PSIHOLOGIJA LIČNOSTI

Karakteristike ljudskog ponašanja:

Doslednost- slično ponašanje u sličnim situacijama

Jedinstvo- više osobina je povezano u jedinstvo, sistem

Osobenost- svaki pojedinac pokazuje za njega svojstven, karakterističan, osoben način ponašanja

Zadatak psihologije ličnosti:

Proučavanje ponašanja u celini- opšteg ponašanja ljudi i posebno ponašanje svakog pojedinca

Definicija ličnosti

Ličnost je karakterističan način ponašanja neke osobe nastao delovanjem same individue i okoline na
individuu.

Problemi koje proučava psihologija ličnosti:

Struktura ličnosti- pitanja o jedinicama prikazivanja ličnosti i njihovoj povezanosti

Dinamika ličnosti- koje snage pokreću ponašanje? Pokretačke snage ličnosti, kako se povezuju i kako
deluju jedna na drugu

Razvitak ličnosti- koji su uslovi koji utiču na razvitak ličnosti? Socijalni faktori, nasledne osobine.
Razlikuju se filogenetski razvoj- razvoj ljudske vrste i ontogenetski razvoj- razvoj individue od rođenja do
smrti. (Čovek se ne rađa kao ličnost, rađanjem je dat samo sirov materijal koji se formira u ličnost)

Crte ličnosti- opšte, relativno trajne osobine (posmatranjem individue primećuje se da se u različitim
situacijama ponaša na sličan način- dolsednost, posmatranjem više osoba primećuje se da se ponašaju
na različin način, da se svako ponaša na sebi svojstven način- osobenost)

Vrste crta ličnosti: temperament, karakter i sposobnost

Temperament- koliko se lako i sa kojim intenzitetom javljaju osećanja, karakterističan način reagovanja
osobe, zavisi od nasleđa

Vrste temperamenta- Hipokrat:

1. Kolerički tip- brze i jake reakcije

2. Sangvinički tip- brze i slabe reakcije

3. Flegmatički tip- spore i slabe reakcije

4. Melanholički tip- spore i jake reakcije

Karakter- ponašanje individue u skladu sa moralnim principima i voljnim nagonima, nasleđe ima uticaj,
ali se karakter uglavnom stiče

Crte karaktera- voljni načini ponašanja koji su društveno (ne) prihvatljivi i ocenjuju se kao dobri ili loši

4 grupe karakternih crta:

1. Opšte karakterne crte

2. Karakterne crte koje dolaze do izražaja u odnosu prema poslu

3. Karakterne crte koje dolaze do izražaja u osnosu sa drugim ljudima

4. Karakterne crte koje dolaze do izražaja u odnosu prema sebi

Svest o sebi

Utiče na to koje će se crte ličnosti formirati. Znanje i svest o svojim sposobnostima i ocena sposobnosti.

Identitet- znanje da smo u različitim situacijama i različitom vremenskom periodu ista osoba

Integritet- doživljavanje sebe kao jedinstvene osobe

Osobenost- svaki pojedinac pokazuje za njega svojstven, karakterističan, osoben način ponašanja

Prikazivanje ličnosti- psihički profil ličnosti, pripadnost određenom tipu ličnosti, sindromu ili crte ličnosti

Tipovi ličnosti- sistem određenih crta ličnosti

Jungova tipologija ličnosti

Introvert- okrenutost unutra

Ekstrovert- okrenutost spolja

Mešoviti ambivertni tip- uglavnom niko nije skroz introvert ili ekstrovert, već ima karalteristike oba tipa
ličnosti

Sindromski tip

Sindrom- grupa osobina koje se javljaju zajedno

Sindrom kompulsivnosti- predanost, tvrdoglavost, urednost

Autoritarni sindrom- poštovanje vlasti, formalizam, konzervatizam

Modalni tip

Prikazuje crte ličnosti karakteristične za veće grupe stanovništva

Socijalizacija- menjanje ponašanja pod uticajem socijalnih faktora

Socijalizacija je: 1. Proces pomoću koga se pojedinac uključuje u društvo, 2. Proces formiranja i razvoja
ličnosti

Činioci socijalizacije: porodica, vršnjaci i škola

Zrela ličnost

Tri odlike zrele ličnosti:

1. Intelektualna- kognitivne (saznajne) sposobnosti

2. Emocionalna- emocionalna zrelost, ravnoteža

3. Konativno- socijalna- ostvaruje ciljeve brinući se i o sebi i o drugima

Pokazatelji zrelosti- vide se u odnosima prema pojavama važnim za ljude: odnosima prema svetu,
odnosima prema sebi i odnosima prema drugima

Teorije ličnosti

Frojdova psihoanalitička teorija ličnosti

Ličnost- dinamički sistem koji je stalno aktivan usled delovanja pokretačkih snaga

Pokretačke snage= nagoni ili instikti

Id (ono)- teži po svaku cenu da postigne zadovoljavanje instikta ne obazirući se ni na šta

Ego (ja)- realni deo ličnosti, vodeći računa o realnosti teži da zadovolji nagone

Super ego (nad ja)- principi i norme koje pojedinac treba da usvoji ( vaspitanjem, identifikacijom sa
ocem), regulator ponašanja, sprečava zadovoljavanje zahteva koje postavlja id, a koji nisu u skladu sa
moralom

Između id-a, eg-a i super eg-a nastaju sukobi, pojedinac nastoji da ih savlada i beži u mehanizme
odbrane

Biheviorističke teorije ličnosti- ličnost objašnjavaju na osnovu spoljašnjeg ponašanja

Miler- Dolard teorija

Učenjem na određeni stimulus S dolazi reakcija R (S->R), draž-> odgovor, nagon koji izaziva davanje
odgovora i nagrada- korist odgovora

Stabilizivanjem nagona nagradama nastaju navike

Skinerova teorija

Uzrok sticanja ponašanja je instrumentalno učenje (nagrada i kazna)

Oblik ponašanja dovodi do efekta, ako je efekat koristan (nagrada), ponašanje se usvaja, ako je efekat
štetan (kazna), ponašanje se odbacuje
Olportova teorija crta

Ono što je čovek činio iz biološke potrebe kasnije postaje pokretačka snaga

Ličnost pokazuje kao organizaciju relativno trajnih opštih osobina- crta ličnosti

Fromova socijalna teorija

Osim crta koje čine pojedinca, formiraju se i crte zajedničke za članove jednog društva, nametnute
trenutnim društvenim uslovima i tako se razvija socijalni karakter ličnosti

(Potrebe za kreativnošću nijedan društveni sistem nije mogao da zadovolji)

Humanističke teorije ličnosti

Ističu odlike koje su specifične samo za čoveka

Maslovljeva humanistička teorija- suština čoveka je pozitivna, čovek ima samo pozitivna i neutralna
svojstva koja pod određnim uslovima postaju negativna

Svi ljudski ciljevi imaju izvor u pet grupa:

1. Fiziološke potrebe (za hranom i vodom)

2. Potreba za sigurnošću

3. Potreba za ljubavlju

4. Potreba za samopoštovanjem

5. Potreba za samoostvarivanjem, samoakualizacijom