UVOD

Lars fon Trir je jedan od najkontroverznijih filmskih stvaralaca današnjice.

Od Trirovih značajnih filmova izdvojila bih:

Element zločina, Ples u tami, Dogvil, Idiote

Njegovi filmovi predstavljaju uglavnom pesimističke vizije budućnosti koje služe da nas upozore dokle će
nas dovesti naše ponašanje kao civilizacije. Teme njegovih filmova su izrazito kontroverzne, a njegov
pristup radu gotovo opsesivan, zbog čega mnogi vrhunski glumci, poput Nikol Kidman ne žele više nikada
da sarađuju sa njim.

Voli da kaže: Film treba da bude kao kamen u cipeli – jedna od najcitiranijih izjava Larsa fon Trira sažeto
objašnjava njegov pristup filmskom stvaralaštvu.

Fon Trirovi filmovi su provokativni, a njegova ospesivna tema jeste dobro i zlo u ljudskoj prirodi i
ljudskom društvu. I dalje od toga, on se ne ustručava da preispituje i ogoljava stvari i pojave, s
nastojanjem da u svom istraživanju datom kroz filmski medijum ide sve do s one strane dobra i zla.

Zbirku intejvjua Trir o fon Triru napisao je i intrevjue sproveo Stig Bjorkman, švedski pisac, režiser i
filmski kritičar. On u predgovoru navodi da je knjiga bila ideja samog Trira i kako je očekivao da će Trir
biti zatvoren i nezgodan za saradnju, međutim, njegovo iskustvo je drugačije.

Ako pažljivo čitate intervjue, videćete da Trir zaista jeste pomalo nezgodan za saradnju, kako izbegava
pitanja koja mu se ne sviđaju i sam nameće pravac. Stiče se utisak da Trir pokušava da režira intervjue.

Osim pregleda Trirove filmografije, razgovora o njegovim filmskim počecima, u ovoj knjizi ćete imati
priliku da pročitate koji su to Trirovi najveći strahovi, od kojih izdvajamo strah od bolesti i strah od
letenja. Trir ima običaj da kaže da se boji svega osim stvaranja filmova.

Takođe možete pročitati kojim filmskim stvaraocima se divi. To su Teodor Drajer,Andrej Tarkovski i
Ingmar Bergman. Bergmanu je više puta pisao, ali nikada nije dobio odgovor. Međutim Trir ističe da je to
sasvim prirodno i da nikada ne treba upoznati svoje idole. Bergman je njegov duhovni otac, a
Bergmanom duhovni otac je Bog. Pošto Bergman ne može da razgovara sa Bogom, sasvim je logično da
ni Trir ne može da razgovara sa Bergmanom.

Takođe, možete pročitati priču o Trirovoj kući, koju on ne voli da napušta, itd.

Saznaćete kako Trir bira glumce za svoja dela, na koji način snima, kako stvara svoje kadrove i zašto mu
je kretanje kamere toliko bitno.

Imate prilike da pročitate o brojnim egzibicijama koje je izvodio kako bi uhvatio savršen kadar.
Trir je u ovim intervjuima mnogo govorio o detinjstvu, svojoj majci i ocu, za koga se ispostavilo da nije
njegov biološki otac, što mu je majka otkrila tek na samrtnoj postelji. Ova dobro čuvana misterija kao da
je obeležila Larsov život. Majka je, takođe, bila njegova njaveća podrška u bavljenju filmom, toliko da se
Trir oseća pomalo namerno gurnutim u taj svet. Čak navodi da smatra da je njegova majka na neki način
režirala njegov život.

Knjiga počinje objašnjenjem ovog fon koje se nalazi u njegovom imenu, koje uapravo ne predstavlja
plemićku titulu, već je u pitanju jedna višegeneracijska interna šala njegove porodice:

Pročitati

FILMOGRAFIJA

Rane godine
Od 1976. do 1982. Lars for Trir je studirao film na Univerzitetu Kopenhangen. Škola u kojoj
je „zapravo sve bilo zabranjeno“. Čak ni „fon“ koje je dodao imenu nije smeo da koristi. U
njegovom diplomskom radu, filmu „Images of a Relief“ mladi autor se bavi
nacionalsocijalizmom. Usledila je njegova „Trilogija- Evropa“ („Elementi zločina“,
„Epidemija“ i „Evropa“), u kojoj je Trir izdvojio istoriju Evrope u 20. veku. Obrađuje i
pitanja Boga, religije, kao i pada Zapada i očigledan je uticaj autora Ingmara Bergmana ili
Karl-Teodora Drejera na njegov rad.
Dogma 95 – novi evropski filmski pokret
Lars fon Trir je sa Tomasom Vinterbergom i drugima 1995. u Kanu predstavio Dogma
manifest. Pokret odbacuje upotrebu tehničkih efekata prilikom pravljenja filmova (bez
muzike, kamera bez stativa, bez filtera u boji). Dve godine kasnije, snimio je svoj prvi
Dogma-Film. U njemu, nekoliko ljudi živi povučeno u jednoj kući u danskoj provinciji. Oni
grade jednu vrstu alternativnog društva, ali se prilikom kontakta sa drugim građanima
pretvaraju se da su duševno zaostali. Priče o socijalnim autsajderima su tipične za opus Lars
fon Trira. Deset godina je Dogma suštinski uticala na evropsku kinematografiju, a sada je,
kaže Lars fon Trir, zastarela. U periodu pokreta Dogma 95 nastalo je 39 filmova u različitim
zemljama.
Žene su u centru
"Antihrist"

Filmovi Larsa fon Trira od sredine devedesetih često za glavnu temu imaju ljude kao žrtve.
U filmu „Breaking the waves“ mlada žena posle nesreće koju je doživeo njen suprug, krivi
sebe za njegovu paraplegiju. Film je u Kanu nagradio žiri. Za „Ples u mraku“ 2000. je dobio
zlatnu palmu. Islandska pevačica Bjork igra mladu ženu koja se bori za sina kojem preti
slepilo. I ovde se pokazalo da režiser uglavnom priča priče o tragičnim ženskim figurama
„čija ljubav ne zavisi od sudbine ili od toga kako ih tretiraju ljudi“.
Ne samo uloge žrtve
Fon Trir se ne bavi samo žrtvama. U „Dogvilu“ 2003. glavna glumica od nekog ko trpi,
postaje neko ko deluje. Nikol Kidman igra ćerku kriminalnog bosa, koja čini sve kako bi se
izvukla iz tog kruga. U malom selu počinje novi život gde je stalno iznova ponižavaju, sve
dok ona ne krene u osvetu. Glumci igraju na pozornici, ulice i kuće su samo nacrtane. Slika
je potpuno svedena.
Smak sveta nikad nije bio tako lep
Potpuna suprotnost je film „Melanholija“. Fon Trir slavi smak sveta u svom vizuelnom sjaju.
Dok Žastinina sestra Kler paniči zbog pretnje iz svemira, depresivna Žastin kraj sveta čeka
kao oslobođenje. Muzika Riharda Vagnera daje romantičan utisak scenariju. Režiser
priznaje da se u ovom filmu bavio, pre svega, svojim strahovima.

FILMOGRAFIJA
The House That Jack Built (2018) (u pretprodukciji)
Nymphomaniac: Vol. II (2013)
Nymphomaniac: Vol. I (2013)
Melankolija (Melancholia, 2011)
Dimension 1991-2024 (2010) (video, sniman od 1991. do 1997. no izdan tek 2010.)
Antikrist (Antichrist, 2009)
Chacun son cinéma ou Ce petit coup au coeur quand la lumière s'éteint et que le film
commence (2007) (dio "Occupations")
Direktøren for det hele (2006)
Manderlay (2005)
Dogville: The Pilot (2003) (video)
De fem benspænd (2003) (dio "The Perfect Human: Avedøre, Denmark") (nepotpisan)
Dogville (2003)
D-dag - Den færdige film (2001) (TV)
Ples u mraku (Dancer in the Dark, 2000)
D-dag - Lise (2000) (TV)
D-dag (2000) (TV)
Idioti (Idioterne, 1998)
Riget (TV serija, 8 nastavaka, 1994-1997)
Lomeći valove (Breaking the Waves, 1996)
Lærerværelset (TV serija, 6 nastavaka, 1994)
Europa (1991)
Medea (1988) (TV)
Epidemic (1987)
Forbrydelsens element (1984)
Slike oslobođenja (Befrielsesbilleder, 1982) (srednjemetražni)
Zadnji detalj (Den sidste detalje, 1981) (srednjemetražni)
Nokturno (Nocturne, 1980) (kratkometražni)
Menthe - la bienheureuse (1979) (srednjemetražni)
Orchidégartneren (1977) (srednjemetražni)
En blomst (1971) (kratkometražni)
Hvorfor flygte fra det du ved du ikke kan flygte fra? Fordi du er en kujon (1970)
(kratkometražni)
Et skakspil (1969) (kratkometražni)
En røvsyg oplevelse (1969) (kratkometražni)
Nat, skat (1968) (kratkometražni)
Turen til Squashland (1967) (kratkometražni)

Pročitati Manifest Dogme 95.