Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК ЕНЕРГЕТИКА

Струје кратког споја у близини генератора

Студент Професор
Иван Станковић бр.инд. 02/2021 др.Драгољуб Матић, проф.

1
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

САДРЖАЈ

Насловна страна ............................................................................................................1

Садржај ..........................................................................................................................2
Увод ................................................................................................................................3
Основне дефиниције......................................................................................................4
Израчунавање карактеристичних вредности струја кратког споја према IEC
стандардима....................................................................................................................7
Субтранзијентна струја..................................................................................................7
Метода прорачуна струја кратког споја.......................................................................10
Алтернативни извор напона кратког споја..................................................................10
Кратак спој у близини генератора................................................................................12
Кратак спој неоптерећеног генератора........................................................................12
Прорачун струје кратког споја близу генератора у празном ходу............................15
Прорачун струје кратког споја оптерећеног генератора............................................19
Закључак .........................................................................................................................25
Литература .....................................................................................................................26

2
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

УВОД

Стандард представља тaкозван алтернативни метод извора напона који се поставља на

локацији кратког споја. Укључени су симетрични и асиметрични кратки спојеви
нисконапонских и високонапонских мрежа. Импедансе заменских кола за прорачун
струја кратког споја одређују се на основу података са натписних плочица елемената
који се користе у посматраном делу мреже и на основу конфигурације и повезаности
ових елемената у мрежу.

Два прорачуна се могу разматрати одвојено:

 Прорачун максималне струје кратког споја

 Прорачун минималне струје кратког споја

Веома је важно знати количине (амплитуде) ове две струје. Максимална струја одређује
горњу границу напрезања према којој је потребно димензионисати опрему која ће се
користити у појединим деловима мреже. Познавање минималне струје је неопходно за
правилно димензионисање заштитне опреме, било релејне заштите или заштите
осигурача како би се ограничиле и минимизирале последице могућег кратког споја.

Резултат детаљног прорачуна струје кратког споја треба да покаже временску зависност
струје на месту настанка кратког споја, од његовог почетка до краја. Важан фактор је
вредност напона на месту настанка кратког споја иу тренутку његовог настанка.
Међутим, за већину стварних случајева потребно је знати само симетричну
наизменичну компоненту струје кратког споја и ударну (вршну) вредност струје
кратког споја у зависности од Р/Кс односа импедансе кратког споја који одређује
пригушење. константа апериодичне компоненте струје. Ударна вредност струје кратког
споја зависи и од пригушења симетричне наизменичне компоненте струје кратког споја
и постиже се ако је у тренутку кратког споја напон био једнак нули (због магнетних
појава у генератор).

3
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

ОСНОВНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ

Кратак спој
Намерно или ненамерно стварање проводне путање између два или више проводних
делова, што доводи до тога да електрични потенцијал између тих делова постане нула.
Интерфазни кратки спој
Намерно или ненамерно стварање проводне путање између два или више фазних
проводника, са или без контакта са земљом.
Кратак спој на масу
Намерно или ненамерно стварање проводне путање између фазног проводника и
околног уземљења у систему који је круто уземљен или преко импедансе (кратки
спојеви између фазних проводника и уземљења у изолованим системима нису
обухваћени овим стандардом).
Струја кратког споја
Струја чији је износ повећан (у односу на номинални износ) због постојања кратког
споја у систему.
Гранична струја кратког споја
Струја која би текла када би се стварни кратки спој заменио идеалним колом без
промене оптерећења.
Симетрична струја кратког споја
Ефективна вредност симетричне AC компоненте границе струје кратког споја,
занемарујући могуће постојање апериодичне (DC) компоненте.
¿
Почeтна симетрична струја кратког споја I k
Ефективна вредност симетричне наизменичне компоненте граничне струје кратког
споја која се јавља при почетку кратког споја под претпоставком да импеданса остаје
једнака оној у тренутку t = 0.
¿
Почетна симетрична снага кратког споја Sk
¿
Фиктивна вредност одређена производом почетне симетричне струје кратког споја I k ,
номиналнog напонa U n и факторa √ 3.
} = sqrt {3} ∙ {U} rsub {n} {I} rsub {k} rsup {
Sk

Апериодична, пригушујућа компонента струје кратког споја id . c.

Средња вредност струје кратког споја која опада са своје почетне вредности на нулу.
Ударна (вршна) вредност струје кратког споја i p
Максимална могућа тренутна вредност границе струје кратког споја.
Интермитентна симетрична струја кратког споја I b
Ефективна вредност симетричне наизменичне компоненте границе струје кратког споја
отварање контаката прекидача.
Континуална струја кратког споја I k
Ефективна вредност струје кратког споја преостале након пролазног слабљења.
Вучна струја асинхроне мотора, I LR
Максимална ефективна вредност струје асинхроног мотора са коченим ротором који се
напаја од називног напон напон U rM на називној фреквенцији.
Заменсаки струјни круг
4
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Модел који компензује понашање мреже која се састоји од идеалних елемената.

Називни напон система U n
Линијски напон за који је систем пројектован и на који се примењују одређене радне
карактеристике.
Алтернативни извор напона cU n / √3
Напон идеалног извора који се поставља на месту кратког споја у директној замени
шема. То је једини активни извор напона у мрежи.
Фактор напона c
Представља однос између заменског извора напона и називног напона система подељен
са фактором √ 3.
Почетни напон синхроног генератора Е''
Ефективна вредност унутрашњег напона синхроне машине која је активна после
почетне реактансе у тренутку кратког споја.
Кратак спој удаљен од генератора
Кратки спој током којег количина симетричне наизменичне компоненте граничне
струје кратког споја остаје приближно константна.
Кратак спој у близини генератора
Кратак спој у којем најмање једна синхрона машина доприноси почетној симетричној
струји кратког споја у износу већем од двоструке називне струје машине, или кратак
спој у којем допринос асинхроних мотора износи најмање 5% почетна симетрична
струја кратког споја без утицаја мотора.

Директна импеданса трофазног система наизменичне струје, Z1

Импеданса директног система посматрана са места настанка кратког споја.

Инверзна импеданса трофазног система наизменичне струје Z2

Импеданса инверзног система посматрана са места настанка кратког споја.

5
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Нулта импеданса трофазног система наизменичне струје, Z 0

Нулта системска импеданса посматрана са локације кратког споја. Такође укључује три
пута већу вредност импедансе уземљења.

ИЗРАЧУНАВАЊЕ КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ВРЕДНОСТИ СТРУЈА

КРАТКОГ СПОЈА ПРЕМА IEC СТАНДАРДИМА

6
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Као што је већ поменуто, постоји практичан интерес да се израчунају карактеристичне

вредности струја кратког споја (према којима се проверава да ли компоненте
инсталације имају адекватне карактеристике), а не у њеном временском току.
Процедуре за израчунавање вредности од интереса су дате у међународним
стандардима – IEC (International Electrotechnical Commision) стандардима, са којима су
национални стандарди углавном усклађени.

Субтранзијентна струја
Прва карактеристична вредност од интереса је субтранзијентна наизменична
¿
компонента струје квара ( I k ). Ово је ефективна вредност симетричне компоненте струје
кратког споја у тренутку квара. Израчунава се према IEC 60909 као однос теореме, на
основу које се постојање извора напона у мрежи замењује једним извором напона у
кратком споју, чији је напон једнак вредности која је постојала непосредно пре квара,
па се формира јединствена еквивалентна шема у који елементи се замењују њиховим
називним импедансама као извора постоји само генератор напона на месту квара.
cU n
Напон еквивалентног извора напона се рачуна као , где је U n називни напон
√3
система, а c коефицијент који укључује факторе које би било сложено или непрактично
узети у обзир:
- вредност напона у тачки где се рачуна струја квара зависи од дистрибуције снаге у
мрежи и променљива је током времена; стога се занемарују оптерећења и капацитети за
компензацију реактивне снаге у мрежи,
- карактеристике трансформатора зависе од положаја регулатора напона,
- субтранзијентно понашање генератора и мотора, које зависи од њиховог оптерећења у
тренутку квара.
За прорачуне максималних и за прорачуне минималних вредности струја кратког споја
дате су посебне вредности коефицијента c. Стандард даје вредности приказане у табели
1.
Табела 1 – Напонски коефицијент за одређивање субтранзијентне струје кратког споја

Називни напон Un Напонски коефицијент c

Максимална струја кратког споја Минимална стуја кратког споја

cmax cmin

Ниски напон од 100 V до  1000 V

- 230 V/400 V 1.00 0.95

- Други напон
1.05 1.00

Средњи напон 1 kV do 35 kV 1.10 1.00

7
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Visoki napon 35 kV do 230 kV 1.10 1.00

Субтранзијентна импеданса се одређује као еквивалентна импеданса редно-паралелне

везе импеданси елемената електричне мреже. У заменску шему улазе изворишта
енергије (мрежа вишег напонског нивоа са које се разматрана инсталација напаја и/или
генератори), трансформатори, електрични проводници и, од пријемника, асинхрони
мотори. Импедансе појединих елемената се одређују на следећи начин:
A. Импеданса напојне мреже
2
U
Z= ,
S ks
где је U називни линијски напон мреже помножен са одговарајућом вредношћу cmax, док
Sks представља максималну субтранзијентну снагу кратког споја мреже. Са обзиром да
је активни део импедансе процентуално мали у односу на реактивни (типичне
вредности су 30 % за мрежу 6 kV, 20 % за мрежу 20 kV и 10 % за мрежу 150 kV),
реактивна отпорност је приближно једнака модулу импедансе З (примера ради, за
мрежу 20 kV се има X = 0.98 Z).
B. Импеданса трансформатора

2
U
Z = uks ,
S

где је U називни линијски напон трансформатора, укс напон кратког споја трансформатора и S
називна снага трансформатора. Типичне вредности напона кратког споја трансформатора за
трансформацију са средњег на ниски напон су 4 %, за трансформаторе снаге до 400 kVA, 4 %
или 6 % за трансформатор снаге 630 kVA и 6 % за трансформаторе снаге веће од 630 kVA.
Активни део импедансе се може одредити на основу снаге губитака у бакру (Pks), одређене из
огледа кратког споја при називној струји I и номиналној средњој температури намотаја:

Pks
R=
3 I2
Из Z и R се може одредити и X, при чему опет важи да је реактанса приближно једнака Z.

C. Параметри електричних водова имају параметре који зависе од пресека активног

(електропроводног) дела, материјала од кога је он сачињен (бакар – његова специфична
електрична отпорност при 20 0C је Cu, 20 = 0.018  mm2/m или алуминијум -
Al, 20 = 0.029  mm2/m) и од изведбе проводника. Подужна активна електрична отпорност се
израчунава као /S , где је S површина попречног пресека електропроводног дела по фази, а 

8
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

специфична електрична отпорност на релевантној температури, зависној од сврхе прорачуна

струја кратког споја.

Подужна реактивна отпорност јако зависи од изведбе проводника. За веће пресеке, она је
доминантна у односу на активну отпорност; примера ради, за нисконапонске проводнике
активна отпорност је занемарљиво мала у односу на реактивну код пресека већих или једнаких
150 mm2. Реактивна отпорност може бити дата као податак од стране произвођача, а у
литератури се могу наћи њене типичне вредности за разне конструкције проводника. За неке
случајеве до вредности подужна реактивна отпорност се може израчунати коришћењем
аналитичких израза – некада се такви изрази могу извести полазећи од теорије из основа
електротехнике. Примера ради, подужне реактивна отпорност по фази за симетричан ваздушни
трофазни вод се може израчунати по изразу

d mΩ
X L= 15 .7+144 . 44 log 10 ( ),
r km

где је d растојање између проводника, а р полупречник електричних жила. Подужна

реактанса расте са порастом називног напона вода, јер виши напони захтевају већа
изолациона растојања (d). Типичне вредности су 0.3 /км, за нисконапонске водове и
0.4 /км, за средње и високонапонске водове. У Табели 2 су дате типичне вредности
подужних реактанси за још неке типичне геометрије енергетских водова.
Табела 2 – Типичне вреднсти подужиних реактанси

Тип Сабирнице Трофазни Размакнути Размакнути Једножилни Једножилни каблови

проводника кабл једножилни једножилни каблови у постављени у равни,
каблови каблови равни који размакнути за
постављени се додирују d=2r i d=4r
у троугао
Скица

Просечна
подужна
реактанса 0.15 0.08 0.15 0.085 0.095 0.145 0.19
(mΩ/m)

Опсег
промене
подужне 0.12-0.18 0.06-0.1 0.1-0.2 0.08-0.09 0.09-0.1 0.14-0.15 0.18-0.20
реактансе
(mΩ/m)

D. За ротационе машине (синхроне и асинхроне) карактеристична импеданса се задаје у

сличној форми као за трансформатор, као релативна вредност у односу на базну
импедансу U  2/S. Однос вредности активне и реактивне компоненте је од 0.05 до 0.1 за
средњенапонске машине и од 0.1 до 0.2 за нисконапонске машине. За асинхроне
моторе, субтранзијентна импеданса је једнака импеданси кратког споја мотора

9
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

(импеданси мотора са укоченим ротором), која дефинише полазну струју асинхроног

мотора.
Свођење вредности импеданси на исти напонски ниво (онај на коме се израчунава
струја кратког споја) се врши множењем са квадратом односа називних напона на месту
квара и локацији елемента.

МЕТОДА ПРОРАЧУНА СТРУЈА КРАТКОГ СПОЈА

 Прорачун струје кратког споја заснива се на следећим поједностављењима:

 У току кратког споја се не мења тип кратког споја
 Структура посматране мреже се не мења током кратког споја
 Импеданса трансформатора се одређује под претпоставком да је регулатор
напона у главном положају (уводи се фактор корекције за импедансу
трансформатора, К т )
 Отпори лука се не узимају у обзир у прорачуну.
 Занемарују се све заменске импедансе и капацитети водова као и неротирајућа
потрошња, осим у нултој шеми замене.
„Метода симетричне компоненте“ се користи за израчунавање струја кратког споја,
како симетричних тако и асиметричних. Када се прорачун врши у систему са
различитим нивоима напона, потребно је прерачунати импедансе са једног на други
напонски ниво. Обично се ова конверзија врши на нивоу напона који је у тачки кратког
споја.

Алтернативни извор напона кратког споја

Прорачун се заснива на увођењу заменског извора напона. То је једини активни извор
напона у систему. Све прикључне тачке као и синхроне и асинхроне машине су
представљене само са својим унутрашњим импедансама. Следећа слика приказује
поједностављену мрежу као и шему њене замене у којој се користи заменски извор
напона.

10
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Слика 1. Пример коришћења алтернативног извора напона

Заменљиве импедансе директног и инверзног система за посматрану локацију квара и
посматрану мрежу разликују се једна од друге само ако у мрежи постоје ротирајуће
машине. Ако се кратки спој примећује далеко од генератора, дозвољено је
претпоставити да су директна и инверзна замена импедансе једнаке једна другој. Нулта
импеданса замене на месту кратког споја се у већини случајева разликује од директне и
инверзне.

Врсте кратких спојева

Трофазни кратки спој К3 Двофазни кратки спој К2

Једнофазни кратки спој К1 Двофазни кратки спој са земљом К2З

11
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

КРАТАК СПОЈ БЛИЗУ ГЕНЕРАТОРА

Кратак спој неоптерећеног генератора

Ако до кратког споја дође у близини генератора, на промену струје кратког споја
највећи утицај има импеданса генератора који у таквом случају доминира у
краткоспојеном струјном кругу.
Ограничавајући разматрања поново на једнофазни случај (и анализирајући тиме
заправо симетрични трофазни кратки спој), претпостављајући надаље краткоспојени
пригушни намотај на ротору синхроног генератора, може се константовати да што је
место квара ближе генератору, то је струја кратког споја већа.
Најнеповољнији је случај с тог гледишта кад до кратког споја дође на стезаљкама
неопште рећеног генератора управо у тренутку пролаза напона кроз нулу, те при
називном броју окретаја и константној побуди која на његовим стезаљкама резултира
називним напоном.
У почетном стадију кратког споја, струја и у овом случају најприје расте на велику
темену вредност, да би се потом смањивала на вриједност трајне струје кратког споја
(слика 2).

Слика 2. Временска промена струје кратког споја i k као и њене једносмерне струје i dc
и наизменичне i ac компоненте при кратком споју близу генератора

Са слике се види да је почетна вредност једносмерне компоненте А приближно једнака

тренутној вредности наизменичне струје компоненте √ 2 I }k ¿ ¿.

Оријентационе вредности за временску константу члана ДЦ су:

12
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

- за генераторе са цилиндричним ротором. T dc =¿ 0,1…0,7 s,

- за генераторе са истакнутим половима који имају пригушни намотај . T dc =¿ 0,04 ...

0,25 s,
- за генераторе са истакнутим половима без пригушних намотаја . T dc =¿ 0,09 ... 0,6 s.
Цео процес транзиције у овом случају није условљен само једносмерном компонентом,
вец́ у великој мери и пригушењем наизменичног члана.
Добрим се приближавањем процес успостављања струје кратког споја може се
поделити на три дела: почетни (подпрелазни) и прелазни (прелазни) део, након чега
следи стационарно стање.
Овим процесима се, на начин приказан на слици 3, могу доделити временски канали у
којима се струја кратког споја третира са различитим, али константним вредностима.

Слика 3. Временска трајанја при промени струја кратког споја

t 1- интервал субтранзијентних промена

I k¿ – ефективна вредност субтразијентне струје кратког споја

t 2 – интервал транзијентних промена

13
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

I ʼk – ефективна вредност тразијентне струје кратког споја

t 3 – интервал устаљеног стања након пригушења прелазних процеса

I k – ефективна вредност трајне струје кратког споја

Сходно томе, временска функција компоненте наизменичне струје кратког споја може
се поделити на три дела према слици 4:
- субтранзијентни,
- транзијентни и
- стални.
Сабирањем ових делова у било ком тренутку, наравно, добија се тренутна вредност
наизменичне компоненте, а ако се у било ком тренутку дода једносмерна компонента,
добија се временска зависност укупне струје кратког споја.

Слика 4. Струја кратког споја (e), њена наизменична компонента растављена на

субтранзијентни (а), транзијентни (b) и трајни део (с) као и њена једносмерна
компонента (d)
Успостављање струје кратког споја одређено је електромагнетним процесима који се
одвијају у генератору.
Синхрони генератори имају – како је познато из теорије синхроних машина – трофазне,
тзв. арматурни намотај на статору, једносмерни побудни намотај на ротору и врло
често један краткоспојени пригушни намотај такође на ротору.
14
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

У ваздушном зазору постоји резултујуц́и магнетни флукс који стварају статорског и

роторског намотаја.
У случају кратког споја на прикључцима генератора, намотај статора је наравно кратко
спојен (а пригушни намотај је а приори кратко спојен).
Исто важи отприлике и за побудни намотај ротора који се напаја или од побуђивача са
незнатним унутрашња импеданса, или из исправљачког кола са мосном везом.
Напон побуде је толико мали у поређењу са напонима индукованим током кратког
споја да се може занемарити.
Сви краткоспојни намотаји покушавају да одрже своје магнетне флуксове које
хватају у тренутку настанка кратког споја.
Из својих магнетних енергија производе потребне високе напоне, који избацују
потребне велике струје да би се испунили захтеви одржавања покривених флуксева.
Због ротације машине ситуација је компликована. Посматрајмо побуђени синхрони
генератор који ротира у празном ходу, односно са отвореним стезаљкама.
Магнетски флукс који производи побудни намотај на ротору (тачније, ампернамоти
побудног намотаја) покривен је овим побудним намотајем, а део струје је покривен и
намотајем статора.
Величина струје коју покрива намотај статора зависи од положаја ротора и од статора.

Прорачун струје кратког споја близу генератора у празном ходу

За потребе практичних прорачуна струје кратког споја, приказ и израчунавање
карактеристичних вредности кратког споја заснива се на претпоставци да је побуда
неоптерецћеног генератора константна током квара, тако да регулатор напона
генератора није још трчи. Истовремено, на његовим терминалима се појављује
константан напон једнак називном напону, а смањење наизменичне компоненте је
узроковано повецћањем реактансе генератора.
Формирање горе описаних компоненти наизменичне струје кратког споја је условно
¿
дејством субтранзијентне ( X d ), пролазне (( X ʼd) и синхроне ( X d) реактансе генератора,
које реактансе одговарају субтранзијентном, пролазном и стационарном стању
пролазног феномена.
Вредност реактанси се повецћава овим редоследом, тако да је субтранзијентна
реактанса мања од прелазне, која је заузврат мања од синхроне.
За одређивање временског тока појединих компоненти струје кратког споја потребно је
L
познавати временске константе T = појединих намотаја уз напомену да је
R
индуктивност намотаја зависи од квадрата броја завоја, а активни отпор од првог
степена броја завоја. Дакле, временска константа расте приближно линеарно са бројем
обртаја.
15
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Субтранзијентна реактанса, а самим тим и субтранзијентна струја, карактеристична је

за првих 10 – 20ms кратког споја, док пролазна реактанса и транзијентна струја делују
око 500ms.
Смањење струје у субтранзијентној области је брже него у транзијентној области, што
је последица деловања краткоспојеног пригушног намотаја који се налази на ротору
генератора.
С обзиром на трајање субтранзијентног дела струје, временска константа пригушног
намотаја има одлучујући утицај.
Активни отпор пригушног намотаја је релативно висок и има само један обрт, тако да у
субтранзијентном региону долази до релативно брзог претварања магнетне енергије у
топлоту, и брзог смањења магнетног флукса и струје кратког споја.

Дакле, временска константа субпрелазног дела струје износи T }d ¿ 0,02 ... 0,10s.

Ако генератор нема пригушни намотај, онда његову улогу преузимају чврсти полови
ротора од гвожђа, односно вртложне струје које се у њима стварају, а и у овом случају
постоји разлика између субтранзијентне и прелазне струје.
Ако су полови ротора ламинирани и нема пригушног намотаја, субтранзијентне и
транзијентне струје се не разликују.
Број обртаја намотаја статора је већи, због чега су његова индуктивност и временска
константа (са малим радним отпором) већа, тако да се магнетни флукс може одржати
дуже време.
То значи да је струја у транзијентној области, до када је пригушење намота, опада
спорије. Временска константа прелазне струје је T ʼd=¿ 0,5 ... 3s.

У утврђеном подручју врха вредност струје кратког споја (тј. континуиране струје
кратког споја) више се не мења и једнака је √ 2 I k .

Ефективна вредност сталне струје кратког споја ( I k ) једнака је односу стационарног

унутрашњег (полног) напона генератора ( E0 ) активан пре квара (побуђен током
транзијентног процеса се не мења!) и једнак напон празног хода на стезаљкама машине
(за који може узети називни фазни напон генератора - U n / √ 3), и синхроне реактансе ( X d
) услови плодног кратког споја су:
E0 Un
I k= =
Xd √ 3 Xd

Релативно споро опадајући прелазни део наизменичне компоненте суперпонира се на

трајну струју.
Ефективна вредност транзијентне компоненте струје кратког споја (I ¿ ¿ k ʼ )¿ једнака је
односу унутрашнјег напона генератора Eʼ0 = E0 пре квара или његовог фазног напона
¿ ¿ ¿ ) и транзијенте реактансе ( X ʼd) меродавне у транзијентним условима стања кратког
споја:
16
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

E0 Un
I ʼk = =
X ʼ
d √ 3 X ʼd
У почетној фази кратког споја , за време неколико периода , субтранзијентни се процес
се суперпонира на транзијентни.
Ово резултира субтранзијентном струјом кратког споја у статорском намоту , чија је
ефективна вртедност ¿ ¿ у тренутку настанка кратког споја (t=0) једнака односу
¿
унутрашњег напона генератора E0 = E0 пре квара или његовог називног напона ¿ ¿ ¿) и
субтранзијентне реактансе ¿ ¿) меродавне у субтранзијентним условима стања кратког
споја:
Un
I }k = {{E} rsub {0}} over {{X} rsub {d} rsup { ¿=
√3 X }¿d ¿
Временску промену струје кратког споја од тренутка настајања до устаљеног стања
описује функција:
i k (t )= √ 2 ¿

Први део једначине субртанзијентни део, други транзијентни део, трећи трајни део
наизменичне компоненте струје кратког споја, док четврти члан представља
једносмерну компоненту.
Према томе с обзиром да се у деловима изнад радило о неоптерећеном генератору пре
настанка кратког споја , кружна фреквенција ω може се сматрати приближно
константном , а предпостављени угао склапања напона је Ψ=0° .
С обзиром да је активни отпор статорског намотаја пропорционално мали па се у
поређењу са реактансомможе занемарити , за угао импедансе вредности φ k ≈ 90 ° .
Функција струје кратког споја може се према томе написати у облику:
Un
i k ( t )= √ 2 ¿
√3
Наког овог једнофазног приказа симетричног фрофазног кратког споја , ради стварања
потпуне слике о временском тренутне струје кратког споја у све три фазе за случај да је
место квара близу генератора, вреди погледати слику 5 која се односи на
најнеповољнији случај при Ψ=0° у фази а.
Види се да су струје у све три фазе непосрдно након настанка кратког споја
несиметрична према временској оси, што наравно указује на постојање једносмерних
компоненти.

17
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Слика 5. Струја трофазног кратког споја у све три фазе

18
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Прорачун струје кратког споја оптерећеног генератора

У анализи кратког споја, претпоставља се – као што је речено – да је побуда константна
током прелазног процеса.
Све док се не постигне стабилно стање, различите електромоторне силе ће одговарати
овој увек истој побуди са оптерећеним генератором, у зависности од продора струје
изазване струјом намотаја статора у ротору.
Истовремено, смањење компоненте наизменичне струје је одређено повећањем
импедансе генератора током прелазног процеса.
Наиме, што се више магнетних сила затвара кроз ваздух, то ће реактанса бити мања и
обрнуто.
Тестирање стабилног стања пре кратког споја генератора побуђеног на номиналну
вредност (линијски) напон терминала U, а оптерец́ен преко мрежне импедансе Z m
импедансом Zt , може се констатовати да је унутрашња електромоторна сила (полни
напон) генератора E већа од фазног напона терминала U / √ 3 за пад напона на синхроној
реактанси X d (занемарујући притом активни отпор статора) који је изазван струјом
терета I t (слика 6-а).
U
E= + j Xd I t
√3

Слика 6-а. Алтернативна шема за анализу кратког споја оптерећење оптерећеног

генератора а) погон у стабилном стању

Ако између тачака К и 0 дође до трофазног (тј. симетричног) кратког споја, онда је
јасно да шема према слици 6-а не испуњава услове неопходне за одређивање
субтранзијентне струје (I k ) која тече између ових тачака, наиме у генератору тада већ

19
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

делује субтранзијентна унутрашња електромоторна сила E ¿ и субтранзијентна

¿
реактанса X d .
Решење је понуђено на слици 6-б, где је генератор у тренутку кратког споја (тј. t= 0)
¿
који се симулира затварањем прекидача између тачака К и 0, замењено са E ¿ и X d .

Слика 6-б. Алтернативна шема за анализу кратког споја оптерећење оптерећеног

генератора б) кратак спој између тачака К и О иза мрежне импедансе Z m.
• Ако се E ¿ може на неки начин одредити, онда је из новонастале петље која се након
¿
укључења прекидача успоставља, могуће је израчунати субтранзијентну струју I k .

¿
• Субтранзијентна електромоторна сила E , која се тачније назива електромоторном
силом иза субтранзијентна реактанса, одређена је на основу слике 6-б, са отвореним
прекидачем, дакле, уз помоћ струје оптерећења пре појаве кратког споја I t ,
¿
субтранзијентна реактансе X d и напон на терминалу генератора U.
}} = {overline {U}} over {sqrt {3}} +j {X} rsub {d} rsup {
Е It ¿

Стога се може видети да оптерецћење пре кратког споја игра важну улогу у одређивању
субтранзијентне електромоторне силе генератора E ¿, а преко њега субтранзијентне
¿
струје кратког споја I k .

На сличан начин се одређује транзијентна електромоторна сила E' (тачније

електромоторна сила иза транзиентне реактансе), потребна за израчунавање прелазне
струје кратког споја I ʼk .

У ту сврху, померањем момента квара (t = 0) у транзијентно стање, те уз непромењену

¿
предкраткотрајну струју терета I t , на слици 6-б E ¿треба заменити са E' и X d са X 'd.

Према томе, транзијентна електромоторна сила генератора Е је:

' U '
Е= + j Xd It
√3

20
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Односе за случај генератора са цилиндричним ротором (а ради једноставности, таквим

се при прорачуну кратког споја сматрају сви генератори) приказује векторски дијаграм
а слици 7.

Слика 7. Векторски дијаграм оптерећеног генератора са цилиндричним ротором

¿
С једне стране дакле , величине E} ( {E} ^ {'} ¿ и X d ( X 'd ¿ осликавају генератор у
субтранзијентном (транзијентном) стању само на одређену предкраткоспојну струју
оптерећења I t , а са друге стране извор електромоторне силе Е у серији са синхроном
реактансом X d представља генератор независно од оптерећења у нормалном погону.

За другу вредност од I t , електромоторна сила Е са непромењеним побудом остала иста

(и само би се напон стезаљки променио), док би се, уз претпоставку константног
напона, стезаљки пре кратког споја, вредност E} ( {E} ^ {'} ¿ се мењала.

Електромоторне силе E ¿ , E' , Е, које се називају и погонски напони различитих стања,

се сматрају константним код оптерећених генератора у одређеним временским
интервалима, а рачунају се – као што се видело – из познатих услова на сабирницама
генератора непосредно пред кратак спој.
21
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Њихове вредности за генератор побуђен на називни напон стезаљки (U¿ U n),

оптерећеног струјом која одговара називној струји ( I t=I n) при индуктивном фактору
снаге од cos φ=0,8 , , крећу се у оквиру следећих граница:
За генераторе са цилиндричним ротором За генераторе са истакнутим половима

E = (1,05-1,23)∙ U n / √ 3 E = (1,09-1,28)∙ U n / √ 3
¿ ¿

E' = (1,08-1,36)∙ U n / √ 3 E' = (1,13-1,40)∙ U n / √ 3

E = (1,97-3.20)∙ U n / √ 3 E = (1,60-2.44)∙ U n / √ 3

Мање се вредности односе на генераторе глађене ваздухом, а веће (због већег

електромагнетног искоришћења) на генераторе хлађене водом.
Враћајући се на тренутак на случај кратког споја на стезаљкама неоптерећеног
генератора, може се константовати да су тада покретачки напони у различитим фазама
кратког споја једнаки:
Un } = {E} rsub {0} rsup {'} = {E} rsub {0 ¿
=E0
√3
Пошто се при прорачуну кратког споја прво мора одредити субтранзијентна струја
кратког споја, неопходно је познавати субтранзијентну електромоторну силу
генератора.
Међународни стандард IEC 60909 дефинише фактор напона c као однос
субтранзијентне електромоторне силе оптерећеног генератора и номиналног фазног
напона мреже кратког споја (уместо називног фазног напона генератора):
}} over {{{U} rsub {n}} over {sqrt {3}}¿
c=E ¿
Помоћу тог фактора могуће је субтијензентни напон изразити у функцији називног
напона мреже на месту кратког споја.
} = {{c U} rsub {n}} over {sqrt {3} ¿
E
Полазећи од горњих вредности, средње су вредности фактора напона према прописима:
- у мрежи називног линијског напона већег од 1kV: c = 1,1 за одређивање
максималне субтранзијентне струје, те c = 1,0 за одређивање минималне
субтранзијентне струје,
- у мрежи називног линијског напона мањег или једнаког 1kV: c = 1,05 за
одређивање максималне субтранзијентне струје, те c = 0,95 за одређивање минималне
субтранзијентне струје.
Ако до кратког споја дође на стезаљкама генератора, значи наравно Z m=0 , али то је
пропорционално редак случај.
У већини случајева између генератора и места квара постоји мрежна импеданса Z m ≠ 0.

22
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Како расте вредност те еквивалентне импедансе (што се кратки спој више „удаљава” од
генератора), тако постаје њен утицај на временски ток струје кратког споја све
значајнији.
Према томе у изразима за субтранзијентну, транзијентну и трајну струју поред
различитих импеданси генератора треба узети у обзир и одговарајуће резултантне
импедансе мреже.
¿
}} = {{E} ^ {
} = {{E} ^ { Z k
Ik
√(R G
2
+ R m ) + ¿ ¿ ¿¿

' E' E'

I k= =
Z 'k
√
( R G + Rm ) + ( X d + X m )
2 ' 2

E E
I k= =
Zk
√ 2
( R G + Rm ) + ( X d + X m )
2

Из ових је израза јасно, да се повећањем еквивалентне мрежне импедансе смањује

разлика између вредности три струје, тако да се у случају кратког споја далеко од
генератора субтранзијентна струја, једнако као и транзијентна, приближава трајној
струји.
С векторског дијаграма на слици 7 се види да се субтранзијентна ( E ¿) и транзијентна
електромоторна сила ( E' ) по износу много не разликују од напона стезаљки
оптерећеног генератора.
То има за последицу да се субтранзијентна и транзијентна струја кратког споја једва
мења с оптерећењем.

Међутим, у вези с трајном струјом кратког споја I k треба напоменути да постоји

приметна разлика у износу те компоненте у случају неоптерећеног и оптерећеног
генератора.

Наиме, у празном ходу побуда је ниска, па и E0 има ниску вредност, једнаку напону
стезаљки. При оптерећењу могуће су и побуде које имају знатно већу вредност у
односу на побуду празног хода. С тим у вези полни напон оптерећеног генератора може
имати чак и вишеструку вредност у односу на вредност полног напона при празном
ходу, што резултира повећаном трајном струјом I k .

Уз помоћ субтранзијентне струје и називног напона мреже може се одредити и

¿
субтранзијентна снага кратког споја Sk :

S}k = sqrt {3} {U} rsub {n} {I} rsub {k} rsup {

Овај израз у физикалном смислу не представља неку реалну снагу, јер на месту квара
U n и I }k ¿никада не наступају истовремено.

23
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

Тамо је с једне стране напон практично једнак нули све док кратки спој постоји, а с
друге стране напон се поновно успоставља чим се кратки спој односно струја кратког
споја елимше.
Успркос томе, субтранзијентна снага кратког споја има важну улогу у прорачуну
кратког споја и то се може сажети у следећем:
Мрежа, као што је раније поменуто, у односу на било коју своју тачаку и неутралу
може бити замењена еквивалентним извором напона, унутрашње импедансе која
одговара резултујућој импеданси мреже у односу на ту тачку.
На тај се начин за сваку тачку мреже може израчунати субтранзијентна струја, па тако
и субтранзијентна снага.
Из субтранзијентне снаге, користећи израз за субтранзијентну струју, добије се
резултантна мрежна импеданса Z ekv, која садржи активне отпоре и субтранзијентне
реактансе свих генератора, дакле по карактеру одговара субтранзијентној импеданси:
2
cU n
Z ekv= }¿
Sk ¿

(Наравно и овде значи, да што је место квара даље од генератора, то мање долази до
изражаја променљиве реактансе генератора у резултантној импеданси.)
Дакле постоји могућност да се мрежа, која је посматраној краткоспојеној мрежи
надређена (суперпонирана), у прорачунима кратког споја замени једном једином
резултантном импедансом Z ekv, која се рачуна из познате субтранзијентне снаге у тачки
у којој се надређена мрежа надовезује на посматрану.
Ово значи да је прорачун кратког споја у посматраној мрежи могућ и без познавања
топологије суперпониране мреже и параметара њезиних елемената.

24
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

ЗАКЉУЧАК

Прорачун струја кратког споја један је од основних задатака инжењера у

електроенергетици, јер су те струје основни параметри за свакодневно моделирање
система – електро опреме и инсталација.
У овом раду дат је преглед свих потребних параметара за прорачун струја кратког
споја. Од чисто теоријских поставки, преко физичких стања, па све до практичних
примера како нумеричких тако и прорачуна симулационих система.
Симулације се користе за прорачун једнострано и билатерално напајаних
једноставнијих система, али се сличне методе примењују на системе са вецћим бројем
извора и потрошача, уз додатак итеративних метода за прорачун укупне производње и
потрошње у мрежи.
Укупне директне и инверзне компоненте једносмерног система напајања делују као
серијска веза у стању кратког споја, јер постоји само један извор, па се елементи у
систему после кратког споја не узимају у обзир у прорачун. Двосмерни систем
напајања има два извора и узимају се у обзир доприноси са обе стране система, па се
директно и инверзно заменско коло система сматра паралелном везом укупних
заменских импеданси директног и инверзног система. .
Једнострани систем напајања прорачунава се класичном, а двострано напајање IEC
60909 методом прорачуна струје кратког споја. Једина разлика у прорачунима је у
фактору „c“ који се узима у обзир у двосмерном систему напајања.

25
Visokonaponaska rasklopna oprema Иван Станковић

ЛИТЕРАТУРА

1. З.Радаковић, М. Јовановић (2008). Специјалне електричнеинсталације ниског

напона, Академска мисао, Београд.
2. Рaдојле M. Радетић (2017). Приручник за одржавање високонапонске опреме.
Бор.
3. Сретен Шкулетић, Николиа Каљевић (2019). Висоонапонска разводна
постројења. Подгорица.
4. Драган Товаришић (2018). Скрипта Електричне мреже и постројења. Суботица.
5. INTERNATIONAL STANDARD IEC 60909 (1988): 'Short-circuit currents
calculation in three-phase a.c. systems'.
6. B.M.Noblat, F.Dumas,G.Thomasset (September 2001), Cahier techniqueno. 158-
Calculation of short circuit currents ,Schneider Electric.
7. Гојко Дотлић (2006). Електроенергетика. SMEITS, Београд.

26