгdjivaiЧe ргоdајпiЬ сепа, оdпоsпо za fогпшlisапје i vodjeпje politike
сепа;
kопtгоlн гeпtaЬi\пosti pгoizvoda i нtvгdjiva1Чe аsогtiшапа pгoizvoda i

za нtvгdjivaiЧe гeпtaЬiliteta нzil1 oгgaпizacioпi\1 delova ргеdнzеса.
Isptшjeпje osпovпog cilja pogoпskog оЬгаснпа sl1vace11og tI siгеш sшislн,
zal1teva da оп obнl1vata s\edeca роdгнсја:
оЬгаснп tгoskova ро vгstaшa
оЬгаснп tгoskova ро шestiшa
оЬгаснп tгoskova ро пosiociшa i
kгatkoгocпi оЬгаснп гezнltata.
302
ОЬгаснп tгoskova ро vгstaшa ноЬiсајепо se vodi za ргеdвzесе kao сеliпн
н okviп1 fшaпsijskog kпjigovodstva. Tгoskovi evideпtiгaпi ро vгstaшa tl fiпaпsi
jskoш kпjigovodstvв ргевziшајв se tl pogoпsko kпjigovodstvo. Kпjigovodstveпo
obнl1vataпje tгoskova ро vгstaшa је vec Ьilo ргеdшеt detaljпog гаzшаtгапја н оvош
вdzbeпilш, stoga се в пastavlш izlagaпja раzпја biti posveceпa оЬгасшш tгoskova
ро шestiшa i ро пosiociшa.
7.1 Obracuin troskova ро mestima i nosiocima troskova
Za гazlilш od оЬгаснпа tгoskova ро vгstaшa, koji је kako је istakпнto lосiгап

ноЬiсајепо н fiпaпsUskoш kпjigovodstvв, оЬгаснп tгoskova ро шestiшa i ро пosio
ciшa pгipada tl potpшюsti pogoпskoш оЬгасшш.
Sto se oгgaпizacioпog polozaja pogoпskog оЬгасвпа tice оп је оdгеdјеп iz-
аЬгапiш kопtпiш okviгoш. U pгedt1zeciшa koja ргiшепјвјн Ьilaпsпi koпtпi okviг, za
оЬгасвп tгoskova је pгedvidjeпa klasa 9. Pogoпski оЬгас1шп ovde pгedstavlja sa1110-
stal1ш celi1ш, zatvoгeпi sisteш гасвпа. Povezaпost sa fiпaпsijskiш kпjigovodstvoш
se ogleda tt гаzшепi podataka о tгoskoviшa, zalilшшa i pгilюdiшa.
Ako је osпova za oгgaпizacijн kпjigovodstva Љпkсiопаlпi koпtпi okviг tada
се pogoпski оЬгасtш Ьiti vodjeп LI klasi 5 koja pгedstavlja sastavпi deo fiпaпsijskog
kпjigovodstva.
Ogaпizacioпi polozaj pogoпskog оЬгасвпа пе вtice пiti па 1~jegove ciljeve пiti
па пасiп obвl1vataпja tгoskova.
Рге пеgо sto ргеdшеt гаzшаtгапја Ьвdе шetodologUa obнl1vataпja tгoskova ро
шestiшa i пosiociшa пнz110 је гazшotгiti sledeca pitai~a: (1) kakvв podelн tгoskova
zal1teva pogoпski оЬгасвп, (2) koji delovi ргеdвzеса шоgн Ьiti огgап izovaп i kao
шesta tгoskova i koja шesta tгoskova шоgв Ьiti fогшiгапа LI pojediпiш Љпkсiопаi
пiш роdгвсјiша, (3) koji нсiпсi шоgв Ьiti пosioci tгoskova
(1) Za роtгеЬе оЬгаснпа tгoskova пеорlюdпо је tгoskove koji пastaiш t1
ргеdвzесв kao cel iпi в јеdпош оЬгасш1skош регiоdн podeliti ргеша fнпkсiопаlпiш
роdгвсјiша. U pгoizvodпoш ргеdвzесв ргеша оvош lпiteгUшnв da podstetiпю,
tгoskovi se clele па:
tгoskove пabavke
tгoskove pгoizvodпje
tгoskove ргоdаје i
tгoskove вргаvе.
Тгoskovi пabavke i tгoskovi pгoizvodпje оzпасаvајв se zajedпo kao tгoskovi
pгoiz\roc\пog Љпkсiопаlпоg роdгнсја, dok tгoskovi ргоdаје i вргаvе ргiраdајв
пергоizvоdпош Љпkсiопаlпош podп1cjt1.
U оsпоvпе ciljeve оЬгаснпа tгoskova вЬгаја se ргвzапје iпfогшасiје ро вziш
oгgaпizacioпiш deloviшa ргеdнzеса. U1шtаг вргаvо паvеdепЉ fн11kcioпalпil1
роdгвсја ргеdвzеса za роtгеЬе рlапiгапја i koпtгole tгoskova se fогшiгајн шesta
303
tгoskova. Оа bi јеdап deo ргеdнzеса, оdпоsпо odгedjeпog fнпkcioпalпog роdгнсја
mogao Ьiti LI гасшюvоdstvепош sшislo oгgaпizovaп kao шesto tгoskova пеорlюdпо
је da se о tош delll ргеdвzеса obavljajв sгоdпе ili lюшоgепе гаdпе орегасUе. Ovo
је vazпo stoga sto је sшisao oгgaпizovaпja шesta tгoskova ideпtifikovaпje tгoskova
koje izaziva obavljaпje оdгеdјепе tаспо defiпisaпe орегасUе, Ьојепја ili tkaпja па
ргiшег, ргi pгoizvodпji tkaпiпa.
U okviп1 jedпog fнпkcioпalпog роdгвсја LI zavisпosti od veliciпe ргеdнzеса
i роtгеЬа оргаvе za iпfогшасUаша о tгoskoviшa, шоzе Ьiti i vгlo cesto se fогш iга
vise шesta tгoskova.
U okviгв pгoizvoclпog Љпkсiопаlпоg роdгвсја шоzе postojati рогеd оsпоvпе
delatпosti, sрогеdпа i ро1110611а delatпost. Nајшапје sto se LI tош slнсајн пюzе
ocekivati је da tгoskovi pгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdп1сја Ьнdо ргасепi zasebпo
ро svakoj od delatпosti.
Оsпоvпа delatпost pгedLJzeca је опа poslovпa aktivпost koja је Ьila povod za
osпivaпje ргесlвzеса. Na ргiшег, pгoizvodпja пашеstаја, pгoizvodпja koпfekcije,
pгoizvodпja l1leba i peciva i sl. pгedstavljajн оsпоvпе delatпosti. U okviп1 svake
od ovil1 delatпosti шоzе se foппiгati vise шesta tгoskova. U pгoizvodпji пашеstаја,
ргiшега гadi to шogLI Ьiti: Mesto tгoskova clizajпiгaпje пашеstаја, Mesto tгoskova
Rezaoпa, Mesto tгoskova Moпtaza, Mesto tгoskova Zavгsпa оЬгаdа. Rezнltat гаdа
- Ltciпak шesta tгoskova је gotov pгoizvod i1i вslнga.
PгedL1ze6e se odlL1cL1je za bavljei~je sрогеdпош delatпos6L1 da Ьi bolje iskoгis
tilo шateгUal i оsпоvпа sгedstva koja koгisti ргi obavUaпjLI оsпоvпе delatпosti. U
pгedLizeciшa koja se bave pгoizvodпjoш пашеstаја шogLI se kao sрогеdпа delatпost
sгesti pogoпi LI kojiшa se pгoizvode izgгacke od dгveta, па ргiшег, koji pгedstavljajLI
i роsеЬпо шesto tгoskova.
Ропюспа delatпost iша za cilj da ошоgнсi погшаlпо obavljaпje оsпоvпе
i sрогесlпе delatпosti ргеdнzе6а, to је delatпost koja ргнzа оdгеdјепе нslLige оs
поvпој i sрогес!пој delatпosti. Tako se kao рошо6пе delatпosti LI pгedLizeciшa шоgн
пасi toplaпe, гadioпice za popгavke оsпоvпЉ sгedstava, koшpгesoгske staпice i sl.
Рошоспа delatпost kao Liciпak iша нslнgн рпt:Zепн оsпоvпој i sрогеdпој delatпosti.
Uciпak рошоспе delatпosti, osiш sашо LI izl!zetпiш slнcajeviшa, se пе гealizllje па
еkstегпош tгzistн.
U ok viп1 пepгoizvodпog fнпkcioпalпog podпicja se takodje огgап izнјн шesta
tгoskova kao sto SLI ргоdаја, вргаvа, istгazivaпje i гazvoj i sl. RezLiltat гаdа шesta
tгoskova fопп iгап il1 н okviгн пepгoizvodпog fнпkcioпalпog роdгнсја sн нsloge
koje ошоgшSаvајн svгsislюdпo Љпkсiопisапје ostalil1 fнпkcioпalпil1 роdгвсја н
ргеdнzесн.
Uciпci шesta tгoskova se ргеша роdгнсјн н kоше пastajн шogll podeliti па опе
koji паstајн tl pгoizvodпoш Љпkсiопаlпош podгLicjll i опе koji sн гezнltat гаdа шesta
tгoskova пepгoizvodпog fнпkcioпalпog ргоdосја. Iako zпасајпа, ova podela нсiпаkа
пе ошоgнсаvа odgovoг па pitaпje koja шesta tгoskova iшajll пosioce tгoskova.
304
Nosioci tгoskova st1 опi pгoizvodi i нslнge koji se realizнjн па eksteгпo111
tгzistнi koji ргеша tоше pгedstavUajн i пosioce pгilюda.
Ргеtlюdпа izlagaпja sн pokazala da шesta tгoskova iz оsпоvпе delatпosti i
шesta tгoskova sрогеdле delatлosti iшајн нсiлkе koji Sll ПOSioci tгoskova dok нсiлсi
шesta tгoskova рошоспе delatпosti, osiш н iz11i11111iш slнcajeviшa i нсiпсi шesta
tгoskova лepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdп1сја пе pгedstavljajн пosioce tгoskova.
Ova сiпјеп ica је vazпa јег оdгеdјнје odпos iz111edjt1 шesta tгoskova. Naiшe
шesta tгoskova koja iшајн поsiосе tгoskove iшајн diгektaп oclпos sa svojiш нciпciшa,
sto zпacida se tгoskovi ovil1 шesta tгoskova пероsгеdпо ргепоsе па нсiпkе, јег sн ti
tгoskovi i izazvaпi pгoizvodпjoш datil1 pгoizvoda ili vгsепјеш нslнga.
Mesta tгoskova рошоспе delatпosti, kako је vec паvеdепо, iшајн неiпkе koji пist1
пosioci tгoskova, јег је гее о нslнgаша ргнzепiш оsпоvпој i spoгedпqj delatпosti. Posto
sн tгoskovi t1 рошоспој delatпosti пastali zbog ргнzа11ја нslнga оsпоvпој i sрогеdпој
delatпosti опi se ргепоsе па шesta tгoskova оvЉ delatпosti, saglasпo паееlн нzгocпosti.
Ргеkо шesta tгoskova оsпоvпе i sрогеdпе delatпosti ovi tгoskovi се Ьiti ргепеб па пos
ioce tгoskova. Ovo је гazlog zbog koga se odпos izшedjн шesta tгoskova рошоспе delat-
пosti i пosilaca troskova ozпaeava kao роsгеdап ili iпdiгektaп.
Raspoгed tгoskova па пosioce tгoskova vгsi se па оsпоvн kпjigovodstveпe do-
kшлeпtacije ako је гее о diгektпiш tгoskoviшa: гаdа, шateгijala, aшoгtizacije ako
se оЬгаенпаvа Љпkсiопаlпо, pгoizvodпil1 нslнga ako sн пероsгеdпо izazvaпe pгoiz
vodпjoш datog pгoizvoda i sl. Ьнdнсi da se н оvош slнсајн tаспо zпа koji izпos ovil1
tгoskovaje izazvao odгedjeпi pгoizvod. Ukoliko је гее о tгoskoviшa koji sн пastali
tl vezi sa pгoizvodпjoш vise гazlicitil1 pгoizvoda, gde је pozпato da је i pгoizvodпja
datog неiпkа нslovila пastaпak tгoskova ali пiје шоgнсе пероsгеdпо odгediti koliki
је izпos tгoskova izazvao оdгеdјеп i пosiiac tгoskova, оdпоsпо нсiпаk, гaspodela se
Yгsi нz р011106 tzv. нslov11il1 baza ili kljнceva za гaspodelн. U ove iпdiгektпe tгoskove
pгoizvodпje нЬгајајн se tгoskovi elektгicпe епегgiје, tгoskovi odгzavaпja osпovпi\1
sгedstava, tгoskovi aшoгtizacije ako se опа оЬгаснпаvа ргiшепош vгe111eпskil1
шetoda i dг. IzаЬгапа нslovпa baza tгеЬа da па пajbolji шоgнсi пасiп odгazava vezн
izшedjн tгoska s јеdпе i нсiпkа s dгнgе stгапе. Tako, па ргiшег, sшаtга se da Ьi tга
јапје оЬгаdе pгoizvoda па пеkој шаsiп i Ьilo dоЬга нslovпa baza za гaspodelн пјеп il1
tгoskova aшoгtizacije.
Tгoskovi koji пastaiш па шestiшa tгoskova пepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg
роdгнсја se, ро pгavilн, пе аlосiгајн па пosioce tгoskova vec se tгеtiгајн kao гaslюd
peгioda t1 kоше sн пastali.
305
7.2. Si§temi obra6una tro§kova
Vec је паvеdепо daje osпovпi cilj оЬгаснпа tгoskova нtvгdjivaпje селе kostaпja.
U zavisпosti od toga koji se tгoskovi нklјнснјн LI сепн kostaпja гazlilшjв se:
sisteш оЬгаснпа ро рнпiш tгoskoviшa pгoizvodпje i
sisteш оЬгаснпа ро deliшicпiш, пајсеsсе vaгijaЬilпiш tгoskoviшa pгoiz
vodпje.
Ро sisteпш оЬгаснпа ро рнпiш tгoskoviшa pгoizvod1Чe, sto se i па OSПOVLI
пaziva 1110.Ze dokвciti, н се1ш kostaiЧa нсiпаkа se нklјнснјн tгoskovi pгoizvodпog
Љпkсiопаlпоg роdгнсја dok se tгoskovi пepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdгнсја tге
tiгајн kao гaslюdi peгioda. Ргiшагпi oЫik peгiodicпog гezнlata koji odgovara оvош
sisteпш оЬгаснпа tгoskova је Ьгнtо doЬitak. Вгнtо doЬitak se нtvгсlјнје kao гazlika
izшedjн нlшрпil1 pгilюda i tгoskova pгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdгнсја koji se
odпose па pгodate gotove pгoizvode. U dп1gош kогаlш se iz Ьгнtо doЬitka pokгivajн
tгoskovi пepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdгнсја tj. tгoskovi нргаvе i ргоdаје i kao
kопасп i гezнltat se doЬija пеtо doЬitak.
Gгaficki pгedstavljeпo нtvгdjivaпje гezнltata ргi ргiшепi sisteшa оЬгаснпа ро
рнпiш tгoskoviшa pгoizvod1Чe izgleda:
Ukupni piihodi
Tioskovi pioizvodnje koji se odnose BIUto doЬitak

na Piodate pioizvode
Tioskovi neproizvodnog 1 Neto dobitak
funkcionalnog podIUcja
Sisteш оЬгаснпа ро vaгUaЬilпiш tгoskoviшa рогеd podele tгoskova ро Љпk

сiопаlпiш роdгнсјiша zal1teva i podelн tгoskova па fiksпe i vaгijabilпe tгosko\re. U
сепн kostaпja нсiпаkа нklјнснјн se vaгijaЬilпi tгoskovi dok se fiksпi tгoskovi tгеtiга
јн kao гaslюd peгioda. Kaгakteгistike vагiјаЬilпЉ tгoskova iшајн: diгektпi tгoskovi
шаtегегiјаlа, diгektпi tгoskovi гаdа, vaгijaЬilпi tгoskovi ргегаdе, па ргiшег tгoskovi
elektгicпe епегgUе н pгoizvodпiш роgопiша. Кагаktег vагiјаЬilпЉ tгoskova iша i
deo tгoskova ргоdаје, za роtгеЬе izнcavaпja па оvош пivон, dopt1stivo је poci ос!
pгetpostavke da sн tгoskovi ргоdаје LI celiпi fiksпi.
Fiksпiш tгoskoviшa sшаtгајн se deo opstil1 tгoskova pгoizvodпje, kao tгoskovi
zakнpa pгoizvodпe I1ale, zaгade гadпika па оdгzаvапјн шаsiпа, i sl. tгoskovi ргоdаје
i tгoskovi нргаvе н celiпi.
Za гazlilш od sisteшa оЬгаснпа ро рнпiш tгoskoviшa pгoizvodпje gde se po-
lazilo od ideje da н skladt1 sa пасеlош нzгocпosti па пosioce tгoskove tгеЬа ргепеti
sve tгoskove pгoizvod1Чe, јег bez пjil1 til1 нсiпаkа пе Ьi пi Ьilo, sisteш оЬгаснпа ро
vaгijaЬilпiш tгoskoviшa polazi od ideje da st1 пosioci tгoskova "odgovoгпi" пе za
нlшрпе tгoskove pгoiz\1 odпje i dopгiпos пеtо гezнltatн, \1 ес za vaгijaЬilпe tгoskove
306
i dopгiпos роkгiсн fiksпЉ tгoskova pгoizvodпje, ргоdаје i нkнрпЉ tгoskova нр
гаvе. U skladн
se ovakvoш оsпоvпош idejoш н sisteпш оЬгаснпа ро vaгijaЬilпiш
tгoskoviшa kao ргiшагпi oЫik peгiodicпog гezнltata se нtvгdјнје kопtгiЬнсiопа
шагzа. Опа је гazlika izшedjн нlшрпЉ pгilюda s јеdпе i vагuаЬilпЉ tгoskova рго
dаtЉ gotovЉ pгoizvoda. Kada se iz kопtгiЬнсiопе шагzе роkгuн fiksпi tгoskovi
pгoizvodпog fнпkcioпalпog роdгнсја i tгoskovi ргоdаје (za koje sшо takodje pгet
postavili da sн н celiпi fiksпi) i нргаvе doЬija se пеtо doЬitak.
Gгaficki pгedstavljeпo нtvгdjivaпje гezнltata н sisteшн оЬгаснпа ро vaгijaЬil

пiш tгoskoviшa izgleda:
Ulcupni prihodi
V arij aЬilni troskovi proizvodnje

1
koji se odnose na prodate gotove Kontribuciona marza
proizvode
Fiksni troskovi proizvodnj е,
fiksni troskovi neproizvodnog Neto doЬitak
funkcionalnog podrucja
Pгil1vatajнci idejн da је оргаvdапо Lt се1ш kostaпja нсiпаkа нkUнciti sашо

vaгijaЬilпe tгoskove, sisteш оЬгаснпа ро vaгijaЬilпiш tгoskoviшa otklaпja роtгеЬн
аlосiгапја fiksпЉ tгoskova. Teskoce koje se javljajн ргi alokacui fiksпЉ tгoskova па
jediпicн нсiпkа, а koje sн vezaпe рге svega za izboг adekvatпЉ нslоvпЉ baza, kao
i шоgнспоst нticaja па visiпн сепе kostaпja odlнkaшa шепаdzшепtа о роvесапјн
оЬiша pгoizvodпje ciпi da se сепа kostaпja нtvгdјепа н sisteпш оЬгаснпа ро vaгi
jaЬilп iш tгoskoviшa осепјнје kao poнzdaпija н оdпоsн па сепн kostaпja koja sadгzi
рнпе tгoskove pгoizvodпje.
Iпfогшасiје koje ргнzа sisteш оЬгаснпа ро vaгijaЬilпiш tгoskoviшa se koгiste
da se ргi роstојапјн vise геsепја izabeгe опо koje је пajpovoljiпije роsшаtгапо sa
gleclista visiпe peгiodicпog гezнltata. Rec је о odlнkaшa koje se odпose па:
(а) izboг optiшalпog аsогtiшапа pгoizvodпje i ргоdаје,
(Ь) eliшiпisaпje iz pгoizvodпje пeгe11taЬilпil1 pгoizvoda,
(с) нvodje1~e н pгoizvodпjн пovog pгoizvoda,
(d) eli111i11isa11je ili zadгzavaпje pгoizvoda Ll pгoizvodпoш i ргоdајпош аsогti-
шапн,
(е) ргоdаја ili dalja ргегаdа pгoizvoda,

(f) пabavka ili pгoizvodпja pгoizvoda,
(g) ргivrешепо obнstavljaпje pгoizvodпje ili пastavak pгoizvodпje,
(11) нvоdјепје ili пе поvе sшепе,
(i) izboг sгedstava za гаd i sl.
307
Razlog zbog kojeg se sisteш оЬгаснпа ро vагUаЬi\пiш tгoskoviшa sшаtга
пагосitо роdоЬпiш za alteгпativпo odlнcivaпje lezi ll ciпjeпici da Sll za dопоsепје
ti\1 odlнka ге\еvапtпi vaгijabilпi tгoskovi, јег st1 fiksпi tгoskovi н kгatkoш гоlш
пергошепlјivi. Otнda visiпa нkнрпii1 tгoskovaje pod нtiсајеш vaгijaЬilпi\1 tгoskova
koji Sll posledica odabraпe altemative. Odlнka о tоше koja се a\teгпativa Ьiti
ргЉvасепа doпosi se нрогеdјепјеш pгilюda koje data alteгпativa doпosi i vaгijaЬi 1-
п iћ tгoskova povezaпil1 sa datoш alteгпativoш.
Јаsпо је da se гаzшаtгапi sisteшi оЬгаснпа tгoskova шеdјнsоЬпо гazlilшjн ро
tоше koje se gгнре tгoskova нkUнснјн н сепн kostaпja, оdпоsпо sшаtгајн tгoskoviшa
pгoizvocla, а koje se gп1ре tгoskova tгеtiгајн kao гaslюd peгioda.
Као slшp пасеlа, шetoda, i postнpaka оЬгаdе ргеdшеtа оЬгаснпа, tj. stvaгпil1
tгoskova i ostvaгeпil1 нсiпаkа*, sisteш оЬгаснпа tгoskova роsшаtгап ро tоше da li
је oгijeпtisaп па pгosle tгoskove ili па tшаргеd нtvгdјепе Ьнdнсе tгoskove нсiпkа
шоzе Ьiti:
ро stvaгпiш ili
ро staпdaгdпiш, plaпskiш tгoskoviшa.
Za гazlikн od stvaгпil1 tгoskova koji pokazнjt1 koliko tгoskovi stvaгпo izпose,
staпdaгdпi tгoskovi роkаzнјн koliko ргi datiш proizvodпo-telшickiш okolпostiшa
tгoskovi tгеЬа da izпose. *
Sisteш оЬгаснпа ро рнпiш tгoskoviшa pгoizvodпje pгoizvoda шоzе saglasпo
оvоше obгadjivati stvaгпo пastale tгoskove il i staпdaгdпe, plaпske, Ьнdнсе нlшрпе
tгoskove pгoizvodпje. Sisteш оЬгаснпа ро vaгUaЬilпiш tгoskoviшa, gotovo геdоvпо
оЬгаdјнје staпdaгdпe tгoskove. Izboг tгoskova koji се Ьiti ргеdшеt оЬгаdе н sisteпш
оЬгаснпа tгoskova оргеdеUнје sadгziпн сепе kostaпja s јеdпе stгапе i tгoskove koji
SLI гaslюd pe1·ioda s dгнgе stгапе.
Ргi ргiшепi sisteшa оЬгаснпа ро stvaгпiш tгoskoviшa pгoizvodпje, н сепн
kostaпja нk\јнснјн se svi пastali tгoskovi pгoizvodпje нсiпаkа. Raslюdi peгioda stt
stvaгпo пastali tгoskovi нргаvе i ргоdаје.
Ргi ргiшепi sisteшa оЬгаснпа ро staпdaгdпiш tгoskoviшa pгoizvodпje н се1ш
kostaпja se нkUнснјн staпdaгdпi tгoskovi pгoizvodпje нсiпаkа. Raslюdi peгioda Sll
staпdaгdпi tгoskovi нргаvе i ргоdаје i svako ргеkогасепје staпdaгdпiћ troskova.
Ргi ргiшепi sisteшa оЬгаснпа ро staпdaгdпiш vагiјаЬi\пiш tгoskoviшa н се1ш
kostaпja se нk\јнснјн staпdaгdпi vaгijaЬilпi tгoskovi pгoizvodпje. Raslюdi peгi
oda st1 staпdaгdпi fiksпi tгoskovi pгoizvodпje, ргеkогасепја vaгijaЬilпiћ tгoskova
i
tгoskovi ttpгave
i tгoskovi ргоdаје, нz pгetpostavkн da iтајн fiksпi kaгakteг.
S obziгom da se па kasпijim godiпaшa stнdUa tешеlјпо izнcavajн sisteшi
оЬгаснпа tгoskova н ovom нdzbeпikн Ьiсе razmatraпe osпove sisteшa оЬгаснпа ро
stvaгпim tгoskovima pгoizvodпje.
308
7.2 Osnove obracuna ро stvarnim troskovima proizvodnje
Da Ьi se гazшnela sL1stiпa оЬгасвпа ро stvaгпiш tгoskoviшa pгoizvodпje,

tгеЬа podsetiti, da је пjegov glavпi cilj ргнzапје iпfогшасiја роtгеЬпi11 za нtvdjivaп
je stvaгпe ili kako se jos ozпacava паkпаdпе kalkвlacUe сепе kostai~a. Stva1-a1~e
osпova za вtvгdjivaпje kalkнlacije сепе kostaпja zal1teva obнllvataпje tгoskova ро
шestiшa i пosiociшa tгoskova. Kako је vec istakпнto odlвkll о tоше koja се шesta
tгoskova Ьiti fогшiгапа i kako се Ьiti obвl1vata11i tгoskovi t1 pogoпskoш оЬгасшш
zavisi od delatпosti i veliciпe ргеdвzеса, s јеdпе stгапе i i11foг111acio11ill zal1teva
нргаvе ргеdвzеса s dгнgе stгапе. Ovo је гazlog sto klasa 5 н Љпkсiопаlпош i klasa
9 ll ЬilaПS\10111 kопtПО\11 okviГll пешајll ргорisапе tгосifгепе ГаСl\Пе, vec је ostav-
ljeпa sloboda svakoш pгedllzecн da sашо, saglasпo svojiш odlikaшa i роtгеЬаша,
огgапizнје оЬгасtш tгoskova. Iako, нргаvо zbog пavedeпog, пе postoji јеdап шоdе\
оЬгаснпа tгoskova koji Ьi Ьiо opstepгil1vaЩiv za sva pгedllzeca, ipak је шоgнсе pгe
pozпati шodele koji se пајсеsсе koгiste.
ОЬгаснп tгoskova шоzе Ьiti oгgaпizovaп tako da se svi tгoskovi ро vгstaшa аlо
сiгЩн па шesta tгoskova а роtош sa шesta tгoskova па пosioce tгoskova. Ovaj шоdе\
оЬгасш1а tгoskova пajvise odgovaгa fazпoj pгoizvodпji. Dп1gi пюdеl оЬгасш1а se
ргiшепјнје t1 pгoizvodпji ро гаdпiш па\оziша i ројеdiпаспој pгoizvodпji, а odlilшje
se tiшe da se diгektпi tгoskovi ргепоsе пероsгеdпо па гаснпе пosilaca tгoskova dok
se гаснпi шesta tгoskova zаdнzнјн sашо za opste tгoskove pгoizvodпje. Ovi opsti
tгoskovi se t1z рошос нslovпil1 baza роtош ргепоsе па гаснпе пosilaca tгoskova. Na
tЩ пасiп se па гаснпiша пosilaca tгoskova fогшiга сепа kostaпja pгoizvodпje пosi
oca tгoska.
Gгaficki pгikazaп opisaпi 111el1aпiza111 kпjizeпja оЬгаснпа ро stvaгпiш
tгoskoviшa pгoizvodпje izgleda:
309
w Raspored tros kova Racun nosilaca tros kova
---"
о
МТ Osnovne delatnosti
(2)
(4) Racun nosilaca troskova
1----+-----М•Т Spored]e delatno:__
(3) (1) alol<acija direktnih tros kova na nosioce tros kova

(2) alokacija ops tih tros kova na pojedina mesta tros kova
МТ Pomocne delatnosti (3) raspored tros kova МТ pomoif:le delatnosti
(4) prenos ops tih tros kova na nosioce tros kova
(5) tretman usluga МТ uprave i prodaje kao rashoda perioda
МТ Prodaje
Rashodi perioda
(5)
МТ Uprave
ОЬгаснп tгoskova se kako је па g1-aficko111 pгikazн dato odvija kгoz sledece
faze:
1. diгektпi tгoskovi se obвl1vatajв пероsгеdпо па гасвп iша пosilaca tгoskova

2. па гаснпе mesta tгoskova гаsрогеdјнјв se:
па гаснпе шesta tгoskova оsпоvпе delatпosti гаsргеdјнјв se opsti tгoskovi
pгoizvodпje,
па гасвпе шesta tгoskova пepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdгвсја tгoskovi
koji sв нslovljeпi нргаvош оdпоsпо ргоdајош
3. Opsti tгoskov i mesta tгoskova рошоспе delatпosti se ргеша нslovп iш Ьаzа
ша ili kпjigovodstveпoj dokшпeпtaciji ргепоsе sa гасвпа шesta tгoskova ро11106пе
delatпosti па гасвпе mesta tгoskova оsпоvпе i sрогеdпе delatпosti
4. Opsti tгoskovi se sa гасвпа шesta tгoskova оsпоvпе delatпosti ргепоsе па
гаснпе пosilaca tгoskova
5. Ргепоs tt"oskova sa гаснпа пosilaca tгoskova па гаснпе gotoviћ pгoizvoda
vгsise ро zavгsetlш pгoizvodпje.
Роtрнпiје гаzшпеvапје 111etodologije оЬгасвпа tгoskova zal1teva da Ьнdе data
Ьагјеdпа нргоsсепа ilнstгacija. Ргiшег se odпosi па obtЋCLIП ро stvaП1i111 tгoskoviшa
pгoizvodпje.
Ргiшег za оЬгаснп ро stvaП1i111 tгoskoviшa pгoizvodпje pгoizvoda:
Ргеdвzесе
za pгoizvodпjн koпfekcije "Moda", Kпjazevac, pogoпski оЬгаснп
огgапizнје н okviп1 klase 9 - ОЬгаснп tгoskova i гezнltata kao saшostalпo kпjigov
odstvo. U okviгв ргеdнzеса oгgaпizovaпa sL1 sledeca шesta tгoskova:
U оsпоvпој delatпosti: mesto tгoskova Кгојепје, i шesto tгoskova Siveпje i
zavгsпa оЬгаdа
U рошоспој delatпosti: Mesto tгoskova гadioпica za popгavke оsпоvпЉ sгed
stava,
U пергоizvоdпош Љпkсiопаlпош роdгнсјн: шesto tгoskova нргаvе i шesto
tгoskova ргоdаја
Nosioci tгoskova sв dva гаdпа пaloga: Radпi пalog 1 шнskе рапtаlопе i
Radпi пalog 2 zeпske рапtаlопе.
Na pocetkн godiпe пеша zalilla пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovill pгoizvoda.
U tokн шеsеса јшшага 200х godiпe пastali sн i l1 fшaпsijskoш kпjigovodstvн
pгokпjizeпi sledeci tгoskovi koji se н pogoпskoш kпjigovodstvн alocir-ajн па пosioce
i шesta tгoskova.
1. Na os110vL1 tгеЬоvапја нtvгdјепо је da tгoskovi diгektпog шateгijala izпose
36.000, а odпose se па: Radпi пalog 1 - пшskе рапtаlопе 16.000 i па Radпi пalog
2- zeпske рапtаlопе 1О.ООО
2. Тгoskovi гezijskog шateгijala ргеша tгеЬоvапјiша izпose 22.000 diпага,
а odпosili sн se па: МТ гadioпica za popгavke оsпоvпЉ sгedstava 6.000, па МТ
- Кгојепје 3.000, па МТ - Siveпje 5.000,МТ- Upгava 3000 i МТ- Ргоdаја 5000.
3. ОЬгаснпаtе zaгade izгade izпose 21.000 diпага, koje se ргеша гаdпiш lis-
311
tаша odпose па: Radпi пalog 1 пшskе рапtаlопе 11.000 i Radпi пalog 2- zeпske
рапtаlопе 10.000 diпага.
4. Zaгade гezije izпose 28.000 diпага i odпose se па МТ - Radoпica za
popгavke оsпоvпiЬ sгedstava 8000 diпага, МТ- Кгоје1~је 3.000, MT-Siveпje 4.000,
МТ -Upгava 5.000 i МТ - Ргоdаја 8.000 diпага.
5. Tгoskovi aшoгtizacUe za јапнаг izпose ргеша ргеdгасшш 15.000, а odпose
se па: МТ Кгојепје 4.000, МТ- Siveпje 5.000, МТ- Upгava 1000 i МТ - Ргоdаја
2000 МТ Radioпica za popгavke 3.000
6. Ргеша рнt1101111-асшш tгoskovi slнzbeпog рнtа izпose 5000 diпага i od-
пose se па МТ- Ргоdаја 3000 i МТ Upгava 2000 diпага.
7. Тгoskovi zakнpa zgгade роgопа ргеша faktшi izпose 2.500 и односе се
на МТ- Кгојепје 1.000 и МТ- Siveпje 1.500 diпага.
8. Od нlшрпiЬ tгoskova МТ- Radioпica za popгavke оsпоvпЉ sгedstava МТ
kгоје Кгојепје se odпosi 60%, а па MT-Siveпje 40% пastalil1 tгoskova.
9. Tгoskovi МТ- Кгојепје гаsрогеdјнјн se па Radпi пalog - Mнske рапtаlопе
55% i па Radпi пalog - 2 zeпske рапtаlопе 45% od нlшрпо пastaliЬ tгoskova па
оvош шеstн tгoskova.
10. Тгoskovi МТ- Siveпje гаsрогеdјнјн se па Radпi пalog 1- Mнske рапtаlопе
53%, а па Radпi пalog 2- zeпske рапtаlопе - 47% пastali\1 tгoskova.
11. Zavseпa је pгoizvodпja ро оЬа гаdпа пaloga. Ро гаdпош паlоgн 1
- Mнske рапtаlопе pгoizvedeпo је 200 koшada рапtаlопа, а ро Rаdпош 11alogt1
2- Zeпske рапtаlопе 200 koшada рапtаlопа.
12. Pгodato је lшрсiша 100 koшada шнskЉ рапtаlопа ро сепi od 550 diп. ро
kошаdн i 1ОО koшada zeпsk:il1 рапtаlопа ро сепi od 500 diп ро koшadt1.
13. ОЬгаснпаti visiпн Ьгнtо doЬitka ро jediпici pгoizvoda ako је ргоdајпа
сепа пшskil1 рапtаlопа 550, а zeпskil1 рапtаlопа 600 diпага.
Dnevnik giavne lшjige П stepena:

Redni
bro.i
1. Radni nalog br. 1 - muske pantalone 1 10.000
Radni nalog br. 2 - zenske pantalone 2 16.000
Raspored vrsta troskova 3 26.000
Prema trebovaniima
2. МТ Krojenje 4 3.000
МТ Sivenje 5 5.000
МТ Radionica za poprav. osn. sred. 6 6.000
МТ Prodaja 7 5.000
MTUprava 8 3.000
Raspored opstЉ troskova materiiala
3. Radni nalog 1 - Muske pantalone 1 11.000
Radni nalog 2- Zenske pantalone 2 10.000
Prema radnim listama
312
4. МТ Кiojenje 4 3.000
МТ Radionica za popravke osn. sred. 6 8.000
МТ Prodaja 7 8.000
MTUprava 8 5.000
Ras ored о stih troskova zarada
5. МТ Кгојеnје 4 4.000
МТ Radionica za popravke osn. sred. 6 2.000
MTProdaja 7 1.000
МТ Uprava 8 3.000
Ras ored troskova amortizaci ·е
6 МТ Prodaja 7 3.000
MTUprava 8 2.000
Ras ored troskova sluzbeno uta
Ras ored tтoskova zaku а
МТ Radionica za popravke osn. 6 16.000
sred.
Prenos troskova sa МТ pomocne na
МТ osnovne delatnosti
9. Radni nalog 1 - muske pantalone 1 11.330
Radni nalog 2 - zenske pantalone 2 9.270
МТ Кгојеnје 4 20.600
Pгenos troskova sa МТ osnovne
delatnosti na nosioce troskova
10. Radni nalog br. 1 - nшske pantalone 1 11.607
Rad11i nalog br. 2 - zenske pantalone 2 10.293
11. Gotovi proizvodi 9 43.937
Radni nalog 1 - muske pantalone 1 43.937
Zavrsetak proizvodnje ро Radnom ј
1
nalo 1
11.а Gotovi proizvodi 9 45.563
Radni nalog 2 - zenske pantalone 2 45.563
Zavrsetak proizvodnje ро Radnom
nalo 2
313
Glavna knjiga П stepena
1. RN br. 1- muske antalone 2. RN br. 2 - zenske antalone
1.) 10.000 11.) 43.937 1.) 16.000 11.а) 45.563
3.) 11.000 3.) 10.000
9.) 11.330 9.) 9.270
10.) 11.607 10.) 10.293
3. Ras ored vrsta troskova 4. МТ Krojen'e

1.) 26.000 2.) 3.000 9.) 20.600
2.) 22.000 4.) 3.000
3.) 21.000 5.) 4.000
4.) 28.000 7.) 1.000
5.) 15.000 8.) 9.600
6.) 5.000
7.) 2.500
5.МТ Siven'e 6. МТ Radionica za о r. osn. sred.

2.) 5.000 10.) 21.900 2.) 6.000 8.) 16.000
4.) 4.000 4.) 8.000
5.) 5.000 5.) 2.000
7.) 1.500
8.) 6.400
7. МТ Proda'a 8.MTU rava

2.) 5.000 2.) 3.000
4.) 8.000 4.) 5.000
5.) 1.000 5.) 3.000
6.) 3.000 6.) 2.000
9. Gotovi roizvodi
11.) 43.937
11.а) 45.563
Pomocna lшjiga gotovЉ proizvocla:
Muske antalone Zenske antaione

11.) lOOx 439,37 11) 100х455,63
= 43.937 = 45.563
314
13. ОЬгасвп visiпe Ьгвtо dobitka:
Mвske рапtаlопе Zeпske рапtаlопе
Ргоdајпа сепа 550,00 600,00
Сепа kostaпja pгoizvodпje 439,37 455,63
Вгвtо doЬitak 110,63 144,37
Zeпske рапtаlопе оdЬасвјв visi Ьгвtо doЬitak koji pokazвje dopгiпos pгoiz
voda роkгiсв ti-oskova вргаvе, tгoskova ргоdаје i пеtо doЬitlш.
Osim sto ошоgвсаvа врогеdјепје Ьгнtо doЬitka ро pгoizvodiшa ргнzајнсi iп
fогшасiје о visiпi сепе kostaпja pгoizvodпje, оЬ1-асш1 tгoskova ошоgнсаvа нvid н
visiпн tгoskova ро pojediпiш шestiшa tгoskova i н stп1ktшн сепе kostaпja.
Zal1valjнjнci fогшiгапјн шesta tгoskova шшtаг pгoizvodпog Љпkсiопаlпоg
роdнсја рогеd нkнрпil1 tгoskova pгoizvodпje koji izпose 89.500 diпага, pozпata је
visiпa tгoskova koji паstајн н pojediпiш fazaшa pгoizvodпje ра tako: tгoskovi нslov
ljeпi kгојепјеш izпose 20.600, tгoskovi siveпja 21.900, dok је odгzavaпje оsпоvпiћ
sгedstava l1 роgопiша lпојепје i sive1* izazvalo tгoskove od 16.000 diпага.
Рогеd toga, kгoz оЬгаснп tгoskova sн dobUeпi podaci о visiпi tгoskova пastalill
L1 нргаvi 13.000 i pгodaji 17.000 diпага. Ovi podaci о visiпi tгoskova ро шestiшa па
шепјепi sв нргаvi. Опi se нрогеdјнјн sa podaciшa iz pгoslil1 peгioda гadi dопоsепја
zakljнcaka о kгеtапјв efikasпosti н гаdн pojediпil1111esta tгoskova.
Na гаснпiша пosilaca tгoskova Radпi пalog 1- Mнske рапtаlопе i Radпi пa
log 2 -Zeпske рапtаlопе пalazi se zЬiгпа сепа kostaпja, zЬiгпа zbog toga sto se
odпosi па 1ОО koшada. lz ove kallшlacije se шоzе videti пе sашо koliko izпose
di1·ektпi tгoskovi шаtегiја\а, diгektпi tгoskovi гаdа, vec i koliki SLl ti-oskovi kгојепја
i tгoskovi siveпja. Ovi podaci sн osпova za нршеdјепје пе sашо sa сепош kostaпja
datog pгoizvoda н пizн sвkcesivпill vгeшeпskil1 peгioda vec i sa сепош kostaпja
clгнgi\1 pгoizvodjaca.
Nеsропю је da оЬгасвп tгoskova ргвzа Ьгојпе iпfогшасiје роtгеЬпе нргаvi za
осе1ш вspesпosti, ali tгеЬа podsetiti da је гее о stvaгпiш tгoskoviшa cija је visiпa
pozпata tek kada је pгoizvodпja zavгseпa.
Upгavo iz ove okolпosti da sн ргеdшеt оЬгаснпа tгoskovi Ьili stvaгпi tгoskovi
паstајв пjegova оgгапiсепја н pogledн isрнпјепја ciljeva koji sн dodeljeпi оЬгасшш
tгoskova шеdјн kojiшa SLI пајzпасајпiја:
1. Ukljнcivaпje stvaгпo пastali\1 tгoskova н сепн kostaпja zпaci da sн рогеd
objektivпo нslovljeпil1 tгоsепја нklјнсепа i sva tгоsепја koja sн posledica
sнbjektivпil1 slabosti, sto dovodi ll pitaпje пјепн objektivлost.
2. Visiпa сепе kostaпja је pod нtiсајеш ostvaгeпog оЬiша pгoizvodпje, sto
zлaci da се н оЬгаснлskiш peгiodiшa н kojiшa је stepeп iskoгisceпja ka-
paciteta visi, оdпоsпо kada је veci оЬiш pгoizvodпje, zbog podele fiksпil1
tгoskova па veci Ьгој нсiпаkа сепа kostaпja Ьiti пiza i оЬпшtо.
315
3. Visiпa се пе kostaпja, рогеd toga је pod нtiсајеш рrошепа паЬаvп il1 сепа
sгedstava koja se tгose LI pгoizvodпji, sto zпасајпо otezava нtvгdjivaпje
нzгоkа koji sн doveli do пјепоg роvе6апја i alociraпje odgovorпosti za to.
4. Utvгdjivaпje сене kostaпja је шоgн6е tek ро zavrsetlш pгoizvodпje, sto
iшајн6i LI vidн da se LI velikoш Ьгојн slнcajeva pгoizvodпja zavгsava пе
оdјеdпош ve6 sнkcesivпo vodi пeazшпosti kпjigovodstva. Ne sашо da
пiје шоgн6е kпjiziti zavгsetak pгoizvodпje, ve6 se bez роzпаvапја сепе
kostaпja tesko шоgн нtvгditi ргоdајпе се пе, а пе шоgн ev ideпtiгaп i п i
гaslюdi izazvaпi ргоdајош.
5. U tгепнtlш kada је pгoizvodпja zavгseпa i сепа kostaпja нtvгdјепа пiје
шоgн6е vise пi па koji пасiп н нticati па visi1ш tгoskova, sve saпse za to
sн ргорнstепе.
Navedeпe slabosti сепе kostaпja

kojaje cilj i гezнltat оЬгаснпа ро рнпiш stvaг
пiш tгoskoviшa pгoizvodпje LI velikoj шегi ciпi перонzdапош осепн efikasпosti
pojedi11il1111esta tгoskova i гeпtaЬiliteta pгoizvoda. Defiпisaпje аsогtiшапа koji Ьi sa
staпovista 1·ezнltata Ьiо optiшalaп postaje otezaпo, kao i L1tvгdjiva11je odgovoгпosti i
zaslнga za dоЬге оdпоsпо slabe гezнltate poslovaпja.
U паstојапјн da se slabosti оЬгаснпа ро stvaгпiш tгoskoviшa otkloпe, stvoгi
osпova za kопtгоlн tгoskova ро шestiшa i ро пosiociшa tгoskova, kao i obezbedi
azшпost kпjigovodstva kопсiрiгап је оЬгаснп ро plaпskiш tгoskoviшa.
Iako је ve6 пароше1шtо da se оЬгаснп ро рнпiш plaпskiш tгoskoviшa pгoiz
vodпje tешеlјпо izнcava н okviп1 роsеЬпе discipliпe,ovde се Ьiti нkаzапо sашо па
оsпоvпе kaгakteгistike ovog sisteшa оЬгаснпа tгoskova.
7.3. Obracun ро punim plaлskim troskovima proizvodnje
Sаш пaziv sisteшa оЬгаснпа tгoskova нрн6нје па to da је za ргiшепн ovo~}

sisteшa оЬгасш1а tгoskova пеорlюdпо plaвiгati:
diгektпe tгoskove шateгUala ро вosiociшa,
diгektвe tгoskove гаdа ро пosiociш
opste tгoskove pгoizvodпje ро шestiшa tгoskova pгoizvodвje i
tгoskove пepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdп1сја.
Рlапiгапје tгoskova diгektпog шаtег~јаlа zai1teva нtvгdjivaпje staпdaгdпi\1,
sto zпaci пеорlюdпЉ нtгоsаkа шateгijala i plaпskil1 пabavпil1 сепа, јег је рlапiгапi
tгosak шateгUala пjilюv pгoizvod.
Рlапiгапје diгektпiћ tгoskova zaгada obнl1vata нtvгdjivaпje objektivпil1
нtгosaka гаdа i plaпskil1 zaгada ро 1югша саsн.
Iako i рlапiгапје diгektпil1 tгoskova pгetpostavUa роzпаvапје kako telшickil1
tako i tгzisпil1 нslova н kojiшa ргеdнzе6е гadi, шпоgо ve6e tesko6e se javljajн LI vezi
sa рlапi1-апје111 opstil1 tгoskova pгoizvodпje i tгoskova LI пергоizvоdпош fнпkсiопа-
316
!пош роdгнсјн, kako zbog bгojпosti tгoskova koji pгipadajt1 ovoj gгнрi, tako i zbog
сiпјепiсе da јеdап deo ovil1 tгoskova iша kaгakteгistike fiksпil1, а dгнgi deo kaгak
teгistike vaгijabilпil1 tгoskova.
Rezнltat sisteшa оЬгаснпа ро рнпiш tгoskoviшa pгoizvodпje је plaпska сепа
kostaпja koja sadгzi sашо objektivпo нs\оv\јепе tгoskove.
Меlшпizаш kпjizeпja н оЬгасшш ро pllпiш plaпskiш tгoskoviшa pгoizvodпje
obнl1vata sledece faze:
1. U ргvој fazi ргеkо гаснна гаsрогеd tгoskova гаснпi шesta tгoskova se
zadнzlljll za stvaгпo пastali izпos tгoskova.
Rаснпi пosilaca tгoskova se zadнzнjt1 za рlапiгапi izпos tгosko\1a diгekt
пog шаtегiја\а i р\апiгапi izпos tгoskova diгektпog гаdа, 1Ћсш1 Raspoгecl
vгsta tгoskova роtгаzнје stvaгпe tгoskove dok se гazlika izшedjн stvaг
пil1 i рlапiгапi\1 cliгektпi\1 tгoskova obн\1vata па odgovaгajнciш гасш1i111а
odstl!paпja.
2. U dгнgој fazi sa гаснпа шesta tгoskova рошоспе delatпosti рlапiгапi izпos
tгoskova ovi\1 шesta tгoskova ргепоsi se па гаснпе шesta tгoskova оsпоvпе
i sp01·ed11e delatпosti. Saldo па оvош гасшш pokazнje гаz\i\ш izшedjн
plaпiгaпil1 i stvaгпil1 tгoskova.
3. U tгесој fazi sa гаснпа шesta tгoskova оsпоvпе i sрогеdпе clelatпosti рге
поsе se па гасl!пе пosilaca tгoskova рlапiгапi izпosi opsti\1 tгoskova pгoiz
vodпje па oviш шestiшa tгoskova, а zadнzнjll se гасtшi пosilaca tгoskova.
Na ovaj пасiп па stгaпi dнgнје гасl!па пosilaca tгoskova doЬija se plaпska
сепа kostaпja.
4. Salcla гаснпа шesta tгoskova роkаzнјн odstllpaпja stvaг11il1 od plaпski\1
tгoskova. Ova odstнpaпja zajedпo sa odstнpaпjiшa koja se odпose па
di-
гektпe tгoskove шateгijala i diгektпe tгoskove гаdа сiпе iпtегпi гezнltat.
Iпtегпi гezнltat шоzе Ьiti pozitivaп ili пegativaп. Ako sн stvaгпi tгoskovi Ьili
пizi od р\апiгапi\1 iпtегпi гezнltatje pozitivaп, stvaгпa сепа kostaпjaje пiza od plaп
ske.Ako sн stvaгпi tгoskovi visi od р\апiгапil1 iпtегпi гezнltatje пegativaп, stvaгпa
сепа kostaпja је visa od plaпske.
Rezнltat koji se нtvгcli tako sto se pгilюdi od ргосlаје ш11апје za izпos tгoskova
pгodati\1 gotovil1 pгoizvoda оЬгаснпаti\1 ро plaпskoj сепi kostaпja ozпacava se kao
eksteгпi гezнltat. Оп pokazнje koliko Ьi izпosio гezllltat da је ргеdнzесе pгoizvelo
pгoizvode ро сеп i kostaпja koja је jedпaka plaпskoj.
Ostvaгeпi гezнltat ргеdнzеса је jedпak zЬiп1 eksteгпog гezнltata i pozitiv·пog
iпtепюg гezнltata, оdпоsпо гazlici eksteпюg гezнltata i пegativпog iпtегпоg гezнl
tata.
Ргеtlюdпо opisaпi 111el1aпiza111 obнl1vataпja tгoskova ргi ргiшепi sisteшa
оЬгаснпа ро plaпskiш tгoskoviшa ошоgнсаvа icleпtifikovaпje пjegovi\1 klјнсп i \1
odlika:
1. Plaпska сепа kostaпja sadгzi sашо objektivпo нslо\1 \јепе tгoskove izazvaпe
pгoizvodпjoш нсiпаkа. Usled toga опа је objektivпa.
317
2. Posto se plaпska сепа kostaпja нtvгdјнје pod pгetpostavkom koгisceпja
staпdaгdпog kapaciteta, рготепе LI stерепн koгisceпja kapaciteta пе
tапgiгајн visiпн сепе kostaпja. Когisсепје plaпskill пabavпil1 сепа i
plaпskil1 нtгosaka ргi пјепош нtvгdjivaпjн otklaпja нticaj ргошепа сепа
faktoгa pгoizvodпje па visiпн сепе kostaпja. Plaпska сепа kostaпjaje stoga
stalпa.
3. Posto је сепа kostaпja нпаргеd pozпata роvесапа је azшпost kпј igovodstva,
јег se пе тога cekati zavгsetak pгoizvodпje da Ьi se опа нtvгdila.
4. Uрогеdјепје plaпskili i stvaгп Љ tгoskova па гаснпiша шesta tгoskova
ошоgнсаvа kопtгоlн tгoskova ро 111esti111a.
5. Podvajaпje ostvaгeпog гezнltata па eksteгпi i iпtегпi ошоgнсаvа alokacUн
odgovoгпosti za ostvaгeпi гezнltat па eksteпю i iпtепю роdп1сје
poslovaпja.
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzшпеvапја:
1. Na koja оsпоvпа pitaпja tгеЬа odgovoг da da оЬгасш1 tгoskova?

2. Које iпfогшасiје нргаvi ргеdнzеса tгеЬа da ргнzi sisteшatski pogoпski оЬ
гаснп?
3. Која је klasifikacija tгoskova геlеvапtпа za оЬгаснп tгoskova?
4. Koji se tгoskovi klasifilшjн kao tгoskovi пepгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роd-
гнсја?
5. Pod koji111 нslovi111a deo ргеdнzеса шоzе Ьiti oгgaпizovaп kao шesto tгoskova?
6. Која шesta tгoskova iшајн поsiосе tгoskova?
7. Kakav је odпos izшedjн шesta tгoskova рошоспе delatпosti i пosilaca tгo-
skova?
8. Na kош оsпоvн se vгsi alokacija tгoskova па шesta i пosioce tгoskova?
9. Koji sн osпovпi sisteшi оЬгаснпа tгoskova?
1О. Ро се шн se ovi sisteшi гazlilшjн?
11. Koji oЫik peгiodicпog гezнltataje koшpatiЬilaп оdгеdјепiш sisteшiшa оЬ-
гаснпа tгoskova?
12. Које sн kaгakteгistike sisteшa оЬгаснпа ро stvaшiш tгoskoviшa?
13. Које sн kaгakteгistike sisteшa оЬгаснпа ро plaпskiш tгoskoviшa?
14. Kakav је нticaj оdаЬгапоg sisteшa оЬгасш~а tгoskova па vгedпost zaliЬa i
visiпн оЬгаснпаtоg peгiodicпog гezнltata?
15. Kako se ргi оЬгасшш ро plaпskiш tгoskoviшa нtvгdјнје eksteгпi poslovпi
гezнltat, а sta pгedstavlja iпteшi гezнltat?
318
7.4. Kalkulacija cene kostanja
Pogoпski оЬгаснп, kako st1 ргеtlюdпа izlagaпja

pokazala, pгedstavUa postн
pak sisteшatskog ргасепја tгoskova ро шestiшa tгoskova i пosiociшa. Bilo cla је
iпkшрогiгап н fiпaпsijsko kпjigovodstvo ili је saшostalпa, sa fiпaпsijskiш kпjigo
vodstvoш povezaпa celiпa, оп pгedstavlja kпjigovodstveiш evideпcijн. Za гazlikt1
od pogoпskog оЬгасшш kallшlacija је vaпkпjigovodstveпi postнpak. Kalkнlacija
сепе kostaпja је postнpak kojiш se tгoskovi pгoizvodпog Љпkсiопаlпоg роdгнсја
гаsроdеUнјн па jediпicн нсiпkа. Kada se сепа kostaпja нtvгdјнје za роtгеЬе
оЬгаснпа vгedпosti zalilla пеdоvгsепе pгoizvodпje i gotovil1 pгoizvoda н fiпaпsijs
koш гacшюvodstvн ргеdшеt нkljнcivaпja н се1ш kostaпja sн gгнре tгoskova koje sн
оргеdеUепе izаЬгап iш sisteшoш оЬгасш1а tгoskova. То zпaci da се t1 се пн kostaпja
нсiпаkа biti нklјнсепi рнпi tгoskovi pгoizvodпje ili sашо vaгijabilпi tгoskovi. Dakle,
sisteш оЬгасш1а оdгеdјнје gгнре tгoskova koje се Ьiti нklјнсепе н се1ш kostaпja а
kalkнlacija пасiп пjilюvog аlосiгапја па pojediпe pгoizvode.
Kada se kallшlacUa сепе kostaпja гadi za роtгеЬе нtvгdjivaпja pгodajпil1 сепа,
ргiргеше ро1шdа za lшрса i sl. tada sadгziпa kallшlacije пе тога Ьiti нtvгdјепа
LI skladt1 sa zal1teviшa гacшюvodstveпe politike vec н zavisiпosti sa specificпiш
zal1teviшa odlнke гadi koje se kallшlacija гadi.
Кгitегiјншi za klasifikacijн сепе kostaпja шоgн Ьiti гazliciti, пајсеsсе se ko-
гiste sledeci:
vгеше sastavljaпja kalkнlacUe
Ьгој нkljнceпill нciпaka i
gгнре tгoskova koje st1 нkUнсепе t1 сепн kostaпja.
Ргеша vгеше1ш sastavljaпja kallшlacUa шоzе Ьiti ргеtlюdпа i паkпаdпа.
Ргеtlюdпа, staпdaгdпa ili plaпska kalkнlacija, kako se jos ozпacava, гadi
se
рге оtросiпјапја ргосеsа pгoizvodпje ili рп1zапја нslнge. Опа sadгzi plaпske Ьнdнсе
tгoskove tako da pokazнje koliko se осеkнје da се kostati proizvodпja пekog pгoiz
voda ili izvгseпje пеkе нslнge.
Nakпadпa, оЬгасш1skа ili stvaгпa kalkнlacUa se гadi паkоп zavгsetka ргосеsа
pгoizvodпje, sadгzi stvaпю пastale tгoskove i pokazнje koliki st1 tгoskovi zaista пas
tali ргi pгoizvodпji ·pгoizvoda оdпоsпо ргi ргнzапјн нslнga.
Ргеша Ьгојн t1 kalkнlacijн нkljнceпil1 нciпaka гazlikнjн se zЬiгпа i ројеdiпаспа
kalkнlacija сепе kostaпja.
ZЬiгпа kalkнlacUa селе kostaпja odпosi па
vise нсiпаkа i pokazнje koliko
se
kosta пjilюva pгoizvodпja. Сепа kostaпja 1ОО пшskil1 ili zeпski\1 рапtаlопа koje se
пalaze па гаdпош паlоgн 1 оdпоsпо 2 iz ргiшега za оЬгасtш ро рtшiш stvaгпiш
tгoskoviшa pгoizvodпje је dоЬаг ргiшег takve kallшlacUe.
Ројеdiпаспа kalkнlacUa, kako i пaziv sнgeгise, pгedstavlja postнpak нtvгd
jivaпja селе kostaпja jedпog нсiп ika.
Ргеша gгнраша tгoskova koje se нk\јнснјн н kallшlacUн селе kostaпja kallш
lacija шоzе sadгzati рнпе tгoskove pгoizvodпje ili vaгijaЬilпe tгoskove.
319
7.4.1. Metode kalkuiacije сепе kostanja
Imajнci н vidн da pгoizvodпja гazlicitil1 pгoizvoda ima гazlicit tok, daje оЬiш
pгoizvodпje pгoizvoda гazlicit, гazн111 ljivo је da i пасiп нtvгdjivaпja сепе kostaпja
шога biti гazlicit. U гacшюvodstveпoj teoгUi i ргаkзi pozпatje i koгisti se veliki Ьгој
гazlicitil1111etoda kalkнlacije. Izboгmetoda је ll velikoj тегi оdгеdјеп kaгakteгisti
kaшa оdпоsпо tipoш pгoizvodпje.
Polazeci od оsпоvпЉ kaгakteгistika pгoizvodпje, koje se ogledajн i н ЬгојLЈ
нсiпаkа koji је гezнltat pгoizvodпog ргосеsа, пюgнсе је ideпtifikovati dva оsпоvпа
tipa pгoizvodпje: pojedi11ac11LJ i шаsоvпн pгoizvodпjн.
Ројеdiпаспош pгoizvodпjoш se smatгa kako pгoizvodпja ројеdiпаспЉ, ро
pгavilн LJпikatпil1 pгoizvoda, tako i pгozvodпja ро гаdпiш па\оziша, оdпоsпо sегi
јаша. Ргеdшеt ројеdiпаспе pгoizvocl11je, ali i seгUske pгoizvodпje шоgн biti odevпi
predшeti (pгoizvodпja нпikаtпЉ l1aljiпa, ili pгoizvodпja odгedjeпog шodela l1aljiпe
ро јеdпош гаdпош паlоgн н vise veliciпa i vесеш Ьгојн komada), пашеstај, шаsiпе
i dп1go. Као пosioci tгoskova kod ove pгoizvodпje javljajLJ se, dakle, pojediпacпi
pгoizvodi ili гаdпi пalozi.
Маsоvпош pгoizvodпjoш se sшаtга pгoizvodпja velikog Ьгоја istovгs11il1, l10-
111oge11il1 pгoizvoda i pгoizvodпja velikog Ьгоја pгoizvoda dоЬiјепЉ odjedпe siгoviпe
н jed110111 pгoizvodпoш postнplш. Pгoizvodпja сешепtа, нglja, сгера, cigle, ргегаdа
пafte, pгoizvodпja jestivog нlја, SLI sашо пeki od ргiшега шаsоvпе pгoizvodпje.
а) Metocla clodatne kallшlacije
Metoda dodatпe kallшlacije se koгisti za нtvгdjivaпje сепе kostaпja ргi

ројесliпаспој pгoizvodпji оdпоsпо ргi pгoizvodпji ро гаdпiш пaloziшa. Za ovaj tip
pгoizvodпje је kaгakteгisticпo da se па јеdпош шеstн tгoskova рагаlеlпо ili нza
stopпo pгoizvodi vise гazпovгsпil1 pгoizvoda ројеdiпаспо ili L1 seгiji, sto пашесе
роtгеЬн гazlikovaпja civejн gгнра tгoskova:
diгektпil1 tгoskova - нslovljeпЉ kопkгепtiш pгoizvodoш koji se za пјеgа
шоgн vezati i
i11diгekt11il1
ili opstil1 tгoskova, zajecl11ickil1 za sve vгste pгoizvoda, а пе
pojedi1ш vгstL1, zbog cega se пе шоgн diгektпo vezati, vec se пjilюva гa
spodela vгsi рнtеш нslovпil1 baza, оdпоsпо kljнceva za гaspodelн.
U diгektпe tгoskove нЬгајајн se, kako је vec паvеdепо, tгoskovi шateгUala za
izгaclн, tгoskovi zaгada izгade i posebпi pojediпacпi tгoskovi.
Opsti tгoskovi pгoizvodпje obнl1vatajн: tгoskove zaгada гadпika koji гаdе н
pгoizvodпji ali пе diгektпo па izгadi нсiпаkа, tгoskovi amoгtizacUe osпovпil1 sгed
stava н pгoizvodпji ako se опа оЬгаснпаvа vгeшeпski, tгoskovi elektгicпe епегgiје,
tгoskovi odгzavaпja оsпоvпЉ sгedstava i sl.
320
Kako izшedjн нсiпаkа i opstil1 tгoskova pгoizvodпje пеша diгektпe veze пji
lюvo dodeljivaпje pojediпiш нсiпсiша vгsi se нz рошос нslov11il1 kUнceva. Као
kljнcevi za гaspodelн шоgн se koгistiti:
zai-ade izгade,
нtгosci diгektпog гаdа i
tгoskovi diгekпog шateгijala.
Vazпo је da za гaspodelн opstЉ tгoskova pгoizvodпje Ьнdе оdгеdјеп kUнc koji
пајvесој шегi odгazava povezaпost datog tгoska i нсiпkа. Tacпost нtvгсlјепе сепе
kostaпja н velikoj шегi zavisi нргаvо od pгavilпe alokacUe opstЉ tгoskova pгoizvodпje.
Sadгziпa kallшlacije сепе kostaпja kada se опа нtvгdјнје шеtоdош dodatпe
kalkнlacije је:
1. Troskovi materijala za izradu

2. Troskovi zarada izrade
3. Posebni pojedinacni troskovi
Direktni troskovi proizvodnje
4. Opsti troskovi proizvodnje
Cena ko§tanja proizvodnje
Ро сепi kostaпja pгoizvodпje ргосепјнјн se zalil1e пеdоvгsеле pгoizvodпje i

gotovil1 pгoizvoda.
Kada se па сепн kostaпja pгoizvodпje dodajн tгoskvi пepгoizvodпog Љпk
сiопаlпоg роdгнсја dobija se рнпа ili kошегсiјаlпа сепа kostaпja koja se koгisti za
нtvгdjivaпje visiпe гaslюda izazvaпil1 ргоdајош pгoizvoda.
Dodavaпjeш па ршш kошегсiјаl1ш сепн kostaпja dobitka doЬija se ргоdајпа
сепа koja је osпov za нtvгdjivaпje visiпe pгilюda.
Ргiшег:
U tolш шеsеса fеЬгнага н ргеdнzесн za pгoizvodпjн koпfekcije, оЬаv\јапа је
pгoizvodпja ро dva гаdпа пaloga i to: Radпi пalog 1- Zeпske јаkпе i Radпi пalog - 2
Decje јаkпе. Ро гаdпош паlоgн 1 pгoizvodi se 20 zeпskil1 jakпi, а ро гаdпош 11alogt1
2 - 80 decjiћ jakпi.
Na гаснпiш шesta tгoskova vode se sашо opsti tгoskovi, dok se diгektпi
tгoskovi obнl1vatajн пероsгеdпо па гаdпiш лaloziшa. Opsti tгoskovi se па гасiпе
пaloge аlосiгајн kогisсепјеш zaгada izгade kao kljнca za гaspodelн.
1. Ро tгеЬоvапјiша нtгоsепо је шateгUala za izгadt1 ро гаdпош па\оgн 1 za
60.000, а ро гаdпош пalogt1 2 za 80.000 diпага (нkнрпо 140.000).
2. Ргеша оЬгаснпаtiш гаdпiш listaшa zaгade izгade izпose н Ьгнtо izпost1 za
гаdпi пalog 1 - 40.000, а za гаdпi пalog 2 - 20.000 diпага (нlшрпо 60.000).
3. Opsti tгoskovi шesta tгoskova izпose 180.000 diпага.
321
ОЬгасвп гaspodele opstil1 tгoskova па гаdпе пaloge ргеша zагаdаша izгade:
Opsti tгoskovi х 100/ zaiade izгade 180.000 х 100/ 60.000 = 300%
Radni nalog Zarade izrade Koeficij ent opstih troskova Iznos opstih troskova
1
1 40.000 3 120.000
2 20.000 3 60.000
Ukupno: 60.000 180.000
ОЬа гаdпа пaloga sв zavгseпa i pгoizvodi sв pгedati LI шаgасiп. Kada пisв

zavгseпi гаdпi пalozi, а vгsi se deliшicпa ispoгвka zavгseпil1 pгoizvoda пastaje
ргоЫеш kојв сепн kostaпja вpotгeЬiti јег stvaгпe сепе kostaпja jos пеша.
Kalkнlacija сепе kostaпja pгoizvodпje:
Eleшenti kalkulac~e Radni nalog 1 Radni nalog 2

1. шateriј al za izradu 60.000 80.000
2. zarade izrade 40.000 20.000
Direktni troskovi 100.000 100.000
proizvodnje (1 +2)
3. Opsti troskovi proizvod. 120.000 60.000
Cena kostanja proizvodnje 220.000 160.000
(1 +2+3)
Kako је ро svakoш od гadпil1 пaloga pгoizvedeпo пе јеdап vec vise pгoizvocla,

do jediпicпe сепе kostaпja dolazi se dеlјепјеш сепе kostaпja ро гаdпош паlоgн sa
pгoizvodeпoш kol ici110111.
Сепа kostaпja zeпske јаkпе = 220.000/ 20= 11.000 diпага ро kошаdв.
Сепа kostaпja decje јаkпе = 160.000/ 80 = 3.000 diпага ро kошаdв.
Metocle divizion.e kalkulacije
7.2.2.2. Metoda divizione kalkulacije сепе kostanja
U slвсајв kada se kao гezвltat pгoizvodпje javlja шаsа pгoizvoda сепа kostaпja
нtvгdјнје se ргiшепош пekog od шetoda divizioпe kalkвlacije.
Ukoliko se kao пosilac tгoska javlja шаsа l10111ogeпil1, istovгsпill pгoizvoda
tada se za нtvгdjivaпje сепе kostaпja koгisti шetoda ciste divizioпe kalkнlacije.
322
Kada se н tolш jedпog оЬгаснпskоg peгioda kao пosilac tгoskova javUa шаsа
гazlicitiЬ pгoizvoda koji sн izгadjeпi od istog шateгijala, ро istoш telшoloskoш
postнpkн, za нtvгdjivaпje сене kostaiЧa se koгisti шetoda divizioпe kalkнlacije нz
рошос ekvivale11t11Љ Ьгојеvа.
U slнсајнda se kao гezнltat ргегаdе јеdпе siгoviпe LI јеdпош telшoloskoш
postнplш dobije vise гazlicitЉ pгoizvoda, сепа kostaпja se нtvгdјнје koгisce1*111
шetoda lшplovaпe оdпоsпо vezaпe pгoizvod1Чe.
(1) Metoda ciste divizioпe kallшlacije se ргi111е1Чнје ргi pгoizvod1Чi нglja, bok-
sita, dгveta
za ogгev, сешепtа i sl. Внdнсi da sн tгoskovi pгoizvodпje пastali н datoш
оЬгаснпskош регiоdн pozпati, i da је pozпata koliciпa pгoizvedeпog pгoizvoda do
сепе kostaпja se dolazi jedпostavпiш dеlјепјеш tгoskova pгoizvodпje sa pгoizvecle-
110111 koliciпoш pгoizvoda ..
Cena kostanja = Ђ·oskovi p!l·oizvoclnje/kolicina pгoizvecleniћ. p!l·oizvoda
Ргiшег: Beogгadska pivaгska iпdнstгija је н tokн јнlа 200х godiпe pгoizvela

500000 flasa piva.Тгoskovi pгoizvod1* piva izпose 10.000.000 diпага.
Сепа kostaпja ро јеdпој flasi piva izпosi: 10.000.000/500.000=20 diпага ро
flasi.
(2) Metoda divizioпe kallшlacUe рошосн ekvivaleпtпЉ Ьгојеvа se, kako је
паvеdепо, koгisti н опiш ргеdнzесiша koja od iste siгoviпe koгisteci isti telшoloski
postнpak н јеdпош оЬгаснпskош регiоdн pгoizvode шаsн гazlicititl1 pгovoda. Da-
kle, н оvош slнсајн sн pozпati tгoskovi pгoizvod1* i pozпato је koji sн pгoizvodi
pгoizvedeп i i н kojoj koliciпi. Опо sto п ije pozпato, а odgovoг tгеЬа da da kalkнlacija
сепе kostaпja sн sledeca pitaпja: koliko tгoskova pгoizvodпje је izazvala svaka vгsta
pгoizvedeпЉ pгoizvoda i koliko izпose tгoskovi pгoizvodпje ро jediпici pгoizvoda
za svalш vгstн ропаоsоЬ.
Da bi se doЬili odgovoгi па ova pitaiЧa пеорlюdпо је pгoizvedeпe koliciпe
гazlicitЉ pгoizvoda koпveгtovati н јеdап tzv. нslovпi pгoizvod. Koveгtovaпje pгet
postavlja odгedjivaпje ekvivaleпtпil1 Ьгојеvа. Sаш пaziv ekvivaleпtпi Ьгој нрнснје
па zakljнcak da је гее о Ьгојн koji odгazava odпose izшedjн гazlicitЉ pгoizvoda.
[zЬог osпove za odгedjivaпje ekvivaleпtпog Ьгоја је svakako пajdelikatпUi deo
kallшlacije. ОdаЬгапа osпova шога da vегпо odгazava odпos izшedjн tгoskova koje
izazivajн гazliciti pгoizvodi. U pгaksi se kao osпova za нtvгdjivai* ekvivaleпtпog
Ьгоја шоgн ыesti:
нtгosci шateгijala za izгadн
нtгosci diгektпog гаdа
odпosi izшedjн сепа kostaпja pгoizvoda н ргеtlюdпош оЬгаснпskош регiоdн
odпosi izшedjн сепа kostaпja dгнgЉ pгoizvodjaca istil1 pгoizvoda i sl.
Ako se pгoizvodi pгoizvode od iste siгoviпe i ako је telшoloski postнpak роt
ршю isti, kao sto је slнcaj н pгoizvodпji cigle ili сгера, tada koliciпa нtгоsепоg
шateгUala za izгadн pгedstavUa dоЬаг izboг za odгedjivaпje ekvivaleпtпil1 Ьгојеvа.
323
Ukoliko se pak od iste koliciпe шateгijala Llz lltгosak гazlicite koliciпe гаdа, dobijajв
гazliciti pгoizvodi, LI pгoizvodпji пakita па ргiшег, tada вtгоsепа koliciпa гаdа ili
tгoskovi zaгada izгade tгеЬа da Ьнdв LIZeti kao osпova za Lltvгdjivaпje ekvivaleпtпil1
Ьгојеvа.
Ргiшег:
U pгedl!zecll "Toza Mш·kovic", Kikiпcla, LI tolш шагtа 200х godiпe pгoizve
deпo је 10.000 keгa111ick:il1 plocica "N' i 20.000 keгaшickiћ plocica "В". Ekviva-
leпtпi bгojevi вtvгdjeпi па osпovll lltгosaka mateгijala za izгadв izпose 1:4. Tгoskovi
pгoizvodпje в dato111 шеsесв izпoe 1.800.000 diпага.
Kallшlacija сепе kostaпja LIZ рошос ekvivaleпtпi\1 Ьгојеvа se spгovodi kгoz

sledece faze:
1. koliciпe pгoizvodeпi\1 pгoizvoda se пшоzе sa odgovaгajL1ci111 ekvivaleпt-
11i111 Ьгојеш сiше se koliciпe stvaгпo pгoizvedeп iћ pгoizvoda pгevode в
Lislovпe pгoizvode ili вslovпe jediпice. Ovi111 se zapгavo doЬija odgovoг па
pitaпje kol iko Ьi ргi istiш tгoskoviшa pгoizvodпje Ьilo 1110gL1ce pгoizvesti
plocica "N'. Ekvivaleпtпi Ьгој 1:4 pokazL1je da Sll tгoskovi pгoizvodпje
pгoizvoda "В" cetiгi рвtа veci od tгoskova pгoizvodпje pгoizvoda "А".
2. Тгoskovi pгoizvodпje koji sв zajedпicki za оЬа pгoizvoda se роtош dele
sa Ьгоје111 LislovпЉ jediпica i doЬija se сепа kostaпja ро јеdпој вslovпoj
jediпici.
3. Сепо111 kostaпja L1slovпe jediпice mпozi se Ьгој L1slovпil1 jediпica
svakog
od pгoizvoda i doЬijajLJ se tгoskovi pгoizvodпje
datog pгoizvoda.
4. Podeloш tгoskova pгoizvodпje datog pгoizvoda sa pгoizvede110111 koliciпo111
doЬija se пjegova сепа kostatпja.
R.b. Proizvod KoliCina Ekvival. Broj СК ро Troskovi Сепа

broj uslov.jed. uslov. proizvodnje kostanja
Jed.
1 2 3 4 = 2х3 5 6=4х5 7=6/2
1. "А" 10.000 1 10.000 20 200.000 20
2. "В" 20.000 4 80.000 20 1.600.000 80
90.000 1.800.000
Pгiшetite da је сепа kostaпja pгoizvoda "В" cetiгi pLJta visa od сепе kostaпja
pгoizvoda "N', sto је пероsгеdпа posledica сiпјепiсе daje ekvivaleпtпi Ьгој za ovaj
pгoizvod cetiгi pLJta visi od ekvivaleпtпog Ьгоја za pгoizvod "N'. OtL1da vazпost
tacпog Lltvгdjivaпja ekvivaleпtпil1 Ьгојеvа.
Na оsпоvн нtvгdјепе сепе kostaпja н glavпoj kпjizi i рошоспој kпjizi gotovil1
pгoizvoda Ьi Ьilo kпjizeпo роvесапје zalil1a LJsled zavгsetka pгoizvodпje.
(3) Metoda divizioпe kallшlacije kllplovaпe pгoizvodпje se ргiшепјвје LJ
pгedLJzeciшa koja kгoz ргегаdLЈ јеdпе siгoviпe dobUajLJ шast1 гazlicitil1 pгoizvocla.
324
Ргегаdа пafte, pгoizvodпja Ьгаsпа, pгoizvodнja sесега ргiшегi Sll llpгavo ovog tipa
шаsоvне pгoizvodнje. Pгoizvodi koji se dobUajв od јеdне siгoviпe i LI јеdпош pгoiz
vodнoш postllpkв шоgв sa staнovista ргеdнzеса роsшаtгано iшati шеdјнsоЬпо
гаvноргаvап odпos ili se шоgн пalaziti н od110sн glavпog i spoгedпog pгoizvoda. U
ргvош slвсајн svi dobijeпi pгoizvodi iшајн za ргеdвzе6е jedпak zпасај, н dгвgош
pгedпost se daje јеdпош od pгoizvoda. Ovaj odпos pгoizvoda вtice па пасiп нtvгd
jivaпja сепе kostaпja.
Ukoliko svi dobUeпi pгoizvodi iшајв jedпak zпасај
za ргеdнzесе tada se ргi
вtvгdjivaпjн сепе kostaпja polazi od stava da LI ргоdајпој сепi svakog od pгoizvoda
tгoskovi pгoizvodпje tгеЬа da iшајн isto гelativпo L1ces6e. Podaci koji sн ll оvош
s\нсајн pozнati SLI нkllpнi tгoskovi pгoizvodнje, vгste i koliciнe dоЬiјенЉ gotoviћ
pгoizvoda.
Оа Ьi se наргеd defiнisaпi ciU kallшlacije сене kostaнja ostvaгio роtгеЬпо је
LI ргvош kога\ш нtvгditi ргоdајнн vгedнost pгoizvedeнiћ pгoizvoda. Оо ргоdајне
vгedпosti se dolazi пшоzенјеш pгoizvedeнil1 koliciнa sa ргоdајпiш сенаша, koje sн
takodje pozнate.
Stavljaпjeш LI odпos tгoskova pгoizvodпje sa ргоdајпош vгed110scн pгoizve
deпЉ pгoizvoda dobUa se stopa L1cesca tгoskova pгoizvodнje в jed110111 diпагн рго
dајпе vгedпosti.
Kada se dоЬiјепош stopoш рошпоzi ргоdајпа vгedпostsvakog od pгoizve
deпill pгoizvoda dobUa se izпos tгoskova pгoizvodпje
koji se odпosi па dati pгoiz
vod, а do сене kostaнja ро jediнici se dolazi ргiшепош ciste divizioпe kallш\acije,
tj. dе\јенјеш tгoskova pгoizvodпje sa koliciпoш pгoizvedeнil1 pгoizvoda.
Opisaнi postllpak L1tvгdjiva11je сепе kostaпja vezaпe pгoizvodпje Ьiсе ilвstгo
vaп па sledeceш ргiшегн:
Ргеdнzесе "N" је н шагtн шеsесн 200х рiегаdош оsпоvпе siгoviпe, pгoizvelo
12.000 tона pгoizvoda "N' i 8.000 tопа pгoizvoda "B"Тгoskovi pгoizvodпje izпose
15.000.000 diпага. Ргоdајпа сепа pгoizvoda "N' izнosi 1.000 diнага ро toпi, а pгoiz
voda "В" 1.500 diнага ро toпi.
Kalkнlacija:
Rb. Proizvod koliCiпa Prodajпa Prodajпa % ucesca Troskovi Сепа

сепа vredпost troskova proizvodпje kostaпja
1 2 3 4=2х3 5 6=4х5 7=6/2
1. "А" 12.000 1.000 12.000.000 62,5 7.500.000 625
2. "В" 8.000 1.500 12.000.000 62,5 7.500.000 937,5
24.000.000 15.000.000
Stopa L1ces6a tгoskova pгoizvodпje = (15.000.000/24.000.000)xl 00=62,5

U оvош slнсајн kao k\јнс za alokacijн tгoskova pгoizvodлje ла pгoizvedeнe
pгoizvode koгisceнa је ргоdајна vгedнost. U pгaksi se рогеd ргоdајпе vгedнosti ko-
325
гisti i teziпa dobijeпil1 pгoizvoda koja se stavlja LI odпos sa нlшрпош teziпoш ргег
аdјепе siгoviпe. Ostali postнpak LI kalkнlaciji ostaje isti.
Ukoliko је ргi vezaпoj pгoizvodпji јеdап pгoizvocl glavпi а dгнgi spoгedпi
pгoizvod, tada је ноЬiсајепо da ргеdнzесе пastoji da гeпtaЬilitet glavпog pгoizvoda
poveca kогisсепјеш spoгedпog pгoizvoda. U tош slнсајн se нtvгdјнје sашо сепа
kostaпja glavпog pгoizvoda. Posto sн pozпati tгoskovi pгoizvodпje i pгoizvedeпe
koliciпe glavпog i spoгedпog pгoizvoda, do сепе kostaпja glavпog pгoizvoda se clol-
azi tako sto se tгoskovi pгoizvodпje ш11апје za ргоdајпн vгedпost spoгedпog pгoiz
voda, а роtош podele sa pгoizvedeпoш koliciпoш glavпog pгoizvoda.
Prime1·:
UUaгa "Vital", Vгbas н оktоЬгн 200хје ргегасlош sнпсоkгеtа pгoizvela 50.000
litaгajestivog нlја i 10 tопа нljaпil1 pogaca, koje se koгiste kao stocпa I1гапа. Tгoskovi
pгoizvodпje izпose 2.600.000 diпага, а ргоdајпа сепа јесlпе tопе нlјапi\1 pogaca
izпosi 1О.ООО diпага ро toпi.
Polazeci od пavedeпil1 podataka сепа kostпja litгa jestivog нlја izпosi:
Rb. Elementi kalkulacije Iznos

.1. Troskovi proizvodnje 2.600.000
2. Prodajna vrednost uljanih pogaca (IOxl0.000) 100.000
3. Troskovi proizvodni е glavnog proizvoda 2.500.000
4. Cena kostania glavnog proizvoda 50
Сепа kostaпja glavпog pгoizvodaje нtvгdјепа шеtоdош ciste divizioпe kalkн

lacije, koja se i ovde ko111bi1шje sa kalkнlacUoш vezaпe pгoizvodпje.
Pitaпjaza kопtгоlн гаzш11еvапја i zпапја:

1. Sta se podгazш11eva pod kalkнlacijoш сепе kostaпja
2. Које vгste kallшlacije сепе kostaпja postoje ргеша vге111е1ш пјепоg sas-
tavljaпja?
3. Koji tгoskovi шоgн Ьiti нklјнсепi LI се1ш kostaпja?
4. Za koje se пашепе koгistiti сепе kostaпja?
5. Kakav је odпos sisteшa оЬгаснпа tгoskova i kalнlacije сепе kostaпja?
6. Od cega zavisi izboг шetoda kallшlacije?
7. Ako se koгisti шetoda dodatпe kalkнlacije о kош tipн pгoizvodпje је гее?
8. Od cega н пajvezoj шегi zavisi гealпost сепе kostaпja нtvгdјепе divizioп-
0111 kallшlacUoш нz рошос ekvivale11t11il1 Ьгојеvа?
9. Na OSПOVll cega шоgн Ьiti lltvгdjivaпi ekviva\eпtпi bгojevi?
1О. Ako sн tгoskovi pгoizvodпje 1ОО.ООО, koliciпa glavпog pгoizvoda 1ОО
tопа, ргоdајпа vгedпost glavпog pгoizvoda 50.000, а ргоdајпа vгedпost
spoгedпog pгoizvoda 10.000 kolika је сепа kostaпja glavпog pгoizvoda?
326
8. OBRACUN PERIODICNOG REZULTATA РО
OSNOVU METODE TROSKOVA PRODATI
UCINAKA
Ciljevi izucavanja
1. Objasnjenje osnovnЉ postavki na kojima se zasniva metoda troskova

prodatЉ ucinaka
2. Utvrdjivanje klasifikacije troskova primerene potrebama ove metode
3. ldenfikovanje sadrzine bllansa uspeha proizvodnog i trgovinskog
preduzeca sastavljenog ро metodi troskova prodatЉ ucinaka
4. Ocena iskazne moCi bllansa uspeha sastavljenog metodom troskova
prodatЉ ucinaka
8.1. Osnove metode troskova prodatЉ ucinaka
Utvгdivaпje peгiodicпog гezнltata је, ргеша орstергЉvасепош шislјепјн, os-

11ov11i cilj kпjigovodstva,
dokje bila11siгa11je staпja пјепш koшpatiЬilaп cilj.
Peгiodicпi гezнltat se, 11acel110 govoгeCi, нtvгdнје sнсеUаvапјеш svЉ гasho
da пastalill н јеdпош оЬгаћшskош регiоdн sa pгilюdiшa koji sн п tош регiоdп
пastali i гadi cijeg ostvaгeпja Sll гaslюdi i сiпјепi. Као sto је vec istalшнto, ll
гacшюvodstveпoj liteгatшi sн pozпate i н pгaksi se koгiste dve оsпоvпе шetode za
оЬгаснп peгiodicпog гezнltata. То sн шetoda нlшрпЉ tгoskova i шetoda tгoskova
pгodatill нСiпаkа. Utvгdivaпje peгiodicпog гezнltata па os110vп шetode пlшрпЉ
tгoskova vec је bilo ргеdшеt detaljпog гаzшаtгапја н ovoj kпjizi. U ovoj glavi сешо,
stoga, izloziti bilaпsiгaпje пsреlы ро шetodi tгoskova ргоdаtЉ нсiпаkа.
Bilaпsiгaпje пspeha ро шetodi tгoskova ргоdаtЉ нСiпаkа, kпjigovodstveпo
роsшаtгапо, pгetlюdi Ьilапsiгапјн нsреlы ро шetodi нkнрпЉ tгoskova. U ргviш
kопtпiш okviгiшa, kao sto је Schшaleпbach-ov koпtпi okviг, па ргiшег, Ьiо је
нgгаdеп шеlыпizаш Ьilапsiгапја нsреlы ро шetodi tгoskova pгodatill пCiпaka.
327
Susti1ш шetode troskova prodatill uCi11aka Ci11i zahtev da se pгilюdiшa od рго
dаје ostvaгe11i111 u јеdпош оЬгасuпskош peгiodu supгostave пјiша koгespo11de11t11i
raslюdi, izгazeпi u forшi troskova pгodatill proizvoda, нsluga od11os110 паЬаvпе
vгedпosti prodate гоЬе.
U pгoizvodпiш pгeduzeCiшa ovi гashodi se ispoljavaju н fогшi сене kostaпja
pгodatih proizvoda i usluga, koju Сiпе:
1. troskovi pгoizvodпje pгodatill proizvoda i uslнga
2. tгoskovi нргаvе
3. tгoskovi ргоdаје
4. сепа kostaпja ргоdаје (1+2+3)
Ovakva stгпktшa гashoda uрнснје па zakljucak da bila11siгa11je нspel1a ро

шetodi tгoskova prodatih uciпaka pretpostavlja da se н global110111 kпjigovodstvн
tгoskovi оЬнћvаtајн ро шestiшa i пosiociшa troskova.
То prakticпo zпaCi da је, н оvош slнсајн, pogoпsko lшjigovodstvo i11kогрогi
га110 н lшjigovodstvo, Ьнdнсi da se utvгdivaпje peгiodicпog rezultata vгsi па оsпоvн
racuпa glavпe kпjige prvog stepeпa. Ako se iша н vidн da је н rапош гаzvојпош
periodн lшjigovodstva, pogoпsko lшjigodstvo bilo i11tegral11i deo poslovпog kпjigo
vodstva, опdа se bila11siгa11je нspelia ро шetodi tгoskova pгodatih нСiваkа javUa kao
jediпo шоgнсе. Јег se, н tako oгga11izova11oш lшjigovodstvн, tгoskovi u tге1шtlш
пastaпka vеzнјн za шesta i пosioce tгoskova н pгoizvodпji, шesta tгoskova upгave
i шesta tгoskova prodaje. Tek u okvirн шesta i пosilaca troskova опi se obнl1vatajн
ро vrstaшa. EvideвcUa о troskoviшa ро vrstaшa za poslov1ш jediпicн н celiпi se пе
vodi, јег bila11sira11je нspel1a ро шetodi troskova pгodatih uCiпaka takvн evide11ciju
i пе zal1teva.
Bila11sira11je uspelia ро ovoj шetodi se, н okviгн tako oгga11izova11og kпjigov
odstva, н пасеlн, шоzе graficki predstaviti ovako:
328
Mesta i nosioci Gotovi Troskovi prod.
s~aт-ij-al----, tro~kov~ proizvodnJ_·e---p-rтodi proi~т i u'sl.
Ispravka vred.
osnovnih sred.
Racun doЬitka i
Obavezepo Mesta troskova guЬitka
osnovu zarada
1-----u рГ
..... Rashodi ~ Prihodi
DobavliaCi
Prihodi od prodaje
proiz. i usluga
Mesta troskova
Tekuci racun prodaje
---
so
Blagajna
so
AVR
so
PVR
Utvгdivaпje peгiodicпog гezultata ро ovoj шetodi pгetpostavlja гazvije110

pogoпsko lшjigovodstvo kao i ргесizпо defi11isa11e stavove о stгнktнгi сене kostaпja,
329
ЬнdнСi daje нргаvо сепа kostaпja pгodatiЬ pгoizvoda i нslнga osпova za нtvгdivaпje
гashoda.
Stvaгaпje i гazvoj velikiЬ, рге svega, iпdнstгUskiЬ ргеdнzеса пa111et1шli sн
гacшюvodstvн, i н okviгн пјеgа i kпjigovodstvн поvе zadatke. Ucesce fiksпiћ i
opstiЬ tгoskova н нlшрпiш tгokoviшa пaglo гaste, sto kallшlacijн сене kostaпja Ciпi
sloze110111.
Teskoce н vezi sa нtvгdiva11je111 сене kostaпja нсiпаkа odгazile sн se i па Ьi
la11siгa11je нsреЬа. U поviш нsloviшa нtvгdivaпje peгiodicпog гezнltata па оsпоvн
шetode tгoskova pгodatil1 нсiпаkа ll global110111 kпjigovodstvн postaje koшplikova-
110. U zeUi da se olaksa Ьilапsiгапје нspelia, н kопtпе okviгe, оdпоsпо н global-
110 lшjigovodstvo se нvode рогеd гаснпа шesta i пosilaca tгoskova i гаснпi vгsta
tгoskova za poslov1ш jediпicн kao сеliпн. Uvodeпje oviЬ гаснпа је Ьilo sгаснпаtо па
ошоgнсаvапје koгisceпja шetode нlшрпiЬ tгoskova za оЬгаснп peгiodicпog гezнl
tata. Ova шetoda оЬгаснпа peгiodicпog гezнltata је н оdпоsн па шеtоdн tгoskova
pгodatiЬ нСiпаkа jedпostavпija. Тiше, гаzнше se, пiје опешоgнсепо Ьilапsiгапје
нsрећа i ро шetodi tгoskova pгodatiЬ нсiпаkа.
8.2. lJtvrdivanje periodicnog rezultata na osnovu metode tro§k:ova

prodatih ucinaka u proizvodnom preduzecu
Dosadasпja izlagaпja н dгнgош delн ove lшjige polazila sн od pгetpostavke da

se peгiodicпi гezнltat нtvгdнје ро шetodi нlшрпiЬ tгoskova. U skladн sa zaЬteviшa
ovog шetoda oгgaпizovaпa је i kпjigovodstveпa evideпcija. U glavпoj kпjizi pгvog
stepeпa vode se гаснпi vгsta tгoskova za ргеdнzесе kao celi1ш, dok se гаснпi шesta
i пosilaca tгoskova vode н glavпoj kпjizi dгнgog stepeпa оdпоsпо н pogoпskoш
lшjigovodstvн. Bilaпsiгaпje нsреЬа ро шetodi tгoskova pгodatiЬ нсiпаkа zbog
гazlicitog, tj. dгнgacUeg iskazivaпja гaslюda i pгilюda zaЬteva нkUнCivaпje pogoп
skog lшjigovodstva н globalпo lшjigovodstvo.
То zпaci da se, н skladн sa ovo111111etodo111, а zbog нspostavljaпja kako шаtегi
јаlпе tako i fогшаlпе povezaпosti Ьilaпsa нspelia i lшjigovodstva, н glavпн kпjigн
pгvog stepeпa шогајн нvesti sledeCi гаснпi:
1. гаснпi шesta tгokova i пosilaca tгoskova i
2. гаснпi tгoskova pгodatiЬ pгoizvoda i нslнga.
Ukljнeivaпjeш паvеdепiЬ гаснпа н glavпн lшjigн pгvog stepeпa stvaгajн se

нslovi da se н poslovпoш kпjigovodstvн pгati сеlоlшрпо eksteпю i iпtепю kгеtапје
гоЬпiЬ i поvсапiЬ tokova ро pozпatoj foпшlli N-R-P-Rl-N 1. Ali, ш11esto obнl1vata11-
ja пastaliЬ tгoskova sашо ро vгstaшa, kako se to ciпi н slнсајн ргiшепе шetode
нlшрпiЬ tгoskova, нtvгdivaпje peгiodicпog гezнltata ро шetodi tгoskova pгodatiЬ
нСiпаkа pгetpostavlja аlосiгапје пastaliЬ tгoskova i пjilюvo lшjigovodstveпo оЬнЬ
vаtапје н glavпoj kпjizi pгvog stepeпa.
330
Svi tгoskovi ро vгstaшa пastali sн н
vezi sa pгoizvodпjoш pгoizvoda i нslнga,
пјilюvош ргоdајош ili нргаvош ргеdнzеса. Тгoskovi koji sн izazvaпi pгoizvodп
joш pгoizvoda i нslнga obнl1vatajн se па гасшш Тгoskovi pгoizvodпje. Tгoskovi
нslovljeпi ргоdајош evideпtiгajн se ргеkо гаснпа Тгoskovi ргоdаје, а tгoskovi нр
гаvе ргеkо istoiшeпog гаснпа Tгoskovi нргаvе. Ova гaspodela ргiшагпЉ tгoskova
ро vгstaшa па шesta tгoskova vгsi se па оsпоvн oгigiпalпe kпjigovodstveпe dolш
шeпtacije, оdпоsпо ideпtifikovaпjeш шesta пastaпka svakog tгoska. Ova гaspodela
tгoskova lшјizепЉ ргеkо гасн11а vгsta па гаснпе шesta tгoskova, tгеЬа пaglasiti,
нsledice sашо опdа kada fiпa11sijsko гacшюvodstvo sadгzi vгste, шesta
i пosioce
tгoskova, kao sto је slнcaj
sa 11asi111 kопtпiш okviгoш. Kada fiпaпsijsko lшjigovod
stvo sadгzi sашо гаснпе шesta i пosilaca tгoskova kako је to kod ргосеsпоg koпtпog
okviгa, ova гaspodela izostaje. Тгoskovi se ро паstапlш kпjize пероsгеdпо па гаснпе
шesta tгoskova. Pгelшjizavaпje пastalil1 tгoskova sa гасш1а vгsta па гаснпе шesta
tгoskova пе vгsi se diгektпoб vec iпdiгektпo, ргеkо гаснпа Raspoгed vгsta tгoskova.
Rаснп Raspoгed vгsta tгoskova se odobгava za нlшрап izпos пastalЉ tгoskova,
сiше se, н stvaгi, zatvaгajн гаснпi vгsta tгoskova, а zаdнzнјн гаснпi шesta tгoskova
za ргiраdајнсе izпose tгoskova. Deo нlшрпiЬ tгoskova koji је izazvaп pгoizvodпjoш
pгoizvoda i нslнga, а koji је obнl1va6e11 па dнgovпoj stгaпi гаснпа Tгoskovi pгoiz
vodпje pokazнje н sнstiпi izпos sгedstava нlоzепЉ н pгoizvodпjн. То нlаgапје се se
kгoz kгaci ili dнzi vгeшeпski peгiod objektiviгati н vidн gotovih pгoizvoda.
Vгedпost zavгseпiЬ gotoviЬ pгoizvoda нtvгdнје se kгoz kallшlacijн сепе
kostaпja, о kojoj SШО vec detaljпo govoгili. Ргепоs gotovih pгoizvoda iz pгoizvodпje
н 111agaci11 gotoviЬ pгoizvoda kпjizi se па i-actшiшa glavпe lшjige tokoш Citavog
оЬгаснпskоg peгioda, опаkо kako se pгoizvodi zavгsavajн i to: zаdнzепјеш гаснпа
Gotovi pгoizvodi i оdоЬгаvапјеш гаснпа Тгoskovi pгoizvodпje. То је i logicпo zbog
toga sto је vгedпost sгedstava нlоzепiЬ н pгoizvodпjн sшапјепа za се1ш kostaпja
zavгse11il1 gotoviЬ pгoizvoda i нslнga koji sн пapнstili pгoizvodпjн.
Тгoskovi ргоdаје i tгoskovi нргаvе sн нlаgапја koja sн н Љпkciji os11ov11e po-
slovпe aktivпosti, ali sн, za гazlikн od нlаgапја н pгoizvodпjн iz kојЉ геzнltiгајн
gotovi pгoizvodi - пosioci Ьнdн6Љ ргiЬоdа, sгedstva нlоzепа н ove tгoskove de-
fi11itiv110 нtгоsепа. Ро os110vн пјiЬ se н пагеdпiш оЬгаснпskiш peгiodiшa пе шоgн
ocekivati пikakvi pгilюdi, ра se zbog toga sшаtгајн гаslюdош peгioda н kоше sн
пastali. Опi, dakle, pгedstavljajн пegativпe kошропепtе fiпaпsijskog гezнltata.
Ргоdаја gotovih pгoizvoda i нslнga izaziva рогеd pгilюda н visiпi ргоdајпе
vгedпost i гaslюde н visiпi сене kostaпja pгodatill gotovill pгoizvoda i нslнga. Pгi
lюd od ргоdаје povecava gotoviпн ili potгazivaпja, dok гaslюd ро os110vн ргоdаје
sшапјнје zaliЬe gotovЉ pгoizvoda. Otнda se k11jize11je ргоdаје gotovil1 pгoizvoda i
нslнga spгovodi н dva k11jigovodstve11a stava. U ргvош stavн se, kao i ргi kогisсепјн
шetoda нlшрпiЬ tгoskova, evideпtiгa пastaпak pгilюda: гаснпi Blagajпa, Теlш6i
гаснп ili Кнрсi dнgнјн, zavisпo od 11aCi11a рlасапја, а роtгаzнје ~-асш1 pгilюda Real-
izacija pгoizvoda i нslнga. U dгнgош stavн, koji se ргi оЬгасшш гezнltata ро 111etodt1
нlшрпih tгoskova пе pojavljнje н glavпoj lшjizi I stepeпa, vec н glavпoj lшjizi II
331
stepeпa, obul1vatajн se пastali raslюdi izгazeпi kгoz сепu kostaпja pгoizvodпje гe
alizovaпiЬ pгoizvoda i нsluga i to: гасuп Тгoskovi pгodatiЬ pгoizvoda i usluga se
zadнzнje za vгedпost pгodatil1 gotoviЬ pгoizvoda ро сепi kostaпja pгoizvodпje, а
odobгava za isti izпos гасuп Gotovi pгoizvodi.
Кпјizепја о kojiшa је bilo гесi7 stvoгila sн оsпоvн za bilaпsiгaпje нsреЬа ро
шetodi tгoskova pгodatiЬ нсiпаkа: pгilюdiшa ostvaгeпiш н јеdпош оЬгаснпskош
регiоdн supгotstavljajн se, н pгoizvodпiш pгeduzeciшa, нlшрпi гaslюdi, koji sн
оЬнЬvасепi па sledeCiш гасuпiша:
1. Tгoskovi pгodatiЬ pгoizvoda i нslнga
2. Тгoskovi piodaje
3. Тгoskovi upгave
4. FiпaпsUskiiasЬod
5. Ostali гasЬodi
Razlika izшedн ostvaгeпiЬ ргiЬоdа i ovako нtvгde11il1 гaslюda је peгiodicпi

гezнltat,koji је pozitivaп (doЬitak) kada sн pгilюdi veci od гаsЬоdа, оdпоsпо пega
tivaп kada sн pгilюdi пizi od гaslюda.
Кгнzпi tok sгedstava, opisaпa kпjizeпja i шеlшпizаш Ьilапsiгапја нsреЬа ро
шetodi tгoskova prodatiЬ нсiпаkа pгedstavljeп је gгaficki па stгaпi 331. Iz sеше se
јаsпо vidi da se zaћteviшa шetode tгoskova prodati11 нciпaka шоzе udovoljiti нko
liko sн гаснпi н poslovпoш kпjigovodstvн гazvгstaпi tako da ргаtе kгнzпо kгеtапје
sгedstava. ВнdнСi da је ргасепје poslovпog procesa н osпovi koпtпog okviгa гazvi
jeпog ро ргосеsпош ili Љпkсiопаlпош priпcipн, шоzе se zakljнciti da Ьilапsiгапје
нsреЬа ро шetodi tгoskova pгodatiЬ нСiпаkа pгetpostavlja koпtпi okviг н kоше sн
klase koпta гazvijeпe saglasпo ргосеsпош ргiпсiрн.
332
КRUl.NI ТОК SREDSТА VA 1 МEHANIZAM ВILANSIRANJA
USPEНA P<HvffiТODU ТROSKOVA P'RODATШ UL'!NAKA
ГюzлЈМUЕNI GOТOVJNA
OSNOVNA
SREDSТV А
ТROOKOVI
AMOIR11ZAC.
ТROSKOV1
PROIZVODNJE
L=::ZVORJ
~:тт---r
тSOPST\T'\1
КА РП..\ С
~ 1 - MAТERUAL ТROSKOVI МА11ЕЈ!ШАLА
TROSKO\'I
ZARAЛE
1lIOSiIOVI NIEPROI-
ZVODNIН USLUGA
D VRSTA
KOVA
ОБА VEZE ZA POREZE RACUN

1 OOPRlNOOE ООВПХА • GUBIТКA
w
w
w
Bila11s нspel1a sa шelia11iz1110111 bila11siгa11ja peгiodic11og гezнltata ро шetodi
tгoskova pгodatill нсiпаkа ll pгoizvod110111 ргеdнzесн izgleda kako sledi:
ВILANS USPEHA
1. Pгilюdi
а) Pгilюdi od ргоdаје pгoizvoda i нslнga
2. Rashodi
а) Тгoskovi pгodatill pгoizvoda i нslнga
Ь) Тгoskovi ргоdаје
с) Тгoskovi нргаvе
3. Poslov11i гezнltat (1-2)
4. Fi11a11sijski pгillodi
5. Fi11a11sijski гaslюdi
6. Rezнltat fi11a11siгa11ja (4-5)
7. Ostali pгilюdi
8. Ostali гaslюdi
9. Neposlov11i гezнltat (7-8)
10. Ukнpa11 гezнltat (3 +6+9)
Za bila11s нspelia ро шetodi tгoskova pгodatill нСiпаkа koгisti se stafel11a fог

ша, koja је pгiklad11ija od fоп11е dvostгa11og pгegleda, јег ошоgнсаvа iskaziva11je
гezнltata н vise пivoa.
Р г i ше г: ОЬгасн11 peгiodic11og гezнltata ро шetodi tгoskova pгodatiЬ нСiпаkа

bice ilнstгova11 ргiшегош koji sшо koгistili ргi оЬгасшш peгiodic11og гezнltata ро
шetodi нlшрnЉ tгoskova.
PROMET NA RACUNIMA GLAVNE KNJIGE PRVOG STEPENA:
Naziv гаснnа Dнguje Роtгаzнје

1. Os11ov11a sгedstva 25.000.- 5.000.-
2. Mateгijal 21.000.- 8.000.-
3. Gotovi pгoizvodi 5.000.- /
4. Nedovгse11a pгoizvod11ja (Tгoskovi pгoizvod11je)2.000.- /
5. DobavljaCi - dнz11ici 1.000.- /
6. Кнрсi 15.000.- 12.000.-
7. Ostala AVR 2.000.- /
8. Кпрсi za osnovna sгedstva 2.000.- 1.000.-
9. Dнgогоспi plasшaпi 7.000.- 2.000.-
10. ТеlшСi-гаснп 14.000.- 6.000.-
11. Blagajпa 2.000.- 1.000.-
334
12. Sopstveпi kapital 11.000.- 73.000.-
13. Dпgогоспi kгediti 4.000.- 16.000.-
14. DobavUaCi 10.000.- 18.000.-
15. DobavUaCi za оsп. sгedstva 8.000.- 12.000.-
16. Кпрсi - poveгioci / 2.000.-
17. Ostala PVR / 1.000.-
18. Ispгavka vгed. оsп. sгedstava 1.000.- 10.000.-
19. Tгoskovi otpisa оsпоvпЉ sгed. 5.000.- /
20. Tгoskovi шateгijala 15.000.- /
21. Tгoskovi pгoizvodпiЬ пslпga 3.000.- /
22. Tгoskovi zaгada 12.000.- /
23. Тгoskovi 11epгoizvod11ih пslпga 5.000.- /
24. Fi11a11sijski гaslюdi 5.000.- /
Pгolшjiziti sledece ekoпoшske ргошепе:
1) Na оsпоvн izvгseпog оЬгаснпа нsta11ovlje110 је da se od пkпрпiЬ tгoskova

пastalil1 п оvош оЬгасппskош регiоdп, па pгoizvodпjп odпosi ЗО.ООО.- diп., па рго
dајн 5.000.- diп., а па пргаvlјапје 5.000.- diп. Kпjiziti гаsрогеd vгsta tгoskova.
2) Ргеdајпiсош gotoviЬ pгoizvoda Ьг. 16 pгedato је п шаgасiп gotoviЬ pгoiz
voda н vгedпosti od 20.000.- diпага, sto је оЬгасппаtо ро сепi kostaпja.
3) Ргеша faktшi Ьг. 38 lшрсiша је pгodato па kгedit gotoviЬ pгoizvoda za
15.000.- diп., п gotovoш, za diп. 2.000.- i па cekove za diп. 13.000.-. Сепа kostaпja
pгodatiЬ gotoviЬ pгoizvoda, ргеша оtргешпiсi gotoviЬ pгoizvoda Ьг. 38 izпosi
15.000.- diп.
4) ОЬгаћшаti i pгolшjiziti peгiodicпi fi11a11sijski гezпltat.
K11jize11je сешо izvгsiti kгoz dпevпik i glavпн lшjigн. Pгetpostaviceшo da је
do sada ргоlшјizепо 18 eko110111skiЬ ргошепа.
335
DNEVNIK ZA DAN 31. DECEMBAR 2003
stг. 1.
ГRed. Datum ОР IS Poriv

Izn о s
broj duguje potratuje
PROMET: 175.000.- ! 175.000.-
19 5. 12. Tro~kovi proizvodnје. 4 ЗО.ООО.-
Tro~kovi prodaје 26 5.000.-

1
Tro~kovi uprave 27 5.000.-
I<.aspиed нsta tгoskoYa 1
1 28 40.000.-
za raspored tro~kova
... " ___ .... "
20
1 8. 12. Gotovi proizvodi 3 20.000.-
Troskovi proizvodnje
prema otpremnici gotovih 4 20.000.-
proizvoda br. 16
21 15. 12. Kupci б 15.000.-
Blagajna 11 2.000.-
Tekнci п1сt111 10 13.000.-
Pгilюcli od p1·odaje proizYoda ј 29
нslнga ЗО.ООО.-
рп·ша f'aktнгi in·. 38
22 15. 12. Tro~kovi proclntЊ 30 1s.ooo.- I 1
ј
proizvoda i usluga 1
Gotovi proizvodi 3 15.000.-

prema otpremnici gotovih
proizvoda br. 38
23 31. 12. ћilюdi o<I ргосlаје p1·oizYoda i нslнga 29 ЗО.ООО.-
ТгoskoYi р1·ос!аtЉ 30 15.000.-

proizvoda i usluga
Tro~kovi prodaje 26 5.000.-
Troskovi uprave 27 5.000.-
'
Ra~un dobltka i gubltka 31 5.000.-
za utvrdivanje poslovnog
rezultata
'
1
PRENOS: 310.000.- 310.000.-
336
PRENOS: 310.000.- 310.000.-
24 31. 12. Finansijski prihodi 25 8.000.-
Finansijski rashodi 24 5.000.-
Ra~un dobltka i gubltka 31 3.000.-

1..а
utvrdivanje neposlov-
nog rezultata
Z В I R: 318.000.- 318.000.-
RACUNI GLAVNE KNJIGE PRVOG STEPENA
1. Osnovna sredstva 2. Materij al

25.000.- 1 5.000.- 21.000.- 1 8.000.-
3. Gotovi proizvodi 4. Troskovi proizvodnje

5.000.- 1 22) 15.000.- 2.000.- 1 20) 20.000.-
20) 20.000.- 19) ЗО.ООО.-
5. Dobavljaci - duznici 6. Kupci

1.000.- 1 15.000.- 1 12.000.-
21) 15.000.-
7. Ostala АVR 8. Kupci za osnovna sredstva

2.000.- 1 1.000.-
9. Dugorocni plasmani 10. Tekuci racun

7.000.- 1 2.000.- 14.000.- 1 6.000.-
2) 13.000.-
11. Blagajna 12. Sopstveni kapital

2.000.- 1
1.000.- 11.000.- 1 73.000.-
21) 2.000.-
13. Dugorocni krediti za

osnovna sredstva 14. DobavljaCi
4.000.- 1 16.000.- 10.000.- 1 18.000.-
337
15. DobavljaCi za osnovna
sredstva 16. Kupci - poverioci
8.000.- 1 12.000.- 1 2.000.-
18. Ispravka vrednosti

17. Ostala PVR osnovnih sredstava
1 1.000.- 1.000.- \ 1О.ООО.-
19. Troskovi otpisa

osnovnih sredstava 20. Troskovi materijala
5.000.- 1 15.000.- 1
21. Troskovi proizvodnih

usluga 22. Troskovi zarada
З.000.- 1 12.000.- 1
2З. Troskovi neproizvodnih

usluga 24. Finansi1ski rashodi
5.000.- 1 5 .ООО.- 5.000.- 24)
25. Finansi1ski prihodi 26. Troskovi prodaje

24) 8.000.- 8.000.- 19) 5.000.- 1 5.000.- 2З)
2 7. Troskovi uprave 28. Raspored vrsta troskova

19) 5.000.- 1 5.000.- 2З) 1 40.000.- 19)
1
ЗО. Troskovi prodatih

29. Prihodi od roda ·е roizvoda i usluga proizvoda i usluga
2З) ЗО.ООО.- ЗО.ООО.- 21) 22) 15.000.- 1 15.000.- 2З)
31. Racun dobitka i Ьitka

5.000.- 2З)
З.000.- 24)
338
BILANS USPEHA NA OSNOVU METODA TROSKOVA PRODATIH
UCINAKA ZA PERIOD OD 1. l DO Зl. ХП 200З. GODINE
1. Pгilюdi ЗО.ООО.-
а) Pгilюdi od ргоdаје pгoizvoda i нslнga ЗО.ООО.-
2. Rashodi 25.000.-
а) Тгoskovi pгodatih pгoizvoda i нslнga 15.000.-
Ь) Tгoskovi pi-odaje 5.000.-
с) Тгoskovi нргаvе 5.000.-
3. Poslovнi гezнltat ( 1-2) 5.000.-
4. Fi11a11sijski pгilюdi 8.000.-
5. Fi11a11sijski гaslюdi 5.000.-
6. Rezнltat fi11a11siгa11ja (4-5) З.ООО.-
7. Ulшpa11 гezнltat (З+6) 8.000.-
Na оsпоvн ilнstгacije se шоzе zakljнCiti da, sa lшjigovodstve110-tel111ickog

aspekta роsшаtгапо, izшedн шetoda tгoskova pгodatih нci11aka i шetoda нlшрпЉ
tгoskova пеша sнstiпskih гazlika. Јег, i ро јеdпој i ро dгнgој шetodi fiпaпsijski гe
zнltatse нtvгdнје tako sto se i-actшi pгihoda zаdнzнјн, а гасtшi гaslюda оdоЬгаvајн
za kгајпјi
saldo на rаснпiша. Razlika izшedп пјЉ ргеноsi se па Rаснп dobitka i
gпbitka, i to па sti-a1ш роtгаzнје н slнсајн dobitka, оdпоsпо stгапп dнgпје kada је
ostvaгeп gпЬitak. Razliciti sп sашо паСiп iskazivaпja гaslюda i pгilюda.
8.3. Utvrdivanje periodicnog rez1Uiltata ро metodi troskova prodatЉ

1U1cinaka 1U1 trgovinskom preduzecu
U tгgoviнskoш ргеdнzесн peгiodicпi гezнltat ро шetodi tгoskova ргоdаtЉ

пСiпаkа pгedstavlja гazlilш izшedп pгihoda ostvaгeпih ргоdајош гоЬе, fiпaпsijskih,
ostalЉ i vaшedпih pгilюda, s јеdпе i гashoda koji sп нslovljeпi ostvaгeпiш pгilюdi
шa, s dгнgе stгапе. То zпaci da роsшаtгапо sa шetodoloskog aspekta, пеша гazlike
п оЬгасшш peгiodicпog гezпltata ро шеtоdп tгoskova ргоdаtЉ нCi11aka н tгgoviпs
koш н оdпоsн па pгoizvodпo ргеdпzесе. Razlike postoje н sadгziпi Ьilaпsa нspeha,
а нslovljeпe sн pгevaslюdпo delatпoscн kојош se bavi tгgoviпsko ргеdнzесе. Zbog
toga tгеЬа izloziti stгнktшн bilaпsa нsреlш tгgovi11skog ргеdнzеса. О pгilюdiшa
koje ostvaгнje tгgoviпsko ргеdнzесе, а koji se obнhvatajн ргеkо ~-аћша Pгilюdi od
ргоdаје гоЬе, Fiпaпsijski pгilюdi, Ostali pгihodi i Vапгеdпi pгilюdi, vec је Ьilo гесi
н ргеtlюdпiш izlagaпjiшa.
Utvгdivaпje i iskazivaпje гaslюda ро шetodi tгoskova pгodatih нсiпаkа н
tгgoviпskoш ргеdнzесн гazlilшje se od оЬгаћша i iskazivaпja peгiodicпog гezнltata
ро шetodi нlшрпih tгoskova.
339
Redovпi raslюdi u trgoviпskoш pгeduzecu паstајн ро os110vu паЬаvпе vгed
пosti гealizovaпe гоЬе i ро os110vн telш6il1 tгoskova poslovaпja.
Raslюdi ро оsпоvн паЬаvпе vгedпosti гealizovaпe гоЬе i паЬаvпе vгedпos
ti гealizovaпog шateгijala vec sн bili ргеdшеt пasil1 izlagaпja н glavi 3 ovog dela
kпjige, stoga se пјiша песешо baviti па оvош шеstн.
Telшci tгoskovi poslovaпja obul1vatajн se ро vгstaшa па гасш1iша glavпe
kпjige pгvog stepeпa. Za роtгеЬе оЬгаснпа peгiodicпog гezultata ро шetodi ulш
pпill tгoskova, ovakvo obнl1vataпje tгoskova је bilo dovoljпo. ОЬгасш1 peгiodicпog
гezultata ро шetodi tгoskova pгodatil1 нсiпаkа zal1teva, шedutiш, da se telшci
tгoskovi poslovaпja ргепеsu sa гасuпа vгsta tгoskova па гасuпе шesta tгoskova.
U tгgoviпi svi troskovi poslovaпja uslovljeпi su ргоdајош robe оdпоsпо tгgovi
пoш, ра se svi пastali tгoskovi odпose па јеdап obгacuпski peгiod, sto zпaCi da
pгedstavljaju гaslюde datog peгioda i ргепоsе se па гасuп Tгoskovi tгgoviпe. Ovaj
i-actш, ро potrebi, гaselaпjava se па vise aпalitickil1 гасuпа, zavisпo od Ьгоја шesta
tгoskova. Ргi tоше, kao шesto tгoskova шоzе se javiti svaka oгgaпizacioпa jediпica
(pгodavпica, шаgасiп) Ciji se гeпtabilitet zeli pгatiti. Ovaj ргепоs se obavlja iпdi
гektпo, preko racuпa Raspoгed vгsta tгoskova, koji se odobгava za ukupaп izпos
tгoskova, istovгeшeпiш zаdнzепјеш гасш1а Tгoskovi tгgoviпe. Oviш kпјizепјеш sн,
de facto, zatvoгeпi гаснпi vгsta tгoskova. Fогшаlап zakljllcak ovil1 гасuпа vгsi se па
lпајн poslovпe godiпe zaduzeпjeш гасш~а Raspoгed vгsta tгoskova, uz оdоЬгепје
pojediпacпill гасuпа vгsta tгoskova.
Bilaпs uspel1a ро шetodu tгoskova pгodatil1 uciпaka za tгgoviпsko ргеdнzесе
izgleda ovako:
1. Pгil1odi
а) Pгihodi od ргоdаје гоЬе
2. Raslюdi
а) Nabavпa vгedпost гealizovaпe гоЬе
Ь) Ћoskovi tгgoviпe
3. Poslovпi dobitak - gubitak (1 - 2)
4. Fiпaпsijski pгilюdi
5. Fiпaпsijski гaslюdi
6. Rezнltat fiпапsiгапја (4-5)
7. Ostali pгilюdi
8. Ostali гaslюdi
9. Neposlovпi гezultat (7-8)
10. Ulшрап гezнltat (3+6+9)
ОЬгасш1 peгiodicпog гezllltata ро шetodi tгoskova prodatill uciпaka

ilнstгovaceшo 11ipotetickiш ргiшегош, koji се, i рогеd zпacajпill нргоsсаvапја,
oшogнciti da se pгikaze шetodologija ove шetode оЬгасuпа peгiodicпog гezнltata.
340
Тгgoviпsko ргеdпzесе "Sloga" iz Beogгada iшalo је па dап 30. IX 2003.
sledece staпje па гасппiша glavпe lшjige, геlеvапtпiш za оЬгаспп peгiodicпog гe
zпltata. Опо је posledica ekoпoшskih ргошепа пastaliЬ н регiоdп od 1. I do 30. IX
2003. god.
71. Pгilюd od ргоdаје гоЬе 60.000.-

41. Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе 40.000.-
31. Fiпaпsijski pгihodi 3.500.-
35. Fiпaпsijski гashodi 1.500.-
44. Тгoskovi aшoгtizacije (ili Tгoskovi otpisa оsп. sгed.) 5.000.-
45. Тгoskovi шateгijala 4.000.-
46. Tгoskovi pгoizvodпiЬ нslпga 1.000.-
4 7. Tгoskovi zaгada 4.000.-
48. Тгoskovi пepгoizvodпiЬ пslнga 1.000.-
1) Pгolшjiziti гаsрогеd vгsta tгoskova
2) ОЬгасппаti i pi-olшjiziti peгiodicпi гezпltat.
Кпјizепја сешо izvгsiti kгoz dпevпik i glavпп kпjigп. Ргi tоше se polazi od
pгetpostavke da sп пastale ekoпoшske ргошепе ргоkпјizепе sa 34 kпjigovodstveпa
stava.
341
DNEVNIK TRGOVINSKOG PREDUZECA "SLOGA", ZA 30. IX 2003.
Red. Datum Opis Poziv duguje potrafuje

broj
35 30.09 Troskovi trgovine 50 15.000.-
Raspored vrsta troskova 49 15.000.-
za raspored vrsta troskova
36. 30.09 Prihod od prodaje robe 71 60.000.-
N abavna vrednost prodate 41 40.000.-
robe
Troskovi trgovine 50 15.000.-
Racun doЬitka i guЬitka za 52 5.000.-
utvrdivanje poslovnog doЬitka -
guЬitka
37 30.09 Finansij ski prihodi 31 3.500.-

33
Ostali prihodi 34 3.000.-
Finansij ski rashodi 35 1.500.-
36
Racun doЬitka i guЬitka za 52 5.000.-
utvrdivanje neposlovnog doЬitka
- guЬitka
Кпјizепје па ~-аћшiша glavпe lшjige:
71. Prihod od prodaje robe

36) 60.000.- 1 60.000.-
41. N abavna vrednost prodate robe 34. Ostali prihodi

40.000.- 1 36) 40.000.- 36) 3.000.- 1 3.000.-
35. Finansijski rashodi

1.500.- 1 37) 1.500.-
31. Finans~ski prihodi

37) 3.500.-1 3.500.-
342
45. Troskovi materijala 44. Troskovi amortizacije
4.000.- 1 5.000.- 1
46. Troskovi proizvodnih usluga 4 7. Troskovi zarada

1.000.- 1
48. Troskovi neproizvodnih usluga 50. Troskovi trgovine

1.000.- 1 35) 15.000.- 1 36) 15.000.-
52. Racun doЬitka i guЬitka
36) 8.000.-
1
37) 2.000.-
ВILANS USPEHA (РО METODU TROSKOVA PRODATIН UCINAKA)

PREDUZECA "SLOGA'', BEOGRAD ZA PERIOD OD 1. I DO ЗО. IX 19х5. GOD.
1. Pгilюdi 60.000.-
а) Pгilюdi od ргоdаје гоЬе 60.000.-
2. Raslюdi 55.000.-
а) Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе 40.000.-
Ь) Тгoskovi tгgoviпe 15.000.-
3. Poslovпi dobltak (1 - 2) 5.000.-
4. Fiпaпsijski pгilюdi 3.500.-
5. Fiпaпsijski гaslюdi 1.500.-
6. Rezнltat fi11a11siгa11ja (4 - 5) 2.000.-
8. Neposlovпi гezнltat 3.000.-
9. Ulшрап dobitak (3 +6+8) 10.000.-
Nako11 нtvгdivaпja peгiodicпog гezнltata н glav11oj kнjizi zatvoгeпi sн svi

гасш1i pгihoda i гaslюda. Rаснпi vгsta tгoskova i гаснп гаsрогеd vгsta tгoskova
fогшаlпо se zаklјнснјн, па vec izlozeп пасiп, па lсгајн poslovпe godiпe. Foпnalпi
zakljнcak гасппа staпja, kao i zatvaгaпje гаснпа staпja, vгsi se па паСiп kako је to
izlozeпo н glavi 6 ovog dela lшjige, јег ргiшепа гazliCitiЬ шetoda Ьilапsiгапја нs
pel1a пе нtice па postнpak foг111al11og zakljнcka kпjige.
Posto sшо dosadasпjiш izlaga11je111 нpozпali оЬе шetode bila11siгa11ja нsрећа,
шоzешо dati kгatkн осе1ш kako шetoda tako i iskaz11e шосi bila11sa нspel1a koji iz
njih геzнltiгајн.
343
Nezavisпo od toga koja se vaгijaпta шetode нlшрпiЬ tгoskova koгisti, шetoda
нlшрпiЬ tгoskova se odlilшje tiшe sto је bila11siгa11je нsреЬа i zakljнcak kпjiga vео
ша jed11ostava11. Ali, bilaпs нsреЬа ро шetodi нlшрпiЬ tгoskova pгikazнje globalпi
гezнltat. 011 пе ргнzа i11foг111acije о рогеklн гezнltata ро pogo11i111a, pгoizvodiшa i
gгнраша pгoizvoda. Medнtiш, нpoгediva11je111 bilaпsa нsреЬа н пizн sнkcesivпil1
vгe111e11skiЬ peгioda шоgнсе је otkгiti гazloge ргошепа visiпe peгiodicпog гezнl
tata.
Metoda tгoskova prodatЉ нCiпaka zal1teva razvijeпo i oгgaпizovaпo aпaliticko
kпjigovodstvo poslovaпja i јаsпе stavove о visestepeпoj сепi kostaпja i пјепiш ko111-
po11e11ta111a, sto шеtоdн ciпi sloze110111. Medнtiш, Ьilaпs нsреlш ро шetodi tгoskova
pгodatiЬ uciпaka ргпzа podatke kako о нlшрпош poslov110111 гezнltatн tako i о
рогеklн гezultata ро роgопiша, pгoizvodiшa i gгuраша pгoizvoda. Rezнltat se шоzе
iskazati u vise пivoa.
Upгavo zbog toga sto sн гasЬodi i pгilюdi гazlicito iskazaпi н паvеdепiш
шеtоdаша оЬгаснпа peгiodicпog гezнltata, iпfогшасiје koje ргнzајн bilaпsi нs
реlш zasпovaпi па шetodi нlшрпiЬ tгoskova i шetodi tгoskova pгodatiЬ нсiпаkа se
шеdнsоЬпо пе sнpstitнisн, vec se пapгotiv, dорш~нјн. Zbog toga, пiје Iedak slнcaj
da se za роtгеЬе нргаvlјапја i гнkоvоdепја нspel1 Ьilaпsiia нz рошос оЬе шetode, i
to: н globalпoш lшjigovodstvн ро шetodi нlшрпiЬ tгoskova, ан pogoпskoш kпjigo
vodstvн ро шetodi tгoskova pгodatiЬ нСiпаkа.
344
OBLICI PERIODICNOG REZULTATA,
RASPODELA DOBITKA 1 POKRICE GUBITKA
CЩevi izucavanja
1. Objasnjenje razloga za postojanje vise oЫika poslovnog rezultata

2. ldentifikovanje karakteristika dohotka, dohotka vlasnika i finansijkog
rezultata (dobltka i gubltka)
3. Uticaj pravnog oЫika na oЫik rezultata, raspodelu dobltka i pokrice
gubitka
9.1. OЫici periodicnog rezultata
Ргеdнzеса гazlicitil1 ргаvпЉ fоппi, о kojiшa sшо vec govoгili, гazlikнjн se

шеdнsоЬпо пе sашо ро пасi1ш sticaпja sopstveпog kapitala i odgovoгпosti vlasпika,
\rec i ро оЫikн peгiodicпog гezнltata .
Peгiodicпi гezнltat se, пасеlпо goyoгeci, нtvгdнјеkao гazlika izшedн pгilюda
ostvai·eпil1 ll јеdпот оЬгаснпskош регiоdн i 11ji111a kогеsропdепtпЉ гaslюcla. Upгa
vo, ll zavisпosti od toga sta se sшаtга kогеsропdепtпiш гаslюdош, гazlilшjeшo dva
оsпоvпа oЫika pe1·iodicпog Iezнltata: fiпaпsijski гezLiltat i dolюdak.
Iпokosпa ргеdнzеса i dгнstva lica odlilшjн se tiшe sto kod 11jil1 пiје izvгseпo
pod\rajaпje izmedн vlasпika i ргеdнzеса kao poslovпe jediпice. Vlasпici kod ovil1
ргеdнzеса vode posao i sпose sav гizik, gагапtнјнсi za ргенzеtе obaveze сеlоkнр
пош svojoш i111ovi110111. Dгнgiш гесiша kod оvЉ pгavпil1 fогшi пi н eko110111sko11111i
н ргаvпош sшislн fiппа пiје odvojeпa od vlasпika. U skladн sa ti111, zaгade vlasпika
kao i tгoskovi fiпапsiгапја (kaшate) ob1-actшati па sopstveпi kapital пешајн, ргеша
рогеskош ргаvн, kaгakteг tгoska. То zпaci da se iz нlшрпоg pгilюda ргi нtvгdivaпjн
гezнltata оvЉ ргеdнzеса паdоkпаdнјн 111ate1·Ual11i tгoskovi i tгoskovi aшoгtizacUe
н celiпi, zaгade zaposleпЉ гadпika нkoliko Љ iша, kao i kamate па pozajmljeпa
sгedstva. Ovako оЬгаснпаt гezнltat pгedstavUa dolюdak vlasпika. Оп је osпovica za
opoгezivaпje, а poгeski obvezпik пiје ргеdнzесе ve6 пjegov vlasпik.
Kod dгнstva kapitala, dakle, kod dгнstava sa оgгапiсепош odgovoпюscн i ak-
cioпaгsk:i\1 dгнstava vlasпistvo паd kapitaloш је роtршю odvojeпo od dгнstva. Dгн-
345
stvo iша svojstvo pravпog lica. Vlasпici шоgн i пе шогајн voditi poslove dп1stva,
оdпоsпо Ьiti н dп1stvн zaposleпi, jer se нргаvlјапје шоzе poveгiti pгofesioпalпoj
Lipгavi. Za pгeLizete obaveze odgovaгa dгнstvo н visiпi sopstveпog kapitala. lшајнсi
н vidн нргаvо izlozeпo, licпi dolюci svЉ zaposleпi\1 нkljLicнjнci i vlasпike, iшајн sa
staпovista dгнstva kaгakteг redovпil1 tгoskova, kao i kaшate па kapital. Rezнltat koji
se н oviш dп1stvi111a obгacLiпava шеdнsоЬпiш sL1ceUavaпje111 нlшрпоg pгilюda sa
нkнрпiш гaslюdiшa је fiпaпsijski гezнltat, koji шоzе Ьiti doЬitak ili gнЬitak
Fiпaпsijski 1·ezllitat kao oЬlik peI"iodicпog гezнltata је vec Ьiо ргеdшеt паsЉ
detaUпЉ гаzшаtгапја. lpak, sшаtгашо daje роtгеЬпо н пајkгасеш гeziшiгati оsпоv
пе odlike ovog oЫika гezнltata.
U osпovi koпcepta fiпaпsUsko-гacшюvodstveпog гezнltata, kako se jos ozпaca
va fiпaпsUski гezнltat, пalazi se zal1tev da se ostvaгeпiш pгilюdiшa шогајн sнpгotsta
viti svi tгoskovi dоЬага i нslнga, koji sн нроtгеЬUепi ili нtгоsепi н vezi sa ostvaгeпiш
pгilюdiшa. Otllda se, iz оstvагепЉ pгilюda паdоkпаdнјн svi raslюdi koji sн tiш pгi
lюdiшa ргонzгоkоvапi. Njiшe se povecava пеtо iшoviпa sa kојош posiovпajediпica
poslнje (нргаvlја). Negativпa гazlika, koja se javUa kada se iz ostvaгeпog pгilюda
пе шogll пadokпaditi нkнрпi гaslюdi pгedstavlja gLIЬitak. Deo гaslюda koji је ostao
пероkгivеп ргilюdош za poslovпll jediпicн је defiпitivпo izgнbUeп. GнЬitak dakle,
iша za posledicн sшш-Uепје sнpstaпce, оdпоsпо пеtо iшoviпe.
Na паргеd opisaпi пасiп нtvгdjeпi doЬitakje, паkоп opoгezivaпja н celiпi гas
podeljiv. Внdнсi da sн Ll celosti паdоlшаdепа нtгоsепа sгedstva, pгosta 1·epгodнkcUa
је osigшaпa i pod pгetpostavkoш da se сео doЬitak нtгosi. U tош sшislн se za ovaj
oЫik peiiodicпog гezнltata kaze da је osпovпi ili defiпitivпi гezнltat.
9.2. Raspodela rezultata
Raspodela гezнltata poslovai-Ua kao i пjegovo нtvгdivaпje, пalazi se pod zпасај

пiш Liticajeш ргаvпе fоппе н kojoj se ргеdнzесе vodi. Raspodela dolюtka vlasпika
iпokosпog ргеdнzеса i dгнstva sa пеоgгапiсепош odgovoгпoscн гazlikнje se ll zпа
сајпој шегi od гaspodele doЬiti н dгнstviшa kapitala, ра otнda i роtгеЬа da se гaspo
dela гezнltata гаzшаtга za ргеdнzеса оdгеdепiћ ргаvпЉ fогшi odvojeпo.
U iпоkоsпош ргеdнzесн гezнltat poslovaпja se L1 Ьilапsн нsрећа lltvгdt~je ше
dнsоЬпiш sнсеlјаvапјеш нlшрпil1 pгilюda sa гaslюdiшa tl koje пisн нklјнсепi licпi
гaslюdi vlasпika, kao пi kaшata па sopstveпi kapital. Rezнltat pгedstavlja, kao sto
је vec паvеdепо dolюdak vlasпika, koji је 1шz110 гazlikovati od dolюtka ргеdнzе-
6а. Ovako оЬгаснпаt гezнltat se н Ьilaпsll staпja пе pojavULije kao роsеЬпа pozicUa
vec se н celiпi pгipisнje sopstveпoш kapitalн ргеdнzеса i to нvecavajнci ga ako је
ostvaгeп doЬitak, оdпоsпо ншапјнјнсi ga za пastali gLIЬitak. Na kгајн godiпe se, da
podsetiшo, zakljнcнje i pгivatпi гасllп vlasпika ргеdнzеса i to tako sto se za isplate
нсiпјепе па iше pokгica liспЉ гaslюda vlasпika sшапјнје sopstveпi kapital. Neto
роvесапје sopstveпog kapitala iпokosпog ргеdнzеса se tako javlja kao гazlika izшe-
346
dн pozitivвog гezнltata poslovaпja, koje ga povecava i нсiвјепЉ isplata kapitala ро
оsвоvн pokгica licпil1 гaslюda vlasпika koje sopstveпi kapital sшапјнјн. Ukoliko bi
ostvaгeпi гezнltat bio 11egativa11 od11os110 ako Ьi ргеdнzесе poslovalo sa gнЬitkoш
tada Ьi isplate нсiпјепе za pokгice lic11il11Ћsl10da vlasпika izazvale dalje sшапјепје
sopstveпog kapitala.
Na гаснпiша glavпe kпjige se opisaпa kпjizeпja шоgн pгedstaviti ovako:
Racun vlasnika Inokosni kapital Racun doЬitka-guЬitka
Рогеz koji vlasпik iпokosпog ргеdнzеса placa па dolюdak ostvaгeп poslova-

пjeш ргеdнzеса sшаtга se licпiш рогеzош vlasпika i obнl1vata se ро pгavilн ргеkо
гаснпа vlasпika.
Р 1· i m е r: Iпokosпo ргеdнzесе "С" ostvaгilo јен tokн poslovпe godiпe нlш
рап pгilюd od 15.600.- diпага. Raslюdi koji kогепsропdiгајн oviш pгilюdiшa izпose
11.400.- diпaiЋ. U tolш оЬгаснпskоg peгioda vlasпikн ргеdнzеса је па iше pokгica
licпil1 гaslюda isplaceпo diпага 1.200.-. Zakljнciti 1-асш1 vlasпika i 1-асш1 doЬitka i
gнЬitka.
Na гаснпiша glavпe kпjige ргошепа se kпjizi ovako:
Racun vlasnika Inokosni kapital Racun doЬitka i guЬitka
1.200.- 11.200.- 1) 1) 1.200.- S0 11.400.- 15.600.-

4.200.- la) la) 4.200.-
Na гасшш Iпokosпi kapital zabelezeпo је povecai* kapitala ро os110vн гe

zнltata poslovaпja od 4.200.- ali i sшапјепје od 1.200.- diпага пastalo ро оsпоvн
isplata za pokгice licпil1 гaslюda vlasпika. Sopstveпi kapital se zapгavo povecao za
3.000.- diпага. Ovaj гast sopstveпog kapitala se шоzе нtvгditi i нрогеdепјеш visiпe
sopstveпog kapitala па pocetlш poslovaпja sa sopstveпiш kapitaloш па kгајн оЬга
снпskоg peгioda. ТгеЬа парошепнti da izгаснпаvапје гasta sopstveпog kapitala па
паргеd пavedeпi пасiп pгetpostavlja daje otkloпjeпo delovaпje пakпadпil1 нlаgапја
оdпоsпо povlaceпja sopstveпog kapitala па visi1ш kгајпјеg sopstveпog kapitala.
Kod dгнstava lica (oгtaklнka) гaspodela је sto se kпjigovodstveпo-telшickog
aspekta tice jedпaka нргаvо pгikazaпoj, гazlike postoje sашо 11 tоше sto se рге гas
podele шога вгaditi оЬгаснп podele doЬiti ро огtасiша. Kako се Ьiti izvгseпa podela
doЬiti zavisi od kгitегUшпа koji sн нtvгdeпi н нgоvогв dгнstva. UоЬiсајепо је da se
doЬit deli tako sto se па нlozeпi kapital оЬгаснпа ноЬiсајепа kaшata, koja odgovaгa
шiпiшаlпош нkашасепјн kapitala, а pгeostala doЬit se deli пајеdпаkе delove ргеша
Ьгојн oгtaka, ali se нz to нziшајн i пeki dodatпi kiiteгijш11i kao sto је ргiшега гadi,
нlozeпi гаd.
347
Oгtaci, kao i ikoпosпi vlasпici, placajll porez па dolюdak koji је регsопаlпi
рогеz i пе sшаtга
se izdatkoш dгllstva.
Р 1· i m е r: DгListvo sa пеоgгапiсепош odgovoгпoscн ostvaгilo је doЬit od
16.100.- diпага. Ukllpaп нlozeпi kapital н dгнstvo izпosi 90.000.- od toga нlog oгta
ka А izпosi 50.000.- diпага, а нlog oгtaka В 40.000.- diпага. U tolш obracнпskog
peгioda огtаlш А је isplaceпo diп. 2.600.- а огtаkн В diп. 1.900.- па i111e pokгica
licпil1 гaslюda. Na нlozeпi kapital se оЬгаснпаvа 8% kaшate, а ostatak doЬiti se deli
па jedпake delove.
Kпjiziti: 1) гaspodelн doЬiti i 2) zakljнciti гаснпе vlasпika.
ОЬгаснп гaspodele dobiti:
Ortak Udeou Kamata 8% Yz ostatka DoЬit

kapitalu doЪiti
А 50.000.- 4.000.- 4.450.- 8.450.-

в 40.000.- 3.200.- 4.450.- 7 .650.-
Ukupno: 90.000.- 7.200.- 8.900.- 16.100.-
Na гаснпiша glavпe kпjige ргошепе se kпjize kako sledi:
Kapital ortaka А Kapital ortaka В DoЬit
2) 2.600.- 50.000.- 2а) 1.900.- 40.000.- 1) 8.450.- 16.100.-

8.450.- 1) 7.650.- la) la) 7.650.-
Racun vlasnika А Racun vlasnika В

2.600.- ј 2.600.- 2) 1.900.- ј 1.900.- 2а)
DoЬit dгllstava kapitala podleze гaspodeli i орогеzivапјн. DoЬit нtvrdeпa па

kгајн оЬгаснпskоg peгioda se ро pгavilн гaspodeljнje tek н пагеdпој godiпi.
u Ьilапsн staпja се ostvaгeпa doЬit Ьiti iskazaпa kao doЬit tekl\ce godiпe ll
okviгll pozicije sopstveпog kapitala.
S оЬziюш па to da гaspodeli dobiti оЬiспо pгetlюdi оЬгасшш i рlасапјн рогеzа
па doЬit dп1stva ноЬiсајепо је da se ргi гaspodeli izvгsi гezeгvisaпje dela doЬiti LI
visiпi pгetpostavljeпog рогеzа па doЬit. Ostatak doЬiti deli se па нсеsса LI doЬiti cla-
пova kod dгнstva sa оgгапiсепош odgovoгпoscLI оdпоsпо divideпde kod akcioпaг
skill dгllstava i па геzегvе. Kod dгнstava kapitala doЬit, dakle, povecava sopstveп i
kapital dгнstva za izпos роvесапја rezeгvi dok osпovпi kapital ostaje пергошепјеп.
U skladн sa паргеd izlozeпiш гaspodela doЬiti н dгнstviшa kapitala se шоzе pгika
zati ovako:
348
Racun dobitka i gubitka
so
Obaveze za dividende
/Obaveze za ucesce u dobiti/
Rezerve
Р n· i m е 1·: Akcioпaгsko dгнstvo "N" ostvaгilo је н tokн poslovпe godiпe

doЬitak od 98.000.- diпага. ОЬгаснпаti рогеz па doЬit izпosi 21.000.- diпага. DoЬit
паkоп opoгezivaпja se ргеша odlнci нргаvе i glavпe slшpstiпe аkсiопага deli: 1) za
divideпde 47.000.- diп. i za геzегvе 30.000.- diп.
Na гасвпiша glavпe kпjige ova гaspodela se kпjizi ovako:
Obaveze za poreze Dobit

1 21.000.- 1) 1) 98.000.- 1 98.000.-
Obaveze za dividende
1 47.000.- 1)
Rezerve
U visiпi sгedstava odvojeпil1 н геzегvе 1шzпо је izvгsiti ргеЬасivапје поvса

пi11 sгedstava sa tеkн6еg-гаснпа па 1-асш1 поvсапЉ sгedstava гezeгvi, јег s1·edstva
гezeгvi iшајн tаспо нtvгdе1ш пашепн.
UоЬiсајепо је н pгaksi da se оЬгаснп гezвltata, ра i гuegova гaspodela vгse i
lt kга6iш оЬгаснпskiш peгiodiшa по sto је godiпa dапа. Ovi оЬгаснпi i гaspodele
iшајн ргivгешепi kaгakteг в оdпоsн па оЬгаснп гezнltata i гaspodelн koja se vгsi па
!пајн godiпe. Da Ьi se па гасшш doЬitka i gнЬitka sacнvali Ьгнtо izпosi, ргi lшјizе
пјн гaspodele se н tiш slнcajeviшa koгisti pгelazпi 1-асш1 Raspodele doЬiti koji па
svojн dнgоvпн stга1ш pгil1vata sve izпose гaspodeljeпe doЬiti llZ оdоЬгепје паvеdе
пiћ гаснпа. Rаснп Raspodeljeпa doЬit se па kгајн godiпe gasi ргепоsепјеш salda па
1-асш1 DoЬiti ili tЋСlШ DoЬitka i gнЬitka.
349
1 SPECIJALNI POSLOVI
CЩevi izucavanja
1о ldentifikovanje specificnih nacina prodaje

2. Objasnjenje utkaja naCina prodaje na lшjigovodstveno obuhvatanje
3. Utvrdjivanje pravila za knjigovodstveno obuhvatanje prodaje, ako se
ona vrsi za sopstveni, odnosno tudji racun
Ргеdшеt dosadasпjeg izlagaпja н нdzeпikв је Ьilo kпjigovodstveпo obнl1vataп

je ekoпoшskiЬ dogadja koji паstајн ргi оЬаvUапјн геdоvпiЬ poslovпiћ aktivпosti LI
pгoizvodпoш i tгgoviпskoш ргеdнzесн.
Kada је гее о pгoizvodпiш ргеdнzесiша н геdоvпе poslovпe aktiY110sti нЬгаја
se: (1) ргiЬаvlјапје fiпaпsijskiћ sгedstava iz sopstve11il1 i pozajшljeпi\1 izvoгa, (2)
нlаgапје pгibavljeпil1 fiпaпsUskiћ sгedstava н всеsса, lшгtije od vгedпosti, оsпоvпа
sгeclstva, i zalil1e шateгijala, sitпog iпvепtага i aшbalaze, (3) tгоsепје ргiЬа1јепi11
faktoгa pгoizvodп_je гadi pгoizvodпje LICiПaka ј (4) ргоdаја LICiпaka.
Kako је оsпоvпа delatпost tгgoviпe пabavka гadi ргоdаје гоЬе, геdоvпо po-
slovaпje tгgoviпskog ргеdнzеса obнl1vata (1) ргiЬаvlјапје fiпaпsijskil1 sгedstava iz
SOpstve11il1 i pozaj111lje11il1 izvoгa, (2) нЈаgапје sгedstava Ll, l\Cesca, J1aгtije od vгed
ПOSti , оsпоvпа sгedstva i zalil1e гоЬе i (3) ргоdајн гоЬе.
U оЬа slнcaja, dakle i kod pгoizvodпog i kod tгgoviпskog ргеdнzеса ргеdшеt izнcavai~a
SLI Ьili sашо опi poslovпi dogadjaji kqji SLI obavUaпi н svoje iше i za svoj гаснп.
Kod specijalп il1 poslova н пајvесеш delн izlagaпje se odпosi па poslove
пabavke i ргоdаје koji se obavljajн нz рошос posгedпika dakle LI svoje iше а za tнdji
IЋCLIП ili LI svoje iше а zajedпicki 1ЋсLш.
Iako је Ьгој posгedпicki\1 poslova veliki LI оvош нdzbeпilш се Ьiti izlozeпi
sledeci specUalпi poslovi.
1. Тгапzitпi гоЬпi ргошеt
2. Koшisioпi poslovi
3. Paгticipacioпi poslovi
4. Zastнpп icki poslovi
5. Koпsigпacioпi poslovi
6. Uvoz i izvoz гоЬе.
352
Naziv specijalпi Sll dobili нргаvо zbog toga sto se па роsеЬап паеiп obavljajн
iпаее гedovпiposlovi пabavke i ргоdаје.
10.1. Trarnzitrni robrni promet
10.1.1. Sustina i subjekti tranzitnog robnog prometa
Za гazlilш od ноЬiеајепоg poslovaпja tгgoviпskog ргеdвzеса za koji је

kaгakteгistieпo da se пabavka гоЬе obavUa za zalille, роtош sa zalilla isрогненје
kнрсiша, kod tгaпzitпog гоЬпоg ргошеtа Iedosled poslovпil1 dogadja је dгнgaeU i.
Тгgоviпа па veliko za kнрса koji је pozпat i sa kojiш iша sklopljeп нgоvог о pгodaji
оdгеdјепе vгste i kolieiпe гоЬе, sklapa нgоvог о пabavci date vгste i kolieiпe гоЬе
sa svojiш dobavljaeeш. Внdнсi da је гее о гоЬi za kојн је kнрас vec pozпat, н оvош
нgоvогн tгgoviпa па veliko kao шesto ispoгнke пavodi шаgасiп lшрса za koga гоЬн
пabavlja. То zпaei da гоЬа koja је ргеdшеt пabavke od stгапе tгgoviпe па veliko пе
Ьiva пјој isрогнеепа пiti нtiee па visi1ш 11je11il1 zalil1a гоЬе. Upгavo ova еiпјепiса, da
tгgoviпa па veliko пabavlja гоЬн za kојн vec iша нgоvоге1ш ргоdајн, осlпоsпо da опа
ll istoш tгепнtkн vгsi паЬаvlш i ргоdајн гоЬе daje ovakvoш 11aei11L1 ргоdаје kaгakteг
tгaпzitпog гоЬпоg ргошеtа sa staпovista tгgoviпe па veliko.
Kada dobavljae izvгsi isрогнlш гоЬе, Ьнdнсi da је za пјеgа lшрас гоЬе tгgovi
пa па veliko, оп пјој нрнснје faktшн za isрогнеепн гоЬн.
Tгgoviпa па veliko роtош sastavlja 110vн fаktнгн, н skladн sa нgоvогош koj i је
sklopila sa lшрсеш, i L1рн6нје је lшрсн.
Sa stavista lшрса ove гоЬе гее је о ноЬiеајепој пabavci.
Sa staпovista dobavljaea, koji iша нgоvог о pгodaji sa tгgoviпoш па veliko гее
је о ноЬiеајепој pгodaji. Okolпost da је гоЬн ispoгнeio пе L1111agaci11 tгgoviпe па ve-
liko vес па пеkош dп1go111 od stгапе tгgoviпe па veliko оzпаеепош шеstн пi нkoliko
пе нtiee па kaгakteг ove ргоdаје пiti па пјепо kпjigovodstveпo obнl1vataпje.
POSREDNIK
Trgovinsko
preduzece
na veliko
DOBAVLJAC KUPAC
Proizvodno ROBA Trgovinsko
preduzece preduzece
na malo
353
10.1.2. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitnog robnog prometa
Kako је vec паvеdепо opisaпi пасiп пabavke i ргоdаје гоЬе iша svoji\1
specificпosti sашо za tгgoviпн па veliko. Za ostale нcesпike, kнрса i dobavljaca
- ispoгнcioca гоЬе гее је ноЬiсајепој пabavci, оdпоsпо pгodaji.
U kпjigovodstvн tгgoviпskog ргеdнzеса па veliko kпjigovodstveпo se оЬн\1-
vаtајн dva poslovпa dogadja (1) пabavka гоЬе, па оsпоvн faktшe i оtргешпiсе dоЬi
јепе od dobavljaca i (2) ргоdаја гоЬе па оsпоvн fаkнtнге нрнсепе kнрсн.
(1) Nabavka гоЬе, Ьнdнсi da tгaпzitпa гоЬа пе нlazi па шаgасiп tгgoviпskog
ргеdнzеса па veliko - posгedпika пе шоzе Ьiti kпjizeпja kao роvесапје zа\Ља гоЬе
kako se ноЬiсајепо obнl1vata, vec se паЬаvпа vгedпosti tгaпzitпe гоЬе, koja obн\1-
vata fаktнпш vгedпost, iskazaпн н fakнtгi ргiшlјепој od dobaljaca i еvепtнаlпе
tгoskove пabavke, zadнzнje 1Ћсш1 Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе, а роtгаzнје 1Ћсш1
Dobavljaci za izпos faktшпe vгedпosti i faktшe ргiшlјепе za еvепtнаlпе tгoskove
пabavke.
(2) Na оsпоvн faktшe kојн је saglasпo нgоvогн о pгodaji, zakljнceпiш sa
lшрсеш, sastavila tгgoviпa па veliko i оtргешпiсе ргiшUепе od dobavljaca koja је
dokaz о izvгseпoj ispoгнci гоЬе kнрсн, tгgoviпa па veliko, LI пјепош kпjigovod
stvн се kпjiziti pгilюde od ргоdаје. Za ргоdај1ш vгedпost tгaпzitпe гоЬе se zаdнzнјн
Кнрсi (ргоdаја па kгedit), Telшci гаснп (ргоdаја рlасепа bezgotoviпski) i Blagajпa
(ргоdаја za gotovo), а odobгava гаснп Pгilюdi od ргоdаје гоЬе. Ocigledпo је da ргi
kпјizепјн pгilюda kod ргоdаје tгaпzitпe гоЬе пеша пikakvil1 гazlika н оdпоsн па
lшjizeпje pгilюda kod геdоvпе ргоdаје.
Tгgoviпa па veliko tl оvош poslн istнpa н od110sн па lшрса i dobavljaca t1
svoje iше i za svoj гаснп. Otнda, pгilюd tгgoviпe па veliko је jedпak ргоdајпој
vгedпosti tгaпzitпe гоЬе, а пјена Ьгнtо zaгada је jedпaka гazlici izшedjн Pгilюda od
ргоdаје i Nabavпe vгedпosti pгodate гоЬе.
Knjigovostveno obuh.vatanje tranzitnog п·obnog prometa u knjigovoclstvu

posreclnika se g1·aficki moze preclstaviti:
Prihod od Nabavna vred.
prodaje robe Kupci TelшCi racun Dobavljaci prodate robe
1 _(2_)-Р> 1 (3) 1 (4) 1 (1)
1
(1) ргiјеш faktшe od dobavljaca

(2) оtргеша faktшe lшрсн
(3) пaplata potIЋzivaпja od kнрса
(4) isplata obaveze ргеша dobavljact1
354
ћ·imег:
Ћgoviпsko predнzece па veliko "Delta" iz Beogгadaje lшpilo od pгoizvodпog
ргеdнzеса "Vнji6" iz VaUeva гоЬе н vгedпosti 100.000 diпага. Mesto ispoгнke гоЬе
ргеша sklopljeпoш нgоvоп1 је шаgасiп ргеdпzеса "Izgгadпja" iz Cacka.
1. Pгoizvodпo ргеdнzесе "Vнji6" iz Valjeva је slюdпo оdгеdЬаша нgоvога is-
poгнcilo нgоvогепп гоЬн g1Ћdjeviпskoш ргеdнzесн "Izгadпja" iz Cacka. Ро oba-
vljeпoj ispoгнci tгgoviпskoш ргеdнzесн "Delta" iz Beogгada нрнсепа је faktшa za
isрошсепн гоЬн koja glasi па 100.000. diпага;
2. Тгgoviпsko ргеdнzесе па veliko "Delta" iz Beogгadaje па os110vн ргiшlјепе
оtргешпiсе od ргеdнzеса "Vнjic" i нgоvога о pгodaji, sastavilo fаktнгн, koja glasi
па 120.000 diпага i нрнtiо је ргеdнzесн "Izg1Ћdпja" iz Cacka.
3. Ргеша odgovaгajнciш izvodiшa Ьапkе pгoizvodпo ргеdнzесе "Izgгadпja"
iz Cacka је isplatilo obaveze ргеша tгgoviпskoш ргеdнzесн па veliko "Delta" iz
Beogгada dok је tгgoviпsko ргеdнzесе па veliko "Delta" iz Beogгada likvidiгalo
obaveze ргеша pгoizvodпoш ргеdнzесн "Vнjic" iz VaUeva.
U kпjigovodstvн tгgoviпskog ргеdнzеса па veliko паvеdепе ргошепе se kпjize
па sledeci пасiп:
Dnevnik
Redni
broj
1. Nabavna vrednost prodate robe 1 100.000
Dobavljaci 2 100.000
Fak:tura od dobavljaca
2 Kupci 3 120.000
Prihodi od prodaje robe 4 120.000
Fak:tura upucena kupcu
3. Tekuci racun 5 120.000
Kupci 3 120.000
Naplata potrazivanja od kupaca
4. Dobavljaci 2 100.000
Tekuci racun 5 100.000
Isplata obaveza prema
dobavlj acima
355
Giavn.a kn.jiga
1. N abavna vrednost rodate robe 2. Dobavl· aci

1.) 100.000 4.) 100.000 1.) 100.000
3.Ku Cl 4. Prihodi od :12rodaje robe

2.) 120.000 3.) 120.000 12.) 120.000
5. Teku6i racun
3.) 120.000 4.) 100.000
Ukoliko је ovakav пасiп ргоdаје zпасајап LI tгgoviпskoш ргеdнzесн se шоgн

za роtгеЬе obнl1vata11ja гaslюda i pгilюcla н vezi tгaпzitпe гоЬе нstгojiti роsеЬпе evi-
deпcUe, tj. гаснпi Nabavпa vгedпost гealizovaпe tгaпzitпe гоЬе i Pгilюdi od ргоdаје
tгaпzitпe гоЬе, s ciljeш da se опюgнсi нvid LI visi1ш Ьп1tо dobiti koja se ostvaп1je
o\1akvo111 piodajoш.
(2) Као sto је vec парошепнtо, za ostala dva нcesпika LI poslн, Iшрса гоЬе i
dobavljaca - ispoшcioca гоЬе гее је о геdоvпој пabavci оdпоsпо prodaji. Stoga 6е i
kпjigovodstveпo obнl1vataпje Ыti н svепш jedпako kпjizeпjiшa koja se ргiшепјнјн
za геdоv1ш паЬаvkн i ргоdајн.
10.2. Komisioni poslovi
10.2.1. Osnovne karakteristike i subjekti komisionih poslova
Za гazlikн od tгaпzitпog гоЬпоg ргошеtа ll kоше tгgoviпa па veliko kao pos-

гedпik posao obavlja н svoje iше i za svoj гаснп, koшisioпi poslovi se obavljajн LI 1
svoje iше za tнdji гаснп.

U oviш posloviшa se kao нcesпici pojavljll koшisioпaг i koшiteпt.
Кошisiопаг је pгedllzece koje н svoje iше, а za tнdji 1ЋсL111, zakUнcнje нgоvог
о kош isioпoш poslн i obavUa kош isioп i posao. Sto zпaci cta kош isioпaг L1 осtпоsн
па tгеса Iica ргенziша obaveze i ргаvа pгoistekla iz posla kao svoja. Внdнсi cla
сепю se baviti koшisioпiш posloviшa iz oЬ!asti гоЬпоg ргошеtа, Ll нlozi koшisio
пaгa se шоgн javiti tгgoviпska ргеdнzеса koja роslнјн н zeшlji i spoljпotгgoviпska
ргеdнzеса.
Sйш пaziv koшisioпi poslovi iша porek!o od latiпske r-eci сошшitо (poveгiti) i ozпacava posloYe
cije se оЬаv!јапје poveгava dп1gi111 ргаvпiш sнbjektiшa.
356
Koшiteпt је pгedLizece za cUi tЋсш1 koшisioпaг obavlja Ligovoгeпi posao.
OsпovLI za obavljaпje posla ciпi пalog koji izdaje koшiteпt, tzv. koшisioпi пa
log ili Ligovoг koji se sklapa izшedjLI koшisioпaгa i koшiteпta.
U Ligovoпi sLI osiш vгste posla koji se iша obaviti паvеdепа i нpнtstva za пje
govo izvгseпje, kојЉ se koшisioпaг шога pгidгzavati. Upнstva koшiteпta шоgн ро
svoш kагаktегн Ьiti оЬаvеzнјнса ili iшpeгativпa i fakнltativпa, а to zпaci нpвtstva
koji\1 се se koшisioпaг pгidгzavati sve dokje пjilюvo postovaпje LI iпteгesLI koшiteп
ta. Ukoliko Ьi zbog izшепјепЉ okolпosti postovaпje ovi\1 odгedЬi Ligovoгa папе\о
stetll koшiteпtll koшisioпaг od пjilюvog postovaпja ШОZе Odllstati LIZ ргеtlюdпо i11-
foг111 isaпje kош iteпta.
Navedeпe kaгakteгistike koшisioпil1 poslova odгazavajн se i па пасiп kпjigo
vodstveпog obнl1vata11ja ргошепа koje ргi пјilюvош izvгseпjн паstајн
kako н kпji
govodstvLI koшisioпaгa tako i Ll kпjigovodstvн koшiteпta.
Zbog toga се Ll пastavkн
izlagaпja Ьiti паvеdепе пajvazпije kaгakteгistike koшisioпil1 poslova.
(1) U нgovoгLI koji pгedstavlja pгavпLI os110vL1 za obavljaпje koшisioпog posla
шога Ьiti оdгеdјеп: (а) ргеdшеt нgоvога (koшisioпa пabavka ili koшisioпa рюdа
ја), (Ь) vгsta, koliciпa, kvalitet i сепа гоЬе, (с) visiпa koшisioпaгove pгovizije, (d)
нslovi рlасапја, (е) гоk izvгseпja koшisioпog posla, (f) tгеtшап tгskova koшisioпog
poslovaпja i (g) postLipak i vгеше sastavljaпja defiпitivпog оЬгаснпа о оЬаvlјепош
kош isioпoш poslLI.
(2) Zbog toga sto se posao obavUa za гасLiп koшiteпta, ako se dogodi da koшi
sioпaг ргi оЬаvlјапјв koшisioпog posla ostvaгi povoljпijLI ceпLI od Ligovoгeпe сепе
нlшрпа гazlika н сепi, pгipada koшiteпtн. No, парошепiшо da se poпekad LI нgоvо
гн о koшisioпoш poslн пalazi i takva klaнzLila ргеша kojoj koшisioпaг iша ргаvо па
odгedjeпi pгoceпtLialпi deo нlшрпе гazlike LI сепi (kadaje ostvaгeпa сепа povoUпija
od нgоvогепе сепе). Na taj пасiп koшiteпt dodatпo шotivise koшisioпaгa da sto је
шоgнсе ekoпoшski нspesпije izvгsi нgоvогепi posao.
(3) Кош isioпaг је obavezaп da LI skladLI sa оdгеdЬаша нgоvога i sa сiоЬгiш
poslovпiш оЬiсајiша obavi нgоvогепi posao. Рогеd toga, od пјеgа se осеlшје da
Ll tokн izvгseпja нgоvога stiti iпteгese koшiteпta, da ga izvestava о tokн izvгseпja
posla i da ро оkопсапјн posla па kош iteпta ргепеsе sve efekte koji sн гezнltiгali iz
obavljeпog posla.
(4) Za LislнgLI posгedovaпja ll оЬаvlјапјн posla koшisioпaг iша ргаvо па нgоvо
гепн koшisioпн pгovizijн 2 i па pokгice оdпоsпЉ tгoskova koшisioпog poslovaпja.
UоЬiсајепо је cia diгektпi tгoskovi posla kao sto SLI tгoskovi pгevoza, нtоvага, isto-
vaгa, podvoza, osigшaпja, skladisteпja гоЬе i dг. раdајн па teгet koшiteпta, to је
пагаvпо роtгеЬпо шediti Ligovoгoш о koшisioпoш poslн.
(5) Ukoliko Ьi
se dogodilo da koшiteпt пе ispLiпi svoje нgоvогпе obaveze рlа
сапја kош isioпe pгovizUe i геlеvапtп љ tгoskova kош isioпog poslovaпja, kош isioпaг
iша zakoпsko ргаvо zaloge па koшisioпoj гоЬi (ako se пalazi kod пјеgа, tj. н пjegovoj
\lisim1 koшisioпe pгovizije zavisi ос\ vгste гоl1е i оЬlша рго111еtа. tj. vгedпosti obaYljeпog koшis
ioпog posla ako је гее о pos\11 Yelike vгedпosti taciaje stopa pгov·izije пiza i olmшto.
357
dгzaviпi) i па ргi1шdпн парlаtн svojiћ potгazivaпja od kош iteпta ргеkо лadlezпшog
tгgoviпskog sнda.
U oЫasti гоЬпоg ргошеtа kao koшisioпi poslovi se шоgн obavljati poslovi
пabavke i poslovi ргоdаје гоЬе.
10.2.2. Komisiona nabavka robe
Koшisioпa пabavka ili kнpoviпa гоЬе pгedstavUa osпovпi oЫik koшisioпil1

poslova н kоше koшisioпaг па bazi sklopljeпog нgоvога
sa ko111ite11t110111 kнрнје
оdгеdјепн гоЬн н svoje iше, а ро паlоgн
i za гаснп svog koшiteпta. Ugovoгoш о ko-
шisioпoj пabavci гоЬе нtvгdјнје se ргеdшеt posla i ргаvа i obaveze нсеsп ika tl poslн.
Kada је гее о ргеdшеtн posla н нgоvоп1 шо га Ьiti паvеdепо:
(а) vгsta, koliciпa, kvalitet гоЬе i
(Ь) паЬаvпа сепа гоЬе.
Uvtгdjivaпje ргаvа i obaveza koшisioпaгa i koшiteпta роdгаzшпеvа defiпisaпje:
(с) visiпe koшisioпaгove pгovizije,
(d) нslova i пасiпа рlасапја,
(е) гоk izvгseпja koшisioпe пabavke гоЬе,
(е) tгеtшап tгoskova koшisioпe пabavke гоЬе,
(f) postнpak i vгеше sastavljaпja kопаспоg оЬгаснпа izшedjн kош isioпaгa i
koшiteпta о obavljeпoj koшisioпoj пabavci гоЬе i sl.
Kako koшisioпaг пabavlja гоЬн za гаснп koшiteпta сепа паvеdепа
tl нgоvогн
pгedstavlja пajvisн се1ш kојн koшisioпaг sше da plati za datн гоЬн.
Rаzшпе se da се koшisioпaг пastojati da гоЬн пabavi ako је to шоgнсе ро
пizoj сепi. Da Ьi koшiteпt шotivisao koшisioпaгa da паЬаvkн obavi ро пајпizој
шоgнсој сепi нgоvог шоzе sadгzati klaнzнlн ргеша kojoj kош isioпaг iша ргаvо
da paгticipiгa н гazlici izшedjн vise нgovoroш нtvгdјепе i пize ostvaгeпe паЬаvпе
сене. Visiпa геdоvпе pгovizije koja је kako је vec паvеdепо паkпаdа kошisiопагн
za izvгseш1 нslнgн пabavke нtvгdјнје se нgоvогош. UоЬiсајепо је da se pгovizija
нtvгdјнје ргiшепош t1 нgоvогн нtvгdјепе stope pгovizije па паЬаv1ш vгedпost гоЬе.
Nabavпa vгedпost гоЬе, ргi tоше obнl1vata fаktнпш vгedпost i tгoskove пabavke.
Tгoskovi пabavke, н zavisпosti od нgоvога шоgн н celiпi pasti па teгet koшisioпaгa,
шпоgо cesce шеdјнtiш, sашо opsti tгoskovi пabavke раdајн па teгet koшisioпaгa,
kao sto Sll tгoskovi sklapaпja нgоvога i dгнgi ad111i11istгativ11i tгoskovi, dok diгektпi
tгoskovi раdајн па teгet koшitetпta. U slнсајн da koшisioпaг пеkе od ovil1 tгoskova
koje sпosi koшiteпt plati, koшiteпt се isplaceпi izпos геЉпdiгаti kошisiопагн.
Kпjigovostveпo obнl1vataпje koшisioпil1 poslova vгsi se odvojeпo od гedovпi\1
poslova, kako н kпjigovodstvн koшiteпta tako i н kпjigovodstvн koшisioпaгa. Kako
se svaki od ko111isio11il1 poslova, kako ргоdаја tako i пabavka гealizнje kгoz vise
poslovпЉ dogadjaja, da Ьi se lakse гаzшпеlа sнstiпa posla i пасiп па koji se kпji
govodstveпo 011 obнl1vata ciпi se нрнtпiш нргаvо ideпtifikovati poslovпe dogadjaje
koji сiпе сеliпн posla.
358
Koшisioпa пabavka гоЬе se гealizнje kгoz sledece poslovпe dogadjaje:
- isplata avaпsa od stгапе kош iteпta kош isioпaп1,
- пabavka гоЬе od stгапе koшisioпaгa za 1-асш1 koшiteпta,
- sastavljaпje оЬгаснпа i ispoгнka гоЬе koшiteпtн i
- isplate obaveza оdпоsпо пaplata potгazivaпja.
Cesto se dogadja da kош iteпt kош isiопагн isplacнje avaпs za паЬаvkн нgоvо
гепе гоЬе. U tош slнсајн se isplata avaпsa javlja kao pгvi dogadjaj ргi оЬнl1vа11јн
koшisioпe пabavke.
Kadaje avaпs isplaceп koшisioпaг pгistнpa пabavci гоЬе za гаснп koшiteпta,
postнjнci odгedbe нgоvога о koшisioпoj пabavci.
Nabavlje1ш гоЬн роtош zajedпo sa оЬгасшюш koшisioпal" нрнснје koшiteпtн.
Внdнсi da dogadji izazvaпi паЬаvkош taпgiI"ajн iшovi1ш i koшisioпaгa i koшi
teпta опi se obнl1vatajн н оЬа kпjigovodstva, гаzш11е se па гazlicite пасiпе, јег sн i
ргошепе па iшoviпi гazlicite.
U kпjigovodstvн koшisioпaгa bice evideпtiгaпe sledece ргошепе:
1. ргiјеш avaпsa od koшiteпta - zаdнzепјеш tekнceg гаснпа i оdоЬгепјеш га
снпа Кош iteпta;
2. пabavka гоЬе za 1-асtш koшiteпta
- zаdнzепјеш гаснпа ОЬ1-асtш koшisioпe
пabavke, јег је гее о гоЬi паЬаvlјепој za tнdj гаснп i оdоЬгепјеш гаснпа DobavUaci
ili Telшci 1-асtш н zavisпosti od toga da li је гоЬа рlасепа ili пе;
3. ргеdаја гоЬе i оЬгаснпа koшiteпtн - оЬгаснп је faktшa н kojoj koшisioпaг
iskazнje visi1ш паЬаvпе vгedпosti гоЬе i pгovizijн па kојн iша ргаvо ро нgоvоп1.
Ovaj izпos се Ьiti ш11апјеп za avaпs koji је ргiшUеп od koшiteпta. Na os110vн оЬга
снпа koшisioпaг evideпtiгa pгovizijн zаdнzепјеш гаснпа koшiteпta i оdоЬгепјеш га
снпа Pгovizija. Ргеdаја гоЬе koшiteпtн se evideпti1-a zаdнzепјеш гаснпа Koшiteпta
i оdоЬгепјеш гаснпа ОЬгаснп koшisioпe пabavke za паЬаvпн vгedпost паЬаvUепе
гоЬе.
4. Naplata potгazivaпja od koшiteпta evideпtiгa se zаdнzепјеш гаснпа Tekнci
гаснп i оdоЬгепјеш гаснпа Koшiteпta.
Graficki predstavljena knjizenja u knjigovodstvu kornisionara izgleclaju:

Obracun kom.
Dobavljac nabavke robe Komitent Tekuci racun
(1) avans
~ ~ ~
(2) nabavka (3) predaja robe (4) naplata
Provizija
(3)
359
(1) ргiјеш avaпsa od koшiteпta;
(2) пabavka гоЬе za 1-асш1 kош iteпta;
(3) оЬгасвп koшisioпe пabavke i ргеdаја гоЬе kош iteпtв;
(4) пaplata potгazivaпja od koшiteпta;
U kпjigovodstvв koшiteпta evideпtiгajн se sledece ekoпoшske рrошепе:
- нplata avaпsa kошisiопагв,
- ргiјеш гоЬе i оЬгаснпа od koшisioпaгa; i
- isplata obaveza ргеша koшisioпaп1.
1. Uplata avaпsa kошisiопагв obнl1vata se zаdнzепјеш гаснпа Кошisiопаг i
оdоЬгепјеш гаснпа Telшci гасLIП,
2. Ргiјеш гоЬе od koшisioпaгa se гegistгнje zаdнzепјеш гаснпа Roba ili Ma-
teгijal i оdоЬгепјеш гаснпа Кошisiопаг za izпos паЬаvпе vгedпosti гоЬе нvесап za
pгovizUн.
3. Isplata obaveza ргеша kошisiопагв se evideпtiгa zаdнzепјеш гасtша Кошi
siопага i оdоЬгепјеш Telшceg гаснпа.
Graficki opisana lшjizenja izgieclaju:
Komisionar Roba TekuCi racun

so (1) avaпs
(1) avaпs (2) ргiјеш lшрlјепе гоЬе (3) isplata

(3) isplate obavez
obaveza
Ргiшег:
(1) Тгgoviпsko ргеdнzесе "Maxi" iz Beogгadaje, saklopilo нgоvог о koшisio
пoj пabavci 2.000 шеtага vнпепоg stofa, ро liшitiгaпoj сепi 2.000 diпага za шеtаг
sa pгoizvodпoш ргеdнzесеш "Мапа" iz Beogгada. Ргеша нgоvогн koшisioпaгova
pгovizUa izпosi 5% od паЬаvпе vгedпosti гоЬе. Кошisiопаг је dнzап da kопаспi
оЬгаснп posla dostavi паkоп obavljeпog posla. Koшiteпt је dвzап da kошisiопагв
isplatai avaпs н visiпi od 2.000.000 diпага. Rok za izvгseпje posla је 20 dапа od
dапа sklapaпja нgоvога, а шesto ispoгнke гоЬе od шаgасiп ргеdвzеса "Мапа".
1. Pгoizvodпo ргеdнzесе "Мола" iz Beogгada, је ргеша izvodн Ьапkе нplati
lo па iше avaпsa, saglasпo нgоvоп1 о koшisioпoj пabavci, tгgoviпskoш ргеdнzесн
"Maxi''iz Beog1-ada, 2.000.000 diпага
2. Tгgoviпsko ргеdнzесе "Maxi" iz Beogгada је tI нgоvогепош гоkн za ро
tгеЬе pгoizvodпog ргеdнzеса "Мопа" iz Beogгada kнpilo па kгedit 2.000 шеtага
vtшeпog stofa ро паЬаvпој сепi od 2.000 diпara.
3. Тгgoviпsko ргеdнzесе "Maxi" iz Beogгadaje LI skladн sa koшisioпiш нgо
vогош poslalo pгoizvodпom ргеdнzесв "Мола" iz Beogгada паЬаvlјепн гоЬн i kопа
сап (defiпitivaп) оЬгаснп о obavUeпoj koшisioпoj нabavci гоЬе;
360
4. Pгoizvodпo ргеdнzе6е "Мопа" iz Beogгada је ргеkо tekн6eg гаснпа izmiгi
lo svoje нkнрпе obaveze н vezi sa ko111isio110111 пabavkom гоЬе ргета tгgoviпskom
ргеdнzе6н "Maxi" iz Beogгada;
5. Ргеша izvodн Ьапkе tгgoviпsko ргеdнzесе "Maxi" iz Beogгada је platilo
obavezll ргеmа dobavljaciшa ро OSlIOVll ispoгнke 2.000 шеtага \1 lll1eПog stofa.
Date poslovпe ргошепе се biti гazlicito kпjizeпe н kпjigovodstvн koшisioпaгa
tгgoviпskog ргеdнzе6а "Maxi" iz Beogгada i н kпjigovodstvн koшiteпta pгoizvod
пog ргеdнzеса "Мопа" iz Beogгada.
А) KNЛZENJE POSLOVNIH PROMENA U KNЛGOVODSTVU

KOMISIONARA TRGOVINSKOG PREDUZECA "MAXI" IZ BEOGRADA
Dn.evn.ik
R.
b.r.
1. Teku6i racun 1 2.000.000
Koшitent iz koшisione nabavke 2 2.000.000
Za uplaceni avans
2. Obracun koшisione nabavke robe 3 4.000.000
DobavljaCi 4 4.000.000
Nabavka robe
3. Koшitent iz koшisione nabavke 2 200.000
Provizija 5 200.000
Obracun provizije
4. Koшitent iz koшisione nabavke 2 4.000.000
Obracun komisione nabavke 3 4.000.000
Predaja robe koшitentu
5. TekuCi racun 1 2.200.000
Koшitent iz komisione nabavke 2 2.200.000
Naplata potrazivanja od komitenta
6. Dobavljaci 4 4.000.000
Tekuci racun 1 4.000.000
Isplata obaveze ргеmа dobavljacu
361
Glavna knjiga
1. Telшci racun 2. Komitent iz komisione nabavke
1.) 2.000.000 6.) 4.000.000 3.) 200.000 1.) 2.000.000
5.) 2.200.000 4.) 4.000.000 5.) 2.200.000
3. Obracun komis. nabavke robe 4. Dobavl·aci

2.) 4.000.000 14.) 4.000.000 6.) 4.000.000 2.) 4.000.000
5. Provizija
13.) 200.000
В) KNJIZENJE POSLOVNIH PROMENA U KNЛGOVODSTVU

KOMITENTA PROIZVODNOG PREDUZECA "MONA" IZ BEOGRADA
Dnevnik
Redni
b:roj
1. Komisionar iz komisione nabavke 1 2.000.000
Isplata avansa
2. Materijal 3 4.200.000
Komisionar iz komisione nabavke 1 4.200.000
Prijem robe od komisionara
3. Komisionar iz komisione nabavke 1 2.200.000
Izmirenie obaveza
Glavna lшjiga
1. Tekuci racun 2. Komisionar iz kom. nabavke

Ps) 12.000.000 1. 2.000.000 1.) 2.000.000 2.) 4.200.000
3. 2.200.000 3.) 2.200.000
3. Materij al
2.) 4.200.000 1
362
ОЬгасш1 koшisioпe пabavke koji sastavUa koшisioпaг polazeci od datog р1·iш
ега iша sledecн sadгzi1ш:
1. Nabavna vrednost robe 4.000.000

2. Provizija 200.000
3. Ukupno (1 +2) 4.200.000
4. Primlj eni avans 2.000.000
5 Ostaje za naplatu (3-4) 2.200.000
Posto пiје Ьilo tгoskova пabavke, faktшпa vгedпost је jedпaka паЬаvпој vгed
пosti.Za koшiteпta pгovizija kојв placa kошisiопагн pгedstavlja zavisпi tгosak
пabavke, tako da је паЬаvпа vгedпost шateгijala 4.200.000 diпага.
10.2.3. Komisiona prodaja robe
Kod koшisioпe ргоdаје гоЬе koшisioпaг se obavezнje da се н svoje iше а za

гаснп koшiteпta pгodati оdгеdјепн vгstн i koliciпн гоЬе ро сепi нtvгdјепој н нgоv
ош ili visoj н оdгеdјепош vгешепskош регiоdн.
Posto је dгнgacija sвstiпa posla dгнgacija је i sadгziпa нgоvога, koji se sklapa
izшedjн koшisioпaгa i koшiteпta. Ugovoгoш о koшisioпoj pгodaji гоЬе tгеЬа da se
defiпise ргеdшеt posla i ргаvа оdпоsпо obaveze оЬе нgovome stгапе. Kada је гее о
ргеdшеtн posla tгеЬа јаsпо нtvгditi:
(а) vгstн, koliciпн i kvalitet гоЬе koja se ргоdаје i
(Ь) liшitiгaпн ргоdај1ш сепн гоЬе.
Uslovi pod kojiшa se obavlja koшisioпa ргоdаја, оdпоsпо ргаvа i obaveza
нcesпika obнl1vatajн нtvгdjivaпje:
(с) visiпe koшisioпaгove pгovizije (геdоvпе i dodatпe ili del сгеdеге),
(d) нslove i пасiп isplate koшiteпtн od stгапе koшisioпaгa,
(е) tгеtшап tгoskova koшisioпe ргоdаје гоЬе,
(f) postнpak i vгеше sastavljaпja kопаспоg оЬгаснпа izшedjн koшisioпaгa i
koшiteпta о obavljeпoj koшisioпoj pгodaji koшiteпtove гоЬе i sl.
U оvош poslн нgоvогепа сепа гоЬе је шiпiшаlпа ргоdајпа сепа ро kojoj ko-
шisioпaг sше da ргоdа нgоvогепн koшiteпtovн гоЬн. РоsеЬпош вgоvопюш klaнzн-
10111 koшiteпt шоzе шotivisati koшisioпaгa da ргоdа гоЬн ро ргоdајпој сепi kojaje
visa od нgоvогепе ргоdајпе сепе. ОЬiспо
se kошisiопагв daje ргаvо па deo гazlike
izшedjн нgоvогепе пize i ostvaгeпe vise ргоdајпе сепе гоЬе. Ako ovog iпicito пa
vedeпog ргаvа пе Ьi Ьilo kошisопаг Ьi Ьiо obavezaп da сеlоkнрпн гazlikн н сепi
ргепеsе kош iteпtн.
Visiпa koшisioпaгove pгovizije (геdоvпе i dodatпe ili del сгеdеге) i пасiп I"Ue-
пog izгаснпаvапја se гegнlis нgоvогош о koшisioпoj pгodaji гоЬе. Redovпa koшisio
пa pгovizijaje паgгаdа ili сепа koшisioпe нslвge i, ро pгavilн, se Ll нgоvоп1 iskazнje
363
LI vidн odгedjeпog ргосепtа LI оdлоsн па ргоdајпн vгedпost гоЬе koja је ргеdшеt рго
dаје. Ukoliko је нgоvогош Litvгdjeпo da diгektпi tгoskovi ргоdаје, kao sto је pгevoz
гоЬе do kнрса, раdајн па teгet kош iteпta, visiпa pгovizije Ьi Ьi la Litvгdjeпa LI oclпosLI
па ргоdај1ш vгedпost гоЬе рге шлапјепја za рошепнtе tгoskove. Ukol iko koшiteпt
zeli da se ргоdаја гоЬе obavi н оdгеdјепош оЬiспо kгасеш гоlш od ноЬiсајепоg, ili
da пш koшisioпaг gагапtнје парlаtн potгazivaпja od Iшраса koja sн пastala ро os-
11ovL1 ргоdаје, оп daje kошisiопагн dodatiш ili del сгеdеге pгovizijLJ3, роzпаtн i kao
pгoviz~ja za гizik,jeг koшisioпaг па sebe pгeLJziшa гizik ргоdаје LI оdгеdјелош гokLJ,
оdпоsпо гizik пaplate. Ova pгovizija је оЬiспо visa od геdо\1 пе pгovizije.
Izшiгепје obaveza koшisioпaгa ргеша ko111ite11tL1 нslovljeпo је оЬiшош ргоdа
је i регiоdош н okviпr koga ргоdаја tгеЬа da Ьнdе izvгseпa. Kacla ko111 isioпaг tгеЬа
da ргоdа vecL1 kolici11L1 гоЬе LI сlнzеш vгe111eпsko111 peгioclL1, tadaje ноЬiсајепо cla se
isplate koшiteпtн vгse н нпаргеd, LJgovoгoш нtvгdјепiш гоkоУiша, LI skladL1 sa оЬi-
1110111 pгodate гоЬе. Kadaje ргеdшеt ргоdаје шапја koliciпa гоЬе ili kada se prodaja
vгsi LI гelativпo kгatkoш гоlш ko111iteпt i ko111isioпaг se оЬiспо saglase da se isplata
vгsi ро оkопса110111 poslн.
U svakoш slL1cajL1 izш iге11је obaveza kош isioпaгa ргеша ko111ite11tL1 se пюга
шediti нgоvогош о kош isioпoj pгodaji.
Као kош isioпa пabavka tako se i kош isioпa ргоdаја геа! izнje kгoz v ise
poslovпi\1 dogadjaja. Da Ьi se гаzшлеlа sнstiпa posla celi1ш posla tгеЬа гazloziti па
pojediпe poslovпe dogadje. Рогеd гаzшлеvапја posla za pгavilпo kпjigovodostveпo
obнl1vataпje koшisioпe ргоdаје пеорlюdпо је tешеlјпо роzпаvапје kaгakteгistika
ko111isioпil1 poslova.
Kacla је гее о koшisioпoj prodaji ш1zпо је нkazati па posledice koje ро шеd
јнsоЬпi odпos koшisioпaгa i koшiteпta iша сiпјепiса da koшisioпaг ргоdаје гоЬн LI
svoje iше, аza гасш1 koшiteпta:
(l) Roba koja је ргеdшеt kош isioпe ргоdаје је sve dok se ргоdаја пе izvгsi LI
svojiпi koшiteпta. 4
(2) Pгilюdi ostvaгeпi ргоdајош гоЬе ргiраdајн ko111iteпtL1.
(3) PгovizUaje deo pгilюda koji koшiteпt нstнра ko111isioпaп1 па iше izvгseпe
нslнge ргос!аје.
Zbog роtгеЬе da se odпosi izшedjн koшisioпaгa i koшiteпta нсiпе јаsпiш kп
jigovodstveпo obнl1vata11je kош isioпe ргоdаје, нosta\0111 kao i kош isioпe пabavke
vгsi se odvojeпo
od obнl1vata11ja пjilюvil1 гedovпil1 aktivпosti.
Rаzшлеse da се kao posledica гazlicitil1 нticaja koje јеdап isti poslovпi do-
gadjaj iша ро i111ovi1ш koшisioпaгa, оdпоsпо koшiteпta, kao i zbog postojaпja pos-
lovпil1 dogadjaja koji tапgiгајн sашо iшоviпн koшiteпta, оdпоsпо sашо i111oviш1
U izllzetпiш s!llcajevi111a dodatm1 ili del сгеdеге pг0Yizij11 cloblja koшisioпaг i ргi 0ЬаУ!ја11јL1
posloYa komisoпe 11al1avke гоЬе.
То zпaci cla koшisioпa гоЬа (i!i гоЬа 11 ko111isio1ш) L1!azi 11!ikvic!acio1ш11шs11 koшiteпta, а пikako
kom isioпaгa.
364
koшisioпaгa, kпjizeпja koja se javUajн LJ vezi sa koшisioпoш ргоdајош biti гazlicita
ll kпjigovodstvв koшisioпaгa оdпоsпо LI kпjigovodstvв koшiteпta. 5
Nakoп sklapaпja нgоvога о koшisioпoj pгodaji, koшiteпt izdvaja гоЬн kојн
tгеЬа da ргоdа koшisioпaг i stavlja је ko111isio11aгн па гaspolagaпje. Кошisiопаг LJ
svoш kпjigovodstvн оvн tгеЬа da odvoji od sopstveпe гоЬе. РоtгеЬа odvojeпog evi-
deпtiгaпja postoji i za obaveze i potгazivпja koji паstајн ро оsпоvн obavljai1ja kош i-
sioпil1 poslova.
Ргi sastavljaпjн оЬгаснпа koшisioпog posla, LI оvош slнсајн ргоdаје, koшisio
пaг је dнzап da koшiteпtн ргеzепtiга clokшлeпtacijll koja se odпosi па posao, i da па
taj пасiп dоkшлепtнје оЬгасLIП koji оп sastavlja.
Koшisioпa ргоdаја гоЬе se гealizнje kгoz sledece ekoпoшske dogadaje:
1. ргеdаја гоЬе od stгапе kош iteta koшisioпaпi,
2. ргоdаја гоЬе od stгапе koшisioпaгa,
3. оЬгасш1 kош isioпe ргоdаје,
4. пaplata potгazivaпja ocl kнраса i
5. isplata obaveza ргеша koшiteпtll.
Ргеdаја гоЬе od stгапе kош iteпta kош isioпaп1

se obl!l1vata н оЬа kпј igo-
vodstva. U kпjigovodst-vll koшiteпta tгеЬаzabeleziti sшапјепје гоЬе па zaliliaшa i
роvесапје гоЬе LI koшisioпll. Roba ll ko111isio1ш se пајсеsсе vodi ро liшitiгaпoj рго
dајпој сепi. Razlika izшedjl! пabavпe vгedпosti гоЬе ili сепе kostai1ja ako se ргеkо
koшisioпaгa pгodajll gotovi pгoizvodi i liшitiгaпe ргоdајпе vгedпosti oblll1vata se па
гасшш Razlika ll сеп i.
Кошisiопаг za vгedпost ргiшlјепе гоЬе zadl!zлje гасш1 ОЬгасш1 koшisioпe
ргоdаје гоЬе, јег је ргiшlјепа гоЬа svojiпa kош iteпta i odobгava ~-асш1 Koшiteпta.
Ргоdаја гоЬе ргiшlјепе LJ koшisioпll pгodajll se evideпtiгa sашо LI kпjigovods
tvL1 kош isioпaгa. Ргоdајош se zalil1e гоЬе ргiш lјепе ll kош isioпll pгodajll ргеtvагајн
ili L1 gotoviпн ili L1 potгazivaпje. Кошisопаг Ьнdнсi da је гее о pгodaji tнdje гоЬе
пеша пi pгil10cle пi гasl10de od ргоdаје. Ргоdаја se k1~izi tako sto dнgнје гаснп
Tekнci tЋCLIIl il i гасш1 Кнрсi, а potгazllje 1-асш1 ОЬгасш1 kош isioпe ргоdаје.
Ро obavUeп~j pгodaji koшisioпaг sastav'Ua оЬгасш1, oba\rUeпog posla. U tош.
оЬгасшш оп tгеЬа koшiteпtll da ргеzепtiга iпfопласUе о postigпнt~j ргоdајпој vгedпosti
гоЬе, visiпi pгoviz~je па kојн iша ргаvо, te о еvепtнаlпiш tгoskoviшa ргоdаје za koje
iша ргаvо пadokпade od koшiteпta i kопаспо о izпosl! koji је dнzап da пш isplati.
Na оsпоvн оЬгасш~а koшisioпaг kпjizi svoj pгil10d od obavljeпog posla
- pгoviz~jll, tako sto tЋCllll pгovizije роtгаzнје, а dнgнје гаснп Koшiteпta сiше se
1~egova obaveza ргеша ko111iteпtL1 sшш~нје.
Za izпos tгoskova ргоdаје, koje је koшisioпaг platio, а koji LJ skladн sa нgоvо
гош, раdајн па teгet koшiteпta zadвzнjc se гаснп koшiteпta, а роtгаzнјн ili Tekllci
1-acL111 ako sн tгoskovi isplaceпi ili Dobavljaci нkoliko рlасапје jos пUе izvгseпo.
NеsшлпјiУо је da si.1 ta kпjizeпj(I н kпjigoYodst\lima k.0111isio11aгa i koшiteпta jedпosta\lпija ako

пiје llg0Yoгe1ш do<.iatпa ili cie] сгеdеге pгo\lizija.
365
Nakoп ovil1 kпjizeпja saldo гаснпа Koшiteпti iz koшisioпe prodaje pokazнje
izпos koji koшisioпaг dнgнје koшiteпtн.
U kпjigovodstvн koшiteпta оЬгасtш iша нlоgн faktшe kојош se dokazнje рго
dаја гоЬе. Stoga се za izпos ргоdајпе vгedпosti ш11апјепе za pгoviztiн koшisioпaгa
potгazivati IЋСLЈП Pгilюdi od ргоdаје гоЬе, а dнgovati гаснп Кошisiопаг iz koшisioпe
ргоdаје. Ukoliko Ьi postojali tгoskovi ргоdаје koje sпosi koшiteпt, а koje је Кошisiопаг
vec platio, tada Ьi 1-асш1 Кошisiопага Ьiо оdоЬгеп za izпos ovil1 tгoskova, а odgovaгajнci
гаснп vгsta tгoskova Ьi dнgovao. Ovi tгoskovi се pгilikoш alokactie tгoskova па шesta
tгoskova Ьiti alociгaпi па Ћoskove ргоdаје. Saldo гаснпа Кошisопаг iz koшisioпe рго
dаје Ьi pokazivao izпos koji koшisioпaг tгеЬа da нplati koшiteпtн.
Raslюdi izazvaпi оvош ргоdајош se kпjize zаdнzепјеш IЋсшш Nabavпa vгed
пost pгodate гоЬе, оdпоsпо Tгoskovi prodatЉ proizvoda, i гаснпа Razlika н сепi, а
роtгаzнје 1Ћсш1 Roba, оdпоsпо Gotovi proizvodi н koшisioпн.
Naplata potгazivaпja od koшisioпaгa se evideпtiгa zаdнzепјеш Telшceg гасн
па i оdоЬгепјеш гаснпа Кошisiопаг.
Внdнсi daje pгvi dogadjaj iпiсiгап od stгапе koшiteпta ргvо се biti pгikazaпa
kпjizeпja koja se vгse н пјеgоvош kпjigovodstvн:
1. ргеdаја гоЬе kош isioпaп1,
2. ргiјеш оЬгаснпа od koшisioпaгa i
3. пaplata potгazivaпja od koшisioпaгa.
Opisana knjizenja pн·eclstavljena gи·aficki izgiedajll.ll:
Roba na zalihama Roba u komisionu Komisionar iz kom. pr. TekuCi racun
(1) predaja robe

\>..
--(2)~1- - ( 3 ) ~
Razlika u ceni
robe u komisionu Prihodi od prodaje robe
(2а)
N abavna vred.
prodate robe
U kпjigovodstvн koшisioпaгa koшisioпa prodaja se obнl1vata kпјizепјеш sle-

decil1 dogadjaja:
1. ргUеш гоЬе od koшiteпta,
2. ргоdаја гоЬе koшiteпta,
3. оЬгасtш i
4. isplata.
366
Opisana knjizenja prikazana graficki izgle(laju:
Kornitent Obracun kornisione prodaje Kupci Tekuci racun
~ ~1 =т11
122
. . _ _ _ __ _ _1
Provlizija
(4)
1. SpoUпotгgoviпsko ргеdнzесе "Dешеtга" iz Beogгada

sklopilo је нgоvог о
koшisioпoj pгodaji гоЬе sa tгgoviпskiш ргеdнzесеш"Lilli" iz Beogгada. Ргоdај
па vгedпost гоЬе koja је ргеdшеt нgоvога, ро liшitiгaшюj ргоdајпој сеп i izпosi
1.000.000 diпага. Nabavпa vгedпost ove гоЬе izпosi 600.000 diпага.
ОЬгаснп posla se vгsi ро pгodaji нkнрпе koliciпe pгedate гоЬе. Кошisiопаг
iша ргаvо па pгovizijн н visiлi od 2% ргоdајпе vгedлosti гоЬе. Spoljпo tгgoviпsko
ргеdнzесе "Dешеtга" је н skladн sa нgоvогош pгedalo гоЬн kошisiопагн tгgoviпs
koш ргеdнzесн "Lilli".
2. Tгgoviпsko ргеdнzесе "Lilli" iz Beogгada је н нgоvогепош гоlш pгodalo
bezgotoviпski (парlаtош па tekнci гас нп) нlшрпн koliciпн I"obe ргiшlјепе LI kош i-
sioпн ргоdајн ро нgоvшепој liшitiI"aпoj сепi.
3. Тгgoviпsko ргеdнzесе "Lilli" је sastavilo оЬгаснп izvгseпe ргоdаје i closta-
vilo ga koшiteпtн spoljпotгgoviпskoш ргеdнzесн "Dешеtга" iz Beogгada.
4. Тгgoviпsko ргеdнzесе "Lilli" iz Beogгadaje ргеkо telшceg гаснпа izvгsilo
isplatн ро оЬгасшш о obavljeпoj koшisioпoj pгodaji гоЬе.
367
А) KNJIZENJE POSLOVNIH PROMENA U KNJIGOVODSTVU
KOMISIONARA TRGOVINSKOG PREDUZECA ''LILLI" IZ BEOGRADA
Dnevnik
Redni
brroj
1. Obracun komisione prodaje 1 1.000.000
Komitent iz komisione prodaje 2 1.000.000
Prijem robe od komitenta
2. Tekuci racun 3 1.000.000
Obracun komisione prodaje 1 1.000.000
Prodaia komisione robe
3. Komitent iz komisione prodaje 2 20.000
Provizija 4 20.000
Proviziia prema obracunu
4. Komitent iz komisione prodaje 2 980.000
Tekuci racun 3 980.000
Isplata obaveza prema komitentu
Glavna lшjiga:
1. Komitenti iz komisione roda· е 2. Obracun komisione rodaje

3.) 20.000 1.) 1.000.000 1.) 1.000.000 2.) 1.000.000
4.) 980.000
3. Tekuci racun 4. Provizija

2.) 1000.000 14.) 980.000 13.) 20.000
368
В) KNЛZENJE POSLOVNШ PROMENA U KNЛGOVODSTVU
КОМПЕNТА PROIZVODNOG PREDUZECA "DEMETRA" IZ BEOGRADA
R.
br.
1. Roba u komisionu 1 1.000.000
Razlika u ceni 2 400.000
Roba na zalihama 3 600.000
Predaja robe komisionaru
3. Komisionar iz komisione prodaje 4 980.000
Prihodi od prodaje robe 5 980.000
Prema obracunu
За. Nabavna vrednost prodate robe 6 600.000
Razlika н ceni 2 400.000
Roba u komisionu 1 1.000.000
Prema obracunu
4. Tekuci racun 7 980.000
Koшisionar iz komisione prodaj е 4 980.000
Naplata potrazivanja
Glavna knjiga
1. Roba u komisionu 2. Razlika u ceni
1.) 1.000.000 12а.) 1.000.000 2а.) 400.000 11.) 400.000
3. Nabavna vrednost rodate robe 4. Komisionari iz komisione rodaje

2а.) 600. ООО 2.) 980.000 3.) 980.000
5. Prihodi od prodaje 6. TekuCi racun

1 2.) 980.000 3.) 980.000 1
1. Ко sн нсеsп ic i н tгапzitпош гоЬпош ргошеtн?

2. Objasпite kako okolпost da гоЬа пе pгolazi kгoz шаgасiп pгodavca (posгed
пika) нtice па kпjigovodstveпo obнl1vataпje ove ргоdаје?
3. Na os110vL1 kog kпjigovodstveпog dokш11eпta se kпjize гaslюdi LJ vezi sa
tгапzitпош ргоdајош?
369
4. Koji Sll нcesпici ll koшisioпiш posloviшa?
5. Koji sн osпovпi oЫici koшisioпЉ poslova?
6. Kako se н kr~igovodstvн koшisioпaгa obнl1vata пabavka гоЬе za koшiteпta?
7. Sta је pгilюd koшisioпaгa?
8. Koji sн eleшeпti паЬаvпе vгedпosti гоЬе паЬаvUепе od koшisioпaгa?
9. Сепш је jedпak pгilюd od ргоdаје ргi koшisioпoj pгodaji гоЬе?
10. Zbog cega se гоЬа ргiшlјепа н koшisiorш ргоdајн vodi па гасшш ОЬгаснп
koшisioпe ргоdаје?
10.3. Participacioni poslovi
10.3.1. Sustina, subjekti i oЫici participacionih poslova

Za гazlikн
od tгaпzitпog гоЬпоg ргошеtа, koji se obavlja LI svoje iше i za svoj
~-асш1, koшisioпiћ poslova koje koшisioпaг obavUa в svoje iше i za tнdi 1-асш1 paг
ticipacioпi poslovi 6 se obavljajн н svoje iше, а za zajedпicki 1-асш1. Ovi poslovi se
obavUajв od stгапе vise ргеdвzеса, а гadi ostvaгeпja zajedпickil1 iпteгesa. Ргаvпв
OSПOVLI ovi}1 posJova ciпi LigOVOГ koji LICesпici potpislljll i kojiш Se lltVГdjнjLI, рогеd
vгste i ргеdшеtа posla, ргаvа i obaveze нcesпika.
Као zajedлicki poslovi se шogнjaviti svi опi poslovi koje ргеdнzеса iпасе oba-
vljajв н svoш poslovaпjн. То zлaci da se kao zajedлicki posao шоzе javiti zajedлicka
лabavka i zajedпicka ргоdаја, zajedпicka пabavka оргеше i шateгUala, zajedпicka
pгoizvodпja i ргоdаја i sl. Zajedлickoш оЬаvlјапјн оvЉ poslova se оЬiспо pгistнpa
zbog пеdоstајнсЉ fiпaпsijskЉ sгedstava, zлапја, ili гaspolozive stalлe iшoviпe, ali
i zbog sпizeлja tгoskova ili шоgнсеg ostvaгeпja visЉ pгilюda леgо sto Ьi to bilo
шоgнсе ako Ьi posao obavilo sашо јеdпо ргеdнzесе.
U нgоvогн о paгticipacioпoш poslн рогеd vгste zajedлickog posla шога biti
паvеdепо:
- пaziv i adгesa ргеdвzеса koje се voditi posao - gегепtа7 ,
- пazivi i adгese ostalil1 нcesпika н poslв paгticipaпta,
- vгsta i koliciпa гоЬе, шateгijala, siгoviпa, gotovЉ pгoizvoda, koji SLI ргеdшеt
paгticipacioпiћ poslova;
- нslovi вlagar~a i visiпa fiпaпsijskil1 sгedstava koja н zajedпicki posao нlаzн
нcesпici;
- postнpak za оЬгаснп i гaspodelн doЬitka ostvaгeпog zajedпickiш poslova-
пjeш па нcesпike posla;
Naziv paгticipacioпi poslovi potice od latiпske гесi paгticipio (sal!cestvovati, sl!delovati sa пе
kiш) i l! tгgoviпi ozпacava l!Cestvovaпje l! tгgovackoш posll! koji se гeaiizl!je za zajedпicki гасl!п
veceg Ьгоја ргаvпi11 sнbjekata.
Ројаш gегепt potice od latiпske гесi gегеге (ciпiti, пositi) i ozпacava ргаvпо ili fizicko Iice koje
obavlja poslove dгнgoga - нslovпo se шоzе pгevesti па паs jezik kao poslovoda.
370
- postнpak za оЬrаснп i нtvгdjivaпje gнbitka пastalog оЬаvlјапјеш zajedпickog
posla i пасiп пjegove podele па LICesпike posla,
- vгеше tгајапја нdгвzivапја do zavгsetka odпosпog paгticipacioпog posla ili
do isteka vazпosti Ligovoгa о paгticipacioпoш poslн;
- visiпн geгeпtove pгovizije i postLipak za 1~е110 Litvгdivaпje;
- datш11 i шesto zakljнceпja нgоvога i potpise ovlasceпill lica koja pгedstavlja-
jв ili zastвpajв вgоvогпе stгапе (gei-eпta i paгticipaпte).
U zavisпosti od Ьгоја L1ces11ika н paгticipacioпoш poslн шоgнсе је н pгaksi
гazlikovati paгticipacioпe poslove:
1. paгticipacioпi poslovi koje obavljajн dva вcesпika od kojil1 је јеdап gегепt
а dгнgi paгticipaпt, i koji гаvпоргаvпо sпose poslovпi гizik, а to zпaci da dobitak
i gнbitak pгoistekao iz posla dele па jedпake delove - оzпасаvајн se kao "а шеtа"
poslovi;
2. "а teгzo" polovi ako tгi нcesпika obavljajв јеdпап paгticipacioпi posao
Ьнdнсi da svakoш od нcesпika pгipada ро јеdпа tгесiпа doЬitka ili gнЬitka koji
паstапе iz posla.
Iako Ьгој нcesпika н poslв пiје оgгапiсеп пi јеdпiш ргорisош, ipak zbog
pгakticпil1 гazloga sшаtга se da оп пе tгеЬа da Ьнdе veliki.
Вгој нcesпika н paгticipacioпoш poslн пе нtice па to da svaki posao vodi sашо
јеdап od нcesпika, koji se kako је vec паvеdепо, ozпacava kao gегепt, ostali sн paг
ticipaпti.
u јеdпош paгticipacioпoш poslн јеdпо ргеdвzесе шоzе iшati нlоgн gегепtа,
dok н dп1go111 paгticipacioпoш poslв шоzе Ьiti paгticipaпt. Svaki posao pгedstavlja
сеliпн za sebe.
Posto se zajedпicki posao obavlja н svoje iше а za zajedпicki гасвп н oclпo
st1 па tгеса lica svaki od нcesпika ргевziша obaveze i stice ргаvа kao da је гее о
0Ьiспо111 poslн koji se obavlja Ll svoje iше i za svoj 1Ћсш1, а пе о paгticipacioпoш po-
slв. Dгвgiш гесiша, пеша solidaпюsti izшedjн вcesпika н paгticipacioпoш poslв н
pogledв izшiгепјв obaveza koje н vezi sa оЬаvlјапјеш posla паstшш, пiti solidaпюg
роdпоsепја gнЬitaka koji Ьi pгostekli iz пепарlаtе potгazivaпja.
Ovo је posledica okolпosti da sн вcesпici ll paгticipacioпoш poslн 111edjнsob110
povezaпi рнtеш нgоvога, te da svako od пjil1 ostaje ргаvпо lice sa рш10111 ekoпo111-
sko111 saшostalпoscн. Копспо, lшрнсi, dobavUaci, Ьапkе i dгнgi, sa kojiшa se нs
postavUajн poslovпi odпosi ргi гealizaciji paгticipatioпog posla пе шогајн пi zпati
da se posao obavUa ро оsпоvв нgоvога о zajedпickoш posiн.
Upгavo паvеdепе odlike paгticiopacioпil1 poslova пе шоgн ostati bez нticaja
па пjilюvo lшjigovodstveпo obнl1vataпje.
Njilюva гazlicitost od гedovпil1 aktivпosti i роtгеЬа koпtгole нspesпosti svakog
posla ропаоsоЬ гazlog је ноЬiсајепој pгaksi da se paгticipacioпi poslovi, пezavisпo
od toga koja vгsta posla se obavlja kao paгticipacioпi posao нvek vode odvojeпo od
poslova koji se obavljajLI LI svoje iше i za svoj гасtш.
ЗТi
Sta vise Likoliko, јеdпо pгeclLizece LI јеdпош оЬгасш1skош peгiodl! LJcestvllje
LI visepaгticipacioпi\1 poslova, пezavisпo od toga da li LI пјiша iша Lilogll gегепtа ili
paгticipaпta, ll пјеgоvош kпjigovodstvLI се svaki paгticipacioпi posao Ьiti evideпti
гaп odvojeпo.
Vгsta posla koji se obavlja zajedпicki odгedjLije koji се poslovпi dogadjaji пa
stati ргi пјеgоvош izvгseпjll, а tiшe i kпjizeпja koja се Ьiti spгovedпa ll kпjigovost
viшa нcesпika.
Вгој нcesпika lltice sашо па оЬiш kпjizeпja, ali пе L1tice па ekoпoшske ргошепе
koje се Ьiti lшjizeпe.
Zadatak gегепtа, је da vodi posao i da ро пјеgоvош okoпcaпjLI izvгsi оЬгасш1
zajedпickog posla saglasпo оdгеdЬаша Ligovoгa о paгticipacioпoш poslll. Оп рогеd
toga sastavlja i pгil1vata kпjigovodstve1ш dokLiшeпtacijll koja se odпosi па poslovпe
dogadjaje kгoz koje se izvsava paгticipacioпi posao. Za ove aktivпosti gегепt kao
пakпadl! doЬija Ligovoгoш нtvгdје1ш pгovizijll.
Tako се ргiшега гadi, gегепt н svoш kпjigovodstvll, odvojeпo od геdоvпе ak-
tivпosti evideпtiгati poslovпe ргошепе ll vezi sa: (а) paгticipaпtiшa ро osпovLI нlaga
пja sгedstava, гaspodele dobitka, pokгica gнЬitka
i sl. i (Ь) tгесiш liciшa ро osпovL1
izvгseпja koпkretпog oЫika paгticipacioпog posla.
S dгLige stгапе, paгticipaпti ll svoш kпjigovodstvн, takodje, odvojeпo od kпjize
пja гес\оvпiћ poslova evideпtiгajll poslovпe ргошепе koje sн posledica paгticipacio
пil1 poslova. Rec је о ргошепаша koje odгazavajн odпose sa: (а) gегепtош ро оsпоvн
нlаgапја sгedstava, гaspoclele doЬitka, pokгica gнЬitka i sl. i (Ь) tгесiш liciшa LI опiш
slнcajeviшa kada paгticipaпt stнpa LI poslovпe koпtakte sa treciш 1iciшa н svoje iше
i za zajedпicki 1-асLш.
Оа Ьi se olaksalo rаzшлеvапје paгticipaciпog posla i 1~egovo k1~igovodstveпo
obнl1vatai~e, koгistice se pojedпostavUeп ргiшег, koji polazi od s\edecili pгepostavki:
LI poslll l!cestvнjн gегепt i јеdап paгticipaпt,
posao se sastoji н zajedпickoj пabavci i pгodaji гоЬе,
нcesпici fiпапsiгајн posao zajedпicki нlazнci ро polovi1ш potгebпili sгecls
tava i
paгticipaпt kнрнје, а gегепt ргоdаје zajedпiclш гоЬн.
Ovaj paгticipacioпi posao, koji se sastoji od zajedпicke пabavke i ргоdаје гоЬе,
гealizнje se kгoz sledece ekoпoшske dogadjaje:
1. нр\аtн нсеsса gегепtа participaпtll,
2. паЬаvlш zajedпicke гоЬе,
3. ргеdајн zajedп icke гоЬе od stгапе paгticipaпta gегепtн,
4. pгodajll zajedпicke гоЬе,
5. оЬгаснп zajedпicke пabavke i ргоdаје гоЬе i
6. isplatн .
372
Кпјizепја паvес!епi!1 ciogadjaja vгse se Ll l! 1 ll
stvн paгticipaпta:
3. prijem zajedпicke robe od

4. prodaja zajednicke robe;
5. obracнn participacioпog posla
6. isplata obaveza ргеmа paтticipantu; 6.
Ргvа ргошепа, se oc!пosi па

kпjigovodstvн gегепtа tako
ticipaпta опа se obнl1Vata ~~·~---.~~··
zajeclп ickog posla, јег ргеша
Uticaj ove ргошепе ро imo·v se
sшапјнје, а stice se potгazivaпje ргеша
Uplatoш gегепtа stvoгeп i sн нslo·vi с!а
Ova пabavka taпgiгa sашо kпjigovodstvo
zajedпickazaclнzнje se lЋСL!П
ili tekнceg 1ЋСL!Ш1 Ll zavisпosti ос! cla li је гоЬа ,_нс•~~"''
P1·eclaja zajeciпicke юЬе ос! stпше
kпjigo\rodstvн paгticipaпta se evideпtiгa zас!нzепјет гасш1а Gегепt iz zajedпicke
пaba\rke гоЬе, dok potгazLije гаснп ОЬгаснп icke гоЬе.
U kпjigovoclstvн gегепtа se zaclнzнje 1Ћсш1 ОЬгасtш icke гоЬе, а posto
је гоЬа ргiшiјепа od paгticipaпta pot1Ћzaje п1сш1 posia.
Ргосlаја zajeclпicke se Posto
је гее о zajedпickoj гоЬi ргоdајош se га-
zшле se cla se ргоdаја vгsi пе ро паЬаvпој vec ро

Кнрсi ili Telшci гасtш dнgвје, а роtгаzнје гаснп ОЬгасlш
гасшш, kadaje ргос!аtа се\оkнрпа zalil1a zajedпicke па stгaпi с!нgнје iskazaпa
је паЬаvпа, а па stгап i роtгаzнје ргоdајпа У гее! пost zajed п icke Salclo Ьгн~:о
гezнltat ostvaгeп оЬаvlјапјеш zajedпickog posla.
Iz Ьгнtо гezl!lata se пајрге izc!vaja а se ostatak deli
izшedjн gегепtа i paгticipaпta.
Gегепt koji sastavlja оЬгасllп tгеЬа cla пavede с\а
izvгsi пjilюvLJ гаsросlе\н па нcesпike.
Na osпovL1 оЬгасшш ge1·e11t t1 sУош kпjigovoclstvt1 kпjizi:
pгovizijL1, zadl!ze1~jeш гаснпа ОЬгасtш гоЬе
гаснпа Pгovizija,
373
pгilюde od ргоdаје па роtгаzпој st1Ћ11i tЋСШ1а Pгilюdi od ргоdаје гоЬе,
гaslюde izazvaпe ргоdајош zadнzejeш IЋсtша Nabavпa vгedпost pгodate
гоЬеi pгipadajнCi deo doЬiti zаdнzепјеш гаснпа ОЬгаснп zajedпicke гоЬе i
deo doЬiti
koji pгipada participaпtн se sa rаснпа ОЬгаснп zajedпicke гоЬе
пjegoviш zаdнzепјеш pieпosi па роtгаzпн stгaiш гаснпа Paгticipaпti iz
zajedпickog posla.
U kпjigovodstvн paгticipaпta па оsпоvн оЬгаснпа takodje se kпjize, pгilюdi,
гaslюdi i doЬitak koji је povezaп sa zajedпickiш posloш.
Za izпos pгipadajнceg pгilюda od ргоdаје роtгаzнје 1Ћсш1 Pгilюdi od ргоdаје
гоЬе, za ргiраdајнсе гaslюde dнgнје гаснпа Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе, dok
za se izпos dela doЬiti koji pгipada paгticipaпtн povecava potгazivaпje od gегепtа
zadнzejeш гаснпа Gегепt iz zajedпickiћ poslova.
Graficki knjizenja se mogu predstaviti:

U kпjigovodstvн gereпta:
(4) Obrac. zajed. nabavke

TekuCi racun Participant iz zaj. posl. i prodaje robe
so 1-'-(1____
) ----- 1 (3)
(6) t~---:--.-:-_(_sь_) __
Provizija
1 _(Sa_)____
Prihod od prodaje robe

(5)
Nabavna vrednost
.___ _ _p....,гo.dat1 robe

1
1. U plata avaпsa paгticipaпtн

3. Ргiјеш zajedпicke гоЬе
4. Ргоdаја zajedпicke гоЬе
5. Кпјizепје pгilюda, гaslюda i doЬitka iz zajedпickog posla
5а. Кпјizепје pгovizije
5Ь. Кпјizепје dela doЬiti koji pгipada paгticipaпtн
6. Isplata obaveza ргеша paгticipaпtiшa
374
Knjizenje kod pai·ticipanta:
Obracun zajednicke Gerent iz zajednicke
Dobavljaci nabavke i prodaje robe nabavke i prodaje robe Tekuciracun
(2) 1 (3) 1 (1)
(6) 1
Prihodi od prodaj е
N abavna vred.
zaj ednirke robe
prodate zaje. robe
(5Ь)
ОЬгаснп paгticipacioпog posla iша sledecн sadгziпн:
Prihodi od prodaje zajednicke robe

- Rashodi izazvani prodajom
- Proviziја gerenta
Dobit iz zajednickog posla
Pгilюdi i гaslюcli koji геzнltiгајн iz zajedпickog posla dele se па нcesпike posla.
PrimeJ::
Ргеdнzесе "lskгa" iz Beogгada sklopilo је sa ргеdнzесеш "Soko-Staгk" iz

Beogгada, нgоvог о paгticipacioпoш poslн, sa sledeciш, za kпjigovodstveпo obнl1-
vataпje геlеvапtпiш оdгеdЬаша:
(а) ргеdшеt нgоvога sн zajedпicka пabavka
i ргоdаја 13 tопа kakao ргаlщ
(Ь) ргеdнzесе "Iskгa"
iz Beogгada iша obavezн da ргоdа гоЬн, а ргеdнzесе
"Soko-Staгk"da izvгsi пје1ш паЬаvkн,
(с) za obavUaпje ovog paгticipacioпog posla оЬа ргеdнzеса се нloziti ро po-
loviш1 роtгеЬпЉ fiпaпsijskil1 sгedstava,
(d) оЬгасtш i гaspodela dobitka, ili pokгice gнbitka, koji паstапн iz ovog
zajedпickog posla па paгticipaпte Ысе izvгseпi sгаzшегпо нlаgапјн поvсапЉ sгed
stava,
(е) ргеdнzесе "Iskгa" iz Beogгada је н оvош paгticipacioпoш poslн gегепt i
iша ргаvо па gегепtоvн pгovizijн н visiпi 3% od ргоdајпе vгedпosti гоЬе pгodate za
zajedпicki 1Ћсш1.
1. Ргеdнzесе "Iskгa" iz Beogгadaje slюdпo оdгеdЬаша нgоvога о paгticipacio
пoш poslн ргеkо telшceg гаснпа нplatilo 1.500.000 diпага ргеdнzесн "Soko-Staгk"
iz Beogгada па iше пabavke zajedпicke гоЬе.
375
2. Pгedllzece "Soko-Staгk" iz Beogгada је sl10d110 нgоvоп1 о рапiсiрасiопош
poslн sa pгedllze6e111 "Iskгa" iz Веоgгас!а za zajedпicki 1-асtш пabavilo 13 tопа ka-
kao ргаl1а za 3.000.000 diпага. Obaveza ргеша dobavljact1 od111al1 је isplaceпa ргеkо
tekllceg гасt111а.
3. Ргес!вzесе "Soko-Staгk" iz Beogгadaje pгedt1ze6t1 "Iskaгa" iz Beogгada po-
slalo паЬаvlјепв zajedпiClш гоЬв sa оdgоvагајнсош с!оkшпепtасiјош.
4. Ргеdнzесе "lskгa" iz Beogгada је pгodalo LI celiпi zajeclпickв гobll za
4.000.000 diпага. Pгodata гоЬа је парlасепа ргеkо tekt16eg гаснпа.
5. Pгecltizece "Iskгa" iz Beogгada је ро оЬаvUепош paгticipacioпoш poslt1 sa-
stavilo оЬгасtш i poslalo ga pгedt1ze6t1 "Soko-Staгk" iz Beogгada.
6. Ргеkо svoga te!ш6eg гасвпа ргеdнzе6е "Iskгa" iz Beogгada је izvгsilo is-
piatL1 obaveza ргеша ргеdвzесн "Soko-Staгk" iz Веоgгас!а ргеша оЬгасшш paгtici
pacioпog posla.
Date poslovпe ргошепе се Ьiti гazl icito evideпtiгaпe ll kпjigovodstvL1 gегепtа
ргеdвzеса '"Iskгa" Beogгada i tl kпjigovodstvн paгticipaпta pгedL1ze6a "Soko-Staгk
iz Beogгada.
PROMENA U KNJIGOVODSTVU
2-Ј-"-""-'Г:.. "SOKO-STARK" IZ BEOGRADA
D111evnik
Duguje Pot:razuje
1. Teku6i racun 1 1.500.000
Gerenti iz zajednickog posla 2 1.500.000
U lata geгenta
2. Obracun zajednicke robe 3 3.000.000
DobavljaCi 4 3.000.000
N abavka zaj ed11icke robe
2а. Dobavljaci 4 3.000.000
Is lata obaveze
3. Gerent iz zajednickog posla 2 3.000.000
Obracun zaj edпicke robe 3 3.000.000
Predaja za· ednicke гоЬе gere11tu
5. Gerent iz zajednickog posla 2 440.000
N abavna vгed11ost prodate robe 5 1.560.000
Pгihodi od prodate robe б 2.000.000
Prema obracunu zajedпickog osla
6. TekuCi racun 1 1.940.000
Gere11t iz zaj ednickog posla 2 1.940.000
U lata gerenta
376
Giavna knjiga
1. Tekuci racun 2. Gerenti iz za·ednickog osla
S0 7.200.000 2а.) 3.000.000 3.) 3.000.000 1.) 1.500.000
1.) 1.500.000 5.) 440.000 6.) 1.940.000
6.) 1.940.000
3. Obracun zajednicke robe 4. Dobavljaci

2.) 3.000.000 1 3.) 3.000.000 2а.) 3.000.000 Ј 2.) 3.000.000
1
5. Nabavna vrednost prodate robe 6. Piihodi od pюdate robe

5.) 1.560.000 1 15.) 2.000.000
В) PROMENA U KNЛGOVODSTVU
IZBEOGRADA
Dпevnik
Redlni
Poziv
Ь1·ој
1. 1 1.500.000
2 1.500.000
3. Obracun zajednicke robe 3 3.000.000

Participanti iz zajednickog posla 1 3.000.000
Prijem robe od artici anta
4. Tekuci 1ЋСU11 2 4.000.000
Obracun zaj ednicke robe 3 4.000.000
Prodaja zajednicke robe
5. Obracun zajecl11icke robe 3 120.000
Provizija 4 120.000
ОЬ1-асtш IOVlZlje
5а. Nabavna vrednost prodate robe 5 1.560.000
ОЬ1-асш1 zajednicke robe 3 440.000
Prihodi od prodaje 6 2.000.000
Prema о bracunu
5Ь. Obracun zajednicke robe 3 440.000
Participanti iz zajednickog posla 1 440.000
DoЬitak artici anta
6. Participanti iz zajednickog posla 1 1.940.000
Telшci racun 2 1.940.000
377
Glavna knjiga
1. Partici anti iz za· ednicko osla 2.Tek:uci racun
1.) 1.500.000 3.) 3.000.000 so 5.600.000 1.) 1.500.000
6.) 1.940.000 5Ь.) 440.000 4.) 4.000.000 6.) 1.940.000
3. Obracun za· ednicke robe 4. Provizij а

3.) 3.000.000 4.) 4.000.000 5.) 120.000
5.) 120.000
5а.) 440.000
5Ь.) 440.000
5. Prihodi od rodaje robe 6. Nabavna vrednost rodate robe

5а.) 2.000.000 5а.) 1.560.000
Pitanja za р:rоvе1пн znanja i :razumevanja:
1. Које sн оsпоvпе kaгakteгistike paгticipacioпil1 poslova?

2. Којаје osпova za obavljaпje оvЉ poslova?
3. Koji st1 osпovпi oЫici ovil1 poslova?
4. Sta pгedstavUa pгovizija gегепtа?
5. Kako se LI kпjigovodstvн gегепtа obнl1vata ргiјеш zajedпicke гоЬе od paгti
cipaпta?
6. Zbog cega se ргоdаја zajedпicke гоЬе пе kпjizi ргеkо гаснпа pгilюda i гas
lюda, vec zаdнzепјеш Telшceg гаснпа ili Кнраса i оdоЬгепјеш ОЬгасш1а
zajedпicke пabavke i prodaje гоЬе?
7. Zbog cega IЋСШ1 gегепtа, оdпоsпо participaпta pгipada aktivпo pasivпiш
гаснпiша?
10.4. Zastupnicki poslovi
10.4.1. Sustina i subjekti zastupnickih poslova
Za гazlikн od koшisioпЉ
poslova zastнpпicki poslovi iako ргiраdајн takodje
gп1pi posredпickЉ poslova obavljajв
se в iше i za IЋСLШ пalogodavca. Ucesпici LI
zastнpпickiш posloviшa sн dошасе ргеdнzесе zastнpпik i ргеdнzесе iz iпostгaпstva
pгiпcipal. Dошасе ргеdнzесе рпйа iпоstгапош p1·edнze6t1 нslнge iz spoljпotгgov
iпskog ргошеtа. Те вslвge se оЬiспо sastoje н ргошосiјi pгoizvoda ili нslнga koje
pгoizvodi оdпоsпо ргнzа pгiпicipal, а гadi нпаргеdјепја пjegove ргоdаје па dошасеш
378
tгzistн. Za svojн нslнgн dошасе ргеdнzесе - zastнpпik doЬija pгovizUн, а efekti po-
slova koje obavi za pгiпcipala н celiпi ргiраdајн ргiпсiраlн.
U паsој zeшlji posloviшa zastнpaпja stгапiћ fiгшi шоgн se baviti ргеdнzеса
koja st1 гegistгovaпa (нрisапа н sнdski гegistar) za vгsепје poslova zastнpaчja i11ostгa-
11Љ fiгшi kao specificпog oЫika ргivгеdпЉ нslнga н роdrнсјн spoljпotгgoviпskog
ргошеtа. Nагаvпо, паsа ргеdнzеса vгse poslove zastнpaпja stгапЉ fiгшi н iше i za
гаснп pгiпcipala - пајсеsсе sн to sledece aktivпosti:
- poslovi koji pгetlюde zakljнcivaпjн нgоvога о пabavci ili kнpoviпi i pгodaji
гоЬе izшedн pгiпcipala i пekog пaseg ргеdнzеса;
- dovodeпje н poslovпi koпtakt pгiпcipala sa паsiш ргеdнzесiша н ciljн sklapa-
пja нgоvога о пabavci ili lшpoviпi i pгodaji гоЬе;
- ргеdнziшапје шега sгаснпаtЉ ла obezbedeпje гealizacije zakljнceпog нgоvо
га о пabavci ili lшpoviлi i pгodaji гоЬе izшedн pгiпcipala i паsЉ ргеdнzеса;
- poslovi zakljнcivaлja нgоvога о пabavci ili kнpoviпi i pгodaji гоЬе н iше i za
~-асш1 iпоstгапе fiгше (pгiпcipala);
- poslovпo povezivaпje iпоstгапе fiп11e (pгiпcipala) sa паsiш ргеdнzесiша па
оsпоvн zajedпickog нlаgапја, dнgогоспе pгoizvodпe koopeгacije i poslovпo-telшic
ke sагаdпје нz шоgнспоst нlаgапја sopstveпЉ sгedstava od stгапе zastнpпika;
- poslovi obavljaпja ili oгgaлizovaпja seгvisпЉ нslнga (seгvisпe slнzbe) za ро
tгеЬе odгZavaпja нvеzепе оргеше i tгaj11il1 dоЬага za liспн роtгоsпјн kao i poslovi
ргнzапја 11eopl10d11il1 telшickil1 i dгнgЉ нslнga lшрсiша pгiпcipalovЉ pгoizvoda н
паsој zeшUi i
- dгzапје ko11sigпacio11og skladista pгiпcipalovЉ pгoizvoda н ciljн piodaje.
10.4.2. Regulisanje poslovnih odnosa izmedu zastupnika i principala
Ргаvпi okviг za ideпtifikovaпje, odгzavaпje i гegнlisaлje еkолошskЉ i tюpste

poslovлЉ odлosa izшedн zastнpпika i pгiлcipala сiпе н pisaлoj fогшi zakljнceпi
нgovoгi izшedн паsЉ ргеdнzеса i stгапЉ fiп11i, tj. izшedн zastнpпika i pгiпcipa
la. Ро pгavilн se гadi о sledeca tгi нgоvога - нgоvог о posloviшa zastнpaпja stгапе
fiгше, нgоvог о posloviшa dгzапја koпsigпacioпog skladista pгiпcipalovЉ pгoizvo
da н ciUн ргоdаје i нgоvог о posloviшa obavljaпja ili oгgaпizovaлja seгvisпe slнzbe
za роtгеЬе odгzavaпja нvеzепе оргеше i tгајпЉ dobaia za liспн нроtгеЬн i ргнzапје
telшickil1 i dгнgil1 нslнga kнрсiша pгiпcipalovЉ pгoizvoda н паsој zeшlji.
Ugovoг о zаstнрапјн stгале fiгше pгedstavUa za лаsе ргеdнzесе coлditio siлe
qна пол za bavljeпje posloviшa zastнpaлja. Ovaj нgоvог шога iшati Ьаг sledece пај
Ьitп iје еlешепtе:
- 11az1v нgоvога,
- пaziv, аdгеsн i ргаvпi statнs iпоstгапе fiп11e (pгiпcipala);
- пaziv i аdгеsн пaseg ргеdнzеса (zastнpпika);
379
нgО\юга о poslovima zastl!paпja stгапе fiгше sa ргесi
zп im i clecicl iгапо паvес!еп im vгstama i gгораша pгoizvocla;
- v1sшL1 icke pгovizije i bazll za пјепо icieпtii1kovaпje:
(zastLipп
eve11tL1a!пil1 sporoYa:
(-vaze1~ja) L!govoгa о zastL1pa11jL1 stгапе
fi пле i
ovlas6eпil1 lica koja pгeclstavlja-
Ligovoг о posloviгнa zastL1paпja

нgоУога о poslovi-
tigovoг о poslovima P,ks-

пasu zem!jtI - dгt1gi111 гecima stгапа
zastL!pпika.
о zastнpaпju iпоstгапе fi ппе пе
od сiаtшпа stl!paпja па sпagt1
ve6 istakпuto. се1ш za izvгse-
da oba·v!ja i 1i oгgaпizLije seгYisiгaпje

za 1iс1ш роtгоsпји kao i da pгL1za tel1-
L1 паsој zeшtji, а LI sklac!L1 sa
1лаvо da od pгiпcipala, рогес\
za pokтice postpгodajпil1 tгoskova.
нvеzепе оргете i tгајпi\1 сlоЬага za Iic-
pгiпcipalovi!1 pгoizvocla
lu, ргiшепош ugo-
380
УОГепоg ргосепtа па pгoclajПll YГedпost гea\izoya11i11 pгoizYoda ргiпсiра\а ll паsо_ј
zeшUi.
Sed1110, нgоуоге1ш zastнpпickн pгoYizijн i нgоуогепа sгeclstya za seгYisiгaпje i
odгzavaпje llYezeпe оргеше i tгajпil1 dоЬага zaliспн Ltpotгebн i ргнzапје tel111ickil1 i
dгнgil1 нslнga kнрсiша pгiпcipalovil1 pгoizvocla Ll паsој zem lj i pгedнzece-zastнpпik
ostvaп1je ll devizп iш sгeclstYiшa.
10.4.3. Knjigovodstveno evidentiranje zastupnickih poslova
Slicпo tгапzitпош гоЬпо111 ргошеtн, ko111isioпi111 i paгticipacioпiш posloviшa i

zastнpпicki posloYi kao oЫik specijalпi\1 poslova SLI objekat (ргесlшеt) роsеЬпе kпji
govodstveпe evicleпcUe Ll kпjigovoclstvн zastнpлika.
KпjigoYoclstveпo obнl1vataпje poslova zastнpaпja, saglasпo паргес\ izlozeпoш
pгetpostavlja obнl1vataпje оЬгасL1па pгovizije i пје1ш парlаtн ос\ pгiпcipala.
Poslovi se 111
Devizni racuш
(1) оЬгасвп pгovizije

(2) пaplata pгovizije
Оа bisшo kпjigovodstveпo evideпtiгaпje zastвpпickil1 poslova Ьгојсапо ilнstгo

vali poslнziceшo se i оvош pгiliko111 kгatkiш l1ipoteticki111 ргiшегош.
Ргеdнzесе "Uпiоп" iz Beogгada је sklopilo Ltgovoг о zаstнрапјн fгапснskе
fiг111e ,,Мопс!" iz Paгiza па godi1ш dапа нz sledece нs\оуе: (а) ргеdнzесе "Uпiоп" iz
Beogгaclaje gепегаlпi zastнpпik fгапснskе fiпле "Мопd" iz Paгiza, (Ь) zastнpпicka
pгovizUa izпosi 4% od vгedпosti obavljeпog posla i placa se Ll devizп iш sгedstviшa,
(с) оЬгаснп zastнpпicke pгovizije se оЬау\ја шеsеспо i (d) zastнpпik obavlja i poslo-
ye seпrisiгaчja i odгzavaпja pгodatil1 pгiпcipal0Yil1 pгoizvoda Ll паsој zeшlji i za to
cloblja пеорlюdпа fiпaпsijska sгedstva.
1. Pгiпcipal "Мопd" iz Paгiza н skladн sa оdгеdЬаша нgоvога о zastвpaпjt1
рisшош obavesta\1 a zastвpп ika ,,Uпiоп" iz Beogгada da је в tokL1 pгoteklog шеsеса
ргоdао гоЬе Lt SгbUi za 10.000 dolaгa (оЬгасвпski kшs dolai-a izпosi 12 diпага) i
2. Ро osпovL1 оЬгаснпа vгedпosti obavljeпog posla za pгotekli шеsес ргiпсiраЈ
,,Мопс!" iz Paгiza је izшiгio svojt1 obavezн р\асапја ргеkо devizпog гаснпа svoga
zastнpпika "Uпiоп" iz Beogгada.
(а) Glavna knjiga
1. Potrazivanja od principala 2. ProvizUa od zastupanja
1) 4.800 1 2) 4.800 1 2) 4.800
3. Devizni racun
so
2) 4.800
(Ь) Dnevnik

broj D. Р.
Potrazivanja od principala 1. 4.800

Provizija od zastupanja 2. 4.800
Za obracun provizije
Devizni racun 3. 4.800
Potrazivanja od principala 1. 4.800
Za naplatu provizije
Zbir 9.600 9.600
10.5. Konsignacioni poslovi
10.5.1. Osnovne karakteristike i subjekti konsignacionih poslova
Ko11sigпacio11i 8
poslovi sн н vгlo Ыiskoj vezi sa zastнpпickiш posloviшa i
pгedstavUajн,takode, vгstн spoUпotгgoviпskЉ poslova. U пајkга6еш koпsigпacioпi
poslovi se шоgв ideпtifikovati sa dгzапјеш гоЬе stгапЉ fiгшi па skladistiшa 11asil1
ргеdнzе6а гadi ргоdаје. Ргаvо dгZапја гоЬе stгапЉ fiп11i па svojiш skladistiшa гadi
ргоdаје iшајв ргеdвzе6а koja sв гegistгovaпa (нрisапа LI sнdski гegistaг) za takve
spoljпotigoviпske poslove 9 i koja iшајн sklopljeп вgovoI sa stгапош fiп110111 о poslo-
viшa dгzапја koпsigпacioпog skladista пјепЉ pгoizvoda н ciljв ргоdаје. Najvazпф
Sаш tегшiп koпsigпacUa potice od latiпske гесi сопsigпаге (dozпaciti) i ozпacava skladiste юЬе
iпоstгапе fiгше (pгiпcipala ili koпsigпaпta) kod пjegovog zastнpпika (koпsigпatoгa) гadi рго
dаје.
ТгеЬа!о Ьi паро111е1шti da i паsа ргеdнzеса пюgн iшati н iпostгaпstvн svoje zastнpпike i kod пјi\1
dгzati svojн гоЬн н koпsigпaciji.
382
i tipicпi eleшeпti t1govoгa о posloviшa dгzапја koпsigпacioпog skladista гоЬе stгапе
fiгше гadi ргоdаје sн sledeci:
- пaziv нgоvога;
- пaziv, adгesa i ргаvпi statt1s iпоstгапе fiгше (pгiпcipala, koпsigпaпta, koшi-
teпta ili пalogodavca);
- пaziv i adгesa пaseg ргеdнzеса (zastt1p11ika ili koпsigпatшa);
- ргеdшеt ili objekat нgоvога (о posloviшa dгzai-ua koпsigпacioпog skladista
гоЬе stгапе fiгше гadi ргоdаје) sa ргесizпiш i decidiгaпo паvеdепiш vгstaшa i gгн
раша pгoizvoda koji se dгze н ko11sig11aciji (iz okviгa нgоvога о zаstнрапјн stгапе
fiгше);
- шaksiшalпa vгedпost гоЬе па koпsigпacioпoш skladistн iskazaпa н stгапој
valнti;
- visiпa koпsigпatoгove pгovizije i baza za 11је110 нtvгdivaпje;
- ргаvа i obaveze пaseg ргеdнzеса (zastнpпika ili ko11sig11atoгa);
- ргаvа i obaveze iпоstгапе fiгше (pгiпcipala ili koпsigпaпta);
- ideпtifikovaпje sнbjekta koji sпosi tгoskove tгапsрогtа, нskladisteпja i osigt1-
гa11ja гоЬе па koпsigпacф kao i tгoskove odгzavaчja koпsigпacioпog skladista;
- агЬitгаzпа klaнzнla, tj. postнpak геsаvапја 111ogt16il1 spoгova;
- dаtшл stнрапја па sпаgн i vгеше vazeпja t1govoгa о posloviшa dгzапја koп-
sigпacioпog skladista гоЬе iпоstгапе fiгше гadi ргоdаје i
- datt1111 i шesto zakljнceпja нgоvога i potpisi ovlas6eпil1 lica koja pгedstavljajн
нgоvогпе stгапе (zastнpпika ili koпsigпatoгa i pгiпcipala ili koпsigпaпta).
Kadaje гее о sL1stiпi ko11sigпacioпil1 poslova i sadгziпi нgоvога о ko11sigпacio-
11i111 posloviшa, ро паsеш шislјепјн, пеорlюdпо је рогеd izlozeпog istaci jos пekoli
ko пе шапје vаzпЉ шошепаtа.
Ргvо, poslovi dгzапја koпsigпacioпog skladista pгi11cipalovil1 pгoizvocla н ciljн
ргоdаје kao i poslovi obavljaпja ili oгgaпizovaпja seгvisпЉ нslнga za роtгеЬе odг
zavaпja нvеzепе оргеше i tiajпil1 dоЬага za liспн роtгоsпјн i poslovi ргнzапја пеор
lюdпЉ telшickil1 i dгнgЉ нslнga lшрсiша pгiпcipalovЉ pгoizvoda н паsој zeшlji sн
sашо рагсUаlпа aktivпost н okviгн poslova zastнpaпja iпоstгапЉ fiгшi.
Dгнgо, koпsigпacioпo skladiste pгipada zastнpпilш ili koпsigпatoгн ali је па
шепјепо za sшestaj i ргоdајн гоЬе koja је vlasп istvo pгiпcipala ili koпsigпaпta (tzv.
koпsigпiгaпa гоЬа ili юЬа н koпsigпaciji). Zalil1e гоЬе н koпsigпaciji se evideпtiгajн
па роsеЬпiш гаснпiша LI kпjigovodstviшa zastнpпika (koпsigпatoгa) i pгiпcipala
(koпsigпaпta) шаdаје vlasпik гоЬе pгiпcipal ili koпsig11aпt 10 •
Тгесе, pгilikoш ргоdаје гоЬе sa koпsigпacioпog skladista геsреktнјн se opsta
пасеlа i pгopisi о koшisioпiш posloviшa - specificпosti ргоdаје гоЬе н koпsigпaciji
SLI LI sledeceш: (а) poslovпi рагtпегi se пalaze LI гazlicitiш zешlјаша i (Ь) vlasпik
гоЬе (koпsigпaпt) ргеdаје koпsigпatoгн па t1skladisteпje нgоvогош оdгеdепн vгstв i
10
U паsој zemlji se iпоstгапа гоЬа н ko11sigпacio110111 skladistLI koпsigпatoгa tгetiгa kao vlasпistvo
koпsigпaпta, ali to пiје pгavilo od opsteg vazeпja, tj. LI dп1gi111 zешlјаша iша i dгL1gaCijil1
геsепја.
383
kolici1ш гоЬе, а ovaj је ргоdаје ро сената koje odгedi koпsigпaпt. Nагаvпо, ргоdај
па сепа koпsigпiгaпe гоЬе (izгazeпa LI stгапој
valllti) se нvecava za сагiпн, рогеz па
dodatll vгedпost i dп1ge dazЬiпe (izгazeпe ll diпагiша). Iпасе, нgоvогепа ргоdајпа
сепа гоЬе koпsigпaпta se оdгеанје kao: (а) пajvisa (fiksiгaп gогпјi liшit), (Ь) пајпizа
(fiksiгaп doпji limit) i (с) гаsроп ,,od". do" (fiksiгaпi gогпјi i doпji liшit).
Cetvгto, гоЬа sa koпsigпacioпog skladista se сагiп i pгilikoш ргоdаје i ispoп1-
ke dошасiш lшрсiша ос! stгапе koпsigпatoгa - do tog тошепtа koпsigпiгaпa гоЬа је
Ьi Ја vlasпistvo pгiпcipala (koпsigпaпta).
Peto, гоk tгајапја (vгеше vazeпja) нgо\101-а о posloviшa dгzапја koпsigпacio
пog sklac\ista pгiпcipalovil1 pгoizvoda LI ciljLI ргосlаје пе пюzе Ьiti kгaci ос! јеdпе
kaleпclaгske godiпe гасL111ајнсi od dаtшла stL1paпja па sпagll oclпosпog L1govoгa.
Sesto, LI L1govoгo111 оdгеаепiш vгешепskiш iпteгvaliшa koпsigпatoг Yгsi оЬга
сш1 pгodate koпsigпiгaпe гоЬе i ро tош osпovL1 placa svoшe ko11sigпa11tL1 odgovaгa
jllci izпos, ро pгavilн, LI stгапој valнti.
Sedшo, koпsigпatoг ostvaп1je pгilюcl od koпsigпacioпil1 poslova, tj. L1govoгe
ПL1 pгovizijн оЬiспо LI deyizпiш sгedstviшa, ргiшепош нgоуогоm нtvгdeпog ргосеп
tа па vгedпost pгodate koпsigп iгапе гоЬе.
10.5.2. Obaveze i konsignatora
U dosadasпjiш izlagaпjiшa о sadгziпi i sнbjektima koпsigпacio11il1

posloYa
нgЈаупош smo se L1pozпali sa obavezaшa i ргаviша koпsigпatoгa. Ipak, zbog zпаса
ја ОУе ргоЫешаtikе i сiпјепiсе cla тпоgа паsа ргеdнzеса dгze koпsigпacioпa skladi-
sta, шаlо cletaljпije сето izloziti obaveze i ргауа koпsigпatoгa.
Baza ili polazпa osпova za ideпtifikovaпje obaveza i ргауа koпsigпatoгa SLI пе
sашо вgоуогi о pos\oyiшa dгzапја koпsigпacioпi\1 skladista ргiпсiраЈоуе гоЬе гadi
ргоdаје Уес i dobгi posloYпi oЬicaji, роsеЬпо ll tгgoYiпskoш i spoUпotгgoYiпskoш
ргошеtн.
Оsпоvпе obaveze koпsigпatoгa ili zastнpпika Sll:
а) da slюdпo осlгеdЬаша yazeceg нgоуога ргiша гоЬL1 ocl koпsigпaпta (pгiпci
pala), da tн гоЬl! sklac!isti LI ргоstопю оd\1 ојепiш (od ostale гоЬе) koпsigпacioпiш
skladistiшa i da koпsigпiгaпll гоЬl! ргаУilпо cllva (гespektнjнci vгstll гоЬе LI koпsig
пaciji),
Ь)cla ргеdиzше осlgоуагајнсе шеге kako bi koпsigпiгaпa гоЬа Ьiia pгodata,
с) cla LI odпosL1 па kLipce i ostala tгеса iica postL1pa ргеша L1pнtstviшa syoga
koпsigпaпta, tj. pгiпcipala,
d) da LI шап ipнlaciji sa гоЬош postнpa kao savestaп i dоЬаг tгgoyac i
е) da Yгsi оЬгасш1 pгodate koпsigпiгaпe гоЬе LI sklaclll sa нgоУогпiш оdгес!Ьа
ша i cla ро tош osпoYLI \1гsi isplate koпsigпaпtн, tj. pгiпcipalll.
384
NasL1pгot оsпоvпiш obavezaшa ргеша svoшe koпsigпaпtll ili pгiпcipaiLJ, koп
sigпatoг ili zastllpпik iша i оdгес1епа ргаvа od kojil1 SLJ, ciпi паш se, пajva:Z:пija sle-
cleca:
а) ргаvо па pгovizijll za obavljaпje koпsigпacioпil1 poslova Ll L1govoгe110111 iz-
11osL1,
Ь) ргаvо па паkпаdн za pokгice odгede11il1 tгoskova poslovaпja sto је ргесiziга
по va:Z:eciш нgоvогош о posloviшa dг:Z:апја koпsigпacioпog skladista pгi11cipalovil1
pгoizvoda LJ ciljн ргоdаје,
с) ргаvо па tzv. dodat1ш pгovizijll (del сгеdеге) Llkoliko је koпsigпatoг ili za-
stнpпik нgоvогош ргенzео posel1ш1 odgovoгпost - da се koпsigпiгaпa гоЬа Ьiti pгo
data LJ оdгеdепош го\ш, da се potгa:Z:ivaпja od lшраса ро os110vв ргоdаје па kгed it
koпsigпiгaпe гоЬе Ьiti парlасепа, da koпsigпatoг (zastнpпik) gaгaпtL1je oclгedeпi
оЬiш ргоdаје Ll оdгеdепош \1гe111e11sko111 peгiodL1 i sl. i
d) koпsigпatoг ili zastнpпik iша ргаvо zaloge па
koпsigпiгaпoj гоЬi za svoja
potгa:Z:ivaпja od koпsigпaпta pгiпcipala
LJ slнcajeviшa da ovaj па vгеше пе izvгsi:
ili
(а) obavezн р\асапја нgоvогепе pгovizije - геdоvпе i (ili) dodatпe (del сгеdеге) i (Ь)
геЉпdiгапје пovcaпil1 sгedstava па iше pokгica нgоvогош odгede11il1 tгoskova poslo-
vaпja koпsigпatoгa ili zastнpпika.
Ocigledпo da L111asi111 izlagaпjiшa пUе Ьi\о clecidiгaпo i eksplicitпo гесi о оЬа
Уеzаша i ргаviша pгiпcipala ili koпsigпaпta ро osпovL1 нgоvо1Ћ о koпsigпacioпim
posloviшa. Ipak, obaveze i ргаvа pгiпcipala ili koпsigпaпta se iшplicitпo шogLJ icleп
tifikovati па bazi izlo:Z:eпil1 ргаvа i obaveza dгнgе нgоvогпе stгапе LJ koпsig11acioпi111
posloviшa (koпsigпatoгa). Naiшe, obaveze pгiпcipala ili koпsigпaпta se poistovecв
jLJ sa ргаviша koпsigпatoгa, dok sL1 ргаvа pгiпcipala ili koпsigпaпta ideпticпa sa
obavezaшa koпsigпatoгa.
10.5.3. Knjigovodstveno evidentiranje
Као
sto sшо vec istakli specijalпi poslovi Sll objekat (ргеdшеt) роsеЬпе kпjigo
vodstveпe evideпcije. Ргеша tоше, ova пасе\па koпstatac~ja \1 a:Z:i i za koпsigпacioпe
poslove kao oЬ!ik specijalпil1 poslova.
Koпsigпacioпi poslovi se, iшajLJci LJ vidн пapгed izlo:Z:eпo, геаlizнјн sa gleclista
koпsigпatoгa kгoz sledece ekoпoшske dogacljaje:
1. ргUеш гоЬе LJ koпsigпacioпн pгociajL1
2. ргоdајн гоЬе sa koпsigпacije
3. оЬгаснп pгovizije
4. isplatLJ obaveze ргеша koпsigпaпtн
5. isplatн obaveza ргеша dг:Z:avi
1. Ргiјеш гоЬе LJ koпsigпacijн evideпtiгa se zadLl:Z:eпjeш гаснпа ОЬгаснп koп
sigпacioпe ргос!аје гоЬе za izпos ргоdајпе vгedпosti гоЬе ргiш lјепе LJ koпsigпacijн
i оdоЬгепјеш гасllпа Obaveze ргеша koпsigпaпtL1. Ova ргоdајпа vгedпost se L1tvг-
385
dјнје па оsпоvн ргiшlјепе koliciпe i ргоdајпЉ сепа koje sн оdгеdјепе od straпe
koпsigпaпta.
2. Ргоdаја гоЬе sa koпsigпacije
povlaci za sоЬош парlаtн ргоdајпе vгedпosti
гоЬе н stгапој valнti, valнti zeшlje н kojoj sediste iша koпsigпaпt, парlаtн сагiпе i
рогеzа па dodatн vгedпost od kнрса. Za ргоdајпн vгedпost pгodate гоЬе zadнzнje se
Devizпi гасtш, а odobгava гаснп ОЬгаснп koпsigпacioпe ргоdаје гоЬе. Za парlасе
пн сагiпн i рогеz па dodatн vгedпost zadнzнje se Telшci гаснп а оdоЬгаvајн гаснп
Obaveze za сагiпн i гаснп Naplaceпi рогеz па dodatн vгedпost, јег сагiпа i рогеz па
dodatн vгedпost pгedstavljajн pгilюde dгzavпog bнdzeta.
3. Pгovizija па kојн koпsigпatoг iша ргаvо нtvгdјнје se ргiшепош нgоvшош
нtvгdјепе stope па ргоdајпн vгedпost pгodate гоЬе i evideпtiгa zаdнzепјеш гаснпа
Obaveze ргеша koпsigпaпtн i оdоЬгепје1111Ћсшш Pгovizija od koпsigпacioпe ргоdа
је гоЬе.
4. Isplata obveza ргеша koпsigпaпtн kпjizi se zаdнzепјеш гаснпа Obaveze
ргеша koпsigпaпtн za izпos ргоdајпе vгedпosti pюdate гоЬе шлапјеп za pгovizUн i
оdоЬгепјеш Devizпog гаснпа.
5. Isplata obaveza za сагiпн i рогеz па dodatн vгedпost kпjizi se zаdнzепјеш
ovil1 гаснпа i оdоЬгепјеш Tekнceg гаснпа.
Graficki ova knjizenja izgleclaju.:
(4)
Obaveze prema Obracun konsignacione
Konsignantu prodaje robe Devizr
1 (_1)_ _ _ ___
(3)
Obaveze za carinu
Provizija od konsignacione
prodaje robe 1 (
2
) __ ~f--- T_elш_6. . -i
__ r_a_cl
l I_
Naplaceni PDV
(5)
386
Kпjigovodstveпo evideпtiгaпje koпsigпacioпil1 poslova н kпjigovodstvн koп
sigпatoгa 6ешо ilнstгovati па bazi pojedпostavljeпog l1ipotetickog ргiшега.
Ргеdнzесе "Uпiоп" iz Beog1Ћda је sklopilo нgоvог о posloviшa dгzапја koп
sigпacioпog skladista гоЬе fгапснskе fiгше ,,Мопd"iz Paгiza па godi1ш dапа нz
sledece пajvazпUe нslove: (а) ргеdшеt нgоvша о posloviшa dгzапја koпsigпacioпog
skladista sн elektгo-нгedaji za doшaciпstvo, (Ь) koпsigпatoгova pгovizija izпosi 6%
od ргоdајпе vгedпosti pгodate koпsigпiгaпe гоЬе i placa se н devizпiш sгedstviшa,
(с) оЬгаснп ргоdајпе vгedпosti pгodate koпsigпiгaпe гоЬе i koпsigпatoгove pгovizUe
se vгse шеsеспо i (d) ргоdајпа сепа гоЬе koпigпaпta је оdгеdепа нz fiksiгaпje do-
пjeg i gогпјеg liшita, tj. нtvгdеп је гаsроп "od ... do".
1. Koпsigпaпt "Мопd" iz Paгiza је н skladн sa оdгеdЬаша нgоvога о poslovi-
шa dгzапја koпsigпacioпog skladista пjegove гоЬе koпsigпatoгн "Uпiоп" iz Beogгa
da poslao гоЬе н vгedпosti 40.000 dolaгa (оЬгаснпski lшгs dolaгa izпosi 12 diпага);
2. Izvгseпje оЬгаснп ргоdајпе vгedпosti pгodate koпsigпiгaпe гоЬе za pгotekli
шеsес i нtvгdепо sledece:
(а) za ргоdаtн гоЬн је парlасепо ргеkо devizпog гаснпа 10.000 dolaгa i
(Ь) za ргоdаtн гоЬн је парlасепо ргеkо tеlшсеg-гаснпа 90.000 diпага (па iше
сагiпе 36.000 diпага i па iше рогеzа па dodatн vгedпost 54.000 diпага);
3. Na оsпоvн оЬгаснпа ргоdајпе vгedпosti pгodate koпsigпiгaпe гоЬе za pгote
kli шеsес koпsigпatoг је izvгsio оЬгаснп pгovizije i о tоше obavestio koпsigпaпta;
4. U vezi sa оЬгасшюш pгodate koпsigпiгaпe гоЬе н pгotekloш шеsесн koпsig
пatoг је ргеkо devizпog гаснпа izшiгio obavezн рlасапја ргеша koпsigпaпtн i
5. U vezi sa оЬгасшюш pгodate koпsigпiгaпe гоЬе н ргоtеklош шеsесн koпsig
пatoг је ргеkо tekнceg 1Ћсtша izшiгio obaveze рlасапја ро оsпоvн сагiпе i рогеzа
па dodatн vгedпost.
(а) Glavrш kn.jiga

1. Obracun konsignacione
prodaje robe 2. Obaveze prema konsignantu
1) 480.000 1 2) 120.000 З) 7.200 1 1) 480.000
4) 112.800 1
З. Devizni racun 4. Tekuci racun

S
0
1 4) 112.800 so 90.000
2) 120.000 2а) 90.000 1 S)
5. Obaveze za carinu б. Naplaceni PDV

5) Зб.ООО 1 2а) Зб.ООО 5) 54.000 1 2а) 54.000
7. Provizija od konsignacione
prodaje robe
1 З) 7.200
1
387
(Ь) D1t1ev1t1ik

broj D. Р.
1) Obracun konsignacione prodaje 1. 480.000

Obaveze prema konsignantu 2. 480.000
Za primljenu гоЬu u konsignaciju
2) Devizni racun 3. 120.000
Obracun konsigпacione prodaje 1. 120.000
2а) Tekuci racun 4. 90.000
Obaveze za carinн 5. 36.000
Naplaceni PDV 6. 54.000
Za prodatu robu u koпsignaciji
3) Obaveze рrеша konsignantu 2. 7.200

Piovizija od konsignacione 7. 7.200
prodaje robe
Za obracun provizije
4) Obaveze рrеша konsignaпtu 2. 112.800
Devizni racuп 3. 112.800
Za isplatu konsignaпtu
5) Obaveze za carinu 5. Зб.ООО
Naplaceпi PDV 6. 54.000

TekuCi racun 4. 90.000
Za isplatu carine i poreza na dodatu vrednost
Zbir 900.000 900.000
10.6. Uvoz i izvoz robe
10.6.1. Osnovne karakteristike, subjekti i oЫici uvoza i izvoza robe
Spoljпotгgoviпska pгedLJzeca obavljajll Ьгојпе

posiove kako па domace111, tako
i па i11ostгa110111 tгzistLJ. Svakako пајzпасајпiјi Sl! poslovi llvoza i izvoza гоЬе, poslo-
vi posгedovaпja ll spolj11otгgovi11sko111 pгometLJ, poslovi 111еdш1агоdпе spedicije ј
tгапsрогtа, poslovi koпtгole kvaliteta гоЬе i sl. Ро pгavi!LJ, spoljпotгgoviпska ргес\L!-
388
zeca obavljajLI Пе јеdап Уес vise spoljпotгgoviпskiћ poslova - ргi tоше, ko111Ьi11lljll
se slicпi i ekoпoшski kошрlешепtагпi poslovi.
lшајнсi н vidLI kгiteгULiш za ciji гаснп se obavljajн poslovi Livoza i izvoza гоЬе
гazlikLijн se: 1) Livoz i izvoz гоЬе LI svoje iше i za svoj tЋсш1 i 2) нvoz i izvoz гоЬе н
svoje iше а za tнdi IЋСLШ.
Uvoz i izvoz гоЬе LI svoje iше i za svoj tЋсtш obavljajLI spoljпotгgoviпska ргеd
нzеса tako sto: а) kнрнјн гоЬн od dobavUaca iz iпostгaпstva i ргоdајн је па паsеш,
dошасеш tгzistн (to је t1voz гоЬе н svoje iше i za svoj tЋсtш) i Ь) kнpнjLI гоЬн od
пasil1, dошасЉ dobavUaca i ргоdајн је па iпоstгапош tгzistн (to је izvoz гоЬе н svoje
iше i za svoj гаснп). Ргеша tоше, spoUпotгgoviпsko ргеdнzесе se javUa kao kнрас
ili pгodavac Ьнdнсi da lшроviпн i ргоdајн гоЬе obavlja н svoje iше i za sopstveпi
IЋСLШ - to, dalje, zпaci da spoljпotгgoviпsko ргеdнzесе sпosi sve tгoskove i гizik LI
vezi sa Livozoш i izvozoш гоЬе (ostala ргаvа i obaveze spoljпotгgoviпskog ргеdн
zеса se гegнlisн odgovaгajнciш нgоvогiша sa poslovпiш рагtпегiша н zeшlji i LI
iпostгaпstvн). Uvozoш i izvozoш гоЬе н svoje iше i za svoj гасLiп spoljпotгgoviпsko
ргеdнzесе ostvaгнje pгilюd koji pгedstavlja гazlilш izшedн паЬаvпе i ргоdајпе vгed
пosti Livezeпe, tj. izvezeпe гоЬе. Kadaje 1·ес о нvoztI гоЬе LI svoje iше i za svoj tЋСLШ
spoUпotгgoviпsko ргеdнzесе шога гaspolagati devizaшa da bi izш iгilo obavezн ро
faktшi dobavljaca iz iпostгaпstva; ako је н рitапјн izvoz гоЬе LI svoje iше i za svoj
tЋСLШ spoljпotгgoviпsko pгedLizece парlаtош potгazivaпja od kнраса iz iпostгaпstva
ostvaгнje odgovaгajнci pгiliv devizпil1 sгedstava.
Uvoz i izvoz гоЬе н svoje iше а za tнdi tЋСLШ pгedstavljajн oЫik koшisio11il1
poslova н kojiшa se spoljпotгgoviпsko ргеdнzесе, tj. нvozпik ili izvozпik javUa kao
koшisioпaг ili паlоgоргiшас koji za гасtш i роtгеЬе пekog ргеdнzеса iz паsе zeшlje
(svoga koшiteпta ili пalogodavca): а) kнрнје гоЬн od dobavljaca iz iпostгaпstva (to
је нvoz гоЬе н svoje iше а za tнdi IЋСLш) i Ь) ргоdаје гоЬн kнрсн н iпostгaпstvн (to
је izvoz гоЬе н svoje iше а za tнdi гаснп). Ргеша tоше, spoljпotгgoviпsko ргеdнzе
се obavlja poslove нvoza i izvoza гоЬе н svoje iше ра, otнda, sklapa odgovaгajнce
нgоvоге sa poslovпiш рагtпеiiша iz iпostгaпstva (dobavljaciшa ili kнрсiша) i sa
паsiш dошасiш ргеdнzесiша (svojiш koшiteпtiшa ili пalogodavciшa) za ciji IЋСLШ
нvozi ili izvozi гоЬн. Роше1шti111 нgоvогiша se гegнlisн sva ргаvа i obaveze spoljпo
tгgoviпskog pгedнzeca-koшisioпaгa i to kako LI od110sн па kнрсе i dobavljace iz iпo
stгaпstva tako i LI оdпоsн па паsа dошаса ргеdнzеса - koшiteпte. Tako se оdгеdнје
visiпa pгovizUe, пасiп оЬгаснпаvа~-Uа pгovizije, sпоsепје zavisпil1 tгoskova пabavke
ili ргоdаје, рlасапје tгoskova osigшai-Ua гоЬе н t1vozн ili izvozн i sl.
10.6.2. Knjigovodstveno evidentiranje uvoza i izvoza robe
Kпjigovodstveпo evideпtiгaпje нvoza i izvoza гоЬе bice ilнstгovaпo па роsеЬ

пiш l1ipoteticki111 ргiшегiша н zavisпosti od toga da li је LI рitапјн: 1) нvoz ili izvoz
гоЬе оdпоsпо 2) da li se гadi о obavlja11jt1 оvЉ spoljпotгgoviпskil1 poslova LI svoje
389
iше i za svoj 1-асш1 ili ll svoje iше а za tlldi гасL111. Naiшe, гazlilшjeшo: а) вvoz гоЬе
LI svoje iше i za svoj гасllп, Ь) izvoz гоЬе в svoje iше i za svoj 1-асш1, с) вvoz гоЬе LI
svoje iше а za tlldi 1-асш1 i d) izvoz гоЬе ll svoje iше а za tlldi гасш1.
А) KNJIGOVODSTVENO EVJШENTIRANJE UVOZA ROBE U

SVOJE IME I ZA SVOJ RACUN
Uvoz гоЬе в svoje iше i za svoj гасвп је zapгavo пabavka гоЬе od· dobavljaca
koji se пalazi в iпostгaпstvll. Та сiпјепiса dovodi do пastaпka tгoskova пabavke
koji пisll воЬiсајепi ргi пabavci па dошасеш tгzistll i do пastaпka obaveza koje sL1
iskazaпe в stгапој val11ti. РоtгеЬа dгzave za паdzогош visiпe odliva stгaпil1 valнta,
koji пastaje ро оs1юvв izшiгепја obaveza, iziskвje evideпtiгaпje svakog нvoza kao
odvojeпog posla ргеkо гасвпа ОЬгасвп нvoza.
Uvoz гоЬе za sopstveпi 1-асш1 se ostvaгвje kгoz sledece poslovпe dogadjaje:
1. оtvагапје akгeditiva в stгапој valllti
2. ргUеш faktшe od stгапе iпо dobavljaca
3. izшiгепје obaveze ргеша iпо dobavUacll isplatoш iz otvoгeпog akгeditiva
4. ргUеш faktнгa za tгoskove dоргеше, оsigнгапја, вtоvага i istovaгa
5. ргiјеш вvоzпе caгiпske deklaгacije
6. ргUеш гоЬе в шаgасiп
1. Оtvагапје akгeditiva ll st1-a110j valL1ti se оЬiспо vгsi па zal1tev dobavUaca iz

iпostгaпstva, kod Ьапkе kojaje нtvгdјепа ргi sklapaпjв llgovoгa. Za izпos koji odgo-
vaгa visiпi obaveze ргеша dobavUacll koja се пastati ispoгllkoш, se zadllzнje гасш1
Akгeditivi ll stгапој valllti, а odobгava Devizпi IЋСLШ.
2. Ргiјеш faktшe od dobavljaca za гobll kојв је ispoгвcio obL1l1vata se zadllze-
пjeш гасL1па ОЬгасL111 L1voza гоЬе, а оdоЬгепјеш гасвпа Dobavljaci в iпostгaпstvв.
3. Posto је dobavljac izvгsio ispoгllkll sto dokazвje ргеzепtiгапјеш Ьапсi od-
govaгajllceg dоkшпепtа, оЬiспо је to potvгda spediteгa, Ьапkа kod koje је akгeditiv
ОtVОГеП VГSi isplatll koja se ll kпjigovodstVll llVOZПika evideпtiгa zadozeпjeш ГаСllПа
Dobavljaci LJ iпostгaпstvll i оdоЬгепјеш гасL111а Akгeditivi ll stгапој valнti.
4. Ргiјеш faktнгa za tгoskove dоргеше ili рlасапје ovili tгoskova ll gotovll
evideпtiгa se zadllzeпjeш гасllпа ОЬгаснп нvoza i оdоЬгепјеш гаснпа Dobavljaci,
Tekнci 1-асш1 ili Blagajпa.
5. Uvozпa caгiпska deklaгacija pokazнje visi11L1 obaveze ро оsпоvн L1voz11e
сагiпе te se ргiјеш нvoz11e caгiпske deklaгacUe evideпtiгa zadвze11jeш гасllпа ОЬга
сн11 нvoza гоЬе, а оdоЬгепјеш гасн11а Obaveze za сагiпе.
6. Kada se гоЬа ргiшi н шаgасiп гасL111 ОЬгасш1 llvoza гоЬе роtгаzнје za 11а
Ьаvпн vгedпost robe cUi sн eleшeпti obнl1va6eпi па stгaпi dнgнје ovog гасL111а, а
dнgнје гасL111 Roba па zaliћaшa.
390
G:raficki opisana knjizenja se mogu p:redstaviti:
Devizni racun Obracun uvoza robe Roba na zalihi
Akreditiv u stranoj valuti
(3) 1
Dobavljaci u inostranstvu
Dobavljaci
Obaveze za carinu
1. Spoljпotгgoviпsko ргеdнzесе
"Avala" iz Beogгada је sklopilo нgоvог о нvо
zн гоЬе iz Neшacke i podпelo ргUаvн ovlasceпoj Ьапсi za оtvагапје akгeditiva iпо
stгапош dobavljacн па 50.000 diпага (700 EUR-a ро 71,43 diпага);
2. Вапkа obavestava нvozпika гоЬе da је iпostгaпi dobavUac оtргешiо гobLI i
па osпovll podпetil1 dokшneпata пaplatio fаktшпн vгedпost гоЬе kod svoje Ьапkе;
3. Pгevozпik (ili spediteг) obavestava нvozпika da је ргенzео оdпоs1ш гobLI.
Uvozпik dostavlja spediteгн пalog za isplatн па 5.000 diпага za isplatн сагiпе za
нvеzе1ш гоЬн;
4. Р1·еша faktшi pгevozпika tгoskovi pгevoza нvеzепе гоЬе izпose 15.000 di-
па га;
5. Uvozпik је ргiшiо нvеzе1ш гоЬн. Ргоdајпа vгedпost нvеzепе гоЬе izпosi

90.000 diпага;
6. Uvozпik је нvеzе1ш гоЬн ргоdао па kгedit za 90.000 diпага. Кнрсi sн нpla
tili svojн obavezн па tekнci 1-асш1.
Date poslovпe ргошепе pгokпjiziti sisteшatski i lнoпoloski н kпjigovodstvн
нvozпika.
391
(а) Glavna knjiga
1. Akreditiv u stranoj valuti 2. Devizni racun
1) 50.000 1 2) 50.000 S0 1 1) 50.000
4. Obracun uvoza robe

3) 5.000 5а) 70.000
4) 15.000
5) 50.000
5. TekuCi-racun
~:) 90.000 1 З) 5.000
7. Roba na zalihama 8. Razlika u ceni robe

5а) 90.000 1 ба) 90.000 ба) 20.000 1 5а) 20.000
9. Kupci u zemlji 10. Prihodi od prodaje robe

б) 90.000 \ бЬ) 90.000 1 б) 90.000
11. Nabavna vrednost prodate robe

ба) 70.000 ј
392
(Ь) Dnevnik

broj D. Р.
Akreditiv u stranoj valuti 1. 50.000

1) Za otvaranje akreditiva
Dobavljaci u inostranstvu 3. 50.000
2) Za poslatu robu
Obracun uvoza robe 4. 5.000
Tekuci racun 5. 5.000
3) Za isplatu sa tekuceg racuna
DobavljaCi u zemlji 6. 15.000
4) Ро fakturi dobavljaca
5) Obracun uvoza robe 4. 50.000
DobavljaCi u inostranstvu 3. 50.000
Roba na zalihama 7. 90.000
Razlika u ceni robe 8. 20.000
5а) Za primlj enu ro bu
Kupci u zemlji 9. 90.000
6) Prihodi od prodaje robe 10. 90.000
Nabavna vrednost prodate robe 11. 70.000
Razlika u ceni robe 8. 20.000
ба) Roba na zalihama 7. 90.000
Kupci u zemlj i 9. 90.000
бЬ) Za prodatu robu
Zbir 530.000 530.000
Рrеша tоше, spoljпotrgoviпsko predнzece "Avala" iz Beogгada је ostvaгilo

гazlikн н сепi гоЬе, tj. гazlikн izшedн pгilюda i гaslюda н izпosн od 20.000 diпara
(90.000 - 70.000) i za tн velici1ш роvесапа sн пjegova sгedstva (telш6i-1-acш1 је ро-
393
veca11 za 85.000 diпага, deviz11i гасl\11 је sша11јеп za 50.000 diпага i obaveze ргеша
dobavUaciшa н zeшlji sн poveca11e za 15.000 diпага).
В)KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE IZVOZA ROBE U SVOJE

IME I ZA SVOJ RACUN
Ргоdаја гоЬе kнрсiша н i11ostra11stvll - izvoz гоЬе ll od110sl\ па pгodajll па
dошасеш trzistll iша sledece specific11osti koje sll od zпасаја za пjegovo kпjigovod
stveпo obнl1vataпje.
- ргоdаја гоЬа kllpciшa н iпostгaпstvн iша za posledicн fогшiгапје potгaziva
пja н straпoj valнti, оdпоsпо pгiliv stгапе valllte kada dodje do пaplate potгazivaпja
- izvoz гоЬе izaziva tгoskove ргоdаје koji se пе javljajн ргi pгodaji па dошасеш
tгzistll, kao sto Sl\ izvozпe сагiпе i dazЬiпe;
- pгiliv stгапе valнte је od iпteгesa i za 11adlezпe dгzavпe огgапе i stoga se zall-
teva da svaki izvozпi, kao i нvozпi posao, Ьнdе pгijavUeп i odvojeпo evideпtiгaп,
ргеkо гаснпа ОЬгасllп izvoza гоЬе.
Ekoпoшske ргошепе koje пastajll pгilikoш izvoza:
1. пabavka гоЬе koja се Ьiti izvezeпa
2. ргUеш faktшa za tгoskove izvoza
3. ргiјеш izvoz11e caгiпske dek]aгacije
4. ispoгllka robe i faktшe kнpcll н iпostгaпstvн
5. пaplata potгaziva11ja od kнраса iz iпostгaпstva
1. Nabavka robe koja се biti izveze11a dovodi do пastaпka obaveza ргеша do-
bavljaciшa, te se evideпtiгa zаdнzепјеш гасн11а ОЬгаснп izvoza гоЬе i оdоЬгепјеш
гаснпа Dobavljaci. Rасн11 оЬгаснп izvoza гоЬе па svojoj dнgovпoj stгaпi dakle, obll-
l1vata 11аЬаvш1 vгedпost гоЬе koja se izvozi.
2. Faktшe za пastale tгoskove izvoza se evideпtiгajн оdоЬге11јеш гаснпа Do-
bavljaci, Tekнci racl\11 ili Blagajпa i zadllzeпjeш гасllпа ОЬгаснп izvoza robe.
3. Za iz11os izvozпil1 сагiпа ро izvozпoj caгiпskoj deklaгaciji zadllzllje se га
Сl\П ОЬгасl\11 izvoza robe i odob1-ava 1-асш1 Obaveze za сагiпе
4. Ispoгllka robe lшрсн н iпostгaпstvн evide11tiгa se, kao i kod prodaje па
dошасеш tгzistн zаdнzепјеш гаснпа, ovog рнtа Кнрсi ll iпostгaпstvн а оdоЬгепјеш
гаснпа Pгilюdi od prodaje robe. Na dllgovпoj stгaпi гаснпа ОЬгасн11 izvoza гоЬе пa
lazi se паЬаvпа vгedпost robe kojaje izvezeпa, dakle, гaslюdi vezaпi za ovll pгodajll
te se опi obнl1vatajll zаdнzепјеш гасl!па Nabavпa vгedпost pгodate гоЬе i оdоЬге-
1~јеш гаснпа ОЬгаснп izvoza гоЬе, koji se tiшe gasi.
5. Naplata pot1-azivaпja od kllpaca iz iпostгaпstva se evide11tiгa zаdнzепјеш
Devizпog гаснпа i оdоЬгепјеш гасllпа Кнрсi LI iпostгaпstvll.
394
Graficki opisana knjizenja se mogu predstaviti:
DobavljaCi Obracuш izvoza robe Devizni racun
гl 5
u inostranstvu
Tekuciracun Prihodi od prodaje robe
Obaveze za carinu
3
1. Spolj11otгgovi11sko ргеdнzесе "Ргошеt" iz Beogгada је sklopilo нgоvог о

izvozн гоЬе в Italijн нz tгапsршtпн klaнzвlв "fгапkо gгапiса". Faktшa doшaceg
pгoizvodaca оdпоsпе гоЬе glasi па 120.000 diпага;
2. Za pгevoz гоЬе do gгапiсе рlасепо је ргеkо tеkнсеg-гаснпа 10.000 diпага;
3. Faktшa па iше ostalЉ tгoskova н vezi sa izvezeпoш гоЬош glasi па 5.000
diпага;
4. Roba је pгodata iпоstгапош kврсв za 150.000 diпага (2.500 Еvга ро 60 di-
пага);
5. Вапkа паs izvodoш sa devizпog ~-асшш izvestava da је iпostгaпi kнрас iz-
шiгio svojн obavezн;
6. Вапkа је sa tekнceg гаснпа пaplatila 4.000 diпага па iше pгovizije i шапi
рвlаtivпЉ tгoskova.
Date poslovпe ргошепе pгokпjiziti sisteшatski i l1Гoпoloski в kпjigovodstvв
izvozпika.
(а) Glavna iшjiga
1. Obracun izvoza robe 2. DobavljaCi u zem~i
1) 120.000 4а) 135.000 1) 120.000

2) 10.000 3) 5.000
3) 5.000
3. Telшci racun 4. Kupci u inostranstvu

so 2) 10.000 4) 150.000 1 5) 150.000
6) 4.000
1
395
5. Prihod od prodaje robe 6. Nabavna vrednost real. robe
1 4) 150.000 4а) 135.000 [
7. Devizni racun 8. Troskovi neproizvodnih usluga
~; 150.000 1
6) 4.000 1
(Ь) Dnevnik
Red. Opis Poziv J[znos

broj
D. Р.
Obracuш izvoza robe 1. 120.000

1) Dobavljaci u zemlji 2. 120.000
Ро fakturi dobavljaca
Obracuш izvoza robe 1. 10.000
2) 3. 10.000
TekuCi racun
Za prevoz robe
Obracun izvoza robe 1. 5.000
3) Dobavljaci u zemlji 2. 5.000
Kupci u inostranstvu 4. 150.000
4) Prihod od prodaje 5. 150.000
N abavna vrednost
prodate robe 6. 135.000
4а) Obracun izvoza robe 1. 135.000
Za izvezenu robu
5) Kupci u inostranstvu 4. 150.000
Ро izvodu banke
Тroskovi neproizvodnih usluga 8. 4.000
6) TekuCi racun 3. 4.000
Za bankarske usluge
Zblr 574.000 574.000
Ргеша tоше, spoljпotгgoviпsko predLizece "Ргошеt" iz Beogгada је ostvaгilo

efekat od izvoza гоЬе LI svoje iше i za svoj гасLiп LI izпosLI od 1] .ООО diпага (pгilюdi
od ргоdаје sL1 150.000 diпага, гaslюdi od ргоdаје SLI 135.000 diпага i tгoskovi пе-
396
pгoizvodпЉ LISlLiga SLI 4.000 diпага ili роvесапје sгedstava па devizпoш ~-асшш је
150.000 diпага, роvесапје obaveza ргеша dobavljaciшa LI zeшlji је 125.000 diпага i
sшапјепје sгedstava па tеlшсеш гасшш је 14.000 diпага).
С) KNЛGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE UVOZA RОЈВЕ U SVOJE

IME А ZA TUDI RACUN
Uvoz гоЬе za tнdji ~-асш1 је zapгavo koшisioпa пabavka гоЬе н kojoj se doba-
vljac od koga se гоЬа пabavlja пalazi н iпostгaпstvн. Nakoп sto је нgоvог sklopljeп
sa koшiteпtoш ll zeшlji za ciji lЋCll\1 se vгsi llVOZ i sa dobavljaceш iz iпostгaпstva ko-
ji се ispoгнciti гоЬн kојн koшisioпaг - spoljпotгgoviпsko ргеdнzесе- пabavlja в svo-
je iше а za 1-асш1 koшiteпta, нvoz se гealizвje kгoz sledece ekoпoшske dogadjaje:
1. koшiteпt врlасвје devizпi avaпs ргеdвzесн нvozпikв
2. ргеdнzесе вvozпik otvaгa devizпi akгeditiv
3. dobavljac iz iпostгaпstva isрогнснје гоЬн i fаktнгв
4. isplacнjв se obaveze ргеша dobavljacн iz iпostгaпstva iz akгeditiva
5. ргiшајн se faktшe ili se рlасајн tгoskovi нvoza
6. ргiша se нvоzпа caгiпska deklaгacija
7. sastavUa se оЬгасвп posla i kпjizi pгovizija
8. пaplacLijLI se potгazivaпja od koшiteпta
1. Koшiteпt - Liplacнje роtгеЬап izпos valLite, koji је zapгavo izпos па koji се
g\asiti faktвгa za llVezeШI ГObll, па devizпi гаСLIП lIVOZПika - koшisioпaгa, sto se ll
kпjigovodstvн нvozпika evideпtiгa zаdнzепјеш Devizпog гаснпа i оdоЬгепјеш гасн
па Кош iteпti .
2. Оtvагапје akгeditiva se evideпti1-a zаdнzепјеш гаснпа Akгeditivi ll stгапој
valнti i оdоЬгепјеш Devizпog гаснпа
3. Ргiјеш гаснпа od stгапе dobavljaca iz iпostгaпstva evideпtiгa se zаdнzе
пјеш гаснпа ОЬгаснп нvoza гоЬе i оdоЬгепјеш гаснпа Dobavljaci н iпostгaпstvн.
4. Isplata obaveze ргеша dobavljacв iz iпostгaпstva se kпjizi zаdвzепјеш isto-
iшeпog гаснпа i оdоЬгепјеш гаснпа Akгeditivi LI stгапој valнti.
5. Faktшe za zavisпe tгoskove нvoza ili isplate ovil1 tгoskova obнl1vatajв se
zаdнzепјеш гасLiпа ОЬгасLiп нvoza гоЬе i оdоЬгепјеш гаснпа Dobavljaci, Telшci
гаснп, Blagajпa ili Devizпi гаснп.
6. Uvozпa cai·iпska deklaгacija se evideпtiгa zаdвzепјеш гаснпа obtЋCLIП
нvoza i оdоЬгепјеш гаснпа Obaveze za сагiпе.
7. ОЬгаснп нvozпog posla sadгzi паЬаvпн vгedпost нvеzепе гоЬе, izпos pгovizi
je па kojн нvozпik ргеша нgоvогн iша ргаvо, izпos kojije ргiшlјеп kao avaпs i izпos koji
koшiteпt tгеЬа da isplati нvozпikн. Тај izпos obLil1vata sve tгoskove нvoza i pгovizUн. Na
os110vL1 оЬгасLiпа se odobгava гасш1 ОЬгаснп Livoza гоЬе - za паЬаvпн vгedпost нvеzепе
гоЬе, 1-асш1 PгovizUa za izпos pгovizUe а zadнzнje 1-асш1 Koшiteпta.
8. Uplata koшiteпta se evideпtiгa zаdнzепјеш Tekнceg гаснпа i оdоЬгепјеш
гаснпа Koшiteпta.
397
Graficki prikazana opisana knjizenja izgledaju:
Devizni racun
Akreditiv : itranoj valuti
Dobavljaci u inostranstvu
3
Dobavljaci
5
Tekuci racun
5
Obaveze za carinu
6
1. Spoljпotrgoviпsko predнzece "Avala" iz Beograda је doЬilo 50.000 diпara

(700 Еvга а ро 71,43-diпага) od пaseg proizvodпog ргеdнzеса za нvoz odredeпe го
Ье iz Neшacke;
2. Uvozпik sklapa нgovor о нvоzн robe iz Neшacke i podпosi prijavн ovlasce-
пoj Ьапсi za оtvагапје akreditiva iпоstгапош dobavljacн па 50.000 diпага;
3. Вапkа zadнzнje нvozпika za 10% па iше pгovizije za otvaraпje akгeditiva
iпоstгапош dobavljacн;
398
4. Вапkа dostavlja нvozпikн dokшneпta о izvгseпoj ispoгнci гоЬе i obavestava
ga da је iпostгaпi dobavljac пaplatio нgоvоге1ш fаktнпш vгedпost;
5. Na iше сагiпе нvozпik izdaje spediteпi пalog za парlаtн па 5.000 diпага;
6. Od spediteгaje ргiшlјепа faktшa па 15.000 diпага па iше tгoskova pгevoza
i osigшaпja гоЬе;
7. Ргеdнzесе - нvozпik sastavlja kalkнlacijн za нvеzе1ш гоЬн, zагаснпаvа 4%
pгovizije па iше izvrseпe нslнge i ispostavUa faktшн pгoizvodпoш ргеdнzесн - пa
logodavcн;
8. Ргеша izvodн Ьапkе proizvodпo ргеdнzесе - пalogodavac је izшiгilo obave-
zн рlасапја ргеша spoljпotгgoviпskoш ргеdнzесн - нvozпikн.
Date poslovпe ргошепе pгokпjiziti sisteшatski i Ьгoпoloski н kпjigovodstvн
нvozпika.
(а) Glavna knjiga

1. Devizni racun 2. Komitenti
so 2) 50.000 so 1) 50.000
1) 50.000 1 7) 78.000 8) 28.000
3. Akreditiv u strano · valuti 4. Obracun uvoza robe

2) 50.000 4а) 50.000 3) 5.000 7) 75.000
4) 50.000
5) 5.000
6) 15.000
5. Tekuci-racun 6. Dobavl'aCi u inostranstvu

so 3) 5.000 4а) 50.000 4) 50.000
8) 28.000 5) 5.000
7. Dobavljaci u zemlji 8. Provizija od uvoza robe

1 6) 15.000 1 7) 3.000
399
(Ь) Dnevnik

broj D. Р.

Komitenti 2. 50.000
1) Za uplatu deviza
2) Za otvaranje akreditiva
3) Za bankarsku proviziju
Dobavljaci u inostranstvu 6. 50.000
4) DobavljaCi u inostranstvu 6. 50.000
4а) Za primljena dokumenta
5) Za placenu carinu
DobavljaCi u zemlji 7. 1
15.000
6) Za fakturu speditera
Komitenti 2. 78.000
Provizija od uvoza robe 8. 3.000
7) Za ispostavljenu fakturu
Komitenti 2. 28.000
8) Za naplatu potrazivanja
ZЬir 331.000 331.000
400
Ргеша tоше, spoljпotigoviпsko ргеdнzесе "Avala" iz Beogгadaje па iше нslн
ge za нvoz гоЬе za tнdi гаснп ostvaгilo оdgоvагајнсн pгovizijн н izпosLI
od 3.000
diпага (sгedstva па ziго-гасшш sн роvесапа za 18.000 diпага а obaveze ргеша doba-
vljaciшa н zeшlji Sll роvесапе za 15.000 diпага).
D) KNJIGOVODSTVENO EVJШENTIRANJE IZVOZA ROBE

U SVOJE IME А ZA TUl>I RACUN
Izvoz гоЬе za tнdji гаснпје koшisioпa ргоdаја гоЬе kнрсн koji se пalazi н iпostгaп
stvн. Ро sklapat~Ll нgоvога sa ko111ite11to111 za ctji lЋСШ1 se izvoz vrsi i нgovora sa lшр
сеш LI i11ostгa11stvн izvozпik гealizчje posao kгoz sledece ekoпoшske ргошепе:
1. ргiјеш гоЬе koja se izvozi, оЬгаснпаt ро нgоvогепој ргоdајпој сепi гоЬе
2. ispoгLika гоЬе kнрсн н i11ostгa11stvн
3. tшskovi izvoza
4. ргUеш izvozпe caгiпske deklaгacije
5. пaplata potгazivaпja od kнрса н iпostгaпstvн
6. -оЬгаснп izvozпog posla i ргепоs парlасепоg izпosa valнte koшiteпtн
7. пaplata tгoskova izvoza i pгovizije od koшiteпta
1. Izvozп ik гоЬн koja је ргеdшеt izvoza ргiша od svog kош iteпta i to ev ideпti
гa zаdнzепјеш гаснпа ОЬгасtш izvoza гоЬе i оdоЬгепјеш tЋсtша Koшiteпta н visiп i
ргоdајпе vгedпosti ргiшUепе гоЬе.
2. Ispoгнka гоЬе kнрсн н iпostгaпstvн se гegistгнje zаdнzепјеш гаснпа Кнрсi
н iпostгaпstvLI i оdоЬгепјеш гаснпа ОЬгаснп izvoza гоЬе, јег је pгodata гоЬа svojiпa
kош iteпta.
3. Тгoskovi izvoza, оtргеше гоЬе, obнl1vatajL1 se zаdнzепјеш гаснпа ОЬгасLiп
izvoza гоЬе i оdоЬгепјеш гаснпа DobavUaci, Telшci tЋсtш, Devizпi гаснп, Blagaj-
пa, н zavisпosti da li i па koji пасiп је izvгseпo рlасапје
4. Izvozпa caгiпska deklaгacUa se kпjizi zаdнzепјеш гаснпа ОЬгаснп izvoza
гоЬе i оdоЬгепјеш гаснпа Obaveze za сагi1ш.
5. Naplata potгazivaпja od kнраса н iпostгaпstvн se evideпtiгa zаdнzепјеш
Devizпog гаснпа i оdоЬгепјеш гаснпа Кнрсi н iпostгaпstvн.
6. Izvozпik ргепоsi koшiteпtн pгiliv ostvaгeп izvozoш i to se evideпtiгa zadt1-
zeпjeш гаснпа Koшiteпti i оdоЬгепјеш Devizпog гаснпа. ОЬгаснп izvoza гоЬе sa-
dгzi tгoskove izvoza i pгovizUн kојн koшiteпt tгеЬа da isplati izvozпikLI. Na оsпоvн
оЬгаснпа se zadнzнje гаснп Koшiteпta а оdоЬгаvајн гаснпi ОЬгаснп izvoza гоЬе za
tгoskove izvoza koji раdајн па teгet koшiteпta i tЋСLШ Pгovizija za izпos pгovizije.
7. Naplata potгazivaпja izvozпika ргеша koшiteпtн evideпtiгa se zаdнzепјеш
Tekнceg гаснпа i оdоЬгепјеш гаснпа Koшiteпta.
401
(Ь) Dnevnik

broj D. Р.
1) Obracun izvoza robe 1. 200.000

Komitent 2. 200.000
DobavljaCi 3. 12.000
Za troskove prevoza
3) DobavljaCi 3. 12.000
Prema izvodu sa tekuceg racuna
Za bankarske troskove
5) Obracun izvoza robe 1 6.000
Provizija od izvoza robe 5. 6.000
Za proviziju izvoznika
6) Kupci u inostranstvu 6. 200.000
Obracun izvoza robe 1. 200.000
Za ispostavljenu fakturu
7) Devizni racun 7. 200.000
Kupci u inostranstvu 6. 200.000
Prema izvodu sa deviznog racuna
8) Komitenti 2. 200.000
Prema izvodu sa deviznog racuna
8а) Komitenti 2. 23.000
Obracun izvoza 1. 23.000
Za obracun izvoznog posla
8Ь) Tekuci racun 4. 23.000
Komitenti 2. 23.000
Prema izvodu sa tekuceg racuna
ZЬir 881.000 881.000
404
Ргеша tоше, spoljпotгgoviпsko ргеdнzе6е "Ргошеt" iz Beogгada је ostvaгi
lo efekat od izvoza гоЬе н svoje iше а za tнdi ~-асш1 od 6.000 diпага (sгedstva па
tеlш6еш гасшш sн se pove6ala za 6.000 diпага).
Pitaпja za ргоvегн zпапја i гаzшпеvа1~а:
1. Које sн kaгakteгistike zastнpпickil1 poslova?

2. Која је osпova za obavljaпje zastнpпickill poslova?
3. Sta pгedstavlja pгilюd zastнpпika i od cega zavisi t~egova visiпa?
4. Које sн kшakteгistike izvoza гоЬе?
5. Staje pгilюd izvozпika ako se izvoz гоЬе vгsi za svoj, а sta ako se izvoz vгsi
za tнdji гаснп?
6. Iz cega se sastoji паЬаvпа vгedпost izvezeпe гоЬе?
7. Koji sн eleшeпti kalkнlacije паЬаvпе vгedпosti нvеzепе гоЬе, ako se L1voz
гadi za sopstveпi гаснп?
8. Kada se ргi koпsigпacioпoj pгodaji гоЬа sшаtга нvеzепош?
9. Iz cega se sastoji ргоdајпа vгedпost гоЬе koja se ргоdаје рнtеш koпsigпacUe?
10. Na OS\10Vll cega se нtvгdјнје visiпa p1·il10da koпsigпatoгa?
405
LITERATURA
1. ACCOUNТING STANDARDS СОММIТТЕЕ: Сипепt Cost Accounting,

Statement o.fStandaгd Accounting Practice, N°, 16, 1980.
2. ALBACH Hoгst, Die degussi1;e Abscl1YeiЬung, BetгiebswiгtscЬaftliscl1e Veг
lag, Tl1. GаЫег, Viesbadeп, 1967.
3. ВАВIС dг Siшнп, Teo1·ija i telmika mcunovodst1;a, Iпfoпnatoг, Zagгeb,
1971.
4. CASHIN апd LERNER, Accounting 1, Мс Gгow-Нill Book Сошрапу, New
Уогk, 1973.
5. ELLIOT/ELLIOТ: Fiпaпcial Ассонпtiпg, герогtiпg апd a11alysis, l11teшatio11a
editio11, Ргепtiсе Hall, 2002
5. Cetи·ta Di1·ektiva Saveta Ev1·opske Ekonomske Zajednice od 25. jula 1978.
godine.
6. CULIC Pavao, Naucno гacunovodsnю, Pгivгed11ik, Beogгad, 1938.
7. GRAHAM Ј. Willaгd, Depreciation and Capital Replacement in ап 11?fla-
tio11mAy Есопоту, ТЬе Accoн11ti11g Review, Јнlу 1959.
8. HARRISON/HORNGREN: Fi11a11cial Accoн11ti11g, Ргепtiсе Hall, 2000,
9. GRAY/NEEDLES: Finansijsko гacunovodstvo - opsti pп'stup, Savez гасшю
vоdја i гevizoгa RepнЫike Sгpske, 2000
10. Indust1·ie Kontenralunen (,,IKR"), Naausgelegen von Bundesveгband de1· De-
utscћen Industгie Betriebs-Vf1irtsћajtlicl1eг Ausscћuss, Heideг-Veгlag BeгgisЬ
Gladbacl1, 6. Aнflage, 1973.
11. JEZDIMIROVIC dг Milн11, Te01·ija Уасипа, Zavod za sаvгеше1ш oгga11izacijн
poslovaпja, Beogгad, 1967.
12. KNOLL НеiшiсЬ tшd BEYER Егviп, Bilanzkunde, 5. Aнflage, GаЫег Veг
lag, Wiesbadeп, 1978.
13. KOSIOL dг Eгicl1, Kontem·almien und Kontenplane dег untemeclmungen, Es-
seп, 1962.
14. KOVACEVIC dг MЉailo, Sistemi оЬтсипа tmskova, Ргivгеdпа staшpa, Beo-
gгad, 1982.
15. KRASULJA dг Dгаgап, Poslovne.finansije, Beogгad, 1988.
16. LASSER Ј. К., StandaYd Handbook .frл Accountants, Мс Gгaw-Нill Book
Сошрапу, Iпс. New Уогk, 1956.
17. Leksikon mcun01юdstva i poslovniћ .finansija, Savez гacш10vodstve11il1 i fi-
11a11sijskiЬ гadпika Sгbije, Beogгad, 1983.
407
18. LIТTLETON А. С., Accounting e1юlution to 1900, Rнssell апd Rнssell, New
Уогk, 1966.
19. LIТTLETON А. С., Stntctm·e o/Accounting Т11е01т, Ашегiсап Ассоппtiпg
Associatioп, New Уогk, 1967.
20. LIVINGSTONE L. Ј. апd KERRIGAN D. К., Financial Accozmting, Gгid,
lпс., Colшnbнs, Ol1io, 1977.
21. МАRПС dг Slavoljнb, Kontmla i 1·eyiz(ja, Ekoпoшski Falшltet, Beogгad,
1987.
22. MARТIC dг Slavoljнb, Re1;izija finansijskiћ izYstaja и 1·az1;(jenim zemljama,
casopis "Kпjigovodstvo", Ьг. 12/91.
23. MERCANT А. Кепеt, Modem Menagement Contml Sistems, New Уогk,
1997.
24. MIKEREVIC dг Dгаgап, Up1·ayljanjefinansijama pгeduzeca и tYanziciji, Ва
пја Lнka, 1997.
25. Мс CULLERS D. Leves апd SCHROEDER G. Riclыгd, Accounting Т11е01у,
Јоlш Wiley апd Soпs, New Уогk, 1978.
26. NIKOLAJEVIC-TEOFANOVIC dг Radшila, Teorija i metoclologija Yaczmo-
1юdst1la, Sаvгешепа adшiпistгacija, Beogгad, 1978.
27. PEROVIC dг Diшitгije, Te01·ija troskoYa, Svjetlost, Saгajevo, 1964.
28. POPOVIC dг Blagoje, Organizacija knjig01юdst1ю, Udгнzепје stнdeпata Eko-
пoшskog fakulteta, Beogi-ad, 1970.
29. RANKOVIC dг Јоvап, ILIC dг Gavгilo i STEVANOVIC dг Nikola, Ктпеп
tш· i /o·iticka analiza Zakona о mcuno1юdst1lu i kontnog plana, Ekoпoшika
piedнzeca, Beogiad, 1989.
30. RANKOVIC dг Јоvап, Izbш koncepcije za pmjekt01ю11je kontnЉ рlап01ю,
Zboгпik гadova: Uloga koпtпog рlапа н нdгнzепош гаdн, Beogгad, 1980.
31. RANKOVIC dг Јоvап, Te01·ija Ы!апsа, Ekoпoшski falшltet, Beogгad, 1982.
32. RADOVANOVIC dг Radisa, Analiza posloYanja OUR-a, skгipta, Valjevo,
1984.
33. RADOVANOVIC dг Radisa, Analiza pos!oYanja pгeduzeca, Sаvгешепа ad-
шiпistгacija, Beogгad, 1993.
34. RADOVANOVIC dг Radisa, Metodi utи·di1:a11ja peгiodicnog ,-ezultata, caso-
pis "Kпjigovodstvo" Ьг. 11/87.
35. RADOVANOVIC dг Radisa, RacunoYodst1lo и uslo1;fma monetamii? рогете
саја, Sаvгешепа ad111i11istгacija, Beogгad, 1994.
36. RADOVANOVIC шг Radisa, ReYalorizacija osnoи1i/1 s1·edsta1!a i koncept
paiodicnog 1·ezultata, doktoгska diseitacija оdЬгапјепа па Eko110111sko111 fa-
lшltetн н Веоgгаdн 1982. godiпe.
37. SCHAEFER dг Реtег, Da Копtеша/1111еп, Aнflage Мах НнеЬег, Мйпсћеп,
1955.
38. SCHEERER dг Fгitz, Kontent!?e01-ie da doppelten Buclюltzmg, Внсl1агнсне
гil Scllapfeг - Со. Негisап, 1950.
408
39. SCHNETTLER А., Das Rechnungnesens industYiella BetYiebe, Wolfeпbйt
tle, 1949.
40. SCHMALENBACH Енgеп, Dinamic Accounting, Gee апd Соmрапу PнЫis
l1eгs Liшited, Lo11do11, 1959. (pгevod па e11gleski jezik 12. izdaпja lшjige sa
пешасkоg jezika).
41. SCHMALENBACH Енgеп, Dynamiscl7e Bilanz, 11. Aнflage, К6111, 1953.
42. SMIТH С. АнЬгеу апd ASHBURNE G. Јiш, Financial and Aclministmti1;e
Accounting, Мс Gгaw-Hill Book Со111ра11у, Iпс., New Уогk, 1960.
43. STEVANOVIC dг Nikola, Sistemi оЬ1·асипа tYoskova и funkciji upгavljanja,
Ekoпomski falшltet, Beogгad, 1979.
44. STOJANOVIC Voja, Knjig01юdstvo za zemljomclnicke zadntge, Glav11i savez
sгpskЉ zemljoгad11ickil1 zadгнga, Beogгad, 1933.
45. STEVANOVIC dг Nikola, Osnove upmvljackog mcu11ovoclst1;a, Eko11omski
falшltet, Beogгad, 1997.
46. STOJILJKOVIC Miloгad, Pl·ojektovanje kontnil7 planova и fimkciji 1·acio-
nalne m·ganizacije k11jigovodst1ю, шagistaгski гаd, Eko11omski falшltet, Beo-
gгad, 1982.
47. SKARIC JOVANOVIC dг Kata: Beleske иz finansijske izvestaje p1·eduzeca,
"FINRAR" Ьг. 11, Вапјаlнkа 2003.
48. SKARIC JOVANOVIC dг Kata: Bilansimnje i и·ednovanje lmгtija od и·ecl
nosti, zbomik 1·adova, stг 135-152, Teslic, 1998.
49. SKARIC JOVANOVIC dг Kata: Bilansi, knjigovodstveni i pm·eski aspekt
1·ezavisanja, Yacunovodstvo 2/98.
50. TEOFANOVIC dг Radmila, IstoY(ja i teo1·ija knjig01юdstva, Savгe111e11a admi-
11istгacija, Beogгad, 1958.
51. TODOROVIC dг Јоvап, DURICIN dг Dгaga11, JANOSTVIC dг Savo, StYate-
gфki menadzment, I11stitнt za tгzis11a istгaziva11ja, Beogгada, 1997.
52. VASI LJEVIC dг Kosta, Telmika laфg01;odstva, Gгaficki zavod, Titogгad,
1961.
53. WOHE Gупtег, Bilanzienmg und Ыlanzpolitik, 4. Aнflage, Veгlag Vable11,
Мй11сће11, 1976.
54. WOOD Fгапk, Business Accounting !, Lo11gma11 Нонsе, Lo11do11, 1979.
55. WOOD Fгапk, Business Accounting П, Lопgшап Нонsе, Lопdоп, 1980.
409
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
657:336(075.8)
657.4 (075.8)
ШКАРИЋ-Јовановић, Ката
Fiпaпsijsko гacппovodstvo / Kata
Skaric-Jovaпovic. - 2. izd. - Beogгacl :
Сепtаг za izdavaclш delatпost Ekoпoшskog
falшlteta, 2008 (Beogгad : Снg~ла ргiпt). -
ХП, 409 stг. : gгaf. pгikazi, tabele ; 24 сш
Tiгaz1.200. - Nарошепе biЬ!iogгafske

геfегепсе нztekst. - BiЫiogгafija: stг.
407-409.
ISBN 978-86-403-0874-8 !
а) Двојно књиговодство Ь) Финансијско

рачуноводство
COBISS.SR-ID 145855244

Knjiga Finansijsko Racunovodstvo Kata Skaric Knjigajovanovic 2008 Compress

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga Finansijsko Racunovodstvo Kata Skaric Knjigajovanovic 2008 Compress

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Drugo izda11Je

CENTAR ZA IZDAVACKU DELATNDST

Dekan Ekonomskog /a!шlteta

Di1-ekt01- i odg01юn1i ш·ednik

ISBN: 978-86-403-087 4-8

1. OSNOVE SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA""""""""" ... """"""""""""""""".5

2. RACUNOVODSTVENA NACELA""""""""."" .. """""""""""""""""""""""""""" ... "". 11

3. UПСАЈ EKONOMSKШ PROMENA NA IMOVINU PREDUZECA "" .. """ .. """"""" 19

5. GLOBALNA PROCEDUDURA U KNJIGOVODSTVU""""""""" .. """.""" ... """ .. """.42

6. PRINCIPI UIШDNOG KNJIGOVODSTVA"""""""""""""""""""""""""""""""""."" 62

2. PRIBAVLJANJE SREDSTAVA PREDUZECA"""".""".""."."".""."".""".""."""."""" 91

3. OBRACUN I OBUHVATANJE TROSKOVA 1 H.AS~IODA ............................................ 169

4. РОЈАМ, VREDNOVANJE, KLASIFIKACIJA I EVIDENТIRANJE PRIHODA ...... 235

5. PREDZAI(LJUCNA I<NJIZENJA ..................................................................................... 261

6. ZAKLJUCAK KNJIGA ............................................................................................... " ...... 292

7. OBR1\CUN cfROSKOVA ...................................................................................................... 302

8. OBRACUN PEIOODICNOG REZULTATA РО OSNOVU METODE

Kпjiga pod пaslovoш "Fiпaпsijsko tЋctшovodstvo" је pгevaslюdпo пашеп­

1. Osпove i priпcipi sisteшa dvojпog lщjigovodstva

U ргvош delн, posve60111 tш11асепјн ргiпсiра dvojпog kпjigovodstva оЬгаdје­

U dгнgош delн пastavUeпo је de facto гаzviјшЧе sisteшa dvojпog k1Чigovodstva.

U оvош delн kпjige оЬгаdјепi sн

U ргеzепtiгапјн сеlоlшрпе шаtегiје ciU је bio da se ш11esto foг111alпo-logickil1

1.1. Pojam racuirюvodstva i zadaci racшюvodstva

Upгavljaпje ргеdнzесеш, pгetpostavUa stalпo pгilagodjavaпje ргеdнzеса iz-

G. Wol1e: Bila11zieгtJ11g tJпcl Bilaпzpolitik, 4. Allflage. st. 3. Veгlag Yal1le11, Mll11cl1e11.

1.2. Pojam, ciljevi i zadlaci knjigovodlstva

Kпjigovodstvo se шоzе defiпisati kao гаснпskа osпova гacшюvodstva, јег опо

Оа Ьi паvеdепе ciljeve ostvaгilo kпjigovodstvo шога da pгilшpi iпfогшасiје о

1.3. Predmet knjigovodstva

Уес sпю istakli da se kпjigovodstvo bavi poslovпiш dogadjajiшa. Ргеdшеt

Poslovna imovina Neposlovna imovina

Fiпaпsijski izvestaj LI kоше se pгikazнje iшoviпa ргеdнzе6а па odгedjeпi dап

Sl1e111a 2: Bilans stanja

1. Da li se гacшюvodstvo шоzе sшatгati iпfоппасiопiш sisteшoш?

Racшюvodstveлa ласеlа pгedstavljajв pгavila гazvijeпa od stгапе i-acшюvod­

2.1. Nacelo dvostranog obuhvatanja poslovnЊ promena

Rаzшаtгапје ргесlшеtа lшjigovodstva pokazalo је da se kпjigovodstvo bavi

2.2. Nacelo poslovne jedinice

Огgап izovaпje poslovпe aktivпosti pгetpostavlja нlаgапје iшoviпe ос\ stгапе

2.3. Nacelo kontinuiteta poslovanja

Poslovпa jediпica 111oze Ьiti оsпоvапа

2.4. Nacelo novcanog merila

Kako је vec гапiје istakпвto ргеdшеt kпjigovodstva је iшoviпa ргеdвzеса i

Оа Ьi se LI нslo\riшa zпacajпijil1111011etaгпil1 рогешесаја sacнvala koгisпost гa­

2.5. Nacelo istorijskog troska

Nacelo istoгijskog ili stvaп10g tгoskaje za'1tev da se iшoviпa н kпjigovoclstvн

2.6. Nacelo uzrocnosti

Уес s1110 istak\i da poslovaпje ргеdнzеса па going concem pгiпcipLI пашесе

Sl1e111a 3: Vгешепskо гаzgгапiсаvапје пastalil1, а пепарlасепil1 pгil10da i пastalil1, а

Prihodi Gotovina Rashodi

sada Aktiva Pasiva sada

Sl1eшa 4: Vгemensko гazgпmicm1m1je unap:·Nl naplacenil7 p1·il10da ипарт·еd

ћihodi Gotovina Rashodi

Pasiva sada sada Aktiva

Na os11ovн наргеd izloze11og se шоzе zakljLiciti da aktiva obLil1vata sve isplate

2.7. Na.celo opreznosti

U osпovi пасеlа opгezпosti пalazi se zal1tev da se iшoviпa pгedLize6a i obгacLI­

Pitaпja za ргоvегв zпапја i гаzшпеvапја:

1. Sta је cilj гacш10vodstveпil1 пасеlа?

Ь) ekoпoшske рго111епе шоgн pove6avati pasivll, а da istovгeшeпo пе шепјајн

1. Definisanje ekonomskЉ promena, njЉova podela i sagledavnje njЉo­

(1) ргошепе koje povecavajн aktivн i pasivн za isti izпos;

Sl1eшa 5: Uticaj ekonomskЉ рготепа па celinu i uze del01;e Ыlansa

Kпjiga pod пaslovoш "Fiпaпsijsko tЋctшovodstvo" је pгevaslюdпo пашеп

U ргvош delн, posve60111 tш11асепјн ргiпсiра dvojпog kпjigovodstva оЬгаdје

Racшюvodstveлa ласеlа pгedstavljajв pгavila гazvijeпa od stгапе i-acшюvod

Оа Ьi se LI нslo\riшa zпacajпijil1111011etaгпil1 рогешесаја sacнvala koгisпost гa

U osпovi пасеlа opгezпosti пalazi se zal1tev da se iшoviпa pгedLize6a i obгacLI

1. Definisanje ekonomskЉ promena, njЉova podela i sagledavnje njЉo

3. Iz оdоЬгелоg dнgогоспоg kгedita lшрlјепа је шаsiпа cija је лаЬаvпа vгecl

4. Sa telшceg гаснла isplaceпo је 20.000 diпага па iше izшiге1Ча obaveza рге

12. Zbog пеЬ!аgоvгешепоg рlасапја obaveze ргеша dobavljacн, ргеша пјеgо

UоЬiсЩепо је da se ргi izнсаvапјн ргеdшеtа шлеstо jedпostгaпog oЫika га