Lančesterov zakon ratovanja i ODJ

Aleksandar Simić 101/19

Prirodno-matematički fakultet Novi Sad

Frederik Vilijam Lančester

▶ Ko je on?

Slika: Frederik Vilijam Lančester

Frederik Vilijam Lačester

▶ Bio je britanski inžinjer koji se je bavio proizvodnjom

automobila i izumeo je prvi karburator. Takode je napravio
prvi motorni čamac u Britaniji i proizveo je nekoliko
različitih vrsta benzina za automobile, čamce i avione.
Lančester i diferencijalne jednačine

▶ Za vreme prvog svetskog rata bio je u Kraljevskom ratnom

vazduhoplovstvu i tu je otkrio sisteme diferencijalnih
jednačina koji mogu da predvide rezultat neke bitke. Ti
sistemi su nazvani Lančesterov zakon ratovanja.
ODJ-Šta li im je uradeno?

Matematika i rat????
Šta???
Kako???
(Top) Model???
Lančesterov model

▶ Razmatrajmo sledeći slučaj:

▶ Dve vojske se bore sa x(t) trupa na jednoj i y(t) trupa na
drugoj strani
▶ Stopa onih vojnika koji ne mogu da učestvuju u jednoj
armiji je srazmerna snazi njihovog protivnika.
▶ Primeri takvih bitki su bitka kauboja i indijanaca, borba
tenkovima, borba prsa u prsa.
Sistem diferencijalnih jednačina

▶ Sve ove pretpostavke nam daju sistem diferencijalnih

jednačina:
x′ (t) = −Ay(t) x(0) = x0

y ′ (t) = −Bx(t) y(0) = y0

x0 i y0 - broj vojnika u vojsci na početku
A, B su koeficijenti snage(koliko jedan vojnik može
protivnika da rani ili ubije u jedinici vremena)
Lančesterovo kvadratno pravilo

Kako ćemo rešiti ovaj sistem?

Lako
Razdvajanjem promenjivih- kao u ratu svako na svoju stranu
 dx
= −Ay(t)
dt
dy
= −Bx(t)
dt
dy dy/dt Bx
= =
dx dx/dt Ay

Aydy = Bxdx
 Z Z
Aydy = Bxdx

y2 x2
A =B +C
2 2

Ay 2 − Bx2 = C
Poslednja jednačina predstavlja Lančesterovo kvadratno
pravilo.
So what now?
Primena

▶ Vraćamo se u 1805.
▶ Idemo u Španiju. Tamo kod Trafaglara vode bitku 27
Britanskih brodova predvodenih Admiralom Nelsonom koji
će na kraju poraziti 33 francuska i Španska broda
predvodenih Admiralom Pjerom.
▶ Kako su Francuzi izgubili 22 broda, a Britanci ništa?
Znanje mora biti primenjeno

Modeliramo bitku diferencijalnim jednačinama:

x′ (t) = −y(t) x(0) = 27

y ′ (t) = −25x(t) y(0) = 33

Rešavamo

Jedan način je pomoću sopstvenih

 vrednosti  i sopstvenih
0 25
vektora. Ako su λ1 , λ2 od A = različite, onda
−25 0
možemo da rešenje zapišemo u obliku:
 
x(t)
= c1 →
−
v1 eλ1 t + c2 →
−
v2 eλ2 t
y(t)
gde su →
−
v i→
1
−
v sopstveni vektori od A.
2
Rešavamo A→
−
v = λ→
−v Koristeći softver imamo:
 
→
− 1
λ1 = 5 v1 =
−5
 
→
− 1
λ2 = −5 v2 =
5
pa je:
     
x(t) 1 5t 1 −5t
= c1 e + c2 e
y(t) −5 5
Iz početnih uslova imamo:
       
27 1 1 c1 + c2
= c1 + c2 =
33 −5 5 −5c1 + 5c2
51 84
dobijamo c1 = 5
i c2 = 5
 51 5t 84 −5t
x(t) = e + e
5 5

y(t) = −51e5t + 84e−5t

Jednačina zadovoljava:

x(0, 033) = 26, 27

y(0.033) = 11.07
Pa zaključujemo da Britanci nisu ništa izgubili, a Francuzi 22
broda.
Literatura

https://en.wikipedia.org/wiki/Lanchester27slaws
(pristupljeno 10. 06. 2022.)
https://arxiv.org/pdf/math/0606300.pdf (pristupljeno 10.
06. 2022.)
https://www.sagemath.org/files/love-war-
zombiesslides.pdf (pristupljeno 10.06.2022.)
http://homepage.math.uiowa.edu/ stro-
yan/CTLC3rdEd/ProjectsOldCD/estroyan/cd/34/index.htm
(pristupljeno 10.06.2022.)