Deo 1 UP Predavanje

Prof. dr Predrag ATANASKOVIĆ dipl.inž.
pedja.atanaskovic@yahoo.com
FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 1

1. ŠTA JE PROJEKAT (PITANJE )
Svaki posao ili svaki zadatak za kojim postoji potreba ili se krene u realizaciju zamišljene ideje,
moţe se nazvati projektom. Prema datom u praksi srećemo neobićno veli broj poslova, i veliki
broj aktivnosti koji se realizuju a koji se nazivaju projektima.
U tom smislu postoje projekti u razliĉitim oblastima od onih sloţenih, praktniĉnih, zanosvanih
na inţenjerskim znanjima – tehniĉki projekti (koji su za nas interesantnih) do projekata krajnje
banalnih u raznim društvenim oblastima (nazivaju ih projketima a da za to stvarno nemaju
projektna obeleţja).
Projekat se najĉešće definiše kao sloţeni i neponovljivi poduhvat koji se realizuje

u budućnosti da bi se postigli ciljevi u predviĊenom vremenu, sa predviĊenom
resursima i sa predviĊenim troškovima sa osnovnim zadatkom da se stvori neka
nova upotrebna vrednost (za pojedinca ili društvo).
U inţenjerskom smislu pod pojmom projekat se podrazumeva:
1. PROJEKTOVANJE: Izrada tehniĉke dokumentacije ili posebnih delova dokkumentacije

2. REALIZACIJA PROJEKTA: izgradnja predmeta projekta prema tehniĉkoj dokumentaciji

Projekat podrazumeva primenu znanja u
oblasti poduhvata (rada), u cilju:
 1. primene nauĉnih, tehniĉkih i drugih znanja i poštovanja zakonske regulative,

 2. angaţovanja potrebnih resursa sa aspekta potrebnog broja struĉnjaka
(optimizacija), opreme, vozila, materijala…,
 3. poštovanja i usklaĊivanja rokova izrade i
 4. minimizacije troškova

• NEKI DRUGI AUTORI – DEFINICIJA
• TURNER: projekat se definiše kao nastojanje u kojem su

ljudski, materijalni i finansijski resursi organizovani na pravilan
način u skladu sa definisanim ciljevima, kako bi se ciljevi
sproveli u definisanom vremenu, a na način da bi se ostvarile
promene, kako u kvalitativnom, tako i u kvalitativnom smislu.
• BURKE: Projekat se definiše kao jedinstveni poduhvat sa
početkom i krajem, koji sprovode kvalifikovani ljudi u svrhu
ostvarivanja ciljeva, a u okviru unapred definisanih parametara
kvaliteta, vremena i troškova.
• GRAHAM: pod projektom se smatra skup ljudskih i ostalih
resursa, privremeno okupljenih da postignu definisane ciljeve,
u okviru fiksiranog budžeta i fiksnog vremena. Projekat je
povezan sa proizvodima ili procedurama koje su prvi put
urađene sa poznatim ili izmenjenim procedurama
• KERZNER: projekat je poduhvat koji ima definisane ciljeve,
konzumira resurse i funkcioniše pod vremenskim, troškovnim i
kvalitativnim ograničenjima

1.1 ŠIRA DEFINICIJA PROJEKTA PODRAZUMEVA (PITANJE )
 grupu zadataka: xxxx

 jednokratni pokušaj: xxxx
 vremenska ograniĉenost: xxxx
 ţivotni ciklus sa poĉetkom i krajem:xxxx
 definisan obim rada i definisane zadatke:xxxx
 budţet :xxxx
 korišćenje višestrukih resursa i razliĉitih znanja:xxx
 specifiĉnu organizaciju:xxxx

1.2 ZAJEDNIČKE OSOBINE PROJEKTA (PITANJE)
Svaki projekat ima neke zajedniĉke osobine koje projekte ĉine

nauĉnim, tehniĉkim i projektnim celinama. Zajedniĉke osobine projekta
su:
1. Cilj
2. Rokovi
3. Troškovi
4. Kompleksnost
5. Obim i priroda zadatka
6. Resursi
7. Kontrolni sistemi
8. Organizaciona struktura

ZAJEDNIČKE OSOBINE PROJEKTA
TROŠKOVI CILJ ROKOVI
OSOBINE OBIM I PRIRODA

KOMPLEKSNOST ZADATAKA
PROJEKTA
RESURSI INFORMACIONI I
KONTROLNI SISTEMI
ORGANIZACIONA
STRUKTURA
Osobine projekta

1.2.1. CILj PROJEKTA (pitanje)
• OSNOVNI CILJ SVAKOG PROJEKTA je napredak u razvoju i profit koji se u

razliĉitim društveno ekonomskim okolnostima meri na razliĉite naĉine.
• Svi projekti su proistekli na zahtev nekog investitora. Svaki projekat mora da

ostvari neki specifiĉan cilj koji je zadat. Za investitora cilj nekog novog projekta
je rešavanje problema (uvoĊenje neke nove tehnologije, izgradnja puta-pruge-
luke, povećanje bezbednosti saobraćaja, ...., ekonomska korist –profit u
budućnosti, tehniĉko-tehnološki napredak,...). Za izvoĊaĉa radova – cilj
ostvarivanje profita –zarade, napredak u znanju, sticanje iskustva ....
• Zadati ciljevi projekta su definisani projektnim zadatkom, zadatkom projekta,

projektnim zahtevom, i sl).

U SAOBRAĆAJU: ciljevi projekta su obiĉno usmereni:
1. U cilju razvoja i napretka vezanih za tehnološke opereacije

2. Analize i preporuke potrebnih saobraćajnih sistema,
3. Postavljanje nove organizacije rada,
4. Podizanje stepena bezbedosti saobraćaja
5. Novih tehnologija rada.
Saobraćajni projekti odnose se i na:
1. Tehniĉka poboljšanja u saobraćajnim sistemima,

2. Bezbednost saobraćaja
3. Tehnologiju saobraćaja
4. Tehnike i organizaciji prevoza roba i usluga (u drumskom, ţelezniĉkom,
poštanskom, avio i vodnom saobraćaju)
5. UvoĊenjem novih vidova saobraćajne usluge na trţištu
TakoĊe projekat se moţe opisati i kao realizacija postignutih ciljeva nastalih na

osnovu istraţivanja i projektovanja sa primenom u praksi.

U GRAĐEVINARSTVU: cilj projekta je izrada projektne dokumentacije ĉija je realizacija:
1. Izgradnja puteva,
2. Ţeleznica, mostova,
3. Zgrada što takoĊe predstavlja projekat.
Cilj graĊevisnskog projekta – npr. izgradnja puta, je izgradnja objekta niskogradnje u

skladu sa tehniĉkim rešenjima iz projektne dokumentacije a sve u skladu sa pravilima
struke i vaţećim normama i zahtevima, zakonima, urbanistiĉkim planovima,....
Treba istaći da se i izgradnja objekata infrastrukture, objekata visokogradnje, takoĊe se

podvodi pod projekat.
Samo izvoĊenje radova-projekat izgradnje, nastaje kao realizacija rešenja iz projektne

dokumentacije u graĊevinskom smislu.
IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE I IZVOĐENJE RADOVA PREMA

PROJEKTNOJ DOKUMENTACIJI ZAJEDNO ĈINE PROJEKAT.
Projekat moţe biti i samo izgradnja objekata, kao i samo izrada tehniĉke dokumentacije.
FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima“ 2015 10

1.2.2. ROKOVI PROJEKTA (pitanje)
• Svaki projekat sa definisanim ciljem mora da se SPROVEDE U OKVIRU PREDVIĐENOG VREMENA - ROKA.
• Ne postoje projekti koji su sa neograniĉenim vremenom.

• Ne postoje dobri i uspešni projekti koji se realizuju u nedogled.
• Rokovi projekta su iskljuĉivo vezani za vreme odnosno za poštovanje planiranog vremen a predviĊenpg za
realizaciju projekta.
•
• Postoji u praksi ponekad objektivna potreba da se rokovi izrade produţe što moţe biti opravdano od strane
naruĉioca projekta. Ovakvi sluĉajevi javljaju se kada u toku izrade projekata ili realizacije projekata doĊe do
opravdanih prekida u radu ili objektivnih okolnosti koje realizatori projekta nisu mogli da predvide u trenutku
otpoĉinjanja rada.
• U SLUĈAJEVIMA KADA SE PROJEKAT PRODUŢAVA VREMENSKI (PROBIJANjE ROKOVA) BEZ UTICAJA

OBJEKTIVNIH ĈINILACA ILI OKOLNOSTI, PROJEKAT IMA GREŠKU:
– U postavljenim ciljevima,
– Definisanim rokovima
– Loše izabranim resursima
– Lošem sagledavanju potrebnog vremena za sve predviĊene operacije u toku projekta.
• Probijanje rokova (produţena realizacija projekta) je loša referenca za izvršioca projekta i nadoknaĊuje
prema detaljima iz ugovornih obaveza investitora i izvoĊaĉa (projektantska kuća, izvoĊaĉ radova, i sl).

1.2.3. TROŠKOVI PROJEKTA (pitanje)
• VEOMA BITNA ZAJEDNIĈKA OSOBINA SVAKOG PROJEKTA.
• Sa aspekta investitora troškovi projekta su veoma bitni jer investitor finansira ceo
projekat. (novac za projetovanje i projekte dobijaju: projektantske kompanije,
kompanije koje izvode radove, istraţivaĉke i nauĉne institucije –izvoĊaĉi radova).
• Sa aspekta izvoĊaĉa radova, uvećani troškovi koje ostvaruje direktno umanjuje

zaradu-profit.
• Svaka operacija i aktivnost na projektu definisana je resursima koji po vremenskoj osi i

vrstama radova ili angaţovanja i pravi odreĊene troškove.
• Troškovi nisu proporcionalni angaţovanom vremenu.

TROŠKOVI PROJEKTA ZAVISE OD:
1. VRSTE PROJEKTA
2. VELIĈINE PROJEKTA
3. CENE RESURSA KOJI SE KORISTE (u resurse spadaju: radna snaga, vrsta mehanizacije,
potrebna tehnika,..)
4. LOKALITETA GDE SE PROJEKAT IZVODI (gradske zone, megapolisi, udaljene destinacije,
pristupaĉne lokacije,…)
5. STANDARDA KOJE IZVOĐAĈ MORA ISPOŠTOVATI (razliĉiti standardi i forme izrade
projekata vaţe u razliĉitim sredinama. Standardi i forme izrade projektne dokumentacije i projekata
u celini propisani su jedinstvenim zakonima svake zemlje)
6. OKRUŢENjA U KOME SE PROJEKAT IZVODI
7. ORGANIZACIJE KOJA PRATI REALIZACIJU PROJEKTA
Troškovi projekta mogu biti:
1. direktni (na koje se raĉuna) i

2. indirektne (koji se oĉekuju i mogu se sa sigurnošću predvideti)
3. nepredviĊeni troškovi

1.2.4. KOMPLEKSNOST
Kompleksnost projekta je povezana sa tehnologijom kojom se ostvaruju ciljevi projekta.
Znaĉi, kvalifikovana znanja iz oblasti projektovanja ili projekta, se primenjuju u fazi izrade
ili izvoĊenja projekta, što ih ĉini:
– primenljivim,
– jedinstvenim,
– upotrebljivim
– validnim.

1.2.5. OBIM I PRIRODA ZADATAKA (pitanje)
Svaki projekta se razlikuje prema:
• Zahtevu (izrada dokumentacije, izgradnja, istraţivanje,..),

• Obimu (mali ili veliki projekti sa aspekta investicione vrednosti, potrebnog broja
izvršioca, radne snage, opreme sll) i
Treba praviti razliku izmeĊu projekata razliĉitih struka i stepenu razrade projekta-nivo
detaljnosti (u projektima koji se bave projektovanjem).
TakoĊe treba praviti razliku izmeĊu projekata po njihovoj:
1. vrsti,
2. veliĉini,
3. nameni i
4. sadrţaju
Bez obzira za obim i prirodu zadataka svaki projekat ostvaruje svoje ciljeve u okviru
predviĊenih:
• rokova,
• kvaliteta
• budţeta.
1.2.6. RESURSI (pitanje)
SVAKI PROJEKAT KORSTI RESURSE
Osnovni resursi na svakom projektu su:
– LjUDSTVO (uĉesnici na projektu: inţenjeri, specijalizovani izvršioci, pomoćni izvršioci, menadţeri,

tehniĉka podrška, zanatlije,.......)
– OPREMA (tehniĉka oprema: vozila, specijalne mašine, specijalni alati, prese, oplate, skele,
raĉunarska oprema,.. i sl.)
– MATERIJALI (materijali u funkciji vrste projekta koji se realizuje: xxx)
– TEHNIKA (tehniĉka podrška vezana za raĉunarske sisteme, laboratorije, raĉunare..)
Resursi su uvek ograniĉeni, kako sa aspekta broja, tako i sa aspekta tehnoloških i tehniĉkih
mogućnosti.
Resursi na projektu i u fazi angaţovanja u jedinici vremena imaju cenu koja ulazi u ukupne troškove
projekta.
VREME IZRADE I ILI IZVOĐENJA PROJEKTA NIJE RESURS.

1.2.7. ORGANIZACIONA STRUKTURA (PITANJE)
Za svaki projekat je neophodno obezbediti i napraviti organizacionu strukturu

projekta i odrediti rukovodioca projekta sa odgovarajućim ovlašćenjima i
odgovornostima.
Ne postoji projekat u kojem svu uĉesnici na projektu imaju ista

ovlašćenja i odgovornosti.
Stepen ovlašćenja i odgovornosti uĉesnika u projektu definiše se pre

otpoĉinjanja realizacije svakog projekta i definisan je od strane odgovornih lica
u kompanijama koje vrše izradu tehniĉke dokumentacije, proizvodnje,
izvoĊenje projekta ili drţavnim institucijama u sluĉajevima kada su projekti od
velikog drţavnog znaĉaja.
Organizaciona struktura realizacije samog projekta zavisi od

organizacione strukture u kompanijama koje vrše izradu ili izvoĊenje
projekata po nalogu investitora.

Na svakom projektu odreĊuje se i radni tim koji radi na izvršenju projekta. Radni tim koji vrši realizaciju projekta ne mora biti
striktno iz kompanije koja realizuje projekat. Radni timovi se dopunjuju sa potrebnim struĉnjacima (radnicoma,…) iz drugih
sredina.
Mogu se angaţovati kao:
1. saradnici
2. konsultanti
3. Revizori
4. Dopunska specijalizovana radna snaga
Period angaţovanja:
1. Na projektu za sve vreme trajanja projekta,

2. Na projektu po potrebi,
3. Na projektu periodiĉno.
Angaţovanje kadrova na projektu koje nije iz kompanije koja vrši realizaciju projekta definiše se pojedinaĉnim ili grupnim
ugovorima.
U projektima u kojima se vrši realizacija (izgradnja-izvoĊenje) prema tehniĉkim rešenjima, takoĊe postoje radni timovi:
1. Xxxx
2. Cccc
3. Sssss
4. Kkkk

1.2.8. KONTROLNI SISTEMI
Kontrola rada na projektu je proces praćenja, provere i podešavanja rada na aktivnostima koje je
potrebno realizovati kako bi projekta ostvario svoje ciljeve. Kontrola na projektu se sprovodi za sve
vreme trajanja jednog projekta. Kontrola projekta bazira se na sagledavanu stanja projekta u datom
trenutku u odnosu na palnirane zadatke, kavlitet radova i plairano vremna izvršenja pojedinaĉnih
aktivnosti na projektu ili grupe aktivnosti koje su planirane.
Kontrola projekta se bazira na sagledavanju i kontroli:
a. Izvršenih-izvedenih aktivnosti-radova prema planovima realizacije projekta,

b. Kontroli kvaliteta izvedenih radova
c. Poštovanja projektovanog redosleda aktivnosti radova na projketu
d. Kontroli angaţovanih resursa
e. Kontroli budţeta projekta
f. Kontroli troškova projekta
g. Kontroli standarda koji se primenjuju na projektu
U toku izvršenja projekta kontrole mogu biti:
a) Potpune: za svaki deo projekta odnosno svaki ciklus projekta

b) Selektivne : samo za pojedine delove projekta (gde su rizici najveći: kljuĉni delovi projekta,
najveće investicije,...)
c) Delimiĉne: pojedinaĉne celine projekta

Kontrola realizacije projekta je obavezna u svim fazama izrade projekta i moţe
biti:
 PERIODIĈNA: periodiĉna kontrola projekta definiše periode u kojima se
sagledava stanje projekta i stepen završenih radova. Periodiĉna kontrola
obiĉno se radi na većim projektima na nedeljnom i meseĉnom nivou.
Periodiĉna kontrloa bitna je kako za investitora tako i za onog ko izvodi
realizaciju projekta.
 DNEVNA:
 SATNA:
 Kontrolu projekta mogu vršiti ovlašćeni kontrolori, revizione komisije,
posebno oformljene komisije, komisije sastavljene od strane investitora,
drţavni organi, komisije oformljen eod strane izvoĊaĉa radova i sl.
 Kontrola projekta ima uticaj i na sferu kontrole cena resursa , isplata,

nabavke materijala, troškova projekta, kontrolu izvedenih radova,....

1.3. ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE PROJEKTA (PITANJE)
1. Projekat predstavlja veoma složen poduhvat sa velikim

brojem aktivnosti i učesnika
2. Projekat ima sve elemente poslovnog procesa
3. Projekat je rešenje koje će se obavljati, primenjivati ili
realizovati u budućnosti
4. Projekat predstavlja uvek rizik i neizvesnost
5. Projekat je vremenski ograničen i jednokratan
6. Projekat sadrži konačne ciljeve koje treba ispuniti
7. Projekta podrazumeva učestvovanje ograničenog broja
ljudi i resursa
8. Projekta zahteva koordinaciju, kontrolu, praćenje i
nadgledanje

2. PODELA PROJEKATA (PITANJE)
OPŠTA PODELA:
1. Veličini i obimu
2. Prema struci - specijalnostima
3. Prema specijalnim namenama
4. Prema upotrebljivosti
5. Prema oblasti projektovanja ili izvođenja
6. Prema investicionoj vrednosti
7. Prema okruženju
8. Podela projekata prema zakonu o planiranju I izgradnji
RS
9. Podela projekata prema disciplinarnostima
2.1 PODELA PROJEKATA PREMA VELIČINI I OBIMU
Prema veliĉini i obimu projekti se mogu deliti na:
1. male,
2. srednje i
3. velike projekte.
Mali projekti zahtevaju angaţovanje manjeg broja specijalizovanih izvršilaca. Mali projekti zahtevaju niske budţete i ovi
projekti traju veoma kratko. Specifiĉnost ovih projekta ogleda se u tome da na trţištu postoji veliki broj lica i kompanija
koje mogu da izvrše realizaciju ove grupe projekata u dogovorenom roku i kvalitetu. Rizici na ovoj vrsti projekata su
mali, te i u sluĉaju neuspeha projekta, posledice nisu velike.
Veliki projekti traju obiĉno dugo i zahtevaju angaţovanje velikog broja izvršilaca i znatnih ukupnih resursa. Pod
resursima se podrazumevaju kako struĉna lica, tako i oprema, materijali i tehnika. Budţeti ovih projekata su obiĉno
veliki.
Specifiĉnost ovih projekata ogleda se u tome da na trţištu nema mnogo kompanija koje mogu da realizuju velike
projekte samostalno.
Treba napomenuti da se pod projektima mogu naći projekti koji se odnose na izradu tehniĉke dokumentacije kao i
projekti koji podrazumevaju realizaciju (izvoĊenje) prema tehniĉkim rešenjima. Kod realizacije velikih projekata rastu
rizici koji su prouzrokovani velikim brojem aktivnosti u realizaciji, velikom investicionom vrednošću i velikim
angaţovanim resursima. Velike projekte karakteriše veliki broj aktivnosti koji se moraju realizovati u razliĉitim fazama i
segmentima projekta.

2.2. PODELA PROJEKATA PREMA STRUCI – SPECIJALNOSTIMA
Prema specijalnostima projekti se mogu deliti na (najĉešća

podela):
1. GraĊevinske projekte
2. Saobraćajni projekte
3. Arhitektonski projekti
4. Mašinske projekte
5. Elektrotehniĉke projekte
6. Projetki zaštite ţivotne sredine
7. Ostale projekte

 GraĊevinske projekte: u izradi tehniĉke dokumentacije-projektovanje
puteva , ţeleznica, projekti visikogradnje, projektovanje mostova. U
realizaciji: izgradnje objekata (stambeni objekti, mostovi, tuneli),
izgradnja infrastrukture (putevi, pruge, aerodromi), izgradnja pošta,…
 Saobraćajni projekte: u izradi tehniĉke dokumentacije – projekti u
oblasti razliĉitih istraţivanja u saobraćaju (tokovi putnika i voizla,
roba, saobraćajnih nezgoda, tehnološki projekti,-projekti tehnologije
saobraćaja, projekti organizacije rada pošta, drumskog i ţelezniĉkog
saobraćaja, istraţivaĉki projekti vezani za saobraćajne pokazatelje,
projekti signalizacije, saobraćajne studije, projekti vezani za
bezbednost saobraćaja, …
 Arhitektonski projekti: u izradi tehniĉke dokumentacije – projekti u
oblasti spoljnjeg i unutrašnjeg ureĊenja objekata visokogradnje,
projekti enterijera, projekti arhitektonsko-urbanistiĉkog planiranja,

 Mašinske projekte: u izradi tehniĉke dokumentacije – projekti u
oblasti mašinske delatnosti, projekti proizvodnih sistema, projekti
mašina i komponenti, projekti pumpnih stanica, projekti vezani za
izradu tehniĉkih komponenti vozila i sklopova,… U realizaciji: projekti
odrţavanja sistema, projekti remonta opreme,…
 Elektrotehniĉke projekte: u izradi tehniĉke dokumentacije – projekti u
oblasti elektriĉnog napajanja, projekti telekomunikacija, projekti
osiguranja, projekat novih tehnologija prenosnih sistema .. U
realizaciji: projekti koji se odnose na ugradnju sistema napajanja,
telekomunikacione opreme, sistema za nadzor i sl..
 Druge projekte

2.6.PODELA PROJEKATA PREMA INVESTICIONOJ
VREDNOSTI
Prema ovoj podeli projekti se dele na:
1. projekte male investicione vrednosti,

2. projekte srednje investicione vrednosti i
3. projekte velike investicione vrednosti.
U okviru projekata koji se odnose na izradu tehničke dokumentacije investiciona

vrednost projekta (investiranje u izradu tehničke dokumentacije) je u direktnoj
funkciji sa zadatkom projekta (vrsta projekta, veličina projekta, stepen razrade
projektne dokumentacije, da li je potrebno sprovesti i izraditi sve projekte
propisane zakonima, potrebe za istraživanjima i ispitivanjima, potrebnim brojem
izvršilaca, specijalizovanosti kompanija koje nude usluge projektovanja, stanju na
tržištu znanja,…).
Jasna podela u funkciji investicione vrednosti na male, srednje i velike projekte

nije ograničena vrednostima i nije propisana zakonom.

• U praksi u oblasti projektovanja – izrada tehniĉke dokumentacije, za projekte
male vrednosti smatra se izrada tehniĉke dokumentacije ĉija je cena od 10.000
EUR. U grupu projekata srednje investicione vrednosti smatra se izrada tehniĉke
dokumentacije ĉija je cena u rasponu od 10.000 – 100.000 EUR. U grupu
projekata velike investicione vrednosti smatra se izrada tehniĉke dokumentacije
ĉija je cena preko 100.000 EUR.
• U oblasti gde se projektna rešenja realizuju, u projekte male investicione

vrednosti spadaju projekti vrednosti do 100.000 EUR-a, srednje investicione
projekte do 1 mil EUR, i projekti velike investicione vrednosti – projekti preko 1
mil EUR.
• Navedeno pokazuje da je pristup projektu razliĉit u funkciji da li se isti realizuje

kroz rad na tehniĉkoj dokumentaciji ili se vrši izgradnja inf strukturnih objekata ili
nabavka i kupovina proizcodno – tehgniĉke opreme.

2.7. PODELA PROJEKATA PREMA OKRUŽENjU (pitanje)
Prema okruţenju projekti se mogu podeliti na:
1. ISTRAŢIVAĈKI PROJEKTI
2. INVESTICIONI PROJEKTI
3. BIZNIS PROJEKTI
4. ORGANIZACIONI PROJEKTI
5. TEHNIĈKO TEHOLOŠKI PROJKETI
6. INFORMATIĈKI PROJEKTI

 ISTRAŽIVAČKI PROJEKTI: istraživanja u oblasti tehničkih i društvenih nauka, novih
tehnologija, zaštite životne sredine.
 Istraživanja u oblastima saobraćaja odnose se na:

 saobraćajne tokove,
 troškove transporta ,
 logističke troškove,
 planiranju obima saobraćaja,
 planiranju cena saobraćajnih usluga,
 istraživanja u polju bezbednosti saobraćaja,
 Istraživanja u oblasti uvođenja novih bezbednosnih tehnika u saobraćajne sisteme
 Istraživanja u vezi
 istraživanja u oblasti kvaliteta poštanskih usluga i sl…
 Osnovne odlike ovih projekata su:

 vezani samo za izradu tehničke dokumentacije
 Žirok spektar iskustva i znanja učesnika na projktima
 potrebno veliko iskustvo učesnika u projektu,
 pravilno postavljene ciljeve,
 relativno malo rizika u toku realizacije projekta,
 mogu biti veoma skupi.
 Sadržaj jednog ovakvog saobraćajnog projekta: xxxxxxxxxxxx

 INVESTICIONI PROJEKTI: izgradnja novih objekata, kupovina nove opreme,
ulaganja u nove kapacitete, izmeštanje objekta, uvođenje novih tehnologija,
investicioni projekti vezani za pojedine privredne oblasti.
 Specifičnosti dele investicione projekte ali imaju i sličnosti, izgradnja puteva i
pruga, modernizacija saobraćajnih sistema, izgradnja stambenih zona,
izgradnja poslovnih i stambenih centara,…

 vezani i za izradu tehničke dokumentacije i za realizaciju prema tehničkim rešenjima
 kompleksni projekti,
 zahtevaju učestvovanje većeg broja struka u realizaciji:
 traju duži/kraći vremenski period u funkciji veleičine i vrste projekta
 etapnost u realizaciji,
 Mali rizici u izradi ali veliki rizici u realizaciji
 BIZNIS PROJEKTI-BIZNIS PLANOVI: studije opravdanosti, biznis planovi,
analize tržišta, analiza ulaganja, izrada strateškog razvija firme, izrada
projekata sistema kvaliteta, istraživanja i osvajanja novog tržišta, organizovanja
treninga za eksperte,....

 Izrada dokumentacije
 Kratko traju
 Manji broj učesnika u realizaciji
 Mali rizici pri izradi ali veliki rizik za krajnjeg korisnika
 Mogu biti veoma jednostavni (osnivanje preduzeća, zajmovi kod banaka za male
klijente,...) ali i veoma složeni
 TEHNIĈKO TEHOLOŠKI PROJKETI
 INFORMATIČKI PROJEKTI: IT Tehnologije.
 ORGANIZACIONI PROJEKTI: uglavnom se bave
samom organizacijom rada. Organizacioni projekti su
veoma važni posebno kod projekata koji se bave
organizacijom izvođenja radova ili planiranjem
izvođenja radova.

 U ovu grupu projekata uvršćuju se:
 projekti organizacije radova na projektu,
 organizacije rada na projektu,
 modela prema kojima će se projekat u organizacionom smislu
realizovati.
 Podložni velikim rizicima u funkciji predložene organizacije.

ZAKONU O PLANIRANjU I
IZGRADNjI RS
 Planski dokumenti su:
 PROSTORNI PLANOVI
 URBANISTIČKI PLANOVI
 PLANSKI DOKUMENTI SU PROSTORNI I URBANISTIĈKI PLANOVI.
 PROSTORNI PLANOVI SU:
 1) Prostorni plan Republike Srbije- Prostorni plan Republike Srbije donosi se za teritoriju Republike Srbije i
osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u Republici. Ostali planski dokumenti moraju biti u
skladu sa Prostornim planom Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije donosi se za period od
najmanje 10 godina, a najviše do 25 godina. Prostorni plan Republike Srbije moţe se menjati i pre isteka
roka za koji je donet
 2) Regionalni prostorni plan-Regionalni prostorni plan se izraĊuje za veće prostorne celine

administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statistiĉkog karaktera, usmerene ka zajedniĉkim ciljevima
i projektima regionalnog razvoja. Regionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uvaţavanje
specifiĉnih potreba koje proizlaze iz regionalnih posebnosti, razraĊuje ciljeve prostornog ureĊenja i
odreĊuje racionalno korišćenje prostora, u skladu sa susednim regionima i opštinama.
 3) Prostorni plan jedinice lokalne samouprave-Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju
jedinice lokalne samouprave i odreĊuje smernice za razvoj delatnosti i namenu površina, kao i uslove za odrţivi i
ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.
 4) Prostorni plan podruĉja posebne namene-Prostorni plan područja posebne namene donosi se za područja koja
zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, projekte od značaja za Republiku Srbiju
ili za područja određena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naročito za: za
izgradnju objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili nadležni
organ autonomne pokrajine.
 Urbanistički planovi su:
 1) GENERALNI URBANISTIČKI PLAN-Generalni urbanistički

plan se donosi za naseljeno mesto, koje je u skladu sa Zakonom o
teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije ("Službeni glasnik
RS", broj 129/07), utvrđeno kao grad, odnosno grad Beograd.
Ovaj plan naroćito sadrži:
 granice plana i obuhvat građevinskog područja;
 generalna urbanistička rešenja sa namenama površina koje su
pretežno planirane u građevinskom području;
 generalne pravce i koridore za saobraćajnu, energetsku,
vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu;
 podelu na celine za dalju plansku razradu planovima
generalne regulacije za celo građevinsko područje;
 druge elemente koji su značajni za dalju plansku razradu
urbanističkog plana
 2) PLAN GENERALNE REGULACIJE- Plan generalne regulacije se obavezno
donosi za naseljeno mesto koje je sedište jedinice lokalne samouprave, a može
se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji opštine, odnosno grada,
odnosno grada Beograda, kada je to predviđeno prostornim planom jedinice
lokalne samouprave. Naročito sadrži:
 1)granice plana i obuhvat građevinskog područja;

 2) podelu prostora na posebne celine i zone;
 3) pretežnu namenu zemljišta po zonama i celinama;
 4) regulacione i građevinske linije;
 5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i površina javne namene;
 6) koridore i kapacitete za saobraćajnu, energetsku, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
 7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zaštićenih prirodnih celina;
 8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom
zabranom izgradnje do njegovog donošenja;
 9) lokacije za koje se obavezno izrađuje urbanistički projekat, odnosno raspisuje
konkurs;
 10) pravila uređenja i pravila građenja po celinama i zonama za koje nije
predviđeno donošenje plana detaljne regulacije;
 11) druge elemente značajne za sprovođenje plana.
 3) PLAN DETALJNE REGULACIJE
 Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ureĊenje

neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i
objekte i podruĉja za koja je obaveza njegove izrade odreĊena
prethodno donetim planskim dokumentom.
 Plan detaljne regulacije moţe se doneti i kada prostornim, odnosno
urbanistiĉkim planom jedinice lokalne samouprave njegova izrada nije
odreĊena, na osnovu odluke nadleţnog organa ili po zahtevu lica koje
sa jedinicom lokalne samouprave zakljuĉi ugovor o finansiranju izrade
tog planskog dokumenta.
 Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte, plan detaljne regulacije,
moţe da se izraĊuje istovremeno sa izradom idejnog projekta koji
sadrţi sve potrebne tehniĉke podatke.
 PLANSKI DOKUMENTI MORAJU BITI U SKLADU
SA PROSTORNIM PLANOM REPUBLIKE SRBIJE.
2.8 PODELA PROJEKATA PREMA ZAKONU O
PLANIRANjU I IZGRADNjI RS (pitanje)
ZAKON
O PLANIRANJU I IZGRADNJI
("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US i 132/2014)
Ovim zakonom ureĊuje se:

1. uslovi i naĉin ureĊenja prostora,
2. ureĊivanje i korišćenje graĊevinskog zemljišta i izgradnja objekata;
3. vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor;
4. druga pitanja od znaĉaja za ureĊenje prostora,
5. ureĊivanje i korišćenje graĊevinskog zemljišta i
6. za izgradnju objekata.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na:
1. planiranje i ureĊenje prostora, odnosno izgradnju i uklanjanje objekata koji se u smislu zakona kojim se ureĊuje odbrana
smatraju vojnim kompleksima, odnosno vojnim objektima, kao i
2. na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureĊuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i
ureĊajima.

 SAOBRAĆAJNI PROJKETI NE PODLEŽU prema ZAKONU O
PLANIRANJU I IZGRADNJI u OBAVEZNU TEHNIČKU
DOKUMENTACIJU – NA OSNOVU NJIH SE NE GRADE OBJEKTI
INFRASTRUKTURE (PUTEVI, ŽELEZNICE, SKLADIŠTA) – ALI SE BEZ
SAOBRAĆAJNIH PROJEKATA NE MOŽE DOBITI GRAĐEVINSKA
DOZVOLA NITI SE MOŽE JAVNI DRŽAVNI ILI LOKALNI PUT
PUSTITI U RAD. ZATO JE SAOBRAĆAJNO PROJEKTOVANJE
IZUZETNO VAŽNO KAO STRUKA!
GraĊenje objekta (ne svih objekata!!!) vrši se na osnovu

graĊevinske dozvole i tehniĉke dokumentacije, pod uslovima i na
naĉin utvrĊen zakonom PLANIRANjU I IZGRADNjI RS
ZA KOJE JE OBJEKTE NEOPHODNA IZRADA SVE PROPISANE TEHNIĈKE
DOKUMENTACIJE PROPISANE ZAKONOM O PLANIRANJU I IZGRADNJI I
KOJI ZAHTEVAJU GRAĐEVINSKU DOZVOLU OD STRANE NADLEŢNOG
MINISTARSTVA
1) nuklearne objekte i druge objekte koji služe za proizvodnju energije,
nuklearnog goriva, radio izotopa, ozračivanja, uskladištenje radioaktivnih
otpadnih materija za naučno istraživačke svrhe;
2) objekte bazne i prerađivačke hemijske industrije, crne i obojene metalurgije,
objekte za preradu kože i krzna, objekte za preradu kaučuka, objekte za
proizvodnju celuloze i papira i objekte za preradu nemetalnih minerala;
objekte u granicama nacionalnog parka,
3) kulturnih dobara od nacionalnog i međunarodnog značaja i objekte u njihovoj
zaštićenoj okolini i drugih zaštićenih dobara od nacionalnog i međunarodnog
značaja, u skladu sa zakonom; postrojenja i uređaja za uklanjanje otpada
spaljivanjem i hemijskim postupcima; objekte za proizvodnju, skladištenje i
uništavanje opasnih materija i skladištenje i uništavanje štetnih materija i
otpada koji ima svojstvo opasnih materija;
4) aerodrome za javni vazdušni saobraćaj; i mehanizovana teretna i javna
putnička pristaništa;

1. objekte za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meĊunarodne i
magistralne gasovode i naftovode za transport, gasovode nazivnog
radnog natpritiska preko 16 bar ako prelaze preko teritorije najmanje
dve opštine, skladišta nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko
500 tona i magistralnih i regionalnih toplodalekovoda;
meĊuregionalne i regionalne objekte vodosnabdevanja i kanalizacije,
gradske sisteme za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda,
kao i postrojenja za preĉišćavanje voda;
2. magistralne i regionalne puteve auto puteve – drţavne puteve
– nadleţni Putevi Srbije
3. putne objekte i saobraćajne prikljuĉke na magistralne i
regionalne puteve
4. javne ţelezniĉke infrastrukture i prikljuĉke
5. regulacione radove na plovnim putevima i plovne kanale i
brodske prevodnice koje nisu u sastavu hidroenergetskog
sistema

 PERMA ZAKONU O PLANIRANJU I IZGRADNJI TEHNIĈKU
DOKUMENTACIJU ĈINE:
 1) generalni projekat sa PSO

 2) idejno rešenje
 3) idejni projekat sa SO
 4) projekat za graĊevinsku dozvolu
 5) projekat za izvoĊenje
 6) projekat izvedenog objekta
 Napomena: ovo su projketi neophodni za objekte

infrastrukture gde dozvolu izdaje nadleţno ministrastvo.
Postoje projekti gde graĊevinsku dozvolu ne izdaje nadleţno
ministrastvo već lokalna samouprava. U tom sluĉaju nije
potrebnio raditi gen proj sa PSO, već idejno rešenje+idejni
projekta sa SO+projekta za gr dozovolu+proj izvoĊenja.
Sadržina i vrste tehničke dokumentacije
Prethodni radovi
Pre poĉetka izrade tehniĉke dokumentacije za graĊenje objekta za koje graĊevinsku
dozvolu izdaje nadleţno ministarstvo (izgradnja novih puteva, autoputeva,
izgradnja pruga, izgradnja aerodoma,...), odnosno autonomna pokrajina, a koji se
finansiraju sredstvima iz budţeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu ĉijih
rezultata se izraĊuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Za graĊenje objekata za koje se na osnovu planskog dokumenta mogu izdati

lokacijski uslovi (izade ih lokalna samouprava), ne izraĊuje se prethodna studija
opravdanosti sa generalnim projektom (projekti rekonstrukcije, rehabilitacije i
projaĉanog odrţavanja – odnosi se na puteve , pruge, infrastrukturne objekte , gde
lokalna uorava izdaje lokacijske uslove, izgradnju kratih deonica puteva, lokalnih
puteva ,....).
Prethodni radovi, u zavisnosti od klase i karakteristika objekta, obuhvataju:
1.istraţivanja i izradu analiza i projekata i drugih struĉnih materijala;

2. pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razraĊuju
inţenjerskogeološki, geotehniĉki, geodetski, hidrološki, meteorološki,
urbanistiĉki, tehniĉki, tehnološki, ekonomski, energetski, seizmiĉki,
vodoprivredni i saobraćajni uslovi;
3. uslove zaštite od poţara i zaštite ţivotne sredine,
4. drugi uslove od uticaja na gradnju i korišćenje odreĊenog objekta.
2.8.1. GENERALNI PROJEKAT SA PRETHODNOM
STUDIJOM OPRAVDANOSTI
GENERALNI PROJEKAT
Sadrţi podatke o:
 Generalni projekat sadrţi naroĉito podatke o:
 makrolokaciji objekta;
 opštoj dispoziciji objekta;
 tehniĉko-tehnološkoj koncepciji objekta;
 naĉinu obezbeĊenja infrastrukture;
 mogućim varijantama prostornih i tehniĉkih rešenja sa stanovišta uklapanja u prostor;
prirodnim uslovima;
 proceni uticaja na ţivotnu sredinu;
 Inţenjersko- geološkim-geotehniĉkim karakteristikama terena sa aspekta utvrĊivanja
generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta;
 istraţnim radovima za izradu idejnog projekta;
 zaštiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara;
 funkcionalnosti i racionalnosti rešenja.

Osnivne karakteristike GP i PSO
Primer: izgradnja drţavnog puta
1.Veliki broj aktivnosti u izradi GP

2.U izradi generalnog projekta uĉestvuje više tehniĉkih struka. Obavezno uĉešće ekonomske
struke za izradu PSO
3.Prodaci u tehniĉko ekonomnskom smislu nisu potpuno precizni.
4.Investiciona vrednost se kalkuliše sa greškom do 30%
5.Znaĉajna investicija u izradu projekta – trošak za investitora
6.GP u graĊevinskom delu za puteve radi se na kartama u razmerui 1:25000. Preciznost
ograniĉena razmerom.
7.Traţi saglasnosti nadleţnih institucija – zaštita ţivotne sredine, lokaliteta vaţnih sponici
kulture, vodoprivrede, elektroprivrede,…)
8.GP koristi karakteristiĉne preseke puta na rastojanju 250-500 metara prema postavljenoj
linijskoj traci.
9.U okviru koridora postavljaju se linijska rešenje puta
10.Generalni projekat nudi više varijantnih tehniĉkih rešenja-koridora širine do1000 metara.
11.Podleţe uslovima generalnog urbanistićkog plana.
12.Primenom višekriterijumskih ili drugih matematiĉkih metoda vrši se izbor optimalnog
rešenja
Generalni sadržaj generalnog
projekta i PSO
I GENRALNI PROJEKAT
 KNJIGA 1
 PROJEKAT TRASE
 Текстуални део
 Основе за пројектовање
 Графички део
 Мостови и надвожњаци
 Хидротехнички радова

 KNJIGA 2
 SAOBRAĆAJNO – EKONOMSKA STUDIJA
 KNJIGA 3
 STUDIJA INŽENJERSKO GEOLOŠKIH I
GEOTEHNIČKIH USLOVA
 KNJIGA 4
 STUDIJA KLIMATSKIH HIDROLOŠKIH I
HIDROGRAFSKIH PARAMETARA
 KNJIGA 5
 PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

 II PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI
Projektni zadatak
 Svaki projekat se radi na osnovu nekog zahteva.
 Zahtev projekta finalizovan je projektnim zadatkom.
 Projektni zadatak ima cilj da opiše sve potrebne radove i aktivnosti
koji se moraju obaviti u relaizaciji jedne ukupne projektne aktivnosti.
 Projektnim zadatkom preciziraju se svi uslovi, detaljnost, sve
aktivnosti na projektu, ciljevi projekta, odreĊuju se podloge i planske
osnove za projektovanje i tehniĉki uslovi izrade projekta
 Projektni zadatak “pravi”:
 1. investitor – ako ima tehniĉkih i struĉnih potencijalana da sam
izradi i sagleda sve potrebne radove i aktivnosti na projektu
 2. projektant – izvoĊaĉ radova: ako mu to odobri investitor i saglasi
se sa predloţenim radovima i aktivnostima
 3. investitor uz pomoć konsultanata: investitor angaţuje spoljnog
konsultanta da izradi projektni zadatak, odnosno da investitoru ukaţe
šta je sve potrebno da se od aktivnosti uradi da bi se zadovoljila i
opravdala neka buduća aktivnost
OPŠTI SADRŢAJ PROJEKTNOG ZADATKA
ZADATAK PROJEKTA
 UVOD
 CILj GENERALNOG PROJEKTA
 PREDMET PROJEKTA
 PODLOGE I PLANSKE OSNOVE
 TEHNIĈKI USLOVI IZRADE PROJEKTA
 PROJEKTNI ZADATAK
 ZA IZRADU GENERALNOG PROJEKTA KORIDORA DRŢAVNOG PUTA I. REDA BR.4
LOZNICA – VALjEVO – LAZAREVAC, DEONICA: IVERAK - LAJKOVAC
 UVOD
 Postojeći drţavni put br.4 Loznica – Valjevo - Lazarevac na pravcu od Valjeva do Lajkovca prolazi
kroz veliki broj naseljenih mesta pri ĉemu su prisutne sve teškoće kako u pogledu protoĉnosti tako
još više u pogledu sigurnog i bezbednog odvijanja saobraćaja.
 Na delu trase na izlazu iz Valjeva prema Lajkovcu kolovoz je ukupne širine 18,70 m,i to dve vozne
trake od po 3,5m u smeru od Valjeva ka Lajkovcu i dve vozne trake od po 3,5m i zaustavnom
trakom od 2,7m u smeru ka Valjevu i srednjom razdelnom trakom od 2,0m.
 Ovaj potez puta karakterišu loši elementi u horizontalnoj projekciji sa svim teškoćama koje prati
odvijanje saobraćaja u naseljenim mestima.
 Imajući u vidu znaĉaj ove deonice drţavnog puta u mreţi puteva R. Srbije i veliĉinu
saobraćajnog opterećenja koje se odvija na njima, nameće se potreba da se u postupku izrade
tehniĉke dokumentacije, ispita i obradi novi koridor pruţanja trase sa kojim bi se za duţi period
rešio problem bezbednog i sigurnog odvijanja saobraćaja.

 CILj GENERALNOG PROJEKTA
 Osnovni cilj izrade Generalnog projekta je izbor optimalnog koridora za izgradnju magistralnog
puta na zadatom putnom pravcu a u okviru utvrĊenog razvoja transportnog sistema, definisanje
nivoa usluga i ekološki prihvatljivog nivoa zaštite okoline i samog puta. Izborom koridora definisaće
se dinamika izgradnje puta u zavisnosti od saobraćajnog opterećenja i opšteg društvenog interesa.
 Cilj izrade ovog Generalnog projekta je:
 Razmatranje uticaja Prostornog plana R. Srbije i drugih planova u postupku izbora varijante
 Osavremenjavanje ostalih neophodnih podataka i vršenja dopunskih istraţivanja ukoliko raspoloţive
informacije ne zadovoljavaju nivo taĉnosti za izradu Generalnog projekta
 UtvrĊivanje nivoa ekološke zaštite za put i okolinu
 UtvrĊivanje etapnosti gradnje u aktuelnim uslovima u zavisnosti od nacionalne ekonomije
 PREDMET PROJEKTA
 Predmet projekta je utvrĊivanje optimalnog koridora novog magistralnog puta na pravcu drţavnog puta I.
reda br.4 Valjevo – Lajkovac, deonica: Iverak – Lajkovac (autoput Beograd – Juţni Jadran) a na nivou
izrade Generalnog projekta. Analiza varijanti u okviru koridora treba da obuhvati sve graĊevinske radove
za prihvatanje postojećeg i prognoziranog saobraćaja kako na osnovnom pravcu tako i na vezama sa
postojećom putnom mreţom u posmatranom podruĉju
 .
 PODLOGE I PLANSKE OSNOVE
 Postojeći propisi i regulativa
 Pri izradi Generalnog projekta projektant je duţan da se pridrţava postojeće zakonske regulative.
 Planska dokumentacija
 U okviru odreĊivanja koridora pridrţavati se:
 Prostornog plana R. Srbije
 Regionalnih prostornih planova
 Prostornih planova Opština
 Generalnih urbanistiĉkih planova
 Ostalih informacija neophodnih za izbor koridora
 Topografske karte
 Za izradu Generalnog projekta koristiti Topografske planove razmere 1:25.000.
 TEHNIĈKI USLOVI IZRADE PROJEKTA
 Tehniĉki uslovi izrade generalnog projekta novog Drţavnog puta I. reda br.4 na pravcu Iverak – Lajkovac (autoput Beograd –
Juţni Jadran) u potpunosti treba da budu usaglašeni sa "Metodologijom projektovanja puteva" autora V. AnĊusa i M.
Maletina, GraĊevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1993.
 Strukturom procesa projektovanja jednoznaĉno su definisane sve aktivnosti u okviru izrade generalnog projekta. Imajući u
vidu specifiĉnosti pojedinih lokacija, nameće se kao logiĉno pitanje eventualna dopuna nekih aktivnosti i/ili njihovo proširenje
što je neophodno eksplicitno definisati u okviru studije projekta.
 Pored tekstualnih, numeriĉkih i grafiĉkih priloga predviĊenih "Metodologijom projektovanja puteva" potrebno je precizirati i
eventualne dopunske priloge, na nivou pratećih studija i/ili pratećih priloga specifiĉnih za razmatranu deonicu .
STRUKTURNI DIJAGRAM 1042
PROSTORNI
GENERALNOG PROJEKTA - PLANOVI
regionalni
AKTIVNOSTI 1033 1043

TIP SAOBRAĆAJNE
PUTA ANALIZE I
PROGNOZE
1014 1024 1034 1044

PLANSKA ZADATAK ZA PODLOGE O TOPOGRAFIJA
DOKUMENTA IZRADU RAZMATRAN PODRUĈJA
(druš.ekon.raz.) GENERALNO OM (ogran.dominante
G PROJEKTA PROSTORU )
1015 1035 1045

PLANSKA REGULATIVA INŢENjERSKO-
DOKUMENTA Zakoni,propisi, ЃEOLOŠKI I
(trans.sist.mreţa standardi GEOTEHNIĈKI
) USLOVI
1046
NAMENA
POVRŠINA I
KORIŠĆENjE
ZEMLjIŠTA
1047
ZONE I
USLOVI
ZAŠTITE
1048
Klimatski,hidro
loški i
hidrografski
parametri
1082
UTVRĐIVANjE
MOGUĆIH
KORIDORA
1083
GEOMETRIJSKO
DEFINISANjE
TRASE U OKVIRU
KORIDORA
1054 1064 1074 1084

OSNOVNA RAĈUNSKA GEOMETRIJSKI LOKACIJA I
BRZINA BRZINA POPREĈNI PROFIL KONCEPCIJA
RASKRSNICA
1055 1075 1085

SINTEZNA KARTA GRANIĈNI ETAPNOST
OGRANIĈENjA ELEMENTI PLANA IZGRADNjE
I PROFILA
1092 1102
VOZNO- TROŠKOVI
DINAMIĈKE GRAĐENjA
ANALIZE
1093 1103
SAOBRAĆAJNE TROŠKOVI
ANALIZE ODRŢAVANjA
1094 1104 1114 1124

ANALIZA AŠTITE TROŠKOVI UPOREĐENjE IZBOR OPTIMALNE
ŢIVOTNE SREDINE EKSPLOATACIJE VARIJANATA VARIJANTE
RAZMATRANOG KORIDORA
KORIDORA
1095 1105
UKUPNI OBIM SIGURNOST
RADOVA SAOBRAĆAJA
1106
EKOLOŠKE
POSLEDICE
1107
PROSTORNE
POSLEDICE
1132
SAOBR.PARAM.
MERODAVNI ZA
IDEJNI PROJEKAT
1133 1153
RAĈUNSKA REVIZIJA I
BRZINA PO USVAJANjE
DEONICAMA GENERALNOG
PROJEKTA
1134 1144 1154 1164

DEF.PODRUĈJA ZA KOMPLETIRANjE JAVNA GENER.PROJEKAT
AFi/ili TERESTR. GENERALNOG PREZENTACIJA FINALNA
SNIMANjE PROJEKTA GENER.PROJEKTA DOKUMENTACIJA
1135 1165
PROGRAM STUDIJA
ISTRAŢNIH PRETHODNE
GEOTEHN.RADOVA OPRAVDANOSTI
1175 1185
ZADATAK ZA AFi/ili REALIZACIJA
TEREST. SNIMANjE ZADATKA
U OPTIMALNOM 1175
KORIDORU
1176 1186
ZADATAK ZA REALIZACIJA
ISTRAŢNE ZADATKA
GEOTEHNIĈKE 1176
RADOVE
Aktivnosti na GP i PSO
 OPIS AKTIVNOSTI PROJEKTA
 ZADATAK 1.0.

 1014
 PLANSKA DOKUMENTA (društveno - ekonomski razvoj)
 U okviru ove aktivnosti neophodno je prikupiti i analizirati sva planska dokumenta koja su usvojena od odgovarajućih tela sa ciljem da se dobiju okviri
politike razvoja od uticaja na formiranje zadatka (akt. 1024).

 Planska dokumenta treba da obuhvate sledeće:
 vremenski preseci - postojeća stanja, srednjoroĉni razvoj, dugoroĉni razvoj
 predmet planiranja - opšti društveno - ekonomski, granski (npr. poljoprivreda, industrija, turizam, vodoprivreda, energetika i tsl.), prostorni, urbanistiĉki
 prostorni nivo - opšti (R. Srbija), gravitaciono podruĉje (regioni, opštine)

 Iz planskih dokumenata pre svega koristiti pokazatelje o postojećem stanju i prognozirane vrednosti, odnosno stope rasta parametara koji direktno utiĉu
na saobraćajne potrebe (npr. demografski, ekonomski, društveni i sl.). TakoĊe je neophodno uoĉiti prioritete i etape društveno - ekonomskog razvoja.
 Najznaĉajnija planska dokumenta su planovi prostornog razvoja koji po pravilu već sadrţe sintezu svih drugih planskih dokumenata kao i planova razvoja
saobraćajnih podsistema i mreţa.

 1015
 PLANSKA DOKUMENTA ( transportni sistem i mreţa )
 Planska dokumenta za transportni sistem i mreţu puteva moraju se koristiti na višem nivou detaljnosti kako bi se formirao zadatak (akt. 1024). Treba da
obuhvate sledeće:

 vremenski preseci - postojeća stanja, srednjoroĉni razvoj ( 5-10 god.), dugoroĉni razvoj ( 20-30 god.)
 predmet planiranja - celoviti transportni sistem, podsistemi ( vazdušni, vodni, ţelezniĉki, drumski)
 prostorni nivo - opšti ( Evropa, R. Srbija), gravitaciono podruĉje (regioni, opštine)

 Iz ovih dokumenata neophodno je koristiti sledeće podatke: ukupne potrebe u transportu tereta i putnika, meĊunarodni tranzit, uĉešće pojedinih
podsistema, politika razvoja podsistema, zadaci povezivanja podsistema u celoviti sistem, uloga drumskog saobraćaja, klasifikacija puteva po
geopolitiĉkom kriterijumu i sl.

 Posebni podaci treba da budu rezultat STUDIJE PUTNE MREŢE kao što su:
 postojeće i planirano opterećenje putne mreţe, zakljuĉci o postojećem stanju mreţe, funkcija pojedinih putnih poteza u mreţi, klasifikacija po
eksploatacionom kriterijumu, stav o mreţi puteva sa naplatom putarine, prioriteti u izgradnji deonica, mogućnosti etapnog razvoja mreţe i sl.
 1024
 ZADATAK ZA IZRADU GENERALNOG PROJEKTA
 Na osnovu analize planskih dokumenata ( akt. 1014, 1015) investitor treba da formira
zadatak za izradu Generalnog projekta.
 Kroz formiranje zadatka neophodno je unapred definisati odgovore na pitanja
potencijalnog projektanta i to:
 eksploatacionom kriterijumu, funkcija deonice, sistem eksploatacije (slobodan,
komercijalan), konačno rešenje i / ili prva etapa, veza sa drugim podsistemima
 osnove ciljevi projekta i motivi njegove izrade
 predmet projekta, deonica u okviru mreže, rang po geopolitičkom i za projektovanje,
spisak planskih dokumenata, studija putne mreže, prostorni i urbanistički planovi, izvori
i podaci brojanja saobraćaja, druge studije (npr. zaštita životne sredine, vodoprivreda,
veliki industrijski (rudarski kompleksi i sl.)
 način izrade, strukturni dijagram procesa, sastav i oprema projektne dokumentacije,
obavezne prateće studije, posebni zahtevi (npr. životna sredina, odnos prema
poljoprivredi, odnos prema urbanizovanim prostorima i sl.)
 rokovi završetka projekta, sadržaji i međurokovi za odlučivanje na nivou Saveta projekta,
rokovi i sadržaji Predhodne studije opravdanosti. Ovakav zadatak treba
 da bude osnova za sastavljanje ponuda potencijalnih projektanata od kojih treba
zahtevati da, u okviru ponude, izrade tzv. STUDIJU PROJEKTA koja treba da da sve
informacije za izbor najpovoljnijeg ponuđača. Stoga u okviru zadatka treba formalizovati
način sastavljanja ponude (npr. oprema kojom raspolaže ponuđač, kadrovi sa svojim
referencama, i sl.) kroz formiranje uniformnog upitnika.
 OSNOVE ZA PROJEKTOVANjE

 1033
 TIP PUTA I SISTEM EKSPLOATACIJE
 U formiranju osnova za projektovanje, prvi korak je obrazloţeni stav projektanta o sledećem:

 tip puta - u konaĉnom rešenju i / ili prvoj etapi, autoput, put za brzi motorni saobraćaj, dvotraĉni put
 sistem eksploatacije - slobodna, sa naplatom (relacijski ili otvoren sistem), kontinuirani tokovi (denivelisane raskrsnice) ili prekinuti tokovi (površinske
raskrsnice).
 1034
 PODLOGE O RAZMATRANOM PROSTORU
 Aţurne podloge (R = 1:5000, 25000, 10000) podruĉja za istraţivanje varijanata podrazumevaju:
 topografske karte
 inţenjersko - geološke karte
 tematske karte (privredna, seizmiĉka, vodoprivredna, pedološka, hidrografska, ekološka i sl.)
 stereo parove odgovarajuće razmere, fotomozaik, orto-foto karte
 karte i planove za urbanizovana podruĉja
 projekte izvedenog stanja za linijske sisteme u razmatranom podruĉju (putna mreţa, ţelezniĉka mreţa, tehniĉka infrastruktura).

 1035
 REGULATIVA ( zakoni, propisi, standardi )
 Pored regulative iz oblasti putnog inţenjerstva neophodno je formirati relevantnu dokumentaciju o zakonima, propisima i standardima sa kojima projekat
puta moţe doći u sukob na razmatranom podruĉju kao što su:

 savezni i republiĉki zakoni - izgradnja investicionih objekata, putevi, zaštita voda, ţivotna sredina, istorijski objekti, planiranje prostora, eksproprijacija i td.
 propisi i pravilnici - projektovanje puteva, projektovanje drugih sistema (ţeleznica, gasovodi, elektro i tt vodovi i sl.), protivpoţarna zaštita, objekti i zahtevi
narodne odbrane i sl.
 standardi – SRPS za elemente, konstrukcije, projektovanje, graĊenje

 1042
 PROSTORNI PLANOVI (zemaljski, regionalni, urbanistiĉki)
 Prostorni planovi po pravilu sadrţe i sintezu niza planskih dokumenata višeg nivoa planiranja koja je primerena konkretnim uslovima i definišu sadrţaje u
prostoru. Po nivoima i predmetima planiranja koristi se sledeći prostorni planovi:

 savezni (zemaljski) i republiĉki
 regionalni
 urbanistiĉki planovi za gradska podruĉja (Generalni urbanistiĉki plan, i po potrebi detaljni urbanistiĉki plan)
 planovi za ureĊenje naselja seoskog tipa
 planovi specifiĉnih podruĉja (npr. nacionalni parkovi, veći rudarski i / ili energetski kompleksi i sl.)
 planovi razvoja saobraćajnih i infrastrukturnih sistema (ţeleznica, putni saobraćaj, vazdušni saobraćaj, plovni putevi i luke, naftovodi i gasovodi,
dalekovodi, TT sistemi i sl.).
 Grafiĉka prezentacija u razmeri Generalnog projekta (1:25000, 10000) sa podelom listova prema sinteznoj karti (akt. 1055). Neophodno razdvajanje po
stepenu obaveznosti poštovanja: izgraĊeno, detaljno planirano, generalno planirano.
 1043
 Saobraćajne analize i prognoze
 Saobraćajne analize i prognoze su nastavak Studije putne mreţe i vrše se sa ciljem da se dobije pouzdanija
saobraćajno - programska osnova za Generalni projekat. One pokrivaju vremenske preseke postojećeg stanja,
prve etape i konaĉnog rešenja, a rezultati postupka su:
 saobraćajna slika opterećenja deonice i raskrsnica
 vremenske varijacije opterećenja (godišnja, dnevna, ĉasovna)
 merodavni ĉas i merodavno ĉasovno opterećenje za dimenzionisanje
 struktura saobraćajnog opterećenja po vrstama vozila
 neravnomernost smerova
 merodavni nivo usluge deonica
 bezbednost saobraćaja
 1044
 TOPOGRAFIJA PODRUĈJA (ograniĉenja, dominante)
 Formiranje informacije o topografiji podruĉja jedan je od elemenata sinteze (akt.1055). Na osnovu podloga (akt.
1034) izdvajaju se podruĉja topografski nepovoljna i / ili uslovno povoljna za putni koridor i odreĊuju topografske
dominante, odnosno:
 ograniĉenja - nagibi padina, uske reĉne doline, uski grebeni, vododelnice i sl.
 dominantne - fiksne taĉke koridora kao npr. prevoji, grebeni, vododelnice, reĉne doline i sl.
 Grafiĉka prezentacija u osnovnoj razmeri Generalnog projekta sa podelom listova prema sinteznoj karti (akt. 1055).
 1045
 INŢENjERSKO - GEOLOŠKI I GEOTEHNIĈKI USLOVI
 Ova aktivnost je u suštini sinteza polaznih osnova prateće studije koja detaljno razmatra uslove provoĊenja trase sa ciljem da se prostorno definišu
povoljni, uslovno povoljni i nepovoljni delovi podruĉja. Potrebne informacije su:
 vrsta tla, karakteristike stenskih masa
 hidro-geološke karakteristike terena i stenskih masa, stanje i reţim podzemnih voda, postojeća i potencijalna izvorišta podzemnih voda
 klizišta, nestabilna i uslovno stabilna podruĉja
 ocena nosivosti tla, stišljivosti, bubrenja
 seizmološka reonizacija i uslovi
 mogućnosti izvoĊenja radova, iskop useka, ugradnja u nasipe, pozajmišta i deponije
 izvorišta materijala.
 Grafiĉka interpretacija u osnovnoj razmeri Generalnog projekta sa podelom listova prema sinteznoj karti (akt. 1055).
 1046
 NAMENA POVRŠINA I KORIŠĆENjE ZEMLjIŠTA

 Prostorno definisanje ograniĉenja kao što su:
 urbanizovana podruĉja sa vrstama sadrţaja (industrija, stanovanje, javni sadrţaji, ostalo)
 celoviti poljoprivredni sadrţaji po zonama
 veći kompleksi višegodišnjih kultura (šume, voćnjaci, vinogradi i sl.)
 administrativne granice i granice katastarskih opština
 celoviti sadrţaji posebnih namena (podruĉja rudnika, industrijski kompleksi izvan urbanizovanog podruĉja, celine naselja seoskog tipa sa pripadajućim
poljoprivrednim površinama i sl.)
 mreţa puteva ukljuĉujući i puteve lokalnog i /ili poljoprivrednog znaĉaja
 mreţa ostalih sistema saobraćaja i infrastrukture (ţeleznica, cevovodi, dalekovodi i sl.) sa kompleksima objekata ( skladišta, merno-regulacione stanice i
sl.)
 Grafiĉka prezentacija u osnovnoj razmeri Generalnog projekta sa podelom na listove prema sinteznoj karti (akt. 1055).
 1047
 ZONE I USLOVI ZAŠTITE (ţivotna sredina, specijalni objekti)
 Prostorno definisanje ograniĉenja kao što su:
 specijalni objekti (narodna odbrana) zajedno sa zaštitnom zonom oko objekata
 objekti i kompeksi pod zakonskom zaštitom (nacionalni parkovi, izletišta, istorijski spomenici, groblja i sl.) sa širom zonom zaštite
 urbanizovana i naseljena podruĉja sa dozvoljenim nivoom saobrašajne buke (dB(A)-skala)
 posebni kompleksi pejzaţa koje treba zaštiti od vizuelnog zagaĊenja (atraktivne reĉne doline, prevoji, zone priobalja i sl.)
 zaštita voda, izvorišta sa zonom zaštite
 Ova aktivnost je u suštini sinteza polaznih osnova prateće ekološke studije.
 Grafiĉka prezentacija u osnovnoj razmeri Generalnog projekta sa podelom na listove prema sinteznoj karti (akt. 1055).
 1048
 KLIMATSKI, HIDROLOŠKI I HIDROGRAFSKI PARAMETRI
 Ova aktivnost je sinteza polaznih osnova prateće studije kroz koju se prostorno definišu ograniĉenja za postavljanje
koridora trase. Informacije treba da obuhvate sledeće:
 klimatski uslovi: padavine, vetrovi (pravac, intenzitet, uĉestalost), magla i sl.
 vododelnice, slivna podruĉja, karakteristike sliva, erozija
 reĉni tokovi (stalni, povremeni), stanje regulacije (nasipi, obalo utvrde), plovni putevi sa gabaritom, male, srednje i
velike vode
 melioracioni sistemi, kanali za navodnjavanje, plovni kanali sa gabaritom
 vodozahvati, akomulacije, izvori
 Grafiĉka prezentacija u osnovnoj razmeri Generalnog projekta sa podelom na listove prema sinteznoj karti (akt.
1055).
 1054
 OSNOVNA BRZINA (Vo)
 Na osnovu rezultata saobraćajnih analiza i prognoza (akt. 1043) i analiza topografskih karakteristika (akt. 1044)
koje su osnov za definisanje karaktera terena utvrĊuje se OSNOVNA BRZINA (Vo). Ona je u suštini indirektni
pokazatelj merodavnog nivoa usluge za merodavno saobraćajno opterećenje. Kod dvotraĉnih puteva potrebno je
definisati i zahtevati % duţine trase na kojoj se mora obezbediti preglednost za preticanje.
 Osnovna brzina (Vo) i % duţine trase sa obezbeĊenom preglednošću za preticanje (dvotraĉni putevi) moraju se
verifikovati od strane investitora i /ili Saveta projekta.
 1055
 SINTEZNA KARTA OGRANIĈENjA
 Na osnovu rezultata aktivnosti 1042 - 1048 pristupa se izradi sintezne karte ograniĉenja. Kriterijumi sinteze se po
relativnoj teţini modifikuju kako bi odrazili specifiĉne karakteristike podruĉja. Teţine treba da odredi projektant na
osnovu svih prethodnih aktivnosti. U principu, vaţnost kriterijuma je sledeća:
 prostorni planovi (1042)
 zone zaštite (1047)
 topografija podruĉja (1044)
 inţenjersko-geološka i geotehniĉka ograniĉenja (1045)
 namena površina i korišćenje zemljišta (1046)
 klimatski, hidrološki parametri (1048)
 Sintezna karta ograniĉenja sa naznaĉenim mogućim varijantama koridora kao i metodologija vrednovanja, te ciljevi,
kriterijumi i pokazatelji sa svojim relativnim teţinama predmet su verifikacije investitora i / ili Saveta projekta.
 Grafiĉka prezentacija na kartama u osnovnoj razmeri Generalnog projekta, R=1:25000 (5000, 10000).
 1064
 RAĈUNSKA BRZINA (Vr)
 Raĉunska brzina (Vr) je osnova za proraĉun graniĉnih geometrijskih parametara (minR, minRv, max iN i sl.)
situacionog i nivelacionog plana i ima znaĉenje najveće bezbedne brzine usamljenog vozila u najoštrijim uslovima
puta. Zavisi od ranga puta i uslova terena i njome se indirektno izraţava stav o mogućem obimu investicionih
ulaganja.
 Raĉunska brzina (Vr) mora biti garancija da geometrijski elementi puta neće biti prepreka za ostvarenje planiranog
nivoa usluge, odnosno: Vr  Vo+20 (km /h).
 Maksimalna raĉunska brzina (max Vr) koja zavisi samo od ranga puta, takoĊe se definišu u okviru ove aktivnosti.
 Raĉunska brzina (Vr) i maksimalna raĉunska brzina (mah Vr) definisane su vaţećim propisima za projektovanje
vangradskih puteva.
 1074
 GEOMETRIJSKI POPREČNI PROFIL
 Na osnovu merodavnog saobraćajnog opterećenja-saobraćajne slike, strukture
saobraćajnog toka, ranga puta i sl., kao i usvojenih parametara Vo (akt. 1054) i
 Vr (akt.1064) geometrijskim poprečnim profilom definiše se broj i poredak elemenata
kao i njihove dimenzije i usvaja standardni poprečni profil na nivou kolovoznih
elemenata. Geometrijski poprečni profil (GPP) se proverava sa stanovišta propusne moći
i nivoa usluge.
 Za korektan zadatak potrebno je definisati gabarite i slobodne profile i položaj prateće
opreme u posebnim uslovima trase (na mostu, ispod objekta, u tunelu, u zoni autobuske
stanice i sl.). Ukoliko se predviđa etapna izgradnja neophodno je definisati i geometrijski
poprečni profil prve etape.
 Grafička prezentacija osnovnih elemenata geometrijskog poprečnog profila u razmeri,
R=1:200 (AP), R=1:100 (P).

 1075
 GRANIČNI ELEMENTI PLANA I PROFILA
 Granični elementi podrazumevaju proračun minimalnih i maksimalnih vrednosti za
situacioni plan (minR, maxR), podužni profil (min iN, max iN, min Rv konk., min Rv
konv.), poprečni profil (ts, ti, b, min ip, max ipk) i preglednost (min Pz, min Pp, min%
Pp) sa stanovišta vozno-dinamičkih (Vr), konstruktivnih i estetskih zahteva. Ovako
određeni granični elementi predstavljaju samo polazne vrednosti u trasiranju koje se
mogu primeniti u izuzetnim slučajevima, dok su realno primenjive vrednosti, po pravilu,
znatno povoljnije od graničnih.
 PROJEKTOVANjE

 1082
 UTVRĐIVANjE MOGUĆIH KORIDORA
 Na osnovu sintezne karte (akt.1055), geometrijskog popreĉnog profila (akt.1074) i
 graniĉnih elemenata plana i profila (akt.1075) izdvajaju se mogući koridori u kojima će se projektovati trasa kao reprezent karakteristika
koridora.

 1083
 GEOMETRIJSKO DEFINISANjE TRASA U OKVIRU KORIDORA
 Za sve utvrĊene koridore geometrijski se definiše po jedna trasa na osnovu koje će se vrednovati pozitivni i negativni efekti usvajanja tog
koridora.
 Kod procesa trasiranja moraju se uzeti u obzir svi kriterijumi koji su korišćeni u formiranju sintezne karte ograniĉenja ( akt.1055), a
posebna paţnja se obraća na:

 znaĉajnije objekte na trasi (mostovi, tuneli i sl.)
 odnos prema drugim saobraćajnim (ţeleznica, putna mreţa) i infrastrukturnim sistemima (gasovodi, naftovodi, dalekovodi i sl.) pre svega
kroz ocenu potrebnog izmeštanja i / ili rekonstrukcije
 zaštita trase od uticaja voda, zaštita od erozije, koncepcija odvodnjavanja na makro nivou i sl.
 Grafiĉka prezentacija (nivo i naĉin obrade): situacioni plan Generalnog projekta radi se u razmeri, R=1:25000 (10000, 5000), a poduţni
profil u razmeri, R=1:25000 /2500 (50000 /5000, 10000 /1000).

 1084
 LOKACIJA I KONCEPCIJA RASKRSNICA
 Na osnovu zadatka i odnosa deonice prema postojećoj i planiranoj putnoj mreţi i ograniĉenja odreĊuju se potencijalna lokacija raskrsnica.
Kod autoputeva sa naplatom u obzir dolaze samo specifiĉna rešenja. Za svaku lokaciju i na osnovu saobraćajne slike potrebno je proveriti
moguće funkcionalne šeme kroz koncepcijsko rešenje denivelisane raskrsnice u razmeri, R=1:2500. Provera nivoa usluge u zoni
raskrsnice potrebna na makro nivou.
 Za površinske raskrsnice definiše se nivo kanalisanja saobraćajnih tokova i potrebe za izgradnjom traka za prestrojavanje i postrojavanje u
zoni raskrsnice.
 U okviru ove aktivnosti definiše se okvirni program i lokacija pratećih sadrţaja kao što su moteli, benzinske stanice, veća odmorišta,
autobuska stajališta i sl. Za
 autoputeve posebno se razmatra i potreba formiranja centra za odrţavanje i upravljanje.
 Grafiĉka prezentacija u razmeri, R=1:2500, 2000 (AP), 1000 (P).
 1085
 ETAPNOST GRADNjE
 Na nivou Generalnog projekta kroz etapnost gradnje razmatra se samo onaj deo koji ima uticaja na geometrijski
poprečni profil (autoputevi), koncepciju raskrsnica i velikih objekata, odnosno oni parametri koji imaju dominantan
uticaj na troškove izgradnje i/ili eksploatacije. Etapna gradnja raskrsnica zahteva definisanje koncepcije rešenja u prvoj
etapi u razmeri, R=1:2500. Provera etapnog rešenja sa stanovišta propusne moći, nivoa usluge i bezbednosti saobraćaja
neophodna.
 1092
 VOZNO-DINAMIČKE ANALIZE
 Ovakve analize moraju se izvršiti za konačno rešenje i prvu etapu izgradnje, kako bi se obezbedili objektivni
pokazatelji za upoređenje varijanata. Vozno-dinamičke analize obuhvataju:
 profil brzina usamljenog merodavnog vozila (PA,TV,TTV)
 vreme putovanja
 potrošnja goriva
 potrebe za izgradnjom dodatnih traka
 provera geometrijske i dinamičke homogenosti
 ocena obezbeđenja preticajne preglednosti u % dužine trase (samo za dvotračne puteve).
 1093
 SAOBRAĆAJNE ANALIZE
 Za prvu etapu i konačno rešenje potrebno je odrediti sledeće pokazatelje:
 nivo usluge po deonicama za merodavno saobraćajno opterećenje
 srednja brzina saobraćajnog toka po deonicama
 ocena stepena bezbednosti u funkciji saobraćajnog opterećenja i primenjenih elemenata projektne geometrije sa
prognozom broja nesreća prema težini posledica:
 sa smrtonosnim posledicama i materijalnom štetom
 sa telesnim povredama i materijalnom štetom
 sa materijalnom štetom
 1094
 ANALIZA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
 Ova aktivnost je sinteza međurezultata prateće studije
sa ciljem da se dobiju pokazatelji koji imaju uticaja na
troškove građenja i / ili održavanja predmetne
varijante kao što su:

 ocena dužine trase sa neophodnim tehničkim merama
zaštite voda i uticaja saobraćajne buke
 mera za očuvanje ekološke ravnoteže u područjima
osetljivim na poremećaje prirodne ravnoteže
 dodatni zahtevi radi boljeg uklapanja u pejza
 1095
 1095
 UKUPNI OBIM RADOVA
 Predmer radova (prva etapa, konačno rešenje) na nivou Generalnog projekta treba da bude sa tačnošću  30% te se radi na
osnovu makro pokazatelja kao što su:

 prethodni radovi
 zemljani radovi
 kolovozna konstrukcija
 odvodnjavanje
 objekti (mostovi, tuneli i sl.) i inženjerske konstrukcije
 raskrsnice
 devijacije, regulacije rečnih tokova i sl. zahvati
 uređenje putnog pojasa i eksproprijacija
 VREDNOVANjE

 1102
 TROŠKOVI GRAĐENjA
 1103
 TROŠKOVI ODRŽAVANjA
 1104
 TROŠKOVI EKSPLOATACIJE
 1105
 SIGURNOST SAOBRAĆAJA
 1106
 EKOLOŠKE POSLEDICE
 1107
 PROSTORNE POSLEDICE
 1114
 UPOREĐENjE VARIJANTI RAZMATRANIH KORIDORA
 1124
 IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE KORIDORA
 REZULTATI I PREZENTACIJA GENERALNOG PROJEKTA
 1132
 SAOBRAĆAJNI PARAMETRI MERODAVNI ZA IDEJNI PROJEKAT
 1133
 RAČUNSKA BRZINA PO DEONICAMA (Vri)
 1134
 DEFINISANjE PODRUČJA ZA AEROFOTOGRAMETRIJSKO I / ILI TERESTRIČKO SNIMANjE
 1135
 PROGRAM ISRAŽNIH GEOTEHNIČKIH RADOVA
 1144
 KOMPLETIRANjE GENERALNOG PROJEKTA
 Ova aktivnost podrazumeva:
 finalizaciju svih tekstualnih, grafičkih i numeričkih priloga i umnožavanje za potrebe revizije
 finalizaciju svih pratećih studija i izveštaja (tekst, grafika, numerika) i umnožavanje za potrebe revizije
 izradu sinteznog materijala za javnu prezentaciju Generalnog projekta
 izradu drugih priloga potrebnih za javnu prezentaciju (video, filmovi, dijapozitivi, prilozi za izlaganje i sl.)
 1153
 REVIZIJA GENERALNOG PROJEKTA
 1154
 JAVNA PREZENTACIJA GENERALNOG PROJEKTA
 1164
 GENERALNI PROJEKAT - FINALNA DOKUMENTACIJA
 1165
 PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI
ID BROJ aktivnosti NAZIV AKTIVNOSTI
1 1014 PLANSKA
DOKUMENTA (druš.ekon.raz.)
2 1015 PLANSKA DOKUMENTA (trans.sist.mreţa)

3 1024 ZADATAK ZA IZRADUGENERALNOG PROJEKTA
4 1033 TIPPUTA
5 1034 PODLOGE O RAZMATRANOM PROSTORU
6 1035 REGULATIVAZakoni,propisi, standardi
7 1042 PROSTORNIPLANOVI regionalni
8 1043 SAOBRAĆAJNE ANALIZE I PROGNOZE
9 1044 TOPOGRAFIJA PODRUĈJA (ogran.dominante)
10 1045 INŢENjERSKO-GEOLOŠKI I GEOTEHNIĈKI USLOVI
11 1046 NAMENA POVRŠINA I KORIŠĆENjE ZEMLjIŠTA
12 1047 ZONE I USLOVI ZAŠTITE
13 1048 Klimatski,hidrološki i hidrografski parametri
14 1054 OSNOVNA BRZINA
15 1055 SINTEZNA KARTA OGRANIĈENjA
16 1064 RAĈUNSKA
BRZINA
17 1074 GEOMETRIJSKI POPREĈNI PROFIL

18 1075
GRANIĈNI ELEMENTI PLANA I PROFILA
19 1082 UTVRĐIVANjE MOGUĆIH KORIDORA

20 1083 GEOMETRIJSKO DEFINISANjE TRASE U OKVIRU KORIDORA
21 1084 LOKACIJA I KONCEPCIJA RASKRSNICA
22 1085 ETAPNOST IZGRADNjE
23 1092 VOZNO-DINAMIĈKE ANALIZE
24 1093 SAOBRAĆAJNE ANALIZE
25 1094 ANALIZA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE
26 1095 UKUPNI OBIM RADOVA
27 1102 TROŠKOVI GRAĐENjA
28 1103 TROŠKOVI ODRŢAVANjA
29 1104 TROŠKOVI EKSPLOATACIJE
30 1105 SIGURNOST SAOBRAĆAJA
31 1106 EKOLOŠKE POSLEDICE
32 1107 PROSTORNE POSLEDICE
33 1114 UPOREĐENjE VARIJANATA RAZMATRANOG KORIDORA
34 1124 IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE KORIDORA
35 1132 SAOBR.PARAM. MERODAVNI ZA IDEJNI PROJEKAT
36 1133 RAĈUNSKA BRZINA PO DEONICAMA
37 1134 DEF.PODRUĈJA ZA AFi/ili TERESTR. SNIMANjE
38 1135 PROGRAM ISTRAŢNIH GEOTEHN.RADOVA
39 1144 KOMPLETIRANjE GENERALNOG PROJEKTA
40 1153 REVIZIJA I USVAJANjE GENERALNOG PROJEKTA
41 1154 JAVNA PREZENTACIJA GENER.PROJEKTA
42 1164 GENER.PROJEKAT FINALNA DOKUMENTACIJA
43 1165 STUDIJA PRETHODNE OPRAVDANOSTI
44 1175 ZADATAK ZA AFi/ili TEREST. SNIMANjE U OPTIMALNOM KORIDORU
45 1176 ZADATAK ZA ISTRAŢNE GEOTEHNIĈKE RADOVE
46 1185 REALIZACIJA ZADATKA 1175
47 1186 REALIZACIJA ZADATKA 1176
Prikaz navedenih aktivnosti u MSP-u
SADRŢAJ GENERALNOG PROJEKTA: KNJIGA 1
projekat trase puta
 Opšta dokumentacija
 Tehničke studije-tehnički projekat
 Greafički prilozi
SADRŢAJ GENERALNOG PROJEKTA: KNJIGA 2
SAOBRAĆAJNO EKONOMSKA STUDIJA
 1. UVOD I OSNOVNE POSTAVKE
 2. TEHNIĈKA REŠENjA PUTA

 2.1. GEOMETRIJSKI POPREĈNI PROFILI
 2.1.1. Normalni popreĉni profil
 2.2. UTVRĐIVANjE MOGUĆIH KORIDORA I GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE SITUACIONOG PLANA I PODUŢNOG
PROFILA
 2.2.1. UtvrĊivanje mogućih koridora
 2.2.2. Varijanta 1 (L = 16980.99 m)
 2.2.3. Varijanta 2 (L = 17149.39 m)
 2.2.4. Varijanta 3 (L = 16739.48 m)
 2.2.5. Varijanta 4 (L = 16688.74 m)
 3. SOCIO - EKONOMSKA ANALIZA

 3.1 GRAVITACIONO PODRUĈJE PUTA IVERAK - LAJKOVAC
 3.2 PROJEKCIJE OSNOVNIH GENERATORA TRAŢNjE
 3.2.1 Projekcija demografskih pokazatelja
 4. SAOBRAĆAJNA ANALIZA
 4.1. SAOBRAĆAJNA ISTRAŢIVANjA 2010. GODINE
 4.2. ZONSKI SISTEM
 4.3. BROJANjE VOZILA I ANKETIRANjE UĈESNIKA U SAOBRAĆAJU
 4.4. SAOBRAĆAJNE PROJEKCIJE
 4.5. REZULTATI MODELSKIH SIMULACIJA
 4.5.1 Saobraćajno opterećenje, struktura i brzina u toku
 4.5.2 UporeĊenje saobraćajnih parametara relevantne mreţe saobraćajnica
 4.6. ANALIZA USLOVA ODVIJANjA SAOBRAĆAJA
 4.6.1 Analiza uslova saobraćaja na postojećim putevima za dostignute i perspektivne saobraćajne tokove
 4.6.2 Analiza uslova saobraćaja na planiranim deonicama ĉetvorotraĉnog puta za dostignute i perspektivne saobraćajne tokov
 4.7. PODACI ZA PREDHODNU STUDIJU OPRAVDANOSTI

 5. PLAN RAZMEŠTAJA PRATEĆIH SADRŢAJA
 5.1. FUNKCIONALNI SADRŢAJI
 5.1.1. Baze za odrţavanje
 5.1.2. Upravljanje saobraćajem
 5.2. SADRŢAJI ZA POTREBE KORISNIKA
 6. ANALIZA NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
 6.1 POSTOJEĆI POKAZATELjI NIVOA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA
 6.2 PROSEĈAN BROJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA U ZAVISNOSTI OD VRSTE
PUTA I VELIĈINE SAOBRAĆAJA
 6.3 STRUKTURA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA
 6.4 UPOREĐENjE BEZBEDNOSNOSNIH PARAMETARA RELEVANTNE MREŢE
SAOBRAĆAJNICA
 7. ZAKLjUĈCI I PREPORUKE
GP KNJIGA 2: MSP PLANIRANJE REALIZACIJE PRJEKTA PREMA
SADĐAJU I KATIVNOSTIMA
Generalni projekat se predaje investitoru u štampanom
obliku. Generalni projekat se moţe izraĊivati u jednoj
ili više knjiga.
Svaka knjiga generalnog projekta koji se predaje

investitoru sadrţi:
 opštu dokumentaciju,
 projektni zadatak i
 tekstualna, grafiĉka i numeriĉka dokumentaciju.

Opšta dokumentacija obuhvata:
• rešenje o ispunjenosti uslova za dobijanje licence,

• izvod iz registra privrednog subjekta,
• sertifikate kompanije,
• spisak uĉesnika u izradi dokumentacije,
• rešenje o odreĊivanju odgovornih projektanata,
• licence odgovornih projektanata,
• potvrde o vaţenju licence odgovornih projektanata,
• potvrda da su odgovorni projektanti lica koja ispunjavaju uslove prema zakonu o
planiranju i izgradnji,
• rešenja o odreĊivanju unutrašnje kontrole,
• licence unutrašnje kontrole,
• potvrda o roku vaţenja licenci vršioca unutrašnje kontrole,
• izjava odgovornih projektanata o meĊusobnoj usaglašenosti tehniĉke
dokumentacije,
• izjava odgovornog projektanta o primeni zakona, propisa i standarda,
• izjava vršioca unutrašnje kontrole.

 Projektni zadatak je dobijen od investitora ili onog ko
zahteva izradu projekta.
 Tekstualna, grafiĉka i numeriĉka dokumentaciju,

obuhvata sam rad na generalnom projektu, crteţe,
predraĉun, ostale analize i radnje koje su sastavni
deo generalnog projekta prema sadrţaju generalnog
projekta.
KO MOŢE VRŠITI IZRADU GENERALNOG PROJEKTA?
Izradu GP moţe obavljati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice

koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti
projektovanja i inţenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu struĉnog
kadra.
Svi projektanti – uĉesnici na projketu (osim saradnika) moraju da
poseduju odgovarajuće inţenjerske licence za projektovanje.

PRETHODNA STUDIJAN OPRAVDANOSTI - PSO
Prethodna studija opravdanosti utvrĊuje se naroĉito:

1. prostorna,
2. ekološka,
3. društvena ,
4. finansijska,
5. trţišna
6. i ekonomska opravdanost investicije
za varijantna rešenja definisana GENERALNIM PROJEKTOM, na osnovu kojih se donosi

planski dokument kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za izradu
idejnog projekta i izradu studije opravdanosti.
•
• VEOMA VAŢNO: prethodna studija opravdanosti sadrţi generalni projekat.
•
Investitor obezbeĊuje projektne zadatke za izradu prethodne studije opravdanosti. Zadaci
za izradu sadrţe naroĉito: cilj izrade studije, pravni osnov za izradu studije,
dokumentacionu osnovu za izradu studije, metodološki okvir izrade, zahtevane analize,
naĉin prezentacije studije, postupak provere rezultata, rokove, izbor softverskih alata i
druge uslove izrade.

KO MOŢE VRŠITI IZRADU PSO?
Izradu prethodne studije opravdanosti (studije

opravdanosti) moţe obavljati privredno društvo, odnosno
drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za
obavljanje delatnosti projektovanja i inţenjeringa i koje
ispunjava uslove u pogledu struĉnog kadra.
Prethodna studija opravdanosti izraĊena po propisima

drugih zemalja, odnosno po metodologiji inostranih
finansijskih organizacija (kreditora, banaka i sl.) ili koja je
odobrena od inostranih finansijskih institucija moţe se
dostaviti revizionoj komisiji na struĉnu kontrolu i u
originalnom obliku.

SADRŢAJ PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI:
• Prethodna studija opravdanosti mora da obuhvati oblasti koje su predmet projekta.

Sadrţaj prethodne studije opravdanosti u opštem smislu prikazan je sledećim
navodima:
1. Uvod
2. Analizu postojećeg stanja
3. Trţišni aspekt - analiza i projekcija
4. Prikaz tehnološko-tehniĉkih rešenja u generalnom projektu
5. Analizu nabavnog trţišta
6. Prostorni aspekt
7. Prethodnu analizu uticaja na ţivotnu sredinu
8. Finansijsku analizu i ocenu
9. Društveno-ekonomsku analizu i ocenu
10. Analizu osetljivosti i rizika investiranja
11. Prethodnu analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza
12. Prethodnu analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti
13. Zakljuĉak o prethodnoj studiji opravdanosti

U posebnom smislu prethodna studija opravdanosti
obuhvata:
1. Uvod
1) ciljevi investiranja (društveni, ekonomski, ostali ciljevi);
2) osnovni podaci o investitoru i njegovim razvojnim mogućnostima i autorima studije;
3) zadatak za izradu studije;
4) planski period i informaciona osnova;
5) metodološki pristup (obrazloţenje primenjenog softverskog alata).
2. Analizu postojećeg stanja
1) prostorna lokacija (objekta, koridora, mreţe);
2) funkcija (objekta, koridora, mreţe, sistema) i stepen iskorišćenja;
3) znaĉaj (objekta, koridora, mreţe, sistema) u sistemu.
3. Trţišni aspekt - analiza i projekcija
 gravitaciono podruĉje;
 osnovni indikatori društveno-ekonomskog razvoja;
 generatori tokova (putnika, tereta, robe, usluga);
 realizovani obim transporta i saobraćaja (putnika, tereta, robe i usluga) ukupno i po strukturi (po granama,
vidovima, segmentima, vrstama robe i usluga, motivima putovanja);
 prognozirani obim transporta, odnosno saobraćaja za putnike i teret - ukupno i po strukturi (po granama,
vidovima, segmentima, vrstama robe i usluga, motivima transporta, odnosno putovanja);
 ocena uslova odvijanja transporta, odnosno saobraćaja po varijantama (funkcionalno vrednovanje).
 generatori tokova usluga i robe;
 realizovani obim usluga i roba po strukturi;
 prognozirani obim protoka roba i usluga - ukupno i po strukturi.
 analiza traţnje;
 analiza ponude;
 osnovne karakteristike proizvoda ili usluga

• 4. Prikaz tehnološko-tehniĉkih rešenja u generalnom projektu
• prikaz izrade generalnog projekta;
• prikaz osnovnih elemenata generalnog projekta;
• prikaz tehniĉko-tehnoloških rešenja iz generalnog projekta
(arhitektonsko, graĊevinsko, saobraćajno, tehnološko, mašinsko,
elektro i dr.);
• grafiĉki prikaz varijantnih rešenja;
• planirani vek objekta;
• struktura i dinamika potrebnih ulaganja.
• 5. Analizu nabavnog trţišta

• specifikacija i opis potrebnih inputa;
• analiza i procena mogućnosti nabavke potrebnih inputa (domaći, strani) - za
materijal i opremu; za sirovine za izgradnju i proizvodnju;
• prognoza nabavnih cena.
• 6. Prostorni aspekt
• usaglašenost usvojene varijante sa prostornim i urbanistiĉkim planovima;
• prostorne posledice zauzimanja površina i razdvajanja celina;
• uticaji na prostorni razvoj podruĉja;
• prethodna ocena prostorne podobnosti.

 7. Prethodnu analizu uticaja na ţivotnu sredinu
 analiza mogućih uticaja na ţivotnu sredinu;
 predlog mera zaštite ţivotne sredine.
 odnos prema prirodnim i kulturno-istorijskim dobrima;
 uticaji na klimu;
 uticaji na površinske i podzemne vode;
 buka i aerozagaĊenja;
8. Finansijsku analizu i ocenu

 proraĉun potrebnih ulaganja;
 izvori finansiranja i obaveze prema izvorima;
 obraĉun prihoda i troškova;
 bilans uspeha;
 prethodna finansijska ocena rentabilnosti projekta.

9. Društveno-ekonomsku analizu i ocenu
 ekonomski troškovi i koristi po varijantama u periodu eksploatacije;
 primenjeni metod ekonomskog vrednovanja;
 direktni i indirektni (eksterni) društveno-ekonomski efekti;
 predlog optimalne varijante;
 etape i faze realizacije objekta i optimalna godina otvaranja;
 prethodna društveno-ekonomska ocena rentabilnosti projekta.

 osetljivost na promene polaznih parametara;
 izvori i razmere rizika.
11. Prethodnu analizu izvora finansiranja i finansijskih obaveza
 sopstvena sredstva investitora;
 domaći izvori;
 inostrani i meĊunarodni izvori;
 garancije i obaveze;
 prethodna ocena izvora finansiranja.

12. Prethodnu analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti
 organizacija;
 kadrovski potencijal;
 prethodna ocena organizacione i kadrovske podobnosti.
13. Zakljuĉak o prethodnoj studiji opravdanosti

 zakljuĉna razmatranja;
 rezime studije.

IDEJNO REŠENJE
 Idejno rešenje se izrađuje za potrebe pribavljanja
lokacijskih uslova, a može biti deo urbanističkog
projekta za potrebe urbanističko-arhitektonske
razrade lokacije
 PRIMERI:
2.8.2. IDEJNI PROJEKAT SA STUDIJOM OPRAVDANOSTI (pitanje)
• Idejni projekat sadrţi situaciono rešenje i podatke o:

mikrolokaciji objekta, funkcionalnim, konstruktivnim i
oblikovnim karakteristikama, tehniĉko tehnološkim i
eksploatacionim karakteristikama, inţenjersko geološkim
geotehniĉkim karakteristikama, funkcionalnost i racionalnost
rešenja, visini troškova izgradnje, cenama i tehnologijama
rada sistema, obezbeĊenja energije, transportnim i drugim
zahtevima, prognozama,..
• Idejni projekat nudi najviše dva varijantna rešenja. Imajući u
vidu da je studija opravdanosti sastavni deo idejnog projekta,
ista vrši ekonomsku analizu te se na osnovu ekonomskih
parametara vrši izbor boljeg rešenja koji se dalje obraĊuje u
PROJEKTU ZA GRAĐEVISNKU DOZVOLU (Glavnom
projektu).
• Studija opravdanosti sadrţi i idejni projekat.

 Idejni projekat se predaje investitoru u štampanom obliku. Idejni projekat se
moţe izraĊivati u jednoj ili više knjiga.
Svaka knjiga koji se predaje sadrţi:
KO MOŢE VRŠITI IZRADU IDEJNOG PROJEKTA?
Izradu IP moţe obavljati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice

kadra.

Studija opravdanosti
 Ovom studijom utvrĊuje se naroĉito:

 prostorna,
 ekološka,
 društvena,
 finansijska,
 trţišna i
 ekonomska
 opravdanost investicije za izabrano rešenje razraĊeno na
nivou razrade idejnog projekta. Ovom studijom donosi se
konaĉna odluka o opravdanosti ulaganja.

Studija opravdanosti mora da obuhvati oblasti koje su predmet idejnog projekta. Sadrţaj
studije opravdanosti u opštem smislu prikazan je sledećim navodima:
1. Podatke o naruĉiocu i autorima studije

2. Uvod
3. Ciljeve i svrhu investiranja
4. Opis objekta – rešenja
5. Analizu razvojnih mogućnosti investitora
6. Metodološke osnove izrade studije
7. Tehniĉko-tehnološko rešenje u idejnom projektu
8. Trţišne aspekte
9. Prostorne aspekte
10. Ekološke aspekte
11. Ekonomske troškove
12. Dobiti – koristi
13. Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti
14. Društveno-ekonomsku efikasnost
16. Analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti
17. Zakljuĉak o opravdanosti investicije

U posebnom smislu prethodna studija opravdanosti obuhvata:
 1. Podatke o naruĉiocu i autorima studije

 2. Uvod
 1) cilj izrade studije;
 2) zadatak za izradu studije;
 3) osnovna dokumentacija korišćena za izradu studije;
 4) metodološki pristup (obrazloţenje primenjenog licencnog softverskog alata);
 5) kratak prikaz rezultata prethodne studije opravdanosti.
3. Ciljeve i svrhu investiranja
 1) društveni ciljevi;
 2) ekonomski ciljevi;
 3) ostali ciljevi;
 4) svrha investiranja.

4. Opis objekta - rešenja
• 1) lokacija objekta;
• 2) znaĉaj u sistemu ili mreţi;
• 3) funkcija objekta;
• 4) raspoloţiva tehniĉka dokumentacija;
• 5) raspoloţiva planska dokumentacija;
• 6) grafiĉki prikaz objekta (situacija, profili, osnovne dispozicije i preseci kao izvodi iz idejnog
• projekta);
• 7) planirani vek trajanja objekta;
• 8) vreme izgradnje objekta;
• 9) etape izgradnje objekta.
5. Analizu razvojnih mogućnosti investitora

 1) naziv i sedište investitora;
 2) predmet poslovanja;
 3) prikaz razvoja i ocena sadašnje organizacije investitora;
 4) prikaz tehnološkog i ekonomskog razvoja i ocena sadašnjeg stanja;
 6) analiza strukture zaposlenih;
 7) bilansi poslovanja i ocena finansijske podobnosti (razvojni program,
tehnologija,
 organizacija, kadrovi).

 6. Metodološke osnove izrade studije
 1) zakoni i pravilnici;
 2) koordinacija sa tehniĉkom dokumentacijom;
 3) koordinacija sa planskom dokumentacijom;
 4) informacioni sistem i izvori podataka;
 5) postupak definisanja pokazatelja;
 6) postupak i metod vrednovanja.
7. Tehniĉko-tehnološko rešenje u idejnom projektu
• 1) proces izrade idejnog projekta;
• 2) osnove za izradu idejnog projekta;
• 3) metod i kriterijumi funkcionalnog vrednovanja;
• 4) grafiĉki prikaz objekta (situacija, profili, preseci, tehnološke šeme i dr.);
• 5) analiza mogućnosti izvođenja projekta;
• 6) etape i faze izgradnje objekta;
• 7) dinamiĉki plan izgradnje objekta;
• 8) dinamika ulaganja finansijskih sredstava, ukupno i po strukturi/nameni;
• 9) organizacija i sistem za upravljanje projektom;
• 10) revizije i odluke tokom izrade idejnog projekta.

8. Trţišne aspekte
 1) meĊunarodno trţište;
 2) domaće trţište;
 3) ocena trţišne efikasnosti.
9. Prostorne aspekte
10. Ekološke aspekte

 1) uticaji na ţivotnu sredinu (mikroklima, voda, vazduh, buka, tlo);
 2) efekti tehniĉkih mera zaštite ţivotne sredine;
 3) vizuelna zagaĊenja;
 4) bezbednost;
 5) ocena ekološke podobnosti.

11. Ekonomske troškove
 1) troškovi izgradnje objekata;

 2) troškovi nabavke i ugradnje opreme;
 3) troškovi eksploatacije, odrţavanja i upravljanja;
 4) prateći i dodatni troškovi;
 5) analiza cena i provera taĉnosti;
 6) dinamika troškova;
 7) troškovi u domaćoj i stranoj valuti.
12. Dobiti – koristi
 1) prihodi;
 2) direktne dobiti - koristi;
 3) indirektne dobiti - koristi;
 4) analiza cena za proraĉun dobiti i provera taĉnosti;
 5) dinamika prihoda, direktnih i indirektnih dobiti;
 6) prihodi i dobiti u domaćoj i stranoj valuti.

13. Finansijsku efikasnost sa ocenom rentabilnosti i likvidnosti
 1) obraĉun i dinamika prihoda;

 2) obraĉun i dinamika rashoda;
 3) finansijski tok projekta;
 4) rentabilnost projekta;
 5) likvidnost projekta;
 6) ocena finansijske efikasnosti.
14. Društveno-ekonomsku efikasnost
 1) obraĉun i dinamika direktnih ekonomskih efekata (troškova i koristi);

 2) obraĉun i dinamika dopunskih ekonomskih efekata;
 3) ekonomski tok projekta;
 4) razmere i dinamika društvenih efekata;
 5) društveni tok projekta;
 6) društveno-ekonomska ocena rentabilnosti i efikasnosti

 1) osetljivost na promene finansijskih parametara;

 2) osetljivost na promene ekonomskih parametara;
 3) osetljivost na promene polaznih elemenata za definisanje cena (strukturna
osetljivost);
 4) procena rizika;
 5) zakljuĉci analize osetljivosti i rizika;
16. Analizu izvora finansiranja, finansijskih obaveza i dinamike
 1) obim i dinamika sopstvenih sredstava investitora;

 2) obim i dinamika domaćih izvora sa dinamikom priticanja sredstava;
 3) obim i dinamika inostranih i meĊunarodnih izvora;
 4) garancije po izvorima finansiranja;
 5) obaveze po izvorima finansiranja;
 6) ocena izvora finansiranja.

17. Analizu organizacionih i kadrovskih mogućnosti
 1) spoljne veze i kontakti;

 2) organizacija;
 3) kadrovski potencijali;
 4) ocena organizacione i kadrovske podobnosti.
18. Zakljuĉak o opravdanosti investicije
 1) zbirna ocena opravdanosti investicije;

 2) obrazloţenje ocene;
 3) stepen pouzdanosti ocene;
 4) rezime studije opravdanosti.
KO MOŢE VRŠITI IZRADU STUDIJE OPRAVDANOSTI?
Izradu SO moţe obavljati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice

kadra.
2.8.3. PROJEKAT ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU (STARI
NAZIV GLAVNI PROJEKAT)
 Sadrţaj projekta za graĊevinsku dozvolu: : situaciona rešenja, podatke o

konstruktivnim, funkcionalnim i oblikovnim karakteristikama objekta, razradu tehniĉko
tehnoloških karakteristika objekta sa opremom i instalacijama, tehniĉko tehnološka
rešenja, i sl.
 PROJEKAT ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU: saobraćajne signalizacije, glavni projekti

ugradnje PTT i druge opreme u domenu telekomunikacija, glavni projekti vezani za
organizaciju saobraćaja i saobraćajnih sistema u vreme vršenja radova su obiĉno
delovi glavnih projekata koji se odnose na izgradnju, postavljanje, puštanje u rad
postrojenja i opreme i sl.
 PROJEKAT ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU se prema zakonu o planiranju i izgradnji

izraĊuje se za potrebe graĊenja objekta i pribavljanja graĊevinske dozvole.

Sadrţaj glavnog projekta:
1. tehniĉki opis radova i tehniĉka rešenja

2. predmer i predraĉun radova;
3. sinhron plan;
4. situaciono rešenje;
5. ostale proraĉune
Glavni projekat se predaje investitoru u štampanom obliku. Glavni projekat se moţe izraĊivati više knjiga i to
za svaku struku ili odreĊen segment posebna knjiga.
Svaka knjiga koji se predaje sadrţi:

 Opšta dokumentacija: isto kao kod generalnog i idejnog projekta
KO MOŢE VRŠITI IZRADU GLAVNOGPROJEKTA?
Izradu GP moţe obavljati privredno društvo, odnosno drugo pravno lice

kadra.
2.8.4. PROJEKAT ZA IZVOĐENJE (IZVOĐAČKI
PROJEKAT )
Projekta po kome se izvode radovi na osnovu rešenja iz glavnog projekta. Projekat
za izvoĊenje je onaj projekat po kome onaj ko izvodi radove (radovi mogu biti
graĊevinski, instalacioni, elektro, telekomunikacioni, saobraćajni...) mora postupiti i
nema mogućnosti odstupanja bez overene saglasnosti glavnog i odgovornog
projektanta.
Projekat za izvođenje je skup međusobno usaglašenih projekata kojim se utvrđuju
građevinsko-tehničke, tehnološke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom
i instalacijama, tehničko-tehnološka i organizaciona rešenja za gradnju objekta,
investiciona vrednost objekta i uslovi održavanja objekta.
Projekat iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži i izjavu glavnog projektanta i izjave odgovornih
projektanata kojima se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa lokacijskim uslovima, građevinskom
dozvolom, projektom za građevinsku dozvolu, propisima i pravilima struke.

2.8.5. PROJEKAT IZVEDENOG STANjA
 Projekat izvedenog objekta izraĊuje se za potrebe pribavljanja
upotrebne dozvole, korišćenja i odrţavanja objekta.
 Projekat izvedenog objekta izraĊuje se za sve objekte za koje se po
odredbama ovog zakona pribavlja graĊevinska dozvola.
 Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u
toku graĊenja objekta.
 Projekat izvedenog objekta ne podleţe tehniĉkoj kontroli, osim kada se
izraĊuje za potrebe legalizacije objekata.
 U sluĉaju da u toku graĊenja objekta nije odstupljeno od glavnog
projekta, investitor, lice koje vrši struĉni nadzor i izvoĊaĉ radova
potvrĊuju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako
projektovanom stanju.

2.9. PODELA PROJEKATA PREMA DISCIPLINARNOSTIMA
Projekti mogu biti jednodisciplinarni I multidisciplinarni.
Disciplinarnost projekata u direktnoj je funkciji sa brojem struka koje uĉestvuju na izradi
projektne dokumentacije.
Bez obzira na ovu podelu projekata ostaje na snazi podela prema zakonu o planiranju I
izgradnji, a sve u funkciji stepena razrade tehniĉke dokumentacije .
MULTIDISCIPLINARNI projekti – obuhvataju veći broj struĉnjaka razliĉitih struka koji uĉestvuju
u realizaciji jednog definisanog projekta. Ova vrsta projekata je veoma rasprostranjena u
globalnom smislu, i većina projekata vezana za infrastrukturu i saobraćaj podrazumeva
uĉešće većeg broja struĉnjaka razliĉitih struka u realizaciji projekta u odreĊenom vremenu.
Osim infrastrukturnih projekata i velika većina ostalih projekata obuhvata multidisciplinarno
uĉešće znana iz razliĉitih oblasti, sve u cilju da projekat kao takav zadovolji: kvalitet, rokove,
pokrije resurse i smanji troškove (sve prema projektnom zadatku i termin planu projekta).
JEDNODISCIPLINARNI projekti javljaju se retko i obiĉno su koncentrisani na usko polje

istraţivanja ili projekata posebne namene. Misli se pre svega na posebna istraţivanja
u pojedinim oblastima gde uĉestvuje samo jedna struka ili delatnost.

3. IZRADA TEHNIĈKE DOKUMETACIJE i KONTROLA –
PROJEKATA (pitanje)
Tehniĉku dokumentaciju mogu da izraĊuju privredna društva i

preduzetnici koji poseduju licencu za obavljanje datih delatnosti.
Licencu izdaje nadleţno ministarstvo. U okviru privrednog
društva ili preduzetništva moraju da u svom sastavu imaju:
licencirano tehniĉko osoblje po strukama za koje su ovlašćene -
inţenjeri koji poseduju licence, ĉime su ovlašćeni za izradu
tehniĉke dokumentacije.
Licence koje poseduju inţenjeri izdaje Inţenjerska komora
Srbije, izdaje se na ime, ĉime se smatra da je inţenjer sposoban
i struĉan u izradi tehniĉke dokumentacije. Licenca se obnavlja
svake godine i vaţi samo u sluĉaju da joj rok nije istekao.

• U svakom projektu, bilo da se radi o izradi tehniĉke dokumentacije ili da
se radi o realizaciji nekog poduhvata postoji odgovorno lice koje sa
struĉnog aspekta brine o realizaciji i kvalitativnim rešenjima iz projekta,
te o ostalim vrednostima koje prate svaki projekat. U izradi projektne
dokumentacije odgovorno lice naziva se odgovorni projektant.
• Odgovorni projektant moţe biti lice sa steĉenim visokim obrazovanjem
odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog
stepena (diplomske akademske studije-master, specijalistiĉke
akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od
najmanje pet godina i licencom za projektovanje.
 Licencu za odgovornog projektanta moţe da stekne lice sa steĉenim

visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, poloţenim
struĉnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa struĉnim
rezultatima na izradi tehniĉke dokumentacije i sa preporukom najmanje
dva odgovorna projektanta ili Inţenjerske komore.
 Treba istaći da u okviru srednjih i velikih projekata u izradi tehniĉke
dokumentacije, obiĉno postoji više odgovornih projektanata svako za
delove projekta koji u celini ĉine projekat.
 Odgovorni projektant potpisuje tehniĉku dokumentaciju.

TEHNIČKA KONTROLA PROJEKTA
 Svi projekti propisani zakonom o planiranju i izgradnji podleţu tehniĉkoj kontroli - reviziji.
 Tehniĉku kontrolu PROJEKTNE DOKUMENTACIJE moţe da vrši privredno društvo,
odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehniĉke
dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor.
Tehniĉka kontrola projekta obuhvata naroĉito proveru:
1. usklaĊenosti sa svim uslovima i pravilima sadrţanim u lokacijskoj

dozvoli, zakonom i drugim propisima, tehniĉkim normativima,
standardima i normama kvaliteta
2. meĊusobne usklaĊenosti svih delova tehniĉke dokumentacije;
3. usklaĊenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraţivanja (prethodni
radovi); ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata; proveru
ispravnosti i taĉnosti tehniĉko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja
graĊenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti
projektovanih materijala; uticaja na ţivotnu sredinu i susedne objekte.
• Troškove tehniĉke kontrole snosi investitor.

• O izvršenoj tehniĉkoj kontroli saĉinjava se izveštaj koji potpisuje
odgovorni projektant zaposlen u preduzeću koje je izvršilo tehniĉku
kontrolu, a ispravnost projekta se potvrĊuje na samom projektu.
• Projekti izraĊeni po propisima drugih zemalja podleţe tehniĉkoj
kontroli kojom se proverava usklaĊenost te dokumentacije sa
zakonom i drugim propisima, standardima, tehniĉkim normativima i
normama kvaliteta.
• U delu kada se pod projektom podrazumeva izvoĊenje ili realizacija
prema nekom projektnom rešenju ili tehniĉkoj dokumentaciji, projekat
moţe da izvodi ili realizuje ovlašćeno pravno lice koje poseduje
licencu za izvoĊenje radova izdatu od nadleţnog ministarstva.

4. ZAHTEV ZA PROJEKTOM
(PITANJE)
Ni jedan projekat ne nastaje, a da za to ne postoji neki zvaniĉan zahtev.
Zahtev za projektima kako za izradu tehniĉke dokumentacije tako i za realizaciju prema

usvojenim rešenjima, nastaje u okviru same kompanije ili preduzeća (drţava i javna
preduzeća takoĊe spadaju u kategoriju onih kojima su neki projekti potrebni), kada se
stvore pozitivni uslovi i zahtevi i kada za isto postoje obezbeĊena materijalna sredstva i
resursi.
Pravno ili fiziĉko lice koje ima potrebu za nekom vrstom projekta i finansira izradu
projekta, postaje INVESTITOR (moţe biti drţava, javno preduzeće, preduzeće u okviru
a.d. društva, privatna kompanija, društveno preduzeće,...). Na jednom projektu moţe biti
više investitora.
Svi investitori imaju zajedniĉku ţelju da se projekat izradi u:
• odgovarajućem kvalitetu,
• u najkraćem roku i
• sa najmanje novĉanih sredstava.
Investitori mogu biti domaće i strane kompanije.

Pravni ili fiziĉko lice koje vrši izvoĊenje radova naziva se IZVOĐAĈ. IzvoĊaĉ
radova izabran je od strane INVESTITORA kao najpogodniji u procesima koji
prate izbor izvoĊaĉa radova.
Zahtev za srednjim ili velikim projektima investitor obiĉno javno oglašava i to se

naziva Javni poziv ili Tender.
Tenderom se daje na znanje:
• Šta je predmet javnog poziva

• Ko ima pravo uĉešća u ponudi,
• Šta ponuda treba da sadrţi,
• Kako i kome se ona dostavlja,
• Kad će se prikupljene ponude otvarati,
• Poziv na konkursnu dokumentaciju i dr.

U naznaĉenom sluĉaju investitor:
 Pregovara se sa većim brojem licenciranih kompanija,

 Raspisuje se tender ili konkurs sa definisanim ciljem i zadatkom,
 Vrši se izbor projektanta ili izvoĊaĉa radova (misli se na pravno lice ili fiziĉko lice sa
licencama koje pravno formalno moţe izraditi projektnu dokumentaciju, izgradnju
objekata, uopšte predmet javnog poziva),
 Ugovornim obavezama obe strane se obavezuju o realizaciji

Investitor sam ili uz pomoć nezavisnih konsultanata vrši:
• pregled pristiglih ponuda,

• ispunjenost pravnih i drugih normi i
• na osnovu parametara koje posmatra (rokovi, cena, kvalitet,
garancije, osiguranje) vrši izbor izvoĊaĉa radova.
Investitor pismom o prihvatanju ponude oznaĉava izabranog izvoĊaĉa

radova. Sledi potpisivanje UGOVORA od obe strane sa detaljima koji
predstavljaju ugovorene obaveze.

Ponuda ide od izvoĊaĉa radova ka investitoru (jednostrana izjava volje upućena odreĊenom licu radi zakljuĉivanja
ugovora). Zahtev za ponudom ide od investitora ka izvoĊaĉu radova. Uslovi koje mora da pravno formalno sadrţi
ponuda su:
– sadrţi osnovne elemente ugovora (predmet, rok, cenu)
– izraţena volja ponuĊaĉa da pod navedenim uslovima sklopi ugovor
– podnosi ga ponuĊaĉ ili njegov punomoćnik
– upućena investitoru
– obiĉno je obavezujuća za ponuĊaĉa
– Ima rok trajanja
•
Šta je svrha ponude od strane izvoĊaĉa
• Referentni materijal
• Ukazuje na tehniĉko-tehnološke aspekte projekta
• Pokazuje sposobnost izvoĊaĉa da uradi posao
• Pokazuje ozbiljnost izvoĊaĉa
• Sagledava uslove pod kojima investitor moţe dobiti investiciono dobro
•
Ponuda se sagledava od strane izvoĊaĉa i to:
• Tehniĉko-tehnološki aspekti
• Aktivnosti
• Potrebe za resursima i njihovi izvori
• Mogući zahtevi podizvoĊaĉa i kooperanata (tehniĉko-tehnološki, organizacioni i finansijski)
• Uslovi isporuke opreme
• Rokovi
• Organizacija izgradnje ili irade diokumentacije
• Dinamiĉki plan finansija

Kompanija koja se javlja na tender ili javni poziv (otkup tenderske ili konkursne
dokumentacije, ulaţenje u pregovore oko posla) pre dostavljanja ponude vodi raĉuna o:
• stvarnim mogućnostima i kvalifikacijama u okviru svoje kompanije,

• trenutno raspoloţivim kapacitetima u funkciji trenutnog angaţovanja na postojećim
ili planiranim poslovima,
• eventualnoj pomoći od strane nekih drugih preduzeća (podizvoĊaĉi) ili pojedinaca
(eksperti),
• potrebnom vremenu za realizaciju,
• potrebnom broju i strukturi kadrova i opreme,
• analizu jediniĉnih i zbirnih cena
Sve navedene analize usmeravaju se ka cilju: da se da ponuda koja se daje

INVESTITORU na osnovu javnog poziva, odgovori na sve zahteve konkursne
dokumentacije ili zahteva, da kvalitativno pokrije sve zahteve investitora, te da
ponuĊenom cenom i rokovima bude prihvaćena od strane INVESTITORA.
Konaĉan cilj konkurisanja na javni poziv ili tender je dobijanje posla (biti bolji od
konkurencije).

UGOVORI (PITANJE)
Ugovor je pravni dokument kojim se preciziraju bliţe obaveze dva subjekta. Osnovi
ugovor sadrţi informaciju o:
• ugovorenim stranama: investitor i izvoĊaĉ radova
• predmet ugovora: šta je predmet radova, obim radova, dinamika radova, izvršioci,
konsultanti, podizvoĊaĉi i cena
• obaveze investitora
• obaveze izvoĊaĉa
• uslovi plaćanja: kako će se vršiti plaćanje, sa kojom dinamikom, u kojoj valuti
• troškovi: koji se troškovi oĉekuju i u kojim sluĉajevima se oĉekuju posebni dogovori
oko troškova
• rokovi: rokovi završetka i ugovorenih obaveza i ostali uslovi vezani za rokove
• Neispunjenje obaveza izvoĊaĉa
• Neispunjenje obaveza investitora
• Rizik i odgovornost
• Osiguranje
• Viša sila
• Potraţnja, sporovi i arbitraţa

Ugovor mogu biti u raznim oblastima. Opšte karakteristike ugovora su veoma sliĉne bez
obzira da li se radilo o ugovorima vezanim za izvoĊenje radova ili za izradu tehniĉke
dokumentacije.
Ugovori treba da budu:

• Jasni, koherentni – esencijalne klauzule, detaljne definicije, konzistentna struktura
• Fer, praviĉni – najbolji naĉin da se upravlja rizikom od strane lica koje to preuzima
• Treća strana – nacrt pravi inţenjeri konsultanti, u širokoj upotrebi za meĊunarodne
ugovore
• Potpuni, fleksibilni – obuhvata većinu potreba – prilagodljivi da udovolje zahtevima
• Primenljivi – pravno primenljivi u funkciji zemlje i vaţećih zakona
• Efektni – Jasne obaveze, vremenske ograniĉenja,, odredbe za rešavanje sporova
Najvaţniji delovi ugovora odnose se na:

 Cenu
 Rokove i
 Kvalitet
 Uslove naknada i nadleţne ustanove za arbitraţu

NAPLATA POSLOVA (PITANJE)
Naknada za izvršene usluge od strane izvoĊaĉa radova u realizaciji projekta je na

strani investitora. IzvoĊaĉ radova je onaj koje je uslugu predmetnog projekta
realizovao (sa svojim saradnicima, kooperantima, podizvoĊaĉima), dok je na
investitoru da istu uslugu plati prema stavkama iz ugovora. Naplata poslova moţe
biti veoma oteţana u sluĉaju da ugovor nije precizan ili da u toku realizacije
ugovorene delatnosti doĊe do promene odnosa na relaciji investitor – izvoĊaĉ.
Velike ugovore (velike poslove) obiĉno prate poslovne banke investitora, te izvoĊaĉi
radova obiĉno imaju bankarske garancije i pre otpoĉinjanja posla. U sluĉaju da
bankarske garancije ne postoje, investitor u sluĉaju da se dese neka ekonomska ili
finansijska pomeranja na trţištu, moţe zapasti u finansijske nevolje
Redovno plaćanje od strane je jedan od osnovnih ciklusa u jednom

projektu, jer od toga zavisi isplata plata zaposlenima, nabavka
materijala, finansiranje projekta kod izvoĊaĉa radova (izrada
dokumentacije ili izgradnje, finansiranje istraţivanja).
Redovna dinamika plaćanja koja se takoĊe precizira ugovorom ima
direktan uticaj na poštovanje rokova i kvaliteta projekta, što su i glavni
ciljevi svakog projekta.

• Naplata se odvija se tokom celog projekta. Zašto? Ugovorom izmeĊu strana obiĉno se u praksi
precizira I dinamika plaćanja. Uobiĉajeno je da ugovor predvidi kod velikih projekata ĉak I znaĉajan
deo avansa, kada su u pitanju veliki I skupi investicioni projekti. Naplata se u toku projekta vrši
prema dostavljenim situacijama izvoĊaĉa radova (privremene situacije), a za radove koje je
izvoĊaĉ u datom period završio. Ovakvim naĉinom, uz nadzorne organe na projektu (koje postavlja
investitor) vrši se stabilno izvršavanje aktivnosti na projektu I dobra kontrola stvarnog budţeta
projekta. Naplata izvršenih usluga ili radova vrši se i pri preuzimanju i odobravanju radova. Ukupna
naplata – finansijska poravnanja, vrše se po okonĉanju svih radova, prema izjavi o završetku
radova, nacrtu konaĉne izjave i konaĉnim sertifikatom.
• Naplata predstavlja I vrednovanje izvršenih poslova na jednom projektu. Naplata zavisi od veliĉine,
visine I angaţovanih resursa u jednom periodu realizacije projekta. Nema direktan funkcije po
vremensko osi kada je u pitanju naplata projekta, osim ako to nije tako precizirano ugovorom
izmeĊu strana.
 Naplata je i stvarni cilj svakog izvoĊaĉa radova.

 Iz naplate izvoĊaĉ radova reguliše svoje troškove i obaveze te
ostvaruje profit.
 Naplata, sam proces naplate, podleţe nacionalnim zakonima I u
sluĉaju spora nadleţne je neki od privrednih sudova u RS. U
sluĉajevima kada se radovi ili usluge izvršavaju u inostranstvu (van
granica zemlje), ugovorom se precizira koji je od sudova nadleţan u
sluĉaju spora.

Poznato je da pri realizaciji ugovora (izvoĊenju radova, izradi tehniĉke dokumentacije) nastaju
nesuglasice koje se ne mogu rešiti izmeĊu potpisnika ugovorenih obaveza. U tom sluĉaju ispostavljaju
se odštetni zahtevi koje mogu isporuĉiti kako investitori tako i izvoĊaĉi radova. Odštetni zahtevi
baziraju se na isticanju: analize ugovorenih klauzula ugovara, dopisa izmeĊu ugovorenih strana,
izvršenih radova, analize projektne dokumentacije, laboratoriske analize, standarde... Odštetni zahtevi
u sluĉaju nerešavanja spora, rešavaju se dogovorom, arbitraţom ili epilog dobijaju u vidu parniĉnog
postupka pred nadleţnim sudom.
Osnove za pokretanje odštetnog zahteva su:
• Promenjeni radovi – proširenje projektnog zadatka

• Korišćenje podataka dobijenih od investitora
• ObezbeĊenje prostora za gradilište i pristupa
• Inţenjerovo neispunjavanje obaveza
• dostavljanje nacrta
• propust pri obeleţavanju
• Ispitivanja I istraţivanja van ugovora
• Obustava radova na projektu
• Rizici investitora
• Specijalni rizici
• Propusti investitora

5. ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA
Ţivotni ciklus projekta je vremenski period u kome se odreĊeni broj faza i
veliki broj aktivnosti poĉinje i završava, ĉime se projekat dovodi do
završetka. U okviru ţivotnog ciklusa projekta dozvoljeno je i ĉak
preporuĉeno detaljno analiziranje aktivnosti, da se svaki deo rašĉlani na
manje i globalne delove, te da se prouĉavanjem pojedinih delova ciklusa i
ciklusa u celini, pronaĊu i odrede najbolje mogućnosti za što efikasniji rad.

Deo 1 UP Predavanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Deo 1 UP Predavanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof. dr Predrag ATANASKOVIĆ dipl.inž.

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 1

Projekat se najĉešće definiše kao sloţeni i neponovljivi poduhvat koji se realizuje

U inţenjerskom smislu pod pojmom projekat se podrazumeva:

1. PROJEKTOVANJE: Izrada tehniĉke dokumentacije ili posebnih delova dokkumentacije

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 2

 1. primene nauĉnih, tehniĉkih i drugih znanja i poštovanja zakonske regulative,

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 3

• TURNER: projekat se definiše kao nastojanje u kojem su

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 4

 grupu zadataka: xxxx

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 5

Svaki projekat ima neke zajedniĉke osobine koje projekte ĉine

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 6

TROŠKOVI CILJ ROKOVI

OSOBINE OBIM I PRIRODA

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 7

• OSNOVNI CILJ SVAKOG PROJEKTA je napredak u razvoju i profit koji se u

• Svi projekti su proistekli na zahtev nekog investitora. Svaki projekat mora da

• Zadati ciljevi projekta su definisani projektnim zadatkom, zadatkom projekta,

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 8

1. U cilju razvoja i napretka vezanih za tehnološke opereacije

Saobraćajni projekti odnose se i na:

1. Tehniĉka poboljšanja u saobraćajnim sistemima,

TakoĊe projekat se moţe opisati i kao realizacija postignutih ciljeva nastalih na

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 9

Cilj graĊevisnskog projekta – npr. izgradnja puta, je izgradnja objekta niskogradnje u

Treba istaći da se i izgradnja objekata infrastrukture, objekata visokogradnje, takoĊe se

Samo izvoĊenje radova-projekat izgradnje, nastaje kao realizacija rešenja iz projektne

IZRADA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE I IZVOĐENJE RADOVA PREMA

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima“ 2015 10

• Ne postoje projekti koji su sa neograniĉenim vremenom.

• U SLUĈAJEVIMA KADA SE PROJEKAT PRODUŢAVA VREMENSKI (PROBIJANjE ROKOVA) BEZ UTICAJA

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 11

• Sa aspekta izvoĊaĉa radova, uvećani troškovi koje ostvaruje direktno umanjuje

• Svaka operacija i aktivnost na projektu definisana je resursima koji po vremenskoj osi i

• Troškovi nisu proporcionalni angaţovanom vremenu.

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 12

Troškovi projekta mogu biti:

1. direktni (na koje se raĉuna) i

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 13

Kompleksnost projekta je povezana sa tehnologijom kojom se ostvaruju ciljevi projekta.

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 14

Svaki projekta se razlikuje prema:

• Zahtevu (izrada dokumentacije, izgradnja, istraţivanje,..),

TakoĊe treba praviti razliku izmeĊu projekata po njihovoj:

Osnovni resursi na svakom projektu su:

– LjUDSTVO (uĉesnici na projektu: inţenjeri, specijalizovani izvršioci, pomoćni izvršioci, menadţeri,

VREME IZRADE I ILI IZVOĐENJA PROJEKTA NIJE RESURS.

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 16

Za svaki projekat je neophodno obezbediti i napraviti organizacionu strukturu

Ne postoji projekat u kojem svu uĉesnici na projektu imaju ista

Stepen ovlašćenja i odgovornosti uĉesnika u projektu definiše se pre

Organizaciona struktura realizacije samog projekta zavisi od

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 17

Mogu se angaţovati kao:

1. Na projektu za sve vreme trajanja projekta,

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 18

Kontrola projekta se bazira na sagledavanju i kontroli:

a. Izvršenih-izvedenih aktivnosti-radova prema planovima realizacije projekta,

U toku izvršenja projekta kontrole mogu biti:

a) Potpune: za svaki deo projekta odnosno svaki ciklus projekta

FTN NOVI SAD, "Upravljanje projektima" 19