MEHANIKA 1

Veze sa trenjem
 Veze sa trenjem
■ Ako su veze idealne, glatke su, reakcija veze je u pravcu normale na
površinu dodira,
■ Ako su veze realne, hrapave su, reakcija veze nije u pravcu normale
na površinu dodira

već sa njom zaklapa neki ugao.
n n



FN FW
Idealna veza Realna veza

Reakcija realne veze ima dve komponente:

normalnu i silu trenja
 Reakcija realne veze

■ Komponenta reakcije hrapave veze u ravni dodira zove se sila trenja.

 

F F
Telo

F


F Veza
FN
Reakcija realne veze ima dve komponente:
normalnu i silu trenja

Pravac sile trenja je isti kao pravac brzine tela.

Smer sile trenja je suprotan od smera brzine tela.
 Trenje pri klizanju – Kulonov ogled

y

Uslovi ravnoteže:  G h


F 2 P
 Fxi  0, P  F  0,
x


A
F yi 0, FN  G  0, FN
x P
h
M A  0, P  FN x  0,
2
P   F  Maksimalna sila trenja je proporcionalna normalnoj reakciji
F  P, veze. Koeficijent proporcionalnosti naziva se koeficijent trenja
klizanja.
FN  G,
F1max F2max
x
hP 0  F  F max   ...  
2G G1 G2
 Koeficijent trenja klizanja

■ Koeficijent trenja ne zavisi od veličine površina dodira.

 Koeficijent trenja klizanja

■ Koeficijent trenja zavisi od materijala tela koja se dodiruju kao i od

stanja njihovih dodirnih površina.

čelik PVC
led

Vrednosti koeficijenta trenja za neka tela:

Čelik po ledu µ = 0.027
Čelik po čeliku µ = 0.15
Bronza po čeliku µ = 0.19
Drvo podrvetu µ = 0.5 - 0.6
 Konus trenja
Ugao trenja je ugao maksimalnog otkolna ukupne reakcije hrapave veze od
normale na hrapavu površ

FN

FW


FW
2α

FN
F max 


F 1 F 2

F max
Ukupna reakcija hrapave veze: F W  F N  F  ,
Ugao trenja: tan   

Geometrijsko mesto ukupne reakcije veze određeno za sve moguće pravce sila trenja u jednoj
ravni dodira a za najveću silu trenja zove se konus trenja
Ako je aktivna sila unutur konusa trenja, telo će mirovati.

  -telo je u ravnoteži


FW max
F xi  0, F  F sin   0, FN 

F yi  0, FN  F cos   0, 
F max
F 
tan   F 
FN
tan   tan   

0  F   FN
F

FN
Trenje gipkog užeta o cilindričnu površ

T
 d 
 N 

F2  F1 2 T d
2
  
F  F  dF
dF 
dFN d

F1  F2 N
Trenje gipkog užeta o cilindričnu površ
(Jednačine ravnoteže)
 Ti = ( F + dF )cos
d
- F cos
d
- dFµ = 0
2 2

 Ni = ( F + dF )sin d
2
+ F sin d
2
- dFN = 0

sin
d
2
 d
2
i cos d
2
 1 dF
d
2 ≈0

dF=dFµ F d  =dFN

0 <dFµ ≤ µ dFN Za granicni slucaj je:

dF  dFN 
dF
= µ dφ → F1 = F2 eµα 0 < F1 ≤ F2 eµα
F
 Trenje kotrljanja

■ Otpor koji nastaje pri kotrljanju jednog tela po površi drugog tela
naziva se trenje pri kotrljanju.

G R G R
F
F

F Fµ δ
O ε FN
Q
 Trenje kotrljanja
Pri kotrljanju jednog tela po drugom nastaje otpor koji se naziva trenje pri kotrljanju

■ Uslovi ravnoteže pri mirovanju:

F xi  0, F  F  0,
R
G F
F yi  0, FN  G  0,
0 Fµ
 M o  0, FR  FN   F  0,
δ
O ε FN

M o  0, FR  FN   0,
0     max krak kotrljanja

0  F   FN
Primer 1 - Štap AB, dužine l i težine G oslanja se na hrapavu horizontalnu
podlogu zaklapajući sa njom ugao α i na glatki vertikalni zid visine l/2.
Odraditi koeficijent trenja pri kojem je moguća ravnoteža.

B
G,ℓ

ℓ/2
A α
 ℓ/2 B
Uslovi ravnoteže :
G C ∑Xi = Fµ - FCsinα = 0
∑Yi = FN + FCcosα - G = 0
ℓ/2 FC ∑MA(Fi) = (Gcosα)ℓ/2 -
ℓ/2 FC ℓ/2/sinα = 0
A α

Fµ
FN

dopunski uslov: 0 < Fµ ≤ µ FN

FC = G sin α cos α
Fµ = G sin 2α cos α
FN = G – G sin α cos 2α
0 < G sin 2α cos α ≤ µ( G – G sin α cos 2α )

µ ≥ (sin 2α cos α )/ ( 1 – sin α cos 2α )

 Rezime
■ Reakcija realne veze ima dve komponente: normalnu i silu trenja,
■ Sila trenja je u ravni dodira dva tela (ima pravac u kojem bi se telo pomeralo, smer
sile trenja je suprotan od smera pomeranja tela),
■ Zavisno od karaktera pomeranja jednog tela po površi drugog, razlikujemo dve vrste
trenja: trenje klizanja i trenje kotrljanja,
■ Sila trenja klizanja je proporcionalna intenzitetu normalne reakcije veze i u uslovima
ravnoteže zadovoljava nejednačinu (Kulonov zakon) 0 < Fµ ≤ µFN,
■ Ukupna reakcija veze zaklapa sa normalom te veze neki ugao φ koji mora da
zadovolji uslov: φ<α gde je tgα = µ,
■ Geometrijsko mesto ukupne reakcije veze određeno za sve moguće pravce sila
trenja u jednoj ravni dodira a za najveću silu trenja zove se konus trenja,
■ Kada uže ili neko drugo savitljivo telo, klizi po površi nepomičnog cilindra, nastaje
trenje užeta pri čemu je: 0<F1 ≤ F2 eµα,
■ Pri kotrljanju jednog tela po drugom nastaje otpor koji se naziva trenje pri
kotrljanju, (krak kotrljanja 0 < ε ≤ ε max).