ЗАТЕЗНА КАМАТА КАО ГЛАВНО ПОТРАЖИВАЊЕ

Затезна камата, као врста обештећења повериоца због доцње дужника у испуњењу новчане обавезе, тече
по самом закону и има карактер споредног потраживања, све док дужник не испуни ту главну новчану
обавезу, а када дужник исплати главни дуг, камата постаје главно потраживање и као таква може бити
утужена, као самостално потраживање.
Из образложења:
Полазећи од садржине одредаба члана 279. став 2. ЗОО-а, првостепени суд је закључио да камата, као споредно
потраживање, не може бити самосталан захтев у посебној парници, односно да се право на процесну камату може
остварити само у спору за исплату доспеле уговорене и затезне камате.

Апелациони суд налази да се наведени закључак не може прихватити, јер се одредба члана 279. став 2. ЗОО-а, на коју
се позвао првостепени суд одбијајући захтев тужиље, односи на право повериоца на процесну камату у случају када
захтева исплату доспеле и неисплаћене камате. У конкретној парници тужбени захтев се односи на исплату доспеле, а
неисплаћене затезне камате на новчане износе који су досуђени у ранијој парници, где такав захтев није постављен.
Затезна камата, као врста обештећења повериоца због доцње дужника у испуњењу новчане обавезе, тече по самом
закону ( члан 277. став 1. ЗОО-а) и има карактер споредног потраживања, све док дужник не испуни ту главну новчану
обавезу. Међутим, када дужник исплати главни дуг, камата постаје главно потраживање и као таква може бити
утужена, као самостално потраживање, као што је то случај у овој парници.

Сагласно наведеном, тужиља као поверилац коме је главни дуг исплаћен у доцњи, има право на затезну камату, од
доспелости до исплате главног дуга, на који износ сагласно члану 279. став 2. ЗОО-а има право и на процесну затезну
камату од дана утужења, с обзиром на то да је такав захтев поставила.
(Решење Апелационог суда у Београду, Гж. 1126/13 од 17. 4. 2013)