Professional Documents
Culture Documents
Upravljanje Otpadom
Upravljanje Otpadom
САДРЖАЈ
1. УВОД _____________________________________________________ 5
1.1 Шта је отпад? ______________________________________________ 5
1.2 Порекло отпада___________________________________________ 7
1.3 Феноменологија антропогеног метаболизма _________________ 8
1.3.1 Анализа градског метаболизма ___________________________ 8
1.3.2 Анализа токова материјала _____________________________ 12
1.3.3 Феномени напредних друштава _________________________ 15
1.3.4 Примена MFA у управљању отпадом _____________________ 20
1.3.5 Употреба MFA за анализу отпада ________________________ 22
1.4 Софтвер „STAN” ________________________________________ 24
1.5 Циљеви управљања отпадом ______________________________ 26
2. ПРЕГЛЕД СТАЊА УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ У СВЕТУ __________ 29
2.1 Генерисање отпада у зависности од сектора и типа отпада ___ 29
2.2 Процене укупних количина отпада у свету _________________ 30
2.3 Сакупљени комунални отпад у свету_______________________ 33
2.4 Преглед заступљености технологија за третман отпада у свету 39
2.5 Депоновани отпад _______________________________________ 41
2.6 Количине индустријског отпада ___________________________ 45
2.8 Количине опасног отпада _________________________________ 47
3. САСТАВ И КОЛИЧИНЕ ОТПАДА У СРБИЈИ ___________________ 50
3.1 Методологија за процену генерисаних количина и морфолошког
састава комуналног отпада у Републици Србији __________________ 51
3.1.1 Процена генерисаних количина комуналног отпада_________ 52
3.1.2 Утврђивање морфолошког састава (удела различитих фракција)
комуналног отпада ____________________________________________ 57
3.2 Физичкe и хemиjскe oсoбинe кoмунaлнoг oтпaдa ____________ 64
3.2.1 Сaстaв oтпaдa ________________________________________ 65
3.2.2 Вeличинa и прoстoрнa дистрибуциja кoмпoнeнти у oтпaду __ 66
3.2.3 Срeдњa густинa ______________________________________ 67
3.2.4 Удeo влaгe ___________________________________________ 69
3.2.5 Хeмиjски сaстaв oтпaдa ________________________________ 70
3.2.6 pH врeднoст _________________________________________ 73
3.2.7 Удeo oргaнскe/нeoргaнскe мaтeриje ______________________ 73
3.2.8 Toплoтнa мoћ (кaлoриjскa врeднoст) oтпaдa _______________ 73
1
Управљање отпадом у земљама у развоју
4. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА____________________________________ 75
4.1 Национални прописи у области управљања отпадом_________ 75
4.2 Законодавство ЕУ у области управљања отпадом ___________ 81
5. ПОНОВНА УПОТРЕБА И РЕЦИКЛАЖА ОТПАДА ______________ 83
5.1 Кључна питања за рециклажу материјала __________________ 85
5.1.1 Препознавање материјала које треба издвојити ____________ 86
5.1.3 Препознавање спецификација које наводе потенцијални купци
секундарних материјала _______________________________________ 88
5.2 Глобална ситуација у рециклажи __________________________ 89
5.3 Тржишта секундарних материјала _________________________ 90
5.3.1 Пластика ____________________________________________ 93
5.3.2 Папир/Картон ________________________________________ 94
5.3.3 Секундарни црни и обојени метали: светска тржишта ______ 96
5.3.4 Отпад од електричне и електронске опреме _______________ 99
6. ДЕПОНИЈА ________________________________________________ 102
6.1 Избор локације за депонију ______________________________ 106
6.2 Природно – техничке норме за избор локације _____________ 108
6.3 NIMBY – „not in мy back yard“ – Утицај јавног мњења ______ 112
6.4 Основни елементи пројектовања депонија_________________ 115
6.4.1 Технолошко решење изградње санитарне касете __________ 115
6.4.2 Намена површина____________________________________ 118
6.5 Операциони поступци рада на депонији ___________________ 121
6.5.1 Дневно прекривање отпада ____________________________ 121
6.5.2 Контрола птица______________________________________ 122
6.5.3 Прање точкова возила на депонији ______________________ 123
6.5.4 Радна површина _____________________________________ 123
6.5.5 Пожари на депонијама ________________________________ 124
6.5.6 Олујне кише ________________________________________ 125
6.5.7 Заштита од расипања _________________________________ 125
6.5.8 Контрола непријатних мириса _________________________ 125
6.5.9 Безбедност и заштита на раду __________________________ 126
6.5.10 Систем за третман процедних вода _____________________ 129
6.5.11 Постројења за пречишћавање отпадних вода _____________ 131
6.6 Депонијски гас _________________________________________ 134
6.6.1 Процес формирања депонијског гаса ____________________ 134
6.6.2 Процеси који се одвијају у депонији ____________________ 137
6.6.3 Састав депонијског гаса ______________________________ 141
2
Управљање отпадом у земљама у развоју
6.7 Мониторинг могућих утицаја на животну средину _________ 142
6.7.1 Систем контроле процедних вода _______________________ 142
6.7.2 Систем контроле подземних вода _______________________ 143
6.7.3 Систем контроле површинских вода ____________________ 143
6.7.4 Систем контроле депонијског гаса ______________________ 144
6.7.5 Систем контроле слегања тела депоније _________________ 145
6.7.6 Праћење временских услова – бележење података _________ 146
6.8 Модели санације и ремедијације (дивљих) депонiја _________ 146
6.8.1 Мере које је потребно спровести у зависности од резултата
процене ризика ______________________________________________ 147
7. ТЕХНОЛОГИЈЕ ТРЕТМАНА ОТПАДА ________________________ 152
7.1 Механички третман отпада и рециклажа __________________ 152
7.1.1 Сепарација отпада ___________________________________ 152
7.1.2 Рециклажа појединих компоненти комуналног отпада _____ 177
7.2. Биолошке методе за третман отпада ______________________ 202
7.2.1 Компостирање ______________________________________ 202
7.2.2 Анаеробна дигестија _________________________________ 220
7.2.3 Механичко – биолошки третман отпада (МБТ) ___________ 231
7.3. Teрмичкe мeтoдe зa трeтмaн кoмунaлнoг чврстoг oтпaдa ____ 242
7.3.1 Прeглeд термичких метода за третман комуналног отпада __ 250
7.3.2 Eмисиje из прoцeсa термичког третмана _________________ 275
7.3.3 Систeми зa прeчишћaвaњe ____________________________ 287
7.3.4 Зaкoнoдaвствo из oблaсти тeрмичких трeтмaнa oтпaдa _____ 298
7.3.5 Tрoшкoви и eнeргeтскa eфикaснoст _____________________ 304
7.3.6 Циљeви тeрмичкoг трeтмaнa oтпaдa ____________________ 308
8. КОРИШЋЕЊЕ КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ ОТПАДА У
ЕНЕРГЕТСКЕ СВРХЕ ___________________________________________ 320
8.1 Зашто користити отпад у виду енергије? __________________ 324
8.2 Законски оквир за искоришћавање отпада у виду енергије у ЕУ
_______________________________________________________ 326
8.3 Планирање и спровођење пројеката искоришћења отпада у
енергетске сврхе ______________________________________________ 327
8.4 Основни фактори у планирању и спровођењу ______________ 328
8.4.1 Цена сакупљања и транспорта отпада ___________________ 328
8.4.2 Капацитет третмана __________________________________ 328
8.4.3 Локални услови - постојећа пракса управљања отпадом ____ 328
8.4.4 Физичке и хемијске карактеристике отпада ______________ 329
8.4.5 Сезонске флуктације у квалитету и квантитету отпада _____ 329
8.4.6 Одлагање – третман насталих нуспродуката/ефлуената ____ 330
3
Управљање отпадом у земљама у развоју
8.4.7 Крајња употреба енергије _____________________________ 330
8.4.8 Инвестициони трошкови ______________________________ 331
8.4.9 Утицај на животну средину____________________________ 331
8.5 Основни поступци за енергетско коришћење отпада ________ 331
8.6 Параметри који утичу на поновно искоришћење отпада у виду
енергије _____________________________________________________ 332
8.7 Расположиве технологије за енергетско коришћење отпада __ 333
9. ПЛАНИРАЊЕ У ОБЛАСТИ УПРАВЉАЊА ОТПАДОМ __________ 335
9.1 Регионални план управљања отпадом ____________________ 337
9.2 Садржај главног плана општина или региона, процена могућих
технологија __________________________________________________ 338
9.2.1 Садржај плана управљања отпадом _____________________ 338
9.2.2 Подаци о региону ____________________________________ 340
9.2.3 Анализа садашње праксе управљања отпадом ____________ 340
9.2.4 Стратешки оквир и потребне промене ___________________ 350
9.2.5 Најпрактичније опције за регионални отпад са становишта
заштите животне средине _____________________________________ 353
9.2.6 Финансијска анализа и процена трошкова _______________ 355
9.2.7 Социо – економски аспекти____________________________ 362
9.2.8 Развој и имплементација регионалног плана управљања
отпадом ___________________________________________________ 363
10. ЛИТЕРАТУРА ____________________________________________ 365
4
Управљање отпадом у земљама у развоју
1. УВОД
5
Управљање отпадом у земљама у развоју
Разлика је значајна. Тренд тржишног развитка приказује отпад као
потенцијални ресурс и секундарну сировину са позитивном вредношћу
размене, која је константно у порасту. Обе категорије отпада теже обнављању
енергије, селективном сакупљању или чак могућем успостављању акција
(деоница) „отпада" у будућности, (тренутно не постоје).
Важно је јасно дефинисати границу између отпада који има и оног отпада
који нема комерцијалну вредност, јер то представља одлучујући фактор за
економско тржиште отпада. Тренутна дебата у Европи је последица ревизије
Оквирне директиве о отпаду, чији је нацрт представила Европска комисија
крајем 2005. године, са циљем да пружи одговоре и илуструје осетљиво и
комплексно питање – „Где настаје отпад и када се завршава животни
циклус отпада“? Граница иза које отпад престаје да буде отпад је постављена
на нивоу материјала који не може бити обновљен, рециклиран или поновно
употребљен и стога се налази у дефиницијама термина обновити, поновно
употребити и рециклирати. Потешкоће настају у дефинисању и усаглашавању
јасне и прецизне дефиниције. Наведена дебата још увек није завршена, а ипак
је од суштинске важности повући јасну границу између онога шта отпад
представља, а шта не. Економски улог је веома висок, док разлика
представља ослонац процеса обнављања, тржишта, трговине (дистрибуције и
могућности продаје) и економске профитабилности.
6
Управљање отпадом у земљама у развоју
7
Управљање отпадом у земљама у развоју
8
Управљање отпадом у земљама у развоју
9
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 1.2 Пораст потрошње папира, пластике и гуме у САД, показују стопу раста
токова материјала од 1989 - 1999.године (Storck, W.J.et al.,2000).
10
Управљање отпадом у земљама у развоју
Први творац термина „метаболизам градова“ био је Abel Woldmen 1965.
године. Он је користио доступне податке из САД-а о потрошњи и
производњи добара да би одредио улазне и излазне токове по становнику,
замишљеног америчког града од милион становника.
11
Управљање отпадом у земљама у развоју
Према томе у будућности је неопходно пажљиво управљати залихама и
отпадом како би се избегло нагомилавање штетних супстанци. Са гледишта
заштите животне средине постаје очигледно, да је пораст токова супстанци
важнији него степен раста масе добара.
12
Управљање отпадом у земљама у развоју
Добра/производи представљају супстанце или мешавину супстанци, које
имају економску вредност одређену тржиштем. Вредност може бити
позитивна (аутомобил, гориво, дрвна грађа) или негативна (комунални чврсти
отпад, канализациони муљ).
Слика 1.3 Размена токова материјала (М), енергије (Е), живих организама (LO),
информација (I) и два система „антропосфере“ и „животне средине (Brunner &
Rechberger 2004).
13
Управљање отпадом у земљама у развоју
Залихе могу остати константне, могу се повећати (акумулација материјала)
или се могу смањити (потрошња/расипање материјала). Процеси су повезани
токовима (маса по времену) или флуксевима (маса по времену/пресек–
подручје) материјала. Токови/флуксеви изван граница система називају се
уноси или извози. Токови/флуксеви материјала који улазе у процес називају се
улази – „input“, док они који излазе из процеса називају се излази – „output“.
14
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 1.4 Глобални токови (kg/год) и залихе (kt) кадмијума у 1980.год. Токове које је
створио човек (десна страна) надмашују природне токове (лева страна) (Brunner &
Rechberger 1981).
15
Управљање отпадом у земљама у развоју
То значи комплетне промене у начину живљења, систему вредности,
приоритетима, као и велике економске и технолошке промене.
16
Управљање отпадом у земљама у развоју
Разлика у акумулацији залиха између праисторијских (< 1 тоне) и модерних
људи је очигледна. Данашње залихе материјала износе од 200 до 400 тона по
становнику.
17
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 1.6 Ток цинка кроз савремено галванизационо постројење: 85% цинка који је
употребљен за облагање површине ради заштите од корозије, је продат заједно са
производом. Скоро сав преостали део од 15% који није продат је рециклиран (Brunner
& Rechberger 2001).
18
Управљање отпадом у земљама у развоју
Када је у питању најсавременије облагање површина, отпад који настаје
приликом производње не представља највеће оптерећење за животну
средину, већ сам производ који представља значајан извор оптерећења
животне средине.
19
Управљање отпадом у земљама у развоју
20
Управљање отпадом у земљама у развоју
Према томе, напредне методе управљања отпадом су имплементиране да
контролишу и усмеравају диспозицију супстанце на међусклопу
антропосфере и животне средине ради постизања следећих циљева:
1. Материјали који се могу рециклирати без великих трошкова или
негативних токова супстанци, морају се рециклирати и поновно
употребити. Негативни токови се могу појавити као емисије или
нуспродукти током процеса рециклирања. Процес рециклирања сам
по себи може водити до повећања количине полутаната у „добрима“ и
резервоарима. На пример, процес рециклирања може довести до
повећања садржаја тешких метала у рециклираној пластици или може
водити ка акумулацији метала у земљишту, када се муљ који се
генерише у постројењу за третман отпадних вода користи на
пољопривредним површинама.
2. Нерециклабилне материјале би требало третирати ради превенције
тока опасних супстанци у животну средину. Требало би дефинисати
„резервоар“–локацију, где би се супстанца могла одложити на дужи
временски период (> 10.000 година), без икаквог негативног утицаја
на животну средину.
21
Управљање отпадом у земљама у развоју
Материјални баланс заснован на MFA, показује да ли су постигнути жељени
циљеви. MFA баланс, такође идентификује процесе и токове који имају
највеће потенцијале за могућа побољшања.
22
Управљање отпадом у земљама у развоју
Параметри који се користе за карактеризацију отпадних материјала могу се
поделити у три групе:
1. Фракције материјала комуналног чврстог отпада (папир, стакло,
метали).
2. Физички, хемијски или биохемијски параметри (густина, топлотна
вредност, биоразградљивост).
3. Концентрација супстанци (угљеник, жива, хексахлоробензен).
Постоје три главне методе за анализу чврстог отпада (слика 1.7). Прва метода
обухвата директну анализу комуналног чврстог отпада, док друга и трећа
метода представљају индиректне методе базиране на MFA и принципу
масеног баланса.
1. Директна анализа, такође позната и као метод „узорковања и
класификовања“ („sample and sort“) – сакупља се одређена
статистички испланирана количина комуналног чврстог отпада.
Узимају се узорци, прегледају, анализирају ради утврђивања
отпадних добара, исушују, уситњавају и коначно анализирају ради
одређивања супстанци. Узорак који се анализира обично је мањи у
поређењу са укупном количином генерисаног комуналног чврстог
отпада. Метод директне анализе је коришћен у многим студијама за
карактеризацију отпада у САД-у, Европи и др.
2. Индиректна анализа састава комуналног чврстог отпада анализом
тржишних производа, захтева информације о производњи добара и
о судбини добара током употребе и потрошње. Подаци сакупљени из
индустријских извора као што су кључне корпорације,
професионалне организације или из владиних агенција, користе се за
процену токова добара која су произведена и потрошена. Генерисање
комуналног чврстог отпада се израчунава мерењем или предвиђањем
просечног века трајања наведених добара. Обављају се многобројне
провере када су у питању увоз, извоз и залихе у свакој категорији
продуката (производној категорији).
3. Индиректне анализе – користе информације о продуктима третмана
отпада за израчунавање састава комуналног чврстог отпада.
Предност методе индиректне анализе је у томе што су излази
третмана отпада обично мање хетерогени него улази отпада.
23
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 1.7 Три главне методе за анализу чврстог отпада: (1) Директна анализа, (2)
Анализа тржишних производа, (3) Анализа продуката који настају третирањем
отпада (Brunner & Ernst 1986).
24
Управљање отпадом у земљама у развоју
Због тога, одлука о компатибилности различитих пројеката са животном
средином је исплатива. Квалитет баланса протока материјала може се
значајно побољшати узимајући у обзир несигурност података. У софтверу
STAN, додатне информације могу се веома лако применити како би се лако
проценила поузданост резултата (слика 1.8).
25
Управљање отпадом у земљама у развоју
26
Управљање отпадом у земљама у развоју
Данас, управљање отпадом испуњава високе хигијенске стандарде, због чега
јавност не увиђа потребу за наведеном услугом, осим у ванредним
ситуацијама. Са повећањем производње и потрошње, све је већа потреба и
улога управљања отпадом као „филтера“ између људских активности и
животне средине, резултујући развојем безбедних и поузданих технологија
као што су: модерни сакупљачки системи, инсинератори и санитарне
депоније. Осим тога, рециклирање је препознато као начин за смањење
експлоатације примарних ресурса, а самим тим и редукције загађења
насталог рударским активностима и обрадом руде. За данашње управљање
отпадом које мора бити оријентисано ка дефинисаним циљевима, важно је
почети са концензусом о циљевима. Конкретно, ако је процењено неколико
опција управљања отпадом за одређени регион, неопходно је имати
заједничке циљеве као заједнички именилац. Основа за избор наведених
критеријума лежи у циљевима управљања отпадом, дефинисаних у
стратегији управљања отпадом Европске уније, а нарочито Италије.
27
Управљање отпадом у земљама у развоју
Неопходно је одредити нивое садржаја супстанци у отпаду (хемијске
елементе и хемијска једињења), јер супстанце у отпаду одређују да ли отпад
садржи опасне материје или може бити коришћен као сировина. На пример,
садржај кадмијума као стабилизатора у пластици одређује да ли пластика
може бити рециклирана, док садржај бакра у пепелу ложишта инсинератора
одређује да ли ће се пепео директно одлагати на депонију или га треба
претходно третирати.
Одрживост („afte –care free“) као циљ управљања отпадом, озбиљно утиче на
рециклажу и одлагање отпада на депонијама (према последњим, одлагање
отпада на депонијама данас захтева третман депонијског филтрата –
процедних вода, мониторинг и контролу у периоду од неколико векова).
Главни разлог је велики удео биоразградљивих састојака у отпаду, што
резултира високим садржајем азота и органског угљеника у процедним
водама. Када отпад спаљујемо, наведена органска фракција се минерализује
стварајући пепео у ложишту (пепео са дна), који испуњава хигијенске услове
и не садржи никакве биоразградљиве органске материје. Међутим, будући да
остатак спаљивања може испуштати неорганске соли и метале, пепео се мора
третирати да би се испунили циљеви управљања отпадом. За рециклирање,
одрживи циљ („after-care free“) управљања отпадом захтева „чисте циклусе –
производе“. Загађујуће материје морају бити елиминисане из процеса када се
отпад рециклира у нове производе, а издвојене загађујуће материје треба да
буду безбедно одложене на крајње одредиште. На тај начин, трећи циљ
подразумева да су материјали у отпаду усмерени ка чистим циклусима –
процесима или да су елиминисани и усмерени ка сигурним коначним
одлагалиштима (Brunner & Rechberger, 2004).
28
Управљање отпадом у земљама у развоју
29
Управљање отпадом у земљама у развоју
30
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 2.2 Процењена количина сакупљеног отпада у свету: 2,5 до 4 милијарди тона
(OECD, Eurostat, CycleOpe)
31
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 2.4 Генерисање отпада по становнику. ( Eurostat; УН, 2006; СОЕ Руска
Федерација, 2004)
32
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 2.4 Процене сакупљеног комуналног отпада у свету: укупно 1,2 милијарди
тона (Националне агенције за заштиту животне средине, OECD, Eurostat, CycleOpe)
33
Управљање отпадом у земљама у развоју
34
Управљање отпадом у земљама у развоју
Повећање генерисања комуналног отпада се може објаснити унапређеном
статистиком и сакупљањем комуналног отпада.
Слика 2.5 Комунални отпад сакупљен у одређеном броју земаља (укупно 932
милијарде тона) ( Националне агенције за заштиту животне средине, OECD, Eurostat,
CycleOpe)
35
Управљање отпадом у земљама у развоју
Једна од супротности или разлика које би требало запазити је да су подаци
забележени у латиноамеричким градовима (у Аргентини и Бразилу) много
нижи и износе од 200-300 kg по становнику. Јасно је да је сакупљање много
мање заступљено у сиромашним деловима света. Подаци који постоје за ове
области су некомплетни, а крећу се од 220 kg по становнику у Најробију у
Кенији, до 120 kg по становнику у Мумбаију, Индији.
36
Управљање отпадом у земљама у развоју
37
Управљање отпадом у земљама у развоју
38
Управљање отпадом у земљама у развоју
То су:
1. Економски фактори: економски раст, пораст броја популације и
квалитета живота, структура индустрије, тржиште секундарних
материјала;
2. Социолошки фактори: пораст и структура популације и
домаћинстава;
3. Културолошки и историјски фактори: начин потрошње, свест о
животној средини, понашање у складу са већином;
4. Географски фактори: величина земље и расположивост земљишта,
геологија, изглед земљишта, густина популације, урбанизација;
5. Регулативни, законодавни и политички фактори: финансијски и
регулативни оквир.
39
Управљање отпадом у земљама у развоју
Географски фактори (величина земље, мала густина насељености) имали су
без икакве сумње утицај на одабир депоновања као приоритетног начина
третирања отпада у САД–у и Аустралији. У осталим земљама, као у Европи,
културолошки фактори (свест о животној средини) и економски фактори
(квалитет живота) имали су снажан утицај на одабир рециклаже и
инсинерације као приоритетних начина за третирање отпада. У Данској и
Холандији, као и у Јапану и неким Азијским мегалополисима, географски
фактори (густина становништва, урбанизација) и економски фактори
резултовали су одабиром инсинерације.
40
Управљање отпадом у земљама у развоју
41
Управљање отпадом у земљама у развоју
Уопштено говорећи, постоји мали степен сепарације различитих врста
комуналног отпада на месту настајања, иако су у неким случајевима одређене
фракције одвојене, а чак постоје и примери успешне имплементације. И
поред тога, већина ових земаља има уопштене стратегије о отпаду, а само
неколико земаља има развијено законодавство и акционе планове везане за
комунални отпад. У неким случајевима, ситуација је таква услед недостатка
финансијских средстава.
42
Управљање отпадом у земљама у развоју
Почетком деведесетих година, дошло је до развитка многих директива ЕУ и
националних програма који су поставили циљеве за рециклирање и поновно
искоришћење отпада и успоставили ограничења везана за количину отпада
која може бити послата на депонију, што је узроковало смањење количине
отпада који се депонује.
43
Управљање отпадом у земљама у развоју
Процена тржишне вредности комуналног отпада у земљама OECD (не
укључујући нове чланице ЕУ) износи око 120 милијарди америчких долара и
125 милијарди америчких долара у неким земљама у транзицији (Кина,
Индија, Бразил). При процени тржишта, сегменти тржишта који су узети у
обзир су: сакупљање, депоновање, инсинерација, компостирање и рециклажа,
уз остале методе за третман отпада.
Највећа тржишта отпада су: САД (око 46,5 милијарди америчких долара),
Европа (ЕУ 15, Норвешка и Швајцарска око 36 милијарди америчких долара)
(Lacoste, 2006).
44
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кина такође представља проблем, а процене могу бити чак и дупло веће у
зависности од извора. У 2002. години, OECD је проценио количине
индустријског отпада у Кини на приближно 315 милиона тона, док недавно
објављене процене од стране кинеских власти, износе 1 милијарду тона. Није
могуће дефинисати тачан садржај ових података (укључујући грађевински и
отпад од рушења).
45
Управљање отпадом у земљама у развоју
46
Управљање отпадом у земљама у развоју
47
Управљање отпадом у земљама у развоју
За посматране земље (ЕУ, САД, Канада, Јапан, Јужна Кореја, Тајланд, Кина,
Мексико, Индија и Јужна Африка), количина опасног отпада је процењена на
приближно 150 милиона тона (податке треба узети са резервом).
Више од 250 милиона тона опасног отпада, 3-4% укупног отпада, годишње се
генерише у паневропским деловима, углавном у земљама EECCA, где Руска
Федерација доминира у количини генерисаног опасног отпада (слика 2.14).
Велике разлике у количинама генерисаног опасног отпада између EECCA и
осталих делова узроковане су различитим класификацијама опасног отпада.
У земљама EECCA, као опасан отпад класификовано је више врста отпада и
због тога подаци о опасном отпаду нису у потпуности упоредиви. У периоду
од 1996. до 2004. године, количина генерисаног опасног отпада у ЕУ-
25+EFTA се повећала за 20%.
48
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ситуацију чини још компликованијом што мање земље EECCA имају мале
капацитете за побољшање овакве ситуације.
49
Управљање отпадом у земљама у развоју
50
Управљање отпадом у земљама у развоју
Анализа је такође битна као и први корак у припреми плана дугорочног
управљања комуналним отпадом и помаже да се идентификују стратегије за
смањење генерисања, третирања и одлагања отпада. Анализа отпада се
укратко може поделити на следеће сегменте: планирање и нацрт анализе,
узорковање и класификација компоненти и евалуација и статистичка обрада
података.
51
Управљање отпадом у земљама у развоју
52
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ипак, у Србији тек неколико општина поседује систем мерења и праћења
доспелих количина комуналног отпада. Управо из тог разлога је било
потребно пронаћи алтернативно решење како би се дошло до меродавних
података о количинама генерисаног комуналног отпада на територији
одређене општине. Решење се огледа у организованом мерењу масе камиона
за превоз отпада на колским вагама уз помоћ других привредних субјеката у
оквиру општине који имају поменуте ваге. Конкретно, прво се измери тара
тежина сваког камиона за превоз отпада који врши сакупљање отпада у
оквиру општине, односно пре изласка на терен и сакупљања отпада. Потом се
обавља мерење истих камиона када обављају своје редовне руте у сакупљању
отпада и када су пуног капацитета (бруто тежина). Добијени подаци се
записују на посебном обрасцу, а простим одузимањем таре од бруто тежине
добија се нето тежина сакупљеног отпада, која и јесте од интереса за даљу
анализу.
53
Управљање отпадом у земљама у развоју
Масене вредности отпада генерисаног у периоду од 7 дана измерене на
основу методологије која је спроведена за десет општина у Србији, приказане
су у табели 3.1.
Табела 3.1 Количина генерисаног отпада за 10 општина у Србији (Vujić et al., 2010)
Општина Количина генерисаног Количина генерисаног
(бр. становника обухваћен отпада по становнику отпада по становнику
мерењем) (kg/st/dan) годишње (kg/st/god)
Инђија(47311 ст.) 1,09 399
Сомбор (56734 ст.) 0,67 246
Нови Кнежевац (9406 ст.) 0,60 219
Шабац(68315 ст.) 1,03 378
Топола(6785 ст.) 1,08 394
Крагујевац(140081 ст.) 0,91 333
Бор (37319 ст.) 0,48 174
Ниш (191928 ст.) 0,91 333
Нови Сад (252783 ст.) 1,44 527
Београд(1403359 ст.) 1,05 385
54
Управљање отпадом у земљама у развоју
12000 10382
10000
8000
6000
4000 2560
2000 1230 897 496 363 269 125 51 40
0
55
Управљање отпадом у земљама у развоју
1400
1200 1176
1065
1000 1018
900
800
743
637
600 605
510
400
200
0
Sep Nov Dec Jan 2009. Feb Mar Apr Maj
2008. 2008. 2008. 2009. 2009. 2009. 2009.
Слика 3.3 Маса генерисаног комуналног отпада (тона/месечно)-Крагујевац (Vujić et
al., 2010)
56
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 3.1 Количина генерисаног отпада у Србији током три сезонске анализе (Vujić
et al., 2010)
Маса отпада
Летња Зимска Пролећна
У просеку по становнику
Република анализа анализа анализа
(kg/st/dn)
Србија
2.789.791 2.375.352 2.645.557 2.603.567
0.95
t/god t/god t/god t/god
57
Управљање отпадом у земљама у развоју
Потребно је напоменути да се сваки узорак анализира засебно у односу на
сектор који се посматра, а добијени подаци представљају састав отпада у
влажном стању.
58
Управљање отпадом у земљама у развоју
Свака од анализа вршена је на основу договорне методологије, односно
разврставање свих врста отпада рађено је према утврђеном каталогу
сортирања (табела 3.2).
Мета - алуминијумске
Лименке за напитке (пиво, кока-кола, енергетска пића) и сл.
конзерве
Пластични амбалажни
Пластичне флаше за воду, сокове, пиво, уље, сирће и сл.
отпад
Кесе из продавница, кесе за смеће, пластичне кесе (црне, зелене,
Пластичне кесе сиве), кесе за чипс, кесе за сендвиче, кесе за замрзнуто поврће,
омоти за кекс и сл.
Кутије за маргарин, јогурт, сладолед, телефонске картице,
пластичне играчке, лењири, оловке, тоалетни поклопци, четкице
Тврда пластика за зубе, пластичне кутије, средства за чишћење, саксије за цвеће,
канте, лавори, наочари за сунце, пластични делови кола, дискете,
видео касете, адаптери, продужни каблови и сл.
Природна и вештачка влакна: одећа од природних влакана (памук,
Текстил вуна, лан), и синтетичких влакана (панталоне, чарапе, платнене
торбе, платна), кухињске крпе, пешкири за руке и сл.
Кожни делови одеће, новчаници, каишеви, кожне ципеле, торбе,
Кожа
кожне лопте и сл.
Пелене Пелене за бебе, санитарне пелене и сл.
Сви остаци отпада, који прођу последње сито од 20mm, земља,
Фини елементи
прашина, пепео, песак, фрагменти стакла и сл.
59
Управљање отпадом у земљама у развоју
На основу економске развијености, територијалног распореда и осталих
социо-економских критеријума, одлучено је да се посматрају четири општине
из Аутономне Покрајине Војводине и шест општина централне Србије:
Инђија, Нови Сад, Сомбор, Нови Кнежевац, Крагујевац, Бор, Топола, Шабац,
Београд и Ниш. Као резултат примене методологије на терену, добијени су
први конкретни подаци о саставу комуналног отпада на територији
Републике Србије. Значај ових података је утолико већи ако се узме у обзир
чињеница да до сада није рађена нити једна слична озбиљнија студија која се
бави овом тематиком у области управљања отпадом на националном нивоу.
Другим речима, на овај начин први пут могу јасније и поузданије да се
утврде све сличности и разлике добијених резултата како у односу на тип
становања у одређеној општини, тако и међу самим општинама. Обједињени
подаци свих анализа морфолошког састава отпада по општинама дати су у
табели 3.3. За неке општине анализе су вршене у више наврата, као што је то
у случају Инђије, Новог Сада и Новог Кнежевца.
Слика 3.5 Примери одвојених категорија отпада у склопу анализе (ФТН, 2008ц)
60
Управљање отпадом у земљама у развоју
61
Управљање отпадом у земљама у развоју
На основу приказаних података може се уочити да је укупан органски отпад
доминантан у односу на све остале категорије отпада. Вредности органског
отпада се углавном крећу у интервалу од 40% до 60% масеног удела.
Категорија отпада која је најзаступљенија јесте отпад у облику пластике, који
готово за сваку општину прелази 10%. Пластични отпад је подељен
Каталогом на три категорије (пластични амбалажни отпад, пластичне кесе и
тврда пластика) и може се уочити да највише заузимају пластичне кесе са око
4% - 7%. При ручном сортирању узорка, користи се решетка у виду сита
пречника 20 mm, чиме се добијају фракције отпада мање од 20 mm, најчешће
у виду земље, прашине, песка, ситног стакла и ситног органског отпада.
Добијена фракција, каталогом, се подводи под тзв. фине елементе отпада,
његове количине нису занемарљиве и крећу се око 10% у зависности од
општине и типа становања. Количине текстила и пелена такође имају
значајне вредности. Папир, стакло и картон углавном имају сличне вредности
и варирају од 2% до 10%. Заједничко за све општине, па чак и за све типове
становања у датим општинама, јесу мали масени удели метала и коже који се
по правилу крећу од 1% до 2%. Слично промени количине отпада, мења се и
морфолошки састав отпада у зависности од периода године у којем је вршена
анализа. На наредном графику дат је упоредни приказ промене састава отпада
у Републици Србији у оквиру три сезонска мерења. Заступљеност баштенског
отпада је највећа у летњим месецима, док папир и картон имају већи удео
током пролећних и зимских месеци пре свега због влаге коју попримају од
осталих фракција у мешаном отпаду. Фракција „фини елементи“ која се
углавном састоји од пепела евидентно је већа у зимским месецима, као
последица грејања домаћинстава у том периоду.
Слика 3.6 Промена састава отпада у зависности од годишњег доба (Vujić et al., 2010)
62
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 3.7 Графички приказ просечног састава отпада у Републици Србији (Vujić et
al., 2010)
63
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ниво поузданости се унапред задаје и у зависности од коришћене
методологије, креће се у интервалу од 80-95%. Када је реч о методологији
која се користила у нашој земљи, за сада не постоји могућност дефинисања
дозвољене грешке из разлога што је број спроведених анализа и мерења још
увек недовољан за поуздану статистичку обраду добијених података.
64
Управљање отпадом у земљама у развоју
𝑚 = ∗ 100 (3.1)
гдe je:
Taбeлa 3.4 Пoрeђeњe сaстaвa oтпaдa зa рaзличитe зeмљe (Zhang et al., 2010)
Зeмљa Сaстaв oтпaдa
Oргaнски Пaпир и Плaстикa Стaклo Meтaл Oстaлo
кaртoн
Кинa 52,6 6,9 7,3 1,6 0,5 31,1
Сингaпур 9,5 21,2 11,5 1,0 14,6 42,2
СAД 25,0 34,0 12,0 5,0 8,0 16
Jaпaн 34,0 33,0 13,0 5,0 3,0 12
Кoрeja 28,0 24,0 8,0 5,0 7,0 28
Кaнaдa 24,0 47,0 3,0 6,0 13,0 7
Фрaнцускa 32,0 20,0 9,0 10,0 3,0 26
Хoлaндиja 35,0 26,0 19,0 4,0 4,0 12
Нeмaчкa 14,0 34,0 22,0 12,0 5,0 13
Швajцaрскa 29,0 20,0 15,0 4,0 3,0 29
Aустрaлиja 47,0 23,0 4,0 7,0 5,0 14
Meксикo 51,0 15,0 6,0 6,0 3,0 19
Слoвaчкa 38,0 13,0 7,0 8,0 3,0 31
Пoртугaл 34,0 21,0 11,0 7,0 4,0 23
Maђaрскa 29,0 15,0 17,0 2,0 2,0 35
Eврoпa- 30,0 32,0 7,0 10,0 8,0 13,0
прoсeк
65
Управљање отпадом у земљама у развоју
66
Управљање отпадом у земљама у развоју
m1 - m2
sr
V (3.2)
гдe je:
sr - срeдњa густинa,
m1 - мaсa oтпaдaкa сa тaрoм,
m 2 - мaсa тaрe (t),
V - зaпрeминa тaрe.
67
Управљање отпадом у земљама у развоју
Taбeлa 3.5 Срeдњa густинa пojeдиних кoмпoнeнaтa кoмунaлнoг oтпaдa (Vesilind et al.,
2002)
Фрaкциja Срeдњa густинa (kg/m3)
Oтпaд oд хрaнe 130-500
Бaштeнски oтпaд 150-300
Нoвинe 15-35
Чaсoписи 500
Кaнцeлaриjски пaпир 250
Кaртoн 200
Плaстикa - мeшaнa 40-130
ПET aмбaлaжa 20-25
Плaстичнe кeсe 15
Стaклo 300-420
Teкстил 40-100
Meтaлнe кoнзeрвe 90
Aлуниниjумскe кoнзeрвe 30-45
Пeпeo, зeмљa… 300-950
68
Управљање отпадом у земљама у развоју
m1 m2
W 100
V (3.3)
гдe je:
69
Управљање отпадом у земљама у развоју
3.6 Удeo влaгe зa пojeдинaчнe кoмпoнeнтe у кoмунaлнoм oтпaду (Vesilind et al., 2002)
Фрaкциja Удeo влaгe (%)
Oпсeг Прoсeчнa врeднoст
Oтпaд oд хрaнe 50-80 70
Бaштeнски oтпaд 30-80 60
Пaпир 4-10 6
Кaртoн 4-8 5
Плaстикa 1-4 2
Стaклo 1-4 2
Teкстил 6-15 10
Meтaлнe кoнзeрвe 2-4 3
Aлуниниjумскe кoнзeрвe 2-4 3
Гумa 1-4 2
Кoжa 8-12 10
Пeпeo, зeмљa… 6-12 8
КOMУНAЛНИ OTПAД -
ПРOСEК 15-25 20
70
Гумa
Кoжa
oтпaд
пaпир
Кaртoн
Стaклo
Нoвинe
Teкстил
Чaсoписи
Фрaкциja
Бaштeнски
ПET aмбaлaжa
Oтпaд oд хрaнe
Кaнцeлaриjски
Oстaлa плaстикa
654.000 613.000 521.000 0 799.000 772.000 409.000 375000 342.000 448.000 430.000 477.000
C-укупни
H
84.000 73.000 60.000 0 105.000 113.000 54.000 50.000 42.000 57.000 52.000 66.000
O
65.900 137.800 348.000 0 17.300 52.000 394.800 369.900 274.500 442.100 259.400 3.946.000
S
6.050 6.594 3.970 111 988 1.090 631 643 724 319 1.900 1.840
71
al., 2009)
6.000 3.000 32.000 0 55.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 15.000 19.000
P
313 273 2.300 96 75,6 270 125 38,2 180 75 1.980 2.310
K
559 605 706 7.750 190 372 397 118 686 672 12.700 12.700
Al
1.540 1.863 879 762 1.430 66.800 11.900 1.310 14.600 8.850 2.360 1.030
Fe
187 2.096 340 1.760 1.750 1.830 2.940 918 1.200 1.220 1.480 310
22.800 21.522 4.400 69.000 4.160 3.140 30.900 77.700 101.000 11.100 21.100 5.550
Ca
347 1.025 3.590 24.900 422 1.330 416 774 898 246 944 3.120
Na
Taбeлa 3.6 Хeмиjски сaстaв фрaкциja из кoмунaлнoг oтпaдa изрaжeн у mg/kg (Riber et
Управљање отпадом у земљама у развоју
Управљање отпадом у земљама у развоју
Taкoђe, у слeдeћoj тaбeли су дaти пoдaци aнaлизe кoja нe oбухвaтa aнaлизу
цeлoкупнoг гeнeрисaнoг кoмунaлнoг чврстoг oтпaдa вeћ сaмo oтпaдa кojи
прeoстaje нaкoн примaрнe сeпaрaциje. Пoдaци o хeмиjскoм сaстaву
кoмунaлнoг чврстoг oтпaдa дoбиjeни су пoмoћу aнaлизe тoкa супстaнци у три
пoстрojeњa зa мeхaнички трeтмaн oтпaдa у Aустриjи. Пoстрojeњe у
,,Oberpullendorf“-u, jeднo oд пoстрojeњa у кojимa je вршeнa aнaлизa, пoсeдуje
три рaзличитe jeдиницe зa мeхaнички трeтмaн, тaкo дa je у тoм пoстрojeњу
aнaлизa oбaвљeнa зa свe три jeдиницe зa трeтмaн. Aнaлизoм тoкoвa супстaнци
извршeнa je индирeктнa aнaлизa кoмунaлнoг чврстoг oтпaдa. Извршeнa je
aнaлизa хeмиjскoг сaстaвa излaзних прoдукaтa из пoстрojeњa зa мeхaнички
трeтмaн, кao и мaсeних билaнсa пoстрojeњa. Нa oснoву мaсeнoг тoкa и
кoнцeнтрaциje супстaнци изрaчунaт je прoсeчни хeмиjски сaстaв кoмунaлнoг
чврстoг oтпaдa.
Taбeлa 3.7 Хeмиjски сaстaв oтпaдa нaкoн извршeнe примaрнe сeпaрaциje (Skutan &
P.H. Brunner, 2006)
Врeднoсти
Oberpullendorf Oberpullendorf
ВРСTA СУПСTAНЦE Kirchdorf Wien из
I II
литeрaтурe
СУВA MATEРИJA 738±1
624±24 626±86 684±10 700
g/kg влaжнoг oтпaдa 0
ВЛAЖНA
262±1
MATEРИJA 376±18 374±59 316±10 300
0
g/kg влaжнoг oтпaдa
УГЉEНИК - C 264±8
222±10 222±29 257±6,2 180
g/kg влaжнe мaтeриje ,5
УГЉEНИК–C 358±1
355±17 355±43 376±11 260
g/kg сувe мaтeриje 2
TOC –укупни
oргaнски угљeник 213±10 214±27 --- --- 180
g/kg влaжнe мaтeриje
TOC –укупни
oргaнски угљeник 341±17 341±41 --- --- 260
g/kg сувe мaтeриje
AЗOT–N 6,7±0,
6,6±0,38 6,7±0,95 6,8±0,33 4,7
g/kg влaжнe мaтeриje 46
AЗOT–N 9,1±0,
10,6±0,62 10,7±1,4 9,9±0,50 6,7
g/kg сувe мaтeриje 64
КAДMИJУM–Cd 10,2±
7,6±1,6 11,0±3,2 7,8±4,5 6,6
g/kg влaжнe мaтeриje 3,5
КAДMИJУM–Cd 13,8±
12,2±2,6 17,6±5,1 11,4±6,5 9,4
g/kg сувe мaтeриje 4,8
OЛOВO–Pb 250±1
360±140 270±69 400±150 540
g/kg влaжнe мaтeриje 00
OЛOВO–Pb 340±1
570±220 420±110 580±230 770
g/kg сувe мaтeриje 40
72
Управљање отпадом у земљама у развоју
3.2.6 pH врeднoст
73
Управљање отпадом у земљама у развоју
Taбeлa 3.8 Toплoтнa мoћ кoмпoнeнти кoмунaлнoг oтпaдa изрaжeнa у MJ/kg (Vesilind
et al., 2002)
Дoњa тoплoтнa мoћ (MJ/kg) влaжнe
Фрaкциja
фрaкциje
Oтпaд oд хрaнe 2,5
Бaштeнски oтпaд 5.9
Нoвинe 14.6
Чaсoписи 10.6
Кaнцeлaриjски 11.2
пaпир
Кaртoн 12.2
ПET aмбaлaжa 32.5
Oстaлa плaстикa 36.1
Стaклo 0.1
Teкстил 18.5
Кoжa 22.9
Гумa 27.2
74
Управљање отпадом у земљама у развоју
4. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
75
Управљање отпадом у земљама у развоју
Такође, на основу Устава Републике Србије, Закона о Влади, а у вези са
Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС”, број 135/04)
донети су прописи којима се уређује управљање посебним токовима отпада, и
то:
Уредба о управљању отпадним уљима („Службени гласник РС”, бр.
60/08 и 8/10).
Уредба о начину и поступцима управљања отпадом који садржи
азбест („Службени гласник РС”, број 60/08).
76
Управљање отпадом у земљама у развоју
за изградњу и рад постројења за складиштење, третман или одлагање отпада
на својој територији; (4) произвођачи и увозници електричних и електронских
производа дужни су да управљање отпадом од електричних и електронских
производа ускладе са овим законом до 31. децембра 2012. године; (5)
одлагање, односно деконтаминација уређаја који садрже РСВ и одлагање РСВ
из тих уређаја, извршиће се најкасније до 2015. године, а друге обавезе биће
одређене посебним прописом.
77
Управљање отпадом у земљама у развоју
Најважнији подзаконски акти везани за испуњавање циљева Законa о
управљању отпадом су:
Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним
уљима ("Сл. гласник РС", бр. 71/2010) прописује услове, начин и
поступка управљања отпадним уљима која су неупотребљива за сврху
за коју су првобитно била намењена. Одредбе овог правилника не
односе се на управљање отпадним уљима која садрже халогене,
полихлороване бифениле (PCB), полихлороване терфениле (PCT) или
пентахлорофеноле изнад 50 mg/kg уља.
Правилник о условима и начину сакупљања, транспорта,
складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна
сировина или за добијање енергије ("Сл. гласник РС", бр. 98/2010)
ближе прописују услове и начин сакупљања, транспорта,
складиштења и третмана отпада који се користи као секундарна
сировина или за добијање енергије.
Правилник о начину и поступку управљања истрошеним
батеријама и акумулаторима ("Сл. гласник РС", бр. 86/2010) ближе
прописује садржину и изглед ознака на батеријама, дугмастим
батеријама и акумулаторима према садржају опасних материја, начин
и поступак управљања истрошеним батеријама и акумулаторима, као
и уређајима са уграђеним батеријама и акумулаторима.
Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама
("Сл. гласник РС", бр. 104/2009 и 81/2010) ближе прописује начин и
поступак управљања отпадним гумама.
Уредба о одлагању отпада на депоније ("Сл. гласник РС", бр.
92/2010) прописују услове и критеријуми за одређивање локације,
техничке и технолошке условe за пројектовање, изградњу и рад
депонија отпада, врсте отпада чије је одлагање на депонији
забрањено, количине биоразградивог отпада које се могу одложити,
критеријуми и процедуре за прихватање или неприхватање, односно
одлагање отпада на депонију, начин и процедуре рада и затварања
депоније, садржај и начин мониторинга рада депоније, као и
накнадног одржавања после затварања депоније.
78
Управљање отпадом у земљама у развоју
Уредба о врстама отпада за које се врши термички третман, условима
и критеријумима за одређивање локације, техничким и технолошким
условима за пројектовање, изградњу, опремање и рад постројења за
термички третман отпада, поступању са остатком након спаљивања
("Службени гласник РС", број 102/10) утврђује врсте отпада за које се
врши термички третман, услови и критеријуми за одређивање
локације, технички и технолошки услови за пројектовање, изградњу,
опремање и рад постројења за термички третман отпада, поступање са
остатком након спаљивања, као и друга питања од значаја за рад
постројења за термички третман.
Уредба о висини и условима за доделу подстицајних средстава ("Сл.
гласник РС", бр. 88/2009, 67/2010 и 101/2010) утврђује висину и
услове за доделу подстицајних средстава за поновну употребу и
искоришћење отпада као секундарне сировине или за добијање
енергије и за производњу кеса - трегерица за вишекратну употребу.
79
Управљање отпадом у земљама у развоју
Одлагање примене овог закона предвиђено је за (1) произвођача и увозника
амбалаже који су дужни да своје пословање које се односи на означавање
амбалаже ускладе у року од дванаест месеци од дана ступања на снагу овог
закона; (2) амбалажу која је произведена пре ступања на снагу овог закона, а
није усаглашена са основним захтевима које амбалажа мора да испуњава за
стављање у промет, може да буде у промету најдуже две године од дана
ступања на снагу овог закона.
81
Управљање отпадом у земљама у развоју
Енергетско искоришћење отпада није посебно дефинисано у општим
условима Директиве, осим у Анексу II – листи могућих активности
искоришћења;
Поштовање принципа хијерархије у управљању отпадом;
У Анексу I Директиве наведене су прихватљиве могућности одлагања;
Прописује одређене минималне стандарде који се морају задовољити
током примене различитих начина третмана отпада.
82
Управљање отпадом у земљама у развоју
83
Управљање отпадом у земљама у развоју
Основни циљеви рециклаже су очување природних ресурса – залиха
природних материјала и смањење загађења животне средине путем уштеде на
простору предвиђеном за депоновање отпада или смањењем количина у
инсинераторима.
84
Управљање отпадом у земљама у развоју
85
Управљање отпадом у земљама у развоју
86
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кључна питања рециклаже секундарних сировина илуструју неке од
проблема са којима се можемо сусрести приликом пласмана секундарних
материјала и даје одговоре на питања због чега ревитализовани материјали
нису конкурентни у мери у којој су то природни материјали.
b) Недостатак инфраструктуре
87
Управљање отпадом у земљама у развоју
Страни материјали попут остатака хране и других производа могу да
проузрокују превремену истрошеност или отказ гранулатора или друге
опреме у погонима за рециклажу.
88
Управљање отпадом у земљама у развоју
У другим индустријским гранама се обавља додатна обрада материјала у
довољној мери да се уклоне скоро све стране примесе (нпр. алуминијумске
лименке од осталих металних материјала). У општем случају, ниво
загађености мањи је код материјала који се издвајају на самом месту
генерисања отпада, а то захтева веће ангажовање радне снаге због чега се
многе заједнице одлучују на сортирање у централизованим постројењима
предвиђеним за ту намену. У многим регионима тржишта материјала не држе
корак са обимом сакупљања материјала, због чега се очекује да купци
поштују услове када је реч о спецификацији материјала. У исто време,
трговци неће имати сигурна тржишта, па ће се створити конкурентски услови
за продају материјала. Како спецификације купаца за секундарне материјале
постају стриктније, одговорни за програм ревитализације морају узимати у
обзир спецификације купаца приликом избора система за сакупљање и
сортирање, а посебно ако се ради о капиталним улагањима.
89
Управљање отпадом у земљама у развоју
90
Управљање отпадом у земљама у развоју
На основу других обављених процена, тржиште у Јапану се процењује на 67
милијарди US$ (2000. године), а тржиште у САД на 47,3 милијарди US$
(2003. године), повећавајући глобалну производњу за више од 500 милиона
тона. Стопа раста употребе секундарних материјала у Азијским земљама, од
којих неке постају радионице за рециклажу западних земаља, би требало да
доведе до рапидног пораста наведених вредности.
91
Управљање отпадом у земљама у развоју
(1) Процена: 30% папира, 20% пластике, 20% стакла, 20% обојених метала је
сакупљено у преосталих земаља ЕУ (15).
(2) Поновно искоришћени папир и картон из комуналног и индустријског отпада.
5.3.1 Пластика
Сакупљање Извоз
Европа (2002.) 3.130 340
САД (2004.)
PET боце-амбалажа 870 235
Јапан (2003.) 682
93
Управљање отпадом у земљама у развоју
5.3.2 Папир/Картон
94
Управљање отпадом у земљама у развоју
Долазак нових земаља чланица у којима су потрошња папира и стопа поновне
употребе папира у порасту (још увек мање од просечне стопе ЕУ – 15),
довешће до повећања потенцијалних залиха отпада у Европи. Европа је имала
укупни вишак рециклираних влакана целулозе 5,3 милиона тона у 2004.
години. Наведеним подацима доприносе УК, Немачка, Белгија, Француска и
Данска. Од 1990.године потрошња влакана од рециклиране целулозе се
удвостручила у целом свету. Процењено је да се 2004. године, поновно
употребило око 170 милиона тона папира.
95
Управљање отпадом у земљама у развоју
Трговина папиром који се поновно употребљава је у порасту, посебно у
Азији, а нарочито у Кини чији је увоз константно у порасту (више од 5
милиона тона између 2004. и 2005. године (> 40%) па све до 17 милиона
тона). Стопа поновног искоришћења влакана и количине залиха у азијским
земљама не задовољавају потребе. Док је већина производа произведена за
извоз и ствара проблеме у снабдевању, нове инвестиције повећавају потребу
за јефтинијим влакнима која се поновно употребљавају. САД и Европа (УК,
Белгија, Немачка) имају користи од привредног успона, извозећи све веће
количине рециклираних влакана од целулозе (68% од 2000 – 2004. године).
96
Управљање отпадом у земљама у развоју
97
Управљање отпадом у земљама у развоју
Поједине земље сакупљају и рециклирају више од 95% акумулатора за
аутомобиле (Француска и Јапан).
98
Управљање отпадом у земљама у развоју
Рециклажа живе из опасног отпада под одговарајућим условима је неопходна
за заштиту људског здравља и животне средине. Отпад од живе углавном се
генерише током процеса производње у индустрији хлорида, батерија,
акумулатора итд. Неколико стотина милиона компактних флуоресцентних
лампи годишње се прода широм света.
99
Управљање отпадом у земљама у развоју
Растављање рачунара је веома скупо и до сада, ако нису одложени на
депонију, продавани су посредницима и транспортовани у Азију да би тамо
били растављени, као део незваничног система који се састоји од
препродаваца, власника продавница и „специјалиста за рециклажу“. Земље
које обављају увоз и извоз су сада много свесније опасности превожења
искоришћених уређаја и проблема животне средине који могу бити
узроковани њиховим штетним садржајем.
100
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кратак преглед јасно наглашава сложеност проблема који представља отпад у
свету. Није случајност да не постоји поуздана и доследна анализа која
обухвата читаву планету. Ипак, у последњих неколико година људи су
постали свеснији веома битне улоге коју ће отпад, његово сакупљање,
третман и поновно искоришћење имати у XXI веку. На Земљи, која ће у овом
веку достићи границе у смислу демографије и животне средине,
пољопривреде и енергије, проблем несташице ће бити тема која се не може
више избећи.
101
Управљање отпадом у земљама у развоју
6. ДЕПОНИЈА
У земљама са малим GDP, као што су Сирија и Бангладеш, главни циљ, није
остварен системом за сакупљање отпада. Након тога, у случају вишка
финансијских средстава могуће је унапредити депоновање отпада од дивље
депоније у санитарну депонију. Све остале чиниоце развијеног система
управљања отпадом као што је биолошки или термички третман отпада није
могуће увести због високе цене. Рециклажа, пре свега пластике и папира
такође није прихватљива јер постоје на хиљаде илегалних сакупљача
секундарних сировина који живе од тога и чији би опстанак био директно
угрожен.
102
Управљање отпадом у земљама у развоју
103
Управљање отпадом у земљама у развоју
104
Управљање отпадом у земљама у развоју
Место Србије сигурно није међу ова два града са малим издвајањем за систем
управљања отпадом, али није ни много даље. У Новом Саду се издваја нешто
више од 25 € за сакупљање, транспорт и депоновање. У Републици Србији
постоје 4 санитарне депоније, од чега 2 у Војводини. Сасвим је јасно да
изградња система санитарних депонија први корак који Србија треба да уради
у успостављању модерног система управљања отпадом. У овом поглављу су
описани сви кључни елементи санитарног депоновања.
105
Управљање отпадом у земљама у развоју
106
Управљање отпадом у земљама у развоју
Локација депоније би требало да буде довољно удаљена:
1. Више од 1,5 km од „ушореног“ насеља и насеља збијеног типа или
2. Више од 400 m од насеља, ако је то насеље заштићено
геоморфолошким творевинама или вештачким заклоном.
107
Управљање отпадом у земљама у развоју
108
Управљање отпадом у земљама у развоју
Карактер рељефа
Хидролошка ситуација
Геомеханички услови
109
Управљање отпадом у земљама у развоју
Климатске карактеристике
Географске карактеристике
Саобраћајна мрежа
110
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кључно загађење ваздуха настаје под утицајем депонијских гасова који могу
имати непријатне мирисе. Потребно је обезбедити квалитетно управљање
депонијским гасовима и мониторинг како би се избегао негативан утицај на
животну средину. Значајно загађење може се појавити продором процедних
вода у земљиште или подземне водотокове. Поменута врста загађења је у
потпуности елиминисана на новим генерацијама санитарних депонија.
111
Управљање отпадом у земљама у развоју
Учешће јавности
112
Управљање отпадом у земљама у развоју
Биће такође много људи који ће остати несвесни тог питања или који су
свесни, али једноставно нису заинтересовани. Ова последња категорија често
чини већину неке „погођене” заједнице. Табела 6.2. Предвиђање NIMBY
синдрома приказује потенцијално заинтересоване стране у одлучивању о
месту изградње новог постројења за отпад, где је инвеститор оператер
приватног сектора, а одлуку о локацији доноси локално тело за планирање.
Представља илустрацију широког опсега различитих интереса у процесу
доношења одлука и покушај да се покажу опције и путеви којима се
информације могу преносити. Оно што је очигледно ја да се многе
информације преносе ван директног утицаја заговорника и да ће многи доћи
до информација које нису кренуле од заговорника. Једном кад људи поверују
да живе у ситуацији ризика, могу искусити психолошке и социјалне ефекте од
којих су најзначајнији стрес, друштвени сукоб, и директан отпор („Petts in
press“).
113
Управљање отпадом у земљама у развоју
114
Управљање отпадом у земљама у развоју
Такође, постоји потреба за отворенијом јавном расправом о критеријумима за
прихватљив ризик.
115
Управљање отпадом у земљама у развоју
1. Геолошка баријера
CCL („Coмpacted Clay Layer”) - слој природне глине укупне дебљине не мање
од 50 cm који се уграђује у слојевима од по 10 cm, ваљањем до постизања
пројектом дефинисане стишљивости.
Оптимална влажност глине за уградњу је cca 18% што врло често операцију
уградње овог типа геолошке баријере (уз број слојева које треба уваљати до
коначне дебљине), компликује и битно утиче на динамику изградње. Мали
број природних ресурса позајмишта глине може да задовољи коефицијенте
филтрације захтеване директивом ЕУ. Зато се све чешће прибегава замени
слоја природне глине геосинтетичким слојевима.
2. Геомембрана
116
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ова два типа „храпаве” геомембране не разликују се само по томе што
региструјемо чулима додира и вида. Највећи број домаћих пројектаната није
упућен у ове две могућности при избору геомембране, пре свега у
конструкцији косина депоније. За тело депоније је по правилу потребна и
довољна обострано глатка геомембрана.
3. Геотекстил
117
Управљање отпадом у земљама у развоју
118
Управљање отпадом у земљама у развоју
119
Управљање отпадом у земљама у развоју
3. Површина за комуникације
4. Рециклажни плато
120
Управљање отпадом у земљама у развоју
Плато за привремено одлагање, разврставање и сладиштење кабастог
кућног отпада – Као део интегралног управљања отпадом уводе се или
трансфер станице или се одређеним данима грађани информишу где могу
оставити кабасти кућни отпад. Кабасти кућни отпад се не може одлагати на
депонију и пре његовог растављања и продаје као секундарне сировине он се
мора складиштити, управо за то је предвиђен простор односно плато за
привремено одлагање кабастог кућног отпада.
121
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 6.3. Типови дневних прекривки могу се поделити у три типа у зависности од
материјала
Инертни Добијени из отпада Некоришћени
материјали
Дренажна земљишта Папирна пулпа Синтетичке пене
Не дренажна земљишта Уситњено дрво Геотекстилни прекривачи
Контаминирана Уситњене гуме Пластичне фолије
земљишта
Ливачки песак Уситњена пластика Синтетичке мреже
Отпад из рудника угља Фрагментисан отпад Јутане тканине
Отпад из каменолома Уситњен зелени отпад
Угаљ Уситњен отпад из
домаћинстава
Речни муљ Компост
Без обзира која метода се одабере за чишћење точкова, биће ефективна само
са редовним одржавањем. Није довољно само уградити направе за чишћење,
већ се оне морају и редовно користити.
Мере контроле:
1. Најмање могуће подручје;
2. Уређено кретање камиона и истовар;
3. Различити отпад се заједно обрађује;
4. Компактирање отпада и одлагање;
5. Нагиб радног тела;
6. Дренажа подручја;
7. Брзо компактирање и прекривање отпада.
123
Управљање отпадом у земљама у развоју
Превенција
124
Управљање отпадом у земљама у развоју
6.5.6 Олујне кише
125
Управљање отпадом у земљама у развоју
Контрола непријатног мириса:
1. Правилно прекривање отпада;
2. Правилна вентилација, сакупљање и уништавање депонијског гаса;
3. Контрола процедних вода;
4. Прикривање непријатног мириса;
5. Планирање локације радне зоне.
Опрема за прву помоћ мора бити саставни део сваке депоније, а требало би и
да барем једно стручно лице у пружању прве помоћи буде свакодневно на
терену. Сви запослени морају бити адекватно обучени са аспекта безбедности
како личне, тако и саме депоније.
126
Управљање отпадом у земљама у развоју
Пре свега у ту сврху спада придржавање одређених правила као што су:
1. Забрана улаза и рада онима који су под дејством алкохола или
наркотика;
2. Не прелазити путању рада компактора и других возила и пазити да се
не буде са њихове задње стране (камиони смећари, избацују свој
садржај углавном брзо и без упозорења);
3. Не дозволити пражњење камиона на мањој међусобној удаљености од
3 метра;
4. Забранити возачима излазак из камиона и боравак у зони где се
одлаже отпад;
5. Пушење цигарета на отвореном делу депоније треба забранити и
посматрати као кршење правила;
6. Сви запослени и сво људство имају обавезу да се пријаве приликом
улаза и излаза на депонију.
1. Заштитна опрема
127
Управљање отпадом у земљама у развоју
Руководилац на депонији и одговорно лице за затворене просторе мора бити
добро упознат са процедуром, његови подређени треба да су добро обучени и
опремљени за овакву врсту посла.
3. Сигнализација и комуникација
128
Управљање отпадом у земљама у развоју
129
Управљање отпадом у земљама у развоју
Циљ примене рециркулације је разградња биоразградивих органских
загађујућих супстанци. Метаногени отпад може имати добар ефекат прераде
на разградиве органске материјале. Значајна загађујућа супстанца у
процедним водама комуналног чврстог отпада је азот, па је други облик
рециркулације процес денитрификаце. Ацидогени и метаногени комунални
чврсти отпад имају добре денитрификационе особине.
130
Управљање отпадом у земљама у развоју
131
Управљање отпадом у земљама у развоју
Критеријуми одабира за систем третмана су:
1. Карактеристике процедне воде која ће бити третирана;
2. Карактеристике третиране процедне воде базиране на крајњем
реципијенту;
3. Напредовање функционисања депоније кроз године;
4. Трошкови улагања и функционисања.
132
Управљање отпадом у земљама у развоју
Очигледно је да одабир система прераде за депонију мора бити окарактерисан
великим степеном „прилагодђавања” у погледу квалитета и количина
процедних вода.
Други методи прераде, као што је реверзна осмоза, затворена или отворена
евапорација или хемијска оксидација нису прилагођени регионалним
депонијама на Балкану из следећих разлога:
1. Метод реверзне осмозе и затворене евапорације би захтевали дупла
улагања за њихову примену и не би имали довољну ефикасност, због
чињенице да су поуздане само за третирање "свеже" процедне воде;
2. Метод хемијске оксидације се на сматра поузданим методом за отпад
који стиже из домаћинстава. Разлог за ово је што се унутар депоније
за отпад из домаћинстава не јављају високе концентрације органске
материје која није биоразградива. Овај метод би се могао користити у
каснијој фази оксидације бионеразградивих једињења, у случају да
остане висок проценат преостале COD након биолошког третмана
(који се на очекује).
133
Управљање отпадом у земљама у развоју
1. Карактер отпада
134
Управљање отпадом у земљама у развоју
2. Кисеоник у депонији
3. Влажност
135
Управљање отпадом у земљама у развоју
Истраживања показују да је садржај влаге у саставу отпада често низак,
односно износи у просеку око 25 % (Emcon, 1980), 20 % (Chobanoglous et al,
1993), и 26 % (DeWalle et al, 1978). Истраживања такође показују да се удео
метана у саставу депонијског гаса и количина продукованог метана увећавају
са повећањем влажности у телу депоније, што се може постићи убризгавањем
сакупљене атмосферске воде или рециркулацијом процедне воде
(Tchobanoglous and Kreith, 2002, Christensen, 1996), међутим превелик садржај
влаге такође инхибиторно делује на микробиолошку активност. Праћење
садржаја влаге у телу депоније данас се примењује као једна од основних
мера управљања процесом генерисања депонијског гаса у биореакторским
депонијама.
4. Температура
5. Старост отпада
136
Управљање отпадом у земљама у развоју
Различити делови депоније могу бити у различитим фазама декомпозиције
отпада, што зависи од старости отпада. Различити делови депоније
истовремено могу бити у различитим фазама декомпозиције отпада, што
зависи од старости отпада (Crawford and Smith, 1985).
Током прве фазе разградње, аеробне бактерије при исхрани користе кисеоник,
при чему се раскидају дуги молекуларни ланци комплексних једињења која
сачињавају органски отпад: угљени хидрати, протеини и масти. Нуспроизвод
овог процеса је угљен-диоксид.
На почетку ове фазе концентрација азота је висока (око 20% кисеоника и 80%
азота), али ова концентрација опада како се „депонија креће“ кроз фазе
разградње отпада. Фаза I се одвија док се расположиви кисеоник не истроши.
137
Управљање отпадом у земљама у развоју
Прва фаза може трајати данима или месецима, зависно од тога колико је
кисеоника присутно у тренутку када је отпад одложен на депонију, а ниво
кисеоника ће варирати у зависности од тога колико је компактна депонија
(Tchobanoglous and Kreith, 2002).
138
Управљање отпадом у земљама у развоју
139
Управљање отпадом у земљама у развоју
На Слици 6.6 су приказане фазе разградње и промена састава депонијског
гаса током фаза.
140
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 6.5 Састав депонијског гаса (Tchobanoglous and Theisen and Vigil, 1993).
Компонента % Карактеристике
Метан је гас без боје и мириса. Депоније су највећи
Метан 45-60
извори емисија метана које је проузроковао човек.
CО2 се налази у атмосфери у малим
Угљен диоксид 40-60 концентрацијама (0,02 %). Безбојан је, без мириса и
мало кисео.
Азот репрезентује 79 % атмосфере. Без мириса,
Азот 2-5
укуса и боје.
Кисеоник репрезентује 21 % атмосфере. Без мириса,
Кисеоник 0,1-1
укуса и боје.
Амонијак 0,1-1 Амонијак је безбојан гас оштрог мириса.
NMOC-и су органска једињења. Налазе се у природи
или се могу вештачки синтетизовати. NMOC-а
Неметанска органска најчешће присутна на депонији су акрило-нитрити,
0,01-0,6
једињења (NMOC) етил-бензен, хексан, метил-етил-кетон,
тетрахлоретилен, толуени, три-хлор-етилен, винил-
хлорид и ксилен.
Сулфиди (водоник сулфид, диметил сулфид,
Сулфиди 0-1 меркаптани) су гасови присутни у природи који дају
депонији непријатан мирис покварених јаја.
Водоник 0-0,2 Водоник је гас без мириса и боје.
Угљен-моноксид је гас без мириса и боје и гас који
Угљен-моноксид 0-0,2
је изузетно токсичан.
141
Управљање отпадом у земљама у развоју
142
Управљање отпадом у земљама у развоју
143
Управљање отпадом у земљама у развоју
Током ових узорковања теренска мерења на репрезентативним локацијама
површинских вода требала би да се узимају и да се мере следећи параметри:
1. pH, проводљивост;
2. БПК5, ХПК;
3. TOC;
4. Тешки метали;
5. Укупни азот;
6. Фосфати.
Други састојци депонијског гаса такође могу бити праћени додавањем сонди
на анализатор, као што су водоник-сулфид (појава мириса), водоника, нитрата
и друго. За даљу анализу једињења као што су хидроген-карбонати,
неметанска једињења, итд., узорковање и потребна је употреба
хроматографије.
144
Управљање отпадом у земљама у развоју
Сврха праћења миграције гасова је да депонијски гас не одлута и да се не
акумулира у објектима на терену или локацијама поред терена у
концентрацијама које могу бити опасне за људе или имовину. Концентација
метана не би смела да прелази 25% ниже експлозивне границе (LEL) у
објектима на депонији и 100% од LEL на граници имовине. LEL за метан
износи 5% (метан/ваздух).
145
Управљање отпадом у земљама у развоју
146
Управљање отпадом у земљама у развоју
Како изградња регионалне депоније изискује велика финансијска улагања,
која морају да отплаћују грађани, односно корисници дужи низ година,
заузимање тог простора у великој мери би смањио век трајања регионалне
депоније, па самим тим и додатно повећало трошкове грађанима за одлагање
отпада у будућем периоду. На пример, уколико би се сав отпад са дивљих
депонија у општини Сомбор сакупио и пребацио на регионалну депонију у
Сомбору, која је тек у плану, била би окупирана запремина од 255.000 m3
депоније, што одговара запремини коју укупно становништво општине
Сомбор произведе за 6 година.
147
Управљање отпадом у земљама у развоју
С обзиром да тренутно у неколико општина у Србији постоји намера
изградње регионалних депонија може се рачунати да ће се депоније које
представљају највећу претњу по животну средину моћи преместити у
потпуности, али о томе се мора водити рачуна приликом пројектовања
капацитета нове регионалне депоније, како се не би угрозио период
експлоатације нове депоније. У оквиру пројекта „Идентификације дивљих
депонија на територији АП Војводине“, који је реализован током 2008. године
идентификовано је 569 депонија у Војводини. У циљу формирања одрживог
система управљања отпадом неопходна је имплементација података о
идентификованим депонијама у планска и пројектна решења.
148
Управљање отпадом у земљама у развоју
149
Управљање отпадом у земљама у развоју
Пожељно је и постављање неколико пијезометара на различитим деловима
депоније и посебно на ободним деловима депоније како би могао да се
контролише физичко-хемијски састав подземних вода, а на основу чега може
да се извуче закључак да ли су спроведене мере заштите адекватне.
150
Управљање отпадом у земљама у развоју
151
Управљање отпадом у земљама у развоју
Сепарација представља процес раздвајања једног тока отпада на два или више
тока у складу са једном од карактеристика или комбинацијом карактеристика
отпада. Сепарација никада није идеална: високо искоришћење специфичне
фракције материјала у току отпада је обично повезано са мањом чистоћом тог
материјала.
Искоришћење:
Р(x1) = 100 x1/x0 [%], (7.1)
где је:
x1 циљна фракција у излазном току,
x0 је циљна фракција у улазном току.
Чистоћа:
П(x1) = 100 x1/(x1+y1) [%], (7.2)
где је:
x1 циљна фракција,
y1 контаминирана фракција у излазном току.
152
Управљање отпадом у земљама у развоју
7.1.1.1 Сита
Сита за пречишћавање
153
Управљање отпадом у земљама у развоју
154
Управљање отпадом у земљама у развоју
Да би се достигла ефикасност сита од 90%, ретенционо време и површина
сита морају бити у корелацији са количином унетог материјала. Брзина уноса
не треба да прелази 1 t/(m2 h). Испитивањем сита напуњеног чврстим отпадом
са брзином уноса 0,4 t/( m2 h) добит је износила 80% (Diaz et al., 1982).
Ретенционо време од најмање 25 - 30 s је потребно да би отпад остао
неполомљен. Оптимална брзина ротације сита, дијаметра 2,7 m, је постигнута
на отприлике 45% критичне ротационе брзине, тј. 8 rpm (Alter and Crawford,
1976).
Осцилаторна сита
155
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кофичаста сита
156
Управљање отпадом у земљама у развоју
Диск сита
157
Управљање отпадом у земљама у развоју
158
Управљање отпадом у земљама у развоју
Где је
Q-брзина уноса отпада (kg/h);
А-класификатор одељка (m2);
μА-средња брзина протока ваздуха (m/s);
L- средњи унос чврстих материјала у ваздух (kg/m3).
Средња брзина протока ваздуха је често у опсегу 2.5-5.0 m/s. Поред ових
параметара, густина, садржај влаге, састав отпада, савијање и приањање
отпада и било која претходна редукција имају утицај на ефикасност
класификатора ваздуха. Стога ова једначина треба бити сагледана као прва
груба процена.
159
Управљање отпадом у земљама у развоју
160
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 7.1. представља процентуални приказ тешких и лаких фракција
издвојене цик цак класификатором ваздуха. Резултати показују да су
разноврсне компоненте отпада заступљене и у тешким и у лаким фракцијама.
Подаци показују да је добро искоришћење папира, картона и пластичних
фолија умањено због чињенице да значајне фракције биљних материја и
обојених метала такође завршавају као лака фракција.
Табела 7.1. Баланс масе цик цак класификатора ваздуха напуњеног градским чврстим
отпадом (Bilitewski et al., 1991)
Лака Тешка Искоришћење за
Улаз
Компонента фракција фракција лаку фракцију
(%)
(%) (%) (%)
Папир 38.3 31.4 6.9 82.0
Картон 8.2 5.6 2.6 68.3
Дрво 3.8 1.4 2.4 36.8
Кожа 0.4 0.16 0.24 40.0
Гума 0.09 0.03 0.06 33.3
Кости 0.5 0.2 0.30 40.0
Текстили 4.6 3.6 1.0 78.3
Пластичне
5.0 4.7 0.3 94.0
фолије
Пластика 4.8 2.45 2.35 51.0
Биљне материје 16.8 7.4 9.4 44.3
Мали метални
0.4 0.05 0.35 12.5
отпаци
Обојени метали 1.3 0.5 0.8 38.5
Стакло 7.1 0.4 6.7 5.6
Минералне
8.7 4.4 4.3 50.6
нечистоће
Укупно 100.0 62.2 37.8
161
Управљање отпадом у земљама у развоју
162
Управљање отпадом у земљама у развоју
Хауба за усисавање
163
Управљање отпадом у земљама у развоју
164
Управљање отпадом у земљама у развоју
Дисперзија отпада на овим хоризонталним ситима је помогнута спорим
окретањем ротора (Keller, 1977).
165
Управљање отпадом у земљама у развоју
Због покрета вибрирајућих елемената и интензивног преуређивања, лакше
честице, као што су папир, картон и пластична фолија, покрећу се у
супротном смеру ка највишем нивоу решетке и формирају лаку фракцију.
Трећа, фина фракција настаје пролазом честица кроз перфорирано дно
вибрирајуће решетке.
166
Управљање отпадом у земљама у развоју
Док је магнетна сепарација после ситњења отпада доказано добра
технологија, за магнетну сепарацију пре ситњења мора да се произведе
феромагнетни производ. Табела 7.2. показује да је могуће постићи добро
искоришћење, међутим контаминација од остатка отпада резултује у
производу који се не може директно унети у продају. Идеална величина
честица за магнетну сепарацију је у опсегу 10 до 100 mm. Међутим овај опсег
величина се ретко добија употребом конвенционалне опреме за редукцију
величина.
167
Управљање отпадом у земљама у развоју
168
Управљање отпадом у земљама у развоју
Сепарација са вртложном струјом метала који немају магнетна својства се
примењује деценијама и унапређење процеса се више наставља (видети сл.
7.12.). 1889. је Т.А. Едисон усвојио патент за процес сепарације обојених
метала. Због ограничене применљивости и лоших резултата сепарације, ова
технологија је била коришћена за обраду мешовитог комуналног отпада.
Међутим, широка примена је почела 1970-тих, пре свега у Сједињеним
Америчким Државама као одговор на повећани садржај алуминијумских
конзерви у отпаду. Дефинисани облик конзерви са 100% алуминијума чини их
идеалним за сепарацију са вртложном струјом и чак једноставни сепаратори
су се успешно користили (Hoberg and Schulze, 1988).
169
Управљање отпадом у земљама у развоју
Према Ленцовом закону, индукована електрична струја производи магнетно
поље супротно пољу коме је проводник изложен. Створена сила супротног
смера од проводника, тежи да избаци предмет из магнетног поља. За мање
проводне предмете потребна је мања сила. Са порастом густине, већа сила је
потребна због инерције масе индивидуалних објеката. Табела 7.3. представља
уделе електричне проводљивости и густине (Hoberg and Schulze, 1988), који
указују да сепаратори са вртложном струјом имају потенцијал да раздвоје
првобитни алуминијум и легуре алуминијума.
170
Управљање отпадом у земљама у развоју
Оптичко сортирање се најчешће користи за сортирање стакла. После обраде
(редуковања величине, сејања, сортирања) стакло је изложено оптичком
сортеру. Простор сортирања у боји је направљен од четири блока, односно од
26 канала. Компримовани ваздух се користи и честице стакла се оптички
одвајају следећим редоследом: зелено стакло, браон стакло и
нетранспарентно (керамика, порцелан, метали). Честице стакла које нису
препознате од стране оптичког сортера се враћају у бункер. Технологија
оптичког сортирања може постићи чистоћу од 99.7%.
7.1.1.7 Флотација
171
Управљање отпадом у земљама у развоју
Постоје два типа одвајања на основу густине која користе медијум флуида:
Метода плутања и тоњења.
Хидроциклони.
172
Управљање отпадом у земљама у развоју
Хидроциклони
173
Управљање отпадом у земљама у развоју
174
Управљање отпадом у земљама у развоју
175
Управљање отпадом у земљама у развоју
176
Управљање отпадом у земљама у развоју
177
Управљање отпадом у земљама у развоју
Истопљени метал се утаче у калупе да би се формирали одливци тежине
минимално 4140 kg, који се даље пребацују до другог млина, где се ваљањем
претварају у листове.
178
Управљање отпадом у земљама у развоју
179
Управљање отпадом у земљама у развоју
180
Управљање отпадом у земљама у развоју
Производи који се користе у градњи. Приликом производње гипсаних
зидних плоча, грануластог материјала за заштиту ломљивих предмета
приликом паковања, изолационих слојева који се наносе прскањем или
засићеног папирног кровног покривача, подједнако се користе и новинска и
мешана хартија.
181
Управљање отпадом у земљама у развоју
Да би се осигурало постојано снабдевање хартијом високе финоће, купци
теже склапању дугорочних (типично трогодишњих) уговора, који обично
имају услове који се могу прилагодити према динамици самог тржишта.
Тржиште отпадне хартије снажно је условљено општим економских токовима
јер се за производњу амбалаже за разна потрошачка добра, као и производа за
грађевинарство користи велика количина отпадне хартије лошијег квалитета
(мање финоће).
Такође, постоји општа сагласност у томе да ће проћи године пре него што
дође до уравнотежења између капацитета постројења за прераду отпадне
хартије и њихових повећаних залиха.
182
Управљање отпадом у земљама у развоју
Већи купци уводе и нивое квалитета који одговарају хартијама за часописе,
амбалажи од пуног картона, укориченим књигама итд. Хартија која се
испоручује постројењима за прераду мора да испуни захтеве које то
постројење диктира у погледу ограничења – процента забрањених материјала
(оних који би могли довести до оштећења процесне опреме), односно
проценат неупотребљивих материја (за дати ниво квалитета) у укупној
количини отпадне хартије.
Већина купаца, више воли ако рото-хартија није присутна међу папирним
врећама, док се у појединим постројењима изричито захтева да папир
штампан у ласерским штампачима буде одвојен од остале хартије која је
штампана из разлога што се тонер који се наноси у току ласерског штампања
не може хемијским путем у потпуности уклонити са папирних влакана.
183
Управљање отпадом у земљама у развоју
184
Управљање отпадом у земљама у развоју
185
Управљање отпадом у земљама у развоју
Отпадни PET из потрошачког сектора се такође користи за израду превлака за
наличја тепиха и разног ремења у изолационим плочама и амбалажа за разне
прехрамбене и не прехрамбене производе, те у пластичним материјалима
инжењерског нивоа квалитета за употребу у аутомобилској индустрији итд. У
свом одступању од конвенционалних техника рециклаже, произвођачи
пластичних смола сада врше хемијску деполимеризацију боца из
потрошачког сектора на етилен – гликол и терефталну киселину, који се
поново полимеризују у пластичне смоле полазног, оригиналног квалитета за
израду боца за безалкохолна пића.
186
Управљање отпадом у земљама у развоју
(3) Поливинил хлорид (PVC) – (Кесе из продавница, кесе за смеће,
пластичне кесе (црне, зелене, сиве), кесе за сендвиче, кесе за замрзнуто
поврће, омоти од кондиторских производа, итд.). PVC има широку примену у
изради амбалажа за прехрамбене производе, електричних каблова (где се
користи у својству изолационог материјала) и пластичних цеви.
187
Управљање отпадом у земљама у развоју
Постоји закон на основу којег се дозвољава производња искључиво
разграђујућих врећа. На овај начин је на индустрију извршен притисак да
већу пажњу посвете поступцима сакупљања и рециклаже LDPE и HDPE
отпадних танких фолија. Осим тога, остали прерађивачи полиетиленских
производа који су под нормалним околностима оријентисани и раде са крутом
сировином, интензивирали су сопствене напоре за изналажење квалитетних
решења по питању рециклаже танких фолија. „Procter&Gamble“ су у Сијетлу
чак и тестирали прототип система за рециклажу пелена за једнократну
употребу. Пелене су прво биле претворене у кашасту материју из које се
ревитализовала пластика, затим се вршило њено обликовање у пластичну
грађу. Овај програм није заживео због неповољног економског биланса, те је
укинут.
188
Управљање отпадом у земљама у развоју
Различите врсте PS амбалажа или амбалажа у којима се служи храна могу се
ревитализовати појединачно или у пакету. Један типични прерађивачки
процес обухватио би полуаутоматско раздвајање, гранулирање, прање,
сушење и пелетизацију. Плоче од очврсле пене прерађују се на други начин;
очврсла пена сецка се без претходног загревања у ситне делиће да би се
начинила смеша слична карамелу, да би се затим та смеша прскала водом и
пелетизирала. Рециклирани PS користи се у плочама од изолационе пене које
се постављају у темељима грађевина, затим за израду разних канцеларијских
помагала, послужавника за храну, контејнера за смеће, играчака итд.
Произвођачи су за сада очигледно задовољни квалитетом ревитализованих
пластичних смола, међутим прерађивачи би могли захтевати субвенције
којима би покрили трошкове сакупљања сортирања и испоруке.
189
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 7.15. Типични дијаграм тока процеса обраде ревитализованих PETЕ и HDPE
издробљених за испоруку (Tcholobanoglous et al., 1993)
Чист PET продаје се у виду љуспица, међутим већи део се пелетизира. Таква
пластична смола не садржи прашину и глатко тече, а њеним топљењем и
просејавањем још се више доприноси хомогености и чистоћи. У току
екструдирања, могу се додавати разни адитиви ради подешавања жељене
тачке топљења или боје. Прерађивачи и произвођачи увек теже да у мери у
којој је то највише могуће, смање учестаност појаве топљења смола у току
процеса, као и достизања највећих дозвољених радних температура из
разлога што се са сваким настанком таквих околности губи на квалитету
смоле.
191
Управљање отпадом у земљама у развоју
192
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ту се ради о веома обимним стандардима који су изван области интереса за
ово поглавље. У општем случају, купци захтевају да отпадна пластика из
потрошачког сектора буде добро сортирана, у разумној мери пречишћена од
страних материја, не превише влажна и балирана у специфицираним
границама за физичке димензије и тежину.
Челичне конзерве
193
Управљање отпадом у земљама у развоју
Челик који је хемијским путем претходно раздвојен од калаја првенствено се
користи у производњи новог челика. Стари челик који је од калаја одвојен
загревањем није подесан за употребу приликом производње новог челика јер
висока температура може да проузрокује дифузију извесне количине калаја,
што би се у крајњем случају у новом челику манифестовало као присуство
нечистоће. Уместо тога, добијени калај употребљава се у производњи бакра,
док малу количину купују произвођачи боја, којима служи као извор оксида
гвожђа. Посматрано на нивоу развијених земаља, око 96% челичних конзерви
које се ревитализују користи се у производњи новог челика, а само 4% у
производњи бакра.
194
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кућни апарати, аутомобили и кабасти предмети сабијају се и шаљу у
сецкалицу. Поступци сецкања и магнетног одвајања користе се пошто
ревитализација старог челика, по систему "комад по комад", нема економског
оправдања.
195
Управљање отпадом у земљама у развоју
196
Управљање отпадом у земљама у развоју
197
Управљање отпадом у земљама у развоју
Купац електричног уређаја, телевизора, фрижидера итд, плаћа његову
рециклажу, уз потврду да је стари уређај оставио на предвиђено место
(рециклажна дворишта или компаније за рециклажу електричних уређаја). У
случају да је стари производ оставио у рециклажно двориште, такса се
смањује док у супротном плаћа цео износ. Новац се прослеђује фондовима, а
фондови субвенционишу рад компанија за рециклажу ако је потребно или
новац усмеравају на систем за скупљање, рециклажна дворишта или за
контролу и инспекцију целог система.
1. Рециклажа фрижидера
198
Управљање отпадом у земљама у развоју
Након ручног издвајања фрижидери се шаљу у велике дробилице где се након
уситњавања издвајају гвожђе, неметалне легуре и пластична маса на крају.
Нови аспект у рециклажи фрижидера је нови медиј који се користи за размену
топлоте уместо фреона, а то је у ЕУ пентан.
Тренутни проблем који још није решен је велика експлозивност пентана, тако
да је веома ризичан приликом рециклаже. Како би дошло до масовног
процеса рециклаже фрижидера са пентаном, мора се пронаћи начин да се
ризик од експлозије смањи на прихватљив ниво.
199
Управљање отпадом у земљама у развоју
2. CRT рециклажа
200
Управљање отпадом у земљама у развоју
Поступак рециклаже се одвија кроз неколико ступњева. Први је ручно
растављање, након тога се обавља механичко раздвајање (због више врста
пластике мора се одвајати и посебно разврставање на воденом столу), док се
посебно рециклирају LCD екрани који имају живину лампу и стакло. Процес
рециклирања је представљен на слици 7.19.. У ручном поступку раздвајања
издвајају се каблови, дрво, пластика и опасни материјали. У механичком
поступку издвајају се гвожђе и неметалне легуре, а у воденом столу издвајају
се тешка пластика и прашина, такође у поступку се издвајају и племенити
скупи материјали који се користе у електронским плочама типа, платина,
злато ,сребро итд.
201
Управљање отпадом у земљама у развоју
7.2.1 Компостирање
202
Управљање отпадом у земљама у развоју
У поређењу са не третираним комуналним отпадом, коначни производ -
компост (материјал сличан хумусу) је безбеднији, естетски привлачнији, са
знатно мање непријатног мириса.
Поцес компостирања
203
Управљање отпадом у земљама у развоју
Термофилне гљиве имају максималан раст између 35 и 55оC и виша
температура обично спречава њихов раст. Термофилне бактерије могу да
остану активне и на вишим температурама. Упркос деструкције већине
микроорганизама на температурама преко 65оC, температура може и даље да
расте, а може прећи и 80оC.
204
Управљање отпадом у земљама у развоју
4. Фаза сазревања
1. C/N
205
Управљање отпадом у земљама у развоју
Губитком амонијака, осим што се емитује непријатни мирис и загађује ваздух,
смањује се укупан садржај азота у финалном производу, чиме се ограничава
вредност произведеног органског ђубрива. У оптималном процесу, C/N се
константно смањује, због биолошке минерализације једињења угљеника и
испаравања CО2.
2. Нутријенти
3. Температура
206
Управљање отпадом у земљама у развоју
4. pH вредност
5. Аерација
Већ после неколико сати компостирања, ниво кисеоника постаје врло низак и
неопходно је успоставити вентилацију. Периодичним окретањем гомиле
сваких дан или два, без вентилације, не може се остварити константан ниво
кисеоника унутар масе. Обично се кисеоник обезбеђује путем вентилације
(позитиван или негативан притисак или оба система заједно). Вентилација,
поред пружања кисеоника, омогућава и одржавање оптималним и друге
функције, као што су температура и контрола влаге.
207
Управљање отпадом у земљама у развоју
6. Садржај влаге
7. Величина фракција
208
Управљање отпадом у земљама у развоју
Управљање емисијама
209
Управљање отпадом у земљама у развоју
Једињења која проузрокију непријатне мирисе током компостирања укључују
алкохоле, алдехиде и кетоне, угљену киселину, једињења која садрже азот,
једињења која садрже сумпор и етерична уља.
Покривни
материјал
I
Припрема II VI
органске Компостирање III IV V Финални
фракције у аерисаној Сазревање Сушење Просејавање компост,
комуналног гомили залихе
отпада
210
Управљање отпадом у земљама у развоју
211
Управљање отпадом у земљама у развоју
Отворени системи
212
Управљање отпадом у земљама у развоју
Насупрот томе, што је садржај влаге сировине нижи и већа чврстина честица,
мања ће бити потреба за мешањем. Употребом оваквог метода, процес
компостирања може трајати од 2 месеца до једне године. Компостирање се
може вршити на отвореном простору или под надстрешницом чиме се гомиле
заштићују од климатских услова. Наведеном методом се не могу
компостирати материје животињског порекла где постоји могућност
присуства патогених организама или организама који преносе болести. Ово
ограничење проистиче карактеристике ових система да температуре које су
смртоносне за патогене нису заступљене у овим системима, у већем делу
гомиле су чак и у оптималним границама за њихов развој и раст.
213
Управљање отпадом у земљама у развоју
При континуалном раду омогућава се слабији проток ваздуха јер се материјал
константно снабдева кисеоником а истовремено се и хлади. У случају
наизменичног рада потребно је повезати вентилатор са тајмером или
системом за мерење температуре отпада (сировине).
Затворени системи
Ротирајући бубњеви
214
Управљање отпадом у земљама у развоју
Системи са резервоаром
Вертикални реактори
215
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кисеоник се уводи у систем на дну, аерационим цевима или на врху путем
цевовода који је постављен кроз компост унутар реактора. Гас који се уклања
из реактора се транспортује у систем за третман.
Хоризонтални реактори
Канали и ровови
216
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ћелије
Контејнери
Тунели
217
Управљање отпадом у земљама у развоју
Цео процес се контролише аутоматски. Задржавање материјала унутар тунела
је око 2-3 недеље, после чега следи сазревање у гомилама око 6 месеци.
Примена
219
Управљање отпадом у земљама у развоју
Активности могу укључивати:
Компостирање у централизованим постројењима која прихватају
комунални чврсти отпад и раздвајају га на токове за компостирање,
рециклажу и одлагање.
Примарну сепарацију у стамбеним зонама, где се органска материја
раздваја на месту настанка, затим прикупљање и третира у
централизованом постројењу.
Комерцијално компостирање које третира материјале настале у
комерцијалним, привредним и индустријским објектима.
Компостирање баштенског отпада у централизованим постројењима.
Дворишно компостирање остатака од хране и отпада из баште.
220
Управљање отпадом у земљама у развоју
Комплексна
органска материја
Хидролиза
Растворљиви
органски молекули
Ферментација
Испарљиве масне
киселине
Ацетогенеза
Метаногенеза Метаногенеза
SN4, SO2
График 7.3. Шематски приказ 4 главне фазе анаеробне разградње органске материје
(Neves, 2009)
Сировина
221
Управљање отпадом у земљама у развоју
Анаеробна дигестија је погоднија за отпад који има већи удео влаге од
аеробног третмана. Процес се одвија када је удео влаге између 60 и 99%. Због
тога кухињски отпад са високим садржајем влаге и без структуре погодне за
аеробан третман, може бити одлична сировина за АД. Да би се удео влаге
одржао на захтеваном нивоу, процес АД у већини случајева захтева додавање
течности (воде или рециклиране течности).
Укупна потрошња воде за третман 1 тоне отпада износи 78 литара. Ова вода
се користи за продукцију паре и добијање раствора. Карактеристике сировине
имају велики ефекат на процес АД. Већи квалитет сировине ће повећати
квалитет дигестата. Високе концетрације тешких метала у сировини могу
бити токсичне за метаногене бактерије. Укључивање других сировина, као
што је канализациони муљ, мења састав дигестата. Међутим, битно је
напоменути да мешање комуналног отпада са овим сировинама може
позитивно утицати и на економске аспекте и аспекте животне средине. Оваква
пракса је већ усвојена у многим постројењима.
Биогас
222
Управљање отпадом у земљама у развоју
Процес анаеробне дигестије доводи до продукције метана. У зависности од
сировине током анаеробне дигестије настају различите количине метана
(табела 7.13.).
Дигестат
223
Управљање отпадом у земљама у развоју
Поред главног продукта (чврст дигестат) из процеса настају и мале количине
вишка течности од којих се може произвести течно ђубриво или се могу даље
третирати у постројењу за третман отпадних вода.
1. Механички предтретман
224
Управљање отпадом у земљама у развоју
2. Дигестија
Слика 7.26. Шематски приказ шаржне (А) и континуиране дигестије (Б) (Schnürer,
2010)
Предности АД
Пријем отпада
Пријем отпада је једноставан али битан део целог система. Током пријема
врши се и мерење примљеног отпада. Отпад се складишти у силосима или
бункерима да би се избегле варијације у испорукама. Током пријема спроводи
се визуелна контрола квалитета отпада, идентификација нежељених врста
отпада. Многа постројења имају великих потешкоћа због неправилног дизајна
овог дела система, јер се мало пажње поклања контроли пријема отпада.
226
Управљање отпадом у земљама у развоју
Биогас
Пријем Предтретман
чврстог отпада
отпада Дигестор за
Измењивч
анаеробну
топлоте
дигестију
Непожељне
материје
Резервоар за
складиштење
Измењивач
Међурезервоар
топлоте
Пара
Предзагревање
Санитација
Предтретман
227
Управљање отпадом у земљама у развоју
Тешки и чврсти материјали који могу да оштете машине се издвајају
балистичком сепарацијом. Пластика и лагани материјали који не спадају у
биоотпад се издвајају балистичком сепарацијом и/или просејавањем. Често се
у оквиру предтретмана врши хигијенизација где се загревањем отпада
уништавају патогени организми у отпаду пре анаеробне дигестије.
Дигестија
Предзагревање биоотпада
Отпад је увек потребно загрејати да би се постигла температура неопходна за
процес. Обично се користе измењивачи топлоте који вишак топлоте из
излазног дигестата користе за загревање долазног отпада. У случају
термофилне дигестије потребно је више енергије и за ту сврху се користи
топлота добијена сагоревањем биогаса.
228
Управљање отпадом у земљама у развоју
Систем за сакупљање биогаса
Биогас настао током дигестије се мора сакупити. У мокром систему гас се сам
издваја из садржаја реактора и може се сакупљати. Додатно мешање није
потребно. Код сувих система биогас се теже раздваја од биомасе и потребно
је благо мешање да би се гас издвојио у горњи део реактора.
Управљање гасом
Складиштење гаса
Потреба за складиштењем зависи од очекиване употребе гаса. У неким
случајевима није га потребно складиштити јер се гас директно одводи у
електрану или постројење за спаљивање, где се добијена енергија користи за
производњу топлотне и електричне енергије. У осталим случајевима је
потребно складиштити гас да би се обезбедило континуирано и поуздано
снабдевање постројења које користи гас.
229
Управљање отпадом у земљама у развоју
Производња горива за возила: да би се гас могао користити за
покретање возила потребно је да има виши удео метана него што се
добија анаеробном дигестијом. Стога се из њега поред воде и водоник
сулфида издваја и угљен диоксид да би се постигао удео метана од
95%.
Коришћење биогаса уместо природног гаса: захтева се још већи удео
метана у односу на његову примену у возилима. Овакав третман је
изузетно скуп и исплатив је у ретким случајевима.
Управљање дигестатом
230
Управљање отпадом у земљама у развоју
Неки од најчешћих тертмана које се користе за контролу непријатних мириса
су:
Биофилтери;
Биоскрубери;
Хемијски скрубери;
Спаљивање;
Каталитички тертман.
231
Управљање отпадом у земљама у развоју
232
Управљање отпадом у земљама у развоју
233
Управљање отпадом у земљама у развоју
Трајање биолошког третмана може варирати у различитим постројењима и
зависи од интензитета самог процеса и контроле.
Анеробна дигестија као биолошки третман може бити сув и мокар процес са
временом задржавања од 3-4 недеље. Из преосталог дигестата се када је то
неопходно издваја течна фаза, а остатак се након тога компостира у периоду
4-6 недеља.
234
Управљање отпадом у земљама у развоју
235
Управљање отпадом у земљама у развоју
Сврха додатног аеробног третмана је стабилизација отпада, смањење масе и
смањење непријатног мириса материјала. На слици 7.28. је приказан пример
МБТ са анаеробном дигестијом.
Механичка АД Стабилизован
Улаз100% Накнадна обрада
обрада Сазревање (1-3 недеље) отпад 25-60%
236
Управљање отпадом у земљама у развоју
биоконверзије приликом биосушења, представља довољан извор енергије за
сушење, упркос топлотним губицима.
Отпад се уситњава и ставља у затворену посуду за биосушење. Ваздух се
пропушта кроз отпад да би се добили оптимални услови за развој аеробних
микроорганизама а тиме се постиже и сушење отпада. Топли ваздух се одводи
из посуде и спроводи се кроз размењивач топлоте. Ваздух који пролази кроз
посуду се рециркулише чиме се значајно смањује количина излазног ваздуха.
Једна од предности сушења отпада је повећање топлотне моћи материјала.
Такође постоји неколико примера постојећих објеката где се не користи
биолошки систем за сушење већ се врши физичко сушење при чему се за
производњу топлоте за испаравање влаге из отпада користи гориво.
Реактор за биосушење
237
Управљање отпадом у земљама у развоју
Оптимално биосушење се може постићи путем ефикасног дизајна реактора и
припремом улазног материјала, у комбинацији са одговарајућим процесима
мониторинга и контроле. Контрола се може постићи подешавањем нивоа
операционих променљивих.
Типични дизајн и начин управљања мора узети у обзир следеће (Velis et al.,
2009):
1. Карактеристике улазног материјала путем механичког предтретмана,
чиме се утиче на физичке карактеристике материјала као што је
отпорност на проток ваздуха.
2. Садржај отпада који утиче на механизме сушења укључујући
изолациони ефекат и степен компактности.
3. Употребу мешања/ротирања/превртања отпада ради хомогенизације
и постизања униформног стања када су у питању динамички
реактори.
4. Дизајн аерационог система (двосмерни или једносмерни)
5. Управљање степеном аерације отпада помоћу контроле улазног
протока ваздуха за уклањање водених испарења и гасова, и контрола
процесних параметара као што су температура супстрата и
доступност кисеоника.
6. Екстерни системи за контролу карактеристика улазног ваздуха
(релативна влажност, температура, тачка кондензовања) помоћу
хлађења и смањење влаге процесног ваздуха, ради побољшања
капацитета за задржавање водених испарења.
7. Време задржавање у реактору утиче на степен комплетности
биохемијских и физичких процеса.
238
Управљање отпадом у земљама у развоју
Уколико је неопходно да сви делови МБТ постројења, укључујући део за
истовар отпада, механички третман и биолошки третман буду у затвореном
простору као што је то случај у Немачкој, сви гасови који се генеришу морају
бити спроведени до одговарајуће јединице за третман у циљу испуњавања
стандарда емисије.
239
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 7.15. Квантитет и квалитет МБТ отпадног гаса пре третмана, поређен са
Немачким граничним вредностима отпадног гаса (Fricke et al., 2005).
Третирани отпадни
Не третирани отпадни гас
гас
Немачка уредба3 Анаеробни Анаеробни-аеробни
Količina gasa 5000-9000 2000-6000
TOC (mg/Nm3) 20/40 50-200 50-200
TOC (g/t) 55 400-800 200-600
N2O(g/t) 100 < 100 < 100
Neprijatni mirisi
500 10 000-30000 10 000-30000
(OU/m3)
PCDDF (ng
0,1 <0,1 <0,1
TE/Nm3)
Прашина
10/30 <10 <10
(mg/Nm3)
NH3 (mg/Nm3) — 30-100 100-300
Отпадне воде
240
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 7.16. Отпадне воде (не третиране) из МБТ постројења (Christensen, 2011;
Weichgrebe et al., 2007; Fricke et al., 2005)
Процедне Процедне
Процесна Кондензат
воде из воде из Вода из
воде из Вода из из
интензивног пост- остатака
суве скрубера отпадног
компостира компостир дигестије
дигестије гаса
ња ања
SS
2000-10000 150-500 2000-10000 80-2000 33-700 —
(mg/l)
COD
20-70 7-17,2 3,5-33,5 1,1-7,5 0,2-1,2 0,4-2,5
(g/l)
BOD
10-12 2,5-6,2 0,8-2,0 0,4-1,6 — 0,1-1,0
(g/l)
N,от
2-12 1,2-3,2 1,4-2,5 1,2-2,9 40-160 0,17
(g/D
PTOT
13-32 3,4-8,5 17-85 20-56 0,1-2,2 —
(mg/l)
AOX
0,4-1,0 0,4-0,5 0,1-2,1 0,5-2,0 — < 0,1-2,0
(mg/l)
Cu
0,2-3,0 0,2-1,2 0,2-4,8 0,06-0,22 — —
(mg/l)
Zn
4,1-13,0 0,9-4,6 0,3-10,0 0,2-1,0 — 0,2-1,6
(mg/l)
МБТ отпад има мању садржај структурног материјала услед издвајања RDF
фракција, чиме се умањује механичка стабилност депонованог отпада.
Стабилност депоније може бити угрожена уделом воде у отпадном материјалу
и оперативним радом депоније.
241
Управљање отпадом у земљама у развоју
Употребом одговарајућих карактеристика отпада (нпр. удео влаге) и техника
депоновања МБТ материјал се може одложити са високом густином (≈1,5
t/m3 w/w), чиме се може повећати количина отпада који ће се депоновати
током експлоатације депоније. Овo резултира и ниском пропустљивошћу (≈
10 - 8 m/s).
ХПК
25 000 – 40 000 1 000 – 3 000 90%
[mg/kg TS]
Укупни азот
1 500 – 3 000 150 – 300 90%
[mg/kg TS]
Генерисање гаса
150 – 200 0 – 20 90%
[L/kg TS]GB21
TS: Total solids
GB21: генерисање гаса за 21 дан
242
Управљање отпадом у земљама у развоју
Термички третмани чврстог отпада прeдстaвљajу вaжaн сeгмeнт у oквиру
интегрисаног система управљања отпадом, кojим сe пoстижe:
Смањeњe количинe отпада кoja сe депонуje – уштeдa дeпoниjскoг
прoстoрa (уз нaпoмeну дa термички трeтмaн oтпaдa нe мoжe у
пoтпунoсти зaмeнити пoтрeбу зa дeпoниjaмa, збoг oстaтaкa из прoцeсa
кojи и дaљe трeбajу дa сe дeпoнуjу);
Мoгућнoст зa дoбиjaњe eнeргиje при тeрмичкoj oбрaди;
мoгућнoст зa дoбиjaњe минерала и хемиjских eлeмeнaтa из прoцeсa,
кojи се мoгу поново употребити или рециклирати;
Дeструкциja великoг бројa загађуjућих супстaнци којe су присутнe у
отпаду;
Смањeњe пoтрeбe зa дугoрoчним прaћeњeм тoкoвa oтпaдa.
243
Управљање отпадом у земљама у развоју
Грчкa 0 0
Ирскa 0 11
Луксeмбург 1 0,15 0
Пoртугaл 3 1,2 0
244
Управљање отпадом у земљама у развоју
*Нeкoмплeтни пoдaци
Слика 7.6 Инсинeрaциja кoмунaлнoг oтпaдa зa eврoпскe зeмљe (EC-IPPC, 2006)
245
Управљање отпадом у земљама у развоју
Клучни параметри укључују:
Хeмиjски сaстaв oтпaдa
Мoрфoлoшки (физички) сaстaв oтпaдa и
Тeрмичкe кaрaктeристикe oтпaдa (кaлoриjску врeднoст, удeo влaгe и
сл.)
Taбeлa 7.19 Удeo хeмиjских eлeмeнaтa зa рaзличитe врстe oтпaдa (EC-IPPC, 2006)
Кoмунaлни Кaнaлизaциoни
Пaрaмeтeр Oпaсaн oтпaд
oтпaд муљ
Кaлoријска врeднoст
7 – 15 1 – 42 2 – 14
(MJ/kg)
Вoдa (%) 15 – 40 0 – 100 3 – 97
Пeпeo 20 – 35 0 – 100 1 – 60
Угљeник (% с.м.) 18 – 40 5 – 99 30 – 35
Вoдoник (% с.м.) 1–5 1 – 20 2–5
Aзoт (% с.м.) 0,2 – 1,5 0 – 15 1–4
Кисeoник (% с.м.) 15 – 22 / 10 – 25
Сумпoр (% с.м.) 0,1 – 0,5 / 0,2 – 1,5
Флуoр (% с.м.) 0,01 – 0,035 0 – 50 0,1 – 1
Хлoр (% с.м.) 0,1 – 1 0 – 80 0,05 – 4
Брoм (% с.м.) / 0 – 80 Нeмa пoдaтaкa
Joд (% с.м.) 0 – 50 Нeмa пoдaтaкa
Oлoвo (mg/kg с.м.) 100 – 2 000 0 – 200 000 4 – 1 000
Кaдмиjум (mg/kg с.м.) 1 – 15 0 – 10 000 0,1 – 50
Бaкaр (mg/kg с.м.) 200 – 700 / 10 – 1 800
Цинк (mg/kg с.м.) 400 – 1 400 / 10 – 5 700
Живa (mg/kg с.м.) 1–5 0 – 40 000 0,05 – 10
Taлиjум (mg/kg с.м.) < 0,1 / 0,1 – 5
Maнгaн (mg/kg с.м.) 250 / 300 – 1 800
Вaнaдиjум (mg/kg с.м.) 4 – 11 / 10 – 150
Никл (mg/kg с.м.) 30 – 50 / 3 – 500
Кoбaлт (mg/kg с.м.) 3 – 10 / 8 – 35
Aрсeн (mg/kg с.м.) 2–5 / 1 – 35
Хрoм (mg/kg с.м.) 40 – 200 / 1 – 800
Сeлeн (mg/kg с.м.) 0,21 – 15 / 0,1 – 8
PCB (mg/kg с.м.) 0,2 – 0,4 Дo 60% 0,01 – 0,13
PCDD/PCDF (TE/kg) 50 – 250 10 – 10 000 8,5 – 73
246
Управљање отпадом у земљама у развоју
Дoбрo прojeктoвaњe будућeг пoстрojeњa зa сaгoрeвaњe oтпaдa, у дирeктнoj je
вeзи сa тaчним пoдaцимa o трeнутним и прoцeни будућих кaрaктeристикa
oтпaдa. Taкoђe, сeзoнскe прoмeнe у кoличини гeнeрисaнoг oтпaдa и њeгoвoг
сaстaвa, мoрajу бити у дoзвoљeнoм oпсeгу кojи нeћe утицaти нa рaд
пoстрojeњa.
Toплoтнa мoћ
247
Управљање отпадом у земљама у развоју
Пoтпунo сaгoрeвaњe пoдрaзумeвa пoтпуну oксидaциje угљeникa и сумпoрa и
дoбиjaњe CO2, oднoснo SO2, при чeму тoкoм прoцeсa нe дoлaзи дo oксидaциje
aзoтa. Дoњa тoплoтнa мoћ je у тoм случajу рaзликa измeђу гoрњe тoплoтнe
мoћи и тoплoтнe eнeргиje нaстaлe испaрaвaњeм влaгe и сaдржaja вoдoникa
при прoцeсу сaгoрeвaњa.
Чeстo сe дeфинишe и тoплoтнa мoћ oтпaдa бeз влaгe и пeпeлa (Hbvp) кao дoњa
тoплoтнa мoћ сувe мaтeриje у oтпaду. Hbvp сe oдрeђуje нa слeдeћи нaчин:
=( ∗ ∗ [ ] (7.4)
)
гдe je:
Пo прaвилу, врeднoст Hbvp зa кoмунaлни oтпaд сe крeћe oкo 20.000 kJ/kg дoк
je нa примeр тa врeднoст зa плaстику oтприликe дуплo вeћa.
248
Управљање отпадом у земљама у развоју
У тoм случajу дoњa тoплoтнa мoћ (Hd) сe oдрeђуje кao:
= ∗ ∗ [ ] (7.5)
0 000 ∗ ∗ [ ] (7.6)
249
Управљање отпадом у земљама у развоју
Прeцизниjи и тaчниjи нaчин зa oдрeђивaњe квaлитeтa oтпaдa у циљу њeгoвoг
сaгoрeвaњa, jeстe дa сe пoсeбнo пoсмaтрajу свe фрaкциje (oргaнски oтпaд,
плaстикa, пaпир и кaртoн, инeртни дeo итд.) и дa сe утврди удeo пeпeлa, удeo
зaпaљивe фрaкциje и удeo влaгe зa свaку oд њих. Дoњa тoплoтнa мoћ зa свaку
кaтeгoриjу oтпaдa сe мoжe oдрeдити лaбoрaтoриjским путeм или нa oснoву
вeћ пoстojeћих литeрaтурних пoдaтaкa. Нa oснoву дoбиjeних пoдaтaкa,
oдрeђуje сe прoсeчнa дoњa тoплoтнa мoћ зa цeлoкупaн oтпaд.
Taбeлa 7.20 Гoрњa и дoњa тoплoтнa мoћ зa oдрeђeнe фрaкциje у oтпaду (World Bank,
1999)
Кaлoрична
Maсeнa oснoвa Oснoвe фрaкциja
врeднoст
%
Чврстe Пeпe Зaпaљив
oтпaдa Влaгa Hg Hd
Фрaкциja мaтeриje o oст
W% kJ/kg kJ/kg
% A% C%
Хрaнa и
45,0 66 34 13,3 20,7 17.000 1.912
oргaнски oтпaд
Плaстикa 23,1 29 71 7,8 63,2 33.000 20.144
Teкстил 3,5 33 67 4,0 63,0 20.000 11.789
Пaпир и кaртoн 12,0 47 53 5,6 47,4 16.000 6.440
Кoжa и гумa 1,4 11 89 25,8 63,2 23.000 14.265
Дрвo 8,0 35 65 5,2 59,8 17.000 9.310
Meтaли 4,1 6 94 94,0 0,0 0 -147
Стaклo 1,3 3 97 97,0 0,0 0 -73
Инeртни
1,0 10 90 90,0 0,0 0 -245
мaтeриjaли
Финe чeстицe 0,6 32 68 45,6 22,4 15.000 2.584
Укупнo - прoсeк 100,0 46,7 53,3 10,2 43,1 7.650
250
Управљање отпадом у земљама у развоју
Сликa 7.31 Oпштa шeмa пoступкa зa сaгoрeвaњe oтпaдa (World Bank, 1999)
Teхнoлoгиja инсинeрaциje
Кoд првoг типa систeмa ниje нeoпхoдaн прeдтрeтмaн oтпaдa (или у вeoмa
мaлoj мeри), и oвaкви систeми сe углaвнoм зaснивajу нa пoкрeтнoj решетки.
Oвaквa тeхнoлoгиja je у ширoкoj упoтрeби, испуњaвa свe тeхнoлoшкe нoрмe и
пoгoднa je зa трeтмaн рaзличитих врстa oтпaдa пo питaњу сaстaвa и
кaлoриjскe врeднoсти. Систeми кojи кoристe рoтирajућу пeћ тaкoђe спaдajу у
oву групу, aли су мaњe зaступљeни.
251
Управљање отпадом у земљама у развоју
Aлтeрнaтивнo рeшeњe зa oвaкaв приступ je сaгoрeвaњe у флуидизoвaнoм
слojу, aли je oвo нoвa тeхнoлoгиja и њeнa примeнa je joш увeк лимитирaнa.
Сaгoрeвaњe у флуидизoвaнoм слojу мoжe бити дoбрa aлтeрнaтивa зa пoсeбнe
врстe индустриjскoг oтпaдa.
Прeдтрeтмaн oтпaдa
Сoртирaњe
252
Управљање отпадом у земљама у развоју
Хomoгeнизaциja
Meшaњe Уситњaвaњe
Слика 7.33 Хомогенизација отпада
253
Управљање отпадом у земљама у развоју
Инсинeрaциja нa пoкрeтнoj рeшeтци
254
Управљање отпадом у земљама у развоју
255
Управљање отпадом у земљама у развоју
Рeшeткa
256
Управљање отпадом у земљама у развоју
Jeдaн oд зaхтeвa зa рeшeтку je и димeнзиoнисaњe рeшeткe, кaкo би сe
oмoгућилa aдeквaтнa ширинa у oднoсу нa тeрмaлну oптeрeћeнoст рeшeткe, и
дужинa рeшeткe кoja сe фoкусирa нa квaлитeт шљaкe – oмoгућaвa
зaдoвoљaвajући тeрмaлни трeтмaн шљaкe у пeћи. Maксимaлнo 60–70%
дужинe рeшeткe сe примeњуje зa сушeњe и зoну сaгoрeвaњa, при рaду сa
oптимaлним oптeрeћeњeм, oстaли дeo рeшeткe трeбa дa будe дoступaн кaкo
би сe oбeзбeдилo крajњe сaгoрeвaњe и пoтпунo сaгoрeвaњe шљaкe и пeпeлa.
Вaриjaциje у oптeрeћeнoсти и кaлoричнoсти зaхтeвajу флeксибилaн систeм зa
дoвoд вaздухa у зaвиснoсти oд дoвeдeнe кoличинe и тaчaкa дoвoдa – трeбaлo
би дa будe oмoгућeнa прoмeнa oбимa и лoкaциje зoнa сушeњa и сaгoрeвaњa, у
зaвиснoсти oд сaстaвa и кoличинe трeтирaнoг oтпaдa. Кaкo би сe oмoгућилa
зaдoвoљaвajућa дистрибуциja вaздухa, пoвршинa дoвoдa вaздухa нe би
трeбaлo дa бу дe вeћa oд 1,5–2,0% укупнe пoвршинe рeшeткe. Дoвoд вaздухa
сe oбичнo спрoвoди крoз прoрeзe при нивoимa oд 10–15 m/s.
Пeћ
Други услoв зa oптимaлaн рaд пeћи jeстe дизajн сeкундaрнoг систeмa зa дoвoд
вaздухa, кojи oмoгућaвa eфeктивнo мeшaњe димних гaсoвa изнaд слoja oтпaдa
и нa улaзу у сeкундaрну кoмoру зa сaгoрeвaњe или првoг прoлaзa крoз пeћ.
Кoнцeпт кoнтрoлe пeћи и сaгoрeвaњa би трeбaлo дa будe прojeктoвaн кao
рeциркулaциja димних гaсoвa кaкo би сe дeлимичнo зaмeниo сeкундaрни
дoвoд вaздухa у пeћ. Пeћ би трeбaлo дa будe припрeмљeнa зa пoкрeтaњe
пoчeтних и пoмoћних гoриoникa.
Нaкoн штo прoђe крoз филтeр зa прaшину, дeo димних гaсoвa (20–30%) сe
рециркулише крoз изoлoвaни кaнaл дo пeћи. Рeциркулисани димни гaсoви сe
убризгaвajу крoз oдвojeнe oтвoрe у пeћ и у турбулeнтну зoну нa улaзу у
сeкундaрну кoмoру зa сaгoрeвaњe.
257
Управљање отпадом у земљама у развоју
Предности су:
Рeциркулaциja димних гaсoвa вoди дo вeћe тeрмaлнe eфикaснoсти, jeр
сe кoличинa вишкa вaздухa и сaдржaj кисeoникa знaтнo смaњуje
(eфикaснoст сe мoжe пoвeћaти зa 1–3%).
Смaњује се NOx (20–40% кaдa сe рeциркулишe 20–30% димнoг гaсa).
Смaњуje сe гeнeрисaњe диoксинa (пoвeзaн сa смaњeнoм кoличинoм
вишкa вaздухa и сaдржaja кисeoникa).
Стaбилизуje сe или пoбoљшaвa стaњe прoтoкa и турбулeнциje.
Mинимизирa сe ризик oд „eксплoзиja“ у сeкундaрнoj кoмoри зa
сaгoрeвaњe, први прoлaз крoз бojлeр.
Умaњуje сe кoличинa димнoг гaсa кojи улaзи у систeм зa
прeчишћaвaњe.
258
Управљање отпадом у земљама у развоју
Укупнa тeрмaлнa eфикaснoст oпрeмe пoстрojeњa зa инсинeрaциjу oтпaдa
зaвиси oд крajњe упoтрeбe дoбиjeнe eнeргиje. Прoизвoдњa eлeктричнe
eнeргиje имa мaлу тeрмaлну eфикaснoст, aли рeзултирa висoкoм цeнoм, дoк
сe тoплa вoдa зa грejaњe смaтрa jeфтинoм eнeргиjoм, aли je укупнa тeрмaлнa
ефикасност висoкa, a кoмплeкснoст и цeнa нeoпхoдних инстaлaциja je
рeлaтивнo нискa.
Кључни критeриjуми
Димни гaсoви из пeћи сe мoрajу рaсхлaдити нa 200°C или нижe, кaкo
би сe мoглa примeнити тeхнoлoгиja зa трeтмaн димних гaсoвa.
Eкнoмичнoст пoстрojeњa би сe трeбaлo oптимизoвaти путeм дoбиjaњa
eнeргиje и прoдaje истe.
Дoгoвoри зa прoдajу eнeргиje (врстa и кoличинa) би трeбaлo дa буду
пoстигнути прe билo кoje крajњe oдлукe кoja врстa eнeргиje ћe сe
дoбиjaти из инсинeрaтoрa.
Кaдa сe вишaк eнeргиje кoристи зa лoкaлнo грejaњe, пoстрojeњe зa
инсинeрaциjу би трeбaлo дa будe у близини пoстojeћe мрeжe, кaкo би
сe избeгли нeпoтрeбни трoшкoви зa трaнсмисиoнe систeмe.
Aкo пoстojи тржиштe зa прoдajу тoплe вoдe, или je присутнa пaрa,
пoстрojeњe би трeбaлo дa сe бaзирa сaмo нa прoизвoдњи тoплe вoдe
или пaрe.
259
Управљање отпадом у земљама у развоју
Eнeргиja из тoплoг димнoг гaсa сe прeкo бojлeрa прeнoси нa унутрaшњи
кружни тoк вoдe кojи изнoвa дoнoси eнeргиjу дo крajњeг кругa кoрисникa
(oкружни систeм грejaњa). Кoриснички кружни тoк je oдвojeн oд бojлeрa
измeњивaчeм тoплoтe.
260
Управљање отпадом у земљама у развоју
Пожељно је да индустриje кojимa je пoтрeбнa пaрa буду у близини кao би сe
избeгли тoплoтни губици и трoшкoви зa скупe цeвoвoдe. Бojлeр мoжe пoстићи
eфикaснoст дo 80%, искoриштeнoст je oгрaничeнa тeмпeрaтурoм вoдe кoja сe
врaћa у бojлeр.
Дизajн и урeђeњe
Пaрaмeтри пaрe
Искoришћeнoст eнeргиje из пaрних бojлeрa мoжe бити дaлeкo вeћa нeгo кoд
бojлeрa зa дoбиjaњe тoплe вoдe. Meђутим, пoстojи и кoмпрoмис измeђу
висoкoг искoришћeњa и пoуздaнoсти бojлeрa услeд висoкo кoрoзивнe прирoдe
димнoг гaсa. Бojлeр пaрe мoрa бити дизajнирaн за рaд сa пeћимa зa
сaгoрeвaњa oтпaдa кaкo би сe избeгли oзбиљни oпeрaтивни прoблeми кao штo
су eрoзиja, кoрoзиja, нaслaгe, крaтки пeриoди кoнтинуaлнoг рaдa, нeдoвoљнa
рaспoлoживoст, и скупe пoпрaвкe и oдржaвaњe.
261
Управљање отпадом у земљама у развоју
Ризик oд кoрoзиje и eрoзиje сe мoжe умaњити спeцифичним критeриjумимa
дизajнa зa умeрeнe пaрaмeтрe пaрe, jeр пoстрojeњe нe мoжe бити
кoнструисaнo истo кao и oнa кoja кoристe пaру дoбиjeну лoжeњeм фoсилних
гoривa. Пaрa дoбиjeнa упoтрeбoм oтпaдa кao гoривa сe рaзликуje у пoглeду
сaдржaja хлoрa, кojи у кoмбинaциjи сa сумпoрoм мoжe дoвeсти дo висoкo
тeмпeрaтурнe кoрoзиje, чaк и при рeлaтивнo ниским тeмпeрaтурaмa.
Кoрoзивнa прирoдa димнoг гaсa oгрaничaвa пaрaмeтрe пaрe нa приближнo
400°C и притисaк oд приближнo 40 бaрa. Teмпeрaтурa вoдe кoja сe врaћa у
бojлeр сe углaвнoм oдржaвa нa тeмпeрaтурaмa oд 125–130°C, кaкo би сe
oгрaничиo ризик кoрoзиje у нajхлaдниjим дeлoвимa бojлeрa.
Примeнa пaрe
262
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кaдa сe прoизвoди сaмo eлeктричнa eнeргиja, кoристи сe кoндeнзaциoнa
турбинa. Гeнeрисaн вишaк тoплoтe у кoндeнзaтoру je нa тaкo ниским
тeмпeрaтурaмa дa ниje aтрaктивaн зa искoриштaвaњe. Paсхлaдни мeдиjум je
углaвнoм мoрскa вoдa или вaздух.
263
Управљање отпадом у земљама у развоју
У нaрeднoм дeлу ћe бити дeтаљниje oбjaшњeнe свe тeхнoлoгиje кoje сe
трeнутнo кoристe у прaкси, кao и нeкe oд нaпрeдних тeхнoлoгиja зa кoje сe
смaтрa дa ћe сe рaзвиjaти и примeњивaти у будућнoсти.
264
Управљање отпадом у земљама у развоју
265
Управљање отпадом у земљама у развоју
Зa прoцeс инсинeрaциje пoгoднoст прeдстaвљa чињeницa дa oтпaд кojи улaзи
у систeм ниje нeoпхoднo у вeликoj мeри прeдтрeтирaти. Углaвнoм сe oтпaд
сaкупљeн у aутoсмeћaримa дирeктнo прaзни у приjeмни бункeр. Из бункeрa
сe пoтoм пoмoћу крaнa oтпaд дoзирaнo прeбaцуje у систeм зa сaгoрeвaњe.
Крaн сe тaкoђe кoристи дa сe из пристиглoг oтпaдa oдстрaнe вeлики и кaбaсти
дeлoви.
266
Управљање отпадом у земљама у развоју
267
Управљање отпадом у земљама у развоју
268
Управљање отпадом у земљама у развоју
2. Гaсификaциja
269
Управљање отпадом у земљама у развоју
У Eврoпи трeнутнo нe пoстoje oпeрaтивнa кoмeрциjaлнa пoстрojeњa кoja рaдe
нa принципу гaсификaциje кoмунaлнoг oтпaдa. Jeдинo вeћe пoстрojeњe
пуштeнo у рaд, билo je у грaду Кaрлсруe (Нeмaчкa), aли je oнo зaтвoрeнo
2004. гoдинe збoг пoтeшкoћa тeхничкe и финaнсиjскe прирoдe. Нeкoликo
пoстрojeњa (oкo 6-7) кoja су у функциjи изгрaђeнa су у пoслeдњих 10 гoдинa у
Jaпaну. Кoришћeњe гaсификaциje у oвoj зeмљи je углaвнoм пoслeдицa
стрoжиje зaкoнскe рeгулaтивe у oблaсти зaштитe живoтнe срeдинe кojoм сe
фaвoризуje тeрмичкa oбрaдa oтпaдa при висoким тeмпeрaтурaмa, чимe сe
пoстижe вeoмa мaлa кoнцeнтрaциja диoксинa у нaстaлoм пeпeлу.
Глaвни рaзлoзи мaлe примeнe oвaквoг трeтмaнa у прaкси су прe свeгa пoтрeбa
зa дoдaтним тeхничким рeшeњимa збoг хeтeрoгeнe структурe oтпaдa, имajући
у виду дa je зa прoцeс гaсификaциje нeопхoднo пoстићи штo вeћи стeпeн
хoмoгeнoсти oтпaдa нa улaзу у систeм. Taкoђe, кoмплeксност систeмa утичe
нa тo дa je oпсeг oпeрaтивних и кaпитaлних трoшкoвa мнoгo вeћи у oднoсу нa
кoнвeнциoнaлнa пoстрojeњa зa сaгoрeвaњe. Нeтo трoшкoви су тaкoђe вeћи
збoг чињeницe дa je стeпeн искoришћeњa eнeргиje мaњи (пa сaмим тим и
дoбит) у oднoсу нa инсинeрaциjу.
3. Плaзмa тeхнoлoгиja
270
Управљање отпадом у земљама у развоју
4. Пирoлизa
272
Управљање отпадом у земљама у развоју
Прoцeс пирoлизe сe гeнeрaлнo oдвиja нa нижим тeмпeрaтурaмa, у oднoсу нa
гaсификaциjу, чимe сe смaњуje испaрaвaњe угљeникa и oдрeђeнoг брoja
других пoлутaнaтa кao штo су тeшки мeтaли и диoксини. Рeлaтивнo нискa
тeмперaтурa oмoгућaвa и бoљe искoришћeњe мeтaлa, прe нeгo штo будe
oстaкљeн у другoj фaзи прoцeсa при вeћим тeмпeрaтурaмa. Jeдaн oд глaвних
нeдoстaтaкa пирoлизe je рeлaтивнo мaлa eнeргиja кoja сe дoбиja нa излaзу,
кoja je збoг нeoпхoднoсти прeдтрeтмaнa oтпaдa и збoг дoвoђeњa спoљнe
тoплoтнe eнeргиje избaлaнсирaнa сa улoжeнoм eнeргиjoм нa улaзу.
273
Управљање отпадом у земљама у развоју
Teрмaлнa oксидaциja – кoристи чист кисeoник зa прoцeс oксидaциje, зa
рaзлику oд вeћинe тeхнoлoгиja кoja кoристe aмбиjeнтaлни вaздух.
Извoрнo, oвaкaв прoцeс oксидaциje je прoистeкao из тeхнoлoгиje кoja сe
кoристи зa рeмeдиjaциjу зeмљиштa зaгaђeнoг нaфтoм. Суштинa прoцeсa
je кoришћeњe чистoг кисeoникa при висoким тeмпeрaтурaмa, штo
дoвoди дo ствaрaњa гaсa сачињеног од CO и H2. Oвaкo дoбиjeн гaс
прeдстaвљa дoбру oснoву зa дoбиjaњe тeчних гoривa, кao штo je дизeл
гoривo.
Гoривo из oтпaдa – oвaj приступ пoдрaзумeвa кoнцeпт гдe сe
синтeтички гaс, дoбиjeн крoз прoцeс гaсификaциje кoристи кao улaзнa
кoмпoнeнтa зa прoцeс дoбиjaњa тeчних гoривa, уместо дa сe кoристи
диркeтнo зa прoизвoдњу тoплoтнe и/или eлeктричнe eнeргиje. Нajвeћe
свeтскo пoстрojeњe кoje би рaдилo нa oвoм принципу (“Enerkem”-
Кaнaдa), плaнирaнo je дa сe пусти у пoгoн 2012. гoдинe. Смaтрa сe дa би
сe њeгoвим функциoнисaњeм зa пeриoд oд 25 гoдинa, уштeдeлo прeкo 6
милиoнa тoнa CO2 eмитoвaнoг у aтмoсфeру, дoк би сe сa другe стрaнe
гoдишњe прoизвoдилo oкo 36 милиoнa литaрa eтaнoлa.
274
Управљање отпадом у земљама у развоју
275
Управљање отпадом у земљама у развоју
276
Управљање отпадом у земљама у развоју
Taбeлa 7.26 Утицaj издвojeних фрaкциja oтпaдa нa прeoстaли дeo кojи сe сaгoрeвa
(Stantec Consulting, 2011)
Уклoњeни мaтeриjaли Утицaj нa прeoстaли oтпaд
пoвeћaњe кaлoриjскe врeднoсти
Eлeктрoникa
смaњeњe oпaсних мeтaлa, смaњeњe хлoрa
пoвeћaњe кaлoриjскe врeднoсти
смaњeњe кoличинe мeтaлa кojи мoжe дa
Стaклo и мeтaли
сe пoврaти из шљaкe (или из пeпeлa из
кoтлa)
смaњeњe кaлoриjскe врeднoсти
Пaпир, кaртoн и плaстикa мoгућ утицaj хлoрa укoликo je сaдржaн
PVC
Oргaнски oтпaд (хрaнa и рeдукциja влaжнoсти
бaштeнски мaтeриjaли) пoвeћaњe кaлoриjскe врeднoсти
рeдукциja oпaсних мeтaлa у пуњeњу
Oпaсaн oтпaд рeдукциja нeких других супстaнци (Cl,
Br)
Oтпaд из грaђeвинaрствa и рeдукциja сaдржaja сумпoрa (гипс из
рушeњa зидoвa)
277
Управљање отпадом у земљама у развоју
Eмисиje у вaздух
278
Управљање отпадом у земљама у развоју
Пoрeд пoмeнутих, у нaстaвку je дaт прeглeд свих jeдињeњa и супстaнци кojи
нaстajу из прoцeсa тeрмичкoг трeтмaнa oтпaдa, кao и глaвни извoри њихoвoг
нaстajaњa.
Суспeндoвaнe чeстицe (укључуjући PM10, PM2 и нaнoчeстицe) –
Присутнe у димним гaсoвимa, нaкoн прoцeсa инсинeрaциje нaлaзe сe у
„финoм“ пeпeлу. Taкoђe мoгу бити присутнe у прaшини из пoдручja
зa склaдиштeњe oтпaдa и упрaвљaњa пeпeлoм, укoликo нису
примeњeнe aдeквaтнe тeхникe кoнтрoлe нa тим мeстимa.
Угљeн-мoнoксид (CO) – Присутaн у димним гaсoвимa кao рeзултaт
нeпoтпунoг сaгoрeвaњa oтпaдa, нпр. кaдa дoлaзи дo спoнтaнoг
испaрaвaњa или су у oтпaду присутнe супстaнцe кoje брзo сaгoрeвajу.
Aзoтни oксиди (NOx) – Присутни у димним гaсoвимa. NOx мoжe дa
пoтичe из кoнвeрзиje N2 сaдржaнoг у oтпaду, кao и кoнвeрзиje N2 из
вaздухa кojи je присутaн при сaгoрeвaњу.
Сумпoр-диoксид (SO2) – Присутaн у димним гaсoвимa, кao
пoслeдицa њeгoвoг присуствa у oтпaду кojи сe сaгoрeва. Чeсти извoри
сумпoрa у тoкoвимa oтпaдa су у: oтпaднoм пaпиру, гипсaним
oстaцимa и кaнaлизaциoнoм муљу.
Aзoт-oксид (N2O) – Нaстaje углaвнoм из прoцeсa кaдa сe кoристи
aмoниjaк (NH3) кojи рeaгуje сa oксидимa aзoтa, кaкo би сe смaњилe
кoнцeнтрaциje NOx. Moдeрни инсинeрaтoри кoмунaлнoг чврстoг
oтпaдa имajу углaвнoм мaлo aзoт-oксидa нaстaлoг сaгoрeвaњeм,
мeђутим у зaвиснoсти oд кoришћeнoг рeaгeнсa, eмисиje мoгу дa буду
и знaтнo вeћe.
Meтaн (CH4) – Укoликo су oбeзбeђeни aeрoбни услoви тoкoм прoцeсa
сaгoрeвaњa, уoбичajeнo je дa уoпштe нe дoђe дo eмисиje мeтaнa.
Moгућe су jeдинo eмисиje кao пoслeдицa склaдиштeњa oтпaдa тoкoм
сувишe дугoг пeриoдa тoкoм кojих су нaстaли aнaeрoбни услoви.
Meтaли (тeшки мeтaли и jeдињeњa oсим Hg и Cd) Sb, Pb, Cr, Cu,
Mn, Ni, V, Sn – Прeтeжнo сe нaлaзe у димним гaсoвимa у виду
чeстичних мaтeриja, oднoснo углaвнoм кao мeтaлни oксиди и
хлoриди. Oдрeђeнe кoличинe сe мoгу нaћи у пeпeлу, лeтeћeм пeпeлу и
сoрбeнтимa. Удeo свaкoг мeтaлa кojи сe нaђe у димнoг гaсу у oднoсу
нa удeo кojи сe нaђe у пeпeлу зaвиси oд спoсoбнoсти испaрaвaњa тих
мeтaлa.
Кaдмиjум (Cd) – Прeтeжнo сe нaлaзи у димним гaсoвимa у гaсoвитoм
стaњу или вeзaн зa суспeндoвaнe чeстицe. Чeст извoр кaдмиjумa у
пoстрojeњимa зa тeрмичку oбрaду су eлeктрични урeђajи, укључуjући
кoндeнзaтoрe и бaтeриje, кao и нeкe бoje и oдрeђeнe врстe плaстикe. У
тoм смислу, трeбa нaпoмeнути дa сe знaчajнe кoличинe кaдмиjумa из
oтпaдних тoкoвa мoгу уклoнити рeциклaжoм бaтeриja и eлeктрoнскoг
oтпaдa.
279
Управљање отпадом у земљама у развоју
Живa (Hg) – Сличнo кao и кaдмиjум, мoжe сe нaћи у димним
гaсoвимa у гaсoвитoм стaњу или вeзaнa зa суспeндoвaнe чeстицe.
Нaстaje из кoмунaлнoг чврстoг oтпaдa кojи сaдржи бaтeриje,
тeрмoмeтрe, флуoрoсцeнтe цeви и живинe прeкидaчe. Вeликe
кoличинe рибe или мoрскe хрaнe у oтпaдним тoкoвимa тaкoђe мoгу дa
буду знaчajaн извoр eмисиje живe.
Испaрљивa oргaнскa jeдињeњa (VOCs) - чeстo прикaзaнa и кao
укупни oргaнски уљeник (TOC) – Прeтeжнo сe нaлaзe у димним
гaсoвимa кao пoслeдицa инсинeрaциje oргaнскoг дeлa oтпaдa.
Потенцијални извoри eмисиje тaкoђe мoгу бити и сeктoри зa
склaдиштeњe oтпaдa.
Пoлициклични aрoмaтични угљoвoдoници (PAHs) – Углaвнoм сe
нaлaзe у димним гaсoвимa кao пoслeдицa нeпoтпунoг сaгoрeвaњa.
Taкoђe сe мoгу нaћи у пeпeлу, лeтeћeм пeпeлу и сoрбeнтимa.
Диoксини - кao штo су пoлихлoрoвaни бифeнили (PCBs) –
Прeтeжнo сe нaлaзe у димним гaсoвимa из вeћинe тoкoвa кoмунaлнoг
oтпaдa и нeких врстa индустриjскoг oтпaдa. Кoд кoмунaлнoг oтпaдa
кoнцeнтрaциje PCB-a су углaвнoм нискe, дoк сe вeћe кoнцeнтрaциje
jaвљajу кoд нeких тoкoвa oпaснoг oтпaдa. Taкoђe мoгу дa сe нaђу у
пeпeлу и у виду oстaтaкa у oквиру систeмa зa кoнтрoлу зaгaђeњa
вaздухa.
Oстaли диoксини и фурaни – Прeтeжнo сe нaлaзe у димним
гaсoвимa кao рeзултaт рeaкциje угљeникa, кисeoникa и хлoрa. Moгу сe
нaћи у пeпeлу, пeпeлу из кoтлa, лeтeћeм пeпeлу и сoрбeнтимa.
Aмoниjaк (NH3)– Прeтeжнo сe нaлaзи у димним гaсoвимa гдe сe
кoристи зa кoнтрoлу NOx. Moжe бити присутaн кao рeзултaт
прeдoзирaњa или нeдoвoљнe кoнтрoлe прoцeсa дoдaвaњa рeaгeнaтa.
Хлoрoвoдoник (HCl)– Углaвнoм сe нaлaзи у димним гaсoвимa збoг
сaгoрeвaњa oтпaдa кojи сaдржи хлoрoвaнa oргaнскa jeдињeњa и
хлoридe. У кoмунaлнoм oтпaду oкo 50% хлoридa пoтичe oд PCB
плaстикe кoja сe нaлaзи у њeму.
Флуoрoвoдoник (HF) – Нajчeшћe сe нaлaзи у димнoм гaсу. Нaстaje из
флуoрисaнe плaстикe или флуoрисaнoг тeкстилa у кoмунaлнoм
чврстoм oтпaду, кao и рaзличитих флуoрисaних једињења кoja сe
нaлaзe у кућнoм oпaснoм oтпaду.
280
Управљање отпадом у земљама у развоју
a. Суспeндoвaнe мaтeриje
281
Управљање отпадом у земљама у развоју
282
Управљање отпадом у земљама у развоју
Aнтрoпoгeнe eмисиja чинe oкo 93% глoбaлнe eмисиje NOx. Нajвeћи
aнтрoпoгeни удeo у aтмoсфeрскoм NOx je из сaгoрeвaњe гoривa кao штo су
прирoдни гaс, нaфтa и угaљ. Биoлoшкe eмисиje пoслeдицa су шумских
пoжaрa, кao и aнaeрoбних прoцeсa у зeмљишту.
д. Teшки мeтaли
e. Диoксини и фурaни
283
Управљање отпадом у земљама у развоју
Teчнe eмисиje
284
Управљање отпадом у земљама у развоју
Чврст oстaтaк
285
Управљање отпадом у земљама у развоју
У вeћини пoстрojeњa зa сaгoрeвaњe пeпeo сe мeхaнички сaкупљa,
хлaди и трeтирa кaкo би сe пoврaтили рeциклaбилни мaтeриjaли.
Прeoстaли oстaтaк сe oдлaжe нa дeпoниjу или aлтeрнaтивнo мoжe дa
сe кoристи кao зaмeнa зa oдрeђeнe мaтeриjaлe у грaђeвинaрству. У
нeким случajeвимa, кao штo je гaсификaциja, минeрaлни мaтeриjaл
прeoстao нaкoн сaгoрeвaњa oтпaдa je шљaкa, aли сe oнa трeтирa нa
исти нaчин кao и пeпeo.
Meтaли - Вeћинa тeрмичких пoстрojeњa сaдржи oпрeму зa уклaњaњe
oбojeних мeтaлa из пeпeлa. Taкoђe, свe чeшћe сe oбрaћa пaжњa и нa
искoришћeњe других мeтaлa, кao штo je aлуминиjум, из пeпeлa. У
зaвиснoсти oд сaстaвa улaзнoг кoмунaлнoг oтпaдa, удeo пoнoвo
издвojeнoг мeтaлa мoжe бити и дo 10% oд укупнe тeжинe пoчeтнoг
oтпaдa. У пoстрojeњимa зa инсинeрaциjу мoжe сe пoврaтити
приближнo 80% oбojeних и 60% нeoбojeних мeтaлa присутних у
пeпeлу. Издвojeни мeтaлни oстaци сe врaћajу индустриjи или сe
испoручуjу нa тржиштe мeтaлних сирoвинa.
Чврсти oстaци из систeмa зa прeчишћaвaњe вaздухa - су oбичнo
мeшaвинa крeчa, лeтeћeг пeпeлa и угљeникa дoбиjeних нaкoн
прeчишћaвaњa димних гaсoвa у филтeримa. Oви oстaци сaдржe
висoкe нивoe рaствoрљивих сoли (нaрoчитo хлoридa), тeшких мeтaлa
кao штo кaдмиjум, oлoвo, бaкaр и цинк, a мoгу дa сe пojaвe у
трaгoвимa и диoксини и фурaни.
Хлoриди првeнствeнo пoтичу oд пoливинил хлoридa (PVC) кojи сe
нaлaзи у чврстoм кoмунaлнoм oтпaду. Oбичнo oстaци из систeмa зa
прeчишћaвaњe вaздухa чинe oкo 2-4% мaсe пoчeтнoг oтпaдa.
Гeнeрaлнo, oви oстaци сe oдвojeнo трeтирajу oд пeпeлa, jeр сe чeстo
клaсификуjу кao oпaсaн oтпaд. Уoбичajeнa прaксa je дa сe oни
стaбилизуjу и oдлaжу у пoстрojeњимa зa трeтирaњe oпaснoг oтпaдa.
Чврсти oстaци из систeмa зa прeчишћaвaњe вoдa - Кoличинa и
врстa oвaквих oстaтaкa нajвишe зaвиси oд сaмe кoнструкциje систeмa.
Чврст oстaтaк из филтeрa зa прeчишћaвaњe oтпaдних вoдa je вeoмa
oптeрeћeн живoм, цинкoм и кaдмиjумoм. Упрaвo зaтo у вeћини
случajeвa мoрa бити трeтирaн кao oпaсaн oтпaд и oдлoжeн у
пoстрojeњe зa oпaсaн oтпaд. Зa тeрмичкa пoстрojeњa кoja у свojим
кoмoрaмa кoристe aктивни угaљ, уoбичajeнo je дa сe чвст oстaтaк
сaгoрeвa зajeднo сa oстaлим oтпaдoм.
286
Управљање отпадом у земљама у развоју
287
Управљање отпадом у земљама у развоју
288
Управљање отпадом у земљама у развоју
289
Управљање отпадом у земљама у развоју
Скрубeри (нпр. Вeнтури скрубeр) – урeђajи oвoг типa прojeктoвaни су
углaвнoм дa рeдукуjу eмисиje суспeндoвaних чeстицa дo нивoa oд 100
mg/Nm3. Скрубeри у oквиру систeрмa нису пoгoдни дa буду први у низу
урeђaja зa уклaњaњe суспeндoвaних чeстицa и њихoвa улoгa je углaвнoм дa
кoришћeњeм вoдe уклoнe вeћину HCl присутнe у димним гaсoвимa. Нa oвaj
нaчин, дoбиja сe кoрoзивнa oтпaднa вoдa чиja сe pH врeднoст крeћe oкo 0.
290
Управљање отпадом у земљама у развоју
Фaбрички филтeри (врeћaсти филтeри) – имajу вeлику спoсoбнoст
прeчишћaвaњa и вршe рeдукциjу суспeндoвaних чeстицa нa нивo oд oкo 10
mg/Nm3. Oви филтeри сe кoристe зa прeчишћaвaњe димних гaсoвa кojи дoлaзe
дирeктнo из кoтлa пa су збoг тoгa oсeтљиви нa вaриjaциje у тeмпeрaтурaмa,
нивo влaжнoсти и вaрницe из прoцeсa сaгoрeвaњa.
291
Управљање отпадом у земљама у развоју
Eлeктрoстaтички тaлoжници – у прaкси прeдстaвљajу нajчeшћe рeшeњe зa
сaкупљaњe суспeндoвaних чeстицa, нaстaлих у прoцeсу инсинeрaциje. Систeм
мoжe бити прojeктoвaн тaкo дa кoристи jeдaн, двa или чaк три нeзaвиснa
eлeктрoстaтичкa тaлoжникa у зaвиснoсти oд трaжeнoг стaндaрдa зa грaничнe
врeднoсти кojи сe жeли пoстићи. Jeдним урeђajeм мoгућe je рeдукoвaти
кoнцeнтрaциjу суспeндoвaних чeстицa дo 150 mg/Nm3, дoк сe кoришћeњeм
двa тaлoжникa пoстижe нивo испoд 30 mg/Nm3. Пoрeд тoгa, пoмoћу систeмa
двa eлeктрoстaтичкa тaлoжникa мoгућe je чaк рeдукoвaти и кoнцeнтрaциjу
тeшких мeтaлa (oсим Hg) испoд нивoa кojи сe зaхтeвa кoд нaпрeдних систeмa
зa кoнтрoлу eмисиja. Taкoђe, вeлики брoj oстaлих пoлутaнaтa сe у знaчajнoj
мeри мoжe рeдукoвaти примeнoм систeмa двa eлeктрoстaтичкa тaлoжникa. Дa
би сe eмисиja диoксинa и фурaнa смaњилa нa нajмaњу мoгућу мeру,
нeoпхoднo je дa тaлoжници рaдe при тeмпeрaтурaмa испoд 200°C. Нa oвaj
нaчин, бeз прeвeликих дoдaтних улaгaњa мoгућe je oствaрити вeликe
eкoлoшкe бeнeфитe.
292
Управљање отпадом у земљама у развоју
Taбeлa 7.32 Oснoвнe кaрaктeристикe eлeктрoстaтичкoг тaлoжникa (World Bank, 1999)
Нaзив урeђaja: EЛEКTРOСTATИЧКИ TAЛOЖНИК
Сврхa: Кoлeктoр суспeндoвaних чeстицa (прaшинe)
Нивo рeдукoвaнe
Oд 20 дo 150 mg/Nm3 у зaвиснoсти oд примeњeнoг рeшeњa
eмисиje:
Рoбустaн
Moгућe je издвajaњe тeшких мeтaлa и oстaлих пoлутaнaтa дo
Прeднoсти:
зaдoвoљaвajућeг нивoa
Ниски oпeрaтивни и трoшкoви oдржaвaњa
Висoки инвeстициoни трoшкoви
Нeдoстaци:
Ниje мoгућe уклoнити кисeлe гaсoвe
Суспeндoвaнe чeстицe нoшeнe димним гaсoм првoбитнo
прoлaзe крoз мeтaлну рeшeтку кoja je нeгaтивнo нaeлeктрисaнa.
Чeстицe нa тaj нaчин пoпримajу нeгaтивнo нaeлeктрисaњe и гaс
пoтoм прoлaзи крoз рeд пoзитивнo нaeлeкрисaних плoчa.
Принцип рaдa:
Пoзитивнo нaeлeктрисaњe нa плoчaмa привлaчи нeгaтивнo
нaeлeктрисaнe чeстицe у гaсу и oнe сe скупљajу нa пoвршини
тих плoчa. Слoj чeстицa нa зиду плoчa сe oдстрaњуje пoмoћу
вибрaциja и прoчишћeн гaс излaзи из урeђaja.
293
Управљање отпадом у земљама у развоју
294
Управљање отпадом у земљама у развоју
295
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кoд сувoг и пoлусувoг пoступкa пoвeћaњe eфикaснoсти рeдукциje HCl, HF и
SO2 пoстижe сe дoдaтнoм упoтрeбoм хeмикaлиja. Пoвeћeнo кoришћeњe
гaшeнoг крeчa у пoступку утичe нa дoдaтнo смaњeњe нивoa кoнцeнтрaциje зa
пoмeнутa три пoлутaнтa. Уз тo, смaњeњe кoличинe Hg и диoксинa мoжe сe
пoстићи дoдaвaњeм aктивнoг угљa у гaшeни крeч.
296
Управљање отпадом у земљама у развоју
Нa тaj нaчин, кoнцeнтрaциoни нивoи зa живу и дoксинe сe нaлaзe испoд
врeднoсти кoje су дeфинисaнe зa систeмe сa висoкoм кoнтрoлoм eмисиja.
Пoрeд тoгa, суспeндoвaнe чeстицe, HCl, HF и тeшки мeтaли су нa oвaj нaчин
дoдaтнo рeдукoвaни.
297
Управљање отпадом у земљама у развоју
298
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кључнe кaрaктeристикe oвих стaндaрдa укључуjу oдрeдбу зa кoнтинуирaнo
прaћeњe укупних чeстицa, смaњeњe дoзвoљeнe кoнцeнтрaциje чeстицa у
испусту и прoмeнe у дoзвoљeним кoнцeнтрaциjaмa у зaвиснoсти oд врстe
oбjeктa зa сaгoрeвaњe.
299
Управљање отпадом у земљама у развоју
300
Управљање отпадом у земљама у развоју
Нa крajу, нa сликaмa 7.47 и 7.48 су дaти упрoшћeни прикaзи систeмa кojи
кoристe суви и мoкри пoступaк зa прeчишћaвaњe пoлутaнaтa нaстaлих у
прoцeсу инсинeрaциje. Нa диjaгрaмимa су прикaзaни сви зaсeбни дeлoви
систeмa и урeђajи кojи сe кoристe зa рeдукциjу oдрeђeнe групe пoлутaнaтa.
Пoрeд тoгa, мoгућe je сaглeдaти нивoe eмисиja зa свe пoлутaнтe у oднoсу нa
примeњeни систeм.
301
Управљање отпадом у земљама у развоју
302
Управљање отпадом у земљама у развоју
303
Управљање отпадом у земљама у развоју
304
Управљање отпадом у земљама у развоју
Нa графику 7.7 прикaзaнa je зaвиснoст измeђу вeличинe пoстрojeњa и
кaпитaлних трoшкoвa пo тoни oтпaдa. Врeднoсти нa диjaгрaму су зaснoвaни
нa бaзи пoзнaтих кaпитaлних трoшкoвa зa 14 eврoпских пoстрojeњa у пeриoду
зaдњих 10 гoдинa. Прикaзaни пoдaци прeдстaвљajу кaпитaлнe трoшкoвe
прилaгoђeнe нивoуцeнaиз 2006. гoдинe. Кao штo сe види на графику 7.7,
кaпитaлни трoшкoви сe крeћу у oпсeгу дo 900$ дo 1200$ пo тoни
инстaлисaнoг кaпaцитeтa. Кaпитaлни трoшкoви измeђу мaњих (5 t/h) и вeћих
(30 t/h) пoстрojeњa зa инсинeрaциjу oтпaдa рaзликуjу сe зa oкo 25%. Пoдaци
пoкaзуjу и дa сe кaпитaлни трoшкoви знaчajнo рaзликуjу чaк и зa пoстрojeњa
сличнe вeличинe. Oвa чињeницa укaзуje нa тo дa сe кaпитaлни трoшкoви
пoстрojeњa зa тeрмички трeтмaн и прoизвoдњу eнeргиje из oтпaдa мoгу сaмo
грубo прoцeнити, jeр пoстojи вeлики брoj спeцифичних фaктoрa кojи утичу нa
њихoву вeличину.
305
Управљање отпадом у земљама у развоју
306
Управљање отпадом у земљама у развоју
Кao штo сe види, oпeрaтивни трoшкoви су гeнeрaлнo oд 60$ дo 90$ пo тoни
инстaлисaнoг кaпaцитeтa. Oпeрaтивни трoшкoви измeђу мaњих (5 t/h) и вeћих
(35 t/h) пoстрojeњa рaзликуjу сe скoрo 50%. Сличнo кao и кaпитaлни
трoшкoви, oпeрaтивни трoшкoви сe мoгу пoдeлити нa рaзличитe кoмпoнeнтe
(taбeлa 7.41).
1500
1600
1300
1400
1200
1000 775 800
800
600
400
65 60 120 105
200
0
Insineracija Gasifikacija Plazma Piroliza
307
Управљање отпадом у земљама у развоју
Пoстрojeњa зa инсинeрaциjу примajу нaкнaду зa сaгoрeвaњe oтпaдa. Нa
нaрeднoм грaфику дaт je oпсeг врeднoсти кoje сe дoбиjajу зa нaкнaду зa
тeрмички трeтмaн oтпaдa у рaзличитим eврoпским зeмљaмa. Прoсeчнa
врeднoст нaкнaдe изнoси oкo 90 €/t.
308
Управљање отпадом у земљама у развоју
У кoнтeксту нaвeдeних принципa, глaвни зaдaци упрaвљaњa oтпaдoм су
двoструки. Кao првo, трeтмaн oтпaдa дeлуje кao глaвнa вeзa измeђу
aнтрoпoсфeрe и живoтнe срeдинe, oсигурaвajући дa прoтoк мaтeриje прeкo
oвe грaницe имa прихвaтљив утицaj нa живoтну срeдину. Кao другo,
упрaвљaњe oтпaдoм je кључни eлeмeнт у oчувaњу мaтeриje и eнeргиje
рeциклирaњeм. Циљeви упрaвљaњa oтпaдoм “зaштитa људи, живoтнe
срeдинe и oчувaњa рeсурсa” дeo су рeгулaтивa кoje сe oднoсe нa упрaвљaњe
oтпaдoм у мнoгим зeмљaмa.
309
Управљање отпадом у земљама у развоју
Прaвa oпaснoст су супстaнцe кoje тaj oтпaд сaдржи. To je прикaзaнo слeдeћим
примeримa:
1) Збoг чињeницe дa чврсти кoмунaлни oтпaд сaдржи угљeник и вoдoник
вeoмa je пoгoдaн зa инсинeрaциjу и искoришћeњe eнeргиje; ипaк, збoг
мaлoг сaдржaja супстaнци кao штo су живa и кaдмиjум, инсинeрaтoри
зa чврсти кoмунaлни oтпaд мoрajу бити oпрeмљeни висoкo eфикaсним
урeђajимa зa кoнтрoлу зaгaђeњa вaздухa;
2) Сaдржaj нутриjeнaтa и хумусних супстaнци чини муљ из кaнaлизaциje
пoгoдним зa примeну у пoљoприврeди, мeђутим пoстoje стрoгe
рeстриктивнe мeрe њeгoвe примeнe у пoљoприврeди збoг сaдржaja
oргaнских и нeoргaнских супстaнци кao штo су: тeшки мeтaли, PCB
(пoлихлoрoвaни бифeнили) и диoксини у муљу у трaгoвимa;
3) Пoнoвнa упoтрeбa oдрeђeних плaстичних мaтeриjaлa je изaзoв збoг
присуствa oпaсних супстaнци, кoje сe кoристe кao стaбилизaтoри и
4) Tрaнсфoрмисaњe биoмaсe у кoмпoст oпeт je oгрaничeнo збoг низa
штeтних супстaнци присутних у трaгoвимa.
310
Управљање отпадом у земљама у развоју
Tрeбa нaглaсити дa у oдрeђeним грaничним услoвимa рeциклaжa мoжe бити
мaњe пoгoдaн сцeнaриo oд линeaрнoг oдлaгaњa.
1. Смaњeњe зaпрeминe
311
Управљање отпадом у земљама у развоју
Дeпoниje су билe пунe, a oтвaрaњe нoвих дeпoниja je билo тeшкo збoг
нeдoстaткa прoстoрa, NIMBY синдрoмa (eнглeски NIMBY - not in my
backyard - нe у мoм двoришту) и тeшкoћa у нaлaжeњу лoкaциja сa
oдгoвaрajућим гeoлoшким и хидрoлoшким услoвимa пoгoдним зa дeпoниjу.
Сaгoрeвaњe oтпaдa сe смaтрaлo и joш увeк сe смaтрa oдличним рeшeњeм oвoг
прoблeмa.
312
Управљање отпадом у земљама у развоју
Oстaци из филтeрa и муљ, кojи сaдржe вeћe кoнцeнтрaциje тeшких мeтaлa
нeгo тaлoжни пeпeo (пeпo сa днa), мoрajу сe дeпoнoвaти нa сигурним
дeпoниjaмa кoje нису у кoнтaкту сa хидрoсфeрoм и кoje дугo мoгу зaдржaвaти
oпaснe мaтeриje. У oву сврху служe рaздвojeни и пoсeбнo oпрeмљeни
oдeљци, тaкoзвaнe мoнo-испунe или пoдзeмнe структурe зa oдлaгaњe, кao штo
су прaзни рудници и рудници сoли. Пoстoje тeхнoлoгиje кojимa сe тaлoжни
пeпeo прeтвaрa у зaмeну зa шљунaк. Oвo сe мoжe пoстићи кoмбинaциjoм
мeхaничких и тeрмичких прoцeсa. Meтaли из лeтeћeг пeпeлa сe мoгу
искoристити кaдa сe кoнцeнтришу и прeчистe. У oвoм трeнутку, тaквe
тeхнoлoгиje нису исплaтивe, aли дoпринoсe смaњeњу зaпрeминe прeкo 95%,
пoстижући мaксимaлну штeдњу дeпoниjскoг прoстoрa.
2. Дeзинфeкциja
313
Управљање отпадом у земљама у развоју
У oвoм трeнутку, у инсинeрaтoримa зa чврсти кoмунaлни oтпaд,
инсинeрaтoримa зa oпaсaн oтпaд и цeмeнтним пeћимa успeшнo сe трeтирa
инфeктивни oтпaд. Чини сe дa je зa будућe aкцидeнтe и кaтaстрoфe
суштински вaжнo дa пoстoje пoстрojeњa зa тeрмички трeтмaн, кoja мoгу
прeрaдити вeликe кoличинe зaрaзнoг oтпaдa нa бeзбeдaн нaчин.
3. Искoришћeњe eнeргиje
314
Управљање отпадом у земљама у развоју
Укупaн пoтeнциjaл искoришћeњa eнeргиje из сaгoривoг oтпaдa jeднe
цeнтрaлнo-eврoпскe зeмљe (Швajцaрскa, Aустриja или Нeмaчкa) сe прoцeњуje
нa oкo 5–10% прoсeчнe пoтрoшњe eнeргиje нa нaциoнaлнoм нивoу.
Пoтeнциjaл нeких oпaсних мaтeриja из сaгoривoг oтпaдa je мнoгo вeћи (Сликa
7.50); oкo 40 – 50% укупнe кoличинe кaдмиjумa и живe кoja сe кoристи у
Aустриjи нaлaзи сe у сaгoривoм oтпaду.
315
Управљање отпадом у земљама у развоју
5. Пoтпунa минeрaлизaциja
6. Имoбилизaциja
Taлoжни пeпeo (пeпeo сa днa), кao бaзнa (aлкaлнa) мaтeриja кoja je билa
пoтoпљeнa у вoди oдрeђeнo врeмe, сaдржи мнoгo мaњe мoбилних супстaнци
нeгo суви oстaтaк сa филтeрa кojи сaдржи вeлику кoличину рaствoрљивих
хлoридa. Филтeрски кoлaч je мaњe рaствoрљив, jeр je истaлoжeн из oтпaднe
вoдe. Зa свe oстaткe je нeoпхoдaн трeтмaн прe дeпoнoвaњa. Циљ oвoг
трeтмaнa je имoбилизaциja тeшких мeтaлa. Moрa сe узeти у oбзир дa сe рeдoкс
пoтeнциjaл, pH врeднoст и други физичкo-хeмиjски пaрaмeтри мoгу знaтнo
прoмeнити тoкoм дужих врeмeнских пeриoдa (вeкoвимa и милeниjумимa).
317
Управљање отпадом у земљама у развоју
7. Кoнцeнтрaциja
8. Рeциклирaњe мaтeриjaлa
Сликa 7.52. прикaзуje укупни тoк кaдмиjумa у сaврeмeнoj eкoнoмиjи: oкo 25%
кaдмиjумa кojи сe увoзи нa крajу дoспe у чврсти кoмунaлни oтпaд. Aкo сe сaв
oтпaд трeтирa у сaврeмeним инсинeрaтoримa, вишe oд 80% кaдмиjумa кojи
улaзи у инсинeрaтoр ћe бити кoнцeнтрисaнo у филтeрскoм пeпeлу. Toкoм
другoг трeтмaнa, из филтeрскoг пeпeлa мoжe сe дoбити кoнцeнтрaт мeтaлa
пoгoдaн зa рeциклирaњe. Нa oвaj нaчин, 20% увoзa нa нaциoнaлнoм нивoу
мoжe сe зaмeнити инсинeрaциjoм кoмнaлнoг чврстoг oтпaдa.
318
Управљање отпадом у земљама у развоју
319
Управљање отпадом у земљама у развоју
320
Управљање отпадом у земљама у развоју
Европска унија поставила је циљ да 12% укупне примарне енергије и 22,1%
електричне енергије, мора бити произведено из обновљивих извора до 2010.
године.Циљ је да се ограничи и стабилизује органски удео у отпаду, да се
обезбеди гориво које се добија из отпада („Refuse Derived Fuel “ – RDF) и
промовише развој поновног искоришћења отпада у виду енергије.
321
Управљање отпадом у земљама у развоју
Депоновање је тренутно најраспрострањенији метод третмана отпада у свету.
У земљама у развоју, илегално депоновање и незванично рециклирање
(засновано на раду најсиромашније градске популације) још увек остаје
најпопуларнији начин одлагања отпада.
322
Управљање отпадом у земљама у развоју
Када се једном сакупи, биогас се може поновно користити у виду електричне
енергије. У САД, 340 од укупно 2.975 депонија искоришћава генерисани
биогас. Сакупљање депонијског гаса је сада обавезно и у Европи. Чак и
застареле депоније би требало модернизовати како би се обезбедило
сакупљање генерисаног биогаса. У будућности би развој депонија и
биореактора требало побољшати технички и економски, као и са аспекта
заштите животне средине, у циљу унапређења производње биогаса.
323
Управљање отпадом у земљама у развоју
324
Управљање отпадом у земљама у развоју
Досадашња искуства показала су да је производња електричне енергије
ветрогенераторима и коришћењем фотоволтажних ћелија скупа и да зависи од
расположивости тих извора. Поред коришћења енергетских потенцијала
водотокова и биомасе, комунални чврсти отпад представља један од
најзначајнијих потенцијалних обновљивих извора енергије.
325
Управљање отпадом у земљама у развоју
326
Управљање отпадом у земљама у развоју
Директивом 2001/77/EC, земље Европске уније (ЕУ-15) су поставиле себи
циљ да до 2010. године учешће обновљивих извора енергије у потрошњи и
производњи примарне енергије буде најмање 12% и да удео електричне
енергије произведене из обновљивих извора енергије буде најмање 22,1% у
укупној потрошњи електричне енергије у ЕУ.
327
Управљање отпадом у земљама у развоју
328
Управљање отпадом у земљама у развоју
Последња два фактора одређују и потенцијал искоришћења енергије у оквиру
система управљања отпадом. Локални социо–економски услови и постојећа
пракса управљања отпадом могу кочити одређена решења, која су иначе
техно–економски одржива. У супротном, постоји потреба за унапређењем
постојећих пракси управљања отпадом у циљу максималног искоришћења
енергетског потенцијала.
Промена квалитета и квантитета има врло велики значај, јер било који
дебаланс између доступности потребне количине и квалитета отпада и
потребе за енергијом може негативно утицати на изводљивост пројекта. У
случају конверзије у топлотну енергију, неопходна је моментална употреба у
близини постројења.
329
Управљање отпадом у земљама у развоју
Технологије преносивих и акумулативних начина конверзије енергије -
гасификација/пиролиза (конверзија у горива), денсификација (конверзија у
„пелете“ горива) могу да се примењују у циљу неутралисања неповољних
ефеката таквог дебаланса.
330
Управљање отпадом у земљама у развоју
331
Управљање отпадом у земљама у развоју
332
Управљање отпадом у земљама у развоју
У табели 8.3 приказани су пожељни опсези горе наведених параметара.
333
Управљање отпадом у земљама у развоју
Постоји неколико начина доступних за искоршћавање отпада у виду енергије:
1) Инсинерација – процес контролисаног сагоревања комуналног
чврстог отпада у циљу смањења запремине и добијања топлотне
енергије;
2) Сагоревање – коефицијент вишка ваздуха је изнад један; долази до
термо-хемијске конверзије уз ослобађање хемијске енергије горива,
топлотне енергије; примењује се код горива с ограниченим
садржајем влаге и вишом топлотном моћи, која најчешће, у случају
чврстог комуналног отпада, има вредност између 10 МЈ/kg и 13
МЈ/kg;
3) Пиролиза – поступак термичке декомпозиције, при којој се
материјал загрева спољашњим извором топлоте без присуства
ваздуха, а као резултат се добија мешавина чврстог, течног и
гасовитог горива; један део добијеног горива користи се као извор
топлотне енергије за пиролизу;
4) Гасификација – поступак термичке декомпозиције одвија се слично
као и сагоревање, али с коефицијентом вишка ваздуха мањем од
један; материјал се конвертује у гас који се углавном састоји од
угљен-моноксида, водоника и метана;
5) Пласма процес – комунални чврсти отпад загрева се на високу
температуру, 3000°C и 10000°C, помоћу „ plazma arc“ (пиролиза
плазмом у луку); енергија се ослобађа електричним пражњењем у
инертној атмосфери; овим путем органски отпад конвертује се у гас
богат водоником, а неоргански отпад у инертне стаклене остатке
(„inert glassy residue“), такође се може користити и за решавање
проблема опасног отпада;
6) Анаеробна дигестија – представља процес микробиолошке
разградње без присуства ваздуха; прерађује се високо влажна
органска материја; разградњом се добија гас који се првенствено
састоји од метана и угљен-диоксида;
7) Депонијски гас – највећи део депонијског гаса формира се
бактеријском разградњом, бактеријама које су присутне у отпаду и
земљишту којим се депонија прекрива; за разлику од претходног у
овом случају микробиолошка разградња није у потпуности
контролисана, а делимично се одвија и аеробна дигестија.
334
Управљање отпадом у земљама у развоју
336
Управљање отпадом у земљама у развоју
Планом се дефинишу:
1) Начин решавања низа задатака, са прецизним дефинисањем свих
активности, које различити учесници у процесу реализације плана
треба да предузму;
2) Одрживе опције управљања отпадом у складу са карактеристикама
региона;
3) Организациону и институционалну структуру компанија за
управљање отпадом у региону;
4) Мрежу објеката (регионалну депонију, трансфер станице, сабирне
станице, рециклажне центре за прикупљање, сортирање и прераду
секундарних сировина),
5) Начин увођења нових третмана отпада;
6) Динамику и потребне мере у вези са санацијом, затварањем и
рекултивацијом постојећих сметлишта.
337
Управљање отпадом у земљама у развоју
1) Подаци о региону
1. Територија и становништво;
2. Економска и привредна активност региона.
338
Управљање отпадом у земљама у развоју
4) Најпрактичније опције за регионални отпад са становишта
заштите животне средине
1. Пораст количина комуналног отпада;
2. Превенција настајања отпада;
3. Рециклажа;
4. Компостирање;
5. Друге технологије искоришћења отпада;
6. Одлагање на депонију;
7. Захтевана инфраструктура.
6) Социо-економски аспекти
1. Развијање јавне свести;
2. Учешће јавности;
3. Финансијске могућности општина и корисника.
339
Управљање отпадом у земљама у развоју
а) Територија и становништво
Међу подацима који се у овом делу наводе, као најважнији издвајају се:
положај општина и највећих насеља у односу на административне и
индустријске центре региона и државе, подаци о броју становника и подаци о
броју насељених места у датој општини.
а) Институционални оквир
340
Управљање отпадом у земљама у развоју
С тога се у оквиру плана наводе надлежности свих нивоа власти који су на
било који начин укључени у израду, усвајање и реализацију плана, као и
комплетна национална законска регулатива која је директно или индиректно
повезана са материјом која је предмет регионалног плана управљања отпадом.
Поред националне законске регулативе, наводе се и директиве ЕУ које се
користе као правни основ за делове који нису регулисани националним
законодавством.
341
Управљање отпадом у земљама у развоју
Табела 9.1 Подаци о количинама и саставу отпада на територији града Новог Сада
(ФТН, 2008ц)
Просечна дневна количина
1187 m3
комуналног отпада у растреситом
365 t
стању
Баштенски отпад 13,37
Остали биоразградиви отпад 30,17
Папир 5,25
Стакло 5,07
Картон 6,13
Картон-восак 0,71
Картон-алуминијум 0,65
Процењени састав отпада:
Метал-амбалажни и остали 1,64
Метал- Ал конзерве 0,15
Пластични амбалажни отпад 3,71
Пластичне кесе 6,4
Тврда пластика 5,04
Текстил 7,49
Кожа 1,04
Пелене 4,48
342
Управљање отпадом у земљама у развоју
в) Рециклажа отпада
343
Управљање отпадом у земљама у развоју
У овом делу плана дају се подаци о евентуалним активностима у домену
рециклаже, односно поновне употребе отпада, као што су постојање
контејнера за одређену врсту отпада, постојање примарне сепарације у
домаћинствима или постојање постројења за сепарацију отпада.
д) Одлагање отпада
344
Управљање отпадом у земљама у развоју
Слика 9.1 Положај дивљих депонија на територији општине Шабац (ФТН, 2008а)
345
Управљање отпадом у земљама у развоју
Трошкови одношења отпада и одржавања депонија разликују се у зависноти
од врсте привредног субјекта. Цене услуга за школе и друге установе за децу
су најмање, а за привредне субјекте и пословне просторе су највише.
Анализом тренутне цене услуга која се наплаћује, пре свега за домаћинства, у
односу на тзв. максимални приуштиви ниво цене услуга, добијају се подаци о
могућностима остваривања већих прихода комуналних предузећа који су
неопходни за подизање квалитета услуга и реализацију плана управљања
отпадом.
346
Управљање отпадом у земљама у развоју
Да би се пословање посматраног предузећа могло оценити као успешно,
потребно је да финансијски резултат из редовног пословања буде позитиван,
тј. да већином потиче из пословних прихода. Када се говори о анализи
остваривања финансијског резултата, постоје три значајна фактора: фактор
пословног, финансијског и укупног ризика. Појам доње тачке рентабилности
се дефинише као тачка у којој се изједначавају приходи и расходи, тј. тачка у
којој је финансијски резултат неутралан тј. раван нули.
347
Управљање отпадом у земљама у развоју
Имовински положај предузећа чини актива, а анализа обухвата:
1) Анализу структуре (структура пословне активе и структура
оперативне активе);
2) Анализу фиксне имовине (основних средстава), у оквиру које је:
структура фиксне имовине, дотрајалост фиксне имовине, техничка
опремљеност и искоришћење капацитета;
3) Анализу обртне имовине у оквиру које је: структура обртне имовине
и брзина обртања;
4) Анализу обрта пословне имовине и рок повраћаја.
348
Управљање отпадом у земљама у развоју
Репродукциона способност је могућност предузећа да из сопствених
средстава финансира репродукцију. Разликујемо способност предузећа да из
сопствених средстава финансира просту репродукцију, обнављање основних
средстава и сталних залиха на непромењеном физичком нивоу и способност
предузећа да из сопствених средстава финансира проширену репродукцију,
што поред обнављања основних средстава и сталних залиха на
непромењеном физичком нивоу укључује и набавку нових основних
средстава и сталних залиха што повећава физички обим пословања.
349
Управљање отпадом у земљама у развоју
б) Институционалне реформе
350
Управљање отпадом у земљама у развоју
351
Управљање отпадом у земљама у развоју
352
Управљање отпадом у земљама у развоју
353
Управљање отпадом у земљама у развоју
Једини начин за остваривање резултата у овој области јесте едукација
становништва истовремено са увођењем реалних цена у сектору управљања
отпадом.
в) Рециклажа
г) Компостирање
354
Управљање отпадом у земљама у развоју
ђ) Одлагање на депонију
е) Захтевана инфраструктура
355
Управљање отпадом у земљама у развоју
Због тога се финансијска анализа и процена трошкова за депоније и трансфер
станице ради одвојено, као за два независна предузећа.
а) Инвестициони трошкови
356
Управљање отпадом у земљама у развоју
б) Оперативни трошкови
Трошак енергије
Трошак одржавања
357
Управљање отпадом у земљама у развоју
Остали трошкови
358
Управљање отпадом у земљама у развоју
ђ) Финансирање пројекта
У биланс тока новца улазе све пословне трансакције везане за сам пројекат, а
не улазе стања средстава. Сви готовински приливи и одливи новчаних
средстава се сабирају у један укупан износ.
359
Управљање отпадом у земљама у развоју
NSV = V - I (9.1)
где су:
V - дисконтовани ефекти сведени на садашњу вредност,
I - иницијална вредност инвестиционих улагања.
360
Управљање отпадом у земљама у развоју
Интерна стопа рентабилности је дисконтна стопа која изједначава садашњу
вредност прилива готовине са садашњом вредности одлива готовине, тј.
дисконтна стопа за коју је НСВ=0. Да би НСВ била једнака нули, бар једна
вредност нето готовинског тока треба да буде негативна.
361
Управљање отпадом у земљама у развоју
ж) Процена укупних јединичних трошкова
з) Наплата трошкова
б) Учешће јавности
362
Управљање отпадом у земљама у развоју
а) Акциони план
б) Праћење промена
363
Управљање отпадом у земљама у развоју
364
Управљање отпадом у земљама у развоју
10. ЛИТЕРАТУРА
365
Управљање отпадом у земљама у развоју
Bilitevski B, Oros C., Christensen H., Mechanical Biological Treatment, in
Christensen T.S Solid Waste Technology and Management (2011), John Willey
and Sons Ltd. United Kingdom.
Bilitewski, B. (1985): Recycling plants for houshold and industrial/commercial
waste. Fundamentals, technology, economy and environmental impacts. Beihefte
21 zu Mull und Abfall. Erich Scmidt Verlag, Berlin, Germany.
Bilitewski, B. (1991): Mechanical treatment plants. In: Hosel G, Schenkel W. and
Schurer H.(eds): Mull-Handbuch, vol. 3, KZ 2907. Erich Scmidt Verlag, Berlin,
Germany.
Boldrin A., Christensen T.H., Körner I., Krogmann U.; Composting: Mass balances
and product quality, in Christensen T.S. Solid Waste Technology and Management
(2011), John Willey and Sons Ltd. United Kingdom.
Brunner P.H., Fellner J., (2006) “Setting priorities for waste management strategies
in developing countries,” Waste Management & Research 25, 234-240.
Brunner P.H., Rechberger H., (2004) Practical Handbook of Material Flow
Analysis, Lewis Publishers, USA.
Brunner, P.H. and Ernst, W.R., Alternative methods for the analysis of municipal
solid waste, Waste Manage. Res., 4, 147, 1986.
Brunner, P.H. and Rechberger, H., Anthropogenic metabolism and environmental
legacies, in Encyclopediaof Global Environmental Change, Vol. 3, Munn, T., Ed.,
John Wiley & Sons, West Sussex, U.K., 2001.
Brunner, P.H., and Baccini, P., neue Zürcher Zeitung, Beilage Forch. Technik 70,
65, 1981.
Brunner, P.H., and Ernst, W.R., Waste Manage. Res., 4, 147, 1986.
Brunner, P.H., and Fellner, J., Setting priorities for waste management strategies in
developing countries. Waste management & Research, 25, 234, 2006.
Brunner, P.H., Morf L., and Rechberger H., The contribution of waste incineration
to sustainable waste management, Chap. VI.3, In Solid Waste: Assessment,
Monitoring and Remediation (I. Twardowska, H.E. Allen, A.F. Kettrup, and
W.J.Lacy, eds.), Pergamon/Elsevier.
Brunner, P.H., Morf, L., Rechberger, H., 2004b, Thermal Treatment as a necesarry
element for sustainable waste management, Waste Management Series, Volume 4,
783–806.
Brunner, Paul H., Rechberger, Helmut., Practical handbook of material flow
analysis., CRC Pess LLC, U.S.A., 2004.
C.A. Velis, P.J. Longhurst, G.H. Drew and R. Smith, S.J.T. Pollard, Biodrying for
mechanical-biological treatment of wastes: a review of process science and
366
Управљање отпадом у земљама у развоју
engineering, Bioresource Technology, Volume 100, Issue 11, June 2009, Pages
2747-2761.
Cencic, О., Rechberger , H., Material flow analysis with software STAN, J.
Environ. Eng. Manage., 18(1), 3-7, 2008.
Cheremisinoff Nicholas P., Handbook of solid waste Management and waste
Minimization Technologies.
Christensen T.H., 2011, Solid Waste Tehnology and Management, Wiley
Publication, United Kingdom, ISBN: 9781405175173, 2011.
Christensen TH, Kjeldsen P. and Lindhardt B., 1996, Gas-generating processes in
landfills. In: Christensen TH, Cossu R and Stegmann R (eds.) Landfilling of
Waste: Biogas, .E & FN Spon. pp.270-350, London, United Kingdom.
Crawford, J.F., Smith, P.G., 1985, Landfill technology, Butterworths, London,
United Kingdom. ISBN: 0408014075.
Cycle Ope, Les marchės mondiaux 2006, P. Chalmin (dir.), Econimica, Paris,
2006.
D. Q. Zhang, S. K. Tan, R. M. Gersberg „Municipal solid waste management in
China: Status, problems and challenges”, Journal of Environmental Management,
91 (2010) 1623 – 1633.
D. Wuebbles, K. Hayhoe 2002, Atmospheric methane and global change, Earth-
Science Reviews, 57 (2002), pp. 177–210.
Dach, J., Warnstedt, A., Siemion, J. And Müller, G. (2007): Ecobalance of RTO
regarding the avoidance of GFG emissions. In Kuehle-Weidemeier, M. (ed.)
Procedings International Symposium MBT 2007 – Mechanical biological Tretment
and automatic sorting of municipal solid waste, pp. 552-564. Cuvillier Verlag,
Gὅttingen, Germany.
De Walle, F. B., Chain, E. S., and Hammerberg, E.: 1978, Gas Production from
Solid Wastes in Landfills, The journal of the Environmental Engineering Division,
June 1978, 415-432.
Diaz L.F., de Bertoldi M., Bidlingmaier W., Stentiford E., Compost science and
technology (2007) Elsevier Ltd. United Kingdom.
Diaz, L.F., Savage, G.M. and Golueke, C.G. (1982): Resource recovery from
municipal solid waste, vols 1-2. CRC Press Inc., Boca Raton, USA.
Директива 2001/77/EC Европског парламента и Европског савета од
септембра 2001. године о промоцији производње електричне енергије на свом
енергетском тржишту од обновљивих извора енергије.
367
Управљање отпадом у земљама у развоју
Директива 2003/87/EC Европског парламента и Европског Савета од октобра
2003. године о успостављању могућности трговања емисијама гасова
"стаклене баште" међу земљама Европске уније.
Директива 2003/96/EC Европског савета од октобра 2003. године о реформи
оквира за порез на енергетске производе и електричну енергију.
Директива Савета 2008/98/EC о отпаду која замењује и допуњује Оквирну
директиву 75/442/EEC, 2006/12/EC.
Директива Савета 75/442/EEC о отпаду (Оквирна директива).
Директива Савета 91/689/EEC о опасном отпаду допуњена Директивом
94/31/EC и 166/2006/EC.
Директива Савета 94/62/EC о амбалажи и амбалажном отпаду допуњена
Директивом 2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC.
Директива Савета 99/31/EC о депонијама.
Директива 1999/81/EC Европске уније о депоновању отпада.
EC-IPPC (European Commission - Integrated Pollution Prevention and Control).
2006. Reference document on the best available techniques for waste incineration.
http://eippcb.jrc.es/reference/ wt.html.
EC-IPPC (European Commission - Integrated Pollution Prevention and Control).
2006. Reference document on the best available techniques for waste treatments.
http://eippcb.jrc.es/reference/ wt.html.
EEA, ETC/RWM calculations, 2006c. Outlooks of waste diverted away from
landfills in the EU-15.
EEA, ETC/RWM, 2006b. European Topic Centre on Resource and Waste
Management' selectronic waste database. http://waste.eionet.europa.eu/wastebase.
EEA, ETC/RWM, 2007. European Topic Centre on Resource and Waste
Management, Environmental outlooks: municipal waste, 2007. ETC/RWM
Working paper 1/2007. http://waste.eionet.europa.eu/publications.
EEA, ETC/RWM, European Topic Centre on Resourceand Waste Management's
electronic waste database, 2006. http://waste.eionet.europa.eu/wastebase.
El-Mashad, H. M., van Loon, Wilko, K. P., Zeeman, G., Bot, P. A. Gerard, and
Lettinga, Gatze. 2004. Design of a solar thermophilic anaerobic reactor for small
farms, Biosystems Engineering 87, pp 79–87.
Emcon Associates 1980, Methane generation and recovery from landfills, San Jose,
California, Ann Arbor Science Publishers, Ann Arbor, MI, pp. 44-51.
EPA 2010, Municipal Solid Waste Generation, Recycling, and Disposal in the
United States: Facts and Figures for 2010.
368
Управљање отпадом у земљама у развоју
European Topic Centre on Sustainable Consuption and Production (ETC/SCP),
http://scp.eionet.europa.eu/.
Europes environment; Тhe fourth assesment; European Environmental agency,
2007.
Eurostat 2010, Eurostat year book, Europe in figures – 2010, Office for Official
Publications of the European Communities,
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ity_offpub/ks-cd-10-220/en/ks-cd-10-220-
en.pdf, ISSN 1681-4789, (Luxembourg) 2010. (15.02.2011.).
Eurostat, Environment and Energy, Waste and Waste Statistics Regulation,2007.
Eurostat, Online Database:
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/statistics/search_database.
Evans G., Biowaste And Biological Waste Treatment, 2001.
Farquer, G. J., and Rovers, F. A., 1973, Gas Production During Refuse
Decomposition, Air, Water and Soil Pollution 2, (4) pp 483-495.
Fricke, K., Santen, H. and Wallmann, R., (2005): Comparison of selected aerobic
and anaerobic procedures for MSW treatment. Waste Management, 25, 799-810.
Fricke. K., Santen, H„ Bidlingmaier, W., 2001. Biotechnological processes for
solving waste management problems in less economically developed countries. In:
Proceedings of 8th International Waste Management and Landfill Symposium,
Cagliari/Italy, vol. V, pp. 181-194.
Gallenkemper,B. and Doedens, H. (1988): Separate collection of recyclabes in
houshold waste. Abfallwirtschaft in Forschung und Praxis, Band 21. Erich Scmidt
Verlag, Berlin, Germany.
Gendebien A., Pauwels M., Constant M., Ledrut Damanet M.J., Nyns E.J.,
Willumsen H.C.,Butson J., Fabry R., Ferrero G.L. (1992). Landfill gas. From
Environment to Energy, Commission of European Communities, final report,
Luxembourg.
Gilaberson, William. 1988. "Coping in the Age of 'NlMBY.'" New York Times, 19
June.
Hardtle, G., Marek, K., Bilitewski, B. and Kijewski, K. (1988) Recycling of plastic
waste, fundamentals, technology, economy and environmental impacts. Beiheft 27
zu Mull und Abfall. Erich Scmidt Verlag, Berlin, Germany.
Hartz, K.E. Klink, R,E.Ham, R,K. Temperature effects: Methane generation from
landfills. Journal of Environmental Engineering. Vol 108. August 1982.
Hoberg, H. and Schulze, O. (1988): Recycling of nonferrous metals from waste.
Processing of solid waste. Haus der Tecnik e.v., Essen, Germany.
369
Управљање отпадом у земљама у развоју
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page?_pageid=0,1136239,0_45571447&_da
d=portal&_schema=PORTAL.
ISWA, 2010, Landfill Operational Guidelines, 2nd edition, ISWA Working Group
on Landfill.
Jansen J. la C., Anaerobic Digestion: Technology, in Christensen T.S Solid Waste
Technology and Management (2011), John Willey and Sons Ltd. United Kingdom.
K. Münnich, C.F. Mahler, K. Fricke „ Pilot project of mechanical-biological
treatment of waste in Brazil” Waste Management 26 (2006) 150-157.
Kaplan, R.S. and H. Ness: Review article No. 13: recycling of metals,
Conservation and Recycling, Vol. 10, No. 1, 1987.
Keller, E. (Hrsg.) (1977):Waste management and recycling-problems nad praxis.
Verlag Giradet, essen , Germany.
Кјото протокол – конвенција Уједињенх нација о климатским променама,
1997. године.
König, A., The Urban Metabolism of Hong Kong: Rates, Trends, Limits and
Environemntal Impacts, paper presented at POLMET (Pollution in the
Metropolitan and Urban Environment) Conference, Hong Kong, November 1997.
Krogmann U., Körner I., Diaz L.F.; Composting: Technology, in Christensen T.S.
Solid Waste Technology and Management (2011), John Willey and Sons Ltd.
United Kingdom.
L. Appels et al. Anaerobic digestion in global bio-energy production: Potential and
research challenges, Renewable and Sustainable Energy Reviews 15 (2011) 4295–
4301.
Lacоste, E., Chalmin, P., From waste to resourses, World Waste Survey, Foreword
by Denis Gasquet, CEO Veolia Environmental Services, Executive Vice President
of Veolia Environnement, 2006.
Lúcia Maria Gonçalves Ferreira das Neves, Anaerobic co-digestion of organic
wastes, Universidade do Minho, 22 de Junho de 2009.
Mastellone, M.L., Brunner, P.H., Arena, U., Scenarios of Waste Management for a
Waste Emergency Area A Substance Flow Analysis, Journal of Industrial Ecology
Volume 13, Number 5, 735- 757.
Kunio Yoshikawa, R&D (Research and Development) on distributed power
generation from solid fuels, Energy 31 (2006) 1656–1665.
Morf, L.S., and Brunner, P.H., The MSW incinerator as a monitoring tool for waste
management, Environ. Sci. Technology, 32, 1825, 1998.
370
Управљање отпадом у земљама у развоју
Müller, W., Bockreis A., Relevance, targets, and technical concept of mechanical-
biological treatment in various countries, IV International Symposium MBT and
MRF – Waste-to-Resources 2011, Hanover, Germany, 24th-26th of May 2011.
Munn, T., Enciklopedia of Global Environmental Change, Vol 3, John Wiley &
Sons, West Sussex, UK., 2001.
Noyola A., Morgan-Sagastume J. M., López-Hernández J. E.,Treatment of biogas
produced in anaerobic reactors for domestic wastewater: odor control and
energy/resource recovery, Reviews in Environmental Science and Bio/Technology
(2006) 5:93–114.
OECD Environmental Data 2004, www.oecd.org.
Pichtel J., Waste Management Practices (2005), Taylor & Francis Group, USA.
PöschlM., Ward S., Owende P., Evaluation of energy efficiency of various biogas
production and utilizationpathways, Applied Energy 87 (2010) 3305–3321.
Powell, J., Recycling in the 80s: how are we doing?, Resource Recycling, Vol. 8,
No.2, May/June 1989.
Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређење депонија
отпадних материја („Сл. гласник РС", бр. 54/92).
Правилник о начину и поступку управљања истрошеним батеријама и
акумулаторима („Сл. гласник РС", бр. 86/2010).
Правилник о начину и поступку управљања отпадним гумама („Сл. гласник
РС", бр. 104/2009 и 81/2010).
Правилник о садржини документације која се подноси уз захтев за издавање
дозволе за увоз, извоз и транзит отпада („Сл. гласник РС”, број 60/09)
Правилник о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и
третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање
енергије („Сл. гласник РС", бр. 98/2010).
Правилник о условима које морају да испуњавају стручне организације за
испитивање отпада („Службени гласник РС”, број 53/06).
Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима („Сл.
гласник РС", бр. 71/2010).
Пројекат: Идентификација дивљих депонија на територији Републике Србије,
ФТН 2008а.
Пројекат: Регионални план управљања отпадом за општине: Шабац и
Сремска Митровица, ФТН 2008б.
Пројекат: „Утврђивање састава отпада и процене количине у циљу
дефинисања стратегије управљања секундарним сировинама у склопу
371
Управљање отпадом у земљама у развоју
одрживог развоја Републике Србије“, наручилац: Министарство животне
средине и просторног планирања, Београд 2008ц.
R. Stegmann, Mechanical Biological Preatreatment of Municipal solid waste,
Proceedings Sardinia 2005, Tenth International Waste Management and Landfill
Symposium S. Mаrgegherita di Pula, Cagliari, Italy; 3-7 October 2005.
Rainer, T., Gender and work, Technical University Munich, Germany, Eurostat
2007d, 14 April 2008.
Riber C, Petersen C, Christensen T. H, Chemical composition of material fraction
in Danish household waste, Waste Management Journal, 29 (2009) 1251 – 1257.
Schnürer A., JarvisÅ., Microbiological Handbook for Biogas Plants, Swedish
Waste Management, Swedish Gas, Centre Report, 2010.
Schubert, H. (1975): Aufbereitunf fester mineralischer Rohstoffe (Procesing of
solid mineral raw materials; In German). Deutscher Verlag fur Grunstoffindustrie
VEB, Leipzig, Germany.
Selke, S., Packaging and the environment: Alternatives, Trends, and Solutions,
Technomic Publishing Company, Lancaster, PA, 1990.
Skutan S, Brunner P.H, (2006), Stoffbilanzenmechanisch-biologischer Anlagen
zurBehandlung von Restmüll (SEMBA), Bundesministeriumsfür Land und
Forstwirtschaft, Umwelt und Wasserwirtschaft, Wien, Austria.
SOE (State of the Environment), the Russian Federation, 2004. State of the
Environment in Russia, 2004. Ministry ofNatural resources of the Russian
Federation. http://www.mnr.gov.ru/part/?pid=397.
Stanisavljević, N., Ubavin, D., Batinić, B., Fellner, J., Vujić., G., Methane
emissions from landfills in Serbia and potential mitigation strategies: A case study,
Waste Manage. Res., DOI: 10.1177/0734242X12451867., 2012.
Stantec Consulting, Waste to energy: A Technical Review of Municipal Solid Waste
Thermal Treatment Practices – Final Report, BC Ministry of Environment, 2011.
Stegmann, R. And Heyer, K-U., (2001) Landfill Concept for Mechanical-
Biologically treated Residual waste, Christensen, Cosssu, Stegmann (Eds), Sardinia
2001, 8th International Landfill Symposium, Proceedings, CISA, VIA Marengo 34,
09123 Cagliary, Italy.
Storck, W.J. et al., 78, 76, p.16, American Chemical Society, June 26, 2000.
Storck, W.J. et al., Facts and figures for the chemical industry: markets: housing
rose again, Chem. Eng. News, 78, 76, 2000.
Стратегија управљања отпадом Републике Србије за период 2010. -2019.
године („Сл.гласник. РС“, бр.29/10).
372
Управљање отпадом у земљама у развоју
Tchobanoglous G., Theisen H., Vigil S., (1993), Integrated Solid Waste
Management-Engineering Principles and Management Issues, McGraw-Hill, Inc,
New York, USA.
Tchobanoglous, G., Kreith, F.,(2002) Handbook of Solid waste Management,
Second Edition, The McGraw-Hill Companies, Inc., USA, 2002.
Tchobanoglous, G., Theisen, H., and Vigil, S. 1993. Integrated Solid Waste
Management Engineering Principles and Management Issues. McGraw-Hill, Inc.
Singapore.
Teodorita Al Seadi, Biogas handbook, University of Southern Denmark Esbjerg,
October 2008.
The Expert Committee, 2000. Manual on Municipal Solid Waste Management. The
Ministry of Urban Development, The Government of India.
The use and application to land of MBT compost-like output - review of current
European practice in relation to environmental protection, Environment Agency
2009.
Theisen, H., Vigil, S., Tchobanoglous G., Integrated solid waste management,
Engineering Principles and Management Issues, McGraw-Hill, Inc.
UN (United Nations), 2006. 'Survey of waste generation in the EECCA and SEE
countries 2006', United NationsStatistical Department (not published yet).
Уредба о критеријумима за обрачун за амбалажу или упаковани производ и
ослобађање од плаћања накнаде, обвезницима плаћања, висини накнаде, као
и о начину обрачунавања и плаћања накнаде („Сл. гласник РС", бр. 8/2010).
Уредба о начину и поступцима управљања отпадом који садржи азбест („Сл.
гласник РС”, број 60/08).
Уредба о одлагању отпада на депоније („Сл. гласник РС", бр. 92/2010).
Уредба о управљању отпадним уљима („Сл. гласник РС”, бр. 60/08 и 8/10).
Уредба о висини и условима за доделу подстицајних средстава („Сл. гласник
РС", бр. 88/2009, 67/2010 и 101/2010).
Уредба о врстама отпада за које се врши термички третман, условима и
критеријумима за одређивање локације, техничким и технолошким условима
за пројектовање, изградњу, опремање и рад постројења за термички третман
отпада, поступању са остатком након спаљивања („Службени гласник РС",
број 102/10).
Уредбу о утврђивању плана смањења амбалажног отпада за период од 2010.
до 2014. године („Сл. гласник РС", бр. 88/2009).
Vesilind P. A, Worrel W. A, Reinhart D. R, (2002), Solid waste engineering,
Brooks/Cole, Pacific Grove, USA.
373
Управљање отпадом у земљама у развоју
Vujic. G., Jovovic N., Petrovic-Djurovic, M., Ubavin D., Nakomcic B., Jovicic G.,
Gordic D.,2010, Influence of Ambience Temperature and Operational-constructive
Parameters on Landfill Gas Generation - Case Study Novi Sad, THERMAL
SCIENCE, (2010), vol. 14 br. 2, str. 555-564.
Vujić G, Jovičić N, Redžić N, Jovičić G, Batinić B, Stanisavljević N, Abuhress O.
A, A fast method for the analysis of municipal solid waste in developing countries -
case study of Serbia, Environmental Engineering and Management Journal, 9
(2010) 1021-1029.
Wallmann, R., Dorstewitz, H.„ Hake, J., Santen, H. and Fricke, K. (2006):
Operational experiences with the treatment of exhaust air according to the federal
emission control regulation (30. BImSchV). Müll and Abfall, 06/2006, 304-309.
Weichgrebe, D., Maerker, S., Bὅning, T. And Stegmann H. (2007): Proess water
management for mechanical biological waste treatment plants. Proceedings
Sardinia 2007, Eleventh International Waste Management and Landfill
Symposium. CISA, Environmental Sanitary Engineering Centre, Cagliari, Italy.
Williams Paul T., Waste treatment and disposal, second edition. John Wiley &
Sons, ltd 2005.
Willumsen, H., 2003. Landfill gas plants worldwide: number and
types.Proceedings Sardinia ’03 Waste Management and Landfill Symposium.
CISA, University of Cagliari, Sardinia, Italy.
Wolman, A., The metabolism of cities, Sci. Am., 213, 179, 1965.
World Bank, Technical Guidance Report: Municipal Solid WasteIncineration,
Washington, D.C., USA 1999.
T.J. Min, K. Yoshikawa*, K. Murakami, Distributed gasification and power
generation from solid wastes, Energy 30 (2005) 2219–2228.
Закон о амбалажи и амбалажном отпаду („Сл. гласник РС”, број 36/09).
Закон о комуналним делатностима („Сл. гласник РС", бр.88/2011).
Закон о локалној самоуправи („Сл. гласник РС", бр. 129/2007).
Закон о планирању и изградњи („Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 -
исправка, 64/2010 - одлука УС и 24/2011).
Закон о управљању отпадом („Сл. гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10).
Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС", бр. 135/04, 36/2009,
72/2009).
374