ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

ШКОЛСКЕ 2018/2019. ГОДИНЕ

Друштво Физичара Србије
VII Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНИ НИВО
РАЗРЕД Републике Србије 16.03.2019.
ЗАДАЦИ
1. Тело масе m  2 kg лежи на стрмој равни. Одредити минималну силу F којом треба деловати
на тело, нормално на стрму раван, да се оно не би померало (сл.1). Коефицијент трења клизања
је   0.4, а нагибни угао стрме равни је   30 . Стрма раван све време остаје непокретна.
Занемарити разлику између максималне силе трења мировања и силе трења клизања.
2. Унутар металне коцке, запремине V1  200 cm 3 , налази се шупљина у облику коцке испуњена
ваздухом. Странице коцки су паралене, и центри им се поклапају. Коцка плива тако да се
половина њене запремине налази у уљу. Одредити запремину шупљине у коцки (V2 ). Масу
ваздуха у шупљини занемарити. Густина уља је  u  0.8 g/cm 3 , а густина метала  m  7.3 g/cm 3 .
3. Поред аутомобила, који стоји на семафору, у тренутку паљења зеленог светла брзином
v  50 km/h пролази камионет. Након времена t  0.8 s од паљења зеленог светла аутомобил
креће равномерно убрзано желећи да сустигне камионет. Поштујући ограничење брзине од
vmax  60 km/h, када је достигне, аутомобил наставља кретање том брзином. Одредити после
колико времена од тренутка паљења зеленог светла ће аутомобил сустићи камионет, ако је
познато да аутомобил максималну брзину достиже за t max  4.8 s, крећући се равномерно
убрзано, и да се камионет све време креће константном брзином.
4. Маса колица и вертикалне плоче фиксиране за њих је m1  100 g, а маса тела које мирује уз
вертикалну плочу, на висини h  20 cm, је m2  10 g (сл.2). Тело се пусти да пада у тренутку
када на колица почне да делује константна сила F, као на слици. Колики треба да буде
интензитет те силе да би тело пало на колица (подлогу) за време t  0.3 s ? У тренутку пуштања
тела и почетка деловања силе колица су мировала. Коефицијент трења између тела и вертикалне
плоче је   0.8 . Занемарити трење између колица и подлоге и силу отпора ваздуха.
5. На слици 3 је приказан график зависности брзине од времена за тела 1 и 2 која у истом
тренутку почињу да се крећу праволинијски, у истом смеру. Одредити: а) растојање између тела
након 60 s, б) највећу релативну брзину тела у току посматраног кретања, в) колико времена
протекне између тренутка када прво и тренутка када друго тело достигнe брзину 3 m/s ?

Сваки задатак носи 20 поена. За убрзање Земљине теже узети g  9.81 m s 2 .

Задатке припремила: др Бранислава Мисаиловић, Физички факултет, Београд
Рецензент: Проф. др Иван Манчев, ПМФ, Ниш
Председник комисије: Проф. др Мићо Митровић, Физички факултет, Београд
Свим такмичарима желимо успешан рад!
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2018/2019. ГОДИНЕ

Друштво Физичара Србије

ОКРУЖНИ НИВО
VII Министарство просвете, науке и технолошког
PАЗРЕД развоја Републике Србије
16.03.2019.
РЕШЕЊА
1. Компоненте силе Земљине теже су mgx  mg / 2 [1] и mgy  3mg / 2 [1]. Да би
тело на стрмој равни било у равнотежи мора да важи да је: Ftr  mgx [3] и
Ftr  N   (mgy  F ) [5]. Из претходне две једначине следи да је
 ( 3mg / 2  F )  mg / 2 [4], одакле се добија да је F  mg(1   3) /(2 )  7.53 N [5+1] .

2. На коцку делују сила Земљине теже mg   m (V1  V2 ) g [4] и сила потиска Fp   uV1 g / 2 [4]. Ове две
силе су у равнотежи mg  Fp [2], односно  m (V1  V2 ) g   uV1 g / 2 [4], одакле је
V2  (1   u / 2 m )V1  189 cm3 [5+1].

3. Ако је t време кретања камионета до сустизања он прелази пут s1  vt [3]. Убрзање аутомобила је
a  vmax t max  3.47 m s 2 [3]. Пут који пређе аутомобил до сустизања је s2  atmax 2
/ 2  vmax (t  t max  t ) ,
s2  vmax t max / 2  vmax (t  t max  t )  vmax (t  t max / 2  t ) За било који облик који исправно повезује s 2
vmax t
и време преко датих величина [6]. Пошто је s1  s2 [2], следи да је t  ( max  t )  19.2 s [5+1].
vmax  v 2
Напомена: Међурезултати, као за a, који се не траже, не морају да се израчунавају
4. Нека се систем (колица+тело) креће убрзањем а1 , у односу на Земљу, а нека тело пада убрзањем а2 у
односу на колица. За систем важи (m1  m2 )а1  F [4]. Једначина кретања тела по хоризонтали је
m2 а1  N [3], где је N сила којом плоча гура тело - нормална реакција подлоге, па је сила трења
Ftr  N  m2 a1 [2]. Убрзање у односу на колица је a2  2h / t  4.44 m/s [2]. Једначина кретања тела у
2 2

односу на колица (по вертикали) је m2а2  m2 g  Ftr , pa је а2  g  a1 [3] и а1  ( g  a2 ) /   6.71 m/s2
[2]. Тражени интензитет силе је F  (m1  m2 )a1  0.74 N [3+1].
Други начин: Кретање тела у неинерцијалном систему – везаном за колица. На тело делује инерцијална
сила m2 а1 којом оно делује на плочу. По закону акције и реакције, плоча на њега делује силом реакције
подлоге N  m2 а1 . Напомена: Међурезултати који се не траже не морају да се израчунавају
5. Први начин: а) Пређени путеви тела 1 и 2 су редом:
1 1 1
s1   2.5 m/s  20 s  2.5 m/s  40 s   2 m/s  40 s  165 m, [5] s2   4.5 m/s  60 s  135 m. [4] Растојање
2 2 2
тела након 60 s је s1  s2  30 m [2]. б) Највећа релативна брзина износи v1  v2  2.5 m/s -1.5 m/s  1 m/s, [4]
и постиже се након 20 s. в) Тело 1 наведену брзину достиже након 30 s, а тело 2 након 40 s, па је
тражено времe 40 s - 30 s  10 s [5].
v1 m
Други начин: а) За тело 1 убрзање за први део пређеног пута (дo 20 s) а1   0.125 2 , [1] a за други
t1 s
v 2 m
део пута (од 20 s до 60 s) су почетна брзина v1  2.5 m/s и убрзање а 2   0.05 2 . [1] Укупан
t 2 s
 v m
пређени пут тела 1 је s1  a1t1 / 2  v1t 2  a2t 2 / 2  165 m [3] док је за тело 2 а3   0.075 2 [1], а
2 2 3
t3 s
пређени пут је s2  a3t3 / 2  135 m [3]. Растојање тела је s1  s2  30 m [2]. б) Релативна брзина је највећа
2

у тренутку t  20 s , vrel  (a1  a3 )t  1 m/s [4]. в) Тело 1 наведену брзину v достиже након времена
t1  (v  v1 ) / a2  30 s [2], а тело 2 након времена v / a3  40 s [2], па је тражено времe 40 s - 30 s  10 s. [1]
Напомена 1: Признати и решења добијена рачунски узимањем одговарајућих података са графика, као на
пример у другом начину решавања.
Напомена 2: Ако је погрешно oчитана само једна координата, односно време или брзина (не обе) са графика
при рачунању површина или при другом начину рачунања, дати пола предвиђених бодова за тај део задатка.
ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2018/2019. ГОДИНЕ
 А Њ А А
2017/2018. .

VII ,
А А А
10.03.2018.

1. a1  1 m/s 2 s1 , t 2  12 s
, a3  a1 / 2 .
s1 15s1 .

2. К 1  2850 kg/m 3 v1 T  1230 kg/m 3 .

v2
5
v2  v1 . F  kv , v , k
2
. .
3. M  6 kg L2m
m1  9 kg m2  5 kg . ђ x (
) m3 ( 1).
, m3 x . ,
.
4. m  2 kg
2. ђ .
. .

5. 3 m1  8 kg m2  2 kg . К ђ
  0,4 .
m2 .
. ђ 60  .

1 2 3

20 . g  9,81 m/s 2

: Ч , ,
: . , ,
: . , ,
!
 А Њ А А
2017/2018. .

VII ,
10.03.2018.
PА ЊА
1. ђ su  s1  s2  s3 (1), s2  vt 2 [2 ] su  15s1 [2 ].
a1
v 2  2a1s1 [4 ] (2) 0  v2  2 s3 [4 ] s3  2s1 [2 ]
2
12 s1 a1t 22
(1) v [2 ]. К (2) s1   2m [3+1 ].
t2 72

2. 1Vg  TVg  kv1 [8 ],  2Vg  TVg  kv2 [8 ],

v2  5v1 / 2 . 2  (51  3T ) / 2  5280 kg/m3 [3+1 ].

3. Ј m1g  T1 [1 ], m2 g  T2 [1 ] m3 g  T3 [1 ]. Ј
L
T2  T1  Mg  T3 [4 ] T2  L  Mg   T3  x [9 ] ( C).
2
M
m2 
m3  m1  m2  M  8 kg [1+1 ] x 2  L  0,5 m [1+1 ].
m1  m2  M
L L
je T1  L  Mg 
 T3  ( L  x) , B je T1  x  Mg  (  x)  T2  ( L  x) ,
2 2
L L L
je T2   T3  (  x)  T1  .
2 2 2

4. a1  v1 / t1  2,5 m/s2 [1 ], F1  ma1  5 N [1 ],

vt v2  v1
ђ s1  1 1  5 m [1 ]. a2   3 m/s 2 [1 ],
2 t2  t1
(v1  v2 )(t2  t1 )
F2  ma 2  6 N [1 ], ђ s2   3,5 m [1 ].
2
v3  v2 (v3  v2 )(t3  t2 )
a3   4 m/s 2 [1 ], F3  ma3  8 N [1 ], ђ je s3   4 m [1 ].
t3  t 2 2
v3 v (t  t )
a4   1 m/s 2 [1 ], F4  ma 4  2 N [1 ] s4  3 4 3  18 m [1 ].
t 4  t3 2
ђ s  s1  s2  s3  s4  30,5 m [1 ].
v3  v1
vsr   5,5 m/s [1 ]. 1,5 .
2
t1  2 s , t 2  3 s , t 3  4 s , t 4  10 s , v1  5 m/s , v 2  2m/s , v 3  6 m/s .
. 0,5 0,5 , .
[1 ] [0,5 +0,5 ].

1 2
 А Њ А А
2017/2018. .
5. m1 m2 . Ј
m1g 3 m1g mg 3 mg
m1 m1a1   T1  N1 [5 ] N1  [2 ] ( F1p  1 , F1n  1 ),
2 2 2 2
m2 m2 a2  T2  m2 g [2 ]. ђ T1  2T2 [2 ].
ђ a2  2a1 [4 ].
m1 ( 3   )  4m2
a2   g  1,6 m/s 2 [4+1 ].
m1  4m2
.
m1g 3
, . m1a1  T1   N1 [5 ] m2 a2  m2 g  T2 [2 ].
2
mg
, N1  1 [2 ], T1  2T2 [2 ] a2  2a1 [4 ],
2
4m2  m1 ( 3   )
a2   g  5,5 m/s 2 .
m1  4m2
a2  5,5 m/s2 ,
.Д
.

3
 TAKMLIqEIbE VI3 AI/i3VIKE YIIEHIIKA OCHOBHI'IX IIIKOJIA
IIIKOJICKE 2016/2017.TOAIIHE.

[pyurrno QnsnuaPaCP6nje
VII MuHucrapcrBorlpocBere'HayKell TexnoJrournor
parnoja Peny6rnre CP6uje
OKPYXHI,I HI4BO
11.03.2017.
PA3PEN 3A.IAUpI
pacrojanyl=1740m. VoApeleHoMTpeHyrKy I'r3MecraA xanaecry
IMe.taA raBce Hzila3enar',tefyco6uov
E no,{Heaa ce xpehe ayrouooun paBHoMepno y6p:auo, 6e3 novetHe 6p:uue, y6p:arrev ar = 1.5m/s2.
xojn ce rpehe xoncraHrHoM
hcrorpeueHoreo3 vecro E [poira3r4Mororlr4KJrr4cra bprnnoruvz = 18m/s ra rrlecry
y6p:anaAoKHe llocrlarHe6p:uny vr=24mls xojy oApxaBay HacraBKy
A Ayx r4crofrryra.Axo ayrorr.lo6ran
HaKoMpacrojaruyoA MecraA AorasuAo MlIMoI4JIaxeba
oApeAr.rrr,r
Kperarba, ayrouo6l'IJlalI MoroIII'IKnI4cre.

11 y o.uHocyua
[or{erHoM6p:nnou vo=2m/s ca oapeleneBI4cI4He
fl t.ro je 6a.reuoBeprr4KaJrHo
HaHr,rxe

nOA,rory.Ha relo AenyjecuJIaorfiopa cpeAI4HeKoHcraHrHor F"r=?

I'IHreH3urera (^ ie vaca rela, g je

je 6aveHoreJloaKoo"oloup, y ro.unory6p:uHor't
ca xoje BHcr4He
y6p:ane cule 3epl.runerexe). O4pear.rrra
v = l 2 m l s .

cy rIerI,IpI4je4Haxe uynJbI'IHecBaKa3arlpeM[He
fl V t.ny on nnyre 3anpeMuHeLi=20Q0cm3 HanpaBJ6eHe
L'.=45cm3, roje cy 3arr4M r.tcfiybeHe6arcpou. Telo ce raruu y6aqlt y reqHocr (rnuqepon) H nycrH aa ce
cro6oAHo rpehe. O4pelurlr HHreH3urery6p:ana rera. fycrnua rnuueponaie pa =ll25kg/m3 ' rycrl'lHa ilnyre
raKo Aa reno He
cl4Merpl4qHo
je p, =240kg/nr3,a fycrr,rHa6axpaje pe=8940kg/m3. [UynrsuHecy HanpaBJbeHe
3aHeMaplarl4.
porr4pa.Cury ornopa cpeAI4He

paBHorexl4.Maca xoMoreHe14Kpyre rpeae je M =10 kg , a rueHa

@ Cr".e" npuKa3aHHa cnr4ur42 ce salasn y
I4 oA,[ecHof
Ayx(uHaje Z. Texnrure reJra Mace m =6kg Harasu ce Ha jeAnaxou pacrojarry Ll8 ol ocrIoHIIa

xpaja rpele (clurca I ). O4peaul.r uHreH3hrer cnre ,F 14fiHreH3l,trercuJlepearuHje ocnoHua.

= = nor"rohynuru xoja je npe6aveHarpel(o Korypa xojraje

fl t.nu vrajecy Macemt 9 kg u ffiz 5 kg noresaHacy
npuvnpurheH3a Bpx He[oKperHor KJrhHauwju je yrao uavely crpMe paBHI'{lI ocHoBe 60" (cnnr<a2). Axo rela
3arroqfirby Kpera$e fi3 Mr4poBarbaoApeAr,rrtrr4HTeH3urerey6p:ama rera v I4HTeH3I4Ter cI4JIe3are3alba Hr4Tu.
Koe4uurajeHr rperba n:rvrefy reJra Mace mt vr Rrrvla je =
p, 0,2 , a ulvet1y reJla Mace m2 n xlnua je Pz = 0,3 .
HvrL43aHeMapl4TI4.
Macy xorypa u Macy HetIcrerJLHBe

ll -o
I
Y

Crura 1 Cnurca2

Cearl,l 3aaaraKuoclr 20 floeHa.

3aAarxenpt4npeMl4o:Bla4tlryrnp (Dt't:t't'{xu
gy6ponrah, tparylrer, Eeorpaa
PeueHresr: llpoQ,Ap Zean MaHuen,flM(D, Hnut
flpe4cegunxxouucllje:llpoQ.Ap MrahoMurpoauh,@nsuqxlrQaryrter, Eeorpa.A
Ceur,rraKM[r{apuMaxeJIHMoycneuraupaa!
 TAKMIIIIEIbE II3 OII3IIKE YTIEHNKA OCHOBHI'IX IIIKOJIA
IIrKorcKF' 20| 6| 2017.roAIIrrE.

,{pynrno Qurn'raPaCP6nje
OKPY}I{HU III,IBO
VII MnnucrapcrBo [pocBererHayKeIr rexHoJIoIrIKor
pasnojaPenY6lnrceCP6nje 11.03.2017,
PA3PEA PEIIIEIbA
ai "2
BpeMeHdtv = v1I arf2nl ( tr = 16s )' n p e n a 3r ynr s r= T = i [ 3 n l
( s ' = 1 9 2 m ) a, o r
fl Ryrouo6r,rny6psaoaroKoM
pactojany
Ila rvrelyco6uov
nyr s2 = vztr=Iz1 1Sn;( sz = 288m ), a y roM rpeHyrKyce Hana3e
npeJla3lr
Morortr4KrIucra
Ar
a

l' = I - sr- s, . OA ror rpeHyrKa na Ao rpeHyrKa MITMoI'IJIaxena npole

t?=U-+-!!L;/(v,
BpeMe 'Zat
+v2)=30s[6+1nl'
41

Tpaxeuo pactojane je L = \ * vlz = 9l2m [4+1n] '

na je y6pmbe rerla jegnaxo o=!r[4n]' hr jeAna'rune

fl J.4"a"r"a Kperarbarena je ma=rtg-4,[8nl

aa je , =f|l--rt):v
y2 =,fi +2aH[2n] .qo6njaN,ro 8,9m [5+1n]. Apyrn HaqHH(yvn ce ycropo)' flo sarouy oApxalla

. *u2 5(u'-O-g,9r.
je Er- Er= Aot ri.
, m v t +.Sn ' =-;-
, - ^ u ) = - ^ E . H . n a i e- s a r o r I peulaBana
'
eueprr.rje 5
|-(f

Harero
Harerroj. 4 = p6V1g l6nl ( F, z 22,07N ), aor je rpaau'rarluo*acilra roja aenyje
I crnu norucKaroja aenyje
Kperabatena je ma = Fo - F, ' Ha
Fe = mg = @oVr - 4Vr) + 4psV). g [fgnl ( F" x 20,07N , n - 2,05kg ). JeAHauuua
TeJIO.qa ce clo6o4Ho rpehe,ogo he ce KpeTaTlIBepTI'IKalHoHaBnI[e'paBHoMepHo
ocHoBynpeTxoAH.r,HaKoHruTOnycTI,rMO

t =leu#*r*-t).
y6prarsaje
a HHreH3Hrer
y6psano, c "t m/s2
1s+tn;.

y oAHocyna owonau je *,
crlra, HanpLIMep' F = [10u] (cnura l)' raro
@ V.no" paBHorexeMoMeHara ** + X
"
laje F =LA#.g=z3N [2+rn] ( F = 2 2 , 8 9 N ) . h s y c r r o B a p a B H o r e x e c u r a , a o 6 u j auoaajecr'raapearurajeocnoHua

N = M g + n 8 - F p 1 3 4 N [ 6 + 1 n l( N = 1 3 4 , 0 N
7 )'

/sp/si
Nr
! l t*
i l - la
t
--+ Vl '
FIP

-.>
m8
Mg Cnura I Ctuxa2

'rer"ryje p;t =ptN, [lnl'

Kperarbarerra Mace mt cy mta= F$-T-Fr, [3nl l,r Nr =Fin [1n], upra
$l J"a"ut"".
Ha crpMy paraH) sa ralro ml cy peAoM
I,IHreHgfirernKoMrroueHr[clrle 3eurnue rexe (napareruro I'I HopManHo
t;
Frr=T[ln1. cnuuHo' 3a Apyro reJlo Baxe jeglrauuneKpera*bam2a=T-Fo' [3n] u
,ro=4 [ln] n
je
N, = *ziIznJ, npu
qeMy ; Fo2= p2N2llnl (cnnra 2)' kls rperxoAunx je4uaur'lna 4o6njar'ro Aa
-.lt.r-?ltr^r.g^r3,gm/sz
o-^rJi ; T = m z ( a +F z g ) = 3 3 , 7 N[ 2 + 1 n ] .
1 3 + t nu
Z(mt+ mr)
 TAKMITI{EIb E II 3 @I43IIKE YTIEHI,IKA OCHOBHI,IX TIIKO JIA
@ IIIKOJICKE 2OI3I 2014.TONI,IHE.

{pymrno (DnruqapaCp6uje
VII MuuucrapcrBo rrpocBere,Hayxeu rexHoJloruKor
pa:noja Peny6nurceCp6uje
OKPYXHI,I HHBO
02.03.2014.
PA3PEA 3AAAUr4

E Cu 6a,rrcoHa,
r<ojltce HaJIZI3H h = 5 my oAHocyHa rro.qJrory,
Ha BlrckruLr Oaueuoje re,ro BeprHKaJrHoHaBurrre
o4pefeHonr6psranou vo. HaxoH ylapa y rroAnofy, TerrooIcKor{HoA me. Ep:uHa xojorr.lreJro oAcKorruoA
noAilofeje ana nyra MarLao4 6p:uue rojont re.noy1apr y rroAJrory.
Kolnrotr 6p:uHortlvo je 6aueHoreJro,aKo
je ltarcuua,rHa BuaLrHa xojy relo AocrarHe, HaKoHoAcKoKa,je4naxa BVcHHpr 6anxoHa?Telo o4croqpr oA
noAJlore6e: npoueHeIIpaBuaKperaH,a. Cne cnne ornopa nojeaeryjy Harero roKoMKperafba3aHeMapHTH.

pl Te:ronoqurbe4a ce rcpehepaBHoMepHo y6p:ano ca roqerHoM6psuuolr vg = 1 m/s. flocne npeleuor nyra s

reJlo HMa6p:ltry v = 5 m/s. O4pe4nru lpzvrwy rena y rpeFryTKyrcagaje oHo nperrrno qerBpruHy ryra s .
Konuxaje cpeArba 6pzuuarerraHarryTyJ ? (M,raau$usnvap6p.106)

El cu 6eu:nHcxenyMne,ayronao6u,r
A y oapefeHoMrpeHyrxy KpeHenoqerHoM6p:uuor,,rvoo=2mJs u
y6prarreu ao=0,5 m/s2. HarcoHBpeMeHaAl=15 s, ca Hcre 6eHsHHcKe
rryMne H HcroM rD/TarboM,
3a
ayronao6unB noqersou 6p:nuonavo, =12 m/s n y6p:amervreB = ee = 0,5 m/sz. flocle
ayrouo6u.nouA rcpeHe
KoJIHKo
BpeMeHa,
oA noqerKaKperarLaayrouo6rua A, he ayrouo6an B cyc'rulhuayrorrlo6u:rA?

11!trsa rela uuje MaceH3Hocaffit=18 kg n mz=12 kg, aesauacy nonohy uuru roja je npe6aueuanpeKo
Korypa, V noqerHou rpeHyrry rena ce o4pNaaajy y crarby MnpoBarbaH HaJra3ece Ha je4Haxoj BucHHrl
H =10 my oAHocyHa rloAilofy (crura 1). Tena 3arHMnor{H}byclo6oAno 4a ce xpehy. Haros ABeceKyHAeoA
flor{erKaKperarbareJla,HHTce [peKHHe.Korunon 6psuHonrrelto ml y1apa y no4riory? Macy uenoxperHor
KOTypa, HeHcTefJ.bHBeHr4THH CBa TperLa y cHcTeMy 3aHeMapLITH.

E V rpeuyrxy KaAareno Maae m- I kg npncnoHuMoy3 BeprnKarHH 3HEH rrycrrlMo, Ha rbeta, nopeA

ocril,'rHx,nor{H}byAaEenyjyABeAorarHecHneuaju nureHeurervrpeAoMH3Hoce4 =8N n Fz =3N. llpanaqa

cMep renoBarl;a cvila F, F, nphKa3aH je Ha c,rnqra2. KoeSuqnjeHr rperba rz:nrely re.na H 3VD,A I43HOCH
"
ll = 0,3. O4pe4rarrznyr rcojr.r
re:ro npef e Ayx 3HIa roKoMnpBerpu ceKyHAe Kperarba.

l +
T .
J"

Cnuxa 1. Cmtrca2.

rexe g = 10m/s 2
Cnann 3aAaraKHocu 20 floega. Yseru aa je y6p:arre 3erra:r,une
: B:ra4ravupr{y6ponnh,Onsra-{xuSaxylrer, Eeorpa4
3a4arxe[pr4npeMr.ro
Peqeu:eur:llpo{. rpLlzan Manvee,flMO, Huur
llpe4ceguuKKoMr4cr,rje:
lipoS. ap MrahoMurponuh, ou3rlvxn Qaxyrrer, Beorpa4

CeuM TanMuqapr{Maxe!'rrrMoycueurau pa4!

 TAKMUqEIf,E I43 @II3IIKE YIIEHI4KA OCHOBHIIX IIIKOJIA
@ ruKOJICKE 2013/ 2014.f OIIIHE.

lpymrno OuruvapaCpdnje
VII MunucrapcrBorrpocBere,
HayKerr rexHoJroruKor
pa:noj a Perry6.rrlrne
Cp6nj e
oKpyXHlI HI4BO
02.03.2014.
PA3PEN PEruEBA

fl Oatu"tt o ca H**MaKcHMaJIIry Barcr4:nynojy rero AocrurHe y oAHocyna 6a,rroH, ca v, 6pzwtryrcojona

reno
y4apa y noAJrory,a ca vr 6psutry rcojou rero oAcKor{r4.flo ycnoay 3aAarKaje v, =2vr!nl. Kraneuaruqxe
2 ,12
je4Ha.iaue
Kperarbarerra cy peAoMH**=pt+rrl, h+H^*=Lg4 ^ h=lpfl. Vz rperxoAHr{x
2g 2.9 z9
jeguauuua
go6ujarvro
AaHHreH3HTe'r6psune,xojoruje 6aqesoreJro,r{3HocH ro = J6gh =77,32 n:/s[6+1u].

It
tr:J OrHaqnuoca vr TpDKeny6psuny rela. KuselraruqKeje4uavuue KperarbareJracy pe4ouut =4 +Zas l6nl
.s
VT v;=v6+2a';I6nl. kIs ilperxoAHe gre je4uauane 4o6ujauo Aa HHreH3Hrer6p:uue vx H3Hoctl
a

,?.,,2-,,2
,, = tl!* = 2,64m/s [5+1n].Cpe4ma6pzuuarerra ,,, =h#=
Han]'ry s H3HocH 3 m./s[1+1n].
Y + Z

pJ OrHa.ruuo ca I Tpa>I<eHo
BpeMe Ao cycpera ayronro6ura. ,{o cycpera ayrouo6rEn A npeJra3u nyr
aot2 , . \ a^(t-At\'
^s^=vool*t l7tl, a ayrouo6u.rrB s, =uor(t-Al)+r* [7n]. IlpeleHa ryreBq ayrouo6u.nacy
t

jeguaxu se = se [1n]. Vs nperxoAHlrx je4uauuua 4o6ujarrro Ea rpoKeHo BpeMe H3HocH

(2v^^-a^At\at
l=---_Y9---*=49,5 s[4+1n1.
2(ror-voo-aoAt)

I J.a"u"rte Kperarba
rerla cy peAoMffite=mr7-Zt3n] vt mza-T-mrg[3nlrraKo Aa y6psamerela
H3HocHa=(mr-mr)gl(mr*ffi2)=2m/s'[3+1n]. Haros npeKgAarba
HHrH (t=2s) rerro mt H3B9AH
BeprHKtrJIaH ca BHcHHeH* =H-at2
xl,rrar{HaHr{}Ke l2=6m[2+1n] y oAHocyHa noAJrory, [oqerHoM
6psuHon vo = at = 4 m/s [2+1n]. floruohy Qopuyre ,' = ,3 + 2gH. go6ujanaoAa rpor(eHa6psuua rera m1

r,r3Hocr{
,=rlri*2gH. =11,66m/s [3+1n].

S J.a"u"rHe KperarLareJra
cy ma=mg-Fr-ltN [8n] u N=4l4nl. je4na.nmaao6njauo
klzrperxoAHtD(

g a j e y 6 p s a n e r e r a j e 4 H a Kao= g - F ' - p F ' = 4 , 6 n t / s z[ 3 + 1 n 1I.l y r x o j u r e r o n p e f e 3 a B p e M et = 3 s ] r 3 H o c u

m m
s = a t z/ 2 = 2 0 , 7m [ 3 + 1 u ] .
t r
I
+ l o
l o
F2 t

+
N
-+
t a
m8
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство просвете,науке и технолошког развоја
Републике Србије
ОКРУЖНИ НИВО
16.03.2013
РАЗРЕД ЗАДАЦИ
1. Са дна стрме равни нагибног угла   30 , гурне се тело почетном брзином v 0  1 5 m /s уз стрму раван.
Коефицијент трења између тела и стрме равни износи   0 .3 . На коликој висини се у односу на дно стрме равни
налази тело у тренутку када се заустави. Дужина стрме равни износи 20 m .

2. На путу се аутомобил у једном тренутку нађе на растојању d  1 0 m иза камиона, и у том тренутку почиње да га
претиче. Интензитети брзина аутомобила и камиона су на почетку претицања једнаки. Дужина аутомобила је
a  4 m , док је дужина камиона b  1 2 m (слика 1). Током претицања камион се креће константном брзином, док
аутомобил убрзава са константним убрзањем. На крају претицања растојање између аутомобила и камиона је
поново d  1 0 m . Ако разлика интензитета брзина возила на крају претицања износи 3 6 k m /h , одредити време
трајања претицања.

3. Тело је за 1 0 s кретања прешло пут од 1 4 .3 m , при томе првих пет секунди тело се кретало равномерно
променљивом брзином, а затим се наредних пет секунди кретало константном брзином. Одредити почетну брзину
тела ако је тело у осмој секунди прешло пут од 1 .2 m .

4. Са крова зграде висине H  3 1 .2 5 m у једнаким временским интервалима откидају се капи кише и слободно
падају. Одредити растојање између треће и четврте капи у тренутку када прва кап удари у Земљу, а шеста се одваја
од крова.

5. У систему са слике 2, масе тела су редом једнаке m1  3 kg , m 2  2 kg и m3  8 kg . Трење постоји само између
тела m1 и хоризонталне подлоге, а коефицијент трења износи   0 .1 5 . Ако систем започиње кретање из стања
мировања , одредити интензитет силе затезања нити између тела m1 и m2 . Масу котурова, неистегљивих нити и сва
остала трења у систему занемарити. Стрма раван је непокретна.

Слика 1. Слика 2.

Сваки задатак носи 20 поена. Узети да је убрзање Земљине теже g  1 0 m/s 2 .

Задатке припремио: Владимир Чубровић, Физички факултет, Београд
Рецензент: Проф. др Иван Манчев, ПМФ, Ниш
Председник комисије: Проф. др Мићо Митровић, Физички факултет, Београд

Свим такмичарима желимо успешан рад!

 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ.

Друштво Физичара Србије

VII Министарство просвете, науке и технолошког
развоја Републике Србије
ОКРУЖНИ НИВО
16.03.2013
PАЗРЕД РЕШЕЊА
1. Тело се дуж стрме равни креће равномерно успорено. Једначина кретања тела гласи: m a  F g  F tr [2п] где је: Fg  m g / 2

[2п], F tr   N [2п] и N  mg 3 / 2 [2п]. Из претходног добијамо да је убрзање (успорење) тела једнако:

[2+1п]. Зауставни пут тела добијамо из једначине :
2 2
a  g / 2  g 3 / 2  7 .6 m / s 0  v0  2 aS , па зауставни пут тела
2
износи: S  v 0 / 2 a  1 4 .8 m [4+1п]. Тело се у тренутку заустављања налази на висини H  S / 2  7 .4 m [3+1п] у односу на
дно стрме равни.

2. Нека је v1 0 -почетна брзина аутомобила, v 1 -брзина аутомобила на крају претицања, а v2 брзина камиона. По услову задатка

је : v1 0  v 2 и v 1  v 2  3 6 k m /h . Брзина аутомобила на крају претицања је: v1  v1 0  a 1 t p (1) [3п], где је t p

- време претицања.
2
Пут који пређе аутомобил током претицања је: S 1  v1 0 t p  a 1 t p / 2 [3п], док камион пређе пут који је једнак : S 2  v2t p [3п].
2
Разлика тих путева износи: S1  S 2  a  b  2 d [5п] тј. a1t p / 2  a  b  2 d (2) [2п]. Када из једначине (1) изразимо убрзање

аутомобила a1   v1  v2  / tp и убацимо у једначину (2) , добијамо да је време претицања једнако :

tp  2 a  b  2d  /  v1  v2   7 .2 s [3+1п]
3. Тело се креће константном брзином у осмој секунди, па је брзина тела током других пет секунди кретања v 2  1 .2 m /s [2п],
што је уједно и брзина тела на крају пете секунде. У других пет секунди кретања тело прелази пут: S 2  v2t2  6 m [2+1п], док
у првих пет тело прелази пут : S 1  S  S 2  8 .3 m [2+1п]. Из кинематичких релација за првих пет секунди кретања:
2
S 1  v 0 t1  a t1 / 2 [4п] и v 2  v 0  a t1 [4п] следи да је интензитет почетне брзине тела једнак: v 0  2 s 1 / t1  v 2  2 .1 2 m /s

2
[3+1п]. Исто бодовати и формуле S 1  v 0 t1  a t1 / 2 и v 2  v 0  a t1 .

2H
4. Прва кап након времена t   2 .5 s [2+1п] падне на Земљу. Како се у том тренутку истовремено крећу 5 капљица (јер
g

се шеста одваја), временски интервал откидања капи износи:  t  t / 5  0 .5 s [4+1п]. Висине на којима се налазе трећа и
2 2 2 2
g t  2t  g 3t  g t  3t  g  2t
четврта кап у тренутку пада прве су: H 3
   1 1 .2 5 m [4+1п] и H 4
   5m
2 2 2 2

[4+1п]. Растојање између треће и четврте капи износи: H 34

 H 3
 H 4
 6 .2 5 m [1+1п]

5. Како су нити неистегљиве интензитети убрзања свих тела су једнаки. Једначине кретања тела су:
m 1 a  T1   m 1 g [4п], m 2 a  T 2  T1  m 2 g 3 / 2 [4п], m3a  m3 g 2 / 2  T2 [4п].
m3 2 / 2  m2 3 / 2   m1 m
Из претходних једначина добијамо да је итензитет убрзања тела једнак: a   g  2 .6 6
2
[3п+1п].
m1  m 2  m 3 s

Из прве једначине кретања добијамо да је интензитет силе затезања једнак: T1  m1 a  g   1 2 .4 8 N [3п+1].

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2012/2013. ГОДИНЕ.
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
17. 03. 2012.
РАЗРЕД ЗАДАЦИ

1. Првих 10 s тело масе 100 g кретало се равномерно убрзано без почетне брзине. Зависност
брзине тела од времена у наредних 20 s приказано је на слици. Нацртати зависности силе од
времена у свих 30 s кретања. Одредити средњу брзину тела на целом путу.

2. Тело масе m = 2 kg по хоризонталној подлози вуче сила F = 1.98 N, која је усмерена под углом
од   45  у односу на подлогу. Пут од s = 8 m, тeло пређе за t = 4 s, при чему му брзина
равномерно порасте три пута. Одредити коефицијент трења између тела и подлоге.

3. Тело вертикалних зидова креће се убзањем a 0  g / 2 по хоризонталној подлози. Уз

вертикални зид тела прислоњена је плочица масе m  200 g . За које време ће плочица са висине
h  50 cm без почетне брзине склизнути до подлоге, ако је коефицијент трења између два тела
  0 .4 ?

4. Балон креће са земље вертикално увис са убрзањем a  0 . 5 m/s 2 . На висини H  100 m путник
испружи руку изван балона и пусти из ње каменчић. На коју се највећу висину каменчић подигне
изнад земље? После колико времена каменчић падне на земљу?

5. Након времена t тело које слободно пада без почетне брзине нађе се на висини h 1  1100 m од
тла. Након наредних  t  10 s тело је на висини h 2  120 m од тла. а) Одредити висину у односу
на тло са које тело пада. б) Са којом почетном брзином треба бацити вертикално увис друго тело
у тренутку када се прво нашло на висини h 1 да би се оба тела истовремено нашла на висини h 2 ?
Одредити релативну брзину ових тела у том тренутку.

____________________________________________________________________
Сваки задатак носи 20 поена.
Узети да је убрзање Земљине теже g  9 . 81 m/s 2 .
Задатке припремио: др Андријана Жекић, Физички факултет, Београд
Рецензент: др Иван Манчев, ПМФ Ниш
Председник комисије: др Мићо Митровић, Физички факултет, Београд

Свим такмичарима желимо успешан рад!

 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
17. 03. 2012.
PАЗРЕД РЕШЕЊА
1. Са графика се види да је брзина након t 1  10 s износи v 1  20 m/s , па је
v1 2 v1
убрзање тела a1   2 m/s (1п), проузроковано силом F1  m a 1  m (1п),
t1 t1
1 2 1
па је F1  0 . 2 N (0.5п). За то време тело пређе пут s1  a 1 t1  v1 t1 (1п),
2 2
s 1  100 m (0.5п). Наредних t 2  10 s тело се креће константном брзином
v 2  v1 (1п), на њега не делује сила F2  0 (1п) а прелази пут s2  v2t2 (1п),
v3  v2
s 2  200 m (0.5п). За трећи део пута важи v 3  10 m/s , v3  v 2  a3t3  a3  (1п), a 3   1 m/s
2
(0.5п),
t3

1 2 s1  s 2  s 3
F 3  ma 3 (1п), F 3   0 .1 N (0.5п). s3  v2t3  a 3t3 (1п), s 3  150 m (0.5п). Средња брзина је v sr  (1.5п),
2 t1  t 2  t 3

v sr  15 m/s (0.5п). За три дела графика по (2п), укупно (6п).

2. Тело се креће равномерно убрзано након времена t и пређеног пута s важе следеће ј-
s
не v  3 v 0  v 0  at (2п), v 2  3 v 0 2 2
 9 v 0  v 0  2 as
2
(2п), pa je и a 
2
(2п). Према 2.
t
Њутновом закону, ј-на кретања тела хор. подлози je ma  F p  F tr  F p   N (2п) 
2 2
ma  F p  F tr  F  N (2п). Пошто је N  mg  F n (1п), N  mg  F (1п), из
2 2
2
s 2 2 F t 2  2 ms
претходних ј-на се добија m
2
 F   ( mg  F) (4п). Одавде је  
2
(3п),   0 . 022 (1п).
t 2 2 t ( 2 mg  F 2)
3. По хоризонтали се плочица креће убрзањем тела, а убрзава је тело реакцијом подлоге. По 2. Њутновом закону је
N  ma 0 (5п). Сила трења између плочице и тела је F tr   N   ma 0 (5п). По вертикали плочицу убрзава разлика

 mg  
силе теже и силе трења F  mg   mg (1  )  ma (4п)  a  g (1  )  0 .8 g (2п). Тим убрзањем тело
2 2 2
1 2h
прелази пут h  at
2
за време t  (3п)  t  0 . 36 s (1п)
2 0 .8 g

4. На висини H  100 m каменчић има брзину балона усмерену навише v  2 aH (4п). То му је почетна брзина као
2
v 2 aH a
вертикалног хица навише. До највише тачке, тј. заустављања, прелази пут h    H (5п). Укупна висина
2g 2g g

a
изнад тла износи H  h  H (1  ) (2п), односно H  h  105 . 1 m (1п). До достизања највише тачке протекне
g

v 2 aH 2(H  h)
t1   (3п). Слободан пад са висине H  h траје t2  (3п). Каменчић се креће укупно
g g g

2 aH 2(H  h)
t    5 . 65 s (1п+1п).
g g
2 2
gt g (t   t )
5. а) Пређени путеви од времена зависе : h  h1  (2п), h  h2  (2п). Изједначавањем h добија се
2 2
2 2 2
gt g (t   t ) h1  h 2 t g  h1  h 2 t 
h1   h2  (2п), одакле je t   (2п), па је h  h1  

 

(2п), h  1222 m (1п).
2 2 gt 2 2  gt 2 

б) Да би друго тело било на висини h 2  120 m за време  t  10 s , оно мора да се попне прво до неке максималне
висине hm за време t1 , а онда да се спусти на висину h2 за неко време t 2 при томе је t1  t 2   t (2п). Знамо да је
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ.
2 2
v0 gt 1 2
hm  , а како је v 0  gt 1 следи да је hm  (1п). За слободни пад имамо h m  h 2  gt 2 / 2 (1п) , одакле је
2g 2
2
1 2 2 1 1 1 v0 gt h2 gt
h2  g ( t1  t 2 )  g ( t 1  t 2 )( t 1  t 2 )  g  t [ t 1  (  t  t 1 )]  g t(2  t)  v0t  (1п), па је v0   ,
2 2 2 2 g 2 t 2

v 0  61 . 05 m/s (1п). У моменту сустизања прво тело има брзину v1  2 g ( h  h 2 )  147 , 04 m/s , (1п) а друго
2
v2  2 g (hm  h2 )  v 0  2 gh 2  37 , 05 m/s , или v 2  g (  t  t 1 )  g (  t  v 0 / g )  37 , 05 m/s ) (1п) па је
v r  147 , 04 m/s  37 , 05 m/s  110 m/s (1п).

Важна напомена: Ако се не претпостави одлазак другог тела изнад висине тела h 2 дати
- 1 поена за почетну брзину која има тачну бројну вредност, тј. не давати претходна 3 поена, јер се лако може
показати да са том почетном брзином тело ба висину h 2  120 m први пут стиже за око 6.2 s.
- 1 поен за резултат v r  181m/s
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
12. 03. 2012.
РАЗРЕД ЗАДАЦИ

1. Мотоцикл је половину пута прешао брзином v1 = 50 km/h. На преосталом делу пута, половину
времена кретао се равномерно успорено и брзина му се смањила на v 2 = 30 km/h, а другу половину
времена равномерно успорено, тако да је на крају брзина била нула. Колика је средња брзина
мотоцикла на целом путу?

2. Лифт почиње кретање (без почетне брзине) вертикално навише равномерно убрзано, убрзањем
a = 2,2 m/s 2 . У тренутку када је његова брзина постала v = 2,4 m/s, са плафона кабине лифта
откачило се мало парче и почело да пада. Колико је време падања парчета и колики му је
померај у односу на Земљу за време падања? Висина кабине лифта је H = 2,5 m.

3. Тело масе m = 10 kg, има брзину v0 = 4 m/s, и у том тренутку почне на њега да делује сила F = 60
N, навише и унапред, под углом α = 600 у односу на подлогу по којој се тело креће. После
времена t1 = 2 s, сила престаје да делује, и тело се после извесног времена заустави. Ако је
коефицијент трења између тела и подлоге µ = 0,2 , наћи укупан пређени пут и средњу брзину, од
момента укључења силе до заустављања, на целом путу . [МФ. бр.77]

4. Два тела једнаких маса m = 2 kg спојена су лаким неистегљивим концем и налазе се на стрмој
равни, нагибног угла α = 30 0 . Тела се крећу наниже једно иза другог. Коликом силом је затегнут
конац ако је коефицијент трења доњег тела и подлоге µ1 = 0,1 , а горњег и подлоге µ 2 = 0,2 ?

5. Мотоциклиста се креће праволинијски константном брзином v M и сустиже аутомобил, који се

креће брзином v A = 72 km/h. Возач аутомобила приметио је мотоциклисту када је био 60m иза
њега, и да би избегао претицање почео је да убрзава, убрзањем a = 0,75 m/s 2 . Одредити брзину
мотоциклисте v M ако је најмање растојање до ког он приђе аутомобилу 6m.

_____________________________________________________________________
Сваки задатак носи 20 поена.
Узети да је убрзање Земљине теже g = 10 m/s 2 .
Задатке припремио: др Иван Манчев, ПМФ Ниш
Рецензент: др Драган Гајић, ПМФ Ниш
Председник комисије: др Надежда Новаковић, ПМФ Ниш
Свим такмичарима желимо успешан рад!
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
12. 03. 2012.
PАЗРЕД РЕШЕЊА
s/2 s
1. Време потрошено за прву половину пута је t1 = = (3п). Другу половину пута
v1 2v1
мотоциклиста је прешао за време t 2 . Половину тога времена t 2 / 2 кретао се успорено
смањујући брзином од v1 на v 2 , тј. средњом брзином v s 2 = (v1 + v 2 ) / 2 = 40 km/h (3п), а исто
толико времена (другу половину) средњом брзином v s 3 = v 2 / 2 = 15 km/h (3п), тако да је
s t t
= vs 2 2 + vs3 2 (3п), односно t 2 = s /(v s 2 + v s 3 ) (3п). Средња брзина на целом путу је
2 2 2
s s 1 2v (v + v s 3 )
v sr = = = = 1 s2 = 35,48 km/h (5п).
t1 + t 2 s /(2v1 ) + s /(v s 2 + v s 3 ) 1 /(2v1 ) + 1 /(v s 2 + v s 3 ) v s 2 + v s 3 + 2v1

2. Посматрано парче пада убрзањем g у односу на Земљу и са убрзањем g + a у односу на лифт.

Како је његова почетна брзина у односу на лифт једнака нули, то се време падања налази из
релације H = ( g + a)t 2 / 2 (5п) и износи t = 2 H /( g + a) = 0,64s (5п). Треба уочити да је брзина
парчета у почетном тренутку падања, у односу на Земљу, усмерена вертикално навише и износи
v , зато је за време падања, померај у односу на Земљу s = −vt + gt 2 / 2 = 0,51m (10п). [Алтернатива
До резултата за померај може да се дође и овако: нека је h1 висина пењања и t1 време пењања у
односу на Земљу h1 = v 2 /(2 g ) = ( gt1 ) 2 /(2 g ) = gt12 / 2 (2п), ако са t 2 обележимо време падања, онда је
h2 = gt 22 / 2 (2п), где је t = t1 + t 2 (2п). Тражени померај је
s = h2 − h1 = gt 2 / 2 − gt1 / 2 = g (t − t1 ) / 2 − gt1 / 2 = gt / 2 − gt1t = −vt + gt / 2 = 0,51m (4п).]
2 2 2 2 2 2

3. Нека је a1 убрзање тела у току деловања силе F , a2 успорење тела под дејством силе трења.
Разложимо силу F на паралелну F1 = F / 2 = 30 N (2п) и нормалну компоненту F2 = F 3 / 2 = 52 N
(2п). Сила трења у првом случају износи Ftr = µ (mg − F2 ) = 9,6 N (2п). Користећи други Њутнов
закон наћи ћемо убрзање a1 из релације F1 − Ftr = ma1 (2п), односно a1 = 2m / s 2 (1п). При томе
пређени пут је s1 = v0t1 + a1t12 / 2 = 12m (1п). Брзина v1 којом је тело завршило први део кретања је
почетна брзина за други део v1 = v0 + a1t1 = 8m / s (1п). На тело сада делује само сила трења која га
успорава ma 2 = Ft 2 = µmg (2п), тако да је a2 = 2m / s 2 (1п). Време заустављања је t2 = v1 / a2 = 4s (1п).
Пређени пут на другом делу пута је s2 = v1t2 − a2t22 / 2 = 16m (1п), а укупни пут suk = s1 + s2 = 28m (2п),
док је средња брзина vsr = suk /(t1 + t2 ) = 4,67m / s (2п).

4. Запишимо једначине кретања за свако тело пројектоване на правац дуж стрме равни ( x ) и
нормалан њој ( y ), видети слику. За ниже тело имамо mg / 2 − T1 − µ1 N 1 = ma (4п) и
N 1 − mg 3 / 2 = 0 (3п), а за горње mg / 2 + T2 − µ 2 N 2 = ma (4п) и N 2 − mg 3 / 2 = 0 (3п). Како је
конац лак и неистегљив T1 = T2 = T (2п). На основу претходних једначина добија се
T = ( µ 2 − µ1 )mg 3 / 4 = 0,87 N (4п).
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2010/2011. ГОДИНЕ.

5. Вежимо референтни систем за аутомобил, у том систему мотоциклиста има почетну брзину
v 0 = v M − v A (5п) ( v M је тражена брзина, а v A = 72km / h ) и убрзање a = 0,75m / s 2 у супротном
смеру од брзине v 0 . Дакле, мотоциклиста се креће успорено у односу на аутомобил и биће на
најмањем растојању од аутомобила кад му брзина буде једнака нули. До тог тренутка је прешао
пут s = 60m − 6m = 54m (5п). Како је v 0 = 2as = v M − v A (5п), следи v M = v A + 2as = 29m / s
(5п).
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2009/2010. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
13. 03. 2010.
РАЗРЕД ЗАДАЦИ

1. Два тела се крећу дуж истог правца из истог почетног положаја. Графици њихових брзина су
приказани на слици 1. Након t s  28 s, од почетка кретања првог тела (тела које је раније
кренуло), друго тело сустиже прво. Израчунати колико је секунди t x касније кренуло друго
тело у односу на прво.

2. Ракета стартује са површине Земље вертикално навише убрзањем a  20 m/s 2 . На висини

H  450 m мотори ракете се искључују. Колико времена ракета проводи у ваздуху од почетка
кретања до пада на Земљу? Отпор ваздуха занемарити.

3. Тело је гурнуто уз стрму раван нагибног угла   30 0 . После неког времена тело се враћа у
почетну тачку и при томе има брзину која је једнака половини почетне брзине при кретању
навише. Одредити коефицијент трења.

4. Преко котура А пребачена је неистегљива нит. О један крај нити окачено је тело m1  3 kg, а о
други крај окачен је котур В. На крајевима неистегљиве нити преко котура В окачена су два
тела маса m2  1kg и m3  2 kg као на слици 2. Којим убрзањем ће се кретати котур В ако се
систем препусти сам себи. Масе котурова и нити занемарити.

5. Са висине од h  100m, прво тело се баци увис брзином од 10m/s, а друго пусти да слободно
пада. Наћи растојање између њих после времена од 2,5s и њихову удаљеност од Земље. [Млади
физичар, посебна свеска]

Слика 1 Слика 2

_____________________________________________________________________
Сваки задатак носи 20 поена.
Узети да је убрзање Земљине теже g  10 m/s 2 .
Задатке припремио: др Иван Манчев, ПМФ Ниш
Рецензент: др Драган Гајић, ПМФ Ниш
Председник комисије: др Надежда Новаковић, ПМФ Ниш
Свим такмичарима желимо успешан рад!
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2009/2010. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
13.03.2010.
РАЗРЕД РЕШЕЊА

1. Са слике видимо да након t 0  16s оба тела имају исту брзину што значи да је
a1t 0  a2 (t 0  t x ) (4п), односно a1 / a2  (t 0  t x ) / t 0 (3п). У моменту сусрета тела су прешла исте
1 2 1 t0
путеве a1t s  a1 (t s  t x ) 2 (4п); одатле имамо t s2 (t 0  t x )  t 0 (t s  t x ) 2 (4п), или након
2 2 t0  t x
сређивања t x  t s (2  t s / t 0 )  7s (5п).

2. На висини H ракета има брзину v1  2aH (3п) и то је уједно почетна брзина кад се искључе
мотори. У односу на ту тачку ракета достиже висину hm  v12 /( 2 g )  aH / g (3п). Висину H
ракета достиже за време t1  2 H / a (3п), а пут hm за време t 2  v1 / g  2aH / g (3п). Са висине
H u  H  hm (1п) ракета слободно пада за време t 3  2H u / g  2H (1  a / g ) / g (3п). Тражено
време је t  t1  t 2  t 3  2H / g ( g / a  a / g  1  a / g )  36,5s (4п).

3. Kретање тела навише је равномерно успорено са успорењем интензитета a1  g (1   3 ) / 2

(4п), а наниже убрањем a2  g (1   3 ) / 2 (4п). Како тело навише и наниже прелази исте путеве
можемо да пишемо v02  2a1 s (2п) и (v0 / 2) 2  2a2 s (4п), одатле добијамо да је a1 / a2  4 (2п),
односно g (1   3 ) / 2  4 g (1   3) / 2 (2п) што даје за коефицијент трења   3 / 5 (2п).

4. Претпоставимо да се котур В креће навише. Једначина кретања за тело масе m1 је m1a  m1 g  T1 (2п).
Једначине кретања тела m 2 и m3 у систему (неинерцијалном) везаном за котур В су
m3 a'  m3 g  m3 a  T2 (3п), m2 a'  T2  m2 g  m2 a (3п). Из последње две једначине елиминацијом a '
налазимо T2  2m2 m3 (a  g ) /( m2  m3 ) (4п). Ако искористимо да је T1  2T2 (2п), и заменом у прву
једначину добијамо m1a  m1 g  4m2 m3 (a  g ) /( m2  m3 ) (2п), а одатле налазимо тражено убрзање
m1 (m 2  m3 )  4m 2 m3
a g  0,59m / s 2 (4п).
m1 (m 2  m3 )  4m 2 m3

5. Прво тело ће достићи висину hmax  v02 /( 2 g )  5m (2п), време пењања износи t p  v0 / g  1s (2п).
То значи да ће следећих t1  1,5s то тело падати слободно. Висину (пређени пут) можемо наћи из
релације h1  gt12 / 2  31,25m (2п). Веза између ових висина је h2  hmax  h1  x (4п) па је тражено
растојање x  25m (2п). Удаљеност тела од Земље биће h1'  h  hmax  h1  93,75m (4п) и
h2'  h  h2  68,75m (4п).
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2008/2009. ГОДИНЕ.
Друштво Физичара Србије
VII Министарство Просвете Републике Србије ОКРУЖНИ НИВО
14. 03. 2009.
РАЗРЕД ЗАДАЦИ
1. Тело се избаци са површине Земље вертикално увис почетном брзином, тако да му је
максимална висина коју достигне изнад површине Земље 30 m. а) Колико времена се тeло пење?
б) Колика је средња брзина кретања тела при пењању на првој половини максималне висине ? в) За
колико времена тело пређе прву половину максималне висине пењања? г) За колико времена
тело пређе другу половину максималне висине пењања? д) Колики пут пређе у последњој
секунди пењања? Отпор ваздуха занемарити. (20 поена)

2. Систем тела приказан на слици састоји се од великих и двоје мањих колица чије су масе
редом једнаке M 0  200 kg, m1  25 kg и m2  40 kg. Колица 1 и 2 међусобно су повезана танком
неистегљивом нити, пребаченом преко лаког котура причвршћеног за колица масе M 0 .
Израчунати: а) Убрзање колица 1 и 2 ако велика колица мирују у односу на подлогу; б) Убрзање
система као целине, ако се тражи да колица 1 и 2 мирују у односу на велика колица; в) Силу која
делује хоризонтално када је испуњен услов задатка из дела б); г) Силу затезања нити којом су
везана колица у случајевима а) и б). Сва трења се занемарују. (25 поена)

3. Аутомобил и воз се крећу истовремено паралелним путевима константном брзином од 25 m/s,

тако да аутомобил иде упоредо са задњим делом воза. Због црвеног светла, аутомобил је почео
да кочи константним успорењем 2,5 m/s 2 до заустављања и након тога мирује 45s. Затим крене и
убрзава константним убрзањем 2,5 m/s 2 . Колика је раздаљина између аутомобила и задњег дела
воза када је аутомобил достигао брзину 25 m/s претпостављајући да се брзина воза није мењала?
(20 поена)

4. Тело почиње да се креће почетном брзином v 0 равномерним убрзањем a и након t1  4 s

прешло је пут s1  32 m , а после t 2  6 s од почетка кретања има брзину v  20 m/s. Израчунати:
а) Пређени пут за време t 2 . б) Убрзање тела. в) Почетну брзину тела. (20 поена)

5. Одредити однос величина сила затезања у ужету о које је окачено неко тело, које се подиже,
односно спушта, убрзањем од 1,81 m/s 2 . [Млади физичар, посебна свеска] (15 поена)

Узети да је убрзање Земљине теже g  9,81 m/s 2 .

Задатке припремио: др Иван Манчев, ПМФ Ниш
Рецензент: др Драган Гајић, ПМФ Ниш
Председник комисије: др Надежда Новаковић, ПМФ Ниш
 ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ФИЗИКЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА
ШКОЛСКЕ 2008/2009. ГОДИНЕ.

VII Друштво Физичара Србије

Министарство Просвете Републике Србије
ОКРУЖНИ НИВО
14. 03. 2009.
PАЗРЕД РЕШЕЊА
1. Ако се тело избаци вертикално увис почетном брзином v 0 онда је максимална висина на коју се може
попети hmax  v02 /( 2 g ) (2п) следи v0  2 ghmax  24,26m / s (2п). Тело се попне на максималну висину
за време t p  v0 / g  2,48s (2п). Брзина коју има тело када се попне на висину h  hmax / 2  15m (2п) је

v  v02  2 gh  17,15m / s (2п), средња брзина кретања тела при пењању на првој половини максималне
висине је vsr  (v0  v) / 2  20,705m / s (2п), времена за које тело пређе прву половину максималне
висине тј. висину h је t1  h / vsr  0,72s (2п) [Други начин: можемо брзину на половини висине
изразити као v  v0  gt одатле следи t  (v0  v) / g  0,72s ]. Другу половину максималне висине при
пењању тело пређе за t 2  t p  t1  1,75s (2п). Пут који тело пређе у последњој секунди пењања је онај
који пређе у временском интервалу од t ' 1,47 s до тренутка иѕбацивања па до тренутка заустављања.
Висина на којој се тело налази у тренутку од тренутка избацивања t ' 1,47 s од момента избацивања је
h'  v0 t ' gt ' 2 / 2  25,1m (2п), а пут који је тело прешло у последњој секунди при пењању је
s  hmax  h'  4,9m (2п) [Други начин: када тело достигне максималну висину, почне слободно да пада
тако да је тражени пут који пређе при слободном падању за прву секунду s  g (1s) 2 / 2  4,9m ].

2. а) Колица 1 и 2 се крећу под дејством силе Fp  m2 g 2 / 2 (3п) тако да из једначине

(m1  m2 )a  Fp (3п) добијамо a  m2 g 2 /[ 2(m1  m2 )]  4,27m / s 2 (3п). б) Да би колица 1 и 2
мировала у односу на велика колица треба да је задовољена следећа релација
m2 g 2 / 2
m1a0  m2 a0 2 / 2  m2 g 2 / 2 (6п) следи да је a0   5,2m / s 2 (3п). в) Тражена сила је
m1  m2 2 / 2
F  (M 0  m1  m2 )a0  1378N (3п). г) За ситуацију под а) T  m1a  106,7 N (2п), док за ситуацију
под б) сила затезања је T  m1 a 0  130 N (2п).

3. Аутомобил се зауставио за време t z  v / a  10s (2п), мировао t m  45s и убрзавао се t u  v / a  10s

(2п). Успоравајући се до заустављања аутомобил прелази пут s a1  v 2 /( 2a)  125m (2п), а воз
sv1  vtz  250m (2п), па је за то време достигнута међусобна раздаљина s1  sv1  sa1  125m (2п).
Док је аутомобил мировао воз је прешао s 2  vtm  1125m (2п). Убрзавајући се аутомобил прелази пут
sa 3  at u2 / 2  125m (2п), а воз sv3  vtu  250m (2п), међусобна раздаљина се повећала за
s3  sv3  sa3  125m (2п). Тражена раздаљина између аутомобила и задњег дела воза је
s  s1  s2  s3  1375m (2п).

4. Према задатим подацима можемо да пишемо s1  v0 t1  at12 / 2 (2п), s 2  v0 t 2  at 22 / 2 (2п),

v  v0  at 2 (2п), то је систем од три једначине са три непознате ( v0 , a и s 2 ). Решавањем добијамо
2t 2 s1  t12 v v  v0
v0   2m / s (8п), a   3m / s 2 (4п), s 2  66m (2п).
t1 (2t 2  t1 ) t2

5. Уколико се уже вуче вертикално навише сила затезања је Fz1  mg  ma (5п). Кда се тело спушта сила
затезања је Fz 2  mg  ma (5п). Однос сила затезања износи Fz1 / Fz 2  ( g  a) /( g  a)  1,45 (5п).
 ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, НИШ
ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ, ПМФ НОВИ САД

Задаци за окружно такмичење ученика основних школа, 2007/08. год.

7. разред
1. Теретни вагон ширине 2,4 m, креће се равномерно, брзином 15 m/s. Неопрезни ловац је промашио
фазана и погодио вагон. Правац кретања метка био је нормалан на правац кретања вагона. Отвори
на зидовима вагона померени су за 12 cm један у односу на други. Одредити средњу брзину метка
током кретања између зидова вагона. (М.Ф. бр. 96).

2. У систему на слици 1 масе тегова су m1  2 kg и m2  1 kg, а масе котурова су занемарљиве.

Ако је у почетном тренутку висинска разлика између тегова h  2 m, колико времена протекне од
момента када се систем препусти сам себи до мимоиласка тегова?

3. Балон се креће вертикално наниже константном брзином u  1 m/s. Из балона се баци тело,
вертикално навише, почетном брзином v0  8 m/s у односу на земљу. Израчунати растојање између
тела и балона када оно достигне максималну висину у односу на земљу. Наћи време од тренутка
избацивања тела до његовог повратка у балон.

4. Систем од N истих тела, свако масе m , повезаних једнаким неистегљивим нитима, убрзано се
креће по хоризонталној подлози, под дејством силе F (видети слику 2). Ако са T2,3 означимо силу
затезања нити између другог и трећег тела, а са T8,9 силу затезања између осмог и деветог тела,
одредити однос T8,9 / T2,3 . Коефицијент трења између сваког тела и подлоге je исти.

5. Са висине од 2 m пусти се прва куглица да слободно пада. У истом тренутку, са исте висине,
бачена је друга куглица вертикално навише. Почетна брзина јој је таква да у моменту када се она
врати на почетну висину, прва куглица падне на тло. Које ће време протећи између удара прве и
друге куглице? Занемарите трење куглица са ваздухом.

Слика 1 Слика 2
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Напомена: За убрзање Земљине теже узети g  10 m/s .
2

Сваки задатак носи 20 поена.

Задатке припремио: др Иван Манчев
Рецензент: др Драган Гајић
Председник комисије: др Надежда Новаковић

Свим такмичарима желимо успешан рад!

 Решења задатака са окружног такмичења шк. 2007/08. год. (7. разред)

1. Обележимо са b ширину вагона. Нека је v средња брзина кретања метка кроз вагон. Тада је
b  vt (5п.), где је t време кретања метка кроз вагон. Обележимо са d растојање за које су један у
односу на други померени отвори од метка на зидовима вагона. Нека је u брзина воза. Тада је
d  ut (5п.), одатле t  d / u (3п.). Средња брзина кретања метка кроз вагон је
v  b / t  bu / d  300m / s (7п.).
2. На основу другог Њутновог закона за сваки тег пишемо m1 g  T  m1 a1 (3п.)
m2 g  2T  m2 a 2 (3п.). Приметимо да је померај тега m 2 два пута мањи од помераја тега m1 ,
одакле је a1  2a 2 (3п.). На основу ових једначина налазимо a 2  g (2m1  m2 ) /( 4m1  m2 )
(3п.) и a1  2 g (2m1  m2 ) /( 4m1  m2 ) (3п.). Време до мимоилажења можемо да нађемо из
једначине a1t 2 / 2  a 2 t 2 / 2  h (3п.). Одатле је t  2h /( a1  a 2 )  0,63s (2п.).
3.У односу на балон тело се баци вертикално навише брзином V0  v0  u (4п). Максималну
висину у односу на земљу тело достиже после времена t  v0 / g (4п.). Растојање између тела и
балона тада је једнако путу који тело пређе у односу на балон
h  V0t  gt 2 / 2  (v0  u)t  gt 2 / 2  v0 (v0  u) / g  v02 /( 2 g )  v0 (v0  2u) /( 2 g )  4m (7п.).
Време потребно да тело стигне до највише тачке у односу на балон је t1  V0 / g  (v0  u ) / g (3п).
Исто толико време је потрбно и да падне из највише тачке у балон, па је тржено време
t x  2t1  2(v0  u) / g  1,8s (2п.).
4. Једначине кретања за свако тело су T1, 2  mg  ma (2п.), T2,3  T1, 2  mg  ma (2п.), . . . ,
T8,9  T7,8  mg  ma (2п.), . . . , F  Tn 1,n  mg  ma (2п.). Сабирањем прве две једначине
добијамо T2,3  2m(g  a) (5п.), а сабирањем првих осам једначина имамо
T8,9  8m(g  a) (5п.). Одатле лако налазимо тражени однос T8,9 / T2,3  4 (2п.).
t1  2h / g  0,63s (4п.). Друга куглица за половину тог времена
5. Прва куглица падне за време
достигне максималну висину, а одатле је почетна брзина v0  g (t1 / 2)  3,16m / s (4п.), а
максимална висина (мерена у односу на h  2m ) је hmax  v02 /(2 g )  0,50m (4п.). Укупно време
падања друге куглице је t 2  2(h  hmax ) / g  0,71s (4п.). Тражено време је
t x  t 2  t1 / 2  0,39s (4п.).

.
 ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, НИШ
ДЕПАРТМАН ЗА ФИЗИКУ, ПМФ НОВИ САД

Задаци за окружно такмичење ученика основних школа, 2006/07. год.

7. разред

1. Падобранац је искочио из хелихоптера и слободно падао током t1 = 3s. У том тренутку отворио се
падобран и падобранац је почео да се креће равномерно успорено успорењем a = 3m/s2. Ако је
брзина падобранца непосредно пре него што је додирнуо подлогу била v =2m/s, одредити укупно
време кретања, као и висину са које је падобранац скочио. (МФ бр.97)

2. Са висине H1 = 10m изнад земље почне да пада камен без почетне брзине. Истовремено са висине
H2 = 5m вертикално навише бачен је други камен. Којом почетном брзином v 0 је бачен други
камен, уколико је познато да ће се оба камена наћи истовремено на висини h = 1m изнад земље.
Отпор ваздуха занемарити.

3. Полицајац који контролише поштовање ограничења брзине региструје да је возач аутомобила

прошао поред њега сталном брзином v A  108 km/h , чиме је прекршио ограничење. Полицајац је
одлучио да стигне аутомобил, али је изгубио t1 = 4s на паљење свог мотора. Након покретања возио
је tm = 16s равномерно убрзано и достигао брзину vm = 180km/h, па наставио даље кретање том
брзином. Међутим, возач аутомобила је угледао полицајца у ретровизору t2 = 5s након његовог
поласка и покушао је да побегне тако што је истог момента дао гас. Његов аутомобил се t3 = 8s
равномерно убрзавао до брзин v A  162 km/h . То је била максимална брзина коју је његов
аутомобил могао да оствари, тако да је наставио да се креће том брзином. После колико времена ће
полицајац стићи аутомобил, рачунато од момента проласка аутомобила поред полицајца.

4. Под дејством сталне силе тело се креће равномерно брзином v = 1m/s по хоризонталној подлози.
Коефицијент трења између тела и подлоге је 1 = 0,05. У једном тренутку тело прелази на другу
хоризонталну подлогу са коефицијентом трења 2 = 0,1. Колики пут ће прећи тело по другој
подлози до заустављања?

5. На хоризонталној подлози леже тела маса M = 4kg и m = 2kg, која су повезана лаком
неистегљивом нити. Нит је пребачена преко котура занемарљиве масе, као што је приказано на
слици. Коефицијент трења клизања између два тела, као и између доњег тела и подлоге је  = 0,1.
Одредити убрзања оба тела, ако на доње тело делује сила F = 20N.

__________________________________________________________________
Напомена: За убрзање Земљине теже узети g  10 m/s .
2

Сваки задатак носи 20 поена.

Задатке припремио: др Иван Манчев
Рецензент: др Драган Гајић
Председник комисије: др Надежда Новаковић

Свим такмичарима желимо успешан рад!

 Решење задатака за окружно такмичење такмичење ученика основних школа, 2006/07. год.
7. разред
1. Нека је t1 време трајања слободног пада падобранца. Брзина падобранца у тренутку отварања
падобрана је v0  gt1 (5п.). Како се падобранац након отварања падобрана кретао равномерно
успорено, брзина падобранца пре додира са подлогом je v  v0  at 2  gt1  at 2 (5п.). Укупно време
кретања падобранца је t  t1  t 2  t1 (1  g / a)  v / a  12,33s (4+1 п.), а висина са које је скочио
износи h  gt12 2  v 0 t 2  325m (4+1 п.).
2. Време потребно првом камену да пређе пут H 1  h је t1  2( H1  h) / g (2п.); за то време
други камен навише прелази пут hm  gt 22 / 2 (2п.) и наниже пут hm  H 2  h  gt 32 / 2 (2п.). Из
последње две једначине, узимајући у обзир да је t 2  t 3  t1 (2п.), имамо g (t 32  t 22 ) / 2  H 2  h
(2п.), односно (t1  t 2 ) 2  t 22  2( H 2  h) / g (2п.), или t1 (t1  2t 2 )  2( H 2  h) / g (2п.). Како је
t 2  v0 / g (1п.), следи t1 (t1  2v0 / g )  2( H 2  h) / g (2п.), а одатле је

(H1  H 2 ) g
v0   3,73m / s (3п.) .
2( H 1  h)
3. Нека је t1  4s , t 2  5s , t 3  8s , t 4  3s , t m  16s и vm  180km / h , v A  108km / h ,
v A'  162km / h . Пређени пут мотора за првих 20 секунди кретања је S m  am t m2 / 2 (2п.), где је
a m убрзање мотора am  vm / t m  3,125m / s 2 (2п.). Заменом бројних вредности се добија
S m  400m (1п.). Пређени пут аутомобила за првих 20 секунди је
S A  v A (t1  t 2 )  v At 3  a At 32 / 2  v A' t 4  705m (5п.), при чему је убрзање аутомобила
a A  (v A'  v A ) / t 3  1,875m / s 2 (4п.). До сустизања ће доћи за време
t x  (S A  S m ) /(vm  v )  61s (4п.), па је тражено време t  t x  20s  81s (2п.).
'
A

4. При равномерном кретању испуњен је услов F  Ftr1  1mg (5п.). На другој подлози сила
трења је Ftr 2   2 mg  F (5п.), тако да се тело креће успорено. Интензитет убрзања је
a | F  Ftr 2 | / m  ( 2  1 ) g (5п.), а зауставни пут S  v 2 /( 2a)  1m (5п.).
5. Због особина нити и котура може да се закључи да су интензитети убрзања оба тела једнаки
a M  am  a (1п.). Једначине кретања за једно и друго тело су T  Ft  ma (3п.),
F  Ft  Ft 2  T  Ma (4п.) где за силе трења имамо Ft  mg (2п.), Ft 2   (M  m) g (4п.).
Сабирањем прве две једначине добија се ( M  m)a  F  2Ft  Ft 2 (2п.). Тражено убрзање је
a  F  g (3m  M ) /( M  m)  1,67m / s 2 (4п).
 ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, НИШ
ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ, ПМФ НОВИ САД

Задаци за окружно такмичење ученика основних школа, 2005/06. год.

7. разред

1.Четири тега, међусобно размакнута за 40 cm, oкaчена су о водоравну

(хоризнталну) несавитљиву хомогену шипку дужине 1,2 m и масе 6 kg. Најлакши
тег масе 1 kg окачен је о један крај, а затим редом следе тегови од 3 kg, 5 kg и
најтежи масе 7 kg. На ком месту треба поставити ослонац шипке са тачкастим
врхом тако да шипка са теговима буде у равнотежи?

2. Тело се креће уз стрму раван неком почетном брзином и до заустављања пређе

пут од 50 cm. Када се то тело креће низ стрму раван, почетном брзином истог
интензитета као у претходном случају, до заустављања прелази пут од 2,5 m.
Одредити коефицијент трења између тела и равни, ако је њен нагиб 30 0 .

3. У тренутку када је путник стигао на перон, испред њега је пролазио предњи крај
претпоследњег вагона, а поред њега је прошао за време t1  8 s. Последњи вагон је
поред путника прошао за време t 2  6 s. Колико је закаснио путник, ако је на перон
стигао на место где су се пре поласка воза налазила отворена врата неког од
вагона? Вагони су једнаке дужине, а воз се кретао једнако убрзано.

4. За време t тело је прешло пут S , при чему се његова брзина повећала n пута.
Сматрајући да је кретање било равномерно убрзано израчунати величину убрзања.
(МФ бр.69)

5. Са висине H  45 m тело слободно пада. У истом тренутку, из тачке, која се

налази на растојању h  21 m испод почетне висине првог тела, бачено је друго
тело вертикално навише. Колику почетну брзину треба да има друго тело да би оба
тела пала истовремено на земљу?

-------------------------------------------------------------------------------------------------
Напомена: За убрзање Земљине теже узети g  10 m/s 2 .
Сваки задатак носи 20 поена.
Задатке припремио: др Иван Манчев
Рецензент: др Драган Гајић
Председник комисије: др Надежда Новаковић

Свим такмичарима желимо успешан рад!

 Решења задатака са окружног такмичења шк. 2005/06. год. (7. разред)

1. Уведимо ознаке m1  1kg , m2  3kg , m3  5kg , m4  7kg , m  6kg , a  0,4m .

Претпоставимо да је ослонац удаљен од тачке вешања другог тела масе m 2 на
растојању x (између центра шипке и тела m3 . Из равнотеже момената
имамо (a  x)m1 g  xm2 g  ( x  a / 2)mg  (a  x)m3 g  (2a  x)m4 g (12п.), а одатле је
m3  2m4  m / 2  m1 21
тражено растојање x  a  m  38,18cm (8п.).
m1  m2  m3  m4  m 55

2. Паралелна и нормална компонента силе Земљине теже су Fp  mg / 2 (2п.),

Fn  3mg / 2 (2п.). За кретање уз стрму раван важи Fp  Ftr  ma1 (2п.), где је
Ftr  Fn (2п.) сила трења, а одатле налазимо успорење a1  g (1  3 ) / 2 (2п.).
Ако је S1  50cm , онда је vo2  2a1 S1 (1п.). За кретање низ стрму раван важи
Fp  Ftr  ma2 (2п.), a2  g (1  3 ) / 2 (2п.), v02  2a 2 S 2 (1п.), где је S 2  2,5m .
Изједначавањем израза за почетну брзину добија се a1 S1  a 2 S 2 (2п.) а одатле
  3(S 2  S1 ) / 3(S1  S 2 )  3 2  0,87 (2п.)

1 1
3. Користећи релације l 0  v0 t1  at12 (5п.), 2l 0  v0 (t1  t 2 )  a(t1  t 2 ) 2 (5п.),
2 2
v0  at x (2п.), где је l 0 дужина вагона. Тражено време је одатле
(t1  t 2 ) 2 / 2  t12
tx   17 s (8п.).
t1  t 2
4. Пређен пут је S  v0 t  at 2 / 2 (3п.) одакле је a  2(S  v0 t ) / t 2 (3п.). Из услова
задатка v n  nv 0 , убрзање је a  (v n  v0 ) / t (3п.). Комбинацијом последња два
обрасца добија се да је v0  at /( n  1) (4п.). Сменом v 0 у образац за убрзање добија
се a  2S (n  1) /[t 2 (n  1)] (7п.).

5. Нека је t укупно време падања првог тела, t m време кретања другог тела навише
и t 2 време кретања другог тела наниже. Онда важе релације H  gt 2 / 2 (2п.),
hm  v02 /( 2 g ) (2п.), v0  gt m (2п.), t  t m  t 2 (2п.). Коришћењем релације
1 1 1 1
H  h  hm  gt 22  g (t  t m ) 2  gt 2  gtt m  gt m2 (6п.) добијамо
2 2 2 2
h  v0 t  v0 2H / g (4п.) односно v0  h g /( 2H )  7m / s (2п.).