ЖИВКО Д.

ПЕТКОВИЋ
ПРОФЕСОР

ПРВЕ ПОЈАВЕ
СРПСКОГ- ИМЕНА

БЕОГРАД
ШТАМПА -ТУЦОВИЋ·, БЕОГРАД. М А К Е Н З И Ј Е В А 3. Т Е Л С Ф О Н II·«

1926
 У нашем нарoду· постоје нека нејасна осе-
и нека тамиа цредања o нашем ранијем
•.пресељавању, м о ж б Ј - ш г баш o најранијем и
•Првом по'реду. Она. би се могла наћи 'на
шише места; али 'се -'лепо виде и' у песми
,лСан царице Милице" 1 ). У њој стоји:
„Сан уснила' царица Милица,
„Саи у с н и л а љуба Лазарева,
„У Крушевцу, у шарену шанцу,
.„У пктому месту маленоме. '

„— Мало пођо', до два краја нађо'

.„Сибир воду мутну ,и крваву,
,,, Где ио тече од југа соверу.
,.,На Сибиру нигде. брода нема . . ,

.„Прпа иојска на мост нам .удари,

„Прва војска наше Маћедије;
„Друга иојска из те Шумадијс,
„Шумадије, те земље богате . , .
„Tpeha војска из Баната славиа;
„А за њима све остале' војске,

Ј
) M, C. Милојевић, Путопис дела праве — Старе ·
Србије, 1871. г., књ. 1, стр. 47,
 v „Све ступаше и све пропадоше
„У Сибира, у води к р в а в о ј . . . , '
»— Оно су ти српски соколови,
„Оно су ти српски изгнаници,
„Шо he c' борит' за српско господствс»
„Kao шШо су u шц наши сшари,
„Наши сшари a прастари предци
„Борили се на Сибиру клешом,
„За Сибира и. за сриску иесму,
„Борили се иа u ироианули,
„Те га шуђи oceojUiue људи,
„Туђа људи. u шуђи народи,
'^Qceojimie, Србе протераше,
„Да с' скитају по беломе свету
„Kao ичела ио шареном цвешу
„То he 'српско пропаднути царство,
„CprtcKo царство и српскотосподртро',, ..
„Тако Лазо сана толкреаше,
„Тако снила Госпођа Милица,
„Тако снил,д честита царица,
„Тако снила, тако се и збило"
Ова народна песма у главном преставља;
Србе као изгнанике. Они су, :за време наших.
„старих и прастарих" предака, изгубили своју
2
земљу „Сибир" ), па се скитају „по беломе
свету, као пчела по шареном цвету". Али
•овде, изгледа, име Срба треба узетн у ширем
смислу, Оно je пре за означење свих Сло-
«ена уопште него само Срба. Наш народ je
•овде преставник Словена и његово име je
схваћено као опште словенско. У сваком слу-
г
чеју, Срби су изгнаници из своје прадомо-
Вине, коју су напустили после крвавих бојева.
.А морали су то бити тешки и страховити
-бојеви, у којима су наши предци подлегли
ij били нагнани да напусте свој завичај, своју
Ломовину, и да оду у свет. Грозоте-тих бо-
јева и сада се привиђају и осећају. Оне су
-Сачуване у души народној и налазе израза у
Нзеговом певању3).
*) Тешко je веровати да се овде мисли на данашњи
-руски Сибир. Тако' исто и на Sibiru, острво код
•Суматре. C обзиром на воду „мутну и крваву",
која тече „од југа северу" ; пре се може држати да
се мислило на Мисир и Нил, који су у недовољном
n n M h e i b y п л р о д и о м замењени другим називима земл^е
л реке. — Наш историк JOB. Рајић, a no њему и
.други, и а л а з н да je Сибир (у Русији) био једна од
«ајстаријих домовина.Срба и да je и сврје име до-
»био по .Србима. "Тј~ Cc*,£**f> %& Ср>Sš<*ts4f*~" ~~~
3
) 0 првом словенском сељењу у руског летописца
 Алн.где су били ти бојеви, где je бил»
најранија домовина наших дедова; и који су
били они са којима су наши „стари и пра~
стари" водил.и крвави мегдан.?, Тр р 1 иије пр-
знато. ни историји, a није довољно познато-
ни народној песм1-г." ,,Сибир-вода" не каже:
нам ништа. тачно. Т у . т а ј н у тешко je и са-
знати данас, после многих.векова који су про-
текли од тога времена. Сада нема ничега·:
одређенога и јаснога : одакле би. се могло гсоћиг.
a да-..се ; не лута, у истраживању наше 'прве.
домовине и наших најранијих дана.
Нестора (око 1100 год.) налази се ово: „Између-
седамдесет језика или народа који су_ произашли од.
Јафета, јесу и Словени. Onii· ce paculypuiue ш><
свеШу и узеше различна имена, по местима која су·
заузели: једни се назваше Моравцима, други Че-
сима, неки Хрватима, Србима· и Корутанима (т. ј~
Словенцима); иеки су Лехи, други Пољаии, Дрео'··
љани, и т. д. Тако се подели народ или језик сло-
венски... Андроник, један од у ч е н и к а Исуса Хри-
ста, био je апостол народа· словенског, јер je ишао··
у Моравску; апостол Павле учио je такође у овој;
земљн. Овај je посетио Илирнју, a y доба аио-
сшола Павла било je Словеиа у Илирија. Збсг
тога je Свети Павле апостол словенског народа,,
коме ирипадамо и .ми, Руси; он je, дакле, и наш,.
руски, апостол, пошто je учио словенски народ".
Па, ипак, има наговештаја, има.бледих спо-
меника, којн нису сасвим утрвенн То су
географска и лична имена. . Ни један од тих
споменика није довољан да уђе у суштииу
ових питања и да створи јасну светлост ; али
удружени,. оии дају нршшчно грађе за разми-
Шљање o иашој прадавној - и мрачиој про-
шлости. ·
У току столећа н на разним местима у
Африци, Азији и Евроии, појављивала су се
Имена, за која се може несумњиво држати да
су словенска или да су означавала Словене, 4 )
~
*) Г'еографска и лична имена стварају, у истражи-
иашу, великих тешкоћа. Из раније прошлости она
Џам долазе од Јелина и Римљана ; a ови су народи,
ћоглавито Јели>1и, мењали страна имена према своме
изговору и писању или их потпуно замењивали но-
вима, чисто својим, На те тешкоће жале се сви
]<оји узимају у процену и испитиваље географска и
друга имена из прошлости. Уопште је.тешко доћи
до правог .народног имеца, које je изгубљено са
изменом његовом. Тако je, н.-пр.. некадање име ме·.
ста Lydda у Палестини постало Diospolis у Грка; a
данас Lud y Арабљана ; некадање име места Emmoas
у Палестини, за време Грка било je Nicopolis, a y
доба Макабеја бил"о je измењено y Emmaüs, да се
рпет врати народном називу Emmoas. Пада-, у очи
да' су Грци, од којих нам je y главном и .остало
Али најчешће, и више но -и једно друго,
јављало се име Србин. Та имена сејана су
овде и онде, на дугом изгнаничком путуиве-
ликом лутању нашега племена, које je скитало
„по беломе свету као пчела по шареном цвету".
Име Србан у разних писаца различно je
писано. 0 његовом значењу и постанку много
се говорило ; али оно до данас није објашњено,
нити му се зна извор./f "
i дегар (око 660) назива_Сповене_ S,ur_b.ii; Егин-
У нас je ово име познато као Срб, Србин,
Срблин, Србаљ,' Србо, a y Лужиди као Serb.5)
бележака из прошлости, били често веома п о в р ш н и
a понекада и противуречни. На њих се, у много
п р и л и к а , ' мало може рачунати. . Али су ова имена
могла бити мењана и па други и а ч и н . У том по-
гледу· н а ј в а ж н и ј е су политичке промене. Потпа-
дањем под који други народ, п о т ч и њ е н и о б и ч н о
губе своје н а з и в е , бар у н е ћ и н и случајева. То бива
и п р и л и к о м сеоба.
8
)'У свима словенским земљама налази се име Срб.
У Русији имена места : Сербино, Серби, Сербиновка;
у Пољака имена места: Serbentinije, Serbentini, .Ser-
binov, Sjerbovice, Sarbice, Sarbijevo, S a r b i n ; y Литва-
н а ц а ; Serben и S e r b i g a l ; y Балтичком приморју MC-
CTO Sarbske. — У М а к е д о н и ј и налази се село Сорбе
у д о ј р а н с к о ј области, Србјапи и Србица код Кичева,
Србица у грчкој Македонији, — У ј у ж н о ј Италнји
позната су имена места Surbo и Serbatoio.
Од страних писаца, изгледа да га je прдо. Хе-
родот: (250·· пре Хр.) употребио, иако^ не за
народ. За њим. такође (50. под. пре Хр.) Стра-
бон, Плиније (f- 79· п.о Хр.) спомиње .пле^е
Serbl· на Азовском мору. У Птолемеја они су
Σέρβοι, Σήςβοι КЗО И Σιαυηνοϊ,ΣίΜν&νοι (СтеВЗНИ), 33
које се мисли да je, погрешно написано, тре-
•бало да буде ζλαυανοϊ (Славани, Словени). Фре-
хард (Ајнхард), савременик Карла великога,
зове их Suurbi; Константин Порфирогенит
(око 950) Σιςβίοι; у „минхенском рукопису"
(из· деве/ога века) названи су Zeriuani; у Адама
Бременског и Хелмолда Sorabi; у неком не-
м-ачком рукопису из дванаестог века Surben ;
Пољаци Кадлубек и Богухвал Sarbi и pro.vih-
cia serbiensis; Сигберт Хемблаз Sirbia; Ке-
дринос Serbii; 3 o Haga, и Ана Комнен ζίρβοι;
6
Вацерад Zirbi; затим Surbi, Sorabi, Sorben. )
Ho поред овог имена, различно писаног,
°) Пада у очи да српски сељак јака одговара
типу старих Гала док руски мужик много личи на
Аиио, остатак старог племена у Јапану. Сличност
између српског сељака и некадањих Гала постоји
чак и у душевиим особинама, у колико су ове по-
знате код Гала.
 10
јављају се 1 и друга имена за Словеие и њи
хова поједина племена. Херодот спомиње у
јужној Русији Будине, за које се мисли да
су Словени; Прокоп (око 500 по Хр.) знао·
једа су Словени и Анти 7 ) носили заједничко·
име Znoqa a извесни слависти виде у овом·
имену погрешно забележено име С^баг^По·
Јорнандесу (око 550) Sclavini живе између
Вксле и Дњестра a Antes између Дњестра и
.Дњепра. Поред тога, за Словене су била,.
па се нека ј о ш ' и сада одржавају, имена: Ve~
neti, Venedi,8) ούινέδ™, Venedae, Vinidi, Vinades,.
Vinitha, Hviniti, Winedi, Winidi, Winili, Hindili,.
Winden," Vendes, Wenden, Wandi, V'annes,9)··
Vindili, Έητοι, Quinidini ; затим ΣχίκΗψο*, Σχίάβοι,
zhdßor, Sclaveni, Sclavini, Sclavi, У арабљан-
ских нисаца Sakäliba, Siklab, Seklab и Sclab,
Многи мисле да су именом Скиша,™) Сар-
7
) Од. V I I в. већ нестаје имена Анта.<ч /
8
) Једна т р а ч к а богиња звала се Венда. Она je
била богиња плодности и мати људи·. — У дан. Ар-
наут.а постоји израз ·νένδι: за сшаноаник, Жишељ.
s
) У с к а н д и н а в с к и м п р и п о в е т к а м а говори će o Ba-
новима (т. ј. ο Виндима, Vani) као o просвећеним.
људима. Н о р м а н и су од њих п р и м и л и неке богове,
обреде, п о ј е д и н е изразе (н. пр. torg, трг, krušna,
крзно).
10
) Скити се спомнњу за време Јелина у Јужној
Русији н на К а в к а з у . По старом предању, они су
маша и Сауромаша11) били такође :.означа-
вани Словени, као и именом Трачана и Илира;
док име Tribalii, ранијих становника Србије;
изједначавају са именогЛ. Србаља, Срба.
владали целом Азијом читаиих 15 векова, Они' су
уираво р а з р у ш н л и стару асирску држаиу, a мисли
се такође и да су стари Хикси, нападачи и осва-
ачи Мисира, били Скити (Schito). — Ha Синај-
ском полуострву, у источном делу Мисира, једна
област HOCH назив Scythiaca regio. ^— Киаксар, осни-
валац Медије, сдагнао je Сиите изАзије на Кавказ·
a ПсаметиТс 1 богато их je наградио и приволео да
се врате са граница Мисира. У нападу на Асирију
Ските je предподила љихова царица Zarjnaea, чије
име доста звучи словенски (можда Зорина, Зорнца).
На њих су безуспешно Ј'дарали Дарије Хистасп' и
Алексакдар Велики. — Изгледа да je међу Скитима.
било више несродних народа. Неки од њих били
су познати под именом Skoloti, другн Neuri, трећи
.jf remni,. четврти Budini ; a било je повише племена.
Живели су поглавито сточарским мсивотом и ски-
тали, сељакали ое c места на место, па неки у овоме
траже -постанак њиховог имеиа. — Међу њима се
сиомињу и ова места: 1) на Казказу : Lubium (Лу-
биум), Viisaida, Sura, Zalissa; затим κηΟν Weden,,
Sardob, Seuib, Snrdabad н предсо Schirwan. Затим
Dukla [Ово име се н а л а з н и у Пољској, вар. Дукла,.
недалеко од вар. Санока ; a y С р б и ј н Дукља (стара
Диоклеја), село Дуклишша у Македопијн (код Ср-
 12
0 појединим именима Словена. не зна се
акф су пос;тал.а. Неки мисле. да су, ц. ггр,,,
•бице). По томе што je растурено'ван римских влд-
давина, могло би се држати да име Дукља није
римско] ; у ју.жној Русији: место Сарб<аа. — У Па-
.лестини и у доба Исуса Христа налазило će место
-Скишоиолис, a у Спарти, чак у последње доба, на^
п и ј а л н су скиШски, a y т а ј н о ј преписци служили су"
•с&скишалом, неком неразумљивом азбуком. — Neuri,
Kremni и Budini рачунају се, по некима, у Словене.
•У нас има много имена, која подсећају на ово πσ·
•следње: поток Вудим (у Кривељску реку, у Србиј^);
-село Будим У Левчу (Срб.) ; село БудимљеЈу Сан·
џаку); село. Будим (крагујев. окр.); село Будчни у
.Албанији ;· село Будовина у плаво-гусињској обла-
сти; село Будимац у Гружи (Срб.) ; поток Будимац
.(Гружа, ·0ρ6.) ; место Будимлија код Вишеграда ;
село Буданци на р. Тари ; a овде би се могла увр-
\ -стити и варош Будим у Маџарској. Код нас су још
и лична имена : Бодин, Будин, Будимир, Будислаз^
и τ. д. Може бити да je истога порекла и назив
Боденског језера у Швајцарској. — Од Neuri можда
je на Балканском Полуострву,. име места Неврокои
.а од Кремна (Кремана) село Кремани у у ж и ч к о м
,.округу.
ll
~) Ово име ређе се јавља ван Јужне Русије, мадц
.га, и п а к , има. Један владар старих Трибала, к р ј ц
•становаху у Србији, звао се Сирм (Сарм) ; и кчд
je Александар велики потукао Трибале Ή нагцао
14
«, .
Wirt'di to Učto ;iüto и Инди"; други, да су
:
CJidSÖiiH дббили име Скити уелед свог 'ски^-
та^ког живота; трећи, да у корену "сарм и
сауром, погрешно написаном, треба тражити
израз срм, срма, сребро, ιίιτο би можда озна-
^4јг. -ба. A. o-
их на сеобу у дан. Румунију, овај владар имао je
тамо своју престоницу у Сармагешузи. — У Па-
нонији била je позната варош Sirmium (дан. Сремска
Мишровица), од које je и њена област добила
назив Срем. Даиашњи Плав у Црној Гори мисли
се да се заао Sarmium. У селу Ратају (Пчиња, Срб.)
једна мала зове се Сирминска. — У 'северној Ита-
лији познато je место Sarmadasco a у Пијемонту
једна река носи назив Sermichiasca. У Кашмиру
(Индија) једно место зове će Srmagar, a у његовој
близинн je вар. Ser. — У нас je познато лично
име Сирмински (у селу Ратају, ГТчиња, Станимир
Сирмински, досељеник из Призрена).
12
) Ово име није непознато и ван Индије. Инд.
се-у једном свом делу зове Инд и Синд. У Малој
Азији била je позната река Indos (у Фригији), a
једно место у близинн ове реке звало će Sinda.
Ha острву Роду било je такође место Lindos. У
нас су позната презимена Индићи (у 'Херцег.). И у
С е н а г а л и ј и иалази се једно место Indiä. "Раније je
била позната око Босфора област Sindica, na се и
море једно време тако звало. — У Македонији
била je вар. Singus, a y Тракији једно племе звало
се Sinti (na je оно, можда, дало име Цинци, Цмн-

•чавало људе обучене-у одело сребром рко
вано, какав. je обичај до скора. био у нас па
се понегде још и сада одржава. Но то су,
цари). У Л и б и ј и био je такође нпрод Sintae. — Ако
пођемо даље, видећемо на реци Инду место Лех,
У Палестини познато je место Лехи iffo i У МДке-
доиији налазе се два села Лехово, a једно такао у
Тракији. Затим се код Охрида налази село Лешани,
у Србији Лешјани, а'у И т а л и ј и област Lessina поред
реке Адиџе. Познато je тако име словеиског пле-
меиа Лехи v Пољској. — На Инду je такође 'била
позната област Балиш. Ово име налази се код нас
као породично (у Студеници и др.), Иначе тога
имена има свуда од Балтнчког до Јггејског мора,
у свих Словенских народа, Тако, н. пр." у Русији
једно место до Кишињева зове се Балша; у Србији
једно место у Пчињи зоае се Балшија, у Власини
село Балшијпнце, код Пирота Балша-Берилооаца,
У старој Спарти једна нимфа звала се Балше. — У
Индији било je познато царство Карваша. У Месопо·
т а м и ј и , на Тигру, била je вар. Karbat коју j e , - п о б у -
њену, покорно А с у р - б а н и - а б а л око 655 пр, Хр, и њеие
сшановнике иреселиоу Егииаш. У Делти (Египат)зна
се за вар. Karbana. У Палестипи било je једно место
Арват П^ПУ (харват). У Македоннји, код Преспе,
једно место зове će Harvati. A словеиско племе Хр-
вати спомињу се за време Олеговог напада на
Пшемисл, Олег je, TOM прилнком, закључивао мир
.са Хрватима, Дуљебима и Гружанима.
15
гнаравио, све претпоставке, које се не могу
:ни примити као што се не могу ни'одбити;
0 савременом имену Словена такође je no;
дељено мишљење. По једнима, оно долази
х
од словиши, говорити; по другима, од scla-
vus, роб.Г&£·* С&Г-&&'- OpS"> (^jpSt^H.
O српском имену такође постоји више ми-
шљења. По једиом, Servi, како су Латини
најчешће звали Србе, треба да значи робоои,
као и име Sclavi, Sclavoni. Међутим, ова прет-
поставка побија се тиме што je y грчком је-
зику Zttfoi читано као Сервои само у оску-
дици правог гласа б. Према томе, у латин-
ском језиКу било би само погрешно препн-
:
сано, на основу грчког, Servi место Serbi. A
и писање Servi тек je из познијег времена.
По другом мишљењу, Срб je прастари сло-
венски корен, који се одржао у свима краје-
вима и свима племенима словенским. Тако
у пољском и руском paserb, pasierb, значи
арсинак, pasierbica, иоћерка™}. Име Србин
V ι8
) Πο тврђењу M." C. Милојевића, Сирбин у Ма-
:
лоруса,. и Сораб, Сорб, у Лужичких Срба, означава
•паметног и узвишеног човека. Тако у Белоруса
сарб u сјарб има значење силе, множине истог
народа. У санскритском језику serbh као да значи
беснети. силиши се.
2
••16 . cy
било би -унутарње, сопствено, име свију.-Сло-
вена, ире ;данашњег општег имена, ^.странци.
су слс>8е«еким ^ароАИма^давали .-друт^и раз-
лична 'имена. -. ' . · , · . . . '' ! ... · · ···_' . ·;?.,.
Латински .и^елишш 'језик -не «дају 'ближ-а*
објашњења'. овога имена..· У старом <јевреј-
ском -језику ")N$ .(шеер) . значи рођак,"· *-\\у·
(cap) начелник,· сПШреШина, '"fV^HcapOÄ) гда-
<;Ш -cf, Т^ф '(шаричр) силни. — У Асираца.
cap 'je значило.^о^ор,' [Храљ, ·· — Персиски.
израз serbaze -(сер'баз, србаз) означава чоаека
који се игра својом главом, .који се «е плаши
смрти ; a у Туркестану значи -во/ник, , — ;У
талијанском је^ику serbare значи· tyeatuu^ca-
чуваШи, serbatore, ' чувар ; 'serbo^.Hyevp, -месшо·
за чување1*').
•У и"сторика je 'п&двојено· 'мишљење .о пра-
домовини -'Словенокој.' По .једним^.-Словени:
су дошљаЦи^из ;Ази}е.; ''.други их.>оматрају ;з.а"
1<
) Мени се чкни .да не тр?ба?,избегавати изуча-
вање и упоређивање чак и 'најудаљенијих ЈезиКа.
Јер можда неће бити без значаја што.-се на судан-~
ском језику 'борну човск-кш$ fulk. (а.у .Немаца.
народ Volk) ; на суданском језику тамбукто вашр'аг
жар зове djarri (џари); на .суданском бигарми .je*
зику duro (дуро) дан (талијан, gjorno, франц. jo'ur,
латин, diurnus), ni жена (шпан. ниња), ma мој, моЈаг
у
' домородце у Европи, По некима, они су
Индоевропљани ; по другима, сродници Фина
и Монгола. Међутим лингвисти сматрају .Сло-
вене за сррддике индоевропских народа: Грка,
Келта, Романа, Германа. У науци 4 je такође
познато мишљење o једном келтско-словен-
ском типу, који би био стародреван у Европи.
Он би чинио 'једну од првих потки европ-
скога становништва. Неки историци тврде да
су се Балто-Словени издвојили из опште за-
једнице још у неолитско доба; a y ком je
веку било то одвајање, не дају никакве по-
1
тврде ни археолози ни лингвисти.
Kao прадомовина Словена најрадије се узима
Азија. Мисли će o Па^шру, Ирану, Кавказу,
па и o Асирији и Сирији. По некима, Сло-
веии су били и у Мисиру, и το вероватно
тамо пре HO y ком другом завичају. У Европи
као љихова прва домовина узимају се јужна
Русија, Балтичко приморје, па и Балканско
ћолуострво. Из тих земаља Словени су се
постецено ширили и помицали док нису за-
узели садање пределе и области. Мишљење
да je Балканско полуострво, са својим острв-
л^ем, 'било једна од првих колевки, ако не
баш и прва, свих словенских народа, .нашло
•2
 18
je в е л н к и х поборника и у Срба, и у Бугара,
π у Руса, и у Пољака. По овом мишљењу,
п р н т и ц а њ е Словена у V, VI и VII в. по Хр.,
са с#вера на југ, само je попуњавање празнине
у стлновништву р а н и ј е г словенског живља на
Балканском полуострву.&^у Р&£у<е tp+tećJt'
Лко се помогнемо истражипањем географ-
скнх и личних нмена, видећем.о да се име
Србин, као н друга имена која подсеНају на
Србе м Словене, јавља у сва три дела света,
А з и ј н , Африци и Европи, још из н а ј р а и и ј е г
в р е м е н а . На жалост, овде се морп рачунати
са м м с н и м а и н а з и в и м а добивеиим од Грка и
Р н м љ а н а , јер су на осталим старим ј е з и ц и м а
или потпуно изопачена или сасвим затрвена,
л к о их je уопште било. A већ ни ј е л и н с к н
и латинскн не дају праву слику изговора оних
нлрода, ч и ј а су имеца бележили. Ово што
\1И сада имамо, као остатак од Јелина и Рим-.
/Бана, нису ништа друго до званични и књи-
^кевни називи ових народа за туђинска имена.
Може се рећи да je прва позната појава
|.|.мена Србин .била у Мисиру и његовој бли-
) Ово име спомиње Херодот. Ои нам
1&
) То не мора з н а ч и т и да je српско име први nyi
и 'створено. Оно je могло бити донето са стране,
ТОВОрИ 0 МИСИрСКОМ језеру Ζα,ιβωηζ,
'Страбон το' језеро назива i»v/?, — У Ми-
сиру и шеговој близини спомињу се т а к о ђ е :
вис Сербал (дан. Џебел-Сербал) на Синај-
•ским планинама Синајског полуострва; Бар ел
Сарб, један рукавац реке Н и л а ; Ширбин,
.варош у Мисиру; места.^п-Зерби и zn-Шербе
у Мисиру. Затим места у Мисиру: Керка-
.зора^] и Пелузија, која подсећају на балкан-
ска и м е н а ; и, иајзад, Scythiaca regio (земља
Сцеше) око Сланих језера на Синајском по-
луострву. Тамо се такође нал.ази планина
Serie у горњем Египту, затим место Sarbout-
el-Khädim на Суецком полуострву, планина
Gcrdobah у запад. делу Мисира; a на источ-
.ном фронту египатско-турском,. приликом по-
•следњег. рата, спомињана су места Ogiiraüna
какве најезде или д р у к ч и ј е г досељења,
Λ иесумњиво je, да je из времена пре -појаве у
историји.
10
) У Херодота, Kerkasoros, у Страбона Kerkasura,
егип. Kerk-osiri, O овом имену постоји више тума-
чења, С л и ч н а и м е н а налазе се чешће у М и с и р у .
\\. пр. Абу-Керкас. И на Б а л к а н с к о м Полуострву
ц а л а з е се такође. Н. пр. река и место Керке· и л и
.Крка_ и острво Крк у Д а л м а ц и ј и , река Кркић у
. Д а л м а ц и ј и , река Крка (притока Саве), река Керка

20
17
и Berrani ). Најзад се у Мисиру може наћиз
један гребен, једна планина и једно острво у
(притока Драве), затим у Македонији језеро Kerkine.
(Kerkinitis, дан. Тахинско). И дан. острво Крф не-
када се звало Kerkira (Korkira). У Месопотамиј^-
позната je једна река Кегкћа (притока Тигрова), —
И наставак зорос може се такође наћи иа Балкан-
ском полуострву. Н. пр. вар. Балазора, која je y
доба Ј е л и н а била негде на Вардару и за коју се·
мисли да je данашњи Биљач или, може бити, Велес..
Ледно место Sorica налази се код Љубљане, a ту
je и река Šora. У Италијн (у Лациуму) познато je.·
место Šora, У' Мисиру je било још једно место·.
Zoriti, a н једно место Žaru (Зару), Žalu (Seile y
класнч. писаца).
») Може бити услед узајамностн п о з а ј м љ и в а њ а .
н м е н а , ако не због чега другог, може се н а ћ и и у
Р у с и ј и име Rha ( д а н а ш њ е реке Волге), које одго-
вара истом имену египатског бога сунца. Тако и
бог Хор у Словена, по свој прилици бог сунца,.
одговара с г и п а т с к о м богу Horua-y, такођс богу
сунца. — Једно село у Србији (руд«ич. округ) зове.
се Ба', као што се звала и душа у Мисираца, ..а и
један бог м и с н р с к и (Bah). — У причи o богињи·.
Изиди спомин.е се Νεμανος, Νιμαι/ους, Nahmäoüit као
један облик богиње Хатор, име које je y С р б и ј и .
довољно познато са и с н и п а ч а династије Н е м а њ и ћ а .
— Један м н с и р с к и владар звао се, по Манетону,.
Zet (Сети), a на Балканском полуострву познате су
р е к а Зепга у Црној Гори, река Зепга у сред. Ал-
2t
ИДрвеном мору под именом Елбе^], какво се
шме налази и у Балтичком приморју (река
ЈЕлба, Лаба, Albis).
Ако пођемо даље по Африци, наћи ћемо
:имена :
1) У Арабији .: планина Сабор ; места Сана,
Тамна', Маскаш, У једном арабљанском пле-
лмеиу Саба (Сава) налази се место Μαςίαβκ (Ма-
риава, Марава). — На арабљанском језику
.zerbya (зербја) значн ћилим. — Зна се међу-
•банији (притока Дрима), село Зеша у Костурској
области. У Мисиру бог знања и писмености звао
-се Тош, a ми једном делу нашег народа дајемо
>име Тошови, — Многе сличности могу 'се утврдити
<}\ч само. у и м е н и м а . - в е ћ и у о б и ч а ј и м а и вери.
.Мисирска вера била je више месна, обласна, но
• о п ш т а ; a и .словенска вера одликовала се тиме.
•Словени су, као и Мисирци, веровали у природне
(рнле, па и у животиње. Наши претци обожавали
су сунце, месец, звезде, муњу, гром, па и к у р ј а к а
.Ј-1 коња, с л и ч н о Мисирцима који су, поред небесних
•тела, о б о ж а в а л н крокодила .и друге животиње. И
-Сами н а ш и н а з и в и рај и рајевина, што у суштини
' з н а ч и гозбп, месгпо гозбе u уживања, доводи се
од к о р е и а .га, од кога се .доводи и име мисирског
-бога сунца Rha. - F^^^^p^^W e^
10
) 0 овом имену види моју расправу „ С е м и ћ а н и
;и Б а л к а н с к о полуострво".
22
тим да су поједини Словени били чак и π ο
арабљанским д в о р о в и м а .
2) У Абисанији: места Ариграш (за које·
би неки хтели да значи Цариград), Серби,
Негаше, Seraba, Senara, Содераб,. Dabnraä,,
Dobretum, Sardo, Dara, Bisan 1 9 ; област Ласша,
п л а н и н а Гора; река ЈЈида; језеро Цана 2 0 )..
П^ПРП тогп, п л л л л п Л б н с и н и ј е HOCH н л з п п
I бро божаиство н а з и в а ј у Jadhar.
,,и м и ш љ е њ у да je мож« бити један део·
Црногораца био у турској војсци када je·
Селим I освајао Египат, па се вероватно Црно-
горци у Абисинији задржали.· и настанили. Но·
м о г у ћ н е су такође и друге претпоставке.
3) На острву Мадагаскару; поред разно-
врсних племена, живе и Сакалави; чије се.·
име ј а к о приближава арабљанском- имену Сло-
вена (Sakaliba). Ha овом. острву има племена.
ig
) У А л б а н и ј и , на Б а л к а н , полуострву, једно место
:iouc ce Кицан.
20
) У Русији налази се једна река Тана (у Ледено
море) и једна река Танаис (дан. Дон). т^^^д..
21
) У нас je познато име Његуш. Тако н. пр. у
Црној Гори владалачка породица> Његуш, у солуи-
ској области једно село и. ].ед.на плаиииа зовуг
се Његош. у
23
J за која се мисли да су индоевропска. Наро-
чито Сакалаве описују као лепе људе. A ту
je још и данас сачувано верско оргијање,
какво je било некада у Фрижана и Трачана
у част богиње Кибеле (Цибеле) и какво се и
у н а с . ј о ш налази (у Дубони, у Звижду, па
понегдс и у Сапџаку). У њ и х о п о ј п е р к н м а
по нечега египћанског и малајског. Једно до-
4) Ha горњем Нилу налазе се места Ладо,
Бор, река Самлики.·
5) У Трииолису: два места Sabrata" 2 ) по-
зната су из вреМена Римљана. Једно острво
зове ce Gerbo (Gjerbi, Gerbi, Jerbi). - SrrčV.
6) У Тунису једио место зове ce zn-Бардо.
У старој Нумидији зна се за једно место Uzita.
7) У Алгиру: острво и једаи гребен Sri-
djlha, један гребен Бугарони; места; Mila,
Miliana, Blida, Maškara, Biskra, Dalmatie, Suma,
Mostaganem на реци Ain-Sofra. _— У Алгиру
широке чакшире познате су под именом сер-
вал (seroual, серуал), c/>/jc4e
ί2
) У н а с једно село на Рујну зове се Себрат.
Тако исто и код Куманова једно село зове се Се·
браш. — Α м н о г и о б ј а ш њ а в а ј у да само и м е С р б и и
треба д а - з н а ч и брат, сабрат,
 24
8) У Мароку места Swynia, Sania. ·f
9) У Сенегалији: острво Горе (ča uap. истег
23
нмена) , острво Bird, острво Шербро; гре-
бени ЈЈадо, Шор, Поишиор, Бабалије; пла-
нина ЈЈома; реке Рокон, Рокела, Pyic, Го-
рум, Мермерино, Караманка, Сусии1а,.Боки,
област Курашсо; MtCTaJapime, Медина,'Мурџа,
Л4урза, Колар, Мурсња, Урале-, Куруба, Lnbby,
Diakul, Dagana, Продор, Бединка, Беле, Гарак,
Бенанко, Djevol, BslinkQ,Mapa, ЈЈуга, Connovy,
Писанијаи}, Балашон, Sahr, Serr, Бунгуру, Do-
bretum, Венде, Индија, Sarpoly; река и места
Мала и Велика Sesters, Sestre. Затим на Нигру
места Јамина, Suha (Суха), Dina. — У Се-
23
) У Црној Гори и м е н о м „ г о р и ц а " о з н а ч а в а се
с и а к о острао. И к а ч е гора у нас з н а ч и иланина.
С л и ч н а и м е н а могу се такође н а ћ и на Б а л к а н с к о м
п о л у о с т р в у : село Горица у Босни, брег Горица
код Н и ш а ; Гора, жупа у А л б а н и ј и . — Затим се у
А б и с н н и ј и н а л а з и м л а н и н а Гора, у И т а л и ј и јсдно
место Oorasco; једна п л а н и н а у Палестини зове се
G h o r ; на Инду једно место зове се такође Гор. —
(У Јевреја ghor уопште значи вис}.^— Можда би
се овде могла уврстити н и м е н а Gornasco' (једно
место у Италијн) и Gortyna ( п р и с т а н и ш т е и варош
на Криту).
v
2Ј
) У Х р в а г с к о ј ј е д к о место зове се Писарована,
у Босни једно село Писадор.
.негалији за дрво постоји назив grede (krede),
•derabok (дерабок, деравок). — У Сенегалији
•станују разна племена са разноврсним јези-
цима. За нека од њих мисли се да су иидо-
25
европска ). 0 некима држи се да су Либо-
26
феничанска. Једно племе зове се Serer ).
27
10) У Гвинеји: гребен Беиин ), област
В6
) Једно од овнх племеиа радо се служи у говору
.загонеткама и питалицама (наше: „дашто ми ти
.дашто"), што je и код нас некада било више у
обичају. Оно je веома гостољубиво. У њему по-
стоји обичај, какав je и у наших .Врањанаца, да
свога госта два и три пута узастопце з п п и т а ј у за
здравље (да ли je „ м и р а н " , с п р к о ј а н и здрав. У
Врањи се такође чује „здраво, мирио"). Иначе су
у језику тога племена нашли неке трагове татар-
ских ј е з и ч н и х особина. Њега зову Walofs и Wolofs.
2β
) У Туркестану и једном делу Индије становало
je неко племе познато Римљаиима ·ΠΟΛ и м е н о м Seri, l
^ed, за које постоји такође мишљење да je сло-
? енско и да je можда означавало Србе. Мисли се
•тако исто да je ово .име употребљавано за Кинезе,
2
') Име Бена иалази се и на Балканском полу-
•острву, Тако н. пр. село Бена на Д р и м у ; брег
Бена у М и р и д и т и м а ; село Беница (Избеница) у
Темнићу; Бенат, лиааде у селу Лукавици (Сарајев.
поље); коса Бенина код Брестовца ( З а ј е ч а р ) ; Eu-
nuhu, заселак на Ибру; место Бенш у љубиИском
•срезу; место Бенш у Соколићима. Оно се н а л а з и

26
W a r s a w ; места Comendo, Јамина™}; реке·
Бенин, Albany. — .Ha домаћем гвинејском је-
зику lougans (луган) значи иоља.
и у С е н е г а л и ј и (место Бенанко), Италија (место
Venasqua), у Ш п а н н ј и (Benasque или Venasque), y
Египту (место Веппа),.у С п р и ј и ( U a d i - B e n n a , педа-
леко од Тира), — Може бити да бн се онде могла
унети и и м е н а : Буна, реке у Босни · Буна ^ е л а у
Боснн. Тако исто можда и и м е н а : Син^илирсчгог
бога вода и и з в о р а ; Бинча, реке (јуж, Морава);.
Бинач, село близу извора јуж. Мораве (Реке);
Бичча, села код Ђаковице'; Бинић села у Старом
Влаху (Срб.), У Индији н а л а з н се место Бинаси, —
У О п л и ч и ћ и м а (Херц.) један од р а н и ј и ж досељеннка
звао се Бено, — По н е к и м а , Ссмићак*г (мсђу њимг)
и А р а б љ а н и ) о о и м и м е н о м о б е л е ж н о а л и су Словене
(.Vena, Bena), у AtecTV -Зег^у«'
2ä
) Јаума, Јом, у E r n n h a n a з и а ч н море, велика
река. У српском језику јама често значи бездан. —
У бра&анској вери Инда Јама je бог ноћи и мртваца г
к о ј и м а он суди у паклу, Јамалоки. — С л и ч н о овоие,.
у арапском bahr (бахр) значи море, река; a y срп-
ском језику често израз бара о з н а ч а в а море. —(По-
зната су имена вароши Бар, у нас, на Јадранском
мору, и у Пољској, као и Бари у Италији, на Ja·
дран, мору.) — Јевреји и м а ј у и з р а з nähr за реку.
(У нас je лозната из р а н и ј е г времена р е к а Нара,
Нар, дан. Неретва). — .Једна п л а н и н а у нас (код
Г а л и ч н и к а ) носи нме Јама Бисшра,
27
Пођемо ли сада по Средоз_емном_мору, које·
je зато добило ово своје име што се веровало
да je у средини_света, _наћи__ће^мо:
1) ТТа~острву Сицилији: планнне Nebrodes
(Ν(β$ώαη}\ места 2().(Η>ύηια, Achradina (за Диони-
сија!), Motyca, Raddusa, Pollina, Polichna, Tycha;
реке Belice, Gorna Lunga, Gorna Pane; острва
,/1ИПЛПИ \j4tfrr<nrt(n)y\"). — Ο Γ.ΜΚν.Ίΐ^ !ίΓ)ΜΙ
2) Ha ос-1'рву Корзици (i\ynnj^, Cyrnos) једно
место зове će Sardo. — 0 овоме острву утвр-
ђено je, no новијим истраживањима, да je ње-
гова најранија образованост била слична кав-
каској, али тако исто и прејелинској, те би
се рекло да je овде био дбдир ових двеју
просвећености првога доба.
3) На острву Сардинији (Sardo, Sardonia):
места Castel Sardo, Bari Sardo, Sardara, Polichna
{за Дионисија I), Ozieri. Становници Сардиније
били су познати под имеиом Shardana и у
своје време били су у_савезу против Мисираца,
ζβ
) Име Лииар често je y С р б и ј и . Тако н. пр.
Лииар, Јцума и њива у Б а н и ч и н и (Јасеница); ЈЈииар,
један планински крај код Соко Б а њ е ; село Лиио-
зац (Срб.), па и вар. Лииљан.
 '28
Име овога острва даје повода разноврсним
мишљењима, Једно од њих доводи их у везу
са градом Sardes у Лидији, ä тиме и са Ли-
ђ а н и м а . Такво предање постојало je и у самих
старих Сарда, Сардона. Ово име ствара ве-
ровање да je било за ознаку неке средине,
као и море у коме се налази (Средоземно) ).
30
4. На острву Кришу места: Sellino, Sybritla,
'Sklavohoria (више пута), Sclavotia ; место ύ
з а л и в Sphinari. Нека од ових имена без сумње
су из позиијег доба (VI — VIII в. по Хр.) каДа
/ je талас ^еловенске најезде преплавио, са се·
' пера, Јеладу и њена острва. У н а ј р а н и ј о ј ,
;1
°) С л и ч и и х и м е н а има и у нас, Н. пр. село Сардан.
код З в о р н и к а (Босна). У - И н д и ј и једна река зове
се. Sarda, Ty би се можда могла уврстити и и м е н а :
ј Сардика (Средац, дан. .Софија у Б у г а р с к о ј ) ; Сар-
дарабад, један к л а н а ц на К а в к а з у ; па и Шар плз-
н н н а (пређе Skardos, може бити по Скордисцнма),
Шарлија, п л а н и н а код Сереза. — Један краљ ypapf-
ски (на А р а р а т у ) из год. 742 пре Хр. ззао će Sarda.
— Још би се, може битн, могла уврстити и имена:
Срида, једног места у Босн^; Средпчка, једно место
на К у п и (Хрват.); Средишчак н Средшише, места у
Међумурју. Ha Zab-y, притоци Т м г р а , н а л а з и се
место Serdetch. Ha ј у ж н н м о к о м ц и м а Балкана ста»
) н о п а л и су Berdi, a једно племе у Ш п а н и ј и звало се
.Sordones или Sardones. .
29·
ској, историји овога острва спомифе се владар
Дедало /Дедалес), који je, на вештачким кри-
лима, прелетео са Крита на Сицилију, краљу
Кокалу (Кокалесу). По другој једној митској
причи, краљ Минос, o коме се мисли да je.
на Криту утврдио феничанска насеља, имао
je брата Sarpedon-a. Завадивши се са њим,.
овај je морао напустити Крит и прећи у Малу
31
Азију, у Лидију ).
32
5) Острво КариаШос ) у грчком архипелагу.
~ 81 ,ύα,Η·
) „Тесалија у почетку се зваше Пандора, Пиреја,
Пелазгиотида .. Пелазги, чије се порекло не зна, a
који изгледа да су се били распрострли далеко по
Европи и по Азији, сматраху Инакуса и Форонеја
за своје претке. Они се утврдише у Пелопонезу,
где им се долазак означава за XVIII в. пре Хр., у
доба када се у овој земљи опажао други друштвени
ред, старији од њиховог времена. Ова р а и и ј а обра-
зованост била je народа Телхина, којн je своје по-
рекло водио са Крита, чије je прво име бмо^Тел-
хини/а. Крит je био једно од главних станица Фенн-
чанских, кад се феничани дадоше на поморску трго-
вину. Тебанци, које.из њихове земље отераше Пе-
> у лазги, повукоше се тада у Арну, у Тесалију" (Uni-
vers. Orece, par M. Ponqueville, стр. 2, 13, 14).
°2) O имеку овога острва види. моју расправу „Се-
м и ћ а н и и Балканско полуострво". — Грчки архипе-
лаг, коме припада и ово острво, познат je под именом
Сиорада,' Сиорадских осшрва; a име Сиори мисли /
се такође да je било за ознаку Срба и Словена, <·'
:30
& 31
6) Острво Seriphos, Serfanto, Scrpho, ca вар,
Seriphos, Serpho (или Liwadion) и мореузом
мстог имена. Ha острву Serpho иалази се
једаи гребен Liwadi, a y мореузу Serpho једно
острвце Bo'idi. У заливу Serphi острва Piperi
и Serphopulo, — Једна јелинска митска прича
доднрује ово острво. Бог Зевс и Данаја, кћи
краља Арга, били су родитељи^ Персеја ,из
Арголиде. Овај оладар, р а з ј а р а н због ова-
квог рођења, затрори своју кћер и свог унука
у јсдан саидук и баци у море. Сандук до-
млови до острва Serpho, ч и ј и се краљ ражали
•на м а ј к у и дете, прихвати их и дете отхрани,
Кад je одрастао, Персеј, ' по. захтеву краљд
острвп Serpho, убије 'чудовиште Медузу, чија
je глава место косе имала змије, Она je била
тако страшпа н моћна да су људи при њеном
сусрету у м п р а л м и претварали се у стене.
7) У Јелади налази се много' географских
имена, која би нас могла забавити. Нека су
из н а ј р а н и ј е историје јелинске, друга из но-
вијег времена, после словенске најезде од
VI—VIII века по Хр. Тако, н, пр.,
33
) У нас су честа оваква имена. Тако н. пр, место
Лескс у к у м а н о в , области, село Леско. у б л и з и н и
Поеспе. село Лешке код К о ч а н а , место Леске у Дра.·
место на коме су стари Спартанци в р ш н л и
преглед новорођенчади ; Тоиола, Казана, Се-
лос, Бабе, Дробине, Скошине, Бар, Арваниш,
Крајан, Шурдан, Драца, Сшиаи, Горлица,
Тоиолија, Вардара, Скамни, Бара, Сииља,
Пољана; реке Neda, Nedofl, Богаз, Дравица;
језеро Незерос на Олимпу; један вис Гулема,
једаи брег Humette у Атици. До· скора je
»-1 » средња Јелада носила назив Ливадије, a јужна
Мореје. — По једној традицији,. Јелини су се
прво звали Selloi311), na je το име задуго било //
сачувано у Јелади. Од Selloi као дл je по-
стало Хелои a затим (Хелени, Хелини) Ј с л и н и .
^ j f i t i Пиринејском полуострву : плаииие
Уа 36 37
ПиринеЈи ), Estrella ), Gredos ), племе Sordes, '
гобушцу (Пољаиица), . к л а н а ц Леске у селу Г а г и н ц у
( П ч и њ а ) , извор Леске у Пеклену (Ибир), и е к а л а и и н и
град Лешки у Пологу ; з а т и м варош Лескооац, се.чо
Лесковице код Скадра. — Можда би овде требало
унети и Љеш (Alesia) вар. у Албанији, као и Лешшен,
село у Неврокопу. — У Срба леска означава н а р о -
чито дрво, a л-feujiß, л-ћсноп, био je стари словенски
бог шума и дрва (л-beb). Λ<? ζ^^γ /Ze.$<iM -^**? ·
» 4 ) У Епиру била je једна п л а н и н а Selli, a no тра-
д и ц и ј и један део Јелина доселио се из Епира.
а5
) Ово име није непознато на Балканском полу-
острву. У Тракнји једна п л а н и н а зове се Пирин
32
Sordones или Sardones, племе Lusitani"); река
(Перин), у Босии п л а н и н а Перим, у Македонији пла*·
н и н а Перисшер, брдо Перин (до П а р а ћ и н а ) у Ср·
бијн, вар. Пирин у Истри, место Пирин у Македо-
н и ј и , место Perinthos у старој Т р а к и ј и , — Ово име.
можда би се могло довести у везу са с л о в е н с к И м
и м е н о м бога Иеруна (Перун, Пером, Перин^,'7^2!^
њега п о д с е ћ а ј у многа имеиа у и а ш о ј земљи, к а о
место Перун у Пољици, место Перуника на Ибру,.
село ПЈруновац код Крушевца, — Ово име нала-
зило се и у Келта (место Пирена у изворном делу
Дуиава) a такође и у Црвеном мору (Перин острво),
во
) У нас се н а л а з и више сличних географских на-
зива. Тако,' н, пр,, ОшШрељ, село код Зајечара;
Осшро, село и брдо код Ч а ч к а ; Осшра Глава, Осшра
Чука (у в р а њ с к о м округу); Осшро, Осшра Глаоица
у Црној Гори ; Осшрица у љубићском срезу (Чачак);
Осшровица, п л а и и и а (код Рудника),
"7) Ово име je врло често у нас, Тако, н. пр.,.
Греде, коса у Братоножићу (Цр, Г,); место Греда
у селу Коњевићу (до Чачка, Србија); Гредпна, коса
у П о в л е н у ; Гредина у Б о с н и ; место Греда код
Л и в н а ; место Греде у Херцеговиии; место Дедина
Греда у Х е р ц е г о в и и и ; Мачја Греда у Б о с и и ; Ри··
сова Греда у Босни.
;l!i
) У Б а л т и ч к о м п р и м о р ј у постоји племе ЈЈужи-
чана, ЈЈужичких Срба (који себе називају само
С р б и м а ) ; у Србији један срез зове се лужничкц ;
једно село код Крагујевца носи назив Лужница,
зз
ι Sordones (Sardones); отрво Ивица (Iviza)r>9).
Поред овога, племе Vettones OKO дан. пла-
иине Gjedos.
9) Ha Аиенинском полуострву (Италија) ме-
ста: Moraska (више пугз), Sarmadasca, Gorasco,
Tarasco, Bellusco, Rndinasc, Cernusco, Cerna (y
Venetie), Cernesio, Seiasca, ßiglasco, Poglionesca,
Pogliasca, Sardona (иа Истрн), Pola (на Истри),
Polichna, Poleum, A n t i u m , Arni, Rudiae, Пе··
скара, Moraschi, Savo·10), Surbo, Serbatojo ; реке
Arno, Stura, Пеасара, Savo; племена Veneli
(o којима постоји мишљење да су билн Сло-
вени, no другима да су бнлн ί-Ί^ΗρΤι), Stoeni' 11 )
(StLlinOS, 2τονΤνος, Stonoi, ^τουΓνοι), обаДВЗ у С6-
42
верној Италији; затим Volsce ), Rutules, y
3ί
) Kao гранична плаиина Милошеве Србије, на
истоку, спомиње се Ивчца.
<0
) Ово име (Sabo, Savo) носи једно а р а б љ а н с к о
племе, Страбон спамиње реку Саву на Балканском
полуострву; a y И т а л и ј и биле су познате в а р о ш
Savo и река Savo, у Л и г у р и ј и . ^. /i^S-^^ ·
41
Staeni cyy Италији становали око вароши истога
имеиа. На Балканском полуострву било je ј е д н о
место Stenni на острву Tenos-y, до кога je обележа-
вано острво Drago. Између острза Andros-a и Те-
nos-a (можда Stenos-a) био je мореуз Steno.
«) Ово име налази се у Лациуму, a тако исто и
у ј у ж и о ј Г а л и ј и . Неки би хтелк да се њ и м е пре-
3

34
средњој Италији. Затим племена Peuceti и
43
Peucini ); Етрурци (Расени^), Rasenai) y сред-
њој Италији и Marici у северној. Поред тога
племе Raeci y средњој Италији и Raeti y се-
5
верној^ ). Понека од ових имена новијег су
ставља к а к в о германско племе, мада се V o l k y не-
м а ч к о м не чита као волк. Притом у словенском
влг>кг> з н а ч и вук, па би се пре м о г л о п о м и ш љ а т и
на какво словенско племе. У Словена се уопште
радо употребљава име вук у л и ч н и м и м е н и м а ; a
вук je некада у њих сматран као света животиња.
— (0 овоме види моју књигу Се que fera la Serbie'
II издање). . /c ^-Ч"^'"•"^Ί
<°) Ha Балкгшском полуострву, за преме 4 А л е к с а н -
дра Великог, било je острво Реисе при ушћу Ду-
н а п а . Кад су Т р и б а л и и з г у б и л и битку, у борби
протнв А л е к с а н д р а , повуку се ј е д н и м делом на ово
острво. — Данас једна река у Словеначкој но.си
слично име, Пивка. < v) Упореди наше морлаци (становници око мора)
«) Не зна се тачно одакле су Етрурци дошли у
Италију, нити се штогод зна o њиховом имену Ра-
сени, које су, по т р а д и ц н ј и , добили од свога претка
Расена. — У нас има сличннх имена, Рас, Раса
Расаја, Расина.
и
) Ретн су становали у суседству племена Vinde-
lici и Veneti, као и поред језера Verbanus-a, y реч-
н и м сливовима притока Падових и окомцима Alpes
Raeticae. У Ш в а ј ц а р с к о ј je и данас познато једно племе
Р.еторомана, — У Швајцарској се н а л а з А имена места:
Ј5
;порекла, друга иду из давнашње прошлости,
Такође су из н а ј р а н и ј и х времена била позната
.лична имеиа Сервије и Сервилије. *у ^ffi
10) У Пантији била су позната имена ме-
'Ста Serbinum или Servitium (дан. Градишка на
'Сави, на 160 год! гТјре Хр.) и Sirmium (дан,
'Срем. Митровица).
46
11) У Галији места: Brest ), Morlaix"),
48 x9
Tervenna ), (Tarvenna, Tervanna), Vindalum ),
60
•Serviodurum ) y Vindelicia на Дунаву, Vindo-
Oornnigrat, Turgovi, Crestatscha (општина Schlans) н
'Gervin вис Алпа. С л и ч н а овом последњем имену,
у Пољској се н а л а з н варош Чероен, Тако истослично
.швајцарској вароши Лозани, у Србији се н а л а з е
места Лозан, као и вар, Лозница, a једна река Ло·
занска утиче у Тнмок.
·">) У Србији су позната имена : Бресшовац, Бре-
•Шовак, a једно нарочито дрво HOCH -назив бресШ,
' ,&,Шорлаци. (становници по висовима) — (Види моју'
'';расправу »Семићани и Балканско полуосттво",)
1
«) У нас су позната географска имена „црвен»".
Ή, пр, Црвена Јабука (село у Власини).
40
) Упореди Ванђа (планина у Индијн) и Винка
^(село у Србији).
и
) Dunum галски значи еарош. Према томе Servio- ;
«dunum je варош племена Servio. — У Брнтаннји

36
51
nissa ), Ruteni (дан; Rodez); реке Rhodanus 2V,
)
62
i била je такође варош Sorbio-dunum (код Salisbury),..
што je истог значења. —" ^indelici становали су на
десној обали Дуиаза (на дан. Ле.ху и Ину). У Ру-
с и ј и с п о м и њ е се једна река Виндава (у пределу
Шавли), a п о з н а т л je н вар. Vind^b£na_Jj.a_H,,_Be4,)
У С р б и ј н п о з н а т о je л и ч н о име Band. Тако се отац
к н е з а Д н м и т р н ј а В о ј и н о в и ћ а , онога што ј е у ч е с т в о -
вао у Косовском боју, з в а о ВтФ (или ЈиИд). — 0
Серводунуму види м о ј у књигу Се que fera la Serbie.
51
) Vindonissa (дан. Vindich) y пределу A u r a c i y
Ш в а ј ц а р с к о ј , с в о ј к м другим делом (nissa) подсећа
на н а ш Ниш (Na't'ssos, Na'issus), Ово нме може се
ч е ш ћ е н а ћ и на Балканском полуострву и ван њега.
Тако н. пр. место Nisa y Беотијн ; место Nisaea y
М а г а р м ; брег N i s e i u m y Т р а к и ј и ; област Nysias y
Л и д н ј и ; село Ниси/а у воденској области ; село Ни~
шавсц код Охрндског ј е з е р з ; село Нишар у п р к -
з р е п с к о ј области ; можда н Hciu-iiia, село код Илба-
сана. Затим вар. Ниско у П о љ с к о ј ; две притоке
Одре Neisse; река Нииш п р и т о к а С п р е в е ; рекз
Nescharka притока Лу>книце, у Ческој. H a j a a Ä N i z i n .
(сада Isin) вар. у Месопотамији ; п р е д њ о а з и с к а облас."
N i s a j a (Nissa) дан, N i s a p ü r ; Nysaei, народ у И и д и ј и ; ,
племе Hutuanu y Балтичком мору.
5ί
) Постоје р а з н а објашњења оиога и м е н а . У нас
родсш з н а ч н илодап; но такво тумачен>е за ову
реку, к о ј а п л а в и веома плодиу област, н и ј е у з и ·
м а н о . Ова река р о н и један брег при свом уласку
37
•-:(сада Рона), Sovre y Vendće") (Вандеја, у дан.
54
Француској). Orne ) у Нормандији, Sartha (при-
56
тока Лоаре), Dubiš 55 ) (Дубис), Ј-ту/ос ) (Stygia,'
из Ш в а ј ц а р с к е у Француску и понире кроз њега.
Она данас носи назив Роне. На њеном уласку у
•Француску налазЈ-ι се варош Bellegarde.
63
) Једно место Vende" (Ванде, Ванда, Вандеја)
-лостоји у С е н е г а л и ј и . На Балтичком мору била су
с п о з н а т а племена Venedae и V a n d i l i (Вандилн, а'можда
6t
) Упореди c реком Арно у И т а л и ј и . У нас арно
з н а ч и добро.
66
) Око ове реке становали су Sequani, којк су
такође стаиовали и око реке Соне (Säone), р а н н ј е
А г а г - а . — Ово име налази 'се и у нас, као и у По-
љака. У Пољској, близу реке San, има варош Dem-
bica ; у нас je, y Босни, варош Дубица, И близу
босанске Дубице н а л а з и се река Сана (притока Уне),
Ф р а н ц у с к а река Соиа 1 сачувала je y своме имену а,
мада се оно не изговара. — Код овог имена има
Дош н е к и х занимљивости. У Пољској се н а л а з и река
• Sin, п р и т о к а Висле, са местом Sanok-ом, a између
Љубљане и W i n d i s c h Gratz-a тече река Sann, п р и -
тока Саве, На Дунајецу, притоци Висле, у Пољској,
и а л а а и се варош Sandek, Ha реци Сану у Пољској
варош Przeworsk, a на С а н и у Босни Приједор (раз-
л н к а скоро само у наставку sk), док je н у С р б н ј и
п о з н а г о и м е Пријеаор, — У нас je још п о з н а т о име
.,Дуб, села у у ж и ч ч о м о к р у г у ; Дуб, брега код Дој-
38
57
у јез. A v e r n u m ) ; племена Ruteni ) (Рутени),,
5S 59 6
Volsci ), Vennones ), Vindelici "), Vendli, Ve-
р а н а ; Дубово, села у горњем Д р а г и ч е в у ; Дубља,
села у Мачви.; Дубик, села у Л у в ч у ; Дубнице, ссла
у Пчињи. Једна притока Њемена :iuoe ce Дубица. —
У Србији се именом оуб <Јзна.ч1«а нарочито дрио.
">) У Србији се налази плодна р а в н и ц а Cuiiiz (код
Пожаревца). (:&€Ш'сШ Ауб^ЦА.Ј
»
7
» ) Ruteni и Rutenici, у Египћана Rutenu, спомињу
се у С и р и ј и . Њих je тукао А х м е з 1. Услед сталног
међусобног гложења, напустиик· с н о ј у земљу, те се
у њој настанише Кети (Хети, Khetas). Рушени će
спомињу и у Малој А з и ј и . У старој Галији (дан..
Француској) становали су око д а м . вар. Albe, a иа
реци Tarnis (дан. Tarn) тЗкс^с Рутени. Ту су им
суседи били Volsci. — A позмато ;е да једно сло-
венско племе носи име Рушсни..
") У Л у к а н и ј и (Итал.) једно местл> HHH.IO će Vol-·
ces; на реци Armenta (у Итал.) ЈС.ЧНО м^сто Volscu
У Лациуму (Итал.) било je n;·»<««: volsei, a y Г а л и ј и
(око дан. Тулузе) Volsci (Volc;it·), κ a o и око вар..
Albe, — Ha Дунаву je такође с т а н о н а л о ' ј е д н о племе
овога имена. — У нас се у б л и з и н и Дебра налази·
село Волковце. (в. примедбу 42),
ls
) Vennones становали су на Дунаву, — У нас
има једно место Вепешш у и р и з р е н с к о ј областн;
једно место ВТничани код Велеса. У Русији се на-
лази једна река Венша (у пределу Шавли), На Криту
се једно место зове Veni.
39
neti ), Salluvi ), Једно острво зове će Vindilis.
fil 62
Поред овога, могло би се споменути Servian
(дан, назив једног места у Француској) на
реци L£ne63). Поред неких имена овде.споме-
нутих, у Француској нису непозната лична
64
имена Servien (Сервиан) ), — Стари галски бог
65
ноћи и' смрти, црни .бог, звао će Cernunnos ),,
~ У Галији je још остала позната шума
*°) . V m d e l i c i с т а н о п а л и су на Дуиаву, (п. п р и -
медбу 50).
в1
) Ово име н а л а з и се и у северној Италији. ve-
neti Италије с м а т р а н и су за Словене и за Илире.
— У Македоннји бмла je позната река Venetikos
(лритока дан. Бистрц-^е).
ez
) Salluvi су јсдно време имали у својој властн
знатан део јужне Галије. Ту су они сузбијали Ли-
• гуре. Стари писци сматрали су их за Гале, a неки
и за Лигуре. Њихово и * е п и с а л и су S a l l u v i , Salyes,
Salyi и Saluvii,
С3
) Упореди реку Лену у Русији (Сибир).
м
. Тако н, пр. Servien Abel, француски д и п л о -
мата, рођен у Греноблу, Он je учествовао у ства-
рању Вгстфалског м % нра (1648 год.).
°5) Ма једном р и м с к о м ж р т в е н и к у у Паризу (му-
зеј Cluny) п р о ч и т а н о je пет слова Smeri или Smert,
— Познато je такође да js OKO Рајне поштована
богиња Rosmerta. u
 •fO
Dervus (silva quae dicitur Dervus), ·πο повељи
66
Карла Ћелавог од 854. године ). /?·€?^Ύ.
Ако сада пређемо у Азију, тлмо Иемо наћи:
1) У ПалесцШни места Скишоаољ (за време
1
Христово), Мариса, Dobrath, Пела* }, Голан^;
област Го.шн; лична имена: Додо
66
) Внди м о ј е р а д о в е : Се que f e r a la Serbie и „Се-
M u h a n n и Балканско полуострво",
ί7
) Ha Б а л к а н с к о м полуострву п о з н а т а je Пела,
стара м а к е д о н с к а п р е с т о н н ц л ; з а т н м обласг Пела-
г о н и ј а . У Б у г а р с к о ј село Пелазнпца код Б е л о г р а -
и и к а ; у А х а ј и -место P e l l e n a ; у Л а к о н и ј и место
P e l l a n a . У северној И т а л и ј и н а л а з и се месго Pegli-
asca ( П е љ а с к а ) ; у С и ц и . ч и ј и место Pelagonia. — У
Египту б и л а je позната варош Пелузија. — Ово
и м е д о л а з и , може бити, од Пелазга (Фелазги), од
кога je, к п к о и л г л с д а , постало араољанско f e l l a h ,
сељак, д а н а ш њ е име н е к а д ш и њ п х Е г и п ћ а н а .
с8
) У области Голан |Sll била je иарош Селе-
укија (Селевкмја): У с е в е р н о ј Грчкој п л а ц и н а Голна;
у А н а м а л и м а (зап, од Скадра) брег Голик. У Сене-
г а л и ј и н а л а з и се једно место Ghelan, — У Пале-
с т и н и п и з и а т а je. област Гилеад (Галаад), којој к'ао
да о д г о в а р а ј у п о к р з ј и н а G h i l a n y Персији, варош
Гилан у М а к е д о н и ј и , сс-ло Гиљане код Дебра, па
можда и Gela (!'ела) варош у С и ц и л и ј н и Gelae
народ у С к и т и ј и .
и
) У А р н а у т а , к-ао и у нас, п о з к а т о je -име Дод
(Додини). Оио у п р а в о ?,на'(м düd, као и дид. A y
41
70 71
Арваш Л^Ј? ), Гог ^j ), Дан |ΐ , Нееман
7ί
3
ϊ%№ }, Серевија Т\уГ$ -(Шеревја); 1ПГ Зе-
1
Мар и Dp] Зешам *}, l^j; Завад. Ова лична
имена спомињу се још у Светом тшсму. Затим
75
име брега Nebo (Небо) ); једне пећине Озе-
77
рије™} и племена Дор ). — Јевреји су за
Л и т в а н а ц а диддисг> (за мушки), дудде (за жен. род)
з н а ч и велики. (Тако „Ладо, Ладо, Ладо, дудде мусу
.деве" з н а ч и „Ладо, Ладо, Ладо, велика наша бо-
гињо". У нас се чује „Дудо, бела Дудо" a и '„доде,
додолице". У Руса „дид-Ладо!" и „диди Ладо!")
— Овоме може бити одговора Дедал, лично име у
Старој Атини. То име носио je и познати краљ
Крита, који je, још у незапамћено време, прелетео
на ЈзеиЈТ£Чјошкрилима са Крита на Сицилију, краљу
Кокалу." —^~~У~Малој Азији једно место звало се
Daedala.
70
) Види примедбу 12).
71
) Ha Балкан. полуострву познати ту племенски
називи Гога и Гега,
") Раиије je и у нас било лично име Дан. То
.име мосили су. и неки од н а ј р а н и ј и х владара ру-
.мунских.
7S
) Види примедбу 17).
74
) Види примедбу 17).
75
) Један бог у Вавилоиу носио je нме Небо, У
лас небо з н а ч и небесни свод. (^слаџ са^.~^н.ч^е2.}
7С
) (Јзерије звучи на н а ш е словенско језеро. Пе·

израз сшарешана имали (по Св. писму, Ст,
Завет), поред других, и иазив кеназ (у нас
кнез) ?3|> — У Сирији <5идо je једно место
Zerbaschan. Поред тога, у Сирији je било по-
знато лично име Сервилије (н. ,πρ. ζιςοΛίον »»*
•'iffmQtun). Овде би се још могло рећи да je
кушитска вера, која je била распрострта и по
Сирији, имала тробоштво у коме су били бог
отац Ану, богиња мати Нана и њихово дете,
бог Син.
ћина^ Озгрије позната je no томе што je y Н)ОЈ^
Ездра размишљао. — Једно језеро иа Олимпу зове
се Незерос. У Етрурији река Aesar a y Сардинији
вар. Aeseria. Код Везува налази се једно мссто
Veserio,
77
) Плему Дор ТЈ-Ј (по пркводу Св. Писма До-
рани). Ово име налази се и на Балканском полу-
острву. Тако н. пр, једно раније илеме јелинско·
звало се Дорци, Дорјани. Једно наше језеро зове
се Дојранско по месту Дојран (пређе Tauriana). У
старој Јелади б.иле су две државице Дориде, таи!о
назване по Дорцима. Приморје у Т^акији и раван·
око Марице звала се раније Дориск. Место Дорисн·
у тој области пало je y руке Персијанаца 450 г.
: варош Ardea y Rutuli (Лациум, Италија; Αςδψ река
пре Хр. Зна се да су Дорци досељени у Јеладу
(не зна се тачно одакле) и да се никада нису моглн.
потпуно сложити са осталим Јелинима.
43
l ])
2. У. Месоиошамија места: Sorbatje, Kuti, /ι
1
Sippar, Nisin, Mar, Zirlab, Нинива *}; реке·.
79 80
Сербис }; племе Andia ), северно од Персије
и Асирије (на 900 год. пре Хр.); и богови:
s[ г
Adap ] (или Бел), Вал* ] (или Бал) и
'·) У нас су позната места у Далмацији Нин. и
Книн, a и лична имена Нинко, Нинослав, ит.д.
'·) Ову реку M. C. Милојевић (у својим Одлом-
f » цима Исшорије) назива Сербица, a Милован Вида-
ковић (у својој Исшорији Срба) .сматра да су Срби
по њој добили uMn..(k&/&p3 ΚΛρζ^ϊΖς, <^<г.,Ј
«°) Племе Анши, чије име "мије далеко од овог
имена, спомиње се, у доцнијем времену, као сло-
венско. У Италији једно место звало се Antium, у
Месенији вар. Anthia, у Галији вар. Antipolis. 5W'"
81
) Име Адар и Јадар доста je распрострто. Тако
н, пр. Јадар, област и река у С р б и ј и ; село Адро-
вац код Алексинца, село Адровац код К р а г у ј е в ц а ;
село Адрани. код Краљева. Затим вар. Adria у Ве-
нецији и по њој море, mare Аапаисит.(Јадранско).
Овде би се могла убројати и м е н а : Ардишше, село
у Албанији; Арденица, село у А л б а н и ј н ; планина
Ardium y Далмацији; област Ardia y Д а л м а ц и ј и ; .
# вар. Jadera (Задар) у Далмацији; племе Ardiaei y
Далмацији. Затим Arduenna, нека шума у Г а л и ј и ;
у Јерменској. Река Јордан у Палестини има име
Јардуна. На Мадагаскару један бог назива će Jadhar..
44
. Један од старешина племена Nairi y АсИрији
звао će Sarduri;
84
a сами Халдејци себе су на-
зивали ra'sani ). ojv*·**** <^е.ку <?лк.а*и<..
85
3) У Малој Азији места Polichna (у Троји ),
Мосшене^] (на путу преко реке Phrygius-a)
87
Temnus ) (на.реци Hermus), Kotur (Котур, код
83
) На Балканском полуострву и м а : планине Вал
и Валушица у плавогусињској области; планина
Валибон у Црној Гори; река Валбона у А л б а н и ј н ;
па би можда ту могло бити увршћено и село Ва-
ламуше у север. Гр'чкој.
83
) На Балканском полуострву: Или, баштцце у
Б р а т о н о ж и ћ у (Цр. Гора); Илпца, река у Л ц и И ;
место Илок у А л б а н и ј и (зап. од Скадра); место
I l i u m у Епиру. Затим река Ила у А з и ј и (у Бал-
к а ш к о језеро); I l l i u m , место у Авганистану; неко
племе l l l i i (Ilii) y А з и ј и . Тако исто н лично име
7 05
Ил у Палестини (Свето Писмо).^ «·** ^ -^Г*
8 село · ДардишШе у Пољаници (Пчиња), село Дарза
<) Ra' sani, арапски, значн иоглавар, Види (три-
медбу 44).
8Ј
) Вкди имена на Апенинском полуострву. —
Поља и Пољаница веома су чесга и позната у нас,
Један словенски народ (Пољаци)^носи такође такво
име. — У Епиру један брег звао 1 се Polyanus.
'; 8 Ö ) За места на реци, преко чијег моста прелази
к а к а в в а ж а н пут, у нас се често узима нме мосш,
Тако н. пр, Зидаки мосш, Мосшар, Ћуприја (у Срб.).
88
језера Вана), Modra ) (у Фригији), Dardanos );
89
"7) У Србији се налази један срез шемнићски'
место Јамнич (код Књажевца), село Тамник у љу-
бнћском срезу, село Тавник кодКраљева, река Там-
наиа ; затим село Тмава на К о п а о н и к у ; река Тавна
у Босни ; река Тамиш (притока Дунава). У Јелади
било je једно место Temnos, y Г а л н ј и Tamnum, y
А р а б и ј и вар. Таман. У Јудсји позната су л и ч н а
и м е н а Таман О ^ ) и Тимна
88
) У Србији река Модра (притока Јовановач.ке
реке, a ова Мораве), И само име Мораве можда
у ствари знами модра, морава, плава рска. Но
можда би постакак ооог имена требало тражити у
Мрр-дава (слично Мол-дава, Пол-тана).
<<0
) Ово име je веома познато на Балканском по-
луострву. Некада je το име носила пространа област
(Дарданија), у којој je Ниш био г л а в н о место. Сад .
се налазе места Дарда у костурској области, Дарда
у Барањи, село Дарде у А л б а н и ј и (2 пута) ; затим
код Улциља ; село Дардагсм у Босни. — У Индији
псстоји једна област Дардисшан (становници ове ί
области су а р н ј е в с к о г порекла, a себе зову Schinalok J
» и л и Schinaki)"; затим варош Dardesheim y Н е м а ч к о ј ,
Dardanis (Darnis, сада Derne) y Триполису. По грчком
миту, Дарданос je био син бога Зевса и Електре,.
једие од к ћ е р и Атласових. — У нас дарид, дарда,
з н а ч и сшрела и сматра се за страну реч, a дарда
з н а ч и још и мошку к о ј о м м е ч к а р и бију мечк.е4
 90
планине Chorras ) (K'opa, можда и Гора), Нод
91 92
Језера Matianus ), Tmolos ), Temnus; реке
3
Temnus, Sirbis (y Ликији) Granicus" ); језеро
94
Токча ), (Goktscha); на Кавказу предео Сер-
вичај; племена· Saparda (πο· Св. Писму Sep-
harad), Σαβα^ι» (у Арабљана Sijawardi, моЖДа
исто што и Saparda), ратоборно племе на рецн
Киру познато још из 760 пре Хр.; затим
Моски^], Тубали, Мизих), Мишан^),
Фрижани?*),
1 »
*°) Види примедбу 23).
5l
) У А л б а н и ј и (код Скадра). налази се село Ма-
Шани. — На североисточној страни Мисира били
су М и т а н и , a они се спомињу и на горњем току
Тигра и Еуфрата, je изгледа да су то исто што и
Матани, Матиани/Л<з-^<7*<^*< 4£**** 'tć^ćZuć.)
ог
) У М а к е д о н и ј и (код Штипа) налази се село
'Тмол. Ту би се можда могао уврститн и брег
Тмор у селу Метерицима (ЦрГ Гора).
93
) У Славонији једно село зове се Граница, у
Херцеговнни такође има село Граница (Билеће), у
Црној Гори брдо Граница (у селу Драчевици),
.Једна притока Дунава зове се Гран.
»«) Ово име je познато у Србији. ίί. πρ. село
Гокчаница на Копаонику, река Гокчаница (притока
Иброва),
95
) Моски и Тубали становаху једно до другог н
•беху, како изгледа, истог племена. Њих je Кијак-
47
4) У Туркесшану места Dervasch (Derveasch),
.Merv, Taraze, Kyra, Kutscha, Marutchak, Sarbagh,
•cap одагнао из Азије. Неки сматрају Моске (Моски,
.Муски) за Русе, управо за њихово пдеме, од кога
je остало само име мужик, — На Балканском по-
.луострву налази се село Моско (у Херцеговнн»),
село Мужани на Дриму^ затим би се ту можда
могла споменути и лично име Мусаки. у А л б а н и ј и и
•област Muzakija y Албан^ји, око реке Семени.
ов
) Мизи и МиШани као да не беху усамљена
имена. Мизи у Малој Азији становаху око реке
•Granicus-a a Мези или Мизи беху такође познати и|
на Балканском полуострву. Оои последњи сматрани
су за Трачане али и они први као да беху Тра-
ч а н и . Мисирци називаху једно племе, са којим су
•се на истоку међили, Midian (n.Madian). Мидско
или медско племе било je створило, своју државу
северозападно од Ирана. Ова имена доста звуче
-словенски и подсећају на међаше (међане), грани- ,
чаре. — У нас се налазе слична имена. Тако, н. пр.,
једно село код Скадра зове се МидиЈа; једно код
Нове Вароши Међани; Међаце, шума у селу Ра· .
ваници (Гружа); село Међуша у сарајевском пољу;
река Межа у Словеначкој. — У Старо време спо-
:миње се једно мидско племе Budi, које јако под-
•сећа на Будине у Русији.
δ
') Лади, Лиђани, сматрају се за трачко племе. f
'Имали су главнн. град Sardes и планине Temnos н(
Tmolos. Сматра се да су они претци Етрураца. У

Gori, Balkh, Seripul {Серипул), Sikan; peka:.
последње време бнли cy ce измешали са Семића-
нима, те изгубили обепежје Аријеваца. По једној.,·
традицији, њихов предак je био Луд; a no другој,.
Ludim, н а ј с т а р и ј и син Мизраимов, унук Хамов, иа-
станио се у Мисиру. — 0 имену Лида постоје разиа
мишљења. По једноме, оно значи људи. Пруси
су нмали лудас; Словени луди, луд, луди; Чеси,.
међу Словенима, имају Лид. Сви ти изрази значе
луди. Јевреји су Етиспљане, a можда и Мисирце,.
звали Лудим, Германи су ималн за људч израз
1 5) У Џунгарији варош Илит) (или Гулџа)
лиш.и; Немци ц међу жима, лајше; Лети лаудис и
леишис; Лигванцн лиауде, За Јевреје и данас по-
стоји име Јауди, Грци су за парод имали нме
λί'ω; и X«d? и придев kito? n Штоу, a Римд>ани
именом ludius и ludia означаваху глумца и глумиДу,
веселог играча и играчицу, a имадоше и придев
ludus, шаљив. — Неки историци налазе да су Тра-
чани Словени, па према томе и Лиди. По једној
традицијн, (в. Крит, под 4, стр, 28.) један њихоп
предак, са Крита, звао се Сариедон. — Овде би се
могло додати да су фрижани, који су иначе трачког
порекла, имали израз zelkia за зелен,. док ce y сси
лунској области куиус зове зељка; a за роб израЗ
zemelen. (Овај je можда означавао онога ко je ста-
новао у земљи, земуници; или je, 'може бити, од
„зем", „земати", узети, лишити слободе). — 0
овоме види моју књигу Ce que fera la Serbie. — У
Малој А з и ј и био je један брег Lida a y Бретањи
ce једно владарско име Ludd. — ,У познцје
99
Gori, Sir-Deria, Balkh, Murghab (или Merv) );
долина Koktscha; племе Кафири, 0 племену
Кафири мисли се да je неко .раније јелинско
насеље. Тако исто и o племену, које станује
у области Derveach, држи се да je насељено
са Балканског полуострва a старешине вароши
Derveasch-a тврде да своје порекло воде од
Александра великога. — У Туркестану израз
сербаз (serbaze, србаз) значи војни^.
на реци Или, затим река Kur 101 (Kyp) и пла-
нина Mussur102) (Mycyp, т. ј. Лед, ЈЈеденик).
6) У Авганасшану и Белуџисшану места
доба, у' време Византије, у овим к р а ј е в и м а била je ·
позната област Сервохорија са градом СерЈогордо-
ном, у к о ј о ј су живели Словени пресељени са Струме.
Ова варош имала je и свога владику^/с, с/ Ср^и.·)
°8) Ф р и ж а н и или Брижани били су т р а ч к о г по-
рекла. (orrt7 Cfef^··)
°о) Неки историци тврде да су Мургаб или Мерв,
το исто што и Морава, и да су око н>е становали
н а ш и претци.
wo) Види примедбу 83).
101
) Једна река Kup налази се на Кавказу a друга
у А л б а н и ј и (на Балкан. полуоству).
102
) На Балканском полуострву (у Далмацији) пла-
нина Мосор (некада Mons aureus). ЦЈ/си
σ ГотлиЈесу tccrpyfe. и<.гн#ч.) -t

••60
ректор једне угледне француске универзе и
писац студија'о васпигању воље, интелекта, ит, д.
У својој самараћанској души, a ово je велика одЛика
скоро свих нашнх интелектуалаца из наше херојске
Србије, и професор Петковић daje добиШ. од овог
свог дела срискам. сшуденшима, који су избегли у
•Француску.
_„Дело \zjeoMa леио аршикулисано, шаман. за
otapanu свеш који je вољан да упозна Српство у
свој словенској тоталности и у његовим поједино
стима. Осим леиог увода ч богашџх информаШииних
прилога, дело je веома леио умиоено u оч.ешљапо у
жесш глава...
„Све je ооо (иако лепо изложено u докуменШи-
рано да je штета што српска и југословенска
влада није издала и ово дело на енглескрм ) iua-
лијанском u KOM другом западном језику, тим пре
• mro се на Србију и · с р п с к и народ увек гледало
кроза наочари Берлина, Беча и Пеште.
„Мени се ч н н и да би севап било када би се
којн наш честити и богати човек у Америци нашао
да ORO красно дело нашег идеалног професора
изда и на енглеском језику." (Американс/ш Србо·
бран 16/11 1925, .Dr. Паја Р. Радосављевић, проф, .
њу.јоршког унииерзитета).
3) „Веома ми je драга пажња Ваша, указана ми по-
слатком Ваше. леие књиге „Се que fera lä Serbie"
п и с а н е у Француској, у тешка врем.ена великих иску-
шења наше отаџбине и нашег .иарода... .·., :;:·,
' ,;Нека би Вам, поштовани Господине,· било с^
• иуно разлога, уписано у почаст, (За сшеоне-Ш^ике
дане исИунили једкам шако Иохвалним задаШком^
као шшо je задаШак ваше књиге, која je :намефена
ближем упознавању нашег народа, његове прошло-
•сти и садашњости и свих његових лепих
51
107 lw 108 ш
aUskana ), Doberos ), Drabescos ), Бер ),
п о к р и в а ч а , биће нам много разумљивија, Тако би
«овде имали Били нли Бели.
106
) Ако се. овде избацн латински наставак um,
• остаће Serepari. .Мсђутим лако je веровати да je
• овде ere само проширеносамогласно р. Тако бисмо
добили Srpari, а.може бити и Srbari; jepty често
бркдна ова два гл-аса, .0. и б. Тако би, дакле, имали
iSrpari, што би означавало раднике који се баве
«сриом, и Srbari, a TU je исто што и Србаљн.
107
) Uskana, тумачена горњим путем, ' постала би
'JJšćana, Ушћана. Ни грчки ни латински језик не
гмогоше нзразити ушћ; a српском језику и данас je
•позцато мн-ого имена, која носе назив ушћа. Прн
TOM y нас постоји и израз узак, уска, за означа-
.Bahbe тесних граиица, те име Uskana може иматн
.значеже неког узаног простора.
Ј
м) Dober одговара српском добар (добрЂ). У
• нас се у географским именима често узима израз
•добар. Н. пр. Добри До, Добра Boda нтд. — Dra-
.besc могао би се свести на Drabeš и Drabeško. Али
.се грчко β чита и као б и као в, те би се ово име
читати и као Draveš, Draveško. — Страбон
реку Драву, a недалеко од Штипа налазн
се село Драва, Тако исто налази се једно место
,Добрешша у прилепској области a једно у тетов·
-ској, Тако исто и село Добреше у тетовској областн.
1М
) Бер (Вегоа) било je важно место у доба старе
..Македоније. — У јеврејском језику *1^^ (бер, беер)
" !
значн бунар.

(ХрпаЈ, Όμόλιοί, Пулиудава, m™*, -вго·«*, Toryne: f
( у Е п И р у ) ; реКЗ Strymon 110 ), Μαργοί (Βαργος, ДЗН.
Морава), jrawj, /ι{ά$ο, ΛΓα'ριβ-off1"), Ludias (дан. Μο-
гленица). Лична имеиа: Stamenes 112 ), Coenos"3),
Tyrmos 114 ),. Резас (Рез)115). ' Име бога Сол,
Ј1
°) Име Сшруме обично се доводи од немачког
Strom, иошок; али Немци ннсу били на Балканском
полуострву никада пре па ни у доба када се први
пут спомиње ова трачка река. Међутим и Словени.
знају за израз сшрумиши.
ш гполуострву оно je распрострањено на много
) Сава, Драва и Марица и данас су познате·
реке, као што еу биле познате и у доба Стра-
боново.
112
/
) Сшаменес или Сшамен (без грчког наставка)·
био je један важан и ваљан војвода Александра.
челиког.
113
) Ово име Цепа чује се још и данас у нашим
јужним крајевима. Оно подсеНа- на наш глагол це-
Huülu, што 31гачи иошшоваши, уважаааши. Дакас
он још .значи иогодиши се, сшуГшши, у слуисбу
(н. пр. „цењет сам у газда Перу"). Према овоме,
ово име као да би имало да покаже човека од уаа-
жења, a можда и од рада. Било би мало слобод-
н и ј е мислити да je Цена постало од Тсена, a ово
од Сшец.а, у ком би случају ово име одговарало :
данашњем Каменко. — У Италији je било једно
* *
toeni.-yi^//^ fc^ _k^. -^^ ;
1
Тирм. и Сирм, што je без сумње ЈСДНО исто,..
53
ЕКОЈИ je поштован у Далмацији као бог сунца
^солмњце), за време Диоклецијана. Овде би
-се још могли додати македонски израз шоиус,
;који je још и данас очуван (топуз, буздован)
•и тракиска вр.иза за наш раж (Р^ЖБ). —.Племе
Трибалаш) доводи се у'везу са именом Ср-
>баља, Срба; али име Куш· било je мало по-
:знато, и то само у тракиском приморју. Име_
'ОООГа племена било je јако распрострто по
Африци и А з и ј и . Данас, пак, на Балканском
страна и у великом броју" 7 ). Слично овоме,
бнла су позната имеиа у Трибала, a она се налазе
.и у Македоиаца.
ί15
) Један т р а ч к и пладар зиао се Резас, Реза, —
,у i i u c се н а л а з и јсдна река Рссааа, доста Елична
-овом имену. рч=з«^ и-^х^? t**1* yn-zp-c*^ ,
ч°) Трибали су били знатан народ Балканског
полуострва; али их 380 г, пре Хр. Келти потискују
(-(3 данашње Србије на Исток, у северозападну Бу·
тпрску, Александар велики туче ^их 336 год., те се
великим дел.ом селе на острво Реисе, на .ушћу Ду-
..»•ава, и . у Дакију. Њихов краљ био je тада Сирм
.'»(Сирим, Сарм, Сармиз). Византинци су Србе дуго
•н^зц.вали Трибалима. Тако су чак и цара Душана
:ЗЦаЛИ Κράλης -·τ&ν ТрЈ.ГаДог.
117
) Ha üpH.viep село· .1<ушић у Старом. Влаху, село

и доцније племе Рашани, P'acu, српског по-
8
рекла, оставило je доста својих имена" ). Оста-
119
вили су такође и Гали· ), па и Одризи ),.
120
Кушићи у Херцеговинн, село Кусаћ код Вел.
дишта, село Кусићи у^Босни, село Кусић у Банату,,
село Кушли у Македонији,. село Кушица.-ки& Драме,
село и река Кушшица у прешевској областн, брдо
Кушљаш у Херцеговини, Кушнени предео у Алба-
нији, село Кушмале код Солуна, село Кушава код,
Солуна, село Кушиљево код Пожаревца,- село Кушка·.
код Вршца; затгим село Кусјак (код Неготина), πονοκ
Кусак (притока Тимока), село Кусадак 'код. Смеде-·
рева. У плавогусињској области позната су лична.
имена Кусићи и Кушићи. — У П ч и њ и извесна прс.та·,
гуња зове се кушљап. — У Индији код Калкуте
налази се једна река Kuši; a племе Kuš било je јако·
распрострто по А з и ј и и А ф р и ц и .
1Ј8
) На јеврејском. језику ]&#*Ύ· (раш)'значи сиро-
мах. Ако би се од овога израза довело име Рассп
(Рашке), значило би сиромашну земљу. — Етрурци,
у Италији називали су се Расени, a њихово име·
доводи се од арабљанског ra' sani (господарн). —
У Еламу се спомиње место Rasi, a једна гранична:>
област Асираца била je Rashi. У нас има: Рас>.
Раса, знатно местo наше старе д р ж а в е ; село Распица·
9 *
код Сарајева; село Расно у Херцеговини ; Расова·.
главаца, Расова долика, село Расоаац (сва три код.
Требиња); Расно, село код Пријепоља';-'А:с/т'.сг,.
заселак у Старом Влаху; Раскица, џемат и речица-.
55
Трачани се спомињу као веома силни и мно-
гобројни, али поцепани и завађени, због чега
. су били без снаге да над другима владају,
већ су махом потпадали под' туђу вдастг"
121
Илири ) су такође били раздробљени у мно-
штво малих племена.
у Љутицама (Ваљев. Подгорина); Рашка (прктока
Ибра); Рашка, варошица (Срб.); поток Рашка код
Врањске Б а њ е ; затим још и река Расина (Крушев.
окр.) — Једно место у Т р а н с и л в а н н ј и зове се Рашка;
једна притока Марице носи име Рашка, a ту je канда
била и вар, Рашка, У Немачкој je нека река Ракса,
чије се име доводи од Раса.
1)0
) Тако н, пр. село Галичнин у М а к е д о н и ј и ;
п л а н и н а Галичица у Македонији ; вар. Скадар; п л а -
нина Skardus (дан. Шар); река Галик у Македо-
н и ј и ; село Галичишша у близини Солуна; Галич,
брдо код Ч а ч к а , Затим село Кодра код Љ е ш а ;
Село Кодра на Ишми (Албан.); село Кодра код Ул-
циња, — У н а ш и м р а н и ј и м р.укописима кодра озна-
чава неку врсту оружја. — 1217 год. била je на
Крнту побуна Scordilitis-a, Sevastos-a и A j i l l i s i n o s - a .
— Можда би се ту могла убрајати и нека л и ч н а
и м е н а у Србији, као Скордић, Кордић, Скорић,·
Шкорпћ, ит.д.
Ј п
- ) Одри, Одризи, били су трачко племе Ба-лкан-
ског полуострва. Оно je једно време бнло веома
с н а ж н о и имало своје владаре. Њихово име под-
сећа на словенско племе Бодриће. — На Балкан-
56 57
s J
им ли општи
Баи ° поглед на сва ова имена, од Црног мора до Атланског океана и од
вид
ећемо да је-у. свему тачна напред означена 122
Средоземног мора до Балтичкога ). Није то
нар0
дна песма, по којој се Срби „скитају по могао бити мали народ када се толико ра-
6
белом свету, као пчела по шареиом цвету". •стурао по великим просторима и раздаљинама;
Многа од означених имена несумњиво су и сви су изгледи да je тачно оно тврђење
слична по каквом случају, који не може ићи по коме je име Србин у раније доба покри-
лрилог нашег истражнвања; али je знатан вало сва остала^_словенска_имена. У заборав-
део такав да се на
њих потпуно мом<емо осло- љеним вековима оно je морало бити много
нити· Према томе, очигледно je да je н а ш . с н а ч а ј н и ј е но данас. Срби су тада били већи,
нароД вековима био у покрету. Он се цепао, пространији, но сада. Њихово име слушало
;

р а з д 0 ајао и расељавао.
Често су то можда
мали ели и
били Д ^ HseroBH; алм ма какви да
cv
били, и ти делови п о к а з и в а л и су живот
ц е п и не.
Она je постојала. И како сви знаци
казујУ· постојала je више векова пре Христа
v сва три дела света, А з и ј и , Африци, Европн.
Нзихов траг види се кроз средишну и јужну
А з м ј У · К Р 0 3 с е п с Р"У А ФР 1 ! ! <У " К Р° 3
ском полуострву и данас се иалазк једно село Одра
Υ т е товској области и једно село Одрано у близинн
К р и в е Паланке. — Једна река Одра утиче у Бал-
т и ч к о море.
ш) Мавроурбини тврди да су стари Илири били
С л о в е н и . По њему, Свети Јероним иревео je Свето
П и с м о , на 200 год. пре позиатог доласка Словена
на
Б а л к а н с к о полуострво, a y корист Далмати-
се на много страна као моћног и снажног
народа. Али je судбина увек била нестална и
варљива. Морало je бити тешких и чемерних
дана. Може бити више ових других но оних
првих. И многа насеља, многа путовања,
вршена су по нужди, силом несрећних при-
м п ц а . — Нестор тврди „Бист ј а з и к с л а и ј а п с к и , од
п л е м е н а Јафетова, Норици (т. ј. Илири) ижс су_т
Славјане".
122
) У Балтичких Словена налазе се: место Жича,
река Ниша; племена Нишани, Дсчани, Брижани,
. Лучани, итд, А л и je такође од интереса што Ју-
л и ј е Цезар у свом о п н с и в з њ у ратова у Г а л и ј и (50
* * г. пре Хр.) спомиње у Герминији, на десној обали
Рајие (у дан. Баденској) иарод Nemetes. Изгледа
очигледно да je ово име само у латмнском облику
оно исто што и еловенско име Немци, за Германе,

\
 58
1
лика и услед тешког живота. Зато песма лепо
каже: „Оно су ти српски изгнаници', што
1
„с скитају по беломе свету" I
Ти „изгнаници" задржавали су се негде·
дуже, негде краће време; утапали се у друге
народе и потпуно ишчезавали или чували до-
краја своје име и csoj'y народност. Ова разна..
имена, која на њих подсећају, иако нису пот-
пуно јасна и за науку меродавна, остала су
за њима као какве светиљке које показују
пут њихов и живот њихов. Мада изгледвјУ
без вредности, ова имена привлаче и захте-
вају да се на њих обрати већа и озбиљнија
пажња. Време ће, без сумње, и ту помоћИг
те ће најзад бити разјашњене многе тајне из.
прошлости,
. grade, 1924.
— И у Галији постојала је'једна варош· Nemetocenna»-
у којој je становало племе Atrebates, a за коју се
мисли да je данашњи Arras (Pas-de-Calais)
Nampcelles на обали Oise (Aisne).
>.
HEKE ОЦЕНЕ РАДОВА ПИСЦА.
OBE КЊИГЕ
a) За књигу Će que f era la Serbie.
1) „Господину Живку Д. Петковићу, професору»
У одговору на Вашу молбу од 18 септембра пр. г.,.
Мхнистарству je част известити Вас да сс известан,
мањи број иримерака Baute књиге, још налази у
магацину ове Архивс, пошто je пајвећи. део већ.
уиућек разним библиошекама u другим иросвеШ.нии.
усшановамо у пносшрансшву, Из тога разлога^ овој
Архиви иије могућно сшавиши. Вам на расИоложење·
ni; jedan примерак за Вашу употребу, иошшо je·
осшашак већ резервисан. за даље иоишљке.
По наредби Министра Спољ. Пословп, Главни А р х н п а р , Д-р·
Нојислаа M. Joaaiwanh'.
2) П 0вом приликом рад сам да нстакнем сле-
дећа дела:'
1. Živko D. Petković, Се que f era la Serbie, Aix. 1918..
2. „ „ „ Z . 1 Ecriture Internationale, Bel-
„Прво дело јеете o нашој херојској Србији.
„Дело професора Петковића прожето je свим етич-
ким сјајем наше мале али идеалне словенске земље
— херојске Србије. Оно je шако леио наиисано·
da cy га у нароч.ишим иредговорима иреИоручили
швајцарски Немац, Д-р Р. А. Рајс, и Д-р. Жил Пајо,.
-60
ректор једне угледне француске универзе и НЈВ.РНИ
писац студија o васпитању поље, интелекта, и т, д.
Усвојој самарићанској души, a ово je велика одЛика
скоро свих наших интелектуалаца из наше херојске
Србије, и профегор Петковић даје добиШ од овог
свог дела сриским сшуденшима, који су избегли у
•Француску.
„Дело je веома леио аршакулчсано, Шаман за
•сшрани свгш који je вољан да упозна Српство у
свој словенској тоталности и у љеговим поједино·
стима, Осим леиог увода u богашџх информашииних
прилога, дело je веома леио умавено u очешљппо у
.шесш глава...
„Сае je ово шако лепо изложено u докумеиши,-
рано да je штета што с р п с к а и југословенска
влада није издала и ово дело на енглескрм, ula-
лијанском ü ком другом западном језику, тим пре
mro се на Србију и српски народ увек гледало
кроза наочарн Берлина, Беча и Пеште.
„Мени се чиии да би севап било када би се
којн наш честити и богати човек у Америци нашао
да ово красно дело нашег ндеалног професора
изда и на енглеском језику." (Американски Србо-
.бран 16/11 1925, .Dr. Паја Р. Радосављевић, πρΰφ,
њу.јоршког унинерзитета).
• 3) „Веома ми je драга пажња Ваша, указана ми по-
слатком Ваше. леие књаге „Се que fera la Serbie"
п и с а н е у Француској, у тешка времена великих иску-
шења наше отаџбине и нашег -народа... . . . · : · \ · , .
' ,;Нека би Вам, поштовани Господине,- било са.
• иуно разлога, уписано у почаст, ђа сШеоне+Шетке
дане исиунили. једним Шако иохвалним задаШком,
као шшо je заоашак ваше књиге, која je :на.мец>ена
ближем упознавању нашег народа, његове
•сти и садашњости и свих његових · лепих
GL
које су му помогле да у пркос свима патњама кроз.
векове, дочека свој васкрс и своју данашњу славу
и- величину — којој je не мање била весник у шу·
ђини u οβα леиа књига Ваша.
„Док су други левентовали и нису можда бнли
ни c пушком ни са пером у руци, Ви сте писали
ову књигу, и на другом. не мање важном пољу
борбе, доиуњавали херојске наиоре оних, који се бр-
рише да на југу отаџбине пробију нове к а п и ј е за
срећан и победнички улаз у љу.
„Али je појава овакве књиге у средини где je
постала — била п р а в а потреба. Наше je савезкике
ааљало оба,веш.шаваш.и o Србији и o народу српском
— у најбуквалнијем смислу речи.
ι '" '
Ј L
" " * ' " ' ' " '""'" "*~~ "™~ *"""
,Вашаје, дакле, књига u ßu као њен. иисац, један.
иионир у шоме иравцу, пошговани Господине 1
„Њена je вредност, поред обилате садржине,
u у шоме, што je пала на добро место и у добро
•време...
„Шта и мени може биши друга жеља HO da се
οβα родољубива књига, u даље расиросшире шшо
suiue u y шшо шире кругове, којима je и намењена
уиуином својом одличном садржином.\." Шисмо·
г. Жпвана Живановића, државног саветника).
4) „Има више дана од како сам примио са поште
примерак твога дела Се. que fera la Serbie. Много
ти хвала на пажњи. Нисам ти до сада захвалио
што сам био и сувише оптерећен пословима у Дру·'
штву, a желео сам да ти пре одговора пажљиво.·
прочитам спис. И прочитао сам га. Допада ми
· се, не може бити више. Поред збивеног текста,
мени се много доиадају швоје ,иримедбе" — обја-
шњења. У њима ће сваки, ко се интересује ο
нама и нашој прошлости наћи и литературу н.
 •62
63
-садржину. Тако се ради, драги Жико, кад ср '
ради за опште добро"... (Писмо Dr, Јована %. шз разлога uitao u иоред свег шражења, најеусиело
.Васиљевића, књижевника и националног радника). .наћи јеврејска слова! Штампати латиницом или ћи-
рилицом стране — јеврејске рсчи — н е б и с е м о г л о .
5) „Изволите примити моју захвалност за послату .Mt-ђутим „Јужнослов. филолог" г. Белића штампа
ми књигу Се que fera la Serbie, коју сам са задо- се на страни и располаже свим могуНим шрифто-
вољством прочитао." (Писмо Dr, JOB, Жујовпћа, в и м а ; не би ли било з г о д н и ј е д а га пошаљете Уред-
..академика), . · ништву тога листа ? (Уииверзитет, соба бр. l)..."
•(Писмо Уредништва Прилога за књижевносш, језик,
б) За књигу L'ćcrlture internationale, жшорију и фолклор, Универзитет, соба бр. 8).
~1) „Κακό je велика u илемени&а душа нашгиро- г) За Мегалаш из Срндаља.
:
фесора ГЈешковића, види се и по његовом другом
.делу ο Иншернационалном иисму, И ако се оцо- „Част ми je известити Вас да сте Ви пронашли
лико одушеољава наишм аеликим словенским u сри- један драгоцени иреисшориска споменик o коме сте
ским умним u сииришуелним Шековинама, он се ни писали у Оиаринару за 1922. год. То je y нас ираи
.мало не усшручава да се бране ο кулшурно'м добру •сиомен.а.к шакве врсше..." (Писмо Dr. H. Вулића,
васколиког човечансшва. То je права словенска одлика ' лрофесора Универзитета),
скоро свих наших умних великана, почев од Јан-Амррђ
Коменског, крји je настојао да свет заинтересује зч
један н а у ч н и језик и за једну пансофију, па до на^ег
ђ е н и ј а л н о г Николе Тесле, који се више брине за
будућност човечанства него ли за свој лични ком-
•форт. Данас многи умни радници ocehajy потребу
једног универзалног, међународног језика, јер би
•остварење таквог система била највећа економија и
за ђака и за професора, и за учењаке и за филозофе.
Ho joiu би еећа економија била кад би се магло
• осшвариШи једпо универзално, међународно иисмо,
Овај велики сан нашег ироф. Пешковића мораћв се
једном ос&вариши u ja сам уверен да ће чозечан-
сшво временом cee осшвариШи шшо je кадро $а
.замисли,.," (Dr Паја Р. Радосављевић у поменутом
А. Србобрану). , ;
в) За књигу Семићани u Балкап, иолуосшр&о,
\ /
„П. Господине, ^реднишшву Прилога je жао ц^то :
.Вам мора вратити Ваша шшересаншна објашњен>аЈ