Evropskepticizam danas predstavlja skepticizam usmeren ka Evropskoj Uniji, ne

Evropi. Nekada je to bilo drugačije, a istorija negativnih stavova prema drugim zemljama i
predrasudama o istim seže u XVIII i XIX vek i buđenje nacionalnog duha u evropskim
zemljama.

Prema istraživanju Jovane Diković, evroskepticizam predstavlja podržavanje

generalne ideje evropskih integracija, ali ostaje pesimizam u pogledu sadašnjih realizacija
evropskih ideja1. Nadalje u svom radu razmatra istoriju nastanka i održanja anti-zapadnog
diskursa ili zapadoskepticizma, i to su termini koje koristi za označivanje političkog
raspoloženja ovih prostora prema Evropi, a evroskepticizam definiše kao relacioni fenomen
bez vrednosne kategorije. Ako, sa druge strane, uzmemo mišljenje dr Jelene Todorović Lazić,
određenje evroskepticizma prenosi se sa relacionog na heterogenost i dinamičnost, što bi
prethodno navedeni rad potvrdio uzimajući u obzir dugu istoriju, razne podele i razlike s
obzirom na zemlju u kojoj se javlja, naciju, čak i političku stranku. „Brojni autori tvrde da
značenje evroskepticizma mora biti shvaćeno u odnosu na različite nacionalne i političke
tradicije i raznovrsna iskustva evropskih integracija.“ 2 Međutim, zarad poštovanja naslova
teme, držaćemo za evroskepticizam izražavanje skepse prema Evropskoj Uniji i delovanjima
vezanim za Evropsku Uniju, ostavivši prostora za tumačenje da li ko je autor nepovoljnih
poruka, tumačenja i poruka koje podižu negativno i kritičko raspoloženje prema Evropskoj
Uniji.

Posmatravši prvi i očigledan izvor kritike Srbije prema EU jeste proces učlanjenja koji
traje dugo, kome se ne nazire kraj, čije reforme su skupe, a neki od uslova nemogući za
ispunjenje (poput Kosova). Ovde se populističke poruke koje ukazuju na laži aktuelne vlasti
od ranih 2000-tih naovamo, a kojima je cilj da se iskritikuje vlast kao nesposobna iako proces
integracije ne zavisi od Srbije koliko od internacionalnih dogovora (potpuno logično za
saradnju između transnacionalne političke tvorevine i zemlje koja je još uvek u razvoju) samo
instrument za dolazak na vlast. Zatim pogledavši stanje u kom su Grčka, Španija, ali i skori
francuski nemiri vezani za nezadovoljstvo platama, postaje jasno da politika evroentuzijazma
ne pristaje zemlji koja je u procesu reformisanja prema navodima EU koja evidentno ni sama
ne funkcioniše savršeno. Dodajmo globalnu krizu eura, i pitanje da li bi plate po integrisanju
bile dovoljne dobija na snazi. Potom, nastavivši se na nemire, setimo se slučaja novina

1
Diković, Jovana. Evroskepticizam u Srbiji – diskurs antizapadnjaštva? . Glasnik Etnografskog instituta SANU,
br. 2, vol. 60. Etnografski institut SANU, Beograd, str. 28.
2
Todorović Lazić, Jelena. Evroskepticizam u Srbiji. Agora. Kulturni Centar Novog Sada, Novi Sad, 27.10.2018.
https://www.kcns.org.rs/agora/evroskepticizam-u-srbiji/ (pristupljeno 21.4.2019. ).
Charlie Hebdo i natpisa na svim novinama i društvenim mrežama: „Je suis Charlie“. Ovde je
osuđen teroristički napad islamista i napad na slobodnu misao. Međutim, autor ne može da se
ne zapita da li satira nekada odlazi predaleko?3 Tema nije sloboda govora, ali stavovi i
delovanja Evropske Unije vezani za status Kosova, uzevši u obzir osude na užasne
terorističke aktove počinjene unutar granica Unije, a prethodno neprotivljenje NATO
bombardovanju 1999. i prećutan stav o stvaranju lažne države Kosovo dovode u pitanje
slobodu govora, pravdu, ali i stav prema terorizmu Evropske Unije.

Nadalje, stav Evropske Unije prema migrantima isprva je bio pozitivan da bi, po
početku prijema reke nesrećnih ljudi, dosta njih ostalo izvan granica same EU – u Srbiji.
Humanost, pomoć, izgradnja migrantskih centara, integrisanje migranata u srpske institucije,
čak i davanje državljanstva (setimo se dečaka koji je nacrtao portret predsednika Srbije), samo
su neki od poteza koji je jedna neintegrisana zemlja preduzela. Evropska Unija, koja
promoviše evropske vrednosti i otvoreno društvo, u zahtevima globalnog društva (kako se
ovde čini, globalno je sve iza granica EU) u kojima je trebalo ispoštovati osnovna ljudska
prava definisana Ujedinjenim Nacijama, a koja je upravo Evropska Unija svojim
nedemokratskim, netolerantnim, nehumanim pa i nekulturnim stavovima dozvolila. Još se
treba osvrnuti na veliko uporište evroskepticizma u i van Srbije – Bregzit. Ne komentarišući
razloge Velike Britanije za proglašenje referenduma i pokretanje procesa izlaska iz Evropske
Unije, ovakav događaj ruši osnove nastanka Evropske Unije kao prostora slobodne trgovine,
ali i naknadnog razvitka kao političke i kulturne tvorevine, gde se ruše čak i osnovne evropske
vrednosti poput jedinstva u različitosti. Prema nekima ovo je čak i dokaz za propadanje
Evropske Unije, što samo podržava poslovicu da ne treba uskakati u brod koji tone.

Kao instancu za trenutno mišljenje građana Srbije naspram građana Evropske Unije,
svake godine obavlja se Eurobarometar4 kojim se kroz različita pitanja sprovode istraživanja
vezana za život u Evropskoj Uniji ali i da se pokaže stanje u zemljama-kandidatima za
članstvo. Naspram uopštenih pitanja vezanih za stavove prema Evropskoj Uniji i stanju u
sopstevnoj zemlji, zapaža se dosta sličnosti, ali se u pitanjima vezanim za ekonomsku
situaciju izdvaja jedno često „ne znam“, a po pitanju vezanom za najvažniju trenutnu brigu, u
odnosu na građane Evropske Unije, građani Srbije najviše se brinu za finansijsku situaciju u
kući (the financial situation of your household) i za uslove života (living conditions). Građane

3
Pogledati karikature vezane za Srbe, Hrvate, Drugi svetski rat, NATO bombardovanje, ali i islamofobične
karikature novina. Još detalja u: Irina Žarin. ,,Da li je sadašnja Evropska unija budućnost
za Zapadni Balkan?”. Spoljnopolitičke sveske 03/16. Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, 2016. str. 18-23
4
Sva istraživanja dostupna na https://ec.europa.eu/commission/index_en, pristupljeno 23.4.2019.
Evropske Unije najviše brinu cene i zdravstveno i socijalno osiguranje. Dok građani Evropske
Unije znaju da definišu svoje brige, Srbi odgovaraju sa problemima koji se mogu vezati ili za
odbijanje definisanja, ili, što je mnogo gore, za egzistencijalne probleme. Ovakvi neprecizni
odgovori svakako doprinose stavu evroskepticizma jer govore o nedovoljnoj informisanosti o
Evropskoj Uniji. Ovakav stav tada ne prerasta u skepsu već ostaje na nivou populističke i
indoktrinirane kritike, što usled istorijskih i medijski fabrikovanih činjenica5 čini srpski
evroskepticizam neosnovanim. Kritika nije kritika ukoliko nije konstruktivna i na osnovu
iskustva. Ono što bi autor ipak naglasio kao vrlo alarmantno jeste jasna egzistencijalna kriza,
koja se iz ovog istraživanja vidi, kao i sa tim povezana kriza identiteta.

,,Nacionalizam, kulturni, politički i ekonomski razlozi predstavljaju glavni izvor

nepoverenja i oklevanja prema EU.“6 Ovo je zvanični zaključak o evroskepticzmu. No, usled
izvedenih zaključaka iz Eurobarometra za 2018. godinu, nameće se pitanje – da li Srbi uopšte
razmišljaju o Evropskoj Uniji? Populističke izjave stranačkih funkcionera i onih koji to žele
da budu, kao i dokazano problematičnih medija ne znače nužno i mišljenja građana, kao što
istraživanja i za Srbiju i za Poljsku pokazuju. Možda je, pre promišljanja stava o Evropskoj
Uniji čiji nismo član, potrebno da se pozabavimo domaćim gorućim problemima.

Literatura:

Diković, Jovana. Evroskepticizam u Srbiji – diskurs antizapadnjaštva? . Glasnik

Etnografskog instituta SANU, br. 2, vol. 60. Etnografski institut SANU, Beograd, str. 25-42.

Đuričin, Dragan. ,,Dragan Đuričin”. Politika.

http://www.politika.rs/sr/clanak/1008/DRAGAN-DURICIN.

Todorović Lazić, Jelena. Evroskepticizam u Srbiji. Agora. Kulturni Centar Novog Sada, Novi
Sad, 27.10.2018. https://www.kcns.org.rs/agora/evroskepticizam-u-srbiji/ (pristupljeno
21.4.2019. ).

Žarin, Irina. ,,Da li je sadašnja Evropska unija budućnost za Zapadni Balkan?”.

Spoljnopolitičke sveske 03/2016. Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, 2016. str. 18-23

European Commision. Standard Eurobarometer 90. Republic of Serbia. Autumn 2018.

https://ec.europa.eu/commission/index_en (preuzeto 23.4.2019. ).

5
pretraga ključne reči ,,evroskepticizam“ na stranicama dnevnih novina daje rezultate vesti vezanih za probleme
zemalja-članica i uopšteno problematične izjave unutar Evropske Unije.
6
Todorović Lazić, Jelena. Evroskepticizam u Srbiji. Agora. Kulturni Centar Novog Sada, Novi Sad, 27.10.2018.
https://www.kcns.org.rs/agora/evroskepticizam-u-srbiji/ (pristupljeno 21.4.2019. ).