Zadaća iz Odabranih poglavlja algebre i geometrije

Student: Sarač Rabija, 246

1. Ispitati da li je dati polinom svodljiv nad poljem Q , pa ako jeste, napisati ga u obliku
proizvoda dva polinoma sa cjelobrojnim koeficijentima čiji je stepen ≥ 1:
5 4 3 2
a) f 1 ( x )=x −2 x −4 x +4 x −5 x +6
b) f 2 ( x )=x 4 + 4 x 3−6 x 2−23 x−12
c) f 3 ( x )=x 4 + 4 x 3 +4 x 2 +1.

Rješenje:

a) f 1 ( x )=x 5−2 x 4−4 x 3 +4 x 2−5 x +6

Ispitat ćemo svodljivost polinoma f 1 ( x ) nad poljem Q . Možemo formirati skup svih cijelih
brojeva p∨6, dakle,
p ∈ { ± 1 ,± 2 ,± 3 , ±6 } .

Direktnom provjerom svakog od ovih brojeva dobije se da je x 1=1 , x 2=−2i x 3=3 . To se vidi
iz Hornerove šeme:
1 −2 −4 4 −5 6
x=1 1 −1 −5 −1 −6 0

f 1 ( x )=( x−1 ) ( x 4 −x3 −5 x 2−x−6 )

1 −1 −5 −1 −6
x=−2 1 −3 1 −3 0

f 1 ( x )=( x−1 ) ( x+ 2 ) ( x 3−3 x 2 + x−3 )

1 −3 1 −3
x=3 1 0 1 0

f 1 ( x )=( x−1 ) ( x+ 2 )( x−3 ) ( x 2 +1 ) .

x 4,5=± √−1=± i∉ R.

To znači da polinom f 1 je svodljiv nad poljem Q i ima tri racionalne nule.

b) f 2 ( x )=x 4 + 4 x 3−6 x 2−23 x−12

Ispitat ćemo svodljivost polinoma f 2 ( x ) nad poljem Q . Možemo formirati skup svih cijelih
brojeva p∨(−12), dakle,
p ∈ { ± 1 ,± 2 ,± 3 , ± 4 , ± 6 ±12 } .
Direktno se provjeri da polinom nema racionalnih nula. Idući korak je da provjerimo da li su
zadovoljeni uslovi sljedećeg teorema.

Teorem 1: Polinom f ( x )=x 4 + a x3 +b x 2 +cx +d ( a , b , c , d ∈Q ) koji nema racionalnih nula

svodljiv je nad Q ako i samo ako njegova kubna rezolventa

( )
2
a
−b+ 2 y ∙ ( y −d ) …(1)
2 2
( ay −c ) =4
4

√
2
ima racionalno rješenje y 0, tako da su brojevi a −b+2 y 0 i √ y 20−d racionalni.
4
Imamo da je a=4 , b=−6 , c=−23 , d=−12. Jednačina (1) tada glasi:

( 4 y+ 23 ) =4
2
( 42
4 )
+ 6+2 y ( y 2 +12 )

⇒16 y +184 y +529=4 ( 10+2 y ) ( y + 12 )

2 2

2 3 2
⇒16 y +184 y +529=8 y + 40 y + 96 y +480
3 2 2
⇒ 8 y + 40 y −16 y + 96 y−184 y + 480−529=0
3 2
⇒8 y +24 y −88 y−49=0
p
Možemo formirati skup svih racionalnih brojeva , pri čemu p∨ (−49 ) i q∨8 . Tada bismo
q
imali da p ∈ { ± 1 ,± 7 , ± 49 } i q ∈ { ±1 , ±2 , ± 4 , ± 8 } , dakle,

p
q { 1 1 1
2 4 8
7 7 7
2 4 8
49 49 49
∈ ±1 , ± ,± , ± ,± 7 , ± ,± , ± ,± 49 ,± , ± , ±
2 4 8
. }
−1
Direktnom provjerom svakog od ovih brojeva dobije se da je y= .
2

8 y 3 +24 y 2−88 y −49=( 2 y+1 ) ( 4 y 2+ 10 y −49 ) =0

−1
Dakle, ova jednačina ima jedno racionalno rješenje y 0= (i dva konjugovano kompleksna).
2
Dalje,

√( ) √ √
2
−1 1 49 7
√ y −d=
2
0
2
+12= +12=
4
= ∈Q
4 2

√ √ ( )
2 2
a 4 −1
−b+2 y 0= +6+ 2∙ =√ 4+6−1=√ 9=3 ∈Q .
4 4 2

Time se, na osnovu teorema 1, može zaključiti da je polinom f 2 svodljiv nad poljem Q . Tada
se on može rastaviti na faktore nad tim poljem koristeći formulu
 ( ) [( ) ]
2 2
2 a a 2 2
f ( x )= x + x+ y − −b +2 y x + ( ay−c ) x + y −d .
2 4

Pa je

[ ( )] [( ( )) ( ( ) ) ( ) ]
2
2 4 −1 42 −1 −1 −1 2
f 2 ( x )= x + x+ − + 6+2 ∙ x 2+ 4 ∙ +23 x + +12 =¿
2 2 4 2 2 2

(
¿ x +2 x−
2 1 2
2 ) ( 2 1
− 9 x +21 x+ +12 =¿
4 )
) ( )
2

(
2 2
1 36 x +84 x +49
2
¿ x +2 x− − =¿
2 4

( ) ( )
2 2
2 1 6 x +7
¿ x +2 x− − =¿
2 2

¿ ( x +2 x− ) −( 3 x + ) =¿
2 2
1 2 7
2 2

¿ ( x +2 x− −3 x− )( x +2 x− +3 x + )=¿
2 1 7 1 7 2
2 2 2 2

¿ ( x −x−4 ) ( x +5 x+3 )
2 2

c) f 3 ( x )=x 4 + 4 x 3 +4 x 2 +1

Ispitat ćemo svodljivost polinoma f 2 ( x ) nad poljem Q .

4 3 2
f 3 ( 1 )=1 +4 ∙1 +4 ∙1 +1=1+ 4+ 4+1=10≠ 0
4 3 2
f 3 (−1 ) =(−1) + 4 ∙ (−1 ) + 4 ∙ (−1 ) +1=1−4+ 4+1=12≠ 0

Dakle, ovaj polinom nema racionalnih nula. Provjerimo da li su zadaovoljeni uslovi teorema
1.
a=4 , b=4 , c=0 ,d =1

( 4 y−0 ) =4
2
( 42
4
−4+2 y ∙ ( y −1 )
2
)
⇒ 16 y 2=8 y ∙ ( y 2−1 )
3 2
⇒ 8 y −16 y −8 y=0

⇒ 8 y ( y −2 y−1 ) =0
2

Dakle, y 0=0 je jedino racionalno rješenje rezolvente. Tada je

√ y −d=√ 0−1=√−1 ∉Q
2
0
 √ a2
4
−b+2 y 0=
42
4 √
−4+ 2∙ 0=0∈ Q

Kako √ −1∉ Q, tada polinom f 3 nije svodljiv nad poljem Q .

2. Ispitati da li je polinom x 3+ x+1 nesvodljiv nad poljem Z2 .

Rješenje:

Provjerimo da li polinom x 3+ x+1 ima nule u polju Z2 . Kako je polje Z2 skup ostataka
dijeljenja sa brojem 2, to su onda njegovi elementi 0 i 1. Pa provjerimo da li je broj 1 nula
datog polinoma. Primijenimo Hornerovu šemu.
1 0 1 1
x=1 1 1 0 1
Očigledno, ovaj polinom nema racionalnih nula u skupu Z2 , pa se ne može rastaviti na
faktore. Stoga, polinom x 3+ x+1 je nesvodljiv u skupu Z2 . (Također je nesvodljiv u skupu Z .)

3. Koja od sljedećih polja su normalna proširenja polja Q :

a) Q ( i, √ 2 )
b) Q ( √3 3 )
c) Q ( √ 2, √3 3 ) ?

Rješenje:

a) Q ( i, √ 2 )

Konačno proširenje L polja K je normalno proširenje polja K ako i samo ako je L polje
razlaganja nekog polinoma f ( x )=K [ x ] u odnosu na K .

Polje Q ( i, √ 2 ) jeste normalno proširenje polja Q , jer postoji polinom

x −x −2=( x +1 )( x −2 )=( x−i ) ( x+i ) ( x−√ 2 )( x + √ 2 ) ,

4 2 2 2

čije su nule ( ± i ) ∈Q ( i , √2 ) i ( ± √ 2 ) ∈ Q ( i , √ 2 ) .

b) Q ( √3 3 )

Polje Q ( √3 3 ) nije normalno proširenje polja Q , jer polinom

x −3=( x−√ 3 )( x + √3 x + √ 9 )
3 3 2 3 3

−1± i √ 3
Ima jednu nulu √3 3 ∈Q ( √3 3 ), a preostale dvije nule x 2,3= √3 ∉ Q ( √ 3 ).
3 3

c) Q ( √ 2, √3 3 )

Polje Q ( √ 2, √3 3 ) nije normalno proširenje polja Q , jer polinom

 x 5−2 x3 −3 x2 +6=( x 2−2 ) ( x 3−3 ) =( x−√ 2 ) ( x+ √ 2 ) ( x− √3 3 )( x 2 + √3 3 x + √3 9 )

−1 ± i √ 3
Ima dvije tri nule ± √ 2 , √3 3∈ Q ( √ 2, √3 3 ), a preostale dvije nule √ 3 ∉Q ( √2 , √ 3 ).
3 3

2
4. Naći polinom f ( x ) ∈Q [ x ] tako da je f ( √ 2+ √ 5 ) =2 √ 2+5 √ 5 .

Rješenje: Ne znam.

5. Naći polinom diobe kruga reda 15 (ciklotomični polinom Φ 15 ( x ).

Rješenje:
Imajući u vidu da je broj 1 jedini prvi korijen jedinice, a da je broj (−1) drugi primitivni
korijen jedinice, jasno je da je
Φ 1 ( x )=x−1 , Φ2 ( x ) =x+1

Za proizvoljni prost broj p imamo da je x p−1=Φ1 ( x ) ∙Φ p ( x ) , dakle

p
x −1 p−1 p−2 2
Φ p ( x )= =x + x +…+ x + x +1
x−1
Dakle,

Φ 3 ( x )=x 2 + x+1

Slično,
4 3 2
Φ 5 ( x )=x + x + x + x +1

Rastavimo na faktore x 15 −1.

3
x 15 −1=( x 5 ) −13 =( x 5−1 ) ( x 10+ x 5 +1 )= ⏟ ( x 4+ x3 + x 2 + x+ 1 ) ( x 10 + x 9−x 9 + x 8−x 8 + x 7−x 7 + x 6−x 6+ x5 + x 4 −x
( x −1 ) ⏟
Φ1 ( x ) Φ5 ( x )

¿ Φ1 ( x ) ∙ Φ5 ( x ) ∙ [ x ( x + x+ 1 )−x ( x + x +1 ) + x ( x + x +1 )−x ( x + x+ 1 )+ x ( x + x+1 ) −x ( x + x+ 1 ) +1 ]=¿

8 2 7 2 5 2 4 2 3 2 2

¿ Φ1 ( x ) ∙ Φ5 ( x ) ∙ (⏟
x 2+ x +1 ) ∙ ( x 8−x 7 + x5 −x 4 + x 3−x +1 )=¿
Φ3 ( x)

¿ Φ1 ( x ) ∙ Φ3 ( x ) ∙ Φ5 ( x ) ∙ ( x 8−x 7 + x5 −x 4 + x 3−x +1 )
8 7 5 4 3
Očigledno je da je Φ 15 ( x )=x −x + x −x + x −x +1.

6. Odrediti polje razlaganja K za polinom f ( x )=x 5−1 ∈Q [ x ], izračunati( K :Q ) i

rastaviti na nesvodljive faktore dati polinom u skupu: a) kompleksnih i b) realnih
brojeva.
Rješenje:

f ( x )=x 5−1
Iskoristit ćemo trigonometrijski oblik kompleksnog broja za pronalazak nula ovog polinoma.

x 5=1 ⇒ x=√5 1
Trigonometrijski oblik broja 1 je cos 0 °+i sin 0° (jer je r =1, a φ=0 ° ).
Prisjetimo se korjenovanja kompleksnog broja:

√n z=√n r cos
φ+ 2 kπ
(
+i sin
φ+2 kπ
n
,(k=0,1,2 , … , n−1)
n )
U našem slučaju je k =0,1,2,3,4.
Za k =0:

( )
2 πi
0+2 ∙ 0 π 0+2 ∙0 π 0∙
x 1=√ 1 cos
5 5
+i sin =e =1
5 5

Za k =1:

( )
2 πi
0+2 ∙1 π 0+ 2∙ 1 π 2π 2π
x 2=√ 1 cos
5 5
+i sin =cos +i sin =e
5 5 2 5

Za k =2 :

( )
4 πi
0+2 ∙ 2 π 0+2∙ 2 π 4π 4π
x 3=√ 1 cos
5 5
+ isin =cos +i sin =e
5 5 2 5

Za k =3:

( )
6 πi
0+2∙ 3 π 0+ 2∙ 3 π 6π 6π
x 4 =√1 cos
5 5
+i sin =cos +i sin =e
5 5 2 5

Za k =4 :

( )
8 πi
0+2 ∙ 4 π 0+2∙ 4 π 8π 8π
x 5=√ 1 cos
5 5
+ i sin =cos +i sin =e
5 5 2 5

( ).
2 πi
Očigledno je K=Q e 5

2 πi
Odredimo sada minimalni polinom elementa e 5
∈ K.
2 πi
2π 2π
x=e 5
=cos +i sin ⇒ x 5=cos ( 2 π ) +isin( 2 π )=1
5 5

( )
2 πi
Dakle, polinom f ( x )=x 5−1 ∈Q [ x ] zadovoljava jednakost f e 5 =0. Međutim, taj polinom
nije nesvodljiv, jer je f ( x )=( x−1 ) ( x 4 + x 3 + x 2+ x+1 ). Zato ćemo posmatrati polinom
g ( x )=x 4 + x 3+ x2 + x +1∈ Q [ x ] . Ovaj polinom nema racionalnih nula i lahko se provjeri da je on
nesvodljiv. Njegove nule su sve vrijednosti korijena √5 1 u skupu kompleksnih brojeva, različite
 2 πi
od 1. (To smo već pokazali.) Jedna od tih vrijednosti je svakako i broj x=e 5 , pa je g ( x )
minimalni polinom ovog elementa nad poljem K .
a) U skupu kompleksnih brojeva dati polinom se rastavlja na sljedeće nesvodljive fakore:

f ( x )=( x−1 ) ( x−e )( x−e )( x−e )( x−e )

2 πi 4 πi 6 πi 8 πi
5 5 5 5

b) U skupu realnih brojeva dati polinom se rastavlja na sljedeće nesvodljive faktore:

( )( x−e )( x−e )( x−e )=¿

2 πi 4 πi 6 πi 8 πi
5 5 5 5
f ( x )=( x−1 ) x−e

[ (
¿ ( x−1 ) x2 −x e
2 πi
5
+e 5
][ x −x (e + e )+e ]=¿
8 πi
)+ e
10 πi
5 2
4 πi
5
6 πi
5
10 πi
5

¿ ( x−1 ) ( x −2 cos x +1 )( x −2 cos x +1)

2 2π 4π 2
5 5

Prema tome:

( 2
f ( x )=( x−1 ) x −2cos
2π
5
2
x+ 1 x −2 cos
4π
5
x+1)( )
7. Ako je n>2 , dokazati da je broj primitivnih n−¿tih korijena jedinice paran broj.
Rješenje:
Broj primitivnih n−¿tih korijena jedinice je φ ( n ), gdje je φ Eulerova funkcija.
Ukoliko je n prost broj veći od 2, tada primitivnih korijena ima φ ( n )=n−1, što je očigledno
paran broj. Jer svaki prost broj umanjen za 1 je paran.
Ukoliko je n složen broj, tada se on može napisati kao proizvod relativno prostih brojeva tj.
n=km. Na osnovu osobine: φ ( n )=φ ( km )=φ ( k ) φ(m), možemo izračunati posebno primitivne
korijene φ (k ) i φ ( m ). Nastavljajući dalje postupak, doći ćemo do izračunavanja primitivnog
korijena prostog broja, a znamo da je on uvijek paran. Pa proizvod parnih brojeva je uvijek
paran.