Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet Tehničkih Nauka

Verovatnoća i Slučajni Procesi(IN smer), letnji semestar akademske 2019/2020. godine

Redovi čekanja

Zadatak 1
Postavka: Restoran za kupovinu iz automobila ima jedan prozor za posluživanje. Red čekanja
nema ograničenja, ali prva tri automobila u redu su u dvorištu restorana, a ostali su na ulici. Uko-
liko prosečno dolaze dvoje kola na svakih 5 minuta (Poasonov protok trebovanja) i ako usluživanje
prosečno traje 90 sekundi ( eksponencijalna dužina usluživanja ), naći:
(a) λ, µ, Λ i finalne verovatnoće.

(b) Očekivani broj kupaca u sistemu.

(c) Ako prva tri automobila čekaju u dvorištu a ostali na ulici, i ako gazda odluči da svakom
kupcu koji mora da čeka u redu na ulici pokloni sladoled koji košta 30 dinara, koliki je
očekivani gazdin trošak za takvu odluku tokom 12-časovnog radnog vremena?

Rešenje:

Ovaj sistem masovnog usluživanja je tipa M |M |1|∞. Neka je vremenska jedinica 1 sat.

(a) Vremenska jedinica je jedan sat, vreme usluživanja jedne mušterije ima eksponencijalnu E (µ)
raspodelu sa paremetrom µ = 40. Broj automobila koji pristižu u restoran tokom jednog
sata ima Poasonovu P (λ) raspodelu gde λ = 24. Stanja sistema su 0, 1, 2, 3, . . . .
Matrica koja odred̄uje opisani sistem opsluživanja je data sa:

   
−λ λ 0 0 ... −24 24 0 0 ...

 µ − (λ + µ) λ 0 ...  
  40 −64 24 0 ... 

Λ=
 0 µ − (λ + µ) λ ... =
  0 40 −64 24 . . . .


 0 0 µ − (λ + µ) ...  
  0 0 40 −64 . . . 

.. .. .. .. ... .. .. .. .. ...
. . . . . . . .

1
 λ 3
Finalne verovatnoće p∗k , za k = 0, 1, 2, . . . , postoje jer je = < 1. One iznose:
µ 5
   k  k
λ λ 2 3
p∗k = 1− = , k = 0, 1, 2, . . .
µ µ 5 5

(b) Nakon beskonačno mnogo” vremena, broj mušterija (odnosno automobila) u sistemu je
”  k
∗ 2 3
slučajna promenljiva X∞ sa zakonom raspodele P (X∞ = k) = pk = , k = 0, 1, 2, . . . ,
5 5
odnosno:  
0 1 2 3 ...
X∞ :  2 2 3 2 3 2 2 3 3
   
.
...
5 55 5 5 5 5

Njeno matematičko očekivanje je:

∞  n ∞  n−1
X 2 3 2 3 X 3 6 1 3
E (X∞ ) = n = · · n = ·
2 = = 1.5,
n=0
5 5 5 5 n=0 5 25 1 − 3 2
5

gde smo koristili poznatu formulu za sumu reda:

∞
X 1
nxn−1 = , za |x| < 1.
n=0
(1 − x)2

Zanimljivo je videti da se očekivanje može izračunati i na drugi način, ako se najpre primeti
2


da je da je X∞ = Y − 1 gde je Y slučajna promenljiva sa geometrijskom G 5 raspodelom.
Naime, tada je E (X∞ ) = E (Y − 1) = E (Y ) − 1 = 25 − 1 = 32 .

(c) Nakon dovoljno dugo” vremena, neka je pU verovatnoća da je bar jedna mušterija na ulici,
”
tj. da je dvorište popunjeno i da gazda svakom kupcu na ulici poklanja sladoled (odnosno,
više od 3 mušterije je u sistemu). Ta verovatnoća iznosi:
∞
X
pU = p∗k = p∗4 + p∗5 + p∗6 + · · ·
k=4
81
= 1 − (p∗0 + p∗1 + p∗2 + p∗3 ) = .
625

Kako tokom jednog sata u proseku u sistem pristiže 24 mušterije, sledi da tokom 12-časovnog
24
radnog vremena pristigne 12h· 1h = 288 mušterija. Od tog ukupnog broja mušterija, kupac će
morati da pokloni sladoled samo onima koji su na ulici, kojih ima u proseku 288 · pU = 37.32.
Svakom od njih se poklanja sladoled u vrednosti od 30 dinara, te je konačno očekivana cena
poklonjenih sladoleda tokom 12-časovnog radnog vremena:
24 81
12h · · pU · 30 din = 288 · · 30 din ≈ 37.32 · 30 din = 1119.74 din.
1h 625

2
Zadatak 2
Postavka: U prodavnici palačinki rade dva prodavca. U prodavnicu tokom jednog sata dod̄e
prosečno 15 kupaca, pri čemu broj kupaca koji dod̄u u prodavnicu ima Poasonovu raspodelu.
Vreme usluživanja jednog kupca ima eksponencijalnu raspodelu i prosečno traje 5 minuta. Red
čekanja nije ograničen.

(a) Napisati brzine rad̄anja i umiranja opisanog sistema opsluživanja i izračunati njegove finalne
verovatnoće.

(b) Odrediti očekivani broj kupaca u prodavnici.

(c) Ukoliko pada kiša a nadstrešnica koja porkriva put sa prodajnim mestima može da zaštiti
od kiše najviše pet ljudi, izračunati verovatnoću da upravo pristigli kupac neće pokisnuti
dok bude kupovao palačinke.

Rešenje:

Prema postavci zadatka, posmatrani sistem masovnog usluživanja je tipa M |M |2|∞, gde je
k = 2 broj mesta za usluživanje (broj prodavaca). Skrenimo pažnju na to da jedan prodavac
uslužuje isključivo jednog kupca. Neka je vremenska jedinica 1 sat.

(a) Vreme usluživanja V jedne mušterije ima eksponencijalnu E (µ) raspodelu, gde je prosečno
1 1
vreme usluživanja jedne mušterije (u satima) E (V ) = = , odakle sledi da je µ = 12.
µ 12
Broj kupaca W koji pristižu u prodavnicu tokom jednog sata ima Poasonovu P (λ) raspo-
delu, gde je prosečan broj kupaca koji pristižu tokom jednog sata E (W ) = λ = 15. Stanja
sistema su 0, 1, 2, 3, . . . . Matrica Λ koja odred̄uje opisani sistem opsluživanja je data sa:

···
 
-λ λ 0 0 0 0 0  
 µ -λ-µ λ 0 0 0 0 ···  -15 15 0 0 0 0 ...

 0 2µ -λ-2µ λ 0 0 0 ···
 
  12 -27 15 0 0 0 ... 


0 0 2µ -λ-2µ λ 0 0 ···
  0 24 -39 15 0 0 ... 
Λ= = .
   
.. .. .. ... ... ... .. .. 0 0 24 -39 15 0 ...
. . . . .
   
   0 0 0 24 -39 15 ... 
0 0 0 ··· 2µ -λ-2µ λ ··· 
   
.. .. .. .. . . . . ..
. . .

.. .. .. .. .. .. .. .. . . . .
. . . . . . . .
λ 5
Finalne verovatnoće p∗ = [p∗0 p∗1
p∗2 · · · ] postoje jer
∞
je = < 1, i dobijamo ih stan-
X kµ 8
dardnim rešavanjem sistema jednačina p∗ · Λ = 0, p∗k = 1, to jest rešavanjem sistema:
k=0

  


 -λ λ 0 0 0 ···
···

 µ -λ-µ λ 0 0

  

 
[p∗  
p∗1 p∗2 p∗3 · · · ] 
 0 2µ -λ-2µ λ 0 ···

0
 = [0 0 0 0
 ···]

  0
 0 2µ -λ-2µ λ ··· 


 .
.. .
.. .. ... ... ...



 .
p∗ + p∗ + p∗ + p∗ + · · · = 1,

0 1 2 3

3
 koji se još može eksplicitnije zapisati i kao:


 −λp∗0 + µp∗1 = 0

λp∗0 + (−λ − µ)p∗1 + 2µp∗2 = 0




∗ ∗ ∗

λp1 + (−λ − 2µ)p2 + 2µp3 = 0



λp∗2 + (−λ − 2µ)p∗3 + 2µp∗4 = 0
λp∗3 + (−λ − 2µ)p∗4 + 2µp∗5 = 0




..


.





 ∗
p0 + p∗1 + p∗2 + p∗3 + · · · = 1

Ovaj sistem se može lako rešiti tako što se iz prve jednačine izrazi p∗1 preko p∗0 , iz druge p∗2
preko p∗0 , iz treće p∗3 preko p∗0 i tako dalje. Uvrštavanjem tako izraženih vrednosti u poslednju
jednačinu (zbira finalnih verovatnoća), može se lako dobiti vrednost p∗0 , a otuda i izrazi za sve
ostale finalne verovatnoće. Kao što je očekivano, dobijaju se jednačine jednake jednačinama
(6.7) i (6.8) iz udžbenika. Zato je:
 2  3 !
λ λ2 λ3 λ4 λ λ λ λ 2µ + λ
A = 1+ + 2 + 2 3 + 3 4 +· · · = 1+ 1+ + + + ··· = ,
µ 2µ 2µ 2µ µ 2µ 2µ 2µ 2µ − λ
1 2µ − λ 3
p∗0 = = = ,
A 2µ + λ 13
 n  n
∗ ∗ 1 λ 3 1 15
pn = p0 · n−1 · = · n−1 · , n ∈ N.
k µ 13 2 12
(b) Nakon beskonačno mnogo” vremena, broj kupaca u sistemu je slučajna promenljiva X∞ sa
”
zakonom raspodele P (X∞ = n) = p∗n , n ∈ N ∪ {0}. Očekivani broj kupaca u sistemu je (u
proseku) njeno matematičko očekivanje

∞  n ∞ ∞ ∞  n
X 3 1 15 3 X 5n 6 X 5n 6 X 5
E (X∞ ) = n · n−1 · = n 3n−1 = · n 3n = · n
n=1
13 2 12 13 n=1 2 13 n=1 2 13 n=1 8
∞   n−1 ∞  n−1
6 5 X 5 6 5 X 5 15 1 80
= · · n = · · n = ·
2 = ≈ 2.05,
13 8 n=1 8 13 8 n=0 8 52 1 − 5 39
8

∞
X 1
gde je slično kao i ranije korišćena formula za sumu reda nxn−1 = za |x| < 1.
n=0
(1 − x)2

(c) Upravo pristigli kupac neće pokisnuti ako i samo ako se u tom trenutku u sistemu nalazi
(strogo) manje od 5 ljudi, što se dogad̄a sa verovatnoćom:
5
X
p= p∗n = p∗0 + p∗1 + p∗2 + p∗3 + p∗4
n=0
   2  3  4
3 3 15 3 1 15 3 1 15 3 1 15
= + · + · · + · · + · · ≈ 0.3812.
13 13 12 13 21 12 13 22 12 13 23 12

4
Zadatak 3
Postavka: U frizerskom salonu rade dva frizera i salon ima dva mesta za čekanje. Vreme friziranja
jedne mušterije ima eksponencijalnu raspodelu i prosečno traje 45 minuta, a broj mušterija koje
pristižu u salon ima Poasonovu raspodelu, pri čemu u proseku na 15 minuta u salon dod̄e po jedna
nova mušterija.
(a) Napisati brzine rad̄anja i umiranja opisanog sistema opsluživanja i izračunati njegove finalne
verovatnoće.
(b) Ukoliko se posmatra duži vremenski period, koliko će mušterija u proseku biti odbijeno
tokom jedne smene od 8 časova?
(c) Ukoliko dva frizera rade 8 časova, koliko vremena će u proseku biti oba besposlena?
Rešenje:

Ovaj sistem masovnog usluživanja je tipa M |M |2|2, gde je k = 2 broj mesta za usluživanje, a
r = 2 je broj mesta za čekanje u sistemu. Skrenimo pažnju na to da jedan frizer uslužuje isključivo
jednu mušteriju. Neka je vremenska jedinica 1 sat.
(a) Vreme friziranja V jedne mušterije ima eksponencijalnu E (µ) raspodelu. Prosečno vreme
friziranja jedne mušterije je 43 sata, te iz E (V ) = µ1 sledi da je µ = 43 . Broj mušterija W ko-
ji pristižu u salon tokom jednog sata ima Poasonovu P (λ) raspodelu. U salon ud̄e no-
va mušterija prosečno na svakih 15 minuta, tj. u toku jednog sata prosečno dod̄u 4 nove
mušterije te je E (W ) = λ = 4. Matrica koja odred̄uje opisani sistem opsluživanja je dimen-
zije 5 × 5 jer je k + r + 1 = 5 i ona je data sa:
   
−λ λ 0 0 0 −4 4 0 0 0
4
 µ − (λ + µ)
 λ 0 0  
  3
− 16
3
4 0 0 

8
 0
Λ= 2µ − (λ + 2µ) λ 0 =
 0 3
− 20
3
4 0 .

8
 0 0 2µ − (λ + 2µ) λ   0 0 3
− 20
3
4 
8
0 0 0 2µ −2µ 0 0 0 3
− 83
4
X
∗
Finalne verovatnoće p = [ p∗0 p∗1 p∗2 p∗3 p∗4
] dobijamo rešavanjem sistema p · Λ = 0, ∗
p∗k = 1,
koji je ovoga puta sistem šest jednačina sa pet nepoznate: k=0



 −4p∗0 + 4 ∗
p
3 1
= 0
4p∗0 − 16 ∗ 8 ∗

p + p = 0



 3 1 3 2
4p∗1 20 ∗ 8 ∗

 − p
3 2
+ p
3 3
= 0


 4p∗2 − 20 ∗
p
3 3
+ 8 ∗
p
3 4
= 0
4p∗3 − 8 ∗



 p
3 4
= 0

p∗0 + p∗1 + p∗2 + p∗3 + p∗4 = 1




 −4p∗0 + 43 p∗1 = 0

− 4p∗1 + 83 p∗2 = 0




− 4p∗2 + 83 p∗3 = 0

− 4p∗3 + 8 ∗
p = 0



 3 4
203 ∗

 p
81 4
= 1

5
 81
Iz poslednje jednačine se lako vidi da je p∗4 = , a otuda i:
203
54 36 24 8
p∗3 = , p∗2 = , p∗1 = , p∗0 = .
203 203 203 203
(b) Nakon beskonačno mnogo” vremena, verovatnoća da će neka mušterija biti odbijena je
”
jednaka verovatnoći da su popunjena i mesta za usluživanje i mesta za čekanje, a to je p∗4 .
U toku jednog sata u proseku dod̄e 4 mušterije, tako da očekivani broj odbijenih mušterija
u toku 8 sati iznosi:
4 4 81 81
8h · · p∗4 = 8h · · = 32 · ≈ 13.
1h 1h 203 203

(c) Oba frizera su besposlena kada nema ni jedne mušterije u sistemu, a to se dešava sa vero-
vatnoćom p∗0 . Sledi da u toku 8 sati oba besposlena, u isto vreme, u proseku:
8 64
8h · p∗0 = 8h · = h ≈ 20 min.
203 203

domaći: Za finalne verovatnoće konkretne vrednosti λ i µ su jednako važne kao i njihov količnik.
Uraditi ovaj isti zadatak uzevši da je λ = 3 i µ = 1. Da li se dobijaju iste finalne verovatnoće?

Zadatak 4
Postavka: U borbama na frontu svakog dana (tokom 24 časa) bude prosečno ranjeno 6 vojnika
i broj ranjenih vojnika tokom dana ima Poasonovu raspodelu. Vreme zbrinjavanja svakog vojnika
ima eksponencijalnu raspodelu i traje prosečno 2 sata. Na zbrinjavanju rade tri medicinske ekipe.
(a) Napisati brzine rad̄anja i umiranja opisanog sistema opsluživanja i izračunati finalne vero-
vatnoće, ukoliko postoje.

(b) Koliko iznosi verovatnoća da će ranjeni vojnik čekati na medicinsku pomoć?
Rešenje:

Posmatrani sistem masovnog usluživanja je tipa M |M |3|∞. Neka je vremenska jedinica 1 sat.
(a) Vreme V zbrinjavanja jednog ranjenika ima eksponencijalnu E (µ) raspodelu, pri čemu je
prosečno vreme zbrinjavanja jednog ranjenika E (V ) = µ1 = 2, odakle sledi da je µ = 12 . Broj
ranjenih W tokom jednog sata ima Poasonovu P (λ) raspodelu, gde je prosečan broj novih
6
ranjenika tokom jednog sata E (W ) = λ = 24 = 14 . Stanja sistema su 0, 1, 2, 3, . . . . Matrica
koja odred̄uje opisani sistem opsluživanja Λ je data sa:
   
-λ λ 0 0 0 0 0 ··· −1 1 0 0 0 0 0 ···
   4 4
1
 µ -λ-µ λ 0 0 0 0 ···  − 34 14 0 ···

   2
0 0 0 
  
0 ···   0 1 − 45 14

 0 2µ -λ-2µ λ 0 0  0 0 0 ··· 

   
 0 0 3µ -λ-3µ λ 0 0 ···  =  3 7 1
 0 0 −4 4 0 0 ··· .


 . 2
. . . .

 .. .. .. .. .. .. .. ..   0

3
. . . 0 0 − 74 14 0 ···
 
2
   

3
− 74 14 · · ·
  
 0 0 0 ··· 3µ -λ-3µ λ · · ·  0 0 0 0 2

  
.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ..

... ... ... . . .
. . . . . . . . . .

6
 λ 1
Finalne verovatnoće p∗ = [p∗0 p∗1
p∗2 · · · ] postoje jer
∞
je = < 1, i dobijamo ih stan-
X kµ 6
dardnim rešavanjem sistema jednačina p∗ · Λ = 0, p∗k = 1. Uz oznaku:
∞  n k=0  3 X ∞  n
λ λ2 X 9 λ 1 1 9 λ λ
A=1+ + 2 + =1+ + +
µ 2µ n=3
2 3µ 2 8 2 3µ n=0 3µ
13 9 1 1 13 1 6 33
= + · λ
= + · = ,
8 2 216 1 − 3µ 8 48 5 20

dobija se da su finalne verovatnoće opisanog procesa rad̄anja i umiranja:

1 20 λ ∗ 10 λ2 5
p∗0 = = , p∗1 = p0 = , p∗2 = 2 p∗0 = ,
A 33 µ 33 2µ 66
 n
λn 9 λ
p∗n = p∗0 = p∗0 , n ≥ 3.
2µn 3n−2 2 3µ
(b) Ranjeni vojnik će morati da čeka na pomoć onda kada je u sistemu” 3 ili više ranjenika, a
”
nakon dovoljno dugo” vremena se to dogad̄a sa verovatnoćom:
”
∞
X 1
p= p∗n = p∗3 + p∗4 + p∗5 + p∗6 + · · · = 1 − (p∗0 + p∗1 + p∗2 ) = .
n=3
66

domaći: Za finalne verovatnoće konkretne vrednosti λ i µ su jednako važne kao i njihov količnik.
Uraditi ovaj isti zadatak uzevši da je λ = 1 i µ = 2. Da li se dobijaju iste finalne verovatnoće?

Zadatak 5
Postavka: U salonu rade tri krojačice. Tokom jedne nedelje (pet radnih dana) sašiju prosečno 30
odevnih predmeta. Salon ne prima nove narudžbine ukoliko su sve tri krojačice zauzete. Prosečno,
tokom radnog dana, imaju 10 novih porudžbina. Pod pretpostavkom da se radi o M |M |k|r sistemu:
(a) odrediti k, r, λ, µ, Λ,
(b) naći finalne verovatnoće,
(c) Naći očekivani broj odbijenih porudžbina tokom jedne nedelje (5 radnih dana),
(d) Koliko prosečno vremena tokom 10-časovnog radnog dana krojačice mogu da utroše na
zajedničko pijenje kafe na kojem su prisutne bar dve krojačice?
Rešenje:

(a) Posmatrani sistem masovnog usluživanja je tipa M |M |3|0, jer ima tri krojačice, a nijedno
mesto u redu čekanja ( Salon ne prima nove narudžbine ukoliko su sve tri krojačice zauze-
”
te”). Zato je k = 3 i r = 0.

Što se tiče parametra λ i µ, odaberimo najpre vremensku jedinicu od jednog dana. Tokom
jednog dana krojačice (sistem) dobiju 10 narudžbina, te je λ = 10. Takod̄e, ako njih tri
završe u proseku 30 odevnih predmeta za pet dana, to znači da u proseku završe 6 odevnih
predmeta na dan. Med̄utim, primetimo da µ nije 6, kao što možda deluje na prvi pogled.

7
 Naime, u svim zadacima dosad bilo je rečeno koliko se osoba u sistemu usluži na jednom
mestu usluživanja (jedan prodavac, jedan frizer, jedna medicinska ekipa), a ovde je po prvi
put dat podatak o usluženju na tri mesta usluživanja (tri krojačice). Parametar µ se odnosi
na to koliko se osoba u sistemu usluži na jednom mestu usluživanja (u toku posmatranog
vremena), tako da je ovde zapravo µ = 6/3 = 2.

Budući da je k + r + 1 = 4, Λ je matrica dimenzije 4 × 4 i to konkretno:

   
−λ λ 0 0 −10 10 0 0
 µ −λ − µ λ 0  =  2 −12 10 0

Λ= .
 0 2µ −λ − 2µ λ   0 4 −14 10 
0 0 3µ −3µ 0 0 6 −6

(b) Finalne verovatnoće p∗ = [ p∗0 p∗1 p∗2 p∗3 ] za sistem tipa M |M |3|0 uvek postoje. Kao i dosad,
dobijamo ih rešavanjem sistema p∗ · Λ = 0, p∗0 + · · · + p∗3 = 1, koji je ovoga puta sistem pet
jednačina sa četiri nepoznate:



 −10p∗0 + 2p∗1 = 0
 ∗ ∗ ∗
 10p0 − 12p1 + 4p2 = 0



10p∗1 − 14p∗2 + 4p∗3 = 0

10p∗2 − 6p∗3



 = 0

p∗0 + p∗1 + p∗2 + p∗3

 = 1

Iz prve jednačine sledi da je p∗1 = 5 p∗0 , iz druge p∗2 = 25

2
p∗0 , iz treće p∗3 = 125
6
p∗0 , te
uvrštavanjem ovih izraza u poslednu jednačinu (zbira finalnih verovatnoća) dobijamo:
25 ∗ 125 ∗ 236 ∗
1 = p∗0 + p∗1 + p∗2 + p∗3 = p∗0 + 5p∗0 + p + p = p,
2 0 6 0 6 0
6
odakle je očigledno p∗0 = , a time posledično:
236
30 75 125
p∗1 = , p∗2 = , p∗3 = .
236 236 236

(c) Tokom pet dana krojačice prime 5 · 10 = 50 porudžbina, ali od tog ukupnog broja one će
morati da odbiju sve porudžbine koje im pristignu dok su sve zauzete (što se dešava sa
verovatnoćom p∗3 ), a takvih u toku pet dana ima u proseku 50 · p∗3 = 50 · 125
236
≈ 26.48.

(d) Ako su bar dve prisutne, to znači da ima ili jedna ili nijedna uposlena krojačica, a to se
dešava sa verovatnoćom p∗0 +p∗1 . U proseku, udeo od 10h koje provedu sa jednom ili nijednom
uposlenom krojačicom jednako je 10h(p∗0 + p∗1 ) ≈ 1.525h. Toliko vremena mogu da utroše na
zajedničko ispijanje kafe.