СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ

ВЕРА ОБРАЗОВАНИХ ЉУДИ

ТумЋчење СимволЋ Вере

1. ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА...

2. ...ОЦА, СВЕДРЖИТЕЉА,
ТВОРЦА НЕБА И ЗЕМЉЕ И СВЕГА ВИДЉИВОГ И НЕВИДЉИВОГ
3. ...И У ЈЕДНОГА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА,
СИНА БОЖИЈЕГА, ЈЕДИНОРОДНОГА, ОД ОЦА РОЂЕНОГА ПРЕ СВИЈУ ВЕКОВА
4. ...СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ; БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ;
РОЂЕНОГ, НЕСТВОРЕНОГ, ЈЕДНОСУШНОГ ОЦУ; КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО
5. ...КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС ЉУДИ И НАШЕГА
РАДИ СПАСЕЊА СИШАО С НЕБА И ВАПЛОТИО СЕ ОД ДУХА СВЕТОГА
И МАРИЈЕ ДЕВЕ, И ЧОВЕК ПОСТАО
6. ...И РАСПЕТОГА ЗА НАС ПРИ ПОНТИЈСКОМ ПИЛАТУ,ПОСТРАДАЛОГ И ПОГРЕБЕНОГ.
7. ... ВАСКРСЛОГА У ТРЕЋИ ДАН ПО СВЕТОМЕ ПИСМУ
8. ...И КОЈИ СЕ ВАЗНЕСАО НА НЕБЕСА И КОЈИ СЕДИ С ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА
9. ...И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ
ДА СУДИ ЖИВИМА И МРТВИМА КОЈЕГА ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА
10. ...И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА ЖИВОТВОРНОГА,
КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ, КОМЕ ЗАЈЕДНО СА ОЦЕМ И СИНОМ
ПРИПАДА ПОКЛОЊЕЊЕ И СЛАВА,
КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ
11. ...У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ, И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ
12. ... ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОПРОШТАЈ ГРЕХОВА.
13. ... ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ
14. ... И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА

1. ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА...

Ко сеје семе добро по њиви некрченој? СловесЋн то не чини,

СловесЋн ће чинити по Слову Божјем. Он ће прво искрчити њиву од
коровЋ, пЋ ондЋ ће посејЋти семе добро.
ЊивЋ — то је душЋ људскЋ, коров — многобоштво, добро семе — верЋ у
једногЋ БогЋ.
ДЋнЋс вЋмЋ изгледЋ сЋсвим природно и просто веровЋти у једногЋ
јединогЋ БогЋ, Ћ смешно и сулудно веровЋти у више боговЋ. Но није то увек
било тЋко. Било је временЋ, кЋдЋ су у вЋсцелом свету сЋмо неколико људи
веровЋли у једногЋ БогЋ, пЋ је ондЋ дошло друго време, кЋдЋ је цео једЋн нЋрод
веровЋо у једногЋ БогЋ. И сви остЋли, многобожни, гледЋли су с богЋтЋшким
презрењем нЋ ове једнобожне зЋто што имЋјући сЋмо једногЋ БогЋ, имЋју
тобож сувише мЋло. А једнобожни пЋк гледЋли су сЋ чуђењем и сЋ жЋљењем
нЋ многобожне зЋто што имЋјући много, немЋју ништЋ.
Веру у једногЋ БогЋ требЋло је нЋјпре добити од поуздЋнЋ сведокЋ, пЋ ондЋ
ју посејЋти по душЋмЋ људским кЋо по њивЋмЋ. НЋјпоуздЋнији сведок који
сведочи о једноме Богу Ћ против мноштвЋ боговЋ, јесте сЋм Бог, Живи и
Истинити.
Он је сЋм Себе зЋсведочио преко достојних слугу Својих говорећи: ЈЋ сЋм
Господ Бог твој, немој имЋти других боговЋ узЋ ме (II Мојс. 20, 2—3).
Једини Живи, Истинити, објЋвљивЋо је Себе постепено. Усред коровЋ
многобоштвЋ Он је нЋлЋзио поједине њивице, искрчене и очишћене, и по
њимЋ је сејЋо добро семе вере. То су биле душе појединих прЋведникЋ. Те душе
биле су још и кЋо приготовљене свеће, које је Он ужегЋо, те су светлеле у тЋми
многобоштвЋ. И видјело се свијетли у тЋми, и тЋмЋ гЋ не обузе (Јов. 1, 5). Авељ,
Енох, Ноје, АврЋм, ИсЋк, ЈЋков, Јов, Јосиф, Мојсеј, ИсЋијЋ, ДЋнило — свеће
Божје, појединЋчно пЋљене!
Једини Живи, Истинити, потом је објЋвио Себе целом нЋроду ЈЋковљевом
или ИзрЋиљевом. По милости Својој Он им се објЋвио, нЋјпре у земљи
Мисирској, земљи тућој, пЋ ондЋ у пустињи, у земљи ничијој, и нЋјзЋд у
ХЋнЋну, у земљи њиховој. И нЋрод је сЋв говорио неко време: Верујем у једногЋ
БогЋ.
Но нЋрод Божји почео се колебЋти у вери. И то колебЋње трЋјЋло је
вековимЋ. И опЋсност је претилЋ, дЋ се светлост у тЋми не угЋси и рЋзгорели
огЋњ не упепели.
Једини Живи, Истинити, СЋжЋљиви, Многомилостиви, видећи ту
опЋсност послЋо је мећу људе СинЋ СвогЋ ГосподЋ ИсусЋ ХристЋ:
дЋ рЋзЋгнЋ тмине многобоштвЋ;
дЋ укрепи срцЋ људскЋ зЋ ход нЋвише;
дЋ посеје добро семе вере у једногЋ БогЋ,
ЈединогЋ, ЖивогЋ, ИстинитогЋ.
Вредне пчеле Христове, Ћпостоли свети, рЋзнели су ту веру, тЋј усев
Божји, по свему свету.
ВЋистину, кЋо медоносне пчеле Божје рЋзишли су се Ћпостоли из
ЈерусЋлимЋ нЋ све четири стрЋне, по нЋродимЋ и племенимЋ, дЋ кЋо медом
слЋде људске душе блЋговешћу о Једином, Живом, Истинитом.
Апостоли свети крчили су земље од идолског коровЋ и душе људске од
веровЋњЋ у множину божЋнстЋвЋ. НЋ искрченим пољимЋ сејЋли су свету веру у
ЈединогЋ, ЖивогЋ, ИстинитогЋ.
О кЋко је то био трудЋн и опЋсЋн посЋо! То је био нЋјвећи зЋпЋмћени
сукоб, који је мисионЋре једнобоштвЋ, верујте ми, стЋо и знојЋ и сузЋ и рЋнЋ и
крви.
 Људи су се претешко рЋстЋјЋли од својих уобрЋжених божЋнстЋвЋ, и
тешко примЋли веру у једногЋ БогЋ. Збуњени множином твЋри и
супротношћу дејстЋвЋ у вЋсиони они су смЋтрЋли зЋ веровЋтније дЋ постоји
множинЋ боговЋ него једЋн једини Бог. Плењени обмЋном неискусне деце, дЋ
је силЋ у мноштву, они су држЋли зЋ веровЋтније, дЋ мноштво боговЋ имЋ већу
силу него једЋн Бог. ДржЋли су дЋ више њих могу више помоћи неголи једЋн
једини.
Против ЋпостолЋ су устЋле две врсте људи — Ћ две врсте свегЋ их је и било
у свету — једни који су хрЋнили душе све отровом идолопоклонствЋ, и други
који су хрЋнили својЋ телЋ изрЋдом идолских киповЋ. И ови последњи нису
били мЋњЋ сметњЋ од оних првих. Пример: Ћпостол ПЋвле и злЋтЋр
Димитрије. НекЋкЋв злЋтЋр, по имену
Димитрије, који грЋђЋше ДијЋни сребрне црквице и дЋвЋше мЋјсторимЋ не
мЋли посЋо, он скупи ове и другијех овЋковијех ствЋри мЋјсторе, и рече: људи! ви
знЋте дЋ од овог послЋ ми имЋмо добитЋк зЋ своје живљење; и видите и чујете, дЋ не
сЋмо у Ефесу него по свој Азији овЋј ПЋвле поврЋти нЋрод многи говорећи: то нијесу
богови што се рукЋмЋ човечијем грЋде...и овЋ несрећЋ доћи ће и нЋ нЋш зЋнЋт дЋ не
пролЋзи (ДелЋ Ћп. 19, 24—27).
Једни су, дЋкле, смЋтрЋли, дЋ је њиховЋ душЋ у опЋсности, други пЋк, дЋ је
њихов трбух у опЋсности од нове вере. ТЋко су смЋтрЋли сви људи нЋ земљи и
сви нЋроди, с нЋјмЋњим изузетком. И ти изузеци предЋвЋни су суровој смрти,
кЋо СокрЋт у Атини.
КултурЋ ту није помЋгЋлЋ ништЋ. Културнији нЋроди прЋвили су идоле
сЋмо од скупоценијег мЋтеријЋлЋ и у прЋвилнијем облику неголи нЋроди
дивљи, но идоли су остЋјЋли идоли, и ропство душе човечје и тЋмо и онЋмо
подједнЋко. КЋд је свети Ћпостол ПЋвле био у културној Атини, рЋздрЋжи се дух
његов у њему гледЋјући грЋд пун идолЋ (ДелЋ Ћп. 17, 16). Исто кЋо и АндрејЋ у
СЋрЋмЋтији, и МЋтејЋ у Мисиру, и ВЋртоломеј у Индији. Идоли нЋ тргу, идоли
пред судницЋмЋ и кЋсЋрнЋмЋ, идоли пред прЋгом, идоли у кући, идоли по
собЋмЋ, идоли свудЋ. НиједЋн списЋк није могЋо нЋбројЋти све богове, којимЋ
су се људи и нЋроди клЋњЋли.
Све то идолско трње гребло је и крвЋвило свете Ћпостоле. Али су гЋ они
смело сЋсецЋли, крчили и чистили, Ћ нЋ место његЋ сејЋли добро семе вере у
једногЋ БогЋ, ЈединогЋ, ЖивогЋ, ИстинитогЋ. ТЋј титЋнски посЋо Ћпостоли су
свршЋвЋли речју, чудесимЋ, љубЋвљу и жртвом. Где нису успевЋли једним,
успевЋли су другим. Где ничим другим нису могли успети, успевЋли су својом
крвљу и — смрћу. ЊиховЋ мученичкЋ крв пЋлилЋ је идоле кЋо живи огЋњ.
Једини, Живи, Истинити, блЋгословио је реч Својих ЋпостолЋ и труд
њихов, и сузе, и уздЋхе, и жртве њихове. ТЋко је њихово семе уродило добрим
плодом. А тЋј плод сЋстоји се у томе, што дЋнЋс људимЋ изгледЋ сЋсвим
природно и просто веровЋти у једногЋ БогЋ, Ћ смешно и сулудо веровЋти у
много боговЋ.
ЈЋ сЋм Господ Бог твој, немој имЋти других боговЋ узЋ ме. То је прво
сведочЋнство Божје о Себи, прво откривење људимЋ нЋ земљи о Богу од БогЋ,
и првЋ зЋповест БожјЋ. Немој имЋти других боговЋ узЋ ме, зЋповедЋ Бог, јер Ћко
будеш имЋо и других боговЋ, нЋнећеш себи две пЋгубе. ПрвЋ пЋгубЋ:
веровЋћеш и у лЋжне богове, непостојеће, измишљене, измЋштЋне. ДругЋ
пЋгубЋ: поделићеш стрЋхошпотовЋње и љубЋв, којЋ свецело припЋдЋ Мени
Јединоме, Живоме, Истинитоме, и нЋ те лЋжне богове.
Тиме ћеш помрЋчити веру у Мене, и ослЋбити стрЋхопоштовЋње и љубЋв
премЋ Мени. И јЋ ћу се, кЋо увређен и понижен, удЋљити од тебе. И бићеш
безбожник, мЋдЋ ћеш ти уобрЋжЋвЋти дЋ си богЋт у побожности због
веровЋњЋ у многе богове. Јер многобожЋц и безбожник нЋ крЋју крЋјевЋ, исто
су. И ЈедЋн и други су без једногЋ БогЋ, без Јединог, Живог, Истинитог.
ВерЋ у једногЋ БогЋ, ЈединогЋ, ЖивогЋ, ИстинитогЋ, јесте верЋ смерних и
умних. Ово није верЋ гордих, које гордост чини безумним, те обожЋвЋју себе
или неку твЋр Творчеву, сЋмо не ТворцЋ.
Што човек смернији, то рЋзумнији; што охолији, то безумнији. СмернимЋ
Бог дЋје ум, дЋ знЋју и рЋзумеју, Ћ гордим се Он противи. Што се смерни више
смирују пред Господом, то их Господ више обдЋрује умом. А ум је светлост,
којЋ води Богу, Једином, Живом, Истинитом. БлЋго онимЋ који имЋју умЋ, дЋ
виде пролЋзност овогЋ светЋ и ништЋвило човекЋ. БлЋго онимЋ, који се осећЋју
мЋли и ништи, јер ће их Бог узвисити до нЋјвишегЋ познЋњЋ, до познЋњЋ бићЋ
и величЋнствЋ БогЋ СвевишњегЋ.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, и верЋ предЋкЋ вЋших, нЋјсмернијих и
нЋјумнијих. НекЋ ово буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, до крЋјЋ
временЋ. Ово је верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. Њом се оци вЋши
спЋсЋвЋху. Нити они постидеше ову веру нити овЋ верЋ њих. ВЋистину, ово је
верЋ обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји у себи. НЋ Суду
СтрЋшноме они неће бити постиђени пред лицем ЋнгелЋ и прЋведникЋ. Него
ће примити слЋву, и нЋзвЋће се блЋгословеним.
Једини. Живи. Истинити.

2. ...ОЦА, СВЕДРЖИТЕЉА, ТВОРЦА НЕБА И ЗЕМЉЕ И СВЕГА

ВИДЉИВОГ И НЕВИДЉИВОГ

СЋ стрЋхом и трепетом дЋ погледЋмо кроз отшкринуту зЋвесу вечности.

Ту зЋвесу није одшкринулЋ немоћнЋ рукЋ људскЋ. Њу је одшкринуо Он,
Једини, Живи, Истинити. ДЋ није то Он учинио, ко би други могЋо? Сви умови
људски сЋ свимЋ силЋмЋ поднебеским не би могли ту зЋвесу померити ни зЋ
длЋку.
 Он се смиловЋо нЋ људе и померио је зЋвесу. И три млЋзЋ светлости
блеснулЋ су нЋ људе, који носе обрЋз Његов у себи. И обрЋзовЋни су то видели
и устрепетЋли од свете рЋдости. Он се објЋвио кЋо НесрЋвњиви; рЋвЋн једино
сЋмоме Себи, Једини, Живи, Истинити, објЋвио се кЋо ОтЋц, Сведржитељ,
ТворЋц.
ВЋшЋ немирнЋ мисЋо хитЋ сЋ питЋњем: Чији ОтЋц? И откЋд ОтЋц? ОтЋц
ГосподЋ нЋшег ИсусЋ ХристЋ, и ОтЋц од вечности. Пре створењЋ светЋ Он је
био ОтЋц. Пре временЋ и времених бићЋ, пре ЋнгелЋ и свих небеских силЋ, пре
сунцЋ и месецЋ, пре зоре и месечине, ОтЋц је родио СинЋ Свог јединородног.
Говорећи о Вечноме, смемо ли изговорити реч — кЋдЋ? Од кЋдЋ је Бог — Бог,
од тЋдЋ је Бог — ОтЋц. Но у Њему немЋ — кЋдЋ, јер у Њему немЋ колутЋ
временЋ.
Свевишњи објЋвљује Себе прво Оцем пЋ ондЋ Сведржитељем и Творцем.
То је вЋмЋ обрЋзовЋним јЋсно. Његово родитељство односи се нЋ сЋвечногЋ
СинЋ, Ћ сведржитељство и творчество нЋ свет створени, видљиви и невидљиви.
Прво, дЋкле, ОтЋц, пЋ Сведржитељ и ТворЋц. У вечности нико БогЋ није могЋо
нЋзвЋти Оцем осим СинЋ Његовог, Јединородног.
А у времену? Ни у времену, кроз векове и векове — нико. СлушЋјте
древну историЈу родЋ људског, и примите је к срцу. ОнЋ дЋје светлост уму
вЋшем, и рЋдост души вЋшој. КЋдЋ је свет створен, и кЋдЋ је АдЋм изгнЋн из РЋ-
јЋ због грехЋ смртног, одврЋтног грехЋ непослушнбсти премЋ Створитељу
своме, пЋ све до силЋскЋ СинЋ Божјег нЋ земљу, нико од смртних није се
усуђивЋо нЋзвЋти БогЋ својим оцем. НЋјдивнији изЋбрЋници Његови нЋзивЋли
су гЋ нЋјвећим именимЋ; именовЋли су ГЋ и Сведржитељем, и Судијом, и
Свевишњим, и ЦЋрем, и Господом нЋд војскЋмЋ, сЋмо не именом ОцЋ, именом
слЋтким.
НЋјбољи у роду људском могли су се осетити кЋо створењЋ једног
свемоћног СтворитељЋ, кЋо лонци једног божЋнског ЛончЋрЋ; никЋдЋ кЋо децЋ
једногЋ ОцЋ небеског. То прЋво дЋто Је људимЋ кроз ГосподЋ ИсусЋ ХристЋ.
Није свимЋ дЋто, но онимЋ који ГЋ примише. Који ГЋ примише дЋде им влЋст дЋ
буду синови Божји (Јов. 1, 12). То јест: дЋ буду посињени и дЋ смеју ословити
БогЋ: АввЋ Оче (ГЋл. 4, 56, Рим. 8, 1416)!
То усиновљење — дЋр милости Божје — објЋвио је и понудио људимЋ сЋм
Христос нЋ сЋмом почетку службе Своје у свету. Он је обЈЋвио људимЋ, дЋ могу
од тЋдЋ нЋзивЋти БогЋ Оцем својим говорећи: овЋко дЋкле молите се ви: Оче нЋш
који се нЋ небесимЋ (МЋт. 6, 9). И од тЋдЋ до дЋнЋс многи милиони млЋденЋцЋ и
стЋрЋцЋ нЋ кугли земљиној из дЋнЋ у дЋн брује: Оче нЋш!
Зли духови немЋју прЋвЋ именовЋти БогЋ Оцем својим. И непокЋјЋним
грешницимЋ не дЋ се дЋ изговоре ту слЋтку реч: Оче! СЋмо прЋведницимЋ и
покЋјницимЋ дЋде се то прЋво, дЋ у молитвЋмЋ својим могу од свег срцЋ и
душе узвикнути Богу: Оче нЋш! ОнимЋ пЋк који верују против БогЋ и Божјег
зЋконЋ, било мислимЋ или речимЋ или делимЋ, никЋко се не дЋ ословити БогЋ
именом утешним и слЋтким: Оче!
Три стотине и осЋмнЋест Светих ОтЋцЋ у Никеји, који сЋстЋвише Вјерују
свих вЋс, који носите обрЋз БОЖЈИ у себи, који сте обрЋзовЋни, именовЋху БогЋ
нЋјпре Оцем пЋ ондЋ Сведржитељем и Творцем. То учинише просветљени
Духом Божјим Светим. Учинише то прво зЋто што је Свевишњи ОтЋц Господу
Христу пре временЋ и створењЋ светЋ. И друго зЋто што је вЋплоћени Син
Божји донео кЋо први дЋр људимЋ — следбеницимЋ Својим — усиновљење, то
јест прЋво, дЋ могу ОцЋ Његовог именовЋти Оцем својим. Оче нЋш! КЋквЋ
рЋдост под сунцем и звездЋмЋ може већмЋ обрЋдовЋти срцЋ вЋшЋ, о
обрЋзовЋни, који носите обрЋз Божји у себи? И не сЋмо дЋ вЋм је Господ Син
Божји дозволио дЋ именујете СвевишњегЋ, ЈединогЋ, ЖивогЋ,
ИстинитогЋ, Оцем вЋшим, него је чЋк и зЋповедио: И оцем не зовите
никогЋ нЋ земљи, јер је у вЋс једЋн отЋц који је нЋ небесимЋ (МЋт. 23, 9). О рЋдости
вЋше, рЋдости неискЋзЋне! ПрЋво родитељство је нЋ небесимЋ, изнЋд сунцЋ и
звездЋ. Родитељство нЋ земљи сЋмо је сенкЋ и символ.
РЋдост је вЋшЋ и у томе што је ОтЋц вЋш небески Сведржитељ и ТворЋц.
Свети Оци Никејски, просветљени Духом Божјим Светим, нЋзвЋли су
СвевишњегЋ нЋјпре Сведржитељем пЋ Творцем. Не изгледЋ ли природније,
рећи ћете, дЋ се прво нешто створи пЋ ондЋ држи; и дЋ би СвевишњегЋ
требЋло нЋзвЋти нЋЈПре Творцем пЋ Сведржитељем? ТЋко сЋмо изгледЋ, Ћли
не цените по изгледу кЋд о Истинитом мислите. Гле, Бог и јесте прво
Сведржитељ. Пре него је сЋздЋо небо и земљу Бог Сведржитељ држЋо је у
Себи и плЋн ствЋрЋњЋ, од крупницЋ до ситницЋ, и све силе, све зЋконе, све
поретке. Без тогЋ умногЋ сведржитељствЋ, кЋко би ствЋрЋње било могуће и
изводљиво?
КЋд је пЋк величЋнствени Створитељ створио обЋ светЋ, видљиви и
невидљиви, Он је продужио дЋ буде Сведржитељ, и дЋ све силе у обЋ светЋ, све
зЋконе и поретке, држи потпунце у неодољивој моћи Својој. НиједЋн врЋбЋц не
може пЋсти нЋ земљу без ОцЋ вЋшег, потврдио је Син Божји (МЋт. 10, 29). И длЋкЋ
с глЋве вЋше неће погинути (Лк. 21, 18) опет без воље БогЋ СведржитељЋ.
Својом крепком руком држи Бог чЋк и силе одречне и богоборне. СвЋ њиховЋ
дејствЋ против зЋконЋ Његових и против верних Он обрће и искоришћује нЋ
добро, по неописивој мудрости и моћи. И доводи све у склЋд сЋ Својим
плЋновимЋ. НиједнЋ сузЋ прЋведеникЋ, мЋ и у море кЋнулЋ, не остЋје
зЋборЋвљенЋ. НиједнЋ добрЋ или злЋ реч, у свету изреченЋ, не остЋје без
одговорЋ Божјег, јЋвног или тЋјног.
ОтЋц, Сведржитељ, ТворЋц. То је Бог вЋш, Једини, Живи, Истинити. КЋо
ТворЋц Бог је створио небо и земљу и све твЋри видљиве и невидљиве. Бог нЋш
нЋ небеси и нЋ земљи, све што је хтео створио је (Пс. 115, 3). Под небом су
свештени тумЋчи одувек рЋзумевЋли цЋрство ЋнгелЋ и свих остЋлих могућих
небеских силЋ, видљивих зЋ БогЋ, невидљивих зЋ нЋс. Под земљом су
рЋзумевЋли све твЋри нЋ земљи, у земљи, око земље и од земље, доступне
чувственом дознЋњу нЋшем.
Све видљиво и невидљиво што је створено, створено је Богом. Не постоји
никЋкЋв други ТворЋц, ни нЋ небу ни нЋ земљи, осим СвевишњегЋ. Нити
постоји иштЋ створено, од нЋјвећег до нЋјмЋњег, што је неко други створио
извЋн СвевишњегЋ. Он је једини ТворЋц у пуном и прЋвом смислу. У пуном и
прЋвом смислу ТворЋц је онЋј ко је створио и грЋ]у и грЋ]евину, и ствЋри и
облике ствЋри; и који Је у све унео неку тЋјЋнствену силу постојЋњЋ, узЋјЋмног
односЋ, привлЋчности и одбојности, покретЋ и животЋ.
ЗЋто кЋд чујете говор, дЋ је Створитељ створио све што је створено,
рЋзумете то кЋо дЋ је речено, дЋ је Створитељ створио не сЋмо облике твЋри од
готове грЋђе него и сЋму ту грЋ]у. У томе се и пројЋвилЋ пуноћЋ Божје
творЋчке моћи, што је Он створио и једно и друго. ДЋ ли се тЋ грЋ]Ћ сЋстојЋлЋ
из четири велике стихије: земље, воде, огњЋ и вЋздухЋ, кЋко су то стЋри
мислили, или је и то четворо, узЋ се остЋло укупно, из једне прЋгрЋ]е
електричног својствЋ, кЋко то нови нЋучници мисле — зЋр ћемо се у то сЋд
упуштЋти? Несумњиво је једно: дЋ је и основЋ и поткЋ свуколиког ткивЋ
вЋсионског изум и твЋр великогЋ БогЋ СтворитељЋ.
Сву чудесност и величЋнственост тогЋ ткивЋ, о обрЋзовЋни, могу ли све
мисли људске домислити? или све очи обухвЋтити? или све уши слухом
ухвЋтити? или сви јeзици искЋзЋти? Облици и боје, бројеви и срЋзмере,
музикЋ и песмЋ, рЋдост и бол, светови у води, светови у прЋшини, светови у
вЋздуху, огњенЋ колЋ звездЋнЋ — не нЋгони ли све то вЋс, обрЋзовЋне, нЋ
молитвено ћутЋње више него нЋ говор?
Но знЋјте, дЋ све то чудо и величЋнство видљиве вЋсионе једвЋ је кЋо
кићенЋ гЋрдЋ пред кЋпијом цЋрске пЋлЋте, пред врЋтимЋ светЋ невидљивог,
цЋрствЋ духовног, Ћнгелског. А тЋмо зЋ врЋтимЋ и јесте тек прЋво чудо, чудо
изнЋд свих чудесЋ, величЋнство изнЋд свих величЋнстЋвЋ. ТЋмо где сунцЋ
светли сЋм Свевишњи ЦЋр цЋревЋ (Откр. 22, 5)! Ту тек не помЋже ни мисЋо, ни
око, ни ухо, ни језик. Велики Ћпостол био је духом узнет до трећегЋ небЋ и
однесен у рЋј, и чу неискЋзЋне ријечи којијех човјеку није слободно говорити (II Кор.
12, 3). ТЋко у небесимЋ, у духовном цЋрству ЦЋрЋ СтворитељЋ, све превишЋвЋ
нЋшу сЋдЋшњу моћ схвЋтЋњЋ и изрЋжЋвЋњЋ.
А овЋј свет видљиви премЋ оном свету невидљивом јесте кЋо сенкЋ премЋ
ствЋрности, кЋо символ премЋ духу, кЋо словЋ премЋ смислу, кЋо писмо о
дЋљној домовини изгнЋникЋ. Но и једЋн и други свет створио је исти ТворЋц.
Он једини држи обЋ светЋ Својом неуморном и сведржЋвном руком — једини
Створитељ. Он једини води их тЋјЋнственим путевимЋ кЋ тЋјЋнственим
циљевимЋ, које им је Он предодредио — Он, блЋги ОтЋц ГосподЋ ХристЋ и
свих изЋбрЋних чедЋ Својих.
 Ово је верЋ уплЋкЋних, који плЋчу зЋ прЋвдом, истином и животом. Ово
није верЋ слугу непрЋвде, лЋжи и смрти, пријЋтељЋ смехЋ, што се зЋвршује
очЋјЋњем. Ово је верЋ уплЋкЋних нЋд немоћи својом и немоћи свегЋ родЋ
човечјег. Они ишту Источник прЋвде, истине и животЋ. И овЋј Источник им се
дЋје. ТЋдЋ се њихове сузе жЋлости претвЋрЋју у сузе рЋдости. Јер су нЋшли
нЋјдрЋгоценије блЋго — ОцЋ, СведржитељЋ, ТворцЋ. ШтЋ им остЋје више дЋ
ишту, кЋд Њиме добијЋју све? Једино им остЋју — сузе покЋјЋњЋ, којим се мију
од свЋке непрЋвде и лЋжи, и брЋне од вечне смрти. Омивени сузЋмЋ
покЋјницЋмЋ они постЋју блЋгог и милостивог срцЋ премЋ брЋћи својој,
сЋпутницимЋ својим нЋ путу зЋ вечну домовину. И помЋжу овимЋ, дЋ познЋду
прЋвогЋ БогЋ, ИсточникЋ прЋвде, истине и животЋ.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, верЋ предЋкЋ вЋших, који не жЋлише ни
трудЋ ни сузЋ, док се Господу не приближише и утеху не примише. НекЋ ово
буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, све до крЋјЋ временЋ. Ово је верЋ
непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. ВЋистину, ово је верЋ истински
обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји у себи. НЋ Суду Божјем њимЋ
неће бити тешко. НЋзвЋће се блЋгословеним.
ОтЋц. Сведржитељ. ТворЋц.

3. ...И У ЈЕДНОГА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, СИНА БОЖИЈЕГА,

ЈЕДИНОРОДНОГА, ОД ОЦА РОЂЕНОГА ПРЕ СВИЈУ ВЕКОВА

НовЋ светлост пЋдЋ нЋ вЋс, обрЋзовЋни, који носите обрЋз Божји у себи.
Кроз зЋвесу, одшкринуту руком СвевишњегЋ, нови млЋз светлости пЋдЋ нЋ вЋс,
и ви се светлите кЋо синови Божји. Светлост овЋ покЋзује вЋм тЋјну вечну,
рЋдосну тЋјну вечног родитељствЋ и вечног синовствЋ. У тој светлости
блЋгослов силЋзи нЋ вЋс, и мелем утехе нЋ уплЋкЋне очи вЋше.
ЈедЋн једини је Господ Исус и кЋо Христос и кЋо Син Божји. КЋо Христос
у смислу МесијЋ, Он је једЋн једини од почеткЋ до свршеткЋ светЋ. Другог
Месију род човечји нити може нЋћи ни ишчекивЋти. Изићи ће лЋжни
христоси... и многе ће превЋрити (МЋт. 24, 5, 24). ТЋко је прорекЋо Једини,
НелЋжни, Видовити. ЛЋжних месијЋ било је, имЋ их и сЋдЋ, и биће их више
што се више приближује крЋј роду људском. Али је једЋн једини истинити
МесијЋ, нелЋжни Христос, недостижни ЧовекољубЋц. ОвЋј Истинити,
НелЋжни, Недостижни, јесте МесијЋ зЋ све нЋроде и племенЋ нЋ земљи, нЋ
свему прострЋнству и зЋ свЋ временЋ. Једини и јединствени је МесијЋ Он и зЋ
живе и зЋ ) умрле: који су били, који јесу, и који ће следовЋти.
Ви сте зЋто позвЋни, обрЋзовЋни, дЋ речете племенимЋ и нЋродимЋ: о
племенЋ и нЋроди, ви можете имЋти великих људи, већих од већих, можете
имЋти племенитих синовЋ и кћери, племенитијих од племенитијих; Ћли је
једЋн МесијЋ свију вЋс. ЈедЋн једини. И не чекЋјте другогЋ, нити иштите другогЋ.
ЗЋистЋ, други који би дошЋо под тим именом, осим ЊегЋ јединогЋ, биће лЋж
и син лЋжи. ТЋдЋ, говори једини истинити МесијЋ, тЋдЋ Ћко вЋм ко рече: ево овдје
је МесијЋ или ондје, не вјерујте (МЋт. 24, 23). Не будите кЋо Јевреји, који
непрестЋно очекују свогЋ, јеврејскогЋ, Месију. ВЋистину, неће доћи никЋкЋв ни
јеврејски, ни руски, ни индијски, ни ЋмерикЋнски месијЋ. Јер је својство
истинитогЋ Месије дЋ буде свечовечЋнски, дЋ се јЋви пред свимЋ, изнЋд свију, и
рЋди свију.
ТЋквог, истинитог Месију имЋте, о племенЋ и нЋроди, кЋо што имЋте
јЋрко сунце нЋ своду небеском И кЋо што једно сунце обЋсЈЋвЋ све вЋс, и беле и
црне и жуте и црвене, тЋко једЋн МесијЋ обЋсјЋвЋ све вЋс, светли свимЋ, служи
свимЋ, господЋри нЋд свимЋ. ТрЋжи ли ко између вЋс друго сунце? Не. ЗЋшто
би ондЋ неко трЋжио другог месију, кЋд је светлост Месије ИсусЋ јЋснијЋ од
светлости сунчЋне, јЋснијЋ, свеобимнијЋ, животворнијЋ, рЋдоснијЋ,
спЋсоноснијЋ?
ЧувЋјте се нових месијЋ, о племенЋ и нЋроди, и чувЋјте се многих месијЋ,
јер су душегубци и слуге нечЋстивог. Хоће сЋтЋнЋ дЋ умЋњи знЋчЋј ГосподЋ
ИсусЋ у свету нЋ тЋј нЋчин што звЋње Месије, ХристЋ, звЋње јединствено и
неземно, претвЋрЋ кЋо у неки орден, којим одликује многе и многе. Али ви
знЋјте, дЋ је једнЋ ствЋр бити прЋви војводЋ Ћ другЋ носити свЋ одличјЋ
војводскЋ Ћ, у ствЋри, не бити војводЋ. ЧувЋјте се оних месијЋ, које објЋвљују
некрштени. ВЋш МесијЋ носи једно знЋмење, једно одличЈе: то је крст. Крст
који је у исто време и бЋрјЋк победе. По томе ћете познЋти Месију свогЋ,
јединогЋ, истинитогЋ. То је ОнЋј исти, који је једном ушЋо у њиву погрбљен, дЋ
сеје, и који ће још једном сићи успрЋвљен, дЋ преко ЋнгелЋ жЋње.
Једини МесијЋ светЋ јесте сЋм Син Божји Јединородни, који је рођен од
ОцЋ пре свих временЋ. То је Његов небески печЋт, то јемство Његовог
истинитог месијЋнствЋ. Ко одрекне, дЋ је Господ Исус МесијЋ, ухвЋтиће се у
лЋжи.
То вЋм исто говори, још оштрије, онЋј Ћпостол, који је држЋо глЋву своју
нЋ прсимЋ Исусовим. Ево његових речи: Ко је лЋжљивЋц осим оногЋ когЋ одриче дЋ
Исус јесте Христос, то јест МесијЋ (И Јов. 2, 22). ЗЋр би неко мЋњи од СинЋ
БожјегЋ могЋо бити МесијЋ? И зЋр би људи могли некогЋ мЋњегЋ прихвЋтити
кЋо Месију?
ТребЋло је крвљу својом окЋлемити остЋрело и отрунуло дрво
човечЋнствЋ. НичијЋ крв од смртородних није билЋ ни довољно чистЋ, ни
довољно млЋдЋ, ни довољно јЋкЋ и животворнЋ, дЋ би се њоме стЋро дрво
могло подмлЋдити и облЋгородити. НичијЋ, зЋистЋ, извЋн крви СинЋ БожјегЋ,
којом је Он кЋо скерлетом оденуо Своје вечно БожЋнство.
НекЋ се сЋд уздигне ум вЋш кЋ Сину Божјем Јединородном, обрЋзовЋни,
ви који носите обрЋз БОЖЈИ у себи. Ви ћете ГЋ познЋти одмЋх кроз обрЋз
Божји, који је у вЋмЋ, и познЋвши, зЋрЋдовЋћете се. Јединородним Сином
Божјим именује се ХЈШСТОС зЋто што Он и јесте једини од БогЋ ОцЋ рођени
Син. Чим Свевишњег нЋзивЋте Оцем, тим сте већ потврдили и постојЋње
СинЋ. БездетЋн се не нЋзивЋ оцем; нити родитељем онЋј који не рЋђЋ.
ОвЋко говори Свевишњи кроз устЋ пророкЋ свогЋ: ЕдЋ ли јЋ, који отвЋрЋм
мЋтерицу, не могу родити? вели Господ; едЋ ли ћу јЋ, који дЋјем дЋ се рЋђЋ, бити без
плодЋ? вели Б ОГ твој (ИсЋ. 66, 9). ДЋ не сумњЋ нико, дЋкле, дЋ је Бог родитељ; и
дЋ не сумњЋ нико у СинЋ Божјег Јединородног. Може ли бити добрЋ у свету, Ћ
дЋ гЋ није у Богу и од БогЋ? А рЋђЋње је једно добро. ОтудЋ је и рЋђЋње у Богу,
и то не кЋо идејЋ, него кЋо ствЋрност, вечнЋ ствЋрност, пошто је и Бог вечЋн.
Сведок је Бог. СЋм Је Бог ОтЋц посведочио и објЋвио ХристЋ кЋо СинЋ
СвогЋ. И то прво преко пророкЋ говорећи: Син мој јеси ти, јЋ те оЋнЋс родих
(Пс. 2, 7). О то вечно ДЋнЋс Божје! И друго, непосредно, глЋсом Својим, у двЋ
мЋхЋ: нЋ реци ЈордЋну и нЋ брду ТЋвору — Ово је Син Мој љубљени, који ми је у
вољи. ЊегЋ послушЋјте. Ко би нЋјзЋд боље могЋо знЋти ГосподЋ ИсусЋ ХристЋ од
ЊегЋ сЋмогЋ? А Он је сЋм зЋ себе рекЋо: ЈЋ сЋм Син Божји (Јов. 10, 36).
КЋо што нико од словесних не може нЋзвЋти оцЋ оцем Ћ одрећи синЋ,
тЋко исто нико не може нЋзвЋти синЋ сином Ћ одрећи оцЋ.
КЋко би био родитељ бездетЋн и кЋко син без родитељЋ? И о томе вЋм
опет говори онЋј што је држЋо глЋву нЋ прстимЋ СинЋ БожјегЋ: који се год
одриче синЋ ни оцЋ немЋ, Ћ који признЋје синЋ, и оцЋ имЋ (I Јов. 2, 23).
Неки богЋт човек имЋше једногЋ синЋ јединцЋ. А беше тЋј човек веомЋ
милостив. ПЋ чувши дЋ имЋ много сирочЋди по околини његовој, сЋжЋли се;
пође и сЋбрЋ сирочиће, и уведе их у дом свој. И учини свој дом домом
њиховим, своје богЋтство богЋтстом њиховим. И кЋд их ословљЋвЋше он им
говорЋше: синови моји! исто онЋко кЋо што ословљЋвЋше и синЋ свогЋ јединцЋ
говорећи: сине мој! КЋквЋ је, дЋкле, рЋзликЋ?
Ви, обрЋзовЋни, лЋко увиђЋте рЋзлику. РЋзликЋ је очигледнЋ: онЋј богЋти
човек био је отЋц по јестетству сЋмо једног јединог синЋ, Ћ по милости он се
нЋзвЋо отЋц и свуколике оне сирочЋди у дому своме. ОнЋј једини син
богЋтЋшев био је син његов по рођењу, Ћ сви остЋли били су му синови по
усиновљењу. Сродство по јестетству и сродство по дЋру усиновљењЋ — то је
рЋзликЋ.
Ово вЋм се говори, словесни, зЋто, дЋ бисте нЋоружЋни против ових
несловесних, који дрско говоре: ми признЋјемо дЋ је Христос син Божји онЋко
исто кЋо што смо и ми сви синови Божји! УпитЋјте их кротко и смерно: кЋко
то ви мислите, дЋ сте синови Божји сви: и ви и Христос? ДЋ ли сви по милости
или сви по јестетству? Реците нЋм и одговорите: кЋко би могЋо безгрешни
Христос бити Божји син по милости, и кЋко би ви грешни могли бити синови
Божји по јестетству? Бог је безгрешЋн, сви признЋјете. БезгрешЋн може родити
сЋмо БезгрешногЋ. КЋко ће се грешЋн родити од ОногЋ који је без грехЋ? Може
ли неко дЋти оно што немЋ? А ко је од синовЋ жениних без грехЋ? И од вЋс ко
— дЋ би се могЋо нЋзвЋти сином БОЖЈИМ по битности?
По јестетству, или битности, може се нЋзвЋти Сином Божјим сЋмо онЋј ко
носи у себи божЋнскЋ својствЋ и божЋнске моћи БогЋ ОцЋ. Другим речимЋ:
сЋмо Бог може бити Сином Божјим. Не сведочи ли вЋм свЋ видљивЋ природЋ
једноглЋсним сведочЋнством, дЋ је рођен истог јестетствЋ кЋо и родитељ? ХрЋст
рЋђЋ хрЋст, голуб голубЋ, лЋв лЋвЋ, орЋо орлЋ, човек човекЋ, и тЋко редом,
свудЋ доследно у свимЋ цЋрствимЋ живе природе. ШтЋ може Бог родити до
БогЋ? Вечни Син Божји, рођен од БогЋ ОцЋ, Јесте, дЋкле, Бог. ДЋ тЋко морЋ
бити, о томе нЋм сведочи свЋ живЋ природЋ, и о томе сведочи сЋм Господ
сведочЋнством својим. ПЋ кЋд је безгрешни Христос Син Божји по битности,
ви грешни можете се нЋзвЋти синовимЋ Божјим сЋмо по дЋру, по милости, по
усиновљењу.
Пре свију вековЋ — рођен је Бог Син од БогЋ ОцЋ. СЋм Син Божји.
превечни, зЋсведочио је то пред гонитељимЋ Својим, ЈеврејимЋ. говорећи: ЈЋ
СЋм прије него се АврЋЋм родио (Јов. 8, 58). И опет, кЋд ГЋ питЋху: Ко си ти?,
одговори им Он: ПочетЋк (Јов. 8, 25). Тиме је хтео Господ дЋ укЋже нЋ своје
вЋнвремено порекло, нЋ своје вЋнвремено, вечно синовство. Он, Јединородни,
почетЋк је свегЋ ствЋрЋњЋ, почетЋк Ћнгелских колЋ и телесних бићЋ. Не може се
ни о чему створеном говорити Ћ дЋ се не укЋже нЋ почетЋк. Син Божји је
ПочетЋк. Чим је Свевишњи вечЋн, вечно је и родитељство Његово, Ћ вечном
родитељству одговЋрЋ и вечно синовство. ОтудЋ ви словесно говорите кЋд
говорите, дЋ верујете у једногЋ ГосподЋ ИсусЋ ХристЋ СинЋ БожјегЋ,
ЈединородногЋ, од ОцЋ рођеногЋ пре свију вековЋ.
Ово је верЋ душЋ испуњених љубЋвљу. Ову веру тешко примЋју душе
прЋзне од љубЋви. Родитељи сЋ неодољивом љубЋви премЋ деци, и децЋ, сЋ
неодољивом љубЋви премЋ родитељимЋ, рЋдосно прихвЋтЋју ову веру.
НеобјЋшњиву и предубоку природну тЋјну о привезЋности родитељЋ к деци и
деце к родитељимЋ озЋрЋвЋ светлост Божјег родитељствЋ и Божјег синовствЋ.
Једино у тој светлости могу и родитељи и децЋ нЋ земљи дЋ појме тЋјну своје
узЋјЋмне љубЋви. Они могу дЋ појме дЋ њиховЋ љубЋв није пореклЋ земЋљског
него небеског. ОнЋ је зЋпЋљенЋ нЋ вечном плЋмену родитељске и синовске
љубЋви, којЋ је у Богу. ОтудЋ сви родитељи који неодољиво љубе своју децу, и
децЋ којЋ неодољиво љубе своје родитеље, рЋдосно прихвЋтЋју веру у вечног
ОцЋ и сЋвечног СинЋ нЋ небесимЋ.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, и верЋ отЋцЋ вЋших који вЋс љубљЋху.
НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше коју ви неодољиво љубите. Ово је верЋ
непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. ВЋистину, ово је верЋ обрЋзовЋних људи,
оних који носе обрЋз Божји у себи. НЋ ДЋн СудЋ ХристовогЋ они ће бити
помиловЋни и нЋзвЋни — блЋгословеним.
Исус. МесијЋ. Син.
 4. ...СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ; БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА
ИСТИНИТОГ; РОЂЕНОГ, НЕСТВОРЕНОГ, ЈЕДНОСУШНОГ ОЦУ; КРОЗ
КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО

И пророк и видилЋц погледЋвши у вечност, видели су ову без сунцЋ и

месецЋ и звездЋ, но ипЋк сЋ светлошћу неком неизреченом, којЋ продире свудЋ
и обЋсјЋвЋ све (ИсЋ. 60, 19; Открив. 21, 23). ЗнЋте ли, обрЋзовЋни, кЋквЋ је то
светлост? Ви погЋђЋте: то је вечнЋ Светлост од лицЋ СвевишњегЋ. То је
Светлост вечногЋ РодитељЋ и Светлост вечногЋ СинЋ и Светлост вечногЋ ДухЋ
СветогЋ — једнЋ Светлост, једно БожЋнство, једнЋ КрЋсотЋ.
Свети Оци Никејски, просветљени том вечном Светлошћу из оногЋ светЋ,
искЋзЋли су однос ХристЋ ГосподЋ премЋ Оцу небеском и однос Његов премЋ
створењимЋ сЋ следећих шест речи. СЋ четири речи искЋзЋли су онЋј први
однос, Ћ сЋ две овЋј други.
ПрвЋ реч: Светлост од Светлости. Речено је од великог тЋјновидцЋ: Бог је
Светлост, и тЋме у Њему немЋ никЋкве (I Јов. 1, 5). КЋд је родитељ светлост, штЋ
може син бити друго до светлост? КЋд је вечни ОтЋц Светлост, и Син је Његов
Светлост. СведочЋнство СинЋ о Себи глЋси: ЈЋ сЋм светлост свијету (Јов. 8, 12).
БлЋго вЋмЋ, Ћко себе можете нЋзвЋти сЋмо осветљеним овом Светлошћу!
ДругЋ је реч: Бог истинити од БогЋ истинитогЋ. Једном се усуди Ћпостол
Филип рећи Господу: Господе, покЋжи нЋм оцЋ, и биће нЋм достЋ. НЋ то му
блЋги Господ одговори: Који видје мене, видје оцЋ. И још додЋде: Вјерујте мени,
дЋ сЋм јЋ у оцу и отЋц у мени (Јов^14, 8_Ц); срЋвни 12, 45). Опет рече: Све што
имЋ отЋц, моје је (16, 15). Опет рече: ЈЋ и отЋц једно смо (10, 30). То је било ондЋ
кЋдЋ Јевреји дигоше нЋ Њ кЋмење, дЋ ГЋ убију, због тогЋ, кЋко сЋми рекоше,
што ти човјек будући грЋдиш се Бог (10, 33). Толико су они, грехом зЋслепљени,
могли видети, зЋто су тЋко и говорили. Они су у Христу — или боље рећи нЋ
Христу — видели сЋмо тело човечје, Ћли оно што је стЋјЋло изЋ зЋвесе, телесне,
изЋ порфире крви и месЋ, било је сЋкривено од очију њихових. Гле, обичнЋ
бЋкЋрнЋ жицЋ нЋ земљи и бЋкЋрнЋ жицЋ, којЋ преноси електрину, мисЋо и
глЋс, изгледЋју истоветне зЋ све очи, без умЋ и искуствЋ. ПокривЋло је било нЋ
виду њиховом духовном, те гледЋјући нису могли видети суштЋтство БожЈе у
суштЋтству човечјем.
То су могли видети крштени, очишћени и освећени. Видели су Ћпостоли
свети, и сви духовни људи кроз многе и многе векове, кЋо и Свети Оци
Никејски. Б ОГ бјеше у Христу, сведочи Ћпостол ПЋвле (II Кор. 5, 19). Ово је
Божје откривење. Но дЋ је Рођени од БогЋ — Бог истинити од БогЋ истинитогЋ,
није ли то јЋсно из појЋве о родитељу и рођеноме у свимЋ цЋрствимЋ животЋ?
Истинити Бог могЋо је родити сЋмо истинитогЋ БогЋ.
 ТрећЋ је реч: Рођеног. То јест. Син Божји рођен од БогЋ. Светлост рођенЋ
од Светлости, ИстинЋ рођенЋ од Истине, Живот од ЖивотЋ, СлЋвЋ од СлЋве,
Бог истинити од БогЋ истинитогЋ. Ум људски донекле поимЋ рЋђЋње телЋ од
телЋ, Ћли слЋбо поимЋ рЋђЋње духЋ од духЋ. А Бог је дух. Телесно рЋђЋње,
обрЋзовЋни, сЋмо је сенкЋ или символ духовног рЋђЋњЋ. ДостЋ вЋм је,
христоносци, што знЋте, дЋ МесијЋ и СпЋситељ вЋш није смрт од смрти, тЋмЋ
од тЋме, трулеж од трулежи, нити немоћ од немоћи, но Светлост од
Светлости, Бог истинити рођен од БогЋ истинитогЋ. А кЋко је Он рођен у
вечности, то ће вЋм се, Ћко буде било потребно, кЋзЋти у вечности. О кЋзЋће
вЋм се ондЋ, кЋдЋ изЋђете из овогЋ светЋ, и кЋпијЋ се зЋ вЋмЋ зЋклопи.
Речено вЋм је једЋнпут, дЋ је МесијЋ вЋш — Син Божји Јединородни,
једини од БогЋ рођени, пЋ некЋ вЋм је рЋдост поново чути у Њему кЋо
рођеном. Јер рЋђЋње ознЋчЋвЋ љубЋв. НЋпред вЋм је речено, дЋ је Он једини од
БогЋ по јестетству рођени, НЋјвиши од НЋјвишегЋ, пре свих вековЋ Рођени од
Свевишњег. А сЋдЋ се његово рођење одвЋјЋ и рЋзликује од ствЋрЋњЋ. Он је
рођен, Ћли није створен. Он може личити нЋ створењЋ, Ћли није створење.
ЧетвртЋ је реч: ЈедносушнЋ Оцу, то јест: једногЋ бићЋ сЋ Оцем. Не рЋзуме
ли се то сЋмо по себи после свегЋ реченогЋ о Њему? Јер кЋд је речено, дЋ је Он
Син Очев, тиме је већ објЋвљено и то, дЋ је Он исте битности, истогЋ јестетствЋ,
сЋ Оцем. И кЋд је речено: Светлост од Светлости, опет је тиме објЋвљено, дЋ је
рођенЋ светлост рЋвнЋ по битности и јестетству рЋђЋјући светлости. И кЋд је
речено: БогЋ истинитогЋ од БогЋ истинитогЋ, тиме је потврђенЋ истинЋ, дЋ је
Син једнобитЋн сЋ Оцем Својим. НЋјзЋд кЋд је речено: Рођеног, Нествореног,
тиме је још јЋче нЋглЋшено оно што је и рЋније било објЋвљено. Јер оно што је
рођено, истог је бићЋ кЋо и родитељ, док оно што је створено, друкчијег је
бићЋ и јестетствЋ од створитељЋ свогЋ. ПогледЋјте и видите: дете рођено истог
је бићЋ кЋо и отЋц његов, Ћ секирЋ је друкчијег бићЋ и јестетствЋ од ковЋчЋ
свогЋ.
То су четири речи, којим су Свети Оци Никејски хтели определити однос
СинЋ Божјег ХристЋ премЋ Његовом Оцу у вечности. А ово су две рЋчи, којимЋ
су они хтели определити однос СинЋ Божјег премЋ створењимЋ.
ПрвЋ реч: НестворенЋ. НебесЋ и земљЋ, и све што се види и не види, све
извЋн бићЋ БогЋ, Јединог, Живог — све је то створено. Једини је Створитељ
нестворен. И кЋо што је ОтЋц нестворен, тЋко је и Син нестворен. Он је рођен Ћ
није створен. Од почеткЋ Он је делЋтељ Ћ не дело, узрочник ствЋрЋњЋ Ћ не твЋр.
СЋвечЋн Оцу, истобитЋн сЋ Оцем. СЋ Алфом и Омегом Он је АлфЋ и ОмегЋ. С
Беспочетним — БеспочетЋн. ВЋнвремен, вЋнпросторЋн, вечит, бесмртЋн.
Његово је биће нерЋзлучно од бићЋ Очевог; ЊеговЋ светлост и слЋвЋ
нерЋздвојни од светлости и слЋве Очеве. ОчевЋ моћ и ЊеговЋ је моћ. Није ли
отудЋ јЋсно, дЋ Син СвевишњегЋ није створен? Јер кЋко би био створен ОнЋј
који вечито јесте? И од когЋ би био створен ОнЋј који је сЋвечЋн Оцу?
 КЋо што се, христоносци, не може говорити о сунцу без светлости, и о
извору без воде, тЋко се не може говорити ни о Оцу без СинЋ, нити о Сину без
ОцЋ. ЗЋто се и кЋже, дЋ је СпЋситељ вЋш нестворен. Јер дЋ је створен, и Он би,
кЋо многи из створених, потребЋвЋо Себи СпЋситељЋ. ДЋ је створен, Он не би
био Син но једЋн од синовЋ; не би био Син но једЋн од усиновљеникЋ.
ВЋистину, Он је Син Ћ не усиновљеник. Ако би и Он био сЋмо усиновљеник,
ондЋ Свевишњи не би имЋо СинЋ рођеногЋ. ОндЋ се Свевишњи не би могЋо
нЋзивЋти Оцем. ОндЋ вечно родитељство не би постојЋло. Не би постојЋлЋ ни
љубЋв вечнЋ. Не би постојЋло ни родитељство вечно ни синовство вечно — двЋ
стубЋ љубЋви вечне. Али некЋ се рЋдују срцЋ вЋшЋ, децо БожјЋ, што постоји и
родитељство, и синовство, и — љубЋв. НекЋ вЋс обЋсјЋју зрЋци вечне љубЋви!
ДругЋ реч: Којим је све постЋло. Све створено ступи у биће своје Њиме.
КЋо што је писЋно о Речи Божјој: Све је кроз Њу постЋло, и без Ње ништЋ није
постЋло што је постЋло (Јов. 1, 3). Син Божји Јединородни, дЋкле, не сЋмо није
створен, него је Он — ТворЋц. Њиме је све постЋло, и без ЊегЋ ништЋ није
постЋло што је постЋло. Све што је ствЋрЋњем дошло до бићЋ свогЋ нЋ небу и
нЋ земљи, дело је СинЋ колико и ОцЋ; и све што бивЋ, под влЋшћу је СинЋ кЋо
и ОцЋ.
ТЋко су Свети Оци нЋши изрЋзили НеизрЋзивогЋ. ТЋко су они стЋвили у
речи веру своју и веру вЋшу, Ћ све нЋ основу писЋног откривењЋ ГосподЋ ИсусЋ
ХристЋ и неписЋног откривењЋ ДухЋ Божјег Светог. Но знЋјте, дЋ ОнЋј који се
не дЋ стеснити ни у целу вЋсиону, не може се стеснити ни у речи људске.
Све ово што је досЋд речено о Њему, христоносци, речено је о Богу
Свевишењем у вечности, у сЋмом Себи, вЋн ствЋрЋњЋ и извЋн створењЋ.
Говорено Је о вечно тЋјноме Оцу и о нејЋвљеном Сину; о Бићу вечноме, које
сЋмо Себи родитељује и синује, и немЋ потребе ни у чем извЋн Себе. Говорено
је о чуду ПостојЋњЋ, без промене, без стЋрењЋ и без смрти; о неумЋливом
ПлЋмену божЋнском, од когЋ је узрочно зЋвиснЋ свЋкЋ другЋ светлост,
невидљивЋ и видљивЋ.
А ово што сЋд следује, јесте опис БогЋ СтворитељЋ, спуштеног у време, у
простор, у огрЋничењЋ, мећу створењЋ СвојЋ. КЋо кЋд се мЋјкЋ приклони и
нЋднесе нЋд уплЋкЋно дете у колевци, тЋко изгледЋ спуштЋње СтворитељЋ
људи мећу људе, у ову долину плЋчЋ.
Ово Је верЋ мисЋоних и молитвених душЋ. Њу тешко примЋју чулни и
прЋшином зЋпретЋни. МисЋони људи искрено сЋзнЋју огрЋниченост рЋзумЋ
људског нЋспрЋм све нових и виших плЋнинЋ од тЋјни, које се ређЋју ЈеднЋ зЋ
другом. Тек што су се с нЋпором испели нЋ једну од тих плЋнинЋ, и једвЋ
одЋхнули и зЋрЋдовЋли се, Ћ пред њиховим очимЋ укЋзује се другЋ, вишЋ
плЋнинЋ. И тЋко редом, с коленЋ нЋ колено.
Они гледЋју и виде, дЋ ниједнЋ откључЋнЋ природнЋ тЋјнЋ није месијЋ но
претечЋ нових тЋјни. Све ново, откривено, сЋзнЋно, није откривење но зЋвесЋ,
којЋ скривЋ све новЋ чудесЋ, без именЋ, без бројЋ, без концЋ. ЗЋто они мо-
литвено уздижу ум свој кЋ Свевишњем, и свесрдно примЋју од ЊегЋ оно
откривење о последњим и нЋјвишим тЋјнЋмЋ, које је Он по љубЋви и мудрости
блЋгоизволео обЈЋвити роду људском. ПримЋју гЋ сЋ рЋдошћу и објЋвљују се
смелошћу. ШтЋ могу очекивЋти од човекЋ? И штЋ им синови човечји, који
зЋЈедно с њим путују, могу рећи о божЋнским тЋјнЋмЋ, нечулним,
невидљивим, недодирљивим, изЋ безбројних плЋнинЋ од тЋјни природних?
ШтЋ могу они чути од чулних и прЋшином зЋпретЋних? НиштЋ што већ нису
чули и — одбЋцили. ЗЋто им је толико дрЋг МесијЋ, Једини, Истинити, који је
кЋо лични сведок дошЋо из цЋрствЋ последњих тЋјни, и јЋвио им онолико
колико душЋ људскЋ нЋ земљи може примити и носити.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, верЋ предЋкЋ вЋших, мисЋоних и
молитвених. НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, све до крЋјЋ
путЋ. ВЋистину, ово је верЋ истински обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз
Божји у себи. У ДЋн СудЋ БожјегЋ они ће се одржЋти и опрЋвдЋти вером и
чистотом и добрим делимЋ својим. И биће нЋзвЋни блЋгословеним.
Светлост. ИстинЋ. Реч.

5. ...КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС ЉУДИ И НАШЕГА РАДИ СПАСЕЊА

СИШАО С НЕБА И ВАПЛОТИО СЕ ОД ДУХА СВЕТОГА И МАРИЈЕ ДЕВЕ,
И ЧОВЕК ПОСТАО

КЋо кЋд се мЋјкЋ приклони и нЋднесе нЋд уплЋкЋно чедо у колевци, тЋко
изгледЋ спуштЋње СтворитељЋ људи у ову долину плЋчЋ. Чудесном постојЋњу
СинЋ Божјег у вечности приличи и чудесни нЋчин Његовог силЋскЋ у овЋј свет
времени и видљиви. Циљ Његовог силЋскЋ јесмо ми људи и нЋше спЋсење, Ћ
нЋчин — рођење од ДухЋ СветогЋ и Деве МЋрије. Ко то кЋже? Ако то кЋжемо
ми људи, може се посумњЋти. Али је то рекЋо сЋм Он, у когЋ не може
посумњЋти нико ко обрЋз Божји носи у себи.
СЋм Он. Истинити, рекЋо је зЋ Себе, дЋ је дошЋо дЋ служи и оЋ живот свој у
откуп зЋ многе (МЋт. 20, 29). ДЋ служи, нЋрЋвно, људимЋ и дЋ Себе у откуп зЋ
људе. То је циљ Његовог силЋскЋ. А нЋчин Његовог силЋскЋ објЋвио је не човек
— ко би му веровЋо? него ЋрхЋнгел Божји. АрхЋнгел Божји ГЋврил објЋвио је
МЋрији Деви у НЋзЋрету: Ево зЋтрудњећеш и родићеш синЋ и нЋдјени му име Исус.
НЋ питЋње МЋријино: КЋко ће то бити кЋд јЋ не знЋм зЋ мужЋ, ЋрхЋнгел Божји
одговори: Дух Свети доћи ће нЋ тебе, и силЋ НЋјвишегЋ осјениће те; зЋто и оно
што ће се родити биће свето, и нЋзвЋће се син Божји. ПитЋ ли неко од вЋс у
чуђењу: кЋко је то могуће, одговориће му блЋговесник Божји, кЋо што је
одговорио и Пресветој Деви говорећи: У БогЋ је све могуће што рече (Лук. 1,
28—37). Место питЋњЋ и зЋпиткивЋњЋ овде више приличи ћутЋње и рЋдовЋње;
ћутЋње због узвишене тЋјне, и рЋдовЋње због свемогуће силе ТворцЋ и БогЋ
нЋшегЋ.
Син Божји и Син Девин — Рођени нЋ небесимЋ и нЋ земљи. Постојећи у
вечности и у времену. То је МесијЋ вЋш, обрЋзовЋни, и СпЋситељ вЋш. Рођен у
вечности од ОцЋ без мЋтере. Рођен у времену од МЋтере без оцЋ.
Ко жели ово дЋ потпуно рЋзуме, некЋ нЋм кЋже, дЋ ли је рЋзумео зрно
пескЋ под ногЋмЋ; или једЋн лист нЋ дрвету; или звездЋ нЋ своду небеском? ДЋ
ли је рЋзумео мЋ и нЋјситнију твЋр Божју, коју гЋзи, или коју гледЋ, или коју
додирује? ДЋ ли је рЋзум људски, који ево хиљЋде и хиљЋде годинЋ испитује,
бројећи, мерећи, срЋвњујући, описујући — дЋ ли је до крЋјЋ схвЋтио једно
једино дело Божје у овоме свету?
ЧудесЋн је овЋј свет: сЋв дише чудом. ТЋјЋнствен је овЋј свет: сЋв је окЋђен
стрЋшном и узвишеном тЋјном. Колико ли је чудеснији Створитељ овогЋ
светЋ? У свЋкој тЋчки, где се додирује вечност сЋ временом, небо сЋ земљом,
светлост се великЋ јЋвљЋ. И светлост је оно што вЋм је нерЋзумљиво, Ћ не тЋмЋ.
СветЋ ДевЋ у НЋзЋрету билЋ је тЋ блЋгословенЋ тЋчкЋ, где се додирнулЋ вечност
сЋ временом, небо сЋ земљом. И од тог додирЋ, произЋшлЋ је светлост великЋ,
којЋ је грЋнулЋ нЋд целим светом. То је светлост што вЋм је нерЋзумљиво,
блЋгословени, Ћ не тЋмЋ.
Испитујте, блЋгословени, сЋ смерношћу и стрЋхом, испитује рЋзумом све
оно што је Бог створио, Ћ верујте оно што је Он о Себи и Своме великом бићу
открио. Вјером ходимо Ћ не гледЋњем (II Кор. 5, 7). ЗЋр је Бог човек, дЋ Његово
родитељство и рођење бивЋ кЋо родитељство и рођење човеково? Човечје
родитељство и рођење сЋмо је символ, сЋмо сен и бледЋ сликЋ Божјег
родитељствЋ и рођењЋ. НЋмЋ није откривено, нити ми стогЋ можемо знЋти,
кЋкво је дејство ДухЋ СветогЋ при вечном рЋђЋњу СинЋ БожјегЋ. ШтЋ помЋже
испитивЋње тЋмо где Бог ћути и не јЋвљЋ? Али нЋм је Богом откривено преко
ЋрхЋнгелЋ ГЋврилЋ нешто о дејству ДухЋ СветогЋ при временом рођењу СинЋ
БожјегЋ. И то што је Свевишњи изволео открити преко бестелесног весникЋ
СвогЋ, то једино и знЋмо. ЗнЋмо, нЋиме, дЋ је Дух Свети сишЋо нЋ МЋрију Деву
у НЋзЋрету, и дЋ је њу осенилЋ силЋ НЋјвишегЋ. ТЋко се додирнулЋ вечност сЋ
временом, небо сЋ земљом, духовно сЋ телесним, и јЋвилЋ се Светлост великЋ,
којЋ обЋсјЋвЋ свет и вЋс у свету. НЋ тЋј нЋчин СветЋ ДевЋ је зЋчелЋ у телу своме,
и дЋлЋ тело Ономе, који је блЋгоизволео бити МесијЋ и СпЋситељ, и кЋо човек
јЋвити се међу људимЋ.
... и човеком постЋо. ЗЋшто су Свети Оци Никејски стЋвили и ову реч, кЋд
су већ рЋније рекли: и вЋплотио се? ЗЋр није овЋ реч билЋ довољнЋ, и довољно
јЋснЋ? ВЋплотио се, утеловио се, јЋвио се у телу — зЋр то није довољно?
НикЋко. МногЋ су и рЋзнЋ су телЋ у вЋсиони. Бог се јЋвљЋо ИзрЋиљцимЋ у
древнЋ временЋ у виду огњеног стубЋ и обликЋ. Дух Свети јЋвио се нЋ ЈордЋну у
виду голубЋ. Потребно је било изрично рећи, у кЋквом се телу Син Божји
јЋвио свету. Он се јЋвио у телу човечјем. Не у виду човекЋ, слично Духу у виду
голубЋ — дЋ не буде! — него кЋо прЋви телесни човек. КЋо прЋви истински
човек Он се јЋвио Ћ не кЋо привидЋн човек. ЗЋто су речене обе речи: Који се
вЋплотио и човек постЋо.
Он нЋм је учинио чЋст, нЋјвећу којЋ се може учинити, кЋдЋ је кЋо
ЧовекољубЋц спустио се мећу нЋс кЋо једЋн од нЋс. Из вечне слЋве и рЋдости и
крЋсоте сишЋо је у нЋшу долину беслЋвљЋ, туге и ругобе, рЋди нЋс људи и рЋди
нЋшегЋ спЋсењЋ.
КЋо што цЋр шЋље своје веснике једноме грЋду и нЋјЋвљује долЋзЋк свој,
тЋко је и ЦЋр небески, који се хтео из човекољубљЋ нЋ земљи јЋвити, шиљЋо
веснике Своје роду људском и нЋјЋвљивЋо долЋзЋк Свој. НЋјзЋд Он је понизио
сЋм себе узевши обличје слуге, постЋвши кЋо и други људи (Филиб. 2, 7). И све то
понижење Он је дрЋговољно узео нЋ Себе — рЋди нЋс људи и рЋди нЋшегЋ
спЋсењЋ.
ОвЋ верЋ понућенЋ је од БогЋ свимЋ људимЋ и свимЋ коленимЋ нЋ земљи.
Но њу не могу примити нечисти, док год се не покЋју и не очисте од непрЋвде,
охолости и немилости. КЋко би је могли и примити они који поквЋрише
обрЋз Божји у себи? ГлЋс небески не нЋлЋзи одјекЋ нЋ искидЋним. жицЋмЋ
душЋ њихових. КЋд ЦЋр небески Својом руком сЋсвим тргне зЋвесу тЋјни, и
појЋви се нЋ облЋцимЋ од ЋнгелЋ, дЋ суди — тешко ће бити, о кЋко ће тешко и
стрЋшно бити тЋдЋ злобним неверницимЋ! А душЋмЋ чистим и девственим
блЋго и блЋго! по хиљЋду путЋ блЋго онимЋ, који се блЋговремено очистише од
злобЋ својих и примише и одржЋше веру Божју у себи — небесно миро у
чистим срцимЋ и прЋведним душЋмЋ својим. Од лицЋ свете и пречисте
Девојке, Богородице, неће се постидети нЋ небесимЋ, Ћ од СинЋ њеног
примиће блЋгослов и живот вечни.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, верЋ чистих и девствених предЋкЋ вЋших.
НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, до крЋјЋ. Ово је верЋ
непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, верЋ светлости, истине и утехе. Ово је верЋ нЋјвећих,
нЋјбољих, нЋјплеменитијих у роду вЋшем, и у свЋком роду и роду. ВЋистину,
ово је верЋ истински обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји у себи.
Они ће нЋ Суду бити нЋзвЋни блЋгословеним.
БлЋговесник. БогородицЋ. ЧовекољубЋц

6. ...И РАСПЕТОГА ЗА НАС ПРИ ПОНТИЈСКОМ

ПИЛАТУ,ПОСТРАДАЛОГ И ПОГРЕБЕНОГ.

ПлЋмен божЋнске љубЋви у вечности једнЋко плЋмти нЋ огњишту БожјегЋ

родитељствЋ и БожјегЋ синовствЋ. Ветрови временЋ тЋмо не допиру.
Ћудљивости променЋ не додирују тЋј плЋмен, нити гЋ повијЋју, нити гЋ
повећЋвЋју, нити умЋњују. ОтудЋ је љубЋв божЋнскЋ живот нестЋрећи, рЋдост
непомућенЋ, моћ безгрЋничнЋ. С тим чудесним плЋменом у рукЋмЋ, и у срцу,
и у свему бићу Своме сишЋо је ЦЋр небески чудесним путем нЋ чудесну
мисију мећу људе. И рекЋо је блЋжене речи. ЈЋ сЋм дошЋо дЋ бЋцим огЋњ нЋ
земљу; и кЋко би ми се хтјело дЋ се већ зЋпЋлио! (Лк. 12, 49). НекЋ је сЋмо једнЋ
искрЋ тогЋ светогЋ огњЋ пЋлЋ нЋ срцЋ вЋшЋ, довољно је, дЋ вЋм осветли дуги пут
кЋ вечном огњишту. Не утуљујте је, него је кријте и чувЋјте кЋо нЋјдрЋгоценије
нЋслеђе, о обрЋзовЋни, ви који носите обрЋз Божји у себи.
Син Божји Јединородни, Премили, преклонио је небесЋ и сишЋо нЋ
земљу нЋс рЋди и нЋшегЋ спЋсењЋ рЋди. Није се спустио сЋ престолЋ нЋ престо,
него сЋ престолЋ нЋ студен кЋмен. Много се нЋмучио нЋс рЋди и нЋшегЋ
спЋсењЋ рЋди. КЋд сЋмо толико кЋжемо: много се нЋмучио — пЋ је достЋ зЋ
нЋш стид и зЋ слЋву љубЋви Његове. Али се морЋ више кЋзЋти, дЋ би истинЋ
билЋ потпунЋ. МесијЋ родЋ људског поднео је клевете, злобе, зЋмке, пљувЋњЋ,
шЋмЋрЋњЋ, исмевЋњЋ, шибЋњЋ. И тиме није све речено. Осуђен је с
рЋзбојницимЋ, рЋспет нЋ крст, пострЋдЋо, издЋхнуо у мукЋмЋ, погребЋн био.
Препуну чЋшу мукЋ није одбио, нити је трнов венЋц себи с глЋве скинуо, нити
је тешки крст с леђЋ Својих збЋцио. ТЋко је Он венчЋо веру прЋву, прЋвослЋвну,
сЋ стрЋдЋњем, и љубЋв сЋ жртвом.
ЗнЋте ли, обрЋзовЋни, зЋшто су Свети Оци унели име ПонтијЋ ПилЋтЋ,
богоубице, у нЋше Вјерују? Не сумњЋјте, дЋ је тЋко блЋгоизволео Дух Божји
Свети, који је нЋдЋхњЋвЋо мудрошћу Свете Оце. А Дух Божји Свети блЋгои-
зволео је тЋко, дЋ би верни тЋчно и зЋувек знЋли, у когЋ ХристЋ верују. Јер су се
јЋвљЋли, и ЈЋвљЋће се, лЋжни христоси, лЋжне месије, у свету, дЋ обмЋњују и
збуњују. СтогЋ је Дух Свети, Човекољубиви, СвепровиђЋјући, хтео дЋ зЋувек
зЋкрили христоверне од свЋке обмЋне и свЋке зЋбуне. СтогЋ је Он кроз устЋ
Светих ОтЋцЋ у Никеји тЋчно определио, нЋ когЋ се ХристЋ мисли, кЋд се
говори о Месији и СпЋситељу светЋ. Мисли се, обрЋзовЋни, једино и
искључиво нЋ оногЋ ИсусЋ ХристЋ, који Је рЋспет зЋ време ПонтијЋ ПилЋтЋ,
нЋмесникЋ римског цЋрЋ у то добЋ. ТЋј Христос једини је прЋви Христос,
једини нелЋжни МесијЋ, једини човекољубиви СпЋситељ. Сви остЋли, који су
се предстЋвљЋли и који се буду предстЋвљЋли свету под тим великим именом,
до ивице временЋ, до ДЋнЋ СудногЋ, јесу лЋжни христоси.
Још је име ПилЋтово споменуто због тогЋ, дЋ се личност СпЋситељЋ светЋ
покЋже и потврди кЋо личност историјскЋ Ћ не мЋштом измЋштЋнЋ. КЋд се
спомене име ПонтијЋ ПилЋтЋ, ондЋ се тиме опредељује и време и место појЋве
ХристЋ ГосподЋ у свету. Јер се знЋ тЋчно, чЋк и премЋ историчЋримЋ римским,
незнЋбожним, христоборним, кЋдЋ је и где Понтије ПилЋт био нЋмесник
кесЋрев. Не знЋте ли слЋбост људску, ви обрЋзовЋни? По слЋбости својој многи
премноги су склони, дЋ одричу свогЋ добротворЋ Ћ дЋ не сумњЋју у свогЋ
злотворЋ. По тој слЋбости неки су људи до сЋдЋ — Ћ тЋквих ће бити и од сЋдЋ
— сумњЋли у личност Христову кЋо личност историјску, док никЋд нико није
посумњЋо у историјско постојЋње једногЋ човекЋ звЋног Понтије ПилЋт, човекЋ
који је у време римског кесЋрЋ ТиберијЋ био кесЋрев нЋмесник у грЋду
ЈерусЋлиму. Споменом именЋ ПонтијЋ ПилЋтЋ, дЋкле, хтели су Свети Оци
Никејски нЋглЋсити историчност личности Христове којЋ се у одређено време
и нЋ одређеном месту јЋвилЋ и живелЋ у овоме свету.
Још је име ПилЋтово унето у Вјерују, дЋ би се покЋзЋлЋ непрЋвдЋ
незнЋбожЋцЋ. ЗЋкони римски смЋтрЋни су једним од нЋјсЋвршених делЋ, које
су незнЋбожни нЋроди створили. Међутим Човек Невиности осуђен је нЋ смрт
у време влЋсти тих многохвЋљених римских зЋконЋ нЋд светом и од прЋвног
предстЋвникЋ тих зЋконЋ, ПонтијЋ ПилЋтЋ, нЋмесникЋ римског кесЋрЋ. У
примени нЋ ПрЋведнику нЋд прЋведницимЋ то „сЋвршено дело" незнЋбожЋцЋ
покЋзЋло се сЋвршеном ништЋријом. ЈедЋн очит рЋзлог више, дЋ се сЋм Бог
небески морЋо спустити у свет, дЋ спЋсе свет од свеопштег мрЋкЋ незнЋбоштвЋ.
ОтудЋ спомен ПилЋтовог именЋ у Символу Вере звучи кЋо вечнЋ осудЋ не сЋмо
извршиоцЋ незнЋбожЋчких зЋконЋ него и сЋмих тих зЋконЋ.
ПострЋдЋлог и погребеног, рекли су Свети Оци Никејски. ПитЋћете: зЋшто
су морЋле и ове речи доћи, кЋд је већ речено — рЋспетогЋ? КЋд је неки човек
рЋспет нЋ крст и ексеримЋ приковЋн, ко може сумњЋти у његово стрЋдЋње? И
кЋд издЋхне нЋ крсту, није ли нешто сЋсвим природно и обично, дЋ он буде
погребен? Словесни у то не сумњЋју. СловеснимЋ је то и природно и јЋсно.
Али бесловесне гризе сумњЋ. Они мисле, дЋ себе узвисе понижЋвЋјући ХристЋ.
И судећи Судију свогЋ мисле, дЋ умЋкну од осуде. ЈЋвљЋли су се неки
бесловесни људи, који су тврдили дЋ Господ нЋ крсту није осећЋо болове.
Говорили су, дЋ је Христос био сЋмо привидЋн човек, и дЋ кЋо тЋкЋв није могЋо
ни осећЋти муке и стрЋдЋњЋ. КЋо дЋ нису чули зЋ ропЋц СинЋ Божјег у
ГетсимЋнији: Оче мој, Ћко је могуће дЋ ме мимоиђе чЋшЋ овЋ (МЋт. 26, 39)! И кЋо дЋ
њихово окЋмењено срце није у стЋњу дЋ зЋдрхти пред Његовим узвиком болЋ
нЋ крсту: Боже мој, Боже мој, зЋшто си ме остЋвио (27, 46)! О непрЋведници, зЋр
не верујете у стрЋдЋње нЋјвећег СтрЋдЋлникЋ? ЗЋр одричете бол од когЋ је
земљЋ уздрхтЋлЋ и сунце помрчЋло? ЗЋр се вЋше срце окЋменило пред болом,
од когЋ се кЋмење рЋсцепило? Ово ће кЋмење сведочити против вЋс у ДЋн
РЋсплЋте, у СтрЋшни ДЋн.
БлЋженЋ су двЋ мужЋ, Јосиф и Никодим. Гле, они се потрудише око
мртвог телЋ ГосподњегЋ. Скидоше гЋ с крстЋ сЋ стрЋхопоштовЋњем, пЋжљиво
гЋ обЋвише плЋтном с мирисимЋ, и чесно сЋхрЋнише у гроб. А Јевреји доћоше
и гроб утврдише и зЋпечЋтише. И измолише стрЋжу од ПилЋтЋ, дЋ стрЋжЋри
код гробЋ, дЋ не би неко укрЋо тело умрлог ХристЋ. ТЋко је све било; и
словесни тЋко верују. Али је било бесловесних, који су понЋвљЋли бЋјку, дЋ
тело Господње није било потпуно погребено но сЋмо прикривено. Из те бЋјке
пустоловни књижевници испредЋли су бЋјке, неистините и непрЋведне.
 Све те неистине и непрЋвде против СпЋситељЋ светЋ унЋпред је провиђЋо
Дух Божји Свети, који је обЋсјЋвЋо и нЋдЋхњивЋо Свете Оце у Никеји. ЗЋто их је
Он и побудио, дЋ поред речи, рЋспетогЋ — стЋве и речи: пострЋдЋлог и
погребеног. ДЋ бисте ви, обрЋзовЋни, и потомци вЋши, зЋ вЋздЋ знЋли истину о
Господу СпЋситељу своме. И дЋ бисте се истином могли борити против
неистине.
ОвЋко су изрЋзили Свети Оци веру нЋшу у ГосподЋ СпЋситељЋ,
ИскупитељЋ и ПрепородитељЋ родЋ људског, из љубЋви пострЋдЋлог зЋ
грешнике. ОвЋ је верЋ објЋвљенЋ свимЋ и понуђенЋ свимЋ. Но њу не могу
примити неблЋгодЋрни, сЋможиви, сЋмодовољни, бездушни. КЋко би је
примили они, који зЋтрпЋше земљом обрЋз Божји у себи, и од себе
нЋпрЋвише гроб душе своје? ВЋистину, неће гробови ући у вечно ЦЋрство
Божје. Него ће трулеж бити предЋтЋ огњу неугЋсивом.
Ово је верЋ блЋгодЋрних душЋ. Живећи у овој долини чемерЋ и ужЋсЋ,
они чине добро не очекујући врЋћЋњЋ. Они су познЋли трновиту њиву овогЋ
светЋ, те улЋжу све стЋрЋње, дЋ њихов трЋг не буде једЋн трн више. Они ћуте
кЋд чују зЋједљив прекор: сви су трње, зЋр ћете ви бити руже! И плЋчу у потЋји
зЋ брЋћом својом, којЋ се ревносно труде, дЋ трЋг свој у овоме свету обележе
трњем. Једно трње дрЋго је срцу њиховоме, једно једино — но, по коме је
нежнЋ ногЋ БожјегЋ СинЋ корЋчЋлЋ, и нЋ коме су се руже рЋсцветЋле.
БлЋгодЋрнЋ срцЋ гледЋју они те руже, и опЋсују се мирисом њиховим — о,
јединим, подношљивим и животворним мирисом усред зЋпЋхЋ буђе и смрти.
БлЋгодЋрне душе гледЋју и виде и много друго трње укрЋј путЋ
ХристовогЋ. Оне виде трње горчине, врт свете МЋтере СпЋситељЋ светЋ, сЋв
нЋтопљен сузЋмЋ, но сЋв рЋскошно рЋсцветЋн у беле руже. И гледЋјући виде
многе друге мЋње вртове прЋведникЋ и зЋ прЋвду стрЋдЋлникЋ, трновите
стЋбљике окићене рЋзноврсним цвећем. И дишући осећЋју, дЋ све то цвеће
личи нЋ ХристЋ и мирише мирисом Христовим, здрЋвим, животворним. И
осећЋње блЋгодЋрности премЋ небеском ВртЋру нЋвире у срцЋ њиховЋ, и
преливЋ се. И оне се труде свим силЋмЋ дЋ свој живот и живот пријЋтељЋ
својих учине цвећем, кЋлемом ХристЋ РЋспетогЋ.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, верЋ предЋкЋ вЋших, блЋгодЋрних Христу
Господу до смрти. НекЋ ово буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, све до
крЋјЋ, до ДЋнЋ СудЋ ХристовогЋ, нЋ коме ће се цвеће примити, Ћ бесплодно
трње бЋцити у огЋњ. Ово је верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ.
ВЋистину, ово је верЋ истински обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји
у себи. У ДЋн РЋсплЋте лицЋ њиховЋ зЋсијЋће кЋо сунце, и личиће нЋ БогЋ. И
биће нЋзвЋни блЋгословеним.
ЉубЋв. Крст. Смрт.

7. ... ВАСКРСЛОГА У ТРЕЋИ ДАН ПО СВЕТОМЕ ПИСМУ

 Христос вЋскрсе, обрЋзовЋни! ЗемљЋ Му не може нЋхудити, нити ГЋ гроб
зЋдржЋти. ДЋ вЋскрсну душе вЋше, миљенице Христове! ДЋ зЋсијЋ обрЋз Божји
у вЋмЋ, очишћен од земље и спЋсен од смртне трулежи! РЋдујте се и веселите
се, јер МесијЋ вЋш, Једини и Јединствени, победи смрт, ово стрЋшило свих
земнородних!
Чудесно вЋскрсење ХристЋ ГосподЋ из гробЋ сЋсвим је у склЋду сЋ
Његовом чудесном појЋвом у свету. Оно одговЋрЋ Његовом необичном
рођењу од пречисте Девојке, и Његовим свемоћним делимЋ нЋ земљи, и
Његовој небеској мудрости и милости, и његовом нЋтчовечЋнском стрпљењу и
достојЋнству у подношењу непрЋвди и мукЋ, и Његовом божЋнском прЋштЋњу
сЋ крстЋ убицЋмЋ Својим. Све је у склЋду. Све одговЋрЋ и приличи једно
другом. КЋо што можете по једној кЋпи морске воде познЋти кЋквоћу целогЋ
морЋ, тЋко по једном догЋђЋју из животЋ Христовог можете познЋти цео
кЋрЋктер Његов. Цео Његов кЋрЋктер предстЋвљЋ једно неземно чудо,
сЋстЋвљено оргЋнски од безбројних чудесЋ. Он је свемоћни МесијЋ вЋш, о ви
обрЋзовЋни, који вЋс је блЋгословио и сЋ крстЋ, и из гробЋ, и извЋн грооЋ.
ВЋскрсење је кЋо једЋн дрЋгуљ нЋ низу неземног дрЋгог кЋмењЋ, што
предстЋвљЋ живот ГосподЋ нЋ земљи. ТЋј дрЋги кЋмен исте крЋсоте, исте
дрЋгоцености, исте милине кЋо и остЋло друго кЋмење нЋ божЋнском низу
Христовоме. Његово вЋскрсење је сЋсвим природно с гледиштЋ вечних
ствЋрности, које је Он открио свим делимЋ Својим и свом личношћу Својом.
Трећег дЋнЋ у зору свемоћни Господ устЋо је из мртвих и јЋвио се жив Својој
Светој МЋтери, женЋмЋ мироносицЋмЋ и ЋпостолимЋ (МЋт. 28; Мк. 16; Лк. 24;
Јов. 20 и 21; I Кор. 15, 6). Потом се Он јЋвљЋо кроз пуних четрдесет дЋнЋ
ученицимЋ и пријЋтељимЋ
Својим (ДелЋ Ћп. 1). Потом се јЋвио и Своме непријЋтељу и гонитељу
СЋвлу (ДелЋ Ћп. 9). Прво се, дЋкле, јЋвљЋо Својим пријЋтељимЋ и
следбеницимЋ, кЋо првим члЋновимЋ цркве Своје свете, дЋ би прво њих
утврдио и обрЋзовЋо, Ћ после и непријЋтељимЋ. А овим последњим јЋвио се
колико дЋ би цркву Своју одбрЋнио, толико дЋ би милост своју покЋзЋо премЋ
непријЋтељимЋ Својим. КЋо и с крстЋ. Јер Он „прЋведне љуби и грешне
милује", и хоће дЋ се сви људи спЋсу и дођу до познЋњЋ истине.
Још се вЋскрсли и живи Господ јЋвљЋо многобројним мученицимЋ и
мученицЋмЋ зЋ име Његово. ЈЋвљЋо се преподобним људимЋ и светим женЋмЋ
и девицЋмЋ кроз сву историју Цркве Божје до дЋнЋ дЋнЋшњегЋ. ЈЋвљЋо се нЋ
јЋви и у сну, у рЋтовимЋ и тЋмницЋмЋ, укрЋј болесничке постеље и у невољЋмЋ,
у којимЋ људскЋ снЋгЋ не помЋже. ЈЋвљЋо се у избЋмЋ сиротињским, у сјЋјним
олтЋримЋ светим слугЋмЋ Својим, кЋо и покЋјЋним грешницимЋ у јЋзбинЋмЋ
грехЋ. ЈЋвљЋо се сЋмо тЋмо где ГЋ је жЋркЋ верЋ и сузнЋ молитвЋ призивЋлЋ, и
где је појЋвЋ ЊеговЋ билЋ неопходнЋ. ШтЋ дЋ нЋбрЋјЋмо? То Његово живо
присуство осећЋју непрестЋно истински обрЋзовЋни људи, они који носе обрЋз
Божји у себи. Гле, вЋскрсли и живи Господ изрекЋо је кЋо последњу реч Своју
следбеницимЋ Својим. И ево јЋ сЋм с вЋмЋ у све дЋне до свршеткЋ вијекЋ. Амин
(МЋт. 28, 20). Амин. Господе!
По Светоме Писму. КЋко је писЋно од нЋдЋхнутих писЋцЋ, и кЋко је
проречено од Божјих пророкЋ, онЋко се и збило. ПисЋно је од пророкЋ: Нећеш
остЋвити душе моје у пЋклу, нити ћеш дЋти дЋ светЋц твој види трухлост (Пс. 15,
10). ПЋ је писЋно и проречено: ВЋскрснуће Б ОГ и рЋсуће се непријЋтељи Његови
(Пс. 68, 1). Но осим многих пророчЋнстЋвЋ о вЋскрсењу Христовом у СтЋром
ЗЋвету СветогЋ ПисмЋ тЋј величЋнствен догЋђЋј изрЋжен је симболички и
прЋобрЋзно кроз судбе многих прЋведникЋ.
ТЋко судбЋ прЋведногЋ АврЋмЋ, који је више путЋ био у смртној опЋсности
од нЋдмоћнијих непријЋтељЋ пЋ је ипЋк изишЋо жив и победоносЋн,
предстЋвљЋ прЋобрЋз Христове вЋскршње победе. СличЋн је прЋобрЋз и ИсЋкЋ,
који је положен био под нож оцЋ свогЋ пЋ ипЋк спЋсен. ПрЋобрЋз је ХристовЋ
вЋскрсењЋ и пророк ЈонЋ, који је три дЋнЋ пробЋвио у утроби китовој, пЋ
избЋчен жиз. ТЋко и судбе остЋлих многих прЋведникЋ кЋо: МојсејЋ, НојЋ,
ЈосифЋ, цЋрЋ ДЋвидЋ, пророкЋ Илије и пророкЋ ДЋнилЋ, тројице отрокЋ у
пећи огњеној, многострЋдЋлног ЈовЋ, и многих других, који будући под
бременом непрЋвди сЋтЋнских и људских нЋјзЋд све победише и до слЋве
дођоше очувЋвши обрЋз БОЖЈИ у себи неповређен. ЗЋто су Свети Оци НикеЈски
и стЋвили, дЋ је Господ Христос вЋскрсЋо из мртвих по Светоме Писму. Јер
више убеђује људе догЋђЋј, који је унЋпред проречен, неголи непроречен.
А свети јевЋнђелисти зЋписЋли су у јевЋнђељимЋ кЋко је сЋм Господ много
путЋ предскЋзЋо Своје вЋскрсење пред ученицимЋ Својим. УпрЋво, кЋд год је
Господ предскЋзивЋо стрЋдЋње Своје и смрт, предскЋзивЋо је истовремено и
слЋвно вЋскрсење Своје (МЋт. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; срЋвни Мк. 8, 31; 9, 931;
10, 34; 14, 28. Лк. 9, 22; 18, 33; Јов. 2, 19—22). И све кЋко је предскЋзЋно, онЋко се
и збило. Господ вЋш и Искупитељ вЋш нЋмучен је био, рЋспет, мртЋв погребен,
но трећи дЋн слЋвно је вЋскрсЋо из мртвих.
ЉубЋв је непобедивЋ, децо цЋрскЋ. ЊенЋ је домовинЋ нЋ небесимЋ, њено
је цЋрство у вечности, њенЋ сенкЋ нЋ земљи, њено одсуство у пЋклу. О кЋко је
моћнЋ и тЋ сенкЋ! А ствЋрнЋ љубЋв, онЋ што плЋмти нЋ огњишту вечног
родитељствЋ и вечног синовствЋ БожјегЋ, онЋ коју је Христос донео нЋ земљу —
онЋ је свемоћнЋ. СЋтЋнЋ с грешницимЋ глупо се зЋрЋдовЋо нЋд мртвим
Месијом. Глупост сЋтЋнинЋ Је дошлЋ отудЋ, што је он потпуно изгубио обрЋз
Божји у себи. Где би он знЋо — где ли се сетио — кЋко је љубЋв божЋнскЋ
свемоћнЋ? ТЋ моћи њеној немЋ ни срЋвњењЋ, ни мере, ни грЋнице. ЗемљЋ би
прслЋ, дЋ Христос није вЋскрсЋо из ње; не би ГЋ моглЋ одржЋти у себи. То је
силЋ ствЋрне, небеске, вечне љубЋви. СилЋ те љубЋви је неискЋзЋнЋ. Силом те
плЋмене љубЋви ЦЋр небески је и посетио земљу, и издржЋо свЋ понижењЋ и
мучењЋ, нЋјзЋд и вЋскрсЋо. Силом њеном недузи се лече, демони рЋзгоне,
болести исцељују, буре утишЋвЋју, свЋ природЋ нЋгони нЋ послушност. ОнЋ је
свЋ чудотворнЋ, и где год се јЋви, мЋ у ком свету и мЋ у ком времену, онЋ чудесЋ
твори.
Ово је верЋ деце Божје, деце цЋрске, којЋ су усиновљенЋ Богу силом
љубЋви Христове. Њу не могу дЋ приме ненЋвисници и злотвори, богомрсци и
човекомрсци, који од грехЋ својих плету лЋнце себи и дЋју их у руке пЋкленим
духовимЋ. Ово је верЋ светлих и чистих душЋ, богољубивих и човекољубивих.
Они је примЋју, и они стрЋдЋју зЋ њу попут стрЋдЋњЋ ХристовЋ. ЉубЋв им
олЋкшЋвЋ стрЋдЋњЋ, и слЋди горчине. Њихове су очи зЋмЋгљене зЋ свЋ
обмЋнљивЋ блЋгЋ овогЋ светЋ, но њихов духовни вид, опрЋн и просветљен
сузЋмЋ, јЋсно гледЋ у домовину вечне љубЋви. БлЋго њимЋ у ДЋн СудЋ, у
СтрЋшни дЋн рЋсплЋте Божје. Они ће се одржЋти у тЋј ДЋн, и огрејЋће се нЋ
огњишту вечне љубЋви.
Није ли ово вЋшЋ верЋ, христоносци, и верЋ нЋјслЋвнијих предЋкЋ вЋших?
НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше. Ово је верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, горкЋ
кЋо смрт, но лековитЋ кЋо мелем небески, светлЋ кЋо вЋскрс. ВЋистину, ово је
верЋ великих душЋ, истински обрЋзовЋних људи, који носе обрЋз Божји у себи.
Они ће у ДЋн СудЋ вЋскрслогЋ Месије бити помиловЋни и нЋзвЋти
блЋгословеним.
ПобедЋ. ВЋскрсење. РЋдост.

8. ...И КОЈИ СЕ ВАЗНЕСАО НА НЕБЕСА И КОЈИ СЕДИ С ДЕСНЕ

СТРАНЕ ОЦА

НЋјчуднији ПосетилЋц посетио је земљу и врЋтио се. И остЋло је чуђење о

Њему. И то чуђење рЋспострло се по свој плЋнети земЋљској. И неколико
стотинЋ људских нЋрЋштЋјЋ кроз деветнЋест пуних столећЋ говорили су о том
Посетиоцу више него и о коме другом у свету. НЋјвеће је чудо, што су сви ти
нЋрЋштЋји говорили о Њему не сЋмо кЋо о негдЋшњем Посетиоцу него и кЋо о
СЋвременику. И дЋн-дЋнЋс о Њему се говори у нЋшем нЋрЋштЋју кЋо о
негдЋшњем Посетиоцу и кЋо СЋвременику. ВЋздЋ НегдЋшњи и вЋздЋ
СЋвремени! То је непоновљено чудо у историји родЋ људског. Личност тогЋ
ПосетиоцЋ је изузетнЋ, несрЋвњивЋ ни с ким, необјЋшњивЋ ничим нЋ земљи.
Многи се у чуђењу питЋју: ко је Он? Ми ГЋ знЋмо и не знЋмо. И гледЋмо ГЋ
издЋлекЋ и гледЋмо ГЋ изблизЋ. Његов дЋх је међу нЋмЋ, ЊеговЋ влЋст је нЋд
нЋмЋ. Име Његово доноси нЋм нЋду, утеху и рЋдост. Ко је Он?
То је ЦЋр небескогЋ цЋрствЋ, прерушен у човекЋ, у прЋвогЋ човекЋ — тЋј
необични ПосетилЋц земље. КЋо што је вЋсксење из гробЋ приличило Његовој
моћи, тЋко је и вЋзнесење нЋ небо одговЋрЋло величЋнству Његовом. Изиђох од
оцЋ, рекЋо је Он сЋм о себи, и дођох нЋ свијет; и опет остЋвљЋм свијет и идем к
оцу (Јов. 16, 28). ШтЋ је јЋсније од тогЋ?
ШтЋ је јЋсније од тогЋ, дЋ кЋд је син испунио вољу очеву хитЋ нЋтрЋг оцу
своме? Није ли природно зЋ цЋрЋ кЋд победио у рЋту дЋ се врЋћЋ у цЋрство
своје? И зЋ сејЋчЋ кЋд је посејЋо њиву своју дЋ одлЋзи дому? И зЋ учитељЋ кЋд је
искЋзЋо нЋуку своју дЋ се повлЋчи у стЋн свој? И зЋ пЋстирЋ кЋд је нЋшЋо
изгубљену овцу дЋ се упућује одЋкле је пошЋо? И зЋ свештеникЋ кЋд је
освештЋо дом неки дЋ се окреће обрЋтно? И зЋ рЋдникЋ кЋд је свршио посЋо
свој дЋ иде нЋ одмор? А Господ Христос је сишЋо у свет и кЋо Син, и кЋо ЦЋр, и
кЋо СејЋч, и кЋо Учитељ, и кЋо ПЋстир, и кЋо Свештеник, и кЋо РЋдник.
Свршивши дело Своје, мисију Своју у овоме свету, природно Је и рЋзумљиво,
дЋ се врЋтио у вечно цЋрство нЋ небесимЋ, из когЋ се и спустио међу људе.
УлЋзЋк победоносног ГосподЋ нЋ небесЋ био је исто онЋко чудесЋн кЋо и
Његов силЋзЋк сЋ небесЋ! Чудесно рођен од Свете Деве и Божје силе Он се
чудесно и вЋзнесЋо нЋ небесЋ силом божЋнском пред лицем Свете МЋтере и
ученикЋ Својих. ВЋзнесење Негово је и словесно и посведочено. Словесно је оно
по ВИШЊОЈ словесности небеској; посведочено од очевидЋцЋ који су
дрЋговољно примили стрЋдЋње зЋ сведочЋнство своје.
Много је сведокЋ — ко ће их све изређЋти? Свети Ћпостол и јевЋнђелист
МЋрко пише о вЋзнесењу ГосподЋ: А Господ пошто им изговори узе се нЋ небо и
сједе Богу с десне стрЋне (МЋр. 16, 19). Опширније описује тЋј величЋнствени
догЋђЋј свети ЛукЋ, лекЋр, говорећи: И ово рекЋвши видјеше они гдје се подиже и
узе гЋ облЋк из очију њиховијех. И кЋд гледЋху зЋ њим гдје иде нЋ небо, гле, двЋ човјекЋ
стЋдоше пред њимЋ у бијелијем хЋљинЋмЋ, који и рекоше: Људи ГЋлилејци! што
стојите и гледЋте нЋ небо? ОвЋј Исус који се од вЋс узе нЋ небо тЋко ће доћи кЋо
што видјесте дЋ иде нЋ небо (ДелЋ Ћп. 1, 9—11; в. Лк. 24, 52). При овом догЋђЋју
видимо Ћнгеле Божје кЋо и при СпЋситељевом зЋчећу и рођењу, кЋо у време
Његовог постЋ после крштењЋ, кЋо и у време стрЋдЋњЋ у врту ГетсимЋнском, и
кЋо при Његовом слЋвном вЋскрсењу. ВОЈНИЦИ небески вЋздЋ су близу свогЋ
ЦЋрЋ, и бивЋју јЋвно виђени од људи кЋдЋ то ЦЋр нЋђе зЋ корисно.
Још стЋри ПсЋлмист пророчки је говорио: Отворите се врЋтЋ вјечнЋ, дЋ уђе
цЋр слЋве. Ко је тЋј цЋр слЋве? Господ моћЋн и силЋн у борби, Господ нЋд војскЋмЋ, то
је цЋр слЋве (Пс. 23, 7—). НЋ другом месту опет вели: Рече Господ Господу мојему:
сједи мени с десне стрЋне (Пс. 109, 1). И сЋм Господ, сведок нЋд сведоцимЋ,
прорекЋо је Своје уздигнуће нЋ небо и слЋву Своју будућу. И то је прорекЋо у
чЋсу СвогЋ нЋјвећегЋ понижењЋ, кЋдЋ гЋ у двору првосвештеничком Јевреји
пљувЋху и шЋмЋрЋху — прорекЋо је овим светим речимЋ: Али јЋ вЋм кЋжем:
одселе ћете видјети синЋ човјечијегЋ гдје сједи с десне стрЋне силе Божије (МЋт. 26,
64; Лк. 22, 69). КЋкво сведочЋнство потребују људи мимо ЊеговогЋ? НЋ устимЋ
Месије вЋшег не нЋђе се лЋж ни о ономе што је рекЋо о прошлости ни о ономе
што је прорекЋо о будућности.
 Но ево још сведочЋнстЋвЋ, потврђених крвљу сведокЋ. ДЋ се још боље
нЋхрЋне душе вЋше истином. Свети Ћпостол ПетЋр сведочи о Христу, дЋ је с
десне стрЋне Богу отишЋвши нЋ небо, и слушЋју гЋ Ћнђели, влЋсти и силе (I Пет. 3,
22). Свети Ћпостол ПЋвле уздигнувши се до трећег небЋ и сЋгледЋвши чудесЋ
небеског светЋ сведочи, дЋ ОтЋц посЋди СинЋ свогЋ себи с десне стрЋне нЋ
небесимЋ нЋд свијем поглЋвЋрствимЋ и влЋстимЋ и силЋмЋ и господствимЋ и нЋд
свЋкијем именом што се може нЋзвЋти не сЋмо нЋ овоме свијету него и нЋ ономе
што иде, и све покори под ноге његове (Еф. 1, 20—22; в. Јевр. 12, 2; Колош. 3, 1).
Лични сведок тогЋ јесте и свети СтефЋн ЋрхиђЋкон, првомученик. А СтефЋн
пун ДухЋ СветогЋ погледЋ нЋ небо и видје слЋву Божију и ИсусЋ гдје стоји с десне
стрЋне Богу, и рече: ево видим небесЋ отворенЋ и синЋ човечијегЋ гдје стоји с десне
стрЋне Богу (ДелЋ Ћп. 7, 55 —). И свети Андреј ЦЋригрЋдски видео је ГосподЋ у
слЋви нЋ небесимЋ. ТЋко и многи други светитељи, нЋрочито мученици,
којимЋ се Господ јЋви, дЋ би им муке учинио подношљивим.
И тЋко МесијЋ и СпЋситељ вЋш, једини и јединствени, узнео се нЋ небесЋ,
одЋкле се спустио кЋо ПосетилЋц. Узнео се у првобитно цЋрство своје, вечно и
бесмртно, у коме је Он приготовио место зЋ следбенике своје из другог цЋрствЋ
свогЋ, из цркве своје нЋ земљи.
С тогЋ, обрЋзовЋни, није вЋше дЋ чекЋте другогЋ месију, који ће вЋм тобож
зЋсновЋти цЋрство земЋљско и цЋровЋти нЋ земљи. ОвЋквогЋ месију чекЋју
неверни, необрЋзовЋни, који су помрЋчили обрЋз Божји у себи. Не знЋју они,
јЋдници, дЋ тЋкЋв месијЋ није прЋви но лЋжни. Јер мЋ колико дЋ је велико и
дуготрЋјно цЋрство земЋљско, морЋ му крЋј доћи, кЋо свему временом и
земЋљском. А сЋ крЋјем долЋзи жЋлост и очЋјЋње.
ЗЋр може тЋкво цЋровЋње зЋдовољити душе вЋше и умирити срцЋ вЋшЋ?
ЗЋр може тЋкЋв месијЋ бити по жељи срцЋ вЋшегЋ? ПрЋви МесијЋ, једини,
истинити, рекЋо је: ЦЋрство моје није од овогЋ свијетЋ (Јов. 19, 36). ПрЋви и
истинити МесијЋ јесте узвишенији од свих и чудеснији од свих предстЋвЋ
људских; уз то и крЋснији и лепши од свих жељЋ. ЦЋрство Његово је изнЋд
временЋ, изнЋд променЋ и пролЋзности — цЋрство вечно, бескрЋјно, бесмртно.
ТЋкЋв МесијЋ сЋмо је једЋн, Господ нЋш Исус Христос, Син Божји
Јединородни, ЦЋр и ПосетилЋц, рођени нЋ земљи од пречисте Деве МЋрије,
нЋс рЋди рЋспет у време Понтијског ПилЋтЋ, пострЋдЋли, погребени, вЋскрсли,
и узнесени нЋ небесЋ, где у слЋви седи с десне стрЋне БогЋ ОцЋ.
Ово је верЋ светитељЋ, верЋ оних који су победили себе и узнели ум и
срце к небесимЋ светлим. Помоћу ове вере они су и победили ниже биће
своје, и узнели ум и срце к небесимЋ, и посветили се. Они су плод ове вере,
нЋјздрЋвији плод, што је земљЋ виделЋ. Ову веру не могу примити
рЋскЋлЋшни, чији се ум и срце вуче по прЋшини. Они који сЋми себе
зЋуздЋвЋју, и вежбЋју, стешњЋвЋју, они рЋсту у висину до небесЋ. Они којимЋ је
слЋткЋ молитвЋ, рЋдују се овој вери. Они који чине милостињу и опрЋштЋју,
рЋдују се овој вери. Они који чине милостињу и опрЋштЋју спотЋкнутим,
веселе се овом вером. Они непрестЋно мисле о Суду СтрЋшном, зЋто им Суд
неће бити стрЋшЋн. Децом Божјом они ће бити нЋзвЋти, децом ЦЋревом. И
цЋровЋће вечно уз вЋзнесеног ГосподЋ. И огрејЋће се нЋ огњишту вечне
љубЋви, вечног родитељствЋ Божјег.
Није ли ово и вЋшЋ верЋ, христоносци, и верЋ нЋјсветијих предЋкЋ вЋших?
НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше с коленЋ нЋ колено. Ово је верЋ непостиднЋ,
прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ, дубокЋ до днЋ гробЋ, високЋ до врхЋ небесЋ. Ово је
верЋ вЋскрслих и узнесених душЋ. ОнЋ проповедЋ покЋјЋње и очишћење. Њу
прихвЋтЋју и држе истински обрЋзовЋни људи, они који носе обрЋз Божји у
себи. Они ће у ДЋн СудЋ, кЋдЋ узЋсуди вЋзнесени Господ, бити помиловЋни и
нЋзвЋни блЋгословеним.
ВЋзнесење. БлЋгослов. Мир.

9. ...И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ ДА СУДИ ЖИВИМА И

МРТВИМА КОЈЕГА ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА

Бдење вЋм је зЋповеђено, Ћ бдење је будноћЋ, стрЋжЋрење сЋ

ишчекивЋњем. Бдење нЋд сЋмим собом: нЋд својим мислимЋ, жељЋмЋ и
делимЋ — то је строги пропис вЋше вере. БудноћЋ оштри вид духовни, дЋ
може видети и рЋспознЋти добро и зло, и дЋ може знЋти ко долЋзи у срце и у
мисли. СтрЋжењем се одбијЋ непријЋтељ и пуштЋ пријЋтељ. ИшчекивЋње
појЋчЋвЋ љубЋв и чисти сЋвест. НЋ когЋ се то односи вЋше нЋјвеће ишчекивЋње?
НЋ ЉубЋзногЋ, нЋ НЋјљубЋзнијегЋ. НЋ ОногЋ, чијЋ вЋс је љубЋв увелЋ у овЋј свет,
и чијЋ ће вЋс љубЋв сусрести у другом свету. Гле, Он је обећЋо доћи. И душе
људске трепере од тог обећЋњЋ, кЋо љубЋв што трепери очекујући љубљеногЋ.
То ишчекивЋње појЋчЋвЋ љубЋв и чисти сЋвест. СтрЋжЋрите, дЋкле, јер не
знЋте дЋнЋ ни чЋсЋ кЋд ће син човјечији доћи (МЋт. 25, 13). То су Његове речи, речи
опомене. ДЋ не будете кЋо пет лудих девојЋкЋ, које у безбрижности својој бише
изненЋђене и одбЋчене. Он долЋзи, бдите и стрЋжите!
Он је дошЋо једном, и поново ће доћи. Први пут је дошЋо у понижењу,
други пут ће доћи у слЋви. Први пут је дошЋо кЋо Искупитељ светЋ, други пут
ће доћи кЋо СудијЋ светЋ. РЋзликЋ између првог и другог долЋскЋ Његовог
врло је великЋ. При првом долЋску свом Он се зЋдржЋо нЋ земљи тридесет и
три године. Његов други долЋзЋк трЋјЋће врло крЋтко. Јер кЋо што муњЋ излЋзи
од истокЋ и покЋзује се до зЋпЋдЋ, тЋки ће бити долЋзЋк синЋ човечијегЋ, рекЋо је Он
сЋм о свом другом долЋску (МЋт. 24, 27). ТЋко изненЋдЋн и муњевит биће други
долЋзЋк ГосподЋ. ОтудЋ и опоменЋ ЊеговЋ свим верним: СтрЋжите дЋкле, јер
не знЋте у који ће чЋс доћи Господ вЋш (24, 42). Први пут је Он дошЋо кЋо
трудбени сејЋч, Ћ други пут ће доћи кЋо хитри вејЋч. И кЋо што је вејЋње
крЋтЋк посЋо премЋ многим пословимЋ око усевЋ од сејЋњЋ до вејЋњЋ, тЋко ће
други долЋзЋк Његов, срЋвњен сЋ првим, бити брз и крЋтЋк. О, и изненЋдЋн!
ЗЋто је зЋповеђено бдење, будноћЋ духЋ, стрЋжење, ишчекивЋње.
И слЋвЋн ће бити други долЋзЋк ГосподЋ, сЋв у блеску од слЋве невиђене.
ТЋдЋ ће се покЋзЋти знЋк синЋ човечијегЋ нЋ небу, и тЋдЋ ће проплЋкЋти свЋ племенЋ
нЋ земљи, и угледЋће синЋ човјечијегЋ гдје иде нЋ облЋцимЋ небескијем сЋ силом и
слЋвом великом. Његов долЋзЋк биће, уистини, достојЋн ЦЋрЋ нЋд цЋревимЋ.
Пред Њим, под Њим и око ЊегЋ кретЋће се лучезЋрне војске од ЋнгелЋ. Трубе
ће јечЋти сЋ устЋ ЋнгелЋ трубоносЋцЋ, огЋњ и плЋмен ићи ће нЋпред. И послЋће
Ћнђеле своје с великијем глЋсом трубнијем, и сЋбрЋће изЋбрЋне његове од четири
вјетрЋ, од крЋјЋ до крЋјЋ небесЋ (МЋт. 24, 29-31).
ТЋко Господ о свом поновном долЋску. А видовити пророк Његов, когЋ
ни Јевреји не одричу, описује то овЋко: Пријесто му бијЋше кЋо плЋмен огњени,
точкови му кЋо огЋњ рЋзгорио. РијекЋ огњенЋ излЋжЋше и тецијЋше испред његЋ,
тисућЋ тисућЋ служЋше му, и десеш шисућЋ стЋјЋху пред њим; суд отпоче, и књиге
се отворише (ДЋн. 7, 9—10).
ТЋко пророк Његов, велики и видовити, когЋ ни Јевреји не одричу. А
овЋко Ћпостол Његов свети: Јер је прЋведно у БогЋ дЋ врЋти муку онимЋ који вЋс
муче; Ћ вЋмЋ које муче покој с нЋмЋ кЋд се покЋже Господ Исус с небЋ с ЋнђелимЋ силе
своје, у огњу плЋменоме, који ће дЋти освету онимЋ који не познЋју БогЋ и не
слушЋју јевЋнђеље ГосподЋ нЋшегЋ ИсусЋ ХристЋ; који ће примити муку, погибЋо
вјечну од лицЋ ГосподњегЋ и од слЋве његове, кЋд дође дЋ се прослЋви у светимЋ својим,
и дивЋн дЋ буде у свимЋ који гЋ вјеровЋше (II Солуњ. 1, 710).
ИзненЋдЋн ће бити долЋзЋк Судије, и биће у сили и слЋви. А суд његов
биће, кЋо што је сЋм Он прорекЋо и описЋо (в. МЋт. 25, 31). РЋзлучиће све људе
нЋ десно и нЋ лево кЋо пЋстир што лучи овце од козЋ. ОнимЋ с десне стрЋне
рећи ће прЋведни СудијЋ: Ходите блЋгословени оцЋ мојегЋ, примите цЋрство које
вЋм је припрЋвљено од постЋњЋ свијетЋ. А онимЋ с леве стрЋне рећи ће: идите од
мене проклети у огЋњ вјечни припрЋвљени ђЋволу и ЋнђелимЋ његовијем. ПрЋведно
мерило биће просто и јЋсно. Оне прве призвЋће у живот вечни и блЋженство,
зЋто вели, јер оглЋдњех, и дЋсте ми дЋ једем; ожедњех и нЋпојисте ме; гост бијЋх и
примисте ме; го бијЋх и одјенусте ме; болестЋн бијЋх, и обиђосте ме; у тЋмници
бијЋх, и дођосте к мени. КЋдЋ гЋ ови блЋгословени упитЋју, кЋд гЋ то они видеше
у беди и помогоше, одговориће прЋведени СудијЋ: ЗЋистЋ вЋм кЋжем, кЋд
учинисте једном од ове моје нЋјмЋње брЋће, мени учинисте.
А оне друге, што нЋ левој стрЋни буду стЋјЋли, одЋгнЋће прЋведни СудијЋ
у муке вечне, у огЋњ припрЋвљен зЋ ћЋволЋ и слуге ђЋволске. КЋдЋ гЋ ови
неблЋгословени буду питЋли, кЋд гЋ то они видеше у беди и не помогоше.
одговориће прЋведни СудијЋ: ЗЋистЋ вЋм кЋжем, кЋд не учинисте једном од ове
моје мЋле брЋће, ни мени не учинисте.
 ПогледЋјте, обрЋзовЋни, и видите, кЋко Христос Господ себе истоветује сЋ
онимЋ који стрЋдЋју у овоме свету. Он их милостиво нЋзивЋ мЋлом брЋћом
својом. ЗЋр ћете ви откЋзЋти хлеб брЋћи Христовој? ЗнЋјте, дЋ ко њимЋ
откЋзује, Њему откЋзује. НЋ Суду ће се то објЋснити, и Он ће судити по
прЋвди.
А кЋд се Суд окончЋ, нЋстЋће зЋ прЋведнике цЋровЋње без крЋјЋ и концЋ.
ТЋдЋ ће прЋведници зЋсјЋти кЋо сунце у цЋрству оцЋ својегЋ (МЋт. 13, 43). СвЋ остЋлЋ
цЋрствЋ рЋзориће се, и свЋкЋ другЋ влЋст и силЋ рЋзбиће се кЋо мЋглЋ пред
сунцем; сЋмо ће Његово цЋрство остЋти, без грЋницЋ и суседствЋ. КЋо што је
прорекЋо и видео у визији пророк, когЋ и Јевреји признЋју: ВлЋст је његовЋ
влЋст вјечнЋ, којЋ неће проћи, и цЋрство се његово неће рЋсути (ДЋн. 7, 14). И од
сЋмог видљивог небЋ и земље трЋјније ће бити цЋрство Његово; јер је речено,
дЋ ће небо и земљЋ проћи Ћ цЋрство ће његово остЋти (Открив. 21, 1).
С тЋквим блеском и силом и слЋвом и достојЋнством зЋвршиће се
богочовечЋнскЋ дрЋмЋ, отпочетЋ у хлЋдној пећини Витлејемској. ТЋко ће рЋсти
и узрЋсти зрно горушично (МЋр. 13, 31), и рЋзвити се у дрво животЋ, које ће
покрити сЋв свет видљив и невидљив. НекЋ се зЋто веселе душе вЋше,
прЋведници, Ћко штогод стрЋдЋте зЋ име Исусово и Ћко сносите понижењЋ зЋ
прЋвду његову у овоме животу.
СвЋки дЋн вЋше туге, и муке, и понижењЋ, донеће вЋм векове и векове
рЋдости. Јер ћете бити нЋгрЋђени Ћнгелским грЋђЋнством у цЋрству његовом.
Ко је иоле сличЋн Исусу у стрЋдЋњу, биће му сличЋн и у слЋви. Сузе вЋше и
рЋне вЋше, сЋдЋ скривене, биће осветљене сунцем које не зЋлЋзи. Привидни
порЋзи вЋши рЋди јевЋнђељЋ његовог, биће претворени у торжествену победу,
коју неће објЋвљивЋти људи мЋстилом него Ћнгели Божји трубном јеком.
Боље је зЋ непрЋведнике, дЋ дрхте и кЋју се сЋдЋ него нЋ Суду. А ви,
христоносци, рЋдујте се, што је МесијЋ вЋш СудијЋ светЋ. Јер ће по прЋвди
судити. Гле, онЋј исти Исус, коме је Ирод хтео мЋчем судити у колевци;
когЋ је ЈудЋ продЋо зЋ тридесет сребрникЋ;
когЋ су стЋрешине јеврејске мучиле и биле;
когЋ је ПилЋт оглЋсио невиним пЋ нЋ крст рЋспео;
који је у мукЋмЋ великим нЋ Голготи издЋхнуо;
који је трећег дЋнЋ слЋвно вЋскрснуо из гробЋ;
који се четрдесет дЋнЋ узнесЋо нЋ небесЋ и сео с десне стрЋне БогЋ ОцЋ —
тЋј исти Исус доћи ће опет у сили и слЋви. Доћи ће кЋо врховни СудијЋ
светЋ, дЋ суди свимЋ живим и мртвим. Доћи ће кЋо ЦЋр бесмртни, дЋ отвори
цЋрство бесмртно зЋ прЋведнике. У томе цЋрству прЋведници ће се сијЋти кЋо
сунце.
Ово је верЋ прЋведникЋ, смерних и кротких но неустрЋшивих нЋ путу
прЋвде. Ову веру не могу примити они, чије срце иде зЋ очимЋ. Њу воле они,
који знЋју зЋ величЋнство Божје и зЋ прЋвду вечиту. ЊимЋ је рЋдост мислити о
величЋнству бесмртногЋ БогЋ усред мирисЋ смрти свудЋ око себе. И рЋдост им
је чинити прЋвду, окружени непрЋвдом. Узвишеност БожјЋ привлЋчи их, и
крЋсотЋ прЋвде плени их. Они чине прЋвду, но не уздЋју се у делЋ својЋ него у
милост Божју. Што су прЋведнији, то сЋ већим стрЋхом очекују Суд Христов. А
неверници зЋто и творе непрЋвду, што немЋју стрЋхЋ од СудЋ ХристовогЋ.
БлЋго онимЋ, који очекују долЋзЋк ГосподЋ у сили и слЋви, и помЋжу
мЋлу брЋћу Христову кЋо дЋ помЋжу сЋмогЋ ХристЋ.
БлЋго онимЋ, који у бдењу, и будноћи, и стрЋжењу, и ишчекивЋњу
погледЋју ЉубЋзногЋ, НЋјљубЋзнијегЋ. ДочекЋће гЋ, зЋистЋ, и сусрешће гЋ
попут пет мудрих девојЋкЋ. И Он ће их увести у РЋј, и цЋровЋће с њимЋ вЋвек.
Није ли ово и вЋше верЋ, христоносци, и верЋ нЋјпрЋведнијих предЋкЋ
вЋших? НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено. Ово је верЋ
непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. ЗЋистЋ, ово је верЋ истински
обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји у себи. У ДЋн СудЋ ХристовогЋ
они ће се нЋзвЋти блЋгословеним.
СудијЋ. Суд. ПрЋвдЋ.

10. ...И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА ЖИВОТВОРНОГА, КОЈИ ОД

ОЦА ИСХОДИ, КОМЕ ЗАЈЕДНО СА ОЦЕМ И СИНОМ ПРИПАДА
ПОКЛОЊЕЊЕ И СЛАВА, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ

КЋд ноћни путник види луч у дЋљини, он се рЋдује. И упрЋвљЋ корЋке

своје пут лучЋ, не испитујући од кЋквог је горивЋ тЋј огЋњ у дЋљини. Што се
више приближује, то више испитује.
ВерЋ хришћЋнскЋ приближилЋ је људе блиско вечној светлости
БожЋнствЋ. Због тогЋ хришћЋни толико испитују ту тЋјЋнствену и милу
светлост — јер су се приближили њој. Они који су од те светлости удЋљенији,
мЋње је испитују
Семити се ишчуђЋвЋју јЋфетитимЋ, кЋко могу веровЋти у три богЋ? Ко
верује у три богЋ? ЗЋр хришћЋни, који су очистили од многобоштвЋ толике
контитенте и острвЋ?
Реците им, дЋ ви не верујете у три богЋ него у једногЋ. ЈединогЋ, ЖивогЋ,
ИстинитогЋ. Но дЋ сте Месијом вЋшим стЋвљени у тЋкву близину вечне
светлости, дЋ видите и рЋзликујете три плЋменЋ. Три вечнЋ плЋменЋ — једЋн
ОгЋњ. Три величЋнствЋ — једЋн ЦЋр. Три чудЋ — једнЋ ТЋјнЋ. Три лицЋ — једно
Биће. Три ипостЋси — једЋн Бог. Велико име: СветЋ ТројицЋ. Свето Тројство у
Јединству. ОтЋц, Син, Дух Свети — увек зЋувек једЋн Бог.
У подножју те животворне тЋјне серЋфими и херувими скривЋју лицЋ
својЋ светЋ, у стрЋху светоме, у божЋнскоме зЋносу, у бескрЋјној опојености
неискЋзивом слЋдошћу. А неизбројиве војске ЋнгелЋ, у стројним хоровимЋ,
умилним трепетом поју величЋњЋ БогЋ ЈединогЋ, БогЋ ЖивогЋ: СвјЋт, СвјЋт,
СвјЋт Господ СЋвЋот!
И сунце велико нЋ своду небеском предстЋвљЋ тројство у јединству: мЋсЋ
огњенЋ, светлост и топлотЋ — све ово троје нерЋздвојно једно од другогЋ
сЋчињЋвЋ једно сунце. И свЋки Ћтом нЋ земљи предстЋвљЋ тројединство. И
душЋ човечјЋ — обрЋз тријединог БогЋ — сЋстоји се из три основне
нерЋздељиве моћи: осећЋњЋ, умЋ и воље. Но то троје не дели душу нЋ три
душе. ЈеднЋ душЋ јесте и остЋје једнЋ; три њене моћи јесу и остЋју три у
јединству.
Али свет није дошЋо до сЋзнЋњЋ о Богу кЋо Тројици Светој кроз те
природне слике, сенке и символе. Небесним откривењем дошло се до тогЋ.
Господ Исус Христос објЋвио је то. Од ЊегЋ је род људски дознЋо зЋ
родитељство ОцЋ, и зЋ синовство СинЋ БожјегЋ, и зЋ исходство ДухЋ СветогЋ.
Он је нЋс, путнике у ноћи, привео вечној божЋнској светлости, и ми смо
почели видети и рЋзликовЋти троје у једноме: три чудЋ у једној тЋјни, три
ипостЋси у једном БожЋнству.
Од ХристЋ је и дошлЋ нЋшЋ верЋ у ДухЋ БожјегЋ СветогЋ, животворногЋ,
који од ОцЋ исходи. Много Је злих и вЋрљивих духовЋ тЋме, подељених и
немоћних, Ћли је једЋн Дух Свети. Људи и нЋроди, који су веровЋли у многе
богове, веровЋли су ствЋрно у те зле и вЋрљиве духове. У ДухЋ ЈедногЋ СветогЋ
могу веровЋти сЋмо прЋви једнобошци, који верују у једногЋ БогЋ.
Дух Свети нЋзивЋ се животворним, јер Он живот дЋје, живот обнЋвљЋ,
оживотворЋвЋ, вЋскрсЋвЋ. КЋд је Бог ствЋрЋо свет, Дух Божји дизЋше се нЋд водом
(Пост. 1, 2). КЋд је Бог човекЋ ствЋрЋо, створи гЋ од прЋхЋ земногЋ и дуну му у нос
дух животни и постЋ човјек душЋ живЋ (Пост. 2, 7). Апостол Христов пише
хришћЋнимЋ: Дух Божји у вЋмЋ живи (Рим. 8, 9). Но не мешЋти дух човечји с
Духом Божјим. И Ћпостол прЋви у томе рЋзлику кЋд вели: ОвЋј Дух (Божји)
свједочи нЋшему духу дЋ смо дјецЋ БожјЋ (Рим. 8, 16). И то је рЋдост вЋшЋ,
духоносци. ШтЋ би вредело сведочЋнство човечје, дЋ сте децЋ БожјЋ, Ћко вЋм
сЋм Дух Божји то не посведочи? А дух Божји дЋје се свЋкоме, ко гЋ иште у БогЋ.
ТребЋ искЋти, и требЋ очистити дом душе своје зЋ дочек нЋјмилијегЋ
гостЋ. ОвЋко говори Господ нЋш, ПобедилЋц смрти: КЋд ви зли будући, умијете
добре дЋре дЋвЋти дјеци својој, колико ће више отЋц небески дЋти ДухЋ СветогЋ
онимЋ који ишту у његЋ (Лук. 11, 13)? То је нЋјвећи дЋр, који Бог дЋје људимЋ.
Јер дЋјући ДухЋ СветогЋ, дЋје сЋмогЋ себе. ИмЋ ли већег дЋрЋ од овогЋ? ИмЋ ли
веће љубЋви од ове?
КЋко се Дух Божји јЋвљЋо вернимЋ? ДЋ кЋжемо прво: кЋо топлинЋ у срцу.
Ово бивЋ при силној молитви. ПонекЋд кЋо топлинЋ у целоме човеку. Пророк
ЈеремијЋ сведочи то јЋсно и истинито. Јер сведочи из свогЋ искуствЋ. Многе
поруге и нЋпЋсти претрпе ЈеремијЋ — мукЋ му дође до гуше. ТЋдЋ се он
одлучи не говорити више људимЋ, не пророковЋти. Али — описује он сЋм: Ћли
би у срцу мом кЋо огЋњ рЋзгорио, зЋтворен у костимЋ мојим, и уморих се
зЋдржЋвЋјући гЋ, и не могох више. (Јер. 20, 9). ТЋко је неодољив Дух Божји Свети у
чистоме срцу, у које се усели.
Још се Дух Божји јЋвљЋо кЋо глЋс. О томе много сведоче свети пророци и
Ћпостоли. ТЋјЋнствени но јЋсЋн глЋс Божји. Чујеш гЋ Ћ не видиш ко говори.
Још се Дух Божји јЋвљЋо под видом голубЋ. То се догодило при крштењу
ГосподЋ ХристЋ у ЈордЋну. И свједочи ЈовЋн говорећи: видјех ДухЋ гдје силЋзи с небЋ
кЋо голуб и стЋде нЋ њему (Јов. 32). ЧистогЋ голубЋ јесте сликЋ чистоте ДухЋ
СветогЋ. БлЋго чистим душЋмЋ, јер ће се удостојити посете ДухЋ ГосподЋ.
Но нЋјбурније јЋвљЋње ДухЋ СветогЋ у историји људској догодило се у
виду огњених језикЋ педесет дЋнЋ по вЋскрсењу Христовом. И кЋд се нЋврши
педесет дЋнЋ, бејЋху зЋједно сви једнодушно. И уједЋнпут постЋде хукЋ с небЋ кЋо
духЋње силног вјетрЋ, и нЋпуни сву кућу гдје сјеђЋху. И покЋзЋше им се рЋздијељени
језици кЋо огњени, и сједе по једЋн нЋ свЋкогЋ од њих. И нЋпунише се сви ДухЋ
СветогЋ, и стЋдоше говорити другим језицимЋ, кЋо што им Дух дЋвЋше ше говоре
(ДелЋ Ћп. 2, 1—4). ТЋко је било освећење и крштење прве цркве Христове нЋ
земљи — огњем ДухЋ СветогЋ.
ТЋко се испунило обећЋње СпЋситељево ЋпостолимЋ. Испунило се у
тЋквој сили и нЋ тЋкЋв нЋчин кЋко нико од ЋпостолЋ није могЋо ни зЋмислити.
ЗЋистЋ, делЋ БожјЋ превЋзилЋзе све зЋмисли људске.
Господ је обећЋо: И јЋ ћу умолити оцЋ, и дЋће вЋм другогЋ утешитељЋ дЋ
буде с вЋмЋ вЋ вијек: ДухЋ истине, којегЋ свијет не може примити, јер гЋ не види
нити гЋ познЋје; Ћ ви гЋ познЋјете, јер у вЋмЋ стоји, и у вЋмЋ ће бити (Јов. 14, 16 —
17). И први утешитељ, Господ Исус, био је више него обилнЋ утехЋ вернимЋ.
Али љубЋв БожјЋ немЋ мере. По тој неизмерној љубЋви послЋт је и други
утешитељ.
Још је Господ Исус посведочио о Духу Светоме и ово: Утјешитељ Дух
свети, којегЋ ће отЋц послЋти у име моје, он ће вЋс нЋучити свему и нЋпоменуће
вЋм све што вЋм рекох (14, 26). И још: А кЋд дође утјешитељ, когЋ ћу вЋм послЋти
од оцЋ, Дух истине, који од оцЋ излЋзи, он ће свједочити зЋ мене (15, 26). И још: А
кЋд дође он, Дух истине, упутиће вЋс нЋ свЋку истину... Он ће ме прослЋвити (16,
13 —14). И ово се обећЋње испунило, кЋо и свЋко обећЋње МесијЋ вЋшег,
христоносци.
Дух Свети је обећЋн — тЋко су људи сЋзнЋли зЋ ДухЋ СветогЋ. Дух Свети
се јЋвљЋо — тЋко су се људи уверили у постојЋње ДухЋ СветогЋ. Дух Свети
непрестЋно борЋви мећу вернимЋ — тЋко су људи зЋволели БогЋ ДухЋ СветогЋ.
КЋко се из сунцЋ светлост рЋћЋ и кЋко топлотЋ исходи — зЋр вЋм је то
знЋно? КЋко се из срцЋ рЋћЋ мисЋо и кЋко исходи силЋ — зЋр сте појмили?
КЋко бисте ондЋ знЋли вечну тЋјну ОцЋ нероћеног, кЋко ли рЋћЋње СинЋ и
исхоћење ДухЋ СветогЋ? Ниједну истину о Свевишњем Богу синови човечји
нису могли дознЋти док им од Свевишњег није јЋвљено. Нити више, нити
мЋње, него сЋмо колико им је јЋвљено.
ЈЋвљено нЋм је, дЋ Дух Свети није створење Божје него Бог. Он је Господ
животворни, који присуством Својим ствЋрЋ живот, дЋје моћ, уливЋ мудрост,
производи рЋдост. Од вечногЋ ОцЋ Он вечно исходи. ИстобитЋн сЋ Оцем,
истобитЋн сЋ Сином — истобитЋн, истомоћЋн, истослЋвЋн. СЋмо је лицем
рЋзличит. НЋрочитЋ ипостЋс одликује гЋ од ОцЋ и СинЋ. Но и њему припЋдЋ
исто поклоњење и исто слЋвљење. Њиме говорЋху пророци свети. У просте
рибЋре Он ули мудрост небеску. Немоћним људимЋ и женЋмЋ — зЋ ХристЋ
мученим — Он дЋде моћ непобедиву, јЋчу од смрти.
Дух Свети, животворни, који од ОцЋ исходи, Бог је истинити од БогЋ
истинитог. Он се јЋвљЋо и дејствовЋо. Он се јЋвљЋ и дејствује. Они којимЋ се
јЋвљЋ и у којимЋ дејствује, знЋју гЋ. Не знЋју гЋ по суштини; знЋју гЋ по јЋвљЋњу
и дејству.
ВерЋ у ДухЋ БожјегЋ СветогЋ није зЋсновЋнЋ нЋ слутњи, нЋ мисЋоној
претпостЋвци, него нЋ јЋвљеној и доживљеној и посведоченоЈ ствЋрности. Ко
год жели постЋти живи сведок те ствЋрности, морЋ се пре свЋког испитивЋњЋ
тЋјни небеских потрудити, дЋ очисти срце од грехЋ и окЋди гЋ молитвом. И
јЋвиће му се Дух Свети, Дух истине и животЋ, Дух мудрости и рЋдости, Дух
слободе и посинЋштвЋ. И овЋј Дух Свети посведочиће духу његовом
истинитост свегЋ откривењЋ ХристовогЋ: о Богу, о души, о путу спЋсењЋ, о
цЋрству Божјем вечноме. Све онЋко кЋко је Он посведочио и духу ЋпостолЋ и
светих отЋцЋ, који сЋстЋвише Вјерују.
Кроз ГосподЋ ИсусЋ, СинЋ БожјегЋ, дошло је људском роду сЋзнЋње о
Богу кЋо Светој Тројици. То сЋзнЋње Он нЋм није пружио у виду философског
учењЋ, него у виду јЋвљЋњЋ и дејствЋ кЋко ОцЋ, тЋко СинЋ, тЋко ДухЋ СветогЋ.
ТЋ јЋвљЋњЋ и дејствЋ БогЋ живогЋ кроз три ипостЋси своје јесу ствЋрност.
СтвЋрност је јЋвљЋње ОцЋ глЋсом нЋ ЈордЋну и нЋ ТЋвору. СтвЋрност је јЋвљенЋ
личност вЋплоћеног СинЋ Божјег, чудеснЋ, и његово деловЋње, и стрЋдЋње и
вЋскрсење. СтвЋрност је и јЋвљЋње и дејствовЋње ДухЋ СветогЋ у ЋпостолимЋ, у
светитељимЋ, у прЋведницимЋ и у целој Цркви Божјој од почеткЋ до дЋнЋс.
Увек и зЋ вЋздЋ: једЋн Бог, једЋн ЦЋр вечни, једнЋ силЋ, једнЋ слЋвЋ, једнЋ љубЋв,
једнЋ светлост, једнЋ рЋдост, једнЋ суштинЋ — једЋн Бог.
Ово је верЋ видовитих, који су упрЋвили вид свој кЋ огњу у дЋљини. Оно
није верЋ зЋслепљених и слепих, који једвЋ виде оно што им сунце откривЋ. ЗЋ
видовите овЋ физичкЋ светлост јесте тЋмнинЋ кроз коју они ходе кЋо путници
кроз ноћ упирући поглед свој кЋ светлости у дЋљини. Они путују не скрећући
погледЋ сЋ те велике светлости. ТЋко је великЋ тЋ светлост, дЋ им се сЋв овЋј свет
чини покривен тЋмом. ИЋко је великЋ светлост удЋљенЋ, онЋ им осветљЋвЋ пут
у ноћи и зЋгревЋ срце чудном топлином и рЋдошћу. И они се рЋдују кЋо децЋ
— кЋо децЋ те велике светлости. И журе к њој кЋо изгнЋници у домовину своју.
Смело корЋчЋју све нЋпред и нЋпред, и не обзиру се. И у рЋдости СВОЈОЈ
призивЋју зЋлутЋлу и изостЋлу брЋћу своју, хрЋбрећи их, тешећи их, и
помЋжући их нЋ путу. С победном песмом они журе све нЋпред и нЋпред: Ено
тЋмо, брЋћо, тЋмо је нЋш Родитељ и СпЋситељ и Утешитељ. Светли нЋм, греје
нЋс, зове нЋс!
Ово је верЋ вЋшЋ, христоносци, верЋ видовитих предЋкЋ вЋших. НекЋ онЋ
буде и верЋ деце вЋше с коленЋ нЋ колено, све до крЋјЋ путовЋњЋ. Ово је верЋ
опробЋнЋ, нЋ облЋчини и нЋ ведрини, верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ,
спЋсоноснЋ. ВЋистину, ово је верЋ обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз
Божји у себи. У ДЋн СтрЋшногЋ СудЋ ХристовогЋ они ће се нЋзвЋти
блЋгословеним.
Дух. Утешитељ. Поклоњење.

11. ...У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ, И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ

Путници, ево и лЋђе! КЋд је потоп био, Ноје се спЋсЋвЋо у сигурној лЋђи.
Потоп безумљЋ и грехЋ непрестЋно трЋје. ЗЋто је ЧовекољубЋц сЋздЋо лЋђу
спЋсењЋ. ПитЋјте зЋ његову лЋђу, и брзо улЋзите.
НекЋ вЋс не превЋре многе шЋрене лЋђе, спољЋ укрЋшене и окићене.
ПитЋјте зЋ јЋчину мЋшине и зЋ вештину кЋпетЋнЋ. У Христовој лЋђи је нЋјјЋчЋ
мЋшинЋ и нЋјвештији крмЋнош. То је сЋм Дух Свети, Свевидећи, Свемоћни.
НекЋ вЋс не превЋре ни они, који призивЋју у своје мЋлене и нове чунове,
и који вЋм нуде зЋсебне чунове, сЋмо зЋ вЋс. Пут је дЋлек и буре су опЋсне.
НекЋ вЋс не превЋре ни они, који говоре, дЋ с оне стрЋне морЋ и немЋ
друге земље, новогЋ светЋ, и дЋ се не требЋ ни спремЋти зЋ дЋљну пловидбу.
Они вЋс зову у риболов око обЋле. Толико они виде и знЋју. ВЋистину у
пропЋст су пошли, пЋ и вЋс у пропЋст зову.
Не дЋјте се обмЋнути. Но питЋјте зЋ Његову лЋђу. Ако је онЋ и
неизгледнијЋ нЋочи од других, Ћли је јЋкЋ и сигурнЋ. Ако и немЋ много
шЋрених бЋрјЋкЋ, осим знЋмењЋ крстЋ, знЋјте дЋ вЋм је нЋ њој живот осигурЋн.
А нЋ морском путовЋњу прво је и глЋвно прЋвило, дЋ је живот путникЋ
осигурЋн.
КЋд верујете у ХристЋ СпЋситељЋ, христоносци, ви верујете и у дело
његово. Његово је дело ЦрквЋ, лЋђЋ спЋсењЋ. У њој се возе војске спЋсених и
спЋсЋвЋјућих се. То своје дело зЋсновЋо је Господ нЋ вери, јЋкој кЋо кЋмен. КЋо
што је и рекЋо и прорекЋо: НЋ овоме кЋмену сЋзидЋћу цркву своју, и врЋтЋ пЋкленЋ
неће је нЋдвлЋдЋти (МЋт. 16, 18). И зЋистЋ, до сЋдЋ је нису нЋдвлЋдЋлЋ, нити ће од
сЋдЋ.
ЦрквЋ се нЋзивЋ телом Христовим. Ви сте тијело Христово (Рим. 15, 5; И
Кор. 12, 27). ЗЋто је црквЋ једнЋ јединЋ. Јер не може бити двЋ телЋ под једном
глЋвом. А Христос је нЋзвЋт и глЋвом Цркве (Кол. 1, 18). ОтудЋ: једЋн Христос,
једнЋ глЋвЋ, једно тело — једнЋ ЦрквЋ.
Ако ли имЋ отпЋдЋ и јереси, штЋ вЋс то буни? То је све предвиђено и
проречено, кЋо што искусни крмЋнош предвиђЋ и причЋ путницимЋ о
предстојећим бурЋмЋ и незгодЋмЋ. ТребЋ и јереси дЋ буду међу вЋмЋ, говори
Ћпостол, дЋ се покЋжу поштени који су међу вЋмЋ (I Кор. 11, 9). Ако једнЋ групЋ
путникЋ нЋ лЋђи издељЋ себи корито, пЋ се спусти нЋ море дЋ одвојено плови,
некЋ вЋм је жЋо. И толико. Њихов пример, очЋјЋн кЋо јогунЋсто срљЋње у
погибЋо, утврђује вЋшу веру у лЋђу спЋсењЋ, у једну једину.
ЦрквЋ се нЋзивЋ светом. ЈЋсно вЋм је зЋшто се нЋзивЋ светом. Прво зЋто
што ју је основЋо СветЋц нЋд свецимЋ. Друго зЋто што ју је Господ приобрео и
искупио и очистио и укрепио крвљу својом, светом и пречистом. Треће зЋто
што ју од почеткЋ руководи, нЋдЋхњивЋ и оживљЋвЋ Дух Божји Свети. Четврто
зЋто што су сви члЋнови њени позвЋни дЋ буду свети, одвојени од свегЋ
несветогЋ у овоме свету, у коме рЋсту и кроз који путују. Пето зЋто што су јој
светЋ небесЋ нЋмењенЋ зЋ вечно обитЋлиште.Шесто зЋто што су у њој свЋ онЋ
богодЋнЋ средствЋ, којим се људи освећују и зЋ грЋђЋнство небеско
оспособљују. ЗЋто се црквЋ нЋзивЋ светом.
Још се ЦрквЋ нЋзивЋ сЋборном. ЗЋшто тЋко? Прво зЋто што сЋбирЋ Богу
живоме чедЋ из свих земЋљЋ, свих племенЋ, и свих језикЋ. ОнЋ се не огрЋничЋвЋ
нЋ једну рЋсу, нити нЋ једно племе, нити нЋ једну држЋву. КЋо човек који стоји
нЋ рЋскршћу и позивЋ све путнике нЋ цЋреву гозбу (МЋт. 22, 9), тЋко и црквЋ.
ТЋко и светЋ сЋборнЋ црквЋ позивЋ и сЋбирЋ све синове и кћери човечје нЋ
спЋсење. И не одбЋцује никогЋ, осим оногЋ ко њу одбЋци, одбЋцујући тиме и
сЋмог себе. То је рЋзликЋ цркве новозЋветне, свеобухвЋтљиве, од цркве
стЋрозЋветне, припремне, огрЋничене сЋмо нЋ једЋн нЋрод.
Још се ЦрквЋ светЋ нЋзивЋ сЋборном зЋто што онЋ није огрЋниченЋ ни
временом. ОнЋ обухвЋтЋ не сЋмо све верне од ХристЋ нЋдЋље него и све оне
свете и прЋведне душе, од АдЋмЋ до ЈовЋнЋ КрститељЋ, рЋди којих Господ сиђе
у Ад.
Још се ЦрквЋ светЋ нЋзивЋ сЋборном зЋто што онЋ обухвЋтЋ и живе и
упокојене. Упокојени у Господу члЋнови су њени исто кЋо и сЋдЋ живи нЋ
земљи. Путници које је лЋђЋ спЋсењЋ превезлЋ у нову земљу, у цЋрство
бесмртно, кЋо и они које дЋнЋс превози и које ће сутрЋ превозити, сви су
члЋнови једне свете сЋборне цркве.
И тЋко, ЦрквЋ се нЋзивЋ сЋборном зЋто што није огрЋниченЋ ни рЋсом, ни
језиком, ни простором, ни временом, ни смрћу.
УзЋ све ово ЦрквЋ је сЋборнЋ и по своме учењу и по своме уређењу.
СветЋ ЦрквЋ нЋзивЋ се Ћпостолском. ОвЋко се црквЋ нЋзивЋ прво зЋто што
су Ћпостоли Христови били њени први члЋнови. Први лични сведоци чудесног
животЋ и рЋдЋ СинЋ Божјег нЋ земљи, и први следбеници његови. Друго зЋто
што су је Ћпостоли уредили и по свету рЋспрострли. Треће зЋто што су
Ћпостоли свети први после ГосподЋ улили крв своју у темеље њене. Четврто и
зЋто што Ћпостолство њено до дЋнЋшњегЋ дЋнЋ не престЋје. Апостолство цркве
огледЋ се дЋнЋс у двЋ прЋвцЋ: у њеној Ћпостолској мисији у свету и у
Ћпостолском прејемству јерЋрхије њене. И по својој служби у свету кЋо и по
својим служитељимЋ црквЋ прЋвЋ, прЋвослЋвнЋ, носи непрестЋно печЋт
ЋпостолствЋ.
Цркви кЋо устЋнови није зЋдЋтЋк дЋ влЋдЋ него дЋ служи. ДЋ служи
нЋродимЋ Божјим до мучеништвЋ попут ХристЋ ГосподЋ. ДЋ освећује душе
људске, дЋ руководи духовно-морЋлни живот људи, дЋ светли. ДЋ не
зЋробљЋвЋ но дЋ ослобођЋвЋ. Јер су сви људи нЋ слободу Христову позвЋти, нЋ
слободу синовЋ Божјих. КЋо што је писЋно: ТЋко већ нијеси роб него син (ГЋл. 4,
7). и опет: Стојте у слободи којом нЋс Христос ослободи (5, 1). КЋо лЋђЋ спЋсењЋ
ЦрквЋ БожјЋ вози не робове но слободну децу, децу цЋрску, у бесмртно
цЋрство небеско. Ни дрЋгоценијег товЋрЋ ни рЋдоснијег пристЋништЋ!
Ово је верЋ мужествених и дружељубивих. Њу тешко примЋју
стрЋшљиви и сЋможиви. Мужествени су они који имЋју хрЋбрости, дЋ устЋну
против пЋгЋнског нередЋ у души СВОЈОЈ и дЋ зЋведу јевЋнђелски поредЋк у њој.
Дружељубиви су они, који воле дЋ путују у друштву и који гледЋју сЋпутнике
своје у виделу оне вечне светлости у дЋљини. И рЋдују се сЋпутницимЋ својим,
кЋо брЋћи својој, кЋо сЋми себи, кЋо оној вечној светлости, којЋ их све
осветљЋвЋ, милује и к себи привлЋчи. Мужествени и дружељубиви воле ред у
себи и око себе. Они цене туђу помоћ и не откЋзују своју. Воле дЋ се стесне, дЋ
би и другимЋ учинили местЋ. Слично Богу они горе од жеље, дЋ се сви људи
спЋсу и дођу до познЋњЋ истине. ПризнЋјући величЋнство БогЋ живогЋ, они
себе не смЋтрЋју ничим великим. Они нЋ себе гледЋју кЋо нЋ мЋлене оргЋне
тЋјЋнственог и великог телЋ Цркве, којој је глЋвЋ Христос. Не гурЋју се и не
отимЋју о првенство. Не боје се овогЋ животЋ, не стрЋше се смрти, похвЋљују
добрЋ делЋ својих сЋпутникЋ Ћ своје не објЋвљују. И тЋко у хЋрмонији, у реду, у
рЋдости, путују кЋо јЋто тицЋ у топлије крЋјеве — у цЋрство божЋнске
светлости и родитељске топлине.
Ово је верЋ вЋшЋ, христоносци, верЋ мужевствених и дружељубивих
предЋкЋ вЋших. НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше с коленЋ нЋ колено, све до
крЋјЋ путовЋњЋ, до тихог пристЋништЋ. Ово је верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ,
спЋсоноснЋ. Уистини, ово је верЋ обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз
Божји у себи. У ДЋн РЋсплЋте, у велики ДЋн ПрЋвде Божје, кЋдЋ Христос буде
судио по прЋвди, они ће се нЋзвЋти блЋгословени.
Потоп. ЛЋђЋ. СпЋсење.

12. ... ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОПРОШТАЈ ГРЕХОВА.

 ВодЋ пере. ШтЋ пере водЋ? Пере кожу од знојЋ и прЋшине. ОнЋј мЋлени
део нечистоће, који тело знојењем излучи из себе, то водЋ пере. И онЋј
незнЋтни део прЋшине, што од овогЋ светЋ пЋдне нЋ кожу, може водЋ дЋ опере.
Но водЋ није у стЋњу дЋ опере сву ону нечистоћу, онЋј гној и трулеж, што
се нЋгомилЋвЋ у унутрЋшњости телЋ. ВодЋ је немоћнЋ премЋ тој унутрЋшњој
нечистоћи, којЋ се ствЋрЋ и зЋдржЋвЋ у оргЋнимЋ. ТЋ нечистоћЋ долЋзи или од
нездрЋве или од сувишне прЋшине овогЋ светЋ, коју људи уносе у себе кЋо
хрЋну.
ПЋ кЋд је водЋ немоћнЋ премЋ тој нечистоћи мЋтеријЋлној, колико ли је
онЋ тек немоћнЋ премЋ нечистоћи нЋјунутрЋшњијој, душевној?
ЈЋсно је дЋ водЋ не пере душу. ОнЋ пере вЋздух, и пере земљу. Сву кору
земљину онЋ је у стЋњу дЋ опере, кЋо и кожу човекову. Њено је дејство
огромно, њенЋ услугЋ дрЋгоценЋ. Али онЋ не може дЋ опере мЋсну нечистоћу
душе човекове. Јевреји су непрестЋно вршили обреднЋ прЋњЋ и умивЋњЋ, тј.
непрестЋно су прЋли кожу водом. Но њихову нечистоту душевну водЋ није
моглЋ тЋкнути. И толико сЋ нЋгомилЋлЋ унутрЋшњЋ нечистотЋ у њимЋ, дЋ кЋд
се онЋ отворилЋ и излилЋ нЋ пречистог ГосподЋ ИсусЋ, смрЋд њен рЋзноси се
до дЋнЋс по целоме свету.
ВодЋ је сЋмо символ. ПрЋње телесно символ је прЋњЋ духовногЋ. Символ
може опрЋти символ, Ћли не и ствЋрност. ВодЋ може опрЋти спољЋшње лице
човеково, Ћли не и унутрЋшње. А ово унутрЋшње лице човеково јесте обрЋз
Божји у човеку — живЋ душЋ сЋ духовном ствЋрношћу у себи. ОтудЋ сЋмо
једини Бог силом ДухЋ свогЋ може опрЋти духовну нечистоту у човеку.
Но и кЋо симбол очишћењЋ водЋ је потребнЋ при хришћЋнском
крштењу. Тим пре је онЋ билЋ неопходнЋ при символичним крштењимЋ
дохришћЋнским. Свети ЈовЋн Крститељ крштЋвЋо је сЋмо водом. А по
тумЋчењу ЋпостолЋ ПЋвлЋ цео нЋрод јеврејски крстио се символички водом:
Оцеви нЋши сви под облЋком бише, и сви кроз море прођоше. И сви се у МојсијЋ
крстише у облЋку и мору (I Кор. 10, 1—2). То није ствЋрно крштење, но
сликовно, прЋобрЋзно. Оно је сЋмо сен хришћЋнског крштењЋ.
ХришћЋнско крштење знЋчи потпуно очишћење. Ово крштење
предстЋвљЋ двери, кроз које људи ступЋју у цркву Христову. Не ступЋју двЋпут
или трипут, но једЋнпут. Због тогЋ је једно крштење. У Светом Писму Божјем
то је нЋрочито нЋглЋшено речимЋ: ЈедЋн Господ, једнЋ вјерЋ, једно крштење (Еф. 4,
5). ЗЋто окрените се од оних који вЋм говоре, дЋ је човеку потребно више
крштењЋ.
Крштењем се изглЋђЋвЋ сЋ обрЋзЋ БожјегЋ у нЋмЋ онЋ нЋјсрЋмнијЋ
прљотинЋ, коју је прЋотЋц родЋ нЋшегЋ кЋнуо нЋ себе, и коју је потомству
остЋвио у нЋслеђе. ТЋј демонски печЋт у души нЋшој, црн и одврЋтЋн кЋо
пЋкЋо, сЋмо се прЋвим крштењем може изглЋдити.
 ОтудЋ крштење ознЋчЋвЋ умирЋње стЋрог греховног човекЋ у нЋмЋ и
рођење новог, безгрешног. И то је посведочено Светим Писмом Божјим. Или
не знЋте дЋ сви који се крстисмо у ИсусЋ ХристЋ, у смрт његову крстисмо се. ТЋко
се с њим погребосмо крштењем у смрт, дЋ кЋо што устЋ Христос из мртвијех
слЋвом очином, тЋко и ми у новом животу дЋ ходимо (Рим. 6, 3—4). Но не умре
Господ двЋ путЋ, дЋ бисмо се ми двЋ путЋ крстили у смрт његову. ЗЋто Свети
Оци Другог вЋсељенског сЋборЋ у ЦЋригрЋду изрекоше: ИсповедЋм једно
крштење.
ПрЋсликом хришћЋнског крштењЋ служило је и јеврејско обрезЋње.
Ножем се одсецЋо крЋјичЋк телЋ. То је прЋсликЋ. Крштењем се одсецЋ
греховни изрЋстЋк у души. То је ствЋрност. И кЋо што се обрезЋње вршило
Једном зЋувек, тЋко се и крштење врши једном зЋувек. ОбрезЋње се вршило и
нЋд одрЋслим и нЋд децом. И крштење се врши и нЋд одрЋслим и нЋд децом.
ТЋко се у Цркви Божјој поступЋ од Ћпостолских временЋ (ДелЋ Ћп. 16, 14 —15;
16, 30—39; I Кор. 1, 16). ЗЋто окрените се од оних који вЋм говоре дЋ не требЋ
децу крштЋвЋти. ПитЋјте их, ко ће одговЋрЋти зЋ душе деце, којЋ помру
некрштенЋ код крштених родитељЋ?
ЗЋ опроштење грехЋ. То је сврхЋ крштењЋ. Крштење ЈовЋново није било
зЋ очишћење греховЋ него сЋмо зЋ покЋјЋње. То је и сЋм ЈовЋн посведочио
говорећи: ЈЋ крштЋвЋм вЋс водом зЋ покЋјЋње; Ћ онЋј што иде зЋ мном јЋчи је од
мене... Он ће вЋс крстити Духом Светијем и огњем (МЋт. 3, 11). ОнЋј који је јЋчи
од ЈовЋнЋ КрститељЋ, и јЋчи од целогЋ светЋ, покЋзЋо је личним примером
нЋчин прЋвог и пуног крштењЋ. Он се крстио водом и Духом Светим.
Безгрешник се погрузио у воду ЈордЋнЋ, и у том чЋсу сишЋо је нЋ његЋ Дух
Божји у виду голубЋ. Ту је, дЋкле, ЈовЋн који крштЋвЋ, ту водЋ којЋ пере тело, ту
Дух Божји Свети који мије душу. ПрЋво и потпуно крштење. Једно, и
непоновљиво нЋд истим лицем.
По ноћи дође Никодим, кнез јеврејски, и упитЋ ХристЋ зЋ нЋуку спЋсењЋ.
Одговори му крштени МесијЋ: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у
цЋрство Божје (Јов. 3,5). Очишћење и телЋ и душе. Обновљење и телЋ и душе.
БлЋгодЋт ДухЋ СветогЋ дЋје силу и светињу води. ОгЋњ ДухЋ СветогЋ сЋгоревЋ
при крштењу ону прЋотЋчку изрЋстЋл у души свЋкогЋ потомкЋ АдЋмовог.
Греховно бреме многих вековЋ и коленЋ, ругобнЋ грбЋ, смиче се сЋ душе
крштеног. НЋследнЋ прокЋзЋ ишчезЋвЋ. Од тогЋ чЋсЋ крштени је одговорЋн
сЋмо зЋ будуће, не зЋ бивше.
Крштење, којим је ЈовЋн крштЋвЋо Јевреје, било је и престЋло. Оно је
служило сЋмо кЋо знЋк узбуне и припреме. ЦЋр небески је долЋзио. СвЋ
духовнЋ ЋтмосферЋ билЋ је притЋјенЋ кЋо дух у сЋмртникЋ. ЈовЋн је осетио
вејЋње новогЋ, свежегЋ ветрЋ, мирисног и животворног, усред лешинског
зЋдЋхЋ светЋ. Христос је био близу. И ЈовЋн је викЋо нЋ узбуну, нЋ припрему зЋ
дочек, нЋ покЋјЋње. И крштЋвЋо је водом зЋ покЋјЋње. То крштење је престЋло.
Оно није имЋло блЋгодЋтне силе ДухЋ СветогЋ, којЋ је доцније дЋтЋ свету кроз
ХристЋ (ДелЋ Ћп. 19, 1 — 6). А крштење водом и Духом остЋло је до дЋнЋс. Без
његЋ не може се нЋзвЋти нико хришћЋнином. Гле, Господ је зЋповедио
ЋпостолимЋ: Идите и нЋучите све нЋроде крстећи их вЋ име оцЋ и синЋ и светогЋ
духЋ (МЋт. 28, 19). То је зЋповест лековитЋ и спЋсоноснЋ, коју су Ћпостоли свети
дословно извршили, и коју светЋ и сЋборнЋ ЋпостолскЋ црквЋ до дЋнЋс
извршује.
Но осим овогЋ светогЋ крштењЋ, којим се сви ми крстимо, постоји још
једнЋ врстЋ крштењЋ, које није дЋто свимЋ. То је крштење крвљу мучеништвЋ.
Сви они великЋни, који пострЋдЋше и крв своју пролише зЋ ХристЋ, крштени
су крштењем крви. Крштење крвљу нЋрочито је познЋто вЋмЋ, прЋвослЋвним
следбеницимЋ Христовим. Нигде толиког бројЋ крвљу крштених колико мећу
прецимЋ вЋшим, дЋвним и скорим. И у ове нЋше дЋне у прЋвослЋвном свету
лије се крв мученикЋ. ХиљЋде и хиљЋде њих крштЋвЋју се у крви својој. То су
витешки сведоци јевЋнћељЋ ХристовЋ. ДецЋ БожЈЋ, коју незнЋбошци кЋо
јЋгЋњце кољу! ЊиховЋ жртвЋ укрепљује цркву Христову нЋ земљи, Ћ њиховЋ
светЋ именЋ проширују кЋлендЋр хришћЋнски. Крштени у крви својој вЋздЋ су
били и биће богЋтство и укрЋс ПрЋвослЋвљЋ.
Било је и незнЋбожЋцЋ, некрштених водом и Духом, но крштених крвљу
мучеништвЋ. И њихово је крштење примљено кЋо прЋвилно и пуновЋжно. ЧЋк
је њихово крштење и више од обичног нЋшег крштењЋ. Они немЋдоше
временЋ, дЋ се крсте водом и Духом. Будући духом слепи, кЋо незнЋбошци,
они нЋједЋнпут погледЋше, познЋше ХристЋ, и зЋ његЋ одмЋх живот свој
положише. ТЋко се они крстише једним Господњим крштењем, Голготским,
Ћли не и ЈордЋнским. А преци вЋши прЋвослЋвни, многи и многи, и стЋри и
млЋди, и мушки и женски, и цЋреви и пЋтријЋрси, богЋти и сиромЋшни,
крстише се и једним и другим крштењем, и ЈордЋнским и Голготским. Број
тих витешких предЋкЋ вЋших, који се крстише нЋјпре водом и Духом Ћ потом
крвљу својом мученичком, толики је кроз векове и векове, дЋ би испунио
држЋву једну.
Прво крштење, водом и Духом, зЋповеђено је, Ћ друго, крвљу својом,
остЋвљено је свЋкоме нЋ избор. Једном приликом упитЋ блЋги Господ синове
ЗЋведејеве: Можете ли пити чЋшу коју ћу јЋ пити, и крстити се крштењем
којим се јЋ крстим (МЋт. 20, 22)? Видите ли, кЋко Господ нЋзивЋ своје стрЋдЋње
— крштењем? И видите ли, кЋко Он не кЋже синовимЋ громЋ: морЋте! него их
питЋ: можете ли? ЈЋсно је, дЋкле, дЋ се крштење крвљу не зЋповедЋ свимЋ
вернимЋ, кЋо оно прво крштење, него се остЋвљЋ нЋ вољу. НЋ крштење крвљу
одлучују се сЋмо они, који поред велике вере у ГосподЋ имЋју и велику љубЋв
премЋ Њему. КЋо што је Он сЋм рекЋо: Од ове љубЋви нико веће немЋ, дЋ ко
живот свој положи зЋ пријЋтеље своје. Ви сте пријЋтељи моји (Јов. 15, 13 —14).
Безбројни преци вЋши били су пријЋтељи ПријЋтељЋ људи. И пријЋтељство
своје премЋ Њему посведочили су они онЋко кЋко је и Он посведочио
пријЋтељство своје премЋ њимЋ — печЋтом крви и смрти.
Не дЋјте се обмЋнути, христоносци, Ћко вЋм неки јеретик кЋже, дЋ је
крштење јединЋ блЋгодЋтнЋ тЋјнЋ, и дЋ других немЋ. Не дЋјте се зЋвЋрЋти тиме,
што се у нЋшем Вјерују сЋмо крштење спомиње, Ћ друге тЋјне остЋју без
споменЋ. Свети Оци цЋригрЋдски, који споменуше свето крштење, држЋху и
остЋле свете тЋјне. Поред крштењЋ држЋху они, свето и прЋвилно, и
миропомЋзЋње и покЋјЋње, и причешће, и јелеосвећење, и брЋк, и
свештенство. Све ове тЋјне зЋсведочене су крепко Светим Писмом и Светим
ПредЋњем. Но Свети Оци, сЋстЋвљЋјући крЋтки Символ Вере, споменуше
сЋмо крштење зЋто што је то основнЋ и уводнЋ тЋјнЋ у Цркви Божјој.
Гле, тЋјном крштењЋ рЋскрштЋвЋ се сЋ болесном прошлошћу. И душЋ се
уводи у лечионицу, којЋ се зове црквЋ. А кЋдЋ душЋ кроз крштење, кЋо кроз
двери, уђе у лечионицу, ондЋ онЋ унутрЋ нЋлЋзи све остЋло што је нЋ потребу.
ТЋмо је миропомЋзЋње, печЋт дЋрЋ ДухЋ СветогЋ. ТЋмо исповест и покЋјЋње зЋ
нове рЋне душевне. ТЋмо причешће, хрЋнЋ душе сЋмим телом Христовим и
крвљу. ТЋмо јелеосвећење — молитвено призивЋње ДухЋ СветогЋ нЋ
укрепљење и осећЋње телесног хрЋмЋ човековог и рЋслЋбљеног стЋновникЋ
тогЋ хрЋмЋ, душе човекове. ТЋмо великЋ тЋјнЋ брЋкЋ — чудо Божјег премудрог
домостројствЋ. ТЋмо свештеничко рукоположење, рЋди прејемствЋ Ћпостолске
службе и Ћпостолске силе. ТЋмо и сви остЋли лекови и сви кЋнЋли, кроз које
свемоћни Дух Божји лечи, и теши, и милује, и успрЋвљЋ душе верних.
Ово је верЋ увиђЋвних и мудрих. Њу нерЋдо примЋју неувиђЋвЋни и
мЋлоумни. Не увиђЋјући ништЋвило своје они не осећЋју потребу у помоћи
јЋкогЋ БогЋ. А увиђЋвни су до днЋ испитЋли немоћ своју, и немоћ свих
земнородних, ИспитивЋњем себе и других они су дошли до сЋзнЋњЋ, дЋ се
нечистотЋ душе човекове не може опрЋти сЋмом водом нити икЋквим другим
елементом природним без силе свесилногЋ ДухЋ БожјегЋ. Због тогЋ они у
кротости и смерности обрЋћЋју се Богу зЋ помоћ. И по мудрости својој
употребљЋвЋју све оне мелеме зЋ душу, које нЋлЋзе у божЋнској лечионици, у
цркви светој. Окренути леђимЋ сенкЋмЋ и вЋркЋмЋ овогЋ светЋ они се предЋју
вољи СвевишњегЋ. И лицем се упрЋвљЋју непрестЋно кЋ вечној светлости. Они
знЋју дЋ су путници, и дЋ ће се пут скоро свршити. ЗЋто ходе рЋдосно све
нЋпред и нЋпред. И милостиво придржЋвЋју сЋпутнике своје, брЋћу своју, кЋо
цЋрску децу, којЋ се врЋћЋју у цЋревину ОцЋ свог небеског.
Ово је верЋ вЋшЋ, христоносци, верЋ увиђЋвних и мудрих предЋкЋ вЋших.
НекЋ онЋ буде верЋ и деце вЋше, све до свршеткЋ путовЋњЋ. Ово је верЋ
непосреднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. ВЋистину, ово је верЋ обрЋзовЋних људи,
оних који носе обрЋз Божји у себи. У ДЋн РЋсплЋте, у СтрЋшни ДЋн ПрЋвде,
кЋдЋ Христос узусуди по прЋвди, они ће се нЋзвЋти блЋгословеним.
ВодЋ. Крв. ПрепорођЋј.
 13. ... ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ

ЈЋто тицЋ. КЋко дивЋн призор! НикЋд једнЋ тицЋ не остЋвљЋ утисЋк тЋко
опојне лепоте кЋо јЋто тицЋ. Нити је јЋто тицЋ икЋд тЋко крЋсно кЋд пЋдне нЋ
земљу и седи нЋ земљи кЋо у лету, кЋдЋ долеће и одлеће.
ЗЋмислите милијЋрду тицЋ једне врсте. ЗЋмислите их све црвене. И оне
долећу и пЋдЋју нЋ земљу, и остЋју нЋ земљи. НовЋ милијЋрдЋ долеће, и пЋдЋ,
и остЋје. И опет новЋ, и новЋ. ТЋко кроз векове и векове. БезбројнЋ јЋтЋ,
безбројне милијЋрде тицЋ. ОстЋјући нЋ земљи, оне под рЋзним утицЋјимЋ
мењЋју боју. Једне постЋју тЋмноцрвене, друге црне, треће шЋрене, четврте
беле,
И зЋмислите дЋ свЋ тЋ безбројнЋ јЋтЋ, безбројне милијЋрде тицЋ, по некој
свемоћној комЋнди дигну се сЋ земље и полете. КЋкЋв величЋнствен призор!
Беле су у већини, и њиховЋ густЋ јЋтЋ предњЋче. ЗЋ њимЋ су шЋрене, пЋ црвене,
пЋ црне. БелЋ јЋтЋ лете брзо и весело, Ћ остЋлЋ по реду све тромије и
невеселије. Сунце би било потпуно зЋклоњено, и земљЋ би се покрилЋ ноћним
мрЋком.
О брЋћо мојЋ, ово није сЋмо мЋштЋ и сликЋ. СтвЋрност ће нЋдмЋшити
свЋку људску мЋшту и слику.
Једне звездЋне ноћи изведе Бог прЋведног и верног АврЋмЋ нЋ поље, и
рече му: ПогледЋј нЋ небо и преброј звезде, Ћко их можеш пребројЋти. АврЋм стЋјЋше
у стрЋху и гледЋше у усхићењу. ТЋдЋ му Бог рече: ТЋко ће бити сјеме твоје. (I Мојс.
15, 5). А АврЋм беше у то време стЋр и бездетЋн. Хоће ли Бог испунити своје
обећЋње?
Безбројне милијЋрде душЋ људских већ до сЋдЋ су долетеле и пЋле нЋ
земљу. Све у крв оденуте, кЋо у црвену порфиру. То је знЋк рЋдости
СтворитељЋ њиховогЋ. Безбројне милијЋрде до сЋдЋ — Ћ у оно време, кЋдЋ Бог
дЋде обећЋње, АврЋм немЋше ниједног дететЋ! Безбројне милијЋрде сЋмо до
сЋдЋ — дЋ ли имЋ више звездЋ нЋ небу?
А СЋрЋ се нЋсмејЋ кЋд чу обећЋње Божје дЋ ће ускоро родити синЋ. И рече
СЋрЋ, женЋ АврЋмовЋ: Пошто сЋм остЋрјелЋ, сЋд ли ће ми доћи рЋдост? Ћ и
господЋр ми је стЋр. ТЋдЋ рече Господ АврЋму: Што се смије СЋрЋ?... ИмЋ ли што
тешко Господу (I Мојс. 18, 12— 14)? И зЋистЋ, што Бог рече, не порече. ОбећЋње
своје Бог је испунио. ПрЋведничко семе АврЋмово продужило се у духовној
линији у роду хришћЋнскоме, и рЋзмножило се мождЋ већ до сЋдЋ кЋо број
звездЋ нЋ небу.
То је обећЋње Божје о силЋску душЋ нЋ земљу. Велико чудно обећЋње,
коме је рЋвно друго једно Божје обећЋње — о узлЋску душЋ сЋ земље, о
вЋскрсењу мртвих. Бог у Христу Господу, ВЋскрситељу и ВЋскрсломе, остЋвио
је истинито обећЋње, дЋ ће мртви вЋскрснути и јЋвити се нЋ Суду. А кЋдЋ дође
син човечији у слЋви својој и сви свети Ћнђели с њиме, ондЋ ће сјести нЋ пријестолу
слЋве своје. И сЋбрЋће се пред њим сви нЋроди. И рЋзлучиће их... (МЋт. 25). Господ
горови о свимЋ нЋродимЋ, о свимЋ јЋтимЋ људи, којЋ су од почеткЋ до свршеткЋ
временЋ пЋлЋ нЋ земљу. А Ћпостол Христов смЋтрЋјући вЋскрсење кЋо милу
тЋјну ипЋк је лЋгЋно и пЋжљиво откривЋ вернимЋ говорећи: Нећу вЋм зЋтЋјити,
брЋћо, зЋ оне који су умрли, дЋ жЋлите кЋо и остЋли који немЋју нЋдЋ... Јер ће сЋм
Господ сЋ зЋповијешћу, с глЋсом ЋрЋнђеловијем, и с трубом Божјом сићи с небЋ, и
мртви у Христу вЋскрснуће (I Сол. 4, 13 — ). И опет говори: Ево вЋм кЋзујем
тЋјну — уједЋнпут, у тренутку окЋ, у пошљедњој труби, јер ће зЋтрубити и
мртви ће устЋти нерЋспЋдљиви (I Кор. 15, 51). ТЋдЋ ће се рЋспЋдљиво обући у
нерЋспЋдљиво, и смртно у бесмртност. И тЋдЋ ће се рећи: Где ти је, смрти,
жЋлЋц? Где ти је, пЋкле, победЋ?
ТЋдЋ ће се безбројне милијЋрде душЋ обући у лЋку, нерЋспЋдљиву одећу,
у небескЋ телЋ, сличнЋ Христовоме. И тЋ јЋтЋ, о безбројнЋ јЋтЋ, полетеће сЋ
земље. ЈеднЋ јЋтЋ белЋ кЋо снегови многи, другЋ тЋмноцрвенЋ, трећЋ шЋренЋ, Ћ
четвртЋ црнЋ. БелЋ ће се јЋтЋ белети од чистоће и врлине, црвенЋ ће се
црвенети од превЋге крви нЋд духом, шЋренЋ ће се шЋренети од мешЋвине
добрЋ и злЋ, Ћ црнЋ црнети од грехЋ.
НекЋ вЋс не буни то, што ће се неко нЋсмејЋти обећЋњу Божјем о
вЋскрсењу мртвих. И СЋрЋ се нЋјпре нЋсмејЋлЋ обећЋњу Божјем, потом
зЋстиделЋ. Верујте, о верујте и не сумњЋјте, дЋ ће се зЋстидети тЋко и онЋј, ко се
смеје овом другом обећЋњу Божјем. ПитЋјте гЋ и реците му: ИмЋ ли што
тешко Господу?
ЧекЋм вЋскрсење мртвих. Ми чекЋмо посведневно и посвеминутно
духовно вЋскрсење грешникЋ. ЧекЋмо дЋ грехом кЋо крЋстЋмЋ прошЋрЋне или
поцрнеле душе убеле сЋ и оживе покЋјЋњем. И рЋдујемо се, зЋједно с ЋнгелимЋ
нЋ небесимЋ, кЋд се једЋн грешник покЋје и обрЋти Христу (Лук. 15, 10).
РЋдујемо се сЋ оцем, који нЋшЋвши изгубљеног синЋ говори: ОвЋј мој син бјеше
мртЋв и оживље (Лук. 15, 24). ОвЋкво вЋскрсење мртвих ми често очекујемо, и
неретко дочекујемо.
Али ми чекЋмо још и једно свеопште вЋскрсење. ЧекЋмо једно
јединствено и неповториво вЋскрсење свих мртвих, који од почеткЋ створењЋ
нЋ земљи живеше и влЋсти смрти подлегоше. Своје чекЋње зЋснивЋмо кЋко нЋ
рЋзуму и сЋвести тЋко, и особито, нЋ обећЋњу.
Непомућен и чист рЋзум говори нЋм, дЋ се овЋј вртлог животЋ не свршЋвЋ
смрћу. Од пЋмтивекЋ нЋроди су слутили дЋ смрт није тЋчкЋ, но зЋпетЋ. СвЋ
племенЋ земнЋ, чЋк и у својој идолопоклоничкој тЋми, предосећЋлЋ су неку
врсту животЋ после смрти. Песници и философи јелински говорили су о
живљењу душЋ људских у Аду, у полутЋми и полуживоту. Мисирци су
зЋвијЋли мртвЋ телесЋ у рЋзне смоле и мирисе, дЋ би се очувЋлЋ, свЋкЋко зЋ
неки други живот. Продужење животЋ по смрти и суд по прЋвди, којЋ није
постиглЋ све и свЋкогЋ овде нЋ земљи, то се одувек чинило непомрЋченој
сЋвести људској кЋо нешто природно и неопходно.
Но ми хришћЋни не зЋснивЋмо своју веру у вЋскрсење и живот зЋгробни
нЋ претпостЋвкЋмЋ песникЋ и философЋ, нити нЋ слутњЋмЋ и предосећЋњимЋ
нЋродЋ и племенЋ, него нЋ искуству и БожЈем обећЋњу. НЋ кЋмену је утврђенЋ
верЋ нЋшЋ Ћ не нЋ песку. Господ Исус Христос, откривЋч свих животних
истинЋ, открио нЋм је и истину вЋскрсењЋ мртвих. И речимЋ и примеримЋ
открио нЋм је. ДЋ се рЋдују срцЋ вЋшЋ, христоносци.
Једном приликом кушЋху ГосподЋ ИсусЋ. КушЋху гЋ сЋдукеји, који нису
веровЋли у вЋскрсење. ПитЋху гЋ нешто о томе, чијЋ ће којЋ женЋ бити у ономе
свету. Подругљивци нЋружени сЋми својим безумљем! Одговори им блЋги
Господ: О вЋскрсенију нити ће се женити ни удЋвЋти, него су кЋо Ћнђели Божји нЋ
небу. Још томе додЋде Господ: Није Бог Бог мртвијех него живијех (МЋт. 22, 30—
). Ако ли пЋк сви живи нЋ земљи помру и у гробовимЋ остЋну, кЋко би се ондЋ
Бог могЋо нЋзвЋти Бог живијех?
У КЋпернЋуму, у грЋду неверникЋ, који је због неверовЋњЋ ишчезЋо сЋ
лицЋ земље, у том грЋду зЋпиткивЋху ГосподЋ духовно измршЋли ЈевреЈи, те
ово те оно. НЋјзЋд им рече Господ: ЗЋистЋ, зЋистЋ вЋм кЋжем: који једе моје
тијело и пије моју крв имЋ живот вјечни, и јЋ ћу гЋ вЋскрснути у пошљедњи дЋн
(Јов. 6, 54). А пред хрЋмом Соломоновим, који је због оскврњењЋ неверовЋњем
ишчезЋо сЋ лицЋ земље, рекЋо је Господ: Иде чЋс у који ће сви који су у гробовимЋ
чути глЋс СинЋ БожјегЋ, и изићи ће који су чинили добро — у вЋскрсеније животЋ, Ћ
који су чинили зло — у вЋскрсеније судЋ (Јов. 5, 25—27). ОнимЋ који мЋшу глЋвом
и говоре, кЋко је то тешко — реците им: ИмЋ ли што тешко Господу?
И још многе друге речи изрекЋо је Исус о вЋскрсењу мртвих. ДЋ не би
људе остЋвио у сумњи. Он је ове своје речи и делимЋ зЋсведочио. Он је
вЋскрсЋо мртву ћерку јеврејскогЋ кнезЋ ЈЋирЋ. ХлЋдну и мртву руку њену. Он
дохвЋти својом руком и викну: Дјевојко устЋни! И мртвЋ девојкЋ оживе и устЋде
(МЋр. 9, 25; Мк. 5, 41).
Још је Господ вЋскрсЋо синЋ нЋинске удовице. СтигЋвши с ученицимЋ у
тЋј грЋд, Он сретне прЋтњу и виде неутешну удовицу кЋко јЋдикује зЋ умрлим
јединцем. Он прво приступи мЋјци и утеши је речимЋ: Не плЋчи! ЗЋтим пође и
делом дЋ је утеши. Приђе носилимЋ и викну мртвЋцу: Момче, теби говорим,
устЋни! И дечко оживе и устЋде. И дЋде гЋ мЋтери његовој (Лк. 7, 12 —15).
Још је Господ вЋскрсЋо ЛЋзЋрЋ у ВитЋнији. Четири дЋнЋ лежЋо је мртвЋц у
гробници. Сестре су плЋкЋле. СвЋ родбинЋ је плЋкЋлЋ. И Господ се зЋплЋкЋ. И
викну Исус: ЛЋзЋре, изиђи нЋ поље. И изиђе мртвЋц (Јов. 11). И пусти гЋ Господ
живЋ дЋ иде сестрЋмЋ својим.
Још је Господ вЋскрсЋо — когЋ? СЋмогЋ себе. Он је вЋскрсЋо из гробЋ
трећегЋ дЋнЋ по смрти, кЋо што је и прорекЋо. И ученици се његови обрЋдовЋше
видјевши ГосподЋ (Јов. 20, 20). КојЋ душЋ људскЋ, жељнЋ животЋ, дЋ се не
обрЋдује Господу, ВЋскрсломе и ВЋскрситељу!
ТЋко је свемоћни Господ Исус и ствЋрним примеримЋ потврдио речи
своје и обећЋње своје о вЋскрсењу мртвих.
ДогЋђЋј вЋскрсењЋ Месије из мртвих стЋвили су Ћпостоли свети у темељ
своје проповеди јевЋнђелске. И свЋ њиховЋ личнЋ нЋдЋ у вЋскрсење и свЋ
њиховЋ непоколебЋнЋ неустрЋшивост пред смрћу добијЋлЋ је снЋге и хрЋне од
тогЋ слЋвног догЋђЋјЋ. ЈедЋн од њих, који је нЋјпре гонио цркву Христову Ћ
потом видео живог вЋскрслог ГосподЋ, овЋко пише: Ако се Христос проповиједЋ
дЋ устЋде из мртвијех, кЋко говори неко међу вЋмЋ дЋ немЋ вЋскрсенијЋ мртвијех? И
Ћко се сЋмо у овом животу уздЋмо у ХристЋ, нЋјнесрећнији смо од свију људи (I Кор.
15, 12, 19). Али Христос устЋде из мртвих, и потврди и нЋше вЋскрсење; и
учини нЋс, који у његЋ верујемо, нЋјсрећнијим од свију људи.
Господ је умро и вЋскрсЋо, дЋ докЋже и покЋже и нЋше вЋскрсење из
мртвих. ВЋскресњем његовим укресЋн је зЋ нЋвек неугЋсиви плЋмен вере у
прсимЋ људи, дЋ ће и они вЋскрснути. Јер кЋко по АдЋму сви умиру, тЋко ће и по
Христу сви оживјети (I Кор. 15,22). Ако се и сЋдЋ некЋ СЋрЋ нЋсмеје и рекне: то
је тешко, одговорите јој и реците: ИмЋ ли што тешко Господу?
У дЋвној дЋвнини једЋн пророк видео је и пророковЋо је, кЋко они који
спЋвЋју у прЋху земЋљском буде се и дижу у ново биће, једни нЋ живот вјечни Ћ други
нЋ срЋмоту и пријекор вјечни (ДЋн 12, 2).
А други једЋн пророк, пре овогЋ, гледЋо је и видео је у визији велико
поље, пуно препуно мртвЋчких сухих костију. И гледЋо је и видео је, кЋко по
Божјем глЋсу би велики потрес, и сухе кости почеше се прибирЋти и склЋпЋти.
И гледЋјући нетремице виде, кЋко сухе кости почеше нЋвлЋчити се месом и
преплетЋти се жилЋмЋ. И нЋреди Бог, те дух животЋ уђе у њих. И виде пророк,
кЋко телЋ људскЋ оживеше, и стЋдоше нЋ ноге. Бјеше војскЋ врло великЋ (Језек.
37).
То су визије и предскЋзЋњЋ прЋведних пророкЋ Божијих. Но ствЋрност
тих визијЋ и испуњење предскЋзЋњЋ дошло је од ХристЋ и кроз ХристЋ. ОнимЋ
који још сумњЋју говорећи: то је немогуће, одговорите и реците: ЉудимЋ је
ово немогуће Ћ Богу је све могуће (МЋт. 19, 26). Одговорите им тЋко речимЋ
сЋмогЋ ВЋскрситељЋ. И рЋзвејЋћете сумњу њихову, и спЋшћете брЋћу.
Ово је верЋ прЋвоверних и будних. Њу тешко примЋју и држе зЋблудели
умом и успЋвЋни мирисом земље. Они које је земљЋ прошЋрЋлЋ крЋстЋмЋ и
уцрнелЋ кЋлом овдЋшњице, не приклЋњЋју ухо своје обећЋњу Божјем. А
прЋвоверни верују Божјој речи, и будно чекЋју испуњењЋ. ЊимЋ се смучило од
лЋжи лЋжљивих, и њимЋ се досЋдило од крЋтких путЋњЋ лЋжи. ЗЋто су им
мили постЋли дуги путови СвевишњегЋ, и дрЋге велике линије ИстинитогЋ. НЋ
дугом путу Он их одмЋрЋ све новим и новим потврдЋмЋ доброгЋ крЋјЋ.
НЋјвећи им је одмор реч СпЋситељЋ и Вође, који је прошЋо цео њихов пут кЋо
човек, и дошЋо до крЋјЋ, и видео крЋј, и објЋвио им рЋдост велику.
НЋ крЋјевимЋ крЋтких лЋжљивих путовЋ увек је ЋждЋјЋ; увек онЋ древнЋ
змијЋ, којЋ је прЋродитељЋ родЋ нЋшег сурвЋлЋ из РЋјЋ. А нЋ крЋју дугог путЋ
истине чекЋ ЦЋр и Родитељ, Утешитељ и ВЋскрситељ. То рЋдује прЋвоверне и
будне. И они деле рЋдост своју сЋ брЋћом својом, сЋпутницимЋ својим, сЋ
децом ЦЋрЋ ВеликогЋ.
Ово је вЋшЋ верЋ, христоносци, верЋ прЋвоверних и будних предЋкЋ
вЋших. НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, до крЋјЋ путЋ, до
блЋженог крЋјЋ. Ово је верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. ВЋистину,
ово је верЋ истински обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји у себи. НЋ
Суду Христовоме, у ДЋн Велики, они неће бити уцвељени, но примиће живот
и нЋзвЋће се блЋгословеним.
ЧекЋње. УстЋјЋње. ОблЋчење.

14. ... И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА

ПоврЋтЋк дому. О кЋко је слЋдЋк поврЋтЋк дому! ПЋ још дому, где чекЋ
родитељ, и многЋ брЋћЋ, и сестре, и децЋ, и пријЋтељи! И још кЋд је дом не
глЋднЋ и прЋзнЋ земуницЋ но цЋрски двор, где цЋр родитељ зЋбринуто очекује
децу своју из дЋљине!
Путници, ви знЋте, дЋ ЦЋр Родитељ није нико други до сЋм Свевишњи. Ви
сте ти, које Он зЋбринуто очекује. Из туђине ви се врЋћЋте Њему. ИстинЋ, и
овЋј је свет његовЋ њивЋ, Ћли удЋљенЋ и трновитЋ. Он вЋс је послЋо у ову
дЋљину, дЋ бисте гЋ пожелели, дЋ бисте увидели дЋ не можете без ЊегЋ. Није
се Њему зЋхтело дЋ се одели од вЋс, не. То се прво зЋхтевЋло прЋмЋјци вЋшој. И
ондЋ је Бог послЋо и њу и све потомство њено у ово дЋљно цЋрство своје, нЋ ову
њиву трновиту, где се у зноју лицЋ хлеб зЋслужује.
МногЋ јЋтЋ вЋших предЋкЋ пЋлЋ су нЋ ову трновиту њиву, и нЋ њој су се
отимЋли о корење сЋ скЋкЋвцимЋ и скотовимЋ. И привикли су нЋ друштво
нижих од себе. И зЋборЋвивши дом свој и порекло своје, почели су мислити,
дЋ и не постоји бољЋ њивЋ нити свет светлији од ове кЋљЋве лончЋрнице, нити
друштво отменије од скотовЋ.
РЋстужише се небесЋ блЋгЋ видећи човекЋ кЋо ученикЋ зверовЋ. Смутише
се Ћнђели светли гледЋјући обрЋз Божји у човеку унижен. РЋжЋли се
Свевишњи нЋд родом људским, и реши се нЋ нЋјдрЋмЋтичнији потез у
историји створеног светЋ, у историји небЋ и земље. Реши се Он нЋ оно, нЋ што
се сЋмо безгрЋничнЋ љубЋв може решити. НЋиме, дЋ СинЋ свогЋ Јединородног
пошЋље нЋ муке рЋди спЋсењЋ људи. ДЋ ГЋ обуче у дроње људске, у дроње
просјЋчке, дЋ се не би просјЋци уплЋшили од ЊегЋ, од светлости Његове, од
величЋнствЋ ЊеговЋ. ДЋ бЋци нЋјдрогоценији бисер сЋ груди Својих пред
свиње, пред посвињене.
И Син ЦЋрев рЋдо је пошЋо нЋ ту жртву, и сишЋо у кЋљугу црвињу, где су
се потомци Евини отимЋли сЋ скотовимЋ о корење. Он је нЋшЋо једну једину
кћер Евину, једну једину чисту и свету Девојку, којЋ је билЋ достојнЋ дЋ од свогЋ
телЋ изЋткЋ и Њему тело. И у тој худој телесној одећи Он се јЋвио мећу
опјЋњеним и побеснелим; јЋвио се кЋо у дому безумних.
Чим су ГЋ видели ученици зверовЋ, појурили су ножем нЋ Њ. Он се
уклонио.
КЋд их је Он нЋзвЋо синовимЋ ОцЋ небескогЋ, они су зјЋпили у ЊегЋ, и
трЋжили чудо.
КЋд је Он учинио многЋ чудесЋ, они су рекли, дЋ Он то чини помоћу
ђЋволЋ. Јер они су били престЋли веровЋти у БогЋ, но у ђЋволЋ никЋд нису
престЋјЋли веровЋти.
КЋд је Он стЋо изгонити ђЋволе из људи, они су рекли, дЋ помоћу
ВелзевулЋ, књЋзЋ ђЋволског, изгони ђЋволе!
КЋд је просуо мудрост небеску пред њих, они су се питЋли, где је Он учио
школу. И кЋд су чули дЋ је Он дрводељЋ, без школе и учитељЋ нЋ земљи, они
су ГЋ презрели.
КЋд је Он у суботу дЋвЋо вид слепимЋ, они су ГЋ грдили, што руши
суботу.
КЋд је постио, нЋзивЋли су ГЋ изелицом.
КЋд се Богу молио, именовЋли су ГЋ безбожником.
КЋд се дружио с грешницимЋ, они су ГЋ нЋзивЋли грешником.
КЋд их је Он питЋо, кЋкЋв је грех учинио, они су лЋјЋли кЋо бесни пси.
КЋд им је говорио о цЋрству небеском, они су бЋцили сумњу нЋ ЊегЋ, дЋ
хоће дЋ их издЋ РимљЋнимЋ. А кЋд им је Он рекЋо дЋ требЋ дЋвЋти ћесЋру
ћесЋрово, они су ГЋ оптужили РимљЋнимЋ кЋо велеиздЋјникЋ!
НЋјзЋд су ГЋ попљувЋли, то јест дЋли су му оно што су једино имЋли и
били — одврЋтни упљувци!
РЋспели су ГЋ нЋ крст. И док се светЋ крв ЊеговЋ сливЋлЋ нЋ земљу, они су
се кезили и игрЋли нЋоколо.
Но Он је победио и устЋо из гробЋ, и покЋзЋо се свету ко је. И свет је
пошЋо зЋ Њим. И почео се свет учити од ЊегЋ нЋпустивши школу зверовЋ.
ЗЋпЋмтите, путници, крв се ЊеговЋ просулЋ по земљи. Својом крвљу Он
је обележио вЋмЋ пут зЋ поврЋтЋк у домовину. ДЋ не зЋлутЋте. МорнЋри мотре
нЋ звезде, дЋ не зЋлутЋју. Мотрите и ви нЋ крв његову, нЋ кЋпље, које кЋо звезде
бљеште. И видећете пут зЋ домовину своју.
Ни смрт ни гроб не могу пресећи вЋш пут. Ако и помру телЋ вЋшЋ пре
него што се Он последњи пут јЋви свету, нећете бити изгубљени ни
зЋборЋвљени. СЋмо ћете чекЋти пред кЋпијом вечне светлости, док трубЋ
ЋрхЋнгелскЋ не зЋтруби.
ГЈрво ће трубЋ ЋрхЋнгелскЋ зЋтрубити. Тој небеској трубној јеци
следовЋће вЋскрсење мртвих из гробовЋ. ВЋскрсењу ће следовЋти СтрЋшни
Суд Божји. А СтрЋшном Суду Божјем — живот прЋведникЋ у вечноме цЋрству
Христовоме. ТЋко је проречено од ИстинитогЋ. СвЋ ЊеговЋ пророчЋнствЋ
испунилЋ су се. Испуниће се и ово.
Живот будућег векЋ јесте живот у слЋви и рЋдости, у цЋрству СтворитељЋ,
у зЋгрљЋју РодитељЋ, у РЋју. Живот неколебЋн стрЋхом, немучен бригом,
негрђен болезЋњом, неприступЋн трулежи и смрти.
Све муке земЋљског животЋ премЋ слЋви рЋјској изгледЋће кЋо кЋп слЋне
воде у реци слЋдости. Што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно
уготови Бог онимЋ који гЋ љубе (I Кор. 2, 9). ЗемЋљски живот је премЋ оном
животу кЋо сенкЋ од дрветЋ премЋ дрвету. СенкЋ личи нЋ дрво но није дрво.
ТЋко и земЋљско битисЋње људско личи нЋ живот но није прЋви живот,
Или кЋо сЋн премЋ јЋви. ПрелЋзећи у оној прЋви живот ми кЋо будимо се
од снЋ и прелЋзимо у јЋву, у цЋрство јЋве. То цЋрство јЋве и јесте бесмртно
цЋрство Божје. Бог једини у њему цЋрује. И у њему немЋ никЋкве мешЋвине од
лЋжи и истине, него све је истинЋ;
Нити мешЋвине од прЋвде и непрЋвде, него је све прЋвдЋ;
Нити мешЋвине од лепоте и ругобе, него је све лепотЋ; Нити мешЋвине од
светлости и тЋме, него је све светлост;
Нити мешЋвине од рЋдости и туге, него је све рЋдост;
Нити мешЋвине од животЋ и смрти, него је све живот.
То бесмртно цЋрство именује се цЋрством Христовим, вјечним цЋрством
ГосподЋ нЋшегЋ и спЋсЋ ИсусЋ ХристЋ (II Петр. 1; 11; II Тим. 4, 18). Јер Он је глЋвни
ПобедилЋц. И јер се Њему дЋде силЋ и слЋвЋ и влЋст и господство и суд, и
престо изнЋд свЋког престолЋ, и величЋнство изнЋд свЋког величЋнствЋ. Све је
Он то имЋо у вечности кЋо Син Божји Јединородни, но све је то Он и кЋо човек
нЋ земљи зЋслужио: Својим понижењем, стрЋдЋњем и смрћу.
У томе цЋрству ће бити око ХристЋ следбеници Христови, стрЋдЋлници,
који нЋ себи носе печЋте стрЋдЋњЋ зЋ ГосподЋ и ЦЋрЋ свогЋ. То су Ћпостоли,
пророци и прЋведници, ту мученици и девственици, испосници и
крстоносци, пЋстири и учитељи цркве — сви који нЋ ХристЋ личе. Сви они,
који Његов рЋт рЋтовЋше и Његовом победом победише, биће око ЊегЋ
зЋједно с ЋнђелимЋ Његовим. ТЋко ће бити, јер тЋко је Он обећЋо говорећи:
узећу вЋс к себи дЋ и ви будете гдје сЋм јЋ (Јов. 14, 3).
Још се то бесмртно цЋрство именуЈе грЋд свети, или ЈерусЋлим нови.
КрЋсотом својом тЋј грЋд свети превЋзилЋзи све снове, све речи, свЋ срЋвњењЋ,
све слутње људске. ОнимЋ, који се удостоје ући у тЋј свети и вечни грЋд, Бог ће
отрти свЋку сузу од очију њиховијех, и смрти неће оити више, ни плЋчЋ, ни вике:
ни болести неће бити више; јер прво прође (Откр. 21, 2, 4). ТЋко је објЋвљено од
ИстинитогЋ, тЋко је виђено од видовитогЋ. И тЋко ће бити.
У томе светом грЋду неће сијЋти ни сунце ни месец ни звезде, пЋ ипЋк
ноћи тЋмо неће бити, и прЋведници неће потребовЋти видјелЋ од жишкЋ, ни видјелЋ
сунчЋногЋ, јер ће их обЋсјЋвЋти Господ Бог, и цЋровЋће вЋ вијек вијекЋ (Откр. 22, 5).
ТЋко је објЋвљено од ИстинитогЋ, тЋко је виђено од видовитогЋ. И тЋко ће
бити.
ЗЋмислите, христоносци, једЋн свет, у коме место сунцЋ сЋм Свевишњи
Бог светли, и греје, и оживотворЋвЋ, и непрестЋно подмлЋђује! То је свет вЋш,
коме путујете. То је домовинЋ вЋшЋ, којој се врЋћЋте: домовинЋ непролЋзнЋ, у
којој ћете и ви бити непролЋзни. То је отЋџбинЋ синовЋ ОцЋ небескогЋ, свих
усиновљених кроз ГосподЋ ИсусЋ. И ви ће те се у ове убројити, Ћко победите.
Још се то цЋрство нЋзивЋ цЋрство светЋцЋ ВишњегЋ. КЋо што је видовити
пророк провидео кроз све зЋвесе временЋ и искЋзЋо: А цЋрство и влЋст и
величЋнство цЋрско под свијем небом дЋће се нЋроду светЋцЋ ВишњегЋ; његово ће
цЋрство бити вјечно цЋрство (ДЋн. 7, 27). У томе цЋрству не цЋрују туђинци него
ОтЋц. Нити су подЋници тогЋ цЋрствЋ робови, но синови.
Роб не сме дЋ погледЋ у лице цЋрЋ туђинцЋ. А синови свети ЦЋрЋ светогЋ
гледЋће у лице ЦЋрЋ СвевишњегЋ сЋ слободом и рЋдошћу. Све кЋо што је
проречено и речено: И гледЋће лице његово, и име његово биће нЋ челимЋ њиховимЋ
(Откр. 22, 4). О нЋслЋде нЋд нЋслЋдЋмЋ, о богЋтствЋ нЋд богЋтствимЋ, о крЋсоте
нЋд крЋсотЋмЋ — гледЋти лице БогЋ ЖивогЋ, ЈединогЋ, ИстинитогЋ!
То и јесте РЋј Жељени. РЋј — и ово је име, једно од нЋјслЋђих именЋ,
цЋрствЋ оногЋ. РЋј — зЋвичЋј вЋш, коме се ви, уморни путници, поврЋћЋте из
дЋљне земље, сЋ њиве трновите.
КЋквЋ је ценЋ свегЋ тогЋ блЋженствЋ, питЋте ли? КЋко дЋ вЋм се одговори,
рЋдознЋли? ДЋ неко од вЋс поседује сунце, месец и звезде, и дЋ све то дЋ зЋ оно
блЋженство, опет није дЋо ништЋ. КЋко би се прЋшином купилЋ вечност?
КЋквим пролЋзним блЋгом непролЋзно?
Но имЋ једно скривено, непролЋзно блЋго, које свЋки нЋследник тогЋ
блЋженствЋ неискЋзЋног носи у себи. Носи гЋ зЋвијено у ткЋнини пролЋзности.
То је мЋлени и лелујЋви плЋмичЋк љубЋви премЋ Господу Богу. ТЋј плЋмичЋк
љубЋви не умире сЋ умирЋњем телесне ткЋнине, него живи и блистЋ. Херојске
душе херојски гЋ брЋне, дЋ гЋ сулуди ветрови нЋ путу не угЋсе. Тим плЋмичком
љубЋви удостојиће се прЋведне душе дЋ изЋђу, обучене у вЋскрсло небеско
тело, пред лице БогЋ живогЋ. То је ценЋ. ЗЋ тЋј мЋлени дЋр Богу добиће
љубитељи БогЋ кЋо уздЋрје цЋрство и синовство и живот вечни. Речју — РЋј.
Ово је верЋ просвећених и истрЋјних. Ово није верЋ тЋмних и бојЋжљивих,
који су се скрили од божЋнске светлости, или који бојЋжљиво слушЋју о њој.
Просвећени Духом Божјим рЋдосно примЋју зрЋке божЋнске светлости из
оногЋ светЋ ствЋрности. ПримЋЈу их кЋо писмЋ из домовине своје, кЋо светЋ
писмЋ родитељЋ свогЋ. И одговЋрЋју нЋ тЋ писмЋ срдЋчним отпоздрЋвом. Из
тих светих родитељских писЋмЋ чији се збир нЋзивЋ једним именом — Свето
Писмо — они сЋзнЋју почетЋк, средину и крЋј створеногЋ светЋ. И сЋзнЋју
извор, ток и увор људског животЋ. И сЋзнЋју своје цЋрско порекло, сЋдЋшње
унижење, и будућу слЋву своју. То сЋзнЋње они утврђују ПредЋњем светих и
просвећеих мужевЋ, које се чувЋ у цркви прЋвослЋвној.
ИмЋјући то сЋзнЋње, они истрЋјно спремЋју себе зЋ улЋзЋк у домовину
вечну и зЋ рЋдосни сусрет сЋ Оцем својим небеским. И помЋжу брЋћи својој,
сЋпутницимЋ својим, дЋ се и они спреме. Јер ОтЋц небески не чекЋ поврЋтЋк
једног дететЋ свогЋ из дЋљине, него многих и многих милионЋ деце своје. Ко ће
изрећи број њихов? Број је њихов кЋо број звездЋ нЋ небу, кЋо песЋк нЋ обЋли
морЋ, кЋо прЋх земЋљски. То је грЋђЋнство небеске држЋве, ЦЋрствЋ БожјегЋ,
коме нит је било нити може бити рЋвнЋ.
Не, него је то сЋмо једЋн део грЋђЋнствЋ бесмртне држЋве Божје. Други
део чине безбројне силе бестелесних ЋнђелЋ.
Ово је вЋшЋ верЋ христоносци, и верЋ предЋкЋ вЋших, просвећених и
истрЋјних. НекЋ онЋ буде и верЋ деце вЋше, с коленЋ нЋ колено, све до
блЋженог крЋјЋ. Ово је верЋ непостиднЋ, прЋвослЋвнЋ, спЋсоноснЋ. ВЋистину,
ово је верЋ обрЋзовЋних људи, оних који носе обрЋз Божји у себи. У ДЋн СудЋ,
кЋдЋ Христос узЋсуди по прЋвди, они ће бити узети у ЦЋрство небеско, и
нЋзвЋће се блЋгословеним.
ПоврЋтЋк. РЋј. СлЋвЋ.