UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

SEMINARSKI RAD

Predmet:Pouzdanost i bezbednost sistema

Tema: Pokazatelji operatera

Mentor: Student:
Bojan Bjelić Maja Paunović 15011

NIŠ, 2018
 Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................3

1.Standard IEC 300-3-8..............................................................................................................4

2.Pokazatelji pouzdanosti operatera............................................................................................7

Zaključak...................................................................................................................................12

Literatura...................................................................................................................................13
 Uvod

Shvatanje da osnovu pouzdanosti proizvodnih sistema čini pouzdan tehnički system

rezultiralo je visoko pouzdanom tehnikom I tehnologijom. Međutim, I u visoko pouzdanim
tehničkim sistemima I tehnološkim procesima dolazi do otkaza čiji je inicfijalni uzrok van
njih samih. Ako se izuzmu uzroci koji su rezultat delovanja okruženja na posmatrani system ,
najčešći faktori nepuzdanosti sistema jesu propusti, pogrešno ili neblagovremeno izvršeni,
odnosno neizvršeni zadaci od strane ljudi.

7
 Tehnološka rešenja za povećanje pouzdanosti sistema zaštite

Kao što je već istaknuto, kada se radi o sistemima zaštite razlike između podataka za
određivanje pouzdanosti i bezbednosti ne postoje, s obzirom da svako narušavanje funkcije
(otkaz u smislu pouzdanosti) znači i gubitak sposobnosti za redukciju rizika (otkaz u smislu
bezbednosti).
Sistem zaštite vrši zaštitnu funkciju tako što detektuje opasno stanje u sistemu, sprečava
emisiju faktora opasnosti i na vreme prevodi sistem u bezbedno stanje. Sastoji se od: senzora,
logičkih sistema (programibilnih logičkog uređaja) i izvršnih organa.

Senzori se koriste za merenje procesnih promenljivih kao što su temperatura, pritisak, nivo,
protok i slično. Senzori mogu biti obični prekidači koji menjaju stanje kad se dostigne
zahtevana vrednost, ali mogu biti i pneumatski ili elektronski transmiteri koji daju promenljivi
izlazni signal zavisno od vrednosti procesne promenljive. Senzori mogu imati različite vrste
otkaza. Mogu prouzrokovati neželjenu aktivaciju blokade, tj. aktivirati se bez promene
ulaznog signala, a mogu imati i inhibirajuće opasne otkaze (ne aktiviraju se pri stvarnoj
kritičnoj promeni procesnog parametra).
Izvršni uređaji (solenoidni ventili, blokadni ventili, starteri motora i dr.) predstavljaju izlazne
elemente i vrše konkretnu akciju zaštite sistema. Najčešće se koriste solenoidni ventili koji se
postavljaju na linije napajanja vazduhom, dijafragmu ili cilindar na aktuatorima blokadnih
ventila. Obično prekid napajanja aktivira pomeranje ventila u blokadni položaj. Solenoidni
ventili imaju najveću učestalost opasnih otkaza jer su to mehanički uređaji osetljivi na
procesne uslove. Sigurnosni blokadni ventili u toku dužeg vremenskog perioda mogu biti
otvoreni i neaktivirani ukoliko nisu obuhvaćeni procedurom periodičnog testiranja.
S obzirom da su senzori i izvršni uređaji instalirani na različitim sistemima i u različitim
uslovima, oni su izloženi hemijskim i fizičkim opterećenjima (procesni fluid, pritisak,
temperatura, vibracije, itd). Shodno tome verovatnoća greške je veća. Treba napomenuti da na
učestalost otkaza elemenata utiču i drugi spoljni faktori kao: loše procedure održavanja,
greške u baždarenju, obučenost osoblja i sl. S druge strane, moduli za interfejs i sistem
kontrole nemaju kontakt sa procesom i nalaze se u posebnim kontrolnim sobama. Stoga je
razumljiva sledeća pretpostavka o doprinosu pojedinih elemenata srednjoj verovatnoći otkaza
sistema (Slika 1):
 25% senzori,
 15% logički moduli,

7
  40% izvršni uređaji,
 10% svaki interfejs modul (ukupno dva modula).

Načini za povećanje pouzdanosti sistema zaštite su:

 Redundansa;
 Raznovrsnost;
 Voting logika.

1.1.Redundansa

Redundansa se odnosi na podsisteme koji se sastoje od višestrukih elemenata ili više kanala
uređenih tako da otkaz bilo kog od kanala ili elementa ne ugrožava zaštitnu funkciju
podsistemske grupe.
Primenom paralelnih redundantnih elemenata, odnosno konfiguracije 1/ n , smanjuje se
verovatnoća otkaza, a povećava funkcionalna pouzdanost sistema (Tabela 1).
Tabela 1. Verovatnoća otkaza redundantnih sistema 1/n

sistem 1/1 1/2 1/3 1/4 1/5

PFDavg λТ/2 λ2T2/3 λ3T3/4 λ4T4/5 λ5T5/6

λ – intenzitet neotkrivenih otkaza; T – interval testiranja

Međutim, kada se radi o senzorima, redundansa povećava intenzitet otkaza na samoaktivaciju

(Tabela 2).
Tabela 2. Intenzitet samoaktivirajućih otkaza redundantnih sistema 1/n

sistem 1/1 1/2 1/3 1/4 1/5

Intenzitet otkaza
λ 2λ 3λ 4λ 5λ

7
 1.2.Raznovrsnost

S obzirom da u sistemu mogu da postoje i „otkazi sa zajedničkim uzrokom ili zavisni otkazi“
(obično su povezani sa ljudskom greškom ili uticajem okoline kao što su: toplota,

vibracije, korozija, začepljenje...), koji mogu da dovedu do otkaza cele grupe redundantnih
ele- menata, onda se ovaj problem može prevazići uvođenjem raznovrsnosti, npr. različitih
instrumenata za merenje istog procesnog parametra ili primenom različitih vrsta merenja da bi
se detektovala ista opasnost.
Zajednički uzroci otkaza se moraju uzeti u obzir kod određivanja verovatnoće otkaza. To se
čini uvođenjem parametra β koji predstavlja udeo otkaza sa zajedničkim uzrokom u ukupnom
broju otkaza. Na primer, ako se pretpostavi da otkazi sa zajedničkim uzrokom predstavljaju
5% svih otkaza, tada je vrednost parametra β=0,05. Uzimajući u obzir i interval testiranja
sistema, verovatnoća otkaza za različite konfiguracije sistema prikazana je u tabeli 3.
Korišćenjem raznovrsnosti, tj. različitih tehnologija, konstrukcija, softvera za redundantne
elemente, smanjuje se rizik od otkaza cele grupe redundantnih elemenata.
Tabela 3. Verovatnoća otkaza koja uključuje i otkaze sa zajedničkim uzrokom

sistem PFDavg
1
1/1 T
2
1 1 4
1/2 2T 2    T  PFD 2    PFD
1/1 1/ 1
3 2 3
1 1
1/3  T    T  2PFD    PFD
3 3 3

1/1 1/ 1
4 2
λ – intenzitet neotkrivenih otkaza; T – interval testranja

1.3.Voting logika

Voting logika opisuje način na koji se izlazni podaci elemenata i redundansa sistema
kombinuju kako bi otpočeli željenu zaštitnu akciju. Logička povezanost elemenata u
logičkom sistemu je takva da se izlaz iz sistema aktivira samo onda kada se dobije veći broj
signala od ulaznih komponenti koje mere isti parametar. Npr. 2/3 znači da postoje tri
komponente koje daju informaciju, a izlazni sistem se aktivira kada se dobije potrebna
informacija od najmanje dve komponente.
U tabelama i na slikama prikazane su različite povezanosti elemenata u nekom sistemu.

7
 Tabela 4. Logička povezanost kod senzora i izvršnih uređaja

Senzori
Jedan senzor ugrađen i primenjen u sistemu ako zadovoljava uslove za
1/1
performansu.
1/1 D Isto što i 1/1 ali sa dodatnom dijagnostikom.
Ugrađena dva senzora. Samo jedan je potreban za aktivaciju blokade. Ova šema je
1/2
sigurnija od 1/1, ali je intenzitet inicijalnih otkaza udvostručen.
Isto što i 1/2 ali je obezbeđena dodatna dijagnostika (pametni
1/2 D
senzori).
Tri senzora ugrađena. Potrebno da odrade 2 za aktivaciju blokade. Koristi se kada
2/3
treba minimizirati učestalost otkaza.
Jedan ventil ugrađen ako sistem zadovoljava
1/1
zahteve za performansu.

Zaključak

Ako se udeo ljudskih grešaka u iniciranju akcidenata uproseči na 50%, udeo ostalih
uzroka je sledeći: sredstva i predmeti rada 18%, tehonogija 8%, prostor za rad 16%, spoljašnji

7
 faktori 8%. Ovo saznanje uslovilo je nagli porast interesovanja za proučavanje poudanosti
čoveka sa ciljem eliminisanja, odnosno redukcije grešaka. Pitanje pouzdanosti ljudskog
faktora definisano je standardom IEC-300-3-8.

Literatura

 Suzana M.Savić, Miroljub D.Grozdanović, Evica I.Stojiljković, Poudanost I

bezbednost sistema, Niš,2014.
 Oxford Advanced Genie, File version 2.0.2.132, TEXTware A/S 1998, 1999, 2000.,
(elektronsko izdanje). The Oxford Dictionary of Modern English, Compiled by Joyce
M. Hawkins, Second edition, Oxford University press, Cankarjeva založba, Ljubljana
1983.

7
  https://www.researchgate.net/publication/282438230_Professional_capabilities_neede
d_in_the_process_of_equipping_the_army_with_armament_and_military_equipment