Vladika Nikolaj VERUJEM U JEDNOGA BOGA Ko seje seme dobro po njivi neiskrenoj? Slovesan to ne ini.

Slovesan e initi po slovu Bojem. On e prvo iskriti njivu od korova, pa e onda posejati seme dobro. Njiva to je dua ljudska, korov mnogobotvo, dobro seme vera u jednoga Boga. Danas vama izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga jedinoga Boga, a smeno i suludo verovati u vie bogova. No nije to uvek bilo tako.Bilo je vremena kada su u vascelom svetu samo nekoliko ljudi verovali u jednoga Boga. I svi ostali, mnogoboni, gledali su sa bogatakim prezrenjem ove jednobone zato to, imajui samo jednoga Boga, imaju tobo suvie malo. A jednoboni pak gledali su sa uenjem i sa aljenjem na mnogobone zato to, imajui mnogo, nemaju nita. Veru u jednoga Boga trebalo je najpre dobiti od pouzdana svedoka, pa onda ju posejati po duama ljudskim kao po njivama. Najpouzdaniji svedok koji svedoi o jednome Bogu, a protiv mnotva bogova, jeste sam Bog, ivi i Istiniti. On je sam Sebe zasvedoio preko dostojnih slugu Svojih govorei: Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me (2 Mojs.20, 2-3). Jedini ivi, Istiniti, objavljivao je sebe postepeno. Usred korova mnogobotva On je nalazio pojedine njivice, iskrene i oiene, i po njima je sejao dobro seme vere. To su Bile due pojedinih pravednika. Te due bile su jo i kao prigotovljene svee, koje je On uegao, te su svetlele u tami mnogobotva. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze (Jov.1, 5). Avelj, Enoh, Noje, Avram, Isak, Jakov, Jov, Josif, Mojsej, Isaija, Danilo svee Boje pojedinano paljene! Jedini ivi, Istiniti, potom je objavio sebe celom narodu Jakovljevom ili Izrailjevom. Po milosti Svojoj On im se objavio, najpre u zemlji misirskoj, zemlji tuoj, pa onda u pustinji, u zemlji niijoj, i najzad u Hananu, u zemlji njihovoj. I narod je sav govorio neko vreme: Verujem u jednoga Boga. No narod Boji poeo se kolebati u veri. I to kolebanje trajalo je vekovima. I opasnost je pretila da se svetlost u tami ne ugasi i razgoreli oganj ne upepeli. Jedini ivi, Istiniti, Saaljivi, Mnogomilostivi, videi tu opasnost, poslao je meu ljude Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista: da razagna tmine mnogobotva; da ukrepi srca ljudska za hod navie; da poseje dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, ivoga, Istinitoga. Vredne pele Hristove, apostoli sveti, razneli su tu veru, taj usev Boji, po svemu svetu. Vaistinu, kao medonosne pele Boje razili su se apostoli iz Jerusalima na sve etiri strane, po narodima i plemenima, da kao medom slade ljudske due blagoveu o Jedinom, ivom, Istinitom. Apostoli sveti krili su zemlje od idolskog korova i due ljudske od verovanja u mnoinu boanstava. Na iskrenim poljima sejali su svetu veru u Jedinoga, ivoga, Istinitoga. O kako je to bio trudan i opasan posao! To je bio najvei zapameni sukob, koji je misionare jednobotva, verujte mi, stao i znoja, i suza, i rana, i krvi. Ljudi su se preteko rastajali od svojih uobraenih boanstava i teko primali veru u jednoga Boga. Zbunjeni mnoinom tvari i suprotnou dejstava u vasioni, oni su smatrali za verovatnije da postoji mnoina bogova nego jedan jedini Bog. Drali su da vie njih mogu vie pomoi negoli jedan jedini. Protiv apostola su ustale dve vrste ljudi, - a dve vrste ih je svega bilo u svetu jedni koji su hranili due svoje otrovom idolopoklonstva i drugi koji su hranili tela svoja izradom idolskih kipova. I ovi poslednji nisu bili

manja smetnja od onih prvih. Primer: apostol Pavle i zlatar Dimitrije. Nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, pravei male srebrene Artemidine hramove, davae majstorima ne mali posao; skupivi ove i njima sline zanatlije ree: Ljudi, vi znate da od ovog posla zavisi nae blagostanje; i vidite i ujete da ne samo u Efesu, nego po svoj Aziji ovaj Pavle ubedi i odvrati mnogi narod govorei da to to se rukama ovjeijim pravi nisu bogovi i ova e opasnost snai na zanat da bude prezren (Dela Ap. 19, 24-27). Jedni su, dakle, smatrali da je njihova dua u opasnosti, drugi pak da je njihov trbuh u opasnosti od nove vere. Tako su smatrali svi ljudi na zemlji i svi narodi, s najmanjim izuzetkom. I ti izuzeci predavani su surovoj smrti, kao Sokrat u Atini. Kultura tu nije pomagala nita. Kulturniji narodi pravili su idole samo od skupocenijeg materijala i u pravilnijem obliku negoli narodi divlji, no idoli su ostajali idoli i ropstvo due ovjeije i tamo i onamo podjednako. Kada je sveti apostol Pavle bio u kulturnoj Atini, razdrai se duh njegov u njemu gledajui grad pun idola (Dela Ap. 17, 16). Isto kao i Andreja u Sarmatiji, i Matej u Misiru, i Vartolomej u Indiji. Idoli na trgu, idoli pred sudnicama i kasarnama, idoli pred pragom, idoli u kui, idoli po sobama, idoli svuda. Nijedan spiska nije mogao nabrojati sve bogova kojima su se ljudi i narodi klanjali. Sve to idolsko trnje greblo je i krvavilo svete apostole. A li su ga oni smelo sasecali, krili i istili, a na mesto njega sejali dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, ivoga i Istinitoga. Taj titanski posao apostoli su svravali reju, udesima, ljubavlju i rtvom. Gde nisu uspevali jednim, uspevali su drugim. Gde niim drugim nisu mogli uspeti, uspevali su svojom krvlju i smru. Njihova muenika krv palila je idole kao ivi oganj. Jedini, ivi, Istiniti, blagoslovio je re Svojih apostola i trud njihov, i suze, i uzdahe, i rtve njihove. Tako je njihovo seme urodilo dobrim plodom. A taj plod sastoji se u tome da danas ljudima izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga Boga, a smeno i suludo verovati u mnogo bogova. Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me. To je prvo svedoanstvo Boje o Sebi, prvo otkrivenje ljudima na zemlji, o Bogu od Boga, i prva zapovest Boja. Nemoj imati drugih bogova uza me, zapoveda Bog, jer ako bude imao i drugih Bogova, nanee sebi dve pagube. Prva paguba: verovae i u lane bogove, nepostojee, izmiljene, izmatane. Druga paguba: podelie strahopotovanje i ljubav, koja svecelo pripada Meni Jedinome, ivome, Istinitome, i na te lane bogove. Time e pomraiti veru u Mene, i oslabiti strahopotovanje i ljubav prema Meni. I Ja u se, kao uvreen i ponien, udaljiti od tebe. I bie bezbonik, mada e ti uobraavati da si bogat u pobonosti zbog verovanja u mnoge bogove. Jer, mngoboac i bezbonik na kraju krajeva isto su. I jedan i drugi su bez jednoga Boga, bez Jedinog, ivog, Istinitog. Vera u jednoga Boga, Jedinoga, ivoga, Istinitoga, jeste vera smernih i umnih. Ovo nije vera gordih koje gordost ini bezumnim, te oboavaju sebe ili neku tvar Tvorevu, samo ne Tvorca. to ovek smerniji to razumniji; to oholiji, to bezumniji. Smernima Bog daje um, da znaju i razumeju, a gordima se On protivi. to se smerni vie smiruju pred Gospodom, to ih Gospod vie obdaruje umom. A um je svetlost koja vodi Bogu, Jedinom, ivom, Istinitom. Blago onima koji imaju uma, da vide prolaznost ovoga sveta i nitavilo oveka. Blago onima koji se oseaju mali i niti, jer e ih Bog uzvisiti do najvieg poznanja, do poznanja bia i velianstva Boga Svevinjega. Ovo je vaa vera, hristonosci, i vera predaka vaih, najsmernijih i najumnijih. Neka ovo bude i vera dece vae, s kolena na koleno, do kraja vremena. Ovo je vera nepostidan, pravoslavna, spasonosna. Njom se oci vai spasavahu. Niti oni postidee ovu veru niti ova vera njih. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Na Sudu Stranome oni nee biti postieni pred licem angela i pravednika. Nego e

primiti slavu i nazvae se blagoslovenim. JEDINI. IVI. ISTINITI. OCA, SVEDRITELjA, TVORCA NEBA I ZEMLjE I SVEGA VIDLjIVOG I NEVIDLjIVOG. Sa strahom i trepetom da pogledamo kroz odkrinutu zavesu venosti. Tu zavesu nije odkrinula nemona ruka ljudska. Nju je odkrinuo On, Jedini, ivi, Istiniti. Da nije to On uinio ko bi drugi mogao? Svi umovi ljudski sa svima silama podnebeskim ne bi mogli tu zavesu pomeriti ni za dlaku. On se smilovao na ljude i pomerio je zavesu. I tri mlaza svetlosti blesnula su na ljude, koji nose obraz Njegov u sebi. I obrazovani su to videli i ustreptali od svete radosti. On se objavio kao Nesravnjivi; ravan jedino samome Sebi. Jedini, ivi, Istiniti, objavio se kao Otac, Svedritelj, Tvorac. Vaa nemirna misao hita sa pitanjem: iji otac? I otkad Otac? Otac Gospoda naeg Isusa Hrista, i otac od venosti. Pre stvorenja sveta On je bio otac. Pre vremena i vremenih bia, pre angela i svih nebeskih sila, pre sunca i meseca, pre zore i meseine, Otac je rodio Sina Svog Jedinirodnog. Govorei o venome smemo li izgovoriti re - kada? Od kada je Bog Bog, od tada je Bog Otac. No u Njemu nema kada, jer u Njemu nema koluta vremena. Svevinji objavljuje sebe prvo Ocem, pa onda Svedriteljem i Tvorcem. To je vama obrazovanim jasno. Njegovo roditeljstvo odnosi se na Njegovog savenoga Sina, a svedriteljstvo i tvorestvo na svet stvoreni, vidljivi i nevidljivi. Prvo, dakle, Otac, pa Svedritelj i Tvorac. U venosti niko Boga Ocem nije mogao nazvati osim Sina Njegovog, Jedinorodnog. A u vremenu? Ni u vremenu, kroz vekove i vekove niko. Sluajte drevnu istoriju roda ljudskog, i primite je k srcu. Ona daje svetlost umu vaem i radost dui vaoj. Kad je svet stvoren, i kada je Adam izgnan iz Raja zbog greha smrtnog, odvratnog greha neposlunosti prema Stvoritelju svome, pa sve do silaska Sina Bojeg na zemlju, niko od smrtnih nije se usudio nazvati Boga svojim Ocem. Najdivniji izabranici Njegovi nazivali su ga najveim imenima; imenovali su ga i Svedriteljem, i Sudijom, i Svevinjim, i Carem, i Gospodom nad vojskama, samo ne imenom Oca, imenom slatkim. Najbolji u rodu ljudskom mogli su se osjetiti kao stvorenja jednog svemonog Stvoritelja, kao lonci jednog boanskog Lonara; nikada kao deca jednoga Oca nebesnog. To pravo dato je ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista. Nije svima dato, no onima koji ga primie. Koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boji (Jov. 1, 12). To jest: da budu posinjeni i da mogu osloviti Boga: Avva, Oe! (Gal. 4, 5-6; Rim. 8, 14-16)! To usinovljenje dar milosti Boje objavio je i ponudio ljudima sam Hristos na samom poetku slube Svoje u svetu. On je objavio ljudima da mogu od tada nazivati Boga Ocem svojim govorei: Ovako, dakle, molite se vi: Oe na, koji si na nebesima (Mat. 6, 9). I od tada do danas mnogi milioni mladenaca i staraca na kugli zemljinoj iz dana u dan bruje: Oe na! Zli duhovi nemaju prava imenovati Boga Ocem svojim. I nepokajanim grenicima ne da se da izgovore tu slatku re: Oe! Samo pravednicima i pokajnicima dade se to pravo da u molitvama svojim mogu od sveg srca i due uzviknuti Bogu: Oe na! Onima pak koji vojuju protiv Boga i Bojeg zakona, bilo u mislima ili reima ili delima, nikako se ne da osloviti Boga imenom utenim i slatkim: Oe! Tri stotine i osamnaest Svetih Otaca u Nikeji, koji sastavie Vjeruju svih vas, koji nosite obraz Boji u sebi, koji ste obrazovani, imenovahu Boga najpre Ocem, pa onda Svedriteljem i Tvorcem. To uinie prosvetljeni Duhom Bojim Svetim. Uinie to prvo zato to je Svevinji Otac Gospodu Hristu pre vremena i stvorenja sveta. I drugo zato to je vaploeni Sin Boji doneo kao prvi dar ljudima sledbenicima Svojim usinovljenje, to jest pravo da mogu Oca Njegovog imenovati Ocem svojim. Oe na! Kakva

radost pod suncem i zvezdama moe vema obradovati srca vaa, o obrazovani, koji nosite obraz Boji u sebi? I ne samo da vam je Gospod Sin Boji dozvolio da imenujete Svevinjega, Jedinoga, ivoga, Istinitoga, Ocem vaim, nego je ak i zapovedio: I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac koji je na nebesima (Mat. 23, 9). O radosti vae, radosti neiskazane! Pravo roditeljstvo je na nebesima, iznad sunca i zvezda. Roditeljstvo na zemlji je samo senka i simvol. Radost je vaa i u tome to je Otac va nebeski Svedritelj i Tvorac. Sveti Oci Nikejski, prosvetljeni Duhom Bojim Svetim, nazvali su Svevinjega najpre Svedriteljem, pa Tvorcem. Ne izgleda li prirodnije, rei e te, da se prvo neto stvori, pa onda dri; i da bi Svevinjega trebali najpre nazivati Tvorcem, pa Svedriteljem? Tako samo izgleda, ali ne cenite po izgledu kad o Istinitom mislite. Gle, Bog i jeste prvo Svedritelj. Pre nego je sazdao nebo i zemlju, Bog Svedritelj drao je u Sebi i plan stvaranja, od krupnica do sitnica, i sve sile, sve zakone, sve poretke. Bez toga umnoga svedriteljstva, kako bi stvaranje bilo mogue i izvodljivo? Kad je pak velianstveni Stvoritelj stvorio oba sveta, vidljivi i nevidljivi, On je produio da bude Svedritelj i da sve sile u oba sveta, sve zakone i poretke, dri potpunce u neodoljivoj moi Svojoj. Nijedan vrabac ne moe pasti na zemlju bez Oca vaeg, potvrdio je Sin Boji (Mat. 10, 29). Ni dlaka s glave vae nee propasti (Lk. 21, 18) opet bez volje Boga Svedritelja. Svojom krepkom rukom dri Bog ak i sile odrene i bogoborne. Sva njihova dejstva protiv zakona Njegovih i protiv vernih On obre i iskoriuje na dobro, po neopisivoj mudrosti i moi. I dovodi sve u sklad sa Svojim planovima. Nijedna suza pravednika, ma i u more kanula, ne ostaje zaboravljena. Nijedna dobra ili zla re, u svetu izreena, ne ostaje bez odgovora Bojeg, javnog ili tajnog. Otac, Svedritelj, Tvorac. To je Bog va, Jedini, ivi, Istiniti. Kao Tvorac, Bog je stvorio nebo i zemlju i sve stvari vidljive i nevidljive. Bog na na nebesi i na zemlji, sve to je hteo stvorio je (Ps. 115, 3). Pod nebom su sveteni tumai oduvek razumevali carstvo angela i svih ostalih moguih nebeskih sila, vidljivih za Boga, nevidljivih za nas. Pod zemljom su razumevali sve tvari na zemlji, u zemlji, oko zemlje i od zemlje, dostupne uvstvenom poznanju naem. Sve vidljivo i nevidljivo to je stvoreno, stvoreno je Bogom. Ne postoji nikakav drugi Tvorac, ni na nebu ni na zemlji, osim Svevinjega. Niti postoji ita stvoreno, od najveeg do najmanjeg, to je neko drugi stvorio izvan Svevinjega. On je jedini Tvorac u punom i pravom smislu. U punom i pravom smislu Tvorac je onaj koji je stvorio i grau i graevinu, i stvari i oblike stvari; i koji je u sve uneo neku tajanstvenu silu postojanja, uzajamnog odnosa, privlanosti i odbojnosti, pokreta i ivota. Zato kad ujete govor da je Stvoritelj stvorio sve to je stvoreno, razumite to kao da je reeno da je Stvoritelj stvorio ne samo oblike tvari od gotove grae nego i samu tu grau. U tome se i projavila punoa Boje tvorake moi to je On stvorio i jedno i drugo. Da li se ta graa sastojala iz etiri velike stihije: zemlje, vode, ognja i vazduha, kako su to stari mislili, ili je i to etvoro, uza sve ostalo ukupno, iz jedne pragrae elektrinog svojstva, kako to novi naunici misle, - zar emo se u to sada uputati? Nesumnjivo je jedno: da je i osnova i potka svukolikog tkiva vasionskog izum i tvar velikoga Boga Stvoritelja. Svu udesnost i velianstvenost toga tkiva, o obrazovani, mogu li sve misli ljudske domisliti? Ili sve oi obuhvatiti? Ili svi jezici iskazati? Oblici i boje, brojevi i srazmere, muzika i pesma, radosti i bol, svetovi u vodi, svetovi u praini, svetovi u vazduhu, ognjena kola zvezdana ne nagoni li sve to vas, obrazovane, na molitveno utanje vie nego na govor? No znajte da sve to udo i velianstvo vidljive vasione jedva je kao kiena garda pred kapijom carske palate, pred vratima sveta nevidljivog, carstva duhovnog, angelskog. A tamo za vratima i jeste tek pravo udo, udo iznad

svih udesa, velianstvo iznad svih velianstava. Tamo gde mesto sunca svetli sam Svevinji Car careva (Otkr. 22.5)! Tu tek ne pomae ni misao, ni oko, ni uho, ni jezik. Veliki apostol bio je duhom uznet do treega neba i odnesen u raj, i u neiskazane rijei koje ovjeku nije doputeno govoriti (2. Kor. 12, 4). Tako u nebesima, i u duhovnom carstvu Cara Stvoritelja, sve previava nau sadanju mo shvatanja i izraavanja. A ovaj svet vidljivi prema onom svetu nevidljivom jeste kao senka prema stvarnosti, kao simvol prema duhu, kao slova prema smislu, kao pismo o daljnjoj domovini izgnanika. No i jedan i drugi svet stvorio je isti Tvorac. On jedini dri oba sveta Svojom neumornom i svedrivom rukom jedini Svedritelj. On jedini vodi ih tajanstvenim putevima ka tajanstvenim ciljevima, koje im je On predodredio On, blagi Otac gospoda Hrista i svih izabranih eda Svojih. Ovo je vera uplakanih, koji plau za pravdom, istinom i ivotom. Ovo nije vera slugu nepravde, lai i smrti, prijatelja smeha, koji zavravaju oajanjem. Ovo je vera uplakanih nad nemoi svojom i nemoi svega roda oveijega. Oni itu Istonika pravde, istine i ivota. I ovaj Istonik im se daje. Tada se njihove suze alosti pretvaraju u suze radosti. Jer nali su najdragocenije blago Oca, Svedritelja, Tvorca. ta im ostaje vie da itu kad Njime dobijaju sve? Jedino im ostaju suze pokajanja kojim se miju od svake nepravde i lai i brane od vene smrti. Omiveni suzama pokajnicama, oni postaju blagi i milostivog srca prema brai svojoj, saputnicima svojim na putu za venu domovinu. I pomau ovima da poznadu pravoga Boga, Istonika pravde, istine i ivota. Ovo je vaa vera, hristonosci, vera predaka vaih, koji ne alie ni truda ni suza dok se Gospodu ne pribliie i utehu ne primie. Neka ovo bude i vera dece vae, s kolena na koleno, sve do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Na Sudu Bojem njima nee biti teko. Nazvae se blagoslovenim. OTAC. SVEDRITELj. TVORAC. I U JEDNOGA GOSPODA ISUSA HRISTA, SINA BOIJEGA JEDINORODNOGA, OD OCA ROENOGA PRE SVIH VEKOVA; Nova svetlost pada na vas, obrazovani, koji nosite obraz Boji u sebi. Kroz zavesu, odkrinutu rukom Svevinjega, novi mlaz svetlosti pada na vas, i vise svetlite kao sinovi Boji. Svetlost ova pokazuje vam tajnu venu, radosnu tajnu venoga roditeljstva i venoga sinovstva. U toj svetlosti blagoslov silazi na vas, i melem utehe na uplakane oi vae. Jedna jedini je Gospod Isus i kao Hristos i kao sin Boji. Kao Hristos u smislu Mesija On je jedan jedini od poetka do svretka sveta. Drugog Mesiju rod oveiji niti moe nai niti iekivati. Izii e lani hristosi i mnoge e prevariti (Mat. 24, 5. 24). Tako je prorekao Jedini, Nelani, Vidoviti. Lanih mesija je bilo, ima ih i sada, i bie ih sve vie to se vie pribliava kraj rodu ljudskom. Ali je jedan jedini istiniti Mesija, nelani Hristos, nedostini ovekoljubac. Ovaj Istiniti, Nelani, Nedostini, jeste Mesija za sve narode i plemena na zemlji, na svemu prostranstvu i za sva vremena. Jedini i jedinstveni je Mesija On i za ive i za umrle: koji su bili, koji jesu i koji e sledovati. Vi ste zato pozvani, obrazovani, da reete plemenima i narodima: o plemena i narodi, vi moete imati velikih ljudi, vei od veih; moete imati plemenitih sinova i keri, plemenitiji od plemenitijih; ali je jedan Mesija sviju vas. Jedan jedini. I ne ekajte drugoga, niti itite drugoga. Zaista, drugi koji bi doao pod tim imenom, osim Njega jedinoga, bie la i sin lai. Tada, govori jedini istiniti Mesija, tada ako vam ko ree: evo ovdje je Mesija ili ondje, ne vjerujte (Mat. 24, 23). Ne budite kao Jevreji, koji neprestano oekuju svoga, jevrejskoga, Mesiju. Vaistinu, nee doi nikakav ni jevrejski, ni ruski, ni indijski, ni amerikanski mesija. Jer je svojstvo istinitoga Mesije da bude sveoveanski, da se javi pred svima, iznad sviju i radi sviju. Takvog istinitog Mesiju imate, o plemena i narodi , kao to imate jarko

sunce na svodu nebeskom. I kao to jedno sunce obasjava sve vas, i bele, i crne, i ute, i crvene, tako jedan Mesija obasjava sve vas, svetli svima, slui svima, gospodari nad svima. Trai li ko izmeu vas drugo sunce? Ne. Zato bi neko onda traio drugog mesiju, kad je svetlost Mesije Isusa jasnija od svetlosti sunane, jasnija, sveobimnija, ivotvornija, radosnija, spasonosnija? uvajte se novih mesija, o plemena i narodi, i uvajte se mnogih mesija, jer su duegupci i sluge neastivog. Hoe satana da umanji znaaj Gospoda Isusa u svetu na taj nain to zvanje Mesije, Hrista, zvanje jedinstveno i nezemno, pretvara kao u neki orden, kojim odlikuje mnoge i mnoge. Ali vi znajte da je jedna stvar biti pravi vojvoda, a druga nositi sva odlija vojvodska, a u stvari, ne biti vojvoda. uvajte se onih mesija koje objavljuju nekrteni. Va Mesija nosi jedno znamenje, jedno odlije: to je krst. Krst koji je u isto vreme i barjak pobede. Po tome e te poznati Mesiju svoga, jedinoga, istinitoga. To je Onaj isti koji je jednom uao u njivu pogrbljen, da seje, i koji e jo jednom sii uspravljen, da preko angela anje. Jedini Mesija sveta jeste sam Sin Boji Jedinorodni, koji je roen od Oca pre svih vremena. To je Njegov nebeski peat, to jemstvo Njegovog istinitog mesijanstva. Ko odrekne da je Gospod Isus Mesija, uhvatie se u lai. To vam isto govori, jo otrije, onaj apostol, koji je drao glavu svoju na prsima Isusovim. Evo njegovih rei: Ko je laljivac osim onoga koji odrie da Isus jeste Hristos, to jest Mesija (1. Jov. 2 22). Zar bi neko manji od Sina Bojega mogao biti Mesija? I zar bi ljudi mogli nekoga manjeg prihvatiti kao Mesiju? Trebalo je krvlju svojom okalemiti ostarelo i otrunulo drvo oveanstva. Niija krv od smrtorodnih nije bila dovoljno ista, ni dovoljno mlada, ni dovoljno jaka i ivotvorna, da bi se njome staro drvo moglo podmladiti i oblagoroditi. Niija, zaista, izvan krvi Sina Bojega, kojom je On kao skerletom odenuo Svoje veno Boanstvo. Neka se sad uzdigne um va ka Sinu Bojem Jedinorodnom, obrazovani, vi koji nosite obraz Boji u sebi. Vi ete Ga poznati odmah kroz obraz Boji, koji je u vama, i poznavi, zaradovaete se. Jedinorodnim Sinom Bojim imenuje se Hristos zato to On i jeste jedini od Boga Oca roeni Sin. im Svevinjeg nazivate Ocem, tim ste ve potvrdili i postojanje Sina. Bezdetan se ne naziva Ocem; niti roditeljem onaj koji ne raa. Ovako govori Svevinji kroz usta proroka svoga: Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? Veli Gospod; eda li u ja, koji dajem da se raa, biti bez ploda? veli Bog tvoj (Is. 66, 9). Da ne sumnja niko, dakle, da je Bog roditelj; i da ne sumnja niko u Sina Bojeg Jedinorodnog. Moe li biti dobra u svetu, a da ga nije u Bogu i od Boga? A raanje je jedno dobro. Otuda je i raanje u Bogu, i to ne ka o ideja ve kao stvarnost, vena stvarnost, poto je i Bog vean. Svedok je Bog. Sam je Bog Otac posvedoio i objavio Hrista kao Sina Svoga. I to prvo preko proroka govorei: Sin moj jesi ti, ja te danas rodih (Ps. 2, 7). I to veno Danas Boje! I drugo neposredno, glasom Svojim, u dva maha: na reci Jordanu i na brdu Tavoru Ovo je Sin Moj ljubljeni koji mi je u volji. Njega posluajte. Ko bi najzad mogao bolje znati Gospoda Isusa Hrista od Njega samoga? A On je sam za sebe rekao: Ja sam Sin Boji (Jov. 10, 36). Kao to niko od slovesnih ne moe nazvati oca ocem, a odrei sina, tako isto niko ne moe nazvati sina sinom, a odrei oca. Kako bi bio roditelj bezdetan i kako sin bez roditelja? I o tome vam opet govori onaj to je drao glavu na prsima Sina Bojega: Koji se god odrie Sina, ni Oca nema, a koji priznaje Sina, i Oca ima (1. Jov. 2, 23). Neki bogat ovek imae jednoga sina jedinca. A bee taj ovek veoma milostiv. Pa uvi da ima mnogo siroadi po okolini njegovoj, saali se; poe i sabra siroie i uvede ih u dom svoj. I uini svoj dom domom njihovim, svoje bogatstvo bogatstvom njihovim. I kad ih oslovljavae, on

im govorae: sinovi moji! isto onako kao to oslovljavae i sina svoga jedinca govorei: sine moj! Kakva je, dakle, razlika? Vi, obrazovani, lako uviate razliku. Razlika je oigledna: onaj bogati ovek bio je otac po jestestvu samo jednog jedinog sina, a po milosti on se nazvao otac i svukolike one siroadi u domu svome. Onaj jedini sin bogataev bio je sin njegov po roenju, a svi ostali su mu bili sinovi po usinovljenju. Srodstvo po jestestvu i srodstvo po daru usinovljenja to je razlika. Ovo vam se govori, slovesni, zato da bi biste bili naoruani protiv onih neslovesnih, koji drsko govore: mi priznajemo da je Hristos sin Boji isto kao to smo i mi svi sinovi Boji! Upitajte ih krotko i smerno: kako to vi mislite da ste sinovi Boji svi: i vi i Hristos? Da li svi po milosti ili svi po jestestvu? Recite nam i odgovorite: kako bi mogao bezgreni Hristos biti sin Boji po milosti i kako biste vi greni mogli biti sinovi Boji po jestestvu? Bog je bezgrean, svi priznajete. Bezgrean moe roditi samo bezgrenoga. Kako e se grean roditi od Onoga koji je bez greha? Moe li neko dati ono to nema? A ko je od sinova eninih bez greha? I od vas ko da bi se mogao nazvati sinom Bojim po bitnosti? Po jestestvu, ili po bitnosti, moe se nazvati Sinom Bojim samo onaj ko nosi u sebi boanska svojstva i boanske moi Boga Oca. Drugim reima, samo Bog moe biti sinom Bojim. Ne svedoi li vam sva vidljiva priroda jednoglasnim svedoanstvom da je roeni istoga jestestva kao i roditelj? Hrast raa hrast, golub goluba, lav lava, orao orla, ovek oveka, i tako redom, svuda dosledno u svim carstvima ive prirode. ta moe Bog roditi do Boga? Veni Sin Boji, roen od Boga Oca, jeste, dakle, Bog. Da tako mora biti, o tome nam svedoi sva iva priroda, i o tome svedoi sam Gospod svedoanstvom svojim. Pa kad je bezgreni Hristos Sin Boji po bitnosti, vi greni moete se nazvati sinovima Bojim samo po daru, po milosti, po usinovljenju. Pre sviju vekova roen je Bog Sin od Boga Oca. Sam Sin Boji, Preveni, zasvedoio je to pred goniteljima Svojim, Jevrejima, govorei: Ja sam prije nego se Avraam rodio (Jov. 8, 58). I opet, kad Ga pitahu: Ko si ti? Odgovori im On: Poetak (Jov 8,25). Time je hteo Gospod da ukae na svoje vanvremeno poreklo, na svoje vanvremeno veno sinovstvo. On, Jedinorodni, poetak je svega stvaranja, poetak angelskih kola i telesnih bia. Ne moe se ni o emu stvorenom govoriti, a da se ne ukae na poetak. Sin Boji je Poetak. im je Svevinji vean, veno je i roditeljstvo Njegovo, a venom roditelju odgovara i veno sinovstvo. Otuda vi slovesno govorite kad govorite da verujete u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bojega, Jedinorodnoga, od Oca roenoga pre sviju vekova. Ovo je vera dua ispunjenih ljubavlju. Ovu veru teko primaju due prazne od ljubavi. Roditelji, sa neodoljivom ljubavlju prema deci, i deca, sa neodoljivom ljubavlju prem roditeljima, radosno prihvataju ovu veru. Neobjanjivu i preduboku prirodnu tajnu o privezanosti roditelja k deci i dece k roditeljima ozarava svetlost Bojeg roditeljstva i Bojeg sinovstva. Jedino u toj svetlosti mogu i roditelji i deca na zemlji da pojme tajnu svoje uzajamne ljubavi. Oni mogu da pojme da njihova ljubav nije porekla zemaljskog nego nebeskog. Ona je zapaljena na venom plamenu roditeljske i sinovske ljubavi, koja je u Bogu. Otuda svi roditelji koji neodoljivo ljube svoju decu, i deca koja neodoljivo ljube svoje roditelje, radosno prihvataju veru u venog Oca i savenog Sina na nebesima. Ovo je vaa vera, hristonosci, i vera otaca vaih koji vas ljubljahu. Neka ona bude i vera dece vae koju vi neodoljivo ljubite. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Na Dan Suda Hristovog oni e biti pomilovani i nazvani blagoslovenim. ISUS. MESIJA. SIN. SVETLOST OD SVETLOSTI; BOGA ISTINITOG OD BOGA ISTINITOG; ROENOG, A NE STVORENOG, JEDNOSUTNOG

OCU; KROZ KOGA JE SVE POSTALO. I prorok i vidilac, pogledavi u venost, videli su ovu bez sunca i meseca i zvezda, no ipak sa svetlou nekom neizreenom, koja prodire svuda i obasjava sve (Is. 60, 19; Otkr. 21, 23). Znate li, obrazovani, kakva je to svetlost? Vi pogaate, to je vena Svetlost od lica Svevinjega. To je svetlost venoga Roditelja, i Svetlost venoga Sina, i Svetlost venoga Duha Svetoga jedna Svetlost, jedno Boanstvo, jedna Krasota. Sveti oci Nikejski, prosvetljeni tom Svetlou iz onoga sveta, iskazali su odnos Hrista Gospoda prema Ocu nebeskom i odnos Njegov prema stvorenjima sa sledeih est rei. Sa etiri rei iskazali su onaj prvo odnos, a sa dve ovaj drugi. Prva re: Svetlost od Svetlosti. Reeno je od velikog tajnovidca: Bog je Svetlost i tame u Njemu nema nikakve (Jov. 1, 5). Kad je roditelj svetlost, ta moe sin biti drugo do svetlost? Kad je veni Otac Svetlost, i Sin je Njegov Svetlost. Svedoanstvo Sina o sebi glasi: Ja sam svjetlost svijetu (1. Jov. 8, 12). Blago vama ako sebe moete nazvati samo osvetljenim ovom Svetlou! Druga je re: Bog istiniti od Boga istinitoga. Jednom se usudi apostol Filip rei Gospodu: Gospode, pokai nam Oca i bie nam dosta. Na to mu blagi Gospod odgovori: Ko vidje mene, vidje Oca. I jo dodade: Vjerujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni (Jov 14. 8-11; sravni 12,45). Opet ree: Sve to ima Otac, moje je (16, 15). Opet ree: Ja i Otac jedno smo (10, 30). To je bilo onda kada Jevreji digoe na Njega kamenje da Ga ubiju, zbog toga, kako sami rekoe, to ti, ovjek budui, gradi se Bog (10, 33). Toliko su oni, grehom zaslepljeni, mogli videti, zato su tako i govorili. Oni su u Hristu - ili bolje rei na Hristu videli samo telo oveije, ali ono to je stajalo iza zavese telesne, iza porfire krvi i mesa, bilo je sakriveno od oiju njihovih. Gle, obina bakarna ica na zemlji i bakarna ica koja prenosi elektriku, misao i glas, izgledaju istovetne za sve oi, bez uma i iskustva. Pokrivalo je bilo na vidu njihovom duhovnom, te gledajui nisu mogli videti sutastvo Boje u sutastvo ovejem. To su mogli videti krteni, oieni i osveeni. Videli su apostoli sveti, i svi duhovni ljudi kroz mnoge i mnoge vekove, kao i Sveti Oci Nikejski. Bog bjee u Hristu, svedoi apostol Pavle (1. Kor. 5, 19). Ovo je Boje otkrivenje. No da je Roeni od Boga Bog istiniti od Boga istinitoga, nije li to jasno iz pojma o roditelju i roenome u svima carstvima ivota? Istiniti Bog mogao je roditi samo istinitoga Boga. Trea je re: Roenog. To jest: Sin Boji roen od Boga. Svetlost roena od Svetlosti, Istina roena od Istine, ivot od ivota, slava od Slave, Bog istiniti od Boga istinitoga. Um ljudski donekle i pojmi raanje tela od tela, ali slabo poima raanje duha od duha. A Bog je duh. Telesno raanje, obrazovani, samo je senka ili simvol duhovnog raanja. Dosta vam je, hristonosci, to znate da Mesija i Spasitelj va nije smrt od smrti, tama od tame, trule od trulei, niti nemo od nemoi, no Svetlost od Svetlosti, Bog istiniti roen od Boga istinitoga. A kako je On roen u venosti, to e vam se, ako bude bilo potrebno, kazati u venosti. O, kazae vam se onda kada izaete iz ovoga sveta, i kapija se za vama zaklopi. Reeno vam je jedanput da je Mesija va - Sin Boji Jedinorodni, jedini od Boga roeni, pa neka vam je radost ponovo uti o Njemu kao roenom. Jer, raanje oznaava ljubav. Napred vam je reeno da je On jedini od Boga po jestestvu roeni, Najvii od Najviega, pre svih vekova Roeni od Svevinjega. A sada se Njegovo raanje odvaja i razlikuje od stvaranja. On je roen, ali nije stvoren. On moe liiti na stvorenja, ali nije stvorenje. etvrta je re: Jednosutnog Ocu, to jest: jednoga bia sa Ocem. Ne razume li se to samo po sebi posle svega reenog o Njemu? Jer kad je reeno da je On Sin Oev, time je ve objavljeno i to da je On iste bitnosti, istoga jestestva, sa Ocem. I kad je reeno: Svetlost od Svetlosti, opet je time objavljeno da je roena svetlost ravna po bitnosti i jestestvu raajuoj svetlosti. I kad je reeno: Boga istinitoga od Boga istinitoga, time je potvrena istina da je Sin jednobitan sa Ocem Svojim. Najzad kad je

reeno: Roenog, Nestvorenog, time je jo jae naglaeno ono to je i ranije bilo objavljeno. Jer, ono to je roeno istog je bia kao i roditelj, dok ono to je stvoreno drukijeg je bia i jestestva od stvoritelja svoga. Pogledajte i vidite: dete roeno istog je bia kao i otac njegov, a sekira je drukijeg bia i jestestva od kovaa svoga. To su etiri rei kojima su Sveti Oci Nikjeski hteli opredeliti odnos Sina Bojega Hrista prema Njegovom Ocu u venosti. A ovo su dve rei kojima su oni hteli opredeliti odnos Sina Bojega prema stvorenjima. Prva re: Nestvorenog. Nebesa i zemlja i sve to se vidi i ne vidi, sve izvan bia Boga, Jedinog, ivog sve je to stvoreno. Jedini je Stvoritelj nestvoren. I kao to je Otac nestvoren, tako je i Sin nestvoren. On je roen, a nije stvoren. Od poetka On je delatelj, a ne delo, uzronik stvaranja, a ne tvar. Savean Ocu, istobitan sa Ocem. Sa Alfom i Omegom On je Alfa i Omega. S Bespoetnim Bespoetan. Vanvremen, vanprostoran, veit, besmrtan. Njegovo je bie nerazluno od bia Oevog: Njegova svetlost i slava nerazdvojni od Svetlosti i slave Oeve. Oeva mo i Njegova je mo. Nije li otuda jasno da Sin Svevinjega nije stvoren? Jer kako bi bio stvoren onaj koji veito jeste? I od koga bi bio stvoren Onaj koji je savean Ocu? Kao to se, hristonosci, ne moe govoriti o suncu bez svetlosti, i o izvoru bez vode, tako se ne moe govoriti ni o Ocu bez Sina, ni o Sinu bez Oca. Zato se i kae da je Spasitelj va nestvoren. Jer da je stvoren, i On bi, kao mnogi iz broja stvorenih, potrebovao Sebi Spasitelja. Da je stvoren, On ne bi bio Sin no jedan od usinovljenika. Vaistinu, On je Sin, a ne usinovljenik. Ako bi i On bio samo usinovljenik, onda Svevinji ne bi imao Sina roenog. Onda se Svevinji ne bi mogao nazivati Ocem. Onda veno roditeljstvo ne bi postojalo. Ne bi postojala ni ljubav vena. Ne bi postojalo ni roditeljstvo veno ni sinovstvo veno dva stuba ljubavi vene. Ali neka se raduju srca vaa, deco Boja, to postoji i roditeljstvo, i sinovstvo, i ljubav. Neka vas obasjaju zraci vene ljubavi. Druga re: Kroz koga je sve postalo. Sve stvoreno stupi u bie svoje Njime. Kao to je i pisano o rei Bojoj: Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje nita nije postalo to je postalo (Jov 1, 3). Sin Boji Jedinorodni, dakle, ne samo nije stvoren nego je On Tvorac. Njime je sve postali i bez Njega nita nije postalo to je postalo. Svo to je stvaranjem dolo do bia svoga na nebu i na zemlji, delo je Sina koliko i Oca; i sve to biva pod vlau je Sina kao i Oca. Tako su Sveti Oci nai izrazili Neizrazivoga. Tako su oni stavili u rei veru svoju i veru vau, a sve na osnovu pisanog otkrivenja Gospoda Isusa Hrista i nepisanog otkrivenja Duha Bojeg Svetog. No znajte da Onaj koji se ne da stesniti u celu vasionu, ne moe se stesniti ni u rei ljudske. Sve ovo to je dosad reeno o Njemu, hristonosci, reeno je o Bogu Svevinjem u venosti, u samom Sebi, van stvaranja i izvan stvorenja. Govoreno je o veno tajnome Ocu i nejavljenome Sinu; o Biu venome, koje samo Sebi roditelju je i Sinu je, i nema potrebe ni u em izvan Sebe. Govoreno je o udu Postojanja, bez promene, bez starenja i bez smrti; o neumalivom Plamenu boanskom, od koga je uzrono zavisna svaka druga svetlost, nevidljiva i vidljiva. A ovo to sada sleduje jeste opis Boga Stvoritelja, sputenog u vreme, u prostor, u ogranienja, meu stvorenja Svoja. Kao kada se majka prikloni i nadnese nad uplakano dete u kolevci, tako izgleda sputanje Stvoritelja meu ljudi meu ljude, u ovu dolinu plaa. Ovo je vera misaonih i molitvenih dua. Nju teko primaju ulni i prainom zapretani. Misaoni ljudi saznaju ogranienost razuma ljudskog, naspram sve novih i viih planina od tajni koje se raaju jedna za drugom. Tek to su se s naporom ispeli na jednu od tih planina, i jedva odahnuli i zaradovali se, a pred njihovim oima ukazuje se druga, via planina. I tako redom, s kolena na koleno. Oni gledaju i vide da nijedna otkljuana tajna nije mesija no pretea pretea novih tajni. Sve novo, otkriveno, saznano, nije otkrivenje no zavesa koja skriva sve nova udesa, bez imena, bez broja, bez konca. Zato oni

molitveno uzdiu um svoj ka Svevinjem i svesrdno primaju od Njega ono otkrivenje o poslednjim i najviim tajnama koje je On po ljubavi i mudrosti blagoizvoleo objaviti rodu ljudskom. Primaju ga sa radou i objavljuju sa smelou. ta mogu oekivati od oveka? I ta im sinovi oveiji, koji zajedno sa njima putuju, mogu rei o Boanskim tajnama, neulnim, nevidljivim, nedodirljivim, iza bezbrojnih planina od tajni prirodnih? ta mogu uti oni od ulnih i prainom zapretanih? Nita to ve nisu uli i odbacili. Zato im je toliko drag Mesija, Jedini, Istiniti, koji je kao lini svedok doao iz carstva poslednjih tajni i javio im onoliko koliko dua ljudska na zemlji moe primiti i nositi. Ovo je vaa vera, hristonosci, vera predaka vaih, misaonih i molitvenih. Neka ona bude i vera dece vae, s kolena na koleno, sve do kraja puta. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebe. U Dan Suda Bojega oni e se odrati i opravdati verom i istotom i dobrim delima svojim. I bie nazvani blagoslovenim. SVETLOST. ISTINA. RE. KOJI JE RADI NAS LjUDI I RADI NAEGA SPASENjA SIAO S NEBESA I OVAPLOTIO SE OD DUHA SVETOGA I MARIJE DJEVE, I POSTAO OVEK. Kao kada se majka prikloni i nadnese nad uplakano edo u kolevci, tako izgleda sputanje Stvoritelja ljudi u ovu dolinu plaa. udesnom postojanju Sina Bojega u venosti prilii i udesni nain Njegovog silaska u ovaj svet vremeni i vidljivi. Cilj Njegovog silaska jesmo mi ljudi i nae spasenje, a nain roenje od Duha Svetoga i Djeve Marije. Ko to kae? Ako to kaemo mi ljudi, moe se posumnjati. Ali je to rekao sam On u koga ne moe posumnjati niko ko obraz Boji nosi u sebi. Sam On, Istiniti, rekao je za Sebe, da je doao da slui i dade ivot svoj u otkup za mnoge (Mat. 20, 28). Da slui, naravno, ljudima i da Sebe u otkup za ljude. To je cilj Njegovog silaska. A nain Njegovog silaska objavio je ne ovek ko bi mu verovao? nego arhangel Boji. Arhangel Boji Gavril objavio je Djevi Mariji u Nazaretu: Evo zatrudnjee i rodie sina i nadjeni mu ime Isus. Na pitanje Marijino: Kako e to biti kad ja ne znam za mua? arhangel Boji odgovori: Duh Sveti doi e na tebe, i sila Najviega osjeniete: zato i ono to e se roditi bie sveto, i nazvae se Sin Boji. Pita li neko od vas u uenju: kako je to mogue? odgovorie mu blagovesnik Boji, kao to je odgovorio i Presvetoj Djevi govorei: U Boga je sve mogue to ree (Luk. 1, 28- 37). Mesto pitanja i zapitkivanja ovde vie prilii utanje i radovanje; utanje zbog uzviene tajne i radovanje zbog svemogue sile Tvorca i Boga naega. Sin Boji i Sin Djevin Roeni na nebesima i na zemlji. Postojei u venosti i u vremenu. To je Mesija va, obrazovani, i Spasitelj va. Roen u venosti od Oca bez matere. Roen u vremenu od Matere bez oca. Ko eli da ovo potpuno razume, neka nam kae da li je razumeo zrno peska pod nogama; ili jedan list na drvetu; ili zvezde na svodu nebeskom... Da li je razumeo ma i najsitniju tvar Boju, koju gazi, ili koju gleda, ili koju dodiruje? Da li je razum ljudski, koji evo hiljade i hiljade godina ispituje, brojei, merei, sravnjujui, opisujui, - da li je do kraja shvatio jedno jedino delo Boje u ovome svetu? udesan je ovaj svet; sav die udom. Tajanstven je ovaj svet; sav je okaen stranom i uzvienom tajnom. Koliko li je udesniji Stvoritelj ovoga sveta? U svakoj taki gde se dodiruje venost sa vremenom, nebo sa zemljom, svetlost se velika javlja. I svetlost je ono to vam je nerazumljivo, a ne tama. Sveta Djeva u Nazaretu bila je ta blagoslovena taka gde se dodirnula venost sa vremenom, nebo sa zemljom. I od tog dodira, proizala je svetlost velika, koja je granula nad celim svetom. To je svetlost to vam je nerazumljivo, blagosloveni, a ne tama. Ispitujte, blagosloveni, sa smernou i strahom, ispitujte razumom sve ono to je Bog stvorio, a verujte ono to je On o Sebi i Svome velikom biu otkrio. Vjerom hodimo, a ne gledanjem (2. Kor. 5, 7). Zar je Bog ovek da Njegovo roditeljstvo i roenje biva kao roditeljstvo i roenje ovekovo?

oveije roditeljstvo i roenje samo je simvol, samo je sen i bleda slika Bojeg roditeljstva i roenja. Nama nije otkriveno, niti mi stoga moemo znati, kakvo je dejstvo Duha Svetoga pri venom raanju Sina Bojega. ta pomae ispitivanje tamo gde Bog uti i ne javlja? Ali nam je Bogom otkriveno preko arhangela Gavrila neto o dejstvu Duha Svetoga pri vremenom roenju Sina Bojega. I to to je Svevinji izvoleo otkriti preko bestelesnog vesnika Svoga, to jedino i znamo. Znamo, naime, da je Duh Sveti siao na Mariju Djevu u Nazaretu, i da je nju osenila sila Najviega. Tako se dodirnula venost sa vremenom, nebo sa zemljom, duhovno sa telesnim, i javila se Svetlost velika, koja obasjava svet i vas u svetu. Na taj nain Sveta Djeva je zaela u telu svome i dala telo Onome koji je blagoizvoleo biti Mesija i Spasitelj i kao ovek javiti se meu ljudima. I postao ovek. Zato su Sveti Oci Nikejski stavili i ovu re kada su ve ranije rekli: i ovaplotio se? Zar nije ova re bila dovoljna i dovoljno jasna? Ovaplotio se, utelovio se, javio se u telu zar to nije dovoljno? Nikako. Mnoga su i razna su tela u vasioni. Bog se javljao Izrailjcima u drevna vremena u vidu ognjenoga stuba i oblaka. Duh Sveti javio se na Jordanu u vidu goluba. Potrebno je bilo izriito rei u kakvom se telu Sin Boji javio svetu. On se javio u telu ovejem. Ne u vidu oveka, slino Duhu u vidu goluba da ne bude! nego kao pravi telesni ovek. Kao pravi istinski ovek On se javio, a ne kao prividan ovek. Zato su reene obe rei: ovaplotio se i postao ovek. On nam je uinio ast, najveu koja se moe uiniti, kada se kao ovekoljubac spustio meu nas kao jedan od nas. Iz vene slave i radosti i krasote siao je u nau dolinu beslavlja, tuge i rugobe, radi nas ljudi i radi naega spasenja. Kao to car alje svoje vesnike jednome gradu i najavljuje dolazak svoj, tako je i Car nebeski, koji se hteo iz ovekoljublja na zemlji javiti, slao vesnike Svoje rodu ljudskom i najavljivao dolazak Svoj. Najzad, On je ponizio sam Sebe uzevi oblije sluge, postavi kao i drugi ljudi (Filip. 2, 7). I sve to ponienje On je dragovoljno uzeo na Sebe radi nas ljudi i radi naega spasenja. Ova vera ponuena je od Boga svima ljudima i svima kolenima na zemlji. No nju ne mogu primiti neisti, dokle god se ne pokaju i ne oiste od nepravde, oholosti i nemilosti. Kako bi je mogli i primiti oni koji pokvarie Obraz Boji u sebi? Glas nebeski ne nalazi odjeka na iskidanim icama dua njihovih. Kada Car nebeski Svojom rukom sasvim trgne zavjesu tajni, i pojavio se na oblacima od angela, da sudi teko e biti, o kako e teko i strano biti tada zlobnim nevernicima! A duama istim i devstvenim blago i blago! po hiljadu puta blago onima koji se blagovremeno oistie od zloba svojih i primie i odrae veru Boju u sebi nebesno miro u istim srcima i pravednim duama svojim. Od lica svete i preiste Devojke, Bogorodice, nee se postideti na nebesima, a od Sina njenog primie blagoslov i ivot veni. Ovo je vaa vera, hristonosci, vera istih i devstvenih predaka vaih. Neka ona bude i vera dece vae, s kolena na koleno do kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, vera svetlosti, istine i utehe. Ovo je vera najveih, najboljih, najplemenitijih u rodu vaem, i u svakom rodu i rodu. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Oni e na Sudu biti nazvani blagoslovenim. BLAGOVESNIK. BOGORODICA. OVEKOLjUBAC. I KOJI JE RASPET ZA NAS U VREME PONTIJA PILATA, I STRADAO I BIO POGREBEN. Plamen boanske ljubavi u venosti jednako plamti na ognjitu Bojega roditeljstva i Bojega sinovstva. Vetrovi vremena tamo ne dopiru. udljivosti promena ne dodiruju taj plamen, niti ga povijaju, niti ga poveavaju, niti ga umanjuju. Otuda je ljubav boanska ivot ne starei, radost nepomuena, mo bezgranina. S tim udesnim plamenom u rukama, i u srcu, i u svemu biu Svome, siao je Car nebeski udesnim putem na udesnu misiju meu ljude. I rekao je blaene rei: Ja sam doao

da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htjelo da se ve zapalio! (Luk. 12, 49). Neka je samo jedna iskra toga svetoga ognja pala na srca vaa, dovoljno je da vam osvetli dugi put ka venom ognjitu. Ne utuljujte je, nego je krijte i uvajte kao najdragocenije naslee, o obrazovani, vi koji nosite obraz Boji u sebi. Sin Boji Jedinorodni, Premili, preklonio je nebesa i siao je na zemlju nas radi i naega spasenja radi. Nije se spustio sa prestola na presto nego sa prestola na studen kamen. Mnogo se namuio nas radi i naega spasenja radi. Kada samo toliko kaemo: mnogo se namuio pa je dosta za na stid i za slavu ljubavi Njegove. Ali se mora vie kazati da bi istina bila potpuna. Mesija roda ljudskog podneo je klevete, zlobe, zamke, pljuvanja, amaranja, ismevanja, ibanja. I time nije sve reeno. Osuen je sa razbojnicima, raspet na krst, postradao, izdahnuo u mukama, pogreben bio. Prepunu au muka nije odbio, niti je trnov venac sebi sa glave skinuo, niti je teki krst s lea Svojih zbacio. Tako je On venao veru pravu, pravoslavnu, sa stradanjem, i ljubav sa rtvom. Znate li, obrazovani, zato su Sveti Oci uneli ime Pontija Pilata, bogoubice, u nae Vjeruju? Ne sumnjajte da je tako blagoizvoleo Duh Boji Sveti, koji je nadahnjivao mudrou Svete Oce. A Duh Boji Sveti blagoizvoleo je tako da bi verni tano i zauvek znali u koga Hrista vjeruju. Jer su se javljali, i javljae se, lani hristosi, lane mesije, u svetu, da obmanjuju i zbunjuju. Stoga je duh Sveti, ovekoljubivi, Sveproviajui, hteo da zauvek zakrili hristoverne od svake obmane i svake zabune. Stoga je On kroz usta Svetih Otaca u Nikeji tano opredelio na koga se Hrista misli kada se govori o Mesiji i Spasitelju sveta. Misli se, obrazovani, jedino i iskljuivo na onoga Isusa Hrista koji je raspet za vreme Pontija Pilata, namesnika rimskog cara u to doba. Taj Hristos jedini je pravi Hristos, jedini nelani Mesija, jedini ovekoljubivi Spasitelj. Svi ostali, koji su se predstavljali i koji se budu predstavljali svetu pod tim velikim imenom, do ivice vremena, do Dana Sudnoga, jesu lani Hrisotosi. Jo je ime Pilatovo spomenuto zbog toga da se linost Spasitelja sveta pokae i potvrdi kao linost istorijska, a ne matom izmatana. Kada se spomene ime Pontija Pilata, onda se time opredeljuje i vreme i mesto pojave Hrista Gospoda u svetu. Jer, zna se tano, ak i prema istoriarima rimskim, neznabonim, hristobornim, kada je i gde Pontije Pilat bio namesnik kesarev. Ne znate li slabost ljudsku, vi obrazovani? Po slabosti svojoj mnogi premnogi su skloni da odriu svoga dobrotvora, a da ne sumnjaju u svoga zlotvora. Po toj slabosti neki su ljudi do sada a takvih e biti i od sada sumnjali u linost Hristovu kao linost istorijsku, dok niko nikad nije posumnjao u postojanje jednoga oveka zvanog Pontije Pilat, oveka koji je u vreme rimskog kesara Tiberija bio kesarev namesnik u gradu Jerusalimu. Spomenom imena Pontija Pilata, dakle, hteli su Sveti Oci Nikejski naglasiti istorinost linosti Hristove, koja se u odreeno vreme i na odreenom mestu javila i ivela u ovome svetu. Jo je ime Pilatovo uneto u Vjeruju da bi se pokazala nepravda neznaboaca. Zakoni rimski smatrani su jednim od najsavrenijih, dela koje su neznaboni narodi stvorili. Meutim, ovek Nevinosti osuen je na smrt u vreme vlasti tih mnogohvaljenih rimskih zakona nad svetom i od pravnog predstavnika tih zakona, Pontija Pilata, namesnika rimskoga kesara. U primeni na Pravedniku nad pravednicima to savreno delo neznaboaca pokazalo se savrenom nitarijom. Jedan oiti razlog vie da se sam Bog nebeski morao spustiti u svet da spase svet od sveopteg mraka neznabotva. Otuda spomen Pilatovog imena u Simvolu vere zvui kao vena osuda ne samo izvrioca neznaboakih zakona nego i samih tih zakona. Stradao i bio pogreben, rekli su Sveti Oci Nikejski. Pitae te: zato su morale i ove rei doi, kad je ve reeno raspetoga? Kad je neki ovek raspet na krst i ekserima prikovan, ko moe sumnjati u njegovo stradanje? I kad izdahne na krstu, nije li neto sasvim prirodno i obino da on bude pogreben? Slovesni u to ne sumnjaju. Slovesnima je to prirodno i jasno.

Ali beslovesne grize sumnja. Oni misle da sebe uzvise poniavajui Hrista. I sudei sudiju svoga, misle da umaknu od osude. Javljali su se neki beslovesni ljudi koji su tvrdili da Gospod na krstu nije oseao bolove. Govorili su da je Hristos bio samo prividan ovek i da kao takav nije mogao ni oseati muke i stradanja. Kao da nisu uli za ropac Sina Bojeg u Getsimaniji: Oe moj, ako je mogue da me mimoie aa ova (Mat 26, 39)! I kao da njihovo okamenjeno srce nije u stanju da zadrhti pred Njegovim uzvikom bola na krstu: Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio? (27, 46)! O nepravednici, zar ne verujete u stradanje najveeg Stradalnika? Zar odriete bol od koga je zemlja uzdrhtala i sunce pomrailo? Zar se vae srce okamenilo pred bolom od koga se kamenje rascepilo? Ovo e kamenje svedoiti protiv vas u Dan Rasplate, u Strani Dan. Blaena su dva mua, Josif i Nikodim. Gle, oni se potrudie oko mrtvog tela Gospodnjega. Skidoe ga sa krsta sa strahopotovanjem, paljivo ga obavie platnom s mirisima, i esno sahranie u grobu. A Jevreji dooe i grob utvrdie i zapeatie. I izmolie strau od Pilata da straari kod groba da ne bi neko ukrao telo umrlog Hrista. Tako je se bilo; i slovesni tako veruju. Ali je bilo beslovesnih, koji su ponavljali bajku da telo Gospodnje nije bilo potpuno pogrebeno no samo prikriveno. Iz te bajke pustolovni knjievnici ispredali su druge bajke, neistinite i nepravedne. Sve te neistine i nepravde protiv Spasitelja sveta unapred je proviao Duh Boji Sveti, koji je obasjavao i nadahnjivao Svete Oce u Nikeji. Zato ih je On i pobudio da pored rei: raspetoga stave i rei: postradalog i pogrebenog. Da biste vi, obrazovani, i potomci vai. Za vazda znali istinu o Gospodu Spasitelju svom. I da bi se istinom mogli boriti protiv neistine. Ovako su izrazili Sveti Oci veru nau u Gospoda Spasitelja, iskupitelja i Preporoditelja roda ljudskog, iz ljubavi postradalog za grenike. Ovo je vera objavljena svima i ponuena svima. No nju ne mogu primiti neblagodarni, samoivi, samodovoljni, bezduni. Kako bi je primili oni koji zatrpae zemljom obraz Boji u sebi i od sebe napravie grob due svoje? Vaistinu, nee grobovi ui u veno Carstvo Boje. Nego e trule biti predata ognju neugasivom. Ovo je vera blagodarnih dua. ivei u ovoj dolini emera i uasa, oni ine dobro ne oekujui vraanja. Oni su poznali trnovitu njivu ovoga sveta, te ulau sve staranje da njihov trag ne bude jedan trn vie. Oni ute kada uju zajedljivi prekor: svi su trnje, zar e te vi biti rue! I plau u potaji za braom svojom koja se revnosno trude da trag svoj u ovome svetu obelee trnjem. Jedno trnje drago je srcu njihovome, jedno jedino ono po kome je nena noga Bojeg sina koraala i na kome su se rue rascvetale. Blagodarna srca, gledaju oni te rue, i opijaju se mirisom njihovim o jedinim podnoljivim i ivotvornim mirisom usred zapaha bue i smrti. Blagodarne due gledaju i vide mnogo drugo trnje ukraj puta Hristovoga. One vide trnje gorine, vrt svete Matere Spasitelja sveta, sav natopljen suzama, no sav raskono rascvetan u bele rue. I gledajui vide mnoge druge, manje vrtove pravednika i za pravdu stradalnika, trnovite stabljike okiene raznovrsnim cveem. I diui oseaju da sve to cvee lii na Hrista i mirie mirisom Hristovim, zdravim ivotvornim. I oseanje blagodarnosti prema nebeskom Vrtaru navire u srca njihova i preliva se. I oni se trude svim silama da svoj ivot i ivot prijatelja svojih uine cveem, kalemom Hrista Raspetoga. Ovo je vaa vera hristonosci, vera predaka vaih, blagodarnih Hristu Gospodu do smrti. Neka ovo bude i vera dece vae, s kolena na kolena, sve do kraja, do Dana Suda Hristovoga, ne kome e se cvee primiti, a besplodno trnje baciti u oganj. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Rasplate lica njihova zasijae kao sunce i liie na Boga. I bie nazvani blagoslovenim. LjUBAV. KRST. SMRT. I KOJI JE VASKRSAO U TREI DAN, PO PISMU.

Hristos vaskrse, obrazovani! Zemlja Mu ne moe nauditi niti Ga grob zadrati. Da vaskrsnu due vae, miljenice Hristove! Da zasija obraz Boji u vama, oien od zemlje i spaen od smrtne trulei! Radujte se i veselite se, jer Mesija va, Jedini i Jedinstveni, pobedi smrt, ovo strailo svih zemnorodnih! udesno vaskrsenje Hrista Gospoda iz groba sasvim je u skladu sa Njegovom udesnom pojavom u svetu. Ono odgovara Njegovom neobinom roenju od preiste Devojke, i Njegovim svemonim delima na zemlji, i Njegovoj nebeskoj mudrosti i milosti, Njegovom natoveanskom strpljenju i dostojanstvu u podnoenju nepravdi i muka, i Njegovom boanskom pratanju sa krsta ubicama Svojim. Sve je u skladu. Sve odgovara i prilii jedno drugom. Kao to moete po jednoj kapi morske vode poznati kakvou celoga mora, tako po jednom dogaaju iz ivota Hristovog moete poznati ceo karakter Njegov. Ceo Njegov karakter predstavlja jedno nezemno udo, sastavljeno organski od bezbrojnih udesa. On je svemoni Mesija va, o vi obrazovani, koji vas je blagoslovio i sa krsta, i iz groba, i izvan groba. Vaskrsenje je kao jedan dragulj na nizu nezemnog dragog kamenja, to predstavlja ivot Gospoda na zemlji. Taj dragi kamen iste je krasote, iste dragocenosti, iste miline kao i ostalo drago kamenje na boanskome nizu Hristovome. Njegovo vaskrsenje je sasvim prirodno sa gledita venih stvarnosti koje je On otkrio svim delima Svojim i svom linou Svojom. Treeg dana u zoru svemoni Gospod ustao je iz mrtvih i javio se iv Svojoj Svetoj Materi, enama mironosicama i apostolima (Mat. 28; Mar 16; Luk. 24; Jov 20 i 21; 1. Kor 15, 6). Potom se On javljao kroz punih etrdeset dana uenicima i prijateljima Svojim (Dela Ap. 1). Potom se javio i Svome neprijatelju i gonitelju Savlu (Dela Ap. 9). Prvo se dakle javio Svojim prijateljima i sledbenicima, kao prvim lanovima Crkva Svoje svete, da bi prvo njih utvrdio i obrazovao, a posle i neprijateljima. A ovim poslednjim javio se koliko da bi Crkvu Svoju odbranio, toliko da bi milost Svoju pokazao prema neprijateljima Svojim. Kao i sa krsta. Jer, On pravedne ljubi i grene miluje, i hoe da se svi ljudi spasu i dou do poznanja istine. Jo se vaskrsli i ivi Gospod javljao mnogobrojnim muenicima i muenicama za ime Njegovo. Javljao se prepodobnim ljudima i svetim enama i devicama kroz svu istoriju Crkve Boje do dana dananjega. Javljao se na javi i u snu, u ratovima i tamnicama, ukraj bolesnike postelje i u nevoljama u kojima ljudska snaga ne pomae. Javljao se u izbama sirotinjskim, u sjajnim oltarima svetim slugama Svojim, kao i pokajanim grenicima u jazbinama greha. Javljao se samo tamo gde Ga je arka elja i suzna molitva prizivala i gde je pojava Njegova bila neophodna. ta da nabrajamo? To Njegovo ivo prisustvo neprestano oseaju istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz Boji u sebi. Gle, vaskrsli i ivi Gospod izrekao je kao poslednju re Svoju sledbenicima Svojim: I, evo, ja sam sa vama u sve dane do svretka vijeka. Amin (Mat. 28, 20). Amin, Gospode! Po Svetome Pismu. Kako je pisano od nadahnutih pisaca, i kako je proreeno od Bojih proroka, onako se i zbilo. Pisano je od proroka: Nee ostaviti due moje u paklu niti e dati da svetac tvoj vidi truhlost. (Ps. 15, 10). Pa je pisano i proreeno: Vaskrsnue Bog i rasue se neprijatelji njegovi (Ps. 68, 1). No osim mnogih proroanstava o vaskrsenju Hristovom u Starom Zavetu Svetoga Pisma, taj velianstveni dogaaj izraen je simvoliki i praobrazno kroz sudbe mnogih pravednika. Tako sudba pravednog Avraama, koji je vie puta bio u smrtnoj opasnosti od nadmonijih neprijatelja, pa je ipak izaao iv i pobedonosan, predstavlja praobraz Hristove vaskrnje pobede. Slian je i praobraz Isaka, koji je bio poloen pod no oca svoga, pa ipak spasen. Praobraz je Hristova vaskrsenja i prorok Jona, koji je tri dana probavio u utrobi kitovoj, pa izbaen iv. Tako i sudbe ostalih mnogih pravednika kao: Mojsija, Noja, Josifa, cara Davida, proroka Ilije i proroka Danila, trojice

otroka u pei ognjenoj, mnogostradalnog Jova i mnogih drugih koji, budui pod bremenom nepravdi satanskih i ljudskih, najzad sve pobedivi i do slave dooe, ouvavi obraz Boji u sebi nepovreen. Zato su Sveti Oci Nikejski i stavili da je Gospod Hristos vaskrsao iz mrtvih po Svetom Pismu. Jer, vie ubeuje ljude dogaaj koji je unapred proreen nego li neproreen. A sveti jevanelisti zapisali su u Jevaneljima kako je sam Gospod mnogo puta predskazao Svoje vaskrsenje pred uenicima Svojim. Upravo, kad god je Gospod predskazivao stradanje Svoje i smrt, predskazivao je istovremeno i slavno vaskrsenje Svoje (Mat. 16, 21; 17, 23; 20, 19; 26, 32; sravni Mk. 8, 31; 9, 9-31; 10, 34; 14, 28; Lk. 9, 22; 18, 33; Jov. 2, 19-22). I sve kako je predskazano, onako se i zbilo. Gospod va i Iskupitelj va namuen je bio, raspet, mrtav pogreben, no trei dan slavno je vaskrsao iz mrtvih. Ljubav je nepobediva, deco carska. Njena je domovina na nebesima, njeno je carstvo u venosti, njena senka na zemlji, njeno odsustvo u paklu. O kako je mona i ta senka. A stvarna ljubav, ona to plamti na ognjitu venog roditeljstva i venog sinovstva Bojega, ona koju je Hristos doneo na zemlju ona je svemona. Satana se sa grenicima glupo zaradovao nad mrtvim Mesijom. Glupost satanina je dola otuda to je on potpuno izgubio obraz Boji u sebi. Gde bi on znao gde li se setio kako je ljubav boanska svemona? Ta moi njenoj nema ni sravnjenja, ni mere, ni granice. Zemlja bi prsla da Hristos nije vaskrsao iz nje; ne bi Ga mogla odrati u sebi. To je sila stvarne, nebeske, vene ljubavi. Sila te ljubavi je neiskazana. Silom te plamene ljubavi car nebeski je i posetio zemlju, izdrao sva ponienja i muenja, najzad i vaskrsao. Silom njenom neduzi se lee, demoni razgone, bolesti isceljuju, bure utiavaju, sva priroda nagoni na poslunost. Ona je sva udotvorna i gde god se javi, ma u kom svetu i ma u kom vremenu, ona udesa tvori. Ovo je vera dece Boje, dece carske, koja su usinovljena Bogu silom ljubavi Hristove. Nju ne mogu da prime nenavisnici i zlotvori, bogomrsci i ovekomrsci, koji od greha svojih pletu lance sebi i daju ih u ruke paklenim duhovima. Ovo je vera svetlih i istih dua, ljudi bogoljubivih i ovekoljubivih. Oni je primaju i oni stradaju za nju poput stradanja Hristova. Ljubav im olakava stradanja i sladi gorine. Njihove su oi zamagljene za sva obmanjiva blaga ovoga sveta, no njihov duhovni vid, opran i prosvetljen suzama, jasno gleda u domovinu vene ljubavi. Blago njima u Dan Suda, u Strani dan rasplate Boje. Oni e se odrati u taj dan i ogrejae se na ognjitu vene ljubavi. Nije li ovo vaa vera, hristonosci, i vera najslavnijih predaka vaih? Neka ona bude i vera dece vae. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, gorka kao smrt, no lekovita, kao melem nebeski, svetla kao vaskrs. Vaistinu, ovo je vera velikih dua, istinski obrazovanih ljudi, koji nose obraz Boji u sebi. Oni e u Dan Suda vaskrsloga Mesije biti pomilovani i nazvani blagoslovenim. POBEDA. VASKRSENjE. RADOST. I KOJI SE VAZNEO NA NEBESA I SEDI SA DESNE STRANE OCA; Najudniji Posetilac posetio je zemlju i vratio se. I ostalo je uenje o Njemu. I to uenje rasprostrlo se po svoj planeti zemaljskoj. I nekoliko stotina ljudskih narataja kroz devetnaest punih stolea govorili su o tom Posetiocu vie nego i o kome drugom u svetu. Najvee je udo to su svi ti narataji govorili o Njemu ne samo kao o negdanjem Posetiocu nego i kao o Savremeniku. I dan-dans o Njemu se govori u naem narataju kao o negdanjem Posetiocu i kao o Savremeniku. Vazda Negdanji i vazda Savremeni. To je neponovljeno udo u istoriji roda ljudskog. Linost tog Posetioca je izuzetna, nesravnjiva ni s kim, neobjanjiva niim na zemlji. Mnogi se u uenju pitaju: ko je On? Mi Ga znamo i ne znamo. Gledamo Ga izdaleka i gledamo Ga izbliza. Njegov dah je meu nama, Njegova vlast je nad nama. Ime Njegovo donosi nam nadu, utehu i radost. Ko je On? To je Car nebeskoga carstva, preruen u oveka, u pravog oveka taj

neobini posetilac zemlje. Kao to je vaskrsenje iz groba priliilo Njegovoj moi, tako je i vaznesenje na nebo odgovaralo velianstvu Njegovom. Izioh od Oca, rekao je On sam o sebi, i dooh na svijet; opet ostavljam svijet, i idem Ocu (Jov. 16, 28). ta je jasnije od toga? ta je jasnije od toga da, kad je sin ispunio volju oevu, hita natrag ocu svome? Nije li prirodno za cara kad je pobedio u ratu da se vraa u carstvo svoje? I za sejaa kad je posejao njivu svoju da odlazi doma? I za uitelja kad je iskazao nauku svoju da se povlai u svoj stan? I za pastira kad je naao izgubljenu ovcu da se upuuje odakle je poao? I za svetenika kad je osvetao dom neki da se okree obratno? I za radnika kad je svrio posao svoj da ide na odmor? A Gospod Hristos je siao u svet i kao Sin, i kao Car, i kao Seja, i kao Uitelj, i kao Pastir, i kao Svetenik, i kao Radnik. Svrivi delo Svoje, misiju Svoju u ovome svetu, prirodno je i razumljivo da se vratio u veno carstvo na nebesima, iz koga se i spustio meu ljude. Uzlazak pobedonosnog Gospoda na nebesa bio je isto onako udesan kao i Njegov silazak sa nebesa! udesno roen od Svete Djeve i Boje sile, On se udesno i vazneo na nebesa silom boanskom pred licem Svete Matere i uenika Svojih. Vaznesenje Njegovo je slovesno i posvedoeno. Slovesno je ono po vinjoj slovesnosti nebeskoj; posvedoeno od oevidaca koji su dragovoljno primili stradanje za svedoanstvo svoje. Mnogo je svedoka ko e ih sve izreati? Sveti apostol i jevanelist Marko pie o vaznesenju Gospoda: A Gospod poto im izgovori, uze se na nebo i sjede Bogu sa desne strane (Mar. 16, 19). Opirnije opisuje taj velianstveni dogaaj sveti Luka, lekar, govorei: I ovo rekavi vidjee oni gdje se podie i uze Ga oblak ispred oiju njihovijeh. I kad gledahu za Njim gdje ide na nebo, gle, dva ovjeka stadoe pred njima u bijelijem haljinama, koji i rekoe: Ljudi Galilejci! to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas uze na nebo tako e doi kao to vidjeste da ide na nebo ( Dela ap. 1, 9-11; b. Luk. 24, 51). Pri ovom dogaaju vidimo angele Boje, kao i pri Spasiteljevom zaeu i roenju, kao u vreme Njegovog posta posle krtenja, kao i u vreme stradanja u vrtu Getsimanskom, kao i pri Njegovom slavnom vaskrsenju. Vojnici nebeski vazda su blizu svoga Cara i bivaju javno vieni od ljudi kada to Car nae za korisno. Jo stari Psalmist proroki je govorio: Otvorite se, vrata vjena, da ue car slave. Ko je taj car slave? Gospod moan i silan, Gospod silan u borbi. Gospod nad vojskama, to je car slave (Ps. 23, 7). Na drugom mestu opet veli: Ree Gospod Gospodu mojemu: sjedi meni s desne strane (Ps. 109, 1). I Sam Gospod, svedok nad svedocima, prorekao je Svoje uzdignue na nebo i slavu Svoju buduu. I to je prorekao u asu Svoga najveeg ponienja, kada Ga u dvoru prvosvetenikom Jeverji pljuvahu i amarahu, - prorekao je ovim svetim reima: Ali ja vam kaem: odsele e te vidjeti Sina ovjejega gdje sjedi sa desne strane sile Boje (Mat. 26, 64; Lk. 22, 69). Kakvo svedoanstvo potrebuju ljudi mimo Njegovoga? Na ustima Mesije vaega ne nae se la ni o onome to je rekao o prolosti, ni o onome to je rekao o budunosti. No, evo jo svedoanstava, potvrenih krvlju svedoka, da se jo bolje nahrane due vae istinom. Sveti apostol Petar svedoi o Hristu da je s desne strane Bogu otiavi na nebo, i sluaju ga aneli i vlasti i sile (1. Petr. 3, 22). Sveti apostol Pavle, uzdignuvi se do treega neba i sagledavi udesa nebeskog sveta, svedoi da Otac posadi Sina svoga sebi s desne strane na nebesima nad svim poglavarstvima i vlastima i silama i gospodstvima i nad svakim imenom to se moe nazvati ne samo na ovome svijetu nego i na onome to ide, i sve pokori pod noge Njegove (Ef. 1, 20-22; v. Jevr. 12, 2; Kolo. 3, 1). Lini svedok toga jeste i sveti Stefan arhiakon, prvomuenik. A Stefan pun Duha Svetoga pogleda na nebo i vidje slavu Boju, i Isusa gdje stoji s desne strane Bogu, i ree: Evo vidim nebesa otovorena i Sina ovjeijega gdje stoji s desne strane Bogu (Dela ap. 7, 55). I sveti Andrej Carigradski video je Gospoda u slavi na nebesima. Tako i mnogi drugi svetitelji, naroito muenici, kojima se Gospod javio da bi im

muke uinio podnoljivijim. I tako Mesija i Spasitelj va, jedini i jedinstveni, uzneo se na nebesa, odakle se spustio kao Posetilac. Uzneo se u prvobitno carstvo svoje, veno i besmrtno, u kome je On prigotovio mesto za sledbenike Svoje iz drugog carstva Svoga, iz Crkve Svoje na zemlji. Stoga, obrazovani, nije vae da ekate drugoga mesiju, koji e vam tobo zasnovati carstvo zemaljsko i carovati na zemlji. Ovakvoga mesiju ekaju neverni, neobrazovani, koji su pomraili obraz Boji u sebi. Ne znaju oni, jadnici, da takav mesija nije pravi nego lani. Jer, ma koliko da je veliko i dugotrajno carstvo zemaljsko, mora mu kraj doi, kao svemu vremenom i zemaljskom. A sa krajem dolazi alost i oajanje. Zar moe takvo carovanje zadovoljiti due vae i umiriti srca vaa? Zar moe takav mesija biti po elji srca vaega? Pravi Mesija, jedini, istiniti, rekao je: Carstvo moje nije od ovoga svijeta ( Jov. 18, 36). Pravi i istiniti Mesija jeste uzvieniji od svih i udesniji od svih predstava ljudskih; uz to i krasniji i lepi od svih elja. Carstvo Njegovo je iznad vremena, iznad promena i prolaznosti carstvo veno, beskrajno, besmrtno. Takav Mesija samo je jedan, Gospod na Isus Hristos, Sin Boji Jedinorodni, Car i Posetilac, roen na zemlji od preiste Djeve Marije, nas radi raspet u vreme Pontijskog Pilata, postradali, pogrebeni, vaskrsli i uzneseni na nebesa, gde u slavi sedi sa desne strane Boga Oca. Ovo je vera svetitelja, vera onih koji su pobedili sebi i uzneli um i srce k nebesima svetlim. Pomou ove vere oni su i pobedili nie bie svoje, i uzneli um i srce k nebesima, i posvetili se. Oni su plod ove vere, najzdraviji plod to je zemlja videla. Ovu veru ne mogu primiti raskalani, iji se um i srce vue po praini. Oni koji sami sebe zauzdavaju, i vebaju, i stenjavaju, oni rastu u visinu do nebesa. Oni kojima je slatka molitva, raduju se ovoj veri. Oni koji ine milostinju i oprataju spotaknutim, vesele se ovom verom. Oni neprestano misle o Sudu Stranom, zato im Sud nee biti straan. Decom Bojom oni e biti nazvani, decom Carevom. I carovae veno uz vaznesenog Gospoda. I ogrejae se na ognjitu vene ljubavi, venog roditeljstva Bojeg. Nije li i ovo vaa vera, hristonosci, i vera najsvetijih predaka vaih? Neka ona bude i vera dece vae s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidana, pravoslavna, spasonosna, duboka do dna groba, visoka do vrha nebesa. Ovo je vera vaskrslih i uznesenih dua. Ona propoveda pokajanje i oienje. Nju prihvataju i dre istinski obrazovani ljudi, oni koji nose obraz Boji u sebi. Oni e u Dan Suda, kad uzasudi vazneseni Gospod, biti pomilovani i nazvani blagoslovenim. VAZNESENjE. BLAGOSLOV. MIR. I KOJI E OPET DOI SA SLAVOM, DA SUDI IVIMA I MRTVIMA, NjEGOVOM CARSTVU NEE BITI KRAJA. Bdenje vam je zapoveeno. A bdenje je budnoa, straenje sa iekivanjem. Bdenje nad samim sobom: nad svojim mislima, eljama i delima to je strogi propis vae vere. Budnoa otri vid duhovni da moe videti i raspozanati dobro i zlo i da moe znati ko dolazi u srce i u misli. Straenjem se odbija neprijatelj i puta prijatelj. Iekivanje pojaava ljubav i isti savest. Na koga se to odnosi vae najvee iekivanje? Na Ljubaznoga, na Najljubaznijega. Na Onoga ija vas je ljubav uvela u ovaj svet i ija e vas ljubav susresti u drugom svetu. Gle, On je obeao doi. I due ljudske trepere od tog obeanja, kao ljubav to treperi oekujui ljubljenoga. To iekivanje pojaava ljubav i isti savest. Straite dakle, jer ne znate dana ni asa kada e Sin ovjeiji doi (Mat. 25, 13). To su Njegove rei, rei opomene. Da ne budete kao pet ludih devojaka, koje u bezbrinosti svojoj bie iznenaene i odbaene. On dolazi, bdite i straarite! On je doao jednom i ponovo e doi. Prvi put je doao u ponienju, drugi put e doi u slavi. Prvi put je doao kao Iskupitelj sveta, drugi put e doi kao Sudija sveta. Razlika izmeu prvog i drugog dolaska Njegovog vrlo je velika. Pri prvom dolasku svom On se zadrao na zemlji trideset i tri

godine. Njegov drugi dolazak trajae vrlo kratko. Jer kao to munja izlazi od istoka i sine do zapada, takav e biti i dolazak Sina ovjeijega, rekao je On o svom drugom dolasku (Mat. 24, 27). Tako iznenadan i munjevit bie drugi dolazak Gospoda. Otuda i opomena Njegova svima vernim: Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va (Mat. 24, 42). Prvi put je On doao kao trudbeni seja, a drugi put e doi kao hitri veja. I kao to je vejanje kratak posao prema mnogim poslovima oko useva od sejanja do vejanja, tako e drugi dolazak Njegov, sravnjen sa prvim, biti brz i kratak. A i iznenadan! Zato je zapoveeno bdenje, budnoa duha, straenje, iekivanje. I slavan e biti drugi dolazak Gospoda, sav u blesku od slave neviene. Tada e se pokazati znak Sina oveijega na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae Sina ovjeijega gdje dolazi na oblazima nebeskim sa silom i slavom velikom. (Mat 24, 30) Njegov dolazak bie, uistinu, dostojan Cara nad carevima. Pred Njim, pod Njim i oko njega kretae se luezarne vojske od angela. Trube e jeati sa usta angela trubonosaca, oganj i plamen ii e napred. I poslae anele svoje s velikim glasom trubnim, i sabrae izbrane Njegove od etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa (Mat. 24, 31). Tako Gospod o svom ponovnom dolasku. A vidoviti prorok njegov, koga ni Jevreji ne odriu, opisuje to ovako: Prijesto mu bijae kao plamen ognjeni, tokovi mu kao oganj razgorio. Rijeka ognjena izlaae i pecijae ispred njega, tisua tisua sluae mu, i deset po deset tisua stajahu pred njim; sud otpoe, i knjige se otvorie (Dan. 7, 9-10). Tako prorok Njegov, veliki i vidoviti, koga ni Jevreji ne odriu. A ovako apostol Njegov sveti: Jer je pravedno u Boga da vrati muku onima koji vas mue; a vama koje mue pokoj s nama kad se pokae Gospod Isus s neba s anelima sile svoje, u ognju plamenome, koji e osuditi one koji ne poznaju Boga i ne sluaju jevanelje Gospoda naega Isusa Hrista; koji e primiti muku, pogibao vjenu od lica Gospodnjega i od slave njegove, kada doe da se proslavi u svetima svojima, i divan da bude u svima koji ga vjerovae (2. Sol. 1, 6-10). Iznenadan e biti dolazak Sudije i bie u sili i slavi. A sud njegov bie kao to je sam On prorekao i opisao (v. Mat. 25, 31). Razluie sve ljude na desno i na levo kao pastir to lui ovce od koza. Onima sa desne strane rei e pravedni Sudija: Hodite blagosloveni Oca mojega primite Carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta. A onima sa leve strane rei e: Idite od mene, prokleti, u oganj vjeni, pripravljeni avolu i anelima njegovim. Pravedno merilo bie prosto i jasno. One prve prizvae u ivot veni i blaenstvo. Zato veli: Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; oednjeh i napojiste me; gost bijah, i primiste me; bolestan bijah, i obioste me; u tamnici bijah i dooste k meni. Kada ga ovi blagosloveni u pitaju kada ga to oni videe u bedi i pomogoe, odgovorie pravedni Sudija: Zaista vam kaem: kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste. A one druge, to na levoj strani budu stajali, odagnae pravedni Sudija u muke vene, u oganj pripravljen za avola i sluge avolske. Kada ga ovi neblagosloveni budu pitali kada ga to oni videe u bedi i ne pomogoe, odgovorie pravedni Sudija: Zaista vam kaem: kad ne uiniste jednome od ove moje male brae, ni meni ne uiniste. Pogledajte, obrazovani, i vidite kao Hristos Gospod sebe istovetuje sa onima koji stradaju u ovome svetu. On ih milostivo naziva malom braom svojom. Zar e te vi otkazati hleb brai Hristovoj? Znajte da ko njima otkazuje, Njemu otkazuje. Na Sudu e se to objaviti i On e suditi po pravdi. A kada se Sud okona, nastae za pravednike carovanje bez kraja i konca. Tada e pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega (Mat 13, 43). Sva ostala carstva razorie se i svaka druga vlast i sila razbie se kao magla pred suncem; samo e Njegovo carstvo ostati, bez granica i susedstva. Kao to je prorekao i video u viziji prorok koga i Jevreji priznaju: Vlast je njegova vlast vjena, koja nee proi, i carstvo se

njegovo nee rasuti (Dan. 7, 14). I od samog vidljivog neba i zemlje trajnije e biti carstvo Njegovo; jer je reeno da e nebo i zemlja proi, a carstvo e njegovo ostati (Otkr. 21, 1). S takvim bleskom, i silom, i slavom, i dostojanstvom zavrie se bogooveanska drama, otpoeta u hladnoj peini vitlejemskoj. Tako e rasti i uzrasti zrno goruino (Mat. 13, 31), i razviti se u drvo ivota, koje e pokriti sav svet, vidljivi i nevidljivi. Neka se zato vesele due vae. pravednici, ako togod stradate za ime Isusovo i ako snosite ponienja za pravdu njegovu u ovome ivotu. Svaki dan vae tuge, i muke, i ponienja, donee vam vekove i vekove radosti jer ete biti nagraeni angelskim graanstvom u Carstvu Njegovom. Ko je iole slian Isusu u stradanju, bie mu slian i u slavi. Suze vae i rane vae, sad skrivene, bie osvetljene suncem koje ne zalazi. Prividni porazi vai, radi Jevanelja Njegovog, bie pretvoreni u torestvenu pobedu, koju nee objavljivati ljudi jezikom ve angeli Boji trubnom jekom. Bolje je za nepravednike da drhte i kaju se sada nego na Sudu. A vi, hristonosci, radujte se to je Mesija va Sudija sveta. Jer e po pravdi suditi. Gle, onaj isti Isus kome je Irod hteo maem suditi u kolevci; koga je Juda prodao za trideset srebrenika; koga su stareine jevrejske muile i bile; koga je Pilat oglasio nevinim, pa na krst raspeo; koji je u mukama velikim na Golgoti izdahnuo; koji je trei dan slavno vaskrsnuo iz groba; koji se etrdesetog dana uzneo na nebesa i seo sa desne strane Boga Oca taj isti Isus doi e opet u sili i slavi. Doi e kao vrhovni Sudija sveta da sudi svima ivima i mrtvim. Doi e kao Car besmrtni da otvori carstvo besmrtno za pravednike. U tom carstvu pravednici e se sijati kao sunce. Ovo je vera pravednika, smernih i krotkih, no neustraivih na putu pravde. Ovu veru ne mogu primiti oni ije srce ide za oima. Nju vole oni koji znaju za velianstvo Boje i za pravdu veitu. Njima je radost misliti o velianstvu besmrtnoga Boga usred mirisa smrti svuda oko sebe. I radost im je initi pravdu, okrueni nepravdom. Uzvienost Boja privlai ih i krasota pravde pleni ih. Oni ine pravdu, no ne uzdaju se u dela svoje nego u milost Boju. to su pravedniji to sa veim strahom oekuju Sud Hristov. A nepravednici zato i tvore nepravdu to nemaju straha od Suda Hristovoga. Blago onima koji oekuju dolazak Gospoda u sili i slavi i pomau malu brau Hristovu kao da pomau samoga Hrista. Blago onima koji u bdenju, i budnoi, i straenju, i iekivanju pogledaju Ljubaznoga, Najljubaznijega. Doekae Ga, zaista, i susree Ga poput pet mudrih devojaka. I On e ih uvesti u Raj i carovae s njima vavek. Nije li ovo i vaa vera, hristonosci, i vera najpravednijih predaka vaih? Neka ona bude i vera dece vae, s kolena na koleno. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Zaista, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Suda Hristovoga oni e se nazvati blagoslovenim. SUDIJA. SUD. PRAVDA. I U DUHA SVETOGA, GOSPODA IVOTVORNOG, KOJI OD OCA ISHODI, KOJI SE SA OCEM I SINOM ZAJEDNO POTUJE I ZAJEDNO SLAVI, KOJI JE GOVORIO KROZ PROROKE. Kad noni putnik vidi lu u daljini, on se raduje. I upravlja korake svoje put lua, ne ispitujui od kakvog je goriva taj oganj u daljini. to se vie pribliuje, to vie ispituje. Vera hrianska pribliila je ljude blisko venoj svetlosti Boanstva. Zbog toga hriani toliko ispituju tu tajanstvenu i milu svetlost jer su se pribliili njoj. Oni koji su od te svetlosti udaljeniji, manje je ispituju. Semiti se iuavaju Jafetitima: kako mogu verovati u tri boga? Ko veruje u tri boga? Zar hriani, koji su oistili od mnogobotva tolike kontinente i

ostrva? Recite im da vi ne verujete u tri boga nego u jednoga, Jedinoga, ivoga, Istinitoga. No da ste Mesijom vaim stavljeni u takvu blizinu vene svetlosti, da vidite i razlikujete tri plamena. Tri vena plamena jedan Oganj. Tri velianstva jedan Car. Tri uda jedna Tajna. Tri lica jedno Bie. Tri ipostasi jedan Bog. Veliko ime: Sveta Trojica. Sveto Trojstvo u Jedinstvu. Otac, Sin, Duh Sveti uvek, zauvek, jedan Bog. U podnoju te ivotvorne tajne serafimi i heruvimi skrivaju lica svoja sveta, u strahu svetome, u boanskome zanosu, u beskrajnoj opojenosti neiskazivom sladou. A neizbrojive vojske angela, u strojnim horovima, umilnim trepetom poju velianja Boga Jedinoga, Boga ivoga: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot. I sunce veliko na svodu nebeskom predstavlja trojstvo u jedinstvu: masa ognjena, svetlost i toplota sve ovo troje, nerazdvojno jedno od drugoga, sainjava jedno sunce. I svaki atom na zemlji predstavlja Trojedinstvo. I dua oveja obraz Trojedinog Boga sastoji se iz tri osnovne nerazdeljive moi: oseanja, uma i volje. No to troje ne deli duu na tri due. Jedna dua jeste i ostaje jedna; tri njene moi jesu i ostaju tri u jedinstvu. Ali svet nije doao da saznanja o Bogu kao Trojici Svetoj kroz te prirodne slike, senke i simvole. Nebesnim otkrivenjem dolo se do toga. Gospod Isus Hristos objavio je to. Od Njega je rod ljudski doznao za roditeljstvo Oca, i za sinovstvo Sina Bojega, i za ishodstvo Duha Svetoga. On je nas, putnike u noi, priveo blie boanskoj svetlosti i mi smo poeli videti i razlikovati troje u jednome: tri uda u jednoj tajni, tri ipostasi u jednom Boanstvu. Od Hrista je i dola naa vera u Duha Bojega Svetoga, ivotvornoga, koji od Oca ishodi. Mnogo je zlih i varljivih duhova tame, podeljenih i nemonih, ali je jedan Duh Sveti. Ljudi i narodi koji su verovali u mnoge bogove verovali su stvarno u te zle i varljive duhove. U Duha Jedinoga Svetoga mogu verovati samo pravi jednoboci, koji veruju u jednoga Boga. Duh Sveti naziva se ivotvornim jer On ivot daje, ivot obnavlja, oivotvorava, vaskrsava. Kad je Bog stvarao svet, Duh Boji dizae se nad vodom (Post. 1, 2). Kad je Bog oveka stvarao, stvori ga od praha zemnoga i dunu mu u nos duh ivota i posta ovek dua iva (2, 7). Apostol Hristov pie hrianima: Duh Boji u vama ivi (Rim. 8, 9). No nemojmo meati duh oveji sa Duhom Bojim! I apostol pravi u tome razliku kad veli: Ovaj Duh (Boji) svjedoi naemu duhu da smo djeca Boja (Rim. 8, 16). I to je radost vaa, duhonosci. ta bi vredelo svedoanstvo oveje da ste deca Boja ako vam sam Duh Boji to ne posvedoi? A Duh Boji daje se svakome ko ga ite u Boga. Treba iskati i treba oistiti dom due svoje za doek najmilijeg gosta. Ovako govori Gospod Bog na, Pobedilac smrti: Kad vi, zli budui, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko e vie Otac nebeski dati Duha Svetoga onima koji itu u njega (Luk. 11, 13)? To je najvei dar koji Bog daje ljudima. Jer dajui Duha Svetoga daruje samoga sebe. Ima le veeg dara od ovoga? Ima li vee ljubavi od ove? Kako se Duh Boji javljao vernima? Da kaemo prvo: kao toplina u srcu. Ovo biva pri silnoj molitvi. Ponekad kao toplina u celome oveku. Prorok Jeremija svedoi to jasno i istinito. Jer, svedoi iz svog iskustva. Mnoge poruge i napasti pretrpe Jeremija muka mu doe do gue. Tada se on odlui ne govoriti vie ljudima, ne prorokovati. Ali - opisuje on sam ali bi u srcu mom kao oganj razgorio, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadravajui ga, i ne mogoh vie (Jer. 20, 9). Tako je neodoljiv Duh Boji Sveti u istome srcu u koje se useli. Jo se Duh Boji javljao kao glas. O tome mnogo svedoe sveti proroci i apostoli. Tajanstven, no jasan glas Boji. uje ga, a ne vidi ko govori. Jo se Duh Boji javljao pod vidom goluba. To se dogodilo pri krtenju Hrista Gospoda u Jordanu. I svjedoi Jovan govorei: vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade na njemu (Jov. 1, 32). istota goluba jeste slika istote Duha Svetoga. Blago istim duama jer e se udostojiti posete

Duha Gospoda. No najburnije javljanje Duha Svetoga u istoriji ljudskoj dogodilo se u vidu ognjenih jezika pedesetog dana po vaskrsenju Hristovom. I kada se navri pedeset dana, bijahu zajedno svi jednoduno. I odjedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vjetra, i napuni svu kuu gdje sjeahu. I pokazae im se razdijeljeni jezici kao ognjeni, i sjede po jedan na svakoga od njih. I napunie se svi Duha Svetoga i stadoe govoriti drugim jezicima, kao to im Duh davae da govore (Dela ap. 2, 1-4). Tako je bilo osveenje i krtenje prve Crkve Hristove na zemlji ognjem Duha Svetoga. Tako se ispunilo obeanje Spasiteljevo apostolima. Ispunilo se u takvoj sili i na takav nain kako niko od apostola nije mogao ni zamisliti. Zaista, dela Boja prevazilaze sve zamisli ljudske. Gospod je obeao: I ja u umoliti Oca, i dae vam drugoga Utjeitelja da bude sa vama vavijek: Duha Istine, kojega svijet ne moe primiti, jer ga ne viti niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti (Jov. 14, 16-17). I prvi Uteitelj, Gospod Isus, bio je vie nego obilna uteha vernima. Ali ljubav Boja nema mere. Po toj neizmernoj ljubavi poslat je i drugi Uteitelj. Jo je Gospod posvedoio o Duhu Svetome i ovo: Utjeitelj Duh Sveti, kojega e Otac poslati u ime moje, On e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to rekoh (Jov. 14, 26). I jo: A kada doe Utjeitelj, koga u vam poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi, On e svjedoiti za mene (Jov. 15, 26). I jo: A kada doe On, Duh Istine, uputie vas na svaku istinu On e me proslaviti (Jov. 16, 13-14). I ovo se obeanje ispunilo, kao i svako obeanje Mesije vaeg, hristonosci. Duh Sveti je obean tako su ljudi saznali za Duha Svetoga. Duh Sveti se javljao tako su se ljudi uverili u postojanje Duha Svetoga. Duh Sveti neprestano boravi meu vernima tako su ljudi zavoleli Boga Duha Svetoga. Kako se iz sunca svetlost raa i kako toplota ishodi zar vam je to znano? Kako se iz srca raa misao i kako ishodi sila zar ste pojmili? Kako bi ste onda znali venu tajnu Oca neroenog, kako li raanje Sina i ishoenje Duha Svetoga? Nijednu istinu o Svevinjem Bogu sinovi oveiji nisu mogli doznati dok im od Svevinjeg nije javljeno. Niti vie niti manje nego samo koliko im je javljeno. Javljeno nam je da Duh Sveti nije stvorenje Boje nego Bog. On je Gospod ivotvorni, koji prisustvom svojim stvara ivot, daje mo, uliva mudrost, proizvodi radost. Od venoga Oca On veno ishodi Istobitan sa Ocem, istobitan sa Sinom istobitan, istomoan, istoslavan. Samo je licem razliit. Naroita ipostas razlikuje Ga od Oca i Sina. No i Njemu pripada isto poklonjenje i isto slavljenje. Njime govorahu proroci sveti. U proste ribare On uli mudrost nebesku. Nemonim ljudima i enama za Hrista muenim On dade mo nepobedivu, jau od smrti. Duh Sveti, ivotvorni, koji od Oca ishodi, Bog je istiniti od Boga istinitog. On se javljao i dejstvovao. On se javlja i dejstvuje. Oni u kojima se javlja i u kojima dejstvuje znaju Ga. Ne znaju Ga po sutini; znaju Ga po javljanju i dejstvu. Vera u Duha Bojeg Svetoga nije zasnovana na slutnji, na misaonoj pretpostavci, nego na javljenoj, doivljenoj i posvedoenoj stvarnosti. Ko god eli postati ivi svedok te stvarnosti, mora se pre svakog isptivanja tajni nebeskih potruditi da oisti srce od greha i okadi ga molitvom. I javie mu se Duh Sveti, Duh istine i ivota, Duh mudrosti i radosti, Duh slobode i posinatva. I Ovaj Duh Sveti posvedoie duhu njegovom istinitost svega otkrivenja Hristovoga: o Bogu, o dui, o putu spasenja, o carstvu Bojem venome. Sve onako kako je On posvedoio i duhu apostola i svetih otaca koji sastavie Vjeruju. Kroz Gospoda Isusa, Sina Bojega, dolo je ljudskom rodu saznanje i Bogu kao Svetoj Trojici. To saznanje On nam nije pruio u vidu filosofskog uenja nego u vidu javljanja i dejstva kako Oca, tako Sina, tako Duha Svetoga. Ta javljanja i dejstva Boga ivoga kroz tri ipostasi svoje jesu

stvarnost. Stvarnost je javljanje glasom Oca na Jordanu i na Tavoru. Stvarnost je javljena linost vaploenog Sina Bojeg, udesna, i Njegovo delovanje, i stradanje, i vaskrsenje. Stvarnost je i javljanje i dejstvo Duha Svetoga u apostolima, u svetiteljima, u pravednicima i u celoj Crkvi Bojoj od poetka do danas. Uvek i za vazda: Jedan Bog, jedan Car veni, jedna sila, jedna slava, jedna ljubav, jedna svetlost, jedna radost, jedna sutina jedan Bog. Ovo je vera vidovitih koji su upravili vid svoj ka ognju u daljini. Ovo nije vera zaslepljenih i slepih, koji jedva vide ono to im sunce otkriva. Za vidovite ova fizika svetlost jeste tamnina kroz koju oni hode kao putnici kroz no, upirui pogled svoj ka svetlosti u daljini. Oni putuju ne skreui pogleda sa te velike svetlosti. Tako je velika ta svetlost da im se sav ovaj svet ini pokriven tamom. Iako je velika svetlost udaljena, ona im osvetljava put u noi zagreva srce udnom toplinom i radou. I oni se raduju kao deca kao deca te velike svetlosti. I ure k njoj kao izgnanici u domovinu svoju. Smelo koraaju, sve napred i napred, i ne obaziru se. I u radosti svojoj prizivaju zalutalu i zaostalu brau svoju, hrabrei ih, teei ih i pomaui ih na putu. S pobednom pesmom oni ure sve napred i napred: eno tamo, brao, tamo je na Roditelj, i Spasitelj, i Uteitelj. Svetli nam, greje nas, zove nas! Ovo je vera vaa, hristonosci, vera vidovitih predaka vaih. Neka ona bude i vera dece vae sa kolena na koleno, sve do kraja putovanja. Ovo je vera oprobana, na oblaini i na vedrini, vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Stranoga Suda Hristovoga oni e se nazvati blagoslovenim. DUH. UTEITELj. POKLONjENjE. U JEDNU, SVETU, SABORNU I APOSTOLSKU CRKVU. Putnici, evo i lae! Kad je potop bio, Noje se spasavao u sigurnoj lai. Potop bezumlja i greha neprestano traje. Zato je ovekoljubac sazdao lau spasenja. Pitajte za Njegovu lau i brzo ulazite! Neka vas ne prevare mnoge arene lae, spolja ukraene i okiene. Pitajte za jainu maine i za vetinu kapetana. U Hristovoj lai je najjaa maina i najvetiji krmano. To je sam Duh Sveti, Svevidei, Svemoni. Neka vas ne prevare ni oni koji prizivaju u svoje male i nove unove i koji vam nude zasebne unove, samo za vas. Put je dalek i bure su opasne. Neka vas ne prevare ni oni koji govore da s one strane mora i nema druge zemlje, novoga sveta, i da se ne treba ni spremati za daljnju plovidbu. Oni vas zovu u ribolov oko obale. Toliko oni vide i znaju. Vaistinu u propast su poli, pa i vas u propast zovu. Ne dajte se obmanuti. No pitajte za Njegovu lau. Ako je ona i neizglednija na oi od drugih, ali je jaka i sigurna. Ako i nema mnogo arenih barjaka, osim znamenja krsta, znajte da vam je na njoj ivot osiguran. A na morskom putovanju prvo je i glavno pravilo da je ivot putnika osiguran. Kad verujete u Hrista Spasitelja, hristonosci, vi verujete i u delo Njegovo. Njegovo je delo Crkva, laa spasenja. U njoj se voze vojske spasenih i spasavajuih se. To svoje delo zasnovao je Gospod na veri, jakoj kao kamen. Kao to je i rekao i prorekao: Na ovome kamenu sazidau Crkvu svoju i vrata paklena nee je nadvladati (Mat. 16, 18). I zaista, do sada je nisu nadvladala, niti e od sada. Crkva se naziva telom Hristovim. Vi ste tijelo Hristovo (Rimlj. 12, 5; i Kor. 12, 27). Zato je Crkva jedna jedina. Jer, ne moe biti dva tela pod jednom glavom. A Hristos je nazvan i glavom Crkve (Kol. 1, 18). Otuda: jedan Hristos, jedna glava, jedno telo jedna Crkva. Ako li ima otpada i jeresi, ta vas to buni? To je sve predvieno i proreeno, kao to iskusni krmano predvia i pria putnicima o predstojeim burama i nezgodama. Treba i jeresi da budu meu vama, govori apostol, da se pokau postojani koji su meu vama (1. Kor. 11, 19). Ako jedna grupa putnika na lai izdelja sebi korito, pa se spusti na more da odvojeno plovi, neka vam je ao. I toliko. Njihov primer, oajan kao

jogunasto srljanje u pogibao, utvruje vau veru u lau spasenja, u jednu jedinu. Crkva se naziva svetom. Jasno vam je zato se naziva svetom. Prvo, zato to ju je osnovao Svetac nad svecima. Drugo, zato to ju je Gospod pribrao, i iskupio, i oistio, i ukrepio krvlju svojom, svetom i preistom. Tree, zato to je od poetka rukovodi, nadahnjuje i oivljava Duh Boji Sveti. etvrto, zato to su svi lanovi njeni pozvani da budu sveti, odvojeni od svega nesvetoga u ovome svetu, u kome rastu i kroz koji putuju. Peto, zato to su joj sveta nebesa namenjena za veno obitalite. esto, zato to su u njoj sva ona bogodana sredstva kojima se ljudi osveuju i za graanstvo nebesko osposobljuju. Zato se Crkva naziva svetom. Jo se Crkva naziva sabornom. Zato tako? Prvo, zato to sabira Bogu ivome eda iz svih zemalja, svih plemena i svih jezika. Ona se ne ograniava na jednu rasu, niti na jedno pleme, niti na jednu dravu. Kao ovek koji stoji na raskru i poziva sve putnike na carevu gozbu (Mat. 22, 9), tako i Crkva. Sveta Saborna Crkva poziva i sabira sinove i keri oveje na spasenje. I ne odbacuje nikoga, osim onoga ko nju odbaci, odbacujui time i samoga sebe. To je razlika Crkve novozavetne, sveobuhvatne, od Crkve starozavetne, pripremne, ograniene samo na jedan narod. Jo se Crkva sveta naziva sabornom zato to ona nije ograniena ni vremenom. Ona obuhvata ne samo sve verne od Hrista nadalje, nego i sve one svete i pravedne due, od Adama do Jovana Krstitelja, radi kojih Gospod sie u ad. Jo se Crkva sveta naziva sabornom zato to ona obuhvata i ive i upokojene. Upokojeni u Gospodu lanovi su njeni isto kao i sada ivi na zemlji. Putnici koje je laa spasenja prevezla u novu zemlju, u carstvo besmrtno, kao i oni koje danas prevozi u koje e sutra prevoziti, svi su lanovi jedne svete saborne Crkve. I tako, Crkva se naziva sabornom zato to nije ograniena ni rasom, ni jezikom, ni prostorom, ni vremenom, ni smru. Uza sve ovo, Crkva je saborna i po svome uenju i po svome ureenju. Sveta Crkva naziva se apostolskom. Ovako se Crkva naziva prvo zato to su apostoli Hristovi bili njeni prvi lanovi. Prvi lini svedoci udesnog ivota i rada Sina Bojeg na zemlji i prvi sledbenici Njegovi. Drugo, zato to su je apostoli uredili i po svetu rasprostrli. Tree, zato to su apostoli sveti prvi posle Gospoda ulili krv svoju u temelje njene. etvrto, i zato to apostolstvo njeno do dananjega dana ne prestaje. Apostolstvo Crkve ogleda se danas u dva pravca: u njenoj apostolskoj misiji u svetu i po svojim sluiteljima Crkva prava, pravoslavna, nosi neprestano peat apostolstva. Crkvi kao ustanovi nije zadatak da vlada nego da slui. Da slui narodima Bojim do muenitva, poput Hrista Gospoda. Da osveuje due ljudske, da rukovodi duhovno-moralni ivot ljudi, da svetli. Da ne zarobljava no da oslobaa. Jer, svi su ljudi na slobodu Hristovu pozvani, na slobodu sinova Bojih. Kao to je pisano: Tako ve nisi rob, nego sin (Gal. 4, 7), i opet: Stojte u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (Gal. 5, 1). Kao laa spasenja, Crkva Boja vozi ne robove no slobodnu decu, decu carsku, u besmrtno carstvo nebesko. Ni dragocenijeg tovara ni radosnijeg pristanita. Ovo je vera muestvenih i drueljubivih. Nju teko primaju straljivi i samoivi. Muestveni su oni koji imaju hrabrosti da ustanu protiv paganskog nereda u dui svojoj i da zavedu jevanelski poredak u njoj. Drueljubivi su oni koji vole da putuju u drutvu i koji gledaju saputnike svoje u videlu one vene svetlosti u daljini. I raduju se saputnicima svojim kao brai svojoj, kao sami sebi, kao onoj venoj svetlosti koja ih sve osvetljava, miluje i k sebi privlai. Muestveni i drueljubivi vole red u sebi i oko sebe. Oni cene tuu pomo i ne otkazuju svoju. Vole da se stesne da bi i drugima uinili mesta. Slino Bogu, oni gore od elje da se svi ljudi spasu i dou do poznanja istine. Priznajui velianstvo Boga ivoga, oni sebe ne smatraju niim velikim. Oni na sebe gledaju kao na malene organe

tajanstvenog i velikog tela Crkve, kojoj je glava Hristos. Ne guraju se i ne otimaju o prvenstvo. Ne boje se ovoga ivota, ne strae se smrti, pohvaljuju dobra dela svojih saputnika, a svoja ne objavljuju. I tako u harmoniji, u redu, u radosti, putuju kao jato ptica u toplije krajeve u carstvo boanske svetlosti i roditeljske topline. Ovo je vera vaa, hristonosci, vera muestvenih i drueljubivih predaka vaih. Neka ona bude i vera dece vae s kolena na koleno, sve do kraja putovanja, do tihog pristanita. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. U istini, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan rasplate, u Dan Pravde Boje, kada Hristos bude sudio po pravdi, oni e se nazvati blagosloveni. POTOP. LAA. SPASENjE. ISPOVEDAM JEDNO KRTENjE ZA OPROTENjE GREHOVA. Voda pere. ta pere voda? Pere kou od znoja i praine. Onaj maleni deo neistoe koji telo znojenjem izlui iz sebe, to voda pere. I onaj neznatni deo praine to od ovoga sveta padne na kou, moe voda da opere. No voda nije u stanju da opere svu onu neistou, onaj gnoj i trule to se nagomilava u unutranjosti tela. Voda je nemona prema toj unutranjoj neistoi, koja se stvara i zadrava u organima. Ta neistoa dolazi ili od nezdrave ili od suvine praine ovoga sveta, koju ljudi unose u sebe kao hranu. Pa kad je voda nemona prema toj neistoi materijalnoj, koliko li je tek ona nemona prema neistoti najunutranjijoj, duevnoj? Jasno je da voda ne pere duu. Ona pere vazduh i pere zemlju. Svu kou zemljinu ona je u stanju da opere, kao i kou ovekovu. Njeno je dejstvo ogromno, njena usluga dragocena. Ali ona ne moe da opere masnu neistotu due ovekove. Jeverji su neprestano vrili obredna pranja i umivanja, to jest neprestano su prali kou vodom. No njihovu neistotu duevnu voda nije mogla taknuti. I toliko se nagomilala unutranja neistota u njima da kada se ona otvorila i izlila na preistoga Gospoda Isusa, smrad njen raznosi se do danas po celom svetu. Voda je samo simvol. Pranje telesno simvol je pranja duhovnoga. Simvol moe oprati simvol, ali ne i stvarnost. Voda moe oprati spoljanje lice ovekovo, ali ne i unutranje. A ovo unutranje lice ovekovo jeste obraz Boji u oveku - iva dua sa duhovnom stvarnou u sebi. Otuda samo jedini Bog silom Duha svoga moe oprati duhovnu neistotu u oveku. No i kao simvol oienja voda je potrebna pri hrianskom krtenju. Tim pre je ona bila neophodna pri simvolikim krtenjima dohrianskim. Sveti Jovan Krstitelj krtavao je samo vodom. A po tumaenju apostola Pavla ceo narod jevrejski krstio se simvoliki vodom: Ocevi nai svi pod oblakom bie i svi kroz more prooe. I svi se u Mojsija krstie u oblaku u moru (1. Kor. 10, 1-2). To nije stvarno krtenje no slikovno, praobrazno. Ono je samo sen hrianskog krtenja. Hriansko krtenje znai potpuno oienje. Ovo krtenje predstavlja dveri kroz koje ljudi stupaju u crkvu Hristovu. Ne stupaju dvaput ili triput, no jedanput. Zbog toga je jedno krtenje. U Svetom Pismu Bojem to je naroito naglaeno reima: Jedan Gospod, jedna vera, jedno krtenje (Ef. 4, 5). Zato se okrenite od onih koji vam govore da je oveku potrebno vie krtenja. Krtenjem se izglauje sa obraza Bojeg u nama ona najsramnija prljotina koju je praotac roda naega kanuo na sebe i koju je potomstvu ostavio u naslee. Taj demonski peat u dui naoj, crn i odvratan kao pakao, samo se pravim krtenjem moe izgladiti. Otuda krtenje oznaava umiranje starog grehovnog oveka u nama i roenje novog, bezgrenog. I to je posvedoeno Svetim Pismom Bojim: Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s njim pogrebosmo krtenjem u smrt da, kao to ustade Hristos iz mrtvih slavom Oevom, tako i mi u novom ivotu da hodimo (Rim. 6, 3-4). No ne umre Gospod dva puta da bismo se mi dva puta krstili u smrt njegovu. Zato Sveti Oci drugog vaseljenskog sabora u Carigradu

izrekoe: Ispovedam jedno krtenje. Praslikom hrianskog krtenja sluilo je i jevrejsko obrezanje. Noem se odsecao krajiak tela. To je praslika. Krtenjem se odseca grehovni izrastak u dui. To je stvarnost. I kao to se obrezanje vrilo jednom zauvek, tako se i krtenje vri jednom zauvek. Obrezanje se vrilo i nad odraslima i nad decom. I krtenje se vri i nad odraslima i nad decom. Tako se u crkvi Bojoj postupa od apostolskih vremena (Dela ap. 16, 1415; 16, 30-39; 1 Kor. 1, 16). Zato se okrenite od onih koji vam govore da ne treba decu krtavati. Pitajte ih: ko e odgovarati za due dece koja pomru nekrtena kod krtenih roditelja? Za oprotenje greha. To je svrha krtenja. Krtenje Jovanovo nije bilo za oienje grehova nego samo za pokajanje. To je i sam Jovan posvedoio govorei: Ja vas krtavam vodom za pokajanje; a onaj to ide za mnom jai je od mene On e vas krstiti Duhom Svetim i ognjem (Mat. 3, 11). A Onaj koji je jai od Jovana Krstitelja, i jai od celoga sveta, pokazao je linim primerom nain pravog i punog krtenja. On se krstio vodom i Duhom Svetim. Bezgrenik se pogruzio u vodu Jordana i u tom asu siao je na njega Duh Boji u vidu goluba. Tu je, dakle, Jovan koji krtava, tu voda koja pere telo, tu Duh Boji Sveti, koji mije duu. Pravo i potpuno krtenje. Jedno i neponovljivo nad istim licem. Po noi doe Nikodom, knez jevrejski, i upita Hrista za nauku spasenja. Odgovori mu krteni Mesija: Ako se ko ne rodi vodom i duhom, ne moe ui u Carstvo Boje (Jov. 3, 5). Oienje i tela i due. Obnovljenje i tela i due. Blagodat Duha Svetoga daje silu i svetinju vodi. Oganj Duha Svetoga sagoreva pri krtenju onu praotaku izraslinu u dui svakog potomka Adamovog. Grehovno breme mnogih vekova i kolena, rugobna grba, smie se sa due krtenoga. Nasledna prokaza iezava. Od tog asa krteni je odgovoran samo za budue, ne za bive. Krtenje kojim je Jovan krtavao Jevreje bilo je i prestalo. Ono je sluilo samo kao znak uzbune i pripreme. Car nebeski je dolazio. Sva duhovna atmosfera bila je pritajena kao dah u samrtnika. Jovan je osetio vejanje novoga, sveega vetra, mirisnog i ivotvornog, usred leinskog zadaha sveta. Hristos je bio blizu. I Jovan je vikao na uzbunu, na pripremu za doek, na pokajanje. I krtavao je vodom za pokajanje. To krtenje je prestalo. Ono nije imalo blagodatne sile Duha Svetoga, koja je docnije data svetu kroz Hrista (Dela ap. 19, 1-6). A krtenje vodom i duhom ostalo je do danas. Bez njega se niko ne moe nazvati hrianinom. Gle, Gospod je zapovedio apostolima: Idite i nauite sve narode krtavajui ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mat. 28, 19). To je zapovest, lekovita i spasonosna, koju su apostoli sveti doslovno izvrili i koju sveta i saborna apostolska Crkva do danas izvruje. No, osim ovoga svetoga krtenja, kojim se svi mi krstimo, postoji jo jedna vrsta krtenja koje nije dato svima. To je krtenje krvlju muenitva. Svi oni velikani koji postradae i krv svoju prolie za Hrista krteni su krtenjem krvi. Krtenje krvlju naroito je poznato vama, pravoslavnim sledbenicima Hristovim. Nigde tolikog broja krvlju krtenih kao meu precima vaim, davnim i skorim. I u ove nae dane u pravoslavnom svetu lije se krv muenika. Hiljade i hiljade njih krtavaju se u krvi svojoj. To su viteki svedoci Jevanelja Hristova. Deca Boja, koju neznaboci kao jagnje kolju! Njihova rtva ukrepljuje Crkvu Hristovu na zemlji, a njihova sveta imena proiruju kalendar hrianski. Krteni u krvi svojoj vazda su bili i bie bogatstvo i ukras Pravoslavlja. Bilo je i bivih neznaboaca, nekrtenih vodom i Duhom no krtenih krvlju muenitva. I njihovo je krtenje primljeno kao pravilno i kao punovano. ak je njihovo krtenje i vie od naeg obinog krtenja. Oni nemadoe vremena da se krste vodom i Duhom. Budui duhom slepi, kao neznaboci, oni najedanput progledae, poznae Hrista, i za Njega odmah ivot svoj poloie. Tako se oni krstie jednim Gospodnjim krtenjem golgotskim, ali ne i jordanskim. A preci vai pravoslavni, mnogi i mnogi , stari i mladi, i muki i enski, i carevi i patrijarsi, i bogati i siromasi, krstie se i jednim i

drugim krtenjem, i jordanskim i golgotskim. Broj tih vitekih predaka vaih koji se krstie najpre vodom i Duhom, a potom krvlju svojom muenikom, toliki je kroz vekove i vekove da bi ispunio dravu jednu. Prvo krtenje, vodom i Duhom, zapoveeno je, a drugo krvlju svojom, ostavljeno je svakome na izbor. Jednom prilikom upita blagi Gospod sinove Zevedejeve: Moete li piti au koju u ja piti i krstiti se krtenjem kojim se ja krtavam? (Mat. 20, 22). Vidite li kako Gospod svoje stradanje naziva - krtenjem? I vidite li kako On ne kae sinovima groma: morate! Nego ih pita: moete li? Jasno je, dakle, da se krtenje krvlju ne zapoveda svima vernima, kao ono prvo krtenje, nego se ostavlja na volju. Na krtenje krvlju odluuju se samo oni koji pored velike vere u Gospoda imaju i veliku ljubav prema Njemu. Kao to je On sam rekao: Od ove ljubavi niko vee nema da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje. Vi ste prijatelji moji (Jov. 15, 13-14). Bezbrojni preci vai bili su prijatelji Prijatelja ljudi. I prijateljstvo svoje prema Njemu posvedoili su oni onako kako je i On posvedoio prijateljstvo svoje prema njima peatom krvi i smrti. Ne dajte se obmanuti, hristonosci, ako vam neki jeretik kae da je krtenje jedina blagodatna tajna i da drugih nema. Ne dajte se zavarati time to se u naem Vjeruju samo krtenje spominje, a druge tajne ostaju bez spomena. Sveti Oci carigradski, koji spomenue sveto krtenje, drahu i ostale svete tajne. Pored krtenja drahu oni, sveto i pravilno, i miropomazanje, i pokajanje, i priee, i jeleosveenje, i brak, i svetenstvo. Sve ove tajne zasvedoene su krepko Svetim Pismom i Svetim Predanjem. No Sveti Oci, sastavljajui kratki Simvol vere, spomenue samo krtenje zato to je to osnovna i uvodna tajna u Crkvi Bojoj. Gle, tajnom krtenja raskrtava se sa bolesnom prolou. I dua se uvodi u leionicu koja se zove Crkva. A kada dua kroz krtenje, kao kroz dveri, ue u leionicu, onda ona unutra nalazi sve ostalo to je na potrebu. Tamo je miropomazanje, peat dara Duha Svetoga. Tamo ispovest i pokajanje za nove rane duevne. Tamo priee, hrana due samim telom Hristovim i krvlju. Tamo jeleosveenje molitveno prizivanje Duha Svetoga na okrepljenje i osveenje telesnog hrama ovekovog i raslabljenog stanovnika toga hrama, due ovekove. Tamo velika tajna braka - udo Bojeg premudrog domostrojstva. Tamo sveteniko rukopoloenje, radi prejemstva apostolske slube i apostolske sile. Tamo i svi ostali lekovi i svi kanali kroz koje svemoni Duh Boji lei, i tei, i miluje, i uspravlja due vernih. Ovo je vera uviavnih i mudrih. Nju nerado primaju neuviavni i maloumni. Ne uviajui nitavilo svoje, oni ne oseaju potrebu u pomoi jakoga Boga. A uviavni su do dna ispitali nemo svoju i nemo svih zemnorodnih. Ispitivanjem sebe i drugih oni su doli do saznanja da se neistota due ovekove ne moe oprati samom vodom niti ikakvim drugim elementom prirodnim bez sile svesilnoga Duha Bojega. Zbog toga se oni u krotosti i smernosti obraaju Bogu za pomo. I po mudrosti svojoj upotrebljavaju sve one meleme za duu koje nalaze u Boanskoj leionici, u Crkvi svetoj. Okrenuti leima senkama i varkama ovoga sveta, oni se predaju volji Svevinjega. I licem se upravljaju neprestano ka venoj svetlosti. Oni znaju da su putnici i da e se put skoro svriti. Zato hode radosno sve napred i napred. I milostivo pridravaju saputnike svoje, brau svoju, kao carsku decu koja se vraaju u carevinu Oca svoga nebeskog. Ovo je vera vaa, hristonosci, vera uviavnih i mudrih predaka vaih. Neka ona bude i vera dece vae, sve do svretka putovanja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Rasplate, u Strani Dan Pravde, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni e se nazvati blagoslovenim. VODA. KRV. PREPOROAJ. EKAM VASKRSENjE MRTVIH. Jato ptica. Kakav divan prizor! Nikad jedna ptica ne ostavlja utisak tako

opojne lepote kao jato ptica. Niti je jato ptica ikada tako krasno kad padne na zemlju i sedi na zemlji kao u letu, kada dolee i odlee. Zamislite milijardu ptica jedne vrste. Zamislite ih sve crvene. I one doleu, i padaju na zemlju, i ostaju na zemlji. Nova milijarda dolee, i pada, i ostaje. I opet nova i nova. Tako kroz vekove i vekove. Bezbrojna jata, bezbrojne milijarde ptica. Ostajui na zemlji, one pod raznim uticajima menjaju boju. Jedne postaju tamnocrvene, druge crne, tree arene, etvrte bele. I zamislite da se sva ta bezbrojna jata, bezbrojne milijarde ptica, po nekoj svemonoj komandi dignu sa zemlje i polete. Kakav velianstven prizor! Bele su u veini i njihova gusta jata prednjae. za njima su arene, pa crvene, pa crne. Bela jata lete brzo i veselo, a ostala po redu, sve tromije i neveselije. Sunce bi bilo potpuno zaklonjeno i zemlja bi se pokrila nonim mrakom. O brao moja, ovo nije samo mata i slika. Stvarnost e nadmaiti svaku ljudsku matu i sliku. Jedne zvezdane noi izvede Bog pravednog i vernog Avrama napolje i ree mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvijezde ako ih moe prebrojati. Avram stajae u strahu i gledae u ushienju. Tada mu Bog ree: Tako e biti sjeme tvoje (1. Mojs. 15, 5). A Avram bee u to vreme star i bezdetan. Hoe li Bog ispuniti svoje obeanje? Bezbrojne milijarde ljudskih dua ve do sada su doletele i pale na zemlju. Sve u krv odenute, kao u crvenu porfiru. To je znak radosti Stvoritelja njihova. Bezbrojne milijarde do sada a u ono vreme kad Bog dade obeanje, Avram nemae ni jednog deteta! Bezbrojne milijarde samo do sada da li ima vie zvezda na nebu? A Sara se nasmeja kad u obeanje Boje da e uskoro roditi sina. I ree Sara ena Avramova: Poto sam ostarjela, sad li e mi doi radost? A i gospodar mi je star. Tada ree Gospod Avramu: to se smije Sara? Ima li to teko Gospodu? ( 1. Mojs. 18, 12-14). I zaista, to Bog ree ne poree. Obeanje svoje Bog je ispunio. Pravedniko seme Avramovo produilo se u duhovnoj liniji u rodu hrianskome i razmnoilo se moda ve do sada kao broj zvezda na nebu. To je obeanje Boje o silasku dua na zemlju. Veliko, udno obeanje, kome je ravno drugo jedno Boje obeanje o uzlasku dua sa zemlje, o vaskrsenju mrtvih. Bog je u Hristu Gospodu, Vaskrsitelju i Vaskrslome, ostavio istinsko obeanje da e mrtvi vaskrsnuti i javiti se na Sudu. A kada doe Sin ovjeiji u slavi svojoj i svi aneli s njime, onda e sjesti na prijestolu slave svoje. I sabrae se pred njim svi narodi. I razluie ih (Mat. 25, 31-32). Gospod govori o svim narodima, o svima jatima ljudi, koja su od poetka do svretka vremena pala na zemlju. A apostol Hristov, smatrajui vaskrsenje za milu tajnu, ipak ju je lagano i paljivo otkrivao vernima govorei: Neu vam zatajiti, brao, za one koji su umrli, da ne alite kao i ostali koji nemaju nade Jer e sam Gospod sa zapovijeu, sa glasom arhanela i s trubom Bojom sii s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnue (1. Sol. 4, 13-16). I opet govori: Evo vam kazujem tajnu ujedanput, u trenutku oka, pri posljednoj trubi, jer e zatrubiti i mrtvi e ustati neraspadljivi (1. Kor. 15, 51-52). Tada e se raspadljivo obui u neraspadljivo i smrtno u besmrtnost. I tada e se rei: Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je, pakle, pobeda? Tada e se bezbrojne milijarde dua obui u laku, neraspadljivu odeu, u nebeska tela, slina Hristovome. I ta jata, o bezbrojna jata, poletee sa zemlje. Jedna jata, bela kao snegovi mnogi, druga tamnocrvena, trea arena, a etvrta crna. Bela e se jata beleti od istote i vrline, crvena e se crveneti od prevage krvi nad duhom, arena e se areniti od meavine dobra i zla, a crna crneti od greha. Neka vas ne buni to to e se neko nasmejati obeanju Bojem o vaskresenju mrtvih. I Sara se najpre nasmejala obeanju Bojem, potom zastidela. Verujte, o verujte i ne sumnjajte, da e se zastideti tako i onaj ko se smeje ovom drugom obeanju Bojem. Pitajte ga i recite mu: ima li to

teko Gospodu? ekam vaskrsenje mrtvih. Mi ekamo, posvednevno i posveminutno, duhovno vaskrsenje grenika. ekamo da se grehom kao krastama proarane ili pocrnele due ubele i da oive pokajanjem. I radujemo se, zajedno sa angelima na nebesima, kada se jedan grenik pokaje i obrati Hristu (Luk. 15, 10). Radujemo se sa ocem koji, naavi izgubljenog sina, govori: Ovaj moj sin bjee mrtav i oivje (Luk. 15, 24). Ovakvo vaskrsenje mrtvih mi esto oekujemo i neretko doekujemo. Ali mi ekamo jo i jedno sveopte vaskrsenje. ekamo jedno jedinstveno i nepotvorivo vaskrsenje svih mrtvih koji od poetka stvorenja na zemlji ivee i vlasti smrti podlegoe. Nae ekanje zasnivamo kako na razumu i savesti tako, i osobito, na obeanju. Nepomuen i ist razum govori nam da se ovaj vrtlog ivota ne svrava smru. Od pamtiveka su narodi slutili da smrt nije taka no zapeta. Sva plemena zemna, ak i u svojoj idolopoklonikoj tami, predoseala su neku vrstu ivota posle smrti. Pesnici i filosofi jelinski govorili su o ivljenju dua ljudskih u Adu, u polutami i poluivotu. Misirci su zavijali mrtva telesa u razne smole i mirise da bi se ouvala, svakako za neki drugi ivot. Produenje ivota po smrti i sud po pravdi, koja nije postigla sve i svakog ovde na zemlji, to se oduvek inilo nepomraenoj savesti ljudskoj kao neto prirodno i neophodno. No, mi hriani ne zasnivamo svoju veru u vaskrsenje i ivot zagrobni na pretpostavkama pesnika i filosofa, niti na slutnjama i predoseanjima naroda i plemena, nego na iskustvu i Bojem obeanju. Na kamenu je utvrena vera naa a ne na pesku. Gospod Isus Hristos, otkriva svih ivotnih istina, otkrio nam je i istinu vaskrsenja mrtvih. I reima i primerima otkrio nam ju je. Da se raduju srca vaa, hristonosci. Jednom prilikom kuahu Gospoda Isusa. Kuahu ga sadukeji, koji nisu verovali u vaskrsenje. Pitahu ga neto o tome ija e koja ena biti u onome svetu. Podrugljivci, narueni sami svojim bezumljem! Odgovori im blagi Gospod: O vaskrsenju niti e se eniti niti udavati, nego su kao aneli Boji na nebu. Jo tome dodade Gospod: Nije Bog Bog mrtvih nego ivih (Mat. 22, 30-32). Ako li pak svi ivi na zemlji pomru i u grobovima ostanu, kako bi se onda Bog mogao nazvati Bog ivih? U Kapernaumu, u gradu nevernika, koji je zbog neverovanja iezao sa lica zemlje, u tom gradu zapitkivahu Gospoda duhovno izmrali Jevreji te ovo te ono. Najzad im ree Gospod: Zaista, zaista vam kaem, ko jede moje tijelo i pije moju krv, ima ivot vjeni, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan (Jov. 6, 54). A pred hramom Solomonovim, koji je zbog oskrvnjenja neverovanjem iezao sa lica zemlje, rekao je Gospod: Ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Bojega, i izii e koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a koji su inili zlo u vaskrsenje suda (Jov. 5, 25-29). Onima koji mau glavom i govore kako je to teko recite im: ima li to teko Gospodu? I jo mnoge druge rei izrekao je Isus o vaskrsenju mrtvih. Da ne bi ljude ostavio u sumnji, On je ove svoje rei i delima zasvedoio. On je vaskrsao mrtvu erku jevrejskoga kneza Jaira. Hladnu i mrtvu ruku njenu On dohvati svojom rukom i viknu: Djevojko, ustani! I mrtva devojka oive i ustade (Mat. 9, 25; Mar. 5, 41). Jo je Gospod vaskrsao sina nainske udovice. Stigavi sa uenicima u taj grad, On sretne pratnju i vide neutenu udovicu kako jadikuje za umrlim jedincem. On prvo pristupi majci i utei je reima: Ne plai! Zatim poe i delom da je utei. Prie nosilima i viknu mrtvacu: Mome, tebi govorim, ustani! I deko oive i ustade. I dade ga materi njegovoj (Lk. 7, 12-15). Jo je Gospod vaskrsao Lazara u Vitaniji. etiri dana leao je Lazar mrtav u grobnici. Sestre su plakale. Sva rodbina je plakala. I Gospod se zaplaka. I viknu Isus: Lazare, izai napolje! I izie mrtvac (Jov. 11, 43-44). I pusti ga Gospod iva da ide sestrama svojim. Jo je Gospod vaskrsao - koga? Samoga sebe. On je vaskrsao iz groba treega dana po smrti, kao to je i prorekao. I uenici se njegovi

obradovae vidjevi Gospoda (Jov. 20, 20). Koja dua ljudska, eljna ivota, da se ne obraduje Gospodu, Vaskrslome i Vaskrsitelju! Tako je svemoni Gospod Isus i stvarnim primerima potvrdio rei svoje i obeanje svoje o vaskrsenju mrtvih. Dogaaj vaskrsenja Mesije iz mrtvih stavili su apostoli sveti u temelj svoje propovedi jevanelske. I sva njihova lina nada u vaskrsenje i sva njihova nepokolebna neustraivost pred smru dobijala je snage i hrane od toga slavnog dogaaja. Jedan od njih koji je najpre gonio Crkvu Hristovu, a potom video ivog vaskrslog Gospoda ovako pie: Ako se Hristos propovjeda da ustade iz mrtvih, kako govori neko meu nama da nema vaskrsenja mrtvih? I ako se samo u ovom ivotu uzdamo u Hrista, najnesreniji smo od sviju ljudi (1. Kor. 15, 12-19). Ali Hristos ustade iz mrtvih i potvrdi i nae vaskrsenje; i uini nas, koji u njega verujemo, najsrenijim od sviju ljudi. Gospod je umro i vaskrsao da dokae i pokae i nae vaskrsenje iz mrtvih. Vaskrsenjem Njegovim ukresan je zanavek neugasivi plamen vere u prsima ljudi da e i oni vaskrsnuti. Jer kako u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oivjeti (1. Kor, 15, 22). Ako se i sada neka Sara nasmeje i rekne: To je teko, odgovorite joj i recite: Ima li to teko Gospodu? U davnoj davnini jedan prorok video je i prorokovao kako se oni koji spavaju u prahu zemaljskom bude i diu u novo bie, jedni na ivot vjeni, a drugi na sramotu i prijekor vjeni (Dan. 12, 2). A drugi jedan prorok, pre ovoga, gledao je i video u viziji veliko polje, puno prepuno mrtvakih suhih kostiju. I gledao je i video je kako po Bojem glasu bi veliki potres i suhe kosti poee se pribirati i sklapati. I, gledajui netremice, vide kako se suhe kosti poee navlaiti mesom i prepletati ilama. I naredi Bog, te duh ivota ue u njih. I vide prorok kako tela ljudska oivee i stadoe na noge. Bejae vojska vrlo velika (Jezek. 37). To su vizije i predskazanja pravednih proroka Bojih. No stvarnost tih vizija i ispunjenje predskazanja dolo je od Hrista i kroz Hrista. Onima koji jo sumnjaju govorei: To je nemogue, odgovorite i recite: Ljudima je ovo nemogue, a Bogu je sve mogue (Mat. 19, 26). Odgovorite im tako reima samoga Vaskrsitelja. I razvejaete sumnju njihovu i spaete brau. Ovo je vera pravovernih i budnih. Nju teko primaju i dre zabludeli umom i uspavani mirisom zemlje. Oni koje je zemlja proarala krastama i ucrnela kalom ovdanjice ne priklanjaju uho svoje obeanju Bojem. A pravoverni veruju Bojoj rei i budno ekaju ispunjenja. Njima se smuilo od lai laljivih i njima se dosadilo od kratkih putanja lai. Zato su im mili postali dugi putevi Svevinjega i drage velike linije Istinitoga. Na dugom putu On ih odmara sve novim i novim potvrdama dobroga kraja. Najvei im je odmor re Spasitelja i Voe, koji je proao ceo njihov put kao ovek, i doao do kraja, i video kraj, i objavio im radost veliku. Na krajevima kratkih laljivih puteva uvek je adaja; uvek ona drevna zmija koja je praroditelja roda naeg survala iz Raja. A na kraju dugog puta istine eka Car i Roditelj, Uteitelj i Vaskrsitelj. To raduje pravoverne i budne. I oni dele radost svoju sa braom svojom, saputnicima svojim, sa decom Cara Velikoga. Ovo je vaa vera, hristonosci, vera pravovernih i budnih predaka vaih. Neka ona bude i vera dece vae, s kolena na koleno, do kraja puta, do blaenoga kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. Na Sudu Hristovome, u Dan Veliki, oni nee biti ucveljeni no e primiti ivot i nazvae se blagoslovenim. EKANjE. USTAJANjE. OBLAENjE. I IVOT BUDUEGA VEKA. Povratak domu. O kako je sladak povratak domu! Pa jo domu gde eka roditelj, i mnoga braa i sestre, i deca i prijatelji! I jo kad je dom ne gladna i prazna zemunica no carski dvor, gde car roditelj zabrinuto

oekuje decu svoju iz daljine! Putnici, vi znate da Car Roditelj nije niko drugi do sam Svevinji. Vi ste ti koje on zabrinuto oekuje. Iz tuine vi se vraate Njemu. Istina, i ovaj je svet Njegova njiva, ali je udaljena i trnovita. On vas je poslao u ovu daljinu da biste Ga poeleli, da biste uvideli da ne moete bez Njega. Nije se Njemu zahtelo da se odeli od vas, ne. To se prvo zahtelo pramajci vaoj. I onda je Bog poslao, i nju i sve potomstvo njeno u ovo daljno carstvo svoje, na ovu njivu trnovitu, gde se u znoju lica hleb zasluuje. Mnoga jata vaih predaka pali su na ovu trnovitu njivu i na njoj su se otimali o korenje sa skakavcima i skotovima. I privikli su na drutvo niih od sebe. I zaboravivi dom svoj i poreklo svoje, poeli su misliti da i ne postoji bolja njiva, niti svet svetliji od ove kaljave lonarnice, niti drutvo otmenije od skotova. Rastuie se nebesa blaga videi oveka kao uenika zverova. Smutie se aneli sveti gledajui obraz Boji u oveku unien. Raali se Svevinji na rodom ljudskim i rei se na najdramatinij potez u istoriji stvorenog sveta, u istoriji neba i zemlje. Rei se On na ono na ta se samo bezgranina ljubav moe reiti. Naime, da Sina svoga Jedinorodnoga poalje na muke radi spasenja ljudi. Da Ga obue u dronje ljudske, u dronje prosjake, da se prosjaci ne bi uplaili Njega, svetlosti Njegove, velianstva Njegova. Da baci najdragoceniji biser sa grudi Svojih pred svinje, pred posvinjene. I Sin Carev rado je poao na tu rtvu i siao u kaljugu crvinju, gde su se potomci Evini otimali sa skotovima o korenje. On je naao jednu jedinu ker Evinu, jednu jedinu istu i svetu Devojku, koja je bila dostojna da od svoga tela izatka i Njemu telo. I u toj hudoj telesnoj odei On se javio meu opjanjenima i pobesnelima; javio se kao u domu bezumnih. im su Ga videli uenici zverova, pojurili su noem na Njega. On se uklonio. Kad ih je On nazvao sinovima Oca nebeskoga, oni su zjapili u Njega i traili udo. Kad je On uinio mnoga udesa, oni su rekli da On to ini pomou avola. Jer, oni su bili prestali verovati u Boga, no u avola nikad nisu prestajali verovati. Kad je On stao izgoniti avole iz ljudi, oni su rekli da pomou Velzevula, knjaza avolskog, izgoni avole! Kad je prosuo mudrost nebesku pred njih, oni su pitali: gde je On uio kolu? I kada su uli da je On drvodelja, bez kole i uitelja na zemlji, oni su Ga prezreli. Kada je On u subotu davao vid slepima oni su Ga grdili to rui subotu. Kad je postio, nazivali su Ga izelicom. Kad se Bogu, molio imenovali su Ga bezbonikom. Kad se druio sa grenicima, oni su Ga nazivali grenikom. Kada ih je On pitao kakav je greh uinio, oni su lajali kao besni psi. Kad im je govorio o Carstvu nebeskom, oni su bacali sumnju na Njega da hoe da ih izda Rimljanima. A kad im je On rekao da treba davati esaru esarevo, oni su Ga optuili Rimljanima kao veleizdajnika! Najzad su Ga popljuvali, to jest dali mu ono to su jedino imali i bili odvratni upljuvci! Raspeli su Ga na krst. I dok se sveta krv Njegova slivala na zemlju, oni su se kezili i igrali naokolo. No On je pobedio, i ustao iz groba, i pokazao se svetu ko je. I svet je poao za Njim. I poeo se svet uiti od Njega napustivi kolu zverova. Zapamtite, putnici, krv se Njegova prosula po zemlji. Svojom krvlju On je obeleio vama put za povratak u domovinu. Da ne zalutate. Mornari motre na zvezde da ne zalutaju. Motrite i vi na krv Njegovu, na kaplje koje kao zvezde bljete. I videete put za domovinu svoju. Ni smrt ni grob ne mogu presei va put. Ako i pomru tela vaa pre nego to se On poslednji put javi svetu, neete biti izgubljeni ni zaboravljeni. Samo ete ekati pred kapijom vene svetlosti dok truba arhangelska ne zatrubi.

Prvo e truba arhangelska zatrubiti. Toj nebeskoj trubnoj jeci sledovae vaskrsenje mrtvih iz grobova. Vaskrsenju e sledovati Strani Sud Boji. A Stranome Sudu Bojem - ivot pravednika u venome Carstvu Hristovome. Tako je proreeno od Istinitoga. Sva Njegova proroanstva ispunila su se. Ispunie se i ovo. ivot buduega veka jeste ivot u slavi i radosti, u Carstvu Stvoritelja, u zagrljaju roditelja, u Raju. ivot nekoleban strahom, nemuen brigom, negren bolezanjom, nepristupan trulei i smrti. Sve muke zemaljakog ivota prema slavi rajskoj izgledae kao kap slane vode u reci sladosti. to oko ne vidje, i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube (1. Kor. 2, 9). Zemaljski ivot je prema onome ivotu kao senka od drveta prema drvetu. Senka lii na drvo, no nije drvo. Tako i zemaljsko bitisanje ljudsko lii na ivot no nije pravi ivot. Ili kao san prema javi. Prelazei u onaj pravi ivot, mi kao da se budimo od sna i prelazimo u javu i carstvo jave. To carstvo jave i jeste besmrtno carstvo Boje. Bog jedini u njemu caruje. I u njemu nema nikakve meavine od lai i istine nego je sve istina. Niti meavine od pravde i nepravde nego je sve pravda. Niti meavine od lepote i rugobe nego je sve lepota. Niti meavine od svetlosti i tame nego je sve svetlost. Niti meavine od radosti i tuge nego je sve radost. Niti meavine od ivota i smrti nego je sve ivot. To besmrtno carstvo imenuje se carstvom Hristovim, vjenim carstvom Gospoda naega i Spasa Isusa Hrista (2. Petr. 1, 11; 2. Tim. 4, 18). Jer, On je glavni Pobedilac. I jer se Njemu dade sila, i slava, i vlast, i gospodstvo, i sud, i presto iznad svakog prestola, i velianstvo iznad svakog velianstva. Sve je On to imao u venosti kao Sin Boji Jedinorodni, no sve je to On i kao ovek na zemlji zasluio Svojim ponienjem, stradanjem i smru. U tom carstvu e biti oko Hrista sledbenici Hristovi, stradalnici, koji na sebi nose peat stradanja za Gospoda i Cara svoga. Tu su apostoli, proroci i pravednici, tu muenici i devstvenici, isposnici i krstonosci, pastiri i uitelji Crkve svi koji na Hrista lie. Svi oni koji Njegov rat ratovae i Njegovom pobedom pobedie bie oko Njega, zajedno sa anelima Njegovim . Tako e biti, jer tako je On obeao govorei: Uzeu vas k sebi da i vi budete gdje sam ja (Jov. 14, 3). Jo se to besmrtno carstvo imenuje grad sveti, ili Jerusalim novi. Krasotom svojom taj grad sveti prevazilazi sve snove, sve rei, sva sravnjenja, sve slutnje ljudske. Onima koji se udostoje ui u taj sveti i veni grad Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih, i smrti nee biti vie, ni plaa, ni vike: ni bolesti nee biti vie; jer prvo proe (Otkr. 21, 2. 4). Tako je objavljeno od Istinitoga, tako je vieno od vidovitoga. I tako e biti. U tome svetom gradu nee sijati ni sunce, ni mesec, ni zvezde, pa ipak noi tamo nee biti i pravednici nee potrebovati vidjela od ika, ni vidjela sunanoga, jer e ih obasjavati Gospod Bog i carovae va vijek vijeka (Otkr. 22, 5). Tako je objavljeno od Istinitoga, tako je vieno od Vidovitoga. I tako e biti. Zamislite, hristonosci, jedan svet u kome mesto sunca sam Svevinji Bog svetli, i greje, i oivotvorava, i neprestano podmlauje! To je svet va, kome putujete. To je domovina vaa, kojoj se vraate: domovina neprolazna, u kojoj ete i vi biti neprolazni. To je otadbina sinova Oca nebeskoga, svih usinovljenih kroz Gospoda Isusa. I vi ete se u ove ubrojati ako pobedite. Jo se to carstvo naziva carstvo svetaca Vinjega. Kao to je vidoviti prorok provideo kroz sve zavese vremena i iskazao: A carstvo i vlast i velianstvo carsko pod svim nebom dae se narodu svetaca Vinjega; Njegovo e carstvo biti vjeno carstvo (Dan. 7, 27). U tome carstvu ne caruju tuinci nego Otac. Niti su podanici toga carstva robovi no sinovi. Rob ne sme da pogleda u lice cara tuinca. A sinovi sveti cara svetoga

gledae u lice Cara Svevinjega sa slobodom i radou. Sve kao to je proreeno i reeno: I gledae lice Njegovo, i Ime Njegovo bie na elima njihovim (Otkr. 22, 4). O naslade nad nasladama, o bogatstva nad bogatstvima, o krasote nad krasotama gledati lice Boga ivoga, Jedinoga, Istinitoga! To i jeste raj eljeni. Raj i ovo je ime, jedno od najslaih imena, carstva onoga. Raj zaviaj va, kome se vi, umorni putnici, vraate iz daljne zemlje, sa njive trnovite. Kakva je cena svega toga blaenstva, pitate li? Kako da vam se odgovori, radoznali? Da li neko od vas poseduje sunce, mesec i zvezde, i da sve to da za ono blaenstvo, opet nije dao nita. Kako bi se prainom kupila venost? Kakvim prolaznim blagom neprolazno? No ima jedno skriveno, neprolazno blago, koje svaki naslednik tog blaenstva neiskazanoga nosi u sebi. Nosi ga zavijeno u tkanini prolaznosti. To je maleni i leluajvi plamiak ljubavi prema Gospodu Bogu. Taj plamiak ljubavi ne umire sa umiranjem telesne tkanine nego ivi i blista. Herojske due herojski ga brane da ga suludi vetrovi na putu ne ugase. Tim plamikom ljubavi udostojie se pravedne due da izau, obuene u vaskrslo nebesko telo, pred lice Boga ivoga. To je cena. Za taj mali dar Bogu, dobie ljubitelji Boga kao uzdarje carstvo, i sinovstvo, i ivot veni. Reju Raj. Ovo je vera prosveenih i istrajnih. Ovo nije vera tamnih i bojaljivih koji su se skrili od boanske svetlosti ili koji bojaljivo sluaju o njoj. Prosveeni Duhom Bojim radosno primaju zrake boanske svetlosti iz onoga sveta stvarnosti. Primaju ih kao pisma iz domovine svoje, kao sveta pisma roditelja svoga. I odgovaraju na ta pisma srdanim otpozdravom. Iz tih svetih roditeljskih pisama iji se zbir naziva jednim imenom Sveto Pismo oni saznaju poetak, sredinu i kraj stvorenoga sveta. I saznaju izvor, tok i uvor ljudskog ivota. I saznaju svoje carsko poreklo, sadanje unienje i buduu slavu svoju. To saznanje oni utvruju Predanjem svetih i prosveenih mueva, koje se uva u Crkvi Pravoslavnoj. Imajui to saznanje, oni istrajno spremaju sebe za ulazak u domovinu venu i za radosni susret sa Ocem svojim nebeskim. I pomau brai svojoj, saputnicima svojim, da se i oni spreme. Jer, Otac nebeski ne eka povratak jednog deteta svoga iz daljine nego mnogih i mnogih miliona dece svoje. Ko e izrei broj njihov? Broj je njihov kao broj zvezda na nebu, kao pesak na obali mora, kao prah zemaljski. To je graanstvo nebeske drave, Carstva Bojega, kome nit je bilo niti moe biti ravna. Ne, nego je to samo jedan deo graanstva besmrtne drave Boje. Drugi deo ine bezbrojne sile bestelesnih anela. Ovo je vaa vera, hristonosci, i vera predaka vaih, posveenih i istrajnih. Neka ona bude i vera dece vae, s kolena na koleno, sve do blaenoga kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Boji u sebi. U Dan Suda, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni e biti uzeti u carstvo nebesko, i nazvae se blagoslovenim. POVRATAK. RAJ. SLAVA.