VODIČ Iz Osnova Preduzetništva 2018

ВОДИЧ ИЗ ОСНОВА ПРЕДУЗЕТНИШТВА
1. ПРАВНИ АСПЕКТ БИЗНИСА
1.1 Правни облици оснивања
Предузетник је пословно способно физичко лице које ради стицања добити, оснива
радњу и самостално обавља делатност и које је као такво регистровано у складу са
законом који уређује поступак регистрације. За обављање самосталне делатности
предузетник оснива радњу односно одговарајући облик пословања (као што су:
канцеларија, биро, радионица...). Предузетник за све обавезе које проистекну из
обављања делатности одговара целокупном својом имовином. Ако предузетник донесе
одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, привредно
друштво преузима сва права и обавезе настале из пословања предузетника до тренутка
оснивања тог привредног друштва. Након губитка својства предузетника, физичко лице
остаје одговорно целокупном својом имовином за све обавезе настале у вези са
обављањем делатности до тренутка брисања предузетника из регистра.
Привредно друштво је правно лице, које се оснива оснивачким актом од стране правних
и физичких лица ради обављања делaтности у циљу стицања добити.
Форме привредног друштва:
 Ортачко друштво
 Командитно друштво
 Друштво са ограниченом одговорношћу
 Акционарско друштво
Ортачко друштво је друштво два или више ортака (физичка или правна лица), који су
неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва.
Ако уговор о оснивању друштва или други уговор између ортака садржи одредбу о
ограничењу одговорности ортака према трећим лицима, та одредба нема правно
дејство.Правни односи између ортака уређују се оснивачким актом и уговором ортака
друштва.
Командитно друштво је привредно друштво, које оснивају два или више физичких или
правних лица у својству ортака ради обављања одређене делатности под заједничким
пословним именом, од којих, најмање један одговара целокупном својом имовином-
КОМПЛЕМЕНТАР, а најмање једно лице одговара ограничено до висине свог уговореног
улога-КОМАНДИТОР. Командитно друштво за своје обавезе одговара целокупном
имовином.
Друштво са ограниченом одговорношћу је привредно друштво, које оснива једно или
више физичких или правних лица у својству чланова друштва ради обављања одређене
делатности под заједничким пословним именом. Друштво за своје обавезе одговара
целокупном својом имовином.
Акционарско друштво је привредно друштво, које оснивају једно или више физичких или
правних лица у својству акционара ради обављања одређене делатности под заједничким
пословним именом. Друштво за своје обавезе одговара целокупном имовином. Закон о
привредним друштвима предвиђа само отворена акционарска друштва. Отворено
1
акционарско друштво издавање акција и других хартија од вредности врши јавном

понудом у складу са Законом о привредним друштвима и законом који уређује тржиште
капитала. Одлука о издавању акција, односно других хартија од вредности мора да
садржи све њихове битне елементе, у складу са прописима којима се уређује тржиште
капитала.
1.2 Пословање радње (предузетника)
Релевантни прописи:
 Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр.36/2011 и 99/2011,
83/2014 и др. Закон 5/2015)
 Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени
гласник РС“ бр.99/11 и 83/2014)
 Правилник о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној
за регистрацију („Службени гласник РС“ бр. 6/2015; бр.42/16)
 Одлука о висини накнаде за послове регистрације и друге услуге које пружа
Агенција за привредне регистре („Службени гласник РС“ бр.119/13 ;
138/2014;31/16;60/2016)
Поступак регистрације предузетника покреће се подношењем Агенцији за привредне
регистре (АПР) уредно попуњене јединствене регистрационе пријаве оснивањa правних
лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника (ЈРППС). Ова
пријава може се поднети електронским путем посредством портала АПР или непосредно
у седишту АПР-а у Београду,Бранкова бр. 25, или у некој организационој јединици АПР-а
које се налазе у општинама са којима АПР има закључен споразум.
Поступак оснивања привредних субјеката се спроводи и преко једношалтерског система
регистрације који омогућава да привредни субјекти који се региструју у Агенцији за
привредне регистре, са регистрацијом оснивања истовремено добијају
регистарски/матични број који додељује Републички завод за статистику, порески
идентификациони број (ПИБ), који додељује Пореска управа, број осигураника пензијско-
инвалидског осигурања (ПИО), који издаје РФ ПИО и број осигураника здравственог
осигурања који издаје РФЗО.
Агенција за привредне регистре као подносилац јединствене пријаве, електронски
размењује податке са Централним регистром обавезног социјалног осигурања и то
податке које региструје у складу са Правилником о садржини Регистра привредних
субјеката и документацији потребној за регистрацију и који су садржани у решењу о упису
предузетника у Регистар привредних субјеката. Централни регистар, по прихватању
пријаве, подносиоцу јединствене пријаве издаје потврду о извршеној пријави – Образац
М-А. Агенција, као подносилац пријаве, затим обвезнику подношења пријаве доставља
потврду о извршеној пријави – Образац М-А, прилагањем потврде решењу о регистрацији
које уручује предузетнику.Регистрациона пријава оснивања је прописана, те се подноси на
прописаном обрасцу (ЈРППС).
Регистрациону пријаву подноси:

 физичко лице – предузетник
2
 лице које пуномоћјем овласти предузетник (уколико предузетник даје пуномоћје

лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране
органа надлежног за оверу потписа). Пуномоћје мора бити приложено при
подношењу регистрационе пријаве.
Пријаве се могу поднети:
 лично, у седишту АПР у Београду
 организационим јединицама АПР
 у општинама са којима АПР има закључен споразум (ако се регистрациона пријава
подноси у Општини, као датум и време њеног достављања узима се датум и време
њеног пријема у Агенцији)
 поштом (ако се регистрациона пријава подноси поштом, као датум и време њеног
достављања узима се датум и време њеног пријема у Агенцији, а не датум предаје
у пошти).
Подношење електронске пријаве:

Електронска пријава подноси се Агенцији путем корисничке апликације за пријем
електронске пријаве, којом се обезбеђује пријем електронских докумената и доказа о
уплати накнаде за регистрацију.
Први предуслов за подношење електронске регистрационе пријаве предузетника Регистру

привредних субјеката Агенције за привредне регистре је да подносилац поседује
електронски потпис, у складу са Законом о електронском документу, електронској
идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању ("Сл. гласник РС", бр.
94/2017) као и читач смарт картица или USB token (зависно од тога на ком се медију
налази електронски потпис).
Други предуслов за поношење е-пријаве за регистрацију предузетника је да подносилац

има могућност плаћања електронским путем коришћењем Visa или MasterCard платне
картице,
Трећи предуслов је да корисник има налог на систему за централизовано пријављивање

корисника Агенције за привредне регистре, ради приступа информационом систему.
Уколико нема - потребно је да креира налог на порталу за пријављивање корисника
Агенције за привредне регистре.
Када се кумулативно стекну напред наведена три услова, може се приступити креирању е-
пријаве, подношењу исте, дакле електонској регистрацији.
Потврда о примљеној пријави:

Потврда о примљеној пријави издаје се на захтев подносиоца пријаве приликом
непосредног подношења пријаве Агенцији. Нарочито садржи број под којим је пријава
заведена, датум и време пријема пријаве, врсту пријаве, податке о подносиоцу и списак
приложених докумената.
Потврда о примљеној електронској пријави доставља се на електронску адресу.
3
Потребна документација за оснивање предузетника:

 јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и
уписа у јединствени регистар пореских обвезника
 доказ о идентитету предузетника ( за домаће физичко лице фотокопија личне карте
а за странца фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте ако је издата)
 доказ о уплаћеној накнади за оснивање прописане Одлуком о накнадама за
послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција
 уколико се предузетник региструје за обављање делатности за коју се тражи
претходна сагласност надлежног органа, као услов за регистрацију АПР је
потребно поднети и решење надлежног органа у оригиналу или овереној копији.
За предузетнике, који испуњавају услове за регистрацију, АПР доставља Пореској управи
податке за доделу и одређивање ПИБ-а и за упис у јединствени регистар пореских
обвезника. Уколико су испуњени услови за доделу ПИБ-а, исти ће бити регистрован и унет
у Решење о оснивању предузетника. Уколико нису испуњени услови за доделу ПИБ-а,
предузетник ће бити регистрован и обавештен да се за доделу ПИБ-а обрати Пореској
управи.
Пословно име предузетника обавезно садржи следеће елементе:
 име и презиме предузетника
 ознаку пр или предузетник
 опис претежне делатности и
 седиште.
Пословно име може да садржи и посебан назив као и ознаке којима се ближе одређује
предмет пословања предузетника.
Резервација назива
Резервација назива покреће се подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о
уплати накнаде за резервацију назива. Приликом избора назива, оснивач - предузетник
претходно мора да провери на интернет страни АПР да ли већ постоји регистрован
предузетник са истим или сличним називом (чл.14. ст.1. тачка 8. Закона о поступку
регистрације у Агенцији за привредне регистре).
Пословно име предузетника мора да се разликује од назива другог предузетника тако да
не изазива заблуду о идентитету са другим предузетником, односно заблуду у погледу
предмета пословања.
Пословна банка – отварање рачуна

Приватни предузетник отвара текући рачун (раније жиро – рачун) код пословне банке. У
складу са одредбама Закона о платном промету („Службени гласник РС“ бр.3/2002,5/2003,
43/2004, 62/2006, 31/11 и 139/2014- др.закон), и пратећим одлукама, рачуни приватних
предузетника се воде код пословних банака, са могућношћу отварања рачуна у једној или
више пословних банака. Документа за отварање рачуна прописана Одлуком о условима,
начину отварања, вођења и гашења рачуна код Банке су следећа:
1. захтев за отварање рачуна – добија се у банци
4
2. решење о упису у регистар од стране надлежног органа

3. извод из пореске евиденције надлежног пореског органа који садржи његов порески
идентификациони број - ПИБ
4. картон депонованих потписа лица овлашћених за потписивање налога за
располагање средствима са рачуна потписан од овлашћеног лица и оверен
печатом, који ће се оверавати инструменти плаћања /на прописаном обрасцу –
добија се у банци/
5. оверу потписа лица овлашћених за заступање (на прописаном обрасцу ОП)
Делатност предузетника
Чл. 88. Закона о о привредним друштвима прописано је да се на делатност предузетника,
сходно примењују одредбе члана 4. овог Закона.
Предузетник може да обавља све делатности које нису законом забрањене за које
испуњава прописане услове, укључујући и старе и уметничке занате и послове домаће
радиности.
Посебним законом може се условити регистрација или обављање одређене делатности
издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа.
Приликом регистрације, предузетник не доставља потврду надлежних инспекцијских
служби о испуњености услова у погледу простора у коме се делатност обавља, осим код
производње, промета, дистрибуције, прераде и ускладиштења материја опасних и
штетних по здравље људи и животне средине, као и делатности за које други материјални
закони изричито прописују посебне услове, а дате сагласности имају претходни карактер
у односу на регистрацију. Испуњеност наведених услова проверава надлежни орган у
поступку редовног инспекцијског надзора.
Приликом подношења регистрационе пријаве оснивања оснивач – предузетник има
могућност да почетак обављања делатности одреди са даном доношења Решења о
регистрацији оснивања или да оснивање предузетника буде регистровано без податка о
датуму почетка обављања делатности. Од датума почетка обављања делатности
предузетнику почињу тећи све обавезе јавних прихода (порези, доприноси и остали јавни
приходи). У случају када је регистрација оснивања извршена без податка о датуму почетка
обављања делатности предузетник има обавезу да почетак обављања делатности
пријави Регистру накнадно регистрационом пријавом промене пријаве почетка обављања
делатности. Као почетак обављања делатности биће регистрован датум доношења
решења. Рок за решавање Регистрационе пријаве је 5 дана.
За питања која се односе на регистрацију предузетника, из делокруга рада Регистра
привредних субјеката информације се могу добити на сајту: preduzetnici@apr.gov.rs
Стари и уметнички занати

Правни основ: Правилник о одређивању послова који се сматрају страим и уметничким
занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу
посебне евиденције издатих сертификата, „Службени гласник РС „ бр.56/2012
Старим занатима сматрају се послови израде и дораде предмета на начин, под условима
и од материјала којима се чува и одржава израз традиционалног народног стваралаштва.
5
Уметничким занатима сматрају се послови обликовања племенитих материјала, камена,

метала, дрвета, текстила, стакла и других материјала, при чијој изради долази до
изражаја лични укус и вештина произвођача по његовој замисли или нацрту, односно по
замисли или нацрту другог лица.
Правилником о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима ,

односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу посебне
евиденције издатих сертификата ( Сл. Гласник РС“, бр. 56/2012), ближе се одређују
послови који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће
радиности, начин сертификовања истих и вођење посебне евиденције издатих
сертификата, који је донео министар надлежан за послове привреде.
Послови сертификације у области традиционалних заната у Министарству привреде

обављају се у Сектору за развој малих и средњих предузећа и предузетништва.
За информације које се односе на послове у области традиционалних заната, могу се

добити на сајту Министраства привреде Републике Србије: www.privreda.gov.rs .
1.3 Правне форме привредних друштава
Релевантни прописи:
 Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр.36/2011 и 99/2011,
83/2014 и др. Закон и 5/2015)
 Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени
гласник РС“ бр.99/11 и 83/2014 )
 Закон о јавним предузећима („Службени гласник РС“ бр. 15/2016)
 Закон о задругама ( „Сл.гласник РС“бр.112/2015)
 Правилник о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној
за регистрацију („Службени гласник РС“ бр. 6/15 и 42/16)
 Одлука о висини накнаде за послове регистрације и друге услуге које пружа
Агенција за привредне регистре („Службени гласник РС“ бр.119/13,138/2014;
45/2015;106/2015;32/16 и 60/2016)
Поступак оснивања привредних субјеката се спроводи преко једношалтерског система

регистрације који омогућава да привредни субјекти који се региструју у Агенцији за
привредне регистре, са регистрацијом оснивања истовремено добијају
регистарски/матични број, порески идентификациони број (ПИБ) и број осигураника
здравственог осигурања који издаје РФЗО.
Регистарски број додељује Републички завод за статистику, а преко Агенције за
привредне регистре.
6
Агенција по датом овлашћењу у јединственој регистрационој пријави (ЈРППС), доставља

надлежном ПИО Фонду пријаву на осигурање за оснивача који у пријави упише да не
заснива радни однос у привредном субјекту, и пријаву почетка обављања делатности.
Уколико оснивач наведе да заснива радни однос, у обавези је да самостално изврши
пријаву на осигурање ПИО Фонду а АПР ће овом Фонду извршити само пријаву
привредног субјекта као обвезника плаћања доприноса. Републичком заводу за
здравствено осигурање Агенција доставља податке потребне за регистрацију обвезника
плаћања доприноса.
Подносилац регистрационе пријаве оснивања може бити оснивач или лице које овласти
оснивач, у ком случају је потребно приложити и пуномоћје.
Уколико је оснивач правно лице, регистрациону пријаву у име правног лица оснивача
подноси лице, које је овлашћено да га заступа, односно лице које овласти заступник
правног лица оснивача, и у том случају његов потпис као властодавца мора бити оверен
од стране надлежног органа за оверу потписа.
Преузимање решења за привредна друштва

Решење о оснивању, промени и брисању може преузети:
1. заступник привредног друштва
2. лице које је заступник привредног друштва овластио за преузимање закључка.
Одустанак од захтева
Подносилац регистрационе пријаве може одустати од поднетог захтева за регистрацију
све до тренутка доношења решења којим се захтeв из регистрационе пријаве усваја.
Подносилац регистрационе пријаве може овластити друго лице да одустане од захтева
под истим условима под којим може овластити друго лице за преузимање решења
односно закључка.
Оснивачки акт, статут и уговори у вези са друштвом

Оснивачки акт је конститутивни акт друштва који има форму одлуке о оснивању ако
друштво оснива једно лице или уговора о оснивању ако друштво оснива више лица.
Приликом оснивања друштва, потписи на оснивачком акту оверавају се у складу са
законом којим се уређује овера потписа. У ортачком друштву, командитном друштву и
друштву са ограниченом одговорношћу оснивачком актом се уређује управљање
друштвом и друга питања за сваку поједину правну форму друштва.
Акционарско друштво поред оснивачког акта има и статут којим се уређује управљање
друштвом и друга питања.
Оснивачки акт и статут сачињавају се у писаној форми и региструју се у складу са законом
о регистрацији.
Пословно име
Привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је
регистровало у складу са законом о регистрацији.
Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва.
7
Назив је карактеристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других

друштава. Пословно име може да садржи опис предмета пословања друштва.
Правна форма се у пословном имену означава на следећи начин:
1) за ортачко друштво: „ортачко друштво“ или скраћеницом „о.д.“ или „од“,
2) за командитно друштво: „командитно друштво“ или скраћеницом „к.д.“ или „кд“,
3) за друштво са ограниченом одговорношћу: „друштво са ограниченом
одговорношћу“ или скраћеницом „д.о.о.“ или „доо“,
4) за акционарско друштво: „акционарско друштво“ или скраћеницом „а.д.“ или „ад“.
Пословно име садржи и друге елементе ако је то прописано законом.
Друштво може у пословању, поред пословног имена, да користи и скраћено пословно име,
под истим условима под којима користи пословно име.
Скраћено пословно име обавезно садржи назив и правну форму и региструје се у складу
са законом о регистрацији.
Израда печата
У складу са чл. 25 Закона о привредним друштвима, друштво (и предузетник), није дужно
да употребљава печат у пословним писмима и другим документима друштва, ако законом
није другачије прописано.
Међутим, Одлука Народне банке Србије која је донета на основу Закона о платном
промету („Сл. лист СРЈ“ бр. 3/02, 5/03 и Сл. гласник РС“ бр. 43/04, 62/06 и 31/11 и
139/2014), и објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 33/05, 25/09 и 113/13, о условима и начину
отварања, вођења и гашењу рачуна код банке, одређује употребу печата.
Од 1. октобра 2017. године је укинута обавеза употребе печата у платним услугама.
Народна банка Србије је 2017.године усвојила измене пет подзаконских аката из области
платног промета тако што је прецизирала одредбе које се односе на употребу печата
привредних субјеката. Усвојеним решењима јасно је наглашено да банке не могу да
одбију пружање платних услуга само због тога што клијент у свом пословању са банком не
жели да користи печат.
Претежна делатност привредног друштва

Закон о привредним друштвима, чл. 4. став 1. прописује да привредно друштво има
претежну делатност, а може обављати и све друге делатности које нису законом
забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.
За питања која се односе на регистрацију привредних друштава, из делокруга рада
Регистра привредних субјеката информације се могу добити на сајту: drustva@apr.gov.rs
Друштво са ограниченом одговорношћу

Уз уредно попуњену јединствену регистрациону пријаву оснивања правних лица и других
субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – друштво са ограниченом
одговорношћу, прилаже се:
8
 оснивачки акт друштва (одлука за једночлано или уговор за вишечлано друштво) са

овереним потписима чланова друштва
 доказ о идентититету чланова друштва (за домаће физичко лице - фотокопија
личне карте, а за странца - фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте,
ако је издата странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно
лице које није регистровано у Регистру које води Агенција за привредне регистре)
 одлука о именовању заступника ако није одређен оснивачким актом
 потпис заступника оверен од стране надлежног органа овере
 потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво до
оснивања, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или
процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у друштво до оснивања
 доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања и доказ о уплати накнаде за
регистрацију и објаву оснивачког акта
Уз пријаву се прилажу одлуке о именовању председника и чланова надзорног одбора, ако
је управљање друштва дводомно, а председник и чланови надзорног одбора нису
именовани оснивачким актом.
Приликом оснивања друштва први председник и чланови надзорног одбора могу се
именовати оснивачким актом.
Улози могу бити новчани и неновчани и изражавају се у динарима. Ако се уплата новчаног
улога врши у страној валути динарска противвредност улога обрачунава се по средњем
курсу Народне банке Србије на дан уплате улога. Минимални уписани основни капитал
(новчани или неновчани), износи најмање 100,00 динара (осим ако посебним законом није
прописан већи износ). Улог се приликом оснивања друштва са ограниченом одговорношћу
не мора уплатити односно унети, већ се мора само уписати, а у оснивачком акту се мора
одредити у ком року ће члан друштва уплатити односно унети улог. Рок за уплату не може
бити дужи од пет година и рачуна се од дана доношења оснивачког акта. Чланови
друштва стичу удео у друштву преузимањем обавезе уплате односно уношења улога.
Неновчани улози могу бити само у стварима и правима. Вредност неновчаног улога се
утврђује споразумом од стране свих чланова друштва или путем процене стручног лица
које је од надлежног државног органа овлашћено да врши процене одређених ствари и
права (судски вештак, ревизор или друго стручно лице). Уколико, у складу са чл. 56. и 57.
Закона о привредним друштвима није вршена процена вредности неновчаног улога,
сачињава се потврда о његовој вредности, у складу са чланом 58. Закона о привредним
друштвима која се доставља ради регистрације и објављивања.
Oртачко друштво
субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – ортачко друштво,
прилаже се:
 уговор о оснивању друштва са овереним потписима чланова друштва
 доказ о идентититету чланова друштва ( за домаће физичко лице - фотокопија
9

регистрацију и објаву оснивачког акта.
Командитно друштво
субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – командитно друштво,
 уговор о оснивању друштва са овереним потписима чланова друштва
 доказ о идентититету чланова друштва ( за домаће физичко лице - фотокопија
Акционарско друштво
субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – акционарско друштво,
 оснивачки акт друштва (одлука или уговор), са овереним потписима чланова
друштва
 статут друштва потписан од стране чланова друштва
 потврда кредитне институције о уплаћеним акцијама у новцу, односно процена
овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога или потврда надлежног
органа о процени вредности неновчаног улога у складу са законом,
 одлука о именовању директора, односно чланова одбора директора и председника
одбора директора, ако нису одређени статутом,
10
 одлука о именовању чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом

дводомно, ако нису одређени статутом,
 одлука о именовању чланова извршног одбора, ако је управљање друштвом
дводомно,
 одлука о именовању заступника друштва, ако нијсу одређени статутом
 потпис заступника оверен од стране надлежног органа овере,
Акционари који оснивају акционарско друштво потписују оснивачки акт, а њихови потписи
се оверавају у складу са законом којим се уређује овера потписа. Акционари који снивају
друштво потписују и први статут друштва. Уписане акције које се у складу са оснивачким
актом уплаћују у новцу, уплаћују се пре регистрације оснивања на привремени рачун код
пословне банке у Републици Србији. Пре регистрације друштва акционари који оснивају
друштво, дужни су да уплате, односно унесу улоге који представљају најмање 25%
основног капитала, при чему уплаћени износ новчаног дела основног капитала не може
бити нижи од износа минималног основног капитала који износи 3.000.000,00 динара.
1.4 Посебни случајеви регистрације делатности
Здравствена делатност
Правни основ:
- Закон о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ бр.107/05, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12,
45/2013 и др.закони 93/2014, 96/2015, 106/2015) и
- Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим
установама и другим облицима здравствене службе („Сл. гласник РС“ бр.112/2009,
50/2010, 79/2011 и 22/2013),
Оснивач приватне праксе (ординација лекара, односно стоматолога, поликлиника,
лабораторија, апотека, амбуланта), самостално обавља делатност као предузетник.Пре
почетка рада прибавља се акт надлежних органа, којим се потврђује испуњеност тражених
услова - инспекцијска решења.
Правилником су , прописани услови за обављање делатности у погледу кадрова, лекова,
просторија и опреме.
Издавачка делатност
Оснива се у форми радње (предузетник) или у форми предузећа (привредно друштво).
Законом о издавању публикација („Сл. гласник РС“ бр.37/91, 135/2004 и 101/05) утврђени
су услови за издавање публикација.
При регистрацији мора се навести претежна делатност - издавање публикација (Закон о
класификацији делатности („Сл. гласник РС“ 104/2009).
Агенција за књиговодствене услуге
Оснива се у форми предузетника тј. радње. Инспекцијско решење се не мора прибавити
пре почетка рада, већ се контрола о испуњености услова врши у поступку редовног
инспекцијског надзора. Поред општих услова, оснивач мора имати формално образовање
11
економске струке и лиценцу рачуновође тј. лиценцу овлашћеног рачуновође (зависно од

степена стручне спреме), издату од стране Савеза рачуновођа Србије.
Козметички салон
Оснива се у форми предузетника тј. радње. Поред општих услова, треба да се испуне и
посебни услови, који су регулисани:
- Правилником о посебним санитарним условима („Сл. гласник РС“ бр.125/04 и
47/2006)
- Правилником о ближим условима за обављање делатности пружања хигијенских
услуга, као и начину спречавања и преношења заразних („Сл. гласник РС“
бр.40/2017).
Продавница на мало – радња

Да би се отворила продавница, осим услова који су потребни за оснивање предузетника,
потребни су да се испуне и технички услови који су предвиђени Правилником о
минималним техничким условима за обављање промета робе и вршења услуга у
промету(„Сл. гласник РС“ бр.105/93;98/2009 и 62/2011).
Такође треба да буду испуњени и услови у погледу санитарно-хигијенских услова и ти
услови су прописани Правилником о санитарно-хигијенским условима за објекте у којима
се обавља производња и промет животних намирница и предмета опште употребе („Сл.
гласник РС“ бр.6/97 и 52/97).
Дом за стара лица
- Закон о социјалној заштити(„Сл. гласник РС“ бр.24/2011)
- Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне
заштите („Сл. гласник РС“ бр.42/2013)
Уколико дом за стара лица оснива физичко или правно лице, а не Влада Републике
Србије, може почети са радом тек када добије дозволу од надлежног министарства.
Неопходно је испунити услове, који су регулисани Правилником у погледу стручне спреме
запослених и техничких услова везаних за установу . Надлежне службе министарства, пре
доношења решења о упису у регистар установа за смештај, врше контролу објекта.
Дечији вртић
Могу се регистровати као установе, уз верификацију Министарства просвете и као
предузетници, уз одређене техничке услове.
Дечији вртићи регистровани као установе
Услови за оснивање предвиђени су Законом о основама система образовања и
васпитања („Сл. гласник РС“ 72/2009, 52/2011 и 55/2013, 35/2015 аутентично тумачење,
68/2015 и 88/17). Утврђивање остварености услова утврђује градска тј. општинска
просветна инспекција.
Дечији вртићи регистровани као предузетници
12
Васпитно образовни рад у дечијем вртићу обавља васпитач у складу са Законом о

основама система образовања и васпитања. Послове васпитача може да обавља лице
које има лиценцу. Лиценцу издаје на 5 година и продужава и води регистар Центар за
професионални развој запослених у образовању.
Вртић може почети са радом када Агенција за привредне регистре утврди да су испуњени
услови прописани законом.
Мењачница
Услови за обављање делатности мењачких послова регулисани су Одлуком о условима и
начином обављања мењачких послова („Сл. гласник бр. 93/2011;51/2015 и 3/2016).
Привредни субјект подноси захтев Девизном инспекторату за добијање овлашћења за
обављање мењачких послова. Девизни инспекторат проверава испуњеност услова и о
поднетом захтеву решава у року од 30 дана. Уколико су испуњени сви услови, банка
издаје овлашћење привредном субјекту за обављање мењачких послова.
Туристичка агенција
Према одредбама Закона о туризму („Сл. гласник бр.36/2009, 88/2010 и 93/12 и 84/2015) ,
у зависности од врсте послова које обављају, постоје две врсте агенција:
 туристичка агенција организатор туристичких путовања (организатор путовања),
 туристичка агенција посредник у продаји туристичког путовања(посредник)
Агенција организатор туристичких путовања се региструје као привредно друштво-
предузеће, а агенција-посредник као предузетник. И једна и друга се региструју код
Агенције за привредне регистре. Најчешћа правна форма у којој се оснива је привредно
друштво у форми друштва са ограниченом одговорношћу према Закону о привредним
друштвима.
Послови организовања туристичких путовања обављају се на основу акта о испуњености
услова-лиценце.
Лиценцу, на захтев подносиоца, издаје Регистратор туризма, решењем, са роком важења
од три године. Уз захтев за издавање лиценце подносе се докази о испуњености услова
прописаних чланом 52.Закона.
Делатности за које је потребна претходна сагласност као услов за регистрацију:

 здравствене делатности (ординације, апотеке, клинике) –решење инспектора
Министарства здравља о испуњености услова за обављање тражене делатности,
 ветеринарске ординације и апотеке – решење инспектора Министарства
пољопривреде, шумарства и водопривреде,
 такси превоз – уколико је Одлуком органа локалне самоуправе прописано да је
потребно да такси превозник испуњава и друге услове поред законом прописаних,
онда је потребно, да се уз регистрациону пријаву оснивања, достави и
документација прописана том Одлуком. Да ли такси превозник треба да поднесе и
додатну документацију, процењује се према општини у којој ће бити седиште такси
превозника
 промет оружја, делова за оружје и муниције – Решење Министарства
унутрашњих послова,
13
 обављање делатности од општег интереса и комуналне делатности – Уговор

надлежног општинског органа да је поверио обављање одређене делатности
предузетнику,
 послови заступања у осигурању – услов за регистрацију је дозвола Народне
банке о испуњености услова за обављање те делатности,
 послови стечајног управника – услов за регистрацију је лиценца Агенције за
лиценцирање стечајних управника,
 послови судских вештака – услов за регистрацију је решење о упису у регистар
сталних вештака,
 агенције за запошљавање – решење министарства надлежног за послове
запошљавања,
 психолошка саветовалишта – решење Министарства рада, запошљавања и
социјалне политике.
Делатност за чије обављање није потребан посебан пословни простор:

Правилником о одређивању делатности за чије обављање није потребан посебан
простор („Сл. гласник РС“ бр. 9/96) одређене су делатности за чије обављање није
потребан посебан простор, делатности које се могу обављати код наручиоца посла или
од места до места (постављање, оправка, монтажа и сл.). То су следеће делатности:

1) лимарска и грађевинско-браварска
2) инсталатерска за централно грејање и уређаје за аклиматизацију
3) инсталатерска за водовод, гасна постројења и канализацију
4) оправка и одржавање производа прецизне механике
5) оштрачка за све врсте сечива
6) поткивачка
7) заваривачка
8) услуге металопрерађивачког занатства домаћинствима
9) оправка и одржавање електричних апарата за домаћинство
10) оправка и одржавање радио, телевизијских и телефонских апарата и уређаја
11) оправка и одржавање електричних машина, апарата и уређаја
12) котларско-казанџијска
13) електроинсталатерска
14) млевење камена и минерала
15) вађење камена, песка и шљунка
16) зидарска и фасадерска
17) гипсарска и штуко-мермерска
18) тесарска
19) кровопокривачка
20) паркетарска
21) полагање подова од различитих материјала
22) молерска и фарбарска
23) постављање пећи и керамичких плочица
24) изолатерска за топлотне уређаје
25) асфалтерска
26) калдрмџијска
27) бунарџијска
14
28) бачварско-качарска
29) ролетнарске услуге
30) чишћење обуће
31) чишћење прозора, излога, фасада и сл.
32) аранжирање излога и других просторија
33) димничарска
34) фотографска, од места до места
35) услуге носача
36) услуге прања и чишћења тепиха
37) штимовање музичких инструмената
38) тапетарска и декоратерска делатност у домаћинствима
39) оправка кишобрана и сунцобрана
40) стаклорезачке услуге
41) сви послови домаће радиности
42) калемарска
43) подучавање стручним знањима, вештинама и спортским активностима
44) обучавање за рад на рачунарима
45) подучавање страних језика и давање часова из појединих предмета
Посебан простор није потребан ни за обављање делатности које, по својој природи, не

захтевају посебан простор. Те делатности су:
1) комерцијални послови на остваривању функције промета роба и услуга

2) услуге рекламе и економске пропаганде
3) књиговодствене услуге
4) послови пројектовања и израде техничке документације
5) економске, организационе и технолошке услуге
6) услуге обраде података
1.5 Удружења
У смислу Закона о удружењима („Службени гласник РС бр. 51/2009, 99/2011,), удружењем
се сматра добровољна и невладина, недобитна организација, заснована на слободи
удруживања више физичких или правних лица, основана ради остваривања и унапређења
одређеног заједничког или општег циља и интереса, који нису забрањени Уставом или
законом.
Удружење се оснива на неодређено или одређено време. Ако у оснивачком акту није
другачије одређено, сматра се да је удружење основано на неодређено време. Удружење
могу основати најмање три оснивача, с тим што најмање један од оснивача мора имати
пребивалиште, односно седиште на територији Републике Србије. Оснивачи удружења
могу бити пословно способна физичка или правна лица (домаћа или страна). Удружење се
оснива усвајањем оснивачког акта и статута и избором лица овлашћеног за заступање, на
оснивачкој скупштини удружења.
Удружење има назив а може имати и скраћени назив, који се одређује статутом и уписује у
регистар. Назив и скраћени назив удружења употребљавају се у правном саобраћају у
облику у коме су уписани у регистар. Од 01. маја 2013. године и у Регистру удружења је
омогућена резервација назива и то на начин и у поступку који је прописан Законом о
поступку регистрације у Агенцији.
15
Удружење има једно или више лица овлашћених за заступање удружења, изабраних,
односно именованих на начин утврђен статутом. За заступника удружења може бити
одређено само пословно способно физичко лице које има пребивалиште или боравиште
на територији Републике Србије.
Упис у регистар удружења је добровољан. Статус правног лица стиче даном уписа у
Регистар који води Агенција за привредне регистре као поверени посао.
Упис у Регистар се врши на основу пријаве за упис удружења у Регистар удружења.
Садржина и изглед пријаве одређена је Правилником о садржини и начину уписа и
вођења Регистра удружења („Сл. гласник РС“ бр.51/09; 80/2009). Пријаву за упис подноси
заступник удружења или лице које заступник овласти. Уз пријаву се подносе:
- оснивачки акт удружења
- два примерка статута
- записник са оснивачке скупштине
- акт о избору заступника удружења
- оверена фотокопија личне карте заступника удружења, односно оверена
фотокопија путне исправе и потврда о боравишту
- доказ о уплати накнаде за упис удружења у Регистар, у складу са Уредбом којом се
прописује висина накнаде за упис удружења у Регистар и друге услуге које пружа
Агенција у поступку вођења Регистра
- изјава законског заступника малолетног лица (ако је оснивач малолетно лице, са
навршених 14 година живота)
Уз пријаву за упис удружења у Регистар удружења, подноси се и Јединствена
регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у
јединствени регистар пореских обвезника (Образац ЈРППС), која је прописана
Правилником о додели пореског идентификационог броја правним лицима,
предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежна Агенција за
привредне регистре („Сл. гласник РС“ бр. 32/2009;70/2010;6/2012;11/2016 и 100/2016).
Удружење може да врши оне активности којима се остварују циљеви утврђени његовим
статутом. Удружење може непосредно да обавља и привредну или другу делатност којом
се стиче добит у складу са законом којим се усклађује класификација делатности, под
следећим условима:
1) да је делатност у вези са његовим статутарним циљевима;
2) да је делатност предвиђена статутом;
3) да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму потребном
за остваривање циља удружења.
4) да је делатност уписана у Регистар привредних субјеката, односно, удружење може
отпочети са обављањем ових делатности тек након уписа у Регистар.
Упис привредне делатности коју удружење непосредно обавља и којом стиче добит у
складу са Законом о удружењима, покреће се подношењем пријаве за упис привредне
делатности у Регистар привредних субјеката и доказа о уплати накнаде, сходно Одлуци о
накнадама за регистрацију и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре у
поступку вођења Регистра привредних субјеката и Регистра јавних гласила. По доношењу
Решења о упису привредне делатности удружења у Регистар привредних субјеката, тај се
16
податак по службеној дужности евидентира у Регистру удружења без доношења посебног

акта.
Удружење нема право да остварену добит од привредне или друге делатности
расподељује својим оснивачима, члановима, члановима органа удружења, директорима,
запосленима или са њима повезаним лицима.
Под повезаним лицима, у смислу овог закона, сматрају се лица која су као таква утврђена
законом којим се уређују привредна друштва.
1.6 Задруге
Законом о задругама ( „Сл.гласник РС“ бр.112/2015“), задруга је дефинисана као облик

организовања физичких лица која пословањем на задружним принципима добровољности
и солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања,
самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње, остварују своје
економске, социјалне и културне интересе.
Задруге се оснивају као земљорадничке – опште и специјализоване (воћарске, пчеларске
итд.), стамбене, потрошачке, занатске, здравствене, омладинске, студентске и ученичке,
као и друге врсте задруга за обављање производње, промета робе и вршења услуга, у
складу са Законом.
Регистрација се обавља у Агенцији за привредне регистре.
Документација коју је потребно приложити Агенцији за привредне регистреје:

уписа у јединствени регистар пореских обвезника - задруга,
 доказ о идентитету задругара (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а
за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата
странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно лице које није
регистровано у Регистру који води Агенција за привредне регистре),
 акт о оснивању (уговор потписан од стране свих оснивача),
 записник са оснивачке скупштине,
 задружна правила,
 потврда банке о уплати новчаног улога,ако се улог уплаћује, односно споразум
задругара о процени вредности неновчаног улога или процена вредности
неновчаног улога, ако се улог уплаћује односно уноси у залогу,
 одлука о именовању директора односно другог заступника задруге, ако није
одређен актом о оснивању,
 одлука о именовању председника и чланова управног одбора,
 одлука о именовању председника и чланова надзорног одбора,
 потпис лица овлашћеног за заступање оверен од надлежног органа овере,
17
Задружни савез
Задружни савез је самостална интересна и стручно-пословна организација, која се оснива

ради унапређења делатности задруга и заштите њихових заједничких интереса.
Регистрација:
уписа у јединствени регистар пореских обвезника – задружни савез,
 уговор о оснивању задружног савеза,
 одлука о именовању директора савеза односно другог заступника ако није одређен
уговором о оснивању,
 оверен потпис лица овлашћеног за заступање,
 правила задружног савеза,
1.7 Пољопривредна газдинства

Правни основ: Закон о пољопривреди и руралном развоју „Службени гласник РС“ бр.
41/2009 10/2013 - др. Закон и 101/16
Пољопривредно газдинство јесте производна јединица на којој привредно друштво,
земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник или
пољопривредник обавља пољопривредну производњу ( Закон о пољопривреди и
руралном развоју, Сл. Глсник РС бр. 41/2009 и 10/2013 - др.закон и 101/16).
На основу Закона о пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“ бр.41/2009 и

10/2013 и 101/16). Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за
аграрна плаћања, преузело је вођење Регистра пољопривредних газдинстава од
Министарства финансија – Управе за трезор.
Правилником о упису у Регистар пољопривредних газдинстава и обнови регистрације, као
и о условима за пасиван статус пољопривредног газдинства („Сл. гласник РС“ бр.17/2013
и 102/2015 и 6/2016), прописани су услови и начин уписа и вођења Регистра. У Регистар
се уписује пољопривредно газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта
на територији Републике Србије, на коме привредно друштво, земљорадничка задруга,
друго правно лице као што је установа, школа, манастир, црква и друга организација (у
даљем тексту: правно лице), предузетник и пољопривредник – физичко лице обављају
пољопривредну производњу.
Правилник о начину и условима уписа и вођења регистра пољопривредних газдинства,
обрасцима захтева за упис и промену података и прилога, документацији која се прилаже
уз захтев, начину чувању података, као и условима за пасивни статус пољопривредног
газдинства и уводна одредба ( Сл. Гласник РС бр. 111/2009, 21/2010, 89/2010, 22/2011 и
97/2011), овим правилником прописује се начин и услови уписа и вођења Регистра
пољопривредних газдинстава, услови и начин обнове регистрације у Регистру, образац
захтева за упис и обнову регистрације пољопривредног газдинства у Регистру, обрасци
18
прилога, документација која се прилаже уз захтев за упис и обнову регистрације, начин

чувања података уписаних у Регистар, као и услова за пасивни статус пољопривредног
газдинства.
Упис пољопривредних газдинстава је добровољан, бесплатан и није везан за рок, али

треба напоменути да само регистрована пољопривредна газдинства могу користити
средства намењена за премије, субвенције и кредитирање која се исплаћују из буџета
Републике Србије као и друге услуге државних саветодавних служби.
1.8 Закони који регулишу оснивање, регистрацију и пословање привредних

друштава, предузетника, удружења и задруга
Закон о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 36/2011 и 99/2011, 83/2014
и др.закон и 5/2015)
Овим законом уређује се правни положај привредних друштава, а нарочито њихово
оснивање, управљање, статусне промене, промене правне форме, престанак и друга
питања од значаја за њихов положај, као и правни положај предузетника.
Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. Гласник РС“ бр.
99/2011 и 83/2014).
Закон уређује поступак регистарције, евидентирања и објављивања података и
докумената који су предмет регистрације, евиденције и објављивања у регистрима и
евиденцијама које води Агенција за привредне регистре.
Закон о порезу на добит правних лица („Службени гласник РС“ бр.25/2001,
80/2002,43/2003, 84/2004,18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 и 108/2013, 68/2014 и
др.закон 142/20144, 91/2015 аутентично тумачење , 112/2015 и 113/2017).
Порески обвезник пореза на добит правних лица је привредно друштво, односно друго
правно лице, које је основано ради обављања делатности у циљу стицања добити (и
други субјекти одређени Законом). Основица пореза на добит правних лица је опорезива
добит која се опорезује по стопи од 15%. Порески период за који се обрачунава порез на
добит је пословна година. Пословна година је календарска година, осим у случају
престанка или отпочињања обављања делатности у току године, укључујући и статусне
промене (и др. случајевима одређеним Законом). Порески обвезник дужан је да
надлежном пореском органу поднесе пореску пријаву у којој је обрачунат порез и порески
биланс за период за који се утврђује порез. Обвезник пореза који у току године отпочне са
обављањем делатности дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 15 дана од дана
уписа у регистар надлежног органа.
Закон о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“ бр. 24/01,...8/13, 47/13, 48/13
и 108/13, 6/2014- усклађ.дин.изн.57/2014, 68/2014-др.закон 5/2015-усклађен
дин.изн,112/2015 и 5/2016-усклађ.дин.изн и 7/2017, 113/17 и 7/18 – усклађени дин. износи).
Порез на доходак грађана плаћају физичка лица која остварују доходак. Приход од
самосталне делатности представља један од прихода који подлеже порезу на доходак
грађана. Приходом од самосталне делатности сматра се приход остварен од привредних
делатности, укључујући и пружање професионалних и других интелектуалних услуга, као и
19
приход од других делатности, уколико се на тај приход по овом закону порез не плаћа по
другом основу. Обвезник пореза на приходе од самосталне делатности је физичко лице
које остварује приходе обављањем наведених делатности и свако друго физичко лице
које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на
додату вредност (предузетник). Опорезиви приход од самосталне делатности је
опорезива добит која се утврђује у складу са Законом, по стопи од 10%.
Закон о ПДВ („Службени гласник РС“ бр. 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007, 93/2012 и
108/2013, 68/14-др.закон,142/14 и 83/15;5/2016-усклађен дин.изн.108/2016, 7/2017
усклађени дин.изн и 113/2017).
Законом о порезу на додату уведен је ПДВ као општи порез на потрошњу који се
обрачунава и плаћа на испоруку добара и пржање услуга у свим фазама производње и
промета добара и услуга, као и на увоз добара. Порески обвезник је лице које самостално
обавља промет добара и услуга, у оквиру обављања делатности.
Закон о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС“ бр. 36/2009, 36/2011,
88/2011, 89/2015).
Законом о спољнотрговинском пословању уређује се спољнотрговинско пословање у
складу са правилима Светске трговинске организације ( СТО ) и прописима Европске уније
(ЕУ), као и надлежност Агенције за страна улагања и промоцију извоза.
Спољнотрговинско пословање је спољнотрговински промет робе и услуга и обављање
привредних делатности страног лица у Републици Србији и домаћег лица у другој држави
или царинској територији.
Царински закон („Службени гласник РС“ бр.18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 и
113/2017). Царинским законом уређује се царинско подручје, царински пограничнии појас,
царински прелаз, царинска роба, царински надзор и контрола, царинска ослобођења,
царинска вредност, царински поступак који се примењује на увоз робе у Србију, извоз
робе из Србије и транзит робе преко њене територије, права и обавезе лица која учествују
у царинском поступку, као и права и обавезе царинског органа у царинском поступку.
Закон о девизном пословању („Службени гласник РС“ бр. 62/2006, 31/2011, 93/2012,
119/2012, 139/2014).
Овим законом се уређују плаћања, наплаћивања и преноси у страним средствима
плаћања и у динарима.
Закон о доприносима за социјално осигурање („Службени гласник РС“ бр.84/04, 61/05,
62/06,5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11, 7/12, 8/13 и 47/13, 108/2013, 6/2014 усклађен
дин.изн.57/2014;68/2014-др.закон,5/2015-усклађен дин.изн,112/2015,5/2016-усклађен
дин.изн, 7/2017-услађен дин.изн, 113/17 и 2/18 – усклађени дин. Изн.)
Овим законом уређују се доприноси за обавезно социјално осигурање, обвезници
доприноса, основице, стопе, начин обрачунавања и плаћања доприноса. Доприносима се
обезбеђују средства за финансирање обавезног социјалног осигурања, и то пензијског и
инвалидског осигурања, здравственог осигурања и осигурања за случај незапослености.
Закон о заштити конкуренције („Службени гласник РС“ бр. 51/2009, 95/2013).
Овим законом уређује се заштита конкуренције на тржишту Републике Србије.
Закон о удружењима („Службени гласник РС“ бр.51/2009, 99/2011).
Овим законом уређују се оснивање и правни положај удружења, упис и брисање из
регистра, чланство и органи, статусне промене и престанак удружења, као и друга
питања значајна за рад удружења.
20
Закон о задругама ( „Службени гласник РС“ бр.101/05. и 34/06, 112/2015).

Законом о задругама регулише се статус задругара, оснивање, рад и друга питања од
значаја за задруге и задружне савезе.
2. ПОРЕЗИ И ДОПРИНОСИ
Основе пореског система у Србији

Ради финансирања остваривања права и извршења дужности које Република Србија,
градови и општине имају према Уставу и законима, прописани су следећи порези и
доприноси:
 Порези (на доходак грађана, на добит предузећа, на имовину, на наслеђе и поклон,
на пренос апсолутних права, на промет – ПДВ, акцизе, на употребу држање и
ношење одређених добара)
 Царине и друге увозне дажбине
 Таксе (административне, судске, комуналне, регистрационе, боравишне)
 Накнаде за коришћење добара од општег интереса ( вода, шума, путева,
земљишта, природног лековитог фактора, рудног блага)
 Доприноси (за пензијско и инвалидско осигурање, за здравствено осигурање, за
осигурање за случај незапослености)
 Локални јавни приходи (локални самодопринос, комунална такса, покрајинске и
општинске административне таксе, накнада за коришћење и уређивање
грађевинског земљишта, накнада за заштиту и унапређење животне средине)
 Остали јавни приходи (новчане казне, одузета имовинска корист, приходи које
својом делатношћу остваре државни органи, приходи од давања у закуп покретне и
непокретне државне имовине, приходи од концесија, приходи од продаје
друштвеног и државног капитала, приходи од донација)
2.1 Порез на приход од самосталне делатности и порез на добит, доприноси

Обавеза плаћања пореза и доприноса
Порез на приходе од самосталне делатности плаћа се по стопи од 10%, која се примењује
на основицу коју чини паушално утврђени приход. Пореску обавезу утврђује решењем
надлежни порески орган. Порез се плаћа у виду месечних аконтација у року од 15 дана по
истеку сваког месеца.
Порез на добит и порез на приход од самосталне делатности
Правни основ: Закон о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС“ бр. 25/01, 80/02,
43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/2012, 47/2013 и 108/2013, 68/2014- др.закон, 142/2014,
91/2015-аутентично тумачење, 112/2015 и 113/2017) и Закон о порезу на доходак грађана
(Службени гласник РС“ бр. 24/01,...8/13, 47/13, 48/13 и 108/13... 112/2015 и 5/2016-
усклађен дин.изн, 7/2017, 113/17 и 7/18 – усклађени дин. износи).
21
У наредној табели дат је упоредни приказ пореза на добит и пореза на приход од

самосталне делатности. Ова два пореза су на неки начин пандан један другоме. Оно што
је за предузећа порез на добит то је за радњу порез на приход од самосталне делатности.
Табела – Упоредни приказ пореза на добит и пореза на приход од самосталне
делатности
Порез на приход од самосталне

Порез на добит
Закон о порезу на доходак

По ком закону Закон о порезу на добит прaвних лица
грађана
Ко плаћа? Обвезник пореза на приходе од

Порески обвезник пореза на добитсамосталне делатности је
правних лица је привредно друштво, физичко лице које остварује
односно предузеће, односно другоприходе обављањем
правно лице које је основано радипривредних делатности,
обављања делатности у циљу стицањаделатности пољопривреде и
добити. шумарства, пружањем
професионалних и других
интелектуалних услуга (као и
приход од других делатности,
уколико се на тај приход не
плаћа порез по другом основу), и
свако друго физичко лице које је
обвезник пореза на додату
вредност.
Колика је стопа
15% 10%
пореза?
Колика је
основица? Основица пореза на добит предузећа јеОпорезиви приход од
опорезива добит која се утврђује усамосталне делатности је
складу са међународнимопорезива добит, која се
рачуноводственим стандардима иутврђује у пореском билансу
прописима којима се уређујеусклађивањем добити исказане у
рачуноводство и ревизија. билансу успеха, сачињеном у
складу са прописима којима се
уређује рачуноводство и
ревизија ако предузетник води
двојно књиговодство, односно у
складу са чланом 49. Закона о
порезу на доходак ако
предузетник води просто
књиговодство.
Основицу за приход од
самосталне делатности код
паушалаца је паушално
утврђени приход. Одређује
22
порески инспектор.
Да ли улази у Не, пошто се добит сматра приходомДа, улази у основицу за годишњи
основицу за правног лица. порез на доходак грађана.
плаћање
годишњег
пореза на
доходак
грађана?
Доприноси
Чланом 44. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање прописане су
стопе доприноса („Сл. гласник РС“ бр.84/04, 61/05, 62/06, 5/09,52/11,101/11, 7/12, 8/13 и
47/13, 108/2013, 6/2014 – усклађени дин.изн., 57/2014, 68/2014 – др.закон, 5/2015 -
усклађени.дин.изн, 112/2015 i 5/2016 – усклађени дин.изн, 7/2017-усклађен дин.изн,
113/17 и 2/18 - усклађен дин.изн.), и то:
1) за обавезно пензијско и инвалидско осигурање – 26%
2) за обавезно здравствено осигурање -10,3%
3) за осигурање за случај незапослености - 1,5%
Оснивач предузећа
Основица доприноса за запослене и за послодавце је зарада, односно плата и накнаде
зараде, односно плате у складу са законом који уређује радне односе, општим актом и
уговором о раду, односно решењем надлежног органа.
Притом, за осниваче који су у радном односу у сопственим фирмама, обрачунавају се и
плаћају порез и доприноси на исти начин као и за друге запослене.
Оснивач радње
Сагласно члану 22. став 3. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање,
основица доприноса је паушално утврђен приход у складу са законом који уређује порез
на доходак грађана
Предузетник који се определи да води пословне књиге, може да се определи за исплату
личне зараде, приликом подношења ЈРППС обрасца. Личном зарадом се сматра новчани
износ који предузетник исплати и евидентира у пословним књигама као своје месечно
лично примање, увећан за припадајуће обавезе из зараде. Ако се определи за исплату
личне зараде, предузетник је дужан да о томе у писаном облику достави обавештење
надлежном пореском органу, најкасније до 15. децембра текуће године за период од 1.
јануара наредне године.Предузетник који се определи за исплату личне зараде, овакво
опредељење не може да мења током пореског периода.
23
2.2 Паушално опорезивање
Паушално опорезивање прихода од самосталне делатности, уређено је:

- Законом о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“ бр.24/01, 80/02, 135/04,
62/06, 65/06, 31/09, 44/09,18/10, 4/11, 50/11, 91/11,7/12, 114/12, 8/13, 47/13, 48/13 и 108/13,
6/2014 усклађен дин.изн.,57/2014, 68/2014-др.закон усклађени дин.изн., 112/2015 и 5/2016-
усклађени дин.изн. и 7/2017-усклађен дин.изн, 113/17 и 7/18)
- Уредбом о ближим условима и критеријумима и елементима за паушално опорезивање
обвезника пореза на приходе од самосталне делатности („Сл. гласник РС“ бр 65/01, 45/02,
47/02, 91/02, 23/03, 16/04, 76/04, 31/05,25/13 и 119/13, 135/2014, 80/17 и 98/17 )
Предузетник који, с обзиром на околности, није у стању да води пословне књиге, осим
пословне књиге о оствареном промету, или коме њихово вођење отежава обављање
делатности, има право да поднесе захтев да порез на приходе од самосталне делатности
плаћа на паушално утврђен приход. Право на паушално опорезивање не може се
признати предузетнику:
1) који обавља делатност из области рачуноводствених, књиговодствених и
ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања
тржишта;
2) који обавља делатност из области: трговине на велико и мало, хотела и ресторана,
финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и друга лица;
4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез,
односно, чији је планирани промет када почиње обављање делатности-већи од
6.000.000 динара;
5) који је евидентиран као обвезник пореза на додату вредност у складу са законом
којим се уређује порез на додату вредност.
Предузетнику који трговинску или угоститељску делатност обавља у киоску, приколици
или сличном монтажном или покретном објекту може се, на његов захтев, одобрити да
порез плаћа на паушално утврђен приход, иако спада у горе наведене делатности.
Дакле, оснивач радње подноси Захтев за паушално опорезивање надлежном пореском
органу:
- до 30. новембра текуће године за наредну годину,
- у року од 15 дана од дана уписа у регистар надлежног органа,
- у року од 15 дана од дана пријема акта надлежног пореског органа којим се потврђује
брисање из евиденције за порез на додату вредност у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност.
Предузетник који почне обављање самосталне делатности (новооснована радња), у току
године, захтев за паушално опорезивање подноси у року од 15 дана од дана уписа у
регистар надлежног органа.
Захтев за паушално опорезивање предузетник подноси Пореској управи - надлежној
филијали на чијој територији је регистровано обављање делатности.Тај захтев садржи
следеће:
24
1) разлоге због којих предузетник сматра да није у стању да води пословне књиге,
односно разлоге због којих сматра да му њихово вођење отежава обављање
делатности;
2) износ укупног промета оствареног у години која претходи години за коју се утврђује
порез, односно износ планираног промета када почиње обављање делатности;
3) податке о чињеницама и околностима од значаја за утврђивање висине паушалног
прихода: место на коме се радња налази, опремљеност радње, број запослених
радника, тржишни услови у којима се делатност обавља, површина локала, старост
предузетника и његова радна способност и остале околности које утичу на
остваривање добити.
Порески орган је дужан да по захтеву предузетника за паушално опорезивање донесе
решење у року од 30 дана од дана подношења захтева. У случају да надлежни порески
орган не реши по захтеву у наведеном року, сматра се да је захтев за паушално
опорезивање прихваћен.
Паушални приход се утврђује, у складу са следећим критеријумима и елементима:
1) висина просечне месечне зараде по запосленом у Републици, општини, градској
општини, односно граду у којм нису формиране градске општине, остварене у
години која претходи години за коју се утврђује паушални приход (полазна
основица);
2) место на коме се радња налази;
3) број запослених радника;
4) тржишни услови у којима се делатност обавља;
5) површина локала;
6) старост обвезника и његова радна способност;
7) висина прихода обвезника, који под истим или сличним условима обавља исту или
сличну делатност;
8) остале околности које утичу на остваривање добити.
Код утврђивања паушалног прихода, надлежни порески орган узима у обзир и све доказе,
чињенице и податке до којих је дошао путем контроле и на други начин.
То значи да надлежни порески орган цени све околности у конкретном случају
(критеријуми, полазна основица и елементи), који су од значаја за утврђивање висине
паушалног прихода.
2.3 Порез на додату вредност
Правни основ : Закон о порезу на додату вредност („Сл. Гласник РС“ бр 84/04, 86/04,
61/05, 61/07, 93/12, 108/2013 и 6/2014, 68/14 и др.закон, 142/14, 83/15,5/2016 – усклађени
дин.изн.,108/16, 7/2017-усклађни дин.изн и 113/2017.)
ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и
пружање услуга, у свим фзама производње и промета добара и услуга, као и на увоз
добара.
Стопе ПДВ-а су 20% и 10%. Промет већине добара и услуга опорезован је са 20%. По
посебној стопи од 10% опорезује се промет хлеба, млека, хране, лекова, уџбеника,
25
дневних новина и других добара, а постоје и ослобођења од ПДВ-а у одређеним

случајевима (у складу са чл. 24. Закона).
Све фирме које су у ПДВ систему, одређују цене своје робе и услуга без ПДВ. На ту цену
додају ПДВ, формирајући на тај начин продајну цену.
Обвезник који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет већи од 8 милиона
динара, има обавезу евидентирања за ПДВ.
Посебан поступак опорезивања имају мали порески обвезници. Малим обвезником, у
смислу овог закона, сматра се лице које врши промет добара и услуга на територији
Републике Србије и/или у иностранству, а чији укупан промет добара и услуга у
претходних 12 месеци није већи од 8 милиона динара, односно које при отпочињању
обављања делатости процењује да у наредих 12 месеци неће остварити укупан промет
већи од 8 милиона динара.
Мали обвезник не обрачунава ПДВ за извршен промет добара и услуга, нема право
исказивања ПДВ у рачунима, нема право на одбитак претходног пореза и није дужан да
води евиденцију прописану овим законом.
Мали обвезник може да се определи за обавезу плаћања ПДВ подношењем евиденционе
пријаве у било које време у току године, надлежном пореском органу. У том случају,
обавеза плаћања ПДВ траје најмање две године. По истеку овог рока, обвезник може да
поднесе захтев за престанак обавезе плаћања ПДВ надлежом пореском органу.
Радња, уколико жели да буде паушално опорезована, не сме бити евидентирана за
плаћање ПДВ-а. У случају евидентирања у систем ПДВ, обвезник губи статус паушалца.
2.4 Примена прописа о фискалним касама
Пореска управа – увођење фискалних каса

Правни основ: Закон о фискалним касама („Сл. гласник РС „ бр. 135/04, 93/12) и Уредба о
одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета
преко фискалне касе („Службени гласник РС“ бр.61/10, 101/10, 94/11, 83/12 и 59/13 и
100/14). Приватни предузетници су у обавези да набаве фискалну касу преко овлашћеног
произвођача, односно сервисера.
Ко има обавезу увођења фискалне касе:

Фискалну касу морају да имају сва мала трговинска предузећа и самосталне трговинске
радње, власници самосталних трговинских радњи које раде преко киоска и сличних
објеката (трафике), самосталне трговинске радње и угоститељске радње које паушално
плаћају порез, као и остали порески обвезници који врше промет производа на мало или
пружају услуге грађанима. Обавезе евидентирања промета преко фискалне касе
ослобођени су предузетници који плаћају порез на приходе од самосталне делатности на
паушално утврђени приход, а који обављају производну делатност, при чему у оквиру
производне делатности продају сопствене производе, односно пружају услуге физичким
лицима везане за производну делатност којом се баве.
26
Ко нема обавезу увођења фискалне касе:

Правни основ: Уредба о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза
евидентирања промета преко фискалне касе ( „Службени гласник РС“, бр. 61/10, 101/10,
94/11, 83/12, 59/13, 100/14)
Фискалну касу не морају да имају порески обвезници који се баве следећим
делатностима:
 трговином на мало посредством поште или интернета,
 железнички превоз путника, даљински и регионални,
 железнички превоз терета
 градски и приградски копнени превоз путника
 остали превоз путника у копненом саобраћају
 друмски превоз терета
 услуге пресељења
 превоз путника унутрашњим пловним путевима
 превоз терета унутрашњим пловним путевима
 ваздушни превоз путника
 ваздушни превоз терета
 услужне делатности у копненом саобраћају
 такси превозници,
 финансијске услуге, осим осигурања и пензијских фондова
 осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног
осигурања
 поштанске активности,
 здравствене делатности – здравствене услуге које се обезбеђују из средстава
обавезног здравственог осигурања,
 правни послови изузев активности јавних бележника и извршитеља
 услуге редовног чишћења зграда
 Услуге осталог чишћења зграда и опреме
 Услуге осталог чишћења
 Обавезно социјално осигурање
 Образовање
 Остали смештај -студентски и ђачки домови;
 Делатности приказвања кинематографских дела;
 Телекомуникације
 Помоћне делатности у пружању финансијских услуга и осигурања
 Социјална заштита са смештајем;
27
 Социјална заштита без смештаја;

 Стваралачке , уметничке и забавне делатности
 Делатност библиотека, архива, музеја, галерија и збирки и остале културне
 Коцкање и клађење
 Спортске, забавне и рекреативне делатности
 Делатност верских организација
 Поправка обуће и предмета од коже
 Поправка сатова и накита
 Појединачне делатности у оквиру следећих група, и то:
 Остала трговина на мало изван продавница, тезги и пијаца и то:
- продајом преко аутомата.,
- продајом преко путујућих продаваца – улична продаја сладоледа, лозова,
кокица и штампе (колпортери)
 Ветеринарске делатности- Примарна теренска здравствена заштита животиња,
послови из Програма мера здравствене заштите животиња, послови
дезинфекције и дератизације у објектима у којима се држе и узгајају животиње и
активности на спречавању појављивања, ширења и сузбијања заразних болести
код животиња
 Остале непоменуте личне услужне делатности- активност чистача ципела,
носача, лица за наплату паркирања аутомобила.
Делатности за које не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне
касе, сматрају се и делатности које обавља предузетник који плаћа порез на
приходе од самосталне делатности на паушално утврђени приход и који није
обвезник пореза на додату вредност, и то:
 Поправка металних производа,
 Поправка машина,
 Поправка електронске и оптичке опреме,
 Поправка електронске опреме
 Поправка и одржавање бродова и опреме
 Поправка и одржавање друге транспортне опреме
 Поправка остале опреме
 Уклањање оспадних вода
 Скупљање отпада који није опасан
 Рушење објеката
 Припрема градилишта
 Испитивање терена бушењем и сондирањем
 Постављање електричних инсталација
28
 Постављање водоводних, канализационих, грејних и климатизационих

система
 Остали инсталациони радови у грађевинарству
 Малтерисање
 Уградња столарије
 Постављање подних и зидних облога
 Бојењи и застакљивање
 Остали завршни радови
 Кровни радови
 Остали непоменути специфични грађевински радовиОдржавање и поправка
моторних возила
 Фотографске услуге
 Услуге одржавања објеката
 Услуге уређења и одржавања околине
 Поправка рачунара и периферне опреме
 Попоравка комуникационе опреме
 Поправка електронских апарата за широку употребу
 Поправка апарата за домаћинство и кућне и баштенске опреме
 Одржавање и поправка намештаја
 Поправка осталих личних предмета и предмета за домаћинство
 Прање и хемијско чишћење текстилних и крзнених производа
 Делатност фризерских и козметичких салона
 Погребне и сродне делатности
 Делатности за које не постоји обавеза евидентирања промета преко
фискалне касе сматрају се и:
 Делатности из Закона о комуналним делатностима („Службени гласник РС“ ,
Бр. 88/11), осим пружања услуга на пијацама : издавање у закуп објеката,
тезги и простора на њима
 Послови из Правилника о одређивању послова који се сматрају старим и
уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начину
сертификовања истих и вођењу посебне евиденције издатих сертификата
(„Службени гласник РС“,број 56/12),осим каменорезачког заната (из члана 2.
став 2.тачка 26) тог правилника.
 Испорука хране и пића и пригодних сувенира на културним и спортским
манифестацијама, музичким фестивалима, сајмовима, изложбама, вашарима
и сличним манифестацијама код којих се плаћање добара и услуга врши
интерним картицама издатим од стране организатора манифестације, под
условом да се подаци о врсти добра, количини, малопродајној цени и
пореској стопи обезбеђују електронским путем.
29
Где се могу добити подаци о фискализацији и фискалним касама:

Порески обвезници могу у организационим јединицама Пореске управе (филијале и
експозитуре) да добију све потребне информације о фискализацији, овлашћеним
произвођачима, овлашћеним сервисима и сл., као и о роковима за увођење фискалних
каса и евидентирање промета.
Од увођења фискалне касе ослобођени су и пољопривредни произвођачи и власници
самосталних занатских радњи који на пијачним тезгама и сличним објектима продају
пољопривредне производе и сопствене производе занатства и домаће радиности.
Истовремено, приликом уговарања о набавци фискалне касе врши се и набавка
терминала за даљинско очитавање података /ГПРС/, чиме се заокружује процес
фискализације и уједно омогућава ефикаснију и рационалнију контролу пореских
обвезника.
ГПРС НЕ МОРАЈУ да набаве продавци који врше промет добара на пијачним тезгама и
они чија делатност захтева честу промену места на којем се врши продаја добара,
односно пружање услуга.
2.5 Порески идентификациони број
- Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. Гласник РС“ бр
80/02...93/12, 47/2013 и 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 аутентично тумачење
112/2015 и 15/2016 и 108/2016)
- Правилник о пореском идентификационом броју («Сл. гласник РС», бр. 57/03,
68/03, 32/09, 48/10).
На основу одредаба Закона о пореском поступку и пореској администрацији, порески
идентификациони број (ПИБ) се додељује физичким лицима, предузетницима и правним
лицима у циљу идентификације пореских обвезника. ПИБ је јединствени и једини број
физичког лица, предузетника и правног лица за све јавне приходе и задржава се до
престанка статуса пореског обвезника.
Подношењем јединствене регистрационе пријаве за оснивање привредног субјекта и упис
у Регистар пореских обвезника на једном шалтеру – у АПР-у, подносилац добија решење
о регистрацији оснивања привредног субјекта заједно са пореским идентификационим
бројем (ПИБ), у року који је прописан Законом о регистрацији привредних субјеката и који
не траје дуже од 5 дана од подношења пријаве.
ПИБ су дужни да имају:
 резидентно правно лице;
 државни орган и организација, орган и организација територијалне аутономије или
локалне самоуправе, без својства правног лица;
 резидентни предузетник;
30
 резидентно физичко лице (осим резидентног предузетника) које остварује приходе

или поседује имовину који подлежу опорезивању;
 стална пословна јединица нерезидентног правног лица;
 нерезидентно правно лице које одређује пуномоћника (у складу са одредбом члана
14. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији);
 нерезидентно физичко лице које одређује пуномоћника (у складу са одредбом
члана 14. став 2. наведеног закона).
Поступак, начин и рокови одређивања пореског идентификационог броја, као и садржај и
облик пријаве за регистрацију пореског обвезника, уређени су Правилником о пореском
идентификационом броју.
3. ПОДСТИЦАЈИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ПРЕКО ПОРЕСКЕ УПРАВЕ
Послодавац-правно лице, предузетник, предузетник паушалац или предузетник

пољопривредник који започне обављање делатности после 31. марта 2014. године и који
запосли ново лице, има право на повраћај дела плаћених пореза и доприноса за обавезно
социјално осигурање на терет запосленог и на терет послодавца, по основу зараде за
новозапослено лице, исплаћене закључно са 31. децембром 2019. године и то:
1) 65% ако је засновао радни однос са најмање једним, а највише са девет

новозапослених лица;
2) 70% ако је засновао радни однос са најмање 10, а највише са 99 новозапослених лица;
3) 75% ако је засновао радни однос са најмање 100 новозапослених лица;
Предузетник, предузетник паушалац или предузетник пољопривредник, који

заснивањем радног односа са новозапосленим лицем повећа број запослених најмање за
два у односу на број запослених који је послодавац имао на дан 31. октобра 2015. године,
има право на повраћај 75% плаћених пореза и доприноса за обавезно социјално
осигурање на терет запосленог и на терет послодавца, по основу зараде за
новозапослено лице, исплаћене закључно са 31. децембром 2019. године.
Новозапосленим лицем сматра се лице са којим је послодавац закључио уговор о раду у

складу са законом којим се уређују радни односи, које је пријавио на обавезно социјално
осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања и које је пре заснивања
радног односа код Националне службе за запошљавање било без прекида пријављено
као незапослено најмање шест месеци, а лице које се сматра приправником најмање три
месеца
Почев од 01.10.2018. године, послодавац – новоосновани предузетник, који је уписан

у регистар надлежног органа, односно организације закључно са 31.12.2020. године, може
у периоду од 12 месеци од дана када је основан да оствари право на ослобођење од
плаћања пореза и доприноса по основу зараде оснивача, односно по основу личне зараде
предузетника, као и по основу зараде запослених и то највише за девет новозапослених
лица са којима је засновао радни однос.
31
Збир ослобођења појединачно за свако лице у периоду коришћења олакшице, не

може бити виши од троструког износа просечне годишње зараде у години која претходи
години у којој је регистрован предузетник. Право на олакшицу престаје по истеку периода
од 12 месеци од дана оснивања, односно на дан када се изврши исплата зараде оснивача
односно зарада предузетника, која у збиру са осталим зарадама прелази износ
троструког износа просечне годишње зараде.
Право на ослобођење од плаћања пореза и доприноса, лице које је оснивач односно

предузетник, може да оствари само једном као новоосновани субјекат и то у својству или
као оснивач или као предузетник, под условом:
1) да је новоосновани предузетник пријављен на обавезно социјално осигурање у
Централни регистар обавезног социјалног осигурања
2) да је послодавац закључио уговор о раду са новозапосленим лицима у складу са
законом којим се уређују радни односи и да је та лица пријавио на обавезно социјално
осигурање у Централни регистар обавезног социјалног осигурања
3) да у периоду за који остварује право на ослобођење то право може да оствари за
највише девет новозапослених који испшуњавају услове;
4) да су оснивач као и предузетник, у периоду од најмање шест месеци непрекидно
пре дана регистровања, код Националне службе за запошљавање били пријављени као
незапослени или да су у периоду од 12 месеци пре дана регистровања стекли средње,
више или високо обрзовање у складу са законом.
4. МАРКЕТИНГ
Маркетинг је концепт пословања оријентисан према купцима. У овом концепту

пројектовање производа и услуга почиње од потреба потрошача, а као циљ деловања
поставља се задовољство потрошача.
Већина власника малих бизниса маркетинг сматра трошком, јер га изједначава са
промоцијом или рекламирањем.
Основни елемтни Маркетинг плана су:

 информације о тржиштима на којима послујете и актуелним тржишним кретањима,
 опис ваше организације и производа/услуга,
 планиране маркетинг активности,
 маркетинг циљеви и стратегија,
 начин мерења успеха.
Маркетинг план обично наводи маркетинг активности које ћете спроводити током
одређеног временског периода.
Маркетинг концепт има четири основна елемента:
 Производ- треба пројектовати да задовољи потребе потрошача и буде конкурентан
32
 Цена- се односи на цену производа или услуге

 Дистрибуција- пласман производа и услуга до потрошача
 Промоција- поред реклама укључује и друге видове промоције: промотивне
распродаје, наградне игре, личну продају
Комбинација ових елемената назива се маркетинг микс.
Дигитални маркетинг нуди бројне предности за предузетнике, јер им пружа разне

могућности да тржишту понуде своје услуге и производе уз далеко ниже трошкове
промоције него што је то могуће остварити путем традиционалног маркетинга.
Оглашавање на друштвеним медијима проналазе нови клијенти који ће делити ваше

садржаје без икаквог интереса само зато што су им се свидели.Ова врста рекламе је
неоптерећујућа. Друштвеним мрежама и даље доминира Facebook који има преко
милијарду корисника. Због тако великог броја на овој социјалној мрежи оглашавање је и
назаступљеније.Twitter вам омогућава да таргетирате људе на основу њиховог тренутног
интересовања.Предност Linkedinа је у томе што га посећују пословни људи и што ће ваш
оглас бити виђен од стране оних који су слични вама. Интернет маркетинг представља
скуп стратегија и техника које користе Интернет као канал пословне комуникације. За
велики број малих предузетника online продаја или електронска трговина има велики
значај у освајању дефинисаних тржишних сегмената и купаца. Сваки нови купац за малог
предузетника значи већи изглед за опстанак у бизнису. Флексибилност у пословању и
прилагођавање потребама тржишта и новим трендовима је главна предност малих
бизниса у односу на велике тржишне играче. Задатак сваког предузетника је да активно
ради на коришћењу савремених информационих решења у циљу одржања и развоја
бизниса. Online продаја најједноставније дефинисано значи учинити производ/услугу
доступним купцима из фотеље. Највећи проблем предузетника у Србији је реализација
самог плаћања. Купац уплату може извршити електронски, уплатом на текући рачун или
приликом испоруке призвода.
5. САВРЕМЕНЕ ФОРМЕ ПОСЛОВАЊА
Пословни инкубатори - су један од инструмената подршке при формирању нових

и одрживих предузећа. Пословни инкубатори пружају непосредну подршку почетницима у
пословању, у периоду када су најосетљивији и најподложнији неуспеху. Примарна улога и
циљ пословних инкубатора је да кроз сет услуга , подстичу креирање успешних предузећа
са тежњом да иста при напуштању инкубатора буду финансијски одржива.
Врсте услуга које инкубатор пружа могу се поделити на:
а) Најам пословног простора по повољнијим условима од тржишних
б) Заједничке услуге: коришћење заједничких просторија, канцеларијска опрема и остала
инфраструктура пословног инкубатора
в) Пословно саветодавне услуге (планирање, менаџмент,маркетинг) и административне
услуге (правне, рачуноводствене и сл.), консалтинг (специјализовани или општи),
менторинг (од стране успешних и искусних пословних људи)
г) Умрежавање и подстицај на сарадњу између предузетника унутар инкубатора и
умрежавање са спољним партнерима
д) Организација тренинга и обука (сходно потребама клијената).
Пријем и избор клијената инкубатора врши се путем јавног позива (конкурса).
Фазе пословне инкубације: преинкубациони, инкубациони и постинкубациони период.
33
Инкубациони период се разликује од инкубатора до инкубатора и обично траје између три

и пет година. Овакав вид ограничења дужине могућег боравка корисника услуга у
пословном инкубатору у функцији је њиховог потпуног и што бржег осамостаљивања.
Пословни инкубатори се могу груписати на много начина, али у Републици Србији
су до сада идентификоване следеће врсте инкубатора и то:
-Производни инкубатор
-Услужни инкубатор
-Мешовити инкубатор (производни и услужни)
-Социјални инкубатор (помаже угроженим категоријама покретања пословања)
Кластер - је концепт повезивања предузетника унутар једног индустријског сектора,

уз чврсту сарадњу са научним и државним установама, најчешће на регионалном или
националном нивоу ради бољег пласмана одређене врсте производа. Поделом рада
између чланова кластера и стварањем заједничких пројектних или институционалних
иницијатива и инфраструктуре, усавршавају се програми и смањују трошкови, чиме се
осигурава лакше финансирање истраживања и развоја. Главна покретачка снага кластера
је образовање и јачање конкурентности. У том смислу кластери су покретачи раста и
иновативности.
Научно-технолошки паркови јесу врста индустријског парка. Они представљају

агломерацију малих и средњих предузећа у домену високих технологија повезану са
образовним или истраживачким институцијама која обезбеђује инфраструктуру и услуге
за активности окупљених МСП, првенствено некретнине и пословни простор, олакшава
процес трансфера технологије и намењен је подстицају привредног развоја региона у
коме се налазе. У НТ парку се окупљеним фирмама пружа читав спектар услуга које им
доносе битне предности у односу на конкуренцију.
Социјално предузетништво - Социјална предузећа могу бити различита по

организацији и структури, али сва имају врло јасну социјалну и јавну сврху-остварени
профит реинвестирају и непрофитна су, а користе се предузетништвом ради остваривања
свог социјалног циља. У оквиру глобалне праксе социјалног предузетништва постоји много
различитих схватања, искуства и струја. Социјална предузећа могу пружити социјалне
услуге угроженим категоријама становништва или услуге од јавног интереса. Често су
социјална предузећа усмерена на радну интеграцију и инклузију неке од угрожених
друштвених група, при чему та предузећа комбинују пословни простор са обављањем
функције од ширег друштвеног значаја.Тиме савремена социјална предузећа
представљају одговор на друштвене проблеме на које држава није одговорила. Социјална
предузећа такође могу радити у областима нетрадиционалним за социјалну економију као
што су нпр.локални развој, културне услуге, заштита животне средине, рециклажа и
еколошки менаџмент. У многим европским земљама социјална предузећа због користи
коју остварују и вредности које стварају у друштву имају одређене фискалне бенифиције.
34

VODIČ Iz Osnova Preduzetništva 2018

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

VODIČ Iz Osnova Preduzetništva 2018

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ВОДИЧ ИЗ ОСНОВА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

1. ПРАВНИ АСПЕКТ БИЗНИСА

1.1 Правни облици оснивања

акционарско друштво издавање акција и других хартија од вредности врши јавном

1.2 Пословање радње (предузетника)

Регистрациону пријаву подноси:

 лице које пуномоћјем овласти предузетник (уколико предузетник даје пуномоћје

Подношење електронске пријаве:

Први предуслов за подношење електронске регистрационе пријаве предузетника Регистру

Други предуслов за поношење е-пријаве за регистрацију предузетника је да подносилац

Трећи предуслов је да корисник има налог на систему за централизовано пријављивање

Потврда о примљеној пријави:

Потребна документација за оснивање предузетника:

Пословна банка – отварање рачуна

2. решење о упису у регистар од стране надлежног органа

Стари и уметнички занати

Уметничким занатима сматрају се послови обликовања племенитих материјала, камена,

Правилником о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима ,

Послови сертификације у области традиционалних заната у Министарству привреде

За информације које се односе на послове у области традиционалних заната, могу се

1.3 Правне форме привредних друштава

Поступак оснивања привредних субјеката се спроводи преко једношалтерског система

Агенција по датом овлашћењу у јединственој регистрационој пријави (ЈРППС), доставља

Преузимање решења за привредна друштва

Оснивачки акт, статут и уговори у вези са друштвом

Назив је карактеристични део пословног имена по коме се то друштво разликује од других

Претежна делатност привредног друштва

Друштво са ограниченом одговорношћу

 оснивачки акт друштва (одлука за једночлано или уговор за вишечлано друштво) са

 одлука о именовању заступника ако није одређен оснивачким актом

 одлука о именовању чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом

1.4 Посебни случајеви регистрације делатности

економске струке и лиценцу рачуновође тј. лиценцу овлашћеног рачуновође (зависно од

Продавница на мало – радња

Васпитно образовни рад у дечијем вртићу обавља васпитач у складу са Законом о

Делатности за које је потребна претходна сагласност као услов за регистрацију:

 обављање делатности од општег интереса и комуналне делатности – Уговор

Делатност за чије обављање није потребан посебан пословни простор:

Посебан простор није потребан ни за обављање делатности које, по својој природи, не

1) комерцијални послови на остваривању функције промета роба и услуга

податак по службеној дужности евидентира у Регистру удружења без доношења посебног

Законом о задругама ( „Сл.гласник РС“ бр.112/2015“), задруга је дефинисана као облик

Регистрација се обавља у Агенцији за привредне регистре.

Документација коју је потребно приложити Агенцији за привредне регистреје:

Задружни савез је самостална интересна и стручно-пословна организација, која се оснива

1.7 Пољопривредна газдинства

На основу Закона о пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“ бр.41/2009 и

прилога, документација која се прилаже уз захтев за упис и обнову регистрације, начин

Упис пољопривредних газдинстава је добровољан, бесплатан и није везан за рок, али

1.8 Закони који регулишу оснивање, регистрацију и пословање привредних

Закон о задругама ( „Службени гласник РС“ бр.101/05. и 34/06, 112/2015).

Основе пореског система у Србији

2.1 Порез на приход од самосталне делатности и порез на добит, доприноси

У наредној табели дат је упоредни приказ пореза на добит и пореза на приход од

Порез на приход од самосталне

Закон о порезу на доходак

Ко плаћа? Обвезник пореза на приходе од

2.2 Паушално опорезивање

Паушално опорезивање прихода од самосталне делатности, уређено је:

дневних новина и других добара, а постоје и ослобођења од ПДВ-а у одређеним

2.4 Примена прописа о фискалним касама

Пореска управа – увођење фискалних каса

Ко има обавезу увођења фискалне касе: