Sadržaj

Sadržaj.........................................................................................................................................................2
Uvod.............................................................................................................................................................3
Ciljevi istraživanja.......................................................................................................................................4
Metod ankete................................................................................................................................................5
Metod intervjua............................................................................................................................................7
Brojanje saobraćaja......................................................................................................................................8
Metod pokretnog osmatrača.......................................................................................................................11
Zaključak....................................................................................................................................................13
Literatura....................................................................................................................................................14
Popis slika..................................................................................................................................................15
 Uvod

Čovek je najznačajniji, ali i najsloženiji činilac bezbednosti saobraćaja. Istraživanja su

dokazala da bezbedno funkcionisanje saobraćaja velikim delom zavisi od ljudskog faktora,
unutrašnjih izvora ponašanja i individualne reakcije na situacije sa kojima se vozač susreće na
putu. Učešće u saobraćaju zahteva od vozača sposobnosti, znanje, veštine i bezbedno ponašanje.
Ovo zavisi od saobraćajne kulture, motivisanosti za vožnju, ali od nekih karakteristika vezanih za
konkretnu saobraćajnu situaciju na putu. Nedostatak nekog od ovih elemenata može dovesti do
nastanka greške, koja za posledicu može imati pojavu saobraćajne nezgode. Kada se govori o
dominantnim karakteristikama vozača, mnoga istraživanja su pokazala jaku povezanost između
percepcije rizika i uključenosti u nezgode.
Da bismo mogli poboljašavati kvalitet, brzinu i bezbednost saobraćaja, potrebno je da se
upoznamo sa problemima i nedostacima. To najlakše možemo preko istraživanja, u ovom radu
ćemo se upoznati sa metodima istraživanja.

2
 Ciljevi istraživanja

Cilj istraživanja u oblasti statistike saobraćaja je prikupljanje, obrada i diseminacija podataka o

prevezenim putnicima, robi i infrastrukturi po vrstama saobraćaja kao i podataka o obimu i
srukturi poštanskih i telekomunikacionih usluga i infrastrukturi u poštanskom i
telekomunikacionom saobraćaju. Pored toga cilj je i prikupljanje obrada i publikovanje podataka
o saobraćajnim nezgodama, povrijeđenim i poginulim osobama u nezgodama i podataka o
registrovanim drumskim motornim i priključnim vozilima. Dobijeni podaci se koriste za praćenje
obima i dinamike kretanja posmatranih pojava.
1. Istraživanje o teretnom drumskom saobraćaju
2. Istraživanje o putničkom drumskom saobraćaju
3. Istraživanje o lokalnom saobraćaju
4. Izvještaj o broju saobraćajnih nezgoda
5. Izvještaj o registrovanim drumskim motornim i prikljucnim vozilima
6. Izvještaj o putevima i mostovima
Cilj istraživanja teretnog drumskog saobraćaja je prikupljanje, obrada i diseminacija podatka koji
se odnose na vozilo putovanje i prevezenu robu u drumskom saobraćaju.
Cilj istraživanja drumskog putničkog i lokalnog drumskog (gradskog) saobraćaja je prikupljanje,
obrada i diseminacija podataka o prevezenim putnicima, o broju i kapacitetu prevoznih sredstava.
Cilj istraživanja o saobraćajnim nezgodama je prikupljanje, obrada i diseminacija podataka
saobraćajnih nezgoda, kao i podataka o poginulim i povrijeđenim licima u nezgodama.
Cilj istraživanja o registrovanim drumskim motornim i priključnim vozilima je prikupljanje,
obrada i diseminacija podataka o broju registrovanih vozila prema vrsti vozila, starosti i vrsti
goriva koju vozila troše. [1]
Istraživanje možemo vršiti na više načina:
- metod anketiranja
- metod intervjua
- borjanje saobraćaja
- metod pokretnog osmatrača

3
 Metod ankete

Metoda anketiranja je postupak kojim se na temelju anketnog upitnika istražuju i prikupljaju

podaci, informacije, stavovi i mišljenja o predmetu istraživanja.
Anketa je metoda za dobivanje informacija o mišljenju i stavovima ljudi, koja se najčešće koristi
u javnom životu, ali koja u osnovi ima naučnu intenciju da se dobiju saznanja o stavovima šire
populacije.
Anketa je poseban oblik neeksperimentalnog istraživanja koje kao osnovni izvor podataka koristi
osobni iskaz o mišljenjima, uverenjima, stavovima i ponašanju, pribavljen odgovarajućim nizom
standardiziranih pitanja.
Anketa je metod koji koristi anketni upitnik za prikupljanje podataka koji trebaju nadalje biti
analizirani uz korištenje različitih analitičkih metoda.
Anketa predstavlja najrašireniju metodu prikupljanja podataka, a od sredine 19. stoljeća pa do
današnjih dana prošla je dug razvojni put, tokom kojeg je njezina vrednost bila osporavana.
Razlog tome je pojava velikog broja raznih pseudoanketa koje kompromitiraju naučnu vrednost
te metode.
Anketa ima više prednosti, kao što su:
1. Pomoću anketa mogu se saznati podaci i informacije o doživljaju. Ponašanje čoveka ne
može se objasniti samo pomoću podražaja i reakcija, jer ono ovisi o velikom broju činilaca koji
se nalaze u organizmu, kao što su: sposobnosti, stavovi, emocije, mišljenja, karakter, pogledi na
određene stvari, pojave i događaje. Do ovakvih i sličnih spoznaja može se doći anketom.
2. Pomoću anketa mogu se saznati podaci i informacije o prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti. Dok se kod opažanja mogu prikupiti podaci i informacije o onome što je nazočno u
trenutku opažanja, anketom se mogu pitati ispitanici o pojavama iz prošlosti o kojima nije ostao
nikakav trag osim u sećanju ljudi. Isto tako, mogu se ispitati sadašnji stavovi i mišljenje, ali i
planovi za budućnost.
3. Anketa je, u pravilu, ekonomična. Pomoću ankete može se u kratkom vremenu doći do
velikog broja podataka i informacija, a čime se istovremeno smanjuju troškovi istraživanja.
Nedostaci anketa ili poteškoće u pribavljanju podataka i informacija pomoću anketa su sljedeći:
1. Poteškoće nastaju zbog različitog stepena obrazovanja i pismenosti ispitanika, tj.
stručnosti ispitanika, pri čemu su jedni stručniji od drugih i čiji odgovori zbog toga ne mogu
imati jednaku vrednost, a ravnopravno čine statističku masu koja predstavlja osnovu za anketno
istraživanje. Stručnost ispitanika direktno utječe na tačnost i iskrenost njihovih odgovora.
2. Psihološke poteškoće. Takve poteškoće nastaju zbog toga što je anketu vrlo teško
prilagoditi svim ispitanicima. Jednima ista aketa može biti vrlo teška, a drugima prelagana. Zbog
toga anketu treba prilagoditi najnižem nivou ispitanika kako bi bili sigurni da će ih svi razumeti.

4
 3. Društvene poteškoće. Takve se poteškoće utemeljuju na tendenciji da ispitanici ne
odgovaraju ono što stvarno misle, već daju odgovore koji su u skladu sa društvenim vrednostima,
pa se zbog toga dobivaju rezultati koji su u pravilu pozitivniji od stvarnog stanja. Ako se o tome
ne vodi računa, dobivaju se nerealni, neobjektivni i pogrešni podaci i informacije. To je razlog da
treba omogućiti ispitanicima da bez straha od odgovornosti daju odgovor i kada on nije u skladu
sa društvenim vrijednostima. To se uspešno postiže anonimnom naketom i indirektnim pitanjima.
[2]
Npr.: 2015 godine sprovedeno je anketiranje u Beogradu, čije je cilj bio, dobijanje realne slike o
karakteristikama saobraćajnih tokova u Beogradu. Rezultati su omogućili kvalitetniju
organizaciju saobraćaja u gradu.
Anketirali su vozače na izlazima iz Beograda o njihovom kretanju toga dana i u ovom delu su
učestvovali i saobraćajna policija. Anketiranje je bilo organizovano u 10.000 domaćinstava, kao i
na autobuskim i železničkim stanicama i na aerodromu, gde su građani, anonimno, odgovarali na
pitanja o svojim dnevnim kretanjima.[3]

Slika 1- vrste ankete.

5
 Metod intervjua

Intervjuiranje je specijalan oblik razgovora koji se vodi sa tačno određenom svrhom i

ciljevima, a sa unapried određenim planom razgovora.
Intervju je razgovor dvije osobe usmeren profesionalnim ciljem.
Intervju je svako prikupljanje podataka putem razgovora, s ciljem da se dobijena
obaveštenja upotrebe u naučne svrhe. Upitnik po kome se vodi razgovor naziva se osnova
razgovora.
Intervju je metod koji predstavlja odvijanje konverzacije između analitičara i jednog ili više
eksperata.
Ova metoda se razvila iz medicinske i psihijatrijske prakse, kao i iz prakse policijskih i
sudskih istraga u kojima se primjenjuje, ali se u nauci primjenjuje kao adaptirana metoda, lišena
svake posebne intencije i ciljeva izuzev saznanja o ljudskim stavovima vrednim i interesantnim
za nauku. Intervju nije ništa drugo nego razgovor sa čovekom o nekom krugu pitanja, a cilj mu je
da nam da informacije o onome što neki čovjek zna o nekom pitanju značajnim za nauku. Za
svaki intervju je bitno da je on dat pod uvetima da intervjuisani zna o čemu će biti pitan, da
slobodno pristaje na razgovor, da je zaštićen tajnom i da se o sadržaju intervjua vodi tačan
zapisnik. Važno je da su intervjueri sposobni stvoriti ugodnu atmosferu za vreme intervjua da bi
se smanjila napetost ispitanika.
Vrste intervjua:
1. Slobodni intervju. Takav intervju je sličan ''običnom'' razgovoru. Praktikuje se u
slučajevima kada se želi dublje ući u problematiku koja se istražuje, pa se pusti ispitanik da
slobodno govori kako bi se oslobodio formalnih, sadržajnih i psiholoških ograničenja.
2. Standardizirani intervju. Takav je intervju formalno i sadržajno razrađen, tako da je
govor ispitanika vođen unapried pripremljenim pitanjima. Praktikuje se u ekstenzivnim
istraživanjima radi provjeravanja postavljenih hipoteza.
3. Individualni intervju. To je najviše primjenjiva vrsta intervjua. Sličan je slobodnom i
standardiziranom intervjuu. Primenjuje se u intervjuisanju samo jednog ispitanika. Ima brojne
prednosti u odnosu na grupni intervju, jer se takvim intervjuom, u pravilu, dobivaju kvalitetniji
odgovori.
4. Grupni intervju. Primjenjuje se u slučaju kada se istovremeno intervjuiše više ispitanika
(prema tradicionalnoj metodologiji, optimalna veličina je od 10 do 12 ispitanika). Grupni
intervju, osim problema svojstvenih individualnim intervjuima, ima i specifične probleme, kao
što su: problem homogenosti skupine sa intelktualnog i društvenog stajališta. Ako je skupina
nehomogena u pogledu obrazovanja, inteligencije i društvenog statusa, preti opasnost da intervju
ne uspe ili da njegovi rezultati budu nekvalitetni. Međutim, kod grupnog intervjua.

6
Prednosti i nedostaci intervjua:
Prednosti:
- korisni za utvrđivanje da li kandidat ima komunikacijske ili socijalne veštine, - mogu se
dobiti dodatne informacije o kandidatu,
- može se oceniti znanje kandidata, - korisno je kada se treba odlučiti između više jednako
kvalificiranih kandidata,
- može se videti da li postoji kompatibilnost između kandidata i zaposlenika, - intervju se
može menjati tako da se dobiju dodatne informacije,
- ispitaniku se mogu pojasniti pitanja koja mu nisu posve razumljiva i tako ga sprečiti da po
automatizmu daje bilo kakav odgovor na pitanje koje mu nije jasno.
Nedostaci:
- procene su subjektivne,
- odluke se donose u prvih par minuta intervjua, dok se ostatak vremena koristi za potvrdu
odluke,
- ispitivači stvaraju stereotipe o karakteristikama potrebnim za radno mjesto,
- negativne informacije imaju veću težinu,
- nema previše dokaza o valjanosti intervjua,
- nisu pouzdani kao testovi,
- znatno poskupljuje istraživanje, jer jedan intervjuer potroši jednako vremena na razgovor
s jednim ispitanikom koliko bi u grupnom pismenom ispitivanju potrošio na pedesetak ispitanika,
- ne mogu se osigurati standardni uslovi, jer se intervju obavlja u različitim situacijama pod
većim brojem intervjuera,
- intervjueri moraju biti pažljivije odabrani i bolje pripremljeni za intervju nego za pismenu
anketu, jer od njih direktno zavise odgovori upitnika,
- usmeno postavljanje pitanja čini intervju dugotrajnim... [2]

Brojanje saobraćaja

Brojanje saobraćaja se uglavnom radi 24 sata. Ukoliko ne postoji potreba za 24-

časovnim brojanjem, broj sati se može smanjiti npr. od 05 do 22h. Brojanje saobraćaja se
sprovodi na raskrsnicama u okviru područja istraživanja, na spoljnom kordonu (na istim
lokacijama gde su formirani anketni punktovi), deonicama i na pregradnim linijama.
Brojanje na raskrsnicama, deonicama i na spoljnom kordonu radi se zbog potrebe da se

7
podaci prikupljeni anketiranjem (na uzorku) ekspandiraju na celokupnu populaciju (u ovom
slučaju na ceo broj vozila koji prođe kroz raskrsnicu ili presek deonice). Brojanje
saobraćaja na pregradnim linijama radi se u cilju provere podataka dobijenih
ekspandiranjem.
Na slici (Slika 2) prikazan je primer brojačkog obrasca. Brojački obrazac važi za
jedan sat brojanja. U zaglavlje se upisuje čas brojanja, brojački list, anketno mesto, smer brojanja
(od grada ili ka gradu), vremenski uslovi, dan i datum brojanja. Kod brojanja na spoljnom
kordonu i na deonici jedan obrazac važi sa jedan sat brojanja, s tim što je brojački list podeljen na
četiri dela. Svaki deo predstavlja interval od 15 minuta. Kod brojanja saobraćaja na
raskrsnici brojački obrazac važi sa jedan sat brojanja, ali se brojački obrazac deli na
onoliko delova koliko je potrebno za konkretnog brojača, tj. izgled brojačkog obrasca se
prilagođava konkretnim potrebama.

Brojački list se popunjava tako da u jednoj “kućici” jedna kosa crta (/) predstavlja jedno
vozilo, druga kosa crta (\) drugo vozilo što znači da oznaka «X» predstavlja dva vozila. Dа bi svi
brојаči rаzvrstаvаli vоzilа istоvеtnо, kаtеgоriје vоzilа su dеfinisаnе nа slеdеći nаčin:

8
 Slika 2 – obrazac za brojanje saobraćaja
BICIKLI - Sаоbičnim nоžnim pоgоnоm, bicikli sа pоmоćnim mоtоrоm, mоpеdi sа i bеz
pеdаlаzаоkrеtаnjе, invаlidskа kоlicа, tricikli i drugа prеvоznа srеdstvа kоја sе pоkrеću
lјudskоm snаgоm i mоtоcikli dо 50 cm3 zаprеminе.
МОТОCIKLI - Svе vrstе mоtоcikаlа i skutеrа, mоtоrni tricikli, mоtоrnа invаlidskа
kоlicа, tеrеtni tricikli i drugа vоzilа kоја sе krеću mоtоrnim pоgоnоm nа dvа ili tri tоčkа i
imајu rеgistаrsku tаblicu.
PUТNIČKI АUТОМОBILI - Оvdе spаdајu svе vrstе mоtоrnih vоzilа nаčеtiri tоčkа
kоја su nаmеnjеnа prеvоzu dо 9 putnikа, kоmbi vоzilа (kоmbi kаrаvаni) bеz оbzirа dа li prеvоzе
tеrеt ili lјudе, tеrеtni аutоmоbili dојеdnе tоnе nоsivоsti sаоtvоrеnоm ili zаtvоrеnоm kаrоsеriјоm i
svаоstаlа vоzilаnа šаsiјi putničkоg аutоmоbilа, bеz оbzirа nа nаmеnu, аkо su zаdnji tоčkоvi
sајеdnоstrukоm gumоm. Оvdе su uklјučеnа i vоzilа kоја imајu јеdnооsоvinsku prikоlicu, tеrеtnа
ili putničkа.
АUТОBUSI - Svа vоzilа zа prеvоz putnikа sа višе оd 9 ugrаđеnih sеdištа, kао i
аutоbusi sа prikоlicоm. Оvdе spаdајu i аutоbusi i trоlејbusi јаvnоg grаdskоg putničkоg prеvоzа.
ТRАKТОRI - Тrаktоri sа pоluprikоlicоm i prikоlicоm i svе drugе sаmоhоdnе (sа
sоpstvеnim mоtоrоm) pоlјоprivrеdnе mаšinе.
LАKI ТЕRЕТNI АUТОМОBILI - su mоtоrnа vоzilа zа prеvоz tеrеtа sаоtvоrеnоm ili
zаtvоrеnоm kаrоsеriјоm kоmе niје pridоdаtа prikоlicа, nоsivоsti оd јеdnе dо tri tоnе. То su
vоzilа kојаsе u grаdu uglаvnоm kоristе zа dоstаvu rоbе.
ТЕŠKI ТЕRЕТNI АUТОМОBILI - svih kаtеgоriја pоčеvši оd tri tоnе i nаvišе. Оvdе
suuklјučеni i tеrеtni аutоmоbili cistеrnе, hlаdnjаčе, mеšаlicе, spеciјаlnа vоzilа, vаtrоgаsnа i
vојnа vоzilа, drumski i pоlјоprivrеdni trаktоri, sаmоhоdnе grаđеvinskе mаšinе.
АUТОVОZОVI - Оvdе spаdајu svi tеrеtni аutоmоbili sа pоluprikоlicоm i prikоlicоm,
vоzilа kоја su šlеpоvаnа zbоg kvаrа, bеz оbzirа nа kаtеgоriјu, rаdnе i grаđеvinskе mаšinе
kоје imајu prikоlicu ili su vučеnе оd strаnе tеrеtnоg аutоmоbilа, trаktоrа ili drugоg vučnоg
vоzilа, tеnkоvi i drugаtеškа vоzilа kоја nе spаdајu u nоrmаlnа tеrеtnа vоzilа. Оvdе spаdајu
hlаdnjаčе, cistеrnе, silоsi i drugаspеciјаlnа vоzilа, ukоlikо imајu prikоlicu ili pоluprikоlicu.
ZАPRЕŽNА VОZILА - Svа vоzilа sа zаprеgоm nа dvа i čеtiri tоčkа.
Оbrаdоm brојаčkоg mаtеriјаlа dоbiјaju su sledeće kаrаktеristikе sаоbrаćајnоg tоkа zа
svаki оd brojačkih punktоvа:
- intеnzitеt sаоbrаćајnоg tоkа u pеriоdu brојаnjа pо kаtеgоriјаmа, zа svаki smеr;
-intеnzitеt sаоbrаćајnоg tоkа u pеriоdu brојаnjа pо kаtеgоriјаmа ukupnо zа prеsеk;
-strukturа tоkа pо smеrоvimа;
-vrеmеnskа rаspоdеlа tоkа vоzilа pо smеru. [4]

9
 Metod pokretnog osmatrača

Postupak se sastoji u tome što se u realni saobraćajni tok na određenom odseku uključuje
vozilo, pokretni osmatrač, sa zadatkom da sledi jedno vozilo iz realnog saobraćajnog toka kojeg
je istraživač odabrao procenjujući da je ono reprezentativno sa gledišta sastava toka i brzine
kojom se kreće. Pre izvođenja merenja obavljaju se probne vožnje. Za vožnju u smeru toka čija
se brzina istražuje, pokretni osmatrač bira vozilo iz smera realnog toka koje će pratiti. Izbor
vozila koje će pratiti i uključivanje pokretnog osmatrača u saobraćajni tok vrši se nešto pre
početka odseka, a merenja se vrše od početka do kraja posmatranog odseka. Pokretni osmatrač od
početka do kraja posmatranog odseka u smeru za koji se brzina istražuje, prati vozilo iz realnog
toka, maksimalno ga oponašajući u vožnji i što je više moguće zadržava konstantno odstojanje.
Po završenom snimanju se na osnovu zabeleženog video snimka i podatka o karakteristikama
kretanja vozila duž posmatranog linka beleže sledeći podaci:
- vreme na početku odseka,
- vreme na kraju odseka,
- broj vozila koja su pretekla praćeno vozilo i vozilo pokretnog osmatrača,
- broj vozila koja su preteknuta od strane praćenog vozila i vozila pokretnog osmatrača,
- vreme na kraju odseka za vožnju u suprotnom smeru,
- vreme na početku odseka za vožnju u suprotnom smeru,
- broj vozila iz suprotnog smera za vožnju u suprotnom smeru, odnosno iz smera za koji se
istražuje brzina toka,
- dužina posmatranog odseka,
- ograničenje brzine na posmatranom odseku.
Na osnovu podataka prikupljenih sa video snimka vožnje pokretnog osmatrača i
matematičkih poznatih relacija utvrđena je veličina saobraćajnog toka. Zasnovano na merenjima
koja izvrši pokretni osmatrač, protok vozila na posmatranom odseku određuje se na osnovu
sledeće relacije:
q= (x+y) / (tc+ta)
gde je:
𝑞 - protok u smeru snimanog toka (voz/s);
𝑥 - broj vozila sa kojima se mimoišlo vozilo osmatrač tokom kretanja u suprotnom smeru
od smera snimanog toka (voz);
𝑦 - apsolutna vrednost razlike broja vozila koja su pretečena od strane vozila osmatrača i
koja su pretekla ovo vozilo (voz);

10
 𝑡𝑐 - vreme putovanja u smeru snimanog toka (s);
𝑡𝑎 - vreme putovanja u smeru suprotno od posmatranog toka (s)

Sa zabeleženog video materijala prikupljeni su podaci neophodni za utvrđivanje protoka

vozila metodom pokretnog osmatrača, kao i za analizu razloga zaustavljanja vozila na
analiziranom odseku (zaustavljanje usled propuštanja pešaka ili zaustavljanje kao posledica
drugog izvora ometanja). Nakon izvršene obrade iz predmetne analize izuzeti su prikupljeni
uzorci o karakteristikama kretanja kod kojih je utvrđen uticaj različitih faktora na brzinu usled
uticaja velike gustine saobraćajnog toka (šok talasi), parkiranja vozila na uličnom parkiralištu,
ulaza/izlaza sa kolskog prilaza i nepredviđenih situacija (kao što je prelazak pešaka van pešačkog
prelaza i sl.).[5]

Slika 3- auto kamere

11
 Zaključak

U ovom seminarskom radu bili su prezentovani metod anketiranja, metod intervjua,

brojanje saobraćaja i metod pokretnog osmatrača. Svaki od pomenutih metoda ima svoje
karakteristike ali im je zajednički cilj da na određeni način formiraju jasnu sliku o saobraćaju.
Koji metod se koristi za istraživanje saobraćaja zavisi od potrebe istraživanja. Izbor
metode zavisi još i od količine potrebnih informacija i od tačnosti podataka.

12
 Literatura

[1] 07.11.2021 - https://www.monstat.org/userfiles/file/saobracaj/2016/Metodologija%20-

%20Statistika%20saobracaja_CG.pdf
[2] 07.11.2021. - https://www.motorna-vozila.com/wp-content/myuploads/2011/02/Metoda-
ankete-upitnika-i-intervjua-u-istra%C5%BEiva%C4%8Dkom-procesu-u-saobra%C4%87aju.pdf
[3] 07.11.2021. - https://www.danas.rs/vesti/beograd/anketiranje-gradjana-i-brojanje-saobracaja/
[4] 01.11.2021. - https://toaz.info/doc-viewer
[5] 03.11.2021. -https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/17982/Disertacija.pdf?
sequence=1&isAllowed=y

13
 Popis slika

Slika 1- vrste ankete.

Slika 2 – obrazac za brojanje saobraćaja
Slika 3- auto kamere

14