Govor koji je ruski filozof i pisac održao

studentima 1988. PREPRIČAVA SE I DAN

DANAS, a kažu da sadrži NAJBOLJE
SMERNICE ZA SREĆAN ŽIVOT: "Svet u
kome smo nije dobar, ali..."
Josif Brodski bio je ruski esejista, pisac i filozof čiji je rad 1987. ovenčan i
Nobelovom nagradom za književnost, a često je okarakterisan kao jedan od
najplodnijih i najslobodnijih umova 20. veka. Brodski je 1972, u 32. godini, bio
prinuđen da emigrira iz tadašnjeg SSSR-a u Ameriku gde je objavio svoja
najpoznatije dela i gde je karijeru nastavio kao profesor na Univerzitetu Mičigen.

Josif Brodski Foto: Profimedia

Njegov govor koji je 1988. prosledio diplomcima spomenutog Univerziteta i dan danas
se prepričava, a predstavlja dragocene smernice za duhovno bogat i ispravan život.
Ovog puta mi vam prenosimo najvažnije delove ovog, gotovo epskog govora ruskog
filozofa.

"Život je igra sa puno pravila, ali bez sudije. Čovek uči kako da je igra posmatrajući je
više nego čitajući bilo koju knjigu, čak i Sveto Pismo. Nije čudo, dakle, da toliko mnogo
njih igra prljavo, da tako malo njih pobeđuje, da mnogo njih gubi", započeo je Brodski
svoj govor.
Pošto vam je još rano da svodite konačne račune i ako su vam uspeh i pristojno
okruženje ono čemu težite, ne bi vam bilo zgoreg da se upoznate sa tim zapovestima
kao i sa spiskom grehova. Njih je, sve zajedno 17 (10 Božjih zapovesti i 7 smrtnih
grehova, prim. aut), a neki se donekle podudaraju. Naravno da možete prigovoriti da
oni pripadaju verskom učenju sa snažnom tradicijom nasilja. Ali, ako je reč o verama,
ova je ipak najtolerantnija; ona zaslužuje vašu pažnju već i zbog toga što je rodila
društvo u kojem imate pravo da podvrgavate sumnji ili da odričete njenu vrednost."

Josif Brodski
Brodski je predavanje završio davanjem nekoliko mudrih saveta, a puno književnika,
psihologa i filozofi tvrdi da je reč o svojevrensom umetničkom delu.
1. Sada, ali i u budućnosti, verujem da treba da se usredsredite na preciznost vašeg
jezika. Nastojte da obogatite svoj rečnik (MM: BESEDNIK, GOVOR) i da postupate s
njim kao sa svojim bankovnim računom. Poklonite mu mnogo pažnje i trudite se da
povećate svoje dividende. Nije cilj u tome da doprinesete krasnorečivosti u svojoj
spavaćoj sobi ili svom profesionalnom uspehu - mada je kasnije i to moguće - i nije
stvar u tome da se pretvorite u soficistiranog govornika. Cilj je da omogućite sebi da se
što potpunije i tačnije izražavate; jednom rečju, cilj je vaša uravnoteženost. Jer
nagomilavanje neizgovorenog, nedovoljno artikulisanog, može dovesti čoveka do
neuroze. Svakog dana se u čovekovoj duši mnogo toga menja, ali način izražavanja
ostaje isti. Sposobnost izražavanja zaostaje za iskustvom. To štetno utiče na psihu.
Osećanja, nijanse, misli, percepcije koje ostaju neimenovane, nedovoljno objašnjene,
neprecizno formulisane, nagomilaju se unutar individue i mogu dovesti do psihološke
eksplozije ili potonuća. Da bi se to izbeglo, čovek ne mora da se pretvori u knjiškog
moljca. Treba samo da nabavi rečnik i da ga čita svaki dan, a ponekad i knjigu pesama.
Rečnici su, međutim, po važnosti na prvom mestu. Ima ih mnogo svuda oko nas, uz
neki se dobija i lupa. Dosta su jeftini, ali čak i onaj najskuplji (sa lupom) staje mnogo
manje od jedne posete psihijatru. Ako se ipak odlučite da odete kod psihijatra, obraćajte
mu se kao da imate simptome leksičkog alkoholizma.

2. Sada, ali i u budućnosti, pokušajte da budete ljubazni prema svojim roditeljama. Ako
ovo zvuči previše slično zapovesti "Poštuj oca svoga i mater svoju", neka bude tako.
Sve što želim da kažem jeste da pokušate da se ne pobunite isuviše protiv njih, jer će,
po svoj prilici, umreti pre vas, tako da možete da poštedite sebe bar ovog izvora krivice,
ako ne i tuge. Ako morate da se pobunite, pobunite se protiv onih koje nećete tako lako
povrediti . Roditelji su previše bliska meta, kao i sestre, braća, muževi, žene, relacija je
takva da nećete promašiti.

3. Pokušajte da ne pridajete previše pažnje političarima - ne toliko zato što su glupi ili
nepošteni, što je najčešće slučaj, već zbog obima njihovog posla, koji je prevelik čak i
za najbolje među njima, ali ni bilo kojoj političkoj partiji, doktrini, sistemu ili njihovim
projektima. Sve što oni mogu da urade, u najboljem slučaju, jeste da umanje društveno
zlo, a ne da ga iskorene. Bez obzira koliko značajno poboljšanje može biti, etički
gledano ono će uvek biti zanemarljivo, jer će uvek postojati oni koji neće profitirati od
ovog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatni vek nikada nije postojao niti će ga biti. Jedino
što će se dogoditi sa svetom je da će postati veći, odnosno mnogoljudniji, ne povećavši
se u razmeri. Koliko god čovek koga ste izabrali obećavao da će pravilno podeliti kolač,
kolač neće postati veći; u suštini, porcije će se obavezno smanjiti. U svetlu toga - ili,
bolje reći, u mraku - moraćete se osloniti na vlastitu, domaću kuhinju, odnosno upravljati
svetom samostalno - barem onim njegovim delom koji vam je dostupan, koji se nalazi u
granicama vašeg dometa. Međutim, ostvarujući to, moraćete takođe da budete spremni
na tužnu spoznaju da ni vašeg sopstvenog kolača neće biti dosta; moraćete da budete
spremni na to da okusite u istoj meri i zahvalnost i razočarenje.

4. Pokušajte da se ne ističete, da budete skromni. I sada nas je previše, a uskoro će

nas biti i mnogo više. Zato će penjanje u centar pažnje uvek biti moguće jedino na
račun onih koji se tamo neće peti. To što nekome morate da stanete na nogu na tom
putu, ne znači da treba da stojite na njegovim ramenima. Osim toga, sve što ćete videti
sa te tačke gledište jeste ljudsko more, plus one koji su, poput vas, zauzeli sličan
upadljiv i pri tome nesiguran položaj, one koji se zovu bogati i slavni. Uvek ima nečeg
neprijatnog u tome da čovek ima više sreće od njemu sličnog, pogotovo kada tih sličnih
ima na milijarde. Uz to treba dodati da bogatih i slavnih u naše vreme ima na gomile i
da tamo, na vrhu, postaje veoma tesno. Zato ako želite da postanete bogati i slavni, ili i
jedno i drugo, neka vam je sa srećom, ali se ne predajte tome potpuno. Žudeti za nečim
što imaju drugi, znači gubiti sopstvenu unikatnost; s druge strane to, naravno, stimuliše
masovnu produkciju. Ali pošto trčite životnu trku samo jednom, razumno bi bilo
izbegavati najočiglednije klišee, uključujući i luksuzna izdanja.

5. Po svaku cenu pokušajte da izbegnete da u životu sebi dodelute status žrtve. Od svih
delova tela, najviše pazite na kažiprst, jer je žedan krivice. Upereni prst je logo žrtve -
suprotno od znaka pobede, podignutog srednjeg prsta i kažiprsta u istom trenutku, i
sinonim je za predaju. Koliko god da ste u lošem stanju, pokušajte da ne krivite nikoga i
ništa, istoriju, državu, pretpostavljene, rasu, roditelje, detinjstvo, mesečeve menu... U
trenutku kad bacate krivicu na nekog drugog, potkopavate sopstvenu rešenost da nešto
uradite. Na kraju krajeva, ni status žrtve nije lišen svoje privlačnosti. On izaziva
saosećanje, nagrađuje se za zasluge, i cele se države i kontinenti raznežuju u sumraku
mentalnih padova uz saznanje žrtve.

6. Svet u koji ćete ući i u kome postojite nema dobru reputaciju. On je bolji greografski
nego istorijski, i dalje je vizuelno privlačniji nego društveno. To nije lepo mesto, kao što
ćete uskoro saznati, i sumnjam da će vam postati lepše kada ga jednom napustite. Ipak,
to je jedini svet koji nam je dostupan, alternativa ne postoji, a da postoji, nema garancije
da bi bila bolja od ove.

Potrudite se da ne obraćate pažnju na one koji će pokušati da vam zagorčaju život. Biće
ih mnogo, kako u službenom, tako i u samozvanom svojstvu. Trpite ih ako ne možete
da pobegnete, ali kada ih se klonite, odmah zaboravite na njih. Iznad svega, potrudite
se da ne pričate o nepravednom tretmanu koji ste dobili od njih, izbegavajte to bez
obzira koliko vaša publika bude raspoložena da vas sluša. Priče ove vrste proširuju
postojanje vaših protivnika, najverovatnije i računaju na to da ste pričljivi da svoje
iskustvo prenosite drugima. Ono što čine vaši neprijatelji dobija svoj značaj ili važnost
zavisno od vaše reakcije. Zato projurite kroz njih ili mimo njih, kao da su žuto, a ne
crveno svetlo. Neka vam ne zadržavaju pažnju ni misleno ni verbalno, ne gordite se
time što ste im oprostili ili ih zaboravili - pre svega zaboravite na loš kraj.