This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.

https://books.google.com
 ■ ^Ш

11 'Зч I

1 <►»'
ИШУЕКЗПТ
ЫВКАКУ
РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГ КВЬИЖЕВНОГ И НАРОДНОГ 1ЕЗИКА

Г
 СРПСКА АКАДЕМИ1А НАУКА

РЕЧНИК
СРПСКОХРВАТСКОГ ШЬИЖЕВНОГ
и
НАРОДНОГ 1ЕЗИКА

/ I

КН»ИГА I

А — Бо1ол>у5

БЕОГРАД 1959

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКОХРВАТСКИ 1ЕЗИК

,~* —
^^
 Г Ьс 1374-

V: I

ШШАЛА 1ЖГУЕК51ТУ ЫЬ"1. \У{

43
1

С А Д Р Ж А ]

Увод VII
Напомене о обради текста Речника XXVII
Учесници у изради I кшиге Речника XXXVIII
Изворн и вьихове скраЬенице ХЬ
Упутства за рукован>е Речником СХ1
Техничке скраЬенице СХШ
Географске скраЬенице СXVI
Преглед мавье познатих места или области из коргх потичу збирке речи
разних скушьача СXVII
Речник 1
А 3
Б 218
 УВОД

1.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика обухвата савремено

речничко благо Срба и Хрвата. То је речник заједничког језика њихове културе
и књижевностп. Он је, истина, заснован на народном језику, али он обухвата и
традиционални језик свеколиког њиховог умног и материјалног развитка, изнесен
у штампаним делима њиховим почевши од XIX в. до најновијег времена. Тиме се
он одликује од свих досадашньих речника српскохрватског језика . Јер ни један од
њих у толикој мери не захвата традиционални књижевни и општекултурни језик
српскохрватски XIX и XX в., почевши од Доситеја и Вука, све до краја 1953 г. Са
там речницима везује Речник наше Академије и то што он обухвата и наш народни
језнк тога времена и савремени разговорни језик културних кругова наших народа.
Овај је Речник обухватио у целини и Вуков класични речник народног језика
(од 1818ј, 1852), затим је водио рачуна о оном делу великог речника Југославенске
академије знаности и умјетности у којем се износи грађа српскохрватског књижевног
језика од почетна XIX века до најновијег времена; он се тако исто користио и језич-
ком грађом изврсно обрађеног речника Броза и Ивековића (од 1901), нарочито њего-
вом богатом фразеологијом из дела Вукових и Даничићевих, затим речником Ри-
стића и Кангрге (1928), у којем је знатно застушьен .разговорни језик почетна
XX в., и, најзад, речником Бакотићевим (1936), уколико су то његова практична
обрада и мали обим допуштали.
Заслуга је свих ових речника и њихових саставл>ача што је Речник Српске ака
демике наука могао да обухвати овако богату грађу. Али, уствари, најглавнији извори
за овај Речник били су пространа штампана књижевност наших народа за поменуто
време и знатне Академијине збирке речничке грађе скупљене у народу, и пре и после
покретања рада на овом Речнику.
За сто и педесет година свога развита развио се у наших народа богато и врло
многострано језик целокупне наше културе. То је језик просветних, књижевних,
научних, етнографских и фолююрних дела, затим језик књижевности, администра-
тивне, политичке и државне власти, војних и уопште пословних дела, техничких
дисциплина и језик уметности и различних спортских грана. Све то улази у обра-
зованост наших људи, па према томе и у њихов речник.
Збирке народних речи скушьане су на позив и према упутству Академије у
различили крајевима наших народа и предате су на употребу Лексикографском отсеку,
VIII

а неке су од њих примљене и раније. Њих има око 250. Тим скупљањем речи у
народу шило се за там да се пронађу народне речи из народног живота, нарочито
оних његових одељака који нису довољно застушьени били у досадашњим нашим
речницима а нарочито у Вукову. Па ипак, иако је број таквих речи доста знатан
(он у збирци материјала Академијиних речи износи преко 500.000 листића), он
чини само мали део материјала или само додатак оној грађи која је скушьена из
штампаних дела опште културе српске и хрватске. Па и речничка грађа која се
појавила или засебно у језичким истраживањима, или уз њих, или како друк-
чије, а ушла је у овај Речник, не мења нимало поменути однос.
Из овога се јасно види општекултурни значај овог Речника. Својим залажењем
у различие кутке живота и радиности наших народа он никако не тежи да се њиме
замене терминолошки речници, толико потребил савременом социјалистичком ра-
звитку наших народа. То би знатно удило прегледности у њему и проширило би нео-
бично његов обим, не постижући ипак праву потпуност у том правду; али је било
потребно, с једне стране, да у овај Речник уђе оно што чини општу образованост или
општу културу наших народа, а, с друге стране, да и овај општекултурни део нашег
језика пригрли онај тип лексичких речи који најбоље одговара и начелима и духу
нашег народног језика.

Срби и Хрвати имају три основна наречја своја, штокавско, кајкавско и чакав-
ско. Штокавски говоре сви Срби и један део Хрвата; зато је тај њихов заједнички
дијалекат и постао њиховим заједничким књижевним језиком. Као што обично бшза,
сви говори штокавског наречја нису подједнако ушли у књижевни језик српско-
хрватски, већ, на првом месту, јужни и источни део његов (у јекавском и екавском
изговору) са цртама опште правилности књижевног Вукова језика; западни део што
кавског изговора није ушао као равноправии члан у књижевни језик, али је и он
унесен у овај Речник да би се и његови претставници лако сналазили у цртама књи-
жевног језика.
Према овоме, и савремена народна речничка грађа, на првом месту, из тих говора
ушла је у овај Речник, па и из свих осталих говора наших народа онда када су њихове
лексичке особине (по изразитости, необичности, свежини, сочности у обележавању
нарочитих појмова и ел.) то заслуживале, а нарочито онда када су добиле и примену
у књижевном језику.
И за чакавски и кајкавски дијалекат вреди подједнако да се и њиховим лек-
сичким цртама треба да богата наш ошпти књижевни језик када одговарају оним
општим начелима која су изнесена за савремену нову штокавску народну грађу која
се уноси у књижевни језик.
Држећи се општег принципа да се на један изговор речи, под којим се
износи главна грађа, упућују остали наши изговори, у овом је делу као такав
узет источни или екавски изговор, али је као потпуно равноправии са ньим унет
изговор јужни; западни је само на њих упућиван. О неопходним отступањима од
тога види ниже.
Одавде се види да ће овај Речник обухватити врло обилату грађу за потстицање
многих питања која се налазе у вези са језиком књижевности и културе наших
народа. То не значи да ће се ньегов основни карактер због тога изменити; не,
 IX

он ће, стојећи чврсго на темељима које му је поставио Вук Караџић, само по-
војвно утицати да се даље усаврши наш књижевни језик у складу са захтевима
наше културе.

Први потстицај да се отпочне рад на овом Речнику дао је Стојан Новаковић,

наш прослављени радник у области националних наука, академик и једно време
претседник Српске академије наука. Поводом стогодишњице рођења Бука Кара-
џића (26. X 1887 г.) Новаковић је упутио Академији посланицу под насловом
„Српска краљевска академија и неговање језика српског"1, која је прочитана на свеча-
ном скупу од десетог септембра 1888 г. У тој посланици Новаковић широко и врло
речито образлаже потребу издавања речника наше културе, говори о неким другим
академијама које су сличне послове радиле (уствари, о париској Академији и фло-
рентинској Асайепна с!е11а Сгшса) и даје упутства шта би све требало да уђе у наш
речник и како би требало да се он ради. „Не само . . . песници, приповедачи, прав-
ници, моралисти, историци и т.д. од Доситија на овамо што би се ималн узети у ред
извора, него и сви остали писци, у којих има прилога за попуну оне потпуности
речника по круговима језика, коју смо ми у овоме смишљању поставили као идеал.
И сами државни и политички синен ваљало би да се у извесној мери уврсте у исту
линију."2 Изнећу овде још неке Новаковићеве погледе који ми могу корисно послу-
жити за даље излаган>е. Новаковић је сматрао да би „властита имена свију врста,
тамне речи (као из загонетака) и сав речнику књижевног језика несродан материјал
требало изоставити из тога речника. . . На супрот томе фразеологији, гранању значења и
свему чим се природни опсег речника књижевног језика боље осветл»ава, вал>ало би дати
најпространије место" (Љ. 78). Он не заборавља, поводом пространости, да учини и једно
ограничение о броју примера: исто онако као што је рђаво имати мало примера, „чини
ми се да у истом правду може речнику удити и превелико мноштво примера" (Љ. 85).
Што се тиче избора речи, тј. обележавања онога што треба да уђе у речник,
Новаковић мисли да би то вал>ало да узму на себе „сами академици, и књижевници
потпуно поуздани да процене која реч, који обрт или начин говора немају недоста-
така по законима српског језика и могу ући у речник" (Љ. 84).
Што се тиче купљења речи у народу, Новаковић нарочито препоручује да се
не купи само оно чега нема у Вука, вен да се израде нарочита упитници према ра-
зличним врстама радиности, и то купи у народу, као што је чинила Румунска академија,
на чијем се раду у том правцу и засебно задржава (Из. 80—82). Наравно, он не забо-
рав.ъа ни народно песме као један од најглавнијих извора за црпењс грађе за језик.
Ако се тако поступи, а тако поступити треба, створиће се „пирамидална основа
за даљи развитак језика".
На ову посланицу Академија није одмах одговорила предузимањем рада на
речнику (вероватно, као што и сам Новаковић претпоставља, због сталних размирица
са Српским ученим друштвом, које су се завршиле тек 1892 г. познатим измирењем3, а
5 априла 1893 г. подноси Ст. Новаковић, који се тада налазио у Цариграду као

1 Штампана у Гласу СКА X, Београд 1888, стр. 87.

* Неговање, стр. 84.
' Исп. код мене, Посебна изд. САН, кн>. СХУ1, стр. 127—131.
 послании Срби^е на Отоманском двору, Академики предлог да се за отпочиаанье рада
на речнику установи Лексикографски отсек1. У том новом обраЬан>у Академики он
)е опомшье да )е н>ена „прва дужност, да у развиЬу )езика српскога сталне путове
обележи и пресудну реч изрече, где би се год у питан>има )'езика потреба такве
речи осетина" (Предлог, 3). Он сматра да Академики речник треба да обухвати
„све живе лексикографске стране данашн>ега каижевног, пословног и просветног
]'езика српског", под чиме он подразумева оно што ми подразумевамо под српско-
хрватским кнэижевним ^езиком.
Обухвата)'уЬи ]'едним погледом цео развитак тога ]езика, НоваковиЬ вели:
„Ко не зна да )е кшижевност, природним током ствари, створила у свима главним
облицима кн>ижевним )език српски на основу народнога, од прилике и ман>е више
онако како )'е Вук мислио и желео у почетку овога века?" (Предлог, 5).
Ставл>а)уЬи питаше : „шта да се чини за оно што )"е овога века на пол>у кньижевно-
просветнога )езика створено, а што ни)е ушло у план наших досадаппьих лексико-
графских дела" (Вукова и речника }угославенске академике), он одговара тако да
би се то могло применити и на данаппьи Академищн речник, и поред тога што су
после поменутих речника и други изашли (Броз-ИвековиЬа, РистиЬ-Кангрге и Бакоти-
Ьа): „Задатак новога Срйског Речника, ко^ега би израду имала да почне спремати
наша Академика, био би баш у томе, да исцрпе и да с нарочитом пажньом лекси
кографски обради баш ову другу страну рада на тековинама за српски народно-
кшижевни )език, а то учини више у кн>ижевно-лингвистичком него ли у научно-
лингвистичком правцу, да тиме у|едно збере и позни]им генераци]'ама као средство
к )ош )ачему напредовашу пружи сав рад нови)ега времена, рад ко)им се, управо,
)'едино народни |език и претвара у кн>ижевни". Он ту продужу)е: „Тиме би Ака
демика, по природно) задаЬи сво)0), извршила сво^у истори]"ску миси^у у образо-
ван>у )езика српскога, а среЬно и успешно извршегье те миси]'е имало би огромних
последица по свима кра|евима Словенскога 1уга" (Предлог, 5).
Иако би се данас могло много штошта и друкчи)'е реЬи и образложити, )'асно
)е да )е НоваковиЬ ово говорио поводом кованица, старих и нових поза^мица из
страних ]езика и ел.
НоваковиЬ говори у овом предлогу и о другим питааима о кощма )е простра
ннее говорио у Посланици, али се задржава и на техничким странама црпеша гра^е
и образованна Лексикографског отсека. За п, предлаже НоваковиЬ само академике
и дописнике.
Овог пута НоваковиЬ ]е остварио сво]'у жел>у: веЬ 12 априла 1893 г., одлуком
целокупне Академике, установл>ен )е Лексикографски отсек исюьучиво од академика
и дописника. У Отсек су ушли Ст. НоваковиЬ као претседник, а затим: Св. ВуловиЬ,
П. П. Ъор^евиЬ (заменик претседников), М. Ъ. МилиЬевиЬ, Л>. КовачевиЬ, Л>.
]овановиЬ и Л>. Сто)ановиЬ. Ме^утим, прави рад на прикупл>агьу }езичке гра^е
и организован^ тога посла отпочео )е тек 29 новембра исте године када су у та)
Отсек ушли и л>уди ко)и тада нису )ош били чланови Академике: Андра НиколиЬ,
Живко ПоповиЬ, д-р Ъор1)е С. Ъор1)евиЬ, први секретар тога Отсека, и Момчило

1 Степана НоваковиЬа Предлог Срйско] кралевско] академики да се отпочне кушьеае гра^е

за академи)ски Српски речник, и да се за та) посао установи у Академии Лексикографски отсек,
у Земуну 1893, из 1анора бр. 7. Страна 7 (4°).
ИваниЬ, ко)и )е ускоро постао секретар Отсека (заменивши рано преминулог
Ъ. С. Ъор1)евиЬа, 1898). Први састанак ко)им ;е отпочет рад на црпен>у граГ)е био
)е 24 ^ануара 1894 г.

Момчило ИваниЬ углавном )е руководио радом на скушьаньу гра!)е за Речник

од 1894— 1916, управо до сво)е смрти. Он )'е 1913 г. издао ]'едан оглед тог
Речника1 у коме )е, укратко, изнео принципе свога рада. Као што )'е било при
родою, он се, углавном, придржавао оних принципа ко)е )'е у поменутим списима
износио НоваковиЬ. Па ипак има и отступаша у томе што )е ИваниЬ сматрао да у том
Речнику треба да буде и „везе истори]ске и светлости" према ратуем сташу нашег ]'е-
зика, па )е црпао гра^у и из неколико главних кн>ижевника средаег доба покра]"инских
гаьижевноста (А. КачиЬа-МиошиЬа, М. А. Рел>ковиЬа, КанижлиЬа и др.). О овоме
НоваковиЬ не говори ни у сво)о| Посланици ни у Предлогу. По самом принципу овог
Речника, у н>ему се не може узимати никаква историска гра!)а, нити ради везе са
нсториским развитком )езика нити ради бол>ег об]'ашн>еньа речи. Зато што то ни^е
било потребно речнику савременог кшижевног )езика, и зато што то, ако )е могло
бита довол>но за везу, ко)а у оваквом Речнику ни)е потребна, за „светлост" свакако
гаце могло бита довольно. То )е одавало да ИваниЬ тце довольно дубоко схватио
карактер Академищна речника. Затим да поменем и сувише уздржл>ив став према
хрватским писцима. Он вели да )е црпена гра!)а само „из неколико, тако1)е, главни)их
и за ова) посао од вредности, нови)их хрватских кньижевника, употребл>ених с опре-
зношЬу и обазривошЬу, из разлога добро знаних, — сва остала речничка гра^а углав
ном )е из юьижевних научних дела, као и из пословних списа, у копима се обелода-
нъу^е садапиьи српски кшижевни и пословни )език". Оволико ограничаваше дела
хрватске кн»ижевности несумаиво ия)е имало места. ИваниЬ )е додао )ош )едну ствар.
На кра)у тумачеаа речи у напомени после главне обраде речи (у „белешкама") да)е и
тумачен>е латинско, немачко или француско „уколико наша речничка юьижевност
тога пружа у речницима новога кшижевнога доба" (VI). Мислим да )е о в а к о
даван>е иностраних тумачеша речи и незгодно и неправилно ]'ер се значена не тумаче
непосредно према оном делу текста уз ко)и какав страни израз приставе, веЬ се на
кра)у да)е нешто као потсетник. А да ли Ье они ко)и наш )език не зна)у увек пра-
вилно употребити та тумаченьа, — о томе се ни)'е водило рачуна.
Да би одговорио потреби купл>ен>а речи у народу, о ко)0) )е у свор) Посланици
НоваковиЬ, као што смо видели, исцрпно говорио, Лексикографски )е отсек, „веЬ
првих година сво|ега рада, саставио Позив и Уйушсшво за куй/ьен>е речи йо народу
(Београд 1899), штампано прво у службеним Срйским новинама, а из ньих одштампано
и разаслано по свем српском народу лицима, од ко)их се могло надата повол>ном од-
зиву". О ово) акцией говориЬу ниже у оделжу о Академи)'иним збиркама народних
речи (в. ниже одел>ак 4).

1 Под називом: Штампа се као рукопис, огледно издан,с бр. 1 „Српски речник кгьижевнога
и народнога )езика по материалу Лексикографског одсека Српске крал>. академике. Израдио Мом
чило ИваниЬ, секретар Лексикографског одсека. Ша.ъс се на преглед и оцену г. г. академицима
и стручн>ацима, Београд 1913, XII +1+24. 4°.
XII
На позив стручн>ацима да даду сво)е мшшьеше О овоме Огледу Одазвао се Т.
МаретиЬ1, и сам у то време веЬ неколико година уредник великог речника 1угосла-
венске академике. МаретиЬ замера ИваниЬу на преопширности и „заюппье" Српску
академи)'у да не допусти да цео Речник има више од четири юьиге. Он не би никако
хтео да ова) Речник достигне по бро)у юьига гломазни речник 1угославенске академи)е.
Мислим да )е у томе МаретиЬ претерао. Никако се не би могао на основу тадаипьег
материала Лексикографског отсека ни очекивати толики обим Речника. Момчило
ИваниЬ поминье у свом Огледу, према извешта)у од 1911 г., у Академи)ином Годи-
циьаку (стр. 203) да )е тада лексичке гра1)е, црпене ко)е из юьига ко)е из народа, било
свега 1,370.438 листиЬа. У та) бро) ]е ушло и око 200 збирака доби)ених из народа
и велика збирка Владана Арсени)евиКа ко)а ^е сама имала 265.928 речи. Да се о вели-
чини целог Речника суди, био )"е недоволен Оглед ИваниЬев.
Напослетку, МаретиЬ замера, с правом, што се у називу Речника не нала-
зи и име хрватско. То се толико и само по себи разуме да нам ни)е потребно на
том се дуже задржавати, али )'е Иваник то урадио зна^уЬи колико )е мало хрватских
писаца унео у Речник. МаретиЬ чини и друге, ситни]'е замерке (нарочито помин.е
очигледне грешке у акценту и др.) тексту ИваниЬеву. Ту би се могло учинити )ош
знатно више замерака, али мислим да су горн>е замерке МаретиЬеве на)знатни)е.
Ми Ьемо се ^ош мало зауставити на карактеристици овог знача)ног раздобл>а
у развитку нашег Речника.
Овде Ьемо додирнути )ош два пита&а: о онима ко]'и су вршили биран>е речи
из текстова и о исписивачима речи, а одмах затим о избору кшига ко)е су послужиле
за ва^еше речничке гра^е.
Мислим да )е први посао на)бол>е ура^ен. Истина, ни;е се десило оно- што )е
желео НоваковиЬ, да само академици и искусни кшижевници раде та) посао, али ако
узмемо редом оне ко)'и су подвлачили веЬи бро) юьига, добиЬемо овакав низ лепих
имена: д-р Ъор1)е С. Ъор^евиЬ (30 юь.), акад. П. П. Ъор1)евиЬ (67 кн..), проф. Мом
чило ИваниЬ, секретар Лексикографског отсека (462 юь.), секретар Велике школе
Живо)ин ДачиЬ (55 юь.), проф. Коста МиленовиЬ (10 кн..), акад. 7ован Жу)овиЬ
(24 кн..), проф. Стеван ДавидовиЬ (41 кн..), проф. Драг. КостиЬ (63 кн..), проф.
}аша ПродановиЬ (21 юь.), кн>ижевник Милорад М. МитровиЬ (10 кн..), проф.
1ереми)а ЖивановиЬ (41 кн..), проф. Мита ЛукиЬ (13 кн..), Малиша РадовиЬ, писар
Академи)'е (106 кн..), проф. 1анко ЛукиЬ (48 кн..), проф. Божидар ТомиЬ (11 кн..)
и проф. Никола Ъ. НиколиЬ (18 кн..). Сем наведених, било их )е )ОШ известан бро)
ко)и су подвукли маньи бро) юьига. Сви горенаведени л>уди били су одлични струч-
и>аци )езички или су се одликовали у сво)'им струкама из ко)их су и бележили речи.
Па и Малиша РадовиЬ, вредни многогодиппьи писар Академи)ин, ко)и )е познавао
)естаственичке науке, извештио се у горшем послу )ер )е из толиког истог бро)а
юьига (106) ко)е су друга обележавали исписивао речи.
Да су ови обележивачи речи добро извршили сво) посао, види се по томе што
су Академищни сарадници у нови)е време утврдили да )е само у малога бро)а обе-
леживача из тога времена требало поново прегледати юьиге ко)е су они исцрпли.

1 К)естк 5гр?ке акайетце, пар1зао <1г. Т. Магейс, Ь^еЮрхз ]А213, 28 «V., 1914, и 2аегеЬи,
«г. 120—128.
 XIII
За исписиваче се не може рећи да је њихов посао тако добро урађен. Њих је
било за поменуто време 98, дакле три пута више него оних што су обележили речи.
Међутим, ако је разноврсност грађе купљене за Речник тражила разноврсне струч-
њаке (физика, хемија, геологија, минералогија, математика и ел.), преписивачи су
могли бити исти. Овде су међутим узимани све нови. Иако се гледало да преписивачи
буду са извесном стручном спремом, листићи се нису проверавали одмах, да би се
могли одабрати само добри радници за ове послове. Зато је целокупна ова грађа,
од листића до листића, морала бити прегледана доцније. То је однело Академијиним
сарадницима проф. М. М. Поповићу и проф. Влад. Радојевићу више година на-
порног рада. Мислим да неће бити наодмет да поменем да се међу исписивачима
налазе и позната имена Стевана Нешића, Живојина О. Дачића, Маринка Станојевића,
Јована Скерлића, Миодрага Ристића, Радоја Домановића, Јаше Продановића, Уроша
Петровића, Глише Елезовића, Милоша Московљевића и многих других. Највећи
број књига, 149, исписао је Радован Врачарић.
Напослетку коју реч о избору књига које су за Речник употребљене. Већ је на-
пред поменуто, према речима М. Иванића, да је мало књига употребљено од хрватских
писаца; али, уствари, употребљено је мање него што би се по тим речима очекивало.
Ако изоставимо дубровачке писце који су ерпскохрватски, затим покрајинске писце
XVIII в. који не иду у овај Речник, остаје Петар Прерадовић. Од осталих је узет
Иван Мажуранић (Смрт Смаил-аге Ченгића) и К. Ш. Ђалски (Под старим крово-
вима); и једно и друго дело по ћириличким издањима. Међутим у приповеткама „Под
старим крововима" (издање СКЗ) толико је језик мењан да више није ни језик Бео-
града ни Загреба. Дакле, може се рећи да у овој грађи хрватска књижевност отсу-
ствује. Што се тиче осталих књига, ако извршимо њихову поделу у групе, видећемо
да су у знатном броју заступљене све важније гране културног живота. Од 1280 дела
иду у лепу књижевност 502; остала се дела могу поделити у 22 групе од којих нај-
већу чини етнографија (етнологија и фолклор) са 109 дела; затим иду остале групе:
народно умотворине, речници, биографије, историја, естетика и уметност, етика и
морал, педагогија, религија, филозофске науке, географија, путопис, политички
и социјални списи, право, привреда, медицина (и санитет), природне науке, мате
матика, финансије, војска, саобраћај, календари. Та грађа би могла и према односном
броју књига задовољити. Прегледана су и 32 часописа, и из њих је поцрпена грађа из
великог броја састава, од 350 различитих писаца. Међутим грађа из дневних листова
није црпена, али је то урађено доцније за велики низ година.
Још морам приметити салю једно: да је ова грађа остављена у потпуно необра-
ђеном стању; у општи азбучни ред стављена је тек која стотина књига (тј. њихови
исписани листићи), а огромна множина књига убачена је само у слова а, б и в, а остали
листићи распоређени су или по азбучном реду речи једне књиге или по странама књига.
Ја ово говорим због тога да се види : колики је посао био остао још да се уради, што
је и учгаьено у другом периоду рада на овом Речнику.
Момчило Иванић учинио је и на скушьаньу грађе и саставл>ању Речника, као
што се из показаног види, оно и онолико колико је највише могао, што није било мало.
Он је на Речнику радио око 22 године и нашао се на том послу онда кад га у довољној
мери нико друга није лгогао заменити. Његов Оглед није задовољио наша очекивања,
а смрт га је омела да покаже да ли би дефинитивни текст Речника поправио утисак
вьегова Огледа. 1915 г. умро је Ст. Новаковић, главни иницијатор Речника и савет
XIV

ник ИваниЬев, а 1916 г. и сам ИваниЬ. Ратне године, окупаци)а земл>е до кра)а 1918
г., затим друге тешке прилике и у земл>и и у Академики нису давале могуНности
да се дело ИваниКево стварни)е продужи пре 1925 год.

Велики )е бро) сакупл>ених речи изван Лексикографског отсека, ме1)у ко)има

и знатан бро] драгоцених прилога, тако да се може реКи да су Позив Академи)ин
и н>ено Уйушсшво за куйлеле речи йо народу у знатно) мери имали успеха, и што се
тиче бро]а сакушьених речи и н>ихова квалитета. Али пре него што пре!)ем на поме-
нуто Академи)ино обраКанье л>удима да )'о] помогну, да поменем збирке речи ко)е
су биле у Академики пре поменутог Позива и ко^е су скушьане без утица^а вьена
Упутства. Уосталом, за многе збирке тешко )е утврдити да ли су се шихови саставллчи
служили Упутством. У сваком случа^у, Академи)ин Позив и ньено Упутство пооштрили
су вол>у у многих да купе речи по народу и шал>у их Академики.
У збирке ко]'е су претходиле Позиву и Упутству од 1899 г. иде д-ра Вас. Ъе-
риНа — Додатак Вукову речнику (велика збирка речи ко)"у )е В. ЪериЬ спремао за
Академику), затим збирке речи: }ована )овановиЬа Зма)а из различних кра^ева, а
поглавито из Во)водине, прва од око 6.000 р. ко)и )е бро) увеЬан у току потоших пет
година на 8.225; Новака РадониЬа, познатог уметника тога времена, од 6.684 речи
из Бачке, ко]у )е Матица српска уступила Академики на употребу, из Босне и Хер-
цеговине богослова Луке Гр1)иЬа-Б)елокосиЬа збирка од 4.000 речи, Миленка
ВукиЬевиЬа из Шумади)е и других кра^ева (Ужичког округа и Мачве) од 800 р.,
Светозара Мл. Ба)иЬа из Баната (844), Вел>ка Радо)евиЬа из Босне и Херцеговине
(500), ]ована СреЬковиЬа, учител,а из Левча (1.111). Из свих тих збирака наводе се
угледни примери у Упутству (стр. 23—30). Из тога времена има )ош по ко]а знатни)а
збирка по бро)у речи. То )е велика збирка од 11.345 р. проф. П. М. ПоповиЬа из
Црне Горе и западних кра|ева — по вредности забележене гра^е врло не^еднака.
На]'веЬа збирка приватних лица, ко]а )е Академики пристигла 1900/1901 г.,
)есте Владана Арсеньевича, професора Српске учител>ске школе у Карловцу, пре-
минулог крадем 1900 г. Ту )е збирку послао Академики Петар Л. РатковиК (5/18. XII
1900.). Како та драгоцена збирка и по бро)у листиЬа и по своме знача)у претставл>а
резултат двадесетогодинпьег скугоьачког рада Арсениз'евиЬева, морам ее на н>0) мало
задржати. }а ода^ем велико признание Владану Арсени)евиЬу ко)и )е ово сво)е дело
наменио Академики. У нашем Немо се Речнику често срести са шеговим именом!
Влад. Арсени^евиЬ1 )е од 1881 г. до смрти сво)е прибирао речи за сво)е дело
о нашем народу ко)е )е намеравао да састави. Он )е преко помагача купио фолклорну
гра!)у у народу (од ко)е )'е )едан део послао раните Ъ. ДаничиЬу). Речи )е вадио из дота-
дашн>их речника (Вукова, }угославенске академике, Ъ. ПоповиКа, СтулиЬева и Волти-
цина) и веЬином из штампаних извора. Све )е листиЬе поделио у две велике групе:
Основни речник (са 119.544 р.) и спешп'ални оделщи речи (146. 384) у XXIV оделжа
(животише, бил>е, минерали, имена, презимена, надимци, имена места, ту!}е речи,
светачка година, метеорске по)аве, митске претставе, породице, занимайте л>удско
итд.). У специ]алне одел>ке уносио )е из општег, исто тако као што ]'е и из специ^алних

1 В. Годишаак за 1900 г. (кн.. XIV, 1901, стр. 289—297).

 XV

одељака уносио у општи. Увек је било речи које су се налазиле само у једном од тих
оделлка. Приличан број речи он је и лексички обрадио.
Иако је овај речник био снреман за други цил>, а не за онакав речник какав
је Академијин, било је врло корисно добити овако богат материјал који је у
најразличнијим правцима помагао започетом раду у Академији (и кад је давао
тумачење и објашњење речи, и кад је само наводио речи без икаквих тумачења, и кад
је давао пр1шере из текстова које је сам вадио и, најзад, разноликошћу интере-
совања итд.).
Али је Академија почела добијати са најразличнијих страна и мање или веће
збирке речи или само прилоге са којом стотином или десетином речи. Таквих скупљача
је било 197 из најразличнијих редова, а највише од учитеља и наставника средње
школе. Свега је било у тим збиркама око 400.000 листића. Листићи су сви проверавани
и примане су само оне речи којих није било у Вукову речнику или речнику Југосла-
венске академије. Тако је стајало и у Позиву и Упутству од 1899 г. А у Упутству
тражило се да се забележи место употребе речи, тачно значење, акценат, облици
речи и донекле њихова употреба, гласовне и дијалекатске особине. Сем тога, уредници
овог Упутства, следујући савету Ст. Новаковића, обратили су пажњу у 99 тачака
на речи по групама предмета и појава („1. Које се мање познате речи употребљавају
за означење климата и годшшьих времена (зиме, пролећа, лета, јесени), као и појава
на води (реци и мору), кад је мирна и узбуркана?"; затим у даљим тачкама: географски
називн, називи за минерале, фигуре узете из лшнералног света, за вегетацију биља,
за делове биљака, за шумско дрвеће, шумска земљишта, о подизању шуме, шумској
паши, о воћу, о ливадама и нашњацима, о врстама земљишта, справама и ел., о рад-
шалш у градини итд.). Али, додавало се на крају, ако скупљачи знају за речи чија
значења нису обухваћена наведеним питањима, — треба и њих да саопште. Затим
се допуштало да сваки скугоьач одговори на она питања на која хоће или може.
Тако је већ унапред допуштен и одговор и само на понешто. Позив и Упутство пот-
писали су заменик претседника Лексикографског отсека П. П. Ђорђевић и секретар
Момчило Иванић (31. XII 1898.). х Једна од највећих збирака речи примљених после
тога времена била је Андрије Јовићевића, учитеља из Црне Горе (18.747 р.) и Ђ.
Николајевића, из Далмације и Херцеговине (18.075 речи) — свака од њих око трећине
Вукова речника. Међу њима има и слабијих збирака, као што је учитеља Јована
Борјановића, из Босне и Херцеговине, Хрватске и Срема (12.000 речи). Затим иде добра
збирка речи Милана Влајинца, студента, из Врања и околине (8.000 р.), Тодора Ди-
мнтријевића, телеграфског приправника из Врања (6.695 р.), Јована Воркапића,
професора из Баније (5.148 р.), Милана Обрадовића, новинара из Бјеловара (5.010 р.).
После ових крупних збирака има збирака између 1.000 и 4.000 речи (34); нај-
зад, највећи део збирака (знатно преко 100) има испод хиљаде речи. Међу њима
има и врло драгоцених. И ту су сабирачи речи најчешће учитељи, али има и свеште-
ника, професора, лекара, студената, гимназиста, па чак и земљорадника (напр. Бран.
Н. Павловић, земљорадник, са 1.221 речју из Ужичког округа и Манојло и Мојо
Хрваћани, економи из Дубице, са 2.789 р.), или, уопште, људи или жена из народа
(Марина Косановић Тесла из Хрватске са збирком од 1.536 р.). Од књижевника по
слали су тада збирке речи Светозар Ћоровић из Херцеговине (1.080) и Ђорђе Нато-

1 Штампанн су 1899 г.
XVI

шевиЬ из Срема, Баната и Срби)*е (1.358). Зато можемо слободно реЬи, као што )'е
напоменуто, да су Акаделш]"ин Позив и н>ено Упутство имали озбил>не резултате:
потстакли су да се доби)е знатан бро| речи из народа. Само не треба мислити да су те речи
дате увек у беспрекорном облику и према акценту и према значен>у. Не, оне су често
само сирова гра^а. Али и тада )е она била од користи )ер )е упуЬивала на то да се
дотична реч да у потпуном облику или бар да се за кьом може далье трагати. Од
оваквог начина прибираша речи у народу ни)е се могло ништа више ни очекивати.

Видели смо како се рад на Речнику угасио смрНу Момчила ИваниЬа 1916 г.
За време аустро-немачке окупашф Срби^е (од 1915 до 1918 г.), када )е на]веЬи бро) ин-
телигенщф био или на борном пол>у или изван земл>е, ни)'е се могло ни очекивати
продужеше тога рада; али веЬ 1920 год. помигшьа се на н>егову обнову. Обнавл>а
се Лексикографски отсек, у ко)и улазе Л>убомир Сто^ановиЬ, Л>убомир ]овановиЬ,
А. БелиЬ; од споляпльих сарадника узима се Радован КошутиК и X. БариЬ; проф.
1ереми)а ЖивановиЬ ]е упуЬен на рад у Отсек, а А. БелиЬу поверено )е руково!)ен>е
целим послом.
Целокупни материал затечен ;е у таквом станьу да су прошле ]ош три године
пре почетна систематског рада. Вал>ало )е све прегледати, одредити послове и начин
како Не се они обавл>ати. Ни нови чланови Лексикографског отсека, ни 1ереми)а
ЖивановиЬ нису показивали великог интересовагьа да се енергично настави рад.
Кн>иге су подвлачене, нове су бивале набавл>ане, листиЬи проверавани, састав-
л»ани су различии спискови. Али све ]е то требало из основа продискутовати, оценити
и дати правде дал.ег рада. 1923 г. марта месеца (28. III) ступио )е у Лексикографски
отсек проф. Миливо) БашиЬ, ко)и )е показао и више познаваньа посла и више инте
ресована, а било ^е нешто (1—2) сарадника ко^и су исписивали речи из юьига са
обележеним речима. Али )"е М. БашиЬ остао свега до кра)'а 1924 год.
Зато )е претседник Отсека А. БелиЬ узео на себе да, уз помоЬ л>уди ко]И су у
Отсеку радили, свестрано испита цео материал, и по суштини и форми, и предложи
корените измене у целом раду. ВеЬ 1924 г. Отсек се свео свега на два члана, Любо
мира Сто)ановиЬа и А. БелиЬа, а за техничког секретара поставлен )е проф. Мирко
ПоповиЬ, ко|и )"е у то) функцией остао готово пуних десет година. Уз Мирка Попо-
виЬа био )"е 1925 год. )едан помоЬник (са прекидима), а од 1926 год. ради стално као
аегов помоЬник проф. В. Радо^евиЬ, ко)и на том положа)у оста^е до кра]а 1933 год.
На овом месту морам одати признаке огромном пожртвовном раду и секре
тара Мирка ПоповиЬа и шегова помоЬника Влад. Радо]*евиЬа. За н>ихово време рада
добро ]'е и солидно одре^ена основна гра^а нашег Речника ко)а )е, наравно допушена
и поправл>ена, послужила и данас за саставл>ан>е Речника.
ВеК 1924 г., од почетна рада Мирка ПоповиКа, дискуту^е се о обимном раду,
траже се три стручна техничка секретара, два помоЬника и десет до петнаест испи-
сивача. Разращу)с се потанко нов план рада и расправлю се о новим методама рада.
Утвр^е се да су потребне знатне поправке. Пре свега морало се преузети прове-
раваше свих листиКа (око 1,000.000) ко)и нису били дефинитивно убачени у општу
збирку речи и извршити шихово поправляйте. То }е врло велики посао и н>ега су
извршили, поред других послова, Мирко ПоповиЬ и Вл. Радо;евиЬ (на сваком ли
 XVII
стику шиховим шифрами то )е обележено). Од 1925 год. отпочшье редовни рад
ко)и )е тра)'ао за време целог овог периода. Пристигао )е и извешта) долепотписаног
о целокупном досадашн>ем раду (на 126 страна) са напол^енама о будуьем раду. Било
)е )асно да се нарочита пажаа мора посветити у овом правду:
1) да се Речник попунн градом из хрватске кн»ижевности;
2) да се листови и часописи прегледа)у и из ньих систематски (т). за време це-
локушюг тра^аша од почетна XIX века до данас) покупи потребна гра^а;
3) да се провере сви досада исписани листиЬи и они ко)и се сада буду исписи-
вали, уколико )е то могуйе (т). ако нису раните уазбучени) и да се сви после тога
уазбуче;
4) да се стално увейава гра!)а из нових шьига, а раните подвучене кн>иге стално
испиту)у да ли су правилно подвучене;
5) да се примату нове речи сакушъене у народу.
Неке од ових послова (убацивавье, преписиван>е и ел.) вршили су сарадници
у нез'еднаком бро)"у (4—5 годишнье) и награ^ивани су према ура^еном послу. Подвла-
чен>е речи, нарочито у листовима и часописима, вршили су сами стални сарадници
у Отсеку (Мирно ПоповиК и Вл. Радо)евиЬ), али се велики бро) кнлга за подвлачеше
(исп. ниже) давао изван Отсека. Ме1)утим верификоваше листийа, и рани^их, ко)и
иду у много стотина хшъада, и нових ко)и су придолазили, вршили су технички секре-
тар и аегов помойник. Посао )е био добро упуЬен и разви)ао се правилно.
Кра)ем 1933. напустио )е рад у Отсеку Вл. Радо^евий, а кра)'ем 1934 г. и Мирно
Поповии. За време ньихова рада знатно )'е увеЬана лексичка гра^а; у великим разме-
рама убачена )е гра^а из збирки речи (убачена ]е тако^е збирка Арсени)'евийа, цео
речник Ристипа и Кангрге и др.), а примл>ене су и нове збирке речи ко)е су имали они
тако^е да прегледа)у (неколико збирака Мо)е МедиКа, Ъ. Милипа, В. Мило)евиЬа
и др.); поново )'е прочитан и избележен знатан бро] раните читаних кшига.
Године 1933. ступио )е (1 . VIII) у Отсек и д-р М. С. Московл>евип и почео радити
оне послове ко)е су радили стални сарадници Отсека. Кра)ем те године дошао )'е М.
Московл>евиЬ на место Вл. Радо^евиЬа, а кра)ем 1934. он ;е заменио као технички
секретар оболелог Мирка ПоповиЬа. Почетном 1935. (управо 1. 1) ступила )е у Отсек
као стални сарадник и Исидора СекулиЬ. Они су продужили с успехом рад на утвр-
Ьеним путевима. Састав исписивача мен>ао се, стално су долазили све нови студента
Филозофског факултета са групе ерпскохрватског ^езика (3—6 годиппье). Првог
ма|а 1938. ступио ]е у Отсек Драгутин КостиЬ, а 2. II 1939. престао )е радити у Отсеку
д-р Милош С. МосковллвиЬ, ко)и ]е октобра 1938. поставл.ен за професора Више
педагошке школе у Београду. НЬегово )е место (од 7. II 1939.) у Отсеку заузео М. Ивко-
виЬ. Они су продужили рад у Отсеку и 1940 год., када се, почетном 1941 г., окупаци-
)ом Срби)'е, завршава ова) други период у раду на Речнику наше Академи]'е.
У извешта^у за ту годину сто)и да )е прочитано и подвучено: 43 кн>иге и 36
годишта листова и часописа (са 1.035 шт. таб.); уазбучено )е 357.000 листиЬа.
Сматрало се да )'е било 3,038.453 проверена листика, непроверена 38.122,
свега 3,076.575. Наравно, ова се цифра може сматрати само приближном пошто се до
нье ни]'е дошло непосредним бро)ааем, но додаваньем на рани)'е суме. Цела )'е та гра!)а
била еврстана у ове групе: а) убачене речи за време рада М. Иванийа, б) убачене и
проверене речи за време другог периода, в) азбучно уре^ена Арсени)евиЬева збирка
и г) збирка народних речи из осталих збирака Академи)иних народних речи.
XVIII

Из овога се вида да )е лексичка гра1)а према оно) из првог периода више него
удвостручена. За ово )е време читало и подвлачило кньиге 38 л>уди. Од н>их ^е на)веЬн
бро) прочитао Мирно ПоповиЬ (203), Миливо)е БашиЬ (158), Драгутин КостиЬ (120),
д-р Исидора СекулиЬ (114), Влад. Радо)*евиЬ (89), Милош ИвковиЬ (89), д-р М. С.
Московл»евиЬ (75), д-р Радомир АлексиЬ (62). Од осталих салю }е неколико прочитало
и избележило 10 или више од десет кшига (Де)ан ЛапчевиК 33, Божидар ТомиЬ 30,
Милета 1акшиЬ 31, Зорка 1акшиЬ 22, д-р Никола МирковнЬ 17, Мил. КостиЬ 15,
Или)а ЛалевиЬ 14, Драг. ВасиЬ 13, )ереми)а ЖивановиЬ 10, }ован ЖурвиЬ 10, Петар
Булат 10, Никола РончевиЬ 10); остала половина учесника у овом послу (управо н>их
18) прочитала )е и обележила ман>е од 10 кшига (д-р Данило ВушовиЬ 9, д-р X. БариЬ
9, }ован РадуловиЬ 7, Радосав БошковиЬ 5, остали 1 —4).
Исписивача )е било за ово време 87. Само ]е мали бро) исписивача исписао знат
ней бро) кшига (Милица ТодоровиЬ 127, Миливо)'е УрошевиЬ 61, Ъор1)е РашовиЬ 45,
Даница Кончар 52, 1ули)а ШишковиК 37, Зорка М. }акшиЬ 30, ^лисавета Радо)ловиЬ
29, Весна Диздар 25, Мари)а ПоповиЬ 24, Нада СениЬ 22, Станка Тркул>а 21, М. С.
Московл>евиЬ 21, Витомир У)чиЬ 18, Милета ^кшиК 16, Даринка Ранков 16, Слобо
дан ДиниЬ 16, Лепосава МихаиловиЬ 15, Емил СчавниЬ 14, С. МарковиК 13, Ксени)а
^ремиЬ 12, 1елена МатиК 12, Славко МиднЧ 11, Данило На1)ов 11, Сто)анка Узелац
10, Радойшр АлексиЬ 10, Мил. А. КостнК 10; остали има)у испод десет кн»ига).
Уопште узевши, ова) рад п распоред учесника одговара онол\е из ирвога периода.
За време овог периода, тако богатог унутранпьим радом, примл>ено )е свега 19 збирака
речи сакупл>ених у народу. Али ако издво]имо мве збирке: Душана Мар)ановнЬа,
директора гимнази)'е, под називом „Збирка турских и других источшачких речи"
(16.482), из ко)е ]е примл.ено свега 1.934 речи, а остало )'е било познато, и Мано)ла
Бубала Кордунаша „Речник необичних народних презимена", онда нам оста) у ове
збирке: седам збирчица речи (махом из Во)водине, али и из других кра)ева), свега
2.829 р., Маринка Стано)евиЬа, професора, две збирчице, махом из За)ечара, алп и
из других кра)ева (свега 396 р.), Ъире МилиЬа, проф. у пензи)и, две збирчице (свега
774 р.), Светозара М. Ба)иНа, учител>а (950 р. из Баната), Во)ислава Мило)евиЬа,
генерала у пензи)и (1.368 р.), д-ра Миленка ФилиповиЬа, доцента Универзитета
(422 р. из Босне око Високог и од Галипол.ских Срба), Ъор1)а ЛопичиЬа, професора
(626 р. из Црне Горе), — то )е све. Све су те речи савесно прегледане, испоре!)ене са
Вуковим речником и речником 7угославенске академи)е, оцешене према значешима,
и тек после примльене.

б.

У први мах за време окупащф остали су у Лексикографском отсеку А. БелиЬ

и техн. секретар М. ИвковиЬ. Неко )е вре.ме радила и И. СекулиЬ и, до 1944 г., Драг.
КостиЬ. Кра)ем 1943 г. поникла )е иде)а да се — због опасности од бомбардоваша —
лексичка гра!)а премести из Академи)е у трезоре Народне банке, и то )е дефинитивно
ура^ено 9— 10 фебруара 1944 г. Народна банка радо )е пристала да прими гра!)у, али,
са сво)е стране, без икакве обавезе.
На стално навал>иванье Министарства просвете окупационе Владе отпочео )е
рад на Огледно) свесци Речника, за ко)и су, поред старих сарадника, примл.ени и нови.
О томе нас исцрпно обавештава Предговор огледа ко^и )*е после тога саставл>ен.
 XIX

А. БелиЬ, ко]'и )е био удал>ен из Академи]е 3. XI 1941., ни)е могао учествовати у

том раду. Прво) седници (3. III 1942.) редакщф, ко)'а \е имала да руководи овим
пословима, присуствовали су д-р X. Барий, новопоставл>ени руководилац целог
посла, и новопоставл>ени чланови: кшижевник Сима Пандуровий, д-р Радосав Бо-
шковий, д-р |ован Вуковий, поред чланова Лексикографског отсека Исидоре Се-
кулий, М. ИвковиЬа и Драг. Костийа.
После кратког времена изашла )е из Отсека И. Секулий, а за н>ом и М. Ивковий.
Исидора Секулий била )е одре^ена да за)едно са Симом Пандуровийем одре!)у)е дефи-
ници^е значеша речи, а када се Секулий повукла, на дефиници)ама су радили и Миодраг
Лалевий и Загорка Михаиловий, а стално, за све време, д-р Радосав Бошковий. М.
Ивковийа, коме )е, за|едно са д-ром ]. Вуковийем, поверена била акценатска страна
Речника, заменио )е, после ньегова одласка, д-р Р. Бошковий. Како )е и д-р X. БариЬ
морао бити ослобо^ен од свога организационог и административног посла, то )е и та)
посао преузео д-р Р. Бошковий, ко)и ]е тако на сво)им плеКима понео на)вейи део
рада. На неколико месеци после започетог посла редакщф )'е добила осетну помой у
К. Тарановскои.
Опште руководство ]'е последнье седнице редакци)'е држало само са Р. Бошко-
вийем, ). Вуковийем и К. Тарановским. Они су и написали Увод у оглед, и то
Бошковий тачке 1 —3, Вуковий четврту и Тарановски пету. Ревизи)у огледа читао
)е )ош д-р ]ован Радуловий, а као стручньаци ко)'и су помагали редакцией помшьу
се: Добр. Миленковий, Душан Сто)ииевиЬ, Синиша СтанковиЬ, Мило)"е Видако-
вий, Свет. ПашЬан-Ко)анов, Во)ин ГлигиЬ, Вилоти)е Блечий и Антошф ЛазиК.
Предговор носи датум 2. II 1944 г.; али, уствари, та; оглед )е остао до осло-
бо!)ен>а у коректури. Оглед носи наслов: Српска крал>евска академика. Речник
српскога кшижевног и народног )езика. Огледна свеска (глава—глеце), Београд
1944. Штампа Државне штампари)е, 4°, у два ступца, ' XXXVIII +58. Ова] Речник
има век поменути Предговор (III—VIII), затим Увод (IX—XIX), Употребл>ене
изворе (XXI—XXXVII) и Скравенице (на )едном листу). Сам текст Речника износи
од 3—58 стр.
Дайу кратку карактеристику ове Огледне свеске да се вида да она претставл,а
озбшьан труд далеко изнад Огледа М. Иванийа, о ко)ем )е напред говорено.
У Уводу, у прво) тачки, Р. Бошковий констату)е да су у текст ушли многи при-
мери ко)их у гра!)и нема, што )'е потекло од редакпице. Затим, одре^у]уйи какве )е
врете ова) Речник, он вели да )'е он по природи сво)о) — лингвистички : по облику
}е то инвентар речи (без кньижевних „хапакса" и т.зв. „кньижевничких актуализаци)а"),
а по садржини : лексикографска анализа са нарочитим обзиром „на стилистичку атмо
сферу наше )езичке данапиьице". Али мало ниже ипак вели да су понеки „хапакси"
ко)е штити ауторитет писца, )езичка потреба или вредност речи примл>ени у Речник.
Што се пак тиче „каижевних актуализащл'а", он сматра да су оне сувише индиви-
дуалне. Но, може се приметити да су сви примери по)единих писаца индивидуални
и да се без таквих примера не може дати ни „стилистичка атмосфера данашн>ице"
ни )учерашшице нити и)'едног другог времена.
Можемо се у потпуности сложити са писцем тих редова када рече да )е лингви-
стичка концепшф главна одлика овог Речника, и по одабирашу гргфе, и по начину
XX

одре!)ива1ьа значеша, и по начину ре1)ан>а значе1ьа, и по стилистичко)" иерспектави,

и по граматичко) перспективи, и по критери^умима „по копима су пропуштане по)е-
дине граматичке категори|е", и по свему другом. Много штошта од овога правилно
Ье се разумети ако речем одмах да су речи и примери у копима се оне- налазе одре^и-
ване према н>ихово) опште^езичко] вредности, а по естетско) тек на другом месту.
Исто тако да им )е увек даван )'езички опис, а никако енциклопедиски.
Тако исто се слажемо са писцем када вели (т. 4) да )'е стварна граница овог
нашег Речника наша нова каижевност, али кад вели да )е у Речнику „цео Вук и цео
ДаничиК, сви примери из гьихових дела, сви без изузетка... друго, све народне, по-
кращнске и ди)алекатске речи; све речи из Академи)иних збирака, опет — готово
без изузетка; нису ушле само речи ко^е су нам се учиниле, из овога или онога разлога,
непоуздане" — може се добити утисак, иако све ово и треба да у!)е у Речник, да )е мало
померен центар овога Речника. Та он ]'е, на првом месту, речник нашег кшижевног
]езика, а тек после тога и народног )езика!

У новим приликама, после Ослобо^еша, оснива се Институт за српски )език

(15. VII 1947.). ЕЬегово Лексикографско одел>е&е било ]енеко време и ^едино, све док
1949 г. нщ'е организовано и Одел>ен>е за експерименталну фонетику (од кра^а 1949 г.).
Оно се 26. II 1954 г. одво^ило у самосталну установу; тако )е и дал>е остало Одел>ен>е
за израду речника као )"едино одел>ен>е овог Института, мада су ньегови чланови
радили и на историки резина, диалектологией и другим )езичким дисциплинама.
Први посао Института био )е да смести у просторнее Института (у згради Ака-
деми]'е наука, у Кнез-Михаилово) улици 35) сву гра^у, библиотеку и архиву рани)ег
Лексикографског отсека Академике наука, што )е и учшьено крадем исте године. Та)
посао су извршили први сарадници Института (Никола Половина и Бранислава
Аран1)еловиЬ-ЖивковиЬ) .
Крадем 1947 г. отпочинье рад на Речнику после Ослобо^еньа са управником А.
БелиЬем и тро)ицом сарадника. Бро] сарадника различие врете постепено се пове-
кава (1948. — са 10, веЬином хонорарних сарадника, 1949. — са )ош 12, 1950. — са 8,
1951. — са 7, 1952. — са 5, 1953. — са 1, 1954. — са 2, 1955. — са 1); од тога бро)"а у
току овог времена напустило )'е 12 сарадника рад у Институту. Данас )е овакво сташе
у н>ему: управник А. БелиЬ; научни сарадници д-р Милош С. Московл>евиЬ, д-р
Ирена Грицкат; хонорарни научни сарадници: Глиша ЕлезовиН, д-р Михаило Сте-
вановиЬ, д-р Радомир АлексиЬ и д-р Миливо) ПавловиЬ; стручни сарадници: д-р
1ован РадуловиЬ, Мшпф СтаниЬ, Драгиша Попс-ДрагиЬ, Србислава КовачевиЬ,
Л>убомир МатиН, Богол>уб 1ан.иЬ, Бранислава Аран^еловиК-ЖивковиЬ, Бисени]*а
ТодоровиЬ, Миливо]'е КнежевиЬ и Милан ОдавиЬ; хонорарни стручни сарадници:
Милан Ву)'акли)"а, Никола Половина, Милан Ъор^евиЬ, Светозар МатиЬ, Драгослав
ИлиЬ, 1ован БабиН, Спасенное Прица, Сто)ан Сто^ановиЬ, Л>убомир АлексиЬ, Милан
НедиЬ, д-р Милан Сти)иК, Никола ПетровиН, Милош Ерцеговац, Драгомир ИлиН,
Душан Мар^ановиЬ, Коста Дошен, Драгутин СимоновиЬ и Десанка Ан^елковиЬ; аси-
стенти: Берислав НиколиЬ, Олга БанковиЬ-ТодоровиЬ, Петар Сладо)"евиЬ, Душанка
ИпьатовиЬ и Митар Пешикан; сре^ивачи гра1)е, уазбучивачи и преписивачи: Антун
 МостахиниЬ, Десанка Димитри)евиЬ, ]ован ДотлиН, Михаило МилинковиЬ и Никола
ЗавишиК'; 1ули)ана ХристшЧ, 7елена ИвановиЬ и Горлана Пал>иЬ.
Претходно, или у току рада, обра^ивачи, т). научни и стручни сарадници,
имали су да ураде многобро)не послове изван обра^ивачког посла (в. ниже). Радом
на обра1)иван>у гра1)е руководио )е Научни савет (А. БелиЬ, М. СтевановиН, М. Москов-
л>евиЬ, Р. Алексий, Гл. ЕлезовиЬ и неко време Р. БошковиЬ). Ускоро се показало
да )е то недовольно и да су потребни повремени састанци са свима обра!)ивачима
(обично крадем месеца). Поред тога, веК 1951 ., прегледали су ура^ени посао прво )'една
редакциона комиаф (са М. Московл>евиЬем, М. ПавловиЬем, Н. Половиной и С.
Марковичем) а доцшце две редакционе комисщ'е, и на)'зад 4—5 таквих комисща од
искусних сарадника Института. На кра)у )е одлучено да д-р Московл>евиЬ, д-р М.
ПавловиЬ, д-р М. СтевановиН и д-р Р. АлексиЬ прегледа|у за^еднички, а тако1)е и
за)едно са обра^ивачима и искусни^им сарадницима, све обраде, и ако се у нечему
не сложе, затраже мишл.ен>е од потписаног. Сем свега овог, образован )е (1953 г.)
и стручни савет Института са претседником А. БелиЬем и 16 чланова Института ко)И
)е давао стална упутства о питаньима ко)а су се при обради гра^е }авл>ала, а о ко)има
)е требало донети хитно стручно решенье.
Сва ова саветованьа у различним инстанщфма била су права школа за сараднике
Института, )ер су ту продискутована и научна и техничка питанта. На^зад се увидело
да би било врло корисно да се за унутрациьу употребу сарадника и чланова Института
изда огледна свеска Речника. Око тога посла трудно се на^више д-р М. Московл>евиЬ,
али )е завршну обраду дао колектив, како )е то у предговору означено1.
У извешта^у поднетом на годиппьо) скупштини Академике од 10. IV 1954. речено
>е да )е дотле укупно обращено 93.829 речи (од а до и) на око 16.000 откуцаних страна,
што би изнело приближно 4.500—5.000 штампаних страна, од ко^их )е знатан део
прошао и кроз редакциски преглед. Наравно, од тога времена до данас ура^ено )'е и
знатно више. Ме^утим у I гаьигу Речника, сем увода и прегледа извора, може уНи
око 680 страна текста Речника, што обухвата слово а и веКи део слова б. На та) начин,
чекаЬе на об]'авл>иван>е ]ош доста обра^еног текста, а поступно Не притицати у
претходно) и завршно) редакцией и дал>а гргфа. Жел>а )е Управе Института да сваке
године буде штампана бар по ]'една цела юьига.

Могли бисмо овде дати приближай бро) речи, т) . одредница ко)*е Ье

нмати цео ова) Речник. Из 326 досад обра1)ених кутила гра1)е, од а до и заюьучно,
ушло )е у наш Речник близу 94.000 одредница. Како пак имамо свега 1.250 кути)"а,
то Ье, по рачуну сразмере, укупан бро) речи нашег Речника (све до ш) изнети веро-
ватно измену 300.000 и 400.000 речи (оволика се разлика оставлю измену могуЬног и
стварног бро^а речи, што се при дефинитивном одабиран>у речи известан бро) мора
изоставити као речи ко)'е не одговара)у принципима овог Речника).
Али поред овог великог бро)а речи ко)е показуху богатство нашега )езика, ми
смо свести да у ова) Речник ипак нису ушле све речи, )ер нема речника ко)и би могао
исцрпсти све речничко благо )едног резина ко)и )е у сталном стваран>у и сталном бога-

1 Исп. Огледна свеска Речника српскохрватског )езика по гра^и Српске академике наука.
Штампа се као рукопис. Београд 1953, 4°. Предговор, текст речника стр. 6—32.

Г
XXII
ћењу. Исто смо тако свесни да ће, поред свег труда и пажње, у нашем Речнику, као и
у свим речницима света, промаћи по који пропуст или омашка који ће бити доцније
утврђени и накнадно додати (проверавање онога што је из извора ушло у овај Речник
вршиће се стално и доцније). Нека нам за разумевање овога послуже речи баспз-
УШапе-а наведене као мото њиховом немачко-француском речнику: „Ьез ггауаих 1ех1-
со^гарЫяиез п'опг рот! ее Лп" (1Лигё, 5ирр1ётет, ргёГасе)1. „ЬехПад^р-арЫзспе №егке,
то^еп 31е посп зо {»гоззагид ап^ек^и зет, ћађеп с1аз Уоггесћт., Ьйскеп ип<1 1ггштег
аиглтазеп ги сШНеп" (Н. V. Меиг1).2

Овај је Речник колективни посао, и по купљењу, и по сређиваљу, и по обради

грађе. Потписани је био општи руководилац. Он признаје заслуге свих појединаца
који су се трудили око овог посла који је, можда због тога, и поред свег старања,
понегде неуједначен: то је последица сваког колективног посла у којем се мора дати
сарадницима извесна слобода сналажења.
Потребно је још ово додати. Да би била обрада уједначенија, јавила се неоп-
ходност, као што је напред речено, да се за учеснике у овом послу створи извесне
врете школа и да им се у пракси покажу основне црте оваквога рада. Наравно, требало
је обратити такође и особиту пажњу на оштрину језичкога осећања код појединаца.
Па ипак и овако нзрађену грађу вал>ало је подвргнути сталном проверавашу и сталној
критици.
Да би се то постигло, цео је рад био овако организован. Стручни сарадници
Института, тј. обрађивачи Речника, добијали су сиров језички материјал сређен у
кутијама. Наравно, пре тога цео је материјал морао бити из основа прегледан, уазбучен
и сређен, што је, због великог броја листића, био врло дуг посао (око 4,200.000
листића). Сем тога, морале су бити прегледане и раније избележене (подвучене)
кљиге, да се оцени вредност рада сваког стручњака који је тај посао радио, па да се
празнине, којих је било у знатној мери, попуне, а, понегде, и изнова уради већ знатно
раније урађени посао. Ово је ишло у стотине књига, што је обухватало значајан део
рада наших обрађивача. Напослетку, имале су да се попуне и знатне празнине како
у црпењу грађе из језика хрватских писаца, као што је напред речено, тако и у грађи
раније црпених књига, а исто тако да се предузме и нарочито црпење грађе из дела
илегалне литературе предратног времена. Све је то померало унапред време дефи-
нитивног прилажења обрађивању Речника.
Из тако добивене и сређене грађе стручни су сарадници издвајали основна и
друга значења по листићима и одабирали из њих као потврдни материјал најзнатније
примере, и по писцима, и по лексичкој страни, и по лепоти. Затим су тај материјал
обрађивали. Њихове елаборате прегледала је, кав што је речено, најпре стручна
комисија од три члана (заједно са обрађивачем) која је улазила у све појединости
обраде: у дефиниције значења, у искоришћавање листића, у одабирање примера и
у целокупну обраду материјала.

1 Лексикографским пословима никад краја.

8 Лекспкографски послови, ма како да су на солидно) основи рађени, имају то преимућство
да у њима емс бити празнина и грешака.
 ххш
Тако обращена гра^а предавана )е члановима главне редакторске комиси)'е: д-р
Мих. СтевановиЬу, д-р Мил. Павловичу, д-р М. Московл»евиНу и д-р Радомиру
АлексиЬу. Они су се затим, уза^амно прегледа^уЪи обраде ко)е су по^единачно веК
рашф прегледали, у случа)'у неслаганл обращали потписаном. Тако )е, ради што пот-
пуни)ег у]*едначе1ьа, исти текст обично пролазио кроз руке свих редактора.
Све остале ствари у текстовима (акценте, облике, наво^еше страних изворних
речи) прегледали су за та) посао одре!)ени стручн>аци, и у случа)у да се нису слагали
шш да нису могли наКи потребно решение, обращали су се опет потписаном.
То )е пето вредело и за уношенъе личних и географских имена ко)а су саставл>али
и одабирали нарочита сарадници, опет у сагласности са потписаним. То вреди и за
сву осталу терминолошку гра!)у.
Пролаженье свих послова око овог Речника кроз многе руке уклашало )е сувише
индивидуална мишл>еша о по^единим значеньима и сводило на знатно маньу меру
могуЬност грубл>их нетачности.
Имена обра1)ивача Речника, чланова речничких комиаф и осталих сарадника
саопштена су делимице напред (одел>ак 7), а делимице су наведена у списку уче-
сника у изради I кньиге.

У речник кн>ижевног и народног ерпскохрватског )езика морале би уЬи поред

народних речи и све друге ко)'е су се одомаЬиле у кньижевном )езику наше нове
епохе. Као што )& веЬ истицано, нова се епоха рачуна од Вука КарациЬа и Илиризма;
од стари)их писаца улазе само они (напр. Досите) ОбрадовиЬ и др.) ко)и су се чи
тали и у време после 1814— 1818 год. у источним кра^евима или после 1830—1836 г.
у западним кра^евима, а тако исто и они ко)и су и пре КарациЬа, а у XIX веку, писа
ли народним )езиком (в. напред одел>ак 1.).
Ова) Речник неЬе бита еклектички, т). такав у ко)и би уредници пуштали само
оне речи за ко)е м и с л е да има)'у права гра1)анства у савременом квьижевном
)езику. }ер такво поступайте уредника било би индивидуално, зависило би од ньихова
знавьа, укуса и разумеваньа. Затим, наш )е кньижевни )език ипак )Ош у поста)аньу,
тако да се не може веЬ сада говорите о томе ко)е су речи добиле иекгьучиво право
гргфанства; ова) Речник баш треба да нам, сводим обра!)иваньем употребе по)'единих
речи код кньижевника и у народу, покаже колико )е ко)а реч у употреби и код кощх
писаца. ТреЬе, речник савременог квьижевног )'езика мора бита и тумач речи наших
юьижевних дела ко)и Ье нам дати н>ихова значеньа. Он нам мора помоЬи да разумемо
дела наших писаца ко)и су из различитих кра^ева нашег народа и да пружимо осталоме
свету могуЬноста да их разуме. Тако Не ова] Речник постати извор за друга дела ко)а
Ке обра1)ивати различие стране нашег )'езика.
Речници и граматике не ствара)у кньижевни )език. Шихови саставл>ачи могу
бита корисни сводим кн>ижевним и научним делима, стилистички и )езички добро
саставл>еним, и за развитак кньижевног ;езика; али у самим речницима и граматикама
Вэихова )е дужност да кн>ижевни ^език опишу и да стално показуху колико су нове
тековине у складу са духом народног )езика. Они упуЬу)'у, показуху и износе потребаи
материал, али они сами вештачки не ствара^у ту, у речнику. Правила ко)а пропису)*у

/
XXIV
— истичу из самог материјала који су дали ствараоци књижевног језика, схваћени у
широком смислу речи.
Ова страна нашег Речника мора бита врло брижљиво, објективно и зналачки
израђена; иначе ће он бита без вредности.
Наш народни језик постао је књижевним језиком почетком XIX века. Тако
је извршена велика реформа Караџићева.
Народни језик и после тога времена остаје први и најдрагоценији извор из
којег књижевници наши црпу свој језички материјал. Али, несумњиво, и књижевни
се језик такође даље развија, постаје чак домаћим, породичним и свакидашњим јези-
ком књижевно образованих народних слојева. На тај начин, народни језик стално
улази у књижевни, а књижевни непрестано постаје живим језиком извесних дру-
штвених средина и постепено се пробија културом и просветом и у народ. Идеал би
био да се једног дана юьижевни и народни језик поклопе; али би се и тада у различ-
ним крајевима (као што је било са грчком „койне") створили дијалекти тог юьижев-
ног народног језика.
Из овога се вида да народни језик свих поколења од Караџића до данас, уко-
лико има речнички значај, улази у овај Речник.
Караџићева општа правилност вреди за све речи које би се хтеле из дијалеката
узети; оне остају са својим значењем, својом морфолошком структурой; али по гла-
совима, акценту и промени оне, ако се унесу у књижевни језик, добијају његове
особине.
Уношење у Речник народних речи из различних крајева даће нам до извесне
мере и њихову географију, степей распрострањености њихове и показаће донекле који
се писци находе у зависности од н>их. Али, наравно, то није главни задатак овог
Речника; то се и даје и добија уз друге знатније особине нашег језика. За то би, кад
бисмо желели исцрпних обавештења, морали бити израђени засебни речници за које
би се купио материјал на терену на нарочита начин.
Природа овога Речника мора одговарати материјалу и његовој намени. То је
речник савременог књижевног и народног језика нашег. Зато ће у њему бити обра-
ђена на првом месту семазиолошка (значењска) и синтаксичка страна речи: значења
и њихова употреба у реченици. И једно и друго биће потврђено пробраним приме-
рима. У интересу је нашег књижевног језика да се обележи код којих се писана упо-
требљава каква реч, а нарочито она која није општа, уколико нам то сама грађа
допушта.
Граматичко-формални део (промена речи, акценат) унеће се само уколико је
најпотребније за само познавање речи. Наравно, и то мора бити изнесено сминцьено
и трезвено, да би се могли разумети, са ове стране, облици речи (исп. Напомене).
Јасно је такође да уредници морају дати сасвим кратко и граматичко-научни
коментар речи кад је то потребно. Али морам истаћи да ово не треба схватата као
објашњење историје речи јер то не иде у овакав речник. Ми имамо тројаких речи
са гледишта времена њихова стварања и њихове употребе. Имамо речи прасловенских
које су постале у време словенске заједнице и речи које су постале до појаве исто-
риских писаних споменика наших. Тумачењем тих речи баве се етимолошки речници
прасловенског и нашег, српскохрватског језика; то није задатак овог Речника.
Задатак је историских и етимолошких речника да протумаче порекло речи које су
примљене у историско време јер су многе од тих речи, нарочито туђице, позајмљене
 XXV
од оних народа са копима смо долазили у непосредни додир у то време. То су више
резултати културних и историских односа неголи некакве нарочите еволугцф самог
1езика. На)зад, поводом скорашкьих поза^мица треба изнети и изворну реч,
уколико )е то могупе, из )езика из ко^ег )е поза)мл>ена.
Сматрало се да ни)е дедина намена овог Речника да предлаже за по^едине стране
речи нашу замену, иако се доста често налазе у довол>ном бро]'у наше народне речи
ко)е могу послужити као замена Нэихова, веЬ и да покаже културне односе нашег
народа са речничке стране. Ме1)утим, дужност )'е и гаьижевника, и научника и уопште
стручньака за по)едине научне и културне гране да стално напомишу о потреби упо-
требе страних речи само у изузетним случа)*евима. }ер )е лепота каижев-
ног )езика у употреби народних речи свугде где )е то мо
гу Ь е . Да )с то тако и да се у поменутом правду може постиКи успех, по
казухе нам велики бро) страних речи (источкьачких и других) ко)их )е нестало
из нашег )"езика или ко^е су у н>ему у знатно; мери данас само архаизми. Али
то што су оне биле у нашем кн>ижевном )езику у XIX до XX в. — )едан )е део наше
културне историке ко]и би био из нье избрисан када би се та) материал из нашег
Речника избацио. Нема никакве сумн>е да неки кн>ижевници (у ширем и ужем смислу
те речи) често претеру^у и употребл>ава)у страну реч тамо где би добро пристала
народна или у нашо) кньижевности веЬ одомаЬена каква друга реч. Ме^утим и та )е
употреба резултат извесне ту^инске атмосфере ко^ом су обухваКени духовни инте-
реси по]'единаца. Па и то )е докуменат нашег културног развитка ко^и се не сме
занемарити. Наравно, ако се каква особина те врете разви^е у очигледан манир каквог
стручн>ака или по^единца, онда ту наш Речник ни)е могао иЬи за н>има.
Поред свеже поза)мл>ених речи из страних )езика означен ^е и извор из ко)ег
те речи потичу. Иначе, етимологизиранъе, као што поменусмо, ни)е задатак нашег
Речника. То Ье бити задатак засебног етимолошког речника. Изворне стране речи
било )е корисно навести и са многих других разлога: и збопьихових облика и значен>а.

10.
Као што )е поменуто, велики )'е бро) радова ко)и се морао обавити изван горших
обра!)ивачких и редакциских послова. Тако ^е прегледан рад раии)их читача дела
одмах у почетку (1948 г.) и одре^ено ]е ко)а се дела мора^'у поново читати (сарадници
Светозар МарковиЬ и Бранислава Аран1)еловиК-ЖивковиК); нарочита )'е пажньа по-
кловьена хрватским писцима (одмах 1948 г.) и изнесена потреба да се бро) ньихових дела
знатно попуни (Б. Аран1)еловиН-ЖивковиЬ), затим да се унесе гра^а из литературе
Народноослободилачке борбе и послератног периода (Мили)а СтаниН и Србислава
КовачевиЬ). У рашф) гра!)и нису црпена имена и презимена и географски називи,
па ^е и то сада учииьено (Б. Аран^еловиК-ЖивковиН, С. Матии, С. Сто)ановиЬ и П.
ЗариЬ).
Пошто су акценти у гра!)и не^еднако бележени, одржан )е кратак акценатски
курс (П. ИвиЬ) и одре^ена )'е комиаф ко)а Ье се старати о то; страни акценатске
гра1)е (М. Московл>евип, М. СтаниЬ и Б. НиколиЬ).
Изранена ;е карта збирака речи (1949 г., д-р М. ПавловиЬ), саставл>ена су упут-
ства за рад на терену при провераван>у речи (д-р М. ПавловиЬ) и прегледано }е и
откушьено, од 1950 г. до данас, 26 нових збирака речи из различних кра^ева.
 Што се тиче нових збирака речи, примл>ених у овом последнем периоду развитка
рада на Речнику, можемо реЬи да )е за ово време порастао интерес за скушъанье речи
у народу. Тако смо прилили значащие збирке речи од Димитри)а ЧемерикиЬа из При
зрена (досада примл>ено за три слова а—в : 3.848 р.) и од д-ра Петра ШоЬа из Црне
Горе (8.561 р.); затим иду мале збирке, али често врло драгоцене: Николе Зеге, из
различних кра)ева (3.000 р.), 1елене Билби)е-ЛапчевиЬ, са границе Босне и Херцеговине
(2.947 р.), Петра Трбо)евиЬа, проте из Сомбора, из Лике и других кра)'ева (2.608 р.),
Михаила МилинковиЬа, из Срби]е (2.373 р.), Петра Ж. Петровича, из Шумади)е
(1.722 р.), Митра Пешикана, из Трешн>ева, из Општине цуцке (1.521 р.), Милоса К.
Борисавл>евиЬа, из Срби)е (1.305 р.), Николе СтефановиЪа, учителка, из Пипера и
уопште Црне Горе (1.089 р.), Мили)е Станина, слушаоца Института за друштвене
науке, из Ускока и са Дурмитора (940 р.), Петрашина Никитовича, из Комарнице,
Дурмиторски срез (844 р.), Мил. ЦветковиЬа, из Сокобаше и околине (734 р.), Ата
наска Петровича, из Скопске Црне Горе (627 р.), Секуле Добричанина, из Мораче
(602 р.), Душана Радомана, из Црне Горе (550 р.), Салиха ЛончаревиКа, из
Травника (532 р.), д-р М. С. Московл>евиЬа, из Подрин>а и 1адра (225 р.), Сер-
ги)а Димитри)евиЬа, из Лесковца и околине (182 р.), Богол>уба ^ньиЬа, из Бео-
града (100 р.), и др.
Сем ових збирака примл>ене су и откушьене и збирке термина, назива и речи
нарочите употребе ко^е могу послужити обра^ивачима гра!)е: Светозара Сто)ановиКа,
особна имена у Словена (3.140 р.) и необична презимена у Срба (3.137 р.), Аце Ста-
но|евиЬа, немачке речи у српском )езику (2.210 р.), Неделжа Дивца, проф. В. П. Школе
у пензи)и, из зоолошке номенклатуре (348 р.), Душана Мар)ановиКа, збирка прилога
(301 р.), и Мари]"е Ъор^евиЬ, из шумарске терминолопце (60 р.).
Све су ове збирке и збирчице речи оцен>ене и примл>ене само онда када одго-
вара)у принципима за скушьаае речи у народу (наравно за последнее збирке, горе-
наведене, вреде и посебни разлози).
Нарочита уазбучивачи (в. напред одел>ак 7) завршили су (од 1948 до 1954 г,)
посао на сре^ивашу целокупне речничке гра^е, убациваньу засебних збирака речи
и преписивашу, када )е то било потребно, речи из збирака, да би речи могле уЬи и у
целокупни речник и остати издво]ене у засебним збиркама за друге послове.
Библиотека, у ко)0) кшиге са подвученим речима претставл>а)у на^главшф!
документарни материал, страдала )е, нажалост, у току времена, па )е морала бити
попушавана и увеЬавана новим кшигама ко)е су служиле за дал>е црпеше гра!)е (са
966 бро]ева од 1948— 1955 г.). Тако исто и 1ьен речнички одел>ак био )е у истом периоду
знатно попушен (са 127 нових кшига), не рачуна^уЬи речнике кощ спада^у у засебан
лингвистични оделйк библиотеке.
Напослетку морам поменути и рад на списку извора и скраЬеницама ко^и )е
тражио доста времена и много пажн>е.

Септембра 1955 године А. БЕЛИЪ

Београд
 НАПОМЕНЕ О ОБРАДИ ТЕКСТА РЕЧНИКА

1. Извори. — Као што се види из ниже наведеног прегледа, изворе овог Реч
ника чине гоьиге, часописи и новине XIX и XX века, углавном до 1953 године. Само
у изузетним случа)евима, када су се по)авл>ивале квьиге од нарочите вредности и
после тога времена, аихова се гра!)а ипак уносила. Сем тога, у врло ретким случа]'е-
вима, када )е то било потребно ради доказиваньа употребе речи савременог )езика
у народу, а за то ни;е било других примера, наво^ени су примери и из неких дела
М. РелжовиЬа и А. КачиЬа ко]'и би исто тако гласили и у савременом ]'езику. Како
уствари наша нова кн>ижевност почише од времена рада Бука КарациЬа, то )е сасвим
разумл»иво што )е н>ему и н>еговим помагачима, као што )е био Ъ. ДаничиЬ, морала
бити посвеКена нарочита пажн>а. Досите) )е тако!)е ексцерпиран.
Наравно, из опсежне кшижевности XIX и XX века морао )'е бити извршен из
бор : од на)бол>их писала црпена )е веЬина шихових дела, а од осталих (знатшцих)
ман>и бро). По себи се разуме да ]е народна квьижевност, нарочито уколико се она
огледа у народним песмама, а поглавито онима ко^е )е сакупио Вук КарациЬ, ушла
у знатно) мери у изворе овог Речника1.
Само по себи се разуме да смо се користили и свим нашим и многим страним
речницима и енциклопеди)ама.
При обележаван>у часописа, алманаха и листова узимали смо последней или
на)"познати)и назив када )е тих назива било више (напр. СДМ 1836—1873, Срйско-
Далмашински Магазин, иако )'е рани]'и назив био: Любитель просв'Ъщешя Србско-
Далматинск1Й Алманахъ). Име уредника наводили смо у говорима ако )е био само
)едан уредник или, ако их ]е било више, само име онога чи;е )е име тесно везано за
лист (напр. Забавник ДавидовиНев, Даница Букова, Застава Светозара МилешиНа
и ел.). При одре1)иван>у године календара и часописа узимана )е година ко)а )'е озна
чена у наслову, а не година штампан>а.
У ова) Речник ушле су и многобро)не збирке речи од различитих скупл>ача.
Ту треба разликовати збирке непосредно скупл>ене у народу и збирке кушьене из
штампаних дела (напр. велика Арсени)"евиЬева збирка).
Ако у гра^и не би било какве речи, значеньа или израза ко)и су обични у раз
говорном ]'езику образованих кругова, обра^ивач или редактор наводили су такву

1 Да бисмо читаоцнма Речника пружили могуКност да оцене у колико) )е мери црпена

народна юьижевност, ми смо те изворе груписали у списку извора (в. НП, НПр, НПосл и НЗаг);
осям тога, обележавали смо истим ознакама и примере из народне КЕЬижевности наведене из осталих
дела, поглавито часописа.

Г
ххуШ
реч или израз са ознаком Ред. (редакција). Само код необичнијих речи или израза
који нису довољно распрострањени, али су обрађивачу добро познати, стављено је
његово име као потврда.
2. Одреднще. — Као засебне одреднице даване су и речи истог облика и акцента
које су различног порекла; напр.:
вйтих (исп. стел, китн) у значењу: плести, савијати, вести итд.
вйти2 (исп. стел, ктдтн) у значењу: завијати, урлати и др.
ап1 узв. оном.
ап2 (тур. ћар) лек.
Скраћенице које су ушле у књижевност (АВНОЈ, СКОЈ, ФНРЈ и ел.) унете
су као одреднице; унели смо такође најпознатије скраћенице за техничке и научне
термине (напр. а = ар; А = ампер и ел.).
Због њихова великог значаја за језик, уносили смо речи индивидуалне каракте-
ристике: деминутиве, аугментативе, пејоративе и ел. Ако у речничкој грађи
не би било којег од њих, а у употреби несумњиво постоји, уносили смо га онако
како смо чинили и за друге речи.
Присвојни придеви од личних и географских имена и надимака уношени су само
ако су необични по образовању (напр. Митровица: митровачки; Бихаћ: бишћански;
Брчко: брчански; Приштина: приштевски и ел.); то вреди и за присвојне придеве
на -ов (-ев) и -ин: и они се уносе само онда ако у њима према именици има какве
гласовне или акценатске промене. Слично томе поступало се и са називима становника
изведеним од географских имена, тј. кад не претстављају обичне изведене речи на
-анин (напр. Гружа: Гружанин), већ имају нарочитих особина (напр. Ваљево: Ва-
љевац; Фоча: Фочак; Брчко: Брчак; Пожаревац: Пожаревљанин ; Митровица:
Митровчанин и ел.), а наводе се уколико смо за то имали података у грађи или уко-
лико је редакцији то било познато. Примери се уз овакве речи не дају, сем када имају
значења која отступају од обичних.
Именице и друге речи са заједничким првим делом, као анти-, архи-, надри-,
назови-, полу- и ел., унете су углавном само уколико имају друго значење него што
га даје заједнички први део (напр. антиталенат, антихрист, наЬриюьига и ел.). Иначе
се даје први заједнички део као одредница са својим значеньем и са извесним бројем
примера који га илуструју. Исто тако поступљено је и са крајњим делом -фил, -фоб
и ел. У вези с тим поменимо да су и префикси, нарочито глаголски (обично пред-
лози), дати као засебне одреднице са значењима која уносе у речи са којима чине
целину.
Стране речи на -ист са дублетним обликом на -иста дају се под једном одред-
ницом са ставл>ањем а у заграду; напр. комунист(а), телефонистка) и ел. Стране речи
са непостојаним а код којих је облик нолшнатива са а и без а у подједнакој употреби
даване су као дублети; напр. акценат — акцент, елеменат — елемент, моменат
= момент итд. Ако је пак облик са а застарео или ређи, он је упућиван на облик
без а; напр. акат в. акт, студенат в. студент и ел.
Напослетку, ако стране речи имају значење различних врста речи, оне се све дају
под истом одредницом, напр. адађо (тал. айа^ю) муз. 1. прил. лагано, мирно. 2.
м став лаганог темпа у већој композицији (сонати, симфонији и др.); амин (јевр.
 XXIX

атёп) 1. узв. нека тако буде. 2. прил. а. увек, стално; б. готово, свршено. 3. м а.
крај, завршетак; б. час, тренутак, време; в. заклетва, завет итд.
Синтагме су даване као одреднице само кад значе посебан појам, један назив
и ел.; тада су разврставане према почетној речи. Иначе су даване и протумачене,
као и изрази, код речи која је носилац значе1ьа, обично код именице (в. подробније
у Упутству за рукованье Речником).
Кад смо код писана или скупљача речи из народа наилазили на речи свега једном
употребљене (хапаксе) или више пута али само код једног аутора, оне су стављане
у Речник ако су писац или скупл>ач поуздани у свом послу или ако се речи по значењу
и облику своме лако укључују у нашу језичку систему; иначе нису увођене у Речник.
Исто тако када се само код једног писца јавила нека реч страног порекла коју би
ваљало навести у тексту под наводницама, она обично није уношена у Речник, наро
чито ако је и сам писац за њу дао објашњење. Иначе се од туђих речи није бежало
чим су се оне појављивале у језику наше културе и чим је било засведочено да су се
оне у ньему заиста употребл>авале. Иако те речи каткада остај у салю кратко време у
нашем језику, оне се не могу изоставити и због тога што је потребно да и старији
текстови буду разумљиви и да се не губе знаци наших културних односа. Наравно,
то не значи да се према тим речима показује нарочита наклоност, јер је основно
начело нашег књижевног језика — тежити чистоти и изворности његовој. Али,
с друге стране, из Речника нашег не смемо гонити оне речи које су у нашем језику
имале, ма и само једно време, значајну културну мисију. По себи се разуме да су на
првом месту уношене оне стране речи које су у широј употреби, и то онако како су
у књижевном језику уобичајене.
Кад је страна реч одомаћена у нашем језику више него она која треба да јој
послужи као замена, а нарочито када је таква наша реч мало позната или уско покра-
јинска или рђаво начињена (напр. калдрма и плочник, митологија и бајословље итд.),
онда се наша реч упућује на страну. Тако ће се чинити док се не одомаћи добра наша
замена стране речи.
Сложенице као баршунастоцрн, васпитнокултурни и ел. нису уношене када
се значење целе сложенице подудара са значењима појединих делова њених.
Кад инструментал једнине или множине од какве именице има прилошко
значење (јутром, годинама итд.), он није уношен у Речник као засебна одредница,
већ је дат код дотичне именице под засебном тачком као прилошко значенье. Наравно,
када је такав облик постао засебна врста речи (тј. у овом случају прилог), онда је
уношен као засебна одредница (исп. силом у значеньу: насилно, и ел.).
Давали смо такође као одреднице оне облике појединих речи (глаголске, ком-
паративне и др.) који су много удањени од основног облика, упућујући их на главку
одредницу; напр. бејах и сам в. биты, берем в. брати, бољи в. добар итд.
У одредницама се примењује савремени правопис. Речи са старим право-
писом (напр. одс-:отс- и ел.) нису даване као засебне одреднице, али су при-
мери са таквим правописом навођени код одговарајућих одредница са новим пра-
вописом.
3. Наречја. — Речи јужног изговора унете су у Речник као засебне одреднице,
али уз н>их нису давани никакви подаци, дефиниције ни примери, већ су упућиване
 XXX

као равноправии књижевни облици на исте речи источног изговора уз које се дају
сви потребни подаци са дефиницијама и примерима.
Ради уштеде у простору, као одреднице су уношене салю основне речи јужног
изговора, док су изведене обележене само општим делом који је даље упућен на источни
изговор; напр. поред дјед в. дед и ђед в. дед унети су као одреднице са дивизом само
први делови изведеница од ових јужних облика: дјед- в. дед- и ђед- в. дед-, и зато
међу одредницама нису наведене изведене речи као: дједов, дједовина, дједовски,
ђедов, ђедовина, ђедовски итд., што је према овоме потпуно разумљиво. Међутим,
када се речи јужног изговора појављују — према нашој грађи — само у том изговору,
онда је поред одреднице јужног изговора дата и потпуна обрада. Тако исто син
тагме јекавских речи обрађиване су одвојено само када их нема у неточном (екав-
ском) облику; иначе се увек поред синтагми источног изговора, датах као одреднице,
наводи и јужни изговор.
Сматрали смо да је потребно давати и речи икавског (западног) изговора, иако
се тај изговор у књижевности углавном не употребл>ава, упућујући их на екавске
одреднице. Икавизме смо наводили у примерима онда кад је то било потребно, а као
одреднице са примерима само када се реч употребљава искључиво у том изговору.
4. Етимологија. — Ово није речник ни етимолошкн ни историски, као што је на-
пред речено; зато се нијеулазило у тумачење порекла наших речи. Само код речиновог
или новијег порекла (из туђих језика) стављана је и страна реч која јој одговара,
да би се показала непосредна зависност наше речи од стране, мада и та страна реч
може бита туђега порекла о којем се није сматрало за потребно да се овде говори;
ако то не би било поуздано, означено је знаком питања. Када се страна реч и наша
у значењу поклапају, није навођено значење стране речи, али ако је значење код нас
померено или ако је то из буди каквих других разлога било потребно — давано је
и тумачење стране речи. Ово тумаченье давано је искључиво код основне речи или
код прве по реду ако није јасно која је реч основна; код речи од ньих изведених није
то тумачење понављано.
Код заједничких именица посталих од страних личних или географских имена
дато је само непосредно тумачење тих именица, а порекло од особне именице дато
је само узгред, у загради; напр.:
бордо,-оа м (по имену француског града Бордоа) 1 . чувено француско црно
вино. 2. у придевској служби: боје бордовског вина, тамноцрвен.
5. Значења. — Свако значење појединих речи давано је под засебном тачком.
Ако су у питању биле само нијансе блиске по значењу, даване су под истом тачком
(под а, б, в итд.). Приликом набрајања значења трудили смо се да она иду логичким
редом, почињући од оног које је данас најобичније и најраспрострањеније јер ово
није етамолошки речник, већ речник савременог језика. Ипак, ако је значенье које
је најближе етамолошком још у широкој употреби, давали смо га на првом месту.
За поједина значеньа трудили смо се да дамо описне, а не синонимске дефи-
ниције; тек после описне дефиниције наводили смо изразите синониме, који су —.
као што је познато — у језицима ређи. Навођени су и потпуни антош1ми, тј. речи
са супротним значеньем (супр.), кад год су могле послужити као допуна дефиниције.

■
 XXXI

Дефинищф нисмо увек узиматш дословно из извора и по)единих речника,

веЬ смо их преиначавали у тежн>и да им дамо )асни)у и концизни)'у стилизаци)у. У
том случа)у назначени извор показухе само где смо нашли одредницу.
Каткада смо место дефинищф давали пример кад ]е он довол>но )асно и одре-
^ено могао да |е замени.
Дублети, т). речи ко|е су у под)еднако) употреби за означаванъе истог по]ма,
везивани су знаком )еднакости (=); напр. бува = буха, госйодарев = госйодаров,
Дсфшшщца се да^е код првог дублета по азбучном реду, а примери код оба.
Уз дублете као хлеб и крух, од ко|их се )едан употребл>ава веЬином у источним,
а други у западним кра^'евима српскохрватске )езичке територи)"е, ставлена )е ознака
ист. кр. (источни кра)еви) и зап. кр. (западни кра^еви); иначе се знаком )*еднакости
(=) показивала вьихова под)еднака значешска вредност.
Извесне категори]'е дублета, неисправног или дщалекатског облика, нису
уношене као одреднице, веК су наво!)ене као вари]'анте уз правилне облике; где год
се облик таквих неправилних речи могао упутити на правилан, — то )'е чшьено (напр.
аяшономща в. аушономща, ексемйлар в. егземйлар итд.; исто тако и код придева
и других речи: див}и в. имели итд.). Код именица-дублета ко]е се разлику^у )*едино
наставком -о или -а (напр. бабо: баба, зёко: зека) облици са -о, правилни за )ужни
говор и )'еднаки са примерима на -а, упуЬивани су на облике са -а код ко^их су
даване дефинищф са примерима за обе врете, слично )екавским примеридш.
Повезиванье именица синонимног значевьа (напр. ерш и башша) не мора значити
•да се и значе1ьа шихових придева поклапа^у; зато се напр. вршни и башшеиски не по-
везу^у као синоними. Исто тако нисмо повезивали ни деминутиве изведене од )едне
именице {амрелче и амрелчиК).
6. Примери. — Принцип ]'е овог Речника да се примери наводе дословно онако
како су наштампани у оригиналном тексту, без измене правописа и ;езика. Ако )'е
у вьима каква погрешка ко)а утиче на смисао, давана )'е исправна у угласто) загради
са ознаком тр. (треба). Ако се у цитатима из покра)инских говора налази каква не-
разумл>ива реч ко)а се — према принципима овог Речника — не налази ме1)у одред-
ницама или Ке доЬи тек у доцшфш квьигама Речника, она се об)ашгьава уза сам при
мер у угласто) загради. Салю у ретким случа]евима, и то код примера из необ]"авл>е-
них збирака речи, ако су били дата у недовольно шьижевном облику, редакци^'а
)е вршила потребне исправке, водеЬи строго рачуна да не дирне у глав1гу реч ради
ко^е )е пример и наведен.
Интерпункщф ]'е у примерима оставл>ена тако^е онаква каква )е у оригиналу;
само кад )е смисао цитата то захтевао, ми смо )е, у неопходно) мери, прилаго^авали
савремено) .
У цитатима из штампаних дела акценти су оставл>ени какви су у тексту, без
обзира да ли су та акценти исправни и да ли се поклапа)у са акцентом одреднице.
Такав )е случа) са примерима од Радована КошутиКа, ко)и )е у сводим стиховима
бележио и неквьижевне акценте само да би задовол>ио захтеве метрике.
Ако писац наводи ту!)е цитате под знаком навода а ни)е се могло утврдити
одакле су узети, — оставл>ено )е онако како писац наводи.
Примери ко)е да^емо као потврду за по)едина значеша претставл,а)у обично само
на)ужи одбир из обилие гра^е ко)ом Институт располаже. Уз речи са обичном,
XXXII

општепознатом употребом давани су примери у мањем броју; међутим поред ређих

речи и значења даван је већи број примера, да би се што јасније и потпуније показали
и само значење и распрострањеност речи у појединим крајевпма наше земље. Уз
термине интернационалне који су своје значење задржали и у нашем језику примери
обично нису давани; исто тако обично нисмо давали примере за народне или на-
родске називе предмета свакодневне употребе.
Уз глаголске именице начињене од несвршених глагола нису давани ни
примери ни дефиниције ако се значење глаголске именице подудара са значењем
глагола. Само ако се њихово значење удаљило од глаголског, давани су и примери
и дефиниције. Ако пак за глагол нисмо имали потврде у грађи, па смо га успоставили
на основу потврде за глаголску именицу, примере смо давали уз глаголску именицу.
У примерима од писаца који страно име бележе страной транскрипцијом ми
смо га давали онако како се изговара, јер би дословна транскрипција ћирилицом
била немогућа или чудна, али смо у угласто ј загради давали име латиницом онако
како стоји у оригиналном тексту.
При ређању примера уз поједина значења држали смо се углавном хроно-
лошког реда, али дајући првенство најизразитијим примерима.
7. Именице. — Код именица нисмо давали генитив ако је правилан. Ако је
неправилан, давали смо га скраћеног, почињући од последњег самогласника или
сугласника који остаје неизмењен.
Неке именице на сугласник женскога рода могу имати и мушки род и промену
мушког рода; оне се обрађују под једном одредницом, али се показује која је употреба
обичнија и општија, а која ређа: ако је мушки род ређи, он је дат у загради, а ако
је обичан, он се даје напоредо; напр.:
драме,-и ж (драме,-а м).
глад,-и ж и глад,-а м [али се не изједначује са женским родом].
звер,-и ж = звер,-а м [као дублет, јер је мушки род у обичној употреби].
Поред збирних именица на -а и -ад (браћа, деца, прасад, телад) стављали смо
ознаку граматичког — женског рода.
Код презимена нисмо давали ознаку рода зато што она могу бита и мушког и
женског рода.
Уз именице које поред свога облика множине имају и облик збирне именице
примери за збирну именицу дају се поред те именице; напр.:
лист м (мн. листови), па дефиниције и примери.
лишће с зб. им. од лист, па примери.
Исто тако: камен—камење, дрво—дрвеће и ел.
Али уз именице са суплетивним обликом множине објашњење значења и
све примере давали смо само уз одредницу у једнини, на коју смо упућивали и
одговарајућу збирну именицу; напр. :
дете с (супл. мн. деца), па дефиниције и сви примери.
деца ж зб. им. од дете, в. дете (без дефиниције и примера).
Нисмо уносили у Речник безначајна имена домаћих животиња; давали смо само
она која су настала у вези са њиховим телесним или каквим другим особинама, а
поглавито она која су одомаћена као општи називи.
 XXXIII

Ова) Речник не може обухватити цео ономастикой (имена, презимена и ел.)

ни топономастикон (географска имена), )'ер би то знатно увеЬало гьегов обим; зато
се морао вргаити избор, да се покажу углавном лексичке особине и главне кате-
гори)е образована код тих речи. Од географских имена узета су и она ко^а
историски претставл>а)у нарочити значащ (напр. Косово, Мишар, Чегар, Дрвар итд.).
Надимци познати)их историских личности и каижевника, ко)и могу заменити
презиме, унети су као засебне одреднице с почетним великим словом (напр. Абердар,
Амщш, Главаш, Зма] итд.).
Као лексички интересантна, уношена су и имена и презимена ко)а су знача)ни]и
писци начинили за личности сво)их дела, иако можда таквих имена нема у обичном
животу; напр. ПолагушиН (Сремац, ГлишиЬ), СармашевиН (ГлишиЬ) итд.
За све народе и племена код главног назива уведена )'е одредница у множини
(она се ту и сматра као основна за све изведене речи); напр.:
Срби, Срба м мн. (щ. Србин) народ ко)'и спада у трупу ]ужних Словена.
Срби]а ж балканска земл>а чи)и су становници Срби.
Србин м (мн. Срби) човек ерпске народности.
Срйкюъа ж жена ерпске народности.
срйски,-а,-о ко^и се односи на Србе.
8. Придеви. — Ако се придев не може ни у фигуративном значеньу употребити
у мушком и средаем роду, да)е се као одредница само женски род; ако се може
употребити у пренесеном значешу и у мушком или среднъем роду, онда се одредница
да)"е, као и обично, у сва три рода; напр.:
6ремениш,-а,-о а. у реалном значеньу обично у женском роду: бременита жена;
б. у мушком и среднем роду обично у фигуративном, шагьивом и ироничном смислу;
напр. Насилие )е бабица старог друштва ко)е )е бремените новим.
Компаративи се бележе увек уз придеве; само онда када су суплетивни, износе
се и под засебном одредницом; напр. бол>и,-а,-е комп. в. добар.
Одре^ени вид придева унет )е, у загради, ако у том виду, према неодре^еном,
има отступаша у акценту или према гласовима неодре^еног вида (напр. млад, млада,
младо : младй,-а,-б; снижал,-окна,-окно : снажнй,-а,-о; бёо, бела, бело : бёлй,-а,-б
и ел.); ме^утим ако се у одре^еном виду меша значенье, уноси се као засебна одред
ница (напр. йрав,-а,-о и йравй,-а,-б и ел.).
Глаголски придеви (по пореклу) да)у се као засебне одреднице када су постали
прави придеви (напр. вруН, зрёо, држёК, ваейишан, ййшом, валил итд.).
Када именице има^у стални придевски облик (напр. Француска, добро, млада =
невеста и ел.), износе се као засебне одреднице.
9. Глаголи. — Глаголски дублета као врНи—вргнуши обра^ивани су код обичтф
варианте; ако су обе варианте у под^еднако) употреби, везиване су знаком ]една-
кости, а обрада и примери давани су код варианте ко)'а ]е прва по азбучном реду.
Код глагола типа бегаши: бежаши некаижевни се облик упуЬу]е на кшижевни,
а примери се да)у код обе^у варианта; напр.:
бегаши,-ам неевр. нар. в. бежаши, па неколико примера без дефиници)е и без
разврставаньа значеаа.
бежаши,-жим неевр. вар. бегати, па дефиници)е са примерима.
XXXIV
При обради глагола из кра)ева у ко]има нема инфинитива (напр. неточна Срби)а)
навожен )е хипотетични облик инфинитива са звездицом (напр. *ргаши, ргам и ел.);
ме^утим код глагола ко|и нема)у инфинитива ни у ди)алектима у ко)има иначе ин
финитив посто]'и — да;е се као одредница само она) облик ко)и посто]и (напр. велим,
а не велеши итд.). Ако се какав глагол употребл>ава само у дэдалекту, уз шегову
одредницу да]е се и ди)алекатски презент; напр. абашаваши, абашавам (ди)ал. аба-
ша]ём, ЦГ).
Пасивни облик глагола са се (напр. Прасг се йене) даван )е за)едно са активним
облицима, без издва^анл у засебну тачку: само су наво^ени пр1шери са пасивним
обликом поред осталих примера за исто значенье; то исто вреди и за безличну употребу
глагола у рефлексивно] форми.
Уз глаголе иза одреднице давано )е увек прво лице презента, али скраЬено
кад год )е то било могуЬе, починьуКи од последшег саиогласника или сугласника ко)и
оста)е неизмешен; напр. грйцкаши,-ам, йёваши,-ам; бёлеши,-лйм; бёлиши, бёлйм.
10. Дщалекшизми. — Правило ]е нашег )езика да се речи из доцалеката да)'у
у ккэнжевном )езику према фонетици и морфологией шьижевног )"езика. Тако )е по
стулата и са лексичком градом ко]а ]'е ушла у Речник. По себи се разуме да су те речи
узимане само онда када могу обогатити речник и када су се одомаЬиле у юьижевним
или стручним делима.
Ди)алектизми и вулгаризми (речи са неправилпим фонетским цртама или са
облицима ко)и знатно одудара)у од осталих) ако су добили широку распрострааеност
у кн>ижевном или говорном )езику, упуЬивани су на правилну гаьижевну, односно
говорну реч. Примери у ди)алекгу давани су само онда када пружа)у нешто ново у
погледу значена, конструкци)е и ел.
Уз покра)'инске речи или значеша означавали смо покра^ину, односно место
одакле )е цитат, уколико смо ималн података. Кад су сви наведени примери за )'едно
значение из истог кра)"а, ми смо кра) бележили иза ознаке покр., да га не бисмо по-
навл>али иза сваког цитата.
Нисмо изоставл>али ни стране вулгаризоване речи (напр. щзлибан, йалиграй
и ст.) ако су добиле ширу распростр: н>еност или нарочито значение у нашем резину,
али смо их, наравно, обележавалн ознаком вулг. или нар. и упуКивали их на
исправну реч.
. Речи из та)них )езика или уличног )'езика уношене су салю онда када су у
широко) употреби, наравно поред оних ко]е су у употреби у каижевном )'езику
(напр. даса, кева, клинац, Ниверица и ел.). Уз речи специ)'алних |езика (зидара,
лончара и ел.) напоменуто )е у дефиницией коме тарном )езику припада)у; ме^утим,
ако се Ш1)е знало ко)ем спецн)алном |езику нека реч припада, ставл>ена )е општа
ознака шатр.
Уз чакавске и ка]'кзвске речи ко)е су ушле у гаьижевни или говорни )език
давана )е ближа ознака (т ак. или ка)"к.).
11. Сшручни шер'.-.ти. — Од стручних терлшна унети су они ко)И су ушли у
свакидаппьи живот и кшижевност. За коначни текст дефинищф обраЬали смо се,
у случа)у потребе, за савет нашим признатим стручньацима (в. списак тих сарад-
ника, стр. XXXVIII).
 XXXV

Уз термине из биологтце, физике, хеми^е, медицине и ел. даван )е извор, а

по потреби и примери кад та реч ни)е могла бити и научно дефинисана; напр.:
безрибица ж врста рибе без особите вредности (примери и извор).
нееврша ж бшька ко]а се употребл>авала у врачаньу (примери и извор).
Исто тако када )е термин застарелог, покра)инског или неправилног облика,
наводи се за потврду одреднице извор, а по потреби и пример. Мс1)утим код термина
устальеног, стандардног облика и значегьа не да^у се за обична значеньа ни примери
ни извор за потврду, веЬ се уз дефиници]'у, где )е то могуЬе, да)е латински назив,
односно хемиска формула или по ко^'а синтагма. За метафорска значеша да)у се и
примери и потврде. Латински називи и хелшеке формуле давани су свугде где )е то
уобича^ено (у биологищ, хеми)и, медицини, фармацищ, минералогией и ел.), а где
то може допринети бол,ем разумеваньу дефинищце.
Биолошке синтагме ко^е означава)у врсту )'едног рода бил>ке (напр. бгли и
црни ;асен; бели, црвени и црни глог и ел.) не уносе се као засебне одреднице, веЬ
се об]'ашн>ава)у код именице (]'асен, глог итд.). Ако пак биолошка синтагма означава
одре^ену врсту, давали смо )'е као одредницу (напр. лейакаша, креши-куме-деше, од-
два-браша-крв и ел.). Уз биолошке називе уопште дефиници)а се да)е уз главну реч,
док )'е уз остале синониме даван само латински назив са упуКивавьем на главну реч.
Уз главну реч из ботанике побро]'ани су сви синоними упуЬени на н»у, док уз главне
речи из зоологи)е нису увек могли бити дати сви синоними, зато што код нас
)ош не посто)и ]едан општи зоолошки речник ко)'и би обухватао сва народна имена
за по]'едине ишвотиаске врете.
Када неки ботанички назив значи под)еднако и саму бил>ку и аен цвет, односно
плод, онда се та значеньа раздва)а)у; напр.:
]абука ж 1. бот. а. воКка Машз соттип15 из ф. Кояасеае. б. плод те бил.ке.
2. окрутли део кундака на пиштол,у итд.
/ьилан м бот. а. украсна бил>ка лепа цвета ЫНит сапс;1с1ит из ф. ЬШасеае.
б. цвет те бшьке.
Када се у називу бшьке или животинке налази неко лично име, оно се пише
малим словом; напр. бели Павле, лейа каша, йешров край и ел.
12. Пословице, загонешке, бро]анице. — Пословице ко^е има)у посебно значенье
давали смо код речи ко)а )"е носилац значевьа или код прве карактеристичне речи
по азбучном реду, и то на кра)у обраде те речи, иза израза. Ако пак пословица нема
посебног значеньа, она ]"е употребл>авана, по потреби, као и сваки друга пример уз
одговара^уЬе значенье.
Речи из ДаничиЬевих Пословица унете су уколико су те пословице и данас
у употреби, )ер их има код ньега и из рани^их столеЬа.
Код загонетака, ко)'е се тако^е уносе у Речник због нарочитих речи или наро-
читих значена речи, аихове се одгонетке да] у увек када су познате. Ако загонетка
претставлл игру речи, то се наглашава у дефиниции.
Из бро)аница смо уносили све речи као одреднице, али смо само уз прву
необичну по азбучном реду давали целу бро^аницу, док смо уз остале необичне
речи само упуЬивали на реч уз ко)у )'е дата бро)аница. Напр. дивен у бро^аници:
1едан, доден, дивен, дисен, пегна, легньа, смоква, доква, каракуша, )'ека (Миодр.
4, 25); а доден, дисен итд. в. дивен.
XXXVI
13. Глас х. — 1едно )е од основних правила нашег кньижевног ^езика да глас
х, ко)и се у веКини народних говора не изговара, треба ставл>ати тамо где му )'е по
етимологи)и место, а где )е оно загарантовано оним дэдалектима нашег )езика у ко
пима се та) глас добро чува. Тако се и поступало, али, из разушьивих разлога, то )е
претставл>ало при употреби у кньижевном )езику велику тешкоНу. Нарочито ^е ве
лика тешкоЬа у случа^евима где )'е, после губл>еньа у дэдалектима, глас х замешен
гласом в или У (сув, сува, куваши, швор, марва, йро]а, кщаши итд.), )ер су ту многи
гласовни облици послужили за дал>и разво) )езика {сув: сувли, суваш итд.; йро)а:
йро]ин; кщаши: кщавица итд.). Ако би се у ко)0) од таквих речи у веЬини случа^'ева
и могао васпоставити стари облик са х (напр. кухаши, кихаши и ел.), у свима не би
(напр. сувли, йро]а, швор и ел.). Из целокупног овог стааа давила су се и правила
за наш Речник:
а) упуЬиванье облика без х у речима ко)е се по)"авл>у)у у говору, па и у кньи-
жевном )езику, а где глас х ни)е замешен гласовима в и У, на правилан облик са х,
али само код основне речи, а не и код изведеница;
б) допуштанье да се свугде пише х где му )е место, али са ограничением у каи-
жевном )езику оних кра)ева у копима су речи са х заменьене речима са в и у. То значи
да се напр. за сух допушта и писаше сув, поред швор и шхор, ако се гдегод тако говори
(исп. основно дъхор). Према томе, те Ке се речи бележити као дублети {буха — бува,
сув =сух и ел.).
Из овога излази да Ке се речи са пропуштеним у говору почетним х упуКивати
на исправне речи са х (напр. а}дук в. ха]дук). Како су те речи по азбучном реду ве-
ома удал»ене, то се потпуна обрада да^е уз обе одреднице. Напротив, речи у ко)има
се неправилно уопштило х упуЬу)у се на облике без х (напр. хаш в. аш, хр$а
в. рЦа и ел.), а уз правилно употребл>ене речи (аш, р1)а) нисмо сматрали да
)е потребно икакво повезивавье са неправилним облицима. Речи са почетним в
или ф место хв {вала, фала и ел.) упуЬиване су непосредно на правилну форму
(хвала и ел.).
14. Акценши. — 1едно од знача^них питаньа нашег кнъижевног и говорног )езика
образованих кругова народних — |есте питанье акцента. Оснивач и велики реформатор
наше народне културе Вук КарапиЬ утврдио )'е и акцентуащцу у своме речнику (II
изд. од 1852 г.). Материал ко)и се налази у Вукову речнику обрадио )е, ставл>а]уки
га у граматичке категори)е и одре!)у)уКи системе по]'едгашх граматичких типова и
допушу)уЬи их свестрано, — Ъ. ДаничиК у сводим познатим студи^ама (прештам-
паним у Посебним изданьима САН ЬУШ, 1925). Иако ]е све то било засновано на
акцентуацией Вукова кра)'а, допун>ено) поглавито во)во!)анским материалом Ъ.
ДаничиЬа, ипак се та акцентуаци^а сматрала као акцентуаци^а юьижевног )езнка.
Уствари, сваки се кра) ко)и )е имао у основици систему нови)'е акцентуащф од четири
акцента и дужина иза акцената ( ' ' * " и " ) придржавао сво^е домаКе акцентуащце,
ко)а се щф у свему поклапала са Буковом. Тако )е дошло до тога да ^е )едан од шдважни-
]'их центара наше земл>е, Београд, имао у извесним правцима сво|а отступан^а од Ву-
кове акцентуаци)"е, ко)а су се слагала са многим акценатским типовима других кра^ева.
Када )е та акцентуаци^а у по)единим случа^евима дубоко продрла у наш говорни
)език образованих кругова, тако да )е из ньега потпуно потисла оно што ]е било у тим
случа^евима код Вука, овде се у овом Речнику то ставл>а или као равноправии ак
 XXXVII
ценат са Вуковим или као главни акценат, а Буков као напоредни, у загради. То )е
учиьено због тога што )е ова) Речник морао водити рачуна о животу и процесима
ко)и су се извршили и има^у сталну примену.
Због свега овога могли су се за целокупност нашег говорног )езика са Буковом
акценатском системой — од четири акцента и дужина — тражити само на)'општи)и
принципи аегови : да се " и " могу употребл>авати само у )едносложним речима или
на првом слогу вишесложних речи, да се ' и ' не могу употребл>авати у ]'едносло-
жним речима, а у вишесложним речима да се употребл>ава|у на свима слоговима сем
последшнх и, на)зад, да се дужине могу употребллвати само иза акцентованих слогова.
Ми призна|емо да су ово и за наше кра)еве са Буковом акценатском системой
сувише општа правила, али )е поуздано да Ье се ти кра^еви, ако \е. само у ньима ак-
центуаци)а изворна, у веЬини случа^ева слагати са Буковом акценатском системой.
Дефинитивно Ье се моки утврдити општа правила говорног )езика тек онда када се
утврди распрострагьеност по)единих акценатских типова, па Ье се оно што )е у веЬини
кра]ева узети као за|едничко за целину. А докле се то не учини, не може се ништа
одре^ени)е утврдити што би се могло узети као општа црта. Па ипак свугде где би
се у овом Речнику отступило од системе КарашпЧеве или ДаничиЬеве то Ье бита и
нарочито обележено, било у загради, било како друкчи^е.
Према изнесеном, у загради се таког)е да)у акценти ко)'и су у маньо) употреби
или они ко)"и не одговара)у основно) системи употребе акцената; напр. сланина
[слонина), аР/ушанш (а^ушанш). Наравно, ако су различии акценти у под^еднако]
употреби, они се ставл>а)у напоредо (као дублети); напр. грмеши и грмеши.
Познато )е да )е у науци спорно питанье о бележеньу акцената у речима )ужног
говора са дугам заменицима )ата типа рщёка или рщёка; ми смо се држали класичног
)ужног говора, т). оног бележеша ко]'е )е код Бука (ри]ёка и ел.).
Има случа)ева када речи нису постале )ои1 потпуне сложенице и када свака
од речи ко)е улазе у сложеницу чува сво) акценат, напр. на}ша}ансшвЫщй> данда-
нашгьй, йривреднойолйшичкй и ел; оне су тако и обележене са наво^еньем и других
акценатских могуЬности за н>их.
Одреднице предлога и свеза нису акцентоване, али ^е у загради иза одреднице
означен акценат ко)и предлог и свеза могу имати када су нарочито наглашени (в. али,
без и ел.).
И саставл>ачи збирака народних речи ставл^али су на речи акценте. Када се
акценат за исту реч разлику)е код по)единих скупллча, узета )& реч с оним акцентом
ко)и на)бол>е одговара системи кшижевног )езика. Када су дата примери из говора са
непренесеним акцентом, они су се уре^ивали према принципима нашег народног и
квьижевног )езика (или се акценат померао за )едан слог према почетку речи и до-
би)'ао или ' или ' према краткоЬи или дужини слогова или су се » и " претварали у
средини речи у у или ', напр. команданши или команданши место команданши. Код
страних речи (као што су азуриш, бакелиш и ел.), код ко)их )е у употреби и дужина
последаьег слога и краткоЬа, то се тако и обележава; напр. азурйш,-йша (азуриш,-а).
Напослетку, да би се разликовали дублети по акценту од дублета по облику, први
се везу)у свезицом и, а други знаком ]'еднакости (=); напр. азйскй и азйскй = азщ-
скй и азщекй.

V"
 УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ I КН>ИГЕ РЕЧНИКА

Главки уредник: академик д-р Александар БелиЬ.

Уредниии: д-р Милош Московл>евиЬ, д-р Михаило Стевановип, д-р Мили-
во) ПавловиК и д-р Радомир АлексиН.
ПомоНни уреднички одбор: Драгослав Илии, Никола Половина, Богол>уб
}ан>ик, д-р Ирена Грицкат, Драгшьа Попс-ДрагиЬ, Србислава КовачевиЬ, д-р
}ован Радуловив, А1илан Ъор^евиЬ, Сто^ан Сто^'ановиЬ и Спасение Прица.
Обра^ивачи гра^с за I кпигу : Коста Дошен, Никола Половина, Драгомир
ИлиЬ, Милан Ву]"акли)'а, Душан Мар^ановип, }ован БабиН, Светозар МарковиЬ,
Милан Ъор^евиН, Милош Ерцеговац, Драгослав ИлиЬ, Никола ПетровиН, д-р
Иван ПоповшЧ, д-р Павле ИвиЬ и д-р Милка Ивии.
Ономастика: Бранислава Аран^еловиЬ-ЖивковиЬ, Светозар МатшЧ и Сто)"ан
Сто]ановиЬ.
Тойономасшика : Прибислав ЗариЬ.
Бошанички шермини: Драгутин СимоновиЬ.
Сйолни сшручни сарадници: д-р Татомир Ан^елиЬ, професор Природно-
математичког факултета, за математику; Божидар Аран^еловнЬ, стручни сарадник
Математичког института Српске академике наука, за бродарство и поморство; Душан
Витас, професор Машинског факултета, за машинство; д-р Милан Вла]"инац, про
фесор Пол>опривредног факултета у пензи^и, за агрономи^у и сточарство; Неделжо
Дивац, професор Више педагошке школе у пензищ, за зоолопцу; Стана ЪуриК-
Клащ, хонорарни научни сарадник Музиколошког института Српске академике наука, за
музику; Бориво) ]овановин, директор Државног института за физичку културу у
Београду, за физичку културу; Владислав 7овановиЬ, професор Електротехничког
факултета, за електротехнику; д-р Петар ]овановиЬ, академик и професор При-
родно-математичког факултета, за географи)у; д-р Владимир Капор, доцент Правног
факултета, за права и финанси)'е; БогиЬ КнежевиЬ, професор Хидротехничког
факултета, за хидротехнику; Бранислав Ко)ин, професор Архитектонског факултета,
за архитектуру; д-р Велико КораЬ, професор Филозофског факултета, за филозофи)'у;
д-р Александар КостиЬ, професор Медицинског факултета у пензи)'и, за медицинске
науке; д-р Лазар Мирковик, професор Теолошког факултета у пензи]и, за бого-
словл>е; д-р ВукиЬ МиЬовиЬ, професор Природно-математичког факултета, за
хеми^у; д-р Во)ислав МишковиЬ, академик и професор Природно-математичког
факултета, за астрономи]'у; Василисе ПавловиЬ, професор Рударског факултета,
за рударство; д-р Сто^ан ПавловиЬ, академик и професор Природно-математичког
 XXXIX

факултета, за минералоги)'у ; д-р Коста ПетковиН, академик и професор Природно-

математичког факултета, за геологи^у и палеонтологи)у; д-р Ъор^е СофреновиЬ,
доцент Ветеринарског факултета, за ветерину; Димитри)е ЧемерикиЬ, генерал у
пензи)и, за во)не термине; д-р Сретен Шл>ивиН, професор Фармацеутског факултета,
за физику.
Координацща рада сйолних сшручних сарадника и руково^ензв сейм йословима
око слагала и шшамйапа Речника: Л>убомир МатиЬ.
Акценшовагье речи и ошсшуйшьа у облику и акценшу : Мили;а СтаниК, Берислав
НиколиК и д-р Павле ИвиЬ.
Ушвр^ивагье ешимологще сшраних речи: Глиша ЕлезовиЬ, д-р Милан ОпфгЬ,
Милош Ерцеговац и Милан Ву)акли)а.
Технички йослови и йроверавагъа : Бисени)'а ТодоровиЬ, Десанка Ан^елковиЬ,
Милош Ерцеговац, Милан НедиЬ, Миливо)е КнежевиЬ, Лэубомир АлексиЬ, Олга
БанковиК-ТодоровиЬ, Милан ОдавиЬ, Петар Сладо|евиК, Душанка ИпьатовиЬ и
Митар Пешикан.
Ова прва кньига ранена }е за^еднички, те зато нису за сваки по)'едини део реч-
ничке гра^е означени обра^ивачи и уредник. Уколико то буде могу&е, чиниКе се
у дал>им ЮБигама.

/"
 ИЗВОРИ И ЪИХОВЕ СКРАЪЕНИЦЕ

Ав. I АвакумовиЬ 1ован Ъ., Важност казненог закона, Београд 1882.

99 2 , Стица) злочина, Београд 1883.
)» 3 , Нужна одбрана, Београд 1883.
4 , Енглеска, француска и српска порота, у Београду 1885.
*■> 5 , СаучешКе, Београд 1885.
Авр . д. 1 АвраамовиЬъ Димитр1е, Света Гора са стране вере, художества и повест-
нице, у Београду 1848.
Авр ■ У- 1 АврамовиНъ €втим1е, Грамматика старогрчкогъ или еллинскогь езика, у
Београду 1856.
Авр . М. 1 АврамовиЬ Михаиле, Землорадничке задруге у Срби)и, СКГл XIII,
Београд 1904.
Аг. 1 1.0Ш5 Ье^ег, Словенска митолопца, превео ЛгатоновиК Рад., у Бео
граду 1904.
Ад. 1 Адамов Марковик Па)а, На селу и прёлу, приповетке, Београд — Ср.
Карловци 1901.
Адам. 1 АйатоУ1С й-г 1иН)'е, Ргапси$ко-пгуаг$к1 г)есп1к, 2а^геЬ 1901.
Адуы 1' Тпотаз Мапп, ВиоМепЪгоокоу1, ргеуек Аёшп 1уа, ЪщтсЬ 1950.
Алауп. 1 А1аироу1с Тивопиг, РгоЬгапе р)езте, 2аегеЬ 1902.
Алб. 1 Албала д-р Давид, Туберкулоза плуЬа, Београд 1925.
Алг. Алгебра за гимназ1е, у Београду 1863.
Ал. Л>. АлексиЬ Л>убомир, сарадник на обради Речника.
Ал. Р. АлексиК д-р Радомир, )едан од редактора Речника.
А. и!ми. 1-3 АлимпиК Душан Ъ., Полициски речник, I—III, Београд 1924— 1927.
Андр. 1 Апс1п]а$еУ1С Ы1ко, 1г ЫегеГУапзке Кга)ше, $1Ше 1 рпсе, и 2аегеЬи 1907.
Андре]. 1 Андре;евиЬ Теодор, Планинарско табороваке, Београд 1951.
АндриН 1 АндриЬ Иво, Ех Роп(о, Београд 1920.
>> 2 , Пут Али^е Ъерзелеза, II изд., Београд 1922.
>» 3 , Приповетке, Београд 1924.
» 4 , Господина, Сараево 1945.
>! 5 , Травничка хроника, Београд 1945.
»> 6 , Рпроуцейсе, 2а&гсЬ 1947.
>» 7 , На Дрини Куприна, вишеградска хроника, III изд., Сара;ево 1947.
>> 8 , Нове приповетке, Београд 1948.
АнЬ. 1 Жил Верн, 20.000 мшьа под морем, превела с француског Ан^елиЬ Емили)а,
Београд 1950.
Ан1)ел. 1 Ап8)е1цюу11 й-г Иапко, СакЫт, 2а^геЬ 1918.
п 2 , $ннт гет1)е, 2а&геЪ 1929.
Ан9)елк. Ан1)слковиК Десанка, сарадник на обради Речника.
Ант. 1 АнтиК Драг., Зоолопф за ниже разреде, Београд 1925.
Ар. 1 АгатЬаШ й-г 1о$о, Ьцесшйи г^ссшк, ЗрНс 1912.
Ард. АрдалиН Владимир, об^авио сери;у прилога о Буковици у ЗНЖ.
 хи
Арк. 1-11 Агк1У га роУ)евт1си )иео81ауепзки, кп). I—XI, иг. 1уап Кики1)еУ1С Заксшзкц
и ТавгеЬи 1851—1872.
Аря. 1 Арновл-Ьв' Антонш, Виргтапя или кр'вава жертва освобождешя, жа
лостно позориште ..., у Будиму 1832.
Арволд 1 Агпо1ё С)иго, 1/аЪгапе р)езте, и 2а2геЬи 1899.
Аре. Арсени)'евиЬ Владан, Збирка речи, 1881 — 1900.
Арх. КЩ 1-8 Истори)ски архив Комунистичке партите 1угослави)'е, том I—VII (том I,
кн». 1—2), Београд 1949—1951.
Арш. Аршинов Па)а, Збирка речи из Баната, 1901.
Астр. М. Е. Набоков и Б. А. Воронцов—Веламинов, Астрономи]а за ученике
средоьих школа, превели с руског: М. Б. ПротиК, Ф. Доминко,
Б. ШеварлиЬ, П. ЪурковиЬ и 3. БркиЬ, Београд 1947.
Ат. Б. 1 АтанацковиК Богобо), Пупол>ци..., св. I, Два идола, I део, у Бечу 1851.
„ 2 , Два идола, у Београду 1893.
. 3 , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Ат. У. 1 Аеанацковить 1оаннъ, Тысутьа и еданъ данъ; или Приповедке Солше-
нине, I свезка, у Будиму 1820.
Ат. П. 1 [Аеанацковичь] Платонъ, Пов-Ьсть Резщенще Епископата Будимскога..., у
Будиму 1846.
в 2 , Платона, Православного Ешскопа ... опроштай са Будимскомъ...
Епархюмъ, у Новомсаду 1852.
„ 3 Сочинешя Соломонова и Сграхова, преведена , у Бечу 1857.
„ 4 Кньиге Тов1та, 1удгге, Естире, 1ова, преведене , у Новом-Саду 1858.
Ау. 1 АциН Сретен М., Учител>еве забелешке..., Ниш 1894.
„2 , Васпитачеве забелешке, кн.. I, у Београду 1909.
Б—А 1 БилимовиЬ А.—Аш)елиК Т., Геометри^а за IV и V разред срешьих школа,
Планиметри)а, Београд 1950.
Баб. у. 1 БабиЬ 1ован [сарадник на обради Речника], Кн>ижевни огледи, I, Бео
град 1928.
Баб. С. БабиЬ Стано)ло, Збирка речи из Б)ел>ине, 1901.
Бад. 1 ВайаНс Ниео, 1гаЬгапе р^езте, 2а^геЬ 1896.
Бадей. 1 Бадемли)иЬ 1ов., Произво/цьа и прерада лапа, у Београду 1906.
Ба]. Д. Ба)иЬ Душан, Збирка речи из Пл>евал>а, Дробн>ака и Бос. Красине, 1908.
Ба]. м. Ба)иЬ Милан, Збирка речи са Косова, 1911.
Ба]. с. Ба)иЬ Светозар, Збирка речи из Баната, 1899.
Бак. 1 БакотиК д-р Лу)о, Речник српскохрватског гаьижевног )'езика, Бео
град 1936.
Бак и Г, 1 БакиЬ д-р Во)ислав, Општа педагогика, у Београду 1897.
П 2 , Српско родол>убл>е и отачествол>убл.е, Београд 1910.
Кал. БалажиК Милисав, Збирка речи, 1908.
Балт. 1 Наоружани народ, воща организащца и ратоваке нашег времена, од
Колмара, Фра)хера |фон дер Голца, превео Балтии ЛЬубомир,
Београд 1904.
Балуг. Ж. 2 БалугциК Живо)ин, Државни социализам, СКГл НС, кн.. III, Београд 1921 .
Балуг.у. 1 БалукциКъ 1ованъ, Збирка речи, Подунавка 1848, Београд.
2 , Теоретическо-практично руководство ко основномъ наставление
у Србской граматики ..., у Београду 1850.
Пап 1 Банъ Матш, Цвкти србске, драма, у Београду 1866.
г» 2 , 1ап Ни8, 1га8есИ)а, и ВиЪгоупИш 1884.
* 3 , Ме)рима, трагеди)а; Мили]енко и Добрила, трагеди]'а, Д)ела ...
кн.. I, у Београду 1889.
ш 4 , Таковски устанак, драма; Ускрс Српске државе, драма, Д)ела...
кн.. IV, у Београду 1889.
т\ 5 — —, Марта Посадница, трагеди^а, Д)ела ... кн.. V, у Београду 1890.
ж 6 , Кобна таща, трагеди;а, Д)ела ... кн.. V, у Београду 1890.
Ш 7 , Ванда, трагеди)а; 1ан Хус, трагедоф, Д)ела ... кн.. VI, у Бео
граду 1891.

<г
ХЫ1

Бав 8 Бан Мати)а, Маро^ица Кабога, гра^анска драма; Кнез Никола Зрин>ски,
вощичка драма, Д]ела ... кн>. VII, у Београду 1892.
„ 9 , Различие П)есме, [Д)ела ...] кн>. VIII, Београд 1892.
„ Ю , О Ивану ГундулиКу, ГСКА IV, Београд 1888.
« 11 , Драмски назори, ГСКА XXV, Београд 1891.
„ 12 , Назори п)'еснички, ГСКА XXXVIII, Београд 1893.
Банов. 1 БановиК Го)ко, Телал Рецеп, Сара^ево 1949.
Бар. 1 Вагас Апшп, V1ас^^т^^ Иагог, $к1са га яшолщ, 2авгеЪ 1918.
2 , Кп)1ва езе)а, 2а§геЬ 1924.
„ 3 , Аиеиз* §епоа, зтсН^а, 2аегео 1926.
„ 4 , Vе1^с^па та1ешп, 2аегеЪ 1947.
Барк. 1 БарковиН 1осип, Синови слободе, Београд 1950.
Барт. 1 БартуловиК Нико, На прелому, роман, Београд 1929.
Бат. 1 Баталака-Арсени)евиКЛазар, Историка српског устанка, део I (1898) и II
(1899), Београд.
Батут 1 Батут-1овановиК д-р Милан, Гра^а за медицинску терминологи)у, у Новом
Саду 1886.
„ 2 , Кн>ига о здравл>у ..., у Београду 1896.
„ 3 , Селлчки хлеб и задружне пеЬи ..., Београд 1905.
„ 4 , Надрилекари ..., Београд 1923.
Батуш. 1 Ваш§1с 31ауко, Ыа скацот (гаеи, готап, 2аегео 1932.
„ 2 , АгеопаиГ1, рпсап)'а $1гота§шп 1)и<Н, 2а§геЬ 1936.
Бац. 1 Ба)а-Ган>е, од Алека Константинова, превод Бацете Ру)анца Аксенти;а,
Београд 1907.
Бач.в. 1—4 Бачка Вила, издао на св-Ьть дръ Петаръ 1оанновиЬъ, св. 1 и 2 (1841),
св. 3 (1844) и св. 4 (1845), у Новомъ Саду.
Баш. 1 БашиК Миливо)е, Старе српске биографи)е, Београд 1924.
Б. Б-виН Б. Б-виК, псеудоним ПоповиЬа Тодора (в. Поп. Т.).
БВ 1886—1914 Босанска Вила, лист за забаву, поуку и кн>ижевност, год. I—XXIX,
Сара)ево 1886—1914.
БД 1882 Београдски Дневник, лист за трговину, занатску и фабричну радвьу,
просвету и новости, ур. Корнел ^вановиЬ, Београд 1882.
„ 1921 , независни орган )'авног мишл>ен>а, ур. Крста ЦицвариЬ, Београд 1921.
Б-Д 1 БранчиЬ Благове и Дера д-р Ъор^е, Ма^арско-српски речник, Нови
Сад 1889.
„ 2 , Српско-ма1)арски речник, Нови Сад 1894.
Б-Ъ 1 БожовиЬ Тодор и ЪоновиЬ }ован, Црна Гора и напредни покрет, Бел
град 1911.
Бег. М. 1 ВееоУ1С МНап, Vге1о 1896—1911, 2автеЬ 1912.
„ 2 , ЗуайЪеш 1е1, агата, 2аегеЬ 1922.
„ 3 , 1гаЬгапе р)евте, 2авгеЬ 1925.
„ 4 , Ризго1оу ргей угапта, 1гав1котеаЧ)а, 2айгеЪ 1926.
Бег.Н. I МШса, рпро\ к-Цка у/, пагоёпода 21Уоса, пар1$ао гизк! ёоЬгоуоЦас К 1 г 1 1 1С,
ргеуео Ве§ОУ1с >11ко1а, и 2аегсЬи 1884.
, Живот и обича)и Срба-Граничара, у Загребу 1887.
Бел. 1 Ве1оУ1с-Вегпа^21ко\У8ка ТеНса, Нгуа1$к1 пагоахп уегоУ1, О&цек 1906.
2 , Српски народни вез, у Новом Саду 1907.
БелвН 1 БелиК д-р Александар, Ди)алекти источне и )ужне Срби)е, СДЗб I,
Београд 1905.
п 2 , О ди)'алекатском материалу О. Броха у юьизи: В1е В1а1ек1е с1ез
зисШсЬзгеп ЗегЫепз, СДЗб II, у Београду 1911.
„ 3 , Срби и Бугари у балканском савезу и у ме^усобном рату, Бео
град 1913.
„ 4 , Акценатске студите, у Београду 1914.
п 5 , О савременом правопису српскохрватског шьижевног )езика, Бео
град 1923.
 Х1ЛИ

БелжН 6 Велик д-р Александар, О дво)ини у словенским ]езицима, Београд 1932.

„ 7 , Вук Карацик, Београд 1933.
. 8-10 , Граматика српскохрватског )'езика за први разред средаих и струч-
них школа, II изд. (1933); за други разред, II изд. (1934); за
треки разред (1933), Београд.
„ 11 , О ]езичко) приводи и )езичком развитку, Београд 1941.
п 12 , Вукова борба за народни и юьижевни )език, расправе и предавала,
Београд 1948.
„ 13 , Вук и Даничик, чланци и огледи, Београд 1947.
п 14 , Око нашег юьижевног )езика, Београд 1951.
. 15 , Правопис српскохрватског кшижевног )езика, Београд 1950.
БелиН Б. БелиК Богол>уб, Збирка речи из коларске и столарске терминологи^е, 1953.
Бев. 1 М1есгу81а\у )а51пш, М1ск1е\У1сг, ргеуео ВепеЛс 1иН)е, 2.а$теЪ 1950.
* 2 , Нгуа($ко-ро1)8к1 г)ебп1к, ТлехеЪ 1949.
Бер. 1 Веге11п Маге, В)егт)51УО $еовко^ рго1е1ега 1 йгиве поуе1е, 2аггеЬ 1948.
БериН 1 Беричь 1оаннъ, Жит1е Господа и Спаса нашего 1исуса Хр1ста ..., у Бу-
диму 1831.
„ 2 , Притче ..., кньига I, въ Будим-в 1831.
Берт. 1 ВеП1б 21уко, 2епзк1 ис1о8ц рг1р0У1)е5Г1, и 2а§геЬи 1902.
Баи. 1 Бешевик Стеван, Са старих жица, песме, Београд 1931.
Бшлб. 1 Билби)а 1елена, Приче о селу и граду, Београд 1934.
„ 2 , Збирка речи са границе Босне и Херцеговине, 1952.
Бжх. 1 Бихал>и-Мерин Ото, До ви^егьа у октобру, роман, Београд 1947.
. 2 , Мисли и бо)е, Београд 1950.
Б]ы. 1 Б)еловучик д-р Никола Звонимир, Полуострво Рат (Пел>ешац), СЕЗб
XXIII, Београд 1922.
БК 1895—1914 Бранково Коло за забаву, поуку и квьижевност, год. I—XX, Срем. Кар-
ловци 1895—1914.
Б.шж. 1 Блажевик Мато, Заборавл>ени гробови, Београд 1937.
Б-М Бушетик Т. и Ми)атовик Ст., Збирка речи из Левча, 1901.
Бог. 1 Богикевик Л>убомир М., Из вечне шьиге, проповеди, Београд 1926.
Богд. Л. Богдановик Лазар, Збирка речи из Славони)е, 1900.
Богд. М. 1 Ромен Ролан, Кола Брен>он, превео с француског Богдановик Милан,
Београд 1939.
2 , Стари и нови, II, Београд 1946.
3 , 1847 година и Н>егош, Београд 1947.
Богд. С. Богдановик Сима, Збирка речи из Лике, Босне, Бос. Кра)ине и Хрват-
ске, 1861.
БогиН 1 Богик Мирол>уб, Наше тамноваке, Тузла 1938.
Богиш. 1 В081З1С, С1ауп1)е
ё-г Уакагаг,
спе Ргауп1
оЬке1)8коеа
оЫса)1р1запоеа
и 51оуепа,
ргауа
и 2а§геЬи
и 81агот1867.
ВиЬгоуП1ки, и

, 2Ьогп1к
2авгеЬи
засЫгщЬ
1868. рга\'П111 оЫса;а и )и2пШ 31оуепа, кп). I ...

1/л1а1а ]А, и 2абгеЬи 1874.

4 , 51гисг10 па21у1]'е и гакопша, Зр1)е1 1876.
5 , Технички термини у законодавству Београд 1887.
6 , О положа)у породице и насл>едства у Биограду 1893.
Богов. 1 Во80У1б М1гко, Ргапкорап, <1гата ..., и 2а§геЬи 1856.
„ 2 , 81)ерап, ро$1)ес!п)1 кга1) Ьо$ал$к1, дгата . и 2аегеЬи 1857.
Бож. Г. 1 Божовик Григори]е, Приповетке, Београд 1924.
„ 2 , Приповетке, Београд 1926.
г, 3 , Узгредни записи, Београд 1926.
„ 4 , Црте и резе, Београд 1928.
5 , Тешка искушен>а, Београд 1935.
„ б , Под законом, приповетке, Београд 1939.
7 , Неизмшшьени ликови, Београд 1940.
Бож. К. Божовик Крста, Збирка речи из Жупе, 1911.
ХПУ
БожиН 1 Во21б М1гко, Огате, 2аегеЪ 1950.
Бо]. К. 1 БоиЬъ Константшъ, Пов-Ъстница грчкогъ народа ..., у Новомъ Саду 1845.
Бо]. М . 1 Бо)иЬ Милутин, Крал>ева )есен, драмат, у Сара^еву 1918.
» 2 , Песме бола и поноса, II изд., Београд 1920.
)1 3 , Сонети, Београд 1922.
» 4 , Песме, Београд 1922.
Э> 5 , Песме и драме, Београд 1927.
Бо]. Р. 1 Бо]иК Радиво)е, Л>убавни излет, Београд 1935.
„ 2 , Зми)е на асфалту, роман, Београд 1937.
Бол. I--2 БолиЬъ Прокошй, Совершенъ вшод'Ьлацъ ..., часть I—II, у Будиму 1816.
„ з , Словарь вшод-Ьлца, у Будиму 1818.
Бор. 1 Вогатс й-г Вгадист, Ргауор1з Ьг\'а1зко§а Ш згрзкоеа )е21ка, и 2а§геЪи 1923.
Борба 1947—1953 Борба, орган Комунистичке парти)е 1угослави)'е, Београд 1947— 1953.
Борис. Борисавл>евиЬ Мило)е К., Збирка речи из разних кра)ева, 1952.
Вор]- Бор)ановиЬ 1ован, Збирка речи из Босне, Херцеговине, Срема и Хрватске,
1904—1906.
Боров. Бороваак Тодор, Збирка речи из Таковског среза, 1901.
Бос. 1 Возапас й-г Зфрап, Мо;е изротепе па ргоГезога Уаггоз1ауа ]а%{Ы, 2а-
КгеЬ 1949.
Босна 1869 Босна [недел.ни лист], Сара^ево 1869.
Бот. 1 Вопс Ьика, Р)езте, 2аегеЪ 1885.
„ 2 , Б)'е1а, 2абгеЪ 1949.
Бошк. у. 1 Людевита Штура кньнга о народнимъ песмама и приповедкама сла-
венскимъ, съ чешкога превео БошковиКъ 1ованъ, у Новомъ
, Скушьени
Саду 1857.
списи, св. I и II, О ерпском )езику, у Београду 1887
2-3
и 1888.
, Писма о юьижевности ерпско) и хрватско), у Новоме Саду 1892.
Бошк. С. 1 БошковиК Стано)е, Слике из ерпске истори)'е, у Београду 1882.
Бошк. Ст. 1 БошковиЬ Окнан, Историка света за народ и школу, юь. I, Исторша
, Историка
Старога
света
века,
за народ
у Београду
и школу,
1866.
кн.. И, Историка Средаег века...,

св. 1 ..., у Београду 1872.

3 , За просвету и слободу, чланци и расправе ..., Београд 1882.
4 , Историка света за више разреде средших школа, део I, Стари век,
св. 1 ..., у Београду 1883.
5 , Слике из времена реформаци;е, у Београду 1885.
6 , У спомсн Димитри)у МатиЬу, беседа, Београд 1889.
Бошн>. 1 Во5п)ак Ш)а, 5ипсапо тН)еко, 2ас1аг 1917.
БП 1850-1851 Возапзк! рг1)а1е1), Сазор^з ..., иг. I. Р. 1иЫ6 Вап)а1исапш, зу. I— II,
и 2авгеЬи 1850—1851.
„ 1870 , игесНо -У1С, зу. IV, и 31$ки 1870.
Бран. 1900 Браничево, лист за юьижевност и економи)у, ур. Ъор^е НаумовиК, у По-
жаревцу 1900.
Браник 1887—1889 Браник, орган Српске народне слободоумне странке, ур. Миша Димитри-
)евиЬ, у Новом Саду 1887—1889.
Бранич 1907—1908 Бранич ерпског или хрватског дезика, ... лингвистички лист, ур. Милош
Ст. Ан^елковик, ^година 1907 и Ягодина—Ниш 1908.
Бранк. А. 1 БранковиЬ Аврам, Карактеристика или описаше народа по целой земльи
живеЬег..., у Будиму 1827.
Бранк. К. 1 Вилхслма Траугота Круга ... Основно мудрослов1е, ербски ... израдю
БранковиКъ Константинъ, у Београду 1848.
2 МыслословлЬ или логика за младежь, поербю , у Београду 1849.
3 Природословл-Ь или физика за младежь, поербю , у Београду 1850.
4 , Мыслословл-Ь или логика за ... слушатель мудрословля ..., у
Београду 1851.
 Браство 1—41 Браство [периодични часопис], кн>. 1-—41, Београд 1887— 1932.
Брк. БркиЬ Зорка, Збирка речи из северозападиог кра;а Ст. Срби)'е, 1899.
Брк. Л. БркиЬ Лазар, Збирка презимена и имена, 1956.
Брл. 1 ВгНд Магигашй Ьапа, Рпбе \г ёаупте, 2а§геЬ 1920.
Брус. 1—2 Брусина Спиро, Птице хрватско-српске, Сп. СКА I (1888) и XII (1892),
у Београду.
Брш.ъав 1885—1886 Бршл>ан, лист за забаву, поуку и кн>ижсвиост, ур. Ъор^е Ра]'ковик, у
Новоме Саду 1885 и 1886.
Буб. 1 Бубало Мано)'ло [псеудоним Кордунаш Мано)ло], Речник необичних на-
родних презимена [у рукопису], 1938.
Бубан. 1 ВиЬапоУ1б (1-г Ргап, 1г тойегпе кетце, 2аёгеЬ 1929.
„2 , Природа и ди)алектика, Београд 1936.
БубиН 1 КиЫс §епГ, 12Ьог зогй уосака га Возпи 1 Негсе§0Укш, 5ага)еУ0 1948.
Бубл. 1 ВиЬПс Ога^ап, Зуеи Кпг, готаписпа ЫзЮгца, 2аегеЬ 1923.
Буд. 1 ВисНзау1)еУ1<5 Ви<1е, 3 НСке ^тийе, рпбе, и 2аегеЬи 1913.
„2 , Из старог завича^а, припови)ести, у Новом Саду 1914.
Буди. 1 Вис1тат Рего, ВиогоуэбЫ <И)а1ска1, како зе заоа доуоп, и 2аегеЬи 1883.
Буж. 1 Сюуапш Оегтапеио, Изротепе )ес5по8 Ъгцаба, з саН)апзкое ргеуео Вигап-
61с 1акза, 2аггеЬ 1950.
Бук. 1 Буковац Влахо, Мо) живот, Београд 1925.
Буш. 1 БушетиК Тодор М., Збирка речи из Левча, 1900.
„2 , Левач, СЕЗб V, Београд 1903.
„ 3 Народна медицина Срба сел>ака у Левчу, СЕЗб XVII, у Београду 1911.
Б—Ф 1—2 ВаЫб Кгипоз1ау 1 Ртк №ко1а, 2оо1о§1)а I, Ыаика о боу^еки, 1 И, Иаика
о 21\'о1т)'ата, 2а§геЪ 1936.
БШВ 1872 Вип)еуабка I зокабка уПа, иг. 1уап Аптпоукл, и Ка1аб1 1872.
БШН 1870 Вип^еуаСке 1 зокабке поуте, иг. 1уап АпшпоуюЬ, и Ка1аа 1870.
В—А 1 УеИкапоУ1Й 1зо \ Апапс №ко1а, Зга )'е 5ш, 2а8гсЪ 1938.
Вал. 1 Наука о чуваау здравл>а, ... превео из чешког ... Валента д-р 1ован, у
Београду 1864.
Вав. 1 ВанлиН Милорад, Одабираше деце и диференци)аци)'а наставе, Београд 1925.
Вас. В. 1 ВасиЬ Владимир, Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Вас. Д. 1 ВасиК Драгиша, Карактер и менталитет )едног поколеаа, Н. Сад 1919.
„2 , Утудена кандила, приповетке, Београд 1922.
„ 3 , Црвене магле, Београд 1922.
Вас. М. 1 ВасиЬ д-р Миливо)е С, Шуме у Округу подринском, Београд 1903.
„2 , Подизаае четинара, у Београду 1907.
Вас. М. М. 1 ВасиН Милош М., Висока во)ничка дисциплина, Београд 1909.
Васил. ВасшьевиЬ Алекса, Збирка речи из разних кра^ева Срби)е, 1899.
Василев 1 Васшьев Душан, Изабране песме, Београд 1932.
Вел. 1 УеНкапоуй 1зо, Згцетзке рпбе, 2а^геЬ 1915.
Велим. 1 ВелимировиК д-р Никола), Религи)а ЕЬегошева, Београд 1911.
„2 , Православл>е, послатща, Београд 1919.
„ 3 , Први Божщ закон, Београд 1919.
„4 , Мисионарска гшсма, год. II, бр. 10, Битол. 1933.
Ве.гм. 1 Велмар-1анковиК Владимир, Иван Мандушин, портре-новела, Бео
град 1922.
„2 , Државни непри)'ател> бр. 3, комеди)'а, Београд 1936.
„ 3 , Поглед с Калемегдана ..., Београд 1938.
„4 , Дечак с Уне, Београд 1926.
Вел. М. 1 Вел>иЬ Михаило М., Збирка речи из Вран>ског округа, 1899 и 1903.
„2 , Обичащ и верова&а из 1овца, СЕЗб XXXII, Београд 1925.
„ 3 , Приповетке с ]'уга, I кн>., Скошье 1933.
Вел. Н. Вел>иН Никола, Збирка речи из разних кра)ева Срби)е, 1901.
Ве.ък. 1 Вс.ъковиК ство
д-р Сто)'ан
Срби]у,1ов.,
у Београду
Об)аипьен>е
1866.трговачког
... законика за Кн>ажев-
ХЬУ1

Венац 10-11 Венац, юьижевни омладински лист, кн>. X и XI, ур. тереми]а Живано-
виК, Београд 1924—1926.
Венц. 1 УепсеШез Агзеп, Кгцгёеупе 8Ш(И)е, Зага)еуо 1918.
Вес. К. 1 УезеНб 1озо Кпшоз1ау, Уосагзгго ..., и Озёки 1848.
Вес. Р. 1 УезеНб Кио!. А., ЗДесшк Шгзкодо 1 п)етаСкоеа )ег1ка, I <1ю, и Веси 1853.
»» 2 , К^есшк п)етабко§а I Шгзкоеа )'е21ка, II с1ю, и Веси 1854.
Весел. 1 ВеселиновиН 1анко М., Пуница — Свекрва, слике из сеоског живота.
Издание Дворске кн>ижаршще Мите Ста^иЬа у Београду [1904].
>» 2 , Борци, роман, св. I, у Београду 1889.
>» 3 , Сельанка, приповетка, Београд 1893.
»> 4 , Ра)ске душе, Београд 1894.
" 5 , Стари познаници, Београд 1896.
" 6 , Хащук Станко, истори)ски роман ..., Београд 1896.
)> 7 , Слике из сеоскога живота, св. I, у Београду 1896.
» 8 , Слике из сеоскога живота, св. II, у Београду 1899.
>» 9 , Неприлика, приповетка из сеоског живота, Београд 1908.
»» 10 , Слике из сеоског живота, св. III, Београд 1926.
» 11—19 , Целокупна дела, I—IX, Српски писци, Београд.
Весны 1 Весин Никола, Поуке из агрикултурне хеми)е, Београд 1906.
Веся. 1 ВесниЬ Радослав М., Славол>уб ЗориЬ, роман, Београд 1930.
Вид. А. 1 ВидаковиЬ Александар, Марин Сорго, роман, Београд 1936.
Вид. .М. 1 Видаковичь Милованъ, 1стор1а <Ь прекрасномъ 1шсифу ..., въ БудшгЪ
град-Ь 1805.
, Любовь къ младой муси сербской, Писмены Печатни Всеучи-
, Любомиръ
лища Пещанскаго
у Елклуму, 1812.
моралная пов'Ьсть ... I (1814), II (1817),
3-4
въ Будим!,.
»> 5 , Младый Тов1а ..., въ Будим* 1825.
»» 6 , Любезна сцена у веселомъ двору Иве Загорице, романтическое
сочинеше, у Будиму 1833.
7 , П-Ьснь ироическа о святомъ В. М. Георгию ..., у Новомъ Саду 1839.
Вид. Н. 1 ВидаковиЬ Никола, ПиЬе и живот, Београд 1924.
Вид. Св. 1--2 А. Гано-а Експериментална физика ..., превео ВидаковиЬ Светозар Д.,
кн.. I (1876) и II (1877), у Београду.
Вид. Сл. 1 ВидаковиЬ Слободан Ж., Жомуналне финанси)'е наших градова, Бео
град 1935.
, Комунална заштита деце, Београд 1937.
Видело 1880—1888 Видело, лист политички, економни и кн>ижевни, год. I—IX, Београд
1880—1888.
Видовдан 1862 Видов дан, год. II, ур. Милош ПоповиЬ, у Београду 1862.
Видо]к. 1 V. С. В)еНпзкц Кппгеупо-кпиШ с1апс1, ргеуой и гейакс1)1 У1<ю)коу1са
Матка, Веоегай 1948.
Монтескье, Персиска писма, превод с француског , Београд 1951.
Видр. 1 УМнй У1ас1тпг, Р)езте, 2аегеЬ 1907.
Виеищ 1869-1913 У1епас 2аЬаУ1 I роиа, геса) I—ХЬУ, и 2авгеЪи 1869—1913.
Ви}\ 1—3 Уцепас, Н$г га гаЬауи 1 ройки, иг. й-г Регсю г-ПкоПс, кп]. I—III, 2аегеЪ
1923—1924.
Вял. 1 УПоун!: Виго, 2а&а1]еш 21УОГ1, поуе1е, и 2аегеЪи 1923.
„ 2 , 2уопо )е ор1ака1о феУ1си, готап, 2аегеЪ 1938.
Вила 1865-1868 Вила, лист за забаву, киьижевност и науку, у Београду 1865— 1868.
Вилов. 1 Виловски СтсфановнКъ 1ованъ, Изъ живота едногъ ц.к. официра ..., у
Земуну 1863.
Вия. 1 Винавер Станислав, Приче ко]'е су изгубиле равнотежу, Београд 1913.
„ 2 Ярослав Хашек, Доживл>а)и доброг во)'ника Шведка, кн>. III, превео ,
Београд 1949.
„ 3 1. В. Гете, 1ади младога Вертера, с немачког превео , Нови Сад 1949.
 ХЬУП

Вив. 4 Чарлс Дикенс, Мала Дорит, кн>. I, превео Винавер Станислав, Бео-
град 1950.
>* 5-6 Франсоа Рабле, Гаргантуа и Пантагруел, кн>. I—II, превео с фран-
цуског , Београд» 1950.
»» 7 Арабл>анске приповетке из 1001 ноКи, с француског превео ,
Београд 1950.
»» 8 Марк Твен, ]енки на двору крал>а Артура, превео , Београд 1947.
Вит. 1 Бенедето Кроче, Естетика, превео с итали^анског Витезица д-р Винко,
у Београду 1934.
Витез 1899 Витез, глас свих „Кола )ахача кнез Михаило", Београд 1899.
Витк . Г. 1--3 ВитковиЬ Таврило, Споменици из Будимског и Пештанског архива,
ГлСУД И-ги одел»ак, кн.. IV—VI, у Београду 1873—1875.
Витк . М. 1 Жертва на смерть, позорищна игра ... оть Аугуста Коцебуа, съ нъмецкогъ
на сербскШ езыкъ Витковичемъ М1хаиломъ преведенна, у
Будиму 1830.
Одъло изъ Тр1еста, весела игра ... отъ I. Ф. 1ингера, съ н-Ьмецкогъ
на сербскш езыкъ преведенна, у Будиму 1830.
Виш. ВишнзиЬ Д., Збирка речи из Сара)ева и околине, 1900.
В—У 1 ВукелиК Ст)епан и 1аковл.евиК Стева, Гра^еае дрвених силоса и справ-
л>а1ье силаже, С. Букв. 7, Београд 1937.
Вляд.Д. 1 Приправа за историку свега сви)ета ... Превео с н>емачкога по А. Л.
Шлецеру ... Владисавл>евиК Димитри)е ... а прегледао и на
сви)'ет издао Вук Стеф. КарациК, у Бечу 1864.
Влад. Т. 1 Владисавл>евиК Тима, Тимин Календар за 1912 год., Београд 1911.
Вла]. 1 Вла)инац д-р Милан, Збирка речи из Вравьа и околине, 1900.
„ 2 , Пол>ска при вреда у народним пословицама, Београд 1925.
„ 3 , Моба и поза]мица, СЕЗб ХЫУ, Београд 1929.
„ 4 , Згон или кулучеае ван места становааа, СЕЗб ХЫХ, Београд 1932.
Вла/иН 1 ВлаиЬъ Тодоръ, Србскш венацъ ..., I часть, у Београду 1850.
Влатк. 1 ВлатковиН Влатко, Белешке са пруге, Београд 1946.
Влах. 1 ВлаховиК Митар С, Лов у Колашину, Београд 1933.
Влахов 1 Влахов Димитар, Из историке македонског народа, Београд 1950.
Влаш. 1 У1а31С РеШг, Нгуаи и Китигфко) ..., Веоегас! 1928.
ВН 1893 Вечерае новости, дневни лист за свакога, у Београду 1893.
Вод. 1 Уойор^ укег кап[оп&] Масе, Рор1з риск^еп риСщЬ ипепа ... и БиЬго-
, 1тепа
уабко)
рибкаокоНс1,
гагп^еЬ
Зктпас
1аге61)еЬ1880,
1 р1агес1)еп
Ьг. 2. йМпа ... и ВиЬгоуаСкот

окги4)и, Зктпас 1880, Ьг. 7.

, Ти2па 1е1е, роу1)е$1: вгиЗка, и ВиЬгоупхки 1901.
Во;в. И. 1 Уо)поУ1б 1уо, Кзаша, и 2а(*геЪи 1886.
п 2 , ВиЪгоуаёка [гПо§1)'а, и 2а§гсЬи 1902.
»» 3 , Еквиноци)о, драма, Београд 1904.
" 4 , ЗтгС та)ке 11Н$0У1са, йгатяка р)езта и 1п р)'еуап)а, IV кй.,
2аегеЬ 1907.
п 5 , Смрт ма)ке 1уговиЬа, IV п)еван>е, у Дубровнику 1912.
И 6 , Ьагагеуо уазкгзеще ..., II 1го\, ВиЪгоушк 1914.
л 7 , АкогсИ, 2а§геЬ 1917.
Во}в. Л. 1 Уо)поу1С кпег а"-г Ьи)0, Уо&] кгог ВиЬгоупШ 1 око1па т)ез(а ., и Би-
Ъгоушки 1893. •
» 2 , Е>иЬгоуабке ек^Уе, ВиЬгоуп1к 1898.
»> 3 , Дубровник и Османско царство, I кн.., Београд 1898.
Во/в. С. 1 Иайу Ьа)оз, 5е1о, ргеуео Уо)поу1с Зире, 2акгеЬ 1950.
Во], сп. Во)иславл>ева споменица, Београд 1895.
Вола 1926 Вол>а, соци)ално-културно-политички часопис, год. I, Београд 1926.
Ворк. ВоркапиК 1ован, Збирка речи из Бани)'е, 1900.
ХЬУШ

ВП 1897 Врач Пога1)ач, шала и подсми)евка, власник издавалац Сима Лукин

ЛазиК, ур. Стеван БешевиК Петров, год. II, Загреб 1897.
Време 1873—1874 Време, ур. Мита Ракин, Београд 1873—1874.
„ 1922 , днр. Коста М. ЛуковиН, Београд 1922.
Вртар 1 Упаг $1)ерко, УеНко рго1)есе, поуек, 2аегеЬ 1933.
Врх. 1 Врховац Радиво^е, Карактер и рад Ъуре ДаничиКа, Нови Сад 1923.
Врч. 1 ВрчевиК витез Вук, Српске народне игре ..., Биоград 1868.
„2 , Низ српски)сх припови^едака ..., Панчево 1881.
„ 3 , Три главне народне свечаности: БожиН, крено име и свадба, Пан
чево 1883.
„4 , Поманье српске народне свечаности, Панчево 1888.
„5 , Разни чланци, у Дубровнику 1891.
В—С Вел.иЬ Н. и СреКковиК 1ов. Л., Збирка речи из ПараНина, 1903.
ВУ У1епас игёап'а пагостоеа о. Апйг1)1 КаС1с-Мю$1си па $(оНеип йап рге-
тши()а, 1861 и 2ас1ги.
Ву]. 1—4 Артур Шопенхауер, О религией, О писаку и стилу, Метафизика лепог,
О гени)у, превео Ву)'акли)а Милан [сарадник на обради Реч
ника], Београд 1922, 1925, 1926 и 1928.
„ 5—6* , Лексикон страних речи и израза, Београд 1937 и 1954.
Ву;'ач. 1 Ву)ачиН Марко А., Знаменита црногорски )'унаци, кн>. I, Цетшье 1951.
Ву]иК В. 1 Ву)ик В., Стара и нова психолопф, у Новоме Саду 1888.
Ву]иН у. 1 Сстествослов1е ... списание на нЪмсцкШ азыкъ .... ГешргТемъ Хр1ст1аномъ
Раффомъ,... а съ тогл на наш ь... преведенно Вйичемъ 1ыак!момъ,
въ Будин-Ь град-Ь 1809.
„ 2 Алекасъ и Надша, или Англезъ у Амерши, преведеннъ съ Англискаго
языка , у Будиму 1810.
„ 3 , НовъТшге Землеописаше ц'Ьлаго спЬта ..., въ Будииомъ Град Ь 1825.
„4 , Путешеств1е по Ссрбш, у Будиму 1828.
„5 , Сербсшй вождь Георгш Петровичъ ... Црный; или отят1е Београда
отъ Турака ... Иройческо позорище ..., у Новомъ Саду 1843.
„ 6 Оштроумна домишлешя Бертодда ..., преведена съ италЬшскогъ ,
у Београду 1854.
Ву/яй М. 1 Ву)иЬ Ми^аило В., Положа) и задатак философи)"е, Београд 1879.
Ву}к.. 1 Ву)ковиЬ Марица, Вера Новакова, роман, Београд 1934.
Вук 1 Вук СтефановиЬ Каращш, Писменица сербскога 1езика, по говору про
стота народа написана ..., у Виенни 1814.
)» 2 Вука Стеф. КарациЬа ... писма ... Платону АтанацковиКу ... о ерпскоме
правопису, са особити)'ем додацима о ерпском )езику, у Бечу 1845.
»» 3 , „Правителствуюшдй Сов-Ьтъ СербскШ" за времена Кара-
Ъор^и)ева ..., у Бечу 1860.
»» 4 , Живот и обичащ народа ерпскога, у Бечу 1867.
П 5-7 , Скушьени граматички и полемички спнен, кн>. I—III, Београд
1894—1896.
»» 8 , Скушьени историски и етнографски списи, кн.. I, Београд 1898.
»» 9 , Први и други ерпски устанак, Београд 1947.
»» 10 , КовчежиЬ за истори)'у, )език и обича)е Срба сва три закона,
у Бечу 1849.
„ 11 Нови зав)"ет Господа нашега Исуса Христа, превео , ново
издан, с ...,• у Биограду 1938.
„ 12—18 , Вукова преписка, кн>. I—VII, Београд 1907—1913.
„19' , Рукописна збирка народних речи.
„20 , Веи15сп-5егЫ5сЬе8 №бпегЪисп. Уоп №ик ЗгерЬ.-Кагаб^сЫгзсп.
ЧХЧеп 1872.
Вук, Даиица 1—5 Дашшд, забавник, издао Вук Стеф. Карацин, год. I—III (1826— 1828)
у Бечу; год. IV (1829) у Будиму; год. V (1834) у Бечу.
 Х1ЛХ

Вук, Р]. Српски р)ечиик истумачен н>емачки)'ем и латински^ем ри)ечима ... III
(државно) издаье ..., у Биограду 1898.
Вукад. 1 ВукадиновиЬ Живо]'ин, Српски у 100 часова, Београд 1940.
Вукас. М. 1 ВукасовиЬ Милан, Басне, Београд 1911.
2 , Кроз живот, Београд 1925.
3 , Музика времена, Београд—Земун 1926.
4 , Савремене басне, Београд 1940.
5 , Беп, Коко и К?, Београд.
Вукас. П. 1 ВукасовиН Павле, Грож^ани мол>ци, Београд 1926.
„ 2 , На)чешКе штеточине наших воЬака, Београд 1933.
ВукиН. И. I ВукиЬевиЬ Или)а, Л>удско срце, приповетке и слике, св. I, Београд 1901.
2-3 , Целокупна дела, I—II, Српски писци, Београд.
ВуклН. М. 1 ВукиЬевиЬ Миленко М., Збнрка речи из Шумади)с, Ужичког округа и
Мачве, 1896.
2 , Знаменити Срби Мухамсданци, ка. I, Београд 1901.
3 , Знаменити Срби Мусломани, Београд 1906.
4-5 , Историка српског народа за среднее школе, кн.. I—II, Београд 191 1 .
б , Истори)а српског народа у слици и речи, Београд 1912.
Буков. А. 1 ВуковиЬ д-р Антонине, Ветеринарске поуке, Београд 1929.
2 , Народна ветеринарска терминологи)а (А—О), Београд 1939.
Вукос. Ж. 1 ВукосавлэевиК Ж., Пилот-потпоручник Кнап брани Београд, Београд 1939.
Вукос. У. 1 Вукосавл-ЬвиЬъ 1ованъ, Обширна трговачка рачуница, у Београду 1851.
Вукос. С. 1 Вукосавл>евиК Сретен, Сеоске уредбе о водама, Београд 1947.
2 , Истори)а сел>ачког друштва, I, Београд 1953.
Вукч. 1 ВукчевиЬ Мило, Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874— 1876, Цетиае
1950.
Бул. В. 1 Уи1е1:с Уиказоухс УМ, В11)е5кс о ки1шг1 )и2ш)еЬ 81ауепа, озоЫю 5гЬа1)а,
, Српски
БиЬгоуп1к
народни
1897. везови, Сп.СКА VIII (1891) и Х1Л1 (1905),
2-3
Београд.
4 , Ткаье на острву Лопуду, СЕЗб XIII, у Београду 1909.
Вул. С. 1 ВулетиЬ Саво П., Просте душе, Загреб 1905.
„ 2 , Наши л>уди, Цетшье 1910.
ВуляН Н. 1 Ене]"ида Публи)а Вергили)а Марона, I, с латинског превео ВулиЬ д-р Н[н-
кола], Београд 1907.
ВулиН Р. I ВулиЬ Ристо, Земл>орадннкова читанка, Београд 1925.
Вуляч. 1 ВуличевиЬ Л>удевит, Мо]а мати и сила у сав)ести, Београд 1906.
2 , Мо)а в)'сра, Београд 1911.
3 , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Вулов. 1 Прилози ди)ететици душе од Ернста Фа^хтерслебена, превео ВуловиЬ
Светислав, у Београду 1880.
„ 2-3 , Бранко РадичевиЬ ..., ГСКА XIII (1889) и XIV (1890), у Београду.
» 4-5 , Целокупна дела, I—II, Српски писци, Београд.
Буч. 1 ВучетиЬ д-р Никола, Душица, Београд 1927.
- 2 , Та)не Вифланског дворца, Београд 1932.
„ з , Ток живота — вечит, Београд 1939.
Буш. 1 ВушовиЬ Данило, Диалекат Источне Херцеговине, СДЗб III, Београд—
Земун 1927.
Таб. 1 СаЪапс У11ко, Зппоу! \ ргога, 2аегеЬ 1920.
Гавр. А. 1 ГавриловиЬ Андра, Прве жртве, приповетка, у Београду 1893.
» 2 , Деспотова властела, роман ..., Београд 1896.
„ 3 , Досити)е ОбрадовиЬ, Београд 1900.
4 , Збирка речи, „Труба" 1908.
. 5 , Седамдесет анегдота из живота српских юьижевника, Београд
1911.
Гавр. Б. ГавриловиЬ д-р Богдан, Збирка речи са разних кра^ева Српства, 1900.
Гавр. М. 1—3 Гавриловик д-р Михаиле, Милош ОбреновиК, юь. I (1908), II (1909)
и III (1912), Београд.
, Из нове српске историке, Београд 1926.
Гавр. Мил. ГавриловиК Милутин, Збирка речи из Сенте и Сомбора, 1900.
Гавр. С. 1 Гавриловне Светозар Л>., ГраЬа за проучаваше стоке у Срби)и, Бео
град 1904.
Газ. 1 Газивода Михаиле, Припови^етке, Цетшье 1950.
Га). Га)ин Ъока, Збирка речи из Бачке, 1900.
Га]р. 1929-1933 Га)рет, лист Га)рета друштва за културно и економско подизаае мусли-
мана, Сара;ево 1929—1933.
Гал. 1 Оа1оу1С Ргап, 2асагапо ог1ес1а1о, 2аегеЪ 1913.
Галог. 1 Оа1о§а2а Згеуап, Сисше вПиесе, поуе!е, II аА., 2а§геЪ 1928.
Гар. И. 1-2 Гарашанин Пли)а, Писма Или)е Гарашанина 1овану МариновиКу, I—II,
Београд 1931.
Гар. М. 1 Гарашанин Милутин, Доколице, Београд 1939.
Г-Г 1-2 Лав Н. Толсти, Рат и мир, превели с рускога ГлушчевиК Окица и
ГлишиК Милован Ъ., кн.. I—II, Београд 1889 и 1900 [II юь.
превео сам ГлишиК].
Герш. 1 ГершиК Глиша, Данаппье дипломатско и консуларно право, I, Београд
1898.
„ 2 , После педесет година, успомене, Београд 1912.
Гец 1 Гец Милутин, Како се сузби)а)у и лече заразне и паразите болести код
, Штастоке,
треба С.
чинити
Букв.кад
3, Београд
стока оболи
1937.или се унесреКи? С. Букв. 14,
„ 2
Београд 1938.
ГЛ 1857 Со5роаагзк1 1181, §ой. V, и 2а§геЬи 1857.
ГлДСС 1—17 Гласник Дружтва србске словесности, юь. I—XVII, у Београду 1847— 1863.
ГлЕМ 1926—1940 Гласник Етпографског музе)а у Београду, кн>. I—XI, Београд 1926— 1940.
ГлЗМ 1890-1929 и 1947 Гласник Земалског музе)а у Босни и Херцеговини, Сара)ево 1890— 1929
и 1947.
Глиб. 1 Глибоаски Ъор^е, О кошу, у Новом Саду 1884.
Глиг. 1 ГлигориК Велибор, Позоришне критике, Београд 1946.
Глик 1 Глик (ОШск) д-р Леополд, Медицинска народна терминологи)а у Босни
и Херцеговини, Сара)ево 1898.
Глиш. 1 ГлишиК Милован Ъ., Приповетке, юь. I, Београд 1879.
„ 2 , Подвала, комедоф, у Београду 1885.
„ 3 Кращерова соната, приповетка, написао Лав Ник. Толсто), превео
с руског , II изд., Београд 1892.
Обломов, роман, написао Иван С. Гончаров, превео с руског ,
Београд 1898.
Тарас Булэба, приповетка, написао Никола В. Гогол>, превео с руског
, Београд 1902.
„ б , Приповетке, I, Београд 1904.
„ 7-8 , Целокупна дела, I—II, Српски писци, Београд.
ГлУПД 12-14 Гласник 1угословенског професорског друштва, юь. 12— 14, Београд
1931—1934.
Гл МП 1930 Гласник Министарства пол.опривреде, Београд 1930.
ГлСНД 1928 Гласник Скопског научног друштва, юь. III, Скошье 1928.
ГлСПЦ 1946 Гласник Српске православие цркве, год. XXVII, Београд 1946.
ГлСУД 18—75 Гласник Српског ученог друштва, юь. XVIII—ЬХХУ, у Београду
1865—1892.
ГлХНД 1886-1891 С1азшк Ьгуаккоб пагауоз1оупо(* о'гиз'гуа, иг. 8р1го Впшпа 1 Ог. Оюп
КиСега, 2аегеЬ 1886—1891.
Глумац 1 Глумац Ъор^е, Светле тишине, Београд 1931.
ГНЧ 1—50 Годииньица Николе ЧупиКа, юь. I—Ь, у Београду 1878— 1941.
Гол. М. I ГолубовиК Мирослав, Ргарпепи хха^оЫ1ае ЬеШ, Скошье 1932.
 1Л

Гол. Мех. 1 ГолубовиЬ Мих. Т., Успомене из ново-ослобо^ених кра)ева, у Београду

1906.
2 , Петна^ест прича из Калчине посто)бине, юь. II, ^година 1909.
3 , Шесна)ест прича из Калчине посто^бине, юь. III, Београд 1911.
Голуб 1904 Голуб, календар за год. 1904, у Цариграду 1903.
Голубица 1839—1841 Голубица, съ цветомъ кньижества србскогь, I—III, ур. ГригорШ Воза-
ровиЬъ, у Б-Ьограду 1839—1841.
Горав 1 Оогап Коуаб1с 1уэп, Баш еп)еуа, 2а§теЬ 1936.
„ 2 , ЕзеД 1 ос^епе, 2&%геЪ 1946.
,. 3 , 5уе(1 рзоуаС, 2а§геЬ 1946.
„ 4 , 1ата, роета, 2а8геЬ 1947.
„ 5 , Рг^еуосН зсгапе Нг1ке, 2авгеЪ 1947.
„ б , Оеп)1 1 гойе, II юс!., 2аегеЬ 1947.
Гор]. 1 ГоряновиЬъ 1осифъ, Песме по псалмовима Давидовим', у Новомъ Саду
1861.
Горлан 1 Сеогее Е1кп, 8Паз Магпег, ргеуео Согнал 21а(ко, 2а&геЪ 1950.
Гост. 1 Гостушки д-р Р., Лечеае болести лековитим битьем, Београд 1941.
Град. 1 Градо)евиН д-р Михаило, На;важни}и инсекти штетни за воЬке, Београд
1941.
Грб. М. 1-3 ГрбиК Мано)ло, Карловачко владичанство, кн.. I—II (1891) и III (1893),
у Карловцу.
Грб. С. 1 ГрбиК Савати)'е М., Српски пародии обнчащ из Среза Бол>евачког, СЕЗб
, Српска
XIV, у Београду
народна 1909.
]ела и пиКа из Среза Бол>евачког, СЕЗб
„ 2
XXXII, Београд 1925.
Грг. Сгципс Казапсиис Рего, Кцеб! зкир1;епе па Нуагзкот о(оки ..., 81оУ1пас
1880, Ьг. 20.
ГрЬ- 1 Гр!}иЬ-Б)елокосиК
, Српске Лука,
народне
Збирка
игре речи
из Босне
из Босне
и Херцеговине,
и Херцсговине,
СЕЗб
1896.
IX, у
„ 2
, Српска
Београдународна
1907. )ела у Босни и Херцеговини, СЕЗб X, у

Београду 1908.
„ 4-5 , Из народа и о народу, кн.. I—II, Мосгар.
Гриц. Грицкат д-р Ирена, сарадник на обради Речника.
Грозд. 1 Сгогйашс й-г 8нпеип, Озпоу1 ргакпспов рсе1агзгуа, Ыоу1 5а<1 1935.
Гроздаа. 1 ГроздановиКъ Георпе, Пов-Ъстъ о приключенш збившеся в' Княжевств'Ь
сербскомъ л'Ьта 1842, у Новомъ-Саду 1843.
Грол 1 Коломба, Кармен, приповетке Проспера Мериме, превео Грол Милан,
Београд 1910.
„ 2 Бомарше, Фигарова женидба, комеди)а, превео , Београд 1925.
Груб. 1 Грубор Ъуро, Рецензи^а хрватске или српске граматике од д-ра Т.
МаретиКа, у Загребу 1909.
, Коментар „Смрти Смаил-аге ЧенгиКа" ..., Загреб 1923.
Тру}. У. 1-3 Записи ГрущКа |еврема, кн>. I—III, у Београду 1922— 1923.
Гру]. Н. 1 [ГруиКъ] Ншаноръ [псеудоним Срб-Милутин], Светкован-Ь Благов-кгпй
, Прим-Ьтве
године ...
1846,
на упреводъ
ЗемунуНовога
1850. Зав-Ьта, кои е Господинъ Вукъ

С. КарациКъ писао ..., у Земуну 1852.

3 , Свети Са'ва (НеманиКъ) ... кн.. I, Карловци 1861.
4-6 , Автобиографи)а, Богословски гласник, кн.. VI—VIII, Сремски
Карловци 1904— 1905.
, [Слово] Светомъ Патр1арху Србскомъ ]осифу, у Земуну 1850.
Гру]. Р. 1 Гру^иК д-р Рад., Конавли под разним господарима од XII до XV века,
Сп.СКА ЬХУ1, у Земуну 1926.
Гру]. С. 1 Гру)иК Сава, Во)на организащф Срби)е ..., у Крагу)'евцу 1874.
1Л1

Групч. 1 Групчевик К[оста], О Охриду и Охридском 1езеру, Цариград 1900.

Грч. У. 1 Грчик 1ован, Речник страних речи, Нови Сад 1904.
2-4 , Портрета с писама, юь. I (1921) и III (1925), у Загребу; кн>. V,
Нови Сад 1939.
Грч. М. Грчик Милан, Збирка речи из Банное, 1900.
Грч. -Мил. 1 Грчик-Миленко Зеван, Целокупна дела, Српски писци, Београд.
ГСКА 1—74 Глас Српске крал.евске академи)е, I—ЬХХ1У, Београд 1887— 1907.
ГЦ 1885—1888 Глас Црногорца, нед)ел>ни лист за политику и кшижевност, ур. Божо
Новаковик, Цетшье 1885— 1888.
Дав. Д. 1 Давидовикъ Димитр1е, ДЬла, кньига I, Истор1я народа србскогъ, у
Београду 1846.
Дав. Л>. 1 Давидовик Л>убомир М., Зоолопф за више разреде, II изд., Београд.
Дав. С. 1 Геометри)а за више разреде ... др-а Франца Мочника ..., превео Дави
дович Стеван, Београд 1895.
Давимо 1 Т>ам{Ьэ Озкаг, Мест Магкозоуйп ра«12атта, 2авгеЬ 1948.
Дам;'. Дам)ановиК Светозар, Збирка речи из Баран>е, 1900.
Даиас 1934 Т)зх\а%, кгщгеуш 6а$ор1$, %о&. I, Веозгай 1934.
Дав. 23. 1 Даничнк Ъуро, Рат за српски ]*език и правопис ..., у Будиму 1847.
„ 2 , Мала српска граматика, у Бечу 1850.
„ 3 , Приповетке из Старога и Новог завета, у Бечу 1850.
„ 4 , Нови српски буквар, реценси)а, у Бечу 1854.
„ 5 Писма о служби бож)0) у православно) цркви ..., сруског превео ,
III изд., у Биограду 1867.
„ 6 , Диоба словенских )езика, у Биограду 1874.
„ 7 Историка српскога народа ..., с рускога превео — —, II изд., у
Биограду 1876.
„ в , Ситнищ списи, I, Сремски Карловци 1925.
„ 9 , Српски акцента, Београд—Земун 1925.
„ Ю , Основе српскога или хрватскога )езика, у Биограду 1876.
» 11 , Роз1оуке, па 8У1)е1 12<Зао С). Бапкис, и 2а§геЬи 1871.
„ 12 Свето писмо ... превео Стари зав)'ет , ново издание ..., у Биограду 1938.
„ 13 , Србска синтакса, део I, у Београду 1858.
Дай. 25., Р). 1—3 ДаничиЬ Ъуро, Р)'ечник из кьижевних старина српских, дио I—III,
у Биограду 1863—1864.
Дан. зб. Даничикев зборник, изд. СКА ЬУ, Београд—Л>убл.ана 1925.
Дан. Н. Даничик Никола, Збирка речи из Купиновца, Ресавски срез, 1900.
ДаииН 1 Систем хиги)ене од д-ра Едуарда Ра]ха, превео Даник д-р 1ован Д., СА
II од., юь. VII, Београд 1880.
Дапица 1860—1871 Даница, лист за забаву и шьижевност, ур. Ъор^е Поповик, у Новоме Саду
1860—1871.
Дач. Ж. 1 Дачик Ж[иво)ин] О., Зло и добро у нашем народу, Београд 1909.
„ 2 , Како мо)и живе, у Београду 1912.
„ 3 , С Брегалнице и Вардара, у Београду 1913.
„ 4 , Да нам буде бол>е, Београд 1914.
Дач. М. 1 Дачик Милан, Чему нас живот учи, Београд 1925.
XX век 1938—1939 XX век, кшижевност, наука, уметност, друштво, ур. д-р Ранко Мла-
деновик, год. I—II, Београд 1938—1939.
Двори. 1 Вуогп1коу1с й-г У1асНппг, Заугетепа ШогоГца, и 2адгеЬи 1918.
„ 2 , 8шЛ)с га рзШок^щ резигигта, 2аегеЪ 1923.
Д-Д-М 1 Бауге I.—Веаштс М.—Ма1хпег К., Нгуа1$ко$гр$ко-{гапси8к1 г^ебп^к,
2авгеЬ 1956.
Деаи. 1 Оеажтб с1-г Мй-ко, ТаН)ап8ко-пгуа1зк1 г;есшк, 2акгеЪ 1942.
Деб. 1 Дебелжовик Дена, Обича)и српског народа на Косову Пол>у, СЕЗб VII,
Београд 1907.
Дед. В. 1-3 Деди)ер Владимир, Дневник, део I—III, Београд 1945, 1946 и 1950.
Дед. У. 1 Дедоцер д-р 1евто, Збирка речи из Херцеговине, 1900.
 ш
Дед. у. 2 Деди)ер д-р ]евто, БилеЬске Рудине, СЕЗб V, Београд 1903.
„ 3 , Херцеговина, антропогеографске студи)е, СЕЗб XII, у Београду
1909.
Дедив. 1 Дединац Милан, Песме из дневника заробл>еннка бро) 60211, Београд 1947.
„2 , Позоришне хронике, Београд 1950.
Деж. В. 1 ВегеНс й-г УеИгшг 51[аг1Ц], V рагиШта 1ауа, готап, 2аегеЪ 1929.
Деж. С. 1 ^е^еис <3-г Згапко, Тегтто1о81)а Ггеоуабк^Ь 2папо811, 2а$геЬ 1922.
Дежм. I Вегтап 1\'ап, Кёбшк 16сшскова па21У1)а, и 2а§геЬи 1868.
„2 , 12аЪгаш 8р131 ..., 2а§геЬ 1896.
Дел. 1 Ое1огко ОПпко, Казгигепа Еигегра, 2аёгеЪ 1937.
ДеляН 1 Ахмед Рефик, СоколовиЬ, превео ДелиН Р. М., Београд 1927.
Дело 1—71 Дело, лист за науку, юьижевност и друштвени живот, кн.. I—ЬХХ1,
Београд 1894—1914.
Дел. прот. Д-Ьловодный протоколъ од 1812. Майя 21. до 1813. Августа 5. Кара-Ъор1)а
Петровича, у Београду 1848.
Дем. 1 Оетеча 6-г 0[тп(п)а], Бгатаибка роки5еп)а, сНо II, и Веси 1844.
Демокр. 1919 Демократка, главни орган Демократске странке, Београд 1919.
ДИ 1863—1867 Пашса Шгзка, иг. ЦиДеук Са), геса) XVII—XXI, 2аегеЬ 1863—1867.
Див. 1 Дивац Неделко, Зоологи)а за средае и стручне школе, део I: Наука о
човеку, Београд 1922.
„2 , Зоолопф за више разреде, Београд 1924.
„ 3 , Зоологи)а за ниже разреде, Београд 1926.
4 , Збирка зоолошких назива, 1955. •
Дивк. 1 ТЯчУочИ. Мйгко, ЬаПп$ко-Ьгуаг$к1 г)ебп1к, II а&., и 2а§геЬи 1900.
Дязд. 1 Бйгдагеуйс 21)'а, Рпроуце&е, 8ага)'еуо 1948.
Дим. Б. 1 ДиАштри)'евиК Бранко, Авала, петрографско-минералошка студила, Бео
град 1931.
Дим. у. 1 Димитри)евиЬ 1елена 1ов., Ъул-Марикина прикажаа, у Београду 1901.
„2 , Фати-султан ..., Београд 1907.
„ 3 , Нове, роман, Београд 1912.
Дим. Л. Димитри)евиК Лазар, Збирка речи из Смедерева и Вал>евског округа,
1899.
Дим. Р. 1 В. П. Мосолов, И. М. Скворцов, М. Г. Чижевский, Агротехника н>ив-
ских усева, превео с руског Димитри^евик инж. Рел>а, Бео
град 1947.
Дим. С. Димитри)'свиК Серги^е, Збирка речи из Лссковца и околине, 1955.
Дим. Т. Димитри)евиН Тодор, Збирка речи из Вран>а, 1907— 1908.
ДимвН ДимиК Ипьат, Зб1фка речи из Босне и Херцеговине, „Стражилово" 1893.
Димов. 1 Бйтоуйс С)'иго, Уо)\'ос1а МотбИо, (гаессИ)а, 2авгеЪ 1918.
Дин. ДиниЬ Сретен, Збирка речи из Крушевачког округа, 1899.
Дис 1 Дис-ПетковиК Владислав, Утошьсне душе, Београд 1911.
„2 , Ми чекамо цара, II изд., Београд 1914.
„ 3 , Сакушьене песме, Београд 1921.
ДК 1912 Државни календар Крал>евине Срби)е, у Београду 1912.
ДК 1921 и 1924 Државни календар Крал>евине СХС, Београд 1921 и 1924.
ДЛ 1887—1912 Дневни лист (Нови Дневни лист, год. 1898), Београд 1887—1912.
Добр. Добричанин Сскула, Збирка речи из Мораче, 1950.
Дов. 1 П)ер Лота, Исландски рибар, превела Дови]'аникева Тили]"а, Београд
1899.
ДокиН 1—3 ДокиН д-р Лазар Ъ., Аналитички и систематски преглед животика у
Крал>евини Срби)и, I део: кичме1ьаци, II део, св. 1 —2: без-
кичмекаци, Београд 1883.
Дом 1900 Бот, Не! Ьгуагзкот зеваки 2а гаг§оуог 1 паик, иг. с5-г Апгип КасНс, 2ар-еЪ
1900.
Доман. 1—2 ДомановиЬ Радо;е М., Приповетке, I—II, Пожаревац 1899.
„ 3 , КралевиН Марко по други пут ме^у Србима, Данга, Во1)а ...,
Београд 1901.
ЫУ
Домай. 4 ДомановиН Радо)е М., Приповетке, Београд 1905.
„ 5-6 — , Целокупна дела, I—II, Српски писци, Београд.
Дом]. 1 Вопфшс Вгаеипп М., Р]е8те, II иё., и ТяцреЪи 1917.
Дос. 1 Обрадовичъ Дос1вей, Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ ... басне,
у Лайпсику 1788.
„ 2 , П'Ьсна о избавлЬшю Серб1е, въ В^енн-Ъ 1789.
„ з , Собран 16 разныхъ нравоучителных вещей ..., въ В1енн'Ь 1793.
„ 4 , Етика или фшософ1я наравоучителна ..., у Вснецш 1803.
„ 5 , Совета здраваго разума ... часть I, въ Будин-Ъ градЬ 1806.
„ 6 , Христоив1Я ... и вЬнацъ одъ алфавита, въ Будин'Ь 1826.
„ 7 , Плеча, у Будиму 1829.
„ 8 , Првенацъ, Ужица, или Досю[есва] буквица. У Б'Ьограду 1836.
„ 9 , Мезимацъ ..., у Б'Ьограду 1836.
„ Ю-11 , Живот и прикгьучени)а ..., I—II, у Београду 1893.
» /2 , ДомаЬа плеча, Београд 1899.
„ 13 , Дела, Београд 1932.
„ 14-15 , Басне, св. I и II, Београд 1895 и 1896.
Доги. Дошен Коста, сарадник на обради Речника.
Драг. 1 ДрагашевиН 1ован, Песме ..., у Београду 1869.
., 2 , Истинске приче, автоблографл)а у одломщша, Београд 1888 и 1891.
„ з , Неко)е исправке у речнику Вукову, „Нова Искра" 1904, Београд.
Драгаш 1 Драгаш Милан, Болести и мане вина, Београд 1947.
ДрагиН Д. Попс-ДрагиЬ Драгшьа, сарадник на обради Речника.
ДрагиН М. 1 ДрагиЬ д-р Михаило, Гружа, СЕЗб XXI, у Београду 1921.
ДрагиНев. 1 Драги&евиН Ристо ]., Чланци о Н>егошу, Цетлн>с 1949.
Драгов. П. 1 Иван Бувьин, Село, превео ДраговиК д-р Петар, Београд 1941.
Драгол. 1846 Драголюбъ, забавник за год. 1846, издао веодоръ Павловичь, у Пешти.
1867-68 Вга§о1)'иЬ, хаЬауап 1 рои сап 1)е<3шк, иг. С)иго 5. ЮейеПё, и Ха&гсЪи
1867—1868.
Драгое. 1 Драгосавл-ЬвиНъ Адамъ, Постанакъ славенски слова ..., у Београду 1840.
„ 2 , Немачка граматика, ... II изд., у Пешти 1851.
Драгу т. 1 ДрагутиновиЬ Радослав, Азурна землл, Београд 1930.
„ 2 , Липгае пева, Београд 1931.
Драж. 1 Ота±епо\И ]о&{р, Роу)'е81 1'едпо§а \')епсап)а, рпроУ1)е8Т, и 2аегеЬи 1901.
п 2-4 , 0)е1а, I—III, 2аегеЬ 1947—1948.
Дрен. 1 Дреновац Никола, Песме, Загреб 1948.
Дрец. 1 Дрецун Владимир, Како се живина га)и ..., С. Букв. 15, Београд 1938.
Дроби,. 1 ДробшаковиЬ д-р Бориво)е М., ресница, антропогеографска испитивавьа,
СЕЗб XXV, Београд 1923.
„ 2 , Смедеревско Подунавл>е и Есенина, СЕЗб XXXIV, Бео
град 1925.
„ з , Воденице на Дрини, Београд 1933.
„ 4 , Риболов на Дрини, Београд 1934. ,
„ 5 , СаобраЬа) на Дрини, Београд 1934.
„ 6 , Косма), СЕЗб ХЬУ1, Београд 1930.
ДСН 1842 Додатакъ къ Србскимъ новинама, Београд 1842.
Дубр. 1867—1870 л 1876 ОиогоупиЧ, гаЪаушк Ыагосше Зсюшсе сшЬгоуаСке ..., и 5р1)еш—ВиЬгоуп1ки
1867—1870 1 1876.
ДУД. 1 ДудиК Драго)ло, Дневник 1941, Београд 1945.
Дук. А. 1 БиЫс Агие, Ро81еоИ па Луо1 1 вуцег, 2а§геЬ 1929.
Дук. М. 1 ДукиЬ Милан, Физика за шине разреде средалх школа, III изд., Бео
град 1922.
ДУ"Ь- ДунЬерски ]онан, Збирка речи из Бачке, 1900.
Дуч. у. 1-6 ДучиК ]ован, Сабрана дела, кн>. I—VI, Београд 1929.
Дуч. Н. 1 ДучиК ЩиЬифор], Црна Гора, бил>ешке, у Биограду 1874.
Дуч. С. 1 Дучий Стеван, Живот и обича>и племена Куча, СЕЗб ХЬУШ, Београд 1931.
 1,У

Ъз]а Б. 1-3 Ъа]& Божо, Наши поморци I (Мали), у Београду 1903; II (МладиК) и III
(Тимуаер), Београд 1904 и 1909.
)» 4 , Збирка речи из Далмаци^е.
Ба/а И. 1 Ъа)'а д-р Иван, Фермента и физиологща, у Београду 1912.
„ 2 , Од живота до цивилизаци]е, Београд 1933.
Ъок. ЪаковчиЬ-Тодоровид Па)а, Збирка речи из Крушевачке Жупе, 1901.
Ъал. 1 С)а1зк1-§ап<Зог Кзауег, Тп рпроУ1ез11 Ьег паз1оуа, и 2аегеЪи 1887.
» 2 , В1ейпе рпбе, и 2а(п-еЬи 1888.
п 3 , Ыа гофепо] %тА\, 2аегеЪ 1890.
»1 4 , Озук, и 2аггеЬи 1892.
■а 5 , Под старим крововима, приповетке, Београд 1905.
•>■> 6 , Рос! з1апт кгоуоуипа, Зуеикирпа с!)с1а, зег. I, зу. 1, 2аегеЪ 1912.
»» 7 , \ъ уагте8)шзкт аапа, рогхгеп, Зуеикирпа с!)е1а, зег. I, зу. II,
, Бфет
2аегеЬ йота,
1912. гарйзс! 1 рпсе, Зуеикирпа <1]*е1а, зег. I, зу. 3, 2а§геЪ

1912.
*> 9 , Мапбоп, рпроУ1)езг, Зуеикирпа с1)е1а, зег. II, зу. I, 2а§геЬ 1913.
>» 10 , V поуот с5уоги, Зуеикирпа о!)'е1а, зег. II, зу. 2, 2авгеЪ 1913.
»» 11 , 0)игё)1са Аб1сеуа, рпроуцезг, Зуеикирпа фе1а, зег. И, зу. VII,
2аегеЬ 1913.
71 12 , V пос1, Зуеикирпа с>)е1а, зег. III, зу. I 1 II, 2а§геЬ 1913.
»> 13 , Ма1е рпроу«)ез11, Зуеикирпа д;е1а, зег. III, зу. V, 2а§геЪ 1913.
г> 14 , Могз. Р1ауогаИ)е, Зуеикирпа с!)е1а, зег. III, зу. VI, 2аегеЬ 1913.
;» 15 , II йиЮ) киски, поуек, Зуеикирпа <1)е1а, зег. IV, зу. I, 2аегеЬ

>» 16 , Ышпа
1913. 1к!а|а, О^еуо^аШ )асН, Зуеикирпа <1)е1а, зег. IV, зу. II,
2аегеЬ 1914.
>э 17 , Ь)иЬау 1а)тап(а МШса, 2аегеЬ 1923.
Вер. ЪериК Васили)'е, Збирка речи из Срби)е и Воеводине.
Ъиа. 1 Ъилас Милован, Чланци, 1941 —1946, Београд 1947.
Ъис. 1 ЪисаловиЬ д-р Веселии, Речник страних речи у српском )езику, Нови Сад
1914.
Ъоп. 1 ЪоковиЬ Милан, Раскрсница, позоришни комад, Београд 1950.
ЪокиН 1 Хоноре де Балзак, Евгеника Гранде, превео с француског ЪокиН
Душан Л., Београд 1923.
Ъои. У- 1 Ъоновик 1анко, Горски токови, п)есме, Београд 1947.
>» 2 , На Влтави, Цетиае 1948.
3
У1 , Хронике и путописи, Цетшье 1950.
Ъои. Н. 11 ЪоновиК Никола, Савремени економски проблеми, Београд 1933.
Ъор. 1 ЪориК Никола, Л>убице, песме, Ниш 1892.
» 2 , Косово, епопе)а, кн>. I, Београд 1902.
Ъор1\. В. / Ъор^евиК Влада, Народне мелодоф, Скошье 1928.
Ъор11. Вл. 1-3 Ъор^евиЬ-д-р Владан, Путничке црте, кн>. I—III, у Београду 1865, 1869
и 1874.
»5 4 , Народна медицина у Срба, у Новоме Саду 1872.
» 5 , Болничарска служба ..., у Београду 1874.
6 , Вевелова Историка индуктивних наука, у Београду 1874.
7 , Билротова Општа хирурпца, СА, II од., кн>. 1, у Београду 1875.
8 , Ландсбергерова Ратна хируршка техника, СА, II од., кн». 3, у
Београду 1877.
9 , Историка Српског во)ног санитета, СА, II од., кн». 9, у Београду
1880.
10 , Срби)а на Берлинском конгресу, у Београду 1890.
11 Тврдица, комеди)'а од Моли)ера, превео , у Београду 1895.
12 , Грчка и српска просвета, Београд 1896.
13 , Министар у апсу, Београд 1909— 1910.
ЪорЬ- Вл. 14 Ъоркевик д-р Владан, Европа и Балкан, \, Европа и Румунгф, у Бео-
граду 1911.
15 , Црна Гора и Аустри)а у XVIII веку, у Београду 1912.
16 , Срби)а и Турска 1894—1897, Београд 1928.
ЪорЬ. Влад. 1 Ъор!)евнЬ Владимир, Марвени лекар ..., Крагу)евац 1898.
2 , Мали пчелар, Крал>ево 1900.
3 , Сточарство, II део, Приплод и храньеше стоке ..., Београд 1900.
4-5 , Краток извод из )естаственице ..., део I—II ..., Београд 1903.
ЪорЬ. Власт. 1 "Борщевик Властимир Ъ., Ливадарство са пашн>аштвом, уцбеник ...,
Београд 1948.
ЪорЬ. Ж. 1 "Борщевик д-р Живощн, Упут за препароваае животшьа, у Београду 1897.
ЪорЬ. У- 1 ЪорЬевик }анко, Обнчащ и верованьа из Сириникске жупе, СЕЗб XXXII,
Београд 1925.
ЪорЬ. Уов. 1 Ъоркевик }ован, Латинско-српски речник, у Београду 1886.
2 Тартиф, комедоф, написао Моли)ер, превео , у Београду 1895.
ЪорЬ. К. 1 Ъоркевик Коста Ъ., Шуме у Крал>евини Србищ ..., Београд 1900.
ЪорЬ. Кои. 1 Ъоркевик Константин, У бежанищ, Београд 1940.
ЪорЬ. Л*. / Алфонс Доде, Жак, с француског превео 'Борщевик Милан [сарадник на
обради Речника], Београд 1950.
ЪорЬ. Мар. Ъоркевик Марина, Збирка речи из шумарске струке, 1953.
ЪорЬ. Мих. 1 Чарлс Дикенс, Стара продавница реткости, превео с енглеског Ъоркевик
Михаило, Београд 1950.
ЪорЬ. П. 1 Ъоркевик Пера П., О рсду речи у српском )езику, ГСКА ЦП,
, Теори)'а
Београд К1Ьижевности,
1896. Београд 1900.
„ 2
„ 3 Први кораци, роман написао К. М. СтавьуковиК, превео , Београд
1905.
ЪорЬ. Т. 1 Ъоркевик д-р Тихомир Р., Српске народне игре, кн.. I, СЕЗб IX, у
, Обнчащ
Београдународа
1907. српскога, кн>. II, СЕЗб XIV (1909) и ГраЬа за
2-3
српске народне обича)е, юь. III, СЕЗб XIX (1913), у Београду.
4 , Македошф, Панчево 1920.
5 , Из Срби)е кнеза Милоша ..., Београд 1922.
6 , Наш пародии живот, Београд 1923.
7 , Српска народна )ела и пика (поговор), СЕЗб XXXII, Београд

8 , Архивска
1925. грака за занате и еснафе у Срби)и, СЕЗб XXXIII,
Београд 1925.
9 , Македони)а, II изд., Београд 1929.
10-13 , Наш народни живот, к». I—IV, Београд 1930— 1931.
14 , Циганске народне приповетке, Београд 1933.
15 , Зле очи у верован>у 1ужних Словена, СЕЗб ЦП, Београд 1938.
16 , Срби)а пре сто година, Београд 1946.
17 , Архивска граКа за насе.ъа у Срби)'и, СЕЗб XXXVII, Београд—
Земун 1926.
Ъ—Т 1 Каг1 Магкз — Рпйпп Еп§е1з, О уазркапщ I оЬгагоуап)'и, ргеуеН Оогйеугё
В. 1 Теос1о$1б К., Веокгай 1948.
Ъук. 1 Ъукановик Или^а Н., Збирка речи из Ва.ъева и Валевске Подгоре, 1901.
„ 2 , Крал. Петар ван отацбине, Београд 1922.
ЪукиН Д. I Ъукик Дмитар Р., Сенке са висова, Београд 1938.
ЪукиН Т. 1 Ъукик Трифун, Стари видици, Београд 1938.
Ъур. 1 ЪуровиК Душан, Ме!)у брканима, Београд 1936.
„ 2 , Дуюьанска земл>а, Београд 1939.
„ 3 , Л>уди са камена, Београд 1940.
„ 4 , Пре олу^е, Сара^ево 1946.
„ 5 —, — Под ведрим небом, роман, Београд 1950.
ЪурнН А. 1 Ъурнк Александар, Страшна година, ратни дневник, Београд 1935.
 1ЛШ
ЪуриН А. 2 ЪуриЬ Александар, Ка победи, ратни дневник, Београд 1938.
„ 3 , Девет сто дванаеста, Београд 1940.
ЪуриН Д. 1 ЪуриЬ Дим[итри)'е], Тактика великих тактичких тела, у Београду 1885.
„2 , Стратеги)'а (тактика во^еваша), Београд 1895.
ЪуриН М. 1 ЪуриН Милан, Поуке о шыьопривредном газдоваау, Скошье 1921.
ЪуриН Мил. 1 Есхил и Софокле, Одабране трагеди)е, са грчког превео ЪуриН Милош,
Београд 1926.
„2 , Пред словенским видицима, Београд 1928.
„ 3 , Огледи из грчке филозофи)е и уметности, Београд 1936.
ЪуриН О. 1 ЪуриЬ-КозиК Обрен, Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, СЕЗб V,
Београд 1903.
Ъурк. I Гьурковичь Е\тенш, Право насл-Ъд1я . .., у Будиму 1823.
ЕК Етнографска карта српских земалл, Београд 1891.
Екоа. 1912 Економист, Орган Друштва за економску и соци)алну политику, ур. д-р
Душан ПантиЬ, Београд 1912.
Ел. Г. 1 ЕлезовиК Глиша [сарадник на обради Речника], Збирка речи из зап.
косовског ди)алекта, Вучитрна и околине, 1905.
„2 , Извешта) са ди)'алектолошког путованл од Вучитрна до ПеКи,
СДЗб II, Београд 1911.
„ 3—4 , Речник косовско-метохиског ди^алекта, св. I—II, Београд 1932
и 1935.
„5 , Турски споменици, I, Београд 1940.
Ел. у. ЕлезовиЬ 1ероти)е, Збирка речи из Колашина и Вучитрна, 1911.
Еиц. Ууг. Епс1к1ореЙ1)а }иеоз1ауце, 1, 2аёгеЬ 1955.
„ Леке. Епс1к1оресИ)а Ьек51ко(*га1"5ко8 гауоёа, 1, /аегеЬ 1955.
„ Пед. Рейа8081)«ка епс1к1ореоИ)а ... кп). I, «V. 1 —7, 2авгеЬ 1895— 1901.
„ Пом. Ротогзка епс1к1орес11)а, 1, 2а8геЬ 1954.
„ Ст. 1—4 Народна енциклопеди)а српско-хрватско-словеначка Ст. Стано)евиЬа, кн..
I—IV, у Загребу 1925—1929.
„ Хрв. 1—5 Нгуагзка епс1к1оре<11)а, иг. Ма1е и)еу1с, зу. 1—5, 2а{п-еЬ 1941 —1945.
Ерд. 1 ЕрделяновиМ д-р 1ован, Дон>е Драгачево, СЕЗб IV, у Београду 1902.
ш 2 , Кучи, племе у Црно) Гори, СЕЗб VIII, Београд 1906.
„ 3 , Српска народна ;ела и пиЬа, кн.. I, СЕЗб X, Београд 1908.
» 4 , БратоножиКи, племе у црногорским брдима, СЕЗб XII, у Бео
граду 1909.
п 5 , Упутства за испитиваше народа и народног живота, СЕЗб XVI, у
Београду 1910.
» б , Постанак племена Пипера, СЕЗб XVII, у Београду 1911.
„7 , Стара Црна Гора ..., СЕЗб XXXIX, Београд 1926.
в 8 , О пореклу Букеваца, Београд 1930.
„9 , О почецима вере и о другим етнолошким проблемима, Београд 1938.
„ 10 , Етнолошка граЬа о Шумадинцима, СЕЗб ЬХ^, Београд 1951.
Ерц. Ерцеговац Милош, сарадник на обради Речника.
Жежсь 1 Цон Голсворди, 1ача од смрти, превео Жежел. Андра, Н. Сад 1953.
Живад. 1 ЖивадиновиЬ Сто;ан В., Испод Озрена, приповетке, Београд 1923.
» 2 , До последн,ег даха, роман, Београд 1923.
и 3 , Догами и л>уди, приповетке, Београд 1924.
„ 4 , Ву)ица ВулиНевиК, роман, Београд 1933.
» 5 , Приповетке, Београд 1937.
г, 6 , Тридесет година Кутанл, роман, Београд 1937.
ш 7 , Зми^а у недрима, роман, Београд 1940.
Жив. Ж. 1 ЖивановиК Жив[ан], Око у животиша, Београд 1881.
„ 2-^5 , Политична историка Срби)е, I—IV, Београд 1923— 1925.
Жив. У. 1 ЖивановиЬ 1ован, Српски р)ечник за кованци)е ..., у Новоме Саду 1877
я 2 — —, Српска синтакса, Нови Сад 1889.
я 3 , Бранич српскога )езика ..., у Београду 1889.
шп
Жив. у. 4 ЖивановиК )ован, Сложене ри)ечм у српском ]езику, ГС1СА ЬХУШ,
Београд 1904.
Жив. Уак. 1 ЖивановиЬ 1аков, Неколико примечани^а на юьигу „Славени у Турско)"
од Кипри)'ана Роберта, Сп.СКА VI, у Београду 1890.
Жив. Уер. ЖивановиЬ )ереми]а, Збирка речи из околине За)'счара, 1905 и 1906.
Жив. Т. 1 ЖивановиНъ Тома, Зрцало людско ..., часть I, у Београду 1848.
Живк. Б. ЖивковиЬ Бранислава, сарадник на обради Речника.
Живк. В. 1 ЖивковиК Васа, Песме, Београд 1907.
Живк. 3. 1 ЖивковиК 1ован, Подрумарство, кн.. I, у Новом Саду 1906.
Живк. М. 1 ЖивковиЬ Мита, Босанчице, кратке приче из Босне, у Београду 1897.
2 , Збирка речи из Пирота, 1899.
Живк. П. 1 ЖивковиЬ Петар ]., Прилог алгебарским влацима вишег степена, ГСКА
XXXIV, Београд 1892.
Живк. С. 1 Приключения Телемака сина Улисева . . . Фенелоном . . . списана,
с' французскога преведена Живковичем Стефаном, част I—II,
у В1ени 1814.
, Благод-Ьтелна Муза ..., книга I, у Бечу 1815.
Живк. Т. 1 Писмо Теофана ЖивковиЬа ... на браЬу Србл* ..., у Тамишграду 1868.
Живо;. 1 Живо)ИНОвиЬ Велилшр [псеудоним Маззика V.], Из шьижевности и позо-
ришта, кн.. I, Београд 1928.
» 2 Гете, Егмонт, трагеди)а ..., у преводу , Београд 1931.
„ 3 , По трагу, приповетке, Београд 1935.
„ 4 , Утисци и расматрака, Београд 1940.
Живот 1906 Живот, ур. Вел. Сто)'ановиЬ, Београд 1906.
ЖР 1928 Живот и рад, ур. Милан Л. Ра)'иЬ, год. I, Београд 1928.
Жу1. 1 Жу)овиЬ 1ован М., Приступна академска беседа, ГСКА IX, Београд 1888.
п 2 , Геологи)а Срби)е, део I, Топографска геологи)а, Београд 1893.
« 3 , Камено доба, у Београду 1893.
п 4 , Борба за живот и уза)'амност код животитьа, Београд 1911.
„ 5 , Оглнта геологи)'а, Београд 1923.
„ 6 , Извори « бунари, Београд 1931.
Жуй. ЖуниЬ Видо)е, Збирка речи из Ужичког округа, Подрин.а и Поду-
навла, 1899.
Жури. 1 ЖурналовиЬъ Светорадъ, Укоръ на бунтовне Србе у Сербш, у Новомъ-
Саду 1843.
Задр. 1868 Задруга, лист за пол>ску привреду, год. I, бр. 1 —7, у Београду 1868.
»» 1879 , лист за народ, год. I, Нови Сад 1879.
Зак. 1 Законикъ Дашйла Првогъ ..., у Новоме Саду 1856.
Г» 2 Законикъ трговачюй за Княжество Срб^ю, у Београду 1860.
п 3 Збиръ толкован я, допуна и измена у ГраЬанскомъ Законику, у Бео
граду 1860.
п 4 Закон-ь о стециштномъ поступку, у Београду 1861.
п 5 Законъ о црквенимъ властима православие в-Ьре, у Београду 1862.
И 6 Казнителный законикъ за Княжество Срб1ю, у Београду 1864.
» 7 Измене и допуне гра^анскога закона, у Београду 1864.
п 8 Законъ о правозаступницима, у Београду 1865.
ш 9 Законикъ о поступку судскомъ у кривичнимъ делима ..., у Београду 1865.
** 10 Законикъ о поступку судскомъ у гра^анскимъ парницама, у Београду 1865.
■) И Законъ о устройству окружны судова, у Београду 1865.
п 12 Закон о во)но) администрации, Београд 1898.
I» 13 Закон о Привилеговано) аграрно) банци ..., Београд 1929.
»» 14 Закон о оснива&у Сокола Крал>евине 1угослави)е ..., Београд 1930.
»» 15 Устав Исламске верске за)еднице Крал>евине 1угослави)е, Београд 1930.
1» 16 2акоп о 2е1е2шсата )а\гпоё заоЬгаса)'а, Всо§га<1 1930.
V» 17 Озпоуш гакоп о гадгивата, II \г&., Веоегао" 1947.
ш 18 Закон о инспекци)и рада, Београд 1947.
 их
Зак. 19 Законъ о чиновницима гра^анскогъ реда и о поставляню у стан* покоя
съ пензюмъ..., у Београду 1864.
ЗакиК Димитр^е, Збирка речи из Босанске Красине, 1905.
Зам. 1-2 Замуровик Александар, Митолошки речник, I—II, Нови Сад 1936.
Зап. 1-6 Записи, часопис за кнъижевност и науку, ур. Душан Вуксан, кн>. I—VI,
Цетгаье 1927—1930.
Заст. 1894—1900 Застава, орган Српске народне радикалне странке [оснивач и први уред-
ник Светозар МилетиК 1866 год.], Н. Сад 1894—1900.
Зах. Г. 1 Захар1евичь Георг^е, Два сов-Ьтителна слова Плутарха Херонеа и 1сократа
Ретора, въ Будин-Ь град-Ь 1807.
Зах. И. 1 Захар1евиЬъ
, Одговоръ
Ил1я,
другШ
Србска
Господину
грамматика,
Ср-у ...
у Београду
мое грамматике
1847. критичару ...,
2
»1

у Бечу 1850.
36БХ Зборник савремене босанско-херцеговачке прозе, Сара)'ево 1950.
36. зак. 1-4 Ново санитетско законодавство, кн>. I—IV, Београд 1924, 1926— 1928.
г* 5 Закон о чиновницима ..., Београд 1928.
* 6 Закон о ваздушно] пловидби ..., Београд 1928.
И 7 Меничнй закон ..., II изд., Београд 1929.
И 8 Закон о крал>евско) власти ..., II изд., Београд 1929.
Ш 9 Законик о судеком поступку у гра^анским парницама ..., Београд 1929.
п 10 Уредба о накнади путних и сеобних трошкова ..., Београд 1929.
» и Трошарински зборник ..., Београд 1929.
» 12 Инвалидски закон ..., Београд 1930.
» 13 2акоп о 5ге(1п)кп 5ко1ата 1 2акоп о исиеНзкнп $ко1ата, Веортас! 1930.
п 14 2акоп о адпишзиасщ уо)$ке 1 тотагке, Веоегас! 1930.
„ 15 Закон о држаньу и ношеку оруж)а ..., Београд 1930.
« 16 Закон о пословном реду у Државном савету и управним судовима ...,
Београд 1930.
- 17 Закон о називу и подели Крал>евине на управна подручна ..., II изд.,
Београд 1930.
„ 18 Уредба о пословном реду за редовне и кривичне судове ..., Београд 1930.
„ 19 Привредно законодавство ..., Београд 1930.
я 20 Закон о шумама ..., II изд., Београд 1930.
„ 21 Уредбе за извршиваше Кривичног законика и Законика о судском кри-
вичном поступку, кн>. I, Београд 1930.
„ 22 Закон о Државном савету и управним судовима ..., Београд 1930.
„ 23 Закон о устро)ству во)'ске и морнарице, Београд 1930.
ш 24 Вощи кривични законик ..., Београд 1930.
„ 25-26 Ново санитетско законодавство, кн.. V и VI, Београд 1930.
и 27 Закон о народним школама, Београд 1930.
„ 2в Закон о извршеау и обезбе^ен>у, Београд 1930.
„ 29 Закони, уредбе и правилници о изменама у Закону о чиновницима,
Београд 1930.
„ 30 Закон о жандармерией, Београд 1930.
„ •*/ Закон о радн>ама, Београд 1931.
- 12 Кривични законик за Крал.евину 1угослави)у, VI изд., Београд 1931.
- 33 Уредбе за извршиваке Кривичног законика, и Законика о кривичном
судском поступку, кн.. II ..., Београд 1930.
„ « Закон о Државном суду за заштиту државе ..., Београд 1931.
„ 35 Ново санитетско законодавство, кн.. VII, Београд 1931.
п 36 Устав Крал>евине 1угослави)е од 3 септембра 1931, Београд 1931.
„ .*7 Закон о избору народних посланика ..., Београд 1931.
„ 38 Закон о удружен>има, зборовима и договорима ..., Београд 1931.
363НА 1-14 Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату )угосло-
венских народа, том I (кн.. 1—2), II, III (1 —3), IV (1 —4), V
(1—2), VI и VII, изда>е Во)ноисториски институт 1угосло-
венске народне арми;е, Београд 1949— 1952.
1.Х

ЗбФЗ 1 Рачунски требник, Београд 1930.

„ 2 Правилник за извршен>е Уредбе о општинско) трошарини ..., Београд 1930.
,, 3 Закон о судским таксама, Београд 1930.
Звезда 1—3 Звезда, лист за забаву, поуку и кньижевност, ур. )анко ВеселиновиК,
кн>. I—III, Београд 1900—1901.
„ 4 Звезда, ур. Бранислав Ъ. НушиН, Београд 1912.
Звоно 1910 Звоно, политички дневни лист, ур. Павле Ранковий, Београд 1910.
ЗД 1816—1835 Забавникъ ... за год. 1816 Димитр1емъ Давидовичемъ ... сачин-Ьнъ, у
Виенни; 1818 у Будиму; 1819, 1820 у Виени и 1835 у Крагуевцу.
Здр. 1906-1909 Здравле, лекарске поуке о здравл>у и болести, ур. д-р Милан 1ова-
новиЬ-Батут, год. I—IV, Београд 1906—1909.
Зега Зега Никола, Збирка речи из разних крадена, 1950.
Зел. 1-3 ЗелиЬ Герасим, Жити^е ..., св. I, у Београду 1897, св. II, Београд—
Загреб 1898, св. III, Београд 1900.
Зем/ь. 1870—1871 Земллк, народим лист за варош и село, Нови Сад 1870— 1871.
Зега 1885 Зета, лист за шьижевност и поуку, Цетигье 1885.
Зеч. М. 1 ЗечевиК Милорад П., Гавеле бресака, Београд 1939.
Зеч. Мил. 1 ЗечевиК М[илош], Историка света, кн.. II, у Београду 1880.
2 , Истори)а средн>ег века, Београд 1894.
3 , Истори)а старог века, Београд 1896.
33 1904 Землюрадничка задруга, календар за 1904 год., Београд 1903.
ЗЗВЛ 1850 2ета1)'$ко-гакоп$к1 1 у1а(Ип Из! га ктпоути НгуаКки 1 §1ауоп1)и, 2а§геЪ
1850.
Зямз. 1861 Зимзеленъ, забавный и поучный лисп», у Београду 1861.
Зих. 1 Зихерл Борис, Чланци и расправе, Београд 1948.
ЗК 1-18 Забавник, додатак „Српских Новина", Крф 1917.
ЗК 1941 Задружни календар Главног савеза СЗЗ, Београд 1941.
Злат. 1887 Златибор, народни лист, орган Радикалне странке, Ужице 1887.
Злато]. 1 Злато)евиЬ Славко, Злати)нство, у Златном Прагу 1851.
Зд/а/ / Зма) ^ван )овановиК, Певани)а, одабране и целокупне умотворине у
песми и прози, у Н. Саду 1882.
„ 2-3 — —,, Збирка
Друга певани)а,
речи изсв.разних
I—И, укра)ева,
Београдуа 1895
поглавито
и 1896. из Во)водине,
„ 4
1898—1902.
„ 5 , Источни бисер ..., Београд—Сара^ево 1920.
„ 6-21 , Сабрана дела, I—XVI, Београд 1937,
Зма] 1864—1867 ,,3ма)", свеске за шалу и сатиру, ур. ^вановиН 1ован-Зма), Пешта—Нови
Сад 1864—1867.
ЗНЖ 1-33 2Ъогшк га пагоснп И\о\. I оЫса)е 1игпШ $1ауепа, I—XXXIII, и /адгсЬи
1896—1949.
Зовко 2оуко 1уап, оЬ)а\'ю $еп)и ргПоеа о Возш 1 Негсе{$оуии и 2Ы2.
Зог. 1 ЗоговиН Радован, Препора1)ан>е Бугарске, Београд 1945.
„ 2 , П)есма о биографии друга Тита, Београд 1946.
„ 3 , О нашо) гаьижевности, вьеном положа)у и шеним задацима данас,
Београд 1946.
, На попришту, чланци, Београд 1947.
Зора 1869 и 1875 Зора, лист за каижевност и забаву, уре!;у)у Тодор ПоповнЬ и Миленко
ОбрадовиЬ, год. I, у Београду 1869 и 1875.
Зор. Г. 1-2 ЗориЬъ ГеоргШ Л., Руководство къ ариеметики ..., часть I и II, у Б-во-
граду 1837.
„ 3 , Расадъ мудрости ..., у Новомъ Саду 1839.
Зор. Д. ЗориН Душан, Збирка речи из околине Вакуфа, 1909.
Зоре 1 2оге Ьико, О пЪапщ ро йиЬгоуаско) окоНс!, Агк. 10, 1Г2а8геЪи 1869.
„ 2 ■ , Дубровачке туйннке, Сп.СКА XXVI, у Београду 1895.
„ 3 , Ра1)е1коуап;е, Кай 1А 108, и 2аегеЬи 1892.
 ЬХ1

Зуб. 1-8 Ле Сажовъ Жиль Блазъ Сантиланацъ, съ немачкога превео Зубань

Лазо, часть I, пропечатана у Београду 1843; часть II, у Кра-
гуевцу 1834; часть III—VI, у Б-Ъограду 1836; часть VII, у
Београду 1843; часть VII 1^ у Београду 1844.
И—Б 1-2 1уекоУ1б й-т Р. I Вгог 6-т I., К)есшк пгуа(8ко8 )ег1ка, I (А—О) 1 II
(Р—2), 2аегеЬ 1901.
Ив. И. 1 ИваниК Иван, МаКедони)а и МаЬедонци, I кн>., Београд 1906.
Ив. М. 1 ИваниК Момчило, Лав Никола )евиК Толсто) — Живот и рад —, у Бео
граду 1910.
Иван. 1 1уак1с 1о2а, 1побе, котай и 3 Ста, 2я%геЪ 1919.
Иван. 1 ИванишевиК 1ован Фил., Именин народни)ех назива родбине и срод-
бине, Сара)ево 1906.
Иван. Ф. 1уат8еУ1с Ргапо, оЬ)эую зегЦи ргПо^а и 2Ы2 о Ро1)кита.
Иванов. 1—2 1вановичь ЕуоумШ, Новый Плутархъ или краткое описаше славн-Ъйши
люд1Й ... по Бланшару и ЦПллеру свободно преведенъ и ...
новыми Бюграф!ами умноженъ ... I. Часть, въ Будим-Ь 1809;
II. часть, у Крагуевцу 1834.
Ивел. 1 1уеНс У1ас1о, Озротепе \г ротогзкой 21У0Га, 8р1к 1933.
ИвиН 1 ИвиН д-р Алекса, Миграци)'е Срба у Хрватску током 16, 17 и 18 столеКа,
СЕЗб XXVIII, Суботица 1923.
, Миграци^е Срба у Славони)у током 16, 17 и 18 столеКа, СЕЗб
XXXVI, Суботица 1926.
ИвиН М. II ник д-р Милка, сарадник на обради Речника.
ИвиН П. ПвиЬ д-р Павле, сарадник на обради Речника.
Игн.. 3. 1 ИгнятовиНъ Яковъ, Ъура^ъ БранковиКъ, историческш романъ, у Кар
ловны 1859.
2 , Чудан свет, роман, у Новом Саду 1869.
3-4 , Д)ела, кн.. I, у Новом Саду 1874; кн>. И, у Темишвару 1878.
5 , Увео листак, приповетка, у Новоме Саду 1878.
6 - , Адам и берберин, први л>уди, пшьива игра ..., у Новоме Саду
1881.
7 , Стари и нови ма)стори ..., роман, у Новом Саду 1883.
8 , Патница, роман, у Новоме Саду 1888.
9 , Милан НаранпиК, роман, I и II кн>., Београд 1900.
„ 10 , Вечити младожен>а, роман, Београд 1910.
Игн,. М. 1 1гнятовиН Моисей, Библютека образованя деч1ег ..., у Будиму 1834.
„ 2 , Панегирикон ... Францу I ..., у Будиму 1835.
Ил.—Аг. 1 Мар^'ета Шагшьан, Путевима петолетке, превела с руског ИлиН-Ага-
пова Мари;а, Београд 1950.
Ил. В. 1 ИлиК Во)ислав ]., Песме, I, Београд 1907.
» 2 , Песме, II, Београд 1909.
Ил. Д. 1 Илий Драгутин ]., Последней пророк, у Београду 1896.
„ 2 , Светле слике, Београд 1903.
„ 3 , Хаци Ъера, приповетка, Београд 1904.
„ 4 , Секунд вечности, источшачкн роман, Београд 1921.
Ил. Др. ИлиК Драгослав, сарадник на обради Речника.
Ил. Драг. ИлиК Драгомир, сарадник на обради Речника.
Ил. 3. 1 ИлиНъ 1ованъ, Кратка истор1я Грка и Турака за младежь, у Београду 1853.
„ 2 , Српска писменица, у Новом Саду 1860.
„ 3 , Песме, у Београду 1894.
- 4 , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Ил. Л. 1 Шс Ьика Опоусашп, Ыагос1т 81ауоп8к1 оЫбап, и 2а§гсЪи 1846.
Ил. П. 1 ИлиК Петар М., Питанл за прикушьаае технолошких обичада у на
рода ерпског (отштампано из „КарациНа" за 1900 г.), Алек-
синац 1900.
Ил. Р. 1 ИлиЬ Радомир М., О лубиКским селима, СЕЗб V, Београд 1903.
, Ибар, СЕЗб VI, Београд 1905.

-
ьхп
Илеш. 1 ИлешиЬ д-р Фран, „Без]ак" н „без)аци", СДЗб III, Београд—Земун 1927.
Им.МС Именик Матице српске, Нови Сад 1946.
ИМХ 1884 12У)е$(а) Маисе Нгуа1зке га е°йти 1884, 2авгеЬ 1885.
ИР Именин робе опште царияске тарифе, у Београду 1906.
ИРК 1877-1878 Илустрована Ратна Кроника, ур. ]. ]. Змаь Н. Сад 1877— 1878.
Ис. 1 1са1ловичь Димитрщ, 1сторш трговине ..., въ Будим* 1816.
„ 2 , Французко-србскШ р-Ъчникъ, у Београду 1846.
„ 3 , НЬмачко-србскш р-Ьчникъ, у Београду 1847.
„ 4 , Латинско-србскШ р'Ьчникъ, у Београду 1850.
Уав. 1аворац I., Збирка речи из Ужичког округа, 1899.
Уавор 1862-1893 1авор, лист за забаву, поуку и гаьижевност, у Новоме Саду 1862— 1893.
Уаг. 1 ]а%И Уа1гоз1ау, ШзЮгца кпщегпсли пагойа Ьгуайкоеа 1 згрэко^а, кп). I,
и 2акгеЬи 1867.
„ 2-3 , Спомени мо)'ега живота, I—II, Београд 1930 и 1934.
Уак. Л. )аковл.евиН Л>уб., Збирка речи из Во)водине, 1899.
Уак. С. 1 1аковл>евиК Стеван ]., Девет сто четрнаеста, Београд 1934.
„ 2 , Под крстом, Београд 1935.
„ 3 , Капица Слободе, Београд 1936.
Уак. Т. ]аковл>евиЬ Т. М., Збирка речи из Левча и ТемниКа, 1910.
Уакш. Г. 1 1акшиН д-р Гргур, Европа и васкрс Срби)е, Београд 1927.
Уакт. Ъ. 1—10 1акшиЬ Ъура, Дела, кн>. I—X, у Београду 1882— 1883.
11-14 , Целокупна дела, I—IV, Српски писци, Београд.
Уакш. М. 1 1акшиН Милета, Песме, Вел. Кикинда 1899.
2 , Црно маче, Панчево 1921.
3 , Мирна времена, приповетке, Београд 1935.
Уакшев. 1акшсиац Никола, Збирка речи из Пирота, 1894.
Уанк. Д. 1 1анковиЬ д-р Драгутин, Коментар меничног закона и Закона о чеку,
Београд 1930.
Уаик. Л. к. Д. 1—5 1анковиЬ Л>убица и Даница, Народне игре, кн>. I—V, Београд 1934, 1937,
1939 и 1949.
Уанк. М. 1анковик Милован, Речи ко)их нема у Вукову Р)ечнику, 1855.
Уавк. Мил. 1 1анковиК Милица, Плава господа, роман, Београд 1924.
2 , Мутна и крвава, роман, Београд 1932.
3 , Л>уди из сками)'е, приповетке, Београд 1937.
Уанк. Р. 1 1анковиЬ Радо)е, Дани и године, Београд 1926.
Уан,. 1ан>иЬ Боголуб [сарадник на обради Речника], Збирка речи из Бео-
града и Шапца, 1954.
Уапуш. 1 1ан>ушевип Милан, Хиллду и триста каплара, Београд 1939.
УевЪ. 1ев};евиЬ Михаило, Збирка речи из Црне Горе и Саниака, 1908.
Уевт. 1 1евтиН Бориво^е, Дани на Мшьацки, Београд 1935.
Уед. 1873 единство, дневни лист, у Београду 1873.
Уезд. 1 1ездиК Коста Д., Иваадански атентат и Никола П. ПашиЬ, Београд
1926.
Уф 1 1е)о-ИлиК Драгутин, Инспектор 1оца, Београд 1925.
„ 2 , Дунавска улица, Београд 1932.
Уек. 1еки$1 1ов., Збирка речи из разних кра;ева Срби^е, 1899.
Уел. 1 Елисеичъ Марко, ВелизарШ, всадническое позорище ..., у Будиму 1832.
п 2 Алсксандеръ и Наталка ..., жалосное позорище, с' Немецкаго ... пре-
ведено , у Будиму 1833.
УелиН В. 1 ]еИс Уо)т, Викт <1егс1ап, 2аегеЪ 1950.
УелиН И. 1 1елиН д-р Или)а М., Крвна освета и умир у Црно] Гори и Северно)
Арбани)и, Београд 1926.
„ 2 — —,, О „Васо}евички
браколомству,
закон
Београд
од дванаест
1928. точака", Београд 1929.
„ 3
УелиН М. 1 1елиН Милосав, Срби^ански венац, III изд., Београд 1931.
Уер- 1 1егеЮу-КаГаНшс Шкагё, 1п)е, II ад.., 2ас1аг 1903.
 ьхш
**. 2 1еге1от-Ка1аНшс Шкагё, 5 то]'е Иге, р)е$те, и 2а§геЬи 1904.
„ 3 , Ыа§1т тогет 1 паЗип кга)ет, рпбе, Озцек 1911.
3-М 1 1ик1с Р. ]. 1 МагНб ЬщЬ., 51ауос1оЫ1шса ... Отег-раЛ ..., /аргеЬ 1852.
З-О 1 ]овановиЬ ].А. и ОбрадовиЬ А. Д., Млекарство, Београд 1950.
Зов. А. 1 1овановик А. Г., Подизаае живинарника, Београд 1922.
- 2 , Упутство за конзервисаае )а)'а, Београд 1922.
- 3 , Га)ен>е свилене бубе, Београд 1931.
.. 4 , Млекарство, Београд 1933.
Зов. Ал. 1 1овановиК Алекса С, Историйки развитак српске задруге, са додатком:
Приносци за истори)у старог српског права, Београд 1896.
, Приносци за историку старог српског права, II део, Београд 1900.
Зов. В. 1 1оанновиЬъ ВасЫе, Слгфридъ и Геновева, жалостно позориште ..., у
, Воиславъ
Будимукраль
1830. србскШ ..., драмматическа повЬсть ..., у Бео-
п 2
, Момчило,
граду 1851.
войвода краля Дечанскогъ ..., драмматическа повесть
„ 3
..., у Београду 1853.
Зов. Вд. 1 ]овановик Владан, О )езику Гаврила СтефановиКа-ВенцловиЬа, у Бео
граду 1911.
Зов. Вляд. I 1овановиЬ Владимир, Политички речник, св. А, у Новом Саду 18705
св. Б, у Београду 1872.
Зов.В.М. 1 1овановиК Владимир М., С францускога Парнаса, преводи, у Београду
1893.
, Из брачног живота, песме, Београд 1896.
Зов. Во). 1 1овановнК Во)ислав, Карьера, комедоф, Београд 1914.
Зов. Д. 1 }овановиК Драг., Наука о геометри)СКом цртаяьу ..., у Београду 1866.
Зов. Дар. 1 1овановиЬ Даринка, У мутно) води, комеди)'а, Београд 1941.
Зов. Ъ. 1 .[овановиЬ д-р Ъока П., Ручна зоотоми)а, практично упуство за параше
животика, I—И, у Београду 1891.
, Збирка речи из Врн>аца и околине, 1900.
Зов. Ъ. С. 1 1овановиЬ д-р ЪорЬе Ст., Природни и шумарски односи у Крал>евини
Србищ ..., Пожаревац 1903.
Зов.З. 1-3 ]овановнК 1ован М., Стваран>е за)едничке државе Срба, Хрвата и Сло-
венаца, I—III, Београд 1928—1930.
п 4 Хоноре де Балзак, Чича Гори)0, превео с францускога , Београд
1901.
Зов.З- П. I 1овановиЬ 1ован П., Пчеларство ..., Београд 1923.
Зов. К. 1 1овановиЬ Коста, Горше Драгачево, СЕЗб XI, Београд 1908.
» 2 , Неготинска Кра)ина и Юьуч, СЕЗб ЬУ, Београд 1940.
Зов. Костя 1 1овановиН Коста, Речник сви)у вароши, варошица, села и засеока у
Србищ ..., Београд 1872.
Зов. Л. 1 1овановиК Л. Р., Пол>ска привреда у Србищ ..., Београд 1900.
Зов. Л>. 1 1овановиЬ ТЬубомир, Млава, СЕЗб V, Београд 1903.
Зов. М. 1 1опаыовиК д-р Милан, С мора и са сува, црте, Београд 1893.
„ 2-3 , Тамо амо по истоку, црте, св. I—II, у Београду 1894 и 1895.
» 4 , Горе доле по Напул>у, путничке црте, Београд 1898.
Зов. Мил. 1 1овановиЬ Милутин, Бадн»е вече у касарни, Трубач, Приповетке, СКГл
XV, Београд 1905.
Зов. Мплош I Стендал, Црвено и црно, с француског превео 1овановиЬ Милош,
Нови Сад 1950.
Зов. М. Ч. 1 Тоне Селишкар, Дружина „Син>и галеб", са словеначког превео 1ова-
новиК Милан Ч., Београд 1947.
2 Иван Цанкар, Одабрани критички и полемички списи, уредник ,
Београд 1950.
Зов. Н. I Жнвинарство на Балкану, по Едуарду Брауну ..., превео 1овановиН
Никола-Американец, Београд 1906.
ЬХ1У

Уов. П. 1 1онановиЬ д-р Петар, Бака, СЕЗб XXIX, Београд 1924.

„ 2 , Порече, СЕЗб Ы, Београд 1935.
}ов. С. 1 1овановиН Слободан, Усгавобранител>и и н>ихова влада, у Београду 1912.
,. 2 , Светозар МарковиН, II изд., Београд 1920.
„ 3 , Во1)и француске револуци)е, Београд 1920.
„ 4 , Лэубомир ЙедиК, Загреб 1921.
„ 5 , О држави, основи )едне правне теори)е, III изд., Београд 1922.
» б , Друга влада Милоша и Михаила, Београд 1925.
„ 7 , Уставобранител>и и н>ихова влада, II изд., Београд 1925.
„ в , Влада Милана ОбреновиКа, кн>. I, Београд 1926.
„ 9 , Влада Милана ОбреновиКа, кк>. II, Београд 1927.
„ Ю , Влада Александра ОбреновиЬа, кш. I, Београд 1929.
„ и , Из наше истори)е и юьижевности, Београд 1931.
УовиН. 1 ]овиКевиЬ Андри^а, Збирка речи из Ирне Горе, 1899— 1901.
„ 2 , Скадарско 1езеро и риболов на н>ему, СЕЗб XIII, у Београду 1909.
,, 3 , Ри)ечка Нахи;'а (у Црно) Гори), СЕЗб XV, у Београду 1911.
« 4 , Плавско-густьска облает ..., СЕЗб XXI, у Београду 1921.
„ 5 , Црногорско Примор)*е и Красина, СЕЗб XXIII, Београд 1922.
» б , Малеаф, СЕЗб XXVII, Београд 1923.
„ 7 , Зета и Л>ешкопол,е, СЕЗб XXXVIII, Београд 1926.
„ в , Ста Сога ..., 2Ы2 8, 2а8геЬ 1903.
п 9 , 8уае<1а5п)1 оЫбаН ..., 2Ы2 11, 2авгеЬ 1906.
„ 10 , Кагоснп Луо1 ..., 2Ы2 15, 2яесеЬ 1910.
„ И , Нгапа 1 розийе ..., 2^2 13, 2аегеЬ 1908.
„ 12 , СсчШп)! оЫбаП ..., 2Ы2 26, 2а8геЬ 1928.
УововиН 1 1ововиЬ 1еврем Л., Варваризми и провиншфлизми у говору старих
Црмничана, Бокел.а и Барана [у рукопису], 1956.
Уо}к. 1 1о)киН д-р Младен, „Одбор без пера и папира", изашло у „Српстпу"
1911, у Новом Саду.
Уок. 1 1окиК Коста, Упут за командование четом у ратно доба, III изд., Београд
1904.
„ 2 , Вощички буквар и основне дужности во)*ника, XI изд., Београд 1908"
Уокс. 1 ^ксимовиК Живко, Ужичке црепул>е, СЕЗб XIII, у Београду 1909.
Уонке 1 Во2епа №тсоуа, Вакка, ргеуео 8 сх-Зкода 1 рге<1§оуог пар1$ао |опке
Вг. Ь^ийеук, 2а(*геЬ 1946.
Уос. 1 1осимовиЬъ Е[мили)анъ], Практична геометрш ..., у Београду 1862.
„ 2 , Начела више математике, III део, Аналитична геометри)а ..., у
Београду 1872.
„ 3 , Основи нацртне геометри)е и перспективе, Београд 1874.
„ 4 , Збирка речи, 1903.
Уосиф. I ]осифовиН д-р Младен, Болести воКака, Београд 1941.
УП 1852 Кн>ижевни додатак 1ужне пчеле, лист за науку, забаву и шалу, у Новом
Саду 1852.
УС 1924 1ужна Срби)а, Скошье 1924.
Ууг.-СССР 1-3 _)уп'слапи]а—СССР, Часопис Друштва за културну сарадшу 1угослави|е
са СССР, бр. 16, 17, 21 и 24—25, Београд 1947.
УУР- Г. 1 ЮришиКъ Гедеонъ 1осифъ, Дечански Првенацъ ..., у Новомъ Саду 1852.
Уур. Ж. 1 ^ришиН Живо)ин, ]естаственица, II део: Ботаника, V изд., Београд 1922.
Уурквк 1 1игк1с М1гко, 1г 2ауг5)а, еле 1 рпбе, и 2аегеЬи 1917.
Уурк. У. 1 1игкоУ1с 1апко, 1гаЬгапе рпроУ1)е1ке, 2авгеЬ 1930.
Уурк. М. 1 М. Горки, Дела, кн>. IX, редактор 1урковиЬ Маринам, Београд 1950.
УФ 1-20 1ужнословенски филолог, повремени спис за словенску филолоп^'у и
лингвистику, ур. А. БелиК, кн>. I—XX, Београд 1913—1954.
УФА 1933 ]и80з1о\-сп5к1 Шт$к1 а1тапаЬ, Веоегас! 1933.
Кал. 1 КалацановиК ]елиси)е, Мссец дана с чобанима, приповетка, Београд 1938.
Калеб 1 Ка1еЬ У)еко51а\', Втщаба, 2авгеЬ 1947.
 ЬХУ

Калеб 2 Калеб В)екослав, Новеле, Београд 1947.

„ 3 , Ротгепе иНсе, готап, '/.а^гсЪ 1950.
Кап. 1 КапетановиЬ Л>убушак Мехмед-бег, Народно благо ..., Сараево 1888.
КапиН 1 Кари 1., 8а рШоуап)а ..., и 8рНш 1900.
Кар. 1899—1904 КарацнЬ, лист за српски народни живот, обича)е и предание, ур. Тих. Р.
"Борщевик, год. I—IV, Алексинац 1899—1904.
Карам. 1 ДЪвица нзъ Мар1енбурга, позорищна игра, съ н-Ъмецкога ... преложенна
... Караматвомъ Маркомъ, у Будиму 1836.
Каран. 1 КарановиЬ Милан, Поун,е у Босанско) Кра)ини, СЕЗб XXXV, Београд 1925.
„ 2 , Саничка Жупа у Босанско) Кращни, СЕЗб Х1Л^1, Београд 1930.
Карик 1 КариН Владимир, Срби)а, опис зелцье, народа и државе, Београд 1887.
Кастр. СазггареШ 8., ЫекоНко п]ес1 и сакаузЧйи, зкирю ..., 81оутас 1880, бр. 5.
Кат. 1 КатуриК Михаило, Принесци к прбучаван>у природе, II: Зоологичке ви-
)ести, Настав. 1896, Београд.
Как. В. 1 КаЬански Владислав Ст., Скушьене песме, у Новом Саду 1879.
„2 , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Как. М. КаЬански Мелашф, Збирка речи из Дубровника и околине и из Хер-
цеговине, 1911.
Кач. I КогаЬ@Нс2а Пзта 8ус(ода ... Рппезсепа \т. кдтеаИ ... и |е21к Возапзки
Ро Рга АпагИ КаскЫи а Впзт ..., и М1ес21п МОССЬХХХН.
„ 2 Кахвоуог ивос1ш пагода зктпзкова ... ро 1га Апйпп Каб1си-Мк>§1си, IV
12с1., 2авгеЬ 1892.
Каш. 1 Кашанин Милан, 1утрен>а и бден>а, II изд., Београд 1926.
Кашик. Р. КашиковиЬ Рел^а, Збирка речи из Босне, Херцеговине и Срема, 1913.
Кашик. Т. 1 Ана Карава]ева, Замах, превела КашиковиЬ Танкосава, Београд 1950.
КБС Кроз борбу и страдала, зборник приповедака, Београд 1947.
КД 1883—1885 КаюНска Ва1гпас1)а, Пзс га хтегезе каюНске сгкуе 1 зуесепзгуа, 2а(1аг
1883—1885.
КЕМ Картотека Етнографског музе)"а у Београду.
Кес. 1 КесиЬ Анте, Поздрав са пучине, репортажа, Београд 1950.
Кецм. 1 С. С. Мокул>ски, Волтер и ньегова школа, преводилац КецмановиК Или)а,
Београд 1947.
„2 , Вук—ВЪегош—Светозар МарковиЬ, Сара)ево 1949.
„ 3 Оноре де Балзак, Мутивода, превео с француског , Загреб 1950.
Кидр. 1 Кидрич Борис, Привредни проблеми ФНР1, Београд 1948.
Кик. 1 КикиЬ Хасан, Д)ела I, Сара)ево 1952.
Кик. 1 Истори)а новог века, 1870— 1918, III изд., превео с руског КиЬовиН д-р
Мираш, Београд 1950.
Кика 1905 КиЬа, лист за шалу, забаву и прикушьаше народи их умотворина, ур.
Миха]'ло ОцоколиЬ, Ниш 1905.
Киш 1 К1?-Ногуа1 Ргап)о, Ыазт1)ап1 иёез1, 2авгеЪ 1918.
КЗ 1-4 КпЩеуш ]м«, кщ". I—IV, 2авгеЬ 1918—1919.
К—У 1—2 КовачевиЬ Л», и 1овановиЬ Л>., Историка ерпскога народа, св. I и II, у
Београду 1893.
КК 1941 КгШ ка1епс1аг, 2аегеЬ 1941.
Клаик 1 КЫс йг. ВгаГо1)иЬ, К)есп1к з1гатЬ п)ес1, 12гага 1 кгаиса, 2авгеЬ 1951.
Кла]н 1 Кла)н Миха)ло, Како се га)е ул,ане бшъке? С. Букв. 13, Београд 1938.
Клер. 1 КлериЬ Л>убомир, О компензаци)и вертикалног клатна, ГСКА VII, Београд
1888.
„2 , Тракториограф и конструисале Лудолфовог бро)'а „к" и основице
„е" природног логаритма, ГСКА II, Београд 1896.
„ 3 , Како се теори)ски тумачи ... )една нова направа ..., ГлСУД
XXXVI, у Београду 1872.
КН 1948—1952 Юьижевне новине, орган Савеза кшижевника 1угослави)е, год. I—V,
Београд 1948—1952.
Кнеж.Б. 1 КнежевиЬ Божо [Божидар], Пропорщф у истори)и, Београд 1901.
ЬХУ1

Кнеок. Б. 2 КнежевиЬ Бож[идар], Мисли, Београд 1902.

3 О херо)*има, написао Тома Карлайл, са енглеског превео , Београд
1903.
4 , Закон реда у историки, Београд 1921.
»> 5 , Мисли, Београд 1931.
Кнеок. Л. 1-2 С)енк)евич Хенрих, Опьем и мачем, роман, иь. I и II, превео Кнеже
виЬ Лазар Р., Београд 1910.
3 С)енк)евич Хенрих, Потоп, св. III, превео с гомьског , Београд.
Кнеок. м. КнежевиЬ Марко, Збирка речи из Ри)ечке и Црмничке Нахи)'е, 1908.
Кнеок. Мил. КнежевиЬ Миливо)е, сарадник на обради Речника.
Кнеок. Р. 1 Ернест Ренан, Успомене из детин>ства и младости, с француског превео
КнежевиЬ Радоне Л., Београд 1930.
Кн.—С. 1 Т. Б. Маколе], Огледи, превели КнежевиЬ Б. и СавиЬ В., Београд 1912.
Кн>. о Вуку Юьига о Вуку КарациЬу, Београд 1938.
Клиок. 1—5 Наша каижевност, месечни часопис, год. I (1946), кн». 1 —3; год. II
(1947), кн.. 4 (св. 1 —6) и кн.. 5 (св. 7—12), Београд.
6-9 Канжевност, месечни часопис, год. III (1948), кн>. б (св. 1 —6) и кн>. 7 (св.
7—12); год. IV (1949), кн.. 8 (св. 1—67 и кн.. 9 (св. 7—12),
Београд.
Ков. А. 1 КоуабеУ1с Апге, Ой йапаз о!о зигга, 2аегеЬ 1936.
Ков. Анд. Коуабеухб Апйго, Роз1)ес1п)1 ЫепасШ, готап, и 2артеЬи 1913.
, Кгцез, 2аггеЬ 1926.
Ков. Б. КовачевиЬ Божидар, Поези]'а, Београд 1926.
, Развигор, песме, Београд 1932.
, Вук, пригодна драма, Београд 1937.
, Збирка речи из околине Студенице, 1953.
Ков. Г. Ковачевичь Гавршлъ, ПролЬт1е ..., I. часть, въ Будин-Ь Град-Ь 1809.
Ков. Д. КовачевиЬ Дам]°ан, Мали херо)и, роман, Београд 1930.
Ков. М, С. С. Бронштащ, Алгебра и настава алгебре, [превео] с руског КовачевиЬ
Михаило, Београд 1948.
Ков. Р. КовачевиЬ Ранко, Збирка речи из Драгачева, 1900.
Ков. С. КовачевиЬ Србислава, сарадник на обради Речника.
Ковач 1 Коуаб Апге, 8етйпепга1па ри(оуап)а Ъоеа Магза, поуе1е, 2артеЬ 1928.
КовачиН 1 Коуаслс Ап1е, ЗаЬгапе рпроУ1)'еа(1, 2авгеЪ 1910.
2 , V гедосгатп, готап, II ой., 2аегеЪ 1919.
КовнН 1 Домшшьан, здраве лекари)е, скупио КовиЬ Ъ. [псеудоним Ра)ковиЬа
ЪорЩ, Н. Сад 1851.
Код. 1 Кодинец Георгине, Коров и ньегово уништаван>е, С. Букв. 8, Београд 1937
Коз. И. I Когагас 1уэп, 31ауопзка кту, УткоуС1 1906.
2 , Ргога, 2а§геЬ 1947.
Коз. У. 1 Когагас 1оз1р, Ма1е рпроу^езп, ЗУ. I, 2адгеЬ 1909.
„ 2 , Мртви капитали, припови)ест, Београд 1910.
„ 3 , Ма1е рпроУ1)ез11, 8у. II, 2авгео 1911.
„ 4 , 1гаЬгапе рпроуцегке, 2аегеЬ 1919.
Козарч. 1 Котагсапт 1уо, Ти<1а 2епа, 2аегеЬ 1937.
„ 2 , 8аш 5оУ)ек, 2а$геЬ 1937.
„ 3 , "ПЫ риЮУ1, ТавгеЬ 1939.
Кол. 1 Ко1аг 51ауко, Ш )езто Ш шзто, по\ге1е, 2адгсЬ 1933.
„ 2 , Ми смо за правицу, приповетке, Београд 1947.
„ 3 , ЗтгЪа га сазг, 2аегеЬ 1948.
„ 4 , Зуова 11]'е1а возройаг, 2аегеЬ 1948.
КолиН 1 КолиЬ те. Златко, Кратак приручник из семенарства, Београд 1950.
Коло 1847 Ко1о, с1ап<п га Шегашга, штцешоз: I пагоши Луог, иг. Зсапко Угаг,
кп]. IV, и 2автеЬи 1847.
Коло 25. Д. „Коло" Ъуру ДаничиКу, 13. ма;а 1889., уредио Ъ. С. Ъор^евиЬ, у Бео-
граду 1889.
 ЬХУИ

Колоыб. 1 Ко1отЪаюу1с 1иге, Резс1 <1е11е асцие <И 8ра1а(о ..., §ра1аю [5р1к] 1881.
2 , р18сЬе игс1сЬе ш с1еп Сси-аззегп топ 5ра1аСо ЬеоЬасЬге! ипё иЬег-
паирс т А^паизспет Мееге кдоСпегС уличкп, 8ра1аю [5р1«]
1882.
Ком. 1 КомарчиН Лазар, Бсздушници, роман, св. I, Београд 1889.
И 2 , Претци и потомци, историске слике, Београд 1901.
»» 3 , 1една угашена звезда, Београд 1902.
" 4 , Просиоци, роман, Београд 1905.
»» 5 , Слике и приповетке, Београд 1906.
»» 6 , Мученици за слободу, роман ..., Београд 1907.
»» 7 , )едан разорен ум и Записник )едног поко)ника, Београд 1908.
»» 8 , Два аманета, роман, Београд 1914.
Ком. 1862 Комарац, лист за забаву и сатиру, год. II, у Новом Саду 1862.
Комар. 1 Комарсцки Виктор, Хумореске, Београд 1950.
Комуаа 1911 Комуна, орган анархиста и комуниста, Београд 1911.
Коаф . 1 Конфино Жак, Мо)и општинари, Београд 1934.
»* 2 , Лица и наличка, Београд 1936.
»» 3 , Мо) 1оцко, Београд 1937.
»» 4 , Хумореске, Београд 1941.
»» 5 , Ротари)анци, хумореске, Београд 1947.
Копр,чве 1913 Корггуе [заипсш Нз1], у1азшк 1 гл1а\-ас 3. Уеге§, 2авгеЬ 1913.
Кор. I КогоН)а Мнко, 21ёап)е Зкайга, Йгатзк1 роет, ХадгсЬ 1920.
Я 2 , Песме, Београд 1933.
Кос. КосановиН Марица, Збирка речи из Хрватске, 1899.
Косор I Козог 1оз1р, Сгш в&зоу!, ТлреЪ 1905.
» 2 , Миле, рпроу^езп, и 2аегеои 1916.
»» 3 , Ми-18 гет1)е 1 тога, рпроуцези, 2а§геЬ 1925.
»» 4 , 1. Ро1гигеп)е, 1гавес1ца, 2. М^етак, 1га81котеЙ1)а, 2а(;геЬ 1926.
У* 5 , Ас1апикот 1 РасШкот, 2а§геЬ 1927.
Кост. А. 1 Козпс ё-г А1екзапйаг, МесНстзЫ гесшк, Веоетай—2аегеЬ 1956.
Кост. Д. 1 КостиН Душан, П)есме, Београд 1947.
Кост. Лк 1 КостиН Драг[утин], Старост народног епског песништва нашег, Београд
1933.
Кост. ж. 1 Ъоважоли Рафаело, Спартак ..., превео с руског КостиК Живко, Бео
град 1949.
Кост. к. 1 КостиК Коста Н., ГраНа за историку пол>опрнвреде код нас, Београд 1921.
2 , Стара српска трговина и индустри)а ..., Београд 1904.
У* 3 , Гра^а за историку српске трговине и индустри)е, Сп.СКА
ЬХУ1, у Земуну 1926.
Кост. л. 1 КостиК д-р Лаза, Песме, у Новом Саду 1873.
" 2 Ромео и 1ули)а, трагедаца од В. Шекспира, с инглеског превео , у
Новоме Саду 1876.
И 3 , Пера Сегединац, трагеди)'а, Београд 1882.
4 , Максим Црно)евиН, трагешф ..., у Новом Саду 1887.
>» 5 , О 1овану 1овановиНу Зма)у (Зма)ови), у Сомбору 1902.
И 6 , Песме, у Новом Саду 1909.
>• 7 , Допуна Вукова Р)ечника, издао д-р Р. СимоновиН, Сомбор 1913.
" 8 , Ускокова л>уба, глума, Цетюье 1890.
Кост. м . 1-2 Примери доброд-Ьтельи ... изъ разны латшски подлиника ... изведени
Костичь Мавеемъ, [део I] (1838); часть II (1840), у Новомъ-
Саду.
Еутроше, Римска пов-Ьстница, с'латинскогь ... преведена , у Новомъ
Саду 1853.
Кост. Мял. 1 КостиН д-р Милан П., Преписка Ъуре 1акшиНа, Београд 1951.
Кост. Мита 1 КостиН д-р Мита, Српска населл у Руаци, СЕЗб XXVI, Београд 1923.
Кост. С. КостиН Станко, Збирка речи из Старе Срби)е, 1906.
ЬХУШ

Кост. Т. 1 Костик Тади)а П., Господа сел>аци, приповетка, Београд 1896.

„ 2 , Чикино дете, приповетка, Београд 1901.
п 3 , Прво весел»е, приповетка, Ср. Карловци 1903.
« 4 , Попине приче, св. I, Београд 1904.
5 , На ту!)ем послу, роман, Београд 1924.
Кост. Тод. КостиН Тодор, Збирка речи из новоослобог)ених кра)сва Срби)е, 1899.
Костр. 1 КостренчиЬ д-р Марко, Пёев риЬНса Оавна вера) у правно) историки
Срба и Хрвата до кра;а XV века, Београд 1930.
Кот. 1 КотуровиЬ Стев. М., Речник места у Кра.ъевнни Срби)и, Београд 1892.
Коч. 1-3 Кочий Петар, С планине и испод штанине, I, Ср. Карловци 1902, кн». II,
Загреб 1904, и III, Београд 1905.
п 4 , С планине и испод планине, Београд 1907.
„ 5-6 ,' Целокупна дела, I—II, Српски писци, Београд.
Кош. 1 КошутиК Радован, Лесник и смрт, Београд 1927.
„ 2 , Сан мале Виде, II изд., Београд 1928.
п 3 , Зем.ъа бола, Београд 1929.
„ 4 , Туга, Београд 1930.
„ 5 , Гором и пол>ем, Београд 1931.
„ 6 , Иде млади ма), Београд 1932.
„ 7 , Христос и жене, Београд 1933.
„ 8 , Клесар, Београд 1933.
„ 9 , Гране прекрхане, Београд 1934.
„ Ю , Гозба, Београд 1935.
„ и , Поток и бреза, Београд 1936.
„ 12 , Лепотица Мина, Београд 1940.
Кош П. 1 Козста Маю, 5иог' Мапа 1ттасо1ат, 2аегеЬ 1917.
КР 1923-1924 КпЩеупа гериЬНка, иг. М1ГО81ау Кг1е4а, кп). I 1 II, 2авгеЬ 1923— 1924.
Краг. КраговиЬ Драгослав, Збирка речи из Студеничког среза, 1908.
Крах. 1 Краков Станислав, Крила, роман, Београд 1922.
Кра/ьч. С. 1 Кгап)сеУ1с ЗПуце Зо-[аЫт1г], 1гаЪгапе р^езте, и 2авгеЪи 1898.
2 , Р)езшСка ргога, 2а&геЬ 1912.
3-6 , Т))е\&, I—IV, 2аетеЬ 1933—1934.
Крагьч. Ст]. 1 А1ек$е) N. ТоЬЮ), Регаг Рпч, готап, ргеуео 8 гизков Кгап)5еУ1с 51)ерап,
2аегеЬ 1950.
Крас. 1 КрасиК Владимир, Успомене из Горае Кращне, у Новоме Саду 1882.
Краус 1 Кгаиза Бг. Рпе<1псп 8., Апг.Ьгброрпу1е1а, IV, Ъе'гргщ 1907.
Кркл. 1 Кгк1ес Сшгяу, ЗгеЬгпа сезга, резте, 2а(п-еЪ 1921.
2 , Нове песме, Београд 1922.
3 , Л>убав птица, Београд 1926.
4 Макзпп Согк1, П)е1т)8ГУО, ргеуео з гизко§а , 2авгсЬ 1950.
Крл 1 Кг1е2а М1гоз1ау, Тп кауаПга 8°5рой)1се Ме1аш)е, рпроу^ев!, и /аегсЬи
1920.
2 , Шет. и Кизци, 2авгеЬ 1926.
3 , Созро<1а С1етЬа)еУ1, ёгата, 2а{{геЪ 1928.
4 , Нгуа1зк1 Ьов Магз, 2а$»геЬ 1933.
5 , Ыа гиЬи ратей, готап, 2аегеЬ 1938.
6 , Кпмва згисЩа 1 рит.ор1за, 2авгеЬ 1939.
7 , Рап, 2авгеЬ 1947.
8 , Тп дгате, 2аегеЪ 1947.
„ 9 , Роугагяк РШра Ьагтоухсга, 2а8геЬ 1947.
„ Ю , Три домобрана, Београд 1950.
Крст. А. КрстиК Ан1)елко М., Приповетке, Београд 1932.
» , Тра)ан, роман, Скопле 1932.
Крст. Н. Истор1я славенскы права одъ Дра. Вацлава Мацыеювскогь ... превео
, Истори)'а
и ... попуню
српскогКрстиНъ
народа, Др
у Београду
Никола, у1873.
Будиму 1856.
 ЬХ1Х

Кринь. 1 Кг8п)аУ1 с!-г 1з!о!ог, ЫзЮУ! \г 51ауош)е, и 2а^геЬи 1882.

КС 1927—1936 Юьижевни север, часопис ..., ур. Миливо)е КнежевиК, Суботица
1927—1936.
К—С 1 Ю8ра11с Опдоиш 1 ЗогшегпеИ У1кюг, К^ебшк пгуайко-згрзкоеа §оуога
1оуаско@а, Озцек 1926.
Куме. 1 Кужел> д-р 1арослав, О школским клупама, СА од. II, кн.. 8, у Београду
1880.
Куш. 1 Кигташс Ате, Роз1ашса Ва1та1тата, и ЗрНш 1861.
Ку]. / Ку1унциН Милан [псеудоним Абердар], Кратки преглед хармони)е у свету,
I део, Наука о осекашу, у Београду 1867.
э» 2 , Први )ек, песме, у Београду 1868.
)» 3 , Друга )ек, песме, у Београду 1870.
»» 4 , Иде ли свет на бол>е или на горе, у Новом Саду 1870.
>» 5 , Кратки преглед хармони)е у свету, II део, Наука о свести, у Бео
граду 1872.
»» 6 , Воля и слобода, ГСКА XX, у Београду 1889.
Кук. 1 Кики1)еу1с
, 31оушк
ЗакстзИ ит^ейикап
1уап, РиЮТап^е
^идозкуепзкШ,
ро Воет,зу.и 2аегеЬи
I—V, и 1858.
2а8геЪи 1858—
1* 2
1860.
п 3 , ВйЫюртахш Ьгуагзка, сИо I ..., и 2а^геЬи 1860.
КукиН 1 КукиК Никола Станков, Осветници, припови^етка ..., у Загребу 1905.
Кул. 3. 1 КишшШс 2уопптпг, Кго2 1згопщ рйзап^а, 2а{5геЪ 1948.
Кул. У- 1 Ки1шкШс 1оз1р, М18Гегю2Ш Капле, ёгатаигас1)а, 2а§геЬ 1928.
Кулен. 1 КуленовиК Скендер, Сто)анка ма)ка Кнежополжа, поема, Сара)'ево 1945.
» 2 , Комеди)е, I, Сара)ево 1947.
Куч . 1 Кштпсш Еи§еп [31зо1зк1 1ешо], Оозрофа ЗаЫпа, готап, 2а{р-еЬ 1883.
»» 2 , 2асис1)ет зуаЮУ!, готап, и 2а§геЬи 1910.
»> 3\1-111 , ЗаЬгапа фе1а, зу. IV, Тп тисешее, т 12Уоте рпроу^'ез!! [: I,
Зауегтсе. II, КеоЫсгл 1}и(И. III, 1ДЫ1о §а уто.], 2а^геЬ.
Я 4 , ЗаЬгапа Й)'е1а, зу. VII, СозроЙа ЗаЫпа, готап, 2а§геЬ.
Кур. 1 Киге1ас Ргап, Р1шшпепз1а ..., и 2азгеЬи 1862.
»> 2 , 1тепа у1аз1ш1 1 зр1о5па Лота&Ь 21УОПП)а и Нгуэюу а ропек1е 1
ЗгЬоу, и 2а8геЬи 1867.
»» 3 , У1а5ке Г)еб1 и )ег1ки па$ет, Кай 1А кп). XX, и 7а§геЬи 1872.
»» 4 , 8(агЩ оЬНс1 затоз1ауП1, и 2а§геЬи 1872.
и 5 , Кип)е 1 раЬи1)ке, и 7.щтеЪи 1916.'
Куш . 1 Ки5аг М[агсе1], Магосто Ыаво ..., 5р1к—Ь]'иЫ)апа 1934.
КЦТ Коментар царинске тарифе, Београд 1911.
Лаз. А. 1 Лазаревич Ан^ели]а Л., Паланка у планини и Лутааа, Београд 1926.
Лаз. Ал. Лазаревне Александар, Збирка речи из Колубаре, 1908.
Лаз. Б. 1 Лазаревне Бранко, Стледи, Београд 1937.
Лаз. Е. 1 Лазаровичь Ефремъ, Собрате моралныхъ вещей ..., въ Будюгв ГрадЪ
1809.
Лаз. Л. 1-2 ЛазаревиК Лаза К., Приповетке, св. I, Београд—Загреб 1898; св. II,
Београд 1899.
» 3 , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Лаз. Лука ЛазаревиК Лука, Збирка речи из Посаво-Тамнаве, 1900.
Лаз. М. 1-3 ЛазаревиК Милутин Д., Наши ратови за ослобоКен>е и у)един>ен,е: Српско-
турски рат 1912, юъ. I—III, Београд 1928, 1929 и 1931.
Лаз. Н. 1 Животъ и чрезвычайна приключешя ... Робшзона Круссе отъ 1орка . ...
часть I, изъ НЬмецкаго Лазаревичемъ Н. преведенна, въ
Будим-Ь 1799.
ЛазнН 1 Лазичь Григорш, Кратко руководство къ фузжи, въ БудимЬ градЬ 1822.
»» 2 , Проста наравна 1стор1я ..., у Будиму 1836.
М 3 Марка Тулл1я Цицерона кньига О дужностима, съ латинскогъ на ербски
превео , у Београду 1854.
ьхх
Лак. 1 Лакатош ]осип, Ме!)у „велеизда)ницима", у Загребу 1909.
Лол. 1 ЛалиЬ Михаиле, Свадба, Београд 1950.
„ 2 , Изабране припови)етке, Цетиае 1959.
,. 3 , Први сни)ег, припови)етке, Београд 1951.
Лалев. ЛалевиЬ Миодраг, Збирка речи.
Лапч. Д. 1 ЛапчевиЬ Драгиша, Збирка речи из Пожешког среза, 1899.
2 , Зимски тежаков рад, Београд 1919.
3 , О аграрном проблему, Сара)ево 1919.
4 , Пол>ска полици)а у Срба, Београд 1920.
5 , Подизасье врба за плетарство, Београд 1922.
б , Историка социализма у Срби)и, Београд 1922.
7 , За народцу исхрану ..., Београд 1923.
Лапч. Д. С. ЛапчевиН Драгиша С, Теори)а юьижевности ..., Београд 1928.
ЛБО Лирика из борбе и обнове, зборник, Београд 1947.
Лепт. 1861 Ьер11Г, таЬауп1к га %о&. 1861, игесПо Ь)ио!еуп Уико1иктс, Вед.
Леек. 1 Ьезкоуаг 1апко, 3)'епе 1)иЬаУ1, рпроУ1)е81, 2а§геЬ 1896.
„ 2 , РпроуПеви, 2адгеЬ 1917.
Леш]. 1 [Леш)анин Мило)е], Државна служба и државне слуге, у Бечу 1859.
Л-Ж 1 ЛучиЬ Душан Д. и ЖивиЬ Михаило Т., Познава&е авиона, Земун 1940.
ЛЗ Ьек81коп 2о!гау1)а, рпгасп1к га гйгауе 1 Ьо1езпе ..., 2авгео 1936.
Лив. 1 ЫгасНО Вгапитиг, Ыоуе1е, 2авгеЪ 1910.
Лил. 1—2 Лилек Емили;ан, В)ерске старине из Босне и Херцеговине, II и III,
Сара)ево 1894.
Лиия. 1 Линденмасръ д-р Ем. П., Опись минералны вода ..., у Београду 1856.
Лис. 1 1л81саг МаП)а, РпроУ1)ези, и 2аегеЪи 1910.
ЛК 1941 ЫШ Какпдаг га ^оЛпи 1941, 2авгеЬ.
ЛМ 1842 Ыз1 тёзесш погуасвко-зкуопвкода Созроёагзкова Огиггуа, в°<1. I, и
2аегеЬи 1842.
ЛМС 1-362 Летопис Матице Српске (Сербскш Л'Ьтописъ), у Будиму 1825— 1863,
у Новом Саду 1864— 1948.
Лов. 1900 Ловац, часопис за лов, шумарство и рибарство, год. V, Београд 1900.
Ловр. 1 Ьоугак Маю, Рп)а(е1)1, гошап, 2аегеЬ 1946.
Ловрет. ЬоугеНс 1о8«р, оЬ)аую и 2И2 зегци рп1о§а о Оюки, 8е1и и 51ауопЩ.
ЛовриН 1 Ьоупс Вого, ЗуеЮ рго1)есе, 2а§геЬ 1915.
Лоз. 1 ЛозаниН Сима, Милошин, александролит и авалит, ГСКА Х1Л, у Бео
граду 1894.
„ 2 , Збирка речи из Ришьа и ПараКина, 1900.
„ 3 , Извешта] о огледима с вештачким ^убретом у Срби)и ..., Београд
1903.
„ 4 , Хеми)а за средше школе, III изд., Београд 1903.
„ 5 , О кукурузу као храни, Београд 1904.
Лок. 1 Локот д-р Тим., Ливадске траве ..., Београд 1926.
Лом. I Ломе)ко Серги)е И., Отпорност културних бшьака према мразу, Београд
1948.
Лонч. ЛончаревиК Салих, Збирка речи из Травника, 1955.
Лопанд. 1 ЛопандиК Душан, Шта све сел>ак може да постигне слогом и задружним
радом? С. Букв. 11, Београд 1937.
Лоп. Ъ. ЛопичиЬ Ъор15е, Збирка речи из Црне Горе, 1941.
Лоп. Н. 1 ЛопичиЬ Никола, Сел>аци, припови;етке, Београд 1939.
Лор. 1 Лоренц д-р Борислав, Психологи)а, Београд 1926.
„ 2 , Мисао и акциза, Београд 1930.
Лот. ЛотиЬ Л>убомир, Збирка речи из Баната, 1902.
Л—П 1 ЛалевиЬ Богдан и ПротиК Иван, Васо)евиЬи у црногорско) граници,
СЕЗб V, Београд 1903.
, Васо)евиКи у турско) граници, СЕЗб VI, Београд 1905.
Л-С 1 Леонид Тимофе)ев, Теори)а каижевности, превели с руског ЛатковиК
д-р Видо и Свинарски Кирнл, Београд 1950.
 ЬХХ!

Лук. 1 Лукикевик Милош Н., Пасул. (грах), сочиво и грашак, наша на)главни)а
варива, у Београду 1902.
ЛукиН у. Лукик 1анко, Збирка речи из Тамнаве, 1906.
ЛукяН Л. Ьикгё Ьика, оЪ)аук> зеп)и рпк>еа и 2Ы2 о Уагози, 8е1и и 31ауош|1.
ЛукиН Н. 1 М. Е. Салтиков-Шчедрин, Пошехонска старина, превела с руског Лукик
Натали)а, Београд 1950.
Лука. 1 Лукман Франю, Како се сузби)а)'у пггеточине и болести на воку? С.
, Ко)е
Букв.
сорте2, )'абука
Београди крушака
1937. треба га)ити? С. Букв. 16, Београд
- 2
1938.
Лукшя 1 ЬикЗа $ Огзапа [рзеийопип Каиса Егпезга], 1акоЫпка, <1гата, 2а§геЪ 1914.
Луи. 1 Ьипабек У1адш11г, СеПп акюуке, 2а§геЬ 1910.
Лут. 1 Лутовац д-р Мшшсав, Наводн>аван>е у Горн>ем Полимл>у, Београд 1948.
Луча 1898-1899 Луча, юьижевни лист, ур. Лазар Т. Петровик, год. V, Цетише 1898— 1899.
Л>уб. 1 Ь)иЬИа Зцерап М11гоу, Рпроуцезй сгпоеогзке 1 ргитюгзке, и ВиЪгоушки
1875.
„ 2-3 , Причаша Вука До)чевика ..., кн>. I—II, Београд 1902—1903.
„ 4-5 , Целокупна дела, I—II, Српски писци, Београд.
Луубибр. 1 Коран, превео Л>убибратик Мико, Биоград 1895.
Л>уби-мир Л>уби-мир, Старац Вукадин или наше маис, наши )ади.
Маг. Г. 1 [Магарашевикь ГеоргШ], Нове историческе паметидостойности живота
Наполеона Бонапарте ... Преведено съ н-Ьмачкогъ езика. У
, Истор1я
Будиму
... 1822.
европейски приключен(я, от ... 1809. до 1821. год.,

у Бечу 1823.
, Кратка всем!рна истор1а, у Будиму 1831.
Маг. Ъ. 1 Магарашевик Ъор^е, ВЬегова Светост патри]арх српски Георгине Бран-
ковик и ерпска просвета, у Ср. Карловцима 1900.
Магд. 1 Мае1а)Нс Репс! [рзеийопип Репк Угоашба], 1г згагова уПа)е1а, рпроУ!-
)е811, и 2а8геЬи 1909.
Маговч. Маговчевик }ован, Збирка речи из Црие Горе и Врашског округа, 1899.
Маж. В. 1 Магшашс УкИпш, Рппозг га пгуа1зк1 ргаупо-роу)'ез1ш г)естк, зу. 1 — 10,
2авгеЬ 1908—1914.
Маме. И. 1 Мажураник Иван, Смрт Смаил-аге Ченги)ика, Загреб 1923.
Маж. ф. 1 Ма2игашс Ргап, Шее 1 йгиеа ё)е1а, 2а§геЬ 1916.
»» 2 , ОЙ гоге ск> тгака, 2аегеЪ 1927.
Ма]. .1 Ма)сг У)екоз1ау, 21уог ри2а, готап, 2авгеЬ 1938.
Ма)и. 1 ТеоггазКт Кагаксеп, ргеуео Ма|папс >Лко, 2а§геЬ 1947.
Макс. А. 1 Макамовичь Авраамъ, Пчеларь или наставление о пчеловодству ..., у
Будиму 1810.
Макс. Д. 1 Максимовик Десанка, Како они живе, Београд 1935.
»» 2 , ОзкэЪойегце Суек Ап<1пс, Вео§гай 1945.
>» 3 , Песник и завича], песме, Београд 1946.
Макс. У- 1 Максимовик д-р 1ован, Збирка речи из Во)водине и Срби)е, 1906.
» 2 Ловчеви записи од Ивана Тургаьева, с руског превео , Београд 1908.
г> 3 Ф. М. Досто)евски, Злочин и казна, с руског превео , Београд 1914.
Макс. р. 1 Ана Карава)°ева, Стругара, роман, превео Максимовик Радиво)е, Београд
1950.
Макс. С. 1 Максимовик С. М., Основи психолопце, логике и педагогике, III изд.,
Београд 1921.
Макс. Ст'. 1-4 Максимовик Ст[еван], Нова збирка начелних одлука одиьеша и општих
седница Касационог суда ..., кн.. I—IV, Пожаревац 1894, 1895,

, Су^еиА
1897, у1899.
Кнежевини Срби)'и пре писаних законика, Пожаревац
1898.
Мал 1 Мал д-р 1осип, Ускочке сеобе и словенске покра)ине, СЕЗб XXX,
Л>убл.ана 1924.
ьххп
Малаг. 1 Малагурска-Ъор1)евиЬ Мара, Вита Ъанина и друге приповетке ..., Београд
1933.
Малет. 23. 1 МалетиЬъ Ъор^е, Споменикъ Лумяну Мушицкомъ позор'е духова ..., у
Београду 1845.
„2 , Критичесюй прегледъ наградомъ ув-Ънчаногъ д-Ьла: „Краль Де-
чансюй", у Новомъ Саду 1846.
„ 3 , Историческо-критическо описаше Битке Косовопольске, у Новомъ-
Саду 1847.
„ 4 , Песме, I, у Београду 1849.
„5 , Сватови, народна приповедка у три песме ..., у Земуну 1855.
„6 , Збирка речи.
Малет. Л>. 1 МалетиЬ Л>., О зелцьомерству, Београд 1923.
Мам. 1 Маппшб Ш)а, Иоуе резте 8 кгвюриса, Оз^ек 1929.
Май. Б. 1 Мано)ловиК д-р Бранно, Юьига о здравл.у, Нови Сад 1950.
Мап. Н. 1 Дева)'тис, друштвени роман, превео с пол>скога Никола Мано)ЛОВнЬ-Ра)ко,
у Београду 1896.
Мар. В. 1 МаринковиЬъ Вукъ, Сстествена пов-Ьстница ..., у Београду 1851.
„ 2—3 , Начела физике, I—II, у Београду 1851.
„ 4 Мочника д-ра Франца ... Геометри)а ... преведена , у Београду 1870.
Мар. Р. 1 Маг1пкоу1с Капко, Ргоге, 2аггеЪ 1948.
Мар. С. 1 МаринковиК С. М., Криминолошке слике код српских судова. Из адво
катских бележака, II изд., Београд 1908.
Мард. 1 МагёеЛс ий. Ре1аг, ЕпакЬресН^а р1оУ1(1ое, Веортас! 1948.
Марет. 1 Т>\'\е игогпе 1гаеес11)е Ггапсигке. I. Вгпатк, од ]. Каста. И. Тапкгес!, оо"
Уо11а1га, ргеуоёю Магеис ёг. Т[огшз1ау], и Хар-еЬи 1877.
„ 2 Нотегоуа ОсПзе)а, ргеуео , 2аегеЬ 1882.
„ 3 , Сгатаика 1 згШзика Ьгуаккоеа Ш згрзкова кпргеупое )ег1ка, 2авгеЬ
1899.
„4 , Кивке 1 сеЗке гце{1 и кгщЗеупот Ьгуагзкот )сх1ки, Кай ]А СУШ, и
2аегеЬи 1892.
„ 5 Песма о крал.у Налу, ... превео , Београд 1924.
„б , 1ег1сш $ау)е(п1к, и 2а§теЬи 1924.
„ 7—8 , О пагоёпип ипепипа 1 ргегхтешта и Нгуа1а 1 §гЬа, Кас1 1А ЬХХХ1
1 ЬХХХИ, и 2авгеЬи 1886.
Мария. М. 1 МариновиЬ д-р Милан, Знача) шума, Београд 1932.
МариН МариЬ Ъура, Збирка речи из Грбльа, 1901.
Мар]. Д. 1 Мар)ановиЬ Душан [сарадник на обради Речника], Збирка турских и
других источньачких речи у нашем )езику, 1935.
„2 , Математичка терминологи]'а [у рукопису], 1953.
Мар]. М. I Мар)ановиК Милан, Савремена Хрватска, Београд 1913.
„2 , У1айш11г Иагог као пасюпаип р^езшк, 2а§гсЬ 1923.
Марк. Д. 1 МарковиЬ Даница, Тренуци и расположена, Београд 1928.
Марк. 23. 1 МарковиЬ Ъор^е, Роморанка, сан матере србске ..., у Новом Саду 1862.
Марк. у. 1 МарковиЬ ]"оца, Ливадарство ..., Београд 1904.
„2 , Ратарство, Београд 1907.
Марк. Уел. 1 Стендал, Витори)а Акорамбони, превела с француског МарковиЬ 1ели-
савета, Београд 1950.
Марк. М. 1 МагкоУ1с Магко, Рпсе за Огте, 2я%теЪ 1948.
Марк. Мил. МарковиЬ Милисав, Збирка речи из Ужичког округа и Берана, 1904.
Марк. Мир. 1 Розентал М. М., Марксистички ди)алектички метод, превод МарковиЬа
Мирослава, Београд 1948.
„ 2 Фридрих Енгелс, Развитак социализма од утопите до науке, прево-
дилац — —, Београд 1950.
Марк. Н. 1 МарковиЬ Никола, Д-р Лаза Пачу, живописце цртице, Београд 1923.
Марк. Св. 1—8 МарковиЬ Светозар, Целокупна дела [свеска I—IV и VII—VIII чланцн
и расправе; св. V: Реални правац у науци и животу, св. VI:
Срби)а на истоку], Београд 1911 (I), 1912 (II), 1921 (III), 1891
(IV), 1892 (V и VI), 1893 (VII и VIII).
 ЬХХШ
Марк. Свет. МарковиК Светозар, сарадник на обради Речника.
Марк. Ст. 1 МарковиЬ Ст., Алгебра, Белград 1881.
Марк. Ф. I Магкоугё Ргап)о, Каг1о ВгаСЫ, дгата, II и<1., 2а§геЬ 1917.
Марков. 1 Магкоуас Мап;ап, 8е1о 1 8е1)ас1 и 81аУопзко) Розауин, 2а8геЬ 1940.
Март. И. МартиновиЬ Или)а, Збирка речи из околине Цстшьа, 1910.
Март. М. 1 МартиновиЬ Милан М., Напредно пчеларство, Сара;сво 1911.
Маруш. 1 МагиЛй й-г Р. И., 1л)есшкоУ1 2ар15С1, и 2а§геЬи 1906.
Марч. 1 МарчиЬ Луци)'ан, Антропогеографска испитиван>а по северодалматинским
острвима, СЕЗб XXXVIII, Београд 1926.
, Задарена и шибенска острва, СЕЗб Х1.У1, Београд 1930.
Мае. 1 Маззика V. [псеудоним Живо)иновиЬа Велимира], Одблесци у води,
Београд 1928.
Мат. 1 Матавул> Симо, Из Црне Горе и Примор)а, припови]етке, у Новоме Саду
1888.
„ 2 , Збирка речи, Нова Зета 1889, Цетиае.
„ 3 , Са 1адрана, приче ..., Београд 1891.
„ 4 , Бакоаа Фра-Брне ..., II изд., у Београду 1893.
„ 5 , Зав)ет, драмат, у Биограду 1897.
„ 6 , Приморска облич)а, нове приче ..., у Новом Саду 1899.
„ 7 , С мора и с планине, приповщетке, у Новом Саду 1901.
„ 8 , Ускок, Београд 1902.
„ 9 , Живот, Београд 1904.
„ Ю , Немирне душе, Београд 1908.
» П , Бшьешке )еднога писца, Београд 1923.
„ 12 , Из разни]'ех кра^ева, приповетке, Београд 1923.
„ « , Целокупна дела, I, Српски писци, Београд.
„ « , Бшьешке )едног писца, Београд 1939.
, Изабране приповетке, Београд 1946.
„ /б , Из београдског живота, приповетке, Београд 1948.
„ 17-24 , Сабрана дела, I—VIII, изд. Просвете, Београд 1953— 1956.
Матас. 1—2 Д-р Имбро Ипьати)евиК-Ткалац, Успомене из младости у Хрватско), у
преводу МатасовиЬа д-ра 1осипа, кн>. I—II, Београд 1925— 1926.
Матв. 1 Матве)ев С. Д., Распростран>ен>е и живот птица у Срби)и, Београд 1950.
МатиН Г. 1 МатиЬ Га)'а М., Општа и посебна наука о пол>оделству, кн>. I, св. 2 ..., у
Београду 1873.
2 , Читанка за пол>опривреднике ..., у Београду 1878.
3 , У пол>у и у шуми ..., у Београду 1879.
МатиН Д. 1 Марко-Аврелие, найдобродЪтельнш царъ римскш, по Дру И. А. Фесслеру
превео съ Немачкогъ МатнНь Димитрие, у Београду 1844.
2 , Явно право Княжества Срб1е, у Београду 1851.
3-5 , Наука о васпитаау, I део, Преглед истори]е васпитаван>а (1866); II
део, Васпитаваше мале деце (1867); III део, Васшпшье одрасле
деце и омладане (1868), у Београду.
МатиН Л>. МатиН Л>убомир, сарадник на обради Речника.
МатиН М. 1 Маис На11е Мщапа, Ыоуе1е, 2ацгсЬ 1946.
МатиН С. 1 Поука о чувашу здравл»а, превео по д-ру Рекламу МатаЬ Стеван Д., у
Београду 1872.
МатиН Св. МатиЬ Светозар, сарадник на обради Речника.
Матица 1866—1869 Матица, лист за каижевност и забаву, год. I, II и IV, у Новоме Саду 1866,
1867 и 1869.
Матк. 1 Прежихов Воранц, 1амница, роман, са словеначког превео МатковиЬ
Мартин, Београд 1947.
Матош 1 Маю5 С. А., О^кчИ, зшсЩе 1 нпргез^е, 2ас1аг 1905.
„ 2 , Бок )е згеа Ък 4е 1 Кгоасце, 2а§геЬ 1925.
Мац. 1 И. А. Печераикова, Радио васпиташс ученика у породици, превео с руског
МацаревиЬ Душан, Београд 1949.

Ю
1.ХХ1У

Маш. 1 МаЛс Вгапко, Оес1а-1окз1т ..., II 12(1., 2аегеЬ 1921.

„ 2 , Во)пе рпбе, 2.а$геЪ 1923.
„ 3 , Ь)ирсе, готап, 2а&геЬ 1925.
„ 4 , Бц-екГог Ргокк;, 2аегеЬ 1926.
МБ 1930 Млада Босна, нова шьижевна реви)а, Сара)'ево 1930.
М-Б 1 Ми)атовиК Стано)е и БушетиЬ Тодор, Технички радови Срба сел»ака у
Левчу и ТемниКу, СЕЗб XXXII, Београд 1925.
МГ 1933 МогпапсЫ е1азтк, &ой. I, Вео^гас! 1933.
Мед. 1—2 МедиК Мо^о, Вэеколико (и Друго коло) народни)ех ри)ечи што их нема у I
ди)елу „Р)°ечника хрв. или срп. )'езика" [Р1А], 1авор 1883 и
1884, у Новом Саду.
„ 3 , Оги^о ко1о ШиокэЗкШ Ы^егака, и ХадгеЬи 1901.
,. 4 , ЗаЫ)агка ... 1 р1а<шса ..., Зага;еуо 1902.
„ 5 , Сеип 1)екаги1е, и Ха^геЬи 1909.
„ б , Ботанички пабирци, Сп.СКА ЬХ1У, у Земуну 1925.
„ 7 , Збирка речи из Воеводине и Хрватске, 1925—1929.
„ 8 , Природописна или )естаственична зрнца [у рукопису], 1931.
„ 9 , Зоолопф, 6 изд., 1920.
„ Ю , Три л>екаруше, ГлЗМ, Сара)'ево 1924.
Медак. 1 МедаковиК Г. В[о]'вода] М[илорад], Живот и обичаи Црногораца, у Новом
Саду 1860.
Устанак Србски од 1806—1810 године ... I, II, у Новом Саду 1866.
Медиков Медаков Милан, Збирка речи из Бачке, 1900.
Медов. 1 МедовиЬ д-р АН., Мале хирурги)ске услуге и прва помоЬ ..., у Београду
1869.
Мел. Меленти)'евиК Ъор^е, Збирка речи из Свиладща и Ресаве, 1900.
, Стара Топола, прича ..., ТГл 1909, бр. 218—224, Београд.
Мее. 1924 Месечник за законодавство, правосу^е и администраци)у, ур. Го)ко Ни-
кетиЬ, кн>. III, св. 3, Београд 1924.
Мет. рач. Методика рачунске наставе, с руског превели Милица ИлиМ-Да^овиН и
Иван БандиК, Београд 1950.
МЖ 1894 Мали Журнал, дневни лист, Београд 1894.
Ми]алк. 1 Ми^алковиЬ Сава Д., Из немачке лирике, преводи, Београд 1905.
Ми}. С. 1 Ми]атовиК Стано)е М., Збирка речи из Левча и ТемниКа, 1900— 1903.
„ 2 , ТемниК, антропогеографска студила, СЕЗб VI, Београд 1905.
„ 3 , Обича)'и ерпског народа из Левча и ТемниКа, СЕЗб VII, Бео
, Српске
град 1907.
народне игре из Левча и ТемниЬа, СЕЗб IX, Београд

, Српска
1907. народна )ела у Левчу и у ТемниЬу, СЕЗб X, у Београду

, Народна
1908. медицина Срба сел>ака у Левчу и ТемниЬу, СЕЗб XIII,
Београду 1909.
7
» , Занати и еснафи у Расини, СЕЗб Х1Л1, Београд 1928.
8
»» , Ресава, СЕЗб ХЬУ1, Београд 1930.
9
)» , Белица, СЕЗб 1ДЛ, Београд 1941.
Ми}. Ч. 1- Ми)атовиК Чедомил>, Деспот Ъура!) БранковнК ..., I кн>. (1880); II кн>.
(1882), у Београду.
»» 3 , Цариградске слике и прилике, путописне црте, у Новом Саду 1901.
»» 4 Живот Вениамина Франклина, с енглескога превео , Београд 1901.
Ми}ок. 1 Ми)оковиЬ Александар, Управа добара ..., Београд 1900.
Микл. 1 М1к1о816 <1-г Ргап)о, В1е гшЫзсЬеп Ектепге т с1еп 5ис1оз1- шк1 озгеиго-
райзепеп ЗргасЬеп, I, \\'1еп 1888.
Милад. 1 МиладюювиЬ Мих. ]., Пожаревачка Морава, СЕЗб Х1ЛП, Београд 1928.
Милак. 1 МНакоук: Доз1р], Иаза р^езта, И, Зага)еуо 1905.
Милаиов 1 Либерт д-р Артур, Филозофи)а наставе, са немачког превео Миланов
д-р Капица, Београд 1935.
 ЬХХУ
Милаш 1—3 Милаш Никола [д-р Никодим], Правила православие цркве ..., I—II
(1873), III (1877), у Задру.
, Православно црквено право, Мостар 1902.
Мил. В. 1 Милићевић Вељко, Мртви живот, новела, „Србобран" 1911, Загреб.
ш 2 , Беспуће, Сарајево 1912.
п 3 Лорд Маколе, Халам, с енглеског превео , Београд 1921.
г, 4 Стендал, О љубави, с француског превео , Београд—Сарајево 1922.
ш 5 Лорд Маколе, Милтон, с енглеског превео , Београд.
п б Рајс А. Р., Шта сам видео и преживео у великим данима, превод ,
Београд 1928.
„ 7 , Приповетке, Београд 1930.
„ 8—9 Чарлс Дикенс, Пиквиков клуб, превео с енглеског , кн>. I—II,
Београд 1930.
Мил. Ж. 1-2 Милићевић Живко, Књижевне хронике, I—II, Београд 1931 и 1939.
Мил. М. Ђ. 1 Милићевић Милан Ђ., Неколико речи којих нема у Вукову Рјечнику,
1855.
211-11 Писма о исторш Срба и Бугара, одъ А. Ф. Хилфердинга, превео ,
св. I—II, у Београду 1857 и 1860.
3-5 , Часови одмора, I—II (1858) и III (1859), у Београду.
6 Чудновати догађаи едне душе, написао Сенковскш = Брамбеусъ, превео
, у Београду 1862.
Разматра1ьа о узроцима величине Римљана и њиховога опадања, од Мон-
тескија, превео с француског , Београд 1866.
8 , Школе у Србији ..., у Београду 1868.
9 , Путничка писма с разних страна Србије о Србији ..., II изд.,
у Београду 1868.
10 , Педагогијске поуке ..., у Београду 1870.
11 , Историја педагогије, у Београду 1871.
12 Педагоги ја или темељи школовања, I део: Теорија, француски од М. Шар-
боноа, српски од , у Београду 1872.
13 Емяло деветнаестога века, француски од Алфонза Ескироса, српски
од , у Београду 1872.
14 , Школица за грађанска права и дужности, у Београду 1873.
15 , Кнежевина Србија, у Београду 1876.
16 Физиологија и хигијена за школу и кућу, написао Др. Џ. К. Далтон,
с француског превео , Београд 1879.
17 , Животи и дела великих људи из свих народа, кн». III, Београд
1879.
18 , Зимн>е вечери, приче ..., у Београду 1879.
19 , Јурмуса и Фатима ... прича ..., у Београду 1879.
20 , Из Београда на Цеттье, пугне белешке, у Београду 1880.
21 , Село Злоселица и учитељ Миливоје, у Београду 1880.
22 , Десет пара, прича ..., у Београду 1881.
23 , Краљевина Србија, Ђ) Нови крајеви ..., у Београду 1884.
24 , Ђорђе Кратовац, светитељ Србин ..., у Београду 1885.
25 , Међудневица, писма, приче и слике из живота у Србији, у
Београду 1885.
26 , Омер Челебија, приповијетка ..., у Биограду 1886.
27 , Поменик знаменитих људи у српскога народа новијег доба, I,
у Београду 1888.
28 , Стогодишњица Бука Стеф. Караџића, Сп.СКА VII, у Београду
1890.
29 , Причале Петра Јокића о догађајима и људима из првог
српског устанка, Сп.СКА XIV, у Београду 1891.
30 —, Јован ђак, један биографски запис, у Београду 1891.
31 Истинска служба, написао И. Н. Потапенко, превео , у Београду
1892.

ю*
Мил. М. Ъ. 32 МиликевиЬ Милан Ъ., Кнез Милош прича о себи, Сп.СКА XXI, у Бео-
граду 1893.
33 , Зановет, збирка разних састава, Земун 1894.
34 , Живот Срба се.ъака ..., СЕЗб I, у Београду 1894.
35 Жена двадесетога века, написали Ж. и Г. Симон, превео , у
Београду 1894.
36 , Насел>е, збирка причица, путних бележака и других краКих
састава, Београд 1895.
37 , Или)'а М. Коларац, добротвор српске просвете, у Београду 1896.
38 , Додатак Поменику од 1888 ..., у Београду 1901.
39 , Кнез Милош у причама, у Београду 1900.
40 , Кнез Милош у причама, [изд. Народног дела] Београд.
41 , С Дунава на Пчшьу, Београд 1882.
42 Шта бива од залога)а хлеба, од Ж. Масеа, превео с француског .
Мил. С. 1 МилиНевиК Стеван, Ци)у-Цицу, систем физичког разви)ан>а у 1апанаца,
превод с руског, Београд 1914. »
Милей. МиленовиЬ М., Збирка речи из Средьег Тимока, 1901.
Миленк. I—2 МиленковиК Таса, Тасин дневник, св. 1 и 2, Београд 1906.
„ 3 , Та)на полици]'а из Тасиног дневника, Београд 1906.
Милет. 1 МилетпК Л[азо], Господа нашегш спасителя Слово <Ь вЬчномъ блажен
ству ..., у Царскомъ граду Бечу 1821.
Милеусн. МилеусниК Сима, Збирка речи из Славони)е, 1902.
Мили]. 1 Робинзон Крусе, са шведског превео Мили^евиК П. 1ов., Београд 1904.
Милп]'аш. 1 Е. Рекли, Шта прича плашша ..., превео Мили)ашевиЬ Ъ., Београд 1900.
Милии. 1 МилиновиЬа Томе Моринянина ... войводе при србской артил'Ърш умо-
творине ..., у Београду 1847.
Миливк. МилинковиЬ Михаиле, Збирка речи из разних кра]'ева Срби)'е, 1954.
МилиН МилиЬ Ъира, Збирка речи из Жупе, 1910 и 1931.
Милич. 1 МиличиК Сибе, Юьига радости, Београд 1920.
п 2 , Юьига вечности, филиграни, Београд 1922.
„ 3 , Величанствени бели брик Свети 1ура), роман, Београд 1928.
„ 4 "Бакомо Леопарда, Песме и проза, превео , Београд 1937.
„ 5 , Жена и човек, приповетке, Београд 1927.
Милов. Б. 1 Милованов Блажо, Бшьешке и причаньа из живота БделопавлиЬа ...,
кн.. I, Земун 1937.
Милов. Л. 1 Луке Милованова Опит наставлен* к Србско) сличноречности и слого-
м)ер)у ... издао га Вук Стеф. КарациЬ, у Бечу 1833.
Миловав. А. 1 МиловановиК Аца, Требник за царинске послове, Београд 1906.
Милован. М. 1 МиловановиЬ М. Ъ., Интестатско наследно право у нашем гра^анском
законику, Београд 1884.
, О парламентарно) влади, Београд 1888.
Миловук 1 Миловукъ М., Начела науке о трговини, у Београду 1861.
Мило]. Б. 1 Мило)евик Бориво)е Ж., Ра^евина и 1адар, СЕЗб XX, у Београду 1913.
2 , 1ужна Македоии)а, СЕЗб XXI, у Београду 1921.
3 , Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Пол>е, СЕЗб XXV,
Београд 1923.
Мило]. В. Мило)'евиК Во)ислав Ж., Збирка речи, 1935.
Милос. И. Милосавл>евиК И., Збирка речи из околине Ягодине, 1904.
Милос. М. Милосавл>евиК М., Збирка речи из Левча, 1899.
Милос. С. I МилосавЛоевиК Сава Мил., Српски пародии обича)и из Среза хомол>ског,
СЕЗб XIX, у Београду 1913.
Милош. Д. 1 Пршоьучени^а крал>а Аполона, ... извадио из немачког )есика Мило-
шевиЬ Давид, у В1енны 1837.
Милош. М. 1 МилошсвиК
, Мали Момчило,
л>уда, Београд
Први 1938.
плодови, песме, Београд 1929.
2
 ЬХХУИ

Мшлош. Р. 1 Милошевић Раша, Тимочка буна 1883. године, Београд 1923.

Милошак. Милошаковић Петар, Збирке речи из Среза и Округа тимочког,
1900—1904.
Ммлут. Б. 1 Милутиновић Борислав, Важност ђубрсња, Београд 1933.
Ммлут. Д. 1 Милутиновић Драгутин, Наука о грађи ..., I део, Природою и вештачко
камељс, Београд 1894.
Милч. 1 МПсшоујс Апдпја, МаН 1јисП, 2а^геЬ 1919.
Мил>. 1 Миљанов Марко, Примјсри чојства и јунаштва, Београд 1901.
„ 2 , Живот и обичаји Арбанаса, Београд 1907.
„ 3 , Целокупна дела, Српски ппсци, Београд.
» 4 , Дјела, Београд 1947.
Ми.ък. Љ. 1 Миљковић Љубомир, Зоологија за ниже разреде, Београд 1926.
Милк. П. 1 Миљковић Пајо, Виша математика, I део, Диференцијалнн рачун ..., у
Београду 1870.
Мин. в. 1 Министарство војно [доцније Министарство војске и морнарицс], Пра
, Правила
вила саперске
о мерамаслужбе,
предохране
у Београду
и дезинфекције
1867. од сакагије ..., у

Београду 1880.
3 , Правила за руковање парни.ч котловима, Београд 1891.
4 , Санитетска настава за носиоце рањеника, Београд 1894.
5 , Пешадијска егзерцирна правила, Београд 1894.
6 , Уредба о ослобођењу од вежбања обвезника редовне и народне
војске, Београд 1896.
7 , Упут за маневроваље трупа, Београд 1897.
8 , Опис пушке Берданке и њене муниције, Београд 1897.
9 , Наставни план за кољицу, у Београду 1897.
10 , Наставни програм за артилерију ..., Београд 1934.
11 , Коњичка егзерцирна правила, Београд 1898.
12 , Уредба о правима, дужностима и одговорностима војних админи-
стративних лица, Београд 1899.
13 , Настава за гађање пушком и рсволвером, Београд 1900.
14 , Пропис о оделу целокупне војске српске, Београд 1901.
15 , Уредба о ослобођава&у обвезника од службе у народној војсци,
, Артилеријска
Београд 1901.
егзерцирна правила, кн>. II, VII и VIII, Београд
16-19
1901, 1899 и 1903.
20 , Правила понтонирске службе, Београд 1903.
21 , Опис, чување и чишћење српске брзометне пушке, Београд 1904.
22 , Ваздухопловна правила, Нови Сад 1928.
23 , Пушкомитраљез, Београд 1929.
24 , Митраљез, Београд 1931.
25 , Настава за гађање из артилериских оруђа, кн>. I, Београд 1932.
26 , Додаци уз кн>игу I Наставе за гађаше из артилериских оруђа,
Београд 1932.
27 , Настава гађања ..., Сарајево 1933.
Минд. 1 Миидеровић Чедомир, За Титом, забелешке једног партизана, Београд
1945.
, Уска улица, приповетке, Београд 1945.
» 3 , Песме, Београд 1947.
п 4 , Облаци над Тарой, повеет, Београд 1947.
Минерва ЬекзИгоп Мтегуа ..., 2а^геЬ 1936.
Миодр. 1 Миодраговић Ј[ован], Загоркиња или живот наш у шуми и без шуме ...,
III изд., у Београду 1899.
О васпитању умном, моралном и телесном, од Херберта Спенсера,
превео , Београд 1903.
ЬХХУШ

Миодр. 3 МиодраговиК Дован], Радиша или какав нам учите.ъ треба на селу, у
Београду 1910.
„ 4 , Народна педагогика у Срба, Београд 1914.
„5 , Трагични дани Срби)е, Београд 1921.
Мирк. Л. 1—2 МирковиН д-р Лазар, Православна литургика, I, опКи део, Сремски
Карлович 1918; II, посебни део, Сремски Карловци 1920.
Мирк. П. МирковиН Петар, Збирка речи из Босне, 1900.
Митр. Д. МитровиЬ Дамнлн, Збирка речи из ПараЬинског, Деспотовачког и
Ресавског среза, 1900.
Митр. М. 1 МитровиК Милорад ]., Песме, Београд 1910.
Митр. Т. 1 МитровиК д-р Танаси)е, Илустровани по.ъоприврсдни речник, А—Б,
Београд 1927.
МиН. 1 МиЬановнЬ Славко, С Ма)евице и Сембери)'е, кн>. I, Сара)ево 1947.
МиНиН Б. 1 МиКиК Божидар, Из народног пчеларства у Округу ужичком, СЕЗб
XXXII, Београд 1925.
МиНиН Л>. 1 МиКиН Л>убомир, Златибор, СЕЗб XXXIV, Београд 1925.
Мих. Е. 1 МЬсайловичъ Е\стаеш, Цветъ невиности или Добривой и Александра,
у Будиму 1827.
п 2 , Гллури и Србльи ..., у Новомъ Саду 1843.
Мих. у. 1 МихаиловиК ^ленко, Трусне катастрофе на Мраморном Мору, Београд 1927.
Мих. П. 1 Михайловичъ Пауелъ Рожа, Крстоносцы или путешеств1е у Палестину,
позориштна игра ..., по немецкомъ ..., у Будиму 1830.
Мих. Св. 1 Михайлович Свет. Ж., Основи железничке тарифе, Београд 1911.
Мих. Ст. 1 Мемоари МихаиловиЬа Стефана-Стевче, средио их Живан ЖивановиЬ,
Београд 1928.
Михаил 1 Михаилъ Митрополить, Пастирска поучен1я православнимъ христгя-
нима, у Београду 1860.
Михач. 1 М1ЬагеУ1С Ьо\то, Ро А1Ьап1)1, 2аегеЬ 1911.
Михоа. 1 М1Ьо1)еУ1С МИа, Иа п)1Уата, 2а§геЬ 1937.
Мишк. 1 М1§к1па МШоУ11-Рау1ек, КгУс 8е1а, 2авгеЪ 1937.
„2 , ТгакаУ1са, Ха^геЬ 1946.
Мишков. 1 МишковнК 1ован, Косовска битка ..., во)'но-истори)ска расправа, у Бео
граду 1890.
М—Л 1 МедиК д-р Филип и Ьаигет Е11егте, Француско-српски речник, Београд
1930.
Млад. Д. 1 МладеновиКь Даншлъ, Шумица, у Будиму 1832.
Млад. Р. 1—2 МладеновиЬ Ранко, Драмске гатке, кн>. I (Синцири) и II (ДаЬа), Бео
град 1926.
Млад. С. 1 Младый мудрацъ, съ ма^арскогь превео Младеновичь Суббота, у Будиму
1833.
М—М 1 Мартино В. Е. и Матведев С. Д., Птице 1угослави)е, Београд 1947.
МН 1890—1892 Мале новине, дневни лист, ур. Пера ТодоровиК, Београд 1890— 1892.
Мо}. 1 Мо)ашевиЬ Мил>ан, Српска народна приповетка у немачким преводима,
Београд 1950.
Моск. 1—4 Шолохов Михаил, Тихи Дон, кн>. I—IV, с руског превео Московл>евиЬ
Милош [)'сдан од редактора Речника], Београд 1946 и 1947.
„ 5 Шолохов Михаил, Узорана ледина, кн>. I, преводилац , Београд 1948.
„6 , Збирка речи из Поцерине, 1910.
„ 7 Иван Тургеаев, Месец дана на селу, превео , Београд 1951.
МПД 1912 М1е$есп1к Ргаушскок <1ги5гуа, иг. <1-г 1о81р §НоУ1б, воа\ XXXVIII, 2а8геЬ
1912.
Мраз. 1 Мразовичь Авраамъ, Руководство къ польскому и домаЬему строенш ...,
въ Будим Ь град'Ь 1822.
Мрк. 1 МркошиЬ Петар [псеудоним Атанаси)а ПеатовиЪа], Среднее Поли,мл>е и
Потар]'е, СЕЗб IV, Београд 1902.
Мрш. 1 Мршуда-ПчеларевиН Крста, Практично пчеларство, Београд 1930.
 ЬХХ1Х

МС 1870 Млада Србади)а, лист У)едшьене омладине ерпске за юьижевност и

науку, год. I, у Новоме Саду 1870.
МСД 1934-1935 Магазин С)еверне Далмаци)е, ур. Владан Десница, Сплит 1934— 1935.
Мул. 1 МиЬЬсПс ЕоЪет, 2е1епо Ьизеп)е, рпроуцезг, 2а§геЬ 1898.
„ 2 , Ыа оЬаИ Возпе, сгисе, и 2а(;геЪи 1900.
Мулих 1 МиНп 1ига], ОиЬоупе тегуке ..., и Оз1ки 1802.
Мур. 1 МурадбеговиК Ахмед, Сви)ет у опанцима, припови^етке, Београд 1936.
Мус. 1908 Мусават, орган муслиманске народне организаци)е, Мостар 1908.
Мусул. 1—2 Стефан Жеромски, Прах и пепео, роман, к». I—II, с пол>ског превео
Мусулин С, Београд 1947.
Назор 1 Ыагог УЫсИггнг, 17гуа г1а!окп1а, готаппйи ер, и 2ацгеЬи 1916.
2 , Бгоипепа, рпбе, и 2авгеЬи 1916.
3 , Ер1ка, I, 2аегеЬ 1918.
4 , Лирске п)есме, Београд 1925.
5 , Рпбе ..., 2авгеЬ 1927.
6 , Р)е$те о Ьгаш Сауапи 1 о век! ЗкотаЗиш, 2а8геЪ 1930.
7 , 81ауепзке 1ееепс1е, II й<1., 2аггеЬ 1930.
8 , Ве8е1егс1, 2аггеЬ 1930.
9 , Рапшце 1 егогезке ..., 2аегеЬ 1930.
10 , Рой Ьгетепот 1)иЪаУ1, 2а§геЬ 1930.
11 , 5ас1юс1 то)Ш п)1Уа ..., 2аегеЬ 1930.
12 , Као шпейи дуа зпа ..., 2а§геЪ 1930.
13 , Опа 8Уа 5)а)'па 1 опа 8Уа 81Уа, 2аегеЬ 1930.
14 , Развит Ьойа, 2а§геЬ 1946.
15 , Ьееепёе о Йги^и "Лги, 2а§геЬ 1946.
16 , Сгуепкарка, 2а8геЬ 1947.
17 , Рюшг Оги)о, 2артеЬ 1947.
18 , РпроУ1)е(ке, 2а8геЬ 1947.
19 , Ыоуе р)е8те, 2а§гсЬ 1930.
На)м 1 Жан Касу, Четрдесетосма, превела с француског На)ман 1ули)а, Београд
1950.
Нак. 1 НакиКеновиЬ Саво, Збирка речи из Херцеговине, 1901.
» 2 , Бока, антропогеографска студоф, СЕЗб XX, у Београду 1913.
Нам. 1 ИатеСак АЩа, Ва)гат гггауа, поуе1е, 2аегсЬ 1931.
„ 2 , ОоЬг1 Возп^аш, сгйсе, 2а{*геЪ 1937.
Напр. 1848 Напредак, ур. Данило МедаковиЬ, Карловци 1848.
„ 1901 ЫаргесЫс, паибпо-рсс!адо5ка зтогга, 2артеЬ 1901.
Нар. НаранчиК Никола, Збирка речи из Лике, 1902.
Народ 1896 Народ, радикални лист, ур. 1ован Ъа>а, Београд 1896.
Наст. 1 Настасн]евиЬ Момчило, Из тамног вила)ета, Београд 1927.
- 2 , Мисли, Београд 1938.
„ 3 , Драме, Београд 1938.
„ 4 , Хроника мо)е вароши, Београд 1938.
„ 5 , Песме, Београд 1938.
„ 6 , Музичке драме, Београд 1938.
Настав. 1910 Наставник, лист Професорскога друштва, кн.. XXI, Београд 1910.
Нат. НатошевиЬ д-р Ъор1)е, Збирка речи из Срема, Баната и Срби)е, 1908.
Н—Б 1 Как1с—Ви1аг, 1аН)ап8ко-8гр5коЬгуа18к1 гесЫк, Вео§гаё 1941.
НВ 1875 Народна Вол>а, лист за политику, у Смедереву 1875.
Н.В1. 1-48 Ыаз1ауш У)езп1к, сазор^з га згес!п)е §ко1е, и 2аегсЬи 1893— 1940.
НД 1890 Наше Доба, лист за политику, просвету и привреду, у Новом Саду 1890.
НЕ 11—12 Нова Европа, кн>. XI и XII, Загреб 1925.
Нев. 1 Невесшьски Тунгуз-ПеровиК Радован, Збирка речи из Црне Горе, Босне
и Херцеговине, 1906.
г, 2 , Горштакшье, кн.. I, Београд 1906.
п 3 , С орловских кршева, припови)ести, Београд 1914.
ьххх
Невес. 1 Невесшьац-ПророковиН Ристо Т., Од )едног крвника другоме, истори)'ска
припови)етка ..., Београд 1906.
, 1едно лето четован>а, II изд., Биоград 1908.
Невист. 1 ЫеУ13Пс 1уап, ХЛйепко ПопасНш, 8ШЙ1)а, 2а§геЪ 1925.
Нев. ел. Невен-слоге, издас Дружина Младежи Србске, у Бсограду 1849.
Нед. Д. 1 НеделковиН д-р Душан, Психологи)а лирског стваранъа, Београд 1929.
, ]с ли у лепоти апсолутна стварност свега — оглед о панкализму —,
Скошье 1931.
Пол Холбах, Систем природе, превод , Београд 1950.
Нед. М. Недел»ковиН Марко, Збирка речи из Бачке, 1900.
Нед. Мил. 1 НеделжовиН д-р Милорад, Наука о финанси^ама, II изд., Београд 1923.
Нед. С. 1 НеделковиН Ст., Имена бил>ака, ]авор 1877, Нови Сад.
НедиН Б. 1 НедиН Благо)е Т., На низбрдицн, драмске слике из живота ерпског
селака, Београд 1908.
НедиН Л>. 1 НедиК д-р Л>убомир, Из нови)е ерпске лирике, критичке студи)е, Бео
град 1893.
Векфилдски свештеник,
, Београд—Загреб
написао Оливер
1898. Годдсмит, превео с енглеског

»» 3 , Критичке студи)е, кн>. I, Београд 1910.

>» 4-5 , Целокупна дела, кн>. I—II, Српски писци, Београд.
НедиН М. 1 Чарлс Дарвин, Мо) живот, превео с енглеског НедиН Милан С. [сарадник
на обради Речника], Београд 1937.
Нек. 1 Кек1с рор Ма1е, РиЗи гагеоуоп, II, 2ас1аг 1892.
Нем. 1--2 Ыеташс Б., Сакау18сЬ-кгоа118сЬе ЗтсНеп, ^1еп 1883—1884.
Нен. Л. 1 НенадовиН д-р Лазар, Женске болести, у Новом Саду 1912.
Ней. Л>. 1 НенадовиН Л>убомир П., Славенска вила, сп)'евао ..., у Карловцима 1849
П 2—3 , Шумадинче, св. I (1852) и II (1853), Земун.
)» 4 , Прилози за ербску истор1ю, св. I, у Земуну 1858.
И 5 , Поглед на поези)у и' н>ен утица) на човечанство, ГСКА XV, у
Београду 1889.
И 6-25 , Целокупна дела, св. 1 —20, II ... издднье, Београд 1892— 1895.
>» 26 , Писма из Немачке, Београд 1922.
Ней. М. 1 Протоколъ писама проте Мане НенадовиНа о ратованю край Дрине 1811.
1812. и 1813. год., у Београду 1861.
»» 2 , Мемоари, у Београду 1893.
)» 3 , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Ней. Н. НенадовиН Никола, Збирка речи из ]ацра, Ра1)евине, Азбуковице, 1910.
Непад. 1 ЫспасИс <Л-г Виго, Оягнпч Зитагзгуа ..., 2а@геЬ 1924.
Нех. 1 ЫеЬа)'еу М[Пиип], В1е8, роУ)е5Г )ес!по8 паЗее 6оу)ека, II 1гс1., 2авгеЬ 1917.
„ 2 , Уе11к1 &ай, поуе1е, 2авгеЬ 1919.
„ з , Какоуйса, о 60. §0(И§п]'1с1 зтгп Еи§епа КуаСегпИса, 2а§гсЪ 1932.
Неш. 1 НешиН Димитри)е, Тригонометри;а, у Београду 1875.
„ 2 , Метарске мере, II изд., у Београду 1877.
„ з , Наука о комбинащфма, Београд 1883.
„ 4--5 , Алгебарска анализа, кн>. I и II, Београд 1883.
„ б , Поглед на Ла)бницову инфинитезималну методу, ГСКА VI, Бео
град 1888.
Нгшк. 1 Нешковичь АеанасШ, Истор1а славенно-болгарскогъ народа, въ Будим*
1801.
НЗ 1896-1901 Народно здравл>е, лекарске поуке народу (додатак „Српском архиву за
целокупно лекарство"), Београд 1896— 1901.
НЗаг Вук Вук СтефановиН КарациН, Српске народне припови]'етке и загонетке,
Биоград 1897.
НЗаг Буков. М. VикоV^с Магцап, ЗЫгка таеопегака, и 2аегеЬи 1890.
НЗаг Наг. НатошевиН д-р Ъор1)е, Српске народне загонетке, I коло, у Новоме Саду
1876.
 ЬХХХ!

НЗаг Нов. НоваковиН Сто)ан, Српске народне загонетке, Београд—Панчево 1877.

НЗаг Обр. М. ОбрадовиН Милан, Збнрка српских народних загонетака из Босне, Про
свети гласннк (прилог) 1895, Београд.
НЗаг Сто]. М. 5со)апоУ1с М^аг, §а1а 1 гЫЦа ... II с!ос!а1ак: Ыагойпе гацопеЛе ... [1] оёзо-
пейсе, и 8еп)'и 1879.
Н.Зета 1889-1890 Нова Зета, кн>ижевни М)есечни лист, Цетшье 1889— 1890.
НИ 1899—1905 Нова Искра, илустрованн лист, ур. Р.1. ОдавиЬ, год. I—VII, Београд
1899—1905.
Низ прип. Низ старших приповедака, у Београду 1895.
Ник. А. 1—2 Воденица на Флоси, написао Ц. Елиот, превео НиколиН Анд., св. I—II,
у Београду 1894.
Ник. Ат. 1 Нжоличь АеанасШ, Люба Миланова, една романтическа пов-Ьсть, у
, Драгутинъ,
Будиму 1830.
краль србскШ, жалостно позор1е ..., у Новомъ Саду
2
1844.
3 , ЗелцгЬтгклско газдинство, часть I, Ратарство ..., у Београду 1853.
4 , Зидан-Ь Скадра на Бояни, жалостно позорие ..., у Новоме Саду
1861.
5-7 , Буквица срсЬе и блаженства, св. I—III, у Београду 1870.
Ник. Б. НиколиН Берислав, сарадник на обради Речника.
Ник. В. 1 НиколиК Владимир М., Збирка речи из Нишавског среза, 1899.
2 , Из Лужнице и Нишаве, СЕЗб XVI, у Београду 1910.
Ник. Д. 1 НиколиЬ д-р Добриво), Срби у Банату у прошлости и саданпъости, Нови
Сад 1941.
Ник. Др. 1 НиколиЬ д-р Лрагиша, Како се правилно хранс и негу)'у свин>е? С. Букв. 9,
Београд 1937.
Ник. Душ. НиколиН Душан, Збирка речи из Босне и Херцеговине, 1899.
Ник. Ж. НиколиН Живо)ин, Збирка речи из За^ечара и околине, 1911.
Ник. И. 1 Николичъ 1сидоръ, Царь Лазаръ или паден1е сербскогъ царства, жа
лостна игра ..., у Будиму 1835.
Ник. У. НиколиН 1ован, Збирка речи из Пиротског округа, 1900.
Ник. Уов. 1 НиколиН 1ован, 1едан живот, роман, Београд 1949.
Ник.М. 1 НиколиН Мита Ъ., Поуке о ^убреау ста)ским и вештачким Нубривом,
Београд 1926.
Ник. Мих. 1 Ы1коПс МШоуН, Кп)1?а р)е$апла ..., 2а§геЪ 1917.
Ник.Н. 1 А. Га)"дар, Изабрана дела, I, превео са руског НиколиН Никола, Београд
1950.
Ник. Р. 1 НиколиН Риста Т., Вран>ска Пчиаа; Околина Београда, СЕЗб V, Београд
1903.
» 2 , По.ъаница и Клисура, СЕЗб VI, Београд 1905.
3 , Кра)'иште и Власииа, СЕЗб XVIII, у Београду 1912.
Ник. Рик. 1 НиколиН Рикард, Са сунчаних обала, приповетке, I, Београд—Земун 1927.
Никац 1 Никац од Ровина [псеудоним Милутина ТомиНа], ЪетиНи у парламенту
и ван парламента, Нэу)орк.
„ 2 , Нагоркшье, приче, Београд 1914.
Никач. 1 НикачевиН Миодраг, Срби)а се умирит не може, позоришни комад,
Београд 1938.
Никет. Г. 1 НикетиН Го)ко, Гра1)ански законик Кралевине Срби)е ..., Београд 1909.
Никет. М. 1 НикетиН Милутин, Како се саде, га)е и прера^у)у шл.иве, С. Букв. 5,
Београд 1937.
Никит. НикитовиН Петрашин, Збирка речи из Комарнице, Среза дурмиторског,
1951.
Никола 1 Пото&и Абенсераж, по Шатобри)ану, сп)евао Никола I [ПетровиН-
Н>егош], II изд., Цетшье 1894.
„ 2 , Балканска царица, драма, III изд., Цетшье 1910.
„ 3 , Нова кола, III изд., Цетиае 1910.

11
ьхххп
Никол. Б. 1 Никола)евиЬ Бож. С, Догорели кров, драма, Београд 1927.
Никол. Д. 1 Никола)евиЬ Душан С, Парола, драма, Београд 1926.
Никол. Ъ. Никола^евиК Ъ., Збирка речи из Далмащф и Херцеговине (качено ме1)у
рукописима СУД).
IIпик. 1 НинковиЬъ Петаръ, Србска граматика, Београд 1849.
НиП 1949 Наука и природа, популарно-научни часопис, год. II, бр. 1, Београд 1949.
Щ 1-7 Наш )език, изда)е Л1шгвистичко друштво, год. I—VII, Београд 1933—
1940.
„ НС 1-6 , изда)е Институт за српски )език САН, нова серила, кн>. I—VI,
Београд 1949/50—1954/55.
НК 1866 Ыагос1ш ко1ес1аг, иг. Апгип §шюшс, &А. IV, и 2ас1ги 1866.
Н.Кер. Прилози проучаван>у наше народне керамике, Београд 1936.
Н.Кр. Нега краве ..., у Новомъ Саду 1853.
НЛ>Б Ыа1е 1)скоуко Ы1)с ..., 2а^геЬ . 1935.
НМ 1948-1949 Настава математике и физике у средвэО] школи, год. I (1948), св. 1; год.
II (1949), св. 1—4, Београд.
НН 1889-1898 Кагосте поуше, сшеуш Пег, 2а$геЬ 1889—1898.
Нов. 1 Крцали)"а, приповетка од М. Ча^ковског, превео НоваковиЬ Сто]ан, у
Београду 1863.
„ 2 Устанак у Боци Которско) 1869, с чешког превео , у Биограду 1870.
„ 3-5 Д-р 1ов. Шера, Отпта истори)а юьижевности, с немачког превео ,
, Српска
кн.. библиографи)а
I—III, у Београду
за нови)у
1872—1873.
кьижевност 1741 — 1867, у Био

, Српска
градуКрал>евска
1869. Академи)'а и негован>е )езика српског, ГСКА X,

, СелоБеоград
— из дела
1888. „Народ и земл.а у старо) српско) држави", ГСКА
8
, Први
XXIV,
основи
Београд
словенске
1891.кшижевности ме^у балканским Словенима,
9
, Предлог
у Београду
Српско)
1893.
Крал.евско) Академи)и ... да се отпочне купл>ен>е
10
гра!)е за академи)ски Српски Речник ..., у Земуну 1893.
» 11 Истори)'а Карла XII од Волтера, превео , у Београду 1897.
» 12 , Српска каига — н>ени продавци и читаоци у XIX веку, Београд
1900.
>»13 , Српска граматика, II изд., у Београду 1902.
»)14 , Васкрс државе ерпске ..., II изд., Београд 1904.
»>15 , Устанак на дахи)е 1804, у Београду 1904.
>>16 , Балканска питавьа ..., у Београду 1906.
>»17 , Турско царство пред српски устанак 1780— 1804, Београд 1906.
»»18 , Уставно питаше и закони Кара1)ор1)ева времена ..., Београд 1907.
и 19 , 1ован Стери)ин ПоповиН, студила, Београд 1907.
п 20 А. В. Дружинин, Паулина Сасовица, приповетка, с руског превео — —,
у Мостару 1908.
>» 21 , На] нови )а балканска криза и српско питаке, Београд 1910.
Я 22 , Двадесет година уставне политике у Србищ 1883— 1903 ..., Бео
град 1912.
»> 23 , Калуфер и хащук, приповетка ..., Београд 1913.
Новак В. 1 Новак д-р Виктор, Натко Нодило, Нови Сад 1935.
Новак В] . 1 Иоуак У)епсез1ау, Т>\& ъ\цс\л, рг|роУ1)е81, и Ха&еЪи 1901.
»» 2 , Тко Вогс1б, рпроУ1)е51, и Хар-еЬи 1906.
»» 3 , ТеШ 41У011, еггке 1 за11ге, Тл^сеЬ 1911.
»» 4 , 2аргеке, 2автеЬ 1932.
Нов.як Г. 1 Ыоуак Сгва, И 2ет1)1 Гагаопа, 2авгеЬ 1946.
Нов.иН 1 НовиК Оточанин 1оксим, Лазарице или лога1;а)и за времена кнеза Лазара
..., II изд., у Новом Саду 1860.
 ьхххш
НовиН 2 Новик Оточанин 1оксим, Милошева или )унаштво Милоша ОбрсновиЬа,
, Бирчанин
I юь., у Новом
Или)'а, Саду
Оборкнез
1860. испод Ме^едника, у Новом Саду
„ з
1862.
„ 4 , Москови)а, рать у Криму ..., у Будиму 1863.
„ 5 , Душашца или знатни догами за времена српског царства,
у Будиму 1863.
„ 6 , Кара1)ор})1е избавите* Срб1е, у Новом Саду 1865.
» 7 , Старине од Старине Новака, у Новом Саду 1867.
„ * , Причан,с Новака Чутурила ..., у Новом Саду 1877.
, ВучиЬевке и ОбреновиКке, у Темишвару 1880.
Новости 1914 Новости, ур. Милан П. СавчиЬ, Београд 1914.
п 1920 Иоуози [<1пеуш Ни], Тар-еЬ 1920.
Ноц. 1 Ио<И1о Ыа1ко, Ез5ау1, 2авгеЬ 1918.
Нож. 1 N0211116 МПап, Бетона, 2аегеЬ 1950.
НП АвдраН Н. Нпгайке пагойпе р)е8те, ооЧо II, 2епзке р]е8те, 8У. 2, игейю Апйпс А-г
Ы1ко1а, 2аргеЬ 1914.
„ Б-Б Нгуавке пагодпе р)е$те, ойю I, )ипаске р)е$те, кп). 1, игес!Ш Вгог с1-г
Ь-ап 1 Возапас <1-г $()ерап, 2а§геЬ 1896.
„ Бег. Н. БеговиН Никола, Српске народне п)есме из Лике и Бани)е, юь. I,
Загреб 1885.
„ Богиш. Народне п)'есме из стари)их, на)више приморских записа, скупио Боги-
шиЬ д-р Валтазар, Биоград 1878.
» Бос. Нгуакке пагойпе р)еяте, осПо I, )ипаске р)езте, кп). 2, игесНо Возапас
с1-г Зг^ерап, 2авгеЬ 1897.
„ Буш. Српске народне песме и игре ... из Левча, прикупио БушетиК Тодор М.,
у Београду 1902.
„ Вук 1-15 Српске народне щесме, скупио и на сви)*ет издао Вук Стсф. КарапиЬ, юь.
I—VI, у Бечу 1841—1866; юь. VII—IX, у Београду 1900—1902;
кн>. I, четврто државно издание, Београд 1932; юь. II (1913),
III (1929), IV (1896), V (1898), VI (1899), Београд.
„ Грч. С. Ко(агзке пагос^пе р)езте, II, 2аЫ1)е2ю 1 ргоСитасю Сг&й о. $1;ерап,
§1Ьетк 1930.
„ Дав. С. М. ДавидовиЬ С. М., Српске народне п)есме из Босне (женске), Панчево 1884.
„ Драгов. 25. Црногорске )уначке п)есме, I, скупио и издао ДраговиЬ Ъор^и)е М.,
Целпье 1910.
„ Жгав. 2ртпес Ог. V^пко, НгуаЫсе пагойпе р)езпзе ка^каузке, 2автеЬ 1950.
„ Уастр. И. С. Ястребовъ, Обычаи и пЬсни турецкихъ Сербовъ, С.-Петербургъ 1886.
„ у-м Ыагоо'пе р1езгае Ьозапзке 1 Ьегсе§оуаске, зкирю 1ик16 Р. I. 1 Ь)иЬоггйг Нег-
севоуас [Рг. С. Мапй], и Оз1еки 1858.
„ Кашик. Н. 1—3 КаитковиЬ Никола, Народно благо, I—III, Сара)ево 1927— 1928.
„ Корд. Кордунаш Мано)ло [псеудоним Бубала Мано)ла], Српске народне п)'есме
сли)епца Раде Рапа)иКа, у Новоме Саду 1892.
„ Краус Кгаиз 4-г Рг1с1г1Н, ЗтаПа^с МсЬо, р)езап паШ тиЬатесЗоуаса, и Би-
Ьг0УП1ки 1886.
. Курт Кип Мептеё В2е1а1иоМт, Нгуа1зке пагоёпе 2епзке р)езте (тизПтапзке),
ЗУ. I, Мо81аг 1902.
„ Мар). Л. 1 Маг)апоУ1С Ьика, НгуаКке пагоёпе р)езте, 2а§гсЪ 1864.
2-3 Нгуагзке пагодпе р)е8те, ооЧо I, )ипаске р)езте (типатеёоузке), кп). III
1 IV, игеШо , 2авгеЬ 1898 1 1899.
„ Милав. МилановиЬ Миха^ло, Српске народне женске п)ссмс из Сара)ева, у Са-
ра)еву 1893.
„ Милис. Милисавл-Ьвикъ Милошъ, Песме народне, часть I, у Београду 1869.
„ Мило). М. 1—3 Мило)свиЬ Милош С, Песме и обича]и укупног народа српског, кн>,
I—III, у Београду 1869, 1870 и 1875.
ш Муш. Српске народне песме, скупио их у Срему Мушицки Бранко, Панчево 1875.

П*
ЬХХХ1У

НП Ник. Г. 1 Николик Глигори)'е А., Српске народне песме, скупио их у Срему, I, у

, Српске
Новом Саду
народне
1888.
песме из Срема, Лике и Багоце, [II], у Новоме
2
Саду 1889.
„ 1Ьег. 1Ьегош ПетровиН Петар, Огледало србско, у Б"Ьограду [1845].
„ Обр. М. Женидба Сен.анин-Тади)'е ..., по п)еван>у и казиваау Црнога Пера у
Травнику, исписао Обрадовик Милан, Београд 1891.
„ Ор. ОровиК Саво, Невесшьски устанак у песми и прози, Загреб 1936.
„ Петрап. Б. I—3 Петрановик Богол>уб, Српске народне п;есме, из Босне: женске, кн>. I,
у Сара)°еву 1867; из Босне и Херцеговине: епске, кн.. II (1867),
)уначке, кн>. III (1870), у Биограду.
„ Поп. Ср. Поповик Сретен, Народна по)ези)а у Ужичком округу, Београд 1890.
„ Прод. Продановик 1аша М., Женске народне песме, антологи)а, Београд 1925.
„ Ра}к. Српске народне п]'есме (женске), скупио Ращовик Ъор^е, у Новоме Саду
1869.
„ Рнст. К. Ристик Коста X., Српске народне п)есме, покушьене по Босни, у Бео-
граду 1873.
„ СтапиН М. Станик Милан Ъ., Српско-народне песме и разне приповедке, Београд
1869.
„ Херм. 1—2 Нбгтапп Козга, Ыагойпе р)езте Мипатейоуаса и Возш 1 Негсевоупп, кп].
I 1 II, 5ага)с\'о 1888 1 1889.
» Чо]к. П-Ьвания церногорска и херцеговачка, сабрана Чубромъ Чойковикемъ
Церногорцемъ [псеудоним Симе Милутиновика Сара]ли)е], у
Лайпцигу 1837.
„ Шаул. I Шаулик Новида, Српске народне п)'есме, кн>. I, св. 1, Београд 1929.
»» »» *1 , Српске народне тужбалице, кн.. I, Београд 1929.
» >» э , Српске народне песме, кн.. I, св. 4, Београд 1936.
>» » * , Српске народне п]есме, Косово, кн.. I, св. 5, Београд 1939.
„ Шуи,. Ыагсч1пе )ипаске р)езте 12 Возпе 1 Негсевоуте, зкирю §иппс Гга Маг^'ап,
Зага)еуо 1925.
НПосл Бук Српске народне пословице ... скупио их и на сви)ет издао Вук Стеф. Кара-
цик, (државно издаае) Биоград 1900.
„ Мушк. М8шкатировикь 1шаннъ, Причте илити по простому пословице, Будим
1807.
Сто]. М. 1 5к>]апоУ1с Мщг, 8Ыгка пагодшЬ роз1оУ1саЬ, пебШ 1 12гатаЬ, и 2авгеЬи
1866.
5а1а 1 /Ы1)а, ... I ск><1а1ак: Ыагойпе розктсе ... заЬгао 1 рпгесНо Мцас
Зго)апоУ1С, и 5еп)и 1879.
НПр Ба].С. Ба]ик Светозар Мл., Српске народне приповетке из Баната, у Новом
Саду 1905.
„ Босна Возапзке пагодпс рг1роУ)"ес5ке, зу. I, и УО)п. $1зки 1870.
„ Врч. 1 Врчевик витез Вук, Српске народне припови)етке, у Биограду 1868.
п » * , Српске народне припови)етке ... кн., II ..., у Дубровнику 1882.
»» »» з , Народне сатирично-занимл>иве подругачице, у Дубровнику 1883
, Народне басне, у Дубровнику 1883.
» » » , Народне припови^ести и пресуде ..., у Дубровнику 1890,
Српске народне припови]етке, скупио и на сви)ет издао Вук Стеф. Ка-
рацик, у Бечу 1853.
„ Гавр. А. Гавриловик Андра, Двадесет српских народних приповедака, Београд
1906.
Корд. 1 Кордунаш Мано)ло, Српске народне припови)етке сли]'епца Раде Рапа-
, Српске
)ика, народне
у Новомеприпови)етке
Саду 1893. са Кордуна, из Лике, Крбаве и
2
Босне, кн.. V, Загреб 1936.
„ Мег. Я. Народне припови)етке, уредио Магарашевик д-р Бранно, Загреб 1951.
„ Ник. Ат. Ншоличъ Атанасш, Српске народне приповетке, Београд 1899.
 1,ХХХУ

НПр Пас. Разапб 1оз1р, Нгтасвка пагоопа за1а, 2а§геЪ 1923.

» Прод. Продановик )аша М., Антологи]а народних приповедака, Београд 1951.
„ Сто]. М. 5а1а 1 2Ы1)'а. ЗЫгка пагосшш рпро\-1ес1ака ... каЬгао 1 рпгейю Зю^аштй
Мцаг, и Зеп)'и 1879.
„ Чц)к. Српске народне приповетке, кн.. I, уредио Ча)кановиЬ д-р Веселии,
СЕЗб ХЫ, Београд—Земун 1927.
„ Шаул. ШаулиЬ Новица, Српске народне приче, кн.. I, св. 1, Подгорица 1922.
НС 1929 Ыагоапа згаппа, XIV, иг. 1оз1р Мага50У1С, 2аегеЬ 1929.
НСД 1816—1822 Новине Србске, ур. Дим. Давщовичь, год. 1816, 1821 и 1822, у Вченни.
Н. Скуп. 1 Народна Скупштина, Службени лист о раду ..., година I [1890/91], Бео
град.
„ 2 , Службени лист о раду ..., година III—IV [1893/941, Београд 1894.
„ 3 Стенографске белешке Уставотворне скупштине Крал>евине Срба, Хрвата
и Словенаца, Београд 1921.
Стенографске белешке Привременог народног представништва Крал»ев-
ства Срба, Хрвата и Словенаца, св. I, Загреб 1919.
нес Нащовищ ерпски секретар ..., у Београду 1874.
Н-Т 1 Новаковик Л>уб. и ТодоровиЬ П., Ратарство ..., I део, Београд 1902.
НУ 1941 Ыагоапа \]т.йап\са, Какпйаг га еоаЧпи 1941, Зага^еуо.
Нуш . I НушиЬ Бранислав Ъ., Пучина и обичан човек, Београд 1905.
» 2 , Свет, комад у четири чина, Београд 1906.
я 3 , Општинско дете, I и II део, Београд 1924.
»» 4 , Реторика, Београд 1924.
" 5 , Аутобиографи)а ..., Београд 1924.
51 6-25 , Сабрана дела, к». I—XX, Београд 1931.
П 26 , Хумористичне приче, Београд 1946.
» 27 , Косово, опис зсмл>е и народа, I св., у Новом Саду 1902.
йег. 1 ВЬегош ПетровиЬ Петар, Луча Микрокозма, Београд 1923.
И 2 , ГорскШ В1еиацъ ..., у Бечу 1847.
» 3 , Кула ЪуришиЬа и чардак АлексиНа 1847 године, у Бечу 1850.
И 4 , Лажни цар ШКепан Мали ..., у Трсту 1851.
и 5 , Слобод1яда, епшекш сп-Ьвъ ..., у Земуну 1854.
п 6 , Пустшьак цетииьски ..., Панчево 1885.
„ 7 , Горски ви)енац ..., у Загребу 1890.
„ 8 , Мак.е П)есме, Београд 1912.
п 9 , Ц)елокупна Д)ела, II изд., Београд 1936.
»> 10 , Писма, к». I, Београд 1940.
л 11 Р]ечник уз п]'есничка Д)ела П. П. НЬегоша, саставили М. СтевановнЬ и
Р. БошковиЬ, Београд 1954.
О—А1 1 Озтап А212 [2а)еатСк1 рзеиаопйп Озтапа НасШса 1 1\'апа МШсеУ1са], Ыа
рга§и поуоеа йоЬа, и 2абгеЬи 1896.
Обл. 1-3 ОблачиЬ Раде, Из живота у селу и граду, кшнга за децу III разреда основне
школе; IV разреда основне школе — Село — ; IV разреда основне
школе — Град— ; Београд.
Обр. Ъ. ОбрадовиК Ъор1)е, Збирка речи из Дивоссла, Лика, 1909.
Обр. м. ОбрадовиН Милан, Збирка речи, 1903.
Обр. с. ОбрадовиК Станко, Збирка речи из Црне Горе, Херцеговине и Пл»евла,
1908.
Огр. 1 08Г120У1С МПап, На?апа§тка, агата ..., и 2а8геЬи 1909.
Одав . м. ОдавиЬ Милан, сарадиик на обради Речника.
Одбр . 1908 Одбрана, орган Народне Одбране за округ кра^ински, Неготин 1908.
Од]. 1884—1888 Од)ек, лист политични, економни и кн.нжевни, Београд 1884— 1888.
ОЗ 1867-1869 Омладинска за;едница, за год. 1867, у Београду; за 1868 и 1869,
Нови Сад.
Оп. 1 Опачик Марко, Юьижевна зрнца ..., у Загребу 1898.
ЬХХХУ1

ОС 1864 Огледало србско, за сзикъ, пов'Ъстницу и см-Ьсу кньижевпу, одъ дра

1ована ХациЬа у кньижеству названога Милоша Светика,
кнь I, у Новом Саду 1864.
VIII КСЗЗ Осми конгрес Српских земл>орадничких задруга ..., Београд 1904.
Осн. Основи за возну службу на крал.. српскил1 железницама, у Беогрзду 1885.
Ост. А. Осто)иН Алекса, Речи ко)их нема у Вукову Р)ечнику, 1855.
Ост. Д. Осто)иК Драг., Збирка речи из Малог Пожаревца, Алексинца и околине,
1900.
Ост. Т. 1 Осто^иЬ д-р Тихомир, Збирка речи из Бачке и Хрватске, 1900 и 1908.
„ 2 , Досите) ОбрадовиЬ у Хопову, студила ..., у Новом Саду 1907.
„ 3 , Захари)а Орфелин, живот и рад му, Београд 1923.
., 4 , Српска народна имена [Календар Српске манастирске штампари^е
за год. 1895, стр. 47], у Новом Саду.
Отщй. 1—32 Отаубина, кьижевност, наука, друштвени живот, кн.. I—XXXII, ур.
Владан ЪорЬевиЬ, у Београду 1875—1892.
Отауб. 1913 Отацбина, недсл>ии политички лист, ур. Петар КочиЬ, Сара)ево 1913.

Пав. 1-25 ПавиЬевиЬ МиЬун М., Црногорци у причама и анегдотама, кн>. I—XXV,
Београд, Херцегнови—Котор, Загреб 1928— 1940.
„ 26 , Ыагос1по Ыа§о 12 Сгпе Соге, Веовгай 1937.
Павич. 1 ПавичиК 1осип, Светковина младости, Београд 1950.
Павл. Б. ПавловиК Бранислав, Збирка речи из Злакусе, Ужички срез, 1900.
Павл. Д. 1 ПавловиЬ д-р Драгол>уб, У)'еди!ьен5е Немачке, Београд—Загреб 1898.
„ 2 , Срби)а и српски покрет у )ужно; Угарско) 1848 и 1849, Београд
1904.
Павл. Ж. 1 ПавловиК Живко, Битка на 1адру августа 1914 год., Београд 1924.
2 , Битка на Колубари, I део: св. 1 и 2, Београд 1928.
3 , Битка на Колубари, II део: св. 1 и 2, Београд 1930.
Павл. У. 1 Часови благогов'Ьн1Я ..., превео съ Немачкогъ ... ПавловиКъ 1оаннъ, часть
I, у Београду 1850.
Павл.Уер. 1 ПавловиЬ 1ереми]'а М., Збирка речи из Крагу^евачке 1асенице и Божураа,
, Живот
1900 и и1909.
обича)и народни у Крагу)евачко; 1асеници у Шумади)и,
2
СЕЗбХХИ, у Београду 1921.
3 , Качер и Качерци, Београд 1928.
4 , Малешево и Малешевци, Београд 1928.
Павл. Л>. 1 ПавловиЬ
, Антропогеографи)а
Л>убомир, Колубара
Вал>евске
и Подгорина,
Тамнаве,СЕЗб
СЕЗб
VIII,
XVIII,
у Београду
у Београду
1907.
2
1912.
3 , Ужичка Црна Гора, СЕЗб XXXIV, у Београду 1925.
4 , Соколска Нахи]'а, СЕЗб ХЬУ1, Београд 1930.
Павл. М. 1 ПавловиЬ д-р Миливо) [)'едан од редактора Речника], О становништву и
говору 1аща и околине, СДЗб III, Београд—Земун 1927.
, Соколски требник, Скошъе 1931.
Павл. Мил. 1 ПавловиЬ Милорад, Во)вода МишиЬ од Сувобора до Марибора, Београд
1922.
Павл. П. ПавловиЬ Петар, Збирка речи са разних кра)ева Српства, 1900.
Павл. Р. 1 ПавловиЬ Радослав Л>., Подибар и Гокчаница, СЕЗб 1^1, Београд 1941.
Павл. Т. 1 Виландове симпат1е ..., превео ПавловиЬ Теодор ..., у Будиму 1829.
,. 2 О обхождение с людма, од барона Адолфа Книгте, превео , у
Будиму 1831.
Павлин. 1 Рау1тоУ1С МШоую, НгуаЫп га280УОГ1, IV а&., 2ас1аг 1877.
п 2 , №гос!па р)езтаг1са [ргеййоуог], и 2а^ги 1879.
» 3 , Нгуа($к1 га2т1$1)а)1, 2ас1аг 1884.
„ 4 , О У]ег1 1 ро1кки, 2ас1аг 1885.
„ 5 , Ри11, и 2ас1ги 1888.
Пал. 1 Паливоля Доброславъ [псеудоним СоколовиЬа Ивана], П'Ьсма народна о
станю Срб1е ... године 1842, у Новомъ Саду 1843.
 ЬХХХУИ

Пая. 1 Пантелин Георгие, Торжествено льекарско сочинение о хранителной бо-

гиньи ..., у Будиму 1832.
Панд. 1 ПандуровиК Сима, Дани и ноЬи, песме, Београд 1912.
„ 2 Ж. Расин, Атали^а, трагеди)а ..., с француског превео , Београд 1913.
п 3 Романтичне душе, комеди]'а од Едмонда Ростана, превео , Београд
1920.
„ 4 , Огледи из естетике, I, Интегрална поези)а, Београд 1920.
г, 5 > Стихови, Нови Сад 1921.
„ б , Посмртне почасти, II изд., Београд—Сара)'ево 1922.
„ 7 Хамлет ..., трагеди)а од Вилема Шекспира, превео , Београд 1924.
„ * , Мисао, Разговори о юьижевности, I, Београд 1927.
„ 9 , Дела, кн>. V, Преводи у стиху, II, Београд 1936.
Паит. Д. ПантелиЬ Душан, Збирка речи из средзье Тимочке Кра)ине, 1900.
Павт.у. 1 ПантелиЬъ 1оаннъ, Првый программъ Србске гимна.-пе карловачке, за
школску годину 1853. У Новомъ Саду 1853.
Панч. 1 ПанчиЬ д-р 1осиф, Птице у Срби)и ..., у Београду 1867.
2 , Минералоги )а и геологи]а ..., у Београду 1867.
3 , Копаоник и шегово подгор}е ..., у Београду 1869.
4 , 1естаственица ..., део I, Зоологи^а, у Београду 1872.
5 , Ботаника по Шлащену, у Београду 1873.
б , Флора Кнежевине Срби)е, у Београду 1874.
7 , Флора у околини београдско), III изд., у Београду 1882.
8 , Ортоптере у Срби;и, ГлСУД од. II, кн.. XV, Београд 1883.
9 , Нова гра^а за флору Кнежевине Бугарске ..., у Београду 1886.
10 , Из природе, маши списи, у Београду 1893.
И , Рибарство у Срби)и, Београд [сепарат из неких новина].
Пап. 1 Софоклова трагеди)а Антигона, превео с )елинског ... проф. д-р Папа-
костопулос, у Београду 1873.
Хомер, Одисе^а, превео са старогрчког Папакостопулос д-р Пана)от, Бео
град 1950.
Папаст. 1 Папастериу д-р Николаос, Српско-грчки речник, А(пёпа1 1935.
Парч. 1 Рагб1С Саг1о А., УосаЬо1агю сгоа(о-1(аИапо, III есНхюпе, 2ага [2айаг] 1901.
„ 2 , К)ебп1к таН)"ап5ко-51оу]П5к1 (пгуагякО, II иЛ., и 8еп)и 1908.
Паун. П. 1 ПауновиК Павле, Ратна служба за пешади)у, II изд., Београд 1898.
Паун. С. 1 ПауновиЬ Синиша, Пуста земл.а, рол1ан, Београд 1948.
Пац. 1 Расе1 У1пко, Ыа$е ро1геЬе, кп). I, и ТадгеЬи 1863.
„ 2 , ОЬНс1 кп)1?.е\'пе ппга&шс, и Каг1оуси 1865.
„ 3 , 51оутса ]е21ка Нгуагзкоеа Ш ЗгЬвкоеа, I кп)., и 2аегеЬи 1860.
Паш. 1 ПашиН Сретен Ж., Ко )'е крив? Мрвице са школске трпезе, Београд 1902.
ПБ Песме будуКих, св. 2, Сара)ево 1927.
ПЕС 1844 Пештанско-будимскШ Скоротеча, Пешта 1844.
ПГ 1929 Поморски годопшьак, год. III, Београд 1929.
ПГл 1880-1898 Просветни гласник, год. I—XIX, Београд 1880—1898.
Леяч. 1 ПеичиЬ д-р Константин, Руководитель к' свеобщем здравлю, I. част, у
, ВжентШ
Будиму Пр1ссн1ц,
1830. ньтова ладноводна лекар1я ..., у Новомъ Саду

1839.
т. 3 , Жит1е Теодора Павловича ..., у Новомъ Саду 1857.
Пе].Р. 1 Пеик Радован, Алгебра, Београд 1883.
» 2 , Алгебра ..., II изд., Београд 1889.
Пе]. С. Пе)'иК Стеван, Збирка речи из Пирота и околине, 1900.
Пен. Г. 1 ПекаровиНъ Гавр1илъ, Чадолюбъ или негован-Ь деце ..., въ Будин-Ь 1836.
Пек.М. ПекаровиЬ Милан, Збирка речи из Бачке, 1900.
Пел. 1 ПелагиК Васа, Стварни народни учител. ..., V изд., Београд 1903.
2 , Народни учител., Београд 1940. •
ЬХХХУШ

Пелив. 1 ПеливановиЬ Ср. И., Нова бил>на имена из цветнице околине нишке,
}авор 1881, у Новом Саду.
Пер. Ж. 1 Репб 2ш))т М., ЫекоНко пизП о рготеш пагойпо5Г1 и $1иба)и апек$1)е, и
2аегсЬи 1901.
, О поништа)у уговора због неизвршеша, Београд 1903.
, Наш законодавац, Београд 1904.
, 1една погрешна надлежност, Београд 1905.
, 1едан поглед на еволуционистичку правну школу, Београд 1907.
, О правно) природи установе владаоца, Београд 1907.
, Политичке студи)е ..., II изд., Београд 1908.
Пер. Н ПериЬ д-р Нинко, Основи гра^анског права, Београд 1923.
Перин. ПериновиН П., Практични пчелар ..., Београд 1893.
Перк. 1 РегкоУ1<5 Ьика, Иоуе1е, 2аегеЬ 1935.
Перов. 1 Перовик Милош, Кара^орЬе, трагеди]а, Сара)'ево 1907.
Перов. М ПеровиК Миливо)е, Хроника о Пусто) Реци, Београд 1951.
V ККЩ Пети конгрес КЩ, извешта)и и реферати, Београд 1948.
Петк. В. ПетковиК Властимир С, Седма свеска Ма)еровог лексикона, роман,
Београд 1934.
, Гун. и смокинг, Београд 1940.
Петк. К. 1 ПетковиЬ д-р Коста, Геолопф са минералопцом и петрографи]'ом, Београд
1949.
Петк. М. 1 ПетковиЬ Миливо) А., Дубровачке Маскерате, Београд 1950.
Петр. А. 1 ПетровиЬ Атанаси]'е, Скопска Црна Гора, СЕЗб VII, у Београду 1907.
2 , Српске народне игре из Скопске Црне Горе, у Београду 1907.
„ 3 , Збирка речи из Скопске Црне Горе, 1899.
Петр. В. 1 ПетровиК Велжо, На прагу, юьига стихова, Земун—Београд—Панчево
1913.
2 , Варллшо пролеЬе, Панчево 1921.
,, 3 , Бун>а и други у Раванграду, предратна причааа, Панчево 1921.
„ 4 , Три приповетке, Београд 1922.
„ 5 , Померене савести, десет приповедака, Београд 1922.
„ 6-9 , Сабрана дела, кн>. I—IV, Београд 1930.
„ Ю , Изабране приповетке, Београд 1948.
., И , Препелица у руци и друге сличне приповетке, II изд., Нови Сад
1950.
Петр. Ъ. 1 ПетровиЬъ Ъор1)е, Р-Ьчникъ закона', уредба', уредбены прописа' ..., У
Београду 1856.
Петр. Ъор. ПетровиК Ъор1)е, Збирка речи са Кордуна, 1947.
Петр. Е. 1 ПетровиК Емил С, Незнани )унак, роман, Београд 1934.
,, 2 , Кругови на води, Београд 1938.
3 , На делу, роман, Београд 1939.
„ 4 , Жетва живота, приповетке, Београд 1940.
„ 5 , ТреКа категори)а, Београд 1941.
6 , Мартица, припови)етке, Сара)ево 1947.
Петр. У. 1 ВоКнякъ или проста тайность природе ..., с' итал1анскогь ... превео и издао
ПетровиКъ Свтимх, часть I, у Београду 1840.
Петр. Уов. 1 [ПетровиК 1ован], Куда води куКна неслога и сва^а, Загреб 1900.
Петр. Л. 1 ПетровиК Л>убомир, Студи)е из француске каижевности, Београд 1935.
Петр. М. 1 ПетровиК М[ита], Основи физике, IV изд., Панчево 1893.
Петр. Мил. I ПетровиК Милорад М., Песме, Београд 1927.
2 , Родол>убиве песме, Београд 1937.
Петр. Мир. 1 ПетровиК Мирко, 1уначки споменик, П]есне о на]нови]'им турско-црно-
горским бо)свима ..., на Цетишу 1864.
Петр. Мита 1—2 ПетровиК Мита, Фннанси)е и установе обновл>ене Срби)е до 1842, I—"»
• Београд 1897 и 1898.
 ьхххгх
Петр. Мжх. 1 ПетровиЬ д-р Михаило, Елементи математичке феноменологи \е, у Београду
1911. '
„ 2 — —, Кроз поларну облает, Београд 1932.
„ 3 , Са океанским рибарима, Београд 1935.
„ 4 , По забаченим острвима, Београд 1936.
„5 , Ъердапски риболови у прошлости и садаильости, СЕЗб ЬУИ,
Београд 1941.
„ 6 , Методе за трансформаци)у бесконачних редова ..., ГСКА 51, Бео
град 1896.
„7 , О асимптотним вредностима интеграла диференщцалних )едначина
првог реда, ГСКА 50, у Београду 1895.
Петр. М. С. 1 ПетровиЬ Михаило С, Београд пре сто година, Београд 1930.
Петр. Н. 1 ПетровиЬ Настас, Француско-српски речник, св. I (1875), св. II (1883) и
св. III (1888), Београд.
Петр. Ник. I Петровичъ Ншолай, Грозный растанакъ или Миливой и Амарола, часть I,
у Новомъ-Саду 1840.
Петр. Н. Т. ПетровиЬ Никола Т., сарадник на обради Речника.
Петр. П. 1 ПетровиН Петар С, Земл>а оставл>ена, новеле, Београд 1935.
„2 , Млада кур;ак, Београд 1936.
„ 3 , Без земл>е, роман, Београд 1938.
Петр. П. Ж. 1 ПетровиЬ Петар Ж., О народним песмама у Рудничком Поморавл>у, Бео
град 1935.
2 , Гружа, СЕЗб ЬУШ, у Београду 1948.
„ 3 , Збирка речи из народа, 1950.
„ 4 , Шумадиска Колубара, СЕЗб ЫХ, у Београду 1949.
Петр. П. &. 1 ПетровиЬ Петар I Нзегош, Посланице Црногорцима, БрЬанима и Примор-
цима, Цетике 1935.
Петр. Р. 1 ПетровиЬ Растко, Пустиаак и Меденица, СКГл НС III, Београд 1921.
Петр. С. 1 ПетровиЬ д-р Сава, Предохрана од )ектике, СА од. И, кн.. VI, Београд
1880.
„2 , Флора околине Ниша ..., Београд 1882.
„ 3 , Лековито бшье у Срби)и, у Београду 1883.
„4 , Додатак Флори околине Ниша, у Београду 1885.
Петрах. Бож. 1 ПетрановиЬ д-р Божидар, Богомили. Црьква босаньска и крьстяни, у
Задру 1867.
Петрон. 1—3 Петрони]*евиЬ д-р Бранислав, Основи емпириске психологи)е, св. I—III,
Београд 1923, 1925 и 1926.
„4 , Основи логике ..., Београд 1932.
ПеНо 1 ПеНо Л>убомир, Обича)и и вероваа.а из Босне, СЕЗб XXXII, Београд
1925.
Пец. 1 Рес1)а Ре1гоУ1с Реиг, 2ш18к1 карие, 5а1а и )ес!пот Сши, 2аегеЬ.
„2 , Ыараз1, 5а1а и )ес;пот С1пи, 2аегеЬ.
„ 3 , Ро5а' ро угави, 5а1а и |ес1поп1 сши, Ха^геЬ.
„ 4 , Р1)изак, уезе1а 18га, 2а@геЬ 1918.
„5 , Рпсе, 2авгеЬ 1931.
Пеш. Пешикан Митар, Збирка речи из Трешн>ева, Срез цетшьски, Црна Гора,
1951.
ПИ Преглед излагача и изложених предмета на воЬарско-виноградарско-
повртарско) изложби, Београд 1926.
Пи]. Д. 1 Вилхелм 1ерусалем, Уцбеник психологи)е, превео Пи)аде Давид С,
Београд 1923.
Пш). М. 1 Каг1 Магкз, Кар1Са1, кп). И, ргеуео Р1)ас-е Мо5а, 2авгеЬ 1947.
„ 2 , Изабрани говори и чланци 1941 — 1947, Београд 1948.
щ 3 К. Маркс—Ф. Енгелс, Манифест комунистичке парти)е, превео — —,
III изд., Београд 1948.
„ 4 Карл Маркс, Капитал, кн>. III, превео , Београд 1948.
и 5 , Изабрани говори и чланци 1948— 1949, Београд 1950.

12
хс
Пфм. 1911 Пи)'емонт, ур. Л>убомир С. ТовановиЬ, Београд 1911.
Пир. 1 ПироЬанац М. С, Белешке поводом ]'едне „Дипломатске Истори)е",
Београд 1896.
Пих. I РШ1ег А., РгПо21 рогпауапди пагосЗшЬ ипепа Ы1)ака и Нсгсеео\'Ы []сйз-
пае$и ёосП;п)1 12Уе§(а) УеИке енппаг^е и Мозгаги 1904/5 8°<1-])
Мозгаг 1905.
ПК 1906, 1920 и 1923 Полопривредни календар за 1906, 1920 и 1923 год., Београд.
ПЛ 1937-1938 Привредни летопис Задужбине Николе СпасиКа, кн>. II— III, Београд
1937—1938.
Плаов. 1 ПлаовиК Радомир, Елементи глуме, Београд 1950.
Плеп. 1 Р1ере1 Гга 1м\о, 2аеогке, рпроУ1)езп, $1Ъешк 1931.
ПМ Поези)а младих, зборник, уредио Ристо ТошовиК, Београд 1948.
Пог. 1 Ро^ас^ МИка, Р)езте, /аргсЬ 1912.
Под. 1845—1848 Подунавка, ур. Милошъ ПопопиЬъ, Београд 1845— 1848.
Подгр. Подградски Платон, Збирка речи из Баната, 1899.
Поз. 1849—1850 Позорникъ Войводства Срб1е, ур. д-р Савва 1оанновиКъ, год. I, у Земуну
1849—1850.
Позив Позив и упутство за кушьен>е речи по народу за Речник СКА, Београд
1898.
Позор. 1872—1875 Позориште, ур. А. ХациК, год. I—IV, у Новоме Саду 1872—1875.
Пол. 1915, 1948-1953 Политика, дневни лист, Београд 1915, 1948— 1953.
Пол. Н. Половина Никола, сарадник на обради Речника.
ПолиН 1 РоНс Ы1ко1а, МагешаПа, Ге)Юш, 2а^геЬ 1921.
Поп. А. 1 Поповикь Аца, Добаръ ДомаЬинъ, св. I, у Земуну 1852.
„ 2 , Сто дана, песме, у Новом Саду 1860.
3 , Ценет, у Новом Саду 1867.
Поп. Ал. 1 ПоповиК Алекса 1.-Сара)ли)'а, Хапн-Лощна буна у Босни, Београд 1897.
„ . 2 , Речник српско-турски и турско-српски, Београд 1899.
3 , 21Уогор1з гпатсшпп $ага)Н)'а, 8ага)еуо 1910.
Поп. Б. 1 ПоповиН Богдан, Огледи из кн.ижевности и уметности, I, Београд 1914.
„ 2 , Антологи)а новике српске лирике, IV изд., Београд 1920.
„ 3 , 1ован СкерлиК као кшжемш критичар, Београд 1921.
„ 4 , Бомарше, Београд 1925.
„ 5 , Огледи из кшижевности и уметности, кн>. И, Београд 1927.
„ б , О юьижевности, Београд 1921.
Поп. В. 1 ПоповиЬ д-р Васи.ъ, Метернихова политика на Блиском Истоку, Београд
1931.
, Политика Француске и Аустри^е на Балкану у време Наполеона III,
Београд—Земун 1925.
, Развитая и дух француске истори)е, Београд 1939.
Поп. Вл . 1 ПоповиН Влад., Изда^ица, истинити догаНа] из српског устанка 1804 го
дине, Београд 1908.
>» 2 , Збирка речи из СириниЬске Жупе, 1911.
Поп. Г. 1 Поповичь ГеоргШ, Путь у рай ..., въ Будим'Ь 1815.
Поп. Гавр, 1 Забаве за децу, преводъ съ рускогъ одъ ПоповиКа Гавршла, у Београду
1847.
>» 2 Часови благогов'Ьн1я, превео съ немачкогъ , у Београду 1848.
г> 3 , Разговори за образован^ срдца и душе, у Београду 1849.
» 4 Животоописаше славны людШ старогь и нов1егъ века, превео съ не
мачкогъ , у Београду 1849.
>» 5 Астрономм или наука о звеэдама, посрбю , у Београду 1850.
•» 611-11 I, Повесть о првомъ Вселенскомъ собору ... превео ; И, Додатакъ:
Слово Московской. Митрополита ... Филарета ... 1844-те го
дине, при освештешю храма монастира Чудова. У Земуну 1855.
7 Пов-бсть о второмъ Вселенскомъ собору ... превео , у Земуну 1855.
8 , Духовне беседе, кн.. II, у Београду 1911.
 ХС1
Поп. Д. 1 Фердинанд Ласал, О суштини устава, превео Поповић Душан, Бео-
град 1907.
Поп. Дни. 1 Златотворно село, једна истинита повеет ..., снемачког од Хенрика Чока
превео Поповић Димитрије, II изд., у Сомбору 1870.
Поп. Д. Ј. 1-2 Поповић д-р Душан Ј., О хајдуцима, I— II, Београд 1930— 1931.
3 , Србија и Београд, Београд 1950.
Поп. Добр. 1 Поповић д-р Добр. Гер., Народни лекар, II изд., Београд 1927.
Поп. Д. С. Поповић Душан С, Збирка речи из Босне и Рашке, 1900.
Поп. Ђ. 1—2 Приповетке Николе В. Гогол>а, превео с рускога Поповић Ђорђе, I—II,
, Речник
Новиерпскога
Сад 1864и инемачкога
1865. језика ..., I немачко-ерпски део,
„ 3-^
II изд., Панчево 1886; II ерпско-немачки део, II изд., Пан-
чево 1895.
„ 5-8 Мигеле Сервантеса Саведре Велеумни племић Дон Кихоте од Манче,
I—IV, са шпањолског превео , Београд 1895— 1896.
„ 9 , Новосадска Српска Ђимназија ..., Београд 1909.
.. Ю , Турске и друге источанске речи у нашем језику, ГлСУД 59, Бео
град 1884.
Поп. Ђ. М. 1 ПоповиКъ Ђока М., Познавай* робе, у Б-Ьограду 1852.
Поп. 3. 1 Поповић Зарија, Пред Косовом, белешке из доба 1874— 1878, II изд.,
Београд 1900.
„ 2 , Слике из Старе Србије, III кн.., Срем. Карловци 1906.
„ 3 , Приповетке из Старе Србије, Београд 1922.
Поп. Ј. 1 Поповић Јован, Сусрети са совјетском стварношћу, Београд 1947.
„ 2 , Тгоје «а Ргепја, 2а§геЬ 1947.
„ 3 , Истините легенде, Београд 1948.
Поп. Јак. Поповић Јаков, Збирка речи из Власеничког, Фочанског и Сарајевског
среза, 1904.
Поп. Јев. 1 Поповић Јевто, Разна дјела, св. III, Милошијада, у Будиму 1829.
2 , Свеславије или Панееон, св. I, у Будиму 1831.
Поп. Јов. Поповић Јован, Збирка речи из Срема, 1900.
Поп. Јуст. 1 Поповић д-р Јустин Сп., Достојевски о Европи и Словенству, Београд 1940.
Поп. К. 1 Поповић-Миџина Катарина, Велики ерпски кувар, II изд., Нови Сад 1904.
Поп. Л. 1 бокоЬке геС1 Ророујса (1-га Ьаге, I с!ео, и 2ацгсЬи 1925.
Поп. М. 1 Поповић Милан, Збирка речи из Ужичког округа, 1908.
„ 2 , Из народног пчеларства у Ст. Влаху и Златибору, СЕЗб XXXII,
Београд 1925.
Поп. Мил. Поповић Милан, Збирка речи из Врховина у Хрватској, 1900.
Поп. Милош 1 ПоповиЬъ Милошь, Фрулица, у Новомъ Саду 1839.
Поп. Мир. Поповић Мирно, Збирка речи из Градње (Пољанички срез'), Новог Сада
и Лесковца, 1900 и 1933.
Поп. Мита 1 Поповић Мита, Песме ..., у Земуну 1884.
Поп.Н. 1 Ророујб 1п2. Ы1ко1а, Ьоу8Гуо 1 гјђагегуо, ВеоргаЈ 1949.
Поп.' П. 1 Поповић Павле, Из књижевности, св. И, Београд 1919.
» 2 , Преглед ерпске књижевности, V изд., Београд 1922.
„ 3 , О Горском вијенцу, II изд., Београд 1923.
Поп. П. М. Поповић Павле М., Збирка речи из Црне Горе и западних крајева, 1900.
Поп. Р. Поповић Радомир, Збирка речи из Расине и Алексиначког среза, 1900.
Поп. С. 1 Поповићв Савва, Садъ изображены умова ..., I часть, у Београду 1833.
Поп. Ср. 1 Поповић Сретен Л., Путовање по Новој Србији (1878 и 1880), Београд
1950.
Поп. Т. 1 Поповић Тодор Л>. [псеудоним Б. Б-вић], Вагон друге класе дневног
путничког воза Ниш—Београд, Београд 1951.
Пор. 1881 Порота, лист за правне и државне науке, год. II, Београд 1881.
Пост. 1 Поступак ... о возидби робе, у Београду 1887.
. 2 Царинско-железнички поступак, Београд 1898.
12*
хси
ПП 1867—1868 Риск1 рг1)аге1), роисап 1 гаЪауап 1)ес1гпк, в°<^ П И, и УатагсИпи 1867 1
1868.
ППБ Православно пастарско богословл>е, у Београду 1874.
П. Пр. 1924 Привредни преглед, лист за привреду, ур. Милан ИвезнЬ, Београд 1924.
Прав. 1 Правилник о даваьу знакова на жел>езницама, у Београду 1884.
„ 2 Правилник о службеном оделу особл>а ерпских државних железница,
Београд 1892.
„ 3 Правилник о саобраЬадю) (возно)) служби, Београд 1894.
„ 4 Правилник за надзорнике мостова, Београд 1894.
„ 5 Правилник о употреби кола, Београд 1897.
„ 6 Правилник о организации, унутраниьем раду и одржаван>у службе у
државним болницама, Београд 1930.
Ор§п ргауЦпШ о Ывцепзкнп 1 сепшекпп гаЗигпип тегата рп гаёи, Вео§гас1
1948.
Правила полиса людства, иманя и прихода, у Београду 1862.
Правд. 1851—1852 Ргаус!опо$а, )ипсПск1 сазор1з, 2аёаг 1851 — 1852.
Правда 1917 Правда (дневни политички лист), дир. Мано)ло М. СокиЬ, Солун 1917.
Правой, упут. Правописно упутство, Београд 1929.
Прев. 1—2 Приповетке, преводи изту^их юьижевности, кн>. I—II, изд. СКЗ, Београд
1898 и 1899.
„ 3 А. П. Чехов, Сабрана дела, IV, Приповетке ..., Београд 1939.
„ 4 Шпеелхофенъ младшый или Приключешя новаго Робшсона ... преведенно
съ Н-Ьмецкаго ..., въ БудшгЬ ГрадЪ 1809.
„ 5 Кратко покушеше о каламленю кравльи богиня, одъ доктора Сатмари, у
Будиму 1818.
„ 6 Зборник сов)етскнх приповедака, редактор превода Божидар КовачевиК,
Београд 1947.
Ги де Мопасан, У породици, превод, Београд 1950.
Прегл. 1927-1928 Преглед, часопис за политички и културни живот, ур. д-р Го)'ко Крул>,
, часопис
Сара)ево
за политички
1927—1928.и културни живот, ур. д-р ]ован КршиЬ и
„ 1937
, м)есечник
Тодор за
Крушевац,
политична,
кн>. економска
XIII, Сара;ево
и културна
1937. пита&а, кн>. III,
1948
Сара)ево 1948.
Прел. 1 Прелог д-р Милан, Истори)ски портрета и чланци ..., Београд 1926.
Преодя. 1873—1874 Преодница, юьижевни лист, ур. Петар ПериновиК, у Београду 1873— 1874.
Прер. Д. ПрерадовиЬ Дам)ан, Збирка речи из Срема, 1906.
Прер. П. 1 Ргегас1оу1с Ре1аг, Р)езшска <1)е1а, и 2а§гсЬи 1873.
„ 2-3 , Б)е1а, I—II, 2аегеЬ 1918—1919.
Приб. 1 РпЫсеугё Ас1ат, 8е1)ак, 2аегеЬ 1936.
Пр. изв. Извешта)И поднесени Министру народне привреде, у Београду 1911.
При]. 1902 При)еглед, прилог „Мале Библиотеке", Мостар 1902.
Прикр. 1 Прикрил д-р инж. Борис, Економска географи)'а капиталистичких земала,
Београд 1950.
Прир. Рпгисшк га цгайи ЯзкЫгигшп зргауа, Вео^гас! 1948.
Прица О. 1 В. И. Лен.ин, Импери)ализам као на)виши стади) капитализма, II изд.,
превод Прице Оггьена, Београд 1947.
Прица С. Прица Спасенное, сарадник на обради Речника.
Прод. 1 ПродановиЬ, Истори)а
1аша М.,
политичких
Наши истранака
страни, июьижевне
стру)а у Срби)'и,
оцене, кн».
Београд
I, Београд
1924.
„ 2
1947.
Проев;. 1889—1901 Просв)ета, лист за цркву и школу, ур. ]. СундечиК, Цстшье 1889— 1901.
Прот. А. 1 Протик Антони)е, Повесница од почетна времена вожда ерпског Кара^ор1)а
Петровича, Сп.СКА XIX, у Београду 1892.
Прот. 33. 1 Устанак грчюй ... преведен из Хермеза с немачког ... ПротиНем Ъ., у
Новом Саду 1851.
 хеш
Прот. Л>. 1 ПротиК Л>убомир, Збирка речи из Пиротског округа, 1903.
2 , Педагогика, III изд., Београд 1920.
3-4 , Педагошка питааа, ка. I и II, у Београду 1922.
Прот. С. 1—2 ПротиК Сто)'ан, Одломци из уставне и народне борбе у Србищ, ка.
, ТриI—II,
документа
Београдили
1911—1912.
]едан лист из историке наших дана, Београд

1921.
Прох. 1 РгоЬазка й-г Огавигш, Ргедкс! заугетепе Ьгуавко-згрзке кп)йеупо$11,
2авгеЬ 1921.
ПС 1881-1890 Ргоегат (СосШп)е ш^е^се) С. к. уеПке геа1ке и ЗрИга (5р1)еги), Зри!
1881—1890.
ПС 1909 Пореска служба, орган Удружеаа пореских чиновника, у Београду 1909.
ПСВ Плачъ ербске вшле сбогь послЬдньи дога^ая у Сербш 1842, у Новомъ
Саду 1843.
Пуп. 1 Пупин Миха)ло И., Са пашвьака до научеаака, Велики Бечкерек 1929.
Пути. 1 ПутниковиЬ Милан, Празноверство, аегове последице и утица) на на-
родни живот, Пожаревац 1898.
Пуц. 1 Рииб Мес1о, Р)езте, и КагЬуси 1862.
„ 2 , П)есме, у Панчеву 1879.
П-Ч 1 Каг1 Магх, Кар1т1, кп). I ... Ро рг1)еУОС;и Рцайе Мо5е 1 Со1акоу1са
Кос1о1)иЬа, 2аегеЬ 1947.
ПШМ Протокол Шабачког магистрата, од 1808— 1812 године, ГлСУД II од., кн>.
I, у Београду 1868.
Р—А 1 Шарл Сеаобос, Истори)'а образованости, превели Радо)"евиЬ Влад. ]. и
Анастасн|'евиЬ Миливо)е, ка. И, Средаи и Нови век, Бео
град 1910.
Рад. А. 1 Природна истори)а постааа, написао др Ернст Хекел ..., с немачког
превео РадовановиК Алекса М., у Београду 1875.
Рад. В. 1 РадовановиК ВиЬа, Га)еае конопле и лана, Београд 1927.
Рад. Во]. 1 Радовановик д-р Во)ислав С, Тиквеш и Ра)ец, антропогеографска испи-
тивааа, СЕЗб XXIX, Београд 1924.
„ 2 , Народна ношаа у Мари)ову, Скопгье 1935.
Рад. М. 1—2 РадовановиК М. М., Белешке, I и II, СА од. II, ка. IV и V, у Београду
1877 и 1879.
3 Чарлс Дарвин, Постанак фела ... са енглеског ... превео , у
Београду 1878.
Рад. П. 1 РадовановиЬъ Петаръ, Кратко сочинеше Антрополог1е или Наука о
човеку ..., у Београду 1844.
Рад. С. 1 РадовановиК д-р Светолик, Подземне воде ..., у Београду 1897.
Радак. РадаковиЬ Степан, Збирка речи из Славони)°е, 1911.
Радив. Т. 1 Радиво)евиИ Тодор, Лепеница, антропогеографска испитивааа, СЕЗб XV,
у Београду 1911.
, Основи физичке географи)е, IV изд., Београд 1921.
3 , Основи математичке географи)е, II изд., Београд 1923.
4 , Насел>а у Лепеници, СЕЗб ХХЛ'П, Београд 1930.
Радик Д. 1 РадиК Душан, На сто огаева, приповетке, Београд 1925.
2 , Три километра на сат, Београд 1934.
3 , Кроз живот, Београд 1935.
4 , Живи наковаа, Београд 1937.
5 , Село, роман, Београд 1937.
6 , Тако ми, планинци! Београд 1939.
РадиН Ъ. 1 РадиК д-р Ъор^е, Га)еае польских усева, у Београду 1870.
2 , Све о пшеници, у Београду 1871.
3 , Све о кукурузу, у Београду 1872.
4 , Повртарство ..., Панчево 1878.
5 , 1агода, у Новоме Саду 1883.

■
ХС1У

РадиН 25. б Радик д-р Ъ., Га^енл живине с привредног гледишта, у Београду 1900.
и 7 , О произведши раног поврка у топлим ле)ама, у Београду 1901.
»» 8 , Га)*ен.е живине, у Београду 1905.
и 9 , Наше отровне зми)е и бшьке, Београд 1909.
РадиН С. 1 КасНс $1)ерап, Монета коюшгасца 1 81ауеш, 2а^геЬ 1904.
» 2 , СеШ пагос! па росе&и XX 8Го1)еса, 2авгеЬ 1910.
Радич. 1 РадичевиН Бранно, Песме, X изд., у Новом Саду 1900.
Радич И. 1 Радичь 1риней, Пов-бсть кратка ш фрушкогорскомъ шбщежителномъ
манастиру Хопову, въ Будин-Ь град'Ь 1847.
Радиш. В . 1 , Ксенофонтове знаменитости ... преведене съ Еллинскога ... одъ РадишиКа
Вукашина, у Београду 1853.
Раднш. у. 1 РадишиЬ |ули]е, На ново лето младом )унаку 1850, у Бечу.
н 2 Фи)еско или буна у Генуи, ... трагеди;а од Ф. Шилера, посрбио ,
у Бечу 1850.
Рад УА 1- -281 Кай 1и§081ауепзке акас!епп)е 2папоз11 1 шг^сгпозп, 2аегеЬ 1867— 1950.
Радов. 25. 1 Иван Цанкар, Мартин Качур — На кланцу, преводилац РадовиК Ъуза,
Београд 1948.
Радов. К. 1 Тинг Линг, Сунце над реком Санган, превео РадовиК Крсто, Београд 1950.
Радов. О. 1 1аск Ьопсюп, Суогйепа реи, 8 епв1е8ко{; ргеуео Касюухс О^п^ап, Веоегас!
1950.
Радо]. В. Радо)евик Вел,ко, Збирка речи из Босне и Херцеговине, 1895.
Радо]. Вл. Радо)'евиН Владимир, Збирка речи из Крагу)евца и околине, 1900.
Радо]ч. Радо)Ч1П1 Никола, Збирка речи из Срема, 1900.
Радом. Радоман Душан, Збирка речи из Црне Горе, 1952.
Радон, у. 1 Истори)'а Срба, написао Константин |иречек, превео РадониЬ )ован, I део,
Београд 1911.
2 , Прошлост Старе Срби)е, Београд 1912.
3-5 Историка Срба, написао Константин )иречек, превео , кн.. I (1922),
св. II и III (1923), Београд.
» 6 , Ъор1)е БранковиЬ, деспот „Илирика", Београд 1929.
7 , Слике из истори)е и кшижевности, Београд 1938.
Радон. Н. РадониК Новак, Збирка речи из Бачке.
Радос. Радосавл>евиЬ Ст. ]., Збирка речи из разних кра)ева Српства, 1900.
Рад СС 1949—1950 Рад, орган Савеза )единствених синдиката 1угослави)е, год. 1949— 1950.
Радул. У. 1 РадуловиК 1ован [сарадник на обради Речника], За утехом, Београд 1926.
2 , ^сеша прегаранъа, Београд 1928.
3 , Сумрак на Неретви, Београд 1932.
4 , Гри)еси отаца, Београд 1932.
Радул. М . 1 РадуловиЬ д-р Миливо)е, Бо;°ни отрови (повреде и лечеае), Београд 1931.
РаЛ. 1 Ра^еновиЬ Петар, Села парохи)е Кршеуше у Косин, СЕЗб XXV, Београд
1923.
РаЬ. 2 , Б)ела]ско Пол>е и Бравско, СЕЗб XXXV, Београд 1925.
„ з , Унац, антропогеографска испитиван>а, СЕЗб ЬУ1, Београд 1948.
Разв. 1938 Развитак, ... год. V, Бака Лука 1938.
Раич. 1 РаичевиЬъ Макс, Србскщ секретарь ... Прера^ено дело Стойковипево,
у Београду 1862.
Ра]иН 1 1оанна В. Гете Страданш младога Вертера, превео Раикъ 1оаннъ, у Новомъ
Саду 1844.
Ра;к. 1 Ра)ковик Ъор^е [псеудоним КовиК Ъ.], Народце речи ко)их нема у Ву-
кову р)'ечнику, „Земллк" 1871.
Рак. В. 1 Цвъчъ добродетели, преведено съ греческаго ... Ракичемъ Вгкенпемъ,
въБудим-Ь 1800.
„ 2 , БесЪдовникъ шлурическо-гпмпансюй ..., въ Млеткахъ 1810.
Рак. М. 1 Ракип Мил. Т., Качер, антропогеографска проучаваша, СЕЗб VI, Београд
1905.
Рак. Мил . 1 РакиЬ Милан М., Песме,. Београд 1903.
 ХСУ

Т^ак. Мил. 2 РакиК Милан М., Нове песме, Београд 1912.

1*ак. Мита 1 РакиН Мита, Пореза, покуша; за студи)у, Отапб. 3, Београд 1875.
« 2 , 1едан лист из физике соци)алне, Београд 1877.
» 3 Права истори)а — свак на сво)е место, од Виктора Ига, с француског
превео , Београд 1879.
»» 4 О Енглеско), од X. Хаща, с немачког превео , Београд 1879.
и 5 Из Итали]'е ..., од X. Хаща, превео , Београд 1880.
» 6-25 1адници, роман Виктора Ига, с француског , св. I—XX, Београд
1879—1886 и 1904.
Раи. 1 Рано]'евиН Никола, Збирка речи из Подринскоги Пиротског округа, 1900.
„ 2 , О болестима и штеточинама геиених бил>ака, Београд 1906.
„ з , Криптогамске болести жита у Срби)'и, Београд 1912.
. 4 , Основи из )естаственице, I део, Зоологи^а, V изд., Београд 1925.
Ранк. Б. 1 РанковиЬ Божидар, Ново винарство, IV изд., Београд 1933.
Раик. С. 1 РанковиК Светолик П., Горски цар, роман, у Београду 1897.
»• 2 , Сеоска учител>ица, роман, у Београду 1899.
1» 3 , Порушени идеали, роман, Београд 1900.
И 4 , Слике из живота, Београд 1904.
1* 5-7 , Целокупна дела, I—III, Српски писци, Београд.
Раяч. / РанчиК Ъира, Под Старом Планином, приповетке, Београд 1936.
Раг Рат Срби)е са Турском за ослобоЬеае и независност, у Београду 1879.
Ратк. РатковиЬ Петар, Збирка речи из Косгец'нице, 1901.
Рати. 6, 9, 10 Ратник, лист за во)не науке, новости и юьижевност — 1881 г. (кн>. 6) и
1883 г. (к&. 9 и 10), у Београду.
Рач. 1 КаЗн , Л-1
ВогЬа
Ргап)'о,
]и1тЪ.
ОсНоти
51оуепаи гайггаупоза
Йггаупи ргауа
пеоо>15по51
пгуа1зкова
и XI ...,
уаеки,
и Веси
и 2авгеЬи
1861.
„ 2
1875.
РГл 1903 Рударски гласник, ур. Петар А. ИлиК, Београд 1903.
Релк. 1 Ке1коУ1с Масца Апшп, Запг Ннд &{\)1 боу1к, 2а§геЬ 1895.
„ 2 , Б)е1а, и 2аегеЬи 1916.
Реп. 1907 Република, недел.ни политички лист, Београд 1907.
„ 1948 КериЬНка, сазор^з ..., 2&%геЪ 1948.
Реш. 1 Кезегаг с5-г МПап, Бег зюкау15сЬе В1а1ек1, №1еп 1907.
Ряб. 1 ЮЬоП 1ого, Ыагос1па ипепа га г1У01ш)е, Зктпас 1879, Ьг. 11.
Рибар 1 ШЬаг <1-г 1уап, РоПисТй гар1з1, Вео(*гас1 1948.
Разв. РизниК Мих., Збирка речи из Ист. Срби)е, 1900.
Рвет. У. 1 РистиЬ }ован, Реформе у Србш, у Београду 1860.
И 2 , Писма ]ована РистиЬа Филипу ХристиКу, Београд 1931.
Рвет. М 1 РистиК Марко, Смрт фашизму — слобода народу, Београд 1946.
и 2 , Ргозюг—Угете, езем \ б1апс1, 2а§геЪ 1952.
Рвет. Мвл . 1 РистиК Миливо)е, Очи, Београд 1938.
2 , Проза, Београд 1951.
РУА 1-14 К)есп1к пгуа1зко@а Ш згрзко^а (егйка, 12<1а)е /иеоз1ауепзка акас1спп)а гпапозй
1 ит]егпозп, I—XIV, и 2авгеЬи 1880—1952.
Р-К 1 РистиК др Светомир и Кангрга 1ован, Енциклопедиски немачко-ерпско-
хрватски
, Речникречник
ерпскохрватског
..., Београд
и немачког
1936. )езика, II део: ерпско-

хрватско-немачки ..., Београд 1928.

РН 1905 Радничке новине, орган Српске соци)ал-демократске странке, Београд 1905.
Рог. РогановиН Лабуд, Збирка речи из Црне Горе, 1912.
Род. 1880 Рододуб, лист за народну просвету, привреду и забаву, у Сомбору 1 880.
Рож . 1 КоЛб А-т Уасгоз1ау, „ВагЬагшш" и Ьгуагзкот )с21ки, и 2артеЬи 1908.
Роз. 1 Розен д-р М., Поука о одржан>у здравла, у Београду 1865.
И 2 , Поука о домаКем лечежу болести, у Београду 1865.
Рув. И. 1 Руварац
, О Иларион,
кнезу Лазару,
Две студентске
у Новоме Саду
расправе
1887...., у Новом Саду 1884.
. 2
ХСУ1

Рув. И. 3 Зборник Илариона Руварца, одабрани историски радови, св. I, спремио

за штампу Никола Радо)чиЬ, Београд 1934.
Рув. К. 1—2 Руварац Коста, Скушьени списи, I—II, у Новом Саду 1866— 1869.
Руок. Г. 1 РужичиЬ Го)ко, Акценатски систем Пл>евал>ског говора, СДЗб III, Бео
град—Земун 1927.
Руэк. У. РужичиЬ Урош, Збирка речи из Пл>евал>а, 1909.
РужпН Д. 1 РужиЬ Добросав, Пчеларски речник, Београд 1904.
Рун,. 1 Рун>анин Петар, веофронъ или искусный совЪтникъ ..., съ НЪмецкаго ...
преведена. П.Р.П.К. [Петар Рун>анин, парох кузмински], въ
БудшгЬ град'Ь 1813.
РШ 1925—1927 Радна школа, орган прн]ател,а радне наставе, Београд 1925— 1927.
СА 1874—1901 Српски архив за целокупно лекарство, у Београду 1874—1901.
Сав. 23. СавиЬ Ъор1)е, Збирка речи из Бос. Градишке, 1909.
Сав. М. 1 СавиЬ Милутин М., Наука о неговаау вина, Београд 1898.
„ 2 , Шл>ива, га)еше и употреба ..., Београд 1900.
3 , Трговина свежим воЬем ..., Београд 1904.
„ 4 , Предлози за унапре^еае полопривреде у Срби)и ..., Београд
1909.
Савф. 1 Савфет М., Мевлуд, Сара)ево 1924.
Сам. 1 Самарци)иЬ Стеван И., Збирка речи из Нове Вароши, 1901.
„ 2 , Из наше нахи)е, припови)етке и слике, I, Београд 1907.
Самок. 1 Затокол'Ша Ьак, Ыозас 5атие1, рг1роУ1)е!ке, 5ага]еуо 1946.
„ 2 , КаПпа ауН]а, рг1роУ1)е1ка, 8ага)еуо 1947.
„ 3 , Изабране приповетке, Београд 1949.
Самоупр. 1883 я 1903 Самоуправа, лист политички, економски и кьижевни [орган Радикалне
странке], Београд 1883 и 1903.
Самур. 1 СамуровиК Милосав, Како се бере, паку)е и чува воКе и поврЬе, С.
Букв. 4, Београд 1937.
Сар. 1-4 МилутиновиКъ Симеонъ Сара1лия [псеудоним Чубро Чо)ковиЬ Церно-
горац], Сербианка, част I—IV, у Липисци 1826.
„ 5 , Неколике шеснице, у Лашцигу 1826.
„ б , Зорица, у Будиму 1827.
» 7 , Исторш Церне Горе ..., у Б-Ъограду 1835.
„ 8 , Троесестарство или сербске тры милине ..., у Лайпцигу 1837.
9 , Истор|'я Серб1е 1813—1815, у Лайпцигу 1837.
10 , ОдггЪвъ на Превратный Стрмоглавъ ..., [у Београду 1843].
и , Троебратство ..., творевина у три п-Ьсне ..., у Б'Ьограду 1844.
12 , Историка Срби)'е 1813— 1815 ..., II изд., у Београду 1888.
13 , Лирске песме, Београд 1899.
Сара]л. 1 ЗагаЩс §еш8иёш, Ъ. Ьовапзке готаШ1ке, поуе1е, 2аегеЬ 1931.
СБ 1937—1939 Сел>ачки буквар, лист за селака и селлчки дом, год. I—III, Београд
1937—1939.
С. Букв. 1 Сел.ачкн буквар 1, Како Кеш да повеКаш приход са свога иман>а, Београд
1937 [анонимна монографи]'а; остале (2— 16) уведене под именом
писца].
Свезп. Свезнаше, општи енциклопедиски лексикон, I и II, у Београду 1937.
Свет. 1852—1870 Световидъ, листъ за просвету, новости, трговину и моду, у Темишвару
и Бечу 1852—1870.
Светол. 1 Светолюбъ [псеудоним МиланковиКа Уроша], Наше време..., у Бео
граду 1847.
СВЛ 1881 Службени во]'ни лист, год. I, Београд 1881.
СГл 1948Ц Службени гласник Народне Републике Срби;е, год. IV, Београд 1948.
„ И Огласни део Службеног гласника НРС.
„ Ш Званична саогантеша Земал.ског уреда за цене Срби)е.
„ IV Регистар решена, одлука, саотнтеаа, обавеште&а и др. ... у бр. 1 — 18
од 7-1- до 26-У1-1948 г.
 ХСУИ

СД 1921 81оЬос1ш йот, роНскЗм Нз1 НК83, иг. Зцерап Каалс, 2аегеЪ 1921.
С—Д 1-2 Сто]'ковиН Ср. и ДимиН В., Алгебра, уибеник за среднее школе, I кн>.,
3 изд. (1894); II кн.. (1892), Београд.
СДЗб 1—11 Српски ди)алектолошки зборник СКА, кн.. I—XI, Расправе и гра^а,
Београд 1905—1950.
СДМ 1836-1873 Српско-Далматински Магазин [ранищ назив: Любитель просв-Ьщешя
Србско-Далматинсюй Алманахъ, изд.Теодорь ПетрановиКь; Ма-
газинъ србско-далматинскш, любитель просвете и народн-Ьгъ
езика] ..., у Бечу, Карльштадту [Карловцу], Задру и Загребу
1836—1873.
С. Дн. 1855—1857 Србски Дневник, ур. Дан. МедаковиЬ, у Новоме Саду 1855—1857.
С—Ъ 1 М. Горки, Дела, кн.. XV, Приповетке, превела Сто)'иК Вера; Драме,
превео ЪоковиК М., Београд 1949.
Себ. 1 ЗеЫЗапоугё С)'иго, 2оо1о§1бке Ь11)ейке, и 2аегеои 1877.
„ 2 , О ропек1и паЗе дотасе Ш риоте 2У)егасН, и 2аегеЪи 1878.
„ 3 , Не1тйцпо1о81)$ке Ы1)е2ке, и 2а8геЪи 1881.
» 4 , ОвуП па пеко)е озеЫпе уагагсНпзкШ „СошГега", и 2аегеЪи 1888.
* 5 , Огшго1о2ко-тата1огке У1ези 12 уагаМтзке окоНсе, рге§сатрапо
12 С1НКБ, III еосИпа, и 2аегеЪи 1888.
Седы. 1853 и 1857 Седмица, лисп, за науку и забаву, у Новомъ Саду 1853 и 1857.
СЕЗб 1-66 Српски етнографски зборник СКА (САН), кн.. I—ЬХУ1, 1894— 1953.
Сек. 1 СекулиЬ Исидора, Ъакон Богородичине цркве, Загреб 1920.
„ 2 , Из прошлости, Београд—Сара)ево 1919.
„ 3 , Записи, Београд 1941.
п 4 , Аналитични тренутци и теме, кн.. I, Београд 1941.
„ 5 , Записи о моме народу, Београд 1948.
„ 6 Готфрид Келер, Три правична чешл.ара, с немачког превела , Бео
град 1950.
„ 7 Готфрид Келер, Ковач сво)'е среКе, превела с немачког , Београд 1950.
Сел. 1 Селивановски И., Мара живинарка, приповетка, с руског ..., Београд
1921.
Селим. 1 8еШшт6 МеНтей, Ргуа Се1а, 2а§геЬ 1950.
Село 1923 Село, орган Савеза землюрадника, Београд 1923.
Сел. 1868 Сстьак, илустровани недел.ни лист, год. VII, Нови Сад 1868.
Сел.б. 1947 Сегьачка борба, неделли лист, год. III, Беси рад 1947.
Сепц 1 Зепс 8Т)ерап, Сг5ко-ЬгуаГ8к1 песшк, 2аегео 1910.
Серб. пл. Серб1е плачевно пакипорабощеше л-Ьта 1813 ..., у Липску 1846.
С.Заи. 1889 Српски занатли)'а, орган „Занатлиског Удружен>а", Београд 1889.

С.Заст. 1891 и 1903 Српска застава, орган Народне либералне странке, Београд 1891 — 1903.
СЗЖ Сликс из задружног живота, I руковет, Београд 1905.
С.Зора 1877—1880 Српска зора, илустровани лист за забаву и поуку, ур. Тодор СтефановиЬ
Виловски, Беч 1877—1880.
Сям. Д. 1 СнмоновиК Драгутин [сарадник на обради Речника], Збирка речи из
Момине Клисуре, 1948.
„ 2 , Ботанички речник [у рукопису].
„ 3 , Во(ашка га У1§и пазСауи згес1п)1п 5ко1а, IV 1гс1., Веовгас1 1936.
Сим. Р. СимоновиЬ д-р Радиво; е, Збирка речи из разних кра)ева, 1901.
Сими/, Д. 1 СимиК Драган, Корак, Сара)ево 1947.
СимиН Ж. 1 Чарлс Дикенс, Велика очекиванл, превео с енглеског СимиК Животин В.,
Београд 1950.
2 А. Крошш, Звезде гледа)'у с неба, с енглеског превео , Београд
1950.
3 Цек Лондон, Мартин Иди, с енглеског превео , Београд 1950.
СимиН М. СимиЬ Миладин, Збирка речи из СнриниНке Жупе и Призрена, 1899 и 1901 .
СимиН Н. 1 Зйшс Ыоуак, Ыерогпаш Во$па, 2а§геЬ 1937.

13

'
ХСУШ

СимиК Н. 2 8йшс Ыоуак, 1га га\')еза, рпроу^ейсе, 2а&геЬ 1946.

3 , ЕНенчаше у касаби, припови)етка, Сара;ево 1947.
4 , 2акош I 08П)вУ1, 2авгсЬ 1947.
5 , БркиЬи из Бара, роман, Загреб 1948.
СимиН Ник. СимиК Никола, Како се млеко производи, чува и прера5у)'е? С. Букв. 6,
Београд 1937.
СимиН С. СимиК Сима, Збирка речи из Книнске околине, 1902.
Симовч. у. 1 ЗнтюпсЧс 1о§ко ]., Н1ас1)еп;е, 8У. I, Ро8(го)еп)а га рптепи Ыас1посе 1
п)Шоуа икда и $ро1)П]'о) одоуш!, Корег 1952.
, Збирка речи из области (рригорификаци)е, 1954.
Синд. 1 Синдик д-р Ил11)а, Дубровник и околина, СЕЗб XXXVIII, Београд 1926.
Сир. 1 СнришКевиК Славко, Наше морске луке, Београд 1927.
07 1849 51аусп5к1 )ив, иг. Воеоз1ау §и!ек, 1еса) II, 2аггеЪ 1849.
СК 1936-1941 Сс.ъачко коло, народни лист, год. II—VII, Београд 1936— 1941.
Скар. В. 1 Зкапё V1ас1^81аV, Зага^еуо 1 п^евоуа окоПпа ..., 5ага)еуо 1937.
Скар. С. 1 СкарнК Саво, Зембшь, шала и маскара, кн>. III, Сара)'ево 1936.
СКГл 1—32 Српски клижевни гласник, кн.. I—XXXII, Београд 1901 — 1914.
СКГл НС 1-48 Српски гаъижевни гласник, нова серила, кн.. I—ХЬУШ, Београд 1920—
1936.
Скерл. 1 СкерлиК 1ован, „Уништеае естетике" и демократизаци)'а уметности,
Београд 1903.
2 , 1аков ИпьатовиК, юьижевна студила, Београд 1904.
3 , Омладина и н.ена канжевност, у Београду 1906.
4 , Вощслав I. ИлиК, юьижевна студи]а, Београд 1907.
5 , Француски романтичари и српска народна поези)а, у Мостару 1908.
6 , Српска юьижевност у XVIII веку, у Београду 1909.
7 , Светозар МарковиК, гьегов живот, рад и иде)е, Београд 1910.
8 , Истори)ски преглед српске штампе, Београд 1911.
9 , Историка нове српске кн>ижевности, Београд 1912.
10 , Оапа§п)1 8грзкопгуа18к1 пасюпаНгат, Ш;ека 1913.
11 , Е8е)1 о згрвко-пгуаккот рпапщ, 2а|*геЪ 1918.
12 , Историка нове српске юъижевности ..., II изд., Београд 1921.
13-19 , Писци и юьиге, кн.. I (1907), II (1907), III (1908), IV (1909), V
(1911), VI (1913) и VII (1922), Београд.
Скок 1 5кок й-т Реи»г, Ой ко^а паисгёе }аагапзк1 1иво$1оует ротогзгуо 1 пЬаг-
, Рп1ог1
8Гуо?ргоисауап)и
5р1п 1933. гигатата и згр.-Ьгу. ]'е2Иш, 51а\1а, сазор13

, МигикпПсЪез
рго 81оуап8кои
аиа 2итЬегак
ПЫовп, (31Спе1Ъиг8),
Ргае 1937— 1938.
АгсЫу гиг 81аУ1вспе РЫ1о-
„ 3-4
1ов1е, Ваш! 32—33, Вег1ш 1911—1912.
СЛ 1880 Српски лист, ур. Саво Б)слановиЬ, Задар 1880.
„ 1917-1918 , ур. Борислав МиниК, Женева 1917— 1918.
Слав. 1 Марк Твен, Сатиричне приче, превео Славенски Милан, Београд 1950.
Слав). 1847 Славянка, издае Младеж Србска, у Будиму 1847.
Сл.Б. 1947 Словенско братство, часопис Славенског комитета 5угослави)е, год. I,
Београд 1947.
Слепч. 1 СлепчевиН Ра)ко, Райкове приче, хумористичне успомене, Београд 1940.
Сл.у. 1904 Словенски 1уг, ур. Л>. }овановиК, Београд 1904.
Слов. 1864—1865 Слобода, лист за политику и кн>ижевност, ур. Владимир 1овановиК, Женева
1864—1865.
Слов. 1860 Словенка, св. I—II, издас Емил Чакра, у Новом Саду 1860.
Словив. 1879—1884 81оутас, Нзс га кп)12еупо8Г, шп]'ешоз1 1 оЪгтозг, и ВиЪгоУП1ки 1879— 1884.
СМ 1931 Слободна мисао, нед)ел>ни лист за културну и соци)алну обнову, НикшиК
1931.
Смил. Н. СмшьаниК Нешко, Збирка речи са Златибора, 1901.
Смил>. Т. 1 СмшьаниК д-р Тома, Ми)'аци, Горша Река и Мавровско Пол>е, СЕЗб
XXXV, Београд 1925.
 ХС1Х

Сиил. Т. 2 СшньаниН д-р Тома, Кичешпа, СЕЗб Ы, Београд 1935.

Спиле 1901 5тИ)е, гаЪаупо-роисш Из! га т!ас1е2, 2а§геЬ 1901.
Смирн. 1 Аркади)е Га)дар, Дим у шуми, приповетка, с руског превео Смирнов
Михаило, Београд 1947.
СН 1834-51 Србске новине (Новине Србске, год. 1838), ур. Милош ПоповиК, год.
I—XVIII, Београд 1834—1851.
„ 1875—1911 Српске новине, службени лист Кнежевине-Крал>евине Срби)е, Београд
1875—1911.
„ 1917 Српске новине, Крф 1917.
С.Нез. 1888 Српска незавнсност, орган Народно-либералне странке, у Београду 1888.
СНЛ 1835—1848 СербскШ Народный Листь, ур. веодоръ Павловичь, год. I—XIII, у
Будиму 1835—1848.
СНН 1841 и 1846 Сербске народне новине, ур. Эеодоръ Павловичь, год. IV, Пешта 1841
и 1846.
Сок. 1—2 СоколовиЬъ Иванъ, Сгрмоглави превратъ Срб1е ..., друго издашс, у
Земуну; и Стрмоглавый превратъ Србхе, продужеше отпЪва
..., свезка друга, у Новомъ-Саду [1843].
СОК 1871 Српски омладински календар за год. 1871, у Новоме Саду.
Соя. 1—2 Соларичъ Павле, Ново гражданско землеописаше ..., часть I—И, у
Венецш 1804.
„ 3 , КлючиЬъ у мое Землеописаше ..., у Венецш 1804.
„ 4 1оан Георпй Циммерман ..., о Самости, с' Н-вмецкога , у Венецш

, Поминакъ
1809. книжескШ о Славено-Сербскомъ въ Млеткахъ Печа-

„ 6 , Букварь славёнсшй тр1азбучный ..., въ Млеткахъ [1812].

Соф. 1 5оГ1а 1\-ап, Баш ;аёа 1 ^Ыа, ТартеЬ 1937.
СП 1903 Српски пи)емонт, орган за економну незавнсност Срби)е, Београд 1903.
Спас. В. 1 Шарл Вагнер, Кроз живот, с француског превео Спасо)евиЬ Влад. Т.,
Београд 1914.
Шарл Вагнер, Прост живот, с француског превео , Београд 1924.
Спас. Вл. 1 Спасо)евиК Владимир, оплемен>иваае бшьака, Београд 1947.
СпасиН Д. 1 СпасиЬ Душаи М., Предавааа о га)ен>у хмелл, у Београду 1891.
2 , Га]'ен>е бшьака за исхрану стоке (пиКе), у Београду 1892.
3 , Практично ковьарство, Београд 1896.
СпасиН М. 1 СпасиЬъ дръ М[илованъ], Размишляван-Ь о напредку у просвети, у
, Земл-Ьописаше
Београду [1848].
за предавая* у III. разреду основны училишта, у
2
Београду 1848.
3 Сстествено земяЪописаше за младежь, посрб10 съ немачкогъ , у
Београду 1850.
4 , Нравственый воспитатель деце, Београдъ 1850.
Сп.БТО Споменица педесетогодишаице Београдске трговачке омладине 1880— 1930,
Београд 1931.
Сп. 1 г. Споменица о стогодшшьици Прве мушке гимнази)'е у Београду, Београд
1939.
Сп.СЪБ Споменица: Скопски 1)ачки батал.он 1914, Београд 1941.
Сп.СКА 1—93. Споменик Српске крал>евске акадсмид'е, I—ХСШ, у Београду 1888— 1940.
Сп.СТО Споменица о тридесетогодшшьици Сомборске трговачке омладине 1908—
1938, Сомбор 1938.
Сп.ЧГ Споменица Чачанске реалне гимнази)'е 1837—1937, Чачак 1938.
Спир. 1 СпиридоновиЬ-СавиЬ 1ела, Вечите чежн>е, Београд 1926.
С.Пр. 1936—1937 Ограни преглед, орган универзитетских семинара за живе )езике и юьи-
жевности, год. VII и VIII, Београд 1936—1937.
СР 1920 Српска ри)еч, ур. Сти)епо Кобасица, Сара)ево 1920.
Срб. 1861 Србобран, политичке новине, ур. Петар НинковиЬ, год. I, Нови Сад 1861.

13*
Србад. 1874—1877 Србадоф, илустровани лист за забаву и поуку, Беч 1874— 1877.
Срб. кал. 1898 Србобран, народни ерпски календар за ... год. 1898, у Загребу.
СрЬ 1902-1905 Згй, Из1 га кппгеупозс 1 пайки, иг. Апгип РаЪпз, %ой. I—IV, ВиЬгоушк
1902—1905.
Срем. 1 Сремац Степан, Насрадин-Хоца, Београд 1894.
2 , „Лимунаци)а" у селу, приповетка, Београд 1896.
3 , Ивкова слава, приповетка, у Београду 1899.
4 , Вукадин, приповетка, Загреб 1903.
5-6 , Из кп.ига староставних, кн.. II (1904) и IV (1907), у Новом Саду.
7 , Човекова трагеди)а или бал у Елемиру, Београд 1907.
8 , Зона Замфирова, приповетка, Београд 1907.
9 , Кир Герас, приповетка, Београд 1908.
10 , Путу)уКе друштво, приповетка, Београд 1910.
и , Поп "Кира и поп Спира, приповетка, Београд 1911.
12 , 1ексик-аци)а, приповетка, у Сара)еву 1918.
13—16 , Приповетке, кн>. I—IV, Београд 1931— 1935.
17 , Из кн>ига староставних, Целокупна дела, кк>. VII, Београд.
Срет. М. 1 СретеновиЬ Михаило, РадетиК Мара, приповетка, Београд 1895.
2 , Синовац, слика из сеоског живота, II изд., Београд 1922.
3 , Бисерка, приповетка, III изд., Београд 1924.
4 , Смшьа, приповетка, IV изд., Београд 1924.
5 , МилиКев гроб, слика из сеоског живота, III изд., Београд 1925.
6 , Дево)чин гроб, слика из сеоског живота, V изд., Београд 1927.
7 , ]етрве, слика из сеоског живота, III изд., Београд 1927.
Срет. С. СретековиЬ С, Збирка речи, 1900.
СреН. У- Сре1шовиК 1ован, Збирка речи из Левча, 1900.
СреН. П. 1 СреНковиЬ П. С, Свеопшта историка, кн.. I—II, Београд 1872.
Српк. 1-3 С[то)'адиновик] М[илица] Србкиня, У Фрушкой Гори 1854, [I кн..] у Новом
Саду 1861; [II] у Земуну 1862; и [III] у Новом Саду 1866.
СС 1891—1906 Српски Сион, неделни лист за црквено-просветне и автономно потребе ...,
у Новом Саду и Ср. Карловцима 1891 — 1906.
Ста]. В. 1 СтащЬ Баса, Гра1)а за културну истори)у Новог Сада, Нови Сад 1947.
Ста]. У. 1 Ста)*иК д-р Урош, Напредно живинарство, Београд 1930.
Стаи. 1 Стаматовичь П[авелъ], Сербска пчела или новый цв-Ьтникъ, год. IV, у
Будиму 1833.
, Младый Сербльинъ у всем1рномъ царству, у Будиму 1834.
Стан. А. 1 Стано)евиЬ А., Проблем наше хемиске номенклатуре, Београд 1928.
„ 2 , Збирка немачких речи у ерпском )'езику, 1952.
Стаи. В. 1 Стано)евиК др Влад. С, Хиги)ена за среднее ... школе, Београд 1926.
Стан. Д. 1—4 Би)есни Роландо, витешки еп, сщевао Лодовико Ариосто, преп]евао српски
Стано)евш1 Драгиша, св. I (1895), св. II (1896), св. III и IV
(1897), у Београду.
Данте, Божанствена комеди)а, прещевао , Београд 1928.
Стан. Ъ. 1 Стано)'евиЬ Ъока, Звездано небо независне Србндс, у Београду 1882.
„ 2 , Из науке о светлости, у Београду 1895.
„ 3 , Експериментална физика, кн.. I, Наука о енерги)и, у Београду 1897.
Став. М. 1 Стано)'евиК Маринко Т., Збирка речи из Средн.ег Тимока, Пирота и
Пиротског округа, 1900.
, Заглавак, антропогеографска проучаваша, СЕЗб XX, у Бео
граду 1913.
, Северно-тимочки ди)алекат, СДЗб II, Београд 1911.
-» , Збирке речи из Аран^еловачке Бан>е, Чачка, Врн>аца, За)ечара,
1925 и 1930.
, Тимок, СЕЗб ЬУ, Београд 1940.
, Зборник прилога за познаван>е Тимочке Кра)ине, I, Београд 1929.
, Прилози речнику тимочког говора, Зборник прилога за позна-
ван>е Тимочке Красине, III, Београд 1931.
 С1

Став. Мил. Стано)евиЬ Милан, Збирка речи из Пирота, 1899.

Стаи. Ст. 1 Стано)евиН Станете, Историка ерпскога народа, II изд., Београд 1910.
2 , Исгори)а ерпскога народа, Београд 1921.
Ставим. В. 1 СтанимировиН Владимир, Изгнаници, албанска одисе)а ..., Београд 1924.
Ставим. Вл. СтанимировиН Властимир, Збирка речи из Кн>ажевца и околине, 1899.
СтаввН Мял. СтаниН Мили)а [сарадник на обради Речника], Збирка речи из Црне
Горе, 1951.
Станк. Б. 1 СтанковиК Борисав, Из старог 1еван1)ел.а, Београд 1899.
2 , Стари дани, приповетке и слике, Београд 1902.
3 , Нечиста крв, Београд 1910.
4 , Войди л>уди, II изд., Београд 1913.
5 , Изабране приповетке, Београд 1945.
Ставк. X. СтанковиК Христифор, Збирка речи из Власотинаца, Лесковца и околи-
не, 1910.
Стаио]л. 1 Стано)ловиК Александар, Петровград (В. Бечкерек), Петровград 1938.
Ств. 1947-1948 Ствараае, часопис за юьнжевност, културу и економски живот, за год.
1947 (св. 9) и 1948, Цетиае.
Стеб. 1 К. А. Тимир)азев, Земл»орадн>а и физиологи)а била, превео с руског
Стебут А. И., Београд 1947.
Стев СтевановиН д-р Михаило, )едан од редактора Речника.
Сте]. 1 Христ. Вилх. Хуфеланда ... Макровиотика или наука о продуженпо жи
вота човеческог, преведена ... от СтеиЬа 1оанна, I част, у Бечу
1826.
У* 2-3 , Забаве за разум и ерце, I (1826) у Бечу и II (1831) у Будиму.
г> 4 , Саборъ истине и науке, у Београду 1832.
п 5 , Огледи умне науке ... Забава за разумъ и ерце, IV кньига ..., у
Будиму 1836.
П 6 , Новый прилогъ за душевну забаву, кньига V, у Новомъ Саду 1839.
»» 7 Антрополопя или наука о човеку, за младежь, поербю , у Бео
граду 1850.
Степ . 1 Степанович Драгутин, Збирка речи из разних кра)ева, 1913.
»» 2 , Н>емачко-српски рударски речник, Сара^ево 1923.
Степ . М. 1 Теофил Гот)е, Госпо1)ица де Мопен, превео СтепановиН Милош, Нови
Сад 1953.
Стер. 1 Поповичъ 1оаннъ С, Наодъ Сумеонъ или несреЬно супружество, тра-
гед1а ..., у Будиму 1830.
; Романъ безъ романа, шальивый романъ, частица I., у Новомъ
Саду 1832.
„ 3 , Покондирена тиква, весело Позориште ..., у Новомъ-Саду 1838.
., 4 , Тврдица, шальиво Позориште, у Новом-Саду 1838.
„ 5 , Владиславъ, жалостна игра ..., у Београду 1843.
„ 6 , Давор-Ь, п-ь-снословни производи у избору, I, у Новомъ Саду 1854.
„ 7-9 , Драматски списи, кн>. I—III, Београд 1902, 1903 и 1909.
„ 10-14 , Целокупна дела, кн>. I—V, Српски писци, Београд.
Стеф. Ж. СтефановиН Живко, Збирка речи из Средшег Тимока, Кшажевца и око-
лине и из разних кра^ева, 1900—1907.
Стеф. Н. СтефановиН Никола, Збирка речи из Пипера, Цриа Гора, 1955.
Стеф. Р. 1 СтефановиК Ратимир, О планинарско) опреми, Београд 1950.
Стеф. С. 1 Стефановичъ С[тефанъ], Смерть Уроша Петаго, ... ужасно-жалостна
игра ..., у Будиму 1840.
Стеф. Св. 1 СтефановиН Светислав, Песме, у Мостару 1903.
2 Песма над песмама, према )'евре)ском ... превео , Београд 1925.
3 Вил)ем Шекспир, Макбет, трагеди)'а, превео с ентлеског , Београд 1927.
4 , КуНа тамних сенки, драма, Београд 1927.
5 , Границе, Београд 1928.
6 , Студи)е о народно) поези]'и, кн>. I, Београд 1933.

Г
СП

Стеф. Св . 7 Пандора, свечана игра од I. В. Гетеа, превео Стефановик Светислав,

Београд 1935.
8 , Портрета и есе;и, I и II кн.., II изд., Београд 1937.
>» 9 Вилюем Шекспир, Хамлет трагеди)а, превео , Београд 1938.
»» 10 Вил)ем Шекспир, Ромео и 1ули)а, трагеди)а, превео с енглеског ,
Београд 1928.
>» 11 Вил)ем Шекспир, Кориолан, превео с енглеског — —, Београд.
Сти]. Сти]иЬ д-р Милан, сарадник на обради Речника.
Стипч. 1 8прсеУ1с Аиеи$1т, Ыа егапкй, поуе1е, 2ацгеЪ 1950.
СТЛ 1890-1914 Српски технички лист, год. I—XXV, у Београду 1890— 1914.
Сто]. Д. Сто)анониЬ Димитри^е, Збирка речи из Ниша и околине, Алексинца,
Крушевца, Чачка и Пирота, 1900.
Сто]. И. 1 Сто)ановиЬ Исидор, Нравоучителне басне у стихов и ..., у Будиму 1833.
Сто]. Ив . 1 Зю)апоУ1с 1уап, Апейок!! 1 гагПс1(е тидге 1ггеке, $у. I, и ВиЬгоуп&и 1893.
>» 2 , ВиЬгоуаска кп)12еупо8С, ВиЬгоуп1к 1900.
Сто]. 3. 1 Сто;ановиК 1осиф В., Слике из ревизи)'е, Београд 1907.
Сто]. Зов Сто)ановиЬ 1ован, Збирка речи из Лесковца и Среза пчшьског, 1899.
Сто]. К. .I Сто)'аноииИ Коста, Говори и расправе политичко-економске, I св., Бео
град 1910.
Сто]. Л>. 1 Сто)ановиК ЛЬубомир, Лекци)е из српскога )'езика, Београд 1910.
>» 2 , Живот и рад Вука Стеф. КарапиЬа, Београд—Земун 1924.
Сто], М. 1 $(0)апоУ1с М1)аг, §а1а 1 гЫ1)а ... 1 „Рисор1$п1са", III дойаСак: Ри(051СП1се,
и 8еп)и 1879.
2 , ЗИка 12 21уо(а Ьгуа($ко§а пагоо'а ро ЗкуопЩ 1 5г1ети, и'2аегеЬи 1881.
Сто]. Се. Сто|ановиК Светозар Ъ., Збирка имена и презимена, 1956.
Сто]. Ст. Сто]анов11Ь Сто)ан, сарадник на обради Речника.
Сто]яН. 1 Сто)икевиК
, Научна
Душан,
имена Народна
српско-хрватских
имена рибаптица
у Срби)и,
... Сепаратен
Београд
отисак
1927.
из ,Лу-
.. 2
гословенске шуме" бр. 2 за 1938 г., издао Музе) срп. земл>е, бр. 21 ,
Сто]иН В . 1 М. Горки, Дела, кн>. XIX 'Приповетке, превела Сто)иК Вера, Београд 1950.
Сто]к. А. 1 Стойковичь д-р Аеанасш, Кандоръ или откровен1е егупетскихъ таиыъ,
въ Будим-Ь 1800.
>» 2-4 , фусжа ..., I част (1801), II (1802) и III (1803), въ Будим-Ь.
Сто]к. В. 1 Сто)ковик д-р Велимир Н., Дечи)и пол>опривредни клубови у Америци,
Београд 1920.
2 , 1една практична сушница за сушен>е воКа, Београд 1921.
>> 3 , ДомаКе конзервисан.е воКа и поврЬа стерилисан.ем, Београд 1921.
Сто]к. С. 1-2 Сто)ковиК Срета ]., Геометри^а за више разреде гимнази)а и реалака, ка. I,
Планиметри)а (III изд., 1894), кн.. II, Стереометри^а и триго-
нометри;а (1888), Београд.
, За слободу, спев о борбама Првог устанка, Београд 1923.
Сто]ков 1 Сто)ков М., Начин ли)'ечидбе у болестима с растопом чистеЬи)'ем, у
Трсту 1861.
Страж. 1885—1894 Стражилово, лист за забаву, поуку и гаьижевност, у Новом Саду 1885—1894.
Строх. 1 $(хопа1 Кидо1Г, Сгай Каг1оуас, оргзап 1 огхзап ..., Каг1оуас 1906.
СУ 1843 СрбскШ Улакъ, политичко-забавни лист, Београд 1843.
Суб. В. 1 Субботичь ВасшШ, Прегледъ битке Косовопольске и Юначког' д-Ьла
, Образи
Обиликсва
живота...,или
у Новомъ
совета брижльивогь
Саду 1840. отца невештой дт;цы,

Земун 1853.
Суб. Д. 1 Суботик д-р Душан М., О кривоклетству и лажном сведочен>у по
казненом праву, Београд 1907.
Суб. 3. 1 Субботикь д-р 1ованъ, Краль ДечанскШ, епосъ ..., у Будиму 1846.
„ 2 , Двла ... кн>. I, ПЬсне лирске, у Карловци 1858.
г, 3 , ДЬла ... кн.. IV, П-всне драмске, у Новом Саду 1862.
„ 4 , ДЬла ... кн.. VII, ПЬснс драмске, у Новом Саду 1871.
 сш
Суб. 3. 5 Суботик 1ован, ДЪла ... юз>. IX, Припов-Ъсти, у Новоме Саду 1873.
„6 , КалуЬер, истина и поези^а ..., у Новоме Саду 1881.
„7 , Епске песме, св. I, Београд 1898.
Сувд. 1 5ипс!ес1с 1оуап, 1гаЬгапе р{езше ..., 2автеЬ 1889.
Сур. 1 Суреп-ПаниК М., Светлост земал>ска, Београд 1948.
„ 2 , }асика, Београд 1952.
Суш. 1 СушиК Дервиш, С пролетерима, Сара)'ево 1950.
СЦ 1870 Сара]евски цв)етник, год. II, Сара;ево 1870.
С—Ц Стано)евиЬ Станко и ЦветковиН Милан, Збирка речи из Црне Реке (Ти-
мочки кра)), 1899.
Таб. 1 Мигуел де Сервантес Саведра, Узорне приче, превео Табак ]., Бео
град 1950.
Тади]. 1 Та<Н)апоУ14 Вгаеипп, Ререо згса, 2а§геЬ 1936.
Тад. 3. 1 ТадиН 1ор)о, Дубровачки портрета, Београд 1948.
Тад. М. ТадиН Милан, Збирка речи из 1адарског, Азбуковачког и Ра^евског
среза, 1911.
Там. 1 Жан-Жак Русо, Емил или о васпитан>у, превео с француског ТаминциЬ
Душан, Београд 1950.
Тар. 1 А. Н. Островски, Изабране комеди)е и драме, II кн.., превео с руског
Тарановски Кирил, Београд 1950.
ТГл 1902—1909 Трговински гласник, орган Београдске трговачке омладине, у Београду
1902—1909.
Теме. 1875 Тежак, илустровани лист за пол>ску привреду, год. VII, у Београду 1875.
Тек. 1 Римляни у Шпанш, по Списашю Ватсона Англичанина, преведено на
Србскш езык чрез Савву от Тюкели [Текели)а Сава], въ
Будин-Ъ град-Ь 1805.
Тев. 1 Тетог Ма1е, Ьекзгёка 51аеап)а сгезкоеа паг)еб)а 1 зЬуепзкоеа )С21ка ргопу
Уикоуа )с/.1ка, Кагргауе, В155егсапопез I, Ь)иЫ]'сша 1950.
Теод. А. 1 беодоровиКь Аеанасш, Истор1я Русае ..., у Б-Ьограду 1837.
Теод. Ж. 1 беодоровичь Живанъ, Описан 1е разнШ живота приключения войводе
ербскогъ Стефана Якшитьа, повЬсть ..., часть I, у Будиму 1829.
Терм . 1 Восашска тсггшпо1о§Па, Вео^гас! 1934.
»> 2 Граматичка теркинологи)а, Београд 1932.
п 3 Зоолошка терминологи)а, Београд 1932.
»> 4 Кшижевна терминологи)'а, Београд 1933.
" 5 Хиги)'енска терминолопф, Београд 1934.
»» 6 1ипсНзсп-ро1тзспе Тегтток>81е гиг «Не з1аУ1$спеп ЗргасЬеп, №1еп 1853.
Техи, 1953—1954 ТеЬп1ка, огдоп Зауега т2еп)'ега 1 (епшбага РМЩ, Веоцгас1 1953— 1954.
Тир. I Тиролъ ДимитрШ, Политическо земл-кшисаше ..., у Београду 1832.
»» 2 , Обштеупотребительный правописъ ербскогъ сзыка ..., у Те-
мишвару 1852.
Тит. Тителбах Владимир, Збирка речи из Левча и околине Крушевца, 1899.
Тито 1 Тито Броз }осип, Борба за ослобо^ензв Дугослави)е 1941 — 1945, I, Бео
град 1947.
м 2—3 , Изгра/цьа нове 1угослави)е, I—II, Београд 1947— 1948.
ш 4 , Тито пионирима, Београд 1948.
„ 5 , Тито омладини, Београд 1948.
Тице 1 Оагце А1щ1еп, ТИупл ешта, ргеуео Р. Т. [Тке-ЧссеИш Ргапо], КоЮг 1910.
ТкалуI. / 1псНоп, пар1зао Зфзтипс! егоГ Кгазшзк1, ргеуео а ро1)»коца Тка1сеу16
Айоио, и 2л$геЪ\х 1865.
Т—Л 1 ]. Стал>ин, Питала ленинизма, превели Ткалец Звонко и ЛалиЬ Радо
ван, II изд., Београд 1946.
Т—О 1 ТодоровиК Б. и ОбрадовиК Л., Познаваке природе ..., Београд 1887.
Тод. Б. 1 ТодоровиК Благове Д., ВоЬке и воКе, Београд 1899.
п 2 , Кратка поука о га)ен>у свилених буба, II изд., Београд 1900.
и 3 , Основи шумарства ..., III изд., Београд 1900.
С1У

Тод. Б. 4 ТодоровиК Благо)е Д., Збирка речи из Ужичког округа, 1901.

» 5 , Кратак извод из )естаствешще и природних наука, III део,
Београд 1903.
Тод. Бис. ТодоровиК Биссни)°а, сарадник на обради Речника.
Тод. Д. 1 ТодоровиК д-р Доброслав Б., Опште ратарство, Београд 1948.
Тод. П. 1 ТодоровиК Пера, Смрт Кара1)ор1)ева, роман, Београд 1928.
!„ 2 , Дневник )едног добровольца, Београд 1938.
Тод. П. и П. 1 ТодоровиК Па)'а Т. и ТодоровиК Пера Д., О одга)иван.у стоке, Бео
град 1899.
Тод. Р. 1 Крааец Мишко, Одабране приповетке, превео ТодоровиК Радослав,
Београд 1950.
Тод. Ч. 1 ТодоровиК Чедомюь, Поуке за сеоску омладину и привреднике, I, Бео
град 1901.
Томазео 1 Томазео Никола, Искрице, Београд— Загреб 1898.
, 2
I , Целокупна дела, Српски писци, Београд.
Том. Е. 1 Топпс Еидеп 1оз1р, Уегопхка БезЫска, Ггаеес^а, и 2авгеЬи 1904.
»» 2 , 2та) ой Возпе, рпроуцезс, 2а§геЬ.
Том. У- 1 ТомиК 1аша, Назарени, роман, у Новом Саду 1896.
»» 2 , Трулеж, роман, у Новом Саду 1898.
Том. Зов. 1 ТомиК )ован Н., Истори)а у народним епским песмама о Марку Кра-
л>евиКу, I, у Београду 1909.
У 1 , Аустро-Бугарска и арбанаско питанье, Београд 1913.
Том. Зов. С. 1 ТомиК 1ован С, Котленик, петрографско-геолошка студила, Београд—
Земун 1926.
Том. М. ТомиК Милутин [псеудоним: Никац од Ровина, в. Никац], Збирка речи
са разних Кракова Српства, 1900.
Том. Мил. 1—2 ТомиК Милан М., Зоологи)а за више разреде, I изд. (1924), II изд.
(1926), Београд.
Том. С. 1 ТомиК Светозар, Дробнлк, СЕЗб IV, Београд 1902.
>» 2 , Скопска Црна Гора, СЕЗб VI, Београд 1905.
» 3 , Пива и Пивл>ани, СЕЗб ЫХ, Београд 1949.
>» 4 , Бааани, СЕЗб ЫХ, Београд 1949.
Тош. 1 ТошовиК Ристо, Стихови са Кошура, п;есме, Сара)ево 1948.
Тра}к. 1 Тра^ковиК Никола, Ъоса, гротеска, Београд 1926.
Трб. Д. 1 Трбо)евиК д-р Дане, Образована савести, Београд 1938.
Трб. П. Трбо)'евиК Петар Т., Збирка речи из Лике и Воеводине, 1951 и 1955.
Трес. 1 Тгезй РаукНс ё-г Ап1е, Ьщюук! Розаузк!, 1гавесН)а, и 2а§геЪи 1894.
» 2 , РоЪес-а кперози, готап, 5р1к 1898.
„ 3 , Уа1оу1 ппзН 1 4иузгауа, р)езте, и 2а8геЪи 1903.
» 4 , 5и(опзк1 зопеп, 2аегеЬ 1904.
» 5—6 , Рш18 Ке1риЬПсае, I—И, и 2а8геЬи 1909—1911.
Э) 7 , Ко песк^е па Ьо) па Козоуо. Ыак1ас1а Ас1па, Веб—2аегеЬ—
Ырзко 1913.
Тресч:. / Тгезсес У1ас11тц-, V таЬте 8У1еш, зНке, и 2а§гсЬи 1901.
я 2 , Ыоуе1е, 2авгеЪ 1915.
Трив . ; Тривунац д-р Милош, Гетеов „Фауст", кн>ижевна студи)'а, Београд 1921.
»» 2 , "Кирилина или латиница? Београд 1931.
>» 3 , Вуков докторат, Београд 1935.
>» 4 , Из Шекспира, Београд 1936.
») 5 , Гетеов Клавихо, Нови Сад 1938.
Трифк. К. 1-2 ТрифковиК Коста, Драматски списи, св. I, Београд 1893; св. II, у Београду
1894.
Трифк. С. 1 ТрифковиК Ст)епо, Вишеградски Стари Влах, СЕЗб V, Београд 1903.
Трифк. С. и В. 1 ТрифковиК Ст)епо и Владимир, Сара)'евска околиыа, СЕЗб XI, у Бео
граду 1908.
Тро}. 1 Тро)ановиК Сима, Старинска српска )елаи пиКа, СЕЗб II, у Београду 1896.
 СУ

Тро]. 2 Тро)ановиЬ Сима, Негдаипьа привреда и путови у ерпским эешыш*

поглавито на Копаонику, Београд 1902.
„ 3 , Наше кирици)е, СЕЗб XIII, у Београду 1909.
п 4 , Музички инструменти Српског етнографског музе)а, Београд 1909.
п 5 , Главни ерпски жртвени обича)и, СЕЗб XVII, у Београду 1911.
„ 6 , Ватра у обича)има и животу српског народа, СЕЗб ХЬУ, Београд
1930.
, Психофизичко изражаван>е српског народа . . . , СЕЗб Ы1, у Бео
граду 1935.
Трет. 1 Тгз1еп)ак Бвуогт, Рите ивротепе, и Вакги 1880.
„ 2 , Рейавое^а К]ево§еуа, 2а§геЬ 1920.
Тур. 1 Демосгенове беседе, превео Туроман д-р ]ован, Београд 1912.
ТуриН 1 Тиг1б д-г Оиго, Кикоуо<1 га рг^ойогпапз^епи оЬики ..., ЗУ. II, 2а8геЬ 1895.
„ 2 , Рпсе, и 2аегеЬи 1909.
„ 3 , 1ета 41Уо1от, 2а§геЬ 1909.
Тут. 1 ТутуновиЬ-ИлиК Надежда, Београдске приче, Београд 1934.
„ 2 , Кроз улице и душе, Београд 1938.
Тук. 1 Тисап Ргап, Ро МакейопЩ, риггпске яНке 1 с>о)тоУ1, 2аегеЬ 1921.
„ 2 , Ро Макес1о111]1, риипбке зНке 1 Ло'уяюч'х, 2аегеЬ 1925.
Туф. 1 ТуфегциН 1анко Д., БеспуЬа и блудае ..., Београд 1928.
Туч- 1 ТуцовиЬ Димитри)е, Срби)а и Арбани)а ..., Београд 1945.
Туцак. 1 Чарлс Дикенс, Наследник Хардингтона, с енглеског превео ТуцаковиН
Л>убиша, Београд 1950.
ТуцяЬ 1 Тисй Зг8)ап, ТгиН Йот, Йгата, 2а^геЬ 1912.
Ваг. / ЪагиЬ Муса Ъазим, Неколико исламских установа, Мостар 1913.
Ъяп. 1 Ъипико Иво, Са острва, приповетке, Београд 1903.
. 2 , За крухом, у Новом Саду 1904.
„ 3 , Пауци, Београд 1909.
, 4 , Кра) мора, Дубровник 1911.
„ 5-8 , Целокупна дела, к». I—IV, Српски писци, Београд.
„ 9 , Приповетке, I, Београд 1947.
Ъир. ЪириловиК Душан, Збирка речи из Стапара у Бачко), 1902.
поп. 1 ЪопиЬ Бранко, Под Грмечом, Београд 1938.
2 , Борци и б^егунци, Београд 1939.
3 , Ударници, пионирско-зв]ершьа игра, Београд 1945.
4 , Бо)на лира пионира, Загреб 1946.
5 , Изабране припови^етке, Београд 1946.
6 , Тужни коменди)аши, Београд 1946.
7 , Ратниково прол>еЬе, Београд—Загреб 1947.
8 , Сунчана република, Београд—Загреб 1948.
9 , У свету медведа и лептирова, II изд., Загреб 1948.
10 , Сурова школа Београд 1948.
11 , Плански снови и друге припови)'етке, Сара;ево 1949.
12 , Пролом, Београд 1952.
Шор. В. 1 ЪоровиК д-р Владимир, Збирка речи из Херцеговине, 1900.
2 , Црна кн.ига, патае Срба Босне и Херцеговине за време Светскога
Рата 1914— 1918, Београд—Сара)ево 1920.
ж 3 , Покреги и дела, Београд 1920.
ш 4 , Лука ВукаловиЬ и херцеговачки устаници 1852— 1862, у Бео
граду 1923.
. 5 , Босна и Херцеговина, Београд 1925.
Ъор. С. 1 ЪоровиК Светозар, Разорено гни^ездо, припови)етка ..., у Мостару 1898.
„ 2 , Из мо)е домовине, цртице, у Мостару 1898.
„ 3 , Збирка речи из Херцеговине, 1899.
ш 4 , Записци из Касабе, кн.. I, Београд [1900].
„ 5 , У часовима одмора, приповетке, Београд 1906.

14
СУ1

Ъор. С. 6-12 ЪоровиК Светозар, Целокупна дела, кн>. I—VII, Српски писци, Београд.
Тюс. Б. 1 ЪосиЬ Бранимир, ЕгипНанка и друге романтичне приче, Београд 1927.
„ 2 , Два царства, роман, Београд 1928.
„ 3 , Покошено пол>е, роман, Београд 1947.
Ъос. Д. 1 ЪосиЬ Добрила, Далеко )'е сунце, Београд 1952.
„ 2 , Корени, роман, III изд., Београд 1955.
Ъурч. 1 Сиг4к; Уе)8П, Ыаго<1по рсе1аг8ПГО и Возш 1 Негсевоуип, 5ага)е\'о 1938.
Ъурчин I Ъурчинъ Макс1М1Л1анъ, Старый пчеларъ ..., у Новомъ—Саду 1847.
Ув. 1 ЫЬаг Магка 17уосИса ЗрИсапша, 2аегеЬ 1941.
У]. И. 1 Т^еу^ Ш|а, Вокотсе, 8Нке 1 рпсе, и 2аегеои 1906.
У]. Т. 1 У)евиК Тин, Колаща, Београд 1926.
„ 2 , Песме, Београд 1937.
Сштуе Р1аиЬеп, ЫоуетЪаг, ргеуео , 2аегсЬ 1950.
Уп. Упутсгво за скретничаре, Београд 1890.
Упутство за парно гре)ан»е путничких кола, у Београду 1891.
Упутство за предохрану од колере на железници, Београд 1892.
Упутство за ложаче локомотива, Београд 1894.
Упутство за рад на механ. аутомат. разбору „Срби)'а", Београд 1897.
Ур. Уредба о меанама 1861, са додатком и допуном 1864, у Београду.
Шумска уредба, у Београду 1861.
Урош. А. 1 УрошевиЬ Атанаси)'е, Горн>а Морава и Изморник, СЕЗб Ы, Београд 1935.
Урош. С. 1 УрошевиК Сава, Студи;е исконског терена у Срби)и, ГСКА ЬХ1, Бео
град 1900.
, Племенити минерали и драго камеье, Београд 1925.
Уск. УскоковиЬ Милутин, Догшьаци, роман, Београд 1910.
Ут). Ут)ешеновиМ - Острожински Ог[н>еслав], Мисли о важности, правду и
средствима унапре^иваша юьижевности србско-хрватске, у
Биограду 1869.
, Нед^елко, Беч 1888.
Фил. Д. 1 ФилиповиЬ Драгол>уб ]., Србллк, Београд 1922.
„ 2 , Моравске давори)е, песме омладини, Београд 1930.
» 3 , Ниче ра)'а..., Београд 1933.
4 , Косовски божури, IV изд., Београд 1935.
Фил. И. 1 РШроу1с 1уап, К)ебп1к Ьгуаико^а 1 п)етаско{;а )ех1ка, I, и 2а{ггеЬи 1869.
Фил. У. 1 ФиппповиКъ 1ованъ, Фшософхя права, у Београду 1839.
Фил. М. 1 ФилиповиН д-р Миленко, Височка Нахи)а, СЕЗб XXIII, Београд 1928.
„ 2 , Северна велешка села, СЕЗб Ы, Београд 1935.
„ 3 , Етничке прилике у 1ужно) Срби)и, Скошье 1937.
4 , Збирке речи из Босне и 1ужне Срби)'е, 1938 и 1939.
„ 5 , Боровица; ВогошНа и Биоча у Босни, СЕЗб ХЬ.У1, Београд 1930.
Фили 1946-1947 РИт, Веоегао! 1946 1 1947.
Филос. 1 Фшосербъ Кр1тонъ [псеудоним Георгина МагарашевиЬа], Судъ самогласны
или забавно дкло Луюана Самосатеа, преведено съ еллинскога
, у Будиму 1834.
ФП 1-15 Финанси)ски преглед, лист за финансиста знаша, кн>. I—XV, Београд
1899—1902.
Ф.Пр. Фактически! придатакъ къ критически испослованоме осветленю, най
яовш приключен 1Я Срою ..., у Београду 1842.
Фрап. 1 Ргапй Бгавигт, РНтСка 1егега 1 п)1поуа окоНса, и 2а8геЬи 1910.
Ха]д. ХащуковиЬ 1ован, Збирка речи из Црмнице, Црна Гора, 1901.
Хаи ж. 1 Нап2екоУ1С Маю, СоаросИп соу)ек, готап, 2авгеЪ 1932.
Хар. 1 НагатЬа$1с Аивч81, Р]езп1бке рпроУ1е8П, и 2авгеЬи 1889.
„ 2 , 1/аЬгапе р)'е8те, и 2ацгеЬи 1895.
Хаи- 1 ХаджиЬь I. [ХациЬ 1ован, псеудоним: Милош СветиЬ], Судъ о Грамматики
г. ВЬкослава БабукиЬа, у Будиму 1838.
 СУП

Хац. 2—3 ХаджиЬъ 1оаннъ, Дкла, кньига I, П-Ьсне шворне, у Новомъ Саду 1855;
кньига II, Преводи сп-Ьвни, у Карловци' 1858.
, Духъ народа ербскогъ, у Карловцы 1858.
ХБ 1884-1885 Негсе80Уабк1 (поУ1) Ьоз1!)ак, Из! га гаЬауи I ройки, МозШг 1884— 1885.
Х.Вас. 1 Хаии-ВасшьевиЬ д-р 1ов., 1ужна Стара Срби)а, кн>. I, Кумановска облает,
Београд 1909.
Херц. Херцег д-р 1анко, Збирка речи из разних далматинских часописа и новина.
Хеф. 1 НеГе1е Регйо, ЫаЛ с5отаб1 оЪт, и $1зки 1896.
Хярц 1 Шт , с1-г
К)есп1к
Мйозкпг,
пагостш
Моуек2оо1о§1скШ
12 21У01Ш)зко8а
пагК-а, зу^ет,
кп). I и(1928),
2а&геЪи
кгц.1927.
II: $у. 1
„ 2-3
(1938), зу. 2 (1941) 1 зу. 3 (1947), 2авгеЪ.
ХУ 1938-1939 Нгуа[зк1 )е21к, кп). I, иг. с5-г 5()ерап 1у§16, 2аегеЬ 1938—1939.
ХК 1-19 Нгуавко ко1о, паиспо-кгч'йеуш 1 ипчеткЗи гЪогшк, кгц. I—XIX, 2аегеЪ
1905—1938.
ХКА НгуаГзкх кп)йеуп1 а1тапаЬ, 2а§геЬ 1934.
ХКК Нгуавка кгщ/е\па кпика, зу. I, Ой Угага с1о МагкоУ1са, рг1гес1ю АпШп
Вагас, 2а§геЬ 1950.
ХМЛ Нгуагзка т1ас1а Ппка, 2а§геЬ 1914.
Хорв. Хорват Лаза, Збирка речи из Баравье, Срема и Лике, 1899.
Хрв. авт. Нгуагзка апю1о§1)а, ит)сто р^езшбгуо ..., заз1аую Ни§о Вас1аПс, 2а&геЬ 1892.
ХрваН. ХрваКанин Мано)ло и Мо)о, Збирка речи из Дубице у Хрватско), 1900.
Хряст. Христодуло Анастас, Збирка речи из Ниша и околине, 1901.
Хумо 1 Хумо Хамза, Грозданин кикот, Београд 1927.
„ 2 , Приповетке, Београд 1932.
- 3 , Адем ЧабриК, роман, Сара|ево 1947.
Хуе. 1 Низеша^с 5е)гиск1ш [рзеиёопйп Р1кгег], Вотоуша, с!гатзка рпса, 2аегеЬ
1918.
Цат. ЦагиК Витомир, Збирка речи из Годечева, Црногорски срез, 1910.
Цар 1 Цар Марко, Венещф, успомене с пута, II изд., у Новом Саду 1891.
„ 2 , Наше Приморье, слике и утисци с 1адрапа, у Дубровнику 1910.
„ 3 , Сава Б)елановиЬ, Дубровник 1911.
„ 4 , Естетичка писма, Београд 1920.
„ 5 , Наше Примор)е, Београд 1923.
» б , Есе)и, Београд 1936.
Цар. гл. 1911 Царински гласник, ... часопис за царинску струку, год. IV, Београд 1911.
Цар Ем. 1 Саг Ешш У1кюг, 1га рИте, готап, и 2аегеЬи 1913.
„ 2 , 5тгс1, 2аегеЬ 1917.
„ 3 , Рой зитп)от, готап, 2аегеЬ 1918.
„ 4 , Нове борбе, Београд 1926.
ЦариН 1—2 Сапе 1ига], 5Ике 12 ротогзко§а 21Уо1а, кп]'. I (1884) ■' II (1885), 2а(»геЬ.
Цвет. У. ЦветановиК 1осиф, Збирка речи из Лесковца и околине, 1900.
Цвет. Т. ЦветановиЬ Тодор, Збирка речи из ВрКеновице, Моравски срез, 1910.
ЦветиЬ 1 ЦветиК Милош, Тодор од СталаЬа, трагеди)'а, у Београду 1896.
Цветк. К. 1 Приповетке за дево)чице и дечаке, с руског превела ЦветковиК Косара,
Београд 1903.
, Збирка речи из Западне Срби)'е и Босне, 1913.
Цветк. М. 1 ЦветковиЬ Милан, Збирка речи из Зоруновца, Заглавски срез, 1907.
2 , Збирка речи из Сокобан>е, 1950/51.
Цвето]. Цвсто^евиН Нин. С, Збирка речи из разних кра)сва (на)више из Азбу-
ковице, Тадра и Поцерине), 1899.
Цв. зб. Зборник радова посвеЬен 1овану Цви)иЬу, Београд 1924.
Цвв]. 1 Цви)иЬ д-р 1ован, Прилог географско) терминологией нашо), ПГл за
, Антропогеографски
1887 годину, у Београду
проблеми 1887.
Балканског Полуострва, СЕЗб ГУ,
„ 2
, Основе
Београд
за географи)у
1902. и геологи)у Македониде и Старе Срби)е,
3-5
кн.. I—III, Београд 1906 и 1911.
СУШ

Цви]. 6—8 Цви)иЬ д-р 1ован, Говори и чланци, I—III, Београд 1921 — 1923.
„ 9 — ■—, Метанастазичка кретаьа, шихови узроци и последние, СЕЗб XXIV,
Београд 1922.
» Ю , Геоморфологи)а, кн.. I, Београд 1924.
Цвща.п. 1 Голишан, приче из Индоле, енглески написао Руд)ард Киплинг, ноербио
Цви)'ановиЬ д-р Никола, у Београду 1924.
Цв]етк. 1 Автобиографии протосин1)ела Цв)етковиЬа Кирила и н>егово страданье за
православл>е ..., Београд 1898.
Цв. кн>. Цви^иКева кн>ига, Београд 1927.
ЦГл 1895-1909 Цариградски гласник, год. I—XV, Цариград 1895— 1909.
Цем. 1 ЦемовиК Марко, Дип.ъа тица, драма, Београд 1923.
Цеп. Ценовник Земал>ског савеза земллрадничких задруга, Београд 1906.
Цеп. 1 СереНс Ьо, Ма1о 5а1е — пезЧо гЫ1)е, 1оуаске сгпсе, 2аегеЪ 1936.
„ 2 , С1ав1 1 ро§1а$)а \т. 1оуоуэ, сгйсе, Озцек 1940.
Цес. 1 Сезагес А1И*и$1, Топкта ]'ес1ша 1)иЪау, 2аегеЬ 1931.
„ 2 , В)ебипс1, готап, 2а5геЬ 1933.
„ 3 , 2а поуцп ршет, поуе1е, 2аегеЬ 1946.
„ 4 , Сагеуа кга1)еута, готап, Веодгад 1947.
,. 5 , 21а(ш т1асИс, 2аегеЬ 1947.
„ б ,11 каткотЫ, Веоега<1 1948.
„ 7 , 51иса) ко1ропега Репса, 2а{;геЪ 1949.
Цет. 1 Септео Апге, Ме§иг 1уап, готап, ЗрИс 1932.
Цим. 1 Цимер ВеНеслав, Како се гаде и какве су корисги од поврЬа? С. Букв. 10,
Београд 1937.
Цри. 1 Црногорац Коста, Природна историка, II. део: Ботаника, II изд., у Бео
граду 1882.
и * , Дуван, н?егова култура и фабрикащф, Београд 1888.
ЦрниН 1 Спис КиоЫГ, Ротог$к1 г)есшк, 2а§геЬ 1922.
Црвог. 1871 Црногорка, прилог „Црногорцу" за забаву, шьижевност и поуку, год. I,
Цетише 1871.
Црн,. 1 Црн>ански Милош, Сеобе, роман, Београд 1929.
Цук- 1-5 ЦукиКъ д-р Коста П. Л., Државне економк I. часть: Народна економ1я,
I и II оддЬлакъ (1851); II. часть: Економна полиция (1862); и III. часть:
Финансы, I и II оддЬлакъ (1853), у Б-Ьограду.
>» 6 , Збирка речи, 1900.
Ча]к< 1 Тита Макци)°а Плаута Одабране комеди)е, превео с латинског Ча)'кановиЬ
д-р Веселии, Београд 1923.
» 2 , Студи)е из религи;е и фолклора, СЕЗб XXXI, Београд 1924.
»» 3 Расправе и граЬа, кн>. I, уредио , СЕЗб Ь, Београд 1934.
Чем. ЧемерикиК Димитри)е, Збирка речи из Призрена, 1950.
Чер. 1 Сеппа У1асНгтг, 1апко РоНё Катоу, Кцека 1913.
Черк., 1 Черкез Владимир, На ливадама, щесме, Сара)ево 1948.
Чип. 1 Сншё с!-г Егпсяс, 2акоп о розгирки и з1иса)еу1та зте(ап;°а роз)еа!а, 2а§геЬ
1929.
Чип/11. 1 Чнплип Богдан, Преко Тисе, приповетке, Нови Сад 1946.
1» 2 , На велико и на мало, роман, Нови Сад 1946.
Чоб. 1 ЧобиНъ Димитрк, Домоводство и радиность ..., у Земуну 1856.
Чок. 1 Чокорило
, Та)на
Ъор^е,
истори)'а
Знача)
аустри)ске
културне
политике
борбе иу шезино
Француско),
продужеае
Београд
у Босни
1905.и
»» 2
Херцеговини, Београд 1906.
Чокр., 1 Чокерлянъ ВасилШ 3., Художество отвратити болести ..., у Будиму 1830.
У* 2 , Србски родолюбац ..., част I, у Будиму 1832.
Чол. 1 ЧолаковиЬ Родол>уб, КуЬа оплакана, Београд 1947.
■п 2-3 , Записи из Ослободилачког рата, кн>. I, Сара)ево 1946; кн>. II,
Сара)ево 1948.
 С1Х

ЧСЛ 1847 Чича Срекков Листь за сербске земл-ЪдЪлце, ур. А. НиколиЬ, год. I, у
Београду 1847.
Ч—Т 1 V. I. Ьегфп, 1гаЬгапа фе1а, ют II, кп). 1, ргеуеИ Со1ако\-1с КосЫщЬ
1 Тка1ес 2., 2аегеЬ 1950.
Чубр. Б. 1 ЧубриловиЬ Бранно, Записи из тушине, Сара^ево 1946.
Чубр. В. 1 ЧубриловиЬ Васо, Босански устанак 1875— 1878, Београд 1930.
ЧуиН 1 21уог 1зиза Кегзш ..., 12 гаНапзкое и Шгзк1 ргюкгепио Сшс о. МшоуП,
и 5р1ки 1848.
ЧЧМ 1852- 1854 Сакор1з безкёЬо тигеа, V Ргаге 1852— 1854.
Шант . 1 ШантнК Алекса, Под маглом, слика, Београд 1907.
)» 2 , Из немачке лирике, у Мостару 1910.
»» 3 , П)есме, Београд 1911.
>» 4 , Реете, 2аегеЬ 1918.
» 5 , Хасанагиница, драмска слика, II изд., Београд—Сара)'ево 1919.
>» 6 X. Ха)не, Лирски интермецо, превео , Београд—Сарадево 1919.
7-9
»1 , Целокупна дела, кн>. I—III, Српски писци, Београд.
Шапч . 1-2 Шапчанин ПоповиК Милорад, Пссме, коло I (1863), коло II (1866), у
Београду.
»> 3 , Посланица учителшма . . . , Београд 1869.
г> 4 , Приповетке, II кн>., у Панчеву 1879.
» 5 , Жубори и вихори, песме, у Београду 1883.
11 б , Приповетке, кн>. V, у Новоме Саду 1887.
11 7 , Приповетке, кн.. VI, у Новоме Саду 1888.
11 8 , Приповетке, кн.. III, С Дрине на Нишаву, у Новом Саду 1889.
11 9-13 , Целокупна дела, кн.. I—V, Српски писци, Београд.
Шар. 1 ШараноииЬ Милан П., По закону праотаца, Београд 1940.
Шаул . I ШаулиК Новина, Мисли, Београд 1930.
ШВ 1894—1914 Школски в)'есник, стручни лист Земал>ске владе за Босну и Херцего-
вину, Сара)ево 1894— 1914.
Шваб ШвабиК Павле, Збирка речи из Божурше, 1асенички срез, 1900.
ШГл 1885 Шабачки Гласник, лист за трговину, домаЬе и стране новости, економи)у
и кн>ижевност, у Шапцу 1885.
Шев. М. 1--2 Макари)а Митрополита Московскога Православно Догматичко Богосло
вие ... превео и ... допунио ШевиЬ Мигрофан, I део, у Новом
Саду 1895; II део, у Ср. Карловцима 1896.
Шег. 1 §е(*ес1т Ре1аг, Озат^еша, готап, 2авгеЬ 1947.
Шегота 1 §е§о1а Рего, 1уо С1р1ко, зкка га кппгеупи $ШсИ)и, 5р1к 1933.
Шеи. Бок. 1880—1892 Шематизам Православие Епархи)'е Бококоторске ..., у Задру 1880— 1892.
» Бос. 1886 Шематизам Православие Митрополи)е и Архиди)'ецезе Дабро-Босанске ...,
Сара)ево 1886.
1» Карл. 1883 Шематизам Православие ерпске ди)ецезе горао-карловачке ..., Панчево
1883.
»» Пакр. 1889-189 Шематизам Православие ерпске епархи)'е пакрачке ..., Земун 1889; Пакрац
1898.
Шев. А. 1 §епоа Аи§и$1, 21а1агоуо /Ыо, У1епас, III, и 2авгеЬи 1871.
»» 2 , Чува]' се сен»ске руке, прнпови)ест, Београд 1931.
>■> 3 >, Ре1)1;оп1, 1гаЬгапа фе1а I, 2а8геЬ 1931.
» 4 , Ре1)Г0П1 1 газргауе, ЗаЬгапа фе1а И, 2а§гсЬ 1932.
И 5--10 , РпроУ1)ез*1 I—VI, ЗаЬгапа сЦе1а III—VIII, 2авгеЬ 1932—1933.
* 11 , Р)езте, ЗаЬгапа <1)е1а X, 2авгеЬ 1933.
» 12 , 21а!агоуо г1аю, ЗаЬгапа фе1а XI, 2аггеЬ 1933.
» 13 , С1апс1 1 ЫШсе, ЗаЬгапа фе1а XIV, 2авгеЬ 1934.
» 14--15 , КагаШпа 12У)еЗса I 1 II, ЗаЬгапа <1)е1а XV 1 XVI, 2авгеЬ 1934.
М. 1 §епоа , М11ап,
Бк1о21 1г1 коЬпШ
йгато1е11,
йапа,
2артеЬ
готап,
1914.
2авгеЬ 1914.
» 2
сх
Шер. 1 ШероглиКь Павелъ, Реплика на одговоръ Господина Милоша Светика у
Утуку III ..., у Новомъ Саду 1847.
Шям. 1 §цгшпоудс Бтко, С)егс1ап, рпроуцезгд, 2а&геЪ 1914.
„ 2 , МгкоаЫ, рпроуцевй, II ой., 2а^геЬ 1916.
п 3 , М1а<И с!аш, 2авгеЬ 1919.
„ 4 , МЫояг, 2авгеЬ 1920.
„ 5 , Породица ВинчиЬ, Београд 1923.
„ 6 , Са Крке и са Цетине, приповетке, Београд 1930.
„ 7 , РозтгШе поуе1е, 2аегеЬ.
,. 8 , 1хаЬгапе рпроуце&е, Ха^геЬ 1947.
ШимиН Н. 1 Шимичь Нжолай, Турчинъ Абдалахъ и Сербш Сербослава, нравоучи-
телная ... пов-Ъсть, въ Будин-Ь град-Ь 1807.
ШимиН С. 1 §Ш11С Зшиз1ау, Баккогог (1иЬа, 2аегеЬ 1937.
Шкар. 1 ШкариЬ Милош Ъ., Збирка речи из Босне, Херцеговине, Срема и
, Живот
Хрватске,
и обичащ
1913. „планинаца" под Фрушком Гором, СЕЗб ЫУ5

Београд 1939.
Шоб.П. 1 Шобащк Петар, Б)елопавлики и Щсшивци, СЕЗб XXVII, Београд 1923.
Шоб. С. 1 Шоба)иЬ Симо, Збирка речи из околине НикшиЬа, 1899.
„ 2 , Црногорци, Београд 1928.
„ 3 , Из кршног завича)а, Београд.
Шов. 1 N. V. Со8о1), РпроУ1)еске, ргеуео §оуагу Котап, 2а&геЪ 1950.
Шолав 1 §о1)ап с1г Топко, КлЪе, 8рНг 1948.
Шоп. ШопиК (ВасиЬ) Апостол, Збирка речи са Косова, 1911.
ШоН Шок д-р Петар, Збирка речи из Црне Горе, 1948.
111пап. 1 ШпаниЬъ Л(юдевитъ), Основна рачуница ..., у Б-Ьограду 1853.
Штампа 1902—1908 Штампа, демократски лист за политику, новости, привреду, войску и
кн>ижевност, Београд 1902— 1908.
Шуб. 1 ШубиН Звонимир, ФазлиКа поток, Београд 1934.
„ 2 , Херо) у папучама, роман, Београд 1935.
„ 3 , Кал>уга, роман, Београд 1937.
„ 4 , Пред спомеником, приче и цртице, Сара;ево 1947.
Шул. 1—2 5и1ек Вовоз1ау, ВЩагзгго, ирта и рогпауап)'е Ы1]а, I йю, и Веси 1856;
II сИо, и 2аетеЬи 1859.
„ 3 , Копз1 I 8°)еп)е Зитап, и 2а8геЪи 1866.
» 4 , Нгуагзко-п)етаСко-1аН}апзк1 п'ебтк 2папзГУепо§а пагЬ'^а, и 2а-
ВгеЬи 1874.
„ 5 , 1и8оз1ауепзк1 дтешк Ы1)а, и 2а&геЬи 1879.
„ б , №табко-пгуа1зк1 Кёсшк, А§гат [2аегеЬ], 1860.
Шум. 1876 Шумади)а, лист за политику, науку и канжевност, год. I, Београд 1876.
Шумад. 1888 Шумадинац, лист за политику, економи)'у и юьижевност, год. I, Крагу-
)'евац 1888.
Шумадипка 1850 Шумадинка, лиатъ за кньижевность, забаву и новости, ур. Милорадъ
МедаковиЬъ, у Београду 1850.
Шум. гл. 1941 Шумарски гласник, год. XXI, Београд 1941.
Шурб. 1 Пэта 81п]е1)ашп, ргеуео §игЬаЮУ1С К. М., 2аегеЬ 1950.

Напомепа. — 1. Употребл>ене повлаке односе се или на име и презиме писца или пре-
водиоца или на дело поменуто под бр. 1 односне скраКенице.
2. Збирке речи наведене у овим изворима нису штампанс, веК су у рукопису. Свега не-
колико збирака )'е штампаио, а то ]е код н>их и назначено.
 УПУТСТВА ЗА РУКОВАЊЕ РЕЧНИКОМ

Овде ћемо изнети неколико објашњења која ће корисно послужити читаоцима за лакше
руковање Речником.
Препоручујемо читаоцима пре свега да се ближе упознају са Напоменама о обради текста
Речника где су исцрпније изложени принципи којима смо се руководили приликом обраде речи.
Степеноване одреднице. — Речи истог облика и акцента а различитог значења и порскла,
као и оне које се појављују као различите граматичке врете речи, даване су као засебне одреднице,
али степеноване арапским бројевима редом (в. Напомене, тач. 2); напр.:
бак1, бака м в. бик П).
бак*, бака м камен у који се гађа у разним играма, мета; исп. баква1 (1а).
бЗкг, бака м в. бељика.
бак4, бака м покр. натруло сено по крајепима стога.
бак*, бака м покр. в. бок, кочијашко седиште на колима.
Изузетно, речи страног порекла даване су под истом одредницом и кад имају значење
различитих граматичких врста речи; напр. адађо, амин (в. Напомене, тач. 2, 7 пасус).
Одредаице различитог акцента. — При ређању одредница истог облика држали смо се
овог акценатског реда: најпре долазе речи без акцента, а затим оне са силазним акцентом (* и *),
па са узлазним ( ' и 5 ).
Неакцентоване одреднице. — Извесне одреднице којима ни после обавештавања није
могао бити поуздано утврђен акценат остале су неакцентоване.
Дублети. — Код дублета по облику и акценту треба разликовати ове случајеве:
1) дублети по облику који су у подједнакој употреби повезују се знаком једнакости ( = ),
напр. академиски — академијски, бува = буха, господаров — господарев, акценат •= акцент и ел.;
■ 2) дублет који има у средний или на крају речи неки глас више него његов парњак нисмо
давали као засебну одредницу, већ смо само те гласове ставл>али у заграду, такође полумасним
словима, што значи да се реч скоро подједнако употребл>ава са уметнутим и додатим гласовима као
и без њих; напр. алтруис(т)кин>а, акант(ус), артист(а) итд.;
3) морфолошки и акценатски дублети који су ређи давани су у загради иза одреднице, али
ве полумасним словима;
4) акценатски дублети који се подједнако чују везивани су свезом я; напр. азйскй и
азйскн = азијски и азијски.
Заједничка полузаграда. — Када више варијаната исте речи долазе једна за другом по
азбучном реду, ако су све у самосталној употреби или се упућују на основну реч, везују се зајед-
ничком заградом (аколадом), пошто се подаци за те варијанте поклапају; напр.:
абЬрдаж
б в 4 . ажа м II П0М- напад на непри)ател>ски «брод непосредним приста)ањем уз њега.
абордажа ж
абусал&дин м
абусал&тин м бот. а. а. кр.-ьа Шсшиз сотгаишз. б. в. царевац ЕирЬогЫа 1агћупз.
абусалатина ж
Међутим нису тако повезане основна реч и мање правилна варијанта ни кад долазе
непосредно једна за другом.
схн
Покрајнвске речи. — Код покрајинских речи означаван је по могућству поред извора
и крај, односно место где је таква реч забележена. Ради бољег обавештења дају се по.моћу
географских скраћеница и ближи подаци о наведении местима ако су мање позната.
Дефиницпје су штампане курзивом како код појединих значења речи, тако и код тумачења
израза и синтагми. Када пример замењује дефиницију, стављали смо испред њега две тачке.
Фигуративна значена. — Ако реч употребљена у фигуративном смислу има померено
али блиско значење, давали смо га под истом тачком са ознаком фиг., дефинишући га по потреби.
Ако се пак фигуративно значење удаљило, давано је под засебном тачком.
Изразе смо давали код главне речи која је носилац значења. У случају колебања која
је реч главна изрази су давани (са објашњењем и примерима) код прве од главнијих по азбучном
реду, а код друге су само спомињани. Напр. израз: Ко о чему, баба о уштипцима наведен је и обја-
шњен код речи баба, а биће само споменут код речи уштипак. Изрази се налазе на крају обраде
главне речи, сврстани по азбучном реду.
Синтагме, тј. сложене називе састављене од две-три речи, обично од придева и именице
(напр. апсолутиа нула, баба поскурача, бели дуд, днвља пловка, мала дивља зволина итд.), ста-
вл>али смо такође међу изразе и ту обрађивали. Ради веће прегледности прво су поређане синтагме,
а потом изрази. Синтагме смо по правилу давали уз именицу, сем у случајевима када се уз име
нице налазе такви придеви који се у говору слободно, тј. у другим везама, и не употребллвају,
тако да они са именицом чине нераздвојну целину; напр. Аугијева штала, алајбегова слама итд.
Ако се синтагма може разумети из дефиниције, давали смо је, илустрације ради, уместо примера,
после дефиниције. Као посебне одреднице давали смо сложене географске називе и неке биолошке
(в. Напомене, тач. 11).
Упућпвање и повезивање. — Неправилне, застареле или покрајинске речи упућиване су
на правилну, односно обичнију или распрострањенију реч, уз коју је давано објашњење свих
значења и увек су навођене и речи упућене на њу (наводећи их иза дефиниције значења на
које се односе; ако се пак односе на сва значења, наводили смо их испред првог значења). Број
у загради иза речи на коју се упућује означава значење које се поклапа; ако се не наводи ниједан
број, то значи да се сва значења обеју речи поклапају без обзира на то да ли су унети примери за
сва значења. Ако пак главна реч није у опсегу ове књиге, дефинисали смо значенье и уз
упућене речи. Изузетак чине упућена имена биљака и животшьа уз које смо давали само латински
назив место дефиниције.
Упућивање и повезивање речи вршено је помоћу ових скраћеница:
в. = вида значење код те и те речи или исправнији облик;
исп. = испореди упућену реч или сродну реч чије значење може допринети бољем разу-
мевању дефиниције;
вар. = гласовна варијанта основне речи.
Примери. — У примерима где се одредннца понавља штампана је курзивом она на коју
се дефиниција односи.
Римске цифре. — Уз глаголе који имају и повратни облик озиачавали смо са I неповратни,
а са II повратни облик.
Тилда (~) замењује увек салю одредницу, која је штампана полумасним словима, а
код придева, придевских заменица и бројева замешу је и облике женског и средњег рода.
Заграде. — У облој загради давани су:
1) мање исправан облик или акцснат;
2) подаци о пореклу и промени речи;
3) отступања у облику и акценту код појединих падежа, компаратива, одређеног вида и
глаголских облика, затим покрајински облици, као и неисправни али доста раширени обличи
и акцепт, и
4) синтаксичке особине и допуне дефиницији.
У примерима обла заграда садржи пишчев текст или остали део цитата; редакциске
допуне примера и евентуална објаш&ења ретких речи давани су у угластој загради.
 ТЕХНИЧКЕ СКРАЪЕНИЦЕ

агр. агрикултура, агрикултурни дипл. дипломатски

адм. администрација, административни др. друго
аер. аеронаутика, аеронаутички
ак. акузатив . $34. Јјачки говор
акц. акценат
скоп. економија, економски
алб. албански
ел. електротехника, електротехнички
амер. амерички, американизам
ават. анатомија, анатомски ейгл. енглески
енкл. енклитика, енклитички
ант. антика, антички
антропологија, антрополошки ест. естетика, естетички
аигроп.
аор. аорист етим. етимологија, етимолошки
етн. етнологија, етнографија
ар. арапски
еуф. еуфемизам, еуфемистички
арх. архаизам
археол. археологија, археолошки ж женски род
архит. архитектура, архитектонски жел. железница, железнички
астр. астрономија, астрономски
аугм. аугментатив 3. западни изговор
заг. загонетка
банк. банкарство, банкарски зам. заменица
безл. безлично зан. занатство, занатски
биол. биологија, биолошки зап. кр. западни крајеви
бот. ботаника, ботанички заст. застарело
бр. број зб. збирно
брод. бродарство, бродарски зб. им. збирна именица
буг. бугарски 300Л. зоологија, зоолошки

в. види и. исти извор

вај. вајарство, вајарски 11. источни изговор
вар. гласовна варијанта изд. издање
варв. варваризам Изр. изрази и синтагме
вет. ветерина, ветеринарией им. именица
ВО}. војнички назив имп. императив
вок. вокатив импф. имперфекат
вулг. вулгарно ИНД. индустрија, индустриски
ИНДИВ. индивидуално (само код једног писца)
г. година инстр. инструментал
ген. генитив ипф. инфинитив
геогр. географија, географски ир. иронично, потсмешљиво
геод. геодезија ИСП. испореди
геол. геологи ја, геолошки ист. историја, историски
гл. глагол, глаголски ист. кр. источни крајеви
граЬ. гра^евинство, гра^евинарски итд. и тако даље
грам. граматика, граматички
граф. графика ]. јужни изговор
грч. грчки јд. једнина
јевр. јеврејски
дат. датив југозап. кр. југозападни крајеви
дв. двојина
дем. деминутив, деминутивно кајк. кајкавски дијалекат
деч. дечји говор калк кованица као дословни превод стране
дијал. дијалекатски, дијалектизам речи
15

--
СХ1У

кавц. канцелариски покр. покра)инска реч, покращнеки

кат. католички пол. политика, политички
кер. керамика, керамички иазив пол,. шиьски
кн>. юьига; кшишка реч пом. поморство, поморски
л /о ИСНС • гаьижевност, кшижевно порт. португалски
ков. кованица пошт. пошта, поштански
К0.1М. козметика, козметички пр. пример
коип. компаратив прав. правопис, правопнени
кув. куварство правв. права, правнички
правосл. православии
л. лице празн. празновер)е, су)евер)е
лат. латински предл. предлог
ЛИНГВ. лингвистика, лингвистички предг. предговор
лов. ловачки назив през. презент
лог. логика, логички презр. презриво
лок. локатив прел. прелазни глагол
локал. локално преф. префикс, предметак
врид. придев
м мушки род прил. прилог
мат. математика, математички пр. сад. прилог садашшег времена
мац. мацарски пр. пр. прилог прошлог времена
маш. машинство, машински псих. психологи)а, психолошки
мед. медицинске науке, медицина пчел. пчеларство, пчеларски
мет. метеорологи)'а, метеоролошки
метр. метрика разг. разговорни )'език
мех. механика Ред. редакци)а (пример редактора)
МИН. минералоги)'а, минералошки рет. реторика
МИТ. митологи]а, митолошки ряб. рибарство
мв. множила рлг. религи1а, религиозно
муз. музнка, музички ром. романски
р. вр. радии глаголски придев
вапр. например рея. рускословенски
вар. народски РУД- рударство, рударски
иар. мед. народна медицина рум. руиунски
наст. наставай рус. руски
век»,. некн>ижевно, некн>ижевна реч
нем. немачки с средаи род
веоб. необично санскр. санскритски
веодом. неодомаКено, неуобича^ено св. свеза, свезица
неол. неологизам свр. евршени глагол
иепотп. непотпуни, дефектни глагол сив. синоним
вепр. неправилно (за облик) СВВТ. синтакса, синтаксички
вепрел. непрелазни глагол скраН. скраНеница, скраЬено
вспром. непромешьив ел. слично
неевр. неевршени глагол слпк. сликарство, сликарски
НЗаг народна загонетка слов. словеначки
ВОВ. новинарство, новинарски соц. социологи)а, социолошки
ИОМ. номинатив спорт. спортеки
НП народна песма сел. српскословенски
НПосл народна пословица стев. стенографи )а
НПр народна приповетка стил. стилистика, стилски
вум. нумизматика, нумизматички стел. старословенски
суп. суперлатив
од. одшьак супл. МП суплетивна множина
одр. одре^ени придевски вид супр. супротно
одрнч. одрично
овом. ономатопе)а, ономатопе^ски тал. тали)ански
теол. теологи^а, теолошки
пал. палеонтологи )а, палеонтолошки техв. техника, технички
вед. педагогика, педагошки техвол. технологи )а, технолошки
ше]. пе)оративно т. зв. тако звани
перс. персиски г/. то |ест
песв. песнички тр. треба
повр. повратни глагол трг. трговина, трговачки
погр. погрешно трев. тренутни глагол
погрд. погрдно три. трпни глаголски придев
подр. подругл>иво туЬ- туйица (реч ко)а се осеЬа као туЬа)
поет. поетика, поетски тур. турски (реч турска или примлена
поз. позориште, позорипши назив преко турског )'езика)
 СХУ

узя. узвик фот. фотографи |а

уз. повр. уза)амноповратни глагол фр. француски
ум. уметност, уметнички хем. хеми;а
ур. уредник хип. хипокористично, одмила
уч. учестали глагол ход. холандски
ф. фамилида (за биолошка имена) цркв. црквена реч
фам. фамильярно цел. црквенословенски
фарм. фармащф
фиг. фигуративно, у преносном смислу чак. чакавски ди)алекат
фяз. физика чеш. чешки
физиол. физиолопф, физиолошки
фил. филозофи^а, филозофски шал. шал>иво
филат. филатели]'а шатр. шатровачки )език, арго
фидм. филмски назив шк. школски
фплол. филологи)а, филолошки шп. шпански
фин. финаиси)е, финансиски штамп. штампарство, штампарски
фиск. физичка култура шток. штокавски ди)'алекат
фон. фонетика, фонетски шум. шумарство, шумарски

15*
 ГЕОГРАФСКЕ СКРАЪЕНИЦЕ*)

азбук. азбуковачки ниш. нишки

алекс. алексиначки вишав. нишавски
аран!). араиЬеловачки иовопаз. новопазарски

Б. Бели,-а,-о о. острво
бан.а.1. баи>алучки огул. огулински
бач. бачки окр. округ
беогр. београдски
БиХ Босна и Херцеговина параН. параКински
бос. босански пирот. пиротски
подрив. подрииски
в. Велики,-а,-о подуй. подунавски
вал. вал>евски пожар. пожаревачки
власен. власенички полан. пеньанички
власот. власотиначки призр. призренски
Во]в. Во) водина пчин>. пчшьскн
вран,. врашски
Р*Ъ- ра!)евски
Г. Горн»и,-а,-е рас. расписки
ресав. ресавски
д. Дон>и,-а,-е рви
РУДв.
ри;ечки
руднички
Далм. Далмаци]'а
деспот. деспотовачки
дубр. дубровачки с. Северни,-а,-о
ДУрм. дурмиторски сар. сара)евски
сирвв. сириниНки
3. Западни, -а,-о Скоп. ЦГ Скопска Црна Гора
загл. заглавски Слав. Славони^а
за]. за)счарскн сиед. смедеревски
Срб. Срби)а
Ист. Источни,-а,-о ср. срез
ерем. сремски
I. 1ужни,-а,-о срп. ерпски
;ад/>. ]адрански Ст. Стари,-а,-о
]'асен. )асенички студ. студенички
}угозап. )угозападни,-а,-о
]'угоист. )угоисточни,-а,-о Т. Титов,-а,-о
таков. таковски
КМ Косово и Метохи)а тип. тимочки
киши. кнински
К/ЬИ . >1С • кшажевачки уж. ужички
колуб. колубарски
кос. косовски фоч. фочански
краг. крагу^евачки Херц. Херцеговина
кра]. кра;ински Хрв. Хрватска
круш. крушевачки

леек. лесковачки
ц. Црни,-а,-о
цг Црна Гора
цет. цетишеки
М. Мали,-а,-о ЦрМ 11. црмнички
морав. моравски црн. црногорски
Н. Нови,-а,-о чач. чачански
иах. нахи)а
пег. неготински Шум. Шумади)а

*) Овс скраНснице употребл>ава;у се само поред ознаке иэвора у загради.

 ПРЕГЛЕД МАЊЕ ПОЗНАТИХ МЕСТА
ИЛИ ОБЛАСТИ ИЗ КОЈИХ ПОТИЧУ ЗБИРКЕ РЕЧИ
РАЗНИХ СКУПЉАЧА
Бачки Брег, село у ср. Сомбор, НРС.
Бедња, село у ср. Вараждлн, НРХ.
Белегиш, село у ср. Стара Пазова, НРС.
Белица, облает у Шумадији, у сливу Белице,
десне притоке Велике Мораве.
Билећке Рудине, кратка зараван у Херцего-
вини, око Билеће.
Бингула, село у ср. Сремска Митровица, НРС.
Божурла, село у ср. Младеновац, НРС.
Боровица, село у ср. П.ъешьа, НРЦГ.
Бравско, мало кратко поље у северозападној
Босни.
Брековщ, село у ср. Пећ, НРС.
Брусиица, село у ср. Чачак, НРС.
Будак, село у ср. Шибеник, НРХ.
Буковнца, облает у северно] Далмацији, између
Велебита и Равних Котара.
Вакуф, село у ср. Горажде, НРБиХ.
Вареш, варошица у Босни на реци Ставњи,
десној притоци Босне.
Варош, село у ср. Славонски Брод НРХ.
Васојевићи, облает и племе у Црној Гори.
Велика, село у ср. Ивантрад, НРЦГ.
Велики Радиици, село у ср. Сремска Митро
вица, НРС.
Велики Ши/ьеговац, село у ср. Крушевац, НРС.
Веприиац, село у ср. Ријека, НРХ.
Виводииа, село у ср. Карловац, НРХ.
Вииодол, котлина у Хрватском Приморју,
неточно од Новог.
Вир, село и острво у ср. Задар, НРХ.
Високо, варош у Босни, на ушћу Фојнице у
Босну.
Власеиица, варошица у неточно) Босни, главно
место области Борач.
Власина, облает у југоисточној Србији, у извор-
ном делу реке Власине.
Врањиц, село у ср. Сплит, НРХ.
Вратарница, село у ср. Зајечар, НРС.
Врбиик, село у ср. Ријека, НРХ.
Велика Врбница, село у ср. Крушевац, НРС.
Врбова, село у ср. Нова Градишка, НРХ.
Вргорац, трговиште у ср. Макарска, НРХ.
ВрЬеновица, село у ср. Ниш, НРС.
Врховиве, село у ср. Госпић, НРХ.
Вуковско Поле, кратко поље у западној Босни.
Гламоч, варошица у западно) Босни, у Гла-
мочком Пољу.
Гњилан, село у ср. Пирот, НРС.
Глухи До, село у ср. Цетиње, НРЦГ.
Годечево, село у ср. Титово Ужице, НРС.
Гокчаница, облает у западно) Србији, у сливу
Гокчанице, десне притоке Ибра.
Гомирје, село у ср. Огулин, НРХ.
Горла Морава, облает у јужној Србији, у извор-
ном делу Јужне Мораве, северно од
Скопске Црне Горе.
Грбал, облает у Боки Которској, НРЦГ.
Градиште, село у ср. Славонска Пожега, НРХ.
Градња, село у ср. Врање, НРС.
Грахово, облает и племе у Црној Гори.
Грачаница, село у ср. Приштина, НРС.
Груока, облает у Шумадији, у сливу Груже,
југозападно од Крагујевца.
Гргуревци, село у ср. Сремска Митровица,
НРС.
Груда, село у ср. Дубровник, НРХ.
Гусиње, варошица у ср. Иванград, НРЦГ.
Дал, село у ср. Осијек, НРХ.
Дарда, село у ср. Осијек, НРХ.
Дворска, село у ср. Лозница, НРС.
Деспотовац, варошица у источној Србији, у
горњем сливу Ресаве.
Дивосело, село у ср. Госпић, НРХ.
Добановци, село у ср. Београд, НРС.
Добрињ, село у ср. Ријека, НРХ.
Добролупци, село у ср. Крушевац, НРС.
Добросело, село у ср. Госпић, НРХ.
Драгачево, облает у Србији, у сливу Белице,
југозападно од Чачка.
Дрвеник, село у ср. Макарска, НРХ.
Доња Топоница, село у ср. Ниш, НРС.
Дрвеник, село у ср. Дубровник, НРХ.
Дробњаци, облает и племе у Црној Гори,
испод Дурмитора.
Дубашница, село у ср. Ријека, НРХ.
Дубица, варошица у ср. Сисак, НРХ.
Дубле, село у ср. Шабац, НРС.
Дувно, кратко поље у западно) Босни са исто-
именом варошицом.
Дучаловићи, село у ср. Чачак, НРС.
Ђеврска, село у ср. Шибеник, НРХ.
СХУШ
Жепче, село у ср. Зеница. НРБиХ.
Жича, село у ср. Крал.сно, НРС.
Житомислић, село у ср. Мостар, НРБиХ.
Жупа, облает у Србији око варошице Алексан-
дровца, југозападно од Крушевца.
Заглавак, облает у неточно) Србији, неточно
од Књажевца.
Заострог, село у ср. Макарска, НРХ.
Заплање, облает у неточно) Србији, у сливу
Кутинске Реке, југоисточно од Ниша.
Звездан, село у ср. Зајечар, НРС.
Злакуса, село у ср. Титово Ужине, НРС.
Зоруновац, село у ср. Зајечар, НРС.
Зупци, село у ср. Цетиње, НРЦГ.
Иванково, село у ср. Винков ци, НРХ.
Извор, село у ср. Пирот, НРС.
Изморник, облает у јужној Србији, у изворном
делу Јужне Мораве.
Имљани, село у ср. Баша Лука, НРБиХ.
Имотски, трговиште у ср. Макарска, НРХ.
Јабланица, село у ср. Врање, НРС.
Јадар, облает у западној Србији, у довьем сливу
Јадра, североисточно од Лознице.
Јазак, село у ср. Сремска Митровица, НРС.
Јаловик Извор, село у ср. Зајечар, НРС.
Јасеиица, облает у Шумадији, у сливу Јасенице.
Јелашница, село у ср. Ниш, НРС.
Јеловик, село у ср. Младеновац, НРС.
Јовац, село у ср. Светозарево, НРС.
Камеиица, село у ср. Нови Сад, НРС.
Калиичко Горје, побрђе у Хрватској, југоисточно
од Вараждина.
Кастав, варошица у западно) Хрватској, северо-
западно од Ријеке.
Катунска Нахнја, облает у Црној Гори, у се
верном делу Старе Црне Горе.
Качер, облает у Шумадији, северно од планине
Рудника.
Клисура, облает у Србији, у среднъем сливу
Ветернице, јужно од Лесковца.
Кључ, облает у североисточној Србији, у лакту
Дунава, између Текије и Брзе Паланке.
Кола, село у ср. Бан>а Лука, НРБиХ.
Комарница, крај око истоимене реке у ср. Шав-
ник, НРЦГ.
Коылетинци, село у ср. Винковци, НРХ.
Конавли (Конавље), облает између Цавтата и
Боке Которске.
КораЬица, село у ср. Младеновац, НРС.
Костајиица, варошица у Хрватској, у доњем
току реке Уне.
Котари, облает у северној Далмацији, између
Зрмање, Крке, Буковице и Јадранског Мора.
Крајиште, облает у југоисточној Србији око Бо-
сиљграда, неточно од Врања.
Краље, село у ср. Бихаћ, НРБиХ.
Крива Феја, село у ср. Врање, НРС.
Крупа, село у ср. Јајце, НРБиХ.
Крњеуша, село у ср. Бихаћ, НРБиХ.
Купаве, село у ср. Зрењанин, НРС.
Кумарево, село у ср. Лесковац, НРС.
Купииец, село у ср. Карловац, НРХ.
Купииовац, село у ср. Светозарево, НРС.
Кусар, село у ср. Пећ, НРС.
Купрешко Поле, кратко поље у западној Босни.
Кучај, кратка висораван у неточно) Србији,
неточно од Ћуприје.
Кучи, облает и племе у Црној Гори, на гра-
ници према Албанији.
Левач, облает у Шумадији, југоисточно од Кра-
гујевца.
Лепсиица, облает у Шумадији, у сливу Лепенице.
Липово Поље, село у ср. Госпић, НРХ.
Лички Осик, село у ср. Госпић, НРХ.
Лугавчина, село у ср. Смедерево, НРС.
Лужница, облает у источној Србији, око варо
шице Бабушнице, јужно од Беле Паланке.
Љешапска Нахија, облает у Црној Гори, западно
од Титограда.
Љешкопоље (Љешко Поље), део равнице Зете,
између река Мораче и Снтннце, западно од
Титограда, НРЦГ.
Љуботин, облает и племе у Црној Гори, у Ри-
јечкој Нахији.
Љубиш, село у ср. Титово Ужице, НРС.
Малесија, облает у Албанији између Проклетија
и Скадарског Језера.
Мазнп, село у ср. Госпић, НРХ.
Мали Извор, село у ср. Зајечар, НРС.
Мали Пожаревац, село у ср. Младеновац,
НРС.
Мартонош, село у ср. Сента, НРС.
Међурово, село у ср. Ниш, НРС.
Мигаловци, село у ср. Славонска Пожега, НРХ.
Михољско, село у ср. Карловац, НРХ.
Млава, облает у источној Србији, у среднъем
сливу реке Млаве, југоисточно од Пожаревца.
Момина Клисура, крај око Јужне Мораве, од
Грделице до Владичниог Хана.
Морача, облает и племе у Црној Гори, у гор-
н>ем сливу реке Мораче.
Над и бар, облает у западно) Србији, на левој
обали Ибра, од ушћа Дубочице у Ибар па
до ушћа Ибра.
Накривањ, село у ср. Лесковац, НРС.
Нештии, село у ср. Бачка Паланка, НРС.
Новаља, село у ср. Ријека, НРХ.
Новопазарски Саиџак, нскадашња облает између
Србије, Босне, Црне Горе и Косова Поле.
Његушп, облает и племе у Црној Гори, у Ка-
тунској Нахији.
Ожаљ, заселак у ср. Пријепоље, НРС.
Ораховица, село у ср. Нашице, НРХ.
Ориовац, село у ср. Славонски Брод, НРХ.
Ос макопо, село у ср. Пирот, НРС.
Осор, село на острву Мали Лошињ, ср. Ријека,
НРХ.
Оток, село у ср. Винковци, НРХ.
Оштарије, село у ср. Огулин, НРХ.
Падеж, село у ср. Крушевац, НРС.
Псчсњевци, село у ср. Лесковац, НРС.
Пива, облает и племе у Црној Гори, у сливу
реке Пиве.
Пипери, облает и племе у Црној Гори, у до-
лини Зете, северно од Титограда.
Щешивци, облает и племе у Црној Гори, у долини
реке Зете, између Никшића и Данилова Града.

Плав, варошица у Црно) Гори, у изворишту
реке Лима.
Плашки, село у ср. Огулин, НРХ.
Плетервица, село у ср. Славонска Пожега,
НРХ.
Подгора, село у ср. Макарска, НРХ.
Подгорвна, облает у западно) Србищ, )ужно од
Вал>ева.
Подибар, облает у западно) Србищ, на деаю)
обали Ибра, измену Ибра и Западне Мораве.
Пожега, варошица у западно; Србищ, неточно
од Титова Ужица.
Поланица, облает у )ужно1 Србищ, у горшем
сливу Ветернице, )>тоисточно од Лесковца.
Полица, предео са неколико села у Далмацищ,
начету 1адранског Мора, Цетине и Мосора.
Полна, село у ср. Крушевац, НРС.
Попово Поле, кратко шмье у Херцеговини,
северозападно од Требин>а.
Порсч, облает у неточно) Србищ, у сливу По-
речке Реке, )ужно од Дон>ег Милановца.
Поу/ье, облает у Босанско) Кра)ини, у средшем
сливу Уне.
Прлвлака, село у ср. Винковци, НРХ.
Пригор)е, село у ср. Крапина, НРХ.
Примишле, село у ср. Карловац, НРХ.
Прозор, варошица у западно) Босни, )ужно од
Горн>ег Бакуфа.
Пчюьа, облает у )угоисточно) Срби)'и,')ужно
од Вра1ьа.
Равно Поле, село у ср. Брчко, НРБиХ.
Ра^евина, облает у западно) Србищ, у горшем
сливу 1адра, )угоисточно од Лознице.
Разго]на, село у ср. Лесковац, НРС.
Расина, облает у Србищ, у сливу Расине, )ужно
од Крушевца.
Рачиновци, село у ср. Винковци, НРХ.
Ргоште, село у ср. За)ечар, НРС.
Рекаш, село у Румунищ, североисточно од Те-
иишвара.
Ресава, облает у неточно) Србищ, у сливу Ре-
саве, североисточно од Светозарева.
Ретковци, село у ср. Винковци, НРХ.
Р'ивица, село у ср. Сремска Митровица, НРС.
Ри]ечка Нахи]а, облает у Црно) Гори, у сливу
Ри)еке Црно)евиЬа, )угозападно од Титограда.
Рипагь, село у ср. Београд, НРС.
Рисан, варошица у Боки Которско), североза
падно од Котора.
Роч, село у ср. Пула, НРХ.
Рудник, варошица у Шумадищ, северно од Гор-
н>ег Милановца.
Самобор, село у ср. Загреб, НРХ. §
Саничка Жупа (Саница), облает у Босанско)
Кращни, у сливу Санице.
СХ1Х
Свила]нац, варошица у неточно) Срби)и, на реци
Ресави.
Свети Мартин, село у ср. Чаковец, НРХ.
Сврлиг, облает у неточно) Срби)и, у сливу Свр-
л>ишког Тимока, северно од Ниша.
СириниН (СириниЬка Жупа), облает у )ужном
делу Косовско-Л^етохиске Области, у извори-
шном делу реке Лепенац.
Сивац, село у ср. Сомбор, НРС.
Соколска Нахи}'а, облает у Горшем Подршьу,
на десно) обали Дрине.
Суеверии, село у ср. При)епол>е, НРС.
Скрад, село у ср. Ри)ека, НРХ.
Слобоштина, село у ср. Славонска Пожега, НРХ.
Слугь, варошица у ср. Карловац, НРХ.
Смилан, село у ср. ГоспиК, НРХ.
Сонта, село у ср. Сомбор, НРС.
Сотин, село у ср. Вуковар, НРХ.
Стапар, село у ср. Сомбор, НРС.
Стари Влах, облает у )угозападно) Србищ
)ужно од Титова Ужица.
Сте}ановци, село у ср. Сремска Митровица,
НРС.
Студеница, облает у )угозападно) Србищ, у
сливу Студенице, неточно од Ивашнце.
Ступник, село у ср. Загреб, НРХ.
Суково, село у ср. Пирот, НРС.
Сумраковац, село у ср. За]ечар, НРС.
Тамнава, облает у западно) Србищ, у сливу
Тамнаве, )угозападно од Обреновца.
Темник, облает у )>тоисточном делу Шумадще,
измену Западне и Велике Мораве и планине
1ухора.
Товарник, село у ср. Винковци, НРХ.
Требар;ево, село у ср. Сисак, НРХ.
Трешгьево, село у ср. Цетиае, НРЦГ.
Трпан,, село у ср. Дубровник, НРХ.
Тупижница, планина у неточно) Србищ, измену
Кшажевца и Бол>евца.
Турополски Маркушевец, село у ср. Загреб,
НРХ.
ЪеклиНи, облает и племе у Црно) Гори, у Ка-
тунско) Нахи)и.
Ужичка Црна Гора, облает у западно) Србищ,
североисточно од Титова Ужица.
Унац, облает у Босанско) Кращни, у сливу ре-
чице Унца.
Ускоци, облает и племе у Црно) Гори, )'уго-
источно од Дурмитора.
Хлебине, село у ср. Копривница, НРХ.
Шид, варошица у ср. Сремска Митровица, НРС.
Шушн>ево, село и заселак у ср. Огулин, НРХ.
 РЕЧНИК

16
 а (А) с непром. 1. фон. а. самогласник ко;и се
изговара с нецвеким ошвором усша, йри норма.шом
йо.южа)у ]езика и усана: дуто ~, наглашено ~.
6. йрво слово кирилице (некад звано аз) ко}им се
обглежава та] глас.
2. (изговара се й) йри набра]ан,у, навокелу
к ел., у значаьу: йрви,-а,-о. — Оделлк Б тре-
бало би спо)ити са одел>ком А, )ср у главном
садржи исто (Ред.). У чл. 5 тачке а Закона (И.).
3. скракеница за: ар (а), алт (А), ампер (А)
и др.
а1 муз. основии тон йо коме се одреку)е ви-
сина свих осшалих шонова; шести шон Це-дур
скале; син. ла.
а* (а) предо, (фр. а) трг. варв. дистрибутивно,
у значен>у : йо. — Пет комада оловака а 10 ди
нара (Ред.).
а* св. 1. суйрошна а. за иаиицшъе нечег су-
йрошног ономе шшо би се очекивало йрема реченом
у йрешходно] реченици (понекад покачано са оно);
исп. али1 (1а), ама (1а). — Друмови Ке пожел>ет'
Турака, | А Турака нигде бита не Ке (НП Вук 4,
136). Новци кад одлазе нма)у сто ногу, а кад
долазе само дви)е (НПосл Вук). Два брата у
гори брала су дрва, па огладн>ела а ништа со
бой не дони)ела за ручак (НПр Врч. 3, 133).
Чекамо вид)ело, а оно, ето мрак!; св^етлост, а
оно ходимо по тами (Дан. Ъ. 12, 558). То [)е]
мучна ствар ]едном човеку из друге кнежине у
туЬо) кнежини кнезовати, „а кад баш хоЬете за
кнеза 1оку из Рабаса, онда ето вам" (Нен. М.
2, 36). Ти ба)аги кмет, па засео ту у механи,
а ни)е ти ни у уво што се овамо поштеним лудма
гради штета (Глиш. 1, 11). 1а га)но и хранио...
а они га лепо за руку па хащ' у вощике (Весел.
18, 93). Не изли)ечисте никога, а )ошт вам се
В)еру)е (Л>уб. 1, 27). б. за исшицапе неког огра-
ничавшьа йрешходног исказа : йа ийак, Притом. —
Ко ]с Србин и Српскога рода, | ...А не дош'о
на бо) на Косово, | Од руке му ништа не ро
дило (НП Вук 2, 301). в. за означавапе различ
ности меку двема исшовременим радн>ама или на-
йоредним особинама : док, мекушим. — Мачки )е
до игре а мишу до плача (НПосл Вук). 1една
гобела у као а друга из кала (НПр Вук, 196).
У дну пер)е сребром заливено, I А по среди
златом преплетено (НП Вук 2, 302). Друго сте
ви, а друго ]°е она (Мат. 6, 13). г. (са свезом
да и да не) за искл>учиван>е онога шшо би се оче
кивало йрема значепу йрешходне реченице (обычно
уз одречну реченицу). — Ти си балла, по ко)0)
би се путник до века шетао, а да не осети в реле
капи тешкога умора Цакш. Ъ. 3, 1). Све то
расте ... а да чов)'ек и не ос)'ети (НовиЬ, ОС
1864, 180). Она ]е см]ела радити све ... а да
се ни)е усудио нитко приговорити (Лив. 1, 44).
Ни)една велика иде)'а ни)е могла победита, а да
ни)е била скупо плаЬена (Павл. Д. 1, 32). Пу-
цан, се разлеже по планини, а Рецеп се скл,ока
мртав на земл>у, а да писну (Анра.моипЬ С, БК
1896, 1322). д. у йрийоведшьу, за истицам* исшо-
временог, обично изненадног збивагьа, чесшо у ко-
релацщи с временским свезицама и йрилозима (ка-
што покачано са то); нсп. али1 (1в). — Кад
тамо а код оваца нема чобана (НПр Вук, 90).
Док су они ]ош то говорили, а то се помоле
кола и ковьи (И., 2). НаЬе царицу а она сели
сама (И., 27). Истом Гру)0 с)еде за трпезу, I А
повика с бедена Латинче (НП Вук 2, 476). Ми
о вуку, а вук на врата (НПосл Вук). Усни фа
раон, а он сто)И на )едно) ри)еци (Дан. Ъ. 12,
34). Дигне.м се )а те вратницама. Кад а тамо
стощ Пера Игаатов (Весел. 8, 93). Тек се бе-
1аше расвануло, а пред Чолак-Антину куЬу ста-
доше господска кола (Тод. П. 1, 245). Таман он
горе а духне )ак ветар (НПр Гавр. А., 99).
1). (решко) за означавагье делимичне суйрошносши
йрема йрешходно; одречно] реченици, за суйрош-
сшав.ъа/ье )едног йо]ма : него, век. — На та) се на
чин Република ри)еши угарске заштите пошто
)0) ова не б)еше више од никакие користи, а
од очите штете (Во)н. Л. 1, 21). Ово правило...
не говори овд)е о законитим женама, а о „сожи-
телствующихъ", а под тим именем разум)евале су
се жене . . . ко)е су живиле у куЬама не оже-
вьених л>уди (Милаш 2, 18).
2. сасшавна а. за исшицапе исшовремене рад-
н>е или найоредне особине йрема йрешходно; ре
ченици (понекад по)ачано са то): уешо, йоред
шога. — Тебе хвале, а мене не куде (НПосл
Вук). Устави се на истоку сунце, | А и с)а)'ан
м)есец на западу (НП Вук 3, 64). Ох да ми )е
в)енчати 1>ево)ку да )е би)ела као ,сни)ег, а ру-
мена као крв (НПр Вук, 116). У н.нма да имамо
добру узданицу, а тако^ер и они у нас (Вук 10,
122). Сима )с 1;аио да мртва уста насме)е! . . .
Ради а прича. па ови попадаше за н>им (Весел.
14, 304'). Био )е леп дан ране )есени, а субота
(И., 194). В)етар риче и урла као дишьа а гладна
зви)ер (Нев., СКГл 25, 403). Бикови има)у краЬе
а дебхье рогове, но краве и волови (Гавр. С.
1, 226). 6. уз об]ашлен>е, обычно у умешнушо] ре-
ченици. — Било мало уза страну те се поп умори,
а ваздан орао, па Ье реЬи: да) да уз)ашем (НПр
Врч. 3, 28). Док су се као пастирчиЬи играли
с н>име, а веЬ онда 6и)аше у н>ега необична
снага, звали су га у игру: Фране, Франица
(Горан 1, 10). 1ел' издръо злаЬену мараму, | Ко-
)уно сам три године везла, | А све млада кри-
)уЬи од ма)ке (НП Вук 1, 370). в. При излагшъу
или набра}ан>у выше сшвари }едне за другом (сшо]и
исйред Последнее речи или исйред сваке). — Со
кола метне на раме а хрте уза се а га)'де под
пазухо па крене овце (НПр Вук, 58). ]я псу, а
пас репу, а реп длаци: иди длака, ти си лака
(НПосл Вук). Дизеле се два СелимовиЬа, | . . .
1едно Му)о а друго Али)а (НП Драгов. Ъ., 34).
Абецедарка отрцана и оглодана: )едному писмену
фали трбух, другому глава, а треЬему ноге (1урк. ].
1, 25). Тежак кад би ист)ерао бразду испрегао
би волове, па рало на врат а волове преда се
па опет на оно м]есто оклен )е и прву бразду
почео (Гр1). 5, 184). г. исйред реченице чща ]в
радгъа йоследица рад/ье прешходне, реченице или
се нейосредно за н>ом дешава (наткал по)ачано са
шо): и, йа, ше. — Кад до^у ту, зми)а на врату
чобанову звизне, а зми)е се све одмах расплету
(НПр Вук, 14). Сунце за!)е, а м)есец изаЬс (Маж.
И. 1, 11). Па раскова и срму и злато | А исписа
на икони лице (НП Петран. Б. 2, 9). Цар ца-
рици мушко чедо даде, | А царица чедо при
ватна (НП Вук 2, 1 57). д. у ди;алогу, йиша/ъу,
Причалу, као йрисшуй разговору или као йрелаз
на иову мисао или на други Предмет. — „Помози
Бог, месечева ма)ко!" А она )0) одговори: „Бог
ти помогао, ра)ска душице. А од куд ти овде?"
(НПр Вук, 71). Помози Бог при)а Митро — реЬи
Ье улазеЬи ... А Бог ти добро дао, при) а Стано!
Оакш. Ъ. 6, 254). Ха, бре, механика, а где ти )е
кмет? (И. 5, 29). Да пробудим Авимелеха? — А
ко)е доба може бити? (Мат., СКГл 1 1, 1). . . . А )е
ли чега нова у ти)ем кра)евима? Како )е здравл>е
у народу ? . . . ]е ли ко умро од стари)их? ]е ли
било чаркан.а с Турцима? (Мат. 8, 142). Ц. у
дщалогу, у уйишно] реченици са свезом да, као
Пошврда одговора на ранще исказану сумпу. —
А да што )е него маштани)е? (НЬег. 7, 167).
Ама, ти ка' да тераш шегу са мном ! ? . . . Ко
тера : Па ти! А да ко! (Срем. 4, 66). А
чи)'е име носе? — Па очево, а да чи)е? (Ъа;'а Б.
2, 127).
3. расшавна; исп. алн1 (2) а. за велившье два]у
исказа измену ко}их се има бираши; исп. или. —
Нека мене сунце огри)'е, а сунчиЬи ме гри)али,
а не гри)али (НПосл, Кар. 1901, 163). ПоЬи
лево а десно, све ти ]е )едно Цакш. Ъ. 5, 77).
Мен>ао он карте а играо на лете, увек доби-
)аше (Давидовац М., }анор 1875, 206). б. (По
новлено) за исшицапе да }е све]едно хоНе ли биши
Зедно или друго: или . . . или, било . . . било;
исп. 68 (4). — За учителл не треба да буде ра-
злике: а Ьак био сиромах, а био богат, а био
туп, а био бистар, а био леп а ружан (Мил. М. Ъ.
10, 6). Вулу )е свуда )сднако, а носио цак на
меллву, а копо кукурузе, а благдан а свагдан
(Ад., БК 1910, 454). А давао га на занат, а на
трговину, све ти )една мука и нсво.ъа (Шапч.
4, 121). Ни|есу таковом згодом жалили ни
муке ни труда а он, а честита му друга (Буд.
2, 103).
4. за йо']ачава}ье а. у йрийоведа/ьу. — Немо)
вуче, а тако ти лубави наше додакоппье; немо)
да ме кол.сш (НПр Ник. Ат., 192). Ударимо
нойас на турски око ... а па гд)е пукне да пукне
(Л>уб. 1, 184). Причали су ми, да )е Пеко Павло-
виЬ 1урисб на шехер-Л>убиье, па се добро бра
нили бали)е, те инка ко немогао, а да га узме
(Вул. В., Брш.-ьаи 1886, 75). Не бил добро било
а да Ъоку отпустите? (Игн>. ^. 6, 15). Кад \е
оно поко)ни капетан Мате Д. овд)е служио, па
наше луде, а за сваку малу батинати дао . . . )а
сам ... му прикричао, да тога више не чини
(Буд. 2, 75). б. При исшицагъу йоследице йреш-
ходног исказа 1) йогодбеног: онда. — Ако не
Ьеш, а ти полуби па остави (НПосл Вук).
Ако се догоди да домаКин нема у куНи раки)е . . .
а он отиде своме сус)'сду (Вук 4, 262). 2) дойу-
сног: бар, ийак; исп. али1 (1д). — Ако ни)есам
кумовао, а )л сам кроз плот гледао (НПосл Вук).
Ако си ме полубио, | А ти си ми дукат дао
(НП Вук 1, 455). в. При йоре1)ен>у нечег шшо /г
После йрешходног исказа ушолико йре разумливо
(обично са не) : ]ош ман>е, }ош више; исп. ака-
моли. — Они Ье служите ... и ^аволу, а не
Турчину (Ипь. ]. 3, 128). Ни)е умио чуват себе
част, а не да чува мо) живот (Мил.. 1, 31). Од
)утрос пе могу ни да седим, а не да идем (Ред.).
5. йлеонасшично, у сшиховина, ради дойуне
бро]а слогова. — Чудну си ми, царе оставив | А
надницу, по )сдну асприцу! (НП Вук 2, 207).
Те чадору врата отворио, | А да види, ко \с
под чадором (И., 272). В)'ера мо)'а, а не убила
ме (НП, БВ 1892, 155).
а- (грч.) као Префикс, уз стране речи, да]е
значене одрицапа, ошеуешва онога шшо значи
основна реч: без-, не-; напр. алогичан, амора
лен, аморфан, анационалан, асиметричан, афа-
зи)а и др.
& узп. 1. за йошсшицан>е, При обраНан>у, до-
зивалу и ел. (обично уз вокатив) : е/, о. — А
мо) царе! како Кути доЬи, | Кад не могу кроз
Лозницу проЬи (НП Вук 1, 501). А, мо) побре,
ала ти се жари (Радич. 1, 149). А, лале . . . ово
ти )"е )ело загорело (Станк. Б. 2, 80). А, а . . .
1оване! — храбре га пролазници, гледа)уНи
га где, задуван, стеауНн вуче сво)е торбе (И.
4, 63). А, Мишко, напред! (Стеф. Ж.). А! ...
Помози, Боже! — Викнуше копачи (Весел.
12, ПО).
2. При йошвр1)иван>у : йа, заисша, збила. —
„]е ли те млого страх од Тгор-Сул>а?" Он диже
очи на више ... па рече: „А страх ме од шега!"
(Мшь. 1, 66). Ваздух и дуван, то )е мо) елеме-
нат! ... А, има то таких л.уди, рече неко (Срем.
3. 37).
3. При одобравагъу или негодовапу. — А, ово
треба да престане (Стер. 9, 233). А! аферим!
Поскочи ч'а-}ован од задовол>ства, што сам му
погодио баш ту, ьегову песму (Станк. Б. 2, 72).
А! Па то )е наешье! (Макс. ]. 3, 520). А-а!
Тога )'е век одвише! (КовачиЬ 1, 53).
4. При чучелу, дивлелу. — Кад доЬе царево)
кЬери, ... 1)аво се зачуди, па повиче: ^! побра
тиме, шта Ьеш ти ов1)е?" (НПр Вук, 185). А! —■
зачудих се )а (Живк. М. 1, 42). А, 1адо, има би
и сви)'ет да се чеса нагледа (Мат. 8, 20). Аа,
шунки — свака част! (Маш. 4, 148). А то Ье
ти бити пар луди (Зма) 1, 477). Кад тамо ... 9»
 А1 — АБА
(адан брате! Тога богаства и тога господства
(Нев.. СКГл 20, 808). А, заиста лепи манири
(Рув. К. 1, 261).
5. йри изнена1)ен>у . — Шта )е вама . . . што
сте тако пребледели? — А, ви сте, оче Меленти)е
(Рув. К. 1, 244). А-а, ето Живка! — разабра се
МиНо (Бул. С. 2, 25). Шта Не му ковач? ... А,
да ме отку)е ... Да ни)е дошло помилование?
(Ранк. С. 1, 307). Ааа — тргне се он и подите
на колена (Нож. 1, 271).
в. йри изражавшъу злурадосши. — А! сти-
гоше га мо)е клетве! веН ти се не Не избавити
(Вук 8, 245). Кад види чоек 1)е се она стровали
... у 1аму а он рече : „А ! тако теби вал>а !"
(НПр Вук, 182). А, кнЬане, шта Неш сад! ... —
Пуштаь застенл муишарац и мрдну рукама да
се ослободи (Ранк. С. 3, 4).
7. (изговара се кроз нос) При йрисеНапу. —
А )ош нешто . . . Капа бих могао, да говорим
са вама о оном мом ропаку (Миленк. 2, 1).
А, та то )е Блашко! (1акш. Ъ. 8, 97). А колико
)е твом Младену? — а да! рек'о си веН )едаред,
двадесет прва (Ипь. ]. 2, 29). Ама где сам стао?
А, )а! А поко)ни Марко чуо то (Срем. 3, 40).
8. При одбиуа/ьу, одричаъу : никако, нийошшо.
— Како Ну га дочекати? Е)а ли као брата?
А, то не могу, не могу да га сносим (Нов. 1 , 229).
„Ви за цело не бисте тако што учинили? ..." —
„А, Боже ме сачува)" (Трифк. К. 2, 23). А то
не, господару! (Мат. 6, 13). А, таман посла!
(Срем. 11,37). А-)'ок КаКа, )а Ьу се онда оже-
нити, кад наг)ем жену гору од зла (НПр, БВ
1908, 286). А-)Ок! тога нема! (Петр. В. 8,118).
9. йри исказиван>у йреш/ье. — А чека) . . . !
повиче )една старика жена (Станк. Б. 2, 5). „А
хоЬеш" рече дивл>ан „и на срамоту, ако не Неш
на лщ'епо" (НПр Вук, 187).
10. оном, за йодражавсиъе и обележавале а.
1ра]е. — „А-а-а-а-а" загра)аше ^аци (Срем. 4,
155). Сви обратите погледе на мене загра)авши:
„а-а-а! ево му колеге!" (1акш. М. 2, 138). А-а-а!
... — повикаше сви око стола (Петр. В. 10,
262). После овога, деру се — ока)'у . . . што год
)аче могу: а—а—а (Тро). 5, 140). Могаху [се]
чути сви могуНи танки и дебели гласови: а-а-а
и о-о-о ("Бор. С. 5, 93). б. зевапа, дрем/ьивосши
и умора. — А-а-а-а ... — зевну Радисав и по-
гледа га сакиво (Ранк. С. 1, 47). Истегли добро
руке и ле^а ... па онда дуго и задовол>но зе-
ваше: -ааааа! а! (Лаз. Л. 2, 173). Па кроз сан
изговори испрекидано и без везе: — Ааа!
(Глиш. 8, 28). А, а, а! чини 1овета бунован (Мат.
6, 154). А-а-а, гти]'ан сам . . . опио сам се, а они
хоЬе да ме уби)у (Ранк. С. 1, 305).
Изр. а пу, а да ну обично покр. а) у йишагьу :
]е ли, но. — А ну, Ьецо, ви!)есте ли не!)е чича Мар
ка? (1акш. Ъ. 5, 142). А ну, Перо, шта ти мислиш
под ко)у га капу турну? (Гр1). 4, 142). А-ну,
канда не мисли окашивати се (Мат. 13, 253).
б) йри йошсшицану : ха]д», деде, дела. — А-ну,
жено, ту ракиду 'вамо! (Нев. 2, 212). А ну, ти
мени да)н тво)'ом, а )"а Ну теби модем кашиком
(Грй. 5, 9). А да ну богата Груде ... прича) ми
(Л>уб. 1, 133). А да ну . . . пусти ме да га салю
такнем прстом (Пав. 22, 146).
В1 речцд 1. (у служби свезе) ради исШицата
исшоеременог збивагьа (йонекад у корелацщи с дру
гим а) : чим, шек шшо, одмах кад; баш, шаман. —
1а се затворим у сво)у куНу с д)ецом а мркне,
а шта они раде ноНу не знам! (Дед. В. 2, 361).
Ти си замишл>ен ... А листак шушне, | . . . Па
веК ти другу мис'о намеЬе ^акш. Ъ. 10, 100).
Па ти баш сваке године: а купус у кацу а дете
у куЬу (Срем. 4, 3). А се приказиваке сврши,
она прва крене обилазити око совре (Мил. М.
Ъ. 34, 349). А сунце на смира]у, а у авли)у . . .
падоше гости (Весел. 6, 358). Поп се занесе, и
а да падне на узнак, а сел>аци га прихватите
(Лаз. Л. 1, 138). А ми у Смедерево, а звона на
црквн ударише (Шапч. 8, 43).
2. (изговара се чешКе кроз нос) у прилошко)
служби: оволико, ш]. оно. и/ко колико се неким
гесшом йокаже. — Ту нема истине ни а — и окачи
ноктом о зуб (ВукиК. И. 2, 38). Ни)есам стио
ником реКи ни : а ! — и ноктом запе за преддьаке
(Живк. М. 1, 6). У жене )'е дуга коса, ал' у
глави ни а! (Зма) 1, 475). Глава а! (подогнувши
руке и раширивши шаке према глави) а у глави
на! Као ухвативши се палцем и кажипутом за
зубе, и значи: глава велика, али празна (НПосл
Вук).
3. у прилошко) служби за начин (удво)ено
а. ..а): час... час, сад... сад; сип. Ка...1)а. — 1Ьих
четворица зачаврл>аше молитве, поми)ера)уЬи се
а ли)ево, а десно (Мат. 12, 209). Петар се узми-
гол>ио: врда по дворишту а тамо, а овамо (Вул.
С. 1,5). Гледа) ти само на нашу Катику: а мало
меша а много лизис (Петр. В. 10, 84).
3* узв. в. ха, за йошсшицапе, ободраваьье:
деде, ха]де. — Кад им }с Омер био потребан
викали су: а Омере! 3 Соколе! — а сад су од
Омера окренули главу (Радул. ].).
а (изговара се и кроз нос) узвик за йиша/ъс:
]е ли? — А? оставив си касарну, па се преселио
и начинио мо) комши)а, а? (Мил. М. Ъ. 39, 50).
Шта )"е ово, а-а-а? зацича он (Станк. Б. 2, 25).
Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? (Глиш.
1, 26). А што се ти уплиКеш. .. а!? (Мат. 4, 31).
Ли)епа д)ево)ка, а, зар не? (Кум. 4, 16). Па баш
на силу, аа? (Магл. 1, 88). Шта, зар си мислио
да сам ]а поштеше украла а — сине? 0ер. 3, 68).
А и нама бит Ке л>епше, а стара? (Пар Ем.
3, 124).
а-а и а-а узв. в.а-хй (2, 3). — Аа, поган-
ски синови ни)едни! (Нев., СКГл 20, 890). А, а!
мали угурсузе (Зуб. 1, 36). А2, сад се с)етих
(КовачевиК Л>., Р1А 1, 1). А, а, море, стани док
погледам у Китап (НПр Прод., 375).
а-а и а-а уэв. (изговара се кроз нос) йри од-
»раНан>у, забрани, нрашьи, одощан,у. — „А, а!
Немо), немо)!" рече )0) свекар (Мил. М. Ъ. 33,
131). А 8, не Ну: ни)е то без нечастивога (Буд.,
БК 1902, 873).
а-й (обично кроз нос) узв. в. а-хй. — „1е ли
тако, бре?" — „А, а" — одговори Арса потвр^у-
)уНи то и главом (Поп. 3., НИ 1905, 132). „1еси
ли се заклео?" — „А-а!" (Моск. 1, 194).
аар и е. ахар (1). — Узе МиНо од аара
юьуче, | Пак одшета кон>у у аару, | Те отвори
аар ковъушницу (НП Вук 7, 77).
аба ж (вок. ибо) (тур. аЬЬа, стари)'а сестра)
покр. е. дада, одмила за ма;ку или свекрву. —
Н>ему )е чисто чудно, зашто веН Босил>ка не
зове Нацу, ако не „наном", како ]е звала ма)'ку
сво)у, а оно „абом" или „дадом", како друга
деца зову ма;ку (Поп. 3. 3, 94). И „аба" )е тамо,
 ЛБА
код нлга. А „аба" )0), свекрва, Митина ма)-
ка, и она ме спазила кроз прозор (Станк. Б.
2, 91).
аба ж (ген. мп. аба) (тур. аЬа) эаст. 1. грубо
сукно. — Аба се тка у два нита. Има е и беле
и црне и сиве и црвене (Поп. "Б. М. 1, 399).
За лето имао )е сваки вощик од црног сукна
(абе) )елек — грудаак (Бат. 1, 366).
2. горка мушка халина, душанка. — На н>е-
му )е одоцело турско: аба од плаве, а чакшире
од црвене чохе (Невес. 2, 31).
3. в.абщща (Вуков. А. 2).
4. грубо, ружно, йоцейано одело или )едан пе
гое део. — У дроньцима и абама, мучиш [се] да
истераш камен из камена (Ъур. 1, 5).
абаб, абаба м (вок. абабе) в. ахбаб (Скок
2, 179).
абав, -а, -о (комп. абави)й) 1. а.изношен, ошр-
цан. — Д'ако би сунце свету абавом | Прикрити
ум 'о масном шубаром (1акш. Ъ. 10, 41). 6. покр.
нечист, йр/ьав (ЦГ, 1овип. 1).
2. покр. рохав, храйав (КовачевиК Л>., Р1А
3, 543 под хабав).
абавац, -авца м 1. покр. йр.ъав, нечист чо-
век (ЦГ, 1овиЬ. 1).
2. агр. врсша кукуруза са кратким клийом и
округлим зрнима, смежураним на врху; исп. кон>-
ски зуб (РадиЬ Ъ. 3, 23; 33 1904, 54).
абавща ж в. аба}ща. — Све |е калаво и
врагу дато! | Узде, ка]иши и ово злато, | Ови
ремици, ове зен1)и)е | И ова седла и абави)е!
(Никола 2, 87).
абавипо с покр. нечисшоЬа (тела или одела)
(ЦГ, товин. 1).
абавнца ж покр. йрлава, нечиста жена (ЦГ,
1овиЬ. 1).
абавче, -ета с покр. йр.ьаво деше (ЦГ, 1о-
вив. 1).
абад, абда м бот. в. айша (Шул. 5; Петр.
С. 3).
абадававье с покр. гл. им. од абадаваши.
абадавати, абадавам (-ава)у) несвр. покр. «.
абадираши (ЦГ, Шоп).
абадати, -ам несвр. покр. в. абадираши. —
Нике се на то л>уту ... а нике насми)"у се и
не абада)у (не обзиру се) (Полипа, Иван. Ф.,
ЗНЖ 10, 29). (ЦГ, Шок).
абадирати, абадйрЗм (-йра)у) несвр. (тал.
аЬЬадагс) покр. мариши, ха]аши, освршаши се на
некого; вар. абадавати, абадати, абад^ерати (Лика,
Аре).
АбадиЬ йрезиме (Вук 17, 211).
абад)ёрати, абад)ёрам (-|ёра)у) несвр. покр.
в. абадираши. — 1а га псу)ем због н.егова нева-
л.алства, а он и не абад)ера (Бани)'а, Ворк.).
Абадовив йрезиме (Шем. Бос. 1886, 29).
абажур, -ура м (фр. аЬа1-)оиг) шшиш на
ламйи (од харшще, шканине и др.) ко]и брани очи
од свешлосгаи уйравла}уНи ]е у одре^еном йравцу ;
исп. шешир (за тампу). — На сточиЬу ]е елек-
трична лампа са зеленим абажуром, ко>а баца
усредере^ену светлост на рукопис отворен на
столу (Нуш. 11, 169). На столику . . . гори мала
лампа са модрим абажуром (Бег. М. 4, 71).
АБАТ
абажурин м дем. од абажур. — Над ци
линдром [лампе], као сунцобран, ширио се аба
журин (Петр. П. 2, 67).
аба) а ж е.аба)ща. — ИзкиКене узде и
аба)е, | Па све с)'а)у у ерми и злату (НП, ВУ,
67). Даде се на пос'о и )едну аба)у, | )едну од
на]л>епших зладени)"ех хаша, | Извезла )е те се
кон> блист'о у с)а)у (Стан. Д. 2, 245).
аба)И)а (аба)'и]а) ж (тур. аЬау1) чохани йокри-
вач ко}и се сшав.ъа йреко седла; вар. абавща,
аба)а, аба)ли)а (1), абахи)а; исп. аба (3), ба)а3,
белеме. — Обузда) га уздом китали]ом, | По-
кри)' н.ега пули-аба|и)ом (НП Б—Б, 205). На а'га
меКе Кебе бугари^у, | ... А по седлу златну
аба]И)у (НП, БВ 1893, 321). Уд'ри наага седло
позлаКено, | Па по седлу златну абаи)у (НП
Вук 3, 201). 1едино м)есто енглеског, мораде
узети турско седло с абаи)ом (Шим. 6, 171).
аба)ли)а (аба)'ли)а) ж 1. е. аба]ща. — 1а пу
дати тво)у аба)ли)у, [ Што сам теби код баба]ка
везла (НП Вук 2, 635).
2. мн. йер]с на лепима йешла ко;е му йада
йо боковыми. — Кокопгка се од петла разлику)е
. . . што нема на репу „ерпове", нема „аба)ли)е"
(Радии Ъ. 8, 7).
абак(ус) м (лат. аЬасиз) архит. чешвршасша
йлоча ко]а йокрива кайишел сшуба.
абанп)а (абани)а) ж (тур. аЬап1) покр. в. ах-
медща. — Абани)а зове се )едан шал, што )е
као шарен, те се зави)а и омотава око капе
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 4, 192).
абанос м бот. заст. в. абонос. — Из Ис-
точне Инди)е да)у дрво ... за техничке цели
под именом абаноса много употребл»ено (Панч.
5, 265).
абаносати се, -ошём се свр. и несвр. эаст.
в. абоносаши се. фиг. укочиши се, укрушиши се,
ушшавиши се. — Како )е Пера, може ли да се
опорави? — Мучно, бога ми, абаносао се, па не
може да макне (Паравин, В-С).
абаноскй, -а, -5 заст. е. абоносов. — Какве
су му пушке за по)асом, | . . . Тепел>уци дрво
абаноско, | А )абуке од сухога злата (НовиН
3, 49).
Збавье с гл. им. од абаши (се).
Збар, абра м (мн. аброви) заст. е. абер. —
ДоЬе Господару у Тополу абар: да су . . . Турци
убили Ъушу ВулиКевика (Мил. М. Ъ. 29, 43).
Осамнаест месеци сав народ као на вечито)
стражи сто)и, никаква абра ни с ко)е стране . . .
нема (Бат. 1, 490).
Изр. аброве прояоеити (язяоеити и ел.) : ши-
риши нейоеолме гласоее, огоеараши. — Код жен-
ског света у мода )е „изношевье аброва и чи-
карми" (Павл. 1ер. 2, 121).
абарцн)а м заст. е. аброноша. — Чудан ти
)е, брате, абарци)а (Д. Милановац, Ризн.).
йбат м (тал. аЬа(е) е. ойаш, сшарешина кашо-
личког манасшира; виши чин кашоличког свешшен-
айва. — У пределу Кентербери, | Где се ли)е
сласт и мед, | Живео )е абат сед (Ил. В. 1, 31).
А онда )ош ]една [вест], ова) пут из торбице
пречаснога господина абата (Драж. 4, 273).
абат, апта м бот. покр. «. айша (ЦТ, Вул. С.
БК 1904, 1442).
 АБАТИ — АБДЕРИТСТВО
йбати, -5м несвр^ в. хабати I ношегъем, ду-
гом уйошребом квариши (одело, намешша], новац
ишд.). — Ала ово дете брзо аба сво)е хал>ине
(Ред.). Фиг. покр. сузбщ'аши, йобщаши (Босна,
ДеспиЬ ]., БК 1897, 638).
П — се квариши се уйошребом. — Прве три
године новац се аба веКма но касни)е (Вила
1865, 95). Кра)еви летве су оковани да се не
би абали (Малет. Л>. 1, 9).
абатина ж бог. в. айша (ЦГ, Бул. С, БК
1904, 1442).
абатнеа ж (лат. аЪЪаизза) заст. е. ойашица,
жена-сшарешина женског кашоличког манасши-
Ра- — По ма)'чнно) )е смрти . . . постала и
абатисом тога самостана (Карлик П., Ви;. 3, 493) .
абатн се, абам се (аба)у се) несвр. (нем.
ЬаЬ' АсЬт) покр. клониши се, чуваши се кога или
ч«м. — Аба] се ти н,ега ;ер ти )е то наопак чо'ек
(Бани)а, Ворк.). Вал>а га се абати к'о угшьива
кожува (Слав., Богд. Л.). Зна да )"е дужан па
ие се аба (Драгое, ЛМС 190, 92). Гр^ешан сви-
|ет клони се и аба | Сво)е цркве, светих моли-
тава (НовиЪ 5, 81).
абатити (абатити), -им (аор. Збатй) свр. (тал.
аЬЬаиеге) I наНи, наиНи, сресши, зашеНи. — Цар
понгаье слуге на море, да пазе морске г)еми)е
и у н>има путнике, нейе ли иг)е икаква абатити
да би био према царско) султани)и (НПр, БВ
1900, 218). Ту их абате три бул>убаше (Невес.
2, 1 62).
П — се уз. повр. — Гди се абатимо, ту Ьемо
се огледати (Радоа>иЬ Ж., Р1А). Некако ми се
допадаш познат. Морали смо се 'ди у путу аба
тити (Срет. М. 1, 117). Абатио се с кур)'аком
насред пртине (Дробн»аци, Том. М.).
Збатов, -а, -о ко/и йрийада абашу.
абатовина ж бот. покр. в. айша (ЦТ, ^виН^ 1).
Вбатство с в. ойашщ'а, манасширска згра-
да- — °н° место [натпис] у уест-минстерском
абатству, ко)е мало н,их чита с разумеван>ем
)есте дубоко као речи каквог видовитога СКнеж.
Б. 3, 149). ч
абахи)а (абахи)а) ж е. аба]и]а. — На аег
седло татари)'у баци, | А по седлу мрку абахи)у
(НП, БВ 1898, 231). Само дол>е ри)ека заще
плена као помаман ат, покривей сивом абахиюм
(Нам. 1,79).
абаци)а ж (тал. аЬЬа21а) в. ойашща, шеришо-
рща ко}а йрийада неко] кашоличко] цркви; мана-
сшир у ком ]е сшарешина ойаш. — Карлъ [)е
Алкуину] 4 богате Аббацде даровао (Иванов. 1 ,
190). И Валпово, Каптол, Кути)ева, | Од ста
рине абашпа ова (Рел>к. 1, 12).
Абацн)а ж (тал. АЬЬа21а) шалщанско име
Ойашще, куйалишша на северном Задрану.
абаци)алпй, -а, -о ко/и се односи на абаша,
у чему учесшву]е абаш. — Старац си ни)е дао
узети, да не би био служио . . . велику абаци-
1алну мису (Ъал. 7, 138).
абаца ж заст. в. баца1. — Неки . . . одрнчу
се чиста ваздуха и светлости ... и непропушта)у
нх у куКу кроз друге отворе, него само кроз
абапу (МС 1870, 334).
Вбаци)а « (тур- аЬас1) занашлща ко]и изра-
Ьу]е одеНу од грубог сукна; исп. аба. — Абаци)е
граде на^више гун>еве од гуьске крпе, а и друге
различие хал>ине од (простога) сукна и од ша)ка
(Вук, Р).). Терзи|'е (абаци)е) кро)'е („режу") и
ши;у се.ъачко сукнено одело (Мщ. С. 8, 180).
Абаци)а йрезиме (Фил. М. 5, 682).
аоаищин, -а, -о ко/и йрийада абацщи.
Абащфш йрезиме (Бачка, Аре.).
абапй())нскй, -а, -б в. абаииски (Вук, Р).).
абацйка (абацйка) ж жена абаци]ина; жена
абацща.
абацилук (Збацилук) м абаииски занаш ; аба-
циска рад/ьа. — Ови Бугари . . . занима;у се аба-
цилуком (Даница 1860, 512). Налази се неко-
лико абаци)"а у Београду, ко)и сво)е дуЬане
има)'у. Нэима кажите да им неКе бита слободно
у вароши абацилук држати (Ъор1). Т. 17, 37).
Абацилук м ист. кра] у ко;ем су некад биле
абациске радн>е. — Улица, у ко]'о) }е ова) еснаф
[у Сара)еву] имао сво)е дуЬане, зове се Аба
цилук (Крешевляковип X., НС 1929, 91). Да-
наипьа улица Народног фронта у Београду не
кад се звала Абациска чаргшф или Абацилук
(Ред.).
Абацйя йрезиме; исп. Абаци)ин (Бачка,
Аре).
абацппнца ж абацщинарадионица или радпа.
Збацйнка ж йовеНа игла коюм шщ'у абаише
(Нов., Р1А). '
8бапйскй = 8бацй)скй, -а, -б ко]и се односи
на абацщу; вар. абацински: ~ еснаф, — занат,
~ калфа и ел.
АбацйЬ йрезиме; исп. абацика (БВ 1888, 48;
Авр. Д. 1, 269, у додатку).
абашавати, абашавам, ди)'ал. абаша)ём (-ава-
)у) несвр. (свр. абашати) покр. сман>иваши се, ма-
лаксаваши. — Кад извор бива све маши, рече
се: да абаша)е (ЦТ, 1овиК. 1). фиг. ойадаши, йо-
йушшаши. — Каже се и за снагу чов^ека или
животинье да абаша)е кад се по мало од н>е
губи (ЦГ, 1овиЬ. 1).
абашати, -а.м свр. (несвр. абашавати) (тал.
аЬЬаззаге) покр. сманлши се, малаксаши (ЦГ,
1овиЬ. 1).
абда ж бот. в. айша (Вуков. А. 2; Гост. 1, 55).
абдёзлук м в. авдесана (Ниш, Христ.).
_ абдёрйт, -йта м ограничен човек (йрема Абде-
ришима, сшановницима сшарог шрачког града
Абдере, ко;и су важили као глуйи л>уди). — Да
би оваквим абдеритама уста запушити могао,
то вас молим даде помоЬи, и ;авите ми ... о
чему )е та рецензи^а (Юьиж. 5, 208).
абдёрйтскй, -а, -б ко/и се односи на обде
рите, ограничен, глуй. — Чу)е се да Не се зба-
цити и Контрола и Касаци)'а т). да Ье се ова два
надлежателства касирата као неполезна за земл>у.
Ето вам абдеритских послова (Гар. И. 2, 16).
На глас о руско) пензи)и, Шафарик му [Вуку]
)'е ;авл,ао из Новога Сада: „Треба да видите
како су се запан>или новосадски абдеритски ни-
коговиЬи!" (Ков. Б., Кн.иж. 5, 169).
абдеритство с ограниченосш , глуйосш. —
Опростите ми, што вам овако жалостиво гатам:
абдеритство оКе веК да ме смете и нал>ути
(Сте)., Вук 17, 102).
8 АБДЕРИЪАНИН — АБЕРАЦЩА
абдеригшнин м (мн. абдерйКани) я. абде-
риш. — Посли)е гласовитог Виландова романа
. . . име АбдериЬанин постало [)е] синоним за
ограниченог малограйанина (Енц. Хрв. 1).
абдес м е. авдес. — Турски абдес на се узи-
мала (НП АндриЬ Н. 1, 201).
абдёслук м в. авдесана. — После )ела опра-
ше руке и уста у абдеслуку (Дим. ]. 3, 73). У
зиду )'е каткад и ман>н уд'ек за умиваае ко)И
се зове абдёслук (Дед. I. 3, 89).
абдеснй, -а, -о в.авдесни. — Халил Вра-
нац вели, да се пере [умива] само кад узима
абдест, а отаре се у абдесну мараму (Босна,
МургиЬ Ф., ЗНЖ 8, 97).
абдест м е. авдес. — О зиду )'е огледало и
о н>ему висе од абдеста (умиваае при^е молитве)
„махраме" (Дед. ]. 3, 88). Том се наредбом за-
бран>у)е узиман>е абдеста на )'авним сокачким
чесмама (Мус. 1908, 36/3).
абдестана ж е. авдесана. — У Сара)'еву
има и улица: Абдестана-улица (Бор).).
абдёстлук м е. авдесана. — Би)'аше се везир
догодио, | На абдёстлук абдест узимао (НП
Херм. 1, 231).
Абдн)а м муслиманско име (Нуш. 12, 46).
абдвка ж бот. е. айша (Херц., Бор).; Шул. 5).
аодпкацп)а ж (лат. аЬсИсасю) 1. одрица/ъе
од Престола или неког високог йоложа;'а. — Место
тога, он )е [крал, Милан] . . . озбил>по поми-
ш.ъао на абдикашцу (Нов. 22, 23).
2. одрицагье, ошсшуйапе од неког Права, уве
рена и ел. — Било )е ипак бола у томе попу-
пгпиьу и абдикаци;и пред )ачим (Живад., XX
век 1939, 23).
абдпкацнопалг.н, -5, -о в. абдикациони. —
„Да се сабору . . . приопЬе сви . . . абдикацио-
нални списи Фердинанда V" (Нех. 3, 134).
Збдикацибнй и абдикациони, -3, -б ко}и
]е у вези са абдикацщом ; вар. абдикационални. —
Сабор )е затражио од крал>а да му саопшти
„абдикационе списе" крал>а Фердинанда (Мар).
М. 1, 108).
абдиковати, -ку)ём свр. «. абдицираши. —
Пре но што сам абдиковао'. . . учинио сам . . .
последаьу услугу моме народу и моме сину
(Нов. 22, 68). НЬегов претходник Велипаша
абдиковао [)'е] због народне побуне (Скар. В.
1, 289).
абдпцнратп, - йцйрЗм (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аЬс!121егеп) (из)вршигйи абдикацщу; исп. аб
диковати. — Крал, попушта народу и после из-
гласаньа устава — абдицира (Прод. 2, 509). Он
се пред )ачим Макаром . . . улагивао — да на-
покон ... од нужде абдицира (Павлин. 3, 22).
абдбв, абдбва м бот. в. айша (Хрв. При-
мор;е, Бор]'. ; Шул. 5).
абдовнва ж бот. е. айша (ЗНЖ 24, 36;
Пих. 1, 5; Поп. Добр. 1, 372; Гост. 1, 55).
абдомен м (лат. аМбтеп) анат. 1. шрбух (код
кичмегьака) .
2. зйдак (код инсекаШа и лускара).
Збдоминалнй, -3, -б ко;'и /« у вези с абдо
меном, шрбушни.
Изр. ~ тифус, ~ трудпоНа в. код тих именица.
Абдулах м муслиманско име (ГлЗМ 1929,9).
абе само у деч]0] бро}аници (у игри). —
Едене бедене, цуки ме абе, Швабе до мене, елц,
пелц, мух, пух, Штраух (Фрушка Гора, Шкар.
2, 235).
абез м нар. в.амбис. — Кад стигну па гроблл,
стане се земла трести, рекао би све ке у абез
пропасти (НПр, БВ 1894, 171). Преда мномпукла
ци)'ела, четири бо)а дубока долина, дулиба, готов
абез, одакле се дижу сли)ева и здесна пули
ода)е на четири бо)а (Цеп. 2, 103).
Изр. (от)иНи у ~ : йройасши, йройадаши. —
ЗапалиКу цебану, те нека иде све у абез (Батут
1, 152).
абемари)а ж покр. в. авемарща (Дубровник,
Зоре 2).
Вбей1, -а, -о ко/и _;« изранен од абе (1). —
Ха)дуци су носили чакшире и белу, абену каба
на цу (Поп. Д. I. 1, 148).
аоен", -а, -о кваран, йокварен; исп. абати. —
Зашто држиш у радн.н абено воКе (Ниш, Сто).
Д.). фиг. р/)ав, бедан. — Абен живот поготову
мука, | Гроб )е ли)ек муци пона)'пречи (НовиК
1, 116).
абено прил. на абен, бедан начин. — П)е
слободно и г^е в)ерно ни)е, | Абено се и у
страху живи (НовиК 3, 32). Кад [ко] живи ло
те: [рече се] да живи абено (Куш. 1, 40).
абёвьак, -йка м кайа од обе (1) . — Неко-
лико понесе товара I Абен>ака и кривих брит-
вица (Новиг! 6, 132). Ъелаво) глави абен>ак
капа (НПосл Вук).
Абён>ак, -Зка йрезиме (Шем. Бос. 1886, 40).
абёкача ж е. абоьак. — [Афис-паша] ... се
хпалио да носи неколико кола малих бритвица
и не знам колико кола капа абешача (Мил. М. Ъ.
9, 126).
8бер и абер м (тур. ЬаЬег) в. хабер 1. глас,
весш, новосш; йорука; вар. абар. — Веле н>ему
Омишка господа: | „Ко)'и абер била кнлга каже?"
(Кач. 2, 298). Док пукоше шибе на 1асен>у,
| Абер даше на четири стране (НП Вук 5, 409). Па
потрча на би)елу кулу, | 1ер )0) тамо два бега би-
)аху, | Да и н>има аир абер каже (И. 4, 343).
Српско) во)'сци абер учинише, | И на ноге
во)ску подигоше (И., 350). ОбеНао )аку соц-
бину и ево до данас никаква абера (Правд.
1851, бр. 31). И пранги>е его абер да)у (Ку). 2,
76). Стаде га молити да учини абер детшьо)
ма)°ци, да )0) )е син на умору (Ком. 4, 41).
Пак Ку ти дони]'ети абер на;да.ъе до нашега
божика (Л>уб. 1, 137).
2. оораНан>е йажн>е, обазиранл. — Пак се
тиште пут Пераста м)еста | без никаква страха
ни абера (НП Богиш., 185).
Изр. ни абера вематп : не мариШи, не ха}аШи,
не обазираши се, не бринуши се. — А кааз зато
ни абера нема, | Но разури тврда Колашина
(НП Вук 5, 399). Човек умире, деца му скапа-
ва)у од глади ... а ви ни абера (Ранк. С. 7, 16).
абер&ци]а ж (лат. аЬеггапо) 1. а. астр, йри-
видна йромена йоложа;'а йосмашраног небеског
шела услед Зем.ыших креша/ъа. б. опт. расшура-
к>е, расийануе свешлосних зракова : сферна ~, хро-
матска ~ .
2. биол. ошешуйале од шийичног облика.
 АБЕРДАК — АБИС
3. фиг. засшраниван>е, нейриродносш. — У
1ьегово) )е замисли та поразна гра1)а имала . . .
да документира щесничке абсрацщ'е и списа-
тел>ско ништавило (Цар, БК 1901, 1599).
абёрдак, -ака м в.абсрдар (1) (Вук, Р).;
Р—К 2).
аоёрдап, -а на н в.абсрдар (1). — Па опали
пушку абердана (ЦТ, 1овиК. 1). Па отиде на
високе куле, | Те опали топа абердана, | Абер
оде на четири стране (НП, Левач, Буш. 1).
абёрдар, -ара м (тур. ЬаЪспЬг) 1. шой или
йушка ко]'има се нешшо об;авлу]'с, да]е абер ; вар.
абердак, абердан, абрдар; исп. аберли)а, абер-
ник. — Кад пукне топ абердар, онда да груне у
бок ... Турцима (Мил. М. Ъ. 27, 289). Абердарем
су наши очеви звали пушку ко)а глас да)с
(Ку). 2, предг.).
2. агитатор, букач. — Импери)алистички
хук )'е беснео у Итали)и, Дуждеве беседе и ха-
лакауьа аегових абердара „на Далмаци^у" (1ов.
]., Прегл. 1927, 1/2).
3. покр. е. аберища (ЦТ, ШоК).
Абёрдар, -ара м йсеудоним кгьижевника Ми
лана Ку]унциНа.
абёрдарка ж йушка ко]ом се нешшо об]ав-
лу]е; исп. абердар (1), аберница, аберн.ача. —
А под сувнм прстом кпрцну | Абердарке ороз
тврди ()акш. Ъ. 2, 129). На та абердарку, па
кад ти нога закрочн на град, ;аии и нама и
Турцима (Никач. 1, 31).
абёрнсаше с гл. им. од аберисаши.
абёрисати, -ишё.ч свр. и неевр. }авиши, )ав-
лаши, йоручи(ва)ши ; исп. абер, аберити. —
Кад отидеш дома, абериши мо)има да сам сад
овде и да ми до1)у (Сврл>иг, Васил>.). Па абе
риши ми то, душе ти! (ДучаловиКи, Ков. Р.).
абернтп, - им свр. и неевр. е. аберисаши (ЦГ,
ШоЬ).
абёрлпда и в. абердар (1). — Гле топова а-
берли)'а (Ку). 2, 32).
абёрннк, -йка м в. абердар (1). — Абер даше
са кн>ажеве куле, \ Упалише топа аберника (НП
Вук 9, 444).
абёрпнца 1 ж е. абёрдарка. — Примаче се
абёрвьача / до студена зида, | Аберницу
с чивилука скида, | . . . На пенцер )е пушку на
слоило (НП, БВ 1905, 332). С куле пале дви)е
аберн>аче, | Аберааче, пак и леденьаче (1Ьег.
6, 76).
абёрцн^а м весник, гласник, гласоноша ; исп.
абердар (3). — Напред лети Обрен Брдаревип,
а за н>и.ме дво)е аберци)'е (Ком. 6, 98). Ипиндит
добар аберци^а, I Абер носи кад Не драги доНи
(НП, БВ 1895, 29).
абёрпнка (абёрцика) ж жена аброноша. —
А друге аберцике однесу абер (Заплаше, Пе-
тровиН В., ЗНЖ 5, 274).
абес и покр. в. амбис. — Конда Стамбол у
абес пропаде (НП Марь Л. 2, 617).
Збет и абет м покр. в. абиш (2). — 1една
мала, буцмаста [дево)чица], од четири-пет го
дина, са салветом низ абет деди (Ъон. ]. 3, 206).
Вбетина ж покр. аугм. и йе]. од абет. —
Па ми даде ал>нетину, | Алнетину, абетину (НП,
ЗНЖ 17, 181).
17
ЗбетиЬ м покр. дем. од абет. — Дошла сам
да ми саши)'сш абетиЬ за доцете (Ускоци, Ста-
ниЬ Мил.).
абёцавица ж заст. е. абецеда (1) . — Из ла
тинице раби Хрватски )език за писаке ова) 21
знак:... Сви за)едно )есу абёцавица, азбука,
буквица (Пац. 2, 1).
абецёда ж 1. ушврЬени ред слова у нашо]
лашиници; исп. абёцавица, азбука. — Он [Сун-
дечип] прима азбуку и абецеду (ЖР 1928, 272).
2. (зап. кр.) в. азбука (1, 3). — Онда н. п. ни
Чесима ё, с, 2, ни Пол.ацима а, е, не би била
за себе слова нити би требало да сто)е у »ихо-
ви)ем абецедама (Дан. Ъ. 4, 13). И водила га у
школу, па за тихих вечери . . . шлабикала с ньиме
абецеду (1ер. 3, 10). Ово )е од принцишфлног
знача )а, абецеда сваке акцизе (Реп. 1948, 28).
абецёдар, -ара м (лат. аЬесейагшз) 1. ейисак
нечега йо абецедном реду.
2. в. буквар, юьига из ко)е се, йреко Позна
вала слова, учи чишан>у и йиса/ьу; исп. абеце-
дарка (1), азбуквар. — Антолий био )е учи
телем . . . Написао )е више юьига, као . . .
Абецёдар за детцу 1847 (Строх. 1, 234).
абецедарац, -рца м (ген. мн. абспедйраца) е.
букварац, она) ко;и учи абецеду, йочешник у чи-
шан>у и йиса/ьу (Поп. Ъ. 4).
абецёдарка ж 1. в. абецёдар (2). — У по
следнее време поведена )е велика акциза за су-
зби;ан>е неписмености ме^у Хрватима . . . На челу
целокупне акцизе сто)и . . . претседник „Селячке
Слоге" ко)и )е за ову еврху написао и издао
посебне абецедарке (ГрбиК И., Прегл. 1937, 798).
2. слова абецеде ко]а служе за узор у основ-
ним школама. — Све )е наопако [у школи]. Та-
бла м)есто да )е црна, излизала се и поби)елила
... Абецёдарка отрцана и оглодана: )"едному
писмену фали трбух, другому глава, а треКему
ноге (1урк. I. 1, 25).
абецёдарнй, -а, -5 ко/и се односи на абецёдар ;
фиг. йочешнички, основни. — Али ... му они
[чланци] нису могли подмирити сву абецедарну
жудн>у за сазнашем нове ерпске юьижевности
(Вулов. 5, 162).
абёцёднй, -а, -б 1. ко]и ;'е среден йо абецеди
(1). — Во:ьаи сам да изнесем на]при)е абецедним
редом досад прибрана имена (Мед. 4, 1).
2. ко]и се односи на азбуку уойшше. — И
код Срба започике права „абецедна воща" . . .
борба око )езика и правопнеа ко)у )е водно Вук
Карацип (Скерл. 3, 329). У абецедно) борби
Прешерн се . . . заузео за стару бохоричицу као
за азбуку ко)'а )е код Словенаца имала сво)у
традици)у (Зих., КН 1949, 6/1).
абёцёдно прил. йо абецедном реду.
аозбв, абзбва м бот. покр. в. айша (Шул. 5).
абзовина ж бот. покр. е. айша (Вуков. А. 2).
аби)е прил. цел. заст. одмах, смесша, баш
сад. — Пишите ми и )а Ку аби)е у чувство доЬи
(Стер. 10, 229). Можда господин ни)'е )ош ни
вечерао . . . — Молим, молим не трудите се: „аби-
)е" идем с вечере (Шапч. 7, 91).
абис м (тал. аЫ$$о) покр. 1. в. амбис. — Тад
[се] суноврати у мрак абиса (Трес. 3, 192).
2. (обично уз придсв бож)и) зла година (Ду
бровник, Зоре 2).
10 АБИСАТИ СЕ — АБОНИРАТИ
абпсатп се, -ишём се свр. и несвр. покр. в. ам-
бисаши се (ЦГ ШоЬ).
Абисйнац, -нца м (ген. мн. АбйсГшаца) гсогр.
заст. ранщи палив за Ешиой.ьанина.
Абйсйни]а ж гсогр. ранщи пазив за Ешиойщу.
абиснй, -а, -б покр. йаклени, сшраховиш. —
Иштипана Харти)а и трагични псалтир Псовка
натрпани су абисном бу)ношпу )едне црне, отро-
ване ... и беснене лирике (Полип. 1, 35).
абит (абит и абит) м (тал. аЫю, одело, одеНа)
1. ха.ъина кашоличких свешшених лица; исп. ман
тра. — Отац Андри)а, мршав и ситан у мрком
абиту фравьеваца . . . пропуштао ]е лагано зрна
крали)еша кроз прете (Вид. А. 1, 13).
2. покр. женска или деч]а (реЬе мушка) ха-
лина; вар. абет. — Засукала абит од свиле
(Во)н. И. 3, 17).
абйтати, -ам несвр. (тал. аЫ(аге) покр. сша-
новаши, йребиваши. — Народности, овде абита-
]упе с нимачким )'езиком се успоразумл>ава;у
(БШН 1870, 206).
абитуриент, -нта и -ёнта (абитури)ент) м
(нем. АЫгипеп!) ученик ко/и завршава или }е за-
вршио средн>у школу, евршени машуранш.
абитурй/ептпца и абитури/ёнтица ж в.
абишури}еншкин>а .
абитурй)енткин>а и абитури}ёнткин>а ж
ученица ко]а завршава или ]в завришла средгъу
школу.
абитуриентски, -5, -6 ко/и се обноси на
абишуризенше : ~ вече.
Иэр. — курс в. курс (Изр.).
аб}8 узвик за го!ъен>е оваца (Златибор,
Смил>. Н.).
аблактацзца ж (лат. аЫас(аПо) мед. одбща-
н>е дет ста од сисе, од до]ен>а.
аблатив м (лат. аЫайуиз) грам. назив Падежа
за одва;ан>е.
аблатйвнй, -а, -5 ко]и има значенье абла-
шива, ко}и се односи на аолишив; вар. аблатив -
ски: ~< генитив.
аблатйвекй, -а, -о в. аблашивни (Р—К 2).
аблаут м (нем. АЫаиг) грам. йрево], мен>ан>е
коренског и основинског вокала При образован,}' речи
и облика речи; напр. берем, збор, брати; плетем,
плот.
аблезовати, -зу)ём свр. и несвр. (нем. аЫбвеп)
покр. заст. I смениши, сменмваши. — 1а и Марко
били смо на стражи до поноЬи, када су дошли
да нас аблезу)у (Херц., Радул. ].).
П ~ се уз. повр. — Аблеэовале су се око
куваьа вечере (Игн,. ]. 9, 229).
абнормалан, -лна, -лно (лат. аЪпогтаШ) исп.
абнорман 1. ко]и ошешуйа од обичног, нормалног
(наз'чешНе у негативном смислу) ; ненормалан;
исп. аномалан, аномаличан, анормалан. — Серум
не садржи никакву абнормалну отровност (36.
зак. 35, 222). Али баш то )е код нас абнор-
мално, што )е ци)ена онога ... неразм^ерно много
века (Коз. ]. 2, 36).
2. ко}н 1С на границы духовне йоремеНеносши,
лудила. — Колико су те кн.ижевничке гризлице
избр,бл>але о пори)еклу Отела ... о физиоло-
шко) та] ни те абнормалне страсти (Во)н. И. 7,
101). На то )е Ф1штек . . . узб)еснио, и сада, у
дивлем и абнормалном афекту . . . почео да го
вори о Меланки (Крл. 1, 15).
абнормалац, -лца м она] ко}и }е абнор
малан. — Психопатолошко стан.е овог абнор-
малца . . . би)аше заиста за опсежан студи)
(Чер. 1, 67).
абнор.мално прил. на абнормалан начин;
исп. абнормно.
абнормалнбет, -ости ж особина или сйлан,е
онога шшо ]'е абнормално, ненормалносш ; исп.
абнормитет (1), абнормност.
абнорман, -мна, -мно (лат. аЪпогппз) в. аб
нормалан. — Изучава^у абнормне облике ко)'е
он [душевни живот] узимл>е на се у болести
душевно) (НедиН Л>. 5, 219).
абнормитет, -ета м (нем. АЬпоггш(Зс) 1. в.аб-
нормалносш .
2. оно шшо )е абнормално. — 9000 ненада-
рене Д)еце у пучким школама значи 9000 абнор-
митета (Напр. 1901, 196).
абнормно прил. в . абнормално . — На)абнор-
мни)с разви)ени органи могу стални постати
ГРад. М. 3, 220).
абнормност, -ости ж заст. в. абнормалносш. —
Дошавши до те абнормности, брзо )е и завршила
[романтична школа] (Бан 11, 6).
абокат, -йта м покр. и нар. в. адвокат. — У
Херцеговини и у Црно) гори ... се [одв)'етник]
... зове абокат (Богиш. 3, 544). Узет Ьу абоката,
тират Ну до губернадура (Мат. 12, 41).
аболйрати, абблйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аЬоИегеп) (из)вршиши аболицщу. — Дело
се не исле!}у)е, оно ;е аболирано (РН 1905, 15/ П.
аболйци)а ж (лат. аЬоНио) 1.укидан>е, сшав-
.ъа/ье ван снаге нечего (найр. ройсшва, смршне
казне и ел.).
2. правн. обуешава, йрекидале кривичног или
каквог другог йосшуйка, без икаквих йоследица йо
окрив/ьеног. — Уколико се пак порез разреже у
извесном сразмеру, дешава се да се исти годи-
нама не плаЬа, док не до!)у отписи, аболици)е
итд. (МишиК Д., ПЛ 1937, 280).
аболицнонйзам, -зма м йокреш за укидагье
нечега (ройсшва, смршне казне и ел.); исп. або-
лици)а (I).
аболициониста) м йрисшалица аболицио
низма.
аболицнонйетичкй, -3, -б ко]и се односи на
аболиционизам и аболиционисте: ~ покрет.
абол>(е) (абблмо, аббате) прил. покр. в. боле
(3). — А бол>' к мене, мо]а в)ерна л>убо! | Не
би ли ми зми)у извадила (НП Вук 1, 200). (ЦТ,
]овип. 1).
аб6нен(а)т, -нта и -ёнта (абонён(а)т) м (нем.
АЬоппепг) в. йрешйлашник, она] ко]и се йреш-
йлашио на нешшо; исп. абонирац.
абоЕЙранье с гл. им. од абонираши (се).
абонйрати, аббнйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аЪошиегеп) исп. абоновати (се) I 1. йреш-
йлашиши, йрешйлаНиваши, унайред йлашиши, йла-
Наши за нешшо. — 1а сам га абонирао на два
дневна листа (Ред.). Абонирао ме )е само на
ручак (И.).
 АБОНИРАЦ — АБРЕШ
2. осшура(ва)ши унайред, унайред йоложиши,
йолагаши Право на нетто. — Буржоази)а [)е]
абоннрала у н>има [парламентима] сводим избор-
ним системима и преварама огромну веКину
м)еста Сурн. М., КН 1948, 17/1). Под югом
те моралистице, сакрива се . . . велика парве-
ни)ка, ко)а криомшде . . . шкшьи на абонирано
м)есто у хистори]и (Цес. 2,20).
II ~ се повр. йрешйлашиши се, йрешйлаНи-
ваши се. — Ево и ми да се абонирамо, ако хо-
Ьете. Све услове примамо и не тражимо чет-
вртком мелшпа)з Дашуш. 1,29).
абопнрац, -рца м (ген. ми. абднйраца) е. або
нент (обычно само за храпу). — У исто! [гости-
оници] Ьу издавати кост како за абонирце, тако
и на пол>е (СН 1881, 1192).
абоновати (се), -ну)ём (се) свр. и неевр. е. або-
нираши (се) . — Да) пречн>аке овамо ! — викну
неко испред каване. — Молим, )а сам се пре
абоновао (Ранк. С. 1 , 35).
аббнос и абонос м (тур. аЬапог) вар. абанос
а. бот. дрво ко}'е росте у Индщи Оюзругоз еЬепит
из ф. ЕЬепасеае; нсп. црни дуб (Црн. 1, 131).
б. дрво ове би/ъке, црно и Шврдо, као граЬа за наме-
шшо], резбари]'у и ел. — У рукама му абонос-
чибук с такумом од Килибара (Лаз. Л. 1, 68). По-
сматрао )е комешан>е Истока, са л>удима С)а)на
и црнпураста лица као од абоноса (МарковиЬ
М., Венац 11,40).
аобносати се, -ошём се свр. и неевр. вар. аба-
носати се 1. йосша(;а)ши шврд, ошйоран, йо-
сшо]он као абонос. — Бога ти маторог, ка* да си
се абоносао, све Ьеш нас покопат (РадиН Д. 1,
11). Он се абоноше постепено (Ред.). фиг. Влада
се беше абоносала, и ста)аше као стена (Жив.
Ж. 2, 143).
2. йосша(}а)ши црн. — Врат му )е веЬ абоно-
сан, има три године како га ни)е опрао (Мел.).
абоноснй и абоноснй, -3, -б ко]и ]с бо]е
абоноса. — Светлост заблиста осветл>ава)уЬи на
отвору врата абоносно лице )еднога црнца (Ъа)а
Б. 1, 97).
абопосов и абоносов, -а, -о ко}'и }е од або
носа; исп. абаноски. — Шипке од абоносова и
сандалова дрвета (ТомиК С, Прев. 2, 45).
аббносовнна и абоносовина ж абоносово
дрво. — Строги капетан . . . скиде лулу са свога
дугог чибука од абоноса и свога ти веселог бу-
дуЬег капетана „намаза" поштено абоносовином
(Весел. 2,72).
аббрдаж, -ажа м 1 (фр. аЬогйазе) пом. найад
абордажа ж ) на нейрщашелски брод
нейосредним йрисшщ'а/ьем уз пега. — За тим се
извршио „абордаж" т.). последаьи акт у биткама
на мору, када се две противничке 1)еми]'с са
свим прил>убе )една уз другу (Ъор^. Вл. 3, 57).
Чак све до Нелсонових времена абордажа ни]е
била никакова реткост (СтанковиЬ Н., МГ
1933, 3).
аббртйв, -ива м мед. средство за изазива/ье
абортуса .
а борт Иван, -вна, -вно I. ко]и се односи на
абортус, ко]и изазива абортус: ~ средство.
2. ко}и ;с недовршен.
абортпрати, аббртйрЗм (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аЪогйегеп) мед. (йре)шрйеши аборшус, йоба-
11
ци(ва)ши. — Хористица ЛилиКева абортирала )е
прек)уче у болннци (Нуш. 11,277).
аббртус м (лат. аЬоггив) мед. в. йобача] , хо-
шимично или нехошично йревремено йрекидале
шрудноНе (йре седмог месеца). — Родила сам
дво)е Д]еце и направила пет абортуса (Козарч.
1, 85).
абравница ж покр. колац или мошка на ко]о]
дво]ица нетто носе меЬу собом; исп. обрамица
(ЦТ, Вук, Рь).
абрази)а ж (лат. аЬгазю) 1. геол. одрон>аван>е
овале услед зай.ъускива/ьа шаласа. — 1езеро
ствара )езерске површи абрази|ом (Цви). 5, 962).
2. мед. ошамршъивспье болесног шкива сшру-
ган>ем.
абразнонй и абраз&бнй, -а, -б кощ има
свойство образце, ко]и се односи на абразиву. —
Све ове )езерске површи су последние абрази-
оног де)ства )езерске воде (Тод. Д. 1, 84).
абракадабра ж ({евр. аЬгакас1аЬга) маЬиска
реч без одреЬеног значена, с чаробном моНи да
ошклапа болесши. — Шекспиров текст претвара
се ... у неке тиронске ноте, у руне, у шамани-
стичке абракадабре, у брбл>ан>а на немуштем
)езику (Поп. Б. 5, 170).
Абрамац, -мца йрезиме ; псп. Аврамац (Шем.
Пакр. 1898/Ш, 4).
АбрамовиЬ йрезиме; исп. АврамовиК (Р1А;
НП гЬег., 39).
абраш, -аша м (тур. аЬга;, шарен, пегав)
1. а. човек иегова лица; вар. абреш. — Лице [има]
абрашасто, с тога су га неки звали и „Абрашом"
(Ком. 1,36). б. кон, са белим йегама на губици
или йод рейом. — Кон> лисак или брн>аш... не
ва.ъа, )ер може да буде абраш (кон. коме )с
бела кожа под репом) (М—Б 1, 58).
2. вет. оейа йо кожи код извесних домаНих
живошин>а, с1етос1к:о818 (Вуков. А.- 2).
Абраш, -аша надимак ко]и ]е йосшао йрези
ме (Вук 9, 231; 1ов. К. 2, 196).
абрашаст, -а, -о вар. абрешаст; исп. абра-
пцъив, алабашакаст 1. ко}и има оейе йо кожи,
йегав. — Главу има вижллсту, а лице абрашасто
(Ком. 1,36). Вола или краву ко)И нема)у ни-
каквих других особина осим неког абрашастог
шаренила (СН 1886,470).
2. шаролик. — У Карамзина нема ватре,
нема бущости, него неко тромо одушевл,ен>е,
неке апотеозе абрашасте, нека добра во.-ьа али
опет стиснута (Рак. Мита 3, 33).
АбрашевнЬ йрезиме; исп. Абраш (Зог.
4, 217).
абрашлэив, -а, -о в. абрашаст' (1) (Вук, Р).;
Вуков. А. 2).
абрдар, -ара м в. абердар (1). — Олу)а опет
планула )е стара, [ Из херцегове зем.ъс абрдар
(Шен. А. 11,411).
абревн)атура ж (лат. аЬЬгеУ1ашга) в. абре-
ви]аци]а (2) (КлаиК 1).
абреви)ацн)а ж (лат. аЬЬгсУ1аПо) 1. скраНи-
ван>е.
2. скраНеница; исп. абреви)атура.
абреш м в. абраш (1а). — Немо) купити
коша „абрашаста". Абреш )е бахсус не само по
сво)у него и по тво)у главу (ГлЗМ 1898,518).
12 АБРЕШАСТ — АВЛЦГЩЛ
Обретает, -а, -о в. абрашасш (1) . — Абре-
шаст ]е кон>, у кога )е би]'ела доаа губица и
стражаица (ГлЗМ 1898,518).
абриктоватн, -ту)ём свр. и неевр. (нем. аЬпсЬ-
1еп) нар. 1. йоучиши, йоучаваши, обучиши, обуча-
ваши. — Ма|стор )е тако абршеговао шегрта да
)е увек знао наНи згодан изговор (Ред.).
2. (из)грдиши. — Ал, како ме Мишко због
тога пиона абриктово! (Малаг. 1,22).
аброгацн)а ж (лат. аЬго^аСю) прав», ойози-
вале, укидапе (найр. неког закона). — Укидан>е
закона се састощ у томе што му се одузима оба-
везна снага, било да се он просто укида, било
да се замеи.у)е новим. У правно) науци први се
случа) зове аброгащца закона (Пер. Н. 1, 48).
абронбсач, -ача мв.аброноша (ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
абрбноша м и ж она; ко]и, она ко]а Проноси
аброве, шири нейово/ъне гласове, оговара; нсп. абар-
ци)а, аброносач. — Преко свощх поручених
трчилажа и аброноша об)'авили су [вест] на све
стране (СЛ 1918,34/3). Кад сам ]а то казала?
И ако сам казала, зар ти, аброношо, мораш
да износит из куке шта ми говоримо (Паун.
С. 1,90).
абронйшл.нв, -а, -о склон разношепу гла-
сова. — Прнпази га се, он )е аброношл>ив (Ду
чаловиЬи, Ков. Р.).
абуз&мзе, -ета с е. абуземзем. — 1ош само
што ми )е остало од старога кувета, то )'е по
ко)а литрица абуземзета (Га)р. 1930, 594).
абуземзем м (перс. аЬ, вода + 2ет2ет, име
извора код пами)е у Меки) 1. свеша вода са му-
хамеданске Набе (БиХ, Бор).).
2. фиг. пежр. драгоцена, решка сшвар. — Не
дира) у ту воЬку, )ер |е за нашег Али)у свака
трешаа абуземзем (Радул. ].).
абузёнзе, -ета с в. абуземзем ("Бор. В., ГлЗМ
1910, 174).
абукат, -ата м покр. в. адвокат (ЦГ, 1овиЬ.
1; Раб, Рад ]А 118, 21).
абулн)а ж (грч. аЬиНа) псих, и мед. безвол-
носш, ошеуешво во.ье. — Ми не можемо да ра-
зумемо оно понапшье: абули)у, атони)у (У). Т.,
БВ 1913,80).
абуличар м човек без воле; нсп. абули)'а. —
Почевши од Гетеа ... па све до надавремени-
)их и на;површни)их фраза о . . . „психопату",
„абуличару" . . . све то . . . казу)е . . . да )е свак,
како )е умио . . . узео става према Хамлету
(Дворн. 2, 3).
абурдатп, -ам (-амо,-ате) свр. и неевр. (тал.
аЬЬогдаге) покр. наернуши, навалиши; исп. абур-
дисати. — ]& поша' к теби, а тво) пас абурда
на ме к'и сл')еп (Лика, Обр. Ъ.).
вбурдисати, -ишём свр. и неевр. покр. в. абур-
даши. — Абурдисао на ме као да сам му НаКу
убио (Лика, Кос.).
абусаладин м -> бот. а. «. крла К1С1пиз
абусалатня м 1 соттип1$ (Пах. 1 ; Скок
абусалатина ж ) 2, 179; БВ 1901, 401).
б. в.царевац ЕирЬогЫа 1а!пут (БиХ, ГрЬ. 1).
вв1 м покр. в. аф1 (Ел. Г. 5).
5в: узв. оном, за йодражаван>е ла]а>ьа Пса и
лисице. — И пашченце зачас ав, ав, ав, и ето
ти гони . . . свако)аке дивлачи (НПр Ча)к., 277).
Ав, ав! — удара у студену вазд>тсу кратак и
крт лиснч)и лавеж ("Ноп. 2, 151).
8ва1 м (сириски аЬЬа, отац) 1. арх. ошац (у ду
ховном смислу) . — Постриженъ буде ... у ма-
настиру Крушедолу рукомь Авве свога 1оанна
РаиКа, Архимандрита (Хац. 2,71). Оде у мана-
стир и поста учеником аве Дороте)а (Ост. Т.
2, 237).
2. ути. име ко)им зове кНи оца или млада не
ког од сшарщих мушкараца у куНи (ПБС 1844,
248; Српк. 2, 22).
ава1 узв. покр. в. ава]. — Ава Турцы црнъ
ви образъ бью ! | Ъе пуштисте Влаха у ТурюпгЬ
(НП Чо)к., 210). Ава, чоче, што учюье, да од
Бога на^еш! (ЦГ, 1овиЬ. 1).
Ава1 ж име (НП, БВ 1897,250).
Ава* м хий. од Авакум (Во)'в., Бор).).
ава ж (тур. Ьауа) в. хава, воздух; исп. аванса,
ава;а. — Повуче за узду, а кон> као на крилима
полети небу под облаке. Тако се царевиК дуто
у ави возио на кошу (НПр, БВ 1889,344).
ёваз м (лок. авазу; »». авази и Звазови;
ген. Зваза и авазбва) (тур. ауаг) звук, глас. —
Трпи ра^а, не пушта аваза (НП, БВ 1912,317).
Нева) друже — имаш аваз као наш Ристо (Петр.
В. 10, 190). ШтекЬу (пола]ива)у) у сто некакви-
1ех не)еднаки)'ех авазова (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6,
307). Накаш.ъа се, а аваз од)екну у собн (Весел.
17,217). фиг. Каде пушка пуче Перишина, | Оде
аваз на четири стране (НП Вук 4, 284).
авазйле (авазйле) прил. покр. гласно . наглое.
— Пребациле фереце преко рамена и авазйле
пива)у кроз сокак (ТБ.ор. С. 5, 149).
авазли (авазли) прил. покр. в. авазйле. — Он
увек авазли пева (БиХ, ГрЬ. 1).
аваиз м е. ваиз, она] ко]и некого учи, ко;и
йройоведа (Вук, Р).).
аванса ж (ре^е у мн.) 1. в. ава. — Попих
чашу раки]'е, па ми оде као у аваи)у (Босна,
Бор)'.). Тада треба уздом на н>ему дрмнути па
одма . . . полети у аваи)е (ваздух) (НПр, БВ
1889,344).
2. ракешла. — Палимо вечерас на теферицу
аваи)е (Босна, Бор).).
ава) узв. (тур. а уау) 1. за изражавагъе ду-
шевног бола, оча/а/ьа; вар. ава, авах, ва); исп. куку,
леле, )ао. — Хукну и завапи меЬу званицама: —
Ава) мени . . . шта дочеках! (Нев., СКГл 15, 168).
А како ти народ ерпски | Помен шту)е, ава)
рано! | То у камеи не бележи, | У ерцу му )'
урезано (Зма) 3, 226). Ава) нама кад ти цви-
лиш! (Во)н. И. 4,26).
2. (у именичком значеау) м }аук, вашу. — У
последил време . . . ништа [се] друго и не чу)е
до ава) и уздаси (ЦГл 1896, 179). Слуша)у деца
ава) самргни Оакш. Ъ. 10, 129).
3. (у прилошком значен>у) нажалосШ. — А
код нас, ава) има само Кр. Зем. Влада, а нема
Кр. Зем. Опозици)'а (Сек. 2, 151).
ава)а ж «. ава. — Овде [им се] допали не само
паппьаци, веЬ и „ава]а" (ваздух, клима) (Урош.
А. 1,185).
ава;лн)а ж (тур. аууаН, сличай дун,и) агр.
вреша ]абуке, йо укусу слична дули; «ар. ава)
 АВАТДИКА — АВАНЗОВАТИ
лика, ва)ли)а, ва)'лика^ исп. гуаарка. — Ава)-
ли)а . . . сазрева при самом кра)у септембра (СН
1910, 1286).
ава)лпка ж е. ава]лща. — Зато старице...
по аваршку или жуту дун>у сачува)у у ковчегу
(Наст. 4, 143).
Авакум (Авакум) и име (ЛМС 108, 166; БВ
1894,126).
АвакумовиЬ и АвакумовиЬ (АвакумовиК)
йргзиме (Вук 16,749).
Звал, -а, -о е. алев. — У мог паше поша од
сто гроша, | А долама од сто синцирли^а, | Авал
бтьиш од сто и четири (НП Вук 6, 121).
авал1, авала м в. ал1. — Видите ли овога
авала | ... Радостан )е цви) елити ра^у | И по
рушит наше намастире (НП Петран. Б. 2,594).
авал*, авала и (фр. а\а1) банк. ]емсшво йо-
следлег йошйисника на меници. — Авал ]е лично
земство за плаЬаше менице СГанк. Д. 1,40).
Авала ж (тур. Ьа\уа1е, брдо над градом)
геогр. 1. йланина ]угоисшочно од Београда.
2. градиН на лево] оба.ш Уне, код Вакуфа.
3. брдо изнад села Буковца, близу карловачког
Сшражи.юва.
авала ж 1. в. йл1. — Боже мили, на свему
ти хвала! | Каква нас )е притисла авала (НП
Петран. Б. 2,476).
2. фиг. йовика, галама. — На мене се дигла
велика авала: | Два дилбера, демек, биринци
)унака (Шант. 8,232).
3. заст. врсша народне игре. — Пре неколике
десетине година играле су се ове игре: оро,
левка, стара сенеда, четворка, авала (Мил. М.
Ъ. 15,767).
авалираше с гл. им. од авалираши.
авалиратп, авалйрам (-йра)у) сир. и несвр.
(нем. ауансгеп) банк. йошйис(ив)аши меницу или
чек као ]емац; исп. авал2. — Сви они ко)и су
меницу . . . индосирали или авалирали, одгова-
ра}у имаоцу солидарно (36. зак. 7, 44).
авалпст(а) м (фр. ауаНаге) йоследн>и йош-
йисник на меници Оанк. Д. 1,91).
авал От, -йта (авалит, -а) м мин. зелен минерал
из груйе лискуна, хром-алумини]ум-силикаш, наз
ван йо Авали (1) (Лоз. 1, 1).
авалнй, -а, -б ко}и се односи на авал%, ]'ем-
сшвени Панк. Д. 1, 41).
аван1 м (тур. Ьауап) в. хаван 1. суд, обично
мешалки, у ко]'ем се нешшо шуца; исп. можар,
мортир, мортор, ступа.
2. заст. йрангща, мерзер ; исп. авантоп. — Кад
у1)е у войску барут, начине се топови, авани, и
почну се бацати велика метална зрна (ЪуриН Д.,
Отацб. 1, 620).
3. сйрава за резане дувана. — Ухватили фи
нанси Видака ... 1)е )'е резао дуван на авану
(Пав. 25, 96).
Изр. туцати (туНи) воду у авану: радиши
узалудан йосао (НПосл Вук, 44).
аван* м (ар. пачто&п) в. хаван, невера, изда]-
ник ; исп. аваница (1) (Поп. Ъ. 10).
авангарда ж (фр. ауаш-^агйе) 1. во», в. йреш-
ходница, део во]'ске ко]'и йрешходи главниниу йокре-
шу. — [Фазлипашина дивизща] иде као авангар
да пред главном турском войском (Тод. П. 2, 90).
13
2. фиг. оно шшо крчи йуйл, шшо йред&ачи
неко] иде)'и, йокрешу и ел. — Осниван>е „У)еди-
н>ене омладине ерпске". . . означава . . . тежи. у . . .
за покретом коме омладина треба да буде аван
гарда СБорг)евиК М, Кньиж. 3,67). Либерали,
политична авангарда буржоази)е (И., 78).
авангарда;;, -дна, -дно (одр. авангардни,
-а, -б) 1. (само у одре^еиом виду) во). ко]и йри-
йада авангарди, йрешходнщи. — Опет прими
сво)у, сад веК попуаену регементу и све аван-
гардне кошике (Вук 8, 303) .
2. фиг. йредводнички, ко/и крчи йуш, найре-
дан. — Стил ове музике . . . модеран и аван
гардни до пре десетак година (ЪуриЬ-Клащ С,
Ки.нж. 4, 79). Цанкар . . . [)'е] указивао на аван-
гардну улогу радничке класе (Дедин., Юьиж.
6,529).
авангарднст(а) м (тал. ауапеиагЛыа) она]'
ко]и крчи йуш нечему новом, йредводник; исп.
авангарда (2).
авангардистнчкн, -а, -б е. авангардан (2). —
Студио )'е узео у сво) репертоар и савремену
руску драму, али . . . шце показао довольно реа-
листичког критериума, нити оссЬаше свога аван
гарди стнчког позива (Глиг. 1, 238).
аванжйрати, аван1)йрам (-йра)у) свр. и несвр.
покр. е. аванзоваши. — То се мени нешто не до
пада од пашег сина, што он тако брзо аван^ира
(Слав., НПр, ЗНЖ 17, 156).
аванжйрати, аванжйрам (-йра)у) свр. и не
свр. покр. в. аванзоваши. — Овде лежи Лука, | Нека
свако зна! | Овде )' аванжир'о, — | Од нншта,
пост'о — прах (Зма) 1, 366).
аванз прати, аванз йрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. а\'апс1огсп) в. аванзоваши. — Сва три брата
желела су да аванзираду (Нуш. 25, 139). Откако
)е )ош као деран поставл>ен за ждребичара, па
)ош више, кад )с аванзирао на кочи^аша . . .
обилно [се] сладио (Кол., ХК 15, 119).
авапзман, -ана м (фр. ауапсетеги) уна-
йреЬоье у слуокби, чину; вар. авансман. — За
то )е донекле имао право г. Светолик . . .
што га )е пакосно у)ео ради овога аванзмана
(Срем. 4, 171). Докторе... изгледа ми да Ьу
вас скоро моЬи поздравити аванзманом (Весел.
16, 405).
аванзоваиье с гл. им. од аванзоваши.
аванзовати, -зу)ём (аор. аванзова) свр. и
несвр. (фр. ауапсег) вар. авансовата; исп. аванжй
рати, аванжйрати, аванзирати, авансирати, а-
вансовати, аванцати, аванцирати, аванцирати
1. биши унайреЬен, найредоваши у слуокби, чину.
— Владимир )е почео тако брзо, тако нагло да
аванзу)е ... за две године ево постао )е и на-
челник (Нуш. 1, 14). фиг. доНи, долазиши на виши
сшейен, развиши се, разви]аши се. — Пре!)аш1ьа
хипотеза скромна и незнатна аванзовала за с)а;ну
теори;у (Прод., Дело 1, 99).
2. (некога) заст. а. уиайредиши, уиайреЬчваши
у више звагье. — Влада [)е] нашла за потребно,
да о Ускрсу не аванзу]°е официре (Звоно 1910,
109/2). б. (с предлогом са) йовеН(ава)ши йлашу. —
У место да он чека пет година, да доби)'е пе-
риодску повишицу — министар га одмах уна-
нрсЬ\г)с за поштара, и аваизу)с са 50 талира
(Н. Скуп. 1,14).
14 АВАНЩА — АВАНЧЕ
аваница ж в. аваница (1). — И кад су по
звали Петра да пойе код циркула за ово да се
суочи с н>има, ни)'е хтио поНи, зна)'уКи да су
авансе и да му ни)с било до части поЬ се с н>има
парничити (ПоповиН В., Вук 18,209).
аваница ж 1. зликовац, пшиков, невалалац,
насилник; вар. авашф; исп. аван*. — Осудише
дати ономе моме аваници педесет батина (Зел.
1,48). Него Ье Турцима )ада аваница сваки да
зада ("Бор. 2, 139). ДолетиМе кобац аваница, | Од-
вести Ье с)еницу д)ево)ку (НП Вук 1,532).
2. охоя, Поносиш човек; размешливац (Лика,
Кос.; Нар.).
аванс м (фр. ауапсе) 1. фин. йреду]ам, акон-
шаци;а.
2. усшуПак. — 1а ... чиним та) аванс да-
нашнэо) опозици)и, па претпостав.ъам да су сви
ови приговори тачни (Прот. С. 1, 76).
аванснраше с гл. им. од авансираши.
аванс йратн, авансйрам (-нра)у) свр. и несвр.
(нем. ауапаегеп) 1. в. аванзоваши. — Згодило
се — ко би диро — | Те мо) )'унак некуд лако |
Повисоко авансиро (Кран>ч. С. 5, 207). Ко Ке
авансирати на чин кр. владинога переводе (Крл.
2,24).
2. заст. в. авансоваши (2). — ВеК сам аван-
сирао пола идуНе плате (Ред.). Блага) ник не сме
авансирати плате чиновницима (И.).
авансман, -ана м в. аванзман. — 1едан [)е]
весео на неку при)'атну вест, било да му )е у
изгледу авансман, или промена владе (Кост. Т.,
БК 1911, 261).
авансов ан>е с гл. им. од авансоваши.
авансовати, -су)ём свр. и несвр. 1. в. аван
зоваши. — Па као шта, и )а могу авансовати
(Поп. Ъ. 1, 157). Г. Таса ГлавашевиК авансовая
)е за архивара (ШГл 1885, 21/3).
2. узеши, узимаши аванс; да(ва)ши аванс;
вар. авансирати; исп. антиципирати (2).
авансцена ж (фр. ауапс-зсёпе) поз. Предки
део йозорнице (измену завесе и оркестра); исп.
просцениум, фиг. йрви План, исшакнуш Поло-
жа]. — Са изумиран>ем бол>шевизма на аван
сцени Руси)'е наново искрсава)у силе ко)е су
играле господареКу улогу у рсволуци)и (Вол>а
1926, 95).
авантира ж «. аваншура. — Препричавам
овд)е . . . )едну такву не нарочито необичну
авантиру (Батуш., ХК 15,246).
авантоп м (тур. ЬауапСори) в. аван1 (2). — Брод
„Лионе" . . . преносно [>е] топове и аван-топове
као и муници)у Русима (Нуш., Звезда 4, 1006).
авантура ж (фр. ауепшге) вар. авантира,
авентура 1. узбудлив, необичан доживла;. —
Вратио се Велимиръ у КниЬаниновъ стань на
трать, где е приповедао свое авантуре (Вилов.
1, 211). На свом путу доживлэава)у на)чудни)е
авантуре (Ъон. ]. 2, 18). Ъовани Бокачо сматрао
их )е за остатке дива Полифема, )еднооког ки
клопа са ко)им )е Одисе) доживео ону страшну
авантуру (МиловановиН Б., XX век 1939, 238).
2. (обично уз реч лубавна) лубавни однос,
лубавна веза. — Доживио )'е и неколико аван
тура са женама (Барт. 1, 41). Стари се кицош
найме хвалио . . . причао сво)е л>убавне авантуре
СГакш. М. 2, 101).
3. смео и ризичан Подухваш, йредузеНе, ну-
сшоловина. — После дневних борби и подвига
. . . догодила се |една брил>антна ноЬна кошичка
авантура (1анк. Р. 1, 94). Немци иду у нове
авантуре да би постигли успех (Дед. В. 3, 239).
а ванту рац, -рца м эаст. в. аваншурисш (а). —
А други (ускоци) су били неплаЬени беКари и
звали су се авантурци (Ми). Ч., Матица 1866,
244).
авантуризам, -зма м склоносш за необичне
доживлл}е, смеле Подухваше; исп. авентурни-
штво. — Код Итали)ана ]е ... херо^ски дух
застао са пропашКу Римске Импери)е, и доцни)е
се по)авл>у)е у облику романтичног авантуризма
(Стеф. Св. 8,286). И заиста, руководство КЩ
у то ври)еме боловало )е тешко ... од аванту
ризма (Тито, V ККЩ, 41).
авантурисавье с гл. им. од аваншурисаши.
авантурнсатн, -ишём несвр. Правиши, шра-
жиши авантуре (3) , жиееши као аваншурисш (а) ;
исп. авентуровати. — Две године се авантурисало
и ударало на ветрен>аче (Штампа 1908, 60).
аваптурист(а) м она] ко]и ]е склон аваншу-
рама (3), Пусшолов; исп. авантурац, авантури)ер,
авентурник. — Америка )е била земл>а драгих
метала. То )е примамило авантуристе и друге
л>уде (Павл. Д., ПГл 1892, 28). Гроф Алексан-
дар Калиостро — чувени авантуриста и шар
латан (Кнеж. Б. 3, 60). Немачки трговци и
авантуристе трговали су робом или роблем (Ву-
ловип Д., XX век 1938, 4/59).
аваптурйстичкй, -3, -б ко]'и }е у вези с аван-
шуром (3); исп. авантурски а. склон аваншу"ра
ма. — ВЬегова немирна и авантуристичка при
рода била )е позната власти (Скар. В. 1,246).
б. Пун аваншура: ~ живот, в. у ко]ем се оПи-
су}у авантуре: ~ роман.
авантуристичкн прил. на аваншурисшички
начин, као аваншурисш (а). — Он )е одувек био
авантуристичкн расположен (Ред.).
аваятурис(т)кин>а ж жена аваншурисш (а),
Пусшоловка. — И )'а сам увидео, да те жене . . .
нису ни авантурискин>е . . . веН просечне добре
британске жене (Ъурчин М., НЕ 12, 480).
авантурица и авантурнца ж дем. од аван
шура. — Он се сав разнежи при помисли ко-
лико )е она унела срца у ту авантурицу (Ков.
Д. 1, 215).
авантурски, -а, -б заст. в. аваншурисшички.
— Да . . . РистиН и н>егова влада нису били
Ьупри)а авантурске политике ... ми не би не-
спремни утрчали у рат (Самоупр. 1883, 15).
аванцатн, -ам (-амо, -ате) свр. и несвр. (тал.
ауапгаге) покр. «. аванзоваши. — Дакленка, ти
си аванца!? Тако млад, па веЬ гварди)ан! (Мат.
16, 270). Припови)еда)те, ни)есте ли )ош аван-
цали за министра (Барт. 1,9).
аванцйрати, аванцйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. ауапаегеп) покр. е. аванзоваши. — „Млади
господин" )е сигурно . . . заслужив да аванцира
(Маж. Ф. 1,101). Кад те стар]ешине ни)'есу
ништа аванцирале, )а Ну те аванцйрати (НПр,
БВ 1891, 252).
аванче, -ета с дем. и хиП. од аван (1). —
Затим [цвеЬе од ружа] гвьечити и истуцати у
аванчету (Гост. 1, 163).
 АВАНЧИЪ — АВШЬ
аванчиЬ м дем. од аван (1). — Давно ;е . . .
желела била )едаи тако згодан аванчиЬ (Сек.
6,25).
аванайравье с гл. им. од аваниираши.
аванцйрати, аванцйрам (-йра)у) свр. и несвр.
заст. е. аванзоваши. — Ко)И овде служи лакше
аванцира (Игвъ. ]. 9,207). Некакав водник слу-
жио дуто времена у всчништву, ни)есу га стар-
)ешине ништа аващдирале (НПр, БВ 1891, 251).
Авари м мн. ист. шуранско-шашарско йлеме
Ази;е.
авари)а ж (тал. ауапа) трг. ошшеНаьс брода
(или авиона) и товара. — Бермуди су ти праве
злогоднице. Ту ти се иде само од неволе, усл>ед
авари )е, свако )е зло око вьих (Ъа)а Б. 1,75).
аварп)ати, -ам (-амо, -ате) свр. (тал. ауа-
паге) трг. йрешрйеши аварщу. — ТреНи дио те-
рета био [;е] авари^ан и уждивен усли)ед р1)авих
времена (Ивел. 1,50).
Авар(ин) м ист. йрийадник Племена Авара.
аварнсати, -ишём свр. (од тур. уагтак, до-
стиЬи) покр. в. оварисаши, уйушиши се, уНи у не
тто, йогодиши. — Ни)е авариса пута, т). ни)с
погодио пут, забасао )е (Бани)а, Грч. М.).
аварство с склоносш ка руше/ъу, й.ъачкаььу,
йороб.ъавагьу и ел. (чиме су се одликовали стари
Авари) . — Шта миелите, да л' да останемо, |
Или да се ропству и аварству | У наруч^е по-
враЬамо мрско? С1акш. Ъ. 8, 5).
авах узв. е. ава]. — Авах мене, до Бога
милога, | Како су се посилили Турци (НП Вук
5, 192). Цар ердито на ноге скочио: | „Авах,
рече, г)иди каурина!" (И., 198).
авгаранскй, -а, -б покр. в. агар]ански. —
Удри, сине, силом авгаранском (НП Шаул.
4, 250). А издал>е понавл>аше се авгаранско
алах! алах! (Поп. Ъ. 8, 12).
Авгарён, -ена м в.Агарзанин (Бор).).
Август м (ист. кр.) име; исп. Аугуст.
Изр. глупи ~ : лакрди]аш у циркусу или уой-
шше. — Ови Цинцари се мотл>а)у овде и задо-
во.ъно пи)у, а вьихов Кн>аз Донгар . . . служи им
као глупи август за разоноду (Бож. Г. 2, 21).
август м (лат. аициыия) осми месец у го
дины; вар. агост, агуст, аугуст; исп. коловоз.
Августин, -йна м (вок. Августине) име
(ЗНЖ 26, 150).
августйнац, -нца и (вок. &вгустйнче ; ген.
«н. августйнаца) калуфер римокашоличког реда
св. Авгусшина; вар. аугустинац.
августйнка ж калу1)ерица римокашоличког
реда св. Авгусшина; вар. аугустинка.
АвгустиновиЬ йрезиме (Вук 15, 480).
августйнскй, -а, -б ко;и се односи на римо-
кашолички ред св. Авгусшина; вар. аугустински.
Авг^стйнчиК йрезиме; исп. Августин.
августовски, -а, -б ко;и се односи на ав
густ; вар. авгу(ст)ски: ~ супце, -~ ноК, <~
воЬе, ~ бро) (часогшеа) и ел.
авгу(ст)скй, -а, -б в. августовски. — У
мраку испод балдахина ко)и )е у себи задржавао
сву несносну врелину августске ноЬи, видео )е
в>у (Вид. А. 1, 176).
15
авгутар, -ара м (грч. аУбОСагасЬоп) сува
икра из рибе скакавице. — Авгутар се )еде и уз
часни пост сваки дан, као и ха)вар (Скадар,
Вук, Р).).
авдес м (тур. аЬс5е$1) обавезно йран>е мусли-
мана Пред молишву; вар. абдес, абдест, авдест.
— Са сваком молитвом скопчан )е и „Авдес"
(Ил. Д. 1, 55). Стаде Злата авдес узимати (НП
Шаул. 3, 137). У)утру, тек што се умио и узео
авдес, спусти се на то сицаде (Нуш. 16, 184).
авдесана ж (тур. аЫезсЬапе) место или
оделе/ье у муслиманско] куНи где се узима авдес;
умиваоница уойшше; вар. абдестана, авдестхана,
авдесхана; исп. абдезлук, абдеслук, абдестлук,
авдеслук. — На авдесани се луди ми)у и перу
кад год се потреба укаже, а не само кад се
узима авдес (Ел. Г., Щ НС 1, 158).
авдёсли прид. непром. е. авдесни. — ]ош
полепше да дару^еш даром: | Сваком свату ав
дёсли мараму (НП )астр., 314).
авдеслук м в. авдесана (Микл. 1, 71; НП
Херм. 2, 261).
авдесни, -а -б ко)'и се уйошребл>ава Приликом
авдеса; вар. абдесни, авдесли. — У соби )е
обично у )едном одреЬеном кра]у и кожица
на ко)0) клан>а)у, а више ове виси о клину
а идесна марама (Трифк. С. и В. 1, 49).
авдееннца ж убрус ко;'им се муслимани
бришу При узимапу авдеса. — Те ми преди гаКе
и кошулу | и навези турску авдесницу (Нзег.
8, 2). Сваки од вьи носи собом . . . ибрик за
воду и авдесницу (личвъак) кад се умива и кад
авдес узима (Врч. 4, 177).
авдесовати, -су)ём (аор. авдесовЗ) неевр.
узимати авдес. — 1едан хаци)а идуНи на хац
[хацилук], распаше се на броду и стане авдесо
вати (Дуч. С. 1, 496).
авдест м е. авдес. — Ту )е и бакица, у ко)0)
се перу и авдест узимл,у (Трифк. С. и В. 1, 49).
авдестхана ж е. авдесана. — Почесмо по
купи ... по душеклуцима, авдестхани, па чак
и по тавану тражити га (Поп. Ал. 1, 64).
авдесхана ж е. авдесана. — По поду, у
три)ему, прострте су постеЬи)е за клан>авье, а у
кра)у )е авдесхана, гд)е се Турци умива)у пред
клавьан>е (Мил. М. Ъ. 26, 61).
Авди)а м муслиманско име; исп. Абди)а (БВ
1898, 161).
авдика ж (геи. мн. авдйка) бот. в. айша
(Фил. М. 1, 545).
авдиковина ж бот. е. айша (Андрип 3, 79).
авдисалатнн м бот. в. царевац ЕирНогЫа
1а(Ьуг1$ (Шул. 5; Бор).; Вуков. А. 2).
авднтор- в. аудитор- (Вук, Р).).
Авдйца м хий. од Авдща.
АвднчевиЬ йрезиме; исп. Авдйца (Босна,
Бор).).
Авдо м (вок. Авдо) хий. од Аеди}а.
АвдовиН йрезиме; исп. Авдо.
а вел, м е. авр/ье. — Побаца)тс у грм сан та)
авел>, па чисто си]ено купите (Лика, БогдановиК
]., Р]А). (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
Авель и Авель м име (Даница 1863, 191).
16 АВШЬАК — АВЕТИНА
авел>ак, -ёл>ка м малы и закрж/ьали сшруко-
вы коной.ъе, заосшалы необрани, ко]ы се найослешку
йочуыа;у; исп. авел>, авел>ача! (Левач, Буш. 1).
авёл>атп, -ам (-амо, -ате) несвр. 1. в. аво.ьи-
шы (Жупа, Бож. К.).
2. фиг. пе}асно говориши (Жупа, Бож. К.).
аксьача1 ж локр. в. вс.ъача, други месец у
годины, фебруар (Вук, Р).).
авёлэача1 ж 1. е. аве.ъак. — Оне изва.ъане и
врло ситяе [конопле] зову се апс.ъачс (М—Б
1. 125).
2. човек ко/и аве.ьа, ко]и у йословима много
шейрш.ъа (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
авегьптн, -им несвр. сишниши нешшо (найр.
кучине); исп. авел> (ДучаловиКи, Ков. Р.).
авемаро)а ж (лат. а\-е Мат, здраво Ма-
ри)а); вар. абемари)а кат. 1. а. молитва Богоро-
дици. б. музичка комйозицща на текст ше мо-
лышве.
2. в. ангелус.
авептура ж е. аваншура. — Бернардова )е
авентура дакле постигла дипломатско спорно
шгпиьс (Даница 1866, 656). Не в)еру)ем Дучи-
невим авентурама онако као Ба)роновим (БК
1902, 59).
авентури)ёр, -ёра м индив. в. аваншурисш. —
Наша властела не примаду авентури)ера у куКу
(Лис. 1, 68).
авёнтурнйк м «аст. в. аваншурисШ. — Про
стонародна наша поезм има радо авентурнике
(Бошк. ]. 1, 129).
авептурнйштво с *аст. е. аваншуризам. —
Авентурништво скопчано съ ратомъ есть Коза-
штво (Бошк. ]. 1, 132).
авентурдвшье с гл. им. од авеншуроваши. —
1ошъ у веКой мери занимаю духъ народа онакови
авентурницн, кои у своме авентурованю засту
паю народну добыть (Бошк. ]. 1, 129).
авентурДвати, -уру)ём несвр. заст. в. аван-
шурысаши. — в. пр. под авентуроваае.
авёрзща ж (лат. ауегзю) одврашносш, гну-
шале; нешрыелывосш.
авёрпм узв. нар. е. аферим. — За тим се
деда Раде окрете Гари: Авсрим ти, Нери мо)а!...
Тако се, его, образ брани (Срет. М., Звезда
4, 402).
аверс м (фр. ауегя) йредн>а страна мешалног
новца или меда/ъе, обычно с ликом или фигу-
ром; супр. реверс. — Дукат ... )е на аверсу
имао лик са именом и титулом дужда (Ел. Г.
5, 998).
авертисатп, -ишём свр. и несвр. е. авершиши
(ЦТ, ШоН).
авёртити, -им свр. и несвр. (тал. аууегпге)
покр. I обавесшиши, обавешшаваши, уйозориши,
уйозораеаши, савешоваши; исп. авертисати. — Он
га )е авертио да тако не поступи (ЦГ, Шок).
II ~ се свр. доки к себи, осеесшиши се.
— За терлему, да ватру потегне, истуКи рака и
иа табане преви;ати, одмах Ке маиъе бита ватре
и болесник Не се авёртити (доНи себи) (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 1, 281). И кади)а, валах, бе-
кри)а би био! | Да те )едном види, букаром би
пио | И нигда се више авертио не би (Шант.
8, 218).
*1-
аверЬнвати се, авЯ^НЯваМ
аасрппв: се несвр. (тал.
аууегпге) сеНаши се (Мостар, Милас М., Рад ]\
153, 86).
Звёт (авет) ж (ген. ми. Звётй, авётй и аветй)
(тур. пауа1е!) 1. }езиво йривиЬаье обычно Покойника
или нашырыродних биНа; зао дух ко;и ызазыва сшрах
и наноси зло; исп. аветин>а, приказа, сабласт,
утвара. — Говори се да у глухо доба на]вишс
излазе в^ештпце и остале ко)екаке авети (Вук,
Р]., 93 под глухо доба). Д>тпа убидена човека ...
мора остати на земл>и и по н>0) блудети као каква
авет до'кле год не буде освеЬена (1елиК И. 3, 44).
Тако су и ону нок долазиле авети и правиле
страву ко)екакву око въега, али он остане здрав
и жив (НГТр Вук, 78). Какова те )е авет опет обу-
зела, ти писана лумбардо (КовачиЬ 2, 149). фиг.
а) нешшо сшрашно, нешшо шшо йреши великом не-
среНом. — Авет глади и оскудица веК [)е] почела
да помал.а сво)е оштре зубе (Нуш. 14, 161).
Авет незапослености немилоердно [)е] прожди-
рала невине пролетерске жртве (Арх. КЩ 3,
53). б) во. и-ш Ну или йайт.ом ысцеНена ы унакажена
особа, ругоба; вар. ави^ест*. — Онани)а ... од
деце, младиЬа и дево^'ака ствара праве авети
(Пел. 1, 72).
2. покр. е. авешник (ЦГ, Шоп).
3. зоол. ма]мун из реда йолума]муна Тапш*
(аг$ш$ (Див. 2, 11).
Авёт йрезиме йо надимку (Слав., Аре).
Звётан (аветан), -тна, -тно (комп. австни)й)
вар. аветаст 1. ко;'ы )е као авеш (1)у ко]ы ]е као у
авейлы, сабласшан, ]езыв, нейри}ашан; исп. аветшь-
ски. — Н-Ьгова ... среНа, изгуби за н-Ьга све пр1-
ятности свое, и покажемусе ружна и аветна (Дос.
3, 181). Пелен, Рибар и Ни)смак, мокри, раздрти,
слом;ьени, аветни, нелудски (Косор 4, 106). По
аветним мртвим дворима бане се црна чаг)ава ши-
ром отворена врата (Маруш. 1, 12). |ош се више
плашио самоЬе и аветних мисли (Маш. 4, 178).
2. покр. блед, болесшан, слаб. — Нешто
сам аветан (Г. Далм., Симип С).
3. покр. ко]и ]е избледео (о шканини) (Кн>а-
жевац, Станим. Вл.).
4. наказан, накарадан; исп. авет (1 фиг. б)
(ЦГ и Скадар, ШоЬ).
5. будаласш, смешен, глуыав; исп. авет (2).
— Жена га стаде карати: — НесреЬни Лазо,
аветни Лазо, виках ли ти )а, уведи магарца у
куКу (Пав., ЗНЖ 28/1, 226).
6. покр. ко)и има уродице (о жишу); нечист
(Вучитрн, Ел. Г. 1).
аветаст (аветаст), -а, -о (комп. аветасти)й)
в . аветан (I и 5). — Месечно коло . . . дотицало [)е]
сво)им аветастим зрацима манастир (Ил. Д. 4, 3).
Ни у коме ниси држала в)'ере ... да ти ту аветасту
умотворину изби)е из главе (НовиЬ, Матица
1866, 125).
авётати, авётам (-ёта)у) несвр. говориши ко-
]ешша, бунцаши, булазныши. — Е, Кути, богата, не
авета)! Не знаш ти више но говедо (ЪукиЬ Д.
1, 104).
авётача ж в. авешница (ЦГ, ШоЬ).
авётачки прил. индив. в. аеешно (1) . — Изме
ну нас авётачки | 1едан црни лабуд броди (Шант.
2, 131).
авётнна ж аугм. од авеш. — Но у та) час,
кад )с крик вакланога као црна аветина овамо
 АВЕТИНСКИ — АВИЗИРАТИ
летио ... ньегово лешинасто лице оживи (Косор
2, 126). фиг. [Мацари] су се ... почели нешто
побо)авати црне аветине са с)евера (Нод. 1, 27).
авётйнскй (аветйнскй), -а, -б^в. \авешин>ски.
— Какие су )0) очи! Егэалтиране и пуне оног
веког аветинског заноса (Пар Ем. 2, 55).
авётивьа (аветшьа) ж 1. в. авеш (1) . — Док
заборав као апетшьа гладна, | Народе и дела про-
ждире и млави (Бо). М. 2, 15). Необри)ан, неоши-
шан и изгладнео, лично [)е] ... на австшьу ко)е се
дсца ... нлашила (РадиЬ Д. 4, 116). Аветшьа мла-
дог ]унака с црном брадом ... гледа дивл>им
очима у ]аромира (Назор 18, 310). Кад )е войска
аветшьа, умакла из албанског пакла, стигла на
Крф, била )е доста рКаво дочекана (Мил. В. 6, 91)
2. покр. в. авешник (ЦТ и Скадар, ШоК).
авётпньак (австшьак) м покр. в. авешник. —
Не могу )а бита стрина сваком натемшаку и аве-
тшьаку што га беспутница нанесе у ову про-
клештану (Лал. 1, 225).
авёгиньаст (ап с тишает), -а, -о ко/и ]е као
авешшьа (1); на.гик на авеш (1) (Р—К 2).
авётин>ица (аветшьица) ж дем. од авешшьа.
— Кад )е дете болесно, кажу : „Нема, сама кожа
и кост, права аветшьица" (ДучаловиКи, Ков. Р.).
аветшьски (аветйн>скй), -а, -б ко/и /« као у
аесшшье (1), сшравичан, }езив; вар. аветйнскй; йен.
аветтьаст, аветски. — Пита)те ону црну, ону аве-
титьску Вартоломе)ску НоК (Ком. 3, 179). И нека
лица чудновата. У оном диму све доби)е неку аве-
тшьску бо)у (Весел. 14, 354). Све су то при-
вих)ев>а )едног аветипьског света (Бих. 1, 381).
Н>егов аветшьски глас продро )е у вьихова ерца
(И., 51). Забележио [)е] та) аветшьски покрет
живе статуе (АндриН 5, 232).
авётйвъеки (аветйшеки) прил. као авешшьа,
као у авешшьс, ]езиво; исп. аветачки, аветно
(1). — Он само )едва покрену аветшьски мрша-
вим прстима (Чол. 1, 165). Очи, и лице аве-
тиваски бело (Драгут. 1, 67).
АветцЬ йрезиме (Аре).
аветко (аветко) м покр. е. авешник (ЦТ,
ШоЪ).
авётнйк (аветнйк) и покр. будаласш човек,
смайенмк; исп. авет (2), аветшьа (2), аветшьак,
аветко, аветтьак (ЦТ 1овиЬ. 1).
авбтнвца (австница) ж покр. будаласша жена;
исп. аветача, аветшача, аветул>а (ЦТ, )овиЬ. 1).
авётно (аветно) прил. 1. као авеш (1), као у
авеши (1), ]езиео; исп. аветачки, аветшьски. —
Виселе су шарене пант.ъике неке, аветно се пол>у-
.ъава)уКи (Маш. 3, 67). Вода надолази! | И шуми
ту под нама и аветно светлуца (Минд. 3, 103).
2. покр. бедно, р^аво. — Мичи се кудагод
и пропила) се за нас, )ер Ьемо аветно проКи и
скапати од глади (Далм., НПр, ЗНЖ 10, 138).
авётвьак (аветвьак) м покр. е. авешник (ЦТ,
ШоЬ).
авётшача (австн>ача) ж покр. в. авешница
(ЦТ, ШоЬ).
авётскй (аветскй), -а, -б в. авешигьски. —
Испод црни усана промолише се два аветска зуба
(ВукичевиЬ Ъ., Даница 1861, 322). Обвешено крпе
на ужету баце аветске с)енке на стару тавашщу
(Ъа)а И., СрЛ 1904, 626).
и
17
авётульа ж покр. в. авешница (ЦТ, ШоН).
а в из м и ж покр. е. авиза(2,3). — СиноЬ нам
)с доша авиз из Три)ешЬа (Мат. 7, 4). Авиз даде
чайничком мукти)и, | Да би вьему Злату оздра-
вио (НП, БВ 1912, 224). Нема никаква авиза
(никакие авизи) (ЦТ, 1овиЬ. 1). Ако ко год
полуди, или онесвесне, па дог)е себи, веле:
„Дошла му авиз" (Мостар, Ъор. С. 3).
авиз и авиз м (тур. ЬаПг) в. хафиз 1. нар.
шишула онога ко}и зна найамеш цео Коран; су-
ди)а ко]и суди йо Корану. — Очекаше четири
целата | И остали Турци и авизи, | Ко)и )есу
пресудили Марка (НП Кашик. Н. 1, 136).
2. мудар, йамешан човек. — Омер ти )е у
свему авиз: кад ми до^е тешко а )а н>ему на
муабет (Радул. ].).
авйза м (тал. а\-\-15о) вар. авиз 1. трг. изве-
шша) да ]е роба йослаша или йриейела. — Ако
адресат пренебрегав одмах по доласку влака
и по примгъено) приказници (авизи) дигнути
праЬевину ... приста)ем, да се иста мени и на мо)
трошак поврати (СН 1887, 609).
2. обавешшегье, йорука. — Дико мо)а, куЬа
ти ]е близу, | Не шал>и ми по другом авизу
(НП, ЗНЖ 7, 105).
3. разум, свесш, йамНеле, сеНан>е. — То нще
било од )учер и прек^учер, па да би чов^еку
остало у авизи (Херц., Зовко, ЗНЖ 3, 152). ^ш
)е у авизи (при сви)ести; (Мостар, Ъор. С. 3).
авизавати, авйзавам, ди)ал. авиза)ём (-ава)у)
неевр. (свр. авизати) покр. I уйуНиваши, учиши,
обавешшаваши. — Залуд га ико авиза)е, кад се
ни у што не може разумдети (ЦТ, 1овиЬ. 1).
П — се досеНаши се. — Ал' се Мую ядду
авизае, | Е му друштво погинуло б-Ьше (НП
Чо)к., 49). С)ет )0) дава да се авизава, | Ал'
се Мара осветит' не може (НП, БВ 1887, 155).
авйзап, -зна, -зно (комп. авйзни)й) покр.
обазрив; бисшар, ошшроуман. — Племеницима
)е свагда импоновао стасит чов)ек ... лично хра-
бар и кад )е био авизан и праведан (Милов. Б.
1, 24). Авизно )е ово ди)ете (ЦТ, ШоЬ).
авизати, -Зм (-амо, -ате) свр. (тал. ауу1$аге)
покр. I обавесшиши, ;авиши. — Угледа их сестра
два Шаренца, | БраЬу сво^у сестра авизала (НП
Вук 4, 100). Била би дошла и вас авизат' (Ъип.
1, 136).
П ~ се свр. и неевр. (до)сешииш се, (до)се-
Наши се. — Онда се домаКин авиза (ос)ети), да
)е то светац (НПр, БВ 1899, 238). 1а се томе
не могу авизат' (НП Вук 5, 482). 1а само зин'о
па се не авизам и коба)'аги не Ьу)ем [чу)ем]
(Дизд. 1, 68).
авизйравье с гл. им. од авизираши.
авпзйрати, авйзйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аУ1$1егеп) 1. трг. (йо)слайш твешша] о йо-
шн.ъци робе, новиа и др.; исп. авиза (1). — Да
нам редовно актом авизира)у дознаку новца
(ЗбФЗ 1, 49).
2. обавесшиши, обавешшаваши, ;авиши, ]ав-
.ъаши о нечему шшо Не биши, или да Не неко
(нешшо) доНи; исп. авиза (2), авизати. — За
сада )е напал само авизиран, а дефинитивно
нарсЬен.е издаЬе се вероватно )ош ноЬас (Павл.
Ж. 2, 882). ]о\п пред три дана био )е авизиран
пеки високи генерал, ко)и Ке ... прегледати
ци)ели шпитал (Крл. А, 265).
18 АВИЗНИ — АВЛЩАШ
авйзнй, -а, -6 ко]и се односи на авйз и авизу :
~ брод, —' писмо.
авйзнбст и Звйзнбст, -ости ж покр. осо-
бина оно?а ко]и ]е авизан, ошшроумносш, оба-
зривосш (ЦГ, .ГовиН. 1).
авизо, -за м 1. е. авиза (2). — Ово )е за сада
авизо, само за команданте дивизи)а лично
(Павл. Ж. 2, 543).
2. во), пом. извиднички брод. — Била су
ту два аустриска велика ратна брода ... и
мноштво авиза и торпедаьача (Мат. 14, 77).
Код фирме ... су веЬ била у градпьи 2 авиза
(МР 1933, 311).
авйзо-брбд н в. авизо (2). — Немачка у-
бо)°на флота има ... 8 авизобродова (Браник
1887, 24/4).
авпзо-заповёст ж йрешходно обавешше/ье.
— Ова) рок треба да буде )ош маши, кад еска-
дрила прими претходну авизо-заповест за покрет
(Мин. в. 22, 134).
авизо-паробрбд м в. авизо (2) . — Дошао
)е на фрегати „Адри)ану" са )ошт два авизо-
пароброда (Босна 1869, 149/1).
авщатика ж (нем. Аччапк) 1. е. аеронаушика.
2. е. ави]аци]а. — Л>удски )е ум ... ри-
)ешио при)е неколико година проблем ави)атике
(КрашковиН Л>., МПД 1912/П, 1). Ави)атика
)е у погледу изви!)ан>а донела непри)ател>у
велике користи (Павл. Ж. 2, 925).
авщатичар м она] ко]и уйрав.ъа авионом;
она] ко]и служи, ко]и ]е зайослен у ави]аци]и;
исп. ави)атор, аеропланист, ваздухопловац, зра-
копловац.
ави)а1ичарка ж жена ави]ашичар.
авщатнчарскй, -5, -б ко]и се односи на ави-
]ашичара: — кантина, — лет, — униформа.
авн}атичкй, -а, -б ко]и се односи на ави]ашику,
ко]и йрийада атуашиии : ~ лини)а, ~ наредник.
авй)аторскй, -а, -б (тал. аухаюге) покр. в. аеи-
]ашичарски. — Свршио )е сво) ави)аторски „К.а1с1"
око Африке! (Во)н. И., Звезда 4, 527).
ави)аци)а ж 1. лешен>е авионом. — |ош
на почетку ави)аци)е тражиле су се погодне
површине ко)е Ье омогугшти да се доби1'е што '
веКа величина узгона према чеоном отпору
(Л—Ж 1, 35).
2. род ваздухойловсшва; исп. ави)'атика (2). —
Главну снагу ваздухопловства чини авиацща
(Мин. в. 22, 9).
авп^ест1 ж (само ).) покр. свесш, йрисеб-
носш. — Па изгубио ти, жалосник, и снагу и
глас и ави)ест и све, све (Б)елица С, БВ
1894, 20).
ави)ест' ж (само ).) покр. 1. невола, беда;
исп. авет (1 Фиг. а). — Благови)ест говела
ави)ест, што тада готово у сваког нестане си
нена, или )е врло скупо (НПосл, Браство 1889,
237).
2. в.авеш (1 фиг. б). — Од тога времена
она се више не ог)ену док ни)е постала опака
ави)'ест (Бож. Г. 5, 132).
авп)ёститп се, ави)естйм се (.юр. Зви)естй
се) свр. покр. уразумиши се, освесшиши се. — Он
]е ... мислио, да Не се брат му ави)естити и
смирити (Бирчанин Н., БВ 1893, 384).
авйвдатя се, -ам се (-амо,-ате) свр. (тал.
аттепо'аге) покр. ойоравиши се. — Много
)е изнемога', мучно Ье се авиндат' (Далм.,
Батут 1, 1). Маслина се авиндала потла р1)е
(Павлин., Р1А).
авябв, -бна м (фр. эуюп) аер. сйрава за ле-
шен>е ко}'у йокреНе мотор, а одржава се у ва-
здуху йомоНу крила; исп. аероплан, ваздухоплов,
зракоплов, крилатица, летилица.
авнбнскн, -а, -б ко/и се односи на авион :
~ бензин, ~ бомба, ~ крило, ~ лет, ~ мотор.
авибфбн, -бна м (фр. ауюрпопе) техн. сйрава
за сйоразумеван>е говором измену Пилота и изви-
})ача за «реме лета авионом (Л—Ж 1, 339).
авитамннбза ж (лат. аУ11агшпоз13) мед. обо-
л>сн>е йроузроковано недостатком витамина у ор
ганизму.
авлат я в. алваш. — Ко)у вечер Иво на
Доллне, | Ону вечер у авлату злато (НП АндриН
Н., 233). Поведоше бега и Злати)у, | Саведоше
у авлат ода)у (НП Мар). Л. 1, 153).
авлатан, -тна, -тно в.алвашан (Вук, Р).).
авли)а' и авли)а ж (ген. мн. авлй)а и
авлй)а) (тур. ау1и) 1. дворишше. — Са те те-
расе гледало се доле у авли)у ггатосану ве
ликим белим каменим плочама (Ми). Ч., БК
1899, 4).
2. ограда, зид око куНе. — Да си кулу дивно
околио, | Околио мермерли авли)ом (Вук, Р).,
469 под околити). Затрча се Сава од Посавл>а, |
Те прескочи камену авли)у, | И дружини он
отвори врата (НП Вук 3, 374). Памира )е опасана
зидом — авли)'ом — на дво)а врата (ДелиН
С, БВ 1901, 270).
авлн)аг ж (ген. мн. аплй]'а) (тур. Ьа\'1и,
убрус) в. хавли)а 1. велика бела марама ко]ом
младе и жене йокривауу лице; исп. авли-марама.
— При)е него )е [младу] изведу, завдесе )е
великом би)елом марамом (авли)ом, авли-ма-
рамом) тако, да )е нико не може ви^ети каква
)в. у лицу (Вук, Р)., 163 под женидба). Да си
гледао . . . како ти )*е страшни Анадолац цепао
са женина лица набачену авли)'у — ти би казао
болье да нисмо живи! (Бож. Г. 6, 36).
2. чаршав, йросширка. — У ливади висока
топола, | Под тополом прострта авли^а, [ На
авли)и заспала 1)ево)ка (СДМ 1867, 85).
3. убрус, йешкир (КМ, Ел. Г. 3).
анлн)анка ж дугачка бела йамучна марама
ко]ом мушкарци омошава]у главу о великим
йразницима (Скоп. ЦГ, Петр. П. Ж. 3).
авлй)ара ж жена коза иде од авли]е до
авлще и разноси вести; исп. аброноша, стокуЬа
(Београд, Ков. Б.; Шум., Мило). В.).
авлй)аш, -аша м 1. ;'едан од сшанара исше
авлще. — Било )е много авли)аша из те и из
суседних куКа и много )е удараца пало на Николу
(Бо). Р. 2, 107). НЬезини авли)аши — како )е
сво]с сустанаре звала — поштовали су )е нар
вите (Ъор. С. 7, 154).
2. она] ко]и се йрикра да йо ав.ш]ама. —
Ако се на!)е ко)и авл1яш, да юй се попримакне...
изтегнуке руку ... па Ье ударитн авл1яша
(Медак. 1, 22). Но жли ти пут, што као авли-
)аш ноку 1)ево)ци до^е! (Полит, Даница 1863,
195).
 АВЛЩАШ — АВТА
Авлн)аш, -аша надимак ко/'и ]е йосшао
йрезиме (Фил. М. 1, 409; Трифк. С. и В. 1, 144).
авпц)аткн, -а, -б ко/и се односи на авли-
}аша (2). — Он као да )е био зао дух авли)ашки
(Ъор. С. 7, 334).
авлщётииа ж аугм. од авлща1. — Има
пусту авли)етину да би могла бити вашариште
(Во)в., Бор).).
авлтфща ж дсм. од авлщаУ (1); вар. а плица.
— Из авлищце, до врата, пеаало се на два на
три дрвена стушъа (Шапч. 7, 117). Ступивши
у налу, ти)есну авли)ицу, стаде (Тгор. С. 9,
511).
авли-марама ж в. авли;'а* (1) . — Ни ;с
то листак од ника пол>а, | ВеК )е то бела авли-
марама (НП Вук 1, 73). По фереци замота)у
10Ш )едну би)елу бошчу ко)у пребаце преко
главе, и ко)а се зове авли-марама (Трифк.
С. и В. 1, 81).
авлй())нскй, -а, -б в. авлиски. — Авлинска
су врата затворена (НП Вук 7, 280). Волим ти се
обесити, ма)ко, | Баш пред двором о авли)нски
врати (И. 1, 551). Ти Кеш за мном на авли)у
сиЬи, [ Па Ьеш стати на авли) неких иратпх (НП
Мар). Л. 1, 21). Сто)и целу ноК пред авлинским
и рати м а (Лаз. Л. 1,3).
авлйскй=авлй)скй,-а, -б ко]и се односи на
авлщу1; вар. авли())нски. — Кад )е видела да
се авлиска врата отворише, она истрча пред
учител> Тиму СГакш. Ъ. 6, 15). После подне
)е седео пред авли)ским или дуЬанским вратима
(Срем. 9, 16).
авлитбр, -бра м вулг. покр. в. аудитор. —
О), мо) капетане, каков ме „авлитор" испити-
вао! (Буд. 1, 10).
АвлнЬ йрезиме (Синд. 1, 229; ЗНЖ 9, 289).
авлцца ж е. авлщица ("Вер.).
авлйште с место где }е била авли]а1 (!)■
— Башта у авлишту (СН 1873, 539).
АВНОД скракеница за Аншифагиисшичко
веНе народно: ослобо1)ен>а ]угослави]е.
аво)с узвик за ваблепе волова; исп. а)с
(Босна, Тро). 7, 154).
авокат, -ата м (тал. аууосаю) покр. в. ад
вокат. — Али ви нисте учили ча и авокати
СЬип. 2, 228).
Зволнтн, -им несвр. в. аволиши. — Кад
кога боле уста или нема зуба за тврду храну,
него )е само премеНе у устима, каже се: „аволи,
аволи"; а и кад човек на самрти нетто неразго-
ветно говори, те аволи )езиком (Левач, Буш.).
8воп>ак, авбЛзКа м в. ваво.ъак, оно шшо се
увала меЬу йрсшима или у устима (Тупижница,
Милошак.).
авол>итп, -им несвр. в. ваво.шши. валаши
залога} у устима или хлеб меЪу йрсшима; вар.
аве.ъати, аволити. — Аволити . . . каже се
за неког кад дуто жваЬс или вал>а залога) у
устима, а никако га не гута (АлексиК Ж., Н]
4, 89).
Звра ж (тур. пауга) в. хавра заст. храм
мо]си]евске вере, синагога. — Скупили се као
Чифути у авру (НПосл Вук). Био сам у свима
цами)ама, па и у )евре)ско) аври (Шапч. 8,
126).
19
Аврак йрезиме (Шем. Бос. 1886, 58).
Аврам, -а и Аврам, -ама 1. м име.
2. йрезиме (Им. МС, 166).
Аврамац, -мца йрезиме; исп. Абрамац (Ми-
лад. 1, 76).
аврами)а ж в.арванща. — Пригрнуо мрку
аврами)у (НП Петран. Б. 2, 160).
Аврамов н Аврамов йрезиме (у Во)во-
дини, где }е и од других имена на)чепд1е образо
вание презимена са наставком ов).
АврамовнЬ и АврамовиЬ йрезиме; исп.
АбрамовиН.
авр-бавр прил. е. аврл-баврл (2). — Авр-
бавр мо) а навр', каже се ла)аву че.ъадсту (Бос.
Грахово, Билб. 2).
аврйк, -йка м агр. 1. сишна лозица на чокошу
(Теж. 1875, _46).
2. розна шраву/ъина, трека и ел. као и место
(обично у бари) где шаква траву. ъина расше. —
Кад има у житу много ко)екакве травул.ине,
вели се: „Какав )е аврик у овом житу" (М.
Пожаревац, Ост. Д.). Старац... спусти се низ
оне аврике и за два минута био )е код нас
(ЪукиЬ Т. 1, 12).
авр.ь, аирл.а м 1. батина ко)ом се, бацан>ем,
млаты воНе (Ост. А.).
2. каквогод дрвце у зем.ъи; исп. патрл> (Вук 19).
8врл>-баврл> прил. 1. шамо-амо, шешура;'уНи
се; исп. баврлдти. — 1 1с оливам, те онако кишан,
аврл,-баврл> кроз улице, докле досп)ех у велику
касарну (Мат. 12, 63).
2. (за говор) нейовезано, шуц-муц; исп. авр-
бавр. — А он, аврл>-баврл>, признаде на; зад да
)е крив (Пол. Н.).
аврлье с а. йокошен и делимично исшрулео
коров (Срем и Бараша, Вук, Р).). б. ошйаци
уойтше (од дрвеша, сламе, камена, цигала и ел.),
Ъубре; исп. авел> (Лика, Обр. Ъ.; Краг. тасе-
ница, Павл. ]ер. 1; М. Пожаревац, Ост. Д.).
авруг м заседало землмшше зарасло у коров
(Ср. загл., Цветк. М. 1).
Зврц м (ар. 1ЙГ11) кейец, йашулак (Ужице,
Сто). Л>., Р1А; Поп. Ъ. 4).
аос м покр. 1. в. айс.
2. в. айсеник. — У западно) кули ста)али
су авси (заточеници) тако звани прангаши
(БВ 1888, 127).
апса ж е. айса. — Ако л' ви )е авса омр-
знула, | мо)а авса и тавница студна, | другу
сам ви авсу иачинио (ЬЬег. 8, 23).
авсавци)а м в. айеанцща. — Турсуз ова)
авсанци)а, рече )едан од апсеника своме другу
(Срет. М. 1, 117).
авеснйк м в. айсеник. — Спази ли ти, море,
Ипьата и Стеву ме^у авсеницима? (Срет. М.
1, 118).
Австри)а ж заст. е. Ауешри]а. — Оно
што )е мало при)е Австри)а према Угарско)
сч)ерала, то сад Угарска спрема Хрватско)
(Врх., БК 1895, 20).
австрйскй^австрй)скй, -5, -б заст. в. ау-
сшриски (НП Вук 1,3).
авта ж бот. в. айша (Мил. М. Ъ. 34,
279).
 20 АВТЕ — АГАЛАРСКИ
Звте узв. шатр. бежи, губи се; исп. автос
(Левач и ТемниН, Ми). С. 1).
автёнтичан, -чна, -чно заст. в. аушеншичан.
автйк, -йка м бот. в. айша (Мишков.,
ГлСУД 34, 241).
автика ж бот. в. айша. — ]& се попех на
автику, | Па довиках тиринтику (НЗаг Нов.,
37). Неки у мег}удневицу наберу автике (Мил.
М. Ъ. 34, 312).
автйште с в. айшишше (Херц., Бор).).
авто- заст. в. аушо-.
автов, -а, -о ко]и се односи на авшу (Вук, Р).).
Автовац, -овца я село у Херцеговини, у Га-
шачком Полу.
автовина ж бот. е. айша. — По томе долу
и по автошши, прозва се Автовац (Гр1). 5, 24).
автокефална ж заст. «. аушокефалносш.
— Узалуд Димитри)е Хомати)'анос износи ка-
нонске разлоге против српске автокефали;е
(Ъор. В. 3, 30).
автбкратор м заст. е. аушокраш. — Ма
настир доб^а засебну хрисовул>у од „Стефана,
цара и автократора Срба и Ромена" (ГлСПЦ
1946, 193). Оно исто у чему вршешем власти
могу да прегоне автократори, опажа се потпунце
и у демократском вршен>у власти (Нов., Пер.
Ж. 7, 12).
автокрацн]а ж заст. е. аушокрашща. — Тако
држим, да )е поглед на руску пов)ест потекао
салю из пишчева пера, што особито потвр1)у)е
тумачен>е руске автокращф (ЛорковиЬ И., БК
1899, 406).
автос уза. е. аеШе (Левач и Темник, Ми).
С. 1).
автоКефалнбст, -ости ж заст. «. аушоке
фалносш. — У уговору буде Бугарима признато
и царство и патри)архи)а а у)едно с овом и са-
мосталност („автоКефалност") (ьихове народне
цркве (К—] 2, 143).
автуга ж бот. в. айша (Мил. М. Ъ. 34, 279).
автуша ж бот. е. айша (Срб., Поп. П. М.).
авуз м е. аул. — ]ош нес'м ни улегнала у
авуз, а он вика: излази! (Ниш, Васшь.). Пут
ти преси)еца ладна Требин>чица сводим много
бройни мрежастим авузима (ДелиК С, БВ
1895, 57).
авциговати, -гу)ём (аор. авцигова) свр. и
несвр. нар. в. айишоваши (2). — О БожиКу...
први се пут вино „отаче" или, како они кажу,
„авцигу)е" (Шкар. 2, 70).
авцибаша м (тур. аус1, ловац + Ьа?, главар)
заст. сшарешина ловаца. — После неког времена
постане он врло богат, и сви ловци признаду
га за свога авцибашу (НПр Ча)К., 144).
авпи)а м (тур. аУС1) заст. ловац. — Мо)
господар и авци)а б)еше, | На сваку ме типу
научно (НП, БВ 1888, 76). Лаже да ]с потепа^а
за)ци, у лов — ама авци)а )е истин' добар!
(Срем. 13, 69).
ага м («ок. аго) 1. хий. од ага.
2. одмила за оца или сшарщ'ег сродника. —
Тако девере она [млада] назове: Брада, Ага,
Милошта (Мил. М. Ъ. 34, 218). Ага, име оцу,
стрицу или другом неком одрасли)ем ропаку
ко)им га у тепанъу зову деца (Банат, Бор).).
Иди кажи аги [оцу] да долазе Арнаути! (Фрту-
ниК Д., БВ 1910, 310). Поздрави агу Марка —
нека не замери (Весел. 7, 184).
ага и 8га м (вон. Зго; ген. мн. ага и ага)
(тур. а°;а) 1. феудални власник земле некада у
Турско], чишлуксахибщ'а (веНином из реда нижег
йлемсшва). — Од ови)ех кмета ни;есу господари
спахи)е, него читлуксахиби)е, ко)е онамо зову
аге (Вук, Р)., 288 под кмет). Ага )'е . . . укмеЬа-
вао тежака на сво)е и.ман>е тако, што би му дао
алат и стоку за рад и што би му подигао куКу
(Ъор. В. 5, 178).
2. заст. сшарешина и ео]нички чин у Турско].
— Отуд иду три аге Цареве | И за вьима Триест
)ан>ичара (НП Вук 2, 433). Господине, Ага од
Рибника (Корд. 1, 28). Сваки ага, па ма ко то
био, био ;е по рангу нижи од бега (Ел. Г. 5,
520). Главни )е запов)'едник био гусшьски бег
ШабанагнЬ, коме су се сви аге и бар;актари
покоравали (}овик. 4, 529).
3. шишу.га: госйодин, госйодар, газда (уйо-
шреблава се само за муслиманина; кад сшо;и ум
име, сшав.ъа се иза н>ега). — О) чу)еш ли, аго
Асан-аго! (НП Вук 1, 597). Реци му: аго, нек
му )е драго (НПосл, Браство 1889, 251). Не
треба . . . сметати с памети ону пословицу што
каже: )а ага, ти ага, ко Ье коша водати? (Весел.
16, 281).
агава ж (грч. а^аиоз, узвишен, племенит)
бот. средоземна, йореклом средн>оамеричка билка
А^ауе атег1сапа из ф. АтагуШс1асеае ко)а се
чесшо га]и као украсна билка; син. лОпарина;
исп. арапска смоква, глушица, индофнска смо
ква, камбро, сабур, смоква глушица (Терм. 1).
агадара ж тур. в. гадара, сшаринска сабла,
ошшра с обадве стране. — Па претури дви)е
агадаре (НП Вук 7, 77).
агаз прид. непром. заст. е. агазли. — И дат
Кеш ми агаз-бедеви]у (НП Б—Б, 438).
агазн)а и заст. кон, мрке бо]е, мрков, вранац;
исп. агазли. — Па га пита ... да ли има агази^у
вранца и сина Антонину? (НП Вук 7, 141).
агазли прид. непром. (тур. уа^и) заст. мрк,
вран; исп. агаз, )агрз. — И изведе агазли гав-
рана (Вук, Р).).
ага)лйскй, -5, -б в. агалиски. — Сад )е веК
нестало измену нъих онога старог ага^лиског
рахатлука (Видовдан 1862, 118/2).
агалар, -йра м (вок. агаларе и -у) (тур. аеа-
1аг, мн. од а^а) заст. 1. богаш, имуНан човек
(ЦТ, 1овиН. 1).
2. (обично у мн.) низки йлемиН муслиманин.
— И до!)е их 20, ко;е стараца белих брада, ко)е
агалара (Нсн. М. 2, 217). Беговима и агаларима
опет )е лакше, ]ер и онако ништа не раде (БВ
1888, 190).
агаларскй, -а, -б ко]'и се односи на агалара;
син. атински. — Турцима )е било ово тим лакше
извести . . . што су изв)есне агаларске куЬе
постале силне (1овиК. 4, 391). Поред сво)е
земл>е обращу ;ош „беглерске" и „агаларске"
земл>е (Петр. А. 1, 395).
агаларскй прил. као агалар. — Носи ... чибук
са свим по агаларскй, са големим Ьилибаром
а»кш. Ъ. 4, 31).
 АГАЛАРСТВО — АГЕНС
агаларство с заст. чин и досшо)ансшво ага-
лара. — 1ера под турбаном они са агалар-
ством очуваше и сво)е . . . обича)е (Ил. ].
4, 425). Добио )е од цара ферман, по коме му
се да;е агаларство, с правом на примаае из-
в]'ссне плате С1овик. 4, 466).
агапн)е м мн. заст. в. агалар (2). — Сви
остали Турци агали)е (Пав. 18, 113).
агалйскн=агалй)скй, -а, -б ко/и се односи
на агалще.
агалйскн = агалй)скя прил. као агалще, као
ага. — Живи ти, брате, право агалиски (Д. Ми-
лановац, Ризн.).
агалук м (тур. а|а11к) вар. аганлук, агилук
1. зваае, досшо^ансшво аге (Вук, Р).).
2. йосед ко]и йрийада аги. — Пар пашама
даде пашалуке, | И агама даде агалуке (НП
Вук 2, 454). Она )'е неуморно обра1)ивала . . .
агалук Шакир-бега (Ъор. С. 8, 328). Сва су
остала села . . . постала агалуци плавских и
гусивьских ага ОовиЬ. 4, 391).
3. део Прихода ко]и се да]с агама (Мил..
3, 283).
4. фиг. осионосш, самовлашке. — Чуда и
покори ... по Темнику као да су била мала,
па )'е дошао и у Београд да продужи сво) ага
лук (Самоупр. 1883, 10/4).
аган м хий. од ага. — Ал' му када опет бе
редила: | „Не збор* тако, мо) драги агане"
(гЬег. 9, 595).
Зганац, -анца м цркв. в. агнец (2). — На
Велики Четвртак гледа)'у да доби)у макар на)-
ман>у мрвицу од онога Аганца ко)и се суши и
оставлю за причешКе болесницима (Мил. М.
Ъ. 34, 289).
аганлук м в. агалук (1). — Они су ишли
и у рат ... с надеждой ... да Ье у рату заслу-
жити аганлук (род двор)анства) и постати
спахид'ом (Бат. 1, 56).
агапскн, -3, -б в. агински. — Та) град . . .
по превасходству )е био агански и беговски
(Бож. Г. 4, 115). Селлк нема сопствене земл>е,
)ер )е сва у аганским рукама (Мрк. 1, 266).
Агар м в. Агарзанин. — Е ке удрит' на
Србе Агари, | Па ке пр']еки царство Неманика |
На Агара на Отмановика (НП, ГЦ 1888, 45/1).
агар прид. непром. е. агар]'ански; исп. агрли. —
Док ето ти агар бедеви)е, | ... Танких ногу
а малене главе (НП Кантик. Н. 3, 8).
агаранскй, -5, -б «. агаруански. — 1Ьих
два ... с преостатком осветни1са косовски]ех
гонише агаранску неман од граница зс.мл.с
наше (Нев., БВ 1908, 355).
Агаренин м в. Агар]анин. — Кад наступе
агарени на Св. Гору, склони се он с некима
од сво)их ученика на неко острво (Рув. И.
2, 145).
агарёнскВ, -8, -5 е. агар]ански. — Учини
све Срби)и и нъима, макар шта са мном било
овде у чел.устима агаренским! (Нов. 23, 10).
Агар)анин и (мн. Агар)3ни) муслиманин,
Турчин; неверных (йрема С«. йисму,у ко]ем се шако
назиеа неко йлеме ко)е /е било у нейрщашелсшву
с Зеере)\ша); вар. Агаренин ; исп. Агар. — Па
да бранимо ову нашу свету кабу [манастир] од
21
проклети Агар)"ана (Коч. 3, 18). Читавог свог
века био сам )едно пота)но и ненасито страсно
крмче. Као прави какав Агар)анин (Маш. 4,
137). фиг. ширашш, нлсилник (Сврл.иг, Васшь.).
агар)анскй, -3, -б ко]и се односи на Агар-
}ане; вар. авгарански, агарански, агаренски; исп.
агар, агарски. — Потеки ке крваве ри)еке |
Од нечисте крви агар)анске (гЬег. 4, 9). фиг.
шу1)ински. — Какав вам )е то агар^ански )език,
што вас дво)ица говорите? (Вел. 1, 146).
агарскн, -3, -б заст. е. агар;ански. — На-
пери . . . сву страшносъ сво^ехъ судбинахъ про-
тиву Агарскога Рода и Накота (Сар. 7, 112).
агат, -ата к мин. в. ахаш. — С)а]ан прстен
од агата (Зма) 1, 328).
АгатбновнЬ йрезиме.
агачкн, -а, -5 е. агински. — Све продаше
Турске Кесимаче, | И агачке хаке и доводе
(НП ЬЬег., 194). Неки племеници покуша)у да
то искористе и престану са плакавьем агачког
доходна (Милов. Б. 1, 49).
агбаба ж (тур. акЬаЬа) зоол. е. акмаца
(Поп. Ъ. 10).
Агбаба надимак ко]и /е йосшао йрезиме;
исп. Ажбаба. — На Михаилика Брду ... стао )е
да удара темел» куке зиданице досел»еник Сто-
)ан Агбаба (Тгоп. 5, 208).
йгда ж (тур. а§о!а, сируп) 1. шесшасша
смеса са много шеНера ко;'у жене, нарочито му-
слиманке, лейе йо лицу, йа йошом скида;у и шако
чисше лице од длака (Пшевл>а, Руж. У.; БиХ,
Грг). 1).
2. сируй од шеЬера. — Кад )е агда добра,
мора бита и баклава (Травник, Лонч.).
агднти се, -им се (-ймо се, -йте се) несвр.
чисшиши лице од длака йомоНу агде (БиХ, ГрЬ. 1).
агенат, -нта м е. агент. — 1угословенска
омладина . . . ни)е била агенат )едне заграничне
пропаганде (1ов. I. 1, 215). Као руски агенат
у Влашко; извештавао се о ономе што )е требало
за будуку во)ну (Нов. 14, 62). Папин агенат
приста на ову погодбу и положи заклетву у
свечано) седници крал>евског савета (Бошк. Ст.
5, 206).
агенда с I мн. (ген. агонда и агенЗдЗ) (лат.
агенде ж / а§еп<1а, ствари ко)с треба евр-
шити) 1. адм. йослован>е, йослови ко;и су у шоку,
неевршена акта. — Нэихове агенде, у границама
надлежности ... предузима)у нове Финанси)ске
Дирекци)е (ЗбФЗ 1, 142). Министар правде по-
ставике комиси)у ко)а ке спровести преда)у имо-
винско-правних агенада . . . управном одбору
(Зак. 15, 38). Пред полазак преда) сво)'а агенда
секретеру (Ред.).
2. йошеешник, бележник. — Чиновиици . . .
вьене [болесничке блага)'не] каиге и агенде држе
у фи)окама (Конф. 5, 54).
агенс и агенс м (лат. а§еп5) оно шшо делу}е,
сШвара, йокреНе; оно шшо изазива неку йо}а»у,
йромену; исп. агент (4). — Естетички феномен...
)с реакци)а нашег ]я на )едан спол>ни, физички,
агенс (Борисавл>евик М., XX век 1938, 1/97).
Исправни и истинито садржадни критички мо
тив чини уметничко дело конструктивним аген
сом (Богд. М., КН 1948, 2/3). У питаау о
друштвено] организаци)и ум човечщ био )'е она)
22 АГЕНТ — АГИТАЦИОНИ
агенс кощ )е стварао (Пер. Ж. 5, 128). Сваки
брод мора бита снабдевен потребним агенсима,
сретствима, серуми.ча за имунизован>е (36. зак.
26, 133).
агент, -а и -ёнта м (нем. Адет) вар. агенат,
а^ент 1. она] ко]и ради за некого, за нечщи ин
терес. — [Ишчезли су] сви мегаломански . . .
снови легитимистичко-хабзбуршких протагони
ста и агената (АндриН, XX век 1938, 3/54). Пар
тизански одреди мора)у на сваком кораку уни-
штавати фашистичке одреде . . . Исто тако . . .
аихове домаКе агенте (Тито 1, 12).
2. а. лице ко]'е засшуйа дрокавне интересе
у иносшранешеу; йрешешавник неке уешанове или
йредузеНа: бродарски ~, дипломатски ~, кон-
зуларни <«■'. б. Посредник При йрода]и, осигуран>у ;
~ осигурава)уКег друштва, трговачки ~.
3. шарш орган службе безбедносши; исп. де
тектив. — Агент ко)и ме )е доводио, убацио
ме грубо у ову неприкосновену собу (Ъон. ],
3, 61).
4. е. агенс. — Страх и неповерегье су из-
ванредни агенти инфлаци)е (Ъон. Н. 1, 113).
Уредност у )елу и пику ни)е само срество за
прочишЬаваае . . . веН и прави агент за лечение
неких слабости (Пел. 1, 347).
агентисати, -ишём неевр. е. агеншоваши. —
Да ли и лично агентише, то )е ньегов посао
(СреК. П., Грч. I. 4, 105).
агентица ж жена агент. — Добитак )е
ди)'елио с удовом Сузаном, ко)а )е опет била
„агентица" неких ]ачих главничара (Кум. 3/1, 32).
агентоваи.е с гл. им. од агеншоваши. —
„Сборник" [опису)е] . . . збиЬа за време н>е-
говог агентовавьа у Срби)и (Бат. 1, 630).
агентовати, -ту]ём неевр. бавиши се Послом
агента; исп. агентисати. — в. пр. под агенто-
ван>е.
агент-провбкатор м (фр. а$*спг ргоуосагеиг)
йлаНени изазивач нереда или из]'ава ко]е могу некоме
биши од корисши, а изазваном од шшеше. —
Играо Пе] би)едну и сми)ешну улогу агентпро-
вокатора аустри)скога империализма (Крл. 6, 69).
агентскй, -а, -б ко/и се односи на агента. —
Ово [)е] свакад . . . рапортима агентским пот-
копавано било (Бат. 1, 312). Око десет сати
увече поче агентска соба да )ауче и да реско
одзва1ьа жила (Ъон. ]. 3, 66).
агентура ж (нем. Авепгиг) в. агента. —
У Дубровнику су Французи установили . . .
сво)'у агентуру ради одашиллн»а поште (Кост. К.
3, 200). Рад1ьама . . . [се] сматра)у . . . отпрем-
ници бродова (поморске и речне агентуре) (36.
зак. 31, 50). У Црно) Гори . . . [такозване б;е-
лашке клике] изби)а)у на површину као водеКа
агентура окупатора (Ъил. 1, 13).
агёнтурскй, -а, -о ко/и се односи на аген
туру, ко]и има свойство агентуре. — Напри^ед
споменуте агентурске и комисионарске раднъе у
Бечу . . . повеЬале су се (Скар. В. 1, 204).
агентурство с вршепе агентских йос.юва;
исп. агентура. — Поморско агентурство у бра) а
се ме^у надеже трговачке послове (Вола 1926,
664).
агёнцп)а (агёнци)а) ж (тал. акегша; нем.
Адепие) вар. а!)енци)а; исп. агентура, агентура
1. йос.ювница, засшуйнишшво : дипломатска ~,
паробродска ~, трговачка ~.
2. обавешша}но или йосредничко йредузеНе:
новинарска ~, телеграфска ~.
аги)а ж мах, йошешрек. — И опет аги]е
(маха) на ново (му) дадоше, да се у Срби)и меша
и управл>а (Мих. Ст. 1, 177).
агй)азма ж е. аЦщазма (Вранье, Вла).1).
йгйлап, -лна, -лно (агйлни)й) (лат. авПЬ) вре
дом, окрешан, йредузимлив.
Згйлно прил. на агилан начин, живо, Пре
дузим.ъиво.
агйлност, -ости ж особина, сшан>е оного ко]'и
]'е агилан, шшо }е агилно.
агйлук м в. агалук (2). — Има ]'есам млине
и мшшицу, I . . . Агилуке, сво)е спахилуке, |
Па сам дао Коси МрксньиЬа (НП Грч. С, 5).
агнн, -а, -о ко/и йрийада йги. — Из ку;не
се зачу крупан агин глас (Паш. 1, 32).
агнн и агнн, -ина -ино ко/и йрийада аги. —
1ен>ичарага )е имао сво) двор, ко)и )е народ
звао агина капп | а (Скар. В. 1, 153).
агипнца ж агина жена. — Море, ово не
да носи агиница, него пашиница (Поп. 3. 2, 25).
агппскн, -5, -б ко/и се односи на агу; исп.
агаларски, а галиски, агански, агачки. — Зато
оде к шему и пожали му се на та) аптеки ферман
(Нен. М. 2, 20). Симан од тада зна да )е ова)
господин Коста агински при)ател> (Андрик 8, 25).
агнбграф м йисац хагиографи}е; она) ко]'и
се бави йроучаван>ем хагиографща. — Шафарик
држи да )е исправке вршио познати агиограф
нови)ега времена ВиЬенти)е РакиЬ (Нов. 9, 244).
агиографи}а ж (грч. Ьац1о5, свети + ^гарЬб,
пишем) в. хагиографи)'а, живошойис неког хри-
шНанског свеца.
агвбграфскн, -а, -б ко/и се односи на хагио-
графщу. — Традици)а . . . мешала се и пре-
обраЬала, докле ни)е добила сво) садапльи чисто
агиографски облик (Нов. 9, 218).
агйраке с гл. им. од агираши.
агйрати, агарам (-йра)у) неевр. (нем. ае!егеп)
заст. 1. деловаши, вршиши ушица], йриводиши
у дело. — Кватерник )е сновао, сан.ао, кушао
да агира (Мар;. М. 1, 231). У на)бол,им д)елима
агира)у сви гаьижевни родови (ШимиК С. 1, 105).
2. йравиши йокреше рукама, гесшикулираши.
— Стане пдевати ари)у алта из Лукреци^е, аги-
ра)'уЬи (Шен. А. 5, 24).
агитатор м (лат. ае^агог) она] ко]'и вргии
агишацщу; исп. агитач. — Неки апггатори ме^у
студентама побунили их сви)ех Саг. 2, 179).
На)више што у народ у^е то )е преко парти)ских
агитатора (Сто). Л>., НЕ 12, 413).
агитаторски, -а, -б ко]'и се односи на аги
татора и агишацщу: ~ кн.нга, ~- способност.
агитаци)а ж йошсшицан>е, убе})иван>е (обично
ширег круга луди) у корисш неког мишлегьа,
иде]'е; исп. пропаганда. — Не часеКи ни часа
поведу ме!)у трупама генерала Кримова живу
агитаци)у (ЪуриЬ А. 2, 85).
агитацибнй и агнгацнонн, -а, -6 ко]и се
односи на агишацщу : >~ пут, <~ средство, ~
чланак.
 АГИТАЧ — АГОГИЧАН
агнтач, -4ча м е. агитатор. — Он их )'е веК
од.мах био назвао „агитачима" и л>утио се и
мрштио кад му долазе (Лал., КБС, 165).
агптнрати, агйтйрам (-йра)'у) несвр. (нем. а§1-
иегеп) в. агишоваши. — Отишао )е )уче да „аги-
тира", а )утрос га рано донели на колима (ВукиЬ.
И. 1, 144). Агитирао )е за дочек, само да на
пакости (Барт. 1, 100).
агитка ж (рус. агитка) ту!>. йесма, чланак
или ел. копима ]е ии.ъ агишаци;а. — Вида Бре-
стова . . . заступл>ена )е са четири п^есме, од
ко)их )е )една . . . слаба агитка (СеферовиК
Н., КН 1948, 43/3).
агитован>е с гл. им. од агишоваши.
агитовати, -ту)ём (аор. агитова) несвр. вр-
шиши агишаци]у; вар. агитирати. — Да)уНи при
мера, он ]е агитовао код осталих имуКника да
се поведу за н>им (Петр. П. 2, 69). Да агиту)ем
за нашега кандидата, у)аче! (Мат. 5, 12).
агитпроп м (рус. агитпроп) пол. (скраНеница
од речи : агишацща и йройаганда) одел>ен>е за
агишацщу и Пропаганду При йолишичким и другим
организаци]ама. — По могуЬности требало би
имати и баталонске новине ... а таког)е биЬе и
агитпроп при Штабу бригаде (Баи>евпЬ М., Ств.
1947, 520).
агитпроповскй, -§, -6 ко]и се односи на
агишйрой. — Нзегови метода ... мора)у бити ...
колективност у раду ... како агитпропа ... тако
и ширег круга агитпроповских радника ("Бил., V
ККЩ, 278).
АгиЬ муслиманско йрезиме (ГлЗМ 1929, 21).
агнца у. хий. од ага (2) . — Немо), болан,
агица, немо) ! — моли Мара (Весел. 14, 304). Мене
)е жена мога на)стари)ег брата звала агица
(Моск. 6).
агица (Згица) м дем. и хий. од ага. — Залуду
агице и бегчиЬи доводили ... сво)е атове на чесму
(Мул. 2, 54). 1едан малси агица, риг), окошт,
л>ут и оштар човечиЬ ... одобрава све (АндриЬ,
Кн.иж. 5,75). Узми, синак, двеста двадесет и пет!
— Мало )е, не могу, агице (Бож. Г., НИ 1905,
361).
агломерат, -ата м (нем. А§в1°тегаг) 1. геол.
невезани машерщал од шл>унка и дробине ко]и
чини скуйину (Петк. К. 1, 118).
2. в. агломераци;'а (2а). — Аустро-Угарска
)е била агломерат народности (Ред.).
агломераци)а ж (фр. ае81°тега1юп; нем.
А881°тега1'оп) !• *• нагомилавапе разнородних
елеменаша. — Око рударских басена врши се
агломеращф становништва (Ред.). 6. техн. очвр-
шНава/ьс углене или рудне йрашине йомоНу шо-
йлоше и йришиска. — Димнлк топионице годи-
нама )е засипао прашином бакра кровове ...
Ту прашину ... шал.у на агломераци)у (Борба
1949, 28/1).
2. а. скуйина разнородних елеменаша. — Ма
колико Итали)а била славна земл.а, н>ен свет )е
више агломераци)а него народ (Дуч. ]. 5, 69).
о. густо населено место; место где ]е много особа
на окуйу. — На)веКи део европских агломсраци)а
мисли, осеКа и де)'ству)е темпераментом подмла-
Ьених варвара (Радица Б., XX век 1938, 4/8).
[Епидеми)е] претставл>а)у )едину мрачну страну
веЬих деч)их агломеращф (Вид. Сл. 2, 119).
23
агломерационй и агломерацабнп, -а. -б
ко/и се односи на агломераци}у (16). — Потребно
)е да се ... обезбеди изграднэа ... агломерационих
и сулфидних фабрика (Ил.-Аг. 1, 54).
аглутннатнвнй, -а, -б лингв, само у изразу:
'~ ]език: ]език са аглушинаци}ом (напр. турски,
мацарски).
аглутинаци)а ж (нем. Аб81и1шаПоп) 1. лингв.
начин гра1)ен>а новых речи и облика Путем дода
вала гласовних склойоеа с одговара]уНим значен>ем,
ко]и нош нупо не срашНу]у с основном реч]у.
2. мед. сйа]ан>е> згомилаван>е, слейлмван>е
(крвних зрнаца, бакшери^а) : ~ крви.
агнат, -ата м (лат. авпашз) правн. сродник йо
мушко] грани. — Кад жена прег)е у тагшз мужев-
л.ев ... она поста) с у очима цивил. права кЬи
мужев.ъева (1осо ПНае) ... и агнаткшьа сви)у
осталих агната мужевл.евих (Милован. М. 1, 6).
агнаткиы>а ж сродница йо мушко] лишуи.
— в. пр. под агнат.
Агнёса ж име; исп. Агни)а.
йгнец м цркв. 1. ]агн,е. — А ви, високопре-
часни, баш миелите да )а само онако бле)им, у
ветар, као агнец (Петр. В. 10, 261).
2. изваЬени део освеНеног хлеба (йросфоре) на
коме ]е ушиснуш йечаш са нашйисом, и ко}и симво
лично йрешешав.ьа тело Христово; исп. аганац. —
При евршивавьу литур[)и)е извади особити агнец,
као што чини у велики пост (ППБ, 190).
Изр. ~ бож]н, '~ незлобивн ир. човек ко;и
се Прави наиван, безазлен.
Агни)а ж (грч. Авпё) име (СН 1868, 160).
Агница ж хий. од Агница и име (Стано)Л. 1,
338).
агностицйзам, -зма м (фр. адпозгкйзте)
фил. уче/ьс йо ко]ем се смашра да нашем сазнагьу
осша]е йринцийщелно недоступна сушшина сшвари.
агнбетичар ■ фил. йрисшалица агностицизма.
аго, -а (ЦГ) и -ё (БиХ) м в. ага. — Дог)е
врли аго Мехмед аго (НП Богиш., 167). По
хвали се аго Асан-аго: | „1а Ь' об)ахат' за дан
Сара)ево" (НП, Вила 1868, 559). Чини, аго, што
)е теби драго! (Лш<а, Аре). Уста), аго, уста),
драго! (НП Вук 1, 409).
агованье и 5гован>е с гл. им. од аговаши.
аг&вати, агу)ём и агозати, агу)ём (аор.
йгова; р. пр. Зговао, -ала, -ало) несвр. 1. биши
ага; гоейодариши, зайоведаши. — Гди е сад
деспотъ? место н'Ьга агую Турцы (Стер. 6, 54).
Док се „г)аури" не удружише дотле су Турци
пашовали и аговали (СК 1937, 46/4). МеКику-
киКи [су] аговали као домородци ("Бур. 1, 31).
2. живеши као ага, уживаши. — Од кад )е
он у Црно) Бари ми агу)емо (Весел. 6, 170).
Дед', газда-Сотире, ни)'е право да ]'а сам агу)ем
и благу) ем (Срем. 4, 242).
агогика ж (грч. а^беё, музички систем)
муз. 1. наука о шемйу (Ву). 5).
2. маьагье шемйа. — Осети се дах )едне рит
мике и агогике (Лаз. Б., XX век 1938, 1/6).
агбгичан, -чна, -чно в. агогички. — Поне-
сене лаком и течном техником прсти)у, О. и М.
МихаиловиК да)у целом програму живе и )арке
бо)е, узбуркане агогичне налете (ЪуриЬ-Кла)н
С, Юьиж. 6, 308).
/-
24 ЛГОГИЧКИ — АГРЕЗД
агбгичкй, -5, -в ко/и се одлику;е агогиком;
исп. агогичан. — Музички февомени ... има]у
сво)'е ритмичке, динамичке, агогичке ... хар-
мониске особености (ВучковиН В., Кн>иж. 1,
358).
агонп)а (агбни)а) ж (грч. а^бта) 1. мел.
бесессно сшан>е нейосредно Пред смрш; исп. ропац.
2. фиг. несша)ан>е, изумиршье. — Агонщ'а
)е шуме била тиха и дуга (Назор 13. 29). Кад
батери)'а уБе мало дуб.ъе, сагледа капетан тек
праву слику )едне вароши у агонией (Нуш. 14,
181).
агонисати, -ишём несвр. биши у агонией. —
Колико беше времена од како он агонише сам
у ово] )арузи? (СР 1920, 47).
агбннчан, -чна, -чно ко/и /е као у агонищ.
— Све [)е] тонуло у необичну, тамну, агоничну
тишину (Минд. 4, 149).
агост м (тал. адозю) покр. в. август. — Ши*
агоста кожух, а плети клобук фебрара (Дан.
Ъ. 11).
аграисати, -ишём свр. (тур. а|»п, бол, не-
при)'атност, невол>а) дойасши неволе, р%аво йро-
Ни; вар награисати, ограисати. — Кад се ком
у )'едан «ах што догоди, те занеможе ... вели
народ: Ладник аграиса" т.). нагазио на чини,
те за то на пречац оболио (Батут 1, 1).
аграма ж (тур. одгатак, изненадно се разбо-
лети) нар. мед. в. ограма, свако изненадно оболен>е,
као разни грчеви, узешосш, йролазни духовни
йоремеНа]и. — [Селлци не раде] 25 )ула и 26
септембра због аграме — велике болести (Мил.
М. Ъ. 34, 92).
аграмак м найасник, насилник; исп. аси)а. —
И кад се исклипа за господина, испадне из
ньега гори аграмак, аси)а, него од градског
д)етета (Шуб. 4, 27).
аграмачипа м покр. круйан и /як млад човск
(Лика, Трб. П.).
аграмер (аграмер) м (нем. Ар-атет) ир.
Загрейчаннн ко/и /е васйишан у немачком духу. —
Било би сувише удобно називати ... „аграме-
рима" луде ко)и тако сакате наш лепи )'език
(Трив., СПр 1936—1937, 145).
агр&мерскй (Зграмерскй), -3, -б ир. ко/и
се односи на аграмера или на Аграм (Загреб). —
Стари Фабрици лиферовао )'е ту жену као робу
за вас аграмерске бонвиване (Крл. 3, 78).
аграп м покр. е. акрей. — Хладна вода из
камена тече, | А са водом гу)е и аграпи (НП,
ВУ, 35).
агрЗр, аграра м (лат. адгагиз, пол.ски) зем
лишки имовински односи; регулисапе тих односа.
Изр. пясти под ~: йасши йод закон о аграрное
реформы.
аграрац, -рца м (ген. мн. аграрацЗ) 1. она]
ко/и обраЪууе землу, землорадник. — Аграрии и
во)ници, Хелени су дошли на )уг Балкана са )ед-
ном паганском културом (ВерниН 3., XX век
1938, 2/89).
2. она] ко}и има велико йолско именье, веле-
йоседник. — Цела трговинска политика била )е
политика свих ма!)арских аграраца (1ов. ]. 1,
52). Равнотежа [се] могла одржати само настав-
л.ан>ем компромиса, трвен>има измену индустри-
)'алаца и аграраца (ХКА 1934, 89).
3. заст. она] ко/и /г добио землу йриликом
аграрне реформе. — Од укупне велепоседничке
земл>е подел>ено )е аграрцима 41°/0 (Ник. Д.
1, 358).
4. йрисшалица землорадничке Политике или
сшранке; исп. аграри^евац. — Догод аграрии
буду ван Скупштине, он Ье имати сво) бро)
(Ъос. Б. 3, 225).
аграрйзам, -зма м йокреш за унайре!)ен>е
йолойривреде. — БудуКност Далмаци)е ... биЬе
велика, али не у аграризму како се обично мисли,
него у рибарству (К] 3, 439).
аграри)а ж вар. 1. аграрии уред. — Кажу ти
л>уди има некаква аграри)а што да)с земл>у (Шуб.
1, 28).
2. мн. йолойривредни Производи. — Зато су
цене аграри)а на домаЬо) гоц'аци знатно поско-
чиле (Лапч. Д. 6, 89).
аграри)евац, -ёвца м в. аграрац (4). —
Младо-чеси, старо-чеси и чешки аграри)'евци
утврдили су )едан за)'еднички програм (СП
1903, 97).
аграрий, -3, -б ко/и се односи на аграр, зе
млишки, землораднички, йолойривредни : ~ бан
ка, ~ политика, ~ произвол, ~ реформа итд.
аграрскй, -3, -б ко/и се односи на аграрце
или аграр. — Заиста та) аграрскй бог )е себичан
као ни)'едан други (Нов. 21, 88). Тарифна коми-
си)а ради са похвалном брзином, али и са свом
аграрском ревношКу (ТТл 1902, 129/2).
аграрство с йолойривреда. — Она )е мо-
рала устати против овог вештачког протежи-
ратьа аграрства на штету индустри)е (РН 1905,
12/1).
аграфа ж (фр. авгаГе) 1. йре^ица, койча,
ейона (као украс). — Кватерник ... у свечаним
згодама радо облачи хрватску магнатску хал>у
с аграфама и ресама (Нех. 3, 50).
2. мед. хируршка койча за сйа;'ан>е ивица ейо-
лашпе ране йосле ойераци;е.
аграфи)а ж (грч. аргарЬоз, неписан) мед.
губишак способности йисапа.
агрегат, -ата м (нем. Аввгеваи) 1. мин. геол.
механички ейо] нейошйуно развщених крисшала
ко}и и дроке у }едш>] целики. — Кристалографи)а
мора да разбира и за неправилности ко]е се на
кристалима ви1)а)у и за агрегате у ко;е се криста-
ли у неким околностима саставл>а)у (Панч. 2,6).
2. мат. алгебарски збир од выше Позитивных и
негативных брозева.
3. техн. комтшацща две или више машина
ко)'е чине ;едну целину, обично мошор и генера
тор. — Купу^ем ... комплет агрегат са мотором
(Пол. 1950, 13627/6)^
4. покр. вероучишел. — Поели 6 годинах
свога труда, учине га Отци агрегатом и жупни-
ком на Куирису ДукиЬ Ф., ЧуиК 1, V).
Вгрегатня и агрегатнй, -3, -б ко/и има
сво}сшео агрегата. — Маса ни)е хомогене веЬ
агрегатне структуре т.). састав.ъена од великог
бро)а разно ориентисаних честица (Урош. С.
2, 14).
Изр. >~ стшьв в. стан>е (Изр.).
агрезд м покр. незрело грозк^е. — Слабо
грож^е зову „агрезд" или „зеленак" (Дуч. С.
1, 58).
 АГРЕМАН — АДА
агреман, -ана м (фр. а^тбтет) согласносш,
йрисшанак владе да извесно лице буде дийломашски
йрешсшавник неке айране државе код н>е. — Да-
нашн>а влада нити )е намеравала, нити )е тра-
жила агреман аустриске владе за г. Л>. Кал>е-
виКа (Штампа 1903, 264/2).
агресиван, -вна, -вно (комн. агресйвни)й)
(фр. а8ге551Г) га/и )* склон найада/ьу, насршлив;
кщ'и найада, га/и служи за найад, найадачки. —
Човеку малоумном, човек мудрац изгледа ...
агресиван, кад )е и на)'пасивни)и (Дуч. Д. 6,
329). У то )е доба КранзчевиЬ претежно )ак,
жилав, борбен и агресиван (Мар). М., Кран.ч.
С. 2, XI). Имао [)е] ... мину да дигне на што
виши степей употребл>ивости као агресивног
оруж)а (МГ 1933, 24).
агреспвност, -ости ж особина онога шшо }е
агресивно, склоносш найада/ьу, насршливосш. —
Агресивност руског национализма [стапала се]
с целатском улогом царизма према неруским
народима (Т—Л 1, 14).
агрёсн)а ж (лат. аввгеззю) неизазван найад
у цил,у йошчин>аван>а, осва]'ан>а. — Ова) страшан
акт немачке агреси]'е дао ]с одмах борби иза Лабе
крвав печат (Сл. Б. 1947, 552).
агресор м (лат. а^ёгеззог) она; ко]и ерши
агреси]у, найадач. — Народ )е ... видео да )е
ньегова земл>а ... попустила пред агресорима
(Кн>иж. 1, 379).
агресорскй, -а, -б га/и се односи на агресо-
ра, найадачки.
агрикултура ж (лат. а§пси1шга) зем/ьорад-
н>а, йолойривреда.
агрикултурнй, -а, -б га/и се односи на агри-
кулшуру, йолойривредни: ~ држава, «•» фи
зика, ~ хеми)а.
агрли прид. непром. в. агар. — А последе
агрли вранчиЬа (НП, БВ 1896, 11).
агрлук м (тур. а^1гЬк) ошкуйнина га/у ]е
некад код муслимана давао младожен>а за дево]'ку.
— Не да бабо Ъулбеги)е без агрлука I Без
хил>аду и пет стотин жута дуката (НП Курт,
163).
агро- (грч. артоз, пол»е) йрви део сложенице
у значен>у : ко]'и се односи на йо.ъойрииреду, напр.:
агробиолопф, агроботаника, агрогеолопф, агро-
индустри)а, агрометоорологи)а, агропедолопца,
агрофизиолопф, агрохслиф и сл.
агрбном « 1, она] ко]и /« завршио йолойри
вредни факулшеш или другу йо/ьойривредну школу.
2. паучник га/и се бави агрономщон.
3. студент агрономи]в.
агрон6мв)а ж (грч. аегопогша) 1. наука о
йолойривреди.
2. велико йо.ъойривредно иман>е.
агрДномка ж агр. врсша йшенице добивене се-
лекцщом. — КориКева шишул.а ... има много име
на: ншшу.ъа ... агрономка, каламита (Сел., б.
1947, 24/3).
агрономскй, -3, -б ко]» се односи на агроно
ма и агрономи]у.
агротехника ж йримена шехничких сред-
сшава у обради зем.ъшнша.
агротехничкй, -а, -б ко]'и се односи на агро
технику: ~ знаке, ~ мера, ~ средство.
19
25
агрумн м ми. (тал. ар"игш) бот. ойшши назив
за ]ужно воНе накисела укуса рода Снгиз (лиму-
ни, нарание, мандарине и др.). — У кн>ижици
Ьете паки податке о ... штеточинама агрума,
и то: наранчи, лимуна и мандарина (СБ 1937,
11/13).
агршак, -шка м (тур. а§ге$ак, преслица;
жврк) 1. колушиН га/а служи за йрешеза/ье на
врешену; исп. жврк, глишьен. — Н'Ьшто ми се
жица кида, | И агршак спада, | Изеде ме тежка
брига, | БиНе нЬка )ада (Суб. I. 2, 323).
2. колушиН као украс на кесама. — По три
ките висе о кесама | ... На свако) )е агршак од
злата, | Кроза н> иде од ките петелжа (Новик
3, 131).
3. йловак са свеНицом у кандилу (Банат,
Бор)., Арш.).
агршчиЬ м дем. од агршак. — АгршчиЬ,
плива)уКи по зе)тину, горео )е танким ... пла-
меном (Чипл. 2, 163).
агуст м покр. в. авгусш (Пол>ица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 9, 94; ЦГ, товип. 1).
АгустпповиЬ йрезиме; исп. АвгустиновиЬ
(Синд. 1, 244).
ад и ад м (грч. Ьас1ёз) в. хад мит. йакао,
йодземни свет. — У ад ми се снимет претворио
(Н>ег. 7, 94). Душа покощикова неНе да иде у
ад сама (Тро). 5, 100). Мал' да неби давно ]
У адъ сиш'о стално (Гор). 1, 351).
ад предл. (лат. ас5) уз, са. — Ад чл. 3 (Н.
Скуп. 4, 397).
Изр. ад акга (скраЬеница: а/а): у акша, у
архиву.
а. д. скраНеница за акиионарско друштво.
Ада1 ж хий. од Александра и А дела (Шим.
8, 163).
Ада' м хий. од Андрща (Мед., БК 1903,
1242).
Ада ж варошица у Бачко] на реци Тиси.
ада1 ж (ген. мм. ада) (тур. аг1а) 1. осшрво (данас
обычно речно или }езерско) . — Виде се шуме по реч-
ним адама и изгледа)у нам ближе Оанк. Р. 1, 120).
У Скадарском Блату ... има неколико горица
(како се тамо зову мала острвца, у ствари аде)
(Тро). 7, 122). Наполеонъ бавеЬи се у ади Слби,
имао е обычай свашй данъ после полдне, по
оближньимъ краевима проодати се (ПБС 1844,
112).
2. покр. а. водойлавно землмшше. — Плав-
лени делови зову се аде, где се вода при повла-
ченьу мало и задржава (Павл. Л>. 2, 402).
б. земла кра] реке. — У селима поред Колубаре
зем.ъе у непосредно) близини речног корита
су оранице и зову се аде и адице (Павл. Л>. 2,
436). (ДучаловиКи, Ков. Р.).
ада* и ада1 речца покр. 1. за исшицале онога
што ]е речено. — Ада за сву игру без гусалах |
)'а ти не бих пару турску дао (Н>ег. 7, 168). Ада,
ни мо|е [дете] ни)'е живо (Мил>. 4, 133). Ада,
да сам )а био такав чов)ек, не би ме данас овд)е
налазили (Лал. 2, 211).
2. за йрисеНан>е, у йишагьу (у насшавку раз
говора йри йреяазу на други йредмет). — А да
што )е ова) м)'есец црвен? (Н>ег. 7, 198). Ада
мо) попо, кажи нам ... зашто се ми о божиКу
по три пут у образ целивамо (Врч. 3, 46). „]л не
26 АДА-АДА — АДАПТИРАНОСТ
внЬох никог од во)'вода ! " | „А да, болан, кне-
жев бар)актаре, | Не ви1)е ли чесгита Лазара?"
(НП Шаул. 4, 160).
ада-ада узвик ко}им се шушка;у йен ]едни на
друге; исп. аде (Ср. морав., Цвет. Т.).
адади)а ж (тур. ЫЗгНус) в. идадща, шурска
сред/ъа школа. — Наука Не се у ададищ предавати
три године (Босна 1869, 170/4).
адаг/по м е. адаЬ/о. — фиг. Витлале [су се]
по ваздуху црне заставе ... уткива^уКи у вечерки
адажио ... чежнъе народа ко)и никога не мрзи
СГанк. Р. 1, 174).
адаг)нснмо прил. (тал. аёа^ззтто) муз. веома
лагано, шшо лакше.
адаНо прил. (тал. аеЗаб^о) вар. адажио муз.
1. лагано, мирно.
2. (у именичко) служби) м сшав лаганог шемйа
у веНо; комйозицит (сонаши, симфонщи и др.);
вар. адажио. — [Нэегови су] анданти потсеЬали
на пиркавье пролеНног ветриНа, финн адаЬи на
1'есен.у кишу (XX век 1938, 2/6).
Адакалац, -л на м сшановник Адакала; она;
ко}и зе йореклом са Адакала.
Адакале с (тур. айа+ка1е, град) 1. осшрео
на Дунаву ниже Оршаве.
2. град на осшрву Адакале.
Адакалка ж сшановница Адакала; она ко)а
]е йореклом са Адакала.
адакалка ж агр. вреша вшюве лозе ерло круйпог
грож})а и само шакво грож^е. — Некад, у )есен,
китила се [лоза] крупним гроздовима адакалке
(Во). Р. 2, 243).
адалет м (тур. асЫег) заст. Правда, йравич-
носш. — Сви Немо се истурчити редом | ... Ако
нама адалета нема ! Од владара, кршпени)ех
цара (НП, БВ 1913, 250). Аман, светла господо,
)5 сиротшьи адалет да)'те, )'али кажите да у воду
скачемо од наших зулумйара! (Гавр. М. 2, 605).
Адам, Адама и Адам, -а м (>евр. ас!ат,
човек) 1. По Библией име йрвог човека. — Од
Адама свак исходи (Дан. Ъ. 11).
2. име (Миодр. 4, XX; БВ 1892, 336).
3. йрезиме (Ъорй. Т. 17, 169).
Изр. од Адаиа развести (почети и ел.) : ой-
ширно йричаши, разеуНи неку йричу. — НагрнуКе
помеллри, | А )а у девете, | Развезао од Адама
(Петр. Мил. 1, 74).
адаман(а)т, -нта м (грч. аЛатаз, -тапюз,
ди)'амант) заст. дщаманш, драги камен. — Али
Ъура!) „тврде вере као адаманат" не хтеде то
ни пошто учинити (Ми). Ч. 1, 148). [Мо)а не
полна )"е] таква, да )е доволна да разнежи мрамор,
да омекша адамант и да раскваси челик (Поп.
Ъ. 8, 33).
адамантнй, -а, -б ко]и ]е чвреш као адамант,
дщаманшни. — Но овдашньый у в'Ьрозакону
Адамантный Народъ Србски ... заште1)уе ... и
ову штедню найуердопе Монастыру прилаже
(1ур. Г. 1, 44). [Чов)ек] кога )'е све славило као
поштешака адамантног значаща, )унака челична
и племенита (Цар Ем. 4, 107).
адамит, -нта м члан хришНанске секте чщи
су йрийадници, мушки и женски, йрисуешвовали
голи верским скуйовима; исп. адамллнин.
адамйтскй, -3, -б ко]и се односи на адамите.
Изр. у адамитском оделу : го, наг. — Човек
врло радо посматра женску структуру у адамит-
ско.ме оделу (Ил. Д., БК 1900, 1360).
адамли прил. (тур. ас1ат10 заст. уАудио, чо-
еечно (БнХ, Гр1). 1).
адамлук м (тур. асктаЬк) заст. човечносш
(Поп. Ъ. 10).
адамльаиии и адамл,анин м е. адамиш. —
Бугарска црква имала )е да се бори с богомилима,
адамланима, )евре)има и другим сектама (Бошк.
1. 4, 52).
Адамов и Адамов (Адамов), -ова, -ово ко/и
се односи на Адама, ко; и йрийада Адаму.
Изр. ~ век, ~ глава, ~гргдг, ~ костям, ~
;'абука, ~ ;абучица в. код тих именица.
Адамов и Адамов йрезиме (Во) в.).
АдамовиЬ и АдамовиЬ йрезиме.
адамбвка ж агр. вреша ране з'абуке жуккасше
бо}е. — Адамовке ... су жуКкасте, меюье и слаг/е
од петровке (Слав., ЛукиЬ Л., ЗНЖ 24, 178).
адамовскй (адамовскй), -а, -б фиг. ко/и /е
сво]сшвен Адаму. — Истовремено )е руке маки-
нално покренуо у адамовску ниску гесту, )ер )е
био само у дугачким би]елим гаЬама и босоног
(Батуш. I, 66).
адамскй и адамскй, -8, -б ко/и се односи на
Адама.
Изр. ~ колено, ~ плеие в. код тих именица.
адамскй и адамскй прил. као Адам. —
Устао сам, као што ме ]е свевшшьи створио
и адамскй безазлено отюьучао врата (Крл.
5, 102).
АдамушевиЬ йрезиме (Жив. Ж. 3, 93).
адаптатор м она] ко/и ерши адайшацщу,
йодешавалац, йрейравлач. — Сов)етски адаптатори
били су прину^ени да искида^у епску нит [ро
мана] на безбро) кратких сцена (Дедин., Квьиж.
6, 136).
адаптаци]а ж (лат. айарипо) йрилагоЬава/ье,
йреудешавапе; оно шшо ]е йреудешено, йрилаго-
1)ено; исп. преправка. — Израду тих предлога...
ньихову адаптаци)у рани)'им законским одред-
бама, поверава;у по)едини министри правкицима
(Милован. М. 2, 9). 1е ли то ... некаква фи-
лозофско-естетска адаптаци)а ... страних ... мо
тива (Вош. И. 7, 118). Непродуктивне инве-
стици)е ... односе се на преко 175 хюъада
м* новог станбеног простора ... не рачуна)уЬи
ту радничке колони)е и изв)естан дио адапта-
ци)а (Лопанд., Прегл. 1948, 165). ВЬегова Ро-
бшьа ... ни)е обична адаптаци]а (Ков. Б., Кн>иж.
2, 560).
адаптйвап, -вна, -вно йрилагодлмв. — Исто
тако ... се та) адаптивни карактер изражава
кроз форму и функци)у по)единачних инди-
видуа (НиП 1949, 46).
адаптйвнбет, -ости ж ейособносш йрилаго-
Ъавапа, йрилагодлмвосш. — Адаптивност ових
жипотшьа показу)'е се приликом сваке промене
средине (Ред.).
адаптйранбет, -ости ж сшан>е онога шшо ;е
йрилаго^ено, йрилагоЬеносш, йодешеносш. — Бшьне
и животшьске за)еднице налазе се у... повезано-
сти ... са сводим биотипом, у чему се и огледа
1ьихова адаптираност средини (НиП 1949, 48).
 АДАПТИРАВЪЕ — АДВОКАТСКИ
адаптнран.е с гл. им. од адайшираши.
адаптйрати, адаптйрам (-йра)у) (нем. ас1ар-
пегеп) свр. и несвр. (из)вршиши адаййшцщу ; исп.
адаптовати. — Около ускрса локал []с] веН био
испражвъен и адаптирая за наше потребе (1аг.
3, 128). Ъирилица )е адаптирано ту!)е писмо исто
као што )е била и глаголица и као што )е
данас латиница (Ъор. В. 3, 82). [Украс] се мо-
гао идеално адаптйрати ... конструктивним усло-
вима готске архитектуре (МитриновиК Д., XX
век 1939. 757).
адаптованье с гл. им. од адайшрваши.
адаптовати, -ту)ём свр. и нссвр. в. адайши
раши. — За вьегова физиката . . . адаптована
[)е] куКа поко)нога 1анка Модрушана (Строх.
1, 254). Ми имамо всЬ неколико таких установа,
ко)е бисмо одмах могли с мало муке . . . адап
товатн за наставу (НиколиК Ъ., Звезда 1, 198).
адар, адара м чупар аде (Срем. Каменица,
Сим. Р.).
адарскн, -а, -б ко;и се односи на аду и
адара. — Чу се иски тежак, гломазан топот
по адарско) Нуприщ (СимиЬ Д. 1, 92).
адаш м (тур. ас1а$) име/ьак (Ъор. В., ГлЗМ
1910, 174).
АдашевиЬ йрезиме (Павл. Л>. 3, 135).
Адашёвци, -свана м ни. село у Срему.
адвен(а)т, -нта м (лат. аа>епгиз, долазак)
I. цркп. ионовпи долазак Хрисшов. — Адвенат
]'е господине дошашКе (Зоре 2).
2. кат. време од чешири неделе Пред БожиН.
— Ако )е моба у коризму или адвенат, онда се не
пива (Оток, 1уриЬ Б., ЗНЖ 23, 301). У Адвенту
веК започи.ч.ъе зима, а дугачке су и ноНи (Слав.,
Филаковац И., ЗНЖ 19, 157). фиг. насшауале,
долазак. — Вергили)е [)е] . . . наговестио до
лазак низа бо:ьих векова и адвент правде и
ара)ства на земл>и (Цар 6, 140).
адвеитйвнй, -а, -б бот. ко/и не расшс, ко/и
се не йо]авл>у}е на Правом месту: ~ бил>ка,
~ корен, ~ кратер, — стабло (Терм. 1).
адвентизам, -зма м рлг. учегье По ко]ему се
опекуне скори йоновни долазак Хрисшов; исп.
адвент (1).
адвентистка) м йрисшалица адвентизма. —
Они се назива^у . . . адвентистима или субо-
тарима (Бог. 1, 18). Не зна се ради чега )е она)
адвентиста у драми (Глиг. 1, 136).
адвентскй, -а, -б ко/и се односи на адвент
(2): ~ недслл, ~ песма.
адверб м (лат. асН'егЫит) грам. в. йрилог, нс-
йромен.ъива реч ко;а ближе одре^у)'е значено гла
гола, йридева или другог адверба.
адвербй)ал, -ала м (лат. асгуегЫаНз, прило-
шки) грам. йридев у служби йрилошке одредбе,
йрилошка ознака (Терм. 2).
адвсрби)алпй и адвербй)алнй, -3,-6 грам.
кощ се односи на адверб, йрилошки.
Здверзатйван, -вна, -вно (лат. а^уегзагпгиз)
грам. суйрошан, Прошивай: ~ реченица, ~ све-
зица.
адвокат, -ата м (вок. адвокате) (лат. аёто-
сагиз, призван) йравни засшуйник, бранилац (на
суду и др.); вар. абокат, абукат, авокат; исп.
27
одв)'етник, правозаступник, фишкал. — Суд-
нице су им вечито пуне парничара и адво
ката Оакш. "Б. 5, 145). Буде сужено ладан>скому
господичиКу школатн се за адвоката (КовачиК
1, 20). фиг.' лице ко]е се заузима за некого или
нешшо. — Теори)ом о граг)анском рату у ]у-
гослави)и . . . адвокати рагних злочинаца и
националних издащика хтели би да оправда)у
чудовищно изда)ство ]угословенске реакци)'е
(Зих. 1. 162).
Изр. буиаклискн ~, дип.ън ~, дрвеии ~:
лице ко]е се бесправно бави адвокатским йословима;
исп. бунакли)а. — [Селлци] зазиру ... од ва-
рошких малопродаваца, од говорл>ивих преку-
паца, од Катина и дрвених адвоката, пошто су их
они увек варали (РадиК Д. 5, 39). дати (некога)
па адвоката покр. дашн адвокату да йоднесе
шужбу (Против некога). — Сеоско псето не
можеш дати ни на суд, ни на адвоката (Том.
]■ 2, 42).
адвокатисавъе с гл. им. од адвокашисаши.
адвокатисати, -ишём нссвр. бавиши се адво
катским йословима; исп. адвокатити, адвока-
товати, адвоцирати. — Министар правде не би
могао дозволити да адвокатише она), ко)и )е
само по судско) пресуди постао пунолетан
(Видовдан 1862, 54/1). фиг. заузимаши се за
некога или нешшо. — Читава чета писаца . . .
говори вам разним тоном и речитопту; адво
катише за и против као у каквом судском про
несу (Прод., Дело 2, 563).
адвокатити, адвбкатйм несвр. покр. в. адво
кашисаши (ЦГ, 1овиЬ. 1).
адвокатица ж 1. в. адвокашовица. — 1а
теби кажем да сам )а господа адвокатица и то
прва господа у вароши (Чипл. 2, 124).
2. жена адвокат. — У српскохрватском
)езику мора)у се за жене употребллвати женски
облици ових речи: професорица . . . адвокатица,
пилоткшьа итд. (Танзании М., Щ 4, 49).
адвбкаткшъа ж в. адвокашовица. — Из Мс-
ца по{)е с нами у друштво )една господа адво-
каткшьа (Дос. 11, 102).
адвокатлук м в. адвокатура. — Реци, л>у-
баве ти, нек се учи адвокатлуку (Шапч. 7, 75).
Био )е иски мали чиновник ... па )е после живео
од „дрвеног адвокатлука" (Паун. С. 1, 419).
адвокатов, -а, -о и адвокатов, -ова, -ово
ко/и йрийада адвокату.
адвбкатованье с гл. им. од адвокашоваши. —
Господин БулиН, н>егово адвокатованье, ьегово
богаство . . . постали су за сваког читава за-
гонетка (Ком. 1, 149).
адвокатовати, -ту)ём несвр. в. адвокашиса
ши. — в. пр. под адвокатоватье.
адвокатовпца ж адвокашова жена; исп.
адвокатица (1), адвокатюпьа. — Сад мора )еэик
за жене (супруге) створити друге речи. Мислим
да би биле добре ове речи : професорка, суплен-
товица ... учител>ка, адвокатовица СГаньанин М.,
Щ 2, 204).
адвокатски, -5, -б ко]и се односи на адво
ката : ~ канцелари)а, -~ посао, ~< прайса, -~ при-
правник, ~ смицалица.
адвбкатски прил. као што ради адвокат. —
Да се не би ова ствар адвокатски повлачила,
28 АДВОКАТСТВО — АД1ЕКТИВСКИ
док се на)послн)'е и не забаци са сви)'ем, ево
и на то одговора (Дан. "Б. 1, 12). фиг. вешшо,
йрейредено, лукаво. — Зар ниси сигуран да те
воли...? поче Митар адвокатски Уанк. Мил.
2, 258).
адвокатство с е. адвокатура. — Много [)е]
држао на сво)е адвокатство (Суб. ]. 6, 45). Код
нас има много л>уди кош се . . . баве адвокат
ством (Видовдан 1862, 54/1).
адвокатура »< звшъе адвоката, адвокатски
йозив; адвокатски йосао; исп. адвокатлук, адво
катство, адвокатштина, адвокащф. — Пошто
)е пропао као банкар . . . одао [се] дивл>0)
адвокатури (Пол. 1951, 13855/5). Пленум )е
констатовао и разне слабости у раду адвока
туре (Борба 1951, 143/2).
адвокатштина (адвокатштина) ж в. адвока
тура. — Наи1)осмо на адвоката Спасо)евиКа . . .
Но г. СпасодевиК ни)е био [овде] ради адво-
катштине (Поп. Ср. 1, 478).
адвокащца ж заст. е. адвокатура. — Лакан
ПешиЬ . . . ода се сво]'ски адвокацищ (Зма) 15,
134). Не бих рад ни да идеш у адвокаци)у (Ъал.
12, 376).
адвоциравье с гл. им. од адвоиираши.
адвоцйрати, адвбцйрам (-йра)у) несвр. (нем.
аЙУ021егеп) в. адвокашисаши. — Из Страгара пре-
шао )е у Гор»и Милановац, где )е адвоцирао,
као приватни правобранилац (Мил. М. Ъ. 39, 3).
Призове он Кн>агин>у ... будуЬи )е и она обично
за 1ефрема адвоцирала (Жив. ]&к. 1, 39).
аде" узвик за шушкапе йаса; исп. ада-ада (Ср.
сокобавэски, Цветк. М. 2).
Здекватан, -тна, -тно (лат. ас!аедиа1и$, из)ед-
начен) ко/и йошйуно одговара нечему, йодударан,
йодесан. — ПрерадовиН )е . . . био сви^естан, да
не влада толико хрватским )езиком, да би за
сво)'е доживл>а)е могао наКи адекватан изража)
(Бар., ХК 18, 58). За )'едну дефиници)у каже
се да )е адекватна ако одговара природи ефекта
чи)и се по]ам дефинише (Петрон. 4, 137).
адекватно прил. на адекватан начин. — А
зар ми можемо реЬи да )е Омладинска прута
адекватно обращена у нашо) каижевности (Фра-
ничевиИ М., Кн>иж. 6, 14).
адекватност, -ости ж сшан>е или свойство
онога шшо ]в адекватно. — ШантиК нам )е дао
неколико морских пейзажа суптилне адекват
ности и свеже пластичности (Барт., СКГл НС
15, 135).
Адёла ж име; исп. Ада1 (БВ 1910, 192).
Адем 1. м муслиманско име (ГлЗМ 1929,
25; "Бор. В. 1, 188).
2. йрезиме (Мило). Б. 3, 131).
аденбйд, -йда м (грч. аскпоеИез, жлездаст)
мед. жлездаст израшша}; йрешерано увеНани
ждрелни, шреНи кра;ник.
адепонднй и адснойдпй, -а, -б ко/и се
односи на аденоид, жлездаст.
адепт м (лат. адершв, ко)"и )е добио) след-
беник, йрисшалица. — У Загребу се око Паве-
лиКа сакупило крдо Мачекових адепата (Зих.
1, 106).
адет м (тур. аа>[) 1. а. обича] ко/и /« йосйиго
као нека врсша закона за извесну средину. —
Оваки )е адет у Србал>а: | Прек' оруж)а пи)у
мрко вино, | Под оруж)ем и санак бораве
(НП Вук 2, 475). Премучни су настали адети
(гЬег. 4, 196). Не знам треба ли што год по
нашим адетима кушгги детету (Лаз. Л. 3,
509) . Ви знате, брако ... да )'е у нас адет, да
свачи)е сватове ли)епо дочекамо ("Бор. С. 9,
228). Бол>е )е да нестане села него адета (Кап.
1, 25). б. оно шшо неко обично чини, навика. —
Кад )'а сш)ох у наше Примор)е, | Почех адет
гонит по Примор)у, | . . . Почех пити вино
и раки)'у, | Гд)е се напи) нигд)е и не плати, |
Век измлати крчмарицу младу (НП Херм.
1, 241).
2. дар ко/и се йо обича}у давао дево}ци или
леном оиу йриликом йросидбв. — Да) ми тво)у
ли)е1ту д)'ево)ку, | А ево ти адет и )'абука! (НП,
БВ 1904, 54).
адетал, -тна, -тно уобича]ен. — То код нас
ни)'е адетно (Зма) 4).
адетйле прил. тур. йо обича;у, уобича]ено.
— Пост )е . . . добар и Богу угодан, ако се
поста с правом девоттьом (побожношку), а не
истом онако адетйле (навадно) од обичала
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 308).
адн!)ар, -ара м (тур. уасИеаг, успомена) 1.
а. скуйоцен украс ко/и служи као накит. — Си-
нуше . . . дукати, бисер, драго качеше и други
скупи адофари (НПр Чащ., 328). б. скуйо
цен йредмеш богато украшен. — Пак се Ми
лош нше препадао, | ВеК отео сабл>у Кулинову, |
Што I* ади^ар, да га таког не ма (НовиЬ 6,
274). фиг. врло лейа сшвар или особа. — И у лаЬи
до три адинара: | 1едно Мара би)елога врата, |
Друго Ана од бисера грана, | ТреКе Ан1)а ку-
ти)а дуката (НП Вук 1, 328). Нема оног ве-
дрог лица, | Оног дивног ади^ара Оакш. "Б. 1,
114).
2. (у придевско) служби) непром. врло лей,
диван. — Зове тебе Ад1ц)ар-хайкуна (НП Чо)к.,
286).
ади1)арница ж заст. место где се чувашу
скуйоцени йредмеши, новац, накиш; ризница. —
Зар сам [вам] . . . зато . . . отворю . . . хра-
нилице блага (ади^арнице) могъ, да се . . . о
моимъ даровима препирете? (СНЛ 1840, 2).
адн1)арскн, -а, -б ко/и се односи на адш)ар,
ко/и йошиче од ади^ара. — Сви прети осим пал-
чева пуни скупих ди)амантских прстеаа, те у
целини више привлачи ньена адиг)арска свет-
лост, него она сама (Ипь. ]. 8, 78).
адн1)арип)а м заст. занашлща ко]и израЗ)у}е
адиЬаре; исп. златар, )увелир. — Живио )'е...
код свог у)ака, врсног Србина ]ована Пеци-
ковиЬа, ади1)арци)е у Земуну (Ра)К., Брпцьан
1886, 6).
адпца ж (ген. мн. Здйца) дем. од ада. —
Гледа! да се у то доба, на^еш онде на обали,
према оно) . . . адици (]акш. Ъ. 7, 281).
йд)ектйв м (лат. ай)ес(1Уит) грам. в. йридев,
йромен.ъива реч ко]а ближе одре1}у]'е значеле
именице (ре^е других речи).
ад)ектйвий, -5, -б ко^и ]е као ад]екшие,
йридевни.
ад)ектГшскй, -а, -5 ко]и се односи на ад-
]екшив, йридевски.
 АД1УНКТ — АДМИНИСТРОВАТИ
ад]ункт ш (лат. афипсГиз, придодат) заст.
йомоНник; йомоНни, млаНи чиновник; Пристав;
вар. а^унт, а^унто. — Срезный пов-Ьреникъ,
гдЬ Не потребно быти, добыЬе адюнкта (Поз.
1849, 212). У помоНне лекаре . . . спада) у . . .
Асистенти (Атцункти) (36. зак. 2, 92).
ад)устиран>е с гл. им. од ад]усшираши.
ад)устирати, ад)устйрам (-йра)у) свр. и не-
свр. в. аЬусшираши. — Елементи народне ду-
шевне културе . . . узима)у се овд)е у обзир . . .
у колико }е на н>их утицала структура народне
душе (ми)'е1ьа)уЬи, ствара)уНи и ад)устира;уКи)
(Дед. ]. 3, 171).
адеутант м эаст. в. аЬушанш. — А уз аега
[МилетиКа] )е ста)ао као први ад)утант нъегов
др. 1ован СуботиЬ (Гру). Н. 6, 11).
адлатус м (нем. АсИагш) йомоНник високог чи
новника.
Иэр. цявилви ~ : (у Басни за ере.не аусшро-
угарске окуйацще) йомоНник во]ног заповедника
за цивилне йослове. — Тек кад )е цивилни ад
латус Кучера увидео . . . да )е Вуков правопис
и практичен . . . напуштен )е дотаданньи ети-
молошки (Радул. ^., Юь. о Вуку, 39).
адмпнпстратпва ж (лат. аа-пптзггаиуиз,
управни) уйравна в.шсш. — [Ферман] обеКава:
одва)Э1ье судова од административе (Чубр. Б.
1, 100).
административен и административен,
-вне, -вно (одр. администратйвнй и админи-
стратнвнй) ко]и се односи на админисшраци-
]у. — Поступак )е овде чисто административан
(Ред.).
Изр. (обично у одрейеном виду) ~ власт, ~
]едшняцн, ~ особле, ~ поступак, »< право в.
код тих имсница.
административен., -вца м (вон. Здмини-
стратйвче; ген. ин. администратйвЗца) службеник
щи ерши админисшрашивне йослове; сшруч>ьак
за админисшрацщу . — Он се дуго томе опирао
тврдсКи да )е )ош млад инженер, да )е практи-
чар, а не административац (Кашик. Т. 1, 494).
административно и административно
прил. у административном йогледу. — Хрватска
долази [1790 г.] и административно под власт
Угарске (Мар). М. 1, IX).
администратйрати, -атйрам (-йра)у) неевр.
заст. в. админисшрираши. — Млетачко госпо-
ство . . . остави тадаипьег игумана Цетивъскога
манастира, Саву, да управлл (администратира)
там владичанством (Рув. И., БК 1897, 1556).
администратор м 1. а. она] ко]и уйравла,
води неку усшанову, уйравлач. — [Стратимиро-
виЬ] се веЬ првих година управл>ан>а српском
црквом истакао . . . као добар администратор
и мудар поли-пгчар (Радон. ]. 7, 316). 6. она]
ко]и йривремено уйрав/ъа нечим место другого,
руковалац, сшараше.ь, вршилац дужносши. —
Кад апотекар умре . . . постави Не се админи
стратор у апотеци . . . Администратор одговара
као и сам апотекар ... за сва дела апотеке
(СА 1880, 155). На овом сабору пропао [)'е]
Герман Ан^елиК, садан,и администратор српске
митрополи)е (Самоупр. 1883, 25/3). Заюьучком
архиди)ецезалне консистори)е поставлен )е за
администратора парохще (Браник 1887, 42/4).
29
2. она] ко]'и руководи канцелариским йосло-
вима неке усшанове. — За вршен>е администра-
тивних и рачунских послова иосто)и посебни
администратор (36. зак. 26, 72).
3. она] ко]и ерши машери]'ално йословапе у
редакцией новина, часойиса и ел. — Било [)е]
то златно доба, кад сам )а био администратор
)едних новина (Нуш. 25, 85).
админйетраторка ж жена администра
тор. — Све ствари [биле су] спаковане . . . за-
хвал>у)уКи брзини и вештини целе мнение, а
поименце н>ене администраторкс (НЕ 12, 489).
администраторски, -а, -б кеуи се односи на
администратора.
администраторски прил. на начин адми
нистратора.
администраторство с е. админисшраци]а (1).
— За време аеговог администраторства сукоби
[су] се опет намножили (Браник 1887, 43/2).
адмнпистраци)а ж 1. уйрава, уйравлан>е;
исп. администраторство. — А према задружном
иметку има [домаКин] право врховне админи-
страци)е (Богиш. 3, 44). Администращф те
имовине )е искл»учива ствар власника (36.
зак. 35, 297).
2. уйравна в.шсш, уйравна служба. — Треба
да )е човек проживео по школама ... у во)Сци,
у администрацией ... па да себи створи иде)у
о злу ко)е ствара)у они ко)и охоло врше власт
(Спас. В. 2, 138).
3. канцелариски йослови. — У свако) држави
администраци;у воде вьени чиновници (Нуш.
24, 263). Он )е сву адмииистращцу препустио
своме секретару (Ред.).
4. оде.1,е>ье где 'се ерши машерщално йосло-
ван>е (новина, часойиса и ел.). — Понуде послати
на администраци|у „Политике" (Ред.).
адмкнистрацйскй — адмииистрацй)скй, -3,
-6 заст. в. административан. — Колона до возова,
)есте борни део а од возова почшье неборни
или чисто администраци)ски (ЪуриК Д. 1, 87).
админпстрираше с гл. им. од админисшри
раши.
администрирати, -йстрйрам (-йра)у) неевр.
(нем. асишшзтегеп) вар. администратйрати; исп.
администровати 1. вршиши админисшрацщу (]),
уйравлаши. — Ова) )е одсек потребан да да...
л>уде, ко)и Ье у нас админнстрнратн (Сто)к. К.
1, 258).
2. биши администратор (16) . — Митрополит
СтанковиЬ бидаше умро, а митрополиту )е
администрирао бачки епископ Хранислав (Суб.
I. 6, 44). Муж има права миразна добра уживати
и истима администрирати (Никет. Г. 1, 410).
адмйнистроваше с гл. им. од админисшро-
ваши.
администровати, -ру)ём 1. неевр. в. адми-
нисшрираши. — Лорд Солзбери . . . изнесе Кон-
гресу предлог да одлучи „да Аустро-Угарска
окупира и.администру)е Босну и Херцеговину"
(Нов. 21, 21). Министар во)ни . . . админи-
стру]е во)ском и брине се о снабдевашу во)ске
Цок. 2, 77).
2. свр. заст. уредиши, организоваши админи-
сшраци]'у. — Устав може во)ску установите и
администровати (Вас. М. М. 1, 10).
30 АДМИРАЛ — АДРАПСКИ
адмирал,- ала м (вок. адмирале) (нем. Ас1-
гтга1) 1. надвиши чип у рашно] морнарици; вар.
адмирал., амнрал.; исп. адмирант.
2. зоол. врана шареног дневног лейшира Уапезза
а1а1ап1а из ф. ЫутрпаНйае (Панч. 4, 261).
адмиралитёт, -ёта м (нем. АсншгаНсаг) врхов-
на команда рашне морнарице; зграда у ко}0] се
она налази; исп. адмиралство, адмиралштаб. —
Тражио ]е од адмиралитета да се почне борба
аов. ]. 2, 134).
адмиралитстскй, -а, -б ко/и се односи на
адмиралишеш.
адмиралски, -5, -б ко/и се односи на адми
рала; исп. амиралски: ~ застава, ~ стег, ~
униформа.
Изр. ~ брод в. брод (Изр.).
адмиралство с заст. е. адмиралишеш. —
Надвиша управа морске силе и бродарства
назива се адмиралство (1ов. Влад. 1, 27).
адмиралштаб, -аба м (нем. Ас5гшга181аЬ)
в. адмиралишеш. — гЬена тема показу)е ...
интерес ко)и француски адмиралштаб има за
Атлантик (МГ 1933, 191).
адмирал», -ал.а м (тал. атпнга§Но) покр.
в. адмирал (1). — Ми ово све знамо по Мали-
п)еРУ) )едном од адмиралл, ко)и су били тада
на млетачком бродовл>у на Бо;ани (ТомановиЬ
Л., БК 1902, 1274).
адмирант, -нта и -анта (адчирЗнт) м (тал.
атгтгате) в. адмирал (1). — Ко викаше очи
одвраНаше, | До сокола паше капетана, | Адми-
ранта од войске Цареве (НП Чо)к., 303).
адмирацв)а ж (лат. аентпгапо) див.ъеле. —
Она) божански )език у 1Ьегоша )есте уметничка
адмираци)а . . . )ер гЬегош посматра Бога не
само као лепоту но и као правду (Велим. 1, 196).
Зднаг) м (мац. Ьасшаву) в. хадна1) заст. 1. На
ручник граничарске милицще; вар. андаК*. — Пи-
)е вино Србин Тукели)а | У Араду на кра
йний граду, | Шн.име пи)у четири адна!)а (НП
Вук 3, 557).
2. жандарм (Вук, Р).).
Адпаг/ео йрезиме у Бачко] ; исп. адпаЬ
(Ков. С).
Аднаг/евиЬ йрезиме; исп. адна!) (Павл.
Л>. 1, 795).
Здноминалнй, -3, -о (лат. ас! + потеп, име)
лингв. ко/и иде уз име : ~ конструкци)а.
адов и адов, -а, -о ко/и йрийада аду; исп.
адски. — Мален сви)'ет за адова жвала (гЬег.
7, 94). Ни врата адова одолети )0) [цркви]
неЬе (ГлСПЦ 1946, 260).
адбнискй, -3, -б ко/и се односи на Адониса,
грчког Полубога, чувеног йо лейоши или на све-
нанесши йриреЦиване у н>егову часш.
Изр. ~ стих в. стих (Изр.).
адоптававъе с гл. им. од адойшаваши.
адоптавати, адбптавам (-апа)у) неевр. (свр.
адоптати) заст. в. адойшираши (]). — Главни щ
)е узрок што он адоптава овога младиЬа, ако
. . . види да га собствена брака и братанци
презиру (Богиш. 3, 303).
адбптати, -ам свр. (неевр. адоптавати) заст.
в. адойшираши (1) . — Може ли адоптано ди|ете
у женидбу ступити са рог)еном Д)ецом поочима
(Богиш. 3, 206).
адоптаци)а ж в. адойшироме.
Здоптйвнй, -3, -б (лат. асюр11Уи$) правн. 1. ко-
/и )е узеш йод сво}е, усилен, усво}ен. — Адоп-
тивно ди;ете може ступити у женитбу са ро
вном д)ецом свога новога оца (Богиш. 3, 207).
2. ко/м /е узео йод сво}е, усинио. — У овом
случа)у обично младиЬ проми)ени сво)'е пре
зиме а прихвати оно адоптивнога оца (Богиш.
3, 303).
адоптиравье с гл. им. од адойшираши.
адоптирати, адбптйрЗм (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. яЛорпегеп) правн. 1. (из)вршиши адойци]'у,
усиниши, усво)иши; исп. адоптавати, адоптати. —
Михаило нема наследника, а не може га ни
адоптирати без пристанка Порте (Поп. В. 2,
115). Кад )е фамшпф спала на саму кЬер,
онда се адоптнра момак у куКу (Богиш. 3, 356).
2. фиг. усво]иши, усва;аши, йрихвашиши,
йрихвашаши. — Модерна концепци)а )е адопти-
рала пластику муми)'е без саркофага (РадиК Д.
6, 160).
адопци)а ж правн. законско узиман>е йод
сво}е шуЬег дешеша; исп. усиновл>ен»е, усво^е-
н>е. — Он нам )е само дао )едно театрално
средство како се ванбрачно дете може прикрити
путем адопщпе (Глиг. 1, 300).
адрап 1 м е. адрайовац (Банат, Лот. ;
адрапа / Бани)а, Ворк.).
адраповац, -овца м (нем. Нас1ег1итр, одр-
панац) 1. човек рЦаво одевен и йоцейан, одрйанац;
скишнииа, йробисвеш ; исп. адрап, адрапа. —
Официри . . . иду врло алдеаво обучени, управо
као адраповци (Звоно 1910, 277/1). Како си
ми то дошао, човече? )ер ми изгледаш да си
дошао пешице и подби )ених ногу и више си
налик на адраповца, него ли на губернатора
(Поп. Ъ. 8, 328). У среди су пешци, )аничарске
чете, ту су ти опет неки адраповци с коца с
коноида, али опет на^ача сила ту реке во)'ске
(Нов. 1, 323). У )едно) мрачно) кафаници п)е-
ваху промукло н>еки адраповци (Мат. 4, 223).
Хо, луди бож)и, скупл>а ту у мо^о) купи те
мацарске адраповце (Петр. В. 10, 170).
2. фиг. она) ко;и /# мале вредности, неугле-
дан. — Могло се наЬи таквих научничких адра-
поваца (Одбр. 1908, 6). Он ни)е смео и на дал>е
остати онакав кн.ижепнн адраповац какав ]'е
био дотле (Штампа 1903, Н/71).
3. индив. (за деше) обеше/ьак, окачаьак. —
1а баш оним мо)им адраповцима [синовима и
унуцима] стално говорим (СимиК Д. 1, 193).
адраповачкй, -а, -б ко/и се односи на адра-
йовца, ко]и /» као у адрайовиа; исп. адраповски,
адрапски. — Више се крн>и углед официра кад
)е у прл.ано) и неисправно) адраповачко) уни
форми, но у тако истом цивилу (Звоно 1910,
277/1).
адраповица ж жена адрайовац (Во)'в., Нат.).
адраповски, -3, -б в. адрайовачки (Р—К 2).
адрапбвштина (адрапбвштина) ж зб. пе|.
адрайовци. — То ти )е све сама адраповштина
(Банат, Лот.).
адрапски, -а, -5 ко/и се односи на адрайа
(Банат, Лот.).
 АДРАПЧЕ — АДРЩАТИЧКИ
адрапче, -ета с дем. од адрай. — Велим ти
зато, адрапче, амо, | Као и )учер с егедом сво-
)ом, | И гуди п)'есму помаме луде (Коз. И.,
Горан 2, 11).
адрапчина м йе]. од адрай (Лика, Шкар. 1).
Ядрен, -а, -о (нем. Ьаапе;) покр. ко/и ]е йрейре-
ден, сеа^а.шца. — Макар да су солдата адрени и
чаларасти, писали су на)више побожне щесме и
молитве (Слав., ЛукиК Л., ЗНЖ 25, 175).
адреналин, -йна м (лат. ас! + гепаНз, бу-
брежни + ш) суйсшанцща ко)у лучи срок над-
бубрежке оклезде; лек пачшьсп од ше суйсшанцще.
адрёвьак, -ака м покр. йрейреде/ьак, ман-
гуй; исп. адрен. — Можда Ке Смил>а допасти
и ко)ему адре1ьаку у шаке, ко)и Ке миле-лале
око н>е док не протуче и не списка ту хшьадарку
(Коз. И. 2, 402). Адроьак сам била ]а . . . и
врагу би очи замазала! (И., 158).
адрес м заст. в. адреса (1). — И пажъиво,
не отвара)уКи га [писмо], стаде разгледати адрес
на куверту (БК 1898, 1156). Молим Вас, )авите
ми вьегов адрес Оаг. 2, 394).
адреса (адреса) ж (фр. ас1ге$$е) вар. адрес,
атрес, атреса 1. а. нашйис на йошилци (йисму,
йакешу и ел.) ко]и означава коме се она уйуНу)е
б. точна ознака нечщег сшана или седишша неке
уешанове (улица и бро] куНе).
2. пол. колекшивна йрешешавка са йредло-
зима, жалбама, -же.ъама и ел. — Путем сабора
поднес )е крал>у списак рефорама у облику
адресе, ко]е )е нарочито изасланство . . . предало
(Ник. Д. 1, 61). Причало се да се спрема Порти
велика адреса, где Ке се изнети муслиманске
же.ъе и жалбе (Чубр. В. 1, 330). Позииу Речке
жупани)е прва се одазвала крижевачка, ко)а
)е веЬ 1 )ула 1862 упутала Нодилу адресу пуну
признанна, хвале и одобраваша (Новак В. 1, 32).
3. пол. йисмени одговор народне скуйшшине
на владареву йресшону беседу. — На политичном
)езику, Адреса значи она) акт, ко)им скушптина
адресу)е, тако да речемо, владаоцу израз сво)их
же.ъа (Време 1874, 13). Света СимиК као изве-
стилац адресног одбора об)аипьава да )е Адреса
отпоздрав Крагьу на Беседу (Штампа 1903, 254).
4. обраНапе на слушаоце. — Сам Ва)ганд
напомтье, да испред песме има нека врста
адресе певачеве на слушаоце (Стеф. Св. 6, 274).
Иэр. ~ по потреби банк, йозив извесном
лицу да акцейшира или иейлаши меницу Цанк.
Д. 1, 75). яа добру адресу (упутити, обратити
и ел.) : куда (коме) шреба, Правом лицу. — Да
ли )е та) прекор на добру адресу упуКен или
не (Видело 1885, 223/1). на нечи]у адресу (реНи,
упутити и ел.) : у Погледу на, на нечщи рачун. —
Ето, то имадох да рекнем на адресу приговора
(Чок. 1, XII). Нще при)атно чути ни кад на
ту!)у адресу иде, а камо ли на сво)у сопствену
(Весел. 16, 414). обратити се на погрешну адресу :
обрашиши се коме не шреба. — Тражиш ли
новаца! Е бра)"ко, обратно си се на погрешну
адресу. Немам )а пара за бацавье (Ред.).
адресант, -нта и -анта (адресант) н (нем.
Ас1ге5$ап() 1. она] ко]и шале йошилку или
йрешешавку.
2. банк, менични йошйисник ко)и йозива изве-
сно лице да акцейшира или иейлаши меницу Оанк.
Д. 1, 75).
31
адресар, -ара м азбучни ейисак адреса (16).
адресат, -ата м (нем. Ас1ге8за1) 1. она] коме
се уйуНу]е йошилка или йрешешавка; вар. адре
сам. — 1едан )е примерак намекен био мени
... а остале ми )е нал.ало предати адресатима
(Грч. I. 4, 68).
2. банк, лице ко]е се йо йошреби йозива да
акцейшира или иейлаши меницу Оанк. Д. 1, 75).
адрёсач, -ача м в. адресат (1) . — Уручени
су ми листови, да )е адресач мртав (Ъал. 15, 25).
адреейрати (се), адрёсйрам (се) (-йра)у) свр.
и неевр. (нем. ас1гезя1сгсп) е. адресоваши (се). —
Целица] седа, напише писмо, адресира ку
верту и . . . чита писмо (Нуш. 9, 82). Писмо
да адресирате на име Президента Академше
(МомировиК Д., Вук 17, 443).
адрески, -а, -б заст. в. адресни. — У адре
сно) дебати 1884 добио )е веКину од 62 гласа
(Браник 1887, 10/3).
адреенн, -а, -б 1. ко;'и се односи на адресу
(2, 3) ; вар. адрески: — дебата.
2. ко]и сасшавла, редигу}е адресу (2, 3): ~
одбор.
адресовати, -су)ём (аор. 9дресова) свр. и
неевр. исп. адреейрати (се), атресирати (се)
I 1. сшавиши, сшавлаши адресу (1а). — Наредите,
пека се ова писма . . . адресу)у, као што )'с прн)с
било (Живк. М. 1, 68). Адресова [писмо] на
мужа Мари)иног (Лаз. Л. 2, 33).
2. уйушиши, уйуНиваши. — Допустите [ми]
замолити Вас, да )едан бро) свога листа . . .
адресу)ете сину мо)ему (Мил. М. Ъ., Грч. ].
3, 57). Но) сна управа . . . мора имати . . . чисто
во)ене станице, у свима тврдивьама . . . ко)е
су на правцима жел>езница, на ко)има Ке се
во)ени влакови, адресовани дотично) тврдвтьи,
моКи зауставл>ати (Ратн. 6, 323). Адреса значи
она) акт, ко] им скупштина адресуде . . . вла
даоцу израз сво)'их же;ьа (Време 1874, 13).
II <—< се обрашиши се, обраНаши се. — Врло
сте се рЬаво адресовали (Нуш. 24, 364). Утица)
Крал>ев на министре утица) )е морални: он се
адресу)е на ум, на разлог (Прот. С, Дело 2, 50).
Адри)а и Адри)а ж (лат. Ааг1а) море измену
Балканское и Айенинског Полуосшрва, 1адранско
Море; вар. Адридатик. — О), на море, на Адри)у!
(КаК. В. 2, 128). Ви добро знате, да се мо)е
мисли не креКу само меКу Дравом и Адри)ом
Оаг. 2, 154). Пукао пред н>им . . . видик на
плаву Адри)у (Косор 2, 50).
Адри)ан6пол> м (лат. НаёпапороНз) в. ]е-
дрене, главни град у Тракщи.
адрй)анскй, -а, -5 в. адриски. — Ми се у
поноКи плавл>асмо по Адри)анско) пучини (Вук
11, 131).
Адри)атик м в.Адрща. — Словини ето
бите настан>ени веК оно доба на обалах Адри-
]атика (Нех. 3, 42).
адрщатнческй, -а, -б заст. в. адрщ'ашички.
— Први се говори „од Адри)атическог мора
до Осека, Лознице, Валъева и до Карановца"
(Вук, Кн.. о Вуку, 113).
адри]атичкй, -а, -б заст. в.)адрански, ко]и
се односи на Адри)ашик; вар. адриатически. —
Зимовали су по градовима у примор)у адри)а-
тачком (Вук 9, 37).
'
32 АДРЩАТСКИ — АЪУТАНАТ
адри)"атскн, -а, -5 в. адриски. — Спомтье
[се] да су Срби ... у )ужном примор)у адри-
)атском — имали пре Нема&ина времена др-
жаву доста велику, )аку и с}а)ну (Дан. Ъ.
8, 307).
адрйскн -адрй)екй, а, -о в.]адрански, ко]и
се односи на Адрщу; вар. адри;ански, адри)атски.
— Ово колебание адри)ске кра.ънце [млетачке
обЬине] узбудило ;с валове, ко)и су именито
о жало хрватске државе ударали (Рач. 2, 136).
адски ( Здскй), -а, -б ко]и се односи на ад,
йаклени. — ЗлоКа, за вист, адско наследи )е |
Ово чо)'ка ниже скота ставл>а (Нэег. 1, 4). Из
вала као из адског понора | суюьа]у модри
облаци сумпора (Назор 3, 123). фиг. грозой,
сшрашан. — Ужаси адски )ош н>ега муче и
ломе (Ил. В. 1, 20).
адум м (тур. пайнп, ушкошьен) в. хадум,
ушкой.ьеник ; вар. адумац (1); сиа. евнух. —
Ссамъ адумъ . . . султаше чувамъ (НП Чо)к.,
209). Адумъ све се ме!)у булама бави, па све
зна шта се ме^у ньима чини (Игн>. ]. 1, 123).
Делегата су собой повели и )еднога ЪетковиКа,
ко)и )е био „адум" (ушкошьеник), да га дару]'у
цару СТовиЬ. 4, 563).
Адум йрезиме. — Адум (12 к.) [12 купа]
некад се звали Хадум (Марч. 2, 584).
адумац, адумца м 1 . е. адум. — 1а (му) кажем
адумац сам, а он пита колико 1)еце имам! (НПосл
Вук).
2. биНе без одлике Пола. — Ти производи
укрштапъа нема)у пола (но су адумци, херма-
фродити), као мазга и мазгиЬ (Гавр. С. 1, 220).
адумица ж 1. жена са неразвиЫним Полним
органом; исп. адумка (Уж. окр., Подртье, По-
дунавл>е, Жун.).
2. нерошкшьа (Црн. ср., Цаг.; Дучаловики,
Ков. Р.).
адумка ж в. адумица (1) (Заглавак, Цветк.
М. 1).
адумовац, -овца м покр. мали, али снажан
човек. — Адумовац представлэа малог, круту-
ллвог човека, )аког „као вола", како се каже
у нашем народу (Павл. Л>. 4, 407).
адумство с недосшашак йолне способности
(Петр. Н. 1).
адут, а дута я (нем. покр. Айип) 1. нацача
бо]а у каршама, наЦача корила ко]а туче све
осшале. — Пардон, господине приставе, али
херц те адут (Шуб. 3, 159). ]е л' добио само
кеца, краля, адута (Шапч. 12, 327).
2. фиг. оно шшо нарвите вреди и на шша
се на]више йолаже; оно шшо доноси усйех и да;е
надмоНносш некоме у нечему или над неким; успе
шно средство. — Због те литературе ко)а )& од
опорних друштвених сукоба створила ефектне
чисто романтично театерске адуте, реалии еле-
менти остали су покривени филмском авантуром
(Глиг. 1, 346). Гргур нема по]'ма ко)им га адутом
тучемо и с ко)е стране му купу подупиремо
(РадиН Д. 6, 126). За радикалну странку, то
)'е . . . био уедини адут и дедина парола с ко)ом
су могли да иза!)у пред народ (Село 1923, 147/5).
ир. Лежала су тро)ица познатих л>енчина у
чети: „три адута" како су их сви у кругу звали
(Мур. 1, 75).
адутйрати, адутйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
бациши адуш(е), играй! и а души. «а.
адх- в. ашх-.
аг)азма ж в. аНущазма. — Отрова нам неко
вечеру . . . брже за попа . . . уждите сви)еЬу
. . . да)те аг/азме (Врч. 2, 211).
Аг>аиац, -пца м (вок. А1)анче; ген. мн. А^а-
наца) в. Алании (1) (Бачка, Бор).).
Алании 1. м (мн. Аг)3ни, ген. Аг)ана) сша-
новник Аде; она] ко;и }е йореклом из Аде; исп.
Аг)анан (Бачка, Бор).).
2. йрезиме (Марет. 7, 92).
ЗДанин м (мн. аЬани, ген. аг)ана) сшановник
било ко]е аде (Зма) 4).
Аг)анка ж сшановница Аде; она ко;а /е
йореклом из Аде (Бачка, Бор).).
аг)анка ж сшановница било ко;е аде (Зма) 4).
аг)анскй, -а, -б ко]и йрийада Ади или ади;
исп. адарски: ~ салаш.
Аг)анскя, -кбга йрезиме (Пол. 1951, 13778/2).
аг)ент м заст. е. агент. — Када сам се одсе-
лио у Будим, ваздан су се око мене врзли ко)е-
какви аг)енти (Поп. Ъ. 9, 37).
агентура ж заст. в. агентура. — Престаде
му комисарство и он се лати посредничке аген
туре (Поп. Ъ. 5, XV).
аг,енцн)а ж заст. в. агенцща. — Саво П.
ПоповиЬ, Ришвьанин, у служби при а^енцщ'и
аустр. Лоща (НПр Вук, 258).
а!)й)алма ж (грч. а^1азта) нар. освеНена вода;
вар. аги)азма, аг)азма, аци)азма, аии)азна. —
По летур!)и)'и [на Бого)авл>енъе], закрштава
свештеник на сред цркве велико освештанъе
воде, у (одном повеликом суду, и ова се водица
у народу зове „а1)иазма" (Врч. 3, 69). Донеси
водице, 'оКу да )е пи)'ем како аОДазму, свету
водицу! (Срем. 13, 103).
аг)унт м покр. в.ад]ункш. — Стар)ешине
се одабира)у у селанском сабору за капитане и
а!)унте (т). за сеоске главаре и приставе) (Бу-
ковица, Ард., ЗНЖ 11, 162).
аг)унто, -та м (тал. аввшто) покр. е. ад-
^ункш. — То учинише [поушфтише се] ка
питан, а!)унто [замсник сеоског кнеза], чауш...
и )ош седам осам домакина (Мат. 7, 56).
а!)унтовица ж покр. аЬуншова жена. —
Дзандза и а1)унтовица клекоше и поздравише
блажену Госпу (Мат. 6, 81).
а1)уст4жа ж техн. дошеривале израЪених делова
за какву машину или инструмент ради углоблен.а.
— Бравар Коста ЦуциН рационализатор и парти-
во^а у одел>ен>у а^устаже (Борба 1948, 171/3).
а1)устира1ьс с гл. им. од аЬусшираши.
а1)устйрати, аЬустйрам С-йра)у) свр. и несвр.
(нем. афшиегеп) дошер(ив)аши; удесишщ уде-
шавашн; ойремиши, ойремаши; вар. ад)устирати.
— Мо1 побра запурен и а^устиран у униформу
ловачку рупи у мо)у собу (Гру)иК Н., Даница
1869, 344). Овако ни)е био а^устиран )ош ни
)едан бро) ни)едног ва.ъда листа у нас (Грч. ).
2, 47).
а]>утанат, -нта м заст. в. аЬушанш. — Ми-
ливо)е постане а1)утанат Кнезу Александру, са
чином капетанским (Мил. М. Ъ. 38, 15).
 АЪУТАНТ — АЕРОМЕТАР
аЬутант, -нта и -анта (а^утЗнт) и (нем. Афи
ши) вар. ад)'утант, а1)утанат, а;утант 1. воь офи-
цир на служби код некое вишег сшарешине. —
Ъенерал Флореску био [)е] некад аЬутант ру-
ског Генерала Лидере» (Ъор1). Вл. 14, 112).
2. фиг. сшални йрашилац, трабант. — Поред
н>ега [четника АЬима БабиЬа] се одмах нашао
в>егов „а^утант" и „т]'елохранител>" Милош
Челонъа, шверцер духаном (Чол. 3, 67).
агуутаптов, -а, -о ко/а йрийада аЬушаншу.
агуутантскй, -а, -о ко/и се односи на а$у-
шанша; ко]и ]е као у а^ушанша.
аг/утантство с звагье и дужносш аЬушан-
ша. — Дао [)е] оставку на вошу службу и на
а^утантство (Гар. И. 1, 135).
аг)утантура ж но), део штаба виших ]еди-
ница или виших воршх уешанова за врше/ье аЬу-
шаншеких йос.юва. — У дужност а^утантуре
армнеког главног стана спада: лични односи,
производства, молбе (Балт. 1, 91). Делови [на-
шег старог корпуског штаба] су: 1. командант
2. ^енерал-штаб 3. а^утантура (1 а^ут. и 3 орд.
офиц.) (ЪуриЪ Д. 1, 49).
ае и ас узвик за гон>ен,е говеда и свила; исп.
ае), о), хае. — У средаьо) Шумади)н на)чешЬе
се говеда ... истеру^у ... са: Ае, ае, ае! (Тро).
7, 153). Свин>е [се одгоне]: Уше! Аса! аса! аса!
и ае (као говеда) (Мил. М. Ъ. 34, 28).
аё) уэв. в. ае. — Краве се ... тера^у ... са:
ле), су, 0)с (М—Б 1, 62).
аёкатье с гл. им. од аекати.
аекати, аёчём (имп. аёчи) леевр. (свр.
аекнути) гониши говеда или сошье узвикузупи
ае. — Ае, воле ... ае, ате мо)! чу)е се
како КиКун Иванов аече сво)а два у^армдена
и убраж^ена вола (Нев., Звезда 4, 86).
аёкнути, аёкнём (имп. аёкни) свр. (неевр.
аекати) узвикнуши ае (Аре).
аер, -а м и аер, -и ж (грч. аёг) вар. 5)ер
1. а. воздух, зрак; атмосфера. — Хита мухе по
аеру (Дан. Ъ. 11). У прошлости )е морало
становништво да наг)е места у зрачно) аери града
(Марч. 1, 300). б. мн. висина, небо. — Кад то види
Иле СмшьаниЬа | Од свог биса у асре })иса!
(НП Грч. С, 107).
2. цркв. за]еднички йокривач за дискос и
йушир; исп. ваздух. — У полису [пегже ризнице]
се помин>е ... Аер прекрасно везен руком свете
Богородице (ЪоровнЬ—Л>убинковиЬ М., Гл
СПЦ 1946, 141). Ме^у црквеним стварима и
одеждама забележене су три мантисс ... три
аера свилена (Поп. Д. I. 3, 337).
аер, -а м и аер, -и ж (ген. мн. Зёра и аерй)
покр. в. аир (1). — Никаква аера (или никакве
аери) ни)е видно од тога (ЦТ, 1овиК. 1).
аерацн)а ж (лат. аегапо) агр. излагапе
ушица)у воздуха, уноишъс воздуха, йровешра-
еан>е: — земл>ишта (Бор1). Власт. 1, 225 Тод.
Д. 1, 63).
аер-дова ж в.аир-дова (Скок 2, 180).
аернршье с гл. им. од аерираши.
аерйратп, асрйрам (-йра)у) свр. и неевр.
». аерисаши1. — У површинском сло)'у землэиште
)е обичяо плодни)'е, тогопце и растресити)е,
асрирано (проветравано) (Пол. 1950, 13676/5).
20
33
аёрнсавъе с гл. им. од аерисаши1 и аери
саши' (се).
аёрисати1, -ишём свр. и неевр. (из)вршиши
аврациуу; исп. аерирати. — У добро аерисано),
свежо) и ... плитко) води икра се брзо развита
(СтанковиЬ С, ПЛ 1937, 132).
аёрисати*, -ишём неспр. I корисшиши; исп. аер.
II —< се повр. — Мало се ико аерише од
тога посла (ЦГ, 1овиЬ. 1).
аернфикащг/а ж (лат. аегШса(ю) физ. йре-
воЬспе, йрелаз шечних или чвреших шела у гасо-
вишо сшшье.
аёрли прил. «. аирли (ЦГ, ]овиЬ. 1).
аеро- (грч. аёг, ваздух) йрви део сложенице
у значепу: 1. ко]и се односи на ваздух, ваздушни:
аерометар, аеронаутика, аеротерапи)а и ел.
2. ко]и се односи на аеройлан или ави]аци]у,
ваздухойловни : аероклуб, аероприредба, аеросе-
тва и ел.
асроОнй, -5, -о (грч. аёг + Ьюз, живот) виоя.
коме ]е за живот йошребан кисеоник; супр.
анаеробни: — бактерща.
аеродпнамика ж (нем. Аёгос1упаггпк) физ.
део динамике ко]и йроучава силе пистоле сшру-
}а>ъем воздуха (или уойшше гасова) и пихово дет
ство на шела /ьима изложена.
аеродинамичан, -чна, -чно йодешен за лок
те савлаЦивапе ошйора воздуха; исп. аеродина-
мички. — Зеко )е гледао за там снажним мо-
торним чамцем аеродинамичне лини)е (АндриЬ
8, 166).
аеродинамичкй, -5,-6 1. ко]и )'е у вези са
аеродинамиком. — На ово) особини аеродина-
мичког притиска граде се справе (Дук. М. 1,
117).
2. в. аеродинамичан. — У н>ему [аутомобилу]
су следила два ... въемачка официра с капама
натегнутим на аеродинамичку лини^у (Калеб
1, 67).
асродпнамичност, -ости ж особина онога
шшо ]е аеродинамично.
асродром м (фр. аёгодготе; нем. Аёгойгот)
место йодешено за узлеша/ье и слеша/ье авиона.
Зеродромскй, -а, -б ко^и се односи на аеро-
дром.
аеро-зйпрега ж зайрега )едрияице и авиона
ко]и )е вуче (Борба 1949, 11/3).
Зероклуб м клуб йрщаше.ъа ави:аци:с.
асролйт, -йта (аерблит, -а) м (нем. Аёго-
Н(Ь) в. метеорит, комод метеора, мешеорски
камен. — По)едино ... комаре [метеора] пада
на землину површину под именом метеорита
или аеролита (Радив. Т. 3, 39).
асролог м она] ко]и се бави аерологи}ом као
сшруком. — Аеролози Хидрометеоролошке слу
жбе у Београду врше пепитнваша временских
промена на висинама, у слободно) атмосфери,
помоНу радиосонди (Пол. 1952, 14074/3).
аерол6ги)а ж (нем. Аёго1о§1е) део мешео-
рологще, наука о горнмм сло}евима Землине ат
мосфере.
йеромётар, -тра м (фр. аёготё(ге) физ. ейрава
за мере/ьс гуешине и шежине гасовиших шела.
34 АЕРОМЕХАНИКА — АЖДАХА
асромехаипка ж (нем. АёготесЬашк) физ.
наука о законима крешала и равношеже гасови-
ших шела.
асромптипг м (грч. аёг + енгл. тееипе,
збор, скупштина) ./явка йриредба на аеродрому са
изво^егьем ваздухойловних вешшина; исп. аеро-
приредба. — Био )е на аеродрому аеромитинг
(Вукос. Ж. 1, 7).
аеропаут м (грч. аёг + патё8, бродар, мор-
нар) ваздухойловац. — Осим дво)ице-тро)ице Руса
и )едног немачког аеронаута за Читу, пу-
товао )е у том вагону )едан )ерменски трговац
(Крл. 2, 64).
аеронаутика ж наука о ваздухойловсшву;
ваздухойловсшво; исп. ави)атика.
аеронаутичкй, -а, -б ко]и ;е у вези са аеро
иаушиком; исп. аеронаутични: ~ школа.
аеронаутичнй, -3, -б в. аеронаушички. —
^овановиЬ )е] проучавао разне проблеме, ме^у
осталим и аеронаутичне УовановиЬ. К., СЖГл
НС 13, 598).
аероплан м (фр. аёгор1апе) в. авион.
аеропланист(а) м ззст. е. ави]ашичар. —
Подносимо здравицу у част )унака аероплани-
ста (Пол. 1915, 4080/1).
Зеропланскй, -а, -б ко]и се односи на аеро-
йлан: ~ вояаьа, ~ пошта, ~ саобраКа).
аеропрйредба и; е. аеромишши. — Ни)едан
од вьих )ош не беше отшнао на аеродром, нити
присус^вовао и)едно) аероприредби (Вукос. Ж.
1, 105).
аеро-сётва (аеросётва) ж сешва из авиона. —
При аеросетви семе се избацу)е из спещцалне
се)алице (Вентури) са аероплана (Тод. Д. 1, 534).
аеро-синмак (аероснймак), -мка м спимак
из авиона (Мин. в. 25, 23).
аеростат м (фр. аёгозга!; нем. АёгозШ) во
здушны балон. — У дал>ини ... као жутосива
мрл>а висио ]е немачки привезани аеростат
(Моск. 2, 37).
аеростатнка ж (нем. Аёго81а1ис) физ. наука
о равношежи гасова.
асротсрапн)а ж (фр. аёго1пёгар1е; нем. Аёго-
спегар1е) мед. лечеуье воздухом.
аеротранспорт м йреношепе воздушным йу-
шем.
Изр. Уугословенски ~ (скраН. 1АТ): }уго-
словенско државно йредузеНе за воздушны саобра-
На}. — 1угословенски аеротранспорт установио
)е путничку авионску лини)у Београд—Загреб—
Пула (Пол. 1950, 13602/3).
аеротунёл, -ела и аеротупел, -а м (грч. аёг +
нем. Тигше1) нарочито направлен ходник у ко;ем
се йомоНу вешшачког йодешаван,а брзине возду
шное сшру]ан>а исйишузу авиони и авионски модели.
Ажбаба йрезиме; исп. Агбаба (Борба 1947,
238/3).
а^д1ва}жв-алс^'^ЦГ'ВУК'Р,'-)-
аждаха — аждаха ж (вок. ажда)о; ген. мн.
ажда)а) (тур. е)с!ег, сКк-гЬа, зма)) празн. огромна
неман, обично водена, йонекад вишеглава и крила-
Сйа, ко]а йрождире луде и живошшъе; вар. аждаа,
аждава; исп. ажда)ка, ажда)юпьа, ажделищ,
аждер, аждрахан, аждрахил. — Ажда]а )е по
народноме доказиваау „права слика и прилика"
налик на нилског крокодила (Врч., Србад.
1876, 90). Аждаха )е огромна зми)урина, ко)а
живи у )езерима. Она море прождри)ети коша
и кон>аника. Народ мисли да има ажда|а са
више глава (Грг). 5, 47). Фиг. а) све шшо уе
}око, а йрождрливо и грабливо, шшо мори свеш.
— Труд [)е] ]алов ако . . . остане неповри^е^ена
двоглава бечка аждаха (ВУ, 226). Ипак, многих
од оних великих ала и ажда)а ко]е су тако
сметале развитку наших народа . . . данас нема
(Пи). М. 2, 345). Зар се та аждоца [малари)а]
не може за)азити? (Весел. 16, 512). б) погрд.
зла, ойака жена; горойадница. — Я упазимъ
садъ наместо оне лепе жене, некакву страовиту
Аждаю (Дос. 9, 63). Та) мирни . . . човек...
вуче ову сво)у ажда]у од жене веК двадесет
година (АндриЬ 8, 138).
Аждёда ж астр. заст. в. Зма], име зсдном
сазвеж1)у, звезданом }ашу. — Зенит нам )е тога
вечера на само) средокраЬи ... Херкула, Кочи-
)аша и Ажда)е (Ком. 3, XIV).
ажда)ин, -а, -о ко}Л йрийада ажда)и. —
А мени се она колиба учини . . . као отворена
чел>уст аждадта (Нуш. 15, 134).
Изр. ~ крв бот. в. крв (Изр.).
ажда)ина ж аугм. од ажда}а. — Сред
даньине | букнуше Свети Ъург)еви Стубови, |
разгонеЬ' помрчине, | к'о ажда)ине срдне!
(Кор. 2, 134).
ажда)ясати, -ишём несвр. индив. беснеши,
йусшошиши. — А Немци . . . пропали очигледно,
)ош су ажда)исали (Сек. 5, 99).
ажда)нЬ, -а и ажда)йЬ, -йЬа м ажда]ино мла-
дунче. — Непон>атне сузе ли)у : славу)чад, ластиКи,
зма)иЬи, ажда)иЪи ... и зма)ице (МБ 1930, 102).
Ажда)нЬ йрезиме; исп. АждахиК (Фил. М.
1, 595).
ажда]ица ж 1. дем. од ажда}а.
2. зсюл. е. даждевшж 8а1аглапс1га агга. —
И ажда)нце, док )ош мирише на мун>у, хвата)у по
влажним удол>ама. Скупе су, )ер по загаситом
телу има)у дивно жуте мрл>е (Наст. 4, 142).
ажда)ка ж нар. в. ажда}а. — Онда и он
пог)е кроз гору напри)ед па нагилл на вукове
и ажда^ке (Буковица, Ард., ЗНЖ 13, 161).
ажда)кпн>а ж нар. (обично у вези са зми;а)
в. ажда]а. — Туте се пружила ажда)кшьа
зми)а, да Ке св. Ъург)у коша удавити (Буко
вица, Ард., ЗНЖ 20, 45). Нег доведе )а мркога
вука | И )ош томе зми)у ажда)кшьу (НП, БВ
1889, 11).
ажда)6лик, -а, -о ко)и личи на ажда;у.
— Пламеногриви, дивл>и, | ажда)'олики црш!
парил | доносио )е г)авола (Кшиж. 6, 268).
ажда)скй, -а, -б ко]и се односи на ажда]у;
кощ }* као у ажда]е; исп. аждахиски. — А
грданъ е да га Богъ уб1е | На н'Ьму су три
аждайске главе (Мил. М. Ъ. 3, 35). Аустри)'а
[]е] искала сво)им ажда)'ским прохтевима др-
жала отворене своде чел.усти пут запада (Шу-
мад. 1888, 8).
аждаха = ажда)а ж (вок. аждахо; ген. ми.
аждаха). — У воду )е несита аждаха, | Што
 АЖДАХИН — АЗ
прождире коше и )"унаке (НП Вук 2, 31). А
мати му к'о аждаха л>ута, | И с н>е роним сузе
често пута (НП Рист. К., 74). Не оставламо
Босне, па над би знали да Ьсмо се са аждахама
борити, а не са Швабом (Скар. 1, 110). фиг.
Одс)еко )едну сам главу стоврато) нашо) ажда-
хи (Назор 3, 88).
аждахил, -а, -о то/и йрийада аждахи. —
И вшцех из уста аждахинидех, и из уста зви-
]ершш)ех . . . гд)е изи^оше три нечиста духа,
као жабе (Вук 11, 595).
аждахйскй — аждахй)скй, -а, -б ко/и/е као
у аждахе. — 1авила )0) се [у сну] нека опсена
у створу тетке 1елене, како суха као школ>ка
спуштеном косом и аждахи)ским очима пред н>у
ступи и поче )е давити (Игнъ. ]. 8, 514).
АждахлК йрезиме; исп. Ажда^иЬ (Фил. М.
1, 444).
аждёли)а ж 1. е. ажда/а (Микл. 1, 78).
2. койча у облику йлочице; исп. аждер (2).
— Па обуче кадифли чакшире, | ... На н>има су
копче аждели)"е (НП Херм. 2, 65).
аждер, -а м и аждер, -и ж (ген. мн. аждера
н аждер и) 1. в.аждща. — Страховита створен>а.
У ове се рачуна, ламша или аждер, ко)и може
прогутати човека и бериНет (Петр. А. 1, 503).
И то би било, тако потра)ало: | Докле год )е
орла и аждера (НЬег. 9, 646). Ъуте л.уди, Куте
звери, | И присоске и аждери (Зма) 1, 114).
фиг. Ономе аждеру бивола да пренесеш неЬе
реЬ* — доста )е! (Вучитрн, Ел. Г. 1). А ви сте
она аждер, она седмоглава (Зма) 20, 111). И
)уначки Милош ОбилиЪу, | . . . Што Мурата на
Косову уби | Л>уту зми)у и аждера л>удског
(Ил. I. 4, 18). "
2. покр. йо}<хс од сребрних йлочица; исп.
аждели)а (2). — Аждер, пас сковат цио у сребру
од разних „плочица" (Бан>а Лука, Скок 2, 183).
аждёра)ка ж покр. йраждр.ьнва жена; исп.
аждерача. — Мушком челлдету каже се кад
)е прождрл>иво аждер, а женском аждера^ка
(Вучитрн, Ел. Г. 3).
аждёра]че, -ета с покр. йрождрливо деше.
— Сол оно аждера)че н>о)но не може да зарази
човек, а камо ли оне друге аждере! (Вучитрн,
Ел. Г. 1).
аждерача ж в. аждеразка (Вучитрн, Ел.
Г. 1).
аждёрина ж аугм. од аждер. — У народу
постощ предайте, да )е било и великих зми]а,
званих големе аждерине, ко)е су понекада
запречавале пут кирщпфма (Павл. ]ер. 4,
282).
аждра м покр. круйан и незграйан кон>
(Доброл»упци, Вож. К.).
аждрахап м в. ажда]а. — Ту има )сзеро
и у )езеру аждрахан, па само кад пухне сво се
(езеро узмути и дигне се думай до неба (НПр,
БВ 1894, 300).
аждрахнл м покр. е. аждаха. — А ко )е
)едан излазно у чарши)'у, други га )е дочекивао
сваковрсним именима и узвицима: . . . „Ето га!
Уха! Не да)те га! Ето аждрахила!" (Ъор. С.
9, 533).
ажя-бажп с врача деч]е игре лойшом
(Банат, Лот.).
35
&жи)а ж (тал. а§81о) 1. банк, разлика измену
номиналне и сшварне вредности новца или вред-
носних йайира (При куйовини); исп. ажио. —
Л>уди сакушьсни у групе об ]аш!ьава)у се о ажищ
ерпских новчаница у Солуну (Нуш. 14, 107).
2. трг. вишак ко]и се найлаНу^е на меницу;
интерес. — У трговачком свету, често [се]
ажи^ом зове сваки вишак ко)и се да)'е преко
извесне номиналне вредности, нпр. какие ме-
нице (Дело 9, 414). [Он] )е ту суму увеЬао
ажи]*ом (ЪокиК 1, 106).
ажио м в. азкща (1) . — Ажио на сребро
)е скочио (Шен. А. 3, 158).
ажиотажа ж (фр. а§ю1аее) банк, шйгку-
лисагье ажщом. — Акци)е приватних железнич-
ких друштава, виню но све друге, изазива)'у
коцкан>е на берзи и ажиотажу (ФП 1, 262).
ажула ж (тал. азо1а) покр. койча, йешла;
женски део койче; вар. азула. — Отм)ени гра-
1)анин пашки имао )'е капаран од црног сукна,
а копчио га ]е „ажулама" (Паг, Широла В.,
ЗНЖ 31 /И, 73). Свака копча има два довела,
ко)и се зову „самац" и „ажула" (И., 76).
ажур, ажура м (фр. й )оиг) 1. шуй.ьикав
вез, Плешиво са шуйликама (Бел. 1, 27).
2. (у придевско) служби) непром. а. ко/и
/в ажуриран, шуй.ьикав; исп. ажурирати (1). —
Ено )е невиност . . . са кратким суккицама
више колена, са ажур чарапама кроз ко;е се
виде румени листови (Нуш. 5, 318). 6. в. ажуран.
— Трговац у свако доба дана зна какво му )е
стан>е у трговини: активно или пасивно . . .
Треба да си увек ажур (Петр. П. 3, 21).
ажуран, -рна, -рно (комп. ажурни)й) исп.
ажур (26) а. ко/и све йослове обавла на време.
— Он )е предан службеник; увек )е ажуран (Ред.).
б. уредап, иейраван, йрёгледан. — Засто) где га
буде било мора)'у [тр. мора] се у на)краЬсм вре-
мену у ажурно стаае довести (ЗбФЗ 1, 423).
ажурйравье с гл. им. од ажурирати.
ажурирати, ажурйрам (-йра)у; трп. ажу
риран) свр. и неевр. исп. ажуровати 1. (на) пра
вит и ажур (1), украсиши ажуром. — Све )е
сво)е марамице ажурирала (Ил. Драг.).
2. довести, доводиши у ажурно сшан>е. —
Задругари Не се такмичити ... ко)а Ке задруга...
повеЬати бро) сво^их чланова, ажурирати сво)е
юьиговодство (Пол. 1949, 13232/3).
Зжурно прил. (комп. ажурни)ё) на ажуран
начин, шачно; на време (о йословима). — Има
се устро)ити и ажурно водити општи азбучни
регистар (ЗбФЗ 1, 204).
ажурност, -ости ж особина, сшауьс онога
што ]е ажурно; шачносш, уредносш. — Обеле-
жаван>е крупних датума истори)с гаьижевности
и уметности ... не претставл>а само конвен-
ционално одаван>е дуга културно) прошлости,
чак код нас не сме да претставлл само кален-
дарску ажурност (Поп. ]., КН 1948, 26/1).
ажуровати, -ру)ём свр. и неевр. в. ажу
рирати (1) (Бел. 1, 27).
аз с назив йрвог слова у сшарословенско]
азбуци, ш}. слова „а". — По вас дан Бакоша мрм-
л>аше: аз, буки (Мат. 4, 62).
Изр. ни аз, ни аза:нишша, ни слова. — Да
им даш обичан часловац, ни аза у шему неби
Г
36 АЗАД — АЗБУКОВИЦА
знали (Поп. Ъ. 1, 48). од аз до ижице: од По
мешка до кра;'а. — И признаде ]'о) све, ама све
од аз до ижице (Срем. 8, 80). Цензор би засио
и све читао од аз до ижице (Мат. 14, 181).
азад прнд. непро.ч. (перс. ага<1, ослобо1)ен,
разрешен) само у изразу : ~ учинити : ослободи-
ши. — 1а Ьу ату азад учинити (НП Марь Л.
1, 271).
Азак м шурски наши за Азов, град у СССР
(само у народным йесмама). — Право иде ка
Азаку граду (НП Вук 2, 384).
азале^а ж бот. а. собни украсни зимзелени
жбуниН белых или црвених цвешова Ага1еа шсМса
из ф. КЬойогасеае, йореклом из Кипе (Терм. 1).
б. домаНи йланински Полегли жбуниН Ага1еа (1лм-
8е1еипа) ргосшпЪеп$; нсп. горска ружа (Црн. 1,
107).
азан, -зна, -зно покр. ко]и има какав межи
физички недосшашак. — Ко изгуби ко)и дио
ти)ела, те не Може вршити рад, каже се
да )е азан. Азан од ноге, од руке итд. (ЦТ,
1овиЬ. 1).
азант м (перс, аза, смола, мастика) бот.
мркоцрвена смоласша лучееина азиске билке
Реги1а аза Гое11б!а из ф. ОплЪеНиегае, ко}а ]е у
уйошреби у лекарству; исп. ]утроклек, смрдеЬе
зел>е (Шул. 5).
Азан>а ж село у Шумадщ'и, у Засеншщ.
— А друго )е во)вода Вуица, | Из Азан>е сниже
Смедерева (НП Вук 13, 162).
Азаньац (вок. Азаньче; ген. мя. Азаньаца)
1. м сшановник Азагье; она] ко]и /е йореклом из
Азан>е.
2. йрезиме (Сп.ЧГ, 334; СН 1891, 928).
Азавька 1 ж сшановница Азапе; она ко]а
АзЁиькшьа / /е йореклом из Азале.
азап м покр. в. бекар. — Ако се само на-
1)емо с оним азапима, боме Ье бити теревенке
(Б)еловар, Хорв.).
азар прид. непро.ч. в. хазар покр. 1. в. азур.
— Ту мшшьаше: да су азар Турци (НП
Драгов. Ъ., 59).
2. (у прилошко) служби) скоро, готово. —
Азар би)аше свануло, а он )е поша (ЦТ, Шоп).
Азар )е вазда пи)ан (ЦТ, ]овкк. 1).
азачкй, -а, -б ко]и йрийада Азаку. — У
тамници Азачко) проклето) (НП Вук 2, 379).
Азашевац, -вца йрезиме (Им. МС, 38).
аз-башча (йзбашча) ж (тур. ЬайЪаЪсе, двор-
ска, царска башта) в. хазбашча 1. цвешна башша.
— СиноН ми )е драги долазио | У аз-башчу
коша уводио, | По аз-башчи цв')еЬе поломио
(НП, БВ 1903, 95). Отишла )е у азбашчу, | Да
невен бере (НП Петран. Б. 1, 233).
2. ра]. — Пошто про1)у кроз ценем [пакао]
отидну у азбашчу (ра)), где су сами праведници
СБор1). Т. 14, 7)._
3. женски злашан накиш филигранске израде
(Призрен, КЕМ).
азбест м (нем. АвЬез!) мин. влакнасши ми
нерал из груйе амфибола од кога се изра$у]у ра
зни несагориви йредмеши (одело вашрогасаца иШд.).
азбестнй, -а, -б ко]и }е од азбесша; ко]и у
себи садржи азбесша; исп. азбестски: ■"•» одело,
~ производи, ~ рудник.
азбестски, -а, -о, е. азбесшни. — Азбест-
скимъ се платномъ брамини у 1ндш и дан-
данашньи одеваю (ЛазиЬ 2, 175).
Зз-бнсер (азбисер) м (тур. Ьа8, прави,
истински + бисер) йрави бисер. — На донл)
1ьсгопо) ивици су пришивека два-три реда
азбисера и по ]една низа уруби)а (Врагье, X.
Вас, ГлЕМ 1932, 25).
азбука и азбука (азбука) ж (ген. мн. азбука,
азбука и азбука) 1. ушвр1)ени ред слова гласовног
система 1'едног }езика; исп. абецавица, абецеда (1),
азбуквица, аз-буки, азбуковица, алфабст (1),
алфавит, алфавита, буквица (1). — Га) [)е] по-
кушао да (единство азбуке изведе уво^евьем
Кирилице за цео народ (Трив. 2, 3).
2. знаци ко]и замен>у]у слова у азбуци : теле-
графска — .
3. фиг. основна знагьа из какве науке или ве-
шшине. — Ове основне истине азбука су вог/сн>а
ксчьице (Ратн. 10, 29). Ми морамо и овде от-
почети из основа; ми морамо почети воЬарском
азбукой (33 1904, 88).
Изр. гр&Нанска ~ ист. граНанска Нирилица за
разлику од црквене; исп. гра^аница. — Тако пре-
кро;еном почне се у Руси)и штампати све што ни)е
црквено, и она се за разлику од старе прозове
гра^анском азбукой (Нов. 13, 26). Морзеова — :
шелеграфска азбука у ко]0] су слова йрешсшавлена
йомоНу цршица и шачака.
азбуквар и азбуквар м в. буквар, кпига из
ко]е се учи чишан>е и йисан>е. — Уз то издао )е
азбуквар за правилно читаше глаголице (Гршко-
виЬ И., КК 1941, 81).
азбуквица и азбуквица ж покр. в. азбука
(1) . — Али онда ни|е се пуно гледало ка' данас
за наук, доста )е било научит азбуквицу (По-
л>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 10, 240).
аз-буки с непром. заст. в. азбука (1) . — ]л сам
таюл)е около 1764. године учио на липово) даски
азбуки и сав буквар (Зел. 2, ПО).
Изр. од аз-буки: од йочешка. — 1а се подухва-
тим да започнем живот )'ош )едном од аз-буки
ОеличиЬ Н., Вила 1868, 580). И ту му ;е наро
чито 1ов. 1овановиЬ био учител. готово од аз
буки (Вулов. 4, 262).
азбуковаше и азбуковавье с гл. им. од аз-
буковаши. — Нестргоьив мо)им азбуковашем стане
сам читати гласно (Ъал. 6, 351).
азбуковати и азбуковати, -ку)ём несвр. сри-
цаши, чишаши слово йо слово. — в. пр. под азбу-
кован>е.
азбуковац и азбуковац, -овца м заст. е. аз-
бучник. — Свакш ... младый и старый азбуко-
вацъ, кои едва само читати и управо писати
уме, оЬс свету да пока же, да с и окъ вреданъ,
кньигу написати, и списатель у свомъ роду быти
(Сте). 4, 91).
азбуковачкй, -3, -б ко]и се односи на Азбу-
ковицу, ко}и йрийада Азбуковици: ^~ срез.
Азбуковица ж облаем у зайадно] Срби}и,
измену Дрине, йланине Загодле, Соколских Пла-
нина и Медведника.
азбуковица и азбуковица ж заст. в. азбука
(1) . — Види се, да се / или примити, или напра-
вити мора, па Ье се и Азбуковица онда скра-
тити могш (Зах. И. 1, 8).
 АЗВУКОПРЕТРЕС — АЗЩАТИЗАМ
азбукопрётрес м йрешреса/ье азбуке; на
ело» сатиричных сшихова о Соединим славима сша-
рослоеенске азбуке (Ил. ]. 4, 157).
азоукопротрес м заст. раейрав.ьа/ье о азбуци,
„йрошреса/ье" азбуке. — Два човека су покушали
да ово питание [реформу правописа] ... реше ...
Саво Мркал, у св0)О) юьижици „Сало дебелога
ера, либо азбукопротрес" (Сто). Л>. 2, 47).
азбучар и азбучар м заст. в. азбучник, — За
то >е праведно назвао Г. ШешиК поко)'ног Г.
НесторовиКа због ъ правим Азбучаром (Драгое.,
Вук 16, 251).
азбучи]е с заст. азбучки ред. — Но ми валя
гледат вадит оне [пословице] кое се у исто Либро
налазе, и то све по Азбуч1ю да буде вам ласте
(Врч., Вук 17, 505).
азбучитн и азбучитн, -им веевр. 1. реванш
йо азбучном реду, уазбучаваши (Ред.).
2. заст. учиши кога азбуци. — Пре него што
сам пошао у школу, отац ме )е код куЬе азбучио
(Зма) 4). . преКи меру, прекардашита) покр. (йо) беснеши
азбучки и азбучки прил. в. азбучно. —
Тако )е сав речник азбучки урейен (Сто). Л>.
2, 127).
азбучнй и йзбучнн, -а, -б ко]и /» са-
сшавлен йо реду слова у азбуци; ко]и се односи
на азбуку; исп. абецедни, алфабетички, алфабе-
тични, алфабетни, алфабетски: — регистар, ~
ред, ~ списак.
азбучник и йзбучнйк м заст. она] ко/и учи
азбуку, йочешнику чишалу, букварац; исп. азбуко-
вац, азбучар. — Пише он [Суворов] ... да )е ...
у словенско) школи остало само нешто мало аз-
бучника, десетсловаца и осмогласника, ко)и се
уче читати и писати по рукописним кшигама
(Скерл. 6, 156). Одмах )езатражио од Суворова,
да му пошал>е )едног „магистора" за азбучннке,
)едног за десетсловце, и ]едног за граматичаре
(Поп. Д. I. 3, 361).
азбучно и Азбучно прил. йо азбучном реду;
исп. азбучки, алфабетично, алфабетски.
азган прил. неправ, е. азгин (1). — Жена
била азган (КМ, Ел. Г. 3).
азгетисати, -ишем неевр. покр. имаши воле,
мариши. — До сад се ни)е гласило ... да )е
од 'рингаанина икада био вукодлак. Или га
(вукодлака) искано 'ришКани забелуха)у (замаме),
да од н>ихова никога не постане, или он сам не
што не азгетише (не мили му се), да од н>их
поепце (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 149).
азгин прид. непром. (тур. а2(пп, бесан) покр.
1. бу]ан, йун живота; силовиш, бесан, йуеш; вар.
азган; исп. азгинаст. — Азгин када, па без мужа
могла ни)е (Шант. 5, 14). Кад бих драгом по ду
шена дала, | Азгин драги мировати пеке (Га]'р.
1929, 103). Мак се дал>е, царице Милицс, | ...
Да те азгин зекан не погази (НП Шаул. 4, 119).
2. (у именичко) служен) м а. осион, йлаховиш
човек. — Кад погледа до ШощЬа га)а, | Ту )'е
азгин опазио Ба)а | И ньегова креташа ба)рака
(НП Херм. 2, 548). 6. бу;ан, бесан кон,. — Отрг-
нуо се они азгин, па нас умало ни)е попрштио
(ЦТ, Том. М.).
азгнпаст, -а, -о в. азгин (1) . — Ходе се пла-
цати, пливати и ронити по виру, те купати сво)е
младо и азгинасто ти)'ело (Нев. 3, 252).
37
азгннлук м покр. бу)носш, си.ювишосш, обесш;
исп. азгин (1). — Не само аихови укуКани, него
и сви П)ешивци листом би)аху на витешко)
муци од Шалете и аеговог азгинлука (Никац
2, 44). Пресилио, па полудио од онога селмано-
виКскога азгинлука (Бож. Г. 6, 102).
азгЙ1ьа)ка 1 ж покр. обесна жена, беснула.
азгйкача / — Азгшьадо ... каже се жени
или дево)ци бесно), охоло) (КМ, Ел. Г. 3).
аздн)а ж (ген. мн. аздй]5) (перс. агИ, везен,
шарен) скуйоцен й.шшш. — Огртао се „коластом
азди)ом", округлим и скупоценим огртачем (Нов.
23, 59). На ново) пак слици вида се хермелинова
азди)а — и хал,ина с цветовима (И. 9, 247). Да-
ва)у му коласту азди)у, | Ко)а кри)е ксиьа и )у-
нака | Све около сребром извежена, I А изнутра
златом поставлена (НП Корд., 199). За то ноНас
у поноНи | Азди)ом се ти огрни (Ъор. 1, 89).
аздисаше с гл. им. од аздисаши.
аздисати, -ишём свр. и иесвр. (тур. агтак,
од изобилау чему, узобесшиши се, (йо)силиши се,
(йо)гордиши се. — Море лако )е теби, имаш
свега доста, па си аздисао од доброте (ПараКин,
В—С). Е, мо) бра)ко, на)'ео си се добро, напио,
нагре)'ао, оденуо, задоволлн си са свачим, па си
зато аздисао (Ниш, Сто). Д.). Колико су Власи
аздисали, | ... Све са кошьа узимду навору
(НП Шаул. 4, 138).
аздбв, -бва м круйан и силовиш во (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 1, 309).
азези]а ж в.азизща. — Почам ... од Ьулаха
(проста од вуне увал>ана капа), па до на)бол>е
станболске аэези)'е (по народном на)фини)и и
на)господски)и фес), ни)е се ... шалити (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 6, 295).
азизи)а ж (тур. ага, драг, цеаен) оно шшо $е
скуйоцено, фино (уз речи: фес, киша или само-
сшално); вар. азези)а. — То )е за онога Васкрси)а
Перенди)'у, трговчиКа или еснафипа у чакши-
рама и фесу азизи)и (Скар. С. 1, 113). Врже
на се фермен сара)ли)у, |... А на главу фесиН
мециди)у, | А на фесиК киту азизи)у (НП Ор., 44).
Ази)а, Азн)а и Ази)а ж на]веЬи коншиненаш.
ази]'а ж (ген. мн. азй)а) (тур. уа21, рукопис)
1. е. }ази]а,рукойис, Писан шекеш. — Па му даде
мьигу и ази)у (НП Вук 7, 208).
2. страна са означеном вредношНу на кованом
новцу .
Изр. тура и ~ : коцкарска игра мешалним нов-
цем у ко]0] се новац баца увис и йогами ко]а Не
страна биши окренуша горе; исп. ат-)аз. — Док
)е био звечеКи новац, у свако доба играло се
туре и ази)е (Павл. ]ер. 3, 140).
Ази)анац, -нца м (пок. Ази)'анче; ген. мн. Азй-
)'анаца) сшановник Ази]е; она] ко]и }е йореклом из
Ази;е; исп. Ази)ат, Ази)атик, Ази;ац (Том. 1ов.
1, 80).
Азй)*ат м в.Ази]анац.
ази)ат м фиг. пе). варварин, суров и некулШуран
човек. — Теби говорим, теби, ази)ате, крвопи)о,
теби! (Макс. I. 2, 199).
ази)атизам, -зма м 1. в. ащашешво.
2. ист. шежн,азаушица}ем, осва;'ан>ем у Азщи.
— Никола) II ... дао [)е] да н>егов путописац кнез
38 ЛЗЩАТИЗИРАТИ — АЗНЛДАРКА
Ухтомски) прогласи ази]'атизам или панази)атизам
програмом православие Русите (Прел. 1, 254).
азн)атнзнратп, -йзйрам (-йра)у) свр. и не-
спр. уредиши, уре/уиваши на ази;ашски начин, у
духу азщашсшва. — Руси)у, ази)'атизирану ца
ризмом требало )е отоплити и оживети евро-
пещзащфм (Цес, КР 1923, 2/45).
Азщатик м покр. в.Азщанац (Бор;.).
азгцатичкй, -а, -о в. азиски. — Руси узму
Ерцерум, поглавити град Турске ази;атичке
(Ра)чевик Г., ВУ, 214).
Азп{аткшьа ж сшановница Ази}'е; она ко]а }е
йореклом из Ази]е.
ази)атскя, -а, -б 1. ко}и се односи на Ази]ашс
(ко]и йрийада Ази)ашима, ко]и ]е као у Лицата
и сл.). — Ми Срби нашом пропашку постали
[смо] чуварима Европе од навале ази;атске (Ав.
1, 72). Ходао )е у пространо) азафтско) одеЬи
(Шов. 1, 716). Падоше силна царства и клонуше
страшне во;ске пред силом азиацком (Л>уб.
1, 17). Ка мало пр')'ед што гордо ш)аше | ...
кроз див)'ачне тмуше ази)ацке (НЬег. 7, 105).
2. ко]и се односи на азщаша, конзервашиван,
заосшао, некулшуран. — Паланка ... увек пази
бодро да се момак не приближи дево;ци и да
се не погази освештани ази)атски морал, ко)и ...
има максиму да „кока и жену треба држати за
улар" (Уск., СКГл 27, 2). Вративши се ... у
Босну, землэу )ош полудивл>у и ази)атску ...
ни)е [се] никако могла обикнути на н>у (СимиЬ
Н. 2, 9).
3. в. азиски. — Под топлим небом азиатских
страна, | ... Гроб н>езин сто)и (Ил. В. 2, 195).
Исотерма од 25° ... пресеца аз1ятску источну
обалу (Мар. В. 3, 108).
азй)атскн прил. као Азщаш (азщаш), као
шшо чине Ази^аши (азщаши) . — С и>им су по
ступали ази)атски (Ред.).
азй)атство с оно шшо )с характеристично за
азщаша: грубост, суровост, варварство; културна
заосшалосш; син. ази)атизам (1), ази)аштина. —
Сви: ГинуЬемо и ми! Вожд: Од зулума, од оби-
]'ести, од азщатства турског (Никач. 1,22). Али
)е на)жалосни)'е то, што ази)атство на;више шире
баш они одозго, кощ ба)'аги треба да га сузби-
]а)у (МН 1892, 82).
ази^туша »< индив. она ко]а йошиче из
Ази]е. — Мирко [)е] умро од колере, и то ове
ази)'атуше (Никац 1, 31).
Азн)ац, -ща м (ген. мн. Азй)аца) в. Ази^анац
(Пол. 1954, 14743/3).
азй/аштпна и ази)аштпна (азн)аштнна)
ж пс). в. азщатешво. — Островски )е ... настав-
л,ао да да)е позориштима све нова и нова дела,
у ко; има )е Доброл>убов истицао ... демаскирахъе
руске ази)'аштине (Дедин., Ктьиж. 5, 468).
азй())нскй, -5, -б е. азиски. — Из Сармаци)'е
Ази)нске у Европе)ску, а одавле ... дошли [су
Срби] око Карпатске горе (Вук 8, 354).
азйл, -ила (азил,-а) м (фр. азНе) 1. ист. неприко
сновено склонишше (у Средлем веку цркве и мана
стири), где су кривци могли да се склоне и избегну
гон>ен>е и осуду. — Азили као места неприкосно-
вености, загарантована религиям, позната су
многим примитивним народима (Ча)к., ГлЕМ
1926, 76). Ипак се правила разлика да ли ) с по
вреда нанесена нехатно или намерно, па )е у
првом случа)у кривац могао да се спасе бекством
у какав азил, када )е осветиик губио право на
освету аелиЬ И., ГлЕМ 1927, 73).
2. зашшиша ко]у ]една држава указузе йоли-
шичким емшраншима из страних зема.ъа. — Пово
дом Портине тужбе, што Милош борави у Ау-
стри)'и, одговорио )0) )е [Метерних] да )е Аустри)а
увек знала измирити на|свсти)е право азила са
интересима унутраипьег мира заинтересованих
држава (Поп. В. 1, 195). Генерални конзул Ч.
С.Р. у С.А.Д. затражио [)е] азил од америчке
владе (Пол. 1950, 13605/2). Обвезу)уКи азилом
избеглице на захвалност, он )е ... избегавао све
што би могло изгледати као непри)ател.ство
према Порти (Поп. В. 1, 60).
3. уешанова за незбринуше, болесне или мало
летне. — Пи)анство вал.а сматрати болешЬу, па
према томе, писанице спада)у у азил, а не у за
твор (КостиЬ М., МПД 1912, 491).
азйлнй (азйлнй), -а, -б ко]и се односи на азил.
— Мин истар правде ... доноси пред комору
закон, ко)'им се укида духовно судство и азилно
право манастира (Прел. 1, 289).
азимут и йзимут м (ар. аз-зитш) 1. астр.
угао (од 0° до 360°) рачунаш у смеру од ]уга ка
зайаду, измену }ужног дела йосмашрачева мери-
дщана и вертикала йосмашраног небеског шела.
2. пом. угао измеЬу мерндщана и йравца кре
тала брода. — Из бро;а секунди ко)е покаже
стоперица лако )е одредитн азимут брода (МГ
1933, 41).
азимуталнй и азимуталий, -а, -б в. ази-
мушни. — Оно [постол>е] се лако може препра-
вити од азимуталног, а може се и импровизовати
(НМ 1949, 266).
азимутнв и Нзпмутяй, -3, -б ко]и се односи
на азимут или на мере/ье азимута; исп. азиму
талнй.
азйскй, азйскй и азйскй--азй)скй, азй)-
скй и азй)скй, -а, -б ко/и се односи на Ази]у; исп.
ази)атички, ази)'атс1а1 (3), ази())нски. — Погибел,
[)е] заприметила да Ке им се Турчин под Ту-
кушем с ази)ске стране придружиш (Рач. 2,
313).
азна (азна) ж (тур. Ьагше и Ьагпе) в. хазна
а. блага)на, ризница. — Држава [)'е] изъ свое азне
цео трошакъ око погреба Н'Ьговогь исплатила
(Поп. Гавр. 4,9). А, после, да )е шему царска азна,
па би се испразнила, да сваком да)е, како се ко
откуд наша! (Ком. 1, 372). 1а ти не могу, верш«
Османе, | Са мо)е азне благом жеженим | Гла
сова тво)их платит' потврду (1акш. Ъ. 9, 176).
б. благо; вар. азно. — Што су били стари госпо
дари, | Па су сво)у азну изгубили | ... Оне
меКеш у дон>у трпезу (НП Вук 2, 356). Да ми
дадеш азне и цебанс | И Москова убо)них сол
дата (И. 4, 336).
азпадар, -ара м (вок. азнадаре и -у) (тур. Ьа-
гтеййг и пагпедаг) в. хазнадар эаст. блага]ник;
вар. азнатар, азнедар. — Кнез рекне своме азпа-
дару )акшиКу: „... дела му пода) хил>аду гроша
за трошак!" (Мил. М. Ъ. 40, 102).
азнадарев^азнадаров, -а, -о ко/и йрийада
азнадару.
азнадарка ж 1. азнадарева жена.
 АЗНАДАРЧЕ — АЗУР1В
2. хип. име одмила. — Овако новодоведем
Младе предеваю имена челядма ... г) Омлаянии
женской азнадарка, а!)утанка (ПБС 1844, 249).
азпадарче (азнадарче), -ета с дем. и хий. од
азнадар, млади азнадар. — За и>ом лети Туре
азнадарче (НП Вук I, 602).
азнатар, -ара м в. азнадар. — 1ован АнтиН,
као писар и азнатар депутаци)е (Мил. М. Ъ.
40, 347).
азнатарче, -ета с дем. и хий. од азнатар ,
млади азнашар. — Крал>у служи младо азна
тарче, А краллци Ружица девочка (НП
1астр., 358).
азнёдар, -ара м в. азнадар. — Али гледаш
Миху капетана, | Ал' му брата, Ристу азнсдара
(НП, БВ 1903, 379).
8зно с покр. в.азна (б). — Осим тога овуда
су за Цариград проносили и „азно царево" (Ник.
Р. 3, 15).
азонк и (грч. а, без + гбё, живот) геол.
в. архаик.
азбичнй, -5, -б геол. в. азо]ски: !"■» период
(Панч. 2, 395).
азовски, -а, -б геол. ко]и рийада азоику; исп.
азоични: <~ доба, ~ период, ~ ело), ~ фор
маци)а.
азор прид. иепром. е. азур. — Кад изгори
Црничка нахи;а, | ВеК )'е азор мала Гора Црна
(НП Вук 9, 32). Повикаше млагуаии чауши: |
„Свата )'есмо, ми за стаае н')есмо | азор, свати,
азор )е ^ево)ка!" (Р1А 3, 585 под хазор).
азот, азота м (грч. а, без + 2бё, живот) хем.
мешалоид (Ы), гас без бо]е, мириса и укуса, ]едан
од главных сасшо]ака воздуха; сил. нитроген.
азотаст, -а, -о мм. само у изразу: ~ киселина
в. киселипа (Изр.).
азбтнй, -а, -б хем. ко]н садржи азош као
главни елеменаш, ко]и се односи на азош; исп.
азотов, азотски: ~ 1)убре, "»< )едшьен>е, ~ со.
азотов, -а, -о е. азошни: ~ )един,ен>е, ~
оксид.
Изр. ~ киселина в.киселина (Изр.).
азотскй, -а, -о эаст. в. азошни. — Азотстай ок-
сидъ (N0.) (Мар. В. 2, 224).
азрайл, -ила м Оевр.-ар. аггаН) рлг. а/фсо
смрши; вар. азрахил. — 1ош )едном нека ми она
шКеница доведе кога у куКу, не треба )0) бол.и
Азрайл од мене, )а Ьу )о) душу на ченгелу
извадити (Кулен. 2, 212).
азрахйл, -йла м е. азрайл. — За тим до^е
„азрахил" те однесе хаци-Мехину душу у ценет
ме^у хури)е (НПр, БВ 1889, 76).
азрети прид. непром. (тур. Ьа2ге1) в. хазрети,
йреузвишени, врло йошшовани. — Азрети Мс)рима
била )е тако тужна, да ти се не може казати
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 4, 133).
азрётлв)а м и ж она] ко]и ]е азреши. —
Никуд се ни)'е макнула, ни у сво)их комши-
ница, ко)е су исто тако као и она азретли)е
код други)ех пе^гамбера [светаца] (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 4, 133).
азула ж в. ажула. — На Дутом Отоку [код
Задра] мушкарци [су] носили широке модре сук-
нене гаКе (лети платнене) са уским ногавицал!а,
39
ко)'е су са стране биле прикопчане низом мале-
них сребрних копча. Овде су их називали : гаКе на
„азуле" или „на газин" (Марч., ГлЕМ 1930, 32).
азур прид. непром. (тур. На21Г, спреман) в. ха-
зур, сйреман, готов; вар. азар, азор; исп. азуран.
— Дошли у некакво село сватови по г)ево)ку,
па кад су били азур (справни) да )е воде, повиче
стари сват (НПр Врч. 2, 113). И нал>ези испод
мога ара, | Азур ти )е тридесет гра!)ана (НП, БВ
1913, 203).
азур, азура м (перс. 1агиг, агиг, плава бо)*а)
небеско йлавешнило; исп. азур)е. — Престоница
сваки дан даже главу у плави азур (Вукос. Ж.
1, 70). Зато се неустрашиви борци плавога неба
проган>а)у, смелим лушшгом заварава)у, као да
у бескра)ном азуру нема довол>но места за две
храбрости (РадиК Д. 3, 28).
азураватн (се), азуравам (се) (-ава)у) несвр.
е. азураши (се). — Секул по^е себе азурават' (НП
Вук 7, 159). Па се када поче азурават', | Нато-
вари девет товар блага (И. 6, 88).
азурала и азурала 1 узв. (тур. ЬагйгоЬ) в.
азурала) и азурала) | хазурала, сйремаЦше)
азуралах и азуралах ) се. — Азурала аге и
бегови: | Ко ;е кон>ик, кон.е опрема)те (НП Вук
4, 347). Ударише свирке и бори)'е: | „Азурала),
кикени сватови!..." (И. 6, 43). Завикаше сватов-
ски чауши: | „Азуралах, кито и сватови!" (НП,
Кн.. о Вуку, 48).
азурап,-рна,-рно в. йзур. — Препоручено му,
да се он само добро укр-Ьпи, и да буде сасвим
азуран, а наша е войска сасвим готова (Дел.
прот., 202).
азуран, -рна, -рно ошворенойлаве бо]е; исп.
азур. — Месец обас)ао давно | Азурног неба
пучину бескра)ну (Ил. В. 2, 77). 1а сам с)а{-
ност неба мога | Неба мога азурнога (1акш. Ъ.
1, 159). Кад пароброд ступи у уске просторе, вода
доби)е неку азурну бо}у (Цар 5, 85). гЬена игра
имала')е у себи местимице свежине азурне обале
(Глиг. 1, 313).
азуратн, -5м (-амо, -йте; аор. азура; р. пр. азу-
рао, -ала, -ало; трп. азуран) свр. и несвр. исп. азура-
вати (се), азурисати (се) покр. I а. ойремиши, ойре-
маши, ейремиши, ейремаши; исп. азур. — Кад )е
паша к&иге азурао, | Он дозива младог каваз-
башу (НП Вук 9, 86). Азура)у пусат и парипе
(И. 7, 37). б. ойоменуши, ойомипагйи на ейремаае,
наредиши, наре^иваши йрийрему за йокреш. —
Викну силан те лаке телале, | А телали азураше
войску (Новик 5, 112).
II ~ се ойремиши се, ойремаши се. — Сва
се редом азурала во]ска (Злато). 1, 118). Нек
се дижу на ноге ;унаци, | Нек се дижу, нек се
азура)у (НовиК 5, 68). 1а Ку се лако азурати на
пут (ПоповиК В., Вук 18, 184).
азурисати (се), -ишём (се) (аор. азуриса) свр.
и несвр. покр. е. азураши (се). — 1еси ли азурисао
коша? — Ево га сад азуришем! (ЦТ, Шоп). 1еси
ли се азурисао, да кренемо на пут? (И.).
азурит, -йта (азурит, -а) м мин. минерал за-
Шворенойлаве бо]е, базни карбонаш бакра, 2 Си СО,-
Си (ОН)г.
азур)е с в. азур.— Очева )о) куНа ... ста-
)ала тик ограде, отимл.угШ ... самотну даллшу
пребистрог в)ечног азур)а (Косор 3, 92).
-
40 АЗУРНО — М
азурпо прил. йлаво као азур. — Небом назива-
мо она) плавстни свод, ко)и ... нам се на ведром
времену показу|'е у азурно, небесно плаво) бо)и
(Стан. Ъ. 1, 5).
азурскй, -а, -о заст. е. азуран. — Дан што
може бита леп; чисто азурско небо, топло ал без
препеке (Ипь. ]., Отапб. 1, 512).
ап = аих (акценат у разним приликама и кра-
)евима варира: ай(х), ай(х), аи(х), ай(х), аи(х))
узвик за изражаван>е изнена!)ен>а, див/ьен>а, пу
щена, негодовала. — Аи, баш )е срамота! (Тимок,
Стан. М. 1). Да ви'ш колико се просуло ноКас!
— Аи! ]я грдне штете! (ДучаловиНи, Ков. Р.).
А оклен та сад, ако си 'ришКанин? ... Аи,
ко би се томе нада'! (Нсв., СКГл 26, 99). Аи,
брате, све сам каплар! Оа&уш. 1, 20).
анван, -ана м (вок. Ливане) е. а)ван. — 1едан
другом грабе аиване (НЬег. 4, 200). Мани се
тог аивана, он ништа не зна (ЦТ, Станип Мил.).
аизнути, -нём (аор. Зизну) свр. трен. покр. е.
а}снуши (26). — Одмакни де се док те н')есам
аизнуо ови)ем мантраком! (Бани)а, Ворк.).
айлук м е. а]'лук. — Први а)илук износи 40
до 80 динара годшшье (Ми). С. 7, 87).
айн 1 м (ген. мн. аТша) (тур. Наш) в. ха-
аинин / ни (ни), лойов , нейошшен човек, зли-
ковац. — Одлази тамо, айне! (Лика, БогдановиК
]., Р]А 3, 547 под хаин). Нек душману срце
пуца, | А и теби, аинине, | Кад настану дуге
ноЬл (НП Петран. Б. 1, 170). И теко) куртели-
сала царевину отога аинина (НПр, Стан. М. 3,
437). Тодорина ДракчевиН из Г... на)'веНи а)и-
нин што га )е икад землл дала (Мат. 4, 140). Да
гонимо а) шиша! — рече на) зад Таир-ага (Ков.
Б., Кшиж. 6, 296).
аир (айр) м (тур. Ьау1г, добро, доброта; ко-
рист) в. хаир 1. среНа, корисш, добиш, добро; вар.
аер, а)ер. — Мо) брат иикад аир да не види што
ме ожени, зароби (Оганк. Б., СКГл 5, 167). Какав
му )е ту аир! (Босна, Мирк. П.).
2. добро дело, задужбина. — А од подне води
долазили, | Ъе )е Му)'о а;ир начинио (НП, БВ
1900, 27).
3. (у придевско) служби) непром. среНан, радо-
сшан. — Па потрча на би)елу кулу, | ... Да и
н>има аир абер каже (НП Вук 4, 343). Аир-пара
\е што Не та гу он даде! (Враае, Вла). 1).
4. (у прилошко) служби) е. аирли. — Нека
вам )е ... ащр СГакш. Ъ. 4, 172).
аврала узв. (тур. Ьаухг о1а, са среНом) ко]е
добро? шша }в? — Аирала, побратиме Туро? |
Ъе сибио? Шта си задобио? (НП Вук 4, 45). Мо)а
драга на вратима б)еше, | ... 1а )'о) велим: би
рала драга!" (НП Петран. Б. 1, 255).
аир-дбва и аир-дбва (аирдова) ж (тур.
Ьау1г<ша) молишва, благослов. — Да ... аирдову
код великога Господара Бога учине (Нен. М.
1, 66). И у^е у тулбе да узме а)ир-дову (Тэор^.
Т. 14, 162).
аирли прил. (обично уз: било, нека )е) са
среНом, на среНу, од корисши; исп. аир (4), аерли,
аирли)'а (2), а)ерли. — Власт им да)'е: „Аирли вам
било" (НП Петран. Б. 2, 278).
акрли)а м вар. а)ерлн)а 1. среНан човек; она;
коУ« доноси среКу, башлща. — Баш )е аирли)а чича
Риста, )ер кад год ми он чини севте, добро па-
зарим (ПараНин, В—С).
2. (у прилошко) служби) в. аирли; исп. аир (4).
— Кад се вере младенци онда им честита)у са:
аирли)а (среЬно!) (Ниш, Сто). Д.). Помози Боже,
а)ирли)а и срегшо да Бог да (Деб. 1, 183). А)ир-
ли)а! Нек )е среКна продацба (Ник. В. 2, 384).
анрсуз м (тур. пауггзгг) в. хаирсуз 1. злосреН-
ник, несреНник, баксуз. — То ]е страшан аирс'з!
(Пирот, Стан. Мил.). Син му )е велики аирсуз
(несреКник) (Босна, Поп. Д. С). Дошо они аир
суз данас, па ми све по куКи поломило (Пива и
Дробшак, ВуковиЬ I., СДЗб 10, 379).
2. (у придевско) служби) непром. злосреНан,
несреНан. — Сва су му Д)еца аирсуз (Босна, Поп.
Д. С).
анрпн)а м она] ко]и чини аир (2), доброШвор
(Вук, Р).).
аис узв. е. в/с. — Устук Мрконза! Аис Бел>а!
(Мил. М. Ъ.34, 133). Дакле „аис" )е враЬан.е
[запрегнутих волова] на лево, а глас „исту" обр-
таае на десно (Тро). 7, 149). Аис, ста! ... аис,
аис! ... Волови ... тегле претоварена кола (Ъ.ос.
Б. 3, 40).
аискавье с гл. им. од аискаши.
аискатп, -ам (аор. аискЗ) несвр. уч. е. а]скаши
(Вук, Р).; Тро). 7, 148).
аиснути, -нём (аор. Зисну) свр. трен. в. а]сну-
ши. — У том беше готова са истовариван>ем ...
аисну волове и оде (Срет. М. 5, 37). У Поце-
рини ... аиснути значи што и бичем вола оши-
нути (Тро). 7, 149). Али га аисну! сви му прети
остадоше на образу (Лика, БогдановиН ]., Р]А).
апх узв. в. аи. — Подиже се и одскочи
стопу више. — Аих! ... зачу се узвик (Весел.
6, 32). Аих! Ала сам се )а уставала! (И. 10, 125).
а) узв. 1. за дозива/ье, довикиван>е и одзива/ье :
е3> хеЬ о, о]. — Чу)ем где мо) стриц с брда
виче: „А) Мати)а, а) Мати)а, чека)!" (Нен. М.
2, 66). Покликнула иза горе Вила: | „А) Бога ти
Петре на)имаре!" (НП, ВУ, 18). Сада сви спаваху,
чак и она) од страже, ко)и се трже кад глас
с крме викне: „Охо с прове" — и полу успаван
узвнкне — А)! А)! (Ъа)'а Б. 3, 41). Позива се и
са а;, ха), а позвани му истим гласом одвраЬа
(Тро). 7, 133).
2. за изражавагье различимых емоционалних
сшан>а а. бола : ах, ава]', куку,]ао]. — А) неплачи,
мо)амилама)ко! (НП, Даница 1868,65). К'о да те
гледим слабу, бледу, а)! (Зма) 1, 161). Ту ми
попе цмили ДраговиЬу: | „А) си »ему до Бога
(еднога! I Ъе погибе Мрко)е сердару" (НП Вук
4, 378). о. сеше, жамгъа, ва]кан,а: е, е/, асе/, ах.
— Аь да нам оца знаш (1акш. Ъ. 9, 160). А), Не
си ми Станко с Л>уботшьа (НП Драгов. Ъ., 149).
Ай неверно море рече [)'елен] издишуНи (Дос.
1, 76). А), што ми се бунар вода мути (1анк. Л>.
и Д. 2, 126). А), то )'е нажалост истина! (Ъорг).
1ов., Даница 186Э, 456). в. дивл,ен>а: о, ох. —
А), те звиезде, ал се мило с)а)'у (Хар. 2, 113).
А), — а) како )е то био добар чов)ек! (Ъал. 6,
185). А), господине судче, дивних ли бркова
(Ковачик 1, 118). г. чу!)ен>а, ишчу^авагьа (иро
нично) : о. — А), а) ви младиЬи сами, никога у
куКи? (КовачиН 1, 52). А), а)! А та би био прав,
као од ма^ке рог)ени! (ТуриН 3, 98). А) господо
Сандцки и остала колшани|о, да ли по)имате какву
 Л» — ЛМТ
поштену улогу играте (Ъор1). Вл. 3, 157). А)-
а)-а)! лепо, лепо, красота! ... Тако даклс тебе
чак и у Москви зна;у (Рад. М., Вила 1868, 100).
А), а) ! — подбочи се учител> кад \е Миха)ло без
даха упао у разред — зар си и га поспанац?
(Павич. 1, 29).
Щузв.аив.а]де (1а). — Кад)'е тако, мо)'а ма;ко,
а) узми га ти (НП Вук б, 266). А) нога за ногом, |
Кяо риба за водом, | И девочка за момком (Вук,
Р).). Не зна)у они зато; оли платиЬе, оли у пржун
не бо) се ... А сада а) ча! (Тгип. 2, 124). б. за
шерагъе стоке. — Ниже нас чуемо вику од много
гласова: — А), барна! ха) жу)о! (Лаз. Л. 2, 165).
а) и а} узв. (изговара се кроз нос) а. у йишшьу :
а? вар. а, ан>. — А ди смо то били ноНоске, си-
новче, а)? (Срем. 11, 131). б. у одазива/ъу на
йишан>е, нарочито кад се ово добро не чузе или не
разуме: шиш? како? — А како ти се, рече, пре-
зива [дете]? — А)? — Како му ]'е, питан те,
друго име? (ВукиК. И. 1, 9).
а)а (акценат у разним приликама и кра)евима
варира: 5)а, а)а, а)а, а)й, а)й, а)а) речца за одри-
иауъе : не, никако, а не; исп. а)або(г)ме, а)ак,
а')ац, а)бо. — А)'а! не може никако бити, рече
Милан (Глиш. 7, 230). Ово овако не може остати.
А>а! (Лаз. Л. 1, 171). Ха)де све дал.е, све дал>е,
а)а! нигд^е дрвета за прощфп! (Мат. 8, 219).
Нисам дошо, да те просим, а)а! (]урют 1, 32).
А)3, тресе главом први брат; — не смемо га више
пустити у )епархи)у (Мил. М. "Б. 25, 130). „Да
те носим, побро, моме двору, | Мати мо]а да
тиране вида" | ...Проговара Смил>аниК Или)а: |
„А)а Богме, драги побратиме! | Ту1)а ма)ка ране
повре1)У)е" (НП Вук 3, 226). „Можеш ли се,
Марко, поуздати, | ... Да погубит Мусу кесе-
пи)у?" | ... Вели н>ему Крал>евиНу Марко: |
„А)а, Богме, царе господине! | Убила ме мемла
од камена" (И. 2, 404).
а)а и а]а узвик за зауешав.ъа/ье коза. — Кад
козу врака)у од „зи)ана" [штете] вичу )0) „а)а
баро!" (Босна, Мирк. П.). (Лика, Мед. 1, 1606).
5)або(г)ме узв. йобогу. — „Да) ми, ма)ко,
сто динара." — „А)абоме, синко! откуд мени
толике паре?" (Поцерина, Моск. 6).
а)а) (ада)) узв. е. а)ао. — А)а) и мени и
н>ему кукавку! (Том. ]. 1, 224). И сви су су
мели без даха ослушкивали ... кад Не та) тихани
а;а)-а)а) посве утихнути (Бар. 4, 270).
а)ак (а-)йк) речца в.а]а. — Шта ни)е радио:
и забрасьиво и грдио и туко и срамотио пред
л>удима — а)ак, не помаже ништа! (Весел. 3, 45).
Вичем )а: Меланй, о, Мелани)а! А)'ак, н>е нема
па нема! (Срем. 11, 85). Не Ну никада! ... А)ак! ...
Не могу )а то! (Мат. 1, 90). А)ак, )я ти не в)еру-
)ем (Ъор. С. 12, 400).
а)актёри)а ж (тур. ауаккп) йойушнина, днев-
нииа, дангуба. — Кад кади)а хоЬе кога ... да
дозове к себи, он по кадинцу пошал.с мураселу
по шега. Ко не хт)едне с кадинцем доКи ... он )е
одметник ... а ко до1)е, он, осим свега осталога,
вал.а кадинцу да плати а)актери)у (као попут-
нину) (Вук 9, 32).
а)ам, а)ма м (ми. а)мови, геи. &)°м5ва) (тур.
оуигп, прорез) 1. огрлина ко}а се сшав.ъа копу При
ергшуу; оковрашник на хаму; исп. а)мар. — Кад
се врше у гувну, кон>и се вата)у у а;ам
(Пол,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 104). Кад хоКе
21
41
да вршу (жито) ... уведу юьусад, повезану
око вратова „а)мом" (Златибор, МиКик Л>. 1,
409). Кад вршу уа)ме кон>е у а)'мове што су их
начинили од попруга (Мед. 2, 941).
2. «. им (1) . — Окачи а|ам о ексер (Лика,
Прица С). Прашина )е падала на отрцану по
ставу и с;едала фи)акера, неспретне точкове,
старе а)мове (ПрибиКевиК М., БК 1905, 887).
а)ан, а)ана (а)ан,-а) м (тур. ауап) вар. а^анин
1. ист. сшарешина неке административно ^единице.
— Старешине из места у ко)има би били насел>ени
мусли.чани зва1ш су се а)анн (Нов. 17, 164).
Во)ску су неодлучни и зава^ени а)ани споро и
неуредно доводили (АндриК 5, Г7).
2. йрвак, угледан човек. — Сара)ево су према
власти заступали и репрезентовали угледни л»у-
ди, звани а)ани (Скар. В. 1, 145).
а)аппн (а)'анин) м (ген. мн. 3)3на) ». азан. —
Познать е случай аянина лесковачкогъ Рушид-
бега (Поз. 1849, 263).
а^анлук м надлешшво коме ]е на челу а)ан. —
Не зна се иначе када )'е а)анлук овамо пренесен
из Сопота (Рад. Во). 1, 224).
а)анскй, -а, -б ко;и се односи на а;ана. —
1а Ку о те палу окушати | Море л' пала а)*анскога
меса (НП Херм. 2, 328).
а)аиство с зва/ье и дужносш а;'ана. — Кад
умри)е Али-ага ДадиЬ, Мостарци уз)еше ... за
а)ана на)стари)'ег сина Али-агина, Мемиш-агу
ДадиКа. Али а)анство Мемиш-агино тра)ало )с
само годину дана (ВукиЬ. М. 3, 96).
а)ан>е с гл. им. од й/'аши.
а)йн>с с гл. им. од а]аши.
„А)ао!" дрекнем )а из свег гласа, кад ме )е
)едан [оцачар] почео чешати сво)им прнп.м пр-
стима по челу! (Зма) 15, 154). А)ао, мени не-
сретници, што ми дете нагрдише! (Мил. М. Ъ.
9, 258). б. чу^епа. — А)аох! Страшне слике!
(Лаз. Л. 2, 88). А)аоь што )е пикала (ВукиН. И.
1, 114). А)'ао),тешко лиси аеном су^енику (Шапч.
7, 171). в. неког нарочито; раейоложаьа. —
Пера месарош паде човек лепо у севдалук, па
викну „А)аооь што Ьу с паре!" (Срем. 4, 118).
Као увод у игру младиЬи обично узвику)у...
и)у-и)у-и)'у)у, па а)аооо! (Тро). 7, 101).
а)ар, а)ара м (ар. ауаг, тачност) заст. 1. наро
читы камен за йроверава/ье точности каншара. —
А)ар )е ка.чен ум)ерен од 10, 20, 25 па и 100 ока
у кощ )'е за.ъспена алка, те се на н> ум)'ерава)у
кантари, да се вида )есу ли прави (БиХ, Гр1). 1).
2. дошериван>е на шачну меру (каншара, ваге
и мерила уойшше) (Лапч. Д. 1).
3. равношезка (При мере/ьу). — Остави кантар
да до1)е на а)ар (Ел. Г. 4, 492).
а}аритя, адфйм свр. и неевр. дошер(ив)аши,
регулисаши; йровериши, йровераваши тачност ча-
совника или ейрава за мере/ье шежине. — А)а-
рити, дот)ерати сат (Скок 2, 180). Отиде да а;ари
сат (Ел. Г. 4, 492). А)арити, огледати )е ли прав
кантар (БиХ, Грб- 1).
^ат, а)ата (а)ат, -а) м (ар. Ьауа(, трем пред
купом) в. ха)ат 1. трем, доксаш; вар. 8)ет. —
Али се често пред куЬом ]*авл>а сувота, ко)а или
42 лмта — лл-ировитост
ни)е ограбена или )е огранена само писком дрве-
ном оградом и зове се трем, а)'ат, доксат (Цвн).
2, 8).
2. мала зграда дозидана уз главну, обично на
сложена на н>у. — Ако )е кука при страни, зида
се уз куку од дрвета или камена мала зградица,
ко)а се ... зове наслои, а око Кон>ица а)ат (Дед.
I. 3, 94). Пред избом )е а;ат ... у а)ату стану)е
тако^е задругар са женом и децом, или се држе
разне ствари (Мило). Б. 3, 39). На трлима )е:
1) а)ат, са три стране зидан а покривен сламом
(Цви). 5, 1005). У кукама ко)е су подигли Турци
налази се обично уз )едно ребро мала собица,
а)ат (1овиК. 7,452).
3. в. ва]аш, сйоредна омлнл зграда у двори-
шшу сеоске куНе, намелена младенцима или за
држшъе сйреме, воНа и ся. — Снаша ... спреми
сво) дио блага у а)ату у сандук ... д]'евер па-
ко спреми сио]е дукате у своме а)ату (Сто).
М. 1, 42).
3)ати, а) см несвр. (май. Ьа)() в. ха)'ати, мариши,
бринуши се за нешшо, обзираши се на нешшо; вар.
а)'тати, атати. — На то свати ни да а)'у неке (НП
Вук 3, 503). Кад ми сасу ватру у недарца, | Онда,
ма)"ко, а)а и не а;а (И. 1, 554).
6)атн, а)ам (а]'а)у) несвр. 1. шераши, чуваши
(сшадо). — А)а стадо Марковица млада, А)'а
стадо за девет година (НП Ник. Г. 1, 89).
2. покр. скишараши, лугьаши; исп. а)кати (3).
— А)кача, надимак жени, ко]а а)'а од куКе до
куке (Мед. 1, 1607). Сву нок сам а)а', ништа угра-
бити ни)ссам могао [вели сеоски лопов] (Лика,
Богданов пК ]., Р1А).
а)ац речца е. а]а. — А]*ац. Он Кути, и не миче
се (Ац. 1, 171). И зар ]о\ од тога дошло, тек она
ни мрднут', 'оке да устане, а)ац, брате слатки
(Радик Д. 1, 40).
а\)бо (а) бд) речца покр. «. в/а. — А)бо (не,
никако): ни)е то обична зми]а (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 6, 115). Скочисмо да )' удамо ... Те скочи
отац, те скочи родбина, те наскочи л>уди племе-
1ьаци — а)'бо: никад ни дови)ека! (Нев. 2, 282).
Не купу)'ем )а два дима за десет солада а)бо! Но,
на, врати (Церовик Г., БВ 1906, 66).
а)бог узв. покр. среНом, доброте, хвала богу. —
„Некемо, не господине нотариус!" одврати дебе
ли судац хладнокрвно, „а) бог, да смо се ове не-
среке риешили" (Шен. А. 1, 570).
а)ва ж (тур. Ьаууа) в. ха)ва покр. алашка за
лемлегье; сип. а)вн)а. — А)ва )е налик на жлицу,
од гвож1)а или бакра. 1Ьом се кровови припа)'а)у
(леме). Она се угри)е, припо) се метне на оно
м)есто за ко)е треба да се прими, те а)вом амо
тамо таре, док се припо ) не растопи (БиХ,
Димик).
А)ваз Презиме; исп. А)вас (Синд. 1, 552;
Андрик 5, 10).
а)ван, а) вана м (вок. Э)ване) (тур. паууап) в.
ха)ван; вар. аиван, а)мана (1) 1. окивинче; марва,
сшока. — тедног л>ета некакав ра)а гонио а)ван
у плапину (НПр Врч. 2, 48). Ако улицом испред
куке не пролази ту^и а)'ван (говеда, стока) онда
нема вратница (Тфнйк. С. и В. 1,31). А и она;
ко)и не пати ни)'с чо)'ек ... он )е ад'наи ... брав
("Ьур. 2, 306). А) вал вранац не зна диванити
(НП Б—Б, 206).
2. покр. в.а}мана (2) (Темник, Ми). С. 1).
3. фиг. покр. она] ко/и нишша не зна, гяуйак.
— Таквога а)вана никад ни)есам видно (Тре-
ппьево, Пеш.).
а) вана м и ж е. а]мана (3) . — Нека уЬе она
а)'пана што )е убио бабу (Кика 1905, 11/2).
а)вапчс, -анчета (-анчета) с дем. од а]ван. —
Пред а)ванче метну варикак са житом, да )еде
(Пеко 1, 368). Ма не би то ни а)ванче )ело, ака-
моли исан (чов)ек) (Билб. 2).
а)вар, -ара и (тур. паууаг, икра) в. ха^вар
1. усолена икра; исп. кави)'ар. — Од )а)а (икре,
мрести) разних риба праве а) вар (Батут 2, 128).
2. салаша од самлевених йечених йайрика и мо-
дрих йашлииана (Влад. Т. 1, 96).
запарит, -а, -о в. ха)'варит, йун икре; исп. а)-
варовит. — А]варит морун у нашим водама увек
)е тежи од 90 кгр. (Петр. Мих. 5, 4). Рибари )е
[кечигу] нарочито вреба)у — с пролеКа, веке ко-
маде, кад )е „а)варита" (МомировиЬ П., ГлЕМ
1937, 150).
а)вар6вит, -а, -о в. а;вариш (Р—К 2).
А)вас Презиме; исп. А)паз (Им. МС, 57).
й)ви)а ж покр. в. а]ва. — А]ви)а, кала)ци)е у
Пеки назива)'у тако ону алатку у облику чекиКа
ко)ом се, кад се загре]е, узима кала] за лемл>еае
(Ел. Г. 3).
а)вица ж (ген. кн. а]вйцЗ) покр. дем. од а]ва
(Расина, Ми). С. 7, 103).
а)гара ж (ген. ил. а)гара) (тур. уау^ага, галама,
вика) покр. йошсмех, шега, сйрднм, комеди]а; исп.
а]гари]а, ха;гара. — Узели га у а)гару^ не дау му
лакрди)у да преговори (Вучитрн, Ел. Г. 1).
а)гари)а ж покр. 1. е. ангара (Вучитрн, Ел.
Г. 1).
2. немир, буна. — Каква )е то а)гари)'а ме^у
вас ушла? (Ниш, Сто). Д.).
а)гарнтп ее, -им се (гор. а)гарй се) несвр. ша-
лиши се, йошемеваши се, шегачиши се; исп. а)*-
гара. — Немо) да се а)гарите сас старога човека
(Вучитрн, Ел. Г. 1).
а)гарцн)а м покр. човек немирна духа, бущш]а;
исп. а)гари)а (2). — Веле за Кола Рашика да )е
и он био а)гарп|[]'а (Ниш, Сто). Д.).
а)гнта узв. покр. усклик без одреЦеног значена
у )едно] йесми. — Сву нок )а легох не заспах, | а)-
гига, сву нок )а (Босна, НП, Бор).).
а)гйр, -йра м (тур. аув1г) неушшро]ен кон>,
йасшув, ждребац; исп. ангир, ан>гир. — Неуштро-
)ено одрасло мушко грло [ковьа] зове се пастув
(а)'гир, хат) (Спасик Д. 3, 49). фиг. пс). йо-
хош.ьив човек (Р—К 2).
а^гнрача ж в.а]гируша (фиг.) (В>т<, Р).).
а)гирица ж в. а]'гируша (фиг.) . — ]у, што ке
сад да буде а)гирица од н>е! (Маш. 3, 45).
а)пф6вит, -а, -о (комп. а)гировйти)й) (за ко
па) неушшро]ен; нейошйуно ушшро)ен. — А)Гиро-
вит, кон. у кога Семене жлезде нису добро уви-
)ене, него и дал.е раде (Митр. Т. 1). фиг. пеь
(за човека) бесан као аугир, веома йохошлив. —
1е ли само млад, леп и а)гировит, отимаке се
ма)сторице и госпоже за аега и те како! (Маш.
3,47).
а^гнрйвнтост, -ости ж особина йо ко]0] се
за некога каже да /е а]гировиш (обично за кола).
 А1ГИРСКИ — А1ДВ
— А)гировитост не може наступити после шко-
гт.ъеша, )ер се Семене жлезде сасвим изваде
(Митр. Т. 1).
а)гйрскп, -а, -о ко/и се односи на а}гира,
ко]и }е као у а]гира. — Кроз ноКну тишину
чу)'е [се] до зоре а;гпрски врисак, писана песма
и разблудни цилик кемана, зурне и гочева
(Маш. 3, 32).
аднруша ж 1. млада кобила, омица. — Ко
кобила а)гируша — | Ъипа неседлана (Кош. 1 , 72).
2. фиг. Похотлива жена; исп. а)гирача, а)ги-
рица. — Не узима) ту за жену, то )е нека а)ги-
руша! (Борь).
Зцд узв. в. суде (1—3).
2)да узв. в.хаща, узвик за гошаьс свшъа. —
Краве и волови одгоне се са: ае, ае! ... свише са
„аща" (Шкар. 2, 25).
аЩак, -а и ащак, -ака м е. а]дамак (1) . —
Док те дернем овнм аидаком! (Ост. А.). Чим
кощ чу)е, да га )е зовнуло, одмах стане уза
сво)у хрпу [насечених дрва] да не би ко с н>е
ко)и а)дак (матрак) узео (Буковица, Ард.,
ЗНЖ 15, 255).
ащакатп, -ам месвр. уч. покр. викаши а]д, а/д;
исп. ащекати. — Поелите тога испощ и) раки;ом,
те иду опет врки ... и ка и при)е ащакати (Буко
вица, Ард., ЗНЖ 20, 39).
ащамак (а;дамак) м (тур. Ьаудатак, терати,
водити стоку) в. хащамак 1. башина, мошка,
вр.ъика; исп. ащак. — Павао се натьутио ... виче
на волове и дере [би)е] ащамаком куд стигне
(Лаз. Л. 1, 130). Бо'ме, с некима тако про1)е,
што се не гледа)у, а с некима и а)дамаком раскрсти
(Вукик. И. 2, 50). фиг. покр. клийан, неошесанко;
исп. а)дашша. — За неотесана човека каже се:
Прави )е ащамак (Пожега, Лапч. Д. 1).
2. окомак, шейурика од кукуруза. — Наука нас
)е научила, а искуство уверило, да шепурике
(окомак ... а^дамак ... отучак, коча») окруаени
кукурузни клипови, врло много и добре ране у
себи има)у (Радик Ъ. 3, 82).
ащамац м агр. врсша кукуруза дугачког зрна
(Слав., Митр. Т. 1).
ащамачити, -йм (аор. Зщамачй) несвр. шуНи
щдамако.ч, башинаши. — Ала су га синок ду-
шмански ащамачили (Зма) 4).
ащамина м покр. круйан и несйрешан човек;
исп. ащамак (1 фиг.) (Лика, Кос).
а) дара ж (ген. мн. Зщара) в. хащара покр.
1. поггд. расйушшсна жена,ко]арадо скишара; исп.
ащарача. — А)дара )е женска ко)а воли по селу
тумарати; како \о) ко каже аще! а она )е одмах
готова, као баба на кад! (Бачка, Радон. Н.). „Где
би било коло без ащаре", вели се за чел=аде ко)е
хоке да )е у свако]' чорби мирог)и)а (Слав.,
Богд. Л.).
2. назив за младу йрвих година брака. — А]-
даре су снаше први' свощ' година (Оток, Ло-
врет., ЗНЖ 4, 94).
ащараст, -а, -о покр. ко]и има особина а}даре
(Бачка, Дун!).; Банат, Лот.).
ащаратп, -§м неспр. покр. йонашаши се као
а]дара; йонашаши се обесно, Нудливо. — Што а)-
дараш ко кобила? — каже се чел>адету ко)е )е
немирно, муанато, и ко)'е радо ногама лупа (Слав.,
Богд. Л.).
43
ащарача ж покр. е. а}дара (Тимок, С—Ц).
ащатн, -ам несвр. покр. викаши а]де, йошсши-
цаши некога да йоЦе. — Удри га, ако неЬе (да
по^е) што га ащаш. ваздан ! — Не аща) га кад не
може, него га [дете] понеси! (Сврл.иг, Васил..).
ащац узв. одлази, уклони се (Вук, Р).).
Изр. дати искомо ~: ошераши, на]уриши
некога (Р—К 2). среНеш му (ти, им итд.) ~:
среНан му (ши, им шие).) йуш.
АщачкЬ йрезиме (ДК 1912, 297).
аще (Зще; често као 8)дили уоблицима: за 1
л. мн. ащёмо, ащемо (йщемо), а)дмо (й)дмо), а)мо
(а>мо); за 2 л. мн. ащете, ащете (Зщете), 4)те
(3)те); за 1 и 2 л. мн. за)едно ащемоте (а)'моте)) узв.
(тур. ЬаусП) в. хаще 1. а. за йошешицапе на нешшо :
дела, деде; исп. а) (а). — Мы смо у еасвимъ удалгЬ-
номе сокаку ... айде дакле да се нобжмо (Зуб.
4, 21). Но а)де да се манемо те учшьене примедбе
(Рув. К. 2, 38). Па куд пукло; аще а), | Учинимо
ропетву кра)! (Живк. В. 1, 69). А)де, донеси
штого^ Пери, — вели поп Спира (Срем. 11, 242).
б. (удво]ено) зауйозораван>е,йреш1ьу: нека, нека.
— Продужи ти само тако, па кеш се лепо про
вести! А)де, аще! (Ред.). Ащ-ащ! 1а ти ипак
кажем да )а добро позна^ем све те што се тако
цифра)у (Срем. 11, 49). А ма)ке их [децу] кара)у
оним безопасним „ащ, а)д" (Сек. 2, 33).
2. а. са значением йравог имйерашива: иди,
одлази, йо$и, до!)и, ходи (понекад по}'ачано
партикулама: р, де, дер итд.). — Ал' говори
дилбер Мара б')ела румена: | „А)де с Богом,
стар на кошу, стара дели)о!" (НП Вук 1, 293).
Аще, лепа Маро, | господар те зове (НП, }анк.
Л>. и Д. 1, 37). Аще, вранче, жив' те Бог убио!
(НП Вук 2, 459). Аще мени за гору на воду, |
Донеси миводеиза горе (И. 1, 593). Упрегнутим
воловима [виче се] а)д ащ воко (Тро). 7, 148).
Она юьига заповида Марку: | А)дер Марко за
цара на во]"ску (Ил. Л. 1, 284). Па ащемо право
ме^у Турке (НП Вук 4, 185). А)дмо амо, }ожице,
а)дмо! (КовачиН 2, 19). О) дево)ко, драга душо
мо;а, | А)мо моме двору би)еломе (НП, Брш.ъан
1885, 50). Он за руку младу узе | А)мо! она за
аим ита (Радич. 1, 293). О мо) побро, Балчета
чобане, | А)модере по)авити стада! (НП, БВ 1911,
45). Век ащете на Милетин воду, | Ви а)дете,
ма мудро ащете (НП Вук 3, 550). А)те, слуге, до
воде студене, | Да видите ли)епу 1)ево)ку (Ц. 1,
157). А)те, друге да играмо ^анк. Л>. и Д. 2, 56).
А)те спават! а ако устреба ... )а ку добро пазити
(Ъа)а Б. 3, 34). А)те амо, слуге мо)е, | Бриане ми
изведите (Маж. И. 1,5). Кон>и не били привезани,
а врата отворена, па пошли к води. А^моте тра-
гом! (Мат. 4, 104). Ащемоте ^акоиовом двору
(НП Вук 2, 8). б. са значением йрийоведачког имйе
рашива гл. иНи (понекад покачано са: де, дец);
исп. ащеш- а)деш. — А)де, аще, по шуми, с)'едне
на )'едну кладу (НПр Босна, 99). Мо] ме син од
мах подсети на обекавье, те ми аще у дукан (1аг.
3, 25). Кад по!)е )адан, а;де, аще, види )еднога,
гди чува конье (НПр, Даница 1868, 503). Тада
)а брзо дотрчем ... уз]ашем на гола кон>а па: ад-
деде! а)дедец! право цестом (Мат. 4, 171).
3. у неодобравагьу : мани, осшави. — Аще, )а-
дан, док )е Дрина Дрина, и куприда би била ку-
прида (Андрик 7, 229). 'Аще, лудо мала ... Ти
мислиш: сваки воли да брбл>а као ти! (Весел.
12, 301). Море, 'ащ! Зар ]а па да просим? (Станк.
44 А1ДЕДЕЦ
Б. 4, 41). А)те, молим вас ... то ми не требате
причати (Нех. I, 136).
4. а. (обично покачано са де или удво)ено)
за дойушшшье : }ош и. — Наши лаки Хрвати, а
и влашке чете помицале се )ош аще добро, ал*
Шта)ерци ... поклецалн не ;едампут (Шен. А.
12, 67). Па а)де што граби — нека га 1)аво носи,
нек граби! ... Ама што се надуо онако од
тешка )ордама? (Глиш. 1, 3). Кадъ бы бью
какавъ Господинъ са особитыма и сяйныма свой-
ствама, айде де! Нека бы было! (Зуб. 2, 70).
А)де-де да )е снев'о мо) попа, па да ми ни)е чудо
(Срем. 11, 27). По ранни Ье бити доста лако, |
И по брди аще ко)екако, | Али како да се латим
неба? (Радич. 1, 102). 6. йри йойушишпу, йри-
сша;'ан>у на оно шшо ]е речено: йа добро, йа нека
буде. — Тер би се нашла и ко)'а фра) лица и
рекла би „Да" ил' бар „А)де де!" (Шен. А. 10,
82). Тун>а )е, а)де, умро насилием смрЬу (Ко-
сор 4, 67).
5. йри изнена^ен,у (уйишно): шша велиш,
нще могуЬе, зар. — Знаш ли да сам добио на
лозу? — Аще! (Срем, Ъер.).
а)дедсц м само у изразу:.у ~ (иНи) : у скиш-
н>у; исп. а)"дац. — Дигне се иза )ела, па опет у
а]дедец (Бос. Красина, Зор. Д.).
аЗдскатп, а)дечём и а^дёкам и а)дёкати, а)-
дёчём и а)дёкам (а)дёчу и а)дёка)у) неевр. уч.
покр. говорпши некоме сшално а]де; исп. ащакати.
— Та отиЬи Ьу, врага ме толико а)дечеш (Мед.
1, 1606). Кад неко некога зове, обично у гашу,
„а)де" куЬи, а ова) неЬе него Ье му реЬи:
„Немо) ме ащекати" (Лика, Шкар. 1).
а) дер (З)дер) е. а]де (2а).
а)дёц (а)Дёц) м непром. покр. (уз гл. доКи)
вола, оке.ъа, расйоложен>е за крешан>е и ел.—До-
шао му )е ащец т). дошла му )'е вол>а да иде,
па нема тога ко би га уставити могао (Мед.
1, 1606). Радо )ош, (едва бисте в)еровали —
ащец ли му до1)е, поведе коло Д)ево;ачко (Буд.
2, 105).
а]деш-а)деш узв. покр. в. а;дс (26) . — Ушпи-
)'ам ти ]'а преко треЬег винограда )едну густу
смокву, а )а а)деш а)деш с мали)ем, па под н>у
(Буковнца, Ард., ЗНЖ 7, 269). Онда она [удо-
ница] ни пет ни шест, него ка' п)'ана а)дсш а;деш
кроз сви)ет па топ! ннчице на греб мужевл>ев
(И. 5, 11).
А)диЬ йрезиме (БВ 1905, 286).
а)дук, -ука м (вок. 3)дуче) (мац. Ьа)с1и, во]-
ник, пешак; тур. Ьауйис, разбойник) в. ха;дук
1. одмешник од шурске власши и борац Прошив )ъе
за време робова/ьа йод Турцима. — Кадъ бы ду-
шманъ загрозю коцемъ коме честипем Србину,
овай бы побегао у гору зелену и ставляо се на
обрану страдаваюЬе слаботинл» и неячи ... Ово
су били айдуци (Мил. М. "Б. 3, 4). Одчетну се
Ми)ате а)дуче, | Одметну се у гору зелену, |
Од зул>'ма бега Л>убовиЬа (НП Вук 3, 431).
2. одмешник од закона, разбойник. — А сва-
комъ е слободно одъ власти проглашеногъ
айдука убнти догодъ се непреда (Зак. 9, 164).
Ови су найжешЬш айдуцы (разбойницы) и най-
непокорши властима (1ур. Г. 1, 88). У Скопско)
Црно; Гори има л>уди ко)и се исюьучиво баве
и прехран.у)у крахом. Таки се л,уди зову ащуци
или качаци (Петр. А. 1, 404).
ащучиъ
3. покр. заст. слуга код суда у Угарско) и у
Срему, йандур. — Ова р-Ьчь „Хайдукъ" незначи
свуда по Народу кашемъ „разбойника, пустаию",
него има и друго значен^ има гдЬ „шумаръ" и
пандуръ спаинскш, или четникъ варме^скш, зове
се Айдукъ (Тру). Н. 2, 43).
4. покр. е. нашего, найрава (обично од шикве)
за ва$ен>е шечносши. — Дода) ми та} „а)дук"
да иецрпем вино (Ниш, Сто). Д.). На неком
бурету сто)и и ащук, натега за ваг)ен>е пиЬа (Ник.
В. 2, 68). А)дук (натега) плод дугуляст, на }ед-
ном кра)у у лопту проширена тиква по средний
сужена као чибук (Митр. Т. 1).
5. бот. е. ноНурак М1гаЬШз )а1ара (Бор).;
Цветк. М. 1).
А)дук, -ука надимак ко]и ]е йосшао йрезиме;
исп. а)дук (Дед. ]. 3, 318).
а^ду качп ж покр. погрд. йуеша, самоволна же
на (Бачка, Нат.).
а)дукеша ж покр. е. а]дукула (КМ, Ел. Г. 3).
а)дуклух м в. ха)'дуклук, одмеша/ье од власши,
ошимшъс, йлачка; исп. а)дучи)а. — Цивилизовали
рат, садржи у себи све форме разбощиштва, по-
чев од а)дуклука (Рак. Мита 13, 41). А гди ...
закон не слуша)у но оно што хоНе чине, ту )е
умрео вила)ет, ту нема слободе ... нема добра, веЬ
)'е онде пустаилук и ащуклук само под другим
именом (Нен. М., Прод. 2, 24).
а)дуков, -а, -о ко]и йрийада а]дуку.
а)дукован>е и а)дук6ван>е с гл. им. од а]ду-
коваши.
а)дуковати, -ку)ём и а)дук6вати, а;дуку)'ём
(аор. 5)дуков5; р. пр. й)дуковао, -Зла, -ало и ащу-
ковао, -5ла, -5ло) неевр. исп. ащучити, в. хащу-
ковати 1. йроводиши ха;дучки окивош, биши у
ха)дучи]и. — И побеже гори у а)дуке, | А)ду-
кова три године дана (НП Вук 2, 75).
2. ошимаши, йлачкаши. — Ови войяици
шта Ье радити, како ли Ье жив-Ьти друкчи^е,
него айдуковати (СН 1855, 2).
А)дуковиН йрезиме Цасеница, Дроба. 1,
413; Борба 1949, 145/2).
а)дук-трава ж бот. в. сукрвичина ЬусЪгш со-
гопапа (СА 1875, 233).
а)дукул>а ж крадливица; исп. а)дукеша
(Враае, Вла). 1).
а)дуче, -ета с дем. и хий. од а]дук (Ел. Г. 3).
ащучп)а ж в. ха)дучи)а, одмешнишшво; раз-
бо)нишшво, йлачкале, ошимагье; исп. а)'дуклук,
а)дуч!ша (2) (Поп. П. М.).
а}дучина ж 1. м и ж аугм. и йе]. од а]дук. —
Та избави кадъ ти с у власти, | Н-Ьне Сьшце
[тр. сынке] од зулума тежкогь | Айдучине Ву-
чиЬа несретногъ (Журн. 1, 28).
2. е. а]дучща. — За бунтовницыма неидимо;
но старш кои смо, чуваймо мла^е одъ айдучине
(Нен. Л>. 4, 25).
3. награда за главу уцен>еног ха^дука (Дуча-
ловиЬи, Ков. Р.).
а)дучитп, а)дучйм неевр. в. а]дуковаши. —
Ни)'е више оних пустшьа ^е се може а)дучити
(Срем, Хорв.).
а)дучиК м дем. од а]дук. — Под шатором
три а)дука млада, | А около триста а)ДучиЬа (НП
Вук 7, 288).
 АТДУЧИЪ — АТКАТИ
А)дучпК йрезиме (БВ 1886, 41).
а)дучица ж в. ха)дучица 1. жена ха]дук. —
Ево данас девст годиница | Како сам )а млада
а)дучш» (НП, ЗНЖ 23, 235).
2. ха]дукова жена. — Мшъа ащучица, жена
а)дука Петра Кобил>ца (Браничево, Ризн.).
3. бот. а. зеласша вилка АсЬШеа тШеГоНшп
из ф. Сотрозкае у уйошреби у лекарству; син.
спорши, (х)а)дучка трава; т.п. бели раван>, во-
дени спорши, качак, костеница, кострет, костре-
■пща, коштеница, крвавац, куница, кутьа опаш,
кутьи реп, мекушица, месечина, мрмаш, мрмош,
папрац, раван, раван>, равуника, ребрац, реза,
спор, столика, столиска, столисник, столист,
столистац, тинторова трава, тучи)а трава, хрб
(Петр. С. 4). 6. зеласша билка ЬасШса тигаНз
из ф. Сотро811ае; исп. (х)а)дучко зел>е (Панч.
5, 366). в. е. сукрвичина ЬусЬшз согопапа (СА
1875, 233).
а)дучкй, -а, -б в. ха)дучкй, ко/и йрийада ха]-
дуку и ха]дуцима; ко]и се односи на ха}дука; ко/и
/« као у ха]дука: ~ оружие, ~ поглед, ~
храброст.
Иэр. ~ лика, ~ опута, I** трава бот. в. код
тих именица. под (по) а]дучку : на ха;дучки на
чин, йо угледу на ха]дуке. — Да ш н>им ... по^у
сигурни)е двана)ест л>уди, оборужати)е ножма,
шибами, и кубурами под а)дучку (Буковица,
Ард., ЗНЖ 7, 283).
а]дучки пр»л. в. хашучки 1. као ха]дук, на
хсцдучки начин. — Гледа, скаче, кол,с а)'дучки
(Дучаловики, Ков. Р.).
2. кришом, неойажено. — Он се [Ха)дук
Вел>ко] опрости с Миленком па преко Мирочких
Планина са сводим беЬарима а)дучки провуче
се (Бат. 1, 834).
а}е и а)ё узеик за гон>ен,е гоееда. — Кад
волови запру, | „А)е!" викни „А)е!" (Сунд. 1,
222). У Данилов-граду вабе волове: со)ш, а
тера^у их: а-)е, а-)е! (Тро). 7, 155).
а)ер м покр. е. аер. — Бакоша пожеле да
му )е бувнути у воду, пак се просушити у „а)еру"
(Мат. 4, 35). Чини ти се као да чу)еш по а)еру
духове (Вулич. 1, 13).
а}ер м е. аир (1) . — Што год радили и гла-
вили, а)ер и среКу имали а душе не огри)ешили
(Врч. 2, 66). Да) триста и двадесет и пет па а)ер
да )0) видиш (Бож. Г., НИ 1905, 361).
а)ёрли прил. покр. е. аир.ш. — На Косову
се радо глас и замсн.у)'с са е: здрав се . . . а)ер,
а)ерли (КовачевиЬ Лэ., Деб. 1, 327).
а)ерли)а м покр. е. омрлща. — То )*е учинио
она) тво) а)ерли)а (Ел. Г. 3). А)ерли)а нека )е,
да богда (Ел. Г. 3).
&)ершпа)з 1 м (нем. Е1сгяре15е) варв. е. ка}-
а)ерилпа)с } гона, ]ело од йржених измуНе-
них }а)а. — ]ео сам а)ершпа)з (Сти;.). Али на све
к>ено брб.ыиье ... како Ье му она дати каву и а)ер-
шпа)с ... он више ни ри)ечи (Цес. 1, 44).
а}ет м (тур. ауе1) стих, изрека из Корана. —
Имаде много а)ета у Курану ко)е муслимани упо-
требл>у)у као дове [молитве] (Га)'р. 1929, 61).
а}ет м покр. е. а]аш (1). — А)ет )'е место ...
измену соба увучено за метар до два у унутра-
ппьост куЬе. На селима обнчно у а)'ету буКка)у
млеко (Лесковац, Цвет. ].).
45
а)зибаи 1 м (нем. Е1$епЬаЬп) варв. покр. э/сс-
а)злнбаи / лезница. — Сати би)у, а^зибан
се креНе (Иван. 1, 65). Уговорили су, да Ъока
иде сам у Беч, и то да га КресовиК на сво)и коли
прати до Кикинде, а оданде Не после на а)зли-
бану горе (Ипь. ]. 2, 94).
а>ка ж в. ха)'ка, нашериван>е диелачи на за-
седе (виком и ха]кан>ем: а/, а] или: а, а). —
Осим тог и бродска имовина према потреби
огласи а;ке, те се таквим згодама дост зв)'еради
уништи (ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 36). Други дан
а)ку крену по горама (Поп. Мита, Даница 1865,
776). фиг. йовика, дрека. — На све стране диже
се а)ка ... па )авне присталице комуне (Марк.
Св. 4, 53). Шта си учинио Столе? ... шта Ье
ова а)ка на тебе? (5акш. Ъ. 5, 62). Дете им
ништа не чини а они дигли а)ку, рекао би бесан
кур)ак у селу (И., 44).
А)ка ж муслиманско и.не: исп. Ха]ка (Поп.
Ъ. 10; ЗНЖ 26, 150).
3)калица ж найрава за йлашаьс йшица и
диелачи, чегршалка. — У кра)евима где има воде
праве се а)калице на води (Влах. 1, 45).
8)кан>с с гл. им. од алкаши.
а)кар, -ара м (вок. а)каре и -у) покр. в. а}кач.
— Оздола иду а)'карн, | Тера)'у див)ач по гору
(НП, Браство 1906, 283).
а)кара ж е. а]кача. — Велики! бичъ ко-
имъ се волови тераю кадь се оре, а и женско
кое слабо ради, него само шврля и коешта лу-
нета, зове се айкача и айкара (Под. 1848, 53).
а)°караст, -а, -о ко/и айкара, разуздан, раска-
лашан (Слав . , Богд . Л .) .
а)карати,-а.м неевр. е. а}каши (3) . — Он
више воли да а)кара него да учи (Добановци,
Марк. Свет.).
3)карии)а м покр. е. а]кач. — Ми не смо
царски зулумци)е, | Но сд^о царски а)карци)е, |
Да отерамо див)ач из гору (НП, Браство 1906,
283).
й)катн, -ам (З)чём) неевр. уч. (свр. а)кнути)
в. хадкати 1. выкати а], а] а. у чучелу, сажа-
левалу. — Кад косац преби)е косу о камен ...
а)ка)у му, т). сви као из )едног грла вичу ...:
А)! а)! ко )е пребио косу! (Мед. 1, 1607). б. у
усхиНегьу, веселости. — Она [певачица] а)че и из-
ви)а, а главицом измаху]е (Кш<., Прегл. 1928,
47—48/23). в. у болести, болу; исп. )аукати. —
Кад )е неко болестан, па му )'е бол>е онда се
каже да не а)Ке [покр. уместо: а)че] (Пирот,
Ник. В. 1).
2. уз узвике а/, а/ нагониши дивлач на за-
седу; шераши, йлашиши стоку, живину, йшице. —
Поведите слуге свеколике, | Те а)ка;тс зв)'ерку
кроз планину (НП Шаул. 1, 88). Пошто крену
надал>е у лов, рече див: „Али си ради чекат' и
фатат' диветине али а)кат' и на мене и' наго
нит?" (НПр, Дуч. С. 1, 451). Старога Тодорана
затекох пред вратима гд;е а)ка кокоши, )ер му
помеллше неогра^сни )ечам (ДелиЬ М., БК 1903,
1011).
3. скишараши, вр.ъаши; исп. а)'карати, а)ка-
чити (2). — А, како ти снаша, стрикане? ...
— Ех, снаша ка' снаша: ту^а крв! Пуста мла-
дост! ... а)ка по са)"мовима Коренички)ем (ДелиЬ
М., БК 1903, 1013).
-
 46 АЛСАЧ — АТМАНА
а/кйч, -ача м (вок. а/качу) в. ха/кач, она] ко]и
ха]кан>ем нагони дивлач на заседе у лову; исп. а)-
кар, а)карци)а. — Обично среска власт позове по
нсколико села у ха)ку, па два или три села буду
а/качи, т/. потера)у у растуреном стрелу сву
дивллч из шуме виком, лупом и свиркама (Ми
лос. С. 1, 345). Све доъе и доъе измицаше а>ка ...
Далеко одоше ащачи, а млади Радиша )'ош дал>е
Оакш. Ъ. 3, 45).
а/кача ж (ген. мн. а)кача) исп. а;кара 1. ду-
гачак бич ко]'им се гоне волсви. — Са неким
досто)анством завргли а/каче, на ко)има су ду-
гачки бичеви — ко;е су сами од кудел>е исплели
(Весел. 11, 42). Час прихвати ручице од плуга,
час узме „а)качу" па завитла, а танким гласиКем
повикне аис „Бел>о" (Срет. М. 4, 75).
2. покр. пеь жена ко]а скишара; исп. а/кати
(3). — А)кача, надимак жени ко)'а а/а од куЬе
до куНе (Мед. 1, 1607).
а)качитн, -им неевр. 1. шераши стоку ар
каном (1). — И та стока [у индиским селима]
... да/е се а] кати и а/качити од деце, ко/а су /о/
до н>ушке (Цви/ан. 1, 53).
2. в. а]каши (3). — Добар род породила!
Не родила орача ни копача, май кошског загле-
дача; да би свакуд ащачио, из лонца извлачио
и сво/о/ куЬи довлачио! (циганска здравица)
(НПр Корд. 2, 183). Па што му се ради од сна/а:
ено а/каче по Коренички/ем са/мовима око госпо-
штине, као псина око коштине! (ДелиЬ М., БК
1903, 1009).
а/качйште с бичале од а]каче. — Волоби
се тера/у а/качом. — То )'е као камци/а ... а при-
везана /е на „а/'качиште" дуто /едан хват (Шкар.
2, 23).
а]кн-ба)кп нспром. речи ко;има ма]ке уейав-
лу]у малу децу (Слав., Богд. Л.).
А/кнК йрезиме; исп. А/ка (Каран. 2, 290).
а/кнутн, -нём свр. трен, (неевр. а)кати) викну-
ши а] (1) . — Она се наднесе над Му/у па се уви)е
и а]кне (Кик., Прегл. 1928, 47—48/22).
а/кула ж (ген. мн. а/кулЗ) зоол. в. морски Нас
СагсЬапа; §1аиси5 (Терм. 3). фиг. грабливац, безду
шны екейлоашашор. — Све /е то сувише старо и
држи се силом, крвл>у, „демократи^ом" трустова
и импери/алистичких а/кула (Ъил. 1, 337).
Изр. бодликава ~ зоол. е. костел, а]'кула
с бодлмкаеим летним играема Асапйпаз уи1р,аод
(Мар. В. 1, 249).
А)куна ж муслиманско име; исп. А/ка (НП
Вук 1, 578).
А)куииЬ йрезиме (Каран. 1, 570).
А/купица ж дем. и хий. од А]куна (НП Вук
1, 273).
а/лажён>е с гл. им. од а]лазиши.
а/лажпп/а м е. а]лаз. — Био )'е то човек
иерадник и а/'лажпи/а (МариЬ С, БК 1897, 1589).
а)лаз, -аза и а/лаз, -а м (тур. Ьау1аг, беспосли-
чар) човек без занимала; нерадник, беейосличар;
исп. а/лажци/а, а/маиа (2). — Еь мо/ а/лазе,
доКи Не старост, питаКе те где ти /е била мла-
дост (В—С). А)лаз; хоНе да направи какав
р'сузл'к (Нуш. 16, 142).
а/лазити, а/лазйм неевр. беейосличиши, ски
тами се беейослен, лепешвоваши; исп. а/манити
(се). — Сви л>уди пригнули на посао а он а/лази
по цео дан (Ресава, Мел.). }а сам те дао те си
научно красан занат, па место да седиш и мо-
лу/еш, ти тек а/лазиш овуда (Мил. М. Ъ. 40,
137).
а/ле прил. (тур. ЬауН) Прилично, досша, знаш-
но, много. — Одсекло ми се вино у бурету айле
(Ост. А.).
а/ловппа ж покр. (ЦГ) 1. нейроходна шума. —
Ко Не их наЬи у оно) а/ловини (Никит.).
2. а. за)едничка (сеоска, ойшшинска) иейаша.
— Пуштио браве у ону а/ловину па му се запа
сли, а он легао па спава без бриге (Том. М.).
б. йуешолина, опустело има/ье, иман>е без гоейо-
дара. — Не насрЬи ми на куКу и земл>у, ни/е
ово а/ловина! (СтаниК Мил.).
а/лугпп/а и в. сц'лучар. — А/лукци/е [тр.
а)лугшф] промисле да /е а^'лук н>нхов у нашим
рукама (Ъорг). Т. 17, 461).
а/лук и а/лук м (ген. мн. а)'лука и а)'лука)
(тур. ау, месец; ау11к, за месец, месечна плата)
заст. Плата; вар. аилук; исп. Зк1 (2). — Имам
ли чим момцима а/лук исплатити (Вук 9, 220).
Не више калфе под а/луком, веЬ све изразити/и
радници ко)и раде под надницом ... нису [се]
могли задовол>аваги празном утопистичком идс-
ологи)ом (Лапч. Д. 6, 114). Дахн)с ... [Не] н>ему
[Кара^орг)у] ... као оборкнезу по 200 кеса годи-
оиьс а) лука давати (Бат. 1, 81). Ти си ... пандур
... па од писарских плетеница и државног а) лука
не видиш ништа друго (Шуб. 3, 39). Л>убомир
пристаде да остане код механци)'е за одре^ен
месечни а)лук (Ранк. С. 3, 19).
а]лукчи)а м (тур. ауЬкс!, радник, надни-
чар) заст. 1. покр. в. а}лучар. — ШуНур драгом
Богу кад ]е и мо) Ферхат а)лукчи]а (АндриН 7,
221). Дванаест м)есеци у години — кад до^е
први сваки се а)'лукчи)а свом новцу весели (НПр,
БВ 1900, 107).
2. возник шцамник (Вук, Р).).
а)лучар и а)лучар м оио/ то/и ]* йод а}лу-
ком; на]амник; исп. а)лугци)а, а)лукчи)а. — Баш
ти )е /адно, кад женско нема бо.ъе среЬе, него,
се уда за а)лучара (ЦГл 1898, 16/3). ГаздиН! Хм.
Зато он онако креше газда-Тимоти)у ... а да
)е обичан а)лучар, безбели не би смио (Шуб.
4, 27).
&}ма узв. покр. в. суме. — А)'ма мени, субота
)е (Вил. 2, 135).
а)ма (а)ма) ж (мал. Ьа)та, лук) бот. в. вла-
шац АШшп а$са1ошсшп. — А)ма [)е] врста лука,
где има у )сдном бокору повише главичица
(Ост. Д.). Сс.ъак сади: лук (бели, црни, вла-
шац, а)му и прази) (М—Б 1, 8).
а]ман, -ана ■ в. а}ван. — Кад настала го
дина десета | Она роди ]'еднога а]'мана (НП, Грб.
С. 1, 273).
а/мана (а)мана) ж (ген. мн. а/мана и 1)мана)
1. е. а]вал (1) (Вук, Р/.).
2. фиг. нерадник, гошован; скишница; исп.
а)лаз, а)лажци)а, а/ван (2), а)манин, а)маница. —
Срамота ме да ти пишем, | Али )'едном морам
брате. | Ти за школу више ниси. | „А)'д' а^дшно
у занате!" (КиЬа 1905, 9/14). НеНу ;а )ош /едног
Алексу у куЬи, две а/мане, два „седи 'леба да
те )едем" да чувам (РадиЬ Д. 4, 39).
 А1МАНИН — АТНЛЕГЕРКА
3. фиг. силсцща, насилник; исп. армна. —
Ко Не изиКи ыа кра] с оном а)маном (Ускоци,
СтаниЬ Мил.).
4. винова лоза ко)а не ра})а. — За тако зване
а)мане, „гак" и изметуше лозе има доказа, да
се у сред заражених винограда држе добро (СН
1889, 22).
а).маииы м покр.в. а}мана (2) (Левач, Буш. 1).
а).манит (а)манит), -а, -о покр. нерадан,
лен, (Загл. ср., Цвета. М. 1).
а)манитя (се), -им (се) несвр. покр. е. а;ла-
зиши (се); исп. а)мана (2). — А)мани по цео дан
(Ресава, Мел.). Цео свет прионуо на посао, а ти
се а)маниш, а)мано )една! (И.).
а)м:шнца ж покр. жена а]мана (Ресава,
Мел.).
А).маповиЬ йрезиме; исп. а)мана (НП ] — М,
95).
а^манство (а)манство) с покр. свойство а].па
не (2) ; бгсйосличен>е , нераднишшво. — Ал Кеш ...
скоро у войску, па Ке тамо да дел»у, да тешу, све
док не начине од твога невагьалог а)манства
домаЬина и човска ка' што валл! (РадиК Д.
б, 71).
&).ма1ье с гл. им. од а;'маши.
а; мир, -ара м покр. она] ко}и йрави а]мове.
— А)мови се засебно купу)у готови од аймара
(Далм., Мед. 2, 941).
а).матп, а)мам несвр. покр. сшавлаши а]ам на
кола; вар. а)дшти. — Устаде, вала коше а)мати
(Бос. Грахово, Билб. 2).
а>мац м в. влашац АНшт азсаЪшсит. —
Бели и црни лук (као влашац и а) мац) копа)у ...
и тупим ножем (М—Б 1, 23).
а)ме, -ста с ерйца са мещалним знаком ко;у
су носили око руке шумари и йолари за време
ауешриске окуйацще (Бос. Грахово, Билб. 2).
а)ме, а)ме, а)ме и а^ме узв. (тал. аЫгле, айне,
)аох, ах) покр. узвик за изражавагъе разных ду
шевных сшшьа : ава]', ах, шешко; вар. а)ма, а)мех
а. бола и жалосши. — А)ме мени и до Бога мога, |
Гг)е погуби' брата )единога ! (НП, ЗНЖ 20,
154). А)ме, 1оша, брате ро^ени, погибе наш
Марко (Ъоп. 5.31). Стара куло, а)ме, би)една! —
ови зиди, ове хриди, | Ко да ти се окамевьен
чешки )ад у н>има види (Шен. А. 11, 135).
б. гнева и йрекора. — А)ме! Црн вам образ, докле
човек не прекори нема иишта (Стер. 12, 184).
в. уж-аса и чу^егьа. — Мара (устрашено): А)'ме! ...
Ка' да 'е неко у куКи! (Пец. 4, 15). Чуше
како крцну кокот на пушци. Брна стаде пома-
ган>е ... А)ме! а)ме! у-)у, )о! (Мат. 4, 31). А)'ме,
Исукрсте липи, како си мога' поднити ("Бор. С.
5, 32).
а^мёк м покр. ]аук изражен узеиком &]ме(х).
— Свуд се а)мек »ена гласа ори Оер. 2, 25).
Звекнуше на нама негве а)меком д)'ечин>ег плача
(Ан1)ел. 1, 90).
а)мёка1ье и а) меканье с гл. им. од а]мекаши.
а)мекатн, а^мёчём (пр. сад. а)'мёчупи; имп.
адмбчи) и а)мёкати, -ам веевр. уч. (сир. а)'мек-
нути) покр. викаши а]ме(х), }аукаши, нукаши. —
Баба, чувши осуду, стане а) мекати : „Куку, мени
)аг>ано]!" (НПр Корд. 1, 42). Шта си стала ту да
а)мечеш! (Мил. В. 7, 115).
47
а]мёкнути, а)мёкнём (имп. а)мскни) свр.
трен, (несвр. а]мекати) покр. викнуши а]ме(х). —
Стани де мало, учини ми се канда неко а)мскну
у то) провалили (Бани)а, Ворк.). Кад )е дочитала
страшну истину а)мекну и сруши се без сви)ести
(Плеп. 1, 86). Скочи Мехмед ... и С)ури оном
несретнику нож у прса ... да ни)е ни а)мекн'о
веК се стропоштао (Магл. 1, 16).
а)мех и а).мех узв. в. а]ме. — А)'мех, Ман-
до, мо)е дите драго! (НП Бос, 137). А)мех ме
ни до бога доброта! (НП Богшп., 277). А)мех,
драги господару, што нам се ]е догодило (И.,
34).
а) митп, а]'мйм (имп. а) ми; пр. сад. а)мёКи;
аор. а)МЙ; трп. а)МЛ>ен) несвр. покр. в. а;маши
(Книн, СимиЬ С).
а)мо (а)мо) е. а]де (2а).
а).модер(с) в. а]дс (2а).
а)мокац, -кца м (нем. ЕтдетасЫез) варв.
вреша умокца; месо (обычно йилешина) у белом
сосу. — Много [сам] волео „а;мокац" (Нуш. 13,
233).
а)мокц м в. а]мокац. — Кувачице и младе
снаше носе )ело: ... чорбу ... а)мокц ... сарму
(Марков. 1, 108).
а)морёЬи речца покр. реиимо, да речем(о) , да
кажем(о); нешшо, као; например; исп. амореКи. —
Кад би наприлику био )а, а)мореЬи, кнез (Бос.
Грахово, Билб. 2).
а)иак м шала, лакрдща; зановешан>е (обычно
са глаголима: зашуриши, замешнуши) . — Ту би се
у вече ... искупила по каква весела дружииица
младих шабачких трговаца, затурила би а)нак
и весел>е, ко)е би често до свануЬа трахало (Ком.
4, 92). 1ова БроЬа из Миокуса заметнуо под
]'едном шатром а)нак, па прича и доказу)е како
ни)е )ако крнулско вино (Срет. М. 5, 9).
а)начити (се), -им (се) несвр. збщ'аши шалу,
шегачиши се, лакрдщаши. — Прилазе сад овом,
сад оном госту и при)ател.у, разговара)у, а)наче,
тсра)у силом да се ;еде и да се пи)е (Срет. М. 7,
39). Код Шумадинаца има по правилу много
озбилэности и ретко се „а)наче" („Ьалапрда)у",
зановета)у) (Цви). 7, 106).
а)пкасйрати, а)'нкасйрам (-йра)у) свр. и не
свр. (нем. етка$$1егеп) варв. йлашиши, йлаНаши;
найлашиши, найлаНиваши. — Данась узимамъ
слобод8 вами едн8 вексл» ... послати, кою ви
изволите айнкасирати (ЛазаревиЬ У., Вук 16,
569).
а)плёгер м (нем. Ет1е^ег) варв. 1. штамп.
я.умешач, радник ко^иумеНе шабакеу шшамйарску
машину, б. део машине за шшамйа/ье ко]и служи
за умешагье харшще у машину.
2. радник ко]и умеНе дрво йод шесшеру. —
Руше храстове и раде дугу преко ци)еле зиме.
И посао си разди)'еле. тедан )е а)'нлегер, други
шнитер (Цеп. 1, 39).
8)плсгерица ж е. а]нлегерка. — Другарице
а^нлегерице ... радиле су просечно 2011 сати
(Дед. В. 2, 81).
2)плёгсрка ж (нем. Ет1е§егш) штамп, варв.
умешачица, радница ко]а умеНе шабаке у шшам
йарску машину; вар. а)нлегерица. — Било [)'е]
пуно малих стаяова, где су становале вешерке и
а)нлегерке (Срем. 15, 138).
48 АЩПРЕН-СУПА — АГГАЦЩА
а)нпрен-супа ж (нем. ЕтЬгеппзирре) варв.
чорба начтъена са зайршком у обычно) води.
5)нц м (нем. етз, )'едан) а. вреша кармашке
игре; наЦачи збир од 21 йоена или два кеца у
шо) игры. — 1а знам ... )едног ... глумца кощ
)е пред смрт рекао: „]я тропа!" и направив
лице као да )е у а>нцу на седамнаест извукао
десетицу (Нуш. 5, 362). б. йуна карта и кец
ысше бо;е у каршашко] игри фарблу. — Он три
седмице, а н>егов противник три осмице; он ащц,
и она) само а)нц, али седи опет на бол>ем месту
(Димитри)евиЬ С., Даница 1865, 27).
а)о (а )б, а-)о-о) узв. в. а)ао. — А )0, а )'о,
— раньави )ауци параду из незнаних прси)у ноК
(Косор 3, 134). А )о-о, милице ма)ко мо)а, — не
може а да не забугари она, — )адна сам ти
на ова) свет дошла! (Маш. 3, 27). А)о, синко —
чудила се дал.е она — а како ти не би Кристу
знао? (Берт. 1, 63).
а)5} (а)б)) узв. е. а)ао. — А )0) ! А )0) ! А )0) ! ...
Помок! (КовачиК 1, 169). Деца се окупила око
огутьена )унца ... и узвику]'у: „А)о) г'ава!"
(Весел. 3, 6). А)о)! луд ли си, брате слатки,
одговорио би СлчцьаннН кроз сме) (Мил. М. Ъ.
27, 653).
а)ош, а)6ша м (вок. а)ошу; ген. мн. а)6ша,
(мац. па]6з) в. ха]'ош, ла^ар. — У стар)е вриме)
па и данас вуку коки лаг)е, а а)Оши кочира^е.
А)ошн су само посавци, а нитко из 'вог села не
би се у то здо [дао] (Варош, Луют Л., ЗНЖ
25, 157).
а)бш, -бша и а)ош м (вок. 3)бшу и а)ошу)
(тур. паукг, беспосличар, битанга) в. хадош
1. ха]дук, одмешник; исп. а)'та. — Као противови^ес
ерпским ха)дуцима бивало )е и турских ха)'дука,
ко)и су се звали а)оши (Богиш. 3, 609). Ту кеш
наки кра) воде студене | Свог крвника Ми)ата
ха)дука, | 1ош Аницу, младу заручницу | И са
н>има тридесет сватова | Све а)оша из горе зелене
(НП, БВ 1908, 189).
2. йройажца, лола. — Кад он отиде, а она
одмах скупи око себе а)°оше и штокакве ошиг-
ци)'е, па се с н>има врицка), а о благу ни)е ни
мислила (НПр Ча]'к., 220).
а)бшкй и а)ошкй, -а, -б ко]и йрийада а}о-
шима; ко)и се односи на а/'оша; ко;'и ;'е као у а;оша;
исп.а)ош. — Мо) а)'ошки командире, | Сунце мо]е!
(НП Шаул. 2, 129). [Официри] носе сатове у
горн>ем цепу блузе ... да им се ланци виде као
код марвеннх трговаца. То показу)е ... немарног
официра или човека са а)ошким навикама
(Штампа 1903, 11/2).
а)ошкован>е с гл. им. од а]ошко«аши.
а)ошковати, -ку)ём неевр. покр. е. а}дуко-
вашы; исп. а)бш (1). — А Дробааци крвави )унаци
| А)ошку)у по Тари крваво) (ЦТ, Том. М.).
а)6шлук м 1. покр. ха;'дучи/а; исп. а)бш
(1). — Кад се неко одметне у ха)дуке, каже се
(у Херцеговини) : одб)'егао у а)ошлук (Том. М.).
2. недолично йонаша/ье, владагье; исп. а)5ш
(2). — Кра)н>е )е време да престане тво) нерад
и а^ошлук (Ил. Др.).
8)с (а)с) узв. 1. за йошсшицан>е волова да
крену или убрза;у ход, или да скрепу уешрану
(обычно улево); исп. аво)с, аис, о)с, ха)с. — Мали
„каноник" ... колица потпрегао крапом и )ун-
чиЬем ... Плаво)ко! Рижане! Хо), на, — а)с! (Ко-
вачиЬ 2, 181). Чух колску лупу и глас: — А;с,
галоша ... а)с, драги, а]с! (Весел. 7, 29). Кад иду
волови, па орач хоНе да скрене налево, он повиче
деипьаку а/с вил.ашу (Тро). 7, 149). Волове те-
ра)'у са ... „а)с" — десно, „сту" — лево (Шкар.
2, 23).
2. за вао.ъаъс волова. — Кад сел>аци вабе
стоку на солило ... свака се ваби друго)аче.
Свшьс ... : гиц, гиц, гиц ... а волови: а)С, а)с,
а)с (Милос. С. 1, 320).
а;"ска1ье с гл. им. од а/скаша. — А горе
страной чуло се опет а]скан>е уморних ратара, што
су са стоком сво)ом хитали куЬама сво)им (Ком.
7, 76).
а)скатн, -ам неевр. уч. (свр. а)снути) гониши
волове узвику;'уНи а]с; исп. аискати. — в. пр. под
а^скаше.
а)снутн, -нём свр. трен, (неевр. а)скати) вар.
аизнути, аиснути 1. йогнаши волове узвикнувши
а]с. — А)снути значи волове у )арму нали)ево
скренути (Дубица, ХрваЬ.).
2. а. ошинуши вола узвыкнувшы а}с (Вук,
Р).). б. некога /ако ударишы, звйзнушы, шлиснуши.
— Немо) да те а)снем овом то)агом (Во)в.,Бор).).
&)тя (тур. ЬауГд) в. ха)'та 1. м а. беейослычар,
скишница; исп. а)тацн)а. — Син му )е биринци
[први] а)та (Ел. Г. 3). Кара^ор^е како разуме,
да Афис-Паша купи што више може во)'ске, и
то све а)те ... пише Миленку да скупи што
више може во)ске (Прот. А. 1, 6). б. е. й]бш
(1). — Као меру приватне инициативе треба
сматрати муслимане ха)дуке; тзв. ха;оше, хащте,
а)те, ко)и су стварали чете да чине зло хришКа-
нима, ра)н (Поп. Д. ]. 2, 53).
2. ж покр. бесыосличен>е, скишале. — НеКе
ништа да ради но се узео у а)ту (ТемниК, В—С).
а)тан>е с гл. ым. од а)шаши.
а)тар м покр. в. ашар. — Па за а)тар по-
клош! )о) крала (НП Шаул. 1, 232). Мисле да
Ку за стричев а)тар остати будала до ви)ека (Лал.
3, 75). То сам учинио из а)тара према теби (ЦТ,
СтаниК Мил.). Плач ... или а)тар ... )е долазак
се.ъана и другоселаца и ... знанаца [кад неко
умре] (Дуч. С. 1, 248).
Изр. изиНи из а] тара в. атар (Изр.). — Те-
шко би ми било да му пзиг)см из а)тара (ЦТ,
СтаниК Мил.), питатн (коме) ~ : из]овыши са-
учешНе. — Пошто се [жене] довольно над пот
ником изо)ка)у, „пита)у а)тар" укуЬанима, па по-
си)еда)у у круг око покойника (Дуч. С. 1, 251).
А)тариК йрезимс; исп. а)тар (Павл. ]ср. 4, 361).
а^тарлэив, -а, -о покр. ко]и ради из а]йигра,
сыреман да чини услуге; исп. а)'теран. — Ду-
жност [)е] свако) куКи давати „наруче", 1ер ко)а
куКа у томе отскочи зове се „а)тарл>ива куКа"
(Дуч. С. 1, 108).
а)тати, -ам (-амо, -йте) неевр. в. а]аши. —
Пешкир мало носи данаппьа младост, а и стари)И
мало а)та)у за и>' (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8,
311). Слабо та) а)та за сво)у куЬу (Бани)а, Ворк.).
3)тацп)а м заст. в. а]ша. — [Милош] НИ)'е
био а)таци)а (ко)и беЬаре и ха)дуке купи око
себе, а куЬевне л>уде презире), него куКевни
човек, као и остали л>уди (Вук 9, 328). Народне
старешине нерадо су гледале на ха)дучке и „го-
лаЬске" старешине. Звали су их „а)таци)'ама" и
презирали их (Поп. Д. ]. 2, 141).
 АЈТАШ — АкАВ
ајташ, -аша « (маџ. ћај1аб, тераше) в. хај-
таш а. воденички витао. — На великоме
керепу стоји кућа а на маломе ајташ (Вук, Рј.,
под кереп). У воденици на бајеру стоји вретено
на балвану ... Ти се балвани зову кревет под
ајташом. Под креветом је жлиб куда вода тече
и тира ајташ (Ловрет., ЗНЖ 2, 238). Нашао мој
деран рогове у керепу под ајташем (Цеп. 1, 163).
Водено коло има пет појасева који су састав-
љени из по- пет „ајташева" (Дробњ. 3, 16).
6. облик колских точкова у којих су паоци напоље
избочени, да не би наплещи стругали о трап или
да се не би кола преврнула. — Ова кола имаю
добаръ айташъ (Ост. А.).
Изр. купи ајташе: купи прње, одлози! —
Купи ајташе, пак сели одавде (Војв., Борј.).
ајташица ж покр. воденица са ајташима
(а). — Воденица кашикара јесте иста ко и ајта-
шица, само нема ајташа (Оток, Ловрет., ЗЫЖ
2, 239).
ајте (ајте) узв. е. ајде.
ајтер м в. Шар. — Да ми није рад ајтер'
Ивовог, I Сад би тебе одсјекао главу (НП Вук
7, 130). Људски је живот неггроцјењив, ал' је
и људски ајтер велик (Јелић И. 1, 135). Јоле
није хтио да за ајтер књажев ... каже да је видио
оно што није (Вујач. 1, 29).
Изр. пигати (коме) ~ в. ајтар (Изр.). —
Дошао је род погибаочев ... Њих је убилац да
леко срео и питао им, по обичају, ајтер и одвео
их кући (Дуч. С. 1, 177). у ~ (истине, пра
вя це) в. атар (Изр.). — Сматрали смо за дужност
нашу, да овај наш поглед ... саопштимо, у ајтер
истине и у ајтер правице (Томановић Л., БК
1895, 274).
ајтерап, -рна, -рно покр. в. ајтарљие. — Он
је доиста ајтеран: просто се радује ако може да
коме изиђе на сусрет (ЦТ, Радом.).
ајтерисање с гл. им. од ајтерисати.
ајтернсати, -ишём (аор. ајтериса) нссвр. покр.
чинипш некоме по ајтеру, за љубав; исп. атари-
сати (ЦГ, Јовић. 1).
ајтерџија м покр. в. атариија* (ЦГ, Јовић.1).
ајто-мајто само у бројаници : Ајто-мајто, ма
терино злато, јадан ти си, ћорав ти си, кад га
не видиш (Миодр. 4, 247).
ајтор м покр. 1. в.атар (I). — Који би
издао за мито или за ајтор (Правд. 1851, бр.
34). 'Ди су ретщмо од три брата два ожењена,
да влада кућон они трећи неожењени, јер у
ње.чу није ајтора прама жени и дици (Пољица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, 227). Не мо'ш увик дознат,
по чему су склопиле пријатељство, бит ће ради
женидбе сина или удаје кћери, а море бит и по
којен другой ајтору (обзиру) (И., 247).
2. корнет, рачун. — Жену се момци ...
'дикод по ерцу ... а највише по ајтору, интересу
(Пољица, Иван. Ф., ЗНЖ 10, 64).
ају и ају 1 узв. 1. за изражавање бола или
ајуЈ и ајуј / жалости : јаој, куку. — Жа-
лосни микрокефалос бегаше око стола, носећи
већ душу у носу и пиштећи: „Ају, ају, леле,
ају!" (Бож. Г. 2, 24). Ајуј, децо, наопако, а
шта сте ту застали? (Каш. 1, 104).
2. за изненађење, чуђење: гле, ене.— Ају, на
роде, а ми заборавили на баба-Стојну (Јавор
49
1874, 996). Ајуј, чича Глише! повикне радосна
и скочи, кад опази човека из свога рођенога
места (Андрић М., Даница 1865, 459).
а)УЈУ и ајују узвикза изражаеање радости,
"ЈУЈУ- — Ајују! виче весела дружина, кад се
мало понапије и загреје у колу (Ков. Р.).
ајутан(а)т, -нта м (тал. ашншее) заст. е.
ађутант. — Угледасмо [их] ја и ајутанат Бјела-
диновић (Дубр. 1870, 116). У Љешанску нахију
крваву, | У њу посла ајутанта свога (НП Вук
9, 24). Ајутанте кн»азу говораше: | „Што учини,
мили господаре!" (НП Вук 5, 56).
ајчица ж бот. зељаста биљка горког укуса
СогопШа уапа изф. РарШопасеае; син. багренак;
исп. горка трава, горкача, горчшьавка, грашар,
зајчина, зановит, зечја тиловина, кошутица, л>у-
та трава (Црн. 1, 94).
Ајша ж муслиманско име; ига. Аиша (Змај
4Ј Марј. Д. 1).
ак м в. хак, дох, пара. — Пасји ак мора не
мути (Бока, Вук, Рј.).
Як1 и ак и (тур. ћак) в. хак 1. део прихода са
земље који је кмет давао спахији. — Граховљани
... плаћали су по нешто ... Турцима Корјенић-
кијем у име ака од земаља (НП Вук 4, 458).
2. заст. плата, награда; исп. ајлук. — По Пи-
роту служе многи младићи из Нишаве као слуге . . .
Плата месечна или полугодишња назива се „ак"
(Ник. В. 2, 31). Ја сам ... служио код њега под
„ак" (Мил. М. Ъ. 15, 319). Дужан ће бити
мајстор калфи потпуно погођени годишњи ак
платити (Ђорђ. Т. 8, 140). Чувару оваца сваки
домаћин од овце дужан је био да плати по 0,60
до 0,80 д. по погодби. Та плата по овци звала
се ак (Зоруновац, Цветк. М. 1).
акг и (тур. ћак, резаљс; брисање) само у
изразима: доћи коме ака главе: упропастити
коса, доакати коме; исп. ака1. — Ја сам вама ка-
зао, да ће вам жене и ака главе доћи (НПр, Да
ница 1868, 455). дати коме ака: доскочити, одо-
лети коме. — Ко ће води и ватри дати ака?
(Буковица, Ард., ЗНЖ 20, 49). Њему нико по-
слије није могао дати ака ... сваке је мегдане
односијо (И., ЗНЖ 22, 305).
8к3 прид. непром. (тур. ћак) 1. прей део полу-
сложенице у значењу : правы, истинити, овејани.
— Зар ти ! весео био, ак-мусломан, примаш одмах
све што чујеш (Мил. М. Ђ. 26, 28). Цамблак
је по мом мишљењу ак-цинцарин (Вулов., БК
1909, 287). Био је велики народњак, радикалац,
ак-радикал (Петр. В. 7, 93).
2. (у прилошкој служби) управо, тачно. —
Сад је ак подне (Жупа, Бож. К.). Има ак ока
(Тимок, Стан. М. 1).
8ка1 ж само у изразу : доћн коме яке : в. ак*. —
Кад је болл година, много се. роје [пчеле] да им
се аке доћи не може (Мићић Б. 1, 349). Да Бог
да да ти свирала дође аке (Дучаловићи, Ков. Р.).
Яка* ж само у изразу: бацати се, метати
се у аку : правити се луд, млатити се; исп. акати
(II). — Што се бацаш у аку ки луд, те не
гледаш работу (Морава, Ве.ъ. Н.). Што се ба
цаш у аку, кад будала ниси? (Лепеница,
Ризн.). Меће се у аку (Крушевац, Дин.).
Якав, -а, -о покр. који замуцкује изговарајући
притом глас „а", муиав, — Акав је онај, који,
У
50 АКАВАЦ — АКАДЕМКИН.А
кад почне говорите, не може да изрекне, што
жели, него почне пригушено изговарати а-а-а,
па се онда истом упута, да говори, што жели
(Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 106). Акав )е она)
ко)и тешко изговара „а" па по неколико пута
понавл>а та) глас, напр. мааама (Бани)а, Ворк.).
акавац, акапца м грам. она] ко]и изговара
глас „а" место „о" (ЖивковиЬ С, ]Ф 18, 518).
академац, -мца м (вок. акадс.мчс; геи. мн.
акадёмаца) слушалац во]не академщ'е; исп. ака-
деми)аш. — На)стари)а )е код нас Во)на акаде-
ми)а ... и г)аци те школе прозвани су акаделщи
СБор1)иЬ П., Щ 2, 246). Академац-потпоручник,
зналачки хвали командантов кон>ак (1ан>уш. 1,
120). Што не прима честитан>а | Академик Сре-
мац? | — Жали што )е академик | А не академац
(БВ 1907, 250).
акадёмачкй, -а, -б ко]'и се обноси на ака
демии (ЪорЬиЬ П., Щ 2, 246).
академйзам, -зма м йридржава/ъе усшале-
них форми у научном и умешничком сшварагьу. —
Дошла )е )една нужна реакщф на )едан врло
укалушьен, доктринаран и укамыьен академй
зам. Та) академйзам, као и ова реакци]а на н>ега,
дело су доктринарних консервативаца ... и у н>е-
га не улазе велики уметници чи)и су канони на-
гонски (Лаз. Б. 1, 105). Он [Б. 1акац] ... ос)еЬа,
како се голи геометри)ски рад нових ... укочио
и претворио у формулу, у укалушьени академй
зам (Радица Б., Ви). 3, 551). Сликар претставник
бечког академизма, Стева ТодоровиЬ био )е ве-
ома плодан уметник (Пол. 1950, 13618/3).
академика ж (грч. акайеппа, првобитно
Платонова филозофска школа у врту посве-
Ьеном херо)у Академу) 1. нагие за на]'вишу
научну или умешничку уешанову: Српска ака-
деми)а наука, 1угославенска академика знаности
и ум)етности, Француска акадсмн;а наука и ел.
2. назив за неке школе у рангу факулшеша
или неке средпе сшручне школе : во)на ~ , духов
на ~ , музичка ~ , поморска ~ , сликарска ~,
трговачка ~ и ел.
3. свечана йриредба Поводом неког важног
догаЦа}а. — 1а сам присуствовао ... Академи)и у
Народном Дивадлу, на ко)01 су ... представници
Одбора ... истакли велики културни, социални и
политички знача) по)аве личности Сметанине
(СКГл НС 11, 540). Удружегье кшижевника Ма-
кедони)'е приредило )е ... свечану академщу по
водом пете годинпьице смрти македонског пе-
сника Рацина (КН 1948, 20/3).
академй)йш, -аша м заст. индив. в. академац.
— КниЬанин се неможе уврстити ме^у изучене
аустри)ске академиаше [во)не] (С] 1849, 107).
акадёми)ин, -а, -о ко]'и йрийада академики,
ко]и се односи на академщу. — 1ош у академи)иним
клупама он )е сневао о ... животу СГовановиН М.,
КС 1927, 189).
академик м 1. члан академике наука; исп.
академичар (1). — Француска Академика наука
... стави н>егово попрс)е 1788 у сали где су пор
трета других академика (Мил. М. Ъ. 17, 277).
1амчим животом да би досад био академик (Ве
сел. 10, 173).
2. заст. е. академичар (2). — По записницыма
пмназ!алнымъ были су први учительи у ньой
1оаинъ Гроссъ академикъ и Аксентш ПоповиЬъ
(Пант. ]. 1, 12).
академикар м заст. в. академичар (2) . — Ак
сенове МародиН, академикар (НП Вук 6, 361, у
додатку).
акадёмикер м (нем. Акад!ет1кег) заст. е. ака
демичар (2).
акадёмикёрка ж заст. индиа. в. академкшьа.
— Знала )е свирати у клавир и француски —
била )е „академикерка" (Игн>. ]. 4, 188).
академисатн, -ишём веевр. раейравлаши на
академски начин, шеорисаши. — II док ми такс,
... све у про)екту ... акадешопемо ... и планира-
мо ... дотле код других држава видимо да се из
основа другаче ради (СЛ 1917, 2/1).
академнекн = акадёмй)скй, -а, -б ко]'и се
односи на академику; исп. академски (Р—К 2).
. академичар м заст. 1. в. академик (1). —
Узели смо да прочитамо ово на)нови)е делце
нашег ... академичара, г. М. Ъ. МилиЬевиЬа
(Дело 12, 525). Анте [СтарчевиК] за ширен.с хр-
ватске мисли више [)е] урадио него ма ко)и од
академичара и него сви скупа и цела Академи)а
(Рув. И. 3, 201). Жалибоже слабо има подмладка
ко)и Не настан.ъатн рад садан>их стари)'их акаде
мичара (1аг. 3, 163).
2. слушалац или евршени 1)ак академще (2);
вар. академикар, акадёмикер; исп. академи)аш,
академик (2). — Свршени тргов. академичар!
Србин, ко)и )'е трговачку академи)у с добрим
успехом завршио тражн себи овде ... занимайте
(СН 1881, 656). Власт ни;е дозвол>авала одржа-
ван>е аналфабетских теча)ева ни свештеницима,
ни академичарима, па чак ни докторима филозо-
фи)е ("Бор. В. 5, 139).
акадёмичарев = акадёмичаров, -а, -о ко-
]и йрийада академичару (2) (Ъор^иЬ П., И] 2, 246).
акадёмичарскй, -а, -б ко]и се односи на ака
демичара (ЪорЬиН П., Щ 2, 246).
академически, -3, -б (рус. академический)
заст. в. академски (3 б). — МеЬу сликама беху ...
и три велике живописно слике, ко)е )е радио она)
академически живописац (Ъор^. Вл., БК 1913,
119).
акадёмичкй, -а, -б заст. е. академски. —
Год. 1878. ДаничиЬ [)е] почео обраг)ивати акадё
мичкй „р)ечник хрватскога или ерпскога )езика"
(Марет. 3, 14). У мало) дворани „народнога
дома" ... се држе )авна академична читана (По
зор. 1872, 278). Тим, што се )е градило слобод-
ни)е, постигло се )е то, да )е црква живо и орга
нично замшшьена, да )'е среком далеко од сваке
академичке шематичности (Кршн>. 1, 16). Урош
КнежевиЬ, акадёмичкй в]'ештак (НП Вук 6, 362,
у додатку). Акадёмичкй легионери ста)аху као
почастна стража пред вьеговим станом (ВУ, 224) .
Наша се младеж уви)ек одликовала, нарочито ми
акадёмичкй грабани ... тиме, да )е знала прихва-
тити свако прегнуКе милога нам народа (Ъал.
12, 12).
акадёмичкй прил. е. академски. — Само
акадёмичкй, без икакиа навал>иван>а, говорио )с
о коалици)и, као о средству да се супротности
ублаже (Нов. 22, 138).
акадёмкин>а ж заст. индив. жена ко)а }с
евршила неку вишу школу, академику; исп. акаде
 АКАДЕМСКИ — АКАСТИЛЕ
микерка. — Има „академкшьа", ко)е присво)е
ту1)инство са н»еговим слабим странама (Ипь. ).
3, 71).
академски и академски, -а, -б 1. а. ко]и
}е у вези са звагъем академика (1). — Ни" )едан од
вас [академика] ни]е могао бита овако узбу^ен,
кад )е се пео на ово место да сво)0) прво) академ-
ско) дужности одговори (Жу). 1, 3). Суд о
КнежевиЬу )е дао у свом приступном академском
говору ... Г. ВулиЬ (Ву)ип В., СКГл НС 16,
424). б. ко/и одговара академику (1), высоко научан,
высоко умешнички. — Да ли исту науку и у вашем
кругу спрам вашег академског гледишта ва.'ьа
обраЬивати? (Жу). 1, 4). Имамо академских ра-
дова, али немамо изра^ену целокупну Историку
Српског Народа (Кост. К. 2, V). Принципи [су]
... изложени на )едан скрупулозан ... нешто ка-
тедарски, али несумаиво академски и досто)ан
начин (Панд. 8, 126).
2. а. шеориски. — Све мере да се одржи
мир на Бал кап у ... биле су више академске при
роде (Штампа 1903, 2/41). Ъ.усшален шрадицщом.
— [Уметници] ... су радили у пуно) св^етлоста,
под ведрим небом, да би се сасвим отресли
шаблона и академских окова (Бук. 1, 165). Кри-
тичар ... се увек држи извесних форми ... ко)е
су други пре н>ега поставили, као ... академске
и школске (Дуч. I. 6, 307).
3. а. ко]'и се сшиче дипломом у/шверзишеша или
ко)е друге високе школе; исп. академика (2): ~
досто)анство, ~ зван>е, ~ степен, ~ титула.
б. ко]и]е завршио академику (2), обично во]ну или
сликарску академику. — Траже се неки официри,
три фронтовна и два академска (Срем. 8, 147).
1есенас )е прирег)ена изложба радова Па)е ]опл-
п о кика, академског сликара (Ред.). в. ко]и се
сшиче сшудщама на академики (2) . — МашиНева
слика да)С ... солидно академско знаке (Бих.,
Кн>нж. 3, 383). г. ко/и се одржава, ооав.ъа на ака
демики (2). — Академски испити разлику)у се од
обичних школских и ближи су државним (Прот.
Л>. 4, 66).
4. универзишешски, сшуденшски. — Посто)аху
нарочита академска друштва (Бан 10, 8).
5. в. академщин. — Сухомлинов спрема ака
демско издавье Ломоносова (Кош., ПГл 1892,314).
Изр. ~ гра9)анин в. гра!)анин (Изр.).
академски и академски прил. универзи
шешски; на академски начин; исп. академички. —
То организована [народа] углавном води прва
генераци)а академски образоване омладине (Марк.
М., Прегл. 1948, 284). Ви сте академски образо-
вани л>уди (Конф. 5, 28). Дискустф треба да се
води досто)анствено, академски (Ред.).
акадёмчев и акадёмчёв, -ева, -ево ко]и
йрийада академцу (Ъор^иК П., Щ 2, 246).
а.кажёп>е с гл. им. од аказиши се.
аказити се, -им се нссвр. покр. ачишы се,
бенавиши се; вар. акезити се. — А шта се аказиш
туда, баш те ли)епо ви^ети? (Башца, Ворк.).
акалжца ж покр. нераван, иомбовиш йуш, иом-
бе; исп. акати1 се. — Тера) туда полако, зар не
видиш да )е акалица. Странпутицом )е бол>с, )ер
)е друмом )ака акалица (ЛМС 184, 83).
акамоли и акамолн (а к&моли) св. за исши-
цанл нечего ман,е или више значарюг шшо се шим
йре йодразумева у йорфаьу са йрешходним: а
51
]ош ман>е, шим йре; исп. а3 (4в); вар. камоли;
сив. анекмоли, атоли, некмоли, толи. — Нисам,
ма)ко, ни до воде дошла, I А камо ли убелила
платно (НП Вук 1, 382). Не Ьеш, Маро, ни ноку
спавати; | А камоли на беломе дану (И., 552).
Не могоше темел, подигнути, | А камо ли сагра-
дити града (И. 2, 115). То) тащи ни)е било
ласно у траг уКи, акамоли )0) стати на кра)
(НовиК, Бршл>ан 1885, 77). Ни)е могло бита
речи о ме^усобно) трпе.ънвости, акамоли о са-
гласности (Прод. 2, 122). Да )е жаба била па
да га склониш, акамоли да га не браниш од
зми)урине (РадиН Д. 6, 134). То нису при)ател.и
ни Пародног фронта, ни народа, акамоли наше
Арми)'е (Тито 3, 83). Попита ... не приличи
ни)едном правов;ерном акамоли хоци (Тгоп. 2, 8).
акант 1 м 1. бот. е. машруна Аслп1п1нто1-
акаптус / Из. 2. украс у облику лисшова ше
би.ъке на кайишелу сшуба или на шканинама. —
Пона)више су [стари Грци] везли ... ловор,
брпгьан, акантус (Бел. 1, 13).
акантов 1 -а, -о ко] и йрийада аканш(ус)у :
акантусов / ~ лист.
акалье с гл. им. од йкаши1 (се).
акавье с гл. им. од йкаши (2). — У 14. —
16. в. било [)с] акан>е ... а сад преко н>ега иде
граница акавско-окавска (Груб., 1Ф 8, 24).
акапарйравье с гл. им. од акайарираши.
акапарйратн, -арйрам (-йра)у) свр. и нссвр.
е. акайарисаши. — У своме монизму ... матери)а-
лизам ]е ... акапарира)уКи дух, деловао у супрот-
ном смислу (Ъа;а И. 2, 115).
акапарнса&е с гл. им. од акайарисаши.
акапарисати, -ишём (аор. акапариса) свр. и
нссвр. (фр. ассарагег; тал. ассараггаге) узеши,
узимаши, йриграбиши иск.ъучиво йраво на нешшо;
исп. акапарирати. — [Немци] су ... свом снагом
гледали да акапаришу сву трговину за себе
(Правда 1917, 248/1).
акар м (ген. ми. акара) (ар. акаг, непокретна
имовина) покр. куНа и сйоредне зграде с окуНни-
цом; исп. ахар. — Непродавно имуЬе задруге ...
зове се стожер ... а у Херцеговини се чу)е и тур-
ска ри)еч акар (Богиш. 3, 23). У приватну сво)'ину
долази акар ... у што се рачуна куНа, све зграде
за луде и стоку (Ъурип, О. 1, 1123).
акарет м (ар. Ьакаге(, К0]и не ужина ува
жение, бедник) в. хакарет покр. руокан човек,
ружна жена, наказа; исп. акреп (4). — МладиКи
... се ваздан унтерхалту)у и забавл^)у са швап-
ским келнерицама Цуцикама и Пуцикама. Па
барем да су каке фине, него укубети и акарети
божи)и — све сама шербетлема (Скар. С. 1, 36).
Сретох )едног акарета, те ми се умало не смучи
(ЦГ, Радом.).
акает 1 прил. в. акасшиле. — Ми би ака-
акасте [ сте (хотимице), да смо здрави)'и,
акастем \ чобани, отворали крв зундави-
цом (врста траве...), )ер )е другим ничим не
вал>а из носа отворати (БиХ, Зовко, ЗНЖ 1,
270). (Херц., Ъор. С. 3; Вуш. 1, 66).
акастйле прил. (ар. апказеш + тур. наст. -Не)
хошимице, камерно; исп. акает, акаете, акастем,
анкас, анкасице, кастале. — Ми би момчи1ш
акастйле (хотимице) то чинили (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 6, 128).
52 АКАТ — АКВАРЕЛИСТ(А)
акат, акта м заст. е. акш. — Учиаен )е на-
силан акат без правног разлога (Ипь. I. 8, 414).
1едан акат вол>е може намерно тежити да постиг-
не више смерова (Ав. 2, 29). Без министровог
према-потписа не вреди ни )едан акат (Бошк.
Ст. 3, 123).
акаталёктнчкй, -а, -о (грч. акаЫёкЮз) метр.
ко]и има йошйуни бро] слогова; супр. каталек-
тички: ~ стих (Терм. 4).
акаталепси)а ж (лат. аса1а!ер$1а) мед. 1. не-
сйособносш схвашагьа, разумева/ьа. — Пона)при)е
лиечи акаталепси)у, болеет услиед ко)е неможе
чов)ек да право мисли и схваКа (Денем., Виенац
1871, 485).
2. несигурносш у йосшавлапу диагнозе (Кост.
А. 1).
акати1, -ам неевр. (свр. акнути) I 1. ]ако
удараши. — Не ака) толико у врата! — Не ака)
то дете (Сврл>иг, Васил>.).
2. биши немиран; исп. беленити (Шум., Петр.
П. Ж. 3; Ресава, Митр. Д.; За)ечар, Жив. 1ер.).
3. бацаши; исп. акнути (3). — Не ака) то
камен>е (ЦГ, Ал. Р.).
II ~ се 1. радиши заморан или узалудан йо-
сао а. бакшаши се, носиши се, йрегониши се, лу-
йаши главу. — Сад оче, немо) да се око тога
акамо, ни да се око тога живцирамо (Вин. 4, 551).
Ака)'у се око онога парчета земл>е (Бож. К.). 1е
ли то задовольство ... акати се по седницама, гу-
бити време (Конф. 3, 155). б. лушаши, шумараши,
йошуцаши се. — Не бива да се ... сас невреме
и сас зиму по ноЬ 'акамо, — предложив Гавра
кочи;аш (РадиН Д. 6, 150). ВеН )е скоро читава
седмица како тако тал>ига)у и ака)у се час овамо
час онамо ... без сна и одмора (Ъор1). Кон. 1, 60).
Помислила )с ... да поново одложи да види
сина како се „узалуд ака по ту^о) земл>и"
(Паун. С. 1,270).
2. в. ачиши се; исп. ака*. — Што се акаш
као будала кад ниси луд. Море, не ака) се,
но буди паметан (Морава, Вел.. Н.). Немо) да
се акаш, но ха)де са мном (ПараЬин, Митр. Д.).
3. покр. играши се ораха на куйе (деч;а игра);
исп. акач (Слав., Богд. Л.).
4. бацаши се. — Не ака) се, 1)аволе, убиКеш
оно ди)ете (ЦГ, Ал. Р.) .
акати2, -ам неевр. покр. говориши пако",услов-
лаваши, сшавлаши у зависносш. — Он много
ака (ЦГ, ШоЬ).
акати, ачё.ч и акам (ачу и йка)у) неевр.
(свр. акнути) 1. а. выкати ошегнушо „а" (у чу})е>ъу,
йозива]у%и у йомоН, ради йлашепа и ел.) . — Реци
одмах. — А? — Немо) да ачеш, нас дво)ица не-
мамо шта да журимо (С—Ъ 1, 299). Сви ме гле-
дали престрашено и чудеЬи се акали (Шим. 4,
85). Све )еднако ачу: ааа, као сисанче у пеленама
(Горан 1, 97). Чу)еш ли неко ака у помок. (ШоЬ).
Сел>аци на)више ака;у кад беру кукурузе да
поплаше )азавца (Зор. Д.). б.викаши.галамиши.
— Банка неЬе да дозволи ... да ви по ово) ливади
ачете и скачете ("Бур. 1, 53).
2. грам. изговараши самогласник „а" место
„о". — в. пр. под акаше.
акатист и акатист м (грч. акагЫвЮз) цркв.
йохвална йесма . — Посли)е акатиста Богородичнна
отиде калуфер ... на вечеру (НПосл Вук, 484).
Мо) )е сав посао био држати чисто Ьели)у старца
мога, очитати му ко)'и акатист и канон (Дос.
10, 91).
акатнетй, -5, -б ко]и се односи на акашисш.
Изр. ~ недела: йеша недела великог поста
када се чиша акашисш йашрщарха Сергща (Срем.
12, 38; Врч. 4, 8).
акаци)а ж бот. вар. акачи)а;~исп. акач, акача
1 . вреше бодликавих дрвеша или шибла из шойлих
кра]ева, рода Асаиа из ф. М1то$асеае, од кощх
су неке врете с миришлавим, лойшасшим, белим
или окушим цвасшима укросне у Евройи; исп.
гази)'а.
2. в. багрем КоЫша рзеис!асас1а (Шул. 5).
акаци)ев, -а, -о ко]и се односи на акаци/у: ~
дрво.
акач, акача м покр. е. 0}нак, орах ко]им се га1)а
у игри ораха; исп. акати се (2) (Слав., Богд. Л.).
акач я ] бот. покр. в. акаци]а (Дубров-
акача ж I ник, Богиш., 7]к; Зоре 2,31;
акачи)а ж ] Будм. 1, 10).
аквадукт (аквадукт) « (нем. А^иа^икI) зида-
ни канал, у виду моста, за довод воде за йиНе. —
Можда касним данима антике припада и аква
дукт — изгра^ен преко долина ради преноса воде
за водовод ... код Скошьа (Пол. 1951, 13755/5).
аквамарин, -йна м (нем. Адиатаг1п) 1. мин.
варщешеш берила, вреша драгог качена бо)е морске
воде. — Плави или плавкасто- зелени или зе-
ленкасто - плави [берил] назива се аквамарином
(Урош. С. 2, 128). По шъеснивом сивом своду
бли)едог аквамарина, | сунце се пуши ко мошт и
клокот млада вина (Крл. 7, 40).
2. вреша сликарске бо]е сличне аквамарину (1) .
аквамарйнскй, -а, -б ко]и се односи на аква
марин, сличай аквамарину . — Та пловидба облака
по аквамаринско) ведрини ... та) немир цркве-
Н1гх обриса ... све )е то расло и бру)ало у хору
све гласни)е и. све силни)е (Крл. 2, 127). То
П]ева младип ... аквамарииских очи)у (Батуш.
1, 24).
акваплан м (лат. щиа, вода + р1апшп, рав
нина) ейоршека найрава за вожлу на води: диска
везана за мошорни чамац (Борба 1949, 3/3).
акварел (акварёл) м (тал. адиагоПо) 1. ве
дена, йосна бо)а. — Црни бакрорези и слике у
тушу одговара)у племенити)ем и вишем укусу но
колорисани бакар и слике у акварел у (Ву). 3,
20). фиг. Небо )е превучено дним ружичасто-
плавим, бледим акварелом ко)и се по)авл>у)е кад
на Неви завлада)у бого)авл>енски мразеви (Ил.—
Аг. 1, 98).
2. слика изранена воденим бо]ама. — Откупио
[)е] ... дви)е слике ... и )едан б)еличасти, евьежни
зимски акварел (Козарч. 1, 109). Ова приморска
паланчица виднее путнику ... као нежан, живим
бо)ама насликан акварел (Цар 5, 23). По зидо-
вима неколико акварела у живим бо)ама ко;и су
приказивали ... призоре из лова (АндриК 4, 75).
акварелисати, -ишём спр. и неевр. (из)радиши
слику акварелом (1). — По)едини од ових пре
дела, нарочито акварелисани изглед Сан Сте
фана [код сликара Стеве ТодоровиЬа] . . . достижу
завидан ниво (Пол. 1950, 13655/4).
акварёлист(а) м сликар ко]и ради аква-
реле(2).
 АКВАРЕЛИСТИЧКИ — АКЛИМАТИЗАЦИОНИ
акварелйстичкй, -а, -5 ко;и се односи на
акварел и акварелиста: <~* изложба.
акварелйстичкй прил. на начин како слика
акварелисш (воденим бо]ама), на акварелйстичкй
начин, у жанру акварела (2) . — Многе кегове
слике [су] ... чисто сликарски псисажи акваре
лнстички раг>ени (Лаз. Б. 1, 34).
акварелни и акварелни, -5, -б ко]и ]е насли-
кан акварелом (1). — Уз то )е . . . разпрела живахан
разговор с докторицом о сводим и ньеним акварел-
ним сликари)ама (Ъал. 4, 99).
акварй), -И)а м е. акварщум. — Погледай
те ... ту гамад ко;а )ури по том аквари)у (Шен.
А. 8, 271). Мама, погоди што сам дони)ела за
акварй)? (Ма). 1, 64).
аквари)ум м (нем. А^иа^^ит) суд или басен
с водом за неговале водених билака и животина;
вар. аквари). — Около )е угодна мекоЬа сукне-
них иаслон>ача и столица, цртари)а по модрим
зидовима и оне [дево;ачке главе] мс1;у н>има као
мале златне рибице у прозирно) бистрини аква
риума (СимиЬ Н., ХКА, 112). Ми смо посма-
трали, као да )е та) чисти кристал био стакло
)сдног огромног аквари)ума (Аш). 1> 115).
аквнзйтёр, -сра м (вок. аквизитору) (фр-
асфшкеиг) набавлач, шрговачки Посредник. —
Мог аквизитера [сам] ... из службе отпустио
због болести (СН 1880, 1292).
аквизитёрскй, -а, -б ко]и се односи на акви
зитера: **•> посао.
аквнзйци)а ж (нем. А^и^$Шоп) сшицан,е,
набавка.
акежёнье с гл. им. од акезиши се.
акезитн се, -им се (аор. акезй се) неевр. покр.
в. аказиши се (Башф, Ворк.).
акела 1 м погрд. будалаеш човек; исп. аЬу-
акелаш / ла. — Шта се акелиш, акелашу ли
)'едан СДучаловиКи, Ков. Р.)<
акелитк се, -им се (аор. акелй се) неевр. покр.
йравиши се будала, лудираши се. — в. пр. под
акелаш.
акелчина м покр. аугм. и йе]. од акела; исп.
акичина, акмачнна (ДучаловиКи, Ков. Р.).
Акерман, -ама и Акерман, -а м варош и
йрисшанишше у Бесарабщи, на ушНу Днестра у
Црно Море; румунски назив Се1а1еа А1Ьа.
акерманскй и акерманскй, -5, -б ко/и се
односи на Акерман: ~ конвенщф.
Зкефалан, -лна, -лно (грч. акерЬаюз) ко]и
]е лишен главе, безглав. — Чов)'ек би могао поми-
слити, е у н>о) [куКи без гаьига и новина] пре
бива) у неке акефалне живице ... ко)'е )е природа
лишила и органа за мишл>ен>е и органа за ос)е-
Ьавъе (Цар, БК 1903, 420).
аки прнл. цел. заст. као, као да. — Поведу
их на погублени)е ... Мо) )е отац са свим при себи
био, аки би на пир во!)ен био (Нен. М. 2, 66).
И то )е први пут што )а чу)ем, да се то игда иште,
аки би Консули требали земл.и, куд долазе, па
да их ова иште (Жив. 1ак. 1, 79). Ох, чедо мо)е,
изр)адно по)'еш, аки ангели небесни, — рече му
прота (Ков. Б., Юьиж. 6, 660).
акик м (ар. ак1к, врета скупоценог камена)
в. ахаш; вар. )акик, какнк; нсп. )акут. — Арбана-
син носи на руци по ко)и сребрн претен с великим
53
„акиком" (Дуч. С. 1, 96). У Ли)ево) Ри)еци су
имуЬин]е жене носиле „пас са акицима" — „ко
лан са )акицима", — куповни по)ас од дебеле
црне коже, са преднье стране украшен „акицима"
по величини и облику као „шл>иве" (Влах.,
ГлЕМ 1934, 76).
акйкли прид. непром. украшен акиком. —
На руке )0) тро)е белензуке, | А на ноге акйкли
нануле (НП Херм. 2, 417).
акичина м покр. е. акелчина. — То )е )една
акичина и сва сила руска не може га друкчи)'е
направити (Тар. И. 1, 97).
акламавати, акламавам (-ава)у) свр. и неевр.
неодом. е. акламираши. — Идемо сви са зубл>ама
да акламавамо кнеза што )е зем.ъа очишКсна од
ускока (Вид. А. 1, 369).
акламатор м (лат. асс1атаЮг) она} ко]и гласно
йовлаИ)У]е, одобрава другоме; исп. акламацист(а),
акламаш. — ПашнЬ ... успева да се ... врате
у )авни живот ... депутирци и акламатори свих
самоубилачких аката последньег Обреновипа
(Грол, СКГл НС 30, 472).
акламацща ж (нем. АкЫатаПоп) 1. у'едно-
душно гласно одобравале. — Напослетку Ье осво-
]ити што )'е хтео ... заузети положа) ... и са мате
риалам добита пожети акламаци)'у масе, осво-
)ити )е (Поп. Б. 4, 57).
2. правн. йримапе или одбщапе неког Предлога
]едногласно ; бира/ье без йо)единачног гласанл. —
Предлажем, да се одступи од начина бираша
гласованъем веК изврши биран>е акламаци)ом
(Н. Скуп. 4, 319). 1есте ли зато, да се лица ...
изберу акламаци^ом или гласаньем по)'единце?
(Шум. 1876, 79). Одбори Народног фронта бирани
су ... )авним гласа шем или просто акламаци)ом
(Чол., Прегл. 1948, 6).
акламацист(а) м заст. в. акламатор. — Брзо
господа акламацисте заборавише, да су таке
акламаци)е створиле оно стан>е (С.Нез. 1888,
32/1).
акламаш, -аша м в. акламатор. — Даиас
се не води парти ; ска борба за народ и добро
н>егово, него само за парти)ске во1)е и акламаше
(Л>уби-мир, 26).
акяамйратп, -амйрам (-йра)у) свр. н неевр.
(нем. акк1ат1егеп) клищиъем йоздравиши, йоздрав-
лаши некого; исп. акламавати, акламовати. —
Упутили се у варош да мо) избор акламира)у
(Вел. М. 3, 229).
акламовати, -му)ём свр. и неевр. е. аклами
раши. — Манифестанта ... задржали су се пред
руском, француском и енглеском амбасадом акла-
му)уг\и одушевл>ено преставнике савезничких
земалл (Пол. 1915, 462/1).
аклиматнзаци)а ж (нем. АккПтапяапоп)
йрилаго1)ава)ъе другом йоднеблу (клими), друго) сре
дини. — Под овим именем [аклиматизаци)а или
прилаго1)аван>е] разуме се прилаго^аван.е при-
плодиих грла поднеби)у у ко)е су донета из дру-
гог поднеби)а (СпасиЬ Д. 3, 162). Способност
прилаго^авака но в им условима живота ... на-
зива се аклиматизащф (Тод. Д. 1, 69).
аклиматизационй и аклиматнзацйднй, -а,
-б ко;и се односи на аклимашизацщу . — Аклима-
тизациона способност необично )е важна са гле-
дишта билоне произвошье (Тод. Д. 1, 69).
У
54 АКЛИМАТИЗИРАН.Е
аклнматизнраше с гл. им. од аклимашизи-
раши (се).
аклиматпзйрати (се), -йзйрам (се) (-йра)у)
свр. и несвр. е. аклимашизоваши (се). — Требало
би га [рицинус, бшьку] аклиматизирати у веЬо)
мери (Гост. 1, 189). Нема)у све расе под)еднаку
способност, да се аклиматизира)у, т.). да се при-
лагоде клими неког предела (Ъор1). Влад. 3, 9).
Кад сам Политу честитао осамдесетгодшшьицу,
веН сам се у Загребу био аклиматизирао (Грч. I.
3, 96). Романтична Елида ушла )е у куКу, у веН
готов породични живот коме никако не може
да се аклиматизира (Глиг. 1, 56).
аклиматизовавде с гл. им. од аклимашизо
ваши (се).
аклиматнзовати (аклиматизовати), -зу]'ём
свр. и нссвр. исп. аклиматизирати, аклиматисати,
аклиматовати I йрилагодиши, йрилаго^аваши. —
ВсЬпна ... прихвата доби)'ене тековине и аклима-
тизу)е сво)е интересе у новом политичном стаду
(Прод., Дело I, 97).
П ~ се навиНи се, наеикнуши се на другу
средину, одомаНи(ва)ши се. — Доведе [се] таква
раса, ко)а се може привикнути (аклиматизовати)
новим приликама (Тод. П. и П. 1, 35). Монах
се аклиматизу)е свима особеностима )едне купе
и приликама )едне средине (Ост. Т. 2, 300).
Хрвати на )угу )'едва [се] аклиматизу)'у кратко)
Илири)и (Мар). М. 1, 80).
аклилйтисан.сс.м. им. од аклимашисаши (се).
аклиматисати (се), -ишём (се) (аор. Зклима-
тиса) свр. и нссвр. в. аклимашизоваши (се). — И у
хладни]'о) зони успева много тропско бил>е. Ве-
штина га )е л>удска аклиматисала(Вулов.,Отацб.
1, 125). Оне врете [битьяка] ... ко)"е нису биле у
ставъу да се аклиматишу ... ограничите се на
узано примор)е (Адамович Л., ГСКА 61, 128).
аклиматовати (се), -ту)ём (се) свр. и несвр. е.
аклимашизоваши (се) (Р—К 2).
аклокана ж покр. в. ашлукана. — Цео се
таван на )ару [штали] зове „аклокана" (Ресава,
Ми). С. 8, 148).
Акмаг)евип йрезиме; исп. АкмациК (Гружа,
ДрагиК М. 1, 318).
акмак м (ген. мн. ЭкмакЗ) (тур. аЬтак) човек
славе йамеши, будала, глуйак; исп. акелчина,
амак, ахмак. — Баш си прави акмак кад си
тако лудо урадио (В—С). Нашо би макар пе-шес
наши)'ех акмака, г)е се шаща^у с )едним брком
(Скар. С. 1, 116). Акмак значи што и блесав
(ХрваЬ.).
Изр. ~ будала: велика, Права будала. — Оно
и пре )"е био чурук и акмак-будала (Срем. 10, 17).
акмаст, -а, -о покр. ко]и се йонаша као
акмак, будаласш; исп. андркаст (Хрв., Кос).
акмача ж покр. жена акмак (Хрв., Кос.).
акмачпва м аугм. од акмак; исп. акелчина,
ахмачина. — Акмачина, лудо челлде (Лика, Мед.
1, 1607). Одлази, акмачино проклета, с тво)им
гадним )'езиком! Зар не видиш ко те слуша?
(Бани)а, Ворк.).
акмаца ж (тур. астпаса, кобац) лов. заст.
вреша младог сокола или койца обученог за лов на
друге йшице; вар. атмаца; исп. агбаба. — Акмаца
... тица као кобац, ко)у Турци особито бегови,
ухвате младу и припитоме, па ... лове с н>оме
АКО
препелице (Вук, Р).). Млади бег )е пони)ео ак-
маце, да му лове голубове и препелице (НовиЬ,
Бршл>ан 1886, 12). А од свих тих Соколова опет
су на)бол.е ... за лов акмаце (Зовко, ЗНЖ 3,
153). Погледа их о на ко с обрва као соко — ак
маца, па их стаде витлати (Цеп. 1, 41).
АкмапиЬ йрезиме; исп. акмаца (Каран. 1, 567).
АКМО скраЬеница за Аушономну Косовско-
Мешохиску Обласш.
акмоли св. е. акамоли. — Много )е то [соли],
МиКо, и за на)веНе крмило, акмоли за )едно
печеае (РадиК Д. 4, 73).
акнут, -а, -о (комп. акнути)й, -3, -ё) луи-
касш, ударен, какнуш; исп. акнути (11,2). — Ова)
ми човек изгледа мало акнут (Поп. М. 1). Виг)ело
се да )е акнут веК од аеговог 5етин,ства (ШоК).
акнути, -нём спр. трен, (несвр. Зкати) вулг.
I 1. зако удариши; исп. млатнути. — А1«ем )а
ласку ногом, а она се уз гредицу патошаачу
не слаже (РадиЬ Д. 5, 10). Кад те акнем, ли-
нуЬе ти крв на нос (Парапин, Митр. Д.). Акни
га по глави (Бани)а, Грч. М.). Немо) да те
акнем! (Макс. I. 1).
2. нагло йоз'уриши; нагло йошеНи (о води). —
А]де! ... не сто)! ... ну! ... дех! ... макни ... | А
ти, брацо, дела акни! (Сунд. 1, 245). Вода акну
преко айве и ливаде те направи штету (Тимок,
Стан. М. 1).
3. бациши. — Роди ме, ма)ко, среКног, па
ме акни (баци) на ^убре (НПосл, ГлЕМ 1930,
131). Он акни косу за аим (Ел. Г. 3). Акни то
у торбу па пути (Дучаловипи, Ков. Р.).
4. йошешакнуши некого да живл>е ради. —
Акни те раднике, зар не видиш како су се уста
вали (ДучаловиЬи, Ков. Р.)«_
5. Пасши, сшрмекнуши, сшройошшаши се. —
Трчим )а тако и акнем у )едну рупу и угрувам се
(Зоруновац, Цветк. М. 1).
6. фиг. вулг. украсши, здийиши, смошаши. —
1е ли, бога ти, коме си то акно? (Босна, Зор. Д.).
П ~ се 1. удариши се зако о шшо. — Не
одиш како л.уди, него све ... назад, док се не
акнеш ... у дувар дуЬански (Гол. Мих. 1, 62).
(Вран>е, Вла). 1).
2. покр. йоманишаши, йолудеши. — Што си
се акнуо, те би)еш то дете? (Паракин, В—С).
Ъути! Вал.да се ниси акнуо (Лепеница, Ризн.).
акнути, икнём (имп. акни; аор^ акну) свр.
(нссвр. акати) 1. узвикнуши ошегнушо „а" а. у
чуЬен>у. — Об)е акнуше изнена^ене (Мат. 12,
55). Родила ти )е [жена] ... викну )едан од д)е-
чака. Сви акнуше [од изнена^еша] (Шим. 8, 148).
б. ради йлашена. — Пси нахрнуше као на вука.
ИзлеКе 1осип па жвижну и акну )едан пут (Бос.
Кра)ина, БВ 1893, 171). Чим сам акно, он [вук]
побеже (Босна, Зор. Д.).
2. (покр. акнути) довикнуши, дозваши. —
Акни пудара; можда Ьемо од н.ега дознати ко )е
срушио ограду (Мостар, Радул. ].).
ако св. 1. йогодбена, за означавале услова
йод коз'им се радгьа основног исказа има вршиши
а. йод условом да, йод йогодбом да; исп. аконо.
О том Кути ... )ер )'едном ако кажеш ... ти Ьеш
погинути (Нен. М. 2, 79). Ако хоКеш да сн пре-
добар, ни у гори зла не говори (Кап. 1, 15)-
Све ово даКу теби, ако паднеш и поклониш ми
се (Малет. 3, 511). Очи ми искапале, ако сам
 АКО
видила (Иван. Ф., ЗНЖ 10, 18). ]а Ьу доЬи
ако узмогу (Драгое. 2, 95). б. (понекад по;ачано
са ли) у случа]у да. — Ако презре сав)ет рода
и уз пркос по^е за драгога, погазиЬе дужност
према родителлма (Ипь. Т. 3, 29). Ако Ьу криво,
не сми)ем од Бога. Ако Ьу право, не сми)ем од
бега (НПосл Вук). Ако неможемо светъ за собомъ
окренути, мы морамо по свету поводитисе (Рун..
1, 144). Ако бих )а цуру бегенисо, | сада би )е
запросио нено (НП I—М, 381). Ако-ли се само
м)естимице, и то у пола зали)'ева, то Ье оном
поврЬу више шкодити, но што Не му се помоЬи
(РадиЬ Ъ. 4, 32). Ако се одлучите да помете
с нама, ви пораните у)утро (Тош., Пол. 1953,
14604/6). в. йри йрешнм. — Ако те се, бранно,
снЬс.ч, па окупим овим вилама, да Ку я теби!
(Српк. 2, 27). Не треска) та врата, )ер ако ти ]'а
доЬем ... (Сек. 5, 173).
2. временем, за означавапе услова йод ко]им
се нешшо увек дешава. — Ако ;е да се иде у пол>е,
на рад, н>их дво)'е заодно иду; ако се враЬа^у,
враЬа)у се загрллни (Такш. Ъ. 5, 211). Педесет
ока, само ако хоЬе, дизао )е руком као од шале
(Пол. 1953,14604/11).
3. (ако, ако и) дойусна, за означаван>е дойу-
шшапа, йрешйосшав.ыаье нечега као могуНног и йо-
ред смешн>е: иако, мада, йремда, макар да; исп.
акопрем, баш* (1д). — ХоКу исти [тр. иКи], ако
доЬи не Ьу (НП Вук 2, 464). Спасава;те кума,
ако Немо сви изгинути! (Лаз. Л. 1, 141). Ако
сам богача, ако сам невол>ница, )а свога ерца
не Ьу продати шфндури (Шен. А. 8, 88). Ако )е
и го, али )е соко (НПосл Вук). Поп у Дрюьацима
може бити и поповати ако и не зна читати ни
писати (НПр Врч. 2, 79). Било )0) )е угодно ако
и чудновато, кад би с)'ела под с^енато гран>е
(Ъал. 9, 16). Луцифер скаче ако и с натегом
(Кравъч. С. 1, 188).
4. намерна, за означавапе онога шшо /е ци.ъ
рад/ье у основном исказу : да, еда, како, не би ли.
— Те молите Бога за три дана, | Ако би ви
мобу прифатио (НП Вук 3, 70).
5. исказпа, за означавагье онога шшо ]с садр-
жина основное исказа а. шшо, шо шшо. — Изв)е-
сно нико на сви)'ету не презире толико сво) )'език
колико баш Хрвати, и то ]'е на)више криво, ако
)е наша юъижевност тако неписмена (У). Т.,
БВ 1911, 322). Ако пи)"ем уз рамазан вино, | Ако
пи)'ем, вера ми доноси (НП Вук 2, 432). б. да
ли. — Ако Ье што бити од Срба то Ье показати
Срби)а и н>езини синови (Поп. Гавр. 8, 119).
Изр. ако ве, ако кад : осим, сем. — Да, он
се не Ье више вратити у ову неспашену земл>у,
ако не, да опет узкрене доба Марковог лава
(Тер. 3, 87). Грлу не може се наЬи дно, ако
кад (чоек) умре (НПосл Вук). ако нч]е (лисам,
яися. . .) : можда, ва/ьда, биНе да ;'е. — Где )е Мир
но? — упита Степан ... — Ако ни)е с децом у
авли)и — одговори редара (Весел. 14, 296). То
)е сигурно далеко. — ... Близу )е. Десет кило-
метара, ако ни)е и маке (Тош., Пол. 1953,
14604/6). ако ништа (друго) : бар, макар. — При
мите [„Сов)'ете здраваго разума"], ако ништа,
за забаву (Дос. 10, 15). /едва ако: на]више, у на}-
болем случа]у. — Оне (едва ако спава)у пет и по
сати (Ъон. ]., Ств. 1948, 306).
ако и ако прил. а. за одобравапе, йрисша-
уан>е на нешшо: нека, не мари, шако, шешшо,
добро; исп. акоЬе. — „]а, его, ткам". — »Ако,
АКОВЧАД 55
ако" (Весел. 9, 37). „ХоЬе да води дете у школу".
— „Ако, ако. И треба кад му )е дао Бог" (Шапч.
7, 75). Па си дошао да одмориш коске. Ако,
ако (РадиЬ Д. 6, 223). Чуо сам да си био код
тетке Марине ... Ако! ... Баш ми )е мило (Петр.
П. 2, 145). б. за одобравапе, злурадо или са ре-
зигнаци]ом: шако му (ми, ши ...) шреба. — Ако,
ако! И требаше тако) да му се направи (Срем.
3, 98). Али, ако, ако, то ми )е благодарност што
сам ... спасао кума Милоша (Тод. П. 1, 156).
Изр. ако ли? )е л' ако?: ]е ли слободно? до-
йушшаш ли? дойушшаше ли? — Ако ли да
искочим за часак до дом? (Срем. 3, 91). Мори,
Кево ... ако ли да скокнем малко до дру-
ство (И., 156). Е, л>уди, да вам сад причам
шта ]е било ... За тим погледа у остале, кресну
оком па упита Л>убу: Ако ли, чика Л>убо? (Поп.
3., БК 1900, 422). Ако ли да одем? (Ниш, Макс.
]. 1). 1е л' ако да отворим ова} прозор (Ред.). ако
(са футуром), ако Не звет. макар. — Добаръ човекъ,
ако Ье колико блага имати, ма е господарь од н-Ьга
и управля шньимъ, како с Бож1я воля (Дос. 8,
51). Да би и они ко)и се ка)у ... могли, ако Ье
и за мало имати дао у за)едничко) молитви (Дан.
Ъ. 5, 42). Земля есть пуна магле и влаге, пакъ
сваке нед'ЬлгЬ пада киша, ако Ье най.манЬ (Ву)иЬ
1. 3, 194).
ако м она] ко]и све услов.ьава, ко;и све сшавла
у зависносш са „ако", неодлучан човек. — Ако и
дако слаби су, на)гори л>уди (ЦТ, ШоЬ).
акбббгда (ако бог да) прил. 1. йо сво] йри-
лици, веровашно, ако буде бож]а вола, надам се.
— Акобогда, опет [Ьемо се] видети на Сабору
народном (Живк. Т. 1, 13). На знан-в нека
Ви е да самъ я и Мара и Ъечица сви фала
Богу здрави ко што се надамъ да Ье и Васъ ово
мое Писмо затеЬи оЬе ако Бог да (Мат. 3, 160).
Нада)мо [се], да Ье се пред напредком науке и
обште свести, акобогда скорог дана, сурвати све
што се )ош на сили и неправди темел>и (Тов.
Влад. 1, VII). Акобогда, скоро Ьеш и куЬи доЬи
(СимиЬ Д. 1, 18). БиЬе свашта акобогда! (Кулен.
2, 25). О л.ету Ьемо, акобогда, чувати заедно
овце (Пивай Дробн>ак,ВуковиК Т., СДЗб 10, 379).
2. куда? камо? — Ако Бог да си запутио
(Вук, Р)., под запутити). „Ако-Бог-да ты брате?"
... „Идем у св-Ьтъ" (НПр, Под. 1847, 134). „А
ако Бог да ти?" — ,,'ОЬу да положим марви"
(Весел. 11, 231). „Ако Бог да сте кренули? —
питао ]'е ... — „Идемо и ми мало на планину ..."
(ЪукиЬ Т. 1, 12). Акобогда? — Идем у планину
(Пива и Дробаак, ВуковиЬ I., СДЗб 10, 379).
аков, -ова м (май. акб) 1. мера за зайремину
шечносши од 50 лишара. — Иди к цару и ишти
лаЬу и у н.о) триста акова вина и триста акова
раки)е (НПр Вук, 84). Нисам ишао [код Кр-
смана] зато, што бих изгубио аков вина! (Весел.
14, 328). Од толиких бравада имала [)е] куЬа
по неколико акова масти (Марков. 1, 118).
2. буре од 50 лишара; исп. аковче, аковчиЬ.
3. йоделак на визиру ко]и йри мере/ьу зайремине
означу]е бро] акова (1) ; исп. визир (Ми). С. 7, 23).
акбвнй, -а, -б ксу'и садржи }едан аков. —
[ПродаваЬе се] 7 ком. аковних буради (СН 1884,
304).
акбвчад ж зб. им. од аковче. — Левци, то-
чн рн ... аковчад, половаци ... све )е то било
на своме месту (Шапч. И, 231).
56 АКОВЧЕ — АКОРДАШ
аковче, -ета с (ин. аковчета; супл. жн. аков-
чад) хий. од аков. — Ове године побио нам ;е
мраз виноград, па )е само аковче вина извадио
(НПр, Даница 1869, 447). Тако све [певало се]
... док тракаше у аковчету [пиКа] (АндриН М.,
БК 1898, 297). Има ту ... аковчета, двойки,
тро)ки (ЛукиН Л., ЗНЖ 24, 57). фиг. мала ко-
личина. — Видиш човека ко)и сво)е аковче
знан>а целога живота претаче (Нуш. 5, 321).
акбвчиК м хий. од аков. — У корпу од
катарке сгрпа две стотине ... аковчиКа ... вина
(Вин. 5, 255).
акомодаци]а ж (нем. Аккоттос1а1юп) йо-
дешава/ье, йрилаго!)аван,е; йрилаго!)еносш . — За-
нимл>ив )'с случа) акомодаци)е нотара приликама
забележен у исправи сшштског надбискупа
(Костр. 1, 45).
Изр. ~ ока: йрилаго1)аван>е ока да се на
мрежпачи добщу ошшри ликови Предмета са
разпих дал>ина.
акомоднргпье с гл. им. од акомодираши (се) .
акомоднрати, -ддйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аккоттос11егеп) вар. акомодовати (се) I йри-
лагодиши, йрилагоЬаваши, йодесиши, йодешаваши.
— Начин живота треба акомодирати прилика
ма (Ред.).
II ~ се повр. — Очи мо)е морале су се
ваздан акомоднрати да распозна)*у сво оно ша-
ренило ... над водом и под водом (СимиН Св.,
Дело 4, 226). Новчане установе [су се] у свим
землама више или манъе акомодирале том ставьу
(Плавшип Д., XX век 1938, 2/128).
акомодовавъе с гл. им. од акомодовати (се).
акомодовати (се), -ду)ём (се) свр. и неевр.
е. акомодираши (се). — Институт пристава ... у
Далмаци)и ... био [)е] толико снажан да му се
морала акомодовати и листина романске тради-
ци)е (Костр. 1, 49).
&коно и аконо св. покр. в. ако (1). — Чу),
г)ево)ко, аконо си жива! (НП Вук 7, 279).
Пушти, сине, главу са рамена, | А не пушти
врховну столицу, | Аконо си ерца станковога
(И. 5, 10).
аконтацн)а не йримагье или давапе новиа
аконто, ш}. унайред на рачун нечего; новац
йримлен или дат унайред; исп. аванс, аконто
(2), капара, преду)'ам. — Добио сам извешта),
да )'е срески начелник Н. ... дигао на 1200
динара аконташф (Миленк. 2, 66). Власт ...
даЬе спроводнику ... потребну аконтаци)у за
путай трошак (36. зак. 18, 45). Из тога за)ма
даваКе сводим члановима мале преду^мове (акон-
таци)е) (Лопанд. 1, 45). Шеф [)е] издао налог,
да ми се даде нека врста капаре или аконтаци|е
(Батуш. 2, 160). фиг. ПомоКи Не савезници. —
'Ове, кад дамо аконтаци)у ... Слуша], Драги ...
треба прво ти да погинеш, па да друга погину
за тебе (Сек. 5, 174).
аконтвраше с гл. им. од аконшираши.
аконтирати, акбнтйрам (-йра)у) свр. и не.
свр. унайред, йре рока йримиши, йримаши неку
суму; исп. аконтовати. — Па )ош тражи, да свет
частим, | И да често госте збирам — | За то, ту-
жан, сваку плату | Све у напред аконтирам С]ов.
В. М. 2, 37). Аконтирао )е целу месечну плату
и почео )с да ради у канцеларии (Вел>. М. 3,
122). Збира)у [се] посланици ко)'и аконтираду
ди)урне (Нуш. 24, 29).
акбвто прил. (тал. а соп(о) 1. уйме, на рачун
нечего. — Може се испланивати аконто (на ра
чун) ратне штете новчана помоК (Село 1923,
184/2). Сума, ко)у су узимали а конто въиховога
приманка, одбике им се при даваньу (Босна 1869,
162/4). Морао [)е] ... нешто мало аконто дуга у
готову новцу платити (Зма) 15, 150). фиг. Пово
дом, у вези са. — Аконто тога догаг)а)а било )е
после много прича и шала (Ред.).
2. (у именичко) служби) н е. аконшаища. —
Бих ли могао примига пред полазак )едан мали
аконто? (Ъон. }. 3, 157). 1утрос )е баш молио
за аконто због Ускрса (Нуш. 24, 281).
аконтовати, -ту)ём свр. и неевр. е. аконши
раши. — Приман>а рани)е аконтованих и давно
потрошених сума у харти)ама (Шапч. 6, 121).
акопрем св. покр. йремда, мада, иако; исп.
ако (3). — А рече ми, да с' затворим юьучем, | ...
Акопрем се )а никог не бо]'им (Прер. П. 3, 95).
Ушав у кафану, акопрем грчко-источн>ак, за
гледа се у прилику Блажене Д)евице Мари)е
(Мат. 12, 113). То их ипак ни)'е могло раздво-
)ити, а да не иду )едном цильу, акопрем свако
сводим путем (Коз. ]. 2, 21). П)ева)у ... и Ни-
)емци и Макари, акопрем ови не разуми)у што
п]'ева)'у (Влаш. 1, 26).
акорд м (ген. ми. акорда и а корада) (Фр.
ассогс!) 1. муз. исшовремено звучание шри или више
шонова различите висине. — Кад више тонова у
иста мах произволе при)атан утисак у уху, онда
се каже да га тонови чине )едан хар.моничан
акорд (Дук. М. 1, 136). Из оркестра по^у ...
први кристални акорди (Поп. Б., СКГл НС 18,
107). У ово) увертири, слили су се акорди разно
боки, ко)и се дижу у висине (Радон. ]. 7, 390).
Могли би смо с партитурой у руци наКи силу
акорада (Во)н. И. 7, 148). фиг. До ерца усамл>е-
ног болесника не догшре ... ни)едан акорд ...
живота (ИвановиК В., XX век 1939, 189). За-
вршни акорд гласи: „Умро )е у само подне..."
(Бих. 2, 240). У там поклицима [масе] зазвонише
акорди и радости и освете (Хумо 3, 7).
2. фиг. складна мешавина (звукова, бо}а и
ел.). — Зачух н>езин звонки сми)сх, као акорд
звеку стакла и сребра (Шил. 8, 175). Са коликим
разумевашем су стварани акорди модрих, зелених
и жутих и црвених бо)а (Стра)ниК К., СКГл
14, 228).
3. йлаНапе йрема евршеном Послу; исп. пла-
Кан>е на парче. — П.чаЬа се у новцу одм)'еру)е
према радном времену ... или према изранено)
количини робе, а то )е плаКа од комада или у
акорду (Ненад. 1, 321). Радници су полнели
услове: ... укидаше сви;у послова на акорд (РН
1905, 1). С)еча и израда дрвета у шуми врше
се )ош и данас на бази индивидуалног акорда
(Бу)укалиК X., Прегл. 1948, 276). Копанье земле
за пруту узели смо у акорд (Ред.). Ситари раде
на акорд (Борба 1951, 179/2).
акбрдавт, -нта и -анта (акордант) м ошу
ко/и узима йосао у акорд (3); исп. акордаш. —
Други акордант ... узео )е у рад простиран*
туцаника (Сел,, б. 1947, 2/3).
акбрдаш, -аша м в. акордант. — Чу)у се
зуце како зу)е. И акордаши с)ецка)'у, али далеко,
далеко (Кик. 1, 177).
 АКОРДЕОН — АКРЕП
акордёбн, -биа м (фр. ассогс1ёоп) сшари му-
зички инструмент, сличай ручно] хармоници. —
Фреска [насликана] ... састо)и се из маске ...
акордеона и пара папуча (Кн>иж. 6, 253).
акорднй, -а, -б ко/и /е у вези с акордом (I
и 3); исп. акордски: ~ пратша; ~ погодба, ~
рад, ~ награда.
Акордски, -а, -5 в. акордни; исп. акорд (1).
— Музичар ... износи те песме уз уметничку
акордску пратвьу (Казмер Е., XX век 1938, 2/3).
акоЬе, ЯкоЬе и акбЬе (акоКс) прил. в. ако (а) .
— ]л Ьу реки нешто, што може бита не вала,
али, ако Ье ... >а Ьу да рекнем (Гру). I. 1, 57).
Ама, драга ма)ко, куцни та )ош неколико [)а)а],
па нека шептана, ако Ье, нека и они )еду! (Срем.
1, 146). Он Ье главу тако да изгуби. Ако Ье
(Ел. Г. 3). „Милане, син та се хоЬе селити ..."
— „АкоЬе" (Куш. 1, 177).
акоч м покр. неушшро]ен вейар, нерасш (ЦТ,
}овнЬ. 1).
акр м (енгл. асте) мера за йовршину (40,5
ари). — У 1ужно) Африци )е преко пет милиона
уро1)ени1са сачувало само 25,5 милиона акара
земл>е (КиЬ. 1, 46). У индиском делу Индуског
базена има {ош 35 милиона акара земл>е (Борба
1951, 199/3).
акрам, -ама 1 м (тур. акгап) покр. она;' ко}и)е
акран, -ана / ]еднак, раван у нечему: вр-
ичьак, йаруьак, йрилика (за уда^у или женидбу).
— Ни ]едан се акрам не може с н>им м)ерити
(НПр, БВ 1895, 158). Мучи, Му]о! ... Ни^еси та
сердарев — акрам — „парвъак", да се с тобом
чегрл>а (Пав. 24, 129). Ме^ер су били баш прави
правцати акрами, )едан )еднак, ко и други (Херц.,
Ловко, ЗНЖ 3, 153). Сад видиш ли силна
Алибега, | НЬемакрамауБудиму не)*ма (НП1—М,
488). Гледао сам руже Стамбола и Шама, | Ал' ]'а
нитд)с Зе)ни не вид)ех акрама (Шант. 8, 206).
О, па чу) ме, Зе)но, тако ти твог нама, | Ти не
тражи за се другога акрама (И.) Млого има
лили) диво)'ака | У а)ана у тво)их экрана (НП
Мар]. Л. 2, 193). Када би се н>егови акрани
камена бацали или скакали, Али)а би им уви)ск
одскочио и камен пребацио (НП Херм. 1, 580).
Ти поведи са собом )едног свог акрана, да би
се имао с ким разговорити (Сара)л. I, 63). У
Малише сестра на чардаку, | Акрана ]о] у "Не-
сарско) нема; | За цара би царевица била (НП
Херм. 1, 95).
акранитя се, акранйм се несвр. покр. из}една-
чаваши се с ким; исп. барабарити се. — Господа
с господом. Право кажу ... ни)е та, брате, наше
да се акранимо с н>има (Кик. 1, 250).
акрап м вар. «. акрей. — Зми]'е кол>у, а
акрапи штишьу (НП Грч. С, 82). ОЬе зми]'е да
очи попи)у | А акрапи да изгрде лишце (НП,
БВ 1909, 253).
акреб я пар. в. акрей. — Сад Ьу о!)е испу-
стити душу, | Бол>е о1)е него у Ситницу, | Да
ме )еду рибе и акреби (НП Вук 7, 280). О Или-
нудне [су] на;дул>и и на]вруЬи дани у години
и кад су на)жешЬе зми}е и акреби (Врч. 4, 47).
акрёба ж (тур. акгаЬа) покр. 1. родбина, йо-
родица, сво]ша; исп. акребалук. — Ничи)ем се
с н>име ми)сн>ао не би', | Ни по со)у своме, нити
по акреби! (Шант. 8, 212). Има друга ода;а за
23
57
акребу (сво)ад), кад до^е (Високо, МургиЬ Ф.,
ЗНЖ 8, 90).
2. она] ко]и ]е из добре йородиие. — Фина )е,
би)ела )е, румена ]°е, под план )е цура, а и акреба
)е (Скар. С. 1, 45).
акребалук м покр. е. акреба (1). — У нас носе
шеЬер и по осталом акребалуку (БиХ, Наметан
X., ЗНЖ 21, 150). Како )е по комшилуку и
акребалуку? (Мостар, Скок 2, 342).
акредвтйв, -йва и (нем. Аккгес11(1у) 1. дипл.
йисмена йуномоН дийломашског йрешсшавника код
владе друге земля.
2. банк, йисмени налог банци за ошварале кре
дита некоме. — Банка радиЬе ... ове послове: ...
примааа новца ... на текуЬи рачун и с тим у
вези издаван>е упутница, акредитива и чекова
(Мее. 1924, 326).
Зкредитйвнй и акредятйвнн, -3, -б ко}и се
односи на акредишив. — Прима)уЬи из руку Ваше
Екселенци)е акреднтивна писма, ко)има вас ЬЬе-
гово Крал.евско Височанство ... акредиту)е као
ОпуномоЬеног Министра, нама )е стало до тога
да изразимо задовол>ство (СН 1917, 15/1). Про-
пагира)'у штешьу, држан>е готовине у банци . . .
и употребу акредитивног чека (Борба 1947,
235/2).
акреднтовати, -ту)ём свр. и яеевр. I 1. дипл.
ов.шсшшТш, овлашНиваши, ойуномоНи(ва)й~ш (дийло
машског йрешсшавника); исп. акредитив (1). —
Увреда учшьена дипломатском агенту, ко)и )е
акредитован код владаоца ерпског, казниЬе се
затвором (Пор. 1881, 42). Свака )е влада имала
код осталих влада свога акредитованога амба-
садора, то )ест опуномоЬенога дипломатскога
посланика, ко)'и )е званично поставл.ен да )'е
представлл (Р—А 1, 321). Давил )'е насто)авао ...
да по рецепту старе дипломати)е сазна „Ьуд,
навике, страсти и склоности владара код кога )е
акредитован" (АндриЬ 5, 182).
2. банк, ошвориши, ошвараши некоме кредит;
исп. акредитив (2). — Народна Банка акреди-
товала )е тражене суме привредним предузеКима
у земл>и (Ред.).
II ~ се сшеНи, сшицаши углед, уважен>е. —
Псснички полетарац, чи]'е име )ош ни)е било
акредитовано у нашо) юьижевности, латио [се]
тако замашног ... посла (Виловски Т., БК 1908,
427).
акреп (акрёп) ж (ген. мн. Зкрёпа) (тур. акгер)
1. нар. е. скорйща Еизсогршз сагра(п1си$; исп.
аграп, акрап, акреб, (акреп. — Гу)е пи)у, а
акрепи И)у (НП Вук 3, 344). Разарам бола све
тамнице тврде, | Гд)е тако дуго акрепи ме даве
(Шант. 9, 160).
2. нар. сазвеж1)е Скорйион у зодиаку. — Ево
имена тих знакова ... као што они, почишуЬи од
пролеиье равнодневице и у правцу од запада
на исток, сл>еду)у: 1) Ован ... 8) Акреп (Неш.
1, 468).
3. мн. гамад (сшенице, ваши, буве). — У
куЬи неред и нечистоЬа; !}ецу хоЬе да разнесу
акрепи (Злакуса, Павл. Б.).
4. мршава, ружна особа (обично жена). —
Не знам где на1)е овог акрепа [Петри)у] ... О
лека )"е, о ^убретара )е, о )езична )е (Весел. 11,
122). Пути, акрепу )'едан! — Не могу да живим
с оним акрепом, рече се и за мушко и за женско
челяде (ЦГ, СтаниЬ Мил.),
58 АКРИБИТА
5. сказалка на сашу (Херц., Пор. В. 1; КМ,
Ел. Г. 3).
акрйбн)а (акрйби]'а) ж (нем. АкпЫе) кра]>ьа
савесносш, брижливосш, шачносш, нарочито у
научном раду; исп. акрибичност. — У том послу
морате употребита На)веЬу акриби)у, морате бита
точни, точ!ье)шн или по Вашем на)'тачни)и (Рув.
И., Грч. I. 4, 36). Духовна снага [ДаничиЬсва]
морала )'е бита врло велика кад ]'е могла даватн
... са поузданошНу и акриби)'ом — цео ред круп-
них дела (БелиК 13, 182).
акрнбичнбет, -ости ж в. акриби]а. — Тон
ньеговог расправ.ъа1ьа подударао се потпуно са
акрибичношЬу као и прецизношЬу нзлагаша ...
саме садржине (Новак В. 1, 77).
акрн!)акон (акри1)акон) м нар. е. архи^акон.
— У страницей се ри)ечима тако^ер налази доста
потврда за метатезу. Ево их: ... акри^акон
(Марет. 3, ПО).
акри)ера м нар. в. архи$ерг]. — Владике су
акри)ере Ристове (НПосл Вук).
акрпмандрнт м нар. е. архимандрит. —
Мег)у и.има старац Никодиме, | Акримандрит од
Острошке цркве (НП Вук 5, 114).
акрнмапдрптов, -а, -о нар. в. архимандри
тов (Вук, Р).).
акрпмандрптскй, -5, -б нар. е. архиман
дритски (Вук, Р).).
акробат(а) м (фр. астоЬа(е; нем. АкгоЬаО
1. циркуски вешшак ко]и изводи акробацще. —
Само су мала д)еца (еднако говорила о акро
бату и клауну (АндриН 3, 27). Чекали смо ...
да дигне та) сво) зракоплов и да полети ...
у црвеном трикоту као циркуски акробат
(Крл. 6, 263). Пилот-акробата Цршански из-
псшКе на]'компликовани]'е акробатике (Пол. 1951,
1 3946/4).
2. фиг. она] ко]и се вешшо сналази у сейма йри-
ликама, сналажлив човек; йрейредепак. — Остави,
не говори ми о н>ему, )'а га знам добро, он )е добар
акробата у друштву, политици и иначе (Ред.).
акробатика и акробатика ж е. акробацгца.
— Све [)е] то само ;една стилистичка вирту-
озност, да не кажемо акробатика (1ов. С, БК
1903, 613).
акробатика ж (нем. АкгоЬапк) е. акроба-
цща. — Та психолошка акробатика, то ]е за
н>ега оно, што ни)е за ни]едног нашег драма-
тика (Чер. 1, 165).
акрббатскй, -а, -б ко/и се односи на акробате
и акробату: ~ вежба, ~ вештина, — претстава.
акрббатскй прил. на начин акробате.
акробапгца и акробацн}а ж (фр. асгоЬапе)
смела, шешко изводлмва вежба (у гимнасшици,
циркусу, ави}ацщи и ел.) , ко]а захшева велику ве-
шшину; вар. акробатика; исп. акробатика. — Кад
К пап изведе на)смели)у акробаци]у; опет се оте
из Н.ИХОВИХ грла: — Бравооо! ... Живео ...
(Вукос. Ж. 1, 8). Изводио )'е на)'смиони]е акро-
баци^е сводим авионом (Нам. 2, 73—74). фиг. Акро-
бацида речи ни)'е беседништво (Нуш. 4, 132).
Они ... чине нащевероватниде логичке акроба
тке (Биховски В., Реп. 1948, 540).
акрбпол,, акрополь и акропол, м (грч. акго-
роПз) ШврЦава на вису у старим грчким градо-
АКСИОМА
вима. — Не могавши узети атински акропол,,
креКе Згур на богату Тиву (Радон. ]. 7, 87).
акростих (акрбстих, акростих) м (грч. акго-
811сЬо8) поет. Почетна (решко завриша) слова сши-
хова ]едне йесме ко]а да;у неки смисао, обычно
име; йесма с шаквим сшиховима.
Зкростиховап, -а, -о ко/к ]е са акростихом.
— У прво) половини XV века имамо )ош две
акростиховане и разностиховане песме (Кост. Др.
1. 24).
Акса м хнй. од Аксеншще; исп. Аксо (БЗ
1886, 160).
аксаг м в. аксага (Вла). 1).
аксага ж (грч. Ьехаеюп, шестина) стара
мера за йлеменише мешале и бисер, шестина ун-
ци}е; вар. аксагида, акса!}, аксац. — НадвеКа дс
м)ера за драге метале била „литра", за литрама
су ишле „унче", а за н>има „аксаге" (Дан. Ъ. 7,
257).
аксагпда ж 1 е. аксага. — Аксаги)а. Нека
акса!) м / стара мера и количина сре
бра, кода де као новац важила (Херц., Бор).).
(Зоре 3, 229).
аксамит м (грч. Ьеха, шест + ткоз, нит) заст.
вреша свиле шкале у шест ниши; одеНа од шакве
тканине. — Дошли су дубровачки трговци и до-
нс.чи некакав аксамит (Нов. 23, 21). Они су ...
имали оддеЬу од зелена аксамита, златом изшн-
вену (ПП 1868, 95). У ерпске земле кадифа се
увозила из Итали]с и Византиде, па )е ... ита-
лиски велут, лошид'и и девтиниди потиснуо визан-
тиски аксамит, скушьи, лепши и финиди (Кост.
К. 2, 60). Сенате сама самцита, у црном акса
миту (Кнеж. Л., Звезда 2, 198).
аксац м в. аксага (Зоре 2, 4).
акселбанди м мн. (нем. АспвеШапс!) во), гор
тани или врйце што йада}у с рамена низ груди
обично као ознака за аЬушанше, шшабне официре,
ре^е за воднике; исп. акселбанти. — Водник та има
акселбанде на левом рамену ... а официр их има
на десном (Мусул. 2, 148).
акселбанти м мн. в. акселбанди. — И Ву-
)ици се, као подводи од нахиде смедеревске, у
пуно) униформи, са а^утантским акселбантима,
при)авио (Бат. 1, 214).
акселбендерн м мн. е. акселбанди (Павл. М.) .
Акссптида м име; исп. Аксентиде (Банат, Бор) .).
Аксёнтп}е м име (Вук 17, 145).
Аксентй)евиЬ и АксёптидевнК йрезиме.
АксимоввЬ йрезиме (Цвнд. 5, 1260).
аксиом, -бма м (грч. ах юта; Фг- ахюте)
истина шолико очигледна да /о/ нще йошребан
доказ; основна истина, основно начело; вар. ак
сиома. — И>ихова [су] дела добила важност те
ореме и аксиома (ХристиК С, XX век 1938, 5/2).
Правнички )е аксиом, да се закон оснива на вол>и
законотворца (Богиш. 3, XXXIV). Црквене догме
су биле у исто време и политички аксиоми (Ъ—Т
1, 15).
а кс п бма ж в. аксиом. — Кадъ е как но ...
изложен Ь тако ясно, да свакш н'Ьгову истину
може увидити, онда се оно зове аксюма (Бранк.
К. 4, 91). Педагошко-методски императиви ... би
требали да важе као аксиоме, ко)е не треба до-
казивати (Прот. Л>. 2, 73).
 АКСИ0МАТИ30ВАН.Е — АКТЕРКА
аксиоматизовавье с гл. им. од аксиомашизо-
ваши. — За логичку схему била )е узета аксио
матика аритметике ... и према то) схеми била ]е
аритметизована истовремено са аксиоматизован>ем
и геометри)а (НМ 1948, 31).
аксноматизоватп, -зу)ём свр. и несвр. све
сит, сводиши на аксиоме, йосшавиши, йосшавлаши
аксиоме као основ пеке науке. — в. пр. под аксио-
магизоваае.
аксиоматика ж научна дисиийлина (обычно
као део неке науке) ко^а се бави аксиомима. — в. пр.
под аксиоматизовавье.
аксноматичан, -чна, -чно то/и има карак-
шер аксиома, нейобишан, очевидан. — У свом на
чину изражававьа, учител>ева мисао ... узима ...
аксноматичан облик (Рист. М., Данас 1934, 257).
Иэвесни ... ставок и [логике и математике] ...
преставл>а)у евидентне или аксиоматичне истине
(Петрон. 4, 83).
аксиоматнчнбст, -ости ж сво]сшво онога
шшо )е аксиоматично. — Дубоки мислилац Кате-
горичког Императива, догматичности, аксиома-
тичности ... нашао )'е бескра)ну моралну лепоту
у души сваког од нас (МитриновиЬ Д., БВ
1913, 65).
акснбматскй, -5, -б ко/и се односи на ак
сиом; ко]и се заснива на аксиомима; исп. аксно
матичан. — Математика помоЬу дефинищце про-
ширу)е подам бро;а ... и то генетичком методом
... или аксиоматском методом, по угледу на гео-
метри)у (НМ 1948, 54).
аксис узвик ко]им се умиру}е крова ако се
риша При музс/ьу. — Аксис! сто)! (Мед. 1,
1607).
АксиЬ йрезиме; исп. Акса (Цви). 5, 1260).
Аксо, -а (ЦТ) и -6 (БиХ) м хий. од Аксен-
шще; исп. Акса.
акт м (мн. акта, актови; ген. аката и ак
това) (лат. мн. ас1а, дела; Фр. аае; нем. Ак1) вар.
акат 1. (мн. акти) чин, дело, йосшуйак, рад/ьа. —
Самим актом одметааа они су отпочели живети
сво)им посебним ... животом (1елиЬ И. 3, 1). Дуго
понавл>ани акти вршеаа обича)а, помага)'у и са
сво)е стране утврбевъу правила ко)е обича) са-
држи (Богиш. 3, XVIII). Вола [се] ... своди ...
на комплексе емощф и на вол>у као спонтани
акт свести (Петрон. 2, 2). Тифусари поста)у не-
одговорни за по)едине сво)'е акте (Дед. В. 2,
176).
2. (мн. обично, према латинском, акта с) зва-
ничан сйис, документ у администрацией, судсшву
и ел. — Сва сухопарност ... званичних актова
ни)е могла сатрти душу, ко)'а ... не беше сухо-
парна (Нов., Видовдан 1862, 129/2). Администра-
тивни органи ... воде надзор ... да се сви ...
акти ... отправлл)у (36. зак. 14, 7). При пре-
гледу: ... изборних аката, одбор )'е увидео: ...
да противу избора ... тф по)авл>ена никаква
жалба (Н. Скуп. 4, 426). Седе за сво) сто, на
ком беше хрпа свако)аких актова (Глиш. 7, 294).
Гледао )е на силне рпе актова, ко)и би га у )утро
дочекали, а на вечер одлазили преписани (Ъал.
7, 47). 1а ... сам казао, да верификациони одбор
шце гледао на оно, што има у актима (Н.Скуп.
1, 21). Даде ми забелешку по актима, ради ко-
)их )е дошао (Миленк., НИ 1903, 100). Акта
су на столу (Ред.).
59
3. поз. заст. в. чин, свахи од главных делова
из ко}их ]е составлен йозоришни комад. — Песник
)0) )е разделио матери)у на пет актова (Рув. К.
2, 40). То п)есник не може употребити у IV
акту, у акту перипети|е (Марк. Ф., Трес. 1,
153). Пет ди)'елова п)есни ... кажу се свощм са-
држа)ем на први мах као пет актова драме (Марк.
Ф., ХКК, 236). Фиг. Ово су три епизоде, три
акта аегова живота, ако би се то )ест актови
живота рачунали по опасности по аега (Лаз. Л.
2, 196).
4. (мн. актови) ум. слика или кий ко]и йреш-
сшавла наго лудско шело. — Словении ста)али
су и радили за свощм ногарима, црта)уКи огромне
актове (ПетровиК Н., БВ 1912, 275). Академи)и
ликовних уметности потребан )е веЬи бро) му-
шких и женских модела за позиранье акта (Пол.
1950, 13656/6). Уз прозор ... вис)ела )е ... дивна,
ебоновином уоквирена слика женског акта (Крл.
9, 17).
Изр. двостраня ~ правн. чин ко]и йошиче од
две равноправие стране. — РистиЬ )е хтео баш то,
да основа мира буде )'едан двостран акт (1ов. С.
8, 358). у акта (ставити, бацити, метиути и ел.):
а) стоеиши у архиву као евршен Предмет. — Кад
се заврши расписиванъе, ставиКете одлуку у акта
(Ред.). б) не узетиу йосшуйак, одбациши. — До-
лазиле су многе жалбе, али )е наречено да се све
баца)у у акта (Ред.).
актапод 1 м зоол. в. хоботница Осюриз уи1-
актапот / е^гЬ (Панч. 4, 289; ЛазиК2, 92).
актати, ЗкЬём несвр. покр. заудараши, смр-
деши. — Ово месо акКе (ЦТ, Стают Мил.).
актевташна ж (нем. Ак1еп1азспе) ручна
гнорба (обично кожна) за акта, ейисе, кн>иге и ел.;
вар. акт-ташна. — Били [смо] смешно друштво
... крупни Гембаш са новим го)зерицама ... )а
као туриста ... с актенташном (Поп. ]. 3, 44).
актёр, -ера м (фр. ас1еиг) 1. заст. е. глумац,
она] ко]и игра какву улогу у неком йозоришном ко-
маду. — По ... велики)"ем м)естима ... глумци или
актери тако су в)сшти да чов)ек кад их гледа ...
мисли све )е истина што говоре и раде (Дан.
Ъ. 8, 113). Дошли су ти путници-актери, I До-
нели су многу глуму нову (Шапч. 10, 49). Прави
си шварцкинстлер ... Требало би да одеш у
актере (Петр. В. 7, 81). Имена ова [плаве и
зелене странке] дошла су им од тога како су
ко)и волели у театру )едне актере више него друге
(Мил. М. Ъ. 7, 185).
2. она) ко)'и игра извесну улогу у неком йо-
крету, дога1)а}у и ел., акшгтии учесник. — Исто-
ричари нису стигли, а сами актери — претстав-
ници и носиоци онога живота ... — нису ум ) ели
да барем забшьеже одломке тога живота (Марк.
М., Прегл. 1948, 286). [Он )е] познат као на)не-
скрупулозни)и политички актер у Хрватско) оних
времена (Нех. 3, НО). Цела се истор^а и састо)и
из радвьи личности ко)е су несумвьиви актери
(Марк. Мир. 1, 112).
актёрка ж 1. заст. глумица; исп. актер (1). —
Онако матор чак [се] и зацопао у актерку 1еленску;
плаче к 'о киша кад она изиграва (Никол. Б. 1,
24). Ви опет нисте држали актерке у квартиру?
(]акш. Ъ._ 6, 8).
2. активна учесница; исп. актер (2). — Била
[)е] и )една од главних актерки у пето) колони
(Рибар 1, 183).
60 АКТЕРСКИ — АКТИВИЗАМ
Актёрски, -3, -о ко/и се односи на актере,
глумачки. — Кгьаз исмева поступан>е, ко)е би
само )едном актерском, да не кажем кочи)ашком
дружеству приликовало (Тар. И. 2, 58).
актив м (лат. аспудо) грам. активно глаголено
сша>ье; иен. активан (7); супр. пасив.
актив, -ива м 1. радна груйа иске организа-
цще (йолишичке, научне, умешничке и др.) за обре
мени йосао. — Друг Тито [)е] дефинисао [задаКе]
овако: ... мобилизирати читав партиски актив
против сваког покушала групашевьа и фракци-
онисаша (Пол. 1950, 13692/1). Прера1)пва1ье наше
културне истори]е ... не може се замполита без
организованог актива научних радника (Чалда-
ровик М., Прегл. 1948, 257). У раду стручних
актива ... има много недостатака (НМ 1948, 9).
То ]е била кука секретаре ско)евског актива у
селу (Ъос. Д. 1, 313).
2. (мн. и актива, према латинском, с) е. ак
тива (1). — Из гомиле писама, трговачких юьига,
рачуна и м)еница сложно [)с] сва актива и пасива
свога иметка (Нех. 2, 37). фиг. 1а их [неоствар-
Лзнвс жел>е] ... бришем са животног актива
(Цар 5, 132).
актива ж (лат. аспуа) 1. банк, сшварна имо-
вина (готовила, роба, йошраживапа) ; супр. па
сива. — Сва актива и пасива Дирекци)е за полю-
привредни кредит прелази на банку (Зак. 13,
27). Сваке године би се ... утврдила актива и
пасива и — ако ]е пасива века од активе, пре
дали би се юьучеви трговачком суду (Нуш. 5,
340). фиг. Сваки жели да има у сво)'о) ствара-
лачко) активи што више дела, корисних за народ
(Фили 1947, 3/20).
2. во>. активна, сша]аНа войска. — Во)ска се
дели на активу ... и резерву (Тру). С. 1, 54).
гЬегови артщьерци су лепи момци из активе и
резерве (Мил. В. б, 78). Актива уопке у начелу
игнорира резерву (Крл. 10, 30).
3. е. акшивносш. — Ослабику том сво]'ом ак
тивом Нэихове нападе и цео ке свет реНи да они
на ме напада;у зато што )а отворено пишем против
нъихових намера (Весел. 16, 400).
активен, -вна, -вно (одр. -внй, -вна, -внб;
комп. актйвни)й) 1. вредан, радл>ив, йредузимлмв,
окив. — Молим [те] да ме пустил у активнее на
родив и омладинске кругове (Сек. 5, 29). Мали
л>уди веома активни, корисни, могу се видети
свуда (Кнеж. Б. 3, 296). Тако )ету постао актив
ней ... пошто )е ... оставл>ен самом себи и свои
раду (И. 4, 35). Али су се л>уди активнога духа
поглавито сдавали проучаваьу филозофи]'е (Р—А
1, 120).
2. а. (обично у одре^еном виду) ко/и ;'е у ре-
довном радном односу (нарочито йрема држави);
ко]и се редовно бави нечим. — Поред активног
особ.ъа у Академищ има и хонорарннх службе-
ника пензионера (Ред.). Он )е ^ош пред неколико
година био активан новинар, то )е истина
(Крл. 1, 25). 1<1ьижев!ю активан ... он )е
узимао, )едан по )сдан од тих дневника и по
1ьима почео писати сво)'е путописе (Поп. П.,
Нен. Л>. 26, XV). б. ко/и ^е у детству, код кога ни/е
наступило смирене: <—< туберкулоза, ~ вулкан.
в. ко/'и/е везан са акци/ом (1а). — 1едандео [)е] ...
споменик ... са славним кипом Мо)'си)а и две
статуе ... претставлл)уки живот активни и
контемплативни (Палавичини П., XX век 1938,
4/89). Разлика )е )едина та да )е народна
свеет пасивни, а родол>убл>е активни израз
истога по)ма (Пац. 1, 60). г. ко/и ]е везан са
личным у чет кем. — Ова ситуаци)а натерала )е
Велику Британи)у ... да приступи активном
решаваау континенталних питан>а (МихаиловиН
С, XX век 1939, 558). 'Активном политиком
ни)е се више бавио (Прод., Ил. |. 4, XXVI).
Естетичко васпиташе може бита пасивно и
активно. У првом случа)у васпитаник само по-
сматра и слуша ... а у другом случа>у он сам
и производи лепе предмете и односе (Бакик
I. 52).
3. во), офанзиван. — Сад би добро дошло
активно де)ство наше коньичке дивизи)е у непри-
)ател.ском десном боку (Лаз. М. 1, 173).
4. делошворан. — Увог)ен>е нових речи не
претставлл нарочито велики активни ггишчев
утица) на )език (Л—С 1, 180). Активна сила сма-
н>у)е се и тада, када ... лешкаримо на постелей
(Пел. 1, 346).
5. нагао, необуздан. — Босански „Турци" ...
могу да буду активни као бу)ица и стршьиви као
земл>а (Андрик 5, 58).
6. а. трг. код кога /е актива (1) веНа од йасиве,
извоз веки од увоза. — Ситна газдинства ... мора)у
се снажити и подики до активних производних
)едшшца (Алексик Н., XX век 1939, 289). Наша
земл.а има веома активни салдо у трговини са
афричким континентом (Вуловик Д., XX век
1939, 603). У датом тренутку имамо активни кли-
риншки салдо (Михаиловик ]., ПЛ 1939, 189).
б. банк. ко/и улот у активу (1) . — Услед недо
статка нужне марже измег)у активних и па-
сивних камата, ти заводи нема)у од куда да на-
мире сво)'у режи)у (Плавшик Д., XX век 1938,
1/136).
7. грам. ко/и изражава, ко/и значи вршегье
радпе реченичног субъекта; супр. пасиван: ~ облик,
~ стаье.
Изр. ~ войска, ~ земла, ~ угал в. код тих
именица. ~ право гласа в. глас (Изр.). '-' служба:
служба онога ко/и /е у редовном радном односу.
актпвац, -вца м (вок. актйвче; геи. ми. ак-
тйваца) она/ ко/и }е у активно; ворю] служби, ак
тивны официр; исп. активан (2а). — 1едан део
[те трупе] ... претставлл)у они „активци" [офици-
ри] ко)и се не слажу са конзервативном девизом
„во)нш< не политизира" (Бих. 1, 358). Би)'аше
та) 1урица ... „феш дечко". Артил>ери)ска му
униформа одлично приста)аше ... Стручвьак [би
га] сматрао ... активцем (Кол. 2, 41).
активизам, -зма м 1. узиман>е живог учешНа
у неком раду (у йолишичко] борби и ел.). — Зар
ни)е век у заметку лежала ... борба за чисто и
)'асно спознавье себе, свога позива и дужности ...
дужности у складу с оним активизмом, ко)и су
пропови)едали Вишвьик и Бул>уз? (Цес. 2, 200).
2. фил. схвашагье да треба целокуйно знан>е
ставиши у службу живота и акцизе. — Активи
зам [)е] схватан,е да )е за напредак човечанства
од нарочите важности разуман и сталан утица)
човеч)ег знака и хтен>а на културу и живот
уопште; практично, активизам )е етички захтев
да човек не сме да миру)е све дотле док природа
човекова, н.еговим сталним насто)ан>ем, не доспе
до потпуног самосазнанл и самосталности (Ву).
5). Философски „активизам" постао )е у праг
 АКТИВИЗАЦИИ — АКТУАЛИЗАМ
матизму покуша) да се све ... сазнаае, све истине
учине зависним од ... користи за ... живот и
акци)у (Лор. 2, 9).
актнвизацща ж в. акшивизиршъе. — Наш
Савез [юьижевника] Ье [удео у општекултурно)
изградньи] ... испунити општом ... активизациям
и сво)их организаци)а и сваког свог члана по)е-
диначно (Минд., Кн>иж. 6, 9). ]единствени син-
дикати ... има)у за задатак ... активизации' у ...
милиона радника (КН 1948, 27/1).
активизйран>е с гл. им. од акшивизираши (се),
активнзйрати (се), -йзйрам (се) (-йра)у) свр.
и несвр. е. акшивираши (се). — Фронт жена ...
активизирао )с ... жене за задатке (Томшич В.,
]уг.—СССР 2, 1). Самостални рад ученика ...
активизира наставу (Мет. рач., 99). Народно-
ослободилачки одбори су се активизирали (Дед.
В. 2, 574). НОО-и као носиоци власти ... преду-
зима]у све ... да се активизира и у]едини сав народ
у борон противу окупатора (Пи). М. 5, 10).
Амерички монополи активизирали су се и у ко-
лони)ама (V ККЩ, 307).
активизовати (се), -зу)ём (се) свр. и несвр. в.
акшивираши (се). — У ври^еме када се реакцио-
нери из ХСС активизу)у у организован^ „би)еле
гарде" ... ВЬемци и усташе врше ... чудовишни
терор (Ъил. 1, 111).
активйравье с гл. им. од акшивираши (се). —
Преглед ... лица, ко)а се прима)"у за активне офи-
цире из гра^анства ... активиран>ем ... вршнКс се
у Главно] Во)'но) Болници (36. зак. 23, 117).
активйрати, -йвйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аклтегеп) йот. активнзйрати (се), активи
зовати (се) I 1. сшавиши, сгйавлаши у де]сшво;
(у) чинит и акшивним .— У цил>у ствараньа модерног
начина ... кредитовала потребно [би] било акти-
в и рати на берзи рад с обвезницама (Розенберг В.,
ПЛ 1938, 256). Од 700 до 300 метара такмичар
треба да активира падобран (Пол. 1951, 13946/4).
Грип може активирати веЬ умирене туберкулозне
процесс (Мая. Б. 1, 122).
2. во), йревесши, йреводиши у акшивну слу
жбу. — в. пример под активиранье.
II ~ се 1. йосша(]'а)ши акшиван.
2. сшуйиши, сшуйаши у акшивну службу.
актйвист(а) м члан актива (1); она] К0)и
узима живог учешНа у неко] акцщи. — 1едни су
тако као активиста постали агитаторима (Крл. 6,
94). С нама ... )е и ... ФиЬа, обуЬарски радник,
активиста београдске партиске организаци)е
(Чол. 2, 13). Олгу ... позвали су у комитет жена
активиста (Кашик. Т. 1, 48).
актнвйстичкй, -а, -б ко/и се односи на ак-
шивизам (2) : ~ схватавъе, >~ морал.
активпс(т)кивьа ж жена активист (а). — та
сам онда била обичпа активисткшьа У]един>ене
омладине (Поп. I. 3, 263). Добро би било ... да
мобилишете ваше активисткшье да ... л.удима
помогну (Кашик. Т. 1, 164). Бригу око васпи-
тая>а и спремааа деце узеле су на себе активист
кшье (Борба 1947, 107/5).
активйтёт, -ета м (нем. Ак11у11ат) 1. в. ак-
шивносш. — Свет ни)е запамтио веКи економски
активитет него у то доба [после рата] (Ъон. Н.
1, 111). Ма)ерхолд )е ... сав у служби револуци-
онарног активитета (Крл. 2, 106). Активитет
61
нашега членства дошао )е нарочито до израза у
нашим часописима (КН 1949, 8/4).
2. неодом. активна служба. — Породице па-
лих државних службеника има)у право на ...
пензи)у, ко)и су брак склопили ... за време вр-
шеньа службе, дакле у активитету (36. зак. 5, 227).
активно прил. на акшиван начин, узимаууНи
живог учешНа. — 1асно проистиче да Ке две
земле активно сара^ивати у сре^ивавьу односа
и у овом делу Европе (МихаиловиЬ С, XX
век 1939, 233). Трнин )е често пута мислио,
да би било добро да потрчи дол»е и да се уплете
у ону хистори)у, силно активно ... и да спаси
ону жену (Крл. 1, 30). Биланс )е завршен ак
тивно (Ред.).
актйввбет, -ости ж а. де.шшносш, йрегала-
шшво; исп. актива (3), активитет (1). — Среди-
ште ерпске духовне активности ... после 1848
прелази у Нови Сад (Скерл. 9, 130). 6. живосш,
йолеш. — Дога^а)и су се разви)'али са великом
активношЬу код III Арми^е (Павл. Ж. 1, 147).
[ПолиЬева поезида] сводом виталношЬу, актив
ношЬу ... би)'аше посве спонтана ... реакци)'а на
умртвл>еност ... и песимизам (Чер. 1, 43).
актйнй), -и)а м е. акшинщум. — То су ...
елементи актини) и протактини) (Бубан. 1, 85).
актйни)ум м (нем. АкГ1П1ит) хем. радиоак-
шивни хемиски елеменаш (Ас); вар. актини).
Зктииомётар, -тра м (нем. Акг1поте1ег) физ.
астр, ейрава за мерен>е }ачине зрачела, нарочито
инсолацще ; исп. пирхелиометар.
актиномикбза ж (нем. Акс^потукове) мед.
хронична заразна болеет код живошин>а, а ре!)е
и код луди, ко]у изазива вреша йаразишне г.ъивице
Асппотусез Ьоу1з; исп. зрачарица.
актпн, -а, -б ко;и се односи на акта; исп. акт
(2). — Разуме се само по себи, да сам, поред
опширног актног материала ... употребл>авао и
листинско градиво (Мал 1, 5).
актовка и актбвка ж (рус. актовка) в. ]едно-
чинка, драмски комад у }едном чину; исп. акт (3).
— [БеговиЬ ;е] познат као лесник и писац неко-
лико кратких актовака, изведених на ... позор-
ници (Фотез М., XX век 1939, 199). У кньизи
су )ош штампане драме и актовке (КН 1949,
29/3). И тако се с)етио Трнин, да )е ... написао
актовку, ко)а се звала — Слом (Крл. 1, 100).
акт-ташпа ж в. акшеншашна. — Решен.е
о одре^ивашу ... цене на мало ... ташни „Мер-
кур" из Нове Паланке (акт-ташна) (СГл 1948/
IV, 9).
актуалап, -лна, -лно (комп. актуални)й) (лат.
асгааНз) вар. актуелан а. ко]и ]е од знача) а у
даном шренушку. — Юьига ни)'е више данас
тако актуална (Прел., БВ 1914, 81). Деметер [)е]
писао о предмету, ко) и )е и данас актуалан: о
)езику (Бар., ХК 18, 50). 6. ко)и одговара дашом
шренушку, савремен; ко)и ]е увек у шоку дога-
})а)а. — [Шеноа] оста)е ... п)есником сувре-
мених иде)а, ко)е покреЬу л>уде у актуалном
животу (Бар. 3, 80). Пробрано )е из Курелчева
кньижевнога рада само оно, што и данас може
занимати свакога, што ;е и сад ма по чему акту-
ално (Водник Б., Кур. 5, 123).
актуалйзам, -зма м (фр. асшаИзше) фил.
учен>е да ]е сшварносш нейрекидна делашносш, са
62 АКТУАЛИЗАЦША — АКУМУЛИРАТИ
мосшваршье; супр. супстанци)ализам. — Хипотеза
актуализма ... наглашу)'е само психичку акту-
алност, кретанъе, промене, процесе^(Лор. 1, 14).
актуализаци)а ж осшвараъе, осшваривале;
исп. актуалитет (2). — Морали би из ... обима
[лингвистичких разматрааа] изостати сви по)ави
оствариван>а или, како неки веле, „актуализаци-
)с" )езичких односа (БелиК 11, 547). Због хума-
низаци)е целог живота тражи се ... актуализа-
ци)а свих 1ютснци)а (МитриновиН Д., БВ 1913,
248).
актуализйравье с гл. им. од акшуализираши
(се).
актуализирати, (се), -йзйрам (се) (-йра)у)
свр. и несвр. е. акшуализоваши (се) . — Погрешно би
било ову комеди)у [„Родол>убци"] насилу акту-
ализирати (Поп. }., Кн>иж. 1, 328). [Литература]
постала )е неспособна да се актуализира (ШимиК
С. 1, 58).
актуализовати и актуализовати, -зу)ём
свр. и несвр. вар. актуализирати (се) I (у)чиниши
акшуалшм; осшвари(ва)ши, Привести, йриеодиши
у дело; исп. актуален. — Сазнан>е ... преко
иде)а, закона и принципа ... „актуализу)е" биЬа
и ствари (Нед. Д. 2, 42).
II ~ се повр. — Знаше )'едног страног )езика
састо)и се у способности да се одмах актуализу)е,
т.). да се ... изговаранье и везиваше речи тог
)езика — )аве чим су потребил (Лор. 2, 96).
актуалнст(а) м йрисшалица актуализма. —
У та) )е см)ер унио велику забуну раскол актуа-
листа (ХКА, 88).
актуалвстичкй, -а, -б ко/и /« у вези са ак
туализмом. — Ме^у важни]'е правде Психоло-
ги)е долазе и об)ективистичка и актуалистичка
Психологи)а (Петрон. 1, 93).
актуалйтёт, -ёта м (нем. АкшаНсас) 1. в. оно
шшо /е акшуално, савремен дога^а]. — „При-
маш" ... чувен импровизатор стихованих акту-
алитета, пио )е (Петр. В. 3, 89). б. е. акшуалносш.
— Ова кизига )е изгубила сво) актуалитет (Ред.).
2. е. акшуализацща. — Генетичка веза и
органска спощост душевног акта и н>еговога
израза у речи готово )е иста као и измену сваке
потенци)е и н.еног актуалитета (Нуш. 4, 21).
актуалвбст, -ости ж особина, сша/ъе онога
шшо]е акшуално ; савременосш , саврсмена важносш ,
савремена нужносш; вар. актуелност; исп. акту
алитет (16). — Постигнут споразум [измену
Владе и муслиманске странке] ... не ума»у)е
акт)'алност [овога чланка] (Вла)., СКГл НС 2,
605). У томе и лежи нимало ослаблена актуал-
ност Вукова дела (Будимир М., Кнъ. оВуку, 21).
[Уметност] треба да ]е заштита против заразе
актуалношЬу (Перк., ХК 14, 138).
актуар, -ара м (лат. асСиагшв) заст. низки
чиновник, йисар. — Одобрава се избор Ъор1)а
Ра)ковиКа за контролора и актуара „Матице
Србске" (Матица 1866, 1051). Он ... из цепа вади
смокве, те неколике сам )еде, а неколике да)е
своме актуару до себе (Ра)к., Брш.ьаи 1886, 9).
Он се окрене, даде зовнути актуара ... те започне
изтрагу (Ъал. 1, 37).
актуёлан, -лна, -лно (комп. актуёлни)й) (фр.
асШе1) е. акшуалан. — Ова квьига ... има )едан
актуёлан задатак ... да у данаипыщи де)ству)е
на сутрашн>ицу (Мар). М. 1, XIV). Нашло [се]
... ри)'ешенэе свих актуелних животних пи-
тавьа (Во)н. И. 7, 125). Актуелни подаци о Мор-
нарици С)едивьених држава публиковани су у
разним часописима (МГ 1933, 204). Проблем По-
дунавлл као актуёлан, )ош )е више допринео
знача)у престо)е11е конференци)'е сталног савета
Балканског споразума (АндриК, XX век 1939,
235). Комеди)а Стери)ина оста)е актуелна (Богд.
М. 2, 47). Уз то )е НенадовиК био актуелни)и од
Лубише (Виловски Т., БК 1908, 75). Друга )е
н.егова врлина што )е актуёлан. Прати све
позоришне по)аве (ЛовриЬ Б., ЛМС 326, 106).
актуёлност (актуелнбет), -ости ж в. акшуал
носш.— У прво) драми та) факт... )с ...био пре-
чишЬен од сувишне актуелности (Богд. М. 2, 115).
Задатак ко) и се поставл,а ...не поставлю се са
том актуслношНу и оштрином, или се поставлю у
много машо) мери (Ъил. 1, 268). Та су места
эаиста убачена ... у жел>и да [се] чланцима да
више „актуелности" (Пи). М. 5, 99). Подизаше
школа на слободном ваздуху доби)а ... пуну
актуёлност (Вид. Сл. 2, 134). Ако буду сви
имали ова) задатак юьиге пред очима, мораКе
признати да се ни)'е могло ни смело стати
на по пута, да ;е требало додирнути и актуел
ности (Мар). М. 1, XIV).
акунатнв м (лат. ассиза(1уиз) грам. чешврши
йадеж, йадеж Предмета, объекта глаголске радле
и ци.ъа крешанм.
акузатйвнй, -а, -б ко/и се односи на акуза-
шив: ~ наставак, ~- значевье.
акумулатйвин, -а, -б ко/и }е у вези с аку-
мулацщом; исп. акумулациони. — Код нас се
усталило мтшьеае да ... сектор угостител>ства
... треба да служи само у акумулативне еврхе
(Пол. 1950, 13633/5).
акумулатор м (нем. Аккштш1аГог) физ. справа
за нагомилаван>е елекшричне енергще.
акумулаторка ж рударска елекшрична ламйа
са акумулашором. — Тешка акумулаторка била
)е окачена о греду ... и осветллвала снажна плеНа
копача (Борба 1947, 287/3).
акумулаторскй, -а, -б ко]и се сасшо]и од
акумулашора: ~ батери)а.
акумулаци)а ж (нем. Аккштш1а(кш) нагомила-
ваьье (на]чешНе кайишала). — У Немачко; ... )'е ...
сва снага у акумулаци)и и прибиран>у истори)'ске
гра^е (Радон. )., БК 1899, 882). Рад берзе помаже
и акумулаци)у капитала за веКе инвестици)е
(ПлавшиЬ Д., XX век 1938, 2/140). Н>ему )е тре
бало (1о)асшгш акумулаци)у капитала (Суш. 1,
124). Акумулаци)а ... на подруч)у државног
сектора )'е изразито друштвена акумулаци^а (Кидр.
Ь 8).
акумулациони и акумулациони, -3, -б в.
акумулашивни : ~ фонд, ~ теори)а.
акумулйра&е с гл. им. од акумулираши.
акумулйратн, -улйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аккшгшНегеп) (из)вршиши акумулаци]у :
исп. акумулисати. — Ми ... плански акумулира-
мо средства и правилно их расподел>у)'емо по
гранама народне привреде (Т—Л 1, 330). Банке
акумулира)у нечувено благо (Крл. 6, 17). Об)'а-
снио )с да )е узрок скоку ци)ена ... скриваке ...
капитала ко)и )е акумулиран у приватном сектору
 АКУМУЛИСАН.Е — АКЦЕН(А)Т
(ПрибиНевип Р., Сл. Б. 1947, 602). Семе првих
)едннки акумулирало ]с променьене услове спо-
лдипье средине (ВидовиН В., НиП 1949, 16).
акумулисавье с гл. им. од акумулисаши.
акумулисати, -ишём (аор. акумулисЗ) свр.
я яесар. в. акумулираши. — Балкан [)е] )едан
од оних делова света на ко)и се сручу)у муле и
громови ко)е )е европски крупни капитализам
акумулисао (Арх. КЩ 4, 235).
акурат прил. (нем. аккигаг) варв. шачно, до-
исша, исйравно; исп. акуратно. — Кро)и [шнащер
Пера], — и акурат )е скрощо )едан нов план
(Зма1 15, 148). Акурат — поджупан не [на то
реКи], огледавши треном ту начелникову бил>е-
жниду [о ставьу благаще] (Буд. 1, 90).
акуратап и акуратап, -тна, -тно (комп. аку-
ратни)й) тачан, уредан. — Ни)е залуду у овом
окретном акуратном чиновнику живео научник
вмузичар (ЪорЬ. П. 3, 248). Она )е била ... си-
роче ... ал' врло акуратно и строго створен>е
(Петр. В. 6, 103). Женим се ... Барем сада треба
да сам акуратап (Леек. 1, 91). Сам бил>ежник ...
би)аше чов)ек ... писмен и чиновник акуратан
(Кол. 2, 15).
акуратно и акуратно прил. на акурашан на
чин, брижливо, шачно, уредно. — Што )а говорим,
то говорим, и говорим акуратно (Шен. А. 8,
196). Она )е хал>ина акуратно ураг)спа (Ред.).
акуратпост и акуратност, -ости ж особина
онога ко)и /е акурашан, шачносш, уредносш. —
Ни трага од полета, решености ... Напротив
чаровала )'е умереност и акуратност (Ъорг). Вл.
14, 53). Што имам )еда с там човеком, )едва
почтьем да га учим реду и акуратности (Петр.
В. 5, 76). 1а циеним у нъему акуратност (1аг.
2, 396).
акустика ж (фр. асоизпяис; нем. АкизПк)
1. физ. наука о звуку. — У акустици су по)мови
тон и звук строго одво)'ити (Пи). Д. 1, 59).
2. е. акуешичносш. — Железна мрежа спле
тена од нетто акустике ... и нешто филозофи)е
— его то )е та) закон [ум)етности] (Новак В).
1, 108).
акустичан, -чна, -чно (комп. акустйчни)й)
а. щи одговара захшевима акустике, ко]и ]с йоде-
сан за йриман>е, йреношен>е звука, звучан (найр.
дюрана) . — При зидакьу ода)'е за концерте, )авне
говорнице итд. мора се пазити да исте буду аку-
стичне (Дук. М. 1, 135). б. милозвучан. — Вои
слав |с ... сво)И)ем щесмама на)бол>е показао
акустично богаство ... нашега }езика (Цар, БК
1904, 1146).
акустичкй, -а, -5 ко/и /е у вези са акусти
ком, ко/и има везе са слухом : ~ апарат, ~ цев (за
глуве), ~ центар (у мозгу), ~ нерв.
акустичност, -ости ж особина онога шшо /е
вкуяйично; звучносш; исп. акустика.
акут, -ута м грам. а. у срйскохрвашском )е-
зику акценашски знак за обележавале нарочишог
узлазног акцепта, узлазне иншонащце на дугом
чаг.шшеном слогу; сам шакав акценаш. б. у ра-
зличишим }ежцима знак за разпе врете изговора
глаеова.
Изр. чакавеки ~: у чакавском ди]алекшу (и
неким шшокавским говорима Славонще) акценаш
с Почетном равном, а завршном високом иншона-
63
цщом. — Да споменем нпр. да сам §сп. р1иг. у
чакавском диалекту морао тражити на првом
месту у оним говорима ко)и никад не меша^у
чакавеки акут, ни под ко;им погодбама (Велик,
1Ф 6, 9).
акутап и акутан (акутан), -тна,-тно (комп.
акутни)й) (лат. асишз; нем. акит.) 1. ошшар, ;ак,
жесток, йрек, нагао. — Где )'е борба толико
акутна, ту се посредници за мир нерадо гледа)у
(Радон. I., ЛМС 202, 190). Готово у свима зем-
:ьама по^авиле су се у више манье акутно) форми,
следене поелсдице: падаже цена разних прои
звола ... сман>ен>е продукци)е и ... неупосле-
ност (МГ 1933, 209).
2. ко/и захшева Ьрзо решете. — Донете су
извесне оддуке ... у цшьу ... траженьа пута акут-
ном питан»у беспослице (Ъон. Н. 1, 95). Про
блем уметничке критике )'е и код нас акутан и
... осетл>ив (Глиг., Кгьиж. 2, 35). Ово )е сташс
ствари довело до )едне латентне аграрне кризе,
ко)'а )е опастца од оне акутне (Михайлович }.,
ПЛ 1938, 188).
3. мед. ко]ч се брзо, нагло развита (за болесш) ;
супр. хроничаи. — Добила болеет акутан (нагао)
карактер (Ъор}). Влад. 1, 184). Никада ]'е нисмо
видели за време акутних болова (Петр. В. 7,
75). Хиги)енски заводи ... дужни су ... сузби-
)ати акутне заразне болести по школама (36. зак.
35, 263). Инспектори [стараКе се] ... да се у
маси народно) истражу)у, сузби)а)у и лече, сем
акутних, нарочито хроничне заразне и заиу-
штене болести (И. 1, 11).
акутно и акутно (акутно) прил. у сво] ошшри-
ни, ]ачини. — Фашистичка опасност акутно [;е]
запретила (Бих. 2, 336).
акушёр, -ёра м (вок. акушёру) (фр. ассои-
спеиг) лекар ейецщалиеша за Пороге; исп. ба-
бичар.
акушерка ж 1. жена акушер.
2. в. бабица (4).
акушерски, -а, -б ко;и се обноси на акушера
и на акушерство: -~ одел>евье, ~ посао, <~
спрема.
акушерство с грана медицине ко]а се бави
указивапем йомоНи за време шрудноНе и йороЬа]а и
нейосредно После Порога; исп. бабичен>е, баби-
члук (1), примал>ство. — О акушерству ... ни)е
очувано готово никаквих података. Само се по-
мин>е ... Маца Зацика „с бабичлуком занима)уЬа
се" (Ъор^. Т. 5, 214). [Комиси)а] )е саставл>ена из
... професора гинекологи)е и акушерства (36.
зак. 3, 137). Наркозу у акушерству увео )е први
1847 године шкотски научник Ц. Симпсон (Пол.
1950, 13723/7).
акцелерандо прил. муз. е. ачелерандо. —
Жива акцелеранда сведоче о тежвьи и полету
идеалу; на против ритарданда о клонулости,
замору и губл,ен>у снаге (Лапч. Д. С. 1, 12).
акцелерацн]а ж (нем. Акге1сгаиоп) физ. убр-
за(ва)н>е.
акцсн(а)т, -нта м (лат. ассепгиз; нем. АкгеШ)
1. грам. а. исшицапс }едног слога зачином или висином
гласа, или исшовремено ;'едним и другим; исп. нагла-
сак. — Ово ни)есу говорни гласи, но само ударанье
гласом или акцента (Дан. Ъ. 8, 16). б. вреша,
ший шаквог исшицапа. — Знамо да наш )език
има четири акцента, два дуга и два кратка: ду-
Г
 64 АКЦЕНАТСКИ — АКЦЕПТИРАТИ
госилазни (дан, правда) и дугоузлазни (рука,
пйсати); краткосилазни (брат, слЗма) и кратко-
узлазни (село, копати) (БелиН 9, 33). в. графички
знак за обележавале акцента (16) : ставити ~,
обележити ~. г. акценашски систем }едног говора;
начин наглашава/ъа у говору. — Моравски акценат
дошао )'е до самог Крагу)евца (Мил. М. Ъ. 9,
268). Из ... архаичног акцента [старинаца] ...
би)'е као загробна сета (Наст., XX век 1939, 766).
Бледа женица ... )с говорила нишким акцентом
(Макс. Д. 1, 78).
2. наглашени, исшакнуши део говора, му-
зичког йасуса и ел. — Реченични акценат нам
у право и казу]'е : иду ли речи у реченици обичним
или обрнутим редом (Ъор1). П. 1, 183).
3. оно шшо /е на]важни]е у нечему, сушшина,
шежишше. — Главни )е акценат на гаранщ^ама,
ко)е би имале да преузму на себе силе потписнице
париског уговора (Чубр. В. 1, 29).
4. фиг. оно шшо да;е йосебно обележ}е нечему,
характеристика , израз, моменаш. — Разумей, пре-
часни оче, одговори деспот с ]аким акцентом
горчине (Нов. 23, 261). Музичка дела Леоша
Значена има)у личан акцент (Мило)евиЬ М.,
СКГл НС 14, 382). Употреба непровидне, сиве
Гн))с . . . успела )е више него олово да даде нежни )с
акценте и савршени)е облике ликова (Митри-
новиК Д., XX век 1939, 759). Изгледало ]е као
да неста]е трагичних акцената у животу европ-
ских народа (АндриН 7, 221). Више се у иьеговом
раду истицала декоративност ... него драмски
акцент (Глиг. 1, 289). Н>ене...пегице на образима
давале су ... вьено) необично) живо) подави изве-
стан акценат апартне занимл>ивости и шарма
(Крл. 2, 82).
5. пссн. индив. израз осеНашх у узвишеном сши-
лу. — О, теби, рибелско сунце, | дижем ова;
акцент неут)ешни (Ъон. ]. 1, 147).
акценатскй, -а, -б ко]и се односи на акце
нат : <— систем, ~ студи)а, ~ правило.
акцентнравье с гл. им. од акценшираши.
акцентйрати, -ентйрам (-йра)у) сор. и неевр.
в. акценшоваши. — Граматичко наглашававье )о
оно ко)е акцентира слог у речи да би реч правил-
но изговорена исказала своде право значение
(Нуш. 4, 106). Салюгласник пред сугласником,
ко)и затвара та) слог, акцентира се уви)ек оштро
(Бул. С, БК 1904, 218). Проблем вере се врло
често [у Горском ви)енцу] акцентира тешким,
скоро скептичним речима (Богд. М., Кн>иж. 4,
338). Ни)ансирано злато апсидине позадине, као
и ореол ангела око Христовог лика ... изван-
редно акцентира)у символику и изразитост мо-
дулаци)е по)единих облика (МитриновиК Д., XX
век 1939, 399).
акцептована с гл. им. од акценшоваши.
акцентовати, -ту)ём свр. ■ несер, исп. акцен
тйрати, акцентуирати, акцентуисати 1. грам. а. из-
говориши, изговараши с одрефеним акцентом. —
Ако само )едну реч погрешно акценту)'е, казне
[1)ака] (Вулов. 3, 159). б. сшавиши, сшав.ъаши
акценашски знак. — Преко 26.000 народних речи
су забележене, акцептовано, истумачене латин
ски (Скерл. 9, 153).
2. фиг. нарочито исшаНи,исшицаши,нагласиши,
наглашаваши нетто. — Друг начелник говори ! —
акцентова ГумиЬ (Комар. 1, 275). Он редовно
акценту)е оне гшрти)е градива, ко)е нема)у не-
ког дубл>ег значаща (НМ 1948, 13). [„Покойник"]
)'е ... НушиЬева комеди)а ко)а )е на)оштри)е
сатирично акцентована (Богд. М., КН 1948, 9/3).
акцентбпог м паучник ко/и се бави акценшо-
логщом.
акцептолопца ж (нем. Акгепю1о81е) део
науке о ]езику ко]и говори о акценшима. — На ...
теча)у ... учи се хрватско-ерпски )език, акцен-
толопоа, граматика, дикци)а (БоглиЬ А., КН
1948, 39/4).
акцентуаци)а ж (нем. Акгеппшюп) начин, си
стем акценшоваи.а. — Вара се г. Београдац, ако
мисли, да се у ерпско) юьижевностн и данас
може отворити нова епоха ко)'екаквим ситни-
цама на пр. каквим год изменама у Вукову реч
нику, правопису и акцентуацией (Бошк. т. 3, 67).
То се )асно види на Стонском Рату, где ... )е ...
акцентуаци^а разноврсна и показухе да )е било
досел.ава&а са раэних страна (Цви). 9, 77). Наш
)език ... ни)е сродан с енглеским ... сво)ом фо
нетикой, акцентуациям, дужином речи (Поп.
Б. 5, 122). ]а акцеитуащцу двощне ... нисам
уводио у сво;е изво1)ен>е (БелиН 6, 181).
акцентуйранье с гл. им. од акцентуирати.
акцентуирати, -уйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. акгепгшегеп) е. акценшоваши. — Местимично
тон угла^ен с пуно обзира, умерен. За тим се акцен-
туира, заборав.ъа се и задоби)а неку прецепторску
опорост (Прод., Дело 2, 564). Господин ВлаховиК!
Чека вас )една дама! ... — позвао )"е )едан го
сподин ... с )едним изв)ссним акцентом ирони)е,
како се то веЬ код нас обично акцентуира у
таковим приликама (Крл. 1, 132). БиЬе )0) нетто
преко осамнаест година, окретна )е ... акценту-
ирано безобзирна (Фотез М., XX век 1939, 361).
акцентуисавье с гл. им. од акцентуисати.
акцентуисати, -ишём свр. и неевр. в. акцен
шоваши. — На прим)ер, краКе, упрошЬено, више
акцентуисано звуче запови)еди: Напред, Лево
него: Напри)ед, Ли)ево (Сто)анов Ф., Щ 3, 268).
акцепт (акцепт) м (нем. Акгер[) 1. правн.
а. йошйис на меници на основу кога се йосша]е главни
менични дужник (акцейшанш) и то обично са изба
вим дужника да Признаке дуг. б. меница с шаквим
йошйисом. — Готовина ... набавиЬе се акцептнма,
ко)'е Ье исплатити народна банка (тед. 1873, 245).
2. фиг. йрисшанак, йрихвашаае, одобравале.
— 1а Ьу Вам дати сво)у кЬер, ако ме избавите
... — }е ли то Ваш истински акцепт? (Шен. А.
8, 299).
акц&птанат (акцептЗнат) м в. акцейшанш. —
Кад акцептанат плаЬа меницу плаЬа сво) дуг
аанк. Д. 1,14).
акцептант, -нта и -анта (акцептант) к правн.
главни менични дужник, йрималац менице; вар.
акцептанат. — Она) на кога се меница вукла,
ако се тако из)аснио, звао се акцептант (при
емник) (Вел>к. 1, 286).
акцептйравье с гл. им. од акцейшираши.
акцентйрати, -ёптйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. акгерпегеп) вар. акцептовати 1. йрихвашиши,
йрихвашаши, сложиши се, слагаши се. — Он )е
говорио истину ... ]я потпуно акцептирам н»егову
„Белу врану", тим пре, што и сам позна)'ем та)
живот (Весел. 14, 226). Он ... спомюье Кравьче-
виЬа, акцентира) уЬи вьегове мисли (Чер. 1, 13).
 АКЦЕПТОВАНА — АКЦША
Акцептира)уКи у формално) Логици номинали-
стички принцип ... сматра идцукци)у за основну
методу сазнаша (Петрон. 4, 17).
2. прапн. сшавиши, сшав.ъаши акцейш на ме-
ницу; йрихвашиши, йрихвашаши обавезу. — Трасант
одговара да Не меница бити акцентирана и испла-
Ьена (36. зак. 7, 18). Менице ... су акцентиране
при набавци сада заложене робе (ТГл 1902,
137/3).
акцептование с гл. им. од акцейшоваши.
акцептоватн, -ту]ём (аор. акцептова) сир. и
всевр. е. акцейшираши. — Жалосно )е ... што )е
[он] ту будалашНину без икаквог размишл>ан>а
акцептовав (Коч. 6, 136). Купци робе ... дали
[су] продавцу менице или акцептовали менице
вучене на н>их (Розенберг В., ПЛ 1938, 259).
Меница )е акцептована 23 . 1уна 1 879 г. (Макс.
Ст. 1, 85).
акцёси)а ж (лат. ассеззю, прирашта)) правн.
йроширегье Права сойсшвеносши на ейоредне сшвари.
акцёсист(а) м ласт. (нем. Ак2езз1$() низки
уйравни службеник (у бившо) Аусшро-Угарско] ) . —
[Предсто^нику] су доди)ел>ена два кот. пристава
... два кот. шумара и )едан акцесиста (Строх. 1,
158). Зашто су старога си)едога акцесисту ...
прем)естили ... на Марков трг (Крл. 1, 56).
акц&сбрн)ум м (лат. ассеззогшт) оно шшо )с
ейоредно; додашак, дойуна. — Сви остали поли-
тички фактори ван данаипье комбинации долазе
у обзир тек као политички акцесориум (XX век
1939, 253). Профит, претворен сада у облик пре-
дузетяичке добита [испо.ъава се] као пуки акце-
сори)ум и додатак ко)и придолази у процесу
репродукци)е (Пи). М. 4, 329).
&кцесорвй, -5, -б правн. ейоредан, узгредан,
дойунски, Помокни: — облигащф, <-~ потражи-
ван>е, •—■ право, ~ уговор.
акцйдент (акцидбнт) м (лат. асск1епз,-епС13,
ко)и се догаг)а) несреНан случа], незгода. — Пут
широк до бескра)а ... где су акциденти сведени
на на) машу меру (Петр. В., КБС, 243).
акциденталан, -лна, -лно ко]'и се ]а»ла йо-
гремено, небишан, ейоредан, случа]'ан. — Има у то)
деоби [измену Срба и Хрвата] мрва стварности,
али она ни)е основна, ни)е та разлика стабилна.
Она )е акцидентална и ни)е увек посто)ала нити
«ора да увек посто)и (Мар). М., БВ 1914, 49).
акцидёнтали) а с мн. случайности, узгредно-
ши. — Неке прегласе у п)евавьу ... тумачим као
сл>'ча)носта. Акцидентали)а, што их п)'евач са-
свим по случа)у ствара у часу п)еваньа и тешко
се може десити, да Не их на истом м)'есту поно-
вити, ако иста стих или исту фразу и п)ева по
друга пут (Широла Б., ЗНЖ 28/1, 155).
акциденци)а ж оно шшо у ]едно} сшвари
ще бишно, шшо /» у н>0] случайно, узгредно, до-
йунско. — Кад истекне рок закупа ... тада
изведена удобреша земл>е долазе сопственику
као акциденци)а, нед]ел>ива од супстанци)е, од
зеятье Као шегова сво)ина (Ланч. Д. 3, 25). Обо,
.'шиле, отежава овакво сташе и ... чини да се
оно ретко по)авл.у)'е, што у шему акциденци)а
(интелект) у неку руку обуздава и отклаша суп-
станци)у (вол.у) (Ву). 4, 17).
акциз, -йза м (нем. Ак21зе) йорез на мало-
йрода]'у Пика; вар. акциза, акцис. — Осим ових
2*
65
посредних данака ... има )ош неки, ко)е напла-
Ьу)у општине, као: ... акциз на продаваше вина
и раки)е на крчму (Марк. Св. 2, 21).
акциза ж в. акциз. — Може се наплаКивати,
у гд]'еко)им варошима ... акциза на потрошшу
пиКа и хране (Пор. 1881, 201). Купи аков ... за
двана)ест ... форинти, па не плати акцизе, и
добите на акову по десет форинта профита
(Лукик Л., ЗНЖ 24, 236).
акцйзёр, -ёра м она] ко]и найлаНу]е акциз;
нсп. акцизист(а). — С тим [раки)ом] тргу)у прКи-
)аши, па и онда, кад )е акцизер у комшилуку
(ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 236).
акцязист(а) м е. акцизер. — До!)е ли на-
челник, бшьежник, акцизист, пристав ... све
то иде у фамили)у, те тамо пи)е, )еде, спава ...
све забадава (ЛуккЬ Л., ЗНЖ 24, 45).
акциза ж (ген. мн. акцй)а) (лат. ас!ю) 1. а. де-
лан>е, делашносш, радн>а, рад. — Нсзадово.ъ-
ство Срба ... пружило )е аустри)'ским агентима
прву прилику за акци)у против Руси)е (Нов.
14, 123). Мла^а радикална парти)а ... )е радила
... да унутаршом акцизом изво)у)е самоуправу
(Марк. Св. 7, 118). Хипноза ... сасвим уннштава
нормалну акци)у чулних органа (Прод., СКГл
НС 32, 535). Све )е те енергичне акцизе водно
... апсолвент ... Мирко Новак (Крл. 1, 18).
б. физ. йокрешачка снага; супр. реакцщ'а. — Силе
ко)е изазива)у креташе зову се акци)е, напор,
напон, а силе ко]е се опиру зову се реакци)е,
отпор (Пуп. 1, 315). в. во), во^ничка ойераци]а
(борба, найад, офанзива) . — Акци)а Не отпочети
... 6. октобра ... и то: офанзива од Рашке (Лаз.
М. 1, 65). Код во)ника ни)е [се] могла запазити
клонулост и неподобност за акцн)у (Павл. Ж.
2, 91). Штаб ... похвагьу)е ... пионирску десе-
тину због помоНи ... приликом поегьедше акци ) е
на шемачки логор (Ъоп. 3, 93). Има довол>но ...
трупа ко)е би могле ступити у акци)у (Нуш.
15, 334). Кадгод би наши ступили у акци)у,
главе су се дизале (Ков. Д. 1, 70). Две турске
дивизи)е веН су биле избачене из акци)е (Лаз.
М. 2, 264).
2. банк, харшща од вредности, као документ
о уйлаши удела у кайишал акционарског друшшва
(йредузеНа, банке, друшшва и ел.) ; исп. деоница,
удеоница. — Цавне трговачке] компаше чланъ
може бити свашй онай, кои оНе да да неку ...
суму новаца, за кою добие достоверно писмо,
кое се зове акщя (Миловук 1, 49). Банчин )е
капитал ... подегьен на 100.000 акциза од по 500
динара (Мее. 1924, 324). Оставио )0) )е ... неко-
лико куНа, новац у банци, акци)е (Живад. 5,
117). Потребно )е ... порадити, да се осну)е из
малених сиНаних капиталчиНа повелика сума
путем удеоница — акциза (Сав. М. 2, 135).
ККерка ) единица ... изгубила )е на некаквим
дунайским паробродарским акци)ама све (Крл.
1, 5).
3. поз. заст. део чина у йозоришном комаду,
йо]ава, сцена. — Чин греНи ... Друга акцп;а
(Трес. 5, 77).
Изр. акцн]е скачу, расту : а) йовеНава се вред
ност акци]а (2). — Акцизе Народне банке знатно су
скочиле (порасле) откако )е мир заюьучен (Ред.).
б) фиг. доби]а се у знача]'у, у угледу. — У доба
скупоНе ... акци)е [удоваца и удовица] скачу не
само релативно него и апсолутно (Рак. Мита
66 АКЦЩаШ — АКШАМЛУЧИТИ
2, 87). Што сам вшпе био изложен нападащма
[у Загребу] ... то више су расле мо)е акци)е код
Срба Саг. 3, 248). акцизе падазу, акцизе стозе
р/)аво:а) смапузе се ередносш акциза. — [Бога
таши] се бо)е рата ... Кад се мало шушне о неточ
ном питавъу, све акци]е пада)у (Нен. Л>. 26, 161).
Акци)е те банке сто)е р!)аво последн>их дана
(Ред.). б) фнг. губи се у значазу, у угледу. — Кад
су ньегове акцизе код Куена пале, нису могле
расти код Кала)а Оаг. 3, 257). Акци)е Радоаи-
кеве ста)аху врло р^аво код Аустри;е (Ъор1).
Вл. 15, 151).
акцй)аш, -йша м нар. уиесник у радно] акцизи.
— Мехо „стари акци;аш" ... носи 14 ударничких
значака (Борба 1951, 65/5).
акцибнар, -ара м (вок. Згашонару и акци
онере) (нем. АкСюпаг) власник акциза (2); вар.
акционер; исп. деоничар, удеоничар. — Лепрша
[застава] над зградама ... Банке у ко)0) )е ...
покойник ... био папачи акционер (РадиЬ Д. 4,
138). Управии Одбор [Банке] има двадесет четири
члана, ко)е бира Збор акционара (Мес. 1924,
330). Акционер „По^уне" Обертавц правно се
као да )е те речи пречуо (Матк. 1, 336).
акционерни, -а, -б зает. в. акционарски. —
Именом акци)е назива)у [се] делови у ко)е )е
раздельна главиш ш акционарне удруге (Пор.
1881, 372).
акционарски, -а, -б кози се односи на акци-
онаре; вар. акционарни: ~ дивиденда, ~ збор,
<~ скупштина, ~ друштво и сл.
акционарство с йослован>е засновало на Прин
ципу акциза (2) . — Код сличних шумарских пре-
дузека уведен )е систем акционарства (П.Пр.
1924, 1/2).
акционер, -ёра м зает. е. акционар. — 1а сам
н.ега из куке истерао ... што )е побун>ивао ...
радннке ... у млину, у коме сам )а на)вегш ак
ционер (Вас. Д. 3, 84).
акционн и акцйбнй, -а, -б кози ерши акцизу
(1); кози се односи на акцизу (I)- — У истини, ак-
ционо министарство било )е )ош далеко од акцизе
(Дов. С. 8, 249). Народи мора>у да усредсреде
у рукама ... шефа државног, велику власт и
мокна акциона средства (Милован. М. 2, 30).
У исто) )е мери скракено време обрта целокугше
светске трговине, а акциона способност у н>0)
заинтересованог капитала покачала се више
(Пи). М. 4, 42). Цар Александар ... увиГ)ао
)е да ке акциона слобода Русите зависити нае
вшие од Аустрще (Поп. В. 1, -65). Штаб се
свакодневно еаста^ао, дискутовало се, али до
за)едничких акционих одлука ни;е долазило
(Давичо 1, 319).
Изр. ~ радизус в. ради]'ус (Изр.).
акцйс, -йса м в. акциз. — Сем кири)с пла
кату [мехащице] ... тзв. „акцис" на пике (Ми).
С. 7, 75). Онда )е дошао акцис на алкохолна
пика и он би донео 1000 дуката (Весел. 16,
357). Док ни)е дошао за претседника ... [обе-
Кавао ]е] прирез ... да скине ... те гимна-
зи)у ... отвори, те акцис на пике да укине
(Нуш. 10, 109).
акцйскй = акцй}скй, -а, -б кози се односи
на акцизу (2); исп. акционарски: ~ друштво, ~
капитал.
акча ж 1 (тур. акса) в. аейра. — [Ъаури]
акче, -ета с) да)у цару ... данак, на сваку
годину од сваке главе по 40 аспри, а то се зове
ньнховим )езиком акча (Нов. 17, 133). Акча ]е
била )една врста турског новца од )едног драма
злата од 14 карата Уелик И. 3, 60). "На)ман.а
новчана )единица била )е акча [аспра], )едан мали
сребри новчик (Скар. В. 1, 70). 1аспре или
акче, како )у зову, ту [у Сара)еву] ври | еди )едан
певес и по (И., 100). Акче звао се мали сребрни
новац, ко)и се ковао у велико) множини у
многим ковницама СКурч. 1, 19). Градско)
посади учшьена [)е] повишица по пет акчета
(Мус. 1908, 6/2).
акчи)а м (ген. мн. акчй)а) заст. в. ашчща.
— Крал-в имъ е таиш. износю, | ... Поставю ше-
здесетъ акч1яхъ, | На педесетъ другахъ по еднога
(НП Чо)к., 217).
акчибница ж заст. ковчежиН за чуван>е новца;
исп. акча. — Пред нама )езди)аше поносно ко-
вьаник с нашом акчионицом (Во)н. Л. 3, 140).
акчйскй, -а, -о заст. в. ашчиски. — Чист
ко акчиска кецеля (Лепеница, Ризн.).
актам м (тур. ак?ат) 1. вече, йрви мрак, су
мрак. — По акшаму стаже у Грахово (НП Вук
3, 18). А кад акшам падне на земл>ицу, | Он
припаса сабл>у димиски)у (НП Херм. 2, 37).
Ссаки ... Муслиман за тра)ан>а ... поста ... до
акшама (мрака) не окуси ништа од )ела и пика
(Том. Е. 2, 165).
2. мусдиманска молишва йо задаску суща. —
Изашле у ... башчу да мало протефериче, при; е
него грлати му)езини са мунара не огласе акшам
("Бор. С. 6, 289). Му)езини са минарета [су]
отплевали акшам (Нуш. 16, 209). Век мрак )е
пао, сад ке негд)е актам (Огр. 1, 93). Маумику,
убила те мун>а, | Што не клан>аш акшам и )аци)у
(НП, БВ 1895, 202).
Акшам Презиме. — Ристо Акшам (БВ 1899,
157).
акшамлук м седелка йредвече (у кафани или
другде) обично уз ракщу или кафу. — Отишао
предвечер по обича)у на акшамлук у п)'ану ме)-
хану (НС 1929, 14/38). Почшьали су дугиакшам-
луци ко)и су се завршавали ... п)есмом (Мик.
1, 23). Код кога Кемо вечерас на акшамлук?
(Ливно, Билб. 2). Од зашье с)еднице Хамзага
не долази на акшамлук (Кушан ]., Реп. 1948,
278).
акшамлучар м оназ кози акшамлучи. —;
Почело се спуштати вече и акшамлучари се век
скушьа)'у у кафани (Ред.).
акшамлучарскй, -а, -б коз'и се односи на
акшамлучаре. — У ти)есном ... дворишту С)'едило
)е редовно акшамлучарско друштво (Хумо 3, 60).
акшамлучёвье с гл. им. од акшамлучиши.
акшамлучнти, -им (аор. акшамлучи) неевр.
покр. йроводиши време у акшамлуку. — Хе), Али)а
... да)дер нам )ош )едан сатлик! ... Тако видиш!
Ето )а уви)ек овд)е акшамлучим (Мур., Ви). 3,
69). Ма}стор почиае, као и сваку вече, да ак
шамлучи (НУ 1941, 83). У нок му покаже чи-
таву разоноду ... од о'сновитих башка, гд)е се
акшамлучи уз раки)у ... до задаьег локала (Нам.
1, 46). Свако вече сакушьа)'у се и акшамлуче у
... крчми (Хумо 3, 40).
 АКШАМОВИП — АЛА1
АкшамовпЬ йрезиме (Ъор. В. 2, 112).
кшамскй, -а, -б ко}и се односи на актам;
вечерни. — Мане си дог)е лепо с кочи)е, и с кар-
даши, и она ги, рече, причекала у акшамско
време (Срем. 8, 129).
акшамханр м (тур. ак5атЬау1г, добро вече)
бот. е. ноНурак ЛПгаЫПз )а1ара (Них. 1).
акшам-цвст м бот. е. йуйолмца ОепоШега
Ыешш (Р—К 2).
акшамчик м 1. дем. од актам (1) (Поп.
Д. С).
2. бот. е. йишоми ладолеж 1ротоеа ригригеа
(Босна, Бор)'.).
акшампйница ж механа у ко}о} се акшам-
яучи. — }една чиста кафаница где долазе позна-
ти)и муслимани ... има на фирми натпис Акшам-
циннца (Павл. М., гИ 5, 275).
акшаран м зоол. е. клен §чиа1шя ссрЬа1из
(Момировик П., ГлЕМ 1937, 148).
акшснац, -ёнца м (тал. аззепгю) бот. в. Пе
лен Апе1Ш81а аЫтспшт (Шул. 5).
Изр. горки ~: «. акшенац. ситии ~,удовички
~: врсша Пелена Апегт51а рашси1а1а (Шул. 5).
акшща м заст. в. ашчща. — Свака трпеза
има свога „акши)у", ко)и додаче кад што треба
(Дуч. С. 1, 230).
акшнница ж заст. в. ашчиница (ЦГ, Шок).
Акшпк йрезиме (Аре.).
ал1, ала м (ар. Ьа1, тешко сташе) в. хал поир.
1. беда, зло, невола, несреНа; исп. авал, ахвал. —
Но да видиш ала и бела)а (Вук, Р).). Не можемо
привести, да се ... испричамо и )едан другоме
сво)е алове прикажемо (Вул. С, БК 1905, 1428).
Притискао га ал и голотшьа (Ъукик Д. 1, 129).
2. машери}ално сшапе; имовина, имапе. —
Какав му )е ал? (Ел. Г. 3). Откако се зара-
тило ... ни ро^ену куку са оном шаком незбри-
нутог ала ни)е више чувао, пазио и штитио од
... наерт.ъиваца (Ъукик Д. 1, 123).
3. врло сиромашан и зайушшен човек, убиши
сиромах. — Нема чоек 1)е пренокити код оног
ала (ЦГ, Станик Мил.).
ал* прид. непром. (тур. аП) йлемениш, узви-
шен, висок (само уз лична имена). — Ето теби
би)ела фермана, | Од нашега цара ал Османа
(НП Херм. 1, 41). Ал-Омери сиви соколови (НП
Вук 4, 402).
8л прид. непром. (тур. а1) е. алев. — Мор
долама ал бшьиша пита (НП Вук 1, 450). 1а се
)унак оженити неку, | Ни ал-феса над око над-
н')ети | Ни ал-руже у руци пон^ети (НП, БВ
1907, 319). ]е ли, хануме, у Шерифа )е фес ал?
(Нуш. 16, 188).
ала1 св. заст. в. али. — Ала, господине, шта
Ье бита од ваше препоруке, ко)у сте ми )ош
преклане обеЬали (Зма) 1864, 25). Ме^ гладне
га лаве даше, | Ала зв']ери вьег* познаше! (Бег.
Н., Даница 1866, 582). Ала молим вас, господо,
поведите и мене собом! (Поп. Ъ. 1, 130).
ала' прил. (фр. а 1а) на начин, йо узору, као.
— Дугачка, мршава фигура ала дон Кихот (Ред.).
Изр. ала турка : на шурски начин, йо шур-
ски. — Ристо ... поздрави „ала-турка" високог
господина ко)и )е прилазио (Петр. В. 9, 78).
Десетак обли)ех, мраморни)ех столова, наоколо
67
диван „ала турка" (Мат. 1, 100). ала франка
(фрапга) : на зайадноевройски начин. — Зна Ъул-
симе... како [Шериф] ала франка носи панталоне
(Нуш. 16, 188). Свет се скушьао око овога ала-
франга одевеног странца (Андрик 5, 76).
Зла1 ж (ген. мн. ала) (тур. а!а, зми)а) 1. (йо
народном веровалу) крилаша йрождрлша неман;
исп. ажда)'а. — За алу се мисли да има од аждахе
особиту духовну силу те лети и води облаке и
град наводи на л>етину (Вук, Р).). Ала, Ажда)а,
Зма), авети су ко)е више могу наудити него
помоки (Мил. М. Ъ. 34, 56). Прича)у се приче
о али, о пепел,узи и вазда других (Доман. 6,
309). Зашто се не бо)им | Мрака и самоке, шуме,
в)етра, але (Назор 5, 3).
2. (обично у мн.) в. бабице (1), — У народу
посто)и верованье да дете и породил>у за четр-
десет дана иапададу бабице (але) (Грб. С. 1, 109).
Бабице (але) нарочито беже од каг)сн>а (Миодр.
4, 196).
3. фиг. а. она} ко}и }е йрождрлив, грамэк.ъив.
— Ало несита! (НПосл Вук). Але )едне1 Не знате
шта вам )е доста. Никада се не можете заситити
(Вел.. М. 3, 251). Позна^ем )а добро ту бабе-
тану. Све би хтела да има. Ала )сдна ненасита!
(Тод. Р. 1, 28). Ове београдске але [коцкари]
легле на мене као гладни скакавци (Петр. П.
2, 222). б. вук, кур}ак. — Да миши не чине
штету; да не до1)е ала (вук) итд., то су основи
празноваша свих ништавних празника (Ник. В.
2, 122). У петак се ништа не да)е из куке ...
да би Бог сачувао стоку од „оне але" — кур;ака
(Милос. С. 1, 7). в. сила ко}а унишшава,
наноси шшеше. — Данас ратна ала тисуке про-
гута (Зма) 1, 115). Ипак, многих од оних великих
ала и ажда)а ко]е су [на ме1)ународним конфе-
ренци)ама] тако сметало развитку наших на
рода, ослобо{)ев>у нашем... данас нема (Пи). М.
2, 345). Немавъе поштован>а према оду и .чащи,
лагано преобрака друштвену средину у мртво
тело, око кога се скушьа)у све але ко)'е руше
(Спас. В_. 1, 64).
4. сшворепе огромне физичке снаге. — Кад
удара Сграхшьику бане | Мучну алу силна Влах-
Али)у, | Из седла га маки не могаше (НП Вук
2, 282). А кад ала алу по)ахала, | ... Стаже Марко
близу до Косова (И., 225).
5. олу}а с градом, нейогода. — Раду)'е се као
и они [ссл>аци] киши и берикету, а страху)е од
але (града, холу)е) (Паш., БК 1903, 84). Зато
)е добро да знамо ... како да се ... помогнемо,
кад удари „ала", па од лепоте и питомине направи
пустош (Дач. Ж. 4, 181). Алу народ замтшьа
као црни ветар ко)и иде земл>ом. Где год про^е,
мора да духне ви)ор, ко)и врти као еврдао
(Милос. С. 1, 296).
в. играчка ко}у деца йраве од харшще и йу-
шша}у на канайу кад }е ших вешар; исп. зма). —
Деца пушка)у але (Ел. Г. 3).
7. ейрава с решешком за ньечоъе и це$ен>е воНа
и йоврНа, нарочито йарада}за; исп. ^ев^ир, цед-
ница. — Када )е поврке мекано ... пропасирати
[га] кроз „алу" па кувати све док се сасвим не
згусне као пекмез (Пол. 1953, 14587/6).
Изр. борити се (бити се и ел.) као ~ с бе-
риНетом : водиши шешку,уйорну борбу. — Бори се
као ала с берикетом (НПосл Вук). Ово )е три-
десет и више година како се ломим и би)ем као
ала с берикетом с л>удском себичношку (Ком.
68 АЛА* — АЛАБАРДА
4, 131). дугачка ~ гожр. змща. — Има изве-
сних дана у години када се не спомшьу зми)е,
)ер се „не вала". Али деси се тако да се мора
изреки, те место „зми)е" кажу „ала дугачка"
(Тимок, С—Ц). житна ~ погрд. она] ко/и много
)еде, изелица. — [Децу] грде ... овако: ... сур-
туку, ало )една, срам те било, ало житна (Петро-
виЬ В., ЗНЖ 5, 118). (Вран>е, Вла). 1). зинула ~
и врана (на некога): усшали, скочили сви (Српк.
2, 64). зинула (пукла) ~ (иском е, из некога) :
сувише се йолакомио (на }ело, новац и сл.). — Ето,
настали благи дани, а гьему пукла ала и 'тео би
све да попи) с (РадиЬ Д. 4, 69). 1едном ногом,
што но кажу, у гроб, а зинула му ала и рачуна:
ТреКа среКа (И. 3, 98). и ~ и врана: са» сееш,
сви обреда. — Правда [се] Милош ОбреновиЬ,
на ко)ега )е онд)е викала и ала и врана (Вук
8, 133). УстаЬе против нас и ала и врана, и бели
и небели, и сви Ье имати право и да нам у очи
рекну шта хоЬе! (Весел. 18, 431). Скочила на
нас и ала и врана (Сам. 2, 62).
Зла2 и ала узв. (са обликом императива мн.
Злате и алате) (грч. е1а, дог)и) покр. 1. а. за бо-
дрен>е, соколаъе, йошсшрекавапе, наре1)ива>ъе: дела,
дедер, ха}де, хсудеше; исп. але (б), албв, ела, еламо,
елате. — Ала дигните три прста! (Тгип. 2, 212).
Ала, Влахо, канта) (Во)н. И. 3, 68). Ала, тко Ье
први до руба шуме! — кликну )едан измену нас
(АнЬел. 2, 32). Даклен, ко)и може препливати?
... Ала-те, момци, )ер да)ем три талира (Мат. 4,
114). Ала, ала, луди, што сте се умртвили! До-
вршите )ош то мало посла, па да вечерамо (Радул.
I.). Алате, молим Вас госпару Иво! Укажите нам
ту игру (СрБ 1904, 847). в. ]уриш, држ' . — Поп
чим )е защевао „Кристос воскресе", она) ала
да туче у звона (Ард., ЗНЖ 20, 45). (ЦГ,
1овиН. 1).
2. за го/ье/ье, шераае домаНих живошипа. —
Говеда се Ьера]е: „ушко" ... сшш.с: „ала"
(Варош, ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 151). Када се гону
или тира)у [овце, виче се] ... ала! ала! ... Тушка)у
се [пси] ... на кога: туш! ... ала, ала! (По.ъица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, 110).
З.за йоказившьс, ну1)ен>е : ево ! — Ала треша1ьа !
... Ала )абука! — тако вичу Д)еца, ко]а прода)у
воЬс (Мостар, Ъор. С. 3). Ала вола, ала кладе,
из ко)е нитко ништа истесати не Ье ! (Косор 3, 50) .
Зла' и ала (ала и ала) узв. вар. ала)3 (1)
1. за диелегье, задоволство, радост, чуЬоье :
како, што. — Ала л>убиш, мо)е лане | Ала
грлиш славно! (Радич. 1, 204). Дубровниче,
мало м)есто | Ала! си ми драго! (Пуц. 1, 24).
Ала Немо се веселити, кад постанеш кнез!
(Игн>. I. 2, 8). О, ала )е дивно мо)а .ма)ка
умела писати! (1акш. Ъ. 6, 87). Ала )е ту ди
ван изглед! (Мил. М. Ъ. 13, 12). Ала се топи!
Охо-хо! вели претседник узима)уЬи ребро [од
печеног )апьета] (Срем. 3, 126). На опьишту
ватра гре)е, | А чел^д се ведро сме)е, | Ала
ве)е, ала ве)е (Петр. Мил. 1, 75). Ала )е то не-
среЬа, писати како пише свак живи! (Мил. М.
Ъ. 35, 26).
2. за окелу, йрижсъкившье : ах, ох. — Ала
нетто да сам море, | А ти, мила, сунце да си
(Зма) 1, 276). Ала да )е човеку поред ових пет,
)ош ко)е савршени)е чуло! (Шапч. 13, 156). Ала
да нешто сваки човек мете руку на срце ... па
да се после искрено исповеди, о да чудна си)'а-
сета, што би било! (Даница 1865, 194). Ала би
било смешно, кад би му се сад просула чорба
(Макс. Д. 1, 6).
3. за бол, жалосш; ва;кап,с: авсу, ;"ао; йо-
богу. — Ала! брате, Крал>евиЬу Марко! | Тешке
ти си муке допануо! (НП Вук 2, 383). Ала мене
до Бога милога! (НП Поп. Ср., 55). Ала, ала,
мо) човече, стара небрито, | Та) ти посо, што
уради, ни)е па.ъао (Зма) 2, 182). Ала, мй —
поче се ва)кати човек — кад би га пробудио!
Баш ми )е преша (Паш., БК 1907, 953). Ала,
мо)а ма)ко! Ето, за што се )'адни чо)ек мучи
(Коч., БВ 1901, 63). Ала покоре и дангубе! А
све ни за што (Ъип. 4, 223).
4. йри нейрщашном изнена^ен>у: ах, да,
што, гле, бре; вар. алах. — Ала браКо, р1)ава
)унаштва! (НП Вук 4, 20). Ала, брате, зар баш
као дете! узвикну )едан зачудено (Глиш. 7, 248).
Ала! ала! шта се ово зби! (Поп. 3., БК 1900,
422). Ала смо се, децо, луто преварили! (Рув.
К. 1, 120). Ала ма)ку му, шта урадих! Како сам
се пожурио, заборавих да наспем мало и млека!
(Срем. 1, 148). Ала Бог те видио! Е па кад не
знаш, не сми)ем ни )а казати прва (Буд. 2, 130).
За име Бож)е, колико се сви)ета згрнуло! Ала
срамоте! (Косор 4, 17). Ала, ала, мо)а Даро, )а-
дан ти )с ова) народ! (Барк. 1, 148).
5. за заклин>ан>е, клешву : тако, вала. — Ала
мене не родила ма)ка | ... Ако неКу покупити
во]ску (НП Вук 4, 39). Ала синко, Крал»евиЬу
Марко! | Ти не оди у лов за Турцима (НП Корд.,
36). Ако ... нб Ье да слуша, ондака )у куни)е
мат: Ала, Ьёрко, ни гдар жива ни здрава не
дочекала дананпъега полна ... ала Ьерко, мртву
те до )утро видила (БожиЬевиЬ }., ЗНЖ 11, 94).
в. за йрекор: баш. — Софка, бежеЬи ис-
пред Васке ... прекорно: Ала си ти, Васка? А
не знаш како боли? (Станк. Б., СКГл 5, 83). Ала
си и ти! ... рече прекорно (}акш. Ъ. 7, 169).
ала1 ж (тур. Ьа1а) в. хала, шешка, сшрина,
У]на (само код муслимана). — Ало, пошто су ти
те л>уске [)а)а]? (Ел. Г. 3).
Ала* ж (тур. Ьа1а) в. хала, заход, нужник. —
Ъе )е шенлук, нек и ала гори (НПосл Вук).
Алабак 1 Презиме. — Милисав Алабак (Сим.
Ал абака /Д. 1). Позовем из Ягодине у
Београд ... кочи)аша Милана Алабаку (Милош.
Р. 1, 56).
АлабаковиЬ Презиме (Ник. Р. 1, 1034).
алабанда узв. покр. (тал. а11а Ьапс1а, по
странце) само у народним йесмама без нарочишог
значела. — На Морачу предно ;нше Турке, | Ала
банда заврже се кавга (НП Вук 4, 377). Ала
банда затури се кавга, | У Салашу гоыьу ши-
рокоме (НП Шаул. 1, 901). Алабанда, затури
се кавга (НП Херм.1, 417).
алабанднсатн, -ишём (аор. алабандиса) сир.
покр. ошиНи устрану. — И неколико Пипера од
во)ске, | Одво)ише с', алабандисаше (ЦГ, Зма) 4).
алабарда ж заст. в. алебарда. — Од н>их
[копл>аника] вала разликовати пешаке са ала-
бардом, неком врстом секире на кошьачи (Бошк.
]. 2, 174). Иза кнежева двора по)авиле се црне
поврстане сенке с плавичастим светлуцанзем ала-
барди изнад црних во)ничких капа (Вид. А. 1,
192). Балестре и алабарде, топови и архибузи ...
све нагомилано на палуби (Назор 14, 329).
 АЛАБАСТАР — АЛАВАСТАР
алабастар, -тра м е. алабасшер. — Вода ;е
изби)ала из )еднога великога пехара од алабастра
(Р—А 1, 50). Над нама клечат бл')еда Д]евица
ке | Ко алабастар (Кран>ч. С. 6, 188). Оно се
ти)ело од алабастра трзну студеним угодним срхом
(Назор 2, 99). Фауни и сатири од зажут^ела ала
бастра ... би]аху послагани на столу без четврте
ноге (Цет. 1, 195).
алабастарскй, -а, -б в. алабасшерски.
алабастер м(нем.А1аЪа$Гег) мин. сишнозрнасш,
йрозрачан гийс беле бо)е; вар. алабастар, ала-
вастар, алавастер. — Алабастеръ ... зове се най-
летшй и найчвршЫй гипсъ (Поп. Ъ. М. 1, 21).
1едан вари]етет гипса млечне или као снег беле
бо)е, прозрачан (алабастер), употребл>ава се ... за
резаке статуа (Петк. К. 1, 60).
алабастерскн, -а, -б ко)и }е од алабасшера,
ко/и ]е бео као алабасшер; вар. алабастарскй; исп.
алабастрен, алабастров, алавастерни. — Н>ен бели,
алабастерскн врат узноси лепу главицу, као
млади храст богату круну сво;у (Нуш., Звезда
4, 90).
алабастрен, -а, -о в. алабасшерски. — 1Ьн-
хов )е одраз ... гмилио по алабастрено) кожи
на старичиним сл>епоочицама (Бег. М., XX век
1938, 1/22). Из зви)езданих копрена цури би)ела,
алабастрена, хладна св)етлост (Крл. 5, 184).
алабастров, -а, -о е. алабасшерски. — Види
[се], како се истегнуо врат алабастрове бо)е
(Леек. 2, 29).
Алабаш йрезиме; иен. алабашакаст (Синд. 1,
180).
алабашакаст, -а, -о (тур. а1а, шарен + Ъа$,
глава) ко/и }е шарене главе; исп. абрашаст. —
За въим Плочик Бекир на алату | На алату ала-
башакасту (жутоглаву) (НП, НУ 1941, 103).
алабёаниле прил. локр. наочиглед , ]авно; исп.
беаниле, бе)аниле. — Слага ме алабёаниле (Ко-
марница, Никит.).
алабука ж (тур. а^-Ьи!ая?) 1. ж врева, гра^а,
галама; йовика; вар. арлабука. — Што подигосте
толико алабуку с тим вашим голубима (Никол. Б.
1, 8). Тада ке се дики )една дрека и алабука
кроз новине, ко)е ке све то доносити под круп-
ним насловом: „Ваздушна афера" (Нуш., Звезда
4, 306).
2. м она] ко/и много галами, лармацща. —
Слушаш ти оног алабуку, што бандара ко)ешта
без смисла (Паракин, В—С).
алабукаст, -а, -о ко/и се йонаша као ала
бука (2), луцкасш, шашав (Купиновац, Дан. Н.).
Злабур м покр. дроб, веНином у жиношшьа
(Поцерина, Моск. 6).
алабура само у загонеци (за свшьче) . — Шику
пику сто)и на грмику, | отуд иде алабура: |
скин* се одатле, шику, пику, | шилом ку ти кожу
сл>уштит' (НЗаг Нов., 202).
алабурда узв. (тал. а1Р аЬЬогсЗо, )уриш на
брод!) покр. ]уриш1 удри! навали! — А он т'
од муке дочепа) вел>у пушку, па ала-бурда да
уби)е самога себе (Нев. 3, 35). Револвер ... имам,
те ку алабурда цико к и.нма (Буковина, Ард.,
ЗНЖ 22, 304).
алабурдати, -им (-ймо, -4те) свр. покр. ско-
чиши, навалиши на кога; исп. алабурда. — Они
69
алабурдаше на н>ега као блесни пси (Лика, Шкар.
1). Он ]'е алабурдао на аега (ЦТ, Шок).
алабурдё прил. покр. насилу; исп. алабурда.
— Они су алабурдё ушли у куку (ЦТ, Радом.).
алав', -а, -о (комп. алави)й) ко/и }еде као
Змг1 (За), брзо и много, йрождрлме; исп. алашьив
(1), алован, аловесан, аловит (2), алосан. — Алав
)е кад )еде, брбуке чорбу у устима, да сам
данас )едва сачекала кра) ручку (Живад., СКГл
НС 15, 4). Та страшна деца алава | И шпр.ъава |
И дрллва (Кош. 3 , 40).
алав' и алав, -а, -о в. алев. — Има [репе]
беле, жуте, ружично црвене, алаве (Ник. Ат.
3, 152).
Иэр. ~ паприка в. паприка (Изр.).
алаванта1 ж (тур. Ьа1а\-апа, бука, врева)
1. гомила, рула; исп. теваби)а. — Алаванта, го-
мила л>уди кад )е стане врева (Ил. ]. 3, 215).
Веле да сте гомила без програма и принципа,
да сте разуздана алаванта ко)а у трци за личним
користима не гледа ни куда ста)е ни на шта гази
(Самоупр. 1883, 1/2).
2. йрайиьа, йоворка. — Нахи]а пожаревачка
... имала )е овда сво^ега муселима Тахир-агу
с особитом и знатном шеговом алавантом (Сар.
12, 188). Доиста во)*ска прилежно са свом ала
вантом излазаше у зекцир на Врачар и одтуд се,
импонира)уки у касарну вракаше (Тру). ]. 2,
29).
3. фиг. гунгула, гужва, перед. — Начини се
читава алаванта (Ковачевик М., Р1А). У ово)
ери ме^ународне ба)дале и алаванте и ми кемо
се послужити овом новом правом и политиком
(Скар. С. 1, 79). Алаванта [)е] таково стаае, г)е
се не зна, ни ко пи)е ни ко плака (|овик. 1).
Б)ежи из те алаванте ако си божи! (Том. М.).
4. оно шшо се хоНе бадава, цабе; цабалук. —
Нема алаванте (Скок 2, 180).
Изр. узетв, узпматн на алавапту : исме]а-
(еа)шц. — А )а не сми)ем да то сви)ет позна,
да ме не узму на алаванту (Тгор. С. 8, 133).
алаванта* ж (ар. а1а\-а(, прикладан) покр.
1. (обично у мн.) разне сишнице ко]им се кише
жене и девочке; исп. андрамо.ъе, дрангули)е. —
Накуповала за сабор некакве цветике, низове,
чешл.ике и пуно ко)екаквих алаванта; не зналч
ти ]'а како ти намешташ те тво)'е алаванте (Кра-
гу)'евац, Радо). В.). Што ке вам толике алаванте
(Кост. Тод.).
2. м и ж кицош (Лесковац, Велик 1, 352).
алавантати, -ам (-амо, -ате) неевр. покр.
1. радиши нешшо йовршно, ошл>ариши. — Он све
нешто алаванта, па никад ништа (Ускоци, Станик
Мил.).
2. говориши ко]ешша (ЦТ, 1овик. 1).
алавантаци)а м човек ко]и хоНе без муке да
живи, гошован; исп. алаванта1 (4) (Скок 2, 180).
Алавантнк йрезиме; исп. алаванта (Сксрл.
7, 64).
алавастар, -тра м заст. в. алабасшер. —
Пред св)сма иде ... архимандрит носеки ...
драгоц)ени суд од алавастра са скупоц)еним миром
(Дан. Ъ. 5, 356). Одведе [ме] у палачу од гри-
сталда, где )е у ниско) ... од алавастра сали био
гроб од мрамора начшьен (Поп. Ъ. 7, 209).
Мо)0) 1улишки лице као алавастар (Иль. I. 7,
^
70 АЛАВАСТЕР — АЛА1-БА1ЧАК
20). Ето камена, каква ти души драго ... од на)-
прости)ега до мрамора и алавастра (Боипь. 1,16).
алавастер м заст. в. алабасшер. — Гипс,
ко)и )е бео као снег, и ко)и ;е ситнозрнаст, зове
се алавастер (Тод. Б. 5, 102). Свема су беле
руке као алавастер (Ипь. ]. 9, 220).
алавастерпй, -а, -б заст. в. алабасшерски. —
Али што е мое очи... найвыше вукло, то су бы
ла два скоро непрегледасма реда алавастерны
образа до пояса ... коя су на ... мермеру стояла
(Зуб. 4, 24).
алаватан, -тна, -тно в. алвашан. — Носио []с]
мало разбарушену косу ... нмао [)е] у оделу
нешто неутегнуто и алаватно, а опет зато чисто
и укусно С1ов. С. 4, 4).
алаватност, -ости ж в. алвашносш. — За-
пашьак, он се добро чувао да шегова умет-
ничка алаватност не пре^е у источпъачки мур-
дарлук (тов. С. 4, 4).
алавац, алавца м (ген. мн. алавЗца) ала»
човек, йрождрливац; исп. алавко, алавук, ала-
вуцан, алашьивац.
алавёртити, -им свр. (тал. аууегПге) покр.
I обавесшиши, уйозориши, уйушиши, йоучиши. —
Фала ... теби и тв0)О) челади, ко)'и сте га при-
пазили и алавертили (Нев. 3, 139). Алаверти
ме, молим те, како се руку)'е овом справом.
Алавертио сам га да се у петак одржава конфе-
рснци]'а (ЦТ, Радом.).
II ~ се досешиши се, сешиши се, освесшиши
се, снаНи се. — Алавертио сам се да смо лани
говорили о гЬегошу (ЦТ, Радом.). Не могу се
алавёртити (Никит.). Богме ... алавертих се: аха!
Па скочих, те за н>ом (Нев., Звезда 4, 990).
алави)'а ж (тал. а11а У1а, на пут, управо)
покр. 1. среНа. — Кад го) су ме калу^ери клели, |
На пут ми )е а лавина била! (НП, ГлЕМ 1936,
111). Нема алави;е. Купно вола па му црче (]о-
вовик Л., БВ 1893, 325).
2. (у прилошком значевьу) среНно, сасреКом.
— Ув^ерите се да су му многи пеки н>егови поели
и планови пошли алави)'а (Поповик В., Вук 18,
270). „Нека му )е алави)а", — нека му )е срекно.
Каже се купцу кад нешто откупи (ЦТ, Шок).
алавица ж алава жена, йрождрливица; исп.
алашьивица (Р—К 2).
алавко м в. алавац (Р—К 2).
алаво прил. на алав начин, йрождр.ъиво ; исп.
алагоьиво. — 1ео )е много и алаво (Г—Г 2,
27).
Злавост, -ости ж особина онога коу'и )'е алав;
йрождр.ьивосш; исп. алашьивост. — Ружан, си-
тан ... великих уста ко)'а су показивала алавост
при ]'елу ... Ву)ица Вуликспик ни)'е био ни мало
привлачан за луде (Живад. 4, 8).
алавук м покр. е. алавац. — Победе они
алавук све што би у куКи (ЦТ, Том. М.). Алавук
)еде врло брзо а може много да по)*еде (Дучало-
виЬи, Ков. Р.).
Алавук надимак ко/и /е йосшао йрезиме (Шем.
Пакр. 1898/Ш, 4).
АлавуковиЬ йрезиме (Шем . Пакр .1898/111,4).
алавуцан и покр. в. алавац. — Де, алаву-
цане, шта си напао алавуцати (ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
алавуцати, алавуцам (-уца)у) неевр. (свр.
алавуцнути) покр. алаво, алайлмво уесши. — Шта
си нап'о алавуцати (ДучаловиКи, Ков. Р.).
алавуцнути, алавуцнём свр. трен, (веевр.
алавуцати) покр. на брзину шшо мало йо]есши,
йрезалога}иши; исп. чалабрцнути. — ]а сам хитао,
па само нешто мало алавуцнух и потрчах на
гувно (ДучаловиНи, Ков. Р.).
алаг)а ж покр. в. алаиа. — Тета ми )е у
ала!)н | У алаЬи, у балами, | У црвено) капици , [
У ибришим тканици (НП, БВ 1890, 268). Анте-
ри)а се прави од Ьита и алаЬе (Високо, МургиЬ
Ф., ЗНЖ 8, 95).
ала^йр м бот. покр. е. алаиувер (Високо,
МургиЬФ., ЗНЖ 8, 84).
ал§0) и 8ла()) узв. само у изразу : ~* била(]):
в. билах(и). — Ала, била, имаш право мула (Вэег.
11, 8). Ала) била), каурин ни)есам (НП Вук
5, 520).
ала)1, ала)а и алй)а м (тур. а1ау, пук) 1. заст.
в. йук, века во]на ^единица. — Док опази ала) и
везире, | Гд)е полазе од царских сара)а, | Ко)и
прате цара у цами)у (НП Херм. 1,36). Туд' ке
поки во)ска на ала)е: | Све коньици под бо)ним
кошьима (НП Вук 2, 289). Шериф-паша и гра-
1)ански представници ... ступили [су] у разго
вор да се измену овога жител,ства саставе два
ала)а редовне во)ске (Босна 1869, 155/1). У
орди)у спада 7 ала)а (пукова) пешади)е (Ъурик
Д., Отацб. 2, 454). Поломл>ени [брака 1уговики]
к'о бор)е до бора ] Око н>их су скрзсани ала) и
(Фил. Д. 4, 35).
2. груйа, гомила; йоворка. — По)ездише хи-
л.ада сватова, | Нареди се ала) за ала)ем (НП
Вук 12, 229). Ме1)у цуре )уриш учинио | И
разгони цуре на ала)е (НП Херм. 1, 510). О
креном имену ... до^у нити на ала)'е (Буко-
вица, Ард., ЗНЖ 5, 38). Уз)аши га мла^ан
Мари)ане I ... Пак прот)ера кроз ала) сватовах
(НП I—М, 233).
ала)- прил. заст. е. алал. — На дип'ете писмо
оставио: | Ко)и на!)е ово чедо лудо, | Нека носи
д')ете и дукате, | Ала) н>ему злакени дукати, |
Ако д')'ете срани и подрани (НП Вук 7, 503).
ала}' узв. 1. в. йла* (1, 3, 4). — Ала) волим
што сам млад, | Па луду)ем кад и кад! (Зма) 3,
114). О мо) мачу, друже мо), | Ала) си ми мио!
(Хар. 2, 98). Ала) удесисмо падобранске скакав-
це! (Поп., Квьиж. 8, 308). О ала) та) жеже по
ковъима! (Косор 4, 18). Ала) ми се свид)'еше ти
млади, бли)еди господичики (Ковачик 2, 62). Ала)
плача и лелека! | Кад он [вук] стане режати!
(Назор 16, 19). Ала) си нам мудро, сунце наше!
(И. 2,31). Ала) мигладуша! ... Видиш тин>их!?
(Во)н. И. 6, 72).
2. без значена у йесми; исп. шала). — Везак
везла, ала), везак везла, | Севли)а д)ево)ка
(Босна, Бор)'.). Шала), килим ткала ! ... ала),
килим ткала (Вукик. И. 3, 92).
ала)-бар)ак и а 1а)бар)ак м (тур. а1ау Ьаугак,
пуковска застава) заст. 1. а. засшава ;едног ала]а.
— Удесно) му руцикошьебо)но, | А у л')ево) ала)-
бар)ак златан (Вук, Р).). б. главна засшава (у Хер-
цеговачком уешанку 1875 године) . — За сву хер-
цеговачку во)'ску поставлен \с )едан опки бар-
)актар, коме )е дат ала) бар)ак (Братик А., БВ
1910, 21).
 АЛ^-БАРМКТАР — АЛАКАСТ
2. свашовска застава. — Кад то зачу Д)евер
Мухамеде, | Он говори, киКеним 'сватовим':
Запуца^те из малих пушака, | ... А развите
алащ бар)аке" (НП Шаул. 3, 160). Да се возимо
ко у сватове ... ти Ьеш у првим колима носити
ала)-бар)ак, па кроз читав град викати (Ков.
Анд. 2, 58).
3. одред од 1000 во]ника. — Кад се каже )едан
6ар)ак во)ске, онда се разумнее ала)-бар)ак, т).
бар)ак од 1000 вощика (Ил. ]. 4, 494).
ала)-бар)актар, -ара м ласт. 1. главки бар;'ак-
шар ала^а1 (1) . — Ту во)'воду Турци погубите, |
Пса ш н>име ала)-бар)'актара (НП Вук 5, 332).
2. државни бар]акшар у Црно] Гори. — У 19
веку )е ... [на ПоповшЧима] било наследно и зва-
ае „ала)бар)актара", државног заставника (Ерд.
7, 436).
ала|-бар)актарскй, -а, -б ко]и се односи на
ала]6ар]акшара. — Тек кад се треКи пут гласну
изиЬе изван чов)ек ... о^евен свитом и оклошьен
токама, а грб му ала]бар)актарски на челу (Бул.
С, БК 1910, 197).
ала}бег (ала)бег) « (тур. а1ау-Ьее) во), ист. за
поведник ала]а, йуковник; исп. алибег. — Кажу да
су у Босни четири ала)бега, под ко)'има су онамо
сви бегови и спахи)е (Вук, Р).). Зи)'аметли)е и
тимариоти )еднога кра)а саставл>али су се у ала)е,
под командом )едног ала)бега (као пуковника)
(Мишков. 1, 69).
ала}бего м хий. од ала]6ег. — Ал' бес)еди
ала)бего 1ергече (НП Вук 10, 354).
ала) бегов, -а, -о 1. кощ се односи на ала]бега.
2. ко/и ни]е ничщи, ко]и се може узеши без
йишааа. — Ни)е то ала)бегово, да га разносите,
веЬ )е то мо)а мука, тековина (ШоЬ).
Изр. ~ слама : имшье без госйодара о ко)ем нико
не води рачуна; исп. ала)беговина. — Те рачуне
саставл>али су л>уди ко)и масу бившега крал>а
сматра^у као Ала)бегову сламу (Штампа 1903,
282/1). Укр'о пуну капу ... смокава. Па ... и дру-
го) Ьеци ди)'елио, к'о да )е Ала)'бегова слама ("Бор.
С. 9, 255). Ни)е то Ала)бегова слама да ти смеш
узимати кад колико хоКеш (Срб., Басил,.), као
~ слама : брзо, на ]агму. — Оде роба ко Ала)-
бегова слама! (Кулен. 2, 31).
ала)беговина ж покр. в. ала]бегова слама. —
Ни)е то ала)беговина (ЦТ, ШоК).
ала)беговиЬ м 1. ала]бегов син или други По
томак ала]беговског рода. — „Да бесног турета"
... „Мора да )е какав ала)-беговиЬ" (Ипь. ].
4, 54).
2. она] ко) и ]е из угледне йородице, йрвак у
Ьрухишву; исп. со)евиК, коленовий, опаковий. —
Не може ала^беговиЬ бита од гурбета (Херц.,
Рэдул. ].).
ала)беговпца ж ала)бегова жена. — Ражали
се ала)бегу младом | Па беседи ала)беговици (НП
Вук 1, 211).
ала)беговскй, -а, -б ко/и се односи на ала]-
бегове: ~ род, ~ паника.
ала)бекство 1 с звшье и досшоу'анешво ала}-
ала|бештво / бега. — Мустафа-бег ... увек
)е рачунао на Милоша ... и на н>егову матери)алну
и моралну помоН да до1)е до ала)бегства (Гавр.
М. 2, 358). БеширевиЬи ... не примите ала)бе-
шгва ни муселимства, но осташе просто Бешир-
71
беговиКи и стопише се у народце ... бегове
(Шапч. 12, 118).
Ала)пца йрезиме (Лика, БВ 1905, 1064; Шем.
Карл. 1883, 61).
ала)ка ж (тур. Ьа1ау1к) в. хала)ка покр. 1. ро-
бшьа, слушкшьа; вар. ала)кивьа. — Окоае су
двана)ес ала)ке | Те гу држе скуте и рукаве
(ди)ал. Призрен, НП 1астр., 324). Заиграше
зв')езде, ко ала)ке младе (Ил. ]. 3, 193).
2. жена ойака ]езика, ]езичара; вар. ала)куша
(Ср. рас, Дин.; Д. Милановац, Ризн.).
3. а. йокварена, неморална жена, намигуша
(КМ, Ел.Г. 3; Левач, Буш. 1 ; ТемниК, Ми). С. 1).
6. м блудник, развратник (Ср. рас, Бранич 1907,
14/13).
алй)кшьа ж в. ала}ка (1). — Отац му опре
дели )едну куЬу, где йе живети, и )едну ала)-
кивьу, ко)а Ье га слушати (Мил. М. Ъ. 23, 149).
По свето) квьизи Алахово) четири су жене зако-
ните, а пета )е дворюпьа, ала)кшьа (Ил. ]. 4, 229).
ала)куша ж в. ала]ка (2) (Банат, Лот.).
ала)ле прил. (тур. а1ауН, задовол>ан, весео)
йо мило] во.ъи. — Чим се кукуруз прибере, стока
се пушти те иде по синору куд хоЬе, онако како
кажу „ала)ле" (Теж. 1875, 174).
ала) ли и ала) ли прид. непром. (тур. а1ау1$,
С)а), раскош) диван, уа]ан, раскошан. — Ви)а)у се
ала)ли бар)аци (НП Херм. 2, 514). „Около ала)ли,
унутра бела)ли" — каже се за нешто што )е изва-
ни лепо а не вреди (БиХ, Гр1). 1).
ала>топ м (тур. а1ау, мноштво, пук + юр,
лопта) деч]а игра лойшом у ко}0] се ]едни сагшъу а
други их ]ашу, йа баца]у ]едан другом лойшу;
син. труле кобиле (Пл>евл>а, Ба). Д.).
ала)чауш м (тур. а1ау, пук + сауи?, наред-
ник) 1. ист. йодофицир у шурско] вО}сци. — Било
)е у оно) по) но) )'сдиници поред ала)бега ... 1
ала)чауш (Крешевл>аковиЬ X., ЗНЖ 30, 96).
2. ко/ьаник коу'и завршава алкарску йоворку
држеНи кайле уейравно (Син,, Енц. Ст. 4, 603).
алак м 1. а. урнебесно клииапе, гра)а,
вика; исп. алакати (16). — Да )е коме стати па
гледати |Цик пушака, а алак )'унака (НП Вук
9, 476). Потече прича, п)есма, куКа се брзо на-
пуни алаком и сми)ехом (Ъон. ]. 3, 263). Чу)е се
некакав алак, биКе не^е наернула зв)ерад (ЦТ,
СтаниЬ Мил.). 6. покр. громогласан смех, ругале.
— Оне Турке на врата од пеЬине побише с вели
ком гра)ом и весели)ем алаком (Мил,. 4, 130).
2. заст. ]уриш, найад; исп. алакнути (2). —
Скоро Не бити година дана, како западне новине
... ни каше: юришъ, штурмъ, атакъ и алакъ на
Севастополь (С.Дн. 1855, 47/1).
3. велики бро], мноштво. — Нешто, што жена
ради у велико) задрузи, 1)е 'е 'алак челлди, може
и домаЬин учивьет (1овиК. 9, 53).
алакавьа ж покр. в. алакагье. — Стаде |усе
алакан>а | Стаде Фате бугаравьа (Бос. Грахово,
Билб. 2).
алакаше и алакавье с гл. им. од алакаши и
алакати.
алакаст, -а, -о 1. неразбориш, луцкасш; исп.
алакати (3). — Алакаста цура ружно га погледа
и грЬе му одговори (Н. Зета 1889, 415).
2. немиран, бучан; исп. алакати (16) (Левач,
Буш. 1).
72 АЛАКАТИ — АЛАЛИТИ
алакати, алакам и алакати, алачём несвр.
(свр. алакнути) (тур. а11ап, бог) I 1. а. викаши
ала-а или алах; вар. алахати; нсп. алалекати.
— Ал му Совлак опьем гори)аше, I А по н>ему
Турци алака)у (НП Вук 4, 183). Турци вичу и
алачу (Зма) 4). Алачу оце са цами)е (Вас. Д. 2,
77). 6. викаши, гра}аши; бигйи немиран. — У
кругу, на дивлим разбеснелим ковьима, алачу
Инди)анци око купе (Минд. 2, 74). Л>уди су се
сминали, алакали, довикивали (Перов. 1, 117).
Не алакаь но седи с миром (КовачевиК М.,
Р1А).
2. гониши вичуНи. — Зато )е Давна викао
громко ... као да алаче крда говеда (АндриЬ 5,
172).
3. говориши бесмислиие, луйешаши. — Стана
алакача само алака онако у ветар (Поп. Т., СКГл
1, 170).
II — се лудираши се; исп. измотавати се. —
Алака се као луд (Сврлиг, Васил.; ЦТ, Шоп).
Не вала се с малим дететом много алакати (Ми) .
С. 6, 401).
алакача ж погрд. покр. в. алайача; исп.
алакати. — в. пр. под алакати (3).
алакнути, алакнём (имп. алакни) свр. трен,
(несвр. алакати) 1. викнуши ала-а или алах;
вар. алахнути. — Пси су их опазили и подигли
лавеж, док гд)еко;и поспан Турчин алакне па
опет падне главой на узглавл>е (Кукик 1, 136).
Одмах баци корице од сабле и алакну громко:
„Алах! Бисмилах!" (АндриЬ 3, 56).
2. извршиши ]уриш с виком, навалиши, ]урну-
ши; вар. алахнути; исп. алак (2). — Црногорци
н>има ударише, | Алакнуше са четирн стране
(НП Вук 5, 67). А Бугари пе сигурно алакнути
У)УтрУ» пред свануКе (1ан>уш. 1, 62). Да алакнемо
и да скапуламо нашу браку, да им не држи ду-
шманин шаку у перчину док )е ви)ека и сви)ета
(Вул. С, БВ 1909, 324).
3. йрегнуши на йосао. — А)'мо сви слогом
алакнути, да нам ово не остане (БогдановиК ].,
Р1А).
алакша ж в. а. кипа (1). — Сахат чврсте
вожвье, уз тихи Босут . . . кроз крда оваца и кроз
алакше коша (Павлин. 5, 80).
алал, алала м (ар. Ьа1а1, оно што )е праведно)
в. халал 1. благослов; жс.ъа да некоме нешшо буде
од корысти као Праведно сшечено; супр. арам. —
Онда улита сиромашка: „Или волиш са алалом
три дуката, или са арамом шест дуката?" (НПр
Ча)'к., 297). Волим пару алалом, но дукат арамом
(Жупа, Бож. К.). И даде му дара рад' алала
(НП Вук 6, 179). Маши [се] за чутуру вина, ко)'е
]'е било поштено стечено и с алалом даровано
(НПр Гавр. А., 67).
2. (у придевско) служби) непром. среНан, ко}и
доноси среНу. — Веру]у [селлци] да новац кощ се
овим пословима [кочи)ашким и рабациским] за-
ради ни)е алал или аирли (Ми). С. 7, 168). Лепио
би им стопа рце и динаре и уверавао их да приме :
)ер та )е пара, каже, „алал-пара!" (Срем. 8, 17).
Не може, 'аци)о, ама )'а за мо)е )единче хоКу
алал-^увеги)у (Ков. Б., Квьиж. 7, 745).
Изр. ~ било, ~ да )в (некоме) : а) нека /е
йросшо. — Уби ме ... алал ти било (Радул. ]. 3,
113). б) среНно ши (му, }0] ишд.) било, на Поклон
ши; исп. ала)*. — Неко кад поклони неки кусур
рекне: нека ти )е алал и алал да ти )е (Ел. Г. 3).
^- ти (му итд.) веря, ~ ма]чино млеко (векоме) ,
~ ти (му итд.) Нуфте: браво, свака ши часш. —
Алал ти вера, Ьато! Ме^ер ти )е перо златно (Дач.
Ж. 1, 119). Та то му само служи на част! ... Алал
му вера! (Петр. П. 2, 149). Хшьаде радника запо-
слио. Алал му вера (РадиК Д. 4, 121). Но кад
умеш ... да им се у брк сме)еш, алал ти ма)чино
млеко (Шумад. 1888, 2/2). Алал ти бре Ьуфте,
комшике, све ли се код теб на1)е (ЪукиК Т. 1,
1 16). зарядити (стеНи) алалом (с алалом) : Праведно
сшеНи. — Затражио )е да му газда плати зараду,
ко)у мислим да )е с алалом за радио (Кипа 1905,
16/2). Ова) мал смо сас алалом стекли (КМ, Ел.
Г. 3). узети ~: ойросшиши се При расшанку. —
Пол>уби понизно руку и скуте од халине и узе
алал (Нуш. 16, 272). (у)чинити— : йоклониши,
йоклапаши, ойросшиши, ойрашшаши (дуг) . — Кад
неко нема да врати другоме, моли га: Чини ми
алал (КМ, Ел. Г. 3).
впала ж ( ар. Ьа1па1) в. халала 1. гривна, на-
руквица. — Хеь )азук везу на гребничком кнезу
| ... И чизмама на кривим ногама | Алалама
на танким рукама (НП, БВ 1893, 10).
2. беочуг, халка кроз ко]у се йровлачи узда
измену десних и левых кон>а код чешворойрега
(Вуков. А. 2).
алалак н 1. найредак, среНа. — „Алалак" се
сматра напретком и среНом онога ко алално ради
и зара^У)е (Дуч. С. 1, 206).
2. ойрошша) При расшанку. — Млади миши
весело на алалак пристану (НПр, Дуч. С. 1, 463).
алалекати, алалёчём несвр. «. алакаши (I,
1а) . — Да )е тако мислио Данил, данас би оца на
Цетин,у алалека (Л>уб. 1, 104).
алалем прил. (ар. а11а1ет) засг. По сво] йри-
лици, веровашно, чини се, кажу. — Алалем то Ье
битисврака (Вук, Р].). Алалем )е отишао (Пирот,
Стан. Мил.). Алалем наследник престола непе
да прими апанажу (Бранич 1908, 6/10).
алали1 прид. непром. в. аласш. — 1ош на Алки
алали пашмаге (Вук, Р).).
алали* прид. непром. (тур. а1а) шарен (Вуков.
А. 2).
алали)а ж а. навилак сломе на рогулама ко]и
се Пали на дан белых (йрошшених) йоклада; исп.
лила. — Спреми се у старе котарице огризпна од
сламе и сена, па се то натакне на рогуле и чека.
Како се ухвати први сумрак сваки ту сво)у сламу
запали па )е брзо носи на извесно место, где
се сви скупе. Сложе Алали^е на )едну или две
велике ватре (Мил. М. Ъ. 34, 184.). б. обича]
йал>ен>а сламе у знак йрашшанм; исп. алалити
(I, 2). — У источним кра^евима на ове Про-
штене Покладе има и )едан нарочит обича) ко)и се
зове Алали)а (праштаае) (Мил. М.. Ъ. 34, 184).
алалити, алал им (имп. алали; пр. сад. ала-
лёЬи; аор. Злали; трп. пр. алален) свр. н несвр.
исп. алалнвати I 1. а. да(ва)ши с алалом. — А
затим се и ожени, благосил>а)упи старца и ала-
леКи му она три дуката што му их )'е дао (Кипа
1905, 16/3). Врло пе ри)етко дата ко у новцу више
него се погодио, кад купу)е непокретну ствар,
али обично даде по )едан аршин свите ... али не
из дужности него, да би продавалац срдачниде
алалио продану ствар, а он [купац] овоме новац,
што )е дао (Богиш. 3, 465). При исплати куплене
ствари увек )едан другоме алали (Ми). С. 3>
 АЛАЛНИ — АЛАП
164). Кад не мислиш, а ти ми алали очи што си
ми их поклонно ("БорЬ. Т. 14, 73). б. (за)бла-
годариши, захвалиши, захва/ьиваши. — Саслуша)у
вас лепо, алале за труд (Конф. 5, 8).
2. не шражиши да се нешшо шшо се пеком
дугу/е надокнади или враши; ойросшиши, ойра-
шшаши; исп. (у)чинити алал. — Крв алалише,
да се ова работа смири без више погиби)е (1елиЬ
И. 1, 133). 1едан другоме при)е него су исп)'е-
хнули крв алалише (Правд. 1852, бр. 30). И то
юъазу алалити пасмо (НП Вук 9, 227).
II ~ се уз. повр. а. ойросшиши се, ойрашшаши
се с узапомним благословом. — Стара ми )е на умору
мадка, | Да ми се )е алалити ш вьоме, | Да на
мене клетва не остане (НП Вук 6, 11). При само)
смрти, отац или ма)ка сазове све купане, са свима
се алали (опрости) и сви]'ех благослови (Богиш.
3, 301). 6. йоздравиши се, йоздрав.ьаши се на ра-
сшанку. — Камо га, да се алалимо, па да идемо
(Глиш. 2, 39). Онда се сви изл>убише ш н>има
и алалише, и скуп се разите мирно (Коч., СКГл
24, 5). Молим те, газда Драго^ло, исплати ме па
да се алалимо (Весел. 19, 21).
алалнй, -а, -о ко/и се да/е с алалом. — И
тако му газда дадне за ... дуто службовавье три
алална гроша (НПр, Дуч. С. 1, 206).
алальйвавье с гл. им. од ала.ьиваши (се).
алальйвати (се), алал.у)ём (се) несвр. в.
алалиши (се). — Руке шире у лица се л>убе, |
1едан другом гр;ехе алал.у)е (НП, БВ 1905, 332).
Да )'е коме стати па гледати, | Кад се драги с дра
гом алал.у]е (НП, ЗНЖ 24, 311).
алам е. алем (2). — Отуд брег, одуд брег, а
у среди алам-брег (НЗаг Нов., 41).
аламака ж покр. (тур. а1так, узимати, доби-
)ати) оно шшо се на шу1) рачун олако доби/а, цаба-
яук (ЦТ, Март. И.).
аламаке прил. покр. (ЦТ) олако, бадава, на
шу}> рачун. — Кад неко ту!)е без по муке заузме,
каже се да му )е то припало аламаке (ГовиЪ. 1).
Он аламаке живи (Лоп. Ъ.).
Ал&маи м заст. 1. Немац (йрема називу /ед-
ног немачког Племена); вар. Алеман. — До^оше
Аламани, па свеЬеници н>ихови ношаху у )едно)
руци крст, у друго) мач (Ипь. I., Брпиьан 1885,
41). Чу^те, Аламани храбри (Ил. }. 3, 98).
2. заст. Циганин. — У ша)кашкоме батали)уну
сад Цигане зову Аламанима (Вук, Р).).
аламан, -а и аламан, -ана м погрд. 1 . гладница,
ждерона; гошован; луйеж, ошимач; вар. алиман*.
— Навалише, по^едоше као аламани (Вук, Р).).
Да, дичан народ! ма)де, све аламани, | Свачи)и
дроаевиКи и гладне бекри^е; | Ко)и ко псине
кече просуте мрвицс | С трпезе госине (Зма) 20,
64). Аламани из мо)е чете мало пре од некуд до-
тераше козу (Ъос. Д. 1, 57). Не кажеш: хоЬсш
ли пара, па да се састарам, него си напустио ове
аламане, па ми плаше челлд по куЬи (Кост. Т.,
БВ 1905, 231).
2. покр. незграйан, неошесан човек (Бачка,
Ост. Т. 1).
3. покр. йодмукао човек, йришворица (БП
1850, 121).
Аламанка ж Немица (Херц., Ъор. В. 1).
аламанка ж 1. врсша сабле немачке израде;
сив. аламюньа, алеманка, алманжшьа. — Боле
25
73
оруж)'е, пушке и сабл>е, набавл>ало се ... из НЬе-
мачке (аламанке и нимачкин>е) (НП Марь Л. 1,
ХЬУ1). О по)асу сабл>е аламанке (Вук, Р).). Но
потег'о оштру аламанку | Све си)ече од )елике
гране (НП Шаул. 1, 719). Аламан эначи у Мо-
стару Ни)емац. Сабл>а аламанка ]'е, према томе,
она ко)а )е из ВЬемачке (Херц., Ъор. С. 3).
2. вот. в. воловод ОгоЬапсЬе гатоза Сур. Ж.
1,67).
аламйвскй, -9, -б ко/и се односи на Аламане;
вар. алемански.—Зауздайте 1)емомъ Аламанскимъ !
(НП Чо)к., 116). Ту )е био закон сали)ски, рипи-
)ерски, аламански, фризонски, баварски и други,
— колико племена, толико и закона (Р—А 1, 54).
аламбик м (ар. а1-1тЫк) хем. айараш за де-
сшилаци/у; вар. ламбик.
аламет м (тур. а1ате1) 1. а. знак, йредзнак. —
То )е био први аламет да Ке бит' зла (Дизд.
1, 92). б. згодна Прилика, йрави час. — „Баш се
састасмо у добри аламет". „Не пуппш) аламета?"
(Херц., Бор)'.).
2. олу/ина, меНаеа, неереме; исп. ки)амет. —
Ни)е им'о кад при)е умират' него угодно ови)е*
дана, по овоме леду и аламету ("Кор. С. 7, 204).
Очи)у не можеш отворити од аламета (Зовко,
ЗНЖ 6, 137).
3. йроклешсшво. — Те су доброчинства у
народ С)ала, а невал>анства су аламетом пропе-
рана (Мил>. 1, 87).
4. (у прилошко) служби) йроклешо; исп. ана-
лет. — Нитков )едан, украо ми )е два бремена
кртоле. А нека га, аламет му било (ЦТ, Томо-
виЬ И.).
аламетвь&к м облак Пред велику олу/у; исп.
аламет (2) (Херц., ШВ 1901, 3).
аламкин>а ж в. аламанка (1). — Онъ сало-
ми саблю аламкиню, | Пакъ е бацы у корице
златне (Вла)иг1 1, 66).
алампрц и алампрц непром. вулг. само у
изразу: отяНи у <~: од/уриши. — „Одоше говеда
у алампрц" т). скрхаше се, отупьише не гледа-
)уКи куд (КовачевиН Л>., Р1А).
аламувьа ж (ре^е м) погрд. 1. брзойлеш, не-
смошрен, неозби.ьан, нсйромишлен, лакоуман чо
век, вешройир. — Аха ... 'Ке да цркне. Ако, и тре
ба аламуши )едном (Шуб. 2, 143). Откуд може
бити пречи она аламунл ... од тебе (Кост. Т.
5, 226).
2. гошован, леншшина; йрождрливац; исп. ала
ман (1) (Сврл>иг, Васшь.).
3. несреНа, р$а (о човеку) (Д. Лепеница,
ВукиК. М. V).
4. залушало йсешо ко/е се скиша; вар. кала-
мун>а (Поцерина, Моск. 6).
5. ж олу/а са градом; исп. аламет (2), алаука
(Ср. пчшь., Сто). 1ов.).
аламун>аст, -а, -о (комп. аламун>асти)й) ве-
шрогопасш, брзойлеш, несмошрен, лакоуман (Зма)
4] Макс. I. 15 Лапч. Д. 1).
Аланов йрезиме (Аре.).
АлановяЬ йрезиме (ЗНЖ 24, 263).
Аланчуга йрезиме (Босна, Аре).
АланчугиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 122).
алап м покр. човек ко;и много йрича; исп.
алапача, брбл>ивац, причале — Нема овакога
алапа докле се кланл и крети (ЦГ, Том. М.).
■
 74 АЛАПА1ДА — АЛАСКИ
алапа)да ж покр. в. а.юйача (Вра!ьс, Вла)'.1).
алапача ж погрд. жена ко}а говори брзо и
много, брбливица, шорокуша; исп. алакача, алан,
алапа)да, алапрда. — 1а се одво)им па слушам
шта оне алапачс намешта)у (Весел. 14, 289).
Ова алапача хоке валда и въу да лаже (Глиш.
2, 63). А над та) почне оговарати, гори )'е од
сваке алапаче (Том. 1. 2, 123). Ти си нека
алапача, одмах избрбл>аш сваку та)ну (Бачка,
Радон. Н.).
алапачаст, -а, -о брблив; неразбориш; ига.
алапрдаст (Р—К 2).
алашьив, -а, -о (комп. алашъйви)й) 1. ко]и
/« йохлейан на ]ело; исп. Злав1. — Млади врапци
... 6ива)у тако алашьиви, да би)уЬи се за доне-
сеиу гусеницу, веома често поиспада)у из пьезда
(Матик Г. 3, 29).
2. фиг. лаком. — Са ... алашьивим ужива-
н>см неким, тераху га да им ради на;теже и на)-
гадни)е послове (Маш. 1, 138).
алашьивац, -йвца м алайлив човек; исп. ала-
вац. — Пред очи ми излазе ови наши ... алашьив-
цн, кощ би и зми)'у отровницу до последвьег
пера и л>уске прождрали (Маш. 3, 118).
алапльявица ж алайлива жена; исп. ала-
вица. — Мирис медни намамл>у)'е гурмане, ала-
пливице и крадл>ивице пчеле (СН 1884, 618).
алашьывко м хий. од алайливац. — Анка га
принесе ... до щи, а дете узе врцаво да цмокЬе ...
Ух, што си неки грдан алаи.ънвко (Ъос. Д. 2, 67).
алашьнво прил. на алайлив начин, брзо и
йохлейно; исп. алаво. — Петар ... )е ... ала-
шьиво сисао (Нуш. 7, 102). Отпочне да )еде, брзо,
ллашьиво, одвратно (Живад. 5, 57). Л>удима
)е вода ударала на уста гледа)уЬи како конъи
алапл>иво )'еду (1ак. С. 1, 89).
алаплэивбет, -ости ж особина онога ко]и /е
алайлив, йрождрливосш, йохлейносш на )ело; исп.
алавост. — Што се шипе ближио граду, то )е
л,уЬе б]еснео на жену и н>ену неза)ажл,ноу ала-
шъивост (Цет. 1, 123).
алапрда ж погрд. в. алайача (Дучаловики,
Ков. Р.).
алапрдаст, -а, -о е. алайачасш. — Ала си
ти алапрдаст као воденично чекетало (Ниш,
Сто]. Д.).
аларм м (фр. а1агте) вок знак за узбуну,
узбуна. — Начавшие страже непри)ател>а ... Даде
се знак за аларм (Габ. 1, 106). Мир )е; давно ни)е
било ноку никаквих узбуна и аларма (Сек. 5,
268). фиг. Аларм на узбуну давао )е сад врднички
игуман (Ост. Т. 2, 53). Мора)у пасти сви други
обзири пред обзирима да се опасност откри)е и
аларм учини за одбрану и помок (Прот. С. 1,
137). Не дизати аларм због отвари ко)у ни)е
ври)едно ни прим)етити (Чер. 1, 180).
алармантан и аларм аптан (аларм Знтан),
-тна, -тно (фр. а1агтапс) ко/и узнемирузе; ко}и
]в йун узнемиреносши, узбудлив. — У таково ври-
)еме, кад ]'е град наби)ен нервозом као мунлшом
и кад се шире алармантне гласине, да ке ве-
черас ... поклати све ... не треба много да за-
влада панични страх (Крл. 1, 129). У ово наше
несталожено и алармантно доба (XX век 1938,
2/146). Ни)е се разабирало да ли )е та) глас па-
пичан или алармантан, да ли изражава страх од
онога што ке доки, или радост због почетна
нечег што се жели (Поп. 1. 3, 10).
алармантно и алармантно (алармантно)
прил. на алармантан начин. — И то скидан,е
перзи)ског министра деловало )'е алармантно на
нашу милионерску публику (Крл. 2, 64).
алармнрати, алармйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. а1агт1егсп) I 1. а. во). да(ва)ши знак
за узбуну. — Поче каплара укораваги да ке и
он зло проки, за што му ни)е помогао, за што
ни)е алармирао (Ипь. ]., Отацб. 2, 486). Кад се
алармирало, запалили су ту сламу (Матас. 1, 100).
б. знаком за узбуну сшавиши, сшавлаши у йри-
йравно сша/ье. — Нека се во)ска на покус алар-
мира (Шен. А. 8, 152). Алармираше нас и ми
похитасмо тамо (Петр. Е. 1, 60).
2. фиг. а. узбуниши, узбунмвайш. — Оне би
удариле у пакленску дреку и алармирале читаву
улицу (Батуш. 2, 24). У мекувремену алармирани
су листови и стигли су многобро)ни новинари
и фоторепортери (Пол. 1950, 13663/4). б. }ако
разгласиши, разглашаваши, удариши, удараши на
велика звона. — Многа брука ни)'е алармирана салю
стога што )еосукивана оддржаве (Шоб. С. 2, 39).
II ~ се узнемири(ва)ши се, узбуниши се,уз-
бунмваши се. — Бих се озбиллю алармирао био
да не накох мало утехе и храбрости у самом том
факту (Ми). Ч., Грч. I. 4, 110).
алармпй, -а, -б во). ко]и йозива на узбуну.
— Буду дани ... алармни сигнали и послани ор-
донанци (Нех. 3, 266). Фиг. Суйен.е )'едном истак-
нутом прваку енндикалног покрета ... [бике]
алармни знак за протесте читаве светске )'авности
(КН 1949, 9/2).
алас, алйса м (мац. Ьа1азг) в. халас, она] ко}и
се бави рыболовом, рибар. — Дигоше се по мору
аласи, | И по мору рибу поваташе (НП Вук 2,
74). Риба се троши или пресна или сува, а про-
да)у )*е нарочити ловци, ко)и се зову аласи (Павл.
Л>. 2, 445).
алас-баша м заст. сшарешина аласког еснафа
(Ресава, Мел. 1).
алас-башнн, -а, -о ко/и йрийада алас-баши
(Ред.).
алас-башнннца ж алас-башина жена (Ре
сава, Мел. 1).
ала-селамет уэв. (ар. а11аЬ, бог + 8е1ате(,
спасеше) покр. са среНом! наздравле! (БиХ, Бор).).
аласити, алаейм веевр. бавиши се рыболовом
(Ресава, Мел. 1; Слав, и Бараша, Богд. Л.).
аласити се, алаейм се свр. (тур. Ьа1аз еппек)
в. халасити се, ослободиши се (неке шешкоНе). —
И ко ... гок ... попи)е ону струготину: одма се
аласи муке (Мили)евик С, БВ 1897, 278). Поро
дила ... говори: „О, земл>ицо ...! Да) ми тво)е
ширине ... док се )а алаейм" (Миодр. 4, 61).
АласнЬ йрезыме; исп. алас (Слав., Аре).
аласка ж аласова жена. — Аласка лети суши
рибу а зими чачка зубе (Ресава, Мел. 1). Аласка
)е мужу говорила (И.).
аласки, -3, -б 1. ко}и йрийада аласима, ко]и
се односи на аласе : ~ мрежа, ~ лакица, ~* занат.
2. йросшачки, груб. — 1уче су се споречкала
дво)ица, и после краке амалске и аласке сваке и
грднье, и потукли (Срем. 8, 144).
Изр. ~ чорбя в. чорба (Изр.).
 АЛАСКИ — АЛАУК
аласки прил. на начин аласа; йросшачки,
грубо.
аласкшьа ж жена ко]а се бави рыболовом. —
Лласкшьо, црно око, | Не газ' воде дубоко (НП,
Ресава, Мел. 1).
аласлук м рибарски занаш; рыболов, рибар-
сшю. — 1едино вьихово заниман>е било )е ала
слук; живели су „од улице и мреже" (Момиро-
виК П., ГлВМ 1937, 151).
аласов и аласбв, -ова, -ово ко/и йрийада
аласу.
аласт1, -а, -о е. алавх (Стев.).
аласт*, -а, -о ружичасш; исп. ал, алали1. —
Сан уснила дефтердаревица, | Ъе на н>о)зи аласт
кумаш б)еше (НП, БВ 1897, 10).
Злат м (тур. а1, црвен + а(, кон>) алашасш
коп; исп. алча. — Алат ... кон>, кощ има ри1)у
(црвену) длаку, црне копите, а мрке очи (СпасиН
Д. 3, 73). Пред 1ьпма )е Бошко 1уговиКу | На
алату вас у чистом злату (НП Вук 2, 290).
алат1, алата м (тур.а1е(, мн. аШ() 1. зб. (само у
]д.) сва ручна ору^а, алашке ко]е служе у редком
заношу. — Без алата нема заната (НПосл Вук).
Задатак )е ветеринарске струне : ... снабде-
ган>с во)ске ... поткивачким алатом (36. зак.
23, 35). На сваку гшонирску чету [потребна су]
по 1 кола за копачки алат (Тру). С. 1, 99). Види
[се] побацан ма)сторски алат (Радул. ]. 4, 20).
2. в. алашка. — Секиром сечемо, брадвом
тешемо, пером пишемо. То су обична оруг)а или
алати (Т—О 1, 1). У Србищ се земл>а ради на)-
грублъим алатима (Марк. Св. 2, 66). фиг. ору/)е,
средство. — Онъ се не задовольи само тимъ, што
ме учини повереникомъ тога страшнога и пога-
нога намереня свога, него ми юшъ предложи,
да му служимъ за алатъ у н~вговой освети (Зуб.
7, 111). Он остави и оне друге Баке самима себи
сгара)уЬи се само да им ... да алате за учен>е —
граматику и речник (А4ил. М. Ъ. 13, 34).
3. индип. орган. — Мрави до душе раде с на-
слс^еним инстинктима и с насле1)сшш органима
или алатима (Рад. М. 3, 429).
алат1, алата м (тур. па1а() уже ко}им се ве-
1У)У лаЪе, чамци. — Он у трк дотрча до ста
ничке ла1)е. Докопа бачен алат с ла!)е ... и
стаде )'е вуЬи себи (Лаз. Л. 2, 76). На1)ен )е
Дувавом пловеНи чун ... и у вьему алат (одгон)
са рулетом и думеном (СН 1876, 303).
алатаст, -а, -о ко/и /е рш^асше, црвенкасше
ще (за кола). — Туда иду девет ковьаника \
А под вьима коньи алатасти (НП Вук 3, 154).
Човек беше ри1), а кон. алатаст (Весел. 6, 99).
алате узв. покр. в. ала*.
алатпН и алатиЬ м дем. од алаш. — Што )е
жив она) алатиЬ, ка' ватра (Билб. 2).
алатиЬ м дем. од алаш. — За лакше изкор)е-
н>ивавье трава ... употребляемо разне алатипе
(РадиК Ъ. 4, 67).
АлатиЬ йрезиме (ЗНЖ 24, 250).
алатка (йлйтка) ж (ген. мн. алатЗкЭ, алаткй)
и алатака, алаткй) Ио^едини комад алаша (1); исп.
алат (2), алатл,ика. — Сваки )'е молбар дужан
од сво)е куНе да понесе алатку (нпр. срп, виле
или др.)ко)Ом пе радити (Ми). С. 3, 146). Али
пре но што отпочне та) посао, морао )е набавити
75
више алатака (Мили). 1, 35). Забраньено )е ...
улазити у авион са ... ма каквом врстом елек-
тричних алаткй (Л—Ж 1, 403). Лекар са алатком
спремном за убризгававье приближио [се] Петру
(Радий Д. 3, 88). Фиг. ]език )е алатка душе
(Ъор^. Вл. 12, 219).
алатльика ж в. алашка. — Сами ссл>ацн
[граде] ... плугове, кола, саонице, и све дрвене
алат.ънке (Мил. М. Ъ. 15, 115). При том [су]
у питавьу веКином просте и )евтине ручне ала-
тл>ике ... српови, мотике, косе (Вла). 3, 454).
фиг. Ех, помишлах у себи, шта не може човек
урадити само му треба )една алат.ъика: вол.а
(ОЛГл 1885, 343).
Изр. машина ~: машина ко]а ыомоНу разных
алаша шшо се у н>у сшав.ьа]у, механички, обично
сериски, обра1)у]е машери]ал ради добивала де-
лова же.ъеног облика; сии. алатна машина.
алатл>нкар м заст. в. алашничар. — Че-
ниьари, четкари, алатл>икарн ... све )'е то слабо
имало посла преко зиме (Задр. 1879, 23).
алатнй, -а, -б ко/и се односи на алаш (ко]и
служи за чувапе алаша, ызраду алаша и ел.) . —
На челу ове коморе свагда су алатна кола (Мин.
в. 20, 387). Посто)е фабрике локомотива и ...
алатног челика светског гласа (Прикр. 1, 124).
Изр. ~ машина в. алатльика (Изр.). — Прва
велика фабрика алатних машина [)'е] прорадила
(КН 1948, 7/3).
алатница ж йросшорща где се дроки или
изра})у]е алаш. — Шупе и алатнице могу се бол>е
преудесити за кокошарнике него за сточне ста)е
(Ста). У. 1, 39). Омладинци ... ко)и раде у
алатници фабрике, завршили су ... апарат за
израду зупчаних точкова (Борба 1949, 101/1).
алатничар м она] ко]и изра$у]в алаш и ма
шине алашлмке. — ТреЬи рационализатор )е
алатничар Никола Божиг! ко) и )с израдио алат
за штокерованье дршки (Борба 1947, 289/7). По
требив машине и алате за производвъу нових
артикала израдили су алатничари ... од старих
машина и алата (Пол. 1950, 13725/4).
алатвичарскн, -а, -5 ко;и се односи на алаш-
ничаре. — А да ли ова новина претставл.а нешто
нарочито у алатничарском одел>ен>у (Ил.—Аг. 1 ,
103).
Влатов, -а, -о ко/и йрийада алашу, ко;и се
односи на алаша. — Али Марко само положи
руку на алатово чело (Станк. Б. 3, 128).
алатруп узв. понр. узвик за означаван>е да ус
нешшо учигьено нагло, изненадно. — Чим до1)е,
алатруп, па седе за совру (Жупа, Бож. К.).
алатскй, -5, -б ко/а се односи на алаш. —
Дневни раденици скупе се пре свануКа у слага-
липггу алатском (Мин. в. 1, 27).
алатуша ж алашасша кобила. — Сад пред-
н.ачи, држеНи за узду сво)у алатушу (Живо).
3,77).
алауга 1 ж в. алаука. — И онда захукта
алаужа / нека силна алаужа, а бунар се
заспе (НПр Ча)к., 225). Кад смо били на Вили-
пово) свадби, па сели у велику совру, кад а оно
дуну нека алауга (Кост. Т., БВ 1904, 204).
йлаук м 1. вика, узбуна. — Кад )'е нужда,
аман Господару! а кад се дигне оздо алаук, онда
истуру) плеЬа Милошу (Шапч. 6, 149).
76 АЛАУКА — АЛБАНЕЗАЦ
2. в. човек йлахг, необуздане нарави. — Ва.ъев-
ски владика био )е ... Данило, кога су Турци
звали Дели-папаз, а Срби—Алаук (Мил. М. Ъ.
15, 404). И шта )0) вреди оста)ати са оним црвом
[дететом] и оним алауком, оним летиветром,
оним Вучком (Лаз. Л. 2, 139). б. брз, хишар
човек. — Алаук — рече се чов)еку, ко]и )е хитар
у послу као в)етар (КовачевиК Л>., Т]А).
3. клийан, заврзанко (Подршье, Ник. ].).
алаука ж ]ак вешар, обычно са снегом и ки
том; меНава; вар. алауга, алаужа, алауца; исп.
алауковина. — Ко зна, дубока )есен, проме-
н,иво, може осванути кака алаука (Шапч. 13,
148).
алаукатп, алаучём нссвр. е. алакаши (1). —
Черкези су алаукали као да их деру ("Кос. Д.
2, 133).
ал ауко вина ж е. алаука (Поп. Ъ. 4).
алауца ж покр. в. алаука. — Кад снег с
ветром сковитла са свих страна, онда се каже:
Баш ова алауца не да ока отворити (Дучало-
виНи, Ков. Р.; Жун.).
алах1, -аха и Злах, -а м (ар.-тур. аНаЬ) бог у
исламу. — Цар далеко, а алах високо, I Нико на
нас не обрКе главе (НП Вук 9, 461). А Наза ...
окренута лицем Тгаби, а мислима Богу, клааала
и молила Алаха (Нам. 2, 42).
алах* узв. ». ала* (4) . — Алах море, мудра
разговора (гЬег. 7, 135).
алахаше с гл. им. од алахаши.
алахатн, алахам (алаха)у) нссвр. (свр. ала-
хнути) в. алакаши (I, 1а) . — Турци алаха^уНи без
муке заузеше напуштене и празне градове (Ви-
довдан 1862, 39/1). Бесне чете )аничарске ...
алахаше по н>иховим пол>има ... п.ъачка)уЬи где
год што на!)у (Зеч. Мил. 2, 312).
алахнути, алахнём (имп. алйхни) свр. трен,
(нссвр. алахати) в. алакнуши (1). — Алахнуше
Турци )аничари, | Алахнуше, бога споменуше
(НП, Ост. А.).
алахов и йлахов, -а, -о ко]и йрийада алаху,
ко]и се односи на алаха. — А теби )е агина ри)еч
— Алахов закон! (Вощ. И. 6, 100).
алачий м дем. од алаш. — Поранио дил-
берчипу | О), на коау на вранчиКу, | На вран-
чиНу алачиНу (Шабац, Мар). Д. 1). Ено Ьога
Бул>убаше Му)а | ... АлачиЬа Ковачина Раме
(НП, БВ 1893, 150).
алаца и алана ж (тур. а1аса, шарена тка
нина) покр. йамучна машерщ'а са ушканим ша-
рама; халина од шакве шканине; вар. ала^а; исп.
Нита)ка. — Седи 1ока на бани у зелено) алаци
(КовачевиК М., Р1А).
алапар, -а и алацар, -ара м заст. шорбар
ко]и Продаже шканине (Ъор1). Т. 8, 153).
алаци прид. непром. ко]и ;е начилен од алаие.
— У! мо)е алаци гаЬе | Што ли Ьу па без вас
(НП Вук 5, 448).
АлапнЬ йрезиме; исп. алаца (Шем. Бос.
1886, 57).
алацувер м (тур. а1а-сепг1) бот. 1. йлод (бобица)
неких врсша дрвеша из рода йаздрен Кпатпш,
кори» се бо]и у жушо или зелено; исп. ала^ир
(ГлСУД 30, 165).
2. покр.«. малина КиЬиз 1Йаеи8 (Херц., Бор).).
алаш, алаша м йолудивлм ко»; исп. алаша (1)
(Зоре 3, 211).
апаша ж (тур. а1а§а) 1. мношшво копа, обычно
младих, ко]и ев гоне у йланину на иейашу; вар.
алакша. — Кад почне у селу зри)евати жито
ст)ера се с планине „алаша" (млада кон>и ко)и
се не )ашу и не товаре) да обрше жито, па се
опет враКа у планину (Дед.1. 3, 53). Преци Бага-
риЬа ... у пролеКе су пуштали „алашу" у Пла-
зеницу, и ишли да )е траже тек у )есен, кад
Не „врНи" (Мило). Б. 3, 73).
2. фиг. рул>а, бучна гомила. — Мислим ...
на ону стару ерпску чарши)у, по ко)0) се мувала
читава алаша будалаша (Скар. С. 1, 146). Наки
неш се у какво) прл>аво) крчми ... у ко)у задали
олош и алаша (Си.миК Н. 5, 65).
3. омица, млада кобила (Билб. 2).
алаш-вёрйш м е. алиш-вериш. — На^млаЬн
Петар пошао да лежи у Будви и да испутьава
„алашверише" са Аустри)ом (Пав. 25, 42).
АлашнЬ йрезиме; исп. алаш (Марет. 8, 94).
алашпца ж е. алаша (3). — У Пере )е
)една алашпца, не може )е )ош ни товарити
(Билб. 2).
Злашчад ж 1. зб. им. од алашче. — Ни)е
нико кукурузе покрао, алашчад се вал>ала па
потрла (Билб. 2).
2. фиг. немирна, необуздана деца, дечурлща;
исп. алаша (2 фиг.) (Билб. 2).
алашче, -ета с ждребе из алаше; исп. ала
ша (1) (Вуков. А. 2).
йлба ж (лат. а1Ьш, бео) бела йлашнена ко-
шула ко]у навлачи католички свешшеник йреко
одеНе При чиноде}сшво»ан>у (Р1А).
албабер м (тур. а1, црвен + бабер ?) бот.
покр. в. лейи човек Ьпраиепз ЪаЬагшпа; исп.
бабер. — Дворе града дилбер Хуми)ана | од
шембо)а и од албабера (НП, БВ 1889, 107). Ако
ти никне албабер, | Проси ме, драги, у бабе
(НП, ЗНЖ 4, 291). Сво)ом руком зали)евала
)е )орговане, преса^ивала албабере и невене,
окопавала руже и лехандере ("Ьор. С. 11, 64).
(Пих. 1).
Злбалук м (тур. а1Ьа1)к, ггастрмка) зоол. покр.
в. ему}) Ьисюрегса запета (Мачва, Поп. Д. С;
Бос. Брод, Мед. 8).
Албанас м в. Албанац (Р1А).
Албанац, -нца ■= Арбанас м (вок. Албанче;
ген. мн. АлбЗнЗца) (лаг. АШапиз) 1. сшановник
А.юашф; она] ко]и ]е йореклом из Албани;'е; вар.
Албанас; исп. Албанезац, Арбан, Арбанаса, Арба-
насин, Арбанашанин, Арбанос, Арнавутин, Ар
наут, Арнаутин, Шиптар.
2. йрийадник албанске (арбанаске, шийшар-
ске) народности.
албанагакй, -3, -б е. албански. — [Паштро-
вики] су често с албанашким Турцима рат во
дили (Л>уб. 4, 16).
Албанёз, -ёза м (вок. Албанёже и Албанёзу)
(тал. А1Ьапезе) е. Албанац. — Я не в'Ьруемъ да
Албанези опетъ неКе ударати гд^ на Црну гору
(ВЬег. 10, 404).
Албанезац, -сца м (вок. Албанёшче; ген. мн.
Албанёзаца) е. Албанац. — Убице каже се да су
били Албанесци (С. Нез. 1888, 43/2).
 АЛБАНЕСКИ — АЛБУРУНЦУК
албанёскй, -а, -б е. албански. — Ова врста
албанеског племства створена )е од венеци^анске
владе (НЕ 11, 205).
Албаыёскшьа ж в. Албанка (Бор).).
албансшкй, -3, -б в. албански. — Бо)адиса-
1ье, какво )е обича)но у Никинцих у албанежких
женах (Кршн>. 1, 62).
Албанёшчс, -ста (-ёшчета) с дем. и хий. од
Албанезац (Бор).).
Албапёшчица ж дем. и хий. од Албанескин>а
(Бор).).
албанпзиран>е с гл. им. од албанизираши.
албаннзйрати, -йзйрЗм (-йра)у) свр. и не-
свр. «. албанизоваши. — Обележио сам ... као
Арбанасе произашле из мешавина правих Арба-
наса и албанизираних Срба (Цви). 6, 161).
албанизовздье и албапизован>е с гл. им. од
албанизоваши.
албанизовати и албанизовати, -зу)ём свр.
в несвр. I йреобрашиши, йреобраНаши у Албанца;
вар. албанизиратн, арбанасити, арбанашити, арба-
низовати, арнаутити.
II — се йосш(а])аши Албанцем; доби(]а)ши
албанско обележ]е. — Дал>е )е знатан бро)
албанизованих Срба, или Арнауташа, ко)и по-
ред арбанашког говоре и српски (Цви). 6,
176).
Албанн)а = Арбапи)а ж држава у зайад-
ном делу Балканског Полуосшрва; ига. Арбанашка
(2), Арнаутска.
Албанка = Арбапаскин>а ж 1 . сшановница
Албанце; она ко]а ]е йореклом из Албанце; исп.
Албанескшьа, Арбанашка (1), Арбанашкшьа, Ар-
наутка, Арнаутюпьа, Шиптарка.
2. йрийадница албанске (арбанаске, шийшар-
ске) народности.
албанка ж врсша народног кола (ЛапчевиН
М., Щ 3, 521).
албанблог м (грч. 1овоз, реч, говор) пауч
ник ко}и йроучава албанску земл,у и народ.
албанофнл (албанбфйл, -ила) м (грч. рЬПоз,
при)ател.) она] ко]и ]в йрщашелски расположен
йрема албанском народу.
албанбфйлка ж жена албанофил.
албански, -а, -б ко]и се односи на Албанце и
на Албанцу; исп. албанашкн, албанески, алба-
нешки, арбанаскн, арбанашки, арбански, арна
утски, цшптарски: ~ )език, ~ планина, «— др
жава.
албански прил. на албански начин, албан
ским ]езиком: говорит о- .
албантиница ж е. налбаншиница, ковачница
где се йошкива]у коли, йошкивачница. — Било )е
преко 40 занатлиских дуКана, на)више „албан
тиница" (Цви). 2, 53).
Албании м (>д. Албанац) индоевройски народ
насшан>ен у зайадном делу Балканског Полу
осшрва; йошомци старых Илира.
албастарскй, -а, -б «. алабасшерски. — У
албастарским судима пенило се шербе од свако-
)аког воНа (Нов. 1, 12).
албастер м в. алабасшер. — У мраку [се]
забеласаше дивна, бела као албастер, пуначка
колена (Вукас. Ж. 1, 114).
77
албат ) а (. налбаншин, йошкивач. —
албатин / ТреКе пролеЬе обу)е му [ждре-
бету] „албат" прве ноге (Дуч. С. 1, 16). (Вран>е,
Вла). 1).
албатлук м в. налбаншлук, йошкивачки занаш
(Вранье, Вла). 1).
албатрос м зоол. морска йловуша Иютеска
ехи1апз из ф. РгосеНагНйае, ко]а меЪу йшицама
има на]веНи расйон крила (до 4, 5 мешра) .
албашча ж в. азбашча (1 и 3). — Све Ьс
А)ке у албашчу доКи (НП Вук 6, 12). Албашча
)е велики златан новад, ко)и се ставл.а на чело
као украс (Призрен, Приштина, Зега).
албинизам, -зма м (фр. аИмшзте) мед. дели-
мични или йошйуни (обично уро^ени) недосшашак
органских йигменаша услед чега кожа и коса, а
код живошшьа длака или йер;е, изгледа;у бели, а
дужица бледоцрвена ; исп. албинство. — У неких
животиша и луди могу кожа и длака бита беле,
а дужица бледо црвена и то се зове албинизам
(Див. 1, 274). Код фазана )е по)ава албинизма
врло честа (Поп. Н. 1, 56).
албиничар м човек ко}и]е албино (Див. 1, 64).
албйно м биол. човек или живошшьа са зна-
цима албинизма. — Оскудица бо)е у очима, ал-
бина или чакарастих грла, у коша ождреб.ъено-
белих, таког)е )е )една по)'ава с там у вези
(Гавр. С. 1, 225).
албйнскн, -3, -б ко]и ]е у вези с албинизмом :
~ зец, ~ )егул»а.
албинство с в. албинизам. — Да ли и те
подаве разнежености и албинства, не можемо
свести на дегенерисан>е (Гавр. С. 1, 226).
Албибн, -бна м песн. в. Енглеска.—1ош у стара
доба она, | На престолу Албиона, | Ъудлив,
л>ут и сед, и стар, I Владао )'е ]ован цар (Ил. В.
1. 31).
албйт, -йта м (лат. а1Ьиз, бео) мин. минерал
из груйе йлагиокласа (нашрщум алумосиликаш) .
албот м (нем. Наир1\тасЬ1) заст. главна сшража.
— За ври)еме Во)ничке Кра)ине ... у главном
м)'есту сваке пуковни)е био 1'е )сдан албот (Хрв.
Дубица, ХрваЬ. 1).
албук м зсюл. покр. в. ему/) Ьисюрегса запо'га
(Мед. 3, 72).
албум м (лат. а1Ьит, бела ласка за об)аве)
кнлиа за чувале фошографща, цршежа, йошшан-
ских марака, разпих исечака ишд.; кнмга за уйи-
сивагье уейомена, ейоменар; исп. алманах (2). —
Безбро)на маса шегових фотографи)а и цртежа
ви^ева се по ... албумима и споменарима (Крл.
2, 100). Да ли би били тако добри, господине,
да ми запишете што у албум (Нуш. 24, 161).
албумйн, -йна м (лат. а1Ьитеп, беланце) хем.
беланчевина ]а}еша и крвног серума.
албумйнат, -ата м хем. ]сдшьгп,с албумина
с другом машерщом.
албумннури)а (албумйнури)а) ж (албумйн +
грч. игео, мокрита) мед. йрисуешво беланчевина
у мокраНи.
албуруннук м (тур. а1, црвен + ЬИшпсик,
муслин) ружичасша шайка Прозрачна машергца,
муслин; исп. бурунцук. — Пошл,и мени душе
у памуку, | Б)ела лица у ал-бурунцуку (НП Рист.
К., 37).
78 АЛВА — АЛДЕХИД
алва, Злва и алва ж (ар. ЬаК-а) в. халва,
слашкиш од брашна, шеНера и масла, масши
или зеишина.
Изр. бела ~: алва од шеНера и ораха. домаНа
~: алва од брашна и шеНера. Нетена ~: алва од
сезамовог или ланеног семена.
као алва : врло брзо, на ]агму. — Оде на
)агму као алва (кад се нешто брзо распрода)
(НПосл Вук).
алва ж марама у игри Прсшена; исп. авлига'
(Вук, Р]., под прстен).
алвалук м (тур. ЬаК-аИк) в. халвалук (чешКе
у ист. кр.) часш у йиНу или у новиу Поводом По-
волне куйовине илийрода]е, избора, весши и ся.;
исп. алдомаш, алдумаш, ликово. — Пошто се окон-
ча преговаравье око купо-прода)е и трампе какие
ствари и када преговаран>е до!)е до дефинитив-
ног споразума, наступа обавеза плаЬан,а части
(алвалука) (ПротиЬ Л>., ГлЕМ 1936, 23). Купио
ха)дук гаке за мар)аш, а попио форинту алва
лука (НПосл Вук). Кад се некоме догоди не-
каква крупна при)атност, луди му кажу: да
даш алвалук (КМ, Ел. Г. 3). Отишли [су] у
велику крчму да пи]у алвалук (Том. ]. 2, 25).
Здрава била, А)ко АтлагиКа, | Здрава била и
гаЬе дерала, I А и мени алвалука дала (Вук, Р).,
под халвалук).
алват м (тур. паКеГ, самопа) в. халват 1. е.
ва]аш, одво]ена зграда или одел>ен>е, ложнииа;
плр. авлат. — Сва господа вечер вечераше, |
Поведоше у алват диво)ку (НП Шун>., 216).
Затим има)у по )едан алват за неожешене госте
(Трифк. С. 1, 619). Могао )е )ош да чу)е за
собом н>ен страховит смех, како од)еку)е из
алвата (АндриЬ 5, 254).
2. (у придевско) служби) непром. йосебан,
одво]ен. — А)де са!)и у алват-подрума (НП Б—Б,
205).
алватан, -тна, -тно (комп. алватни)й) (тур.
аЬга1, простран) зает. вар. авлатан, алаватан 1. йро-
сшран, широк, комошан, удобан. — Вармс1)а
неби ништа друго била, него )една алватна куЬа,
ко)а би министарству у свако) струки повол>но
обитаваше дала (БШН 1870, 78). Та тво)а хал.ина
нека нам не буде ни тесна ни алватна (Ком. 2,
178). Г. Матко у домаКо), алватно) хал>ини ...
шетао се по соби (НПр Сто). М., 68). 1една жена
... ку попала )е лонац, па да види )ел )е доста
алватан натакла га на ... главу (БШН 1870, 8).
2. немаран, алкав; нехашан. — Турци, како
су алватни у свачем другом, тако су немарни и
у тачности историских истина (Мил. М. Ъ.
23, 286). Саставл>ени [су] ... скептик с ентузи-
)астом, формалиста с алватним писцем (Прод.,
Дело 2, 563). И ова им )е лакост некад на штету:
Томини су стихови с тога слаби и алватни (Мил.
М. Ъ. 17, 245).
алватлук м лак, безбриокан живош. — И
)ест то досадан дан, па би се и мени хт)ело мало
удобности и алватлука (комоци)е) (НПр Сто).
М., 71).
алватно прил. на алвашан начин, нашенане,
ойширно; алкаво. — У ово) Ке шесми бити доста
такових прим1ера, пак можемо мало алватнше
разговарати (ОС 1864, 140).
алватност, -ости ж особина онога ко}и ]в
алвашан, немарноеш, нехашноеш; вар. алаватност.
— Западдьак, он се добро чувао да аегова умет-
ничка алватност не пре1)е у источвьачки мур-
дарлук ^ов. С. II, 129). Он Ье вас строго ка-
знити ... за сваку алватност у служби (Ъор1).
Вл. 5, 29).
алвадпца (алваци)а) м (тур. Ьа1уас0 она] ко]и
Прави и Продаже алву ; вар. алвеци)а. — Сва че
тири варошке алваци)е склопише конзор1ди)у
(Том. ]. 2, 27).
Алваци)а Презиме (Мило). Б. 3, 113).
алвацпница и алваойница ж радн>а где се
Прави и Продаде алва. — Отидне у )едну варош
и ту отвори алвациницу (Ъор^. Т. 13, 88).
алвацпскй и алвацйскй = алвапй)скй и
алпацй)скн, -а, -о ко]и се односи на алеа\ш]е: ~
занат.
алвеол, -бла м 1 (лат. а!уео1и8, мало уду-
алвебла ж / бл.еше) анат. 1. мехуриН за
размену машери^а у Прошойлазми живе Нели] е.
2. мехуриН у ПлуНима.
3. а. ]амица („чашица") у вилици у ко}0] /е
смешшен корен зуба. б. м мн. иейуйчаье десни
изнад горгьих Предн>их зуба. — Главно место
образоваща неких сугласника )е на алвеолима
(Павл. М.).
йлвеоларин, -3, -б ко]и се односи на алвеолу.
Изр. ~ сугласвик в. сугласник (Изр.).
алвецн}а (алвёци)а) м покр. е. олвацща. —
Алвеци)а, заценув се од сми)еха, препоручивао
[)е] алву (Ъор. С 11, 478).
алвитор, -бра м нар. 1. е. аудитор. — та
сам ти сад „алвитор", )а тужац и судац (Буд.,
Виенац 1893, 360).
2. йреве^ан човек ко}и се у свако] Прилици зна
снаНи , нарочишо сводом речишошНу (Лика, Трб . П .) .
алга и алга ж (ген. мн. алгЗ, Злгй и, ретко,
алага) бот. а. билка бесцвешница с хяорофилом,
ко]а живи у сланим и слашким водама; вар. алига.
— И с тисуЬе алга у бездану мора | Шапат
кроз таласе бру)и (Кравьч. С. 1, 25). Када се на
дну морском пробуди, ускопрца | Животом жи-
вахни)'ем род риба и алга (Назор 7, 68). 6. мн.
сисшемашеки назив за груйу шаквих билака
А1(?ае.
алгебарскй, -а, -5 кори се односи на алгебру;
ко]и сйада у алгебру; исп. алгебраички: ~ бро),
-~ збир, -~ израз, ~ корен, <>- разломак, -~
рачун.
алгебра ж део машемашике где су броуеви и
количине йрешешавлени и словима и шиме уой-
шшени машемашички По}мови и изрази; кпмга у
ко}0] ]е изложена ша наука; ша наука као школ-
ски Предмет. — фиг. Херцен )е био потпуно у
праву када )е рекао да )е Хегелова филозофи)а
права алгебра револуци)'е (ЖивковиК Д., Видо)к.
1, XXII).
алгебраички, -а, -б зает. е. алгебарскй
(Пант. I. 1, 37).
алгпн и алгвж, -а, ч> ко]и се односи на
алгу. — Оног финог ... пи)еска ... нема више,
а на въегову м)есту лежи црна наплава алгина
лишЬа (Лис. 1, 37).
алдёхйд, -ида (алдёхид) м (скраЬеница од
а1соЬо1из и аеЬуйгоеепаШ») хем. алкохол лишен
}едног дела водоника.
 АЛДОВ — АЛЁГОРИЧКЙ
алдов, -ова м (мац. ЙИ6) заст. жршва. —
Изпов)еда)у [се] и в)ековитом створител>у алдов
приносе (Ил. Л. 1, 78).
алдовагьс с гл. им. од алдоваши.
алдовати, -ду)ём песвр. заст. йриностйи жр-
шву. — Герци и Римл>ани Сатурналие [су]
имали, и сводим Боговом алдовали (Ил. Л.
1, 118).
алдомаш м (мац. аМотаз) (зап. кр.) в. ал
валук. — Ликово и алдомаш [су] два назива за
исту ствар. Ликово односно алдомаш, пио се
нарочито при куповини и продажи (Костр. 1,
127). Иде у механу где пи]'у „алдомаш" (Шкар.
2, 126). Исплатио [)е] тих десет круна и )'ош
деведесет поврх тога, као на алдомаш, кощ
су ев и одмах тамо до )утра и запили (Крл.
I, 17).
алдомашнйк м сведок ко^и йще алдомаш. —
Алдомапшици су лица ко)а пи;у са погодбеним
странкама алдомаш, бо.ъе ко)е сазива)у и моле
благослов на та) правни посао (Костр. 1, 127).
алдум прид. непром. (тур. а1(ш, злато) зла-
шан. — Пред двором му студена водица, | На
водици два алдум дирека, | Ъе му сто)е два
когьа )едека (НП Петран. Б. 1, 275).
алдумаш м е. алвалук. — Ко би рекао да
)е та тереве1п<а алдумаш на вола, што га )е из
плута испрегао и продао (Батут, Лов. 1900, 239).
Купу^е кон>е успут и плаКа и пи;е алдумаш
(Срем. 11, 207).
алдумашче, -ета с е. алвалук. — Како доке
да честита сина, | Да поше Турчин алдумашче
(Новик 6, 11). Другови плакали алдумашче
(Малаг. 1, 20). Онда [се] еврну у крчму, да се
пи)е двоструко алдумашче (Глиб. 1, 41).
Злдумипа ж покр. бунарасша вршача, Провала;
син. звекара, солдумина (Подршье, Нен. Н.).
Але м хий. од Алил и Алща (Вук, Р).).
Але м хий. од Алекса (Ерц.; Аре).
але узв. а. При изненаЬепу: гле, ено (Кнъа-
жевац, Стеф. Ж.). 6. е. алаг(1а). — Кад се при-
ближи тору спали голу нагу жену где 1аши на
вратилу и полугласно говори: Але, оп, мени
масло теби троп! (Кар. 1900, 23).
алеанцп)а ж заст. в. алщанса. — Такви су
поели сасви]°ем противни алеанци)и, ко)а )е меку
наппфм паром и н>ихови]ем кесаром утвркена
(Петр. П. Н>. 1, 99).
алёат, -ата м (ар. еуа1ег) обласш, йокра;ина;
исп. вила)ет. — Пиши каигу на Цетинъе равно, |
... Нек се тужи на све алеате | Што )е нама
Кесар заратио (НП Вук 9, 598).
алёб м зоол. покр. в. галеб Ьагиз (ЦТ, 1о-
внк. 1). — Од птица на Скадарском 1езеру не
)еду се Алеби, Панчеви и Чашье (ВелимировиК
М., Дело 3, 436).
алебарда ж (фр. ЬаПеЪага'е) в. халебарда,
сшаринско оруж]е за сечеие и боден>е, исшовре-
мено секира и кой.ьс ; вар. алабарда; исп. бра-
датина.
Злев и алев, -а, -о (тур. а1еу, пламен) ко}и
}е бо]в Пламена, ошвореноцрвен, румен; исп. авал,
ал, алав*, алали, аласт, ален, алов. — НаЬен )е
... 1 во длаке алеве (СН 1881, 43). Неки кра]'еви
нашега народа [разлику)у] и бо]'у крви, те веле
79
за крв из артери)е да )е алева, а за крв из вена
модра или мавена крв (Батут 1, 1). На главама
се црвене алеви фесови (Весел. 6, 13). Овде
онде угледаш алеви цвет „турчинка" где се смеши
на те као невинашце (И. 10, 53).
Иэр. ~ паприка в. паприка (Изр.).
йлеваст и алеваст, -а, -о црвенкасш. —
Намести алеваст пиротски килим с )едним ву-
неним )астучикем (Шапч. 6, 142).
Злевнти, -им неевр. покр. бо}1шш црвено
(Сврллг, Васшь.).
алегаци)а ж (лат. аПсдрЛю) правн. навоНен>е,
йошврда, йозиваае на некого или иаишо ради
доказа. — Питанье нише силе решава суд неза-
висно од алегаци)а и доказа странака ()анк. Д.
\, 73).
алегйрати, алёгйрам (-йра)у) евр.инеевр. (нем.
а11с§1егеп) йоз(и)ваши се на некого или на нешшо
ради доказа; исп. алеговати. — Био сам ... вешт
адвокат. 1а знам алегирати, реплицирати (Ат.
Б. 3, 193).
алеговати, -гу)ём свр. и неевр. в. алегиратн .
— Насупрот )е тужена у ово) расправи сама
алеговала под бр. 2 ... допис тужителичинога
заступника (МПД 1912, 222).
алёгбрща и алег6ри)а ж (грч. аНедопа)
1. юъюк.йроширенамешафора,изражаван>е (обично
айсшракшних йо]мова) йомоНу конкрешних слика. —
Душа ме заболи, па започнем опевати у алего-
ри)ама ту црну судбину во)водовине Срби)е
(Гру). Н. 5, 177). [Богомили] нису веровали у
реалност чудеса, него су их тумачили као але-
гори)у (Солов]'ев А., Прегл. 1948, 198).
2. у ликовно] умешносши, симболична слика
ко}а йрешешавла неку иде]у; напр. костур са ко
сом или ерпом )е алсгорн)а смрти; анкео с пал-
мовом гранчицом )е алегори)а мира.
алег6рисан>е с гл. им. од алегорисаши.
алегДрисати, -шлём неевр. йриказиваши йо
моНу алегорще. — "Бура ;е у н.нма алегорисао
чежньу сво)у за негом (Стеф. Св., БК 1901, 497).
Дучик га [пе)заж] огол>у)'е, )ош га више апстра-
хира, алегорише, дакле осиромашу)'е (Матош, БК
1902, 60).
алегбрйскй = алег6рй]скй, -5, -б кощ /е
у облику алегорише; ко]и се односи на алегорщу ;
вар. алегорички, алегорски; исп. алегоричан, але-
горни. — Чудновато )е ... како )е такво )'едно
дело [скулптура св. Терезе] могло да се ... сматра
као алегори)ски израз религиозног осекаша (Цар
4, 151). Она )е [песма „Ъачки растанак"] поне-
где обучена у алегориско, и ако врло провидно,
рухо (Вулов. 3, 20). Он )е ова) козсри)ски тон
употри)ёбио у алегори)ско) п)есничко) припови-
)ести (Мар). М., Кравьч. С. 2, X).
алегбрйскй = алег&рй)ски прил. на але-
гориски начин, у облику алегорщ'е. — Сво)е Лико
ванье у Карловцима казу)е алегориски: Доке тиче,
па се ту навичс (Вулов. 3, 115).
алегбричан, -чна, -чно е. алегориски. —
Сви вьегови говори кратки су, )едри, снажни и
алегорични (Шоб. С. 2, 60).
алегбричкй, -а, -б в. алегориски.
алегбрички прил. е. алегбрйскй. — Када би
хт)ели да та] европски проблем ... изразимо але
горички (Крл. 6, 60).
 80 АЛПГОРИЧНО
алегбрично прил. в. алегдрйски. — Пламен
)е дал»е говорио о нечему алегорично (Макс.
Д. 1, 26).
алёгорнц, -а, -5 заст. в. алегдрйски. — По-
четак )е „алегорне п)есме у 3 разд)ела" Проме
тена (Кран»ч. С. 6, 95).
алёгорскй, -а, -6 в. алегдрйски. — За сли-
кара и на)алегорски)а представа поставе жива,
чулна, видл>ива (Стеф. Св. 8, 50).
алёгро прил. (тал. аПе^то) муз. 1. весело,
окиво, брзо.
2. (у нмсничко) служби) и и с сшав живлег
шемйа у веНо] комйозицщи (симфонщи, сонаши и
др.). — Све \ъ ... сигурно поведено ... у лаком
веселом алегру (XX век 1939, 618).
алё), -ё]а м заст. в. але]а. — Код овог алс^а
погрешка )е што су дрвеЬа засажена на самом
)арку (Поп. Ср. 1, 377).
алё)а ж (фр. а11ее) йуш, йролаз оивичен
дрвеНем и зеленилом; вар. але). — Парк ;с био
пуст, але]е мртве ^акш. М. 2, 122). Пред ва
шим окном у пламену мртвом | жари се пуста
але|а платана (Дом). 1, 63). фиг. И )а коракнух
але)ом Кари)атида (Вощ. И. 7, 53).
алё)кум(ус)-селам узв. (ар.-тур. а1еукит-
8е15т) ошйоздрав на йоздрав селам-але}кум у зна-
чеау: здраво да си, здраво (у употреби само
измену муслимана); исп. але)К-селам, але)Ьуму-
селам, алеким-селам, алеН, алегшм-селам. —„Се-
ламун але)кум". — „Алещумус-селам" ... Кад
се са свима испоздрав.ъа, настаде мала шутша
(Нам. 2, 19).
алё)Ь-сёлйм 1 узв. е. але)кум (ус) -селам.
алё)Ьуму-сёл&м \ — Алейи* селамъ, Царев
алёкпм-сёлам ^ серхатлм! (НП Чо;к.,
11). „Имам да ти кажем селам од брата!" —
„Але)Нумуселам!" — прихвати Мехмед ефснди)а
(Мул. 1, 117). (Вук, Р).).
Алекса (грч. а1ек$еш, бранити) 1. м име.
2. йрезиме (Шибеник, Марч. 2, 584).
Алёксандар,-дра м име.
Алексапдер м име (Вук. 18, 488).
Александра ж име.
Александрита ж град и главно йрисшани-
шше у Егийшу, на зайадно] сшрани делше Нила.
александрйн, -йна м е. александринац. —
М)ерило то сасвим одговара александрину (Бар.,
ХКК, 36).
александринац, -нца м (ген. мн. алексан-
дрйнаца) метр, сших од дванаесш слогова са це-
зуром йосле шесшог; вар. александрйн.
александрит, -йта (александрит) м мин.
вреша драгог камена, зашворенозелени варщешеш
хризоберила (Урош. С. 2, 126).
Александрии йрезиме (ДК 1912, 297).
Алёксандровац,-бвца м варошица у Срби]и,
у Жуйи.
алёксандровачкй, -5, -5 ко]и йрийада Алек
сандрову.
Алёксапдровив. йрезиме (Вук 16, 282).
александровски, -§, -б ко]и )в у духу йо-
лийшчког схвашапа крала Александра КараЬор-
ЪевиНа. — Централистичко „александровско" )'у-
гословенство (Рист. М. 1, 19).
АЛЕМ
Алёксандровчаннн и Алексапдрбвчаннп
м сшановник Александровна ; она] ко]и ]'е йореклом
из Александровца.
Алёксандровчанка и Александрбвчанкл
ж сшановница Александровца ; она ко]'а ]е йореклом
из Александровца.
алексаидрбвпттина и александрбвштина
ж пс). резким Александра I ОбреновиНа. — Алек-
сандар )е пао због сво;их грехова. гЬегова вла-
давина )'е названа александровштина (Звоно
1910, 205/1).
александрблнт, -йта (александрблит) м мин.
хидрашни шрисиликаш алуминщума и хрома (Лоз.
1, 8).
Алёкси)а 1. ж име (Грб. С. 1, 113).
2. м име у ре1)о] уйошреби (Нак. 2, 483).
алёкси)а' ж (лат. а1ех1а) мед. неейособносш
раейознавапа слова; губишак способности чиша/ьа.
алёкси)а' ж заст. нар. е. алекцща. — Тиме
!с (едино кажн>авао ... за ненаучену алексину
(Ъор$. Вл., БВ 1911, 53).
Алёкси)е м име.
Алексй)еви& йрезиме.
Алексинац и Алёкспнац, -йнца м варош у
Срби]'и, измену Ниша и ПараНина.
Алекснначка Бан>а ж е. Сокобашг.
алекспначкй, алёксипачкн и алекспиач-
кн, -§, -б ко; и се одно си на Алексинац (ко-
;и йрийада Алексинцу, ко}и ]е из Алексинца
и ел.).
Алексиичанин и Алексйкчания м сша
новник Алексинца; она; ко]и /« йореклом из Алек
синца.
Алексинчанка и Алексинчанка ж сша
новница Алексинца; она ко]а /« йореклом из Алек
синца.
алексинчанка и алексинчанка ж вреша
народног кола (Мил. М. Ъ. 15, 1140).
алекси&анка ж агр. вреша дунл (Алексинац,
Дим. Т.).
Алексии йрезиме.
алёкцп)а ж заст. е. лекци]а, оно шшо се у
школи зада ученицима да науче. — ]ао[ да онда
неко до1)е, да му [оцу] каже да кисам знао „алек-
ци)у" (Лаз. Л. 1, 68).
АлекпшЬ йрезиме; исп. АлексиН (Шем.Пакр.
1898/Ш, 4).
алелу)а = алнлу)а узв. Оевр. Ьа1е1и-)аЬ, хва
лите бога) кат. 1. йрийев у црквеним йесмама.
2. (у именичко) служби) а. м и с йесма у славу
бога. — Лити]а )е прошла ... многостручни се
Алелу)а утиша (Во)Н. Л. 2, 21). б. ж покр. йосве-
Нена маслинова гранчица (Црес, Тентор М., ]Ф
5, 203).
алем м (ар. а1ет) йолумесец на врху мина-
реша. — Алем )е од метала направлен полумесец,
а испод шега )една или три )абуке као украс
на врху мунаре (БиХ, Гр1). 1). Мунара... се ...
евршава чунюм, на ко)и )с натакнут бакрени и
кала)ем превучени „алем" (ДелиЬ С, БВ 1901,
269). Топи се олово са цами)ског алема (Га)р.
1929, 114). [Небо] се спузло до на алем чаршидске
цами)е (НУ 1941, 82).
 АЛЕМ — АЛИ
алем м (ген. мн. алёма) 1. драги камеи,
дцаманш; пси. алем-кам, алем-камен, алем-
каме&е, алер-камен, алин-камен, алмаз, алмас.—
У нас алем-камен или само алем зиачи драги
.камеи (НП Прод., 146). Землл им )е славе
пуна | К'о алема царска крупа (Поп. Мита 1,
124). Изгор)ети Ьеш као жртва I без пепела, —
ко алем чист (Кран>ч. С. 3, 28). Све бих поле као
росом | алемима )а посула (Во)н. И. 4, 33). фиг.
Децо мо)а, мо)и алемови (Шапч. 13, 395).
2. (у придевско) служби) нспром. дщаманшеки,
као дщаманш; блистав, чудесно лей, великолейан,
чарован; вар. алам; исп. алмаз, алмас. — У руци
му алем чаша блиста, | Ко из сунца да )е сали-
вена (Прер. П. 2, 262). Процвату алемруже на
м)есту гд)е )е мадка за сином проплакала (Вощ.
И. 6, 134). Мег)' камзами алем драги камен (НП
Вук 3, 6). Фиг. Тво)е речи, студенац у лугу, |
Алем капп, живе искре вир (Зма) 1, 54).
алеман, -мна, -мне а. ко/и ]'е од алема; исп.
алемли. — 1ош ми годе ба)ке о вилама, | Са
безбро)ем алемних палата (Цов. В. М. 1, 147).
6. украшен алемом. — ЗвскеЬу око врата алемни
йерданн (Назор 1, 65). Балчак )0) )е златан, ко
рице алемне (Зма) 1, 412).
Алеман м в. Аламап (1). — Богами Ке ...
султан замутит' цио свит — и Вранцез, и Алеман
с овим пексиним швапским милетом, и Талид'а
и Омерика ... све Не се... поклат' измену себе
(Нев., СКГл 14, 729). Повикаше Алемани лути
(Ил. ]. 3, 100).
алёманка ж в. аламанка (1) . — Осим Ьордс
демешюпье, спомшье се и алёманка (Вул. В. 1,
192). Спава )унак, ал' у тешком сайку | Често
стеже саблу алеманку (Фил. Д. 2, 16).
алёманскй, -а, -б в. аламански. — 1ош Ку
крал»у алеманском доКи (НП Херм. 1, 29). Уби
н>ега гадна Швабади]°а | У погано] земли алеман-
ско) (НП, Поп Ср. 1, 68).
алём)е с в. алемле. — Ко алем)е и би-
сер)е | с)ало се )е небо сушто (Хар. 1, 61). фиг.
[Л>убав окована] алем)ем тво)их племенитих чув-
става (Трес. 2, 13).
алем-кам (алемкам) 1 а е. алем (1). —
алем-камсн ] Алем-камен само се
| Алем-камом пили (Зма) 1, 307). А по суро)
ме1)едини | Алем-камен и бисер)е (Ил. В. 2, 39).
фиг. оно шшо }е драгоцено, веома лейо. — Алем
кам — да, нри]с свадбе, а посли)е свадбе мртав
углен (Шен. А. 5, 16).
алем-камён>е с зб. им. од алем-камен. —
Сунце га [лишЬс] одасвуд облило и као посуло
алем-камешем (Ъал. 7, 161).
алемли прид. нспром. в. алеман. — О по)асу
му сабла сва у ерми и позлати с алемли бал-
чаком (Нев. 2, 57).
алемле с зб. им. од алем; вар. алем)е. —
}а сам имо прости прстен, I На вьему )е алем
био, | Та) )е алем сво)им с)а)°ем | Све алемле
иадмашио (]ер. 2, 34). фиг. Море ... алемлем
круни раскош лезине младости (Андр. 1, 79).
алемов, -а, -о в. алемски. — Па им Станко
дивне приказу)е снове, I Алемове горе и златне
брегове (Ил. ]. 3, 171). С)еди као какав бразил-
ски црнац, тражеКи у гомили пи)еска алемово
зрнце (Шен. А. 13, 265). Пружа )0) Ьордан але
мов СГакш. Ъ. 9, 41).
26
81
Алемпй]евиН йрезиме; исп. Алимпи;евиЬ
(Рак. М. 1, 821).
алемскй, -й, -б ко]и ;е од алема; у коме има
алема; исп. алемов. — А на балчаку сабле убо)не |
И не виде се зрна алемска (1акш. Ъ. 9, 161).
1ош с)а)пи)е су очи Максима, | засенуле би очи
алемске (Кост. Л. 4, 19). Бразили)ански дн)а-
манти налззе се... у тако званом алемскомокруж)у
(Матица 1866, 306).
ален, -а, -о и алев, алёна, алёно е. алев. —
Два бар)ака ви)у се на грму, | 1едан бео а други
)е ален (Милос. С. 1, 154). Око паса му ален
по)ас што очи засен>у)е (Пи)ем. 1911, 50/1). При
повратку са гроблл многи умачу прете у алену
(црвену) бо)у (М—Б 1, 109). У аега [зеитин] се
метне ... пола ложице „алене" (ситне црвене)
паприке (Ми). С. 5, 14).
алёнило с ошвореноцрвена бо;а (Крагу)евац,
Радо). Вл.).
аленйш и покр. сукн>а или йрегача алеве бо;е
(ПараЬин, Митр. Д.).
алёнче, -ёнчета (-ёнчета) с нар. хип. цвешак
црвене бо^е. — 1а посе)ах семенце, | Те ми ниче
аленче. | ... 1а откидох ален цвет, | те закитих
мог брата (НП Буш., 49).
алёргён, -ёна м мед. суйсшанца ко)а йроузро-
ку)е алерги^у.
алёрги)а ж (лат. аПегода) мед. йреосеш.ъивосш
организма на детство алергена.
алёргичан, -чна, -чно ко]и ]с у вези с алер-
ггцом, ко]и йоказу)е алергиуу. — Алергичне су по-
)аве на пр. осипи после неког )сла, астма због
удисан>а прашине, серумска болеет (ЛЗ).
алср-камсн м заст. в. алем (1) . — На главу
юй алер-каменъ драгой, | Кои ся-Ь ноЬцу безъ м'Ь-
сеца (НП Чо)к., 188). 1ео 1Ш)е ништа само )е
пред вьим био алер камен, па га )е по мало гриц-
као зубима (Ча)к. 3, 81).
АлёсёндриЬ йрезиме; исп. Александрии
(Буш. 2, 493).
алет м (тур. па1а() йочасна ха.ыша ко;'у ;'е
султан давао великодосшо]ницима. — Ей' оно )е
Алил челеби)а | У алету у ал-Кергелету, | Што
се титра златним буздованом (НП Вук 1, 615).
АлетиЬ йрезиме (Л—П 1, 597).
алёЬ 1 (скраКено од алеЬ(им)-селам) узв.
алёЬим / е. але]кум(ус) - селам. — Осман
Му)и селам називаше, | А Му)'о му алсЬ прифа-
таше (НП ]—М, 539). (Вук, Р)., под селам).
АлечковиЬ йрезиме (Борба 1947, 25/6),
АлешковиЬ йрезиме (ЗНЖ 21, 285).
алн (кад )е наглашено: Зли) св. 1. суйрошна,
вар. ала1 а. за означава/ье суйрошносши и разлике
и за одрищиье могуНносши врше/ъа односно извршоьа
онога шшо би се очекивало; исп. а* (1а), ама
(1а). — Ласно )е говорити, ал' )е тешко творити
(НПосл Вук). Он потеже саблу од бедрице, I Ал'
се пуста не да извадити (НП Вук 2, ПО). Запе-
вао бих, али сам промука' (Зма) 1,4). Дигну се
на н>' сплитски кнез Гарган, ал' га на Брачу не
на!>е (Назор 14, 170). б. за исшицшьс ограничена
значена нечего раните казаног : мфушим, само; исп.
ама (16). — Но то ни)е погодио: био би, ал'
да ни>е владика Леонти)е у почетку ... укварио
(Нен. М. 2, 235). Долази ал' не често (Шапч. 7,
г
а АЛИ — АЛИЗАРИН
175). 1ест ли^епа — али ]е сли^епа (НП Милан.,
5). Пасквалиго дозвсиьава да се во 1 ска превезе
морем у Сен» ... Али брзо вал>а радити (III сн.
А. 2, 56). Он би путовао, али кад би добио доста
новца (Ред.). в. у йрийоведсиъу , за исшицаьье исто-
временог изненадног збива/ш, чесшо у корелацщи са
временским свезицама и йрилозима (понекад пока
чано са шо, оно, кад); исп. а* (1д). — Кад )я до^о
на воду Ситницу, I Ал' Ситница мутна и поводна
(НП Вук 2, 302). Кад тамо, али на сред подрума
)едно велико буре (НПр Вук, 24). Таман )е воду
била захватила, али из магле искочи пред н>ом
сердар (Пав. 19, 19). Он се тргне, 1}ипи, ал то сав
патос ружом процв-Ьтао (Српк. 2, 32). г. за озна-
чавшье онога шшо се наз'вишс истине При йоре/>ен>у,
набраз'ану; исп. а' (1), ма, ме^утим. — Све на ноге
устануло било, | Ал' на)први Арнаут Османе
(НП Вук 3, 214). Много сам се намучио, али на)-
више данас (Ред.). Све, све, али занат (НПр Вук,
218). д. за означаванге онога шшо се дешава мимо
значе >ъа йрешходног дойусног исказа (коз'и формално
не мора виши шакав): ийак, йа и йоред тога, зато;
исп. а' (4 б, 2). — Ако )с и го, али )е соко (НПосл
Вук). Ако се и сви саблазне, али )а не Ьу (Вук 11,
46). Нек бесни олу)а ... ал нас неКе )сдно од другог
отрКи (Рув. К. 2, 121). Подиже се чета мала, |
... Малена )е, али храбра (Маж. И. 1, 16). Ради
тога стара Мари)а би)аше посве мирна, али ;е
ипак чешКе преко ограде загледала (Шим. 1,
40). 1). за йрекидан>е и враНа/ье на оно о чему зе
раниз'е било говора. — Али )ош нешто к алекси-
начком округу (Мил. М. Ъ. 9, 108). к. у дизалогу
за исшицагъе неслагала са оним шшо зе раниз'е
речено. — „Но, зар )ош нисте сели?" „Али,
господине!" (Трифк. К. 2, 138). „Нема ти ништа
да мислиш ..." — „Али, господине капетане"
О'ан.уш. 1, 146).
2. покр. расшавна; исп. а* (3) а. за означа-
вшье заменливосши, могуНносши избора: или; исп.
алити. — 1ели оно млад на коша, I Ал' )е оно
сиви соко, | Не разбира мо)е око (НП Вук 1,
191). Да радимо, да их помиримо, | ал' од мира
в)еру ухватимо (НЬег. 7, 128). Сад само не знам,
да л' Ьу президи^ално, писмом, али дспешом о
томе да известим господина министра Цакш. Ъ.
6, 83). б. йонекад Поновлено у значаьу : или ...
или, било... било. — Али роди, али у род оди (НП
Вук 1, 621). Ал' )е тамо, ал' )е нигде нема (Сек.
5, 235).
3. покр. исказна, за означавапе онога шшо ]е
йредмеш йиша/ьа, садржина йрешходног исказа : да
ли. — Нити се зна, али )с весели]и бабо, али
ма)ка ("Бор. С. 9, 117).
4. покр. узрочна, за означавапе узрока онога
шшо ]е речено у йрешходном исказу: ]ср, йошшо.
— „Одвео ми снау испрошену" | ... „ОЬе Бог ме
мо) витез Тодоре! | Ал' му врло требу]е дево)ка"
(НП Вук 2, 493).
Б. покр. уйишна : зар, да ли. — То ни)е црква
... него цами]а; али си корав? (НПр Врч. 1, 71).
Куго л>уцка, да те бог уби)е | али ти )'е мало по
сви^ета (Н>ег. 7, 95). Али да идеш? (КМ, Ел.
Г. 3). Али ти )е жао (Ъип. 5, 28). А мене, али не
позна)ете?! (Барт. 1, 9).
в. (у прилошко] служби) за йо]ачаван>е : уйра-
во, само, йросшо; исп. ама (4). — Они имаду све
али све што и въихови (СН 1917, 54/1). ХоЬу
с места, али с места да ми кажеш: хоКеш ли ме
узети? (Весел. 16, 68).
7. у именичко) служби, за означаван>е: за-
мерке, йрошив.ьаьа, неслага/ьа. — Може да се
по)ави )едно неочекивано али (Зог. 4, 13). До
Ьавола с тво)им проклетим „Али" (Радиш. ].
2, 46). „Али" 1)спощн среКу губи (Нов. 13, 252).
Зли узв. за чучеле, исшицан>е, негодованье; вар.
Зла3. — Али га умеш говорит' на звезде (Зма)
1, 189). Боже! али )е деколтирана (Во)н. И.,
Звезда 4, 518). Боже, али си луд, Иване! (Весел.
6, 301).
али прид. непром. (тур. ЬаП) В. хали заст.
йусш, необра^ен; вар. али)а. — Алилук )е про-
зват овако што )е до при)е 50 година био али
(пуст, необраг)ен) (Трифк. С. и В. 1, 146).
Али- (од турског имена Али)а) йрви део йолу-
сложеница или сложеница у личним именима и
йрезименима, на]чешНе муслиманским : Али-паша,
Алибегик, АлипашиЬ итд.
алибег м е. ала]бег. — Из Будима три су
алибега (НП ]—М, 487).
Алибег м муслиманско име (ГлЗМ 1929, 12).
алиби и алиби м непром. (лат. аНЫ, на дру
гом месту) суд. йрисушносш осумнмченог у часу
извршена дела на другом месшу., а не на оном
где ]е дело извршено; доказ о шоме. — Погине
[нестане] овца у селу, а зна се ко обично краде
овце, те ако та), на ког сумка падне, не докаже
сво) алиби, то га одмах и без свдедока осуде
(Богиш. 3, 566). Осим тога аегова )е машта не-
престано измишллла неки „алиби" за Дунстана
(Гор)ан. 1, 92).
Алибуиар м варошица у Банашу, измену
Ирин/а и Панчева.
Алавер и Аливер м име у реЬо}' уПотреби;
исп. Оливер (ЦТ, Ерд. 7, 285).
Аливера и Аливера ж име у ре^о] уйо-
шреби; исп. Оливера (НП, Даница 1863, 590).
Аливо]водиЬ йрсзиме Во]водиН сажешо са
именем Али (Алща) од ко]ега /е сйа;а/ьем и са
разним другим йрезименима сшворена йосебна ка-
шегори]а йрезимена, нарочито у Босни и Хер-
цегрвини.
алита ж бот. покр. в. алга. — 1а ти спремам
красан стан | Сред алига, I Морских сига | Нови
Ке ти сванут дан (Дер. 2, 59). Уронио би у море,
кад би спавала на алигама само да буде шегова
(И. 1, 38).
Иэр. велика ~ бот. е. свилина (1) Ро$1<Зоша
осеашса (ГлХНД 1891, 300). мала —V е. свилина
(2) 2о$(ега папа (И.).
алигатор м зоол. в. карман АШ^аЮг ггп$51$-
81рр1еп515 (Терм. 3).
алйгаторскй, -а, -б ко}и се односи на али-
гашора: ~ кожа.
алйдати, алйдам (алйда)у) несвр. покр. ски-
шаши, шумараши; лушаши; вар. аллдати, лида-
ти, халидати (КМ, Ел. Г. 3; ЦТ, Шоп).
Али1)уп м (тур. АНеип) <• Илиндан, йразник
св. Или]е. — Муслимани славе много Св. Или) у
— Али^ун (Фил. М. 1, 323). Сунце )'е било при
пекло, као о Ашц)уну (Илиьу) (Зовко, ЗНЖ
4, 140).
ализарин, -нна м (шп. а11гаг1) црвена бо)а
ко}а и рани}е добизала из корена броНа, а сада
синшешички од антрацена.
 АЛИЗАРИНСКЙ — АЛИНИЧИЪ
ализарйнскй, -а, -б ко/и }е од ализарина : ~
мастило.
алн)а м (тур. паП) в. хали)а, ненаселено, не-
обра^ено зсмлишше, ранще сйахиско, доцнще ой-
шшинско или државно, ко]е /« обично служило за
иоску исйашу; вар. ]али)а; исп. алилук, али лучина,
утрнна. — Али)е да)у спахи)е л>удима те раде и
ужива)у како се погоде (Срби)а, Вук, Р) .). Шуме и
али)е биле су за оно доба веома обилат извор ства-
ран>у нових приватних имавъа (Ерд. 1, 36). После
Турака ... жировницу су наплаЬивале општине
с оне горе ко)а ]е пре била спахнска а после ...
припала општинама. С оне пак горе ко) а се за
Турака звала Алида, жировница )е припадала
државно) каси (Мил. М. "Б., ГНЧ 2, 217). Ашф
)е утрина, паппьак, општенародно добро ко)е
не припада у сопственост ни]едноме селу, нити
)'е насел>сно, но стока сви)у села слободно пасе
Цек.). Измену Голобока, Селевца, Михаилов-
ца ... била )е пространа али)а ... са имавъима
по)единих породица из ових села (Дробь. 2, 220).
Ал и) а м муслиманско име.
али)анса ж (фр. аШапсе) ист. савез геройских
дрокава, обично великих сила; вар. али)'анси)а. —
,,3ма) слободе хришКанских народа ыа истоку,
веЬ хт)еде развалите да из затвора иза^е", али
„посредством мирол>убиве али)'ансе све ]с одло-
жено" (Вукч. 1, 78).
Изр. Света ~ ист. соеез ко;и су 1815 г. скло-
йиле Аусшрща, Руси;а и Пруска ради сузбщашх
слободарских иде]а Француске рееолуищ'е.
алн)анси)а ж е. алщанса. — Ради [се] о
успоставл,а1ьу свете али)анси)с Оед. 1873, 93).
али)анца 1 ж (нем. АШапг) е. алщанса. —
али)анци)а ) Къ томе б-Ьше се огласило, да
су Руси съ Ъесарцима свезали Албанцу према
Турцима (Сар. 7, 115). Аустри^а, Руси)а и Пруска
склопише у ту еврху свету алианцу (РадиК С. 2,
111). Света али)анци)'а )е ... раскинута (Пор.
1881, 498).
алн)ас прнл. (лат. аНаз) друкчще, иначе. —
Бостанци)а новосадски Сима Н., али)ас Сима
ЧуваркуЬа (Зма) 15, 174). И франкопанске
исправе пишу нас „МажураниЬ алиас ]анковиЬ"
(Маж. Ф. 2, 22).
алн)ёрнти, алй)ёрйм веевр. покр. шугьаши
се. — Бо'ме украдоше ноКас волове Дмитра Ску-
бета ... Одавно )а гледам Ву)у Пезу како али)ери
око Дмитрове купе (Бани)а, Ворк.).
алилу) 1. е. алелу]а. — Два ангела шетала, I
Радске песме певала, | Све Алилу), Алилу), и I
Господе помилу) (Мил. М. Ъ. 34, 157).
2. и покр. зеишин ко]им се зачи/ьаеа }ело; исп.
алилу)а (2) (Враае, Дим. Т.).
алнлу)а правосл. 1. е. алелу]а. — Нову
п^есму Господу запо)те! | ... Алйлу)*а, слава,
алилу)а! (Ут). 2, 131).
2. ж е. алилу] (2) (Р—К 2).
алилук м покр. заст. е. али;а. — Данаппье
село било )с алилук, м^есто за одмор и панпьак
(Иванчевип П., Кар. 1903, 190). Колико има
оннх алилука, сто би му говеда пасло (Дуча-
ловипи, Ков. Р.).
алилучина ж покр. заст. е. алща. — Село Лу-
жница )е )еданпут остало „алилучина", па су се
у вьему населили муслимани (Фил. М. 1, 279).
83
алим м (тур. аПт) учен чоеек; исп. афиз. —
Ни)е то обични сеоски хоца ... него прави алим,
народни просв)етител> (Га)р. 1930, 512). Изва-
лиЬу дирек и багламе тврде, I Па нека се на ме
сви алими ерде (Шант. 3, 149).
алим и йисак на чибуку (Далм., Павлин.,
РМ).
алнмав1, -ана м (метатезой од тал. ашта1е)
покр. магарац (Мл>ет, Бор).).
алймая1, -ана м покр. погрд. е. аламан (1)
(Средвьи Тимок, Пант. Д.).
алнмевтаци)а ж (лат. аПтепшю) 1. исхра-
на. — Алиментаци)а млеком ствар []е] врло
деликатна (Вид. Сл. 2, 63).
2. правя, законом йройисано издржавшье (же
не, дешеша и др.). — Кад се води спор о закон-
ском издржаван>у (алиментаци)и) узима се тро-
струки износ )едногодиппьег оброка (ЗбФЗ 3,
39). Нисте вал>да цура, ко)а тражи алимента-
ци)у (Цес. 7, 41).
3. фиг. снабдевшье индуешриских йредузеНа си-
ровинама. — Све оне састо)ине, ко)е се ... могу
у ... подруч)у )едне шумске управе излучити за
алиментаци)у пилане, могу се разделите ме^у
по)сдине пилане (36. зак. 20, 151).
йлимсптациопй и алпментацйопй, -8, -б
ко}и служи за исхрану, издржавшье. — Деца
[Ье] имати све: од лекарског надзора до на)-
скушьих алиментационих препарата (Вид. Сл.
2, 119).
алнментиратн, -мёнтйрам (-йра)у) веевр. I
1. мед. снабдеваши храпом, исхранмваши.
2. снабдеваши (нечим), одржаваши, омогуНа-
ваши (рад, ойсшанак, йос.ювшье и сл.). — То би
залете могло вероватно да за на)краЬе време у
довол>но) мери алиментира ову в елику ... луку
(Сир. 1, 17). Слободну пловидбу алиментира
роба, а редовна ради веКином са путницима (И.,
119— 120). Огромне суме ... се мора)у поза]мити
у земл>и или на страни а ко)е само делом алимен-
тира)у производн.у (Екон. 1912, 177).
II '-" се повр. — Наша ... рибарска термино-
логи]а алиментира се ... на истим грчко-латин
ским изворима (Скок 1, 40). Производни капа-
цитст 1ьихових шума био [)е] далеко испод капа-
цитета пиланских постро)еаа ко)а су се алимен-
тирала из тих подручна (Бу)укалиЬ X., Прегл.
1948, 266). Сплит ]е ... лука ко)а може ... да се
алиментира ... помоНу сво)"е велике и )аке инду-
стри)е (Сир. 1, 73).
Алймпи)а и Алймпн)а м име у ре1)о] уйо-
шреби (Р1А).
Алимпи)е и Алймпи)с м име (ДК 1912, 302).
Алимпн)евнК йрезиме (Борба 1949, 144/2).
АлимпвЬ (Алимпйп) йрезиме (сажешо од
АлимйщиН) (ДК 1912, 298).
Влвн, -а, -о ко]и йрийада или1.
Изр. извидити из аляних уста : избавиши из
велике опасности (Банат, Лот.).
алннё)а ж (лат. а Ппеа) оделак, ставка
став (у шекешу). — За кандидата Ье вредети
у поглсду испита последил алине)а § 74 овога
закона (36. зак. 13, 32). За примем у чланство
... важи прва и друга алине)а члана 3 (Арх.
КЩ 3, 284).
АлмыичмЬ йрезиме (1овиЬ. 5, 54).
84 АЛИН-КАМЕН — АЛКАЛСКИ
алнн-камён м в. алем (1). — На столици
алин камен драги | Да се види сестри вечерати
(НП Вук 1, 549).
Алиншце и Алнншце м име у ре1)0] уйо-
шреби; исп. Алимпи]'с (Р1А).
АлйнчнЬ йрезиме; исп. Алинка (БВ 1909,
144; ПА).
алпс и алис (тур- Ь5Нз) в. халис покр. 1. прид.
непром. йрави, чисш. — ]а сам алис (прави) Тур-
чин Кращшник (Ней. М. 2, 187). Алис газда
(КМ, Ел. Г. 3).
2. (у прилошко) служби) баш, одисша,сасвим,
йошйуно. — Алис мислиш иЬи (Ниш, Сто). Д.).
Б)есмо се у фронту изв)ежбали алис (Вул. С,
БК 1905, 1502). Алис голе искача)у по сокаци
(Гол. Мих. 1, 44). Алис убаво жито (Кшажевац,
Станим. Вл.). „Не зна човек никад унапред;
време )е, па се за час промени". — „1есте, алис
тако)", рече Ивко (Срем. 3, 28).
3. у именичко) служби, само у изразу: ~
бож]и: дивоша у бога, дивно. — Жито )е ове го
дине родило алис божи (ЦГ, )овиК. 1).
алйскй = алй)скй, -а, -б тур. ничщи и сва-
чщи, Слободан, йразан, ненаселен, ойшши; исп.
али)а. — Треба овде [да се настаниш] ... терат
те пак неЬе нико за то, )ербо то место ни)е ничи)е
веК али)ско (Ъор1). Т. 17, 53).
алптераци)а ж (фр. аШсёга(юп) поет, йо
дударапе йочешних слова (литера), код две или
више узасшойних речи йочин>у исшим сугласником;
напр. Во)ску купи Кулин капетане (НП Вук
4, 194).
алитерйрати, алитерйрам (-ира)у) свр. и
неевр. (на)йравиши алишерацизу. — Ево вам
само меЬу онима чи)е име алитерира са „Ла",
четири крупна човека: Лагранж, Лаплас, Лаво-
ази)е, Ламарк (Поп. Б. 4, 150).
алнтн (кад )е наглашено: алитн) св. заст.
е. али1 (2а) (Р1А).
Злнтн', -им неевр. (тур. аП§так) покр. I ма-
зиши, миловаши. — Немо) децу да алиш (КМ,
Ел. Г. 3). Не али то теле, )ер Ке се научити да
боде (Сврл>иг, Васил,.).
II ~ се а. мазиши се, умияаваши се. — Ово
се маче али као мало дете (Жупа, Бож. К.).
6. бенавиши се. — Што се алиш као да си луд
(Лесковац, Враше, Маговч.).
йлнти!, -им неевр. покр. а. грамзиши за
Зелом; исп. ала1 (М. Пожаревац, Ост. Д.) б. да-
ваши храну у изобилу. — СЖу да га алим док
не цркне (ДучаловиНи, Ков. Р.).
АдйЬ и АлиЬ йрезиме (ГлЗМ 1929, 21).
алица ж (ген. мп. алйца) покр. 1. вреша круй-
не црвене шреиаье. — Трешвье се ... црвене по
виноградима. Алице и драгане дозивл>у се кроз
лишЬе (Хумо 1, 14).
2. вреша црвене йрегаче или бошче (ПеЬ, Зега).
АличиЬ йрезиме (Каран. 1, 514).
АлипановиЬ йрезиме (Каран. 1, 395).
алйцн)а м (тур. аНа) она} ко;и йроси девочку,
йросац. — 1ош шездесет до!)е алшш)а | Алици)а
сестре Ба)агиКа (НП Мар). Л. 2, 519).
алиш-вёрйш (алишверйш), -йша м (тур. аП§
уег1?) заст. 1. шрговина, йазар. — Много свега на
пана^урима, ама нема алиш-вериш (Пирот, Стан.
Мил.). Неделом и праэником ... )е без посла.
Нема „кшефта" или „алиш-вериша", пазара и
Кара (Срем., СКГл 6, 803—804). Са сво)им )еди
и пи), али алишвериша (промета-пазара) никакова
не чини (НПосл, БВ 1886, 126). фиг. йошражн,а,
йро$а. — Зашто може после да буде слаб алиш-
вериш за девощу. Док си )е млада ... она си )е
скупа и )агма на н>ума, како на ранке црегшье
(Срем. 3,_147).
2. йошарю договаршъс , шурован>е. — До1)е,
имадоше ме^у собом алишверйш, па оде (Жупа,
Бож. К.). Ако су ортаци они има)у алишверйш
ме1)у собом (Скок 2, 181).
алиш-вёрйшкй (алишвёрйшкй), -а, -о заст.
шрговачки, шрговински; исп. алиш-вериш. — Ра
зумей вас, господи алишверишки економи (Рак.
Мита 1, 616).
алишвшца ж иейаша, комун; исп. али)а
(НикшиЬ, Обр. С).
алка (алка и алка) ж (тур. Ьа1ка, котур од ме
тала) в. халка 1. йрешен, карика, беочуг. — Над
ватром висе вериге ... на горшем кра) у )е карика
или алка, кроз ко)у се провуче мотка (Ловрет.,
ЗНЖ 2, 283). Касапски и пекмезарски Казани
има)у са стране и уши или алке за држан>е (Ми).С.
7, 97). фиг. Културни народи ... обделава)у )ако
К1М1ЖСИНО пол>е монографи)е, алке те у ланцу
писано историке (Игн>. }., Бргшъан 1885, 19).
Он )е алка из истог ланца, исте горе лист (Пи-
1ем. 1911,3/1).
2. в. звекир, велики мешални йрешен на ка-
йи]и ко]и служи за куцан>е. — Покуцу)е алка на
вратима, I То Не бити кшигоноша лака (НП
Петран. Б. 2, 341).
3. сшаринска вишешка игра у граду Сипу у
ко}0] се кон>аници у шрку надмеНу у скидаиьу алке
кой л, см. — ВеК на поласку [у Син>] одлучисмо
задржати се дул>е, да видимо и „алку", ко)а се
тркала три дана касни;е (Шим. 3, 63).
4. покр. дружина ко]а йраши девера кад иде
йо девочку. — ]е л' д)ево)ка у блтюьем селу,
иде само Д)еверска алка (Варош, ЛуьсиК Л.,
ЗНЖ 25, 324).
алкали)е ж мн. хем. а. оксиди и хидраши
алкалних мешала; исп. лугови, лужине (Мар.
8. 1, 203; Панч. 2, 50). б. соли алкалних мешала.
— Вода без алкали)а (36. зак. 4, 270).
алкал иски = алкали) скй, -а, -о е. алкални.
— Кисела алкали)ска и земл>оалкали)ска вода
(Тук. 1, 60).
алкаличан, -чна, -чно хем. е. алкални. —
Беше у лимпфи некаква киселина, а у жучи ис
кан на алкалична со (Ъор1). Вл. 6, 182).
алкалкан, -ана м (тур. а1 каЦсап) црвена кайа
с ресама. — У ко)и се данак разболила, | У они
)0) дошли амалгани: | ... Од )етрва златни ал-
калкани (НП Кашик. Н. 1, 179).
алкални, -а, -б хем. исп. алкаличан, алкал-
ски 1. ко]и има укус цеЪи, лужине, базан; исп.
алкали)е.
2. ко]и садржи у себи неки алкални мешал
(патри)ум, лити)ум, кали)ум, рубиди)ум, цези-
)ум): -~ хидрат, <~ со.
алкалбйд, -йда (алкалбид) м хем. азошно
органско зедилеле базног каракшера, билна база.
алкалскй, -а, -б в. алкални (Сав. М. 1, 36).
 АЛ КАПА
алкала ж локр. кайа ко]у су носили стари
граничарски шережани (йодофицири), обычно црве-
на; исп. ал (Бани)'а, Грч. М.).
алкар, -ара м шакмичар у алии (3); исп.
алкаш. — Као да виде испред себе ... с)а)ну по-
ворку ли)епих алкара на чилим кошима (Шим.
2, 98).
АлкарнЬ йрезиме (БВ 1894, 140).
алкарскй, -а, -б ко/и се односи на алкаре. —
То се народ купи, да вили с)а)ну алкарску трку
(Шим. 2, 127).
алкает, -а, -о ко;"и ]е составлен из алки. —
Тек што )е гвож^е чуло ту заповест, одмах се
променило у алкает ланац (МатиК Г. 3, 157).
алкатмер м (тур. а1, црвен + камлег) йуни
цвеш составлен из выше кругова црвених круничних
лисшиНа, као код црвеног йуног каранфила. — Ако
ти никне ал катмер, | Ишти ме драги у ма]ке
(НП, БВ 1890, 244).
алкатрем м в. алкатмер. — Чешке меКи
пупа низ н»едарца I Да не може ни алкатрем
проки (НП Вук б, 111).
алкаш, -аша м в. алкар. — Чим )е )едан
алкаш протрчао, одмах за н>им трчи друга (СН
1896, 848).
алкеми)а ж (зап. кр.) в. алхемща (Бубан.
I, 31).
алкемпстичкй, -а, -б в. алхемиски (Бубан.
1, 32).
алкемичкй, -3,-6 в. алхемиски (Косор 5, 9).
алкнми)а ж е. алхемща (Типе 1, 125).
алкймист(а) м е. алхемичар. — Нисам )а
никакав Мефистофел! Ни алкимист! (Крл. 1, 40).
алкнмпстнчкй, -5, -б в. алхемиски (Во)'н.
Л. 1, 46).
АлкиЬ йрезиме (Срем, Аре).
алккца (алкица) ж (ген. мы. алкйцЗ и алки
ца) дем. од алка (1). — На глави игле су алкице
и зато се зову алчане или подалчане игле (Бе-
огр. Посавина, Влах., ГлЕМ 1930, 59).
алков, -бва м (фр. акбуе) удублен>е у зиду
или завесом огра^ени део сйаваНе собе за смешша]
}едног или выше кревеша; вар. алкова. — Сузана
... [се] баци у алков и сакри)е у н.ему (Грол
2, 59).
алкбва ж в. алков. — Ме&у наборима зав)еса
нлгове радостне алкове ... свуд га прати нахо-
дов кобни и крвави поглед (Кум. 2, 107).
алкбл, -бла м индив. е. алкохол. — Вино )°е
то ... свакад богато алколом (Мил. М. Ъ.
15, 764).
алкбличар м в. алкохоличар. — Алкохол )е
постао н>еговом виталном потребом, ствара)'уКи
од шега изразити тип физиолошког алколичара
(Полип 1, 28).
Алкоран, -ана м (ар. а1киг'ап, читавъе, штиво)
«. Коран, света ктиа код мухамеданаца ко]а
садрзки учепе Мухамедово; исп. Алкуран. — Пре-
чишиен и на 114 глава подел>ен Коран, назвао
)е Осман, Ал-Коран, што Ке реЬи, прави Коран
(Ил. Д. 1, 74). И турски алкоран учи, да треба
свако дрвепе пггедити (Шул. 3, 200).
алкохол (алкохол и алкбхбл) м (нем. А1ко-
Ьо1) вар. алкол 1. хеш. а. ма ко]и из груйе хидрок-
АЛКУРАН 85
силних деривата каквог угловодоника. б. безбожна,
иейарлива, зайалива и ойо]на шечносш ко)а се
доби;а врен>ем шеНера и десшилацщом (С, Н, О);
исп. етилалкохол.
2. йиНе ко]е садржи алкохола (ракща, вино,
йиво) . — Подлегао )е прерано страсному уживан>у
алкохола (Новак В). 3, 86).
Изр. апсолутяи ~ : йошйуно чист алкохол (1).
алкохолизам, -зма м йрешерана уйошреба
алкохолних йиНа; исп. алкохоличарство.
алкохолизйрати, -йзйрам (-йра)у) сир. и неевр.
1. йо]ача(ва)ши йиНе алкохолом. — Извести се
може у иностранство ... наршьс 50 хектоли-
тара вина било чистог или алкохолизираног
(36. зак. 11, 149).
2. (за)шроваши алкохолом. — фиг. Ви сте
школски пример )сдне алкохолизиране душе у
саможивом телу (СР 1920, 10/1).
алкохблнк м е. алкохоличар. — Неопрезно
испих те погледом и слухом, | Ко алкохолик чашу
мирисавог вина (Марк. Д. 1, 122). У алкохолику
свака испилена чаша изазива жел>у за новом
чашом (Чер. 1, 91).
алкохолнкл1ьа ж е. алкохоличарка. — Та
стара алкохоликшьа — богомол>ка и )°а безбожац
(Крл., КР 1924, 3/2).
алкохблнст(а) м в. алкохоличар. — ДуиЬ
)е неубро)ив алкохолиста (Новак В). 2, 123).
алкохбличар м 1. човек ко;и се одао йиЪу ;
исп. алколичар, алкохолик, алкохолист(а). —
Алкохоличари теже оболева)у ... од тифуса, ту-
беркулозе (Пел. 1, 188).
2. мед. она] ко]и Показухе знаке шрованм ал
кохолом.
алкохбличарка ж жена алкохоличар; исп.
алкохоликика. — Неизлечива алкохоличарка,
ко)а )е више пута почшьала присто)ан живот,
али никад ни)е издржала више од два до три
месеца Оанк. Мил. 2, 93).
алкохблнчарскй, -3, -б кощ се односи на
алкохоличара : ~ нос, ~ изглед.
алкохбличарство с в. алкохолизам. —
Алкохоличарство родителе има катастрофалне
последние по здравл,е и живот деце (Вид. Сл.
2, 108).
алкохбличнй, -а, -б хем. в. алкохолни. —
Обича) да се алкохолична пиКа пи)у, распрострт
)е по цело) земл,и (МС 1870, 165).
8лкохолнн и алкохолни, -3, -б ко]и садрзки
алкохола, ко]и се односи на алкохол; исп. алкохо-
лични, алкохолски: ~> пиле, ~ врен>е.
алкохоломётар и алкохоломётар, -тра м
ейрава за одре\)иван,е Процента алкохола у неком
йиНу.
алкохопометри)а ж хем. мераье Процента
алкохола.
алкохолски и алкохолски, -3, -б е. алко
холни. — Прво )е тешко означити ону цену
ко)а би учинила, да алкохолска пика постану
толико скупа (1ов. Влад. 1, 72). Зрак у соби
[>с] био )ош пун вон>а алкохолског (Кол.
1, 8).
Алкуран, -ана м в. Алкоран. — Зат)ече се
паша Али-паша | ... На китапу своме алкурану
(НП Вук 4, 238).
/-
86 АЛМА — АЛОВИТ
Влма ж (тур. е1та) покр. ]абука. — Зрела
алмо на ценетско) грани (Га^р. 1930, 544).
алма ж бот. в. влашац АПшт азса1отсит
(ДучаловиЬи, Ков. Р.).
алмаз, -аза (алмаз) м (ар.-тур. еипаз) 1. в.
алея. — Кажу, е си л>евша од алмаза (Ил. ].
3, 36). Четири су горе од алмаза (гЪег. 1, 25).
Снахо наша, од алмаза грано (НП, ЗНЖ 23,
245). Сва )е саблл од сухога злата, | а све по
н>о) алмаз каменови (НП Херм. 2, 66).
2. заст. в. елма}3, алашка за сечеае сшакла
(Ел. Г., Щ 7, 47; Билб. 2).
алмазан и алмазан, -зна, -зно ко/и има
алмаза, ко/и /е од алмаза, украшен алмазом; исп.
алмазли, алмазов (2), алмасли. — Душу ми )е
као алмазан стаклорез парао поглед на крваву
п)егу по Сливници (Нев. 2, 11). Пушти стр')елу
с)а)ну и крилату I Из сво)ега алмазнога лука
(Н>ег. 1, 64).
алмазли и алмазли прид. непром. е. алма
зан. — Еле у цара се укро прстен алмазли (НПр,
БВ 1909, 365).
алмазник и алмазник м заст. брусач драгог
каяаьа. — Трудимсе као Алмазник код мог го"
сподара, коесам рукодвл1Я за мене изабрао (Ипь-
М. 1, 40).
алмазов (алмазов), -а, -о 1. ко/и се односи на
алмаз (ко]и йрийада или /е сво]сшвсн алмазу) : ~
С]аЬ ^'тврдоъа.
2. в. алмазан. — Пред мо]им гласом и земл>а
и море | Богатством шире обилате груди, | Тамо
се дижу алмазове горе, | И сваког блага што ти
срце жуди (Ил. В. 2, 75).
алмак м (тур. а1, црвен + мак) бот. в. булка
Рарауег гЬоеаз (Трифк. С. и В. 1, 31).
алманак (алманак) м в. алманах (1). — Ма)-
ци мо;о) доносио []е] за онда тако омшьене бечке
алманаке (Ъал. 5, 57). Данас ;е петнаести новем-
бар, говораше шкриван бележеЬи цртицу на
)сдном веслу, ако та) алманак не лаже (Ъа)а
Б. 3, 135).
алманах (алманах) м (нем. А1плапасп) 1. ра-
нще календар са разноликом садржином у до-
дашку ; йовремено, обычно годишпе издание разно-
лике садрокине; исп. алманак. — Сво)е алманахе
... [Вук] )е издао у то време (Белип 7, 14). Кран>-
чевиЬев мартири) ... приказао )е Бранимир Ли
вадии у юьизи Хрватски шьижевни алманах
(Крашч. С. 6, 112).
2. в. албум. — Пошал>ем ... Викторово) се-
стри ... за успомену )едан лепо увезани алманах
Ц«г. 2, 27).
Изр. кра/ьевски — : родослов владарских и йле-
миНких йородица. — Чим )е Филип ... видео
да ]е заведен у крал>евски алманах под именом
грофа ... он почс много да посеНу)'е ... генерала
(Кецм. 3, 309).
алманашкн (алманашкй), -а, -б ко)и се од
носи на алманах, ко^и }е као у алманаху. —
Садржа) тих албумских и алманашких стихова
ништаван )е (Кецм. 1, 115).
алмандйн, -йна ш мин. врсша драгог ка-
мена, граната, црвеио.ъубичасше бо]е (Урош. С.
2, 152).
алман>кин>а ж нар. в. аламанка (1). — А
нуз бедру саблл алмааюпьа (НП Бос., 403).
алмас, -Аса (алмас) м нар. е. алея. — Иште
Дуда од алмаса грану (НП, БВ 1895, 157). У
)абуци алмас каменови (НП Херм. 2, 13).
алмасли прид. непром. нар. в. алмазан. —
У сека Митре нестаде ... алмасли прстена (Скар.
С. 1, 88).
алнансатн, -ишём несвр. заст. в. анлаисаши.
— Шта су наумили, ]'а славе ми, не алнаишем
(Сам. 2, 7). И ни самь е [кньигу] сасвимъ сву до
края алнаисо (Нен. М. 1, 67).
ало и ало уэв. (нем. Ьа11о) в. хало, за дози-
ва/ьс и одазивапе, нарочито йри шелефонском
разговору; исп. хе). — Ало! ... Ало! ... 1едан
се пролазник осврте. Чудно се ко му то дови-
ку)'е (1е)0 2, 43). Ало Први бата.ъон! Уста) (Суш.
1, 228). Затим окренувши се келнеру ...: „Ало
... |ош )едан грог" (Ъос. Б. 1, 23). Алоо ...
одазваше се са брода (Ъа)а Б. 1, 5).
ал&бн)а ж покр. велика олу]а са градом
(Вранье, Вла). 1).
алббпт, -а, -о "I покр. е. аловиш (3) . —
алббитан, -тна, -тно / Алобит (алоби-ган)ве-
тар (Вран>е, Вла). 1).
алббипьак м покр. 1. силон, )ак вешар
(Вран>е, Вла). 1).
2. гломазан човек, грдосща (Вранье, Вла). 1).
АлобнЬ йрезиме (Пол. Н.; Шем. Пак р.
1898/Ш, 4.).
алов и алов, -а, -о в. алев. — Измерите и
ориз (пиринач) со и алову паприку (Поп. 3.,
БК 1900, 355). Ружица му спремила ... широки
по)ас алове бо)е (Кост. Т., БК 1903, 196).
алов1, -ова м в. валов, дрвено или камено ко-
ришо из кога се йо]и стока; коришо у ко}е се сийа
храна за свипу, йса. — И с )'едне и с друге стране
[бунара] били су „алови", где )е стоци вода
сипана (Весел. 12, 267). фиг. Нама )е безгранично
равнодушно шта ... мисле они, ко)и су на алову
и ланцу (Пи)ем. 1911, 107/2).
алов', -ова м (мац. Ьа!6) в. халов, дугачка
Плитка рибарска мрежа (Петр. Мих. 5, 90).
алов м бот. е. ало]. — шал>. Петар д)ела нова
кола, | Нова кола од алова (НП, Богиш. 3, 236).
алов уэв. (фр. а11опз) а. за йошсшицале да
неко йошрчи, скочи, гони : ха;'дац, хой. — Алов !
Онамо чак! | Да ли )е )'ош ко лак | 'вако ко )а?
(Зма) 1, 350). б. за нареТ)иван,е : дела, деде, ха;де.
— Алов! одмах овамо! викну отац (Рак. Мита
14, 106).
Влбван, -вна, -вно покр. в. Плав1 (Сврл.нг,
Васшь.).
Вловесан, -сна, -сно покр. в. а\яавх (Рудник,
Цветк. К. 2).
алДвнт, -а, -о 1. (по народном верованьу)
ко]и има нашйриродне особине але; исп. ала1 (1).
— Не би)'у га [смука], )ер се с аловитим, кри-
латим дететом бори против але (1авор 1880,
1535). На аловиту змиду кад се човек намери,
разболи се и лежи, и )едва ако остане жив
(И., 1533). Дешава се да се у селима жени по
ко)и човек 3 и 4 пута, али му жене умиру. За
таквог човека каже се да )е аловит (Дан. Н.).
У Срезу Болевачком „ако се дете роди са по-
во)*ем или са кошулицом народ веру)е да Ье
бити среЬно, али и аловито" (Ъор^. Т. 15, 206).
 АЛОВИТО — АЛОСАТИ
2. в. Плав1. — Све )е по)ео Капетан са сво-
)ОМ аловитом теваби)ОМ (Срем. 2, 89).
3. йлаховиш, бесан, силовиш, йомаман. — Под
собом гледа у чел>усти аловите Мораве (1ед.
1873, 5). Пуста Дрина брза и аловита, па би све
однела и ни)едан не би изнео главе (Нен. М.
2, 60). А он пусти вранца аловита, | Одмах до^е
на пол>е широко (НП Вук 2, 585). Турци су сад
•веК постали аловити господари над свом страной
Срби]е (Бат. 1, 568).
4. ]ако всшровиш; исп. алобит, алобитан. —
Ова година )е аловита (КМ, Ел. Г. 3).
Изр. ~ трава бот. врсша врбичице ЬугЬгиш
уквагиш (Р—К 2).
албвито прил. бесно као ала. — Стисне му
братски руку, и оде Аловито (Стеф. С. 1, 93).
албвитбст, -ости ж особина онога кощ ]е
аловиш. — У народу се )ош с иеповсроьем
гледа на лекара и веру)е се у аловитост, вило-
сан* (СН 1910, 1226).
АловиЬ йрезиме (ГлЗМ 1929, 13).
албвскй, -3, -6 ко]и се одном на йлбв*. —
Велики „ритски алови" раде само на погодни)им
местима, на аловским „метовима" (ПЛ 1937, 133).
Аловук йрезиме; исп. Алавук (Шем. Бос.
1886, 78).
йлога ж покр. в. алуга (Зоруновад, Цветк.
М. 1).
алогйзам, -зма м в. алогичносш. — Послед
них децени)а )авл>а се ... алогйзам — одрицаше
од рационалне научно спозна)е (Биховски Б.,
Реп. 1948, 555).
албгичан, -чна, -чно ко]и нема у себи ло
гике, коме недосша]е здраво расу^ивапе. — Наша
модерна поези)а )с скроз алогична (Никол. Д.,
БК 1912, 20).
албгнчпбст, -ости ж особина онога ко/и ]4
алогичан, онога шшо ]е алогично; исп. алогйзам. —
То само доказу)е н>егову философску алогич-
ност (Никол. Д., БК 1912, 482).
алод м 1 (лат. а11ос1шт) ист. добро слобод-
алоди) м \ них се.ъака ко]е ни)'е улазило
албди)а ж ) у йлемиНки йосед ; исп. лено. —
(Енц. Леке, и Свезн.; Енц. 1уг.). Остало )е доста
земаиьа ко)'е су )ош држане као сво)ина — слобо-
дне земл>е (то су тако эване алоди)е) (Р—А 1, 67).
алоди]алнй, -а, -б ко]и се односи на алодщу.
— Ревиндицирао сам процесом преко 7000 )утара
алоди)алних земалл (Тру). Н. 6, 136). Гредице
су биле )едно од веКих добара ... и по опсегу
алоди)алних землишта ('Бал. 17, 166).
аложап, -жна, -жно покр. ко)и има корова,
нечисш. — Мо)е жито )е много аложно (Соко-
бан.а, Цветк. М. 2).
аложнна ж «. алужина (1). — Аложине
ове и ритови изц)еде се и претворе у плодне
луке и полл (СП 1880, 51/2).
ало) и ало) и (грч. а1оё) бот. 1. шройска и
украсна билка А1ое зосо1гта, А1ое Сегох и др. из
ф. ЬШасеае, чща се смола уйошреб/ьава као
дрога; вар. алон, ало())е, ало)а; исп. лопатика,
салисабор, црни камеи.
2. смоласша машерща из лисша ало]а; исп.
ало 0)1111. — Ове ... бил>ке (АЫпеае) садрже смо-
ловиту матери)у, ало) (Панч. 5, 150).
87
ало())а ж ' 1 бот. в. ало). — Ало)'е и ага-
ало())е и ало)е с / ве пи)у супце сред замам-
нога ваздуха (Во)н. Л. 1, 42). Нски лекови ...
врло су )ака средства за чишЬен>е ... Таква су
средства алое (салисабор) и рабарбара (Ъор^.
Влад. 1, 51). Ало)е [)е] суноврат висило над
водом (1анк. Мил. 1, 27).
ало)ев, -а, -о кор* се односи на ало) (ко;и
йрийада аяо]у, ко\и ;е од ало]а и ел.). — Н>е-
зина младост беше исте среЬе као ало^ев цвет
(Тгип. 6, 117).
ал60)йя, -йна м хм. горки сасшо;'ак смоласше
машери]с из лишНа разних врсша ало]а.
ало)ий| -5, -б в. ало]ев. — [Роб] драгоцену
фрулу отъ алойног дрвета ... преда (Ат. ]. 1, 15).
Овде има млого алойны шумарица (Тир. 1, 96).
алока ж (грч. а!ох) е. алуга (1) (Вук, Р).).
алокуця)а ж (лат. аПосиПо) крашак ]авни
говор, нарочито говор К0]им йайа йоздравла кар-
диналски собор. — Кад )'е прва ла^а спуштена у
море ... ум)есто реторичких алокуци)а ... Назор
да)е Кнезу да )е искупи (Мар). М. 2, 87). Не
мачка влада забранила ;е ... штампи, да донесе
из алокуци)е пагшне оно што се против Немачке
говори (1ед. 1873, 1).
алопж м (фр. аПоп^е, продужетак) банк.
лист уз меницу на ко]и се сшав.ьа найомена о йре-
носу. — Индосамент треба да се напише на ме-
ници или на листу ко)и ]е за н>у везан (алонж)
(36. зак. 7, 20).
албпат м мед. она] ко]и лечи аяойашщом.
алопати)а ж (лат. а11ора1Ыа) мед. лече/ье сред-
сшвима ко]а делу]у суйрошно делова/ьу болести
(найр. лечепе вруНице средешвима коза снижа-
ва]у шелесну шойлошу; лечен,е затвора сред
ешвима за чишНе/ье) ; супр. хомеопати]'а.
алосан, -сна, -сно покр. е. &лавх ; исп. ало-
сати (I, 2), алосн)'а (2) (Враае, Дим. Т. ; Средней
Тимок, Милен.).
алосапост, -ости ж сшан>е онога ко]и }е ало
сан; омаЪщаносш, избезумленосш; исп. алосати
(се). — За то се сличним правцем и лечи: да му
се чини скину, узрок да се одби)'е, алосаност да
мине (Тро). 6, 5).
алосан>е с гл. им. од алосати.
алосатн, алошём свр. (грч. Ьа1б$оггш, бику
ухваКен, савладаи) I 1. ома1)и;аши, ойчиниши,
избезумиши. — Алосан — ко)и )е полудио, коме
су але узеле памет или здравл.е (Вук, Р).). Сад
су н.сга пиле алосале (Зма) 4). Какав )е ова)
човек, к'о да га )е ала алосала (М. Пожаревац,
Ост. Д.). Кад пас по)еде шеву, побеснеЬе, 1-ер
)е она „алосана" — што значи, да )е летепя на
велико) висини задувана „алом" (Павл. 1ер. 2,
137). Кад болесник падне у занос, народ мисли
да се он тада бори са алама, и кажу за таквог
човека да )е алосан (Грб. С. 1, 224).
2. покр. йрождераши, унишшиши. — Искрл>е-
шти)о очи да те алоше (КМ, Ел. Г. 3).
3. нагрдиши. — Алосале су га сипанице грдно
(Ниш, Сто). Д.).
II ~ се 1. нагазиши на чини. — Болеет на)-
више долази ... кад се ко алоше (Ми). С. 6,
458). Баш се Марко алосао, па му се узеле руке
и ноге (ПараКин, Вел,. Н.).
Г
88 АЛОСЩА — АЛТЕРИРАТИ
2. нагрдиши се; йрсшерано се раскруйнлши. —
Што си се алосао по лицу (Ниш, Сто). Д.).
Алосала сам се као права мечка (РадпЬ Д. 6,
160).
ал6си;а и и ж 1. човек шако круйан да негова
круйноНа йрелази у ругобу, грдоси^а, слоша; исп.
алосати. — ]л каква )е алоси]а да )е и не по
гледа човек (Ниш, Сто). Д.). Права )е алоси)а
од чов)ека (Куш. 1, 65).
2. йрождрлмвац, ала1. — О алоси)0, не мо
жеш никад да се наситиш, свакад си гладак
(КМ, Ел Г. 1).
алпак м в. алйака1. — То све порежа ... на
мали послужавничик од „алпака" (Ком. 1, 234).
алпака1 ж (нем. А1рака) ново сребро, легура
никла, цинка и бакра (Р—К 1; Свезн.; Ву). 6).
алпака* ж (шп.-перуански а1раса) зоол. в. лама
Ьата расоз (Терм. .3).
алпари (алпари) прил. (тал. а! рап) равно
номинално] вредности (йри размени новца). — За-
молио )е ма) ора ... да му прими оних леколи ко
златника „алпари" (Петр. В. 8, 65). Треки пот-
пис може бити замен>ен и депозитом Државних
обвезница, рачуна)уки Обвезнице „ал пари" до
висине менице (Мес. 1924, 449).
Алпе ж 1 «и. (ген. Алпа) надвиши Планински
Алпи м / систем у Евройи.
алпезап, -ана м (тур. уе1раге) е. лейеза, на
права од харшще или лаке тканине и сл. за ра-
схла/)иван>е маха/ьем. — У руци )0) алпезап од
злата (НП, БВ 1894, 107).
алпйн, -йна м в. алйинац (1). — Врло често
стажу и аллини из спо)их )единица (Дед. В.
3, 246).
Алпинац, -нца м (ген. ми. Алпйнаца) ста
нов/тк А. ши.
алппнац, -нца м 1. во]ник ко]'и служи у )е-
дшшци намелено) за Планинско рашовапе ; исп.
алпин. — Чим падне нок наши храбри алпинци
се скупише са век готовим планом (Пол. 1915,
4071/1). Леже )ош непокопани Итали)'ани, ал
пинци и пешаци (Минд. 1, 157).
2. вреша ветра. — Кад духне ... „алпинац"
... чини нам се на)хладни)и (Миодр. 5, 140).
алпинпзам, -зма м спорт, йаьшъс на високе
йланине, йланинарешво. — Под по)мом Тирола
подразумева [се] класична земл>а алпинизма (Пол.
1951, 13954/2).
алш'шист(а) м она] ко/и се бави алйинизмом,
йланинар (Зог., Кн>иж. 7, 450).
алпнвйстнчкй, -а, -б ко]и се одисеи на алйи-
нисше. — Он )е ... бул>ио ... у Ве)ову алпини-
стичку качкету (Лал. 2, 171).
алп1шис(т)кин>а ж жена алйинисш(а), она
ко)а се бави алйинизмом (Нт НС 1, 292).
алпийски, -а, -б е. алйиски (АндриЬ 5, 565).
алпйскй = алпийски, -а, -б ко]'и се односи
на Алйе; ко]'и живи или раеше у Алйима; исп.
алпийски, алпеки: ~ клима, <~ зец, ~ ружа.
алпекн, -а, -б в. алйиски (Панч. 4, 182).
алрауна ж (нем. А1гаипе) бот. е. мандрагора
МашЗгаеога оШстагшп (Сим. Д. 2).
алсик м бот. в. шведска детелина ТгыоНшп
ЪуЪпсшт (Митр. Т. 1).
Злт1, алта (алта) м (тал. а1ю) муз. 1. дубли
женски или дечачки глас. — Имала )е дубок,
звучан алт (Петр. В. 8, 166). Али )е у гласу
имала нешто тамно; дубоку муклу музику алта
аевт., СКГл НС 19, 405)^
2. лице ко]е има глас алт (1) ; исп. алшисш(а) .
3. а. као йрви део сложенице за означаване
инструмента ко]'и }'е йо регистру шонова низки
у сво]'о) вреши (алшкларинеш, алшйозауна, алт-»
хорна). б. инструмент ко]и има звук сличай ал-
•ЧУ (1) (виола, рог).
8лт2 узв. (нем. Ьак) в. халт варв. сто], ста
ни. — Алт, не Немо дал>е! (ЛукиК Л., ЗНЖ
25, 116). Али )'е врло распростравьена заповест
кон>у да стане и алт! (Троь 7, 165).
алтан1, -ана м (тал. а1гапа) вар. алтана 1. архит.
вреша балкона, доксаш. — На алтану сво)е нове
двокатнице ста)ао )е зеленаш (Зма) 15, 19).
2. тераса, зараван. — На том путу имаде
серпентина, алтана и видика са клупама и сто-
ловима на на)згодни;им М)естима (Фран. 1, 85).
алтан', -ана м (тур. акт, злато, дукат; ди
ван, врло леп) 1. покр. дукат, злашан новац. —
Купи тепелак за триесе' алтани (Срем. 13, 70).
2. (у придевско) служби) златом украшен;
диван, красан. — Алтан-чело (Шапч. 13, 463).
алтана ж в. алтан1. — На красно) алтани
... с)еди господар града (Виенац 1871, 838). Мед
ружама ошва на алтани (Видр. 1, 33).
Алтана ж име у реЬо] уйошреби. — Бо-
силжа Вукова и Алтана Здравкова друговаху од
малена (Вел>. М. 3, 13).
АлтановнЬ йрезиме ('Бал. 7, 41).
алтакчвЬ м дем. од алтан1. — Погледай ...
ону куНу съ четири алтанчиЬа (дивананица) (Зуб.
7, 26).
алтар, -ара м зает. в. олтар, вреша стола за
йриношоье мершее у храму. — Гроза смерти напа
даше на ню при самой мисли даке ю сутра као
овцу на заколеше къ алтару одвуКи (Дос. 3,
272). По Галлш попл-Ьн1о е [Цезар] многе Алтаре
и храмове (Иванов. 1, 154). Фиг. На толико
алтара жртву)е се дан на дан там)ан знака и
ум)ен>а (Йод. 1, 9).
алтарн)а ж покр. црквени фонд код католика
чи]'е се камаше шроше на мисе за йоко] душе (Бо-
гиш. 3, 362).
алтсраци)а ж (фр. акёгаиоп) 1. йромена,
измена (обично нагоре) . — Алтеращф климе ни)е
свела влагу и топлоту ... на минимум (Адамо-
вик Л., Дело 22, 17).
2. геол. раейадале стена йод утица]ем сун-
чевог загрева/ьа и ашмосферили]а (ветра, воде, леда,
воздуха ишд.) (Петк. К. 1, 135).
3. муз. хромашско йовшнегье или снижение нв-
ког шона.
алтерпрати, -ёрйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. акепегеп) 1. йромениши, мс/ьаши нагорё,
квариши. — Естетички феномен )е ... феномен
незадовол>ства, ако та) надража) алтерира ...
наше органе (Борисавл>евиК М., XX век 1938 ,
1/98).
2. геол. раейасши се, раейадаши се. — Банак
туцаника ... ;е 1ош засут дебелим сло)ем алте-
рираног и мало хумусног материала (Мих. 5.
I. 42).
 АЛТЕРИСАВАТИ
алтернсавати, -йсавам (-ава)у) несвр. уч.
(тур. атгтак, повишавати) шжр. йодизаши цену на
}авно] Продажи; вар. арталисавати ; исп. лицити-
рати. — Чу]'е и бег за чивит те настави алтери-
савати све по грош, док остали л>уди пера;у по
мари)аш (НПр, БВ 1896, 97).
алтернатйва ж (фр. акегпаНуе) 1. неизбежан
избор измену две могуНносши, два реше/ьа. — Сад
пако ста)аше пред н>им страшна алтернатйва:
или да се кКи одрекне в)ере ... или Ке се раз-
врКи ци)сла вьегова обител> (Шеи. А. 8, 298).
У том случа)у би се поставила алтернатйва:
или би се морао мевьати карактер наше при-
вреде, или би ... нова власт пропала (Кидр. 1,
25). Посто)и ... само она страшна алтернатйва:
или да умре, или да буде недосто]ан да живи
(Видо)к. 2, 144).
2. оно шшо По Правилу долази место нечег
другое, сменмваня, наизменичносш. — Живот )е
несумнъиво свугде иста: под)еднако везан за
алтернативе среКа и несреЬа (Дуч. ]. 5, 222).
алтернатйвап, -вна, -вно ко/и се односи на
алшернашиву: алтернативни доказ, алтернативни
покрет, алтернативни суд, алтернативна обаве-
за и ел.
алтернатнвно прил. на алшернашиван начин,
наизменично.
алтёрнатор м ел. машина за йроизво1)ен>е
наизменичне сшру/с.
алтериаци)а ж (лат. акегпа(ю) поз. наизме
нично шумачепе ]едне исше улоге. — Во)а 1ова-
новиК ... )е играо улогу Митка у алтернаци)и
с Добрицом (Дедин., Кн>иж. 6, 242).
алтернирати, алтёрнйрам (-йра)у) свр. и
нссвр. (нем. акегшегеп) смениши се, смоъиваши
се наизменично (обычно у неко] дужносши) (Ву). 6).
алтнлук м (тур. а1п11к) стари сребрни шур-
ски новац од шест гроша; вар. антилук. — Па
онда извади из кесе алтилук и прили)спи га
Циганину на чело (Нуш. 16, 165).
алтимётар, -тра м нем. (А1ите1ег) физ. ейрава
за мераье надмореке висине.
алтппатлак м (тур. а1пра(1аг) револвер са
шесш мешана. — Кеса данас горе уби)а него
икакав алтипатлак (Скар. С. 1, 111). За по)а-
сом му алтипатлак, сав ермом окикен (Нуш. 16,
154).
алтпст(а) м в. алш1 (2) (Р—К 2).
алтйстица (алтйстица) ж в. алшис(ш)кин>а.
— Данас ... бике концерат у корист г-г)ице Ра-
дуловнКеве, бив. алтистице Београдске опере
(Звоно 1910, 17/3).
алтистка ж е. алшис(ш)кин>а. — Наше жен-
ске су веКином алтистке, а говоре надвишим
сопраном (Позор. 1872, 159).
алтис(т)кин>а ж она коза има глас алш1 (I) ;
вар. алтйстица, алтистка.
алтовскй, -а, -о ко}и з'е за алш1 (1), коз'и се
односи на алш1 (1) : ~ мелодоф, ~ парти)а.
алтокумулус м (лат. акосштш1и$) облак лой-
шасших делова, груйисаних или йоре^аних у низове,
базе беле или сивкасше.
алтостратус м (лат. ако$(гаги$) облак раз-
еученог облика, сив или беличасш.
27
АЛУВИСКИ 89
алтроке узв. (тал. а11го сЬе) окр. ишекако,
акамоли, мало друкчще него. — Алтроке да Ке
доНи, угри)ао се капетан Кузма (Барт. 1,. 52).
Други су ту били и другн, пак нису се могли
посветити, алтроке поп Маук ' (Дос. 15, 113).
У Бодули)е' свашто Бодулица ради, па им ништа!
Алтроке ви о'Ке (Ард., ЗНЖ 5, 18).
алтрунзам, -зма м (тал. акгшзто) несебичан,
човекол>убив однос йрема другими, лубав и йожршво-
вшьс йрема другима, ешав.ъсиье шуЪег интереса
изнад свог личное; супр. егоизам. — -ЛЬуди [се] ... у
сво)им поступцима ... руководе ... и мотивима
алтруизма (л>убави према ... л,удима) (Нед. Мил.
1, 90). Егоизам се мора потчинити алтруизму;
лично страсти и нагони мора)у се огранича-
вати (БакиК 1, 34).
алтрупст(а) м човек коз'и се одликуз'е алшру-
измом; супр. егоист(а). — 1а се питам како да
ви ... ко)и сте у суштини добри л>уди, истински
алтруисти, не видите шире и слободни^е (АндриН
5, 339). Мушкарац ... )е често саможив и себи-
чан, жена алтруиста и вол>на за жртве (Глиг.
1, 56). Л>уди од природе нису само егоисте,
век и алтруисте (Прот. Л>. 2, 40).
алтрунстичан, -чна, -чно в. алшруисшички.
— Животин>е има)у алтруистичне инстинкте
(Жу). 4, 34).
алтруйстичкй, -а, -б ко/и се одликуз'е алшру-
измом, несебичан; исп. алтрунстичан. — Мо-
рално усавршававье човеково ... састо)и се ... у
све веКем разви^авъу осеКа)а л>убави наспрам
ближаега. Али ... )е врло далеко време када
ке л>уди достиНи толики степен савршенства да
Не н>ихов на)обични)'и и нащражи осеКа) бита
осеНа) алтруйстичкй (Пер. Ж. 5, 196).
алтруйстичкй прил. на алшруисшички начин
несебично.
алтрувстнчно прил. е. алшруисшички.
алЬергелет м (тур. а1, црвен + кигк, крзно,
Ьурак + а1е1 свечана хал,ина) вреша одеНе, црвен
Нурак. — Ен' оно )е Алил челеби)а | У алету у
ал-Кергелету (НП Вук 1, 615).
алувй), -и;а м 1 е. алуви]ум. — Л>есковац
алувв)а ж I лежи на алуви]у Црне
Ри)еке (Фран. 1, 226). Тада )е наступила иго-
следка, данапльа периода земл>ина живота (алу-
ви)а) (Петк. К. 1, 280).
Злувн)алнй, -лна, -лнб ко]и се односи на
а./увщум, ко]и }е насшао у алувизуму; исп. алу-
виски: »— нанос, ~ равница, •— период.
алуви)ум м (лат. аНиую, нанос) геол. исп.
алуви;(а), алувион 1. на]мяа^и Период у развозу
Землине коре. — Пошто су се леденици повукли
настао )е алуви)ум или данаппье станье (Радив.
Т. 2, 7).
2. сю] земямшша коз'и насшазе воденим нано
сима у шом Периоду. — Они [сло]еви конгломе
рата] се дробе, троше, делом и хемиски распа-
да)у, под утица)ем атмосфере и влаге, да)уКи
матери)ал за алувиуме (Урош. С. 2, 93).
алувйбн, -бна м (фр. а11иУ1оп) геол. заст. в. алу-
визум. — У Бразили)и диамант се налази: ... у ста-
ри)им алувионима, ко)'и образу]у дужином долине
река често вишекратне терасе (Урош. С. 2, 94).
алувйскн, -а, -б е. алувиз'ални: ~ формаци^а.
90 АЛУГ — АЛУМНИСТ(А)
Алуг 1 йрезиме (Шем. Бос. 1886, 58; Шем.
Алуга / Карл. 1883, 61).
алуга ж (ген. нн. Злу га) в. халуга вар. алога
1. йровалща, увала; вар. алока, валуга. — Док
ул>езе низ алуге тврде (Вук, Р;.). Где су ... ти
потоци и оне дубраве и алуге, ко)има се одржа-
вало обюье у води (Ерд. 7, 45). 1едан дан ло-
веНи он по дубоки)см алугама и густи|ем грме-
нима угледа )сдно ^езеро (НПр Вук, 192).
2. густа шума. — Унш)е у )едну )'елову
алугу (Л>уб., Р1А 3, под халуга). Не могу да се
нагледам огромне шуме коштан>а ... То су чи-
таве, непрегледне алуге, густе и понекад непро-
ходнс ("Бон. ]. 3, 235). Алуга у Црно; Гори
значи честа, густа гора, а и где има )една валица,
а са стране )е обрежито (Митр. Т. 1).
3. густа шрава, густ коров, шравулмна. —
Алуга се каже за оно место, где )'е израсла го-
лема трава (ДучаловиКи, Ков. Р.). Ишикала
алуга до рамена, па се по >ьо) вуку зми)е (КондиК
В., БК 1907,1118). (Дубина, ХрваК. 1; Банат,
Ба)'. С. 1; Бачка, Радон. Н.; БиХ, Ник. Душ.).
алугав, -а, -о ко]и /« као алуга мрачан, не-
йроходан; исп. алужаст, алужл>ив. — У густим,
алугавим, смолавим ноКима, )езеро режу хладни
ножеви светлости (Ъон. }. 1, 100).
АлуговнК йрезиме (Шем. Бос. 1886, 58).
алуднратн, алудйрам (-йра)у) свр. и нссвр.
(нем. аПисИегеп) (у)чиниши, (на)йравиши алу-
зи)'у; вар. алузирата; исп. алудисати, алудовати.
— Алудира на неке заступнике, ко)и добише
обилате награде од данаппьег министарства (Л>уб.
5, 289). Наша )'е земл>а млада да би могла да
поднесе неке изванредне потресе на ко;с су
иэвесне резолуци)е алудирале (XX век 1939, 83).
алудисати, -шлем 1 свр. и несвр. в. алу-
алудовати, -ду)4м / дирайш. — Овом по
следнем констатацией алудише проф. Ъа)а на
по)аву у савремено) науци ко)а ... и код нас
изби)а на површину (Бубан. 2, 38). Чак алуду)е
и на „сладострастие", а под там речима треба
)амачно пре свега миелита на опи)а»е (Ост. Т.
3, 45). Артемида ... обеКава ... доцни)у славу,
али никако не алуду;е на неки живот ко;и би
био ван овога живота (Ву). 4, 114).
алужаст, -а, -о в. алугав. — Поточ мрки)ех
Црногораца Турке сустигнула, па их погнала
алужастом гором (Црног. 1871, 30).
алуждн)а (алужди)а) ж 1. аугм. и йе]. од ала1
(1); вар. алуждина. — Кажу да )е руски цар
имао овакве алужди)'е у кеговом забрану (Ъу-
киЬ Д. 1, 104). И диэао сам пашеве ка' алуждина
(Радии Д. 1, 89). Зар све оно месо победе? Е,
баш си права алуждина (ПараКин, В—С).
2. фиг. олу]ина. — Само да знате да не сва
ова алужди)'а да се сломи преко наших глава
(Ъос. Д. 1, 361).
алуждина ж в. алуждина (1) (ДучаловиКи,
Ков. Р.).
алужина ж 1. е. алуга (3) ; вар. аложина.
— Кроз манастирску шуму спустила [се] у ону
алужину у дубодолини (Ъор!). Кон. 1, 21). Кала
чов)ек л.етн иде по ливадама, па наи1)е на ливаду,
на ко)0) разноврсна, крупна, велика, и то )ош
заплетена и преплетена трава расте, и када иза!)е
из исте, рече: „Едва кроз ову алужину феко
вели 'аложину') про^о" (Лика, Богданов! !Н ].,
Р1А 3, под халужияа). Мо)'а )'е крава тако слат-
корана, да сваку алужину )еде и по)еде (И.).
Да су ти врщедна и врсна чел>ад, не би им по
приторку и око купе ... ижЬикала свака травина
и алужина (НПр Корд. 2, 104).
2. бот. в. крбулица Амшлзсиз уи1вап8 (Лика,
Бор).).
алужити, -им несвр. зайушшаши неку пиву
шако да обрасше у траву (ДучаловиКи, Ков. Р.).
алужица ж дем. од алуга. — „Алужице,
наша слободице" — као да су рекли зечеви над
су их керови гонили у пол>е (Сврл>иг, Васил».).
алужл»ив, -а, -о в. алугав (ДучаловиКи,
Ков. Р.).
алузйвно прил. у виду алузи]е, йравеНи алу-
зи]у. — И народ )е алузйвно на те наше тру
бадуре [хащуке], многу планинску или шумску
бил,ку украсио егоггетом: ха)дучка (АдамовиК Л.,
БК 1899, 1633).
алузн)а ж (лат. а11шю) йосредан наговешшау
нечего шшо се изричишо не йомшье. — Ни )едан
ни други не спомивъу Милицу као покощнцу
... нити праве какве алузи)с на турску ггогиби)у
код Ангоре (Кост. Др. 1, 29). Сво) престиж
Елза )е веК наговештавала провидним алузи;ама
(Шуб. 3, 8). У гЬегошево) поезищ налазимо
врло много народних обича^а или алузи)е на
н>их (ЪорЬ. Т. 10, 148).
алузпратн, алузйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
индив. в. алудирайш. — Он зна и славенску ети-
мологи)у, на ко)у алузира (Аг. 1, 31).
алук м в. )аглук, везена марамица за брисапе
лица. — На н>ег маше руком и алуком (НП
Марь Л. 3, 667).
АлукиЬ йрезиме (Каран. 1, 462, 465; Шем.
Бос. 1886, 62).
алумйнй), -и)*а м в. алуминщ'ум (Стан. А.
1» 3).
алумйнп)а ж кем. алуминимум-оксид, оксид
алуминимума, А1,0, (Панч. 2, 50).
алумйни)ев, -а, -о в. алуминимумов. — Ор-
токлас и плагиоклас су безводни алумини^еви
силикати (Ненад. 1, 196). На сваком [су] столу ...
држала с алумини)евим перима (Батуш. 1, 104).
алумйнн)ум м (лат. а1шшшит) хем. 1. вреша
врло лаког мешала сребрнасшобеле бо;'е (А1); вар.
алумини).
2. йрви део йолусложенице за ознаку хемиских
у'едшьоьа у ко)има ]е главни сасшо]ак алуминимум :
~ оксид, ~- хлорид, '~ силикат.
алумнпц)умнн, -а, -5 в. алуминщумов (Р—^К
2).
алумини] умов, -а, -о ко]и]е од алумини]ума;
ко]и садржи у себи алуминщума; исп. алуми-
ни]'ев, алумини)умни,алумини)умски: ~ предмет,
~ оклоп, '— хлорид и ел.
алумйни]умскй, -3, -б в. алуминщумов. —
Страх ме )с ових алумини)умских птичурина
(Макс. Д. 3, 162).
алумнат, -ата м (нем. А1шппа() заст. в.
интернат, ваейишни завод у коме ученицы ста
ну]у и кроне се (Свези.).
алумнист(а) м заст. йишомац алумнаша. —
Сви школски алумнисти жшфху у крапаем до
брохотству и лубови (Дос. 11, 39).
 АЛУСЩА — АЛЧАКЛУК
алусн)а ж аугм. од Зла1 (1) ; исп. алоси)'а. —
Цилитнуше се као неке страховите алуси)с право
горе небесном зениту (Ком. 3, 86).
алфа ж 1. йрво слово грчке азбуке (а).
2. а. ознака за углом (обычно у машемашици) .
б. редни бро] (йраи, -а, -о) При обележаваььу оде-
лака неког излагала. — Прочитаете тачку а
параграфа 5 (Ред.).
3. фиг. йолазна шайка, йочешак. — То треба
да )е алфа сваке матери)алистичке егзактне есте-
тике (Рист. М., Данас 1934, 248).
Изр. ~ в омега: йочешак и кра] (йрема на
зову йреог и Последн>ег слова грчке азбуке); су-
шшина. — 1а сам алфа и омега, почетак и евр-
шетак, говори Господ (Вук 11, 210). На та;
начин вештачки повеКава)у ренту ко)а )е алфа
и омега све н>ихове политике (РН 1905, 12/1).
За н>ега ;е ратнички подвиг алфа и омега света
(Глиг. 1, 289).
алфабет н (грч. а1рпа + Ьс(а, прва два
слова грчке азбуке; нем. А1рпаЪе1) в. азбука
(1 и 3) ; вар. алвавит, алфавит, алфавита. —
Оно )утро професор стаде прозивати по алфа-
бету (Лис. 1, 64). Алфабет примешен на све
)езике ... морао би да буде претрпан ди)акри-
тичким знаковима (ЖивковиК С, Щ 4, 14).
У прво) свити ... уметници приказу) у сво)е ма)-
сторство да би показали алфабет балета (Поп.
I., КН 1948, 3/3).
алфабётичкй 1 -3, -б е. азбучни: ~ ред
алфабётичнй / (И—Б).
алфабётнчно прил. в. азбучно. — Лековите
матери)е мора)у бити алфабетично порс!)анс (36.
зак. 1, 197).
алфабетнй, -а, -б е. азбучни. — У првом
списку мора се алфабетним редом забележити
име, презиме и место станован>а свакога члана
(36. зак. 2, 28).
алфабетскн, -5, -б в. азбучни. — Посегне
за другом машом [кн>игом], у ко)о) су дужници
побшьежени алфабетским редом СБ.ип. 3, 3).
алфабетскн прил- в. азбучно.
алфавит м 1 заст. в. азбука. — В-Ьнацъ
алфавита ж / отъ Алфавита, списано До-
аоеемъ Хоповцемъ (Дос. 6, 60). Ова два Грека
составилисН Россима Алфавить (то есть а, б,
в, г и проч.) (Нешк. 1, 33). Тога столеКа пи
сало се младом азбуком, као разговетни)ом и
лепшом, а и ближом грчко) алфавита (Бошк.
I. 4, 22).
алфа-зраци м кн. Позитивно наелекшрисани
зраци ко]е иейушша/у радиоакшивне машерще.
АлфвревиЬ \ йрезиме (ЛМС 324, 61; Аре;
Алфировий / ИМХ 1886, 86).
алфрёско (алфрёско) прил. (тал. а1 &е8СО,
по свежем) слик. йо свеже малшерисаном зиду. —
Штиллебени (пагигез тогсез), ко)е )е ту неки пу-
ту)у!и1 Тал.ан нафарбао алфрёско )ош пред много
година (Крл. 1, 6).
алхемнзам, -зма м баелене алхемщом. —
У историки алхемизма ми видимо континуитет
(Сек. 4, 151).
алхеми)а ж (нем. А1сЫгше) средн>евековна хс-
мща ко)а се бавила шраже/ьем „камена мудросши"
ради йрешваранл нейлемениших мешала у драго-
цене (зяашо, сребро) и шражоьем „еликсира жи-
91
воша" ко]и би лудима обезбедио вечишу младосш;
вар. алкеми)а, алкими)а, алхими)а. — Хеми|а као
алхеми)а само )'е света и таща вештина претва-
рати метале у злато и налазити еликсир живота
(Кнеж. Б. 4, 10). фиг. Има ликова ко)е су пе-
сници створили а ко)и су сиажни]'и од сваке
л>удске судбнне. Они су ... песничка алхеми)а
душе (Бих., Кн>иж. 2, 611).
алхёмйскй = алхемй]скй, -2, -б ко]и се одно-
си на алхемщу ; нсп. алкемистички, алкемички,
алкимистички, алхемични (1): <— вештина.
алхёмйскй = алхёмн)ски прил. на алхе-
миски начин; исп. алкемистички, алкемички.
алхёмнст(а) м е. алхемичар. — Алхемисти,
тражеНи еликсир и злато, дали су основ потово)
хеми)и (Кнеж. Б. 4, 19).
алхемичар м она] ко]и се бави алхеми)ом;
исп. алкимист, алхемист, алхимист. — Но алхе-
мичари ... место еликсира на!)оше алкохол
(Р—А 1, 49).
алхёмичнй, -3, -б 1. в. алхёмйскй.
2. фиг. чаробан, .натиски. — У томе )е ал-
хемична формула Раблеовог творачког рукописа
(Финци Е., Вин. 5, XXXVIII).
алхямща ж заст. в. алхемща. — Алхими)а
XVI века усавршена [)е] у хеми)'и XIX века
Сед. 1873, 454).
алхймнст(а) м заст. в. алхемичар. — Ко-
лико ли се намучите алхимиста да из ништа
т). из обичних матери)°а зготове злато СГед.
1873, 453).
Алча м «. Злаш. — Према гриви славе се
у народним песмама коки: „алатасти", „алати",
„алче" (Кост. К. 1, 50). 1аше алчу и товари
Ха)-ку (НП Вук 3, 187).
алчак м (тур. а1сак) 1. нсвалалац, мангуй;
йрейределак. — Алчаче и лупежу )едан, како
могаше про заклетве украсти мо;у сланину
(НПр Врч. 1, 44). Ме1)у н>има су се гурали
ко)екакви одрпани алчаци и беспослешаци ('Еоп.
1, 15). ПрепариЬс он [Бизмарк]! ... Стари )с
оно алчак (Ъор. С, СКГл 18, 163).
2. хин. она] ко]и воли да неког исме/е, ко]и
}е несшашан, немиран; исп. алчакаст, обешекак,
лола, враголан. — Само ме )е )едном погледала
мрко | ...Нити ха)'е, алчак, што за н>оме црко'
(Шант. 8, 210). Алчаци об)'есили )'абуку хотимице
високо (АндриН 2, 11).
3. (у придевско) служби) непром. ко/и /е са
неким недостатком (сакаш, Норав, крн> и ел.);
неиейраван; исп. алчен. — До лавьске године
би му жива )'една сестра ... алчак у )едно око
... те стога, вал>да, остаде неудата (ЛазаревиЬ
Л., Векац 10, 549). Алчак му кантар Сав.).
алчакаст, -а, -о ко/и ]е склон шали, ко/и
воли да неког исмеге, враголасш, обешенлчки; исп.
алчак (2). — И кмет Шуто наппьаше више
угледном, отреситом и алчакастом Горчину (Нев.,
СКГл 24, 641).
алчакасто прил. враголасшо. — Мени )' име
Ме]ри.ма, но како )с теби? ... додаде она алча
касто (Нев., Пол. 1905, божиЬни додатак, 3).
алчаклук м (тур. а1сак1|к) мангуйлук, нева-
лалсшео; вар. алчеклук. — Ако износна хал>ина
буде у сандуку или на сандуку, вала )е [жену]
тражита у алчаклуку (Жепче, ДрагичевиК. Т, .
 92 АЛЧАКЛУЧИТИ
ГлЗМ 1907, 486). Од н>егова алчаклука не може
се жив)ети (Билб. 2).
алчаклучити, -им нссвр. лакрдщаши, лу-
дираши се. — Не слуша) га што плаче, то он
само алчаклучи (Билб. 2).
АлчаковиК йрезиме; исп. алчак ('Бор!}. Т.
8, 290).
алчанй (алчанй), -3, -б ко]и има алку. —
в. пр. под алкица.
алчачкн прил. обешешгчки, шерешски; исп.
алчакасто. — Л>уди сити и гоцани ... спустите
се у Гадко ... алчачки [се] шалеЬи и сми)упя
(Нев. 2, 245).
алчашнца ж бот. 1. в. зевалица АгшггЫпит
(Шул. 5).
2. е. драголуб Тгораеошт та)'и$ (Шул. 5).
алчек м в. алчак (1). — Велики )е он алчек
и ошкопица (Билб. 2).
алчёклук м в. алчаклук. — За посо ни)е,
али \е за сваки алчёклук (Билб. 2).
алчен, -а, -о е. алчак (3). — НаЬе да )е )едан
[комад новца] бушен, а )'едан мало алчен (Ком.
7, 177).
алчик прид. шпром. (тур. а1, црвен) ко]и /в
зашвореноцрвене бо]е: ~ плетиво (Моск. 6).
алчица (алчица) ж (ген. мн. ЗлчйцЗ и алчи
ца) 1. дем. од алка (I). — На сандуку налазе
се алчице за везиваке прибора (Мин. в. 16,
142). Откинула ми се ова алчица са узде (Билб. 2).
2. бурлю, йрсшен (Слав., Милеусн.).
8л>а и ал»а ж хий. од а.ъииа. — Поставе
нарамником верног | 1атака, одену док се лузи |
Умилном ал>ом (Сто). И. 1, 94). Купила ти мати
ал»у, чедо мо]е (Банат, Бор).).
а.ъав, -а, -о в. хал>ав покр. 1. ко/и има неки
шелесни или умни недостаток (сакаш, Норов,
сулуд) (Вран>е, Вла). 1; Дим. Т.; Сим. Д. 1).
2. в. а.ькав. — Када кому обуНа и од)'еЬа
сто) и нескладно, незграпно, као да на ньем виси,
или )'е неочиппЧена, блатна, рече се: Ала си га,
брате, ал>ав и трапав (Лика, БогданопиК ].,
Р1А 3, под халлв).
З.размажен; исп. алити1(3аглавак, Стеф.Ж.).
5л>авац, -авца м погрд. алав човек (Вран>е,
Вла). 1).
ал>авитн, ал>авнм нссвр. покр. I изойачава-
ши, квариши, извршаши, извишойераваши (Вра
нье, Вла). 1).
II ~ се йравиши нейриродне шелесне йокреше,
йренемагаши се, йечиши се; исп. ачити се (Вран>е,
Вла). 1).
8л>аввца ж погрд. покр. а/ьава жена (Вран>е,
Вла). 1).
Яхьак, ал>ка м покр. алаво деше (Ср. рас,
Дин.).
ал>ак, ал>ка м (ген. мн. ал,ака) в. хал>ак
1. крашак гугь; исп. ал>етка (2) (Си», Вук, Р).).
2. женски зубун од белог сукна без рукава
(Метохи)а, КЕМ).
Ал>атнв йрезиме (Шем. Бос. 1886, 42).
ал>вйтор, -бра м нар. покр. е. аудитор. — Кад
си пред ал,витором (суцем) ... ти заступи ли-
)евом ногом (Госпик, Билли М., ЗНЖ 13,
309).
АЛИНА
алэевица ж покр. шорбица ко]а се носи о
руци. — Орали су мали дио пол>а, тек само да
се чобани изиме и да има)у што у ал>евицу са
собом пони)ети (Пав., ЗНЖ 30/П, 170).
2л.енпца ж покр. она ко]а ]с размажена,
ко;а воли да се мази; маза; исп. Злити1 (Сврл.иг,
Васил..).
ал>евица ж покр. сшаринска женска кошула
са црним везом (Ц. Трава, Зега).
алзётак, -тка и (ген. мн. алётака) в. хал.е-
так 1. било ко]и комад одеНе; исп. а.ъстка. — На
н>ему беше неки ал,етак, пола блуза пола капут
(Рак. Мита 9, 93). Чакшире од фине зе)туни чохе
... копоранод праве турске Китаби)е ... верменче
од праве бринске четворне чохе ... то су ал>етци,
ко)'е )с газда Симо Ъато носно и зими и лети (Ком.
1, 65). Рани)е у употреби као „сто)еКи" женски
ал>етак, 1)уда )е данас готово изобича)ена и заме
шена )е кожухом (Дроби.., ГлЕМ 1928, 50).
2. врсша мушког йрслука са разнобоким гом-
бицама и мешалним йлочицама место дугмади
(Башал. окр., Зега).
ал>ётина ж 1. аугм. од а.ъина. — Па Ье )е
утека' под влашку сукнену а.ъстину (Буковица,
Ард., ЗНЖ 7, 273).
2. покр. в. а.ъина (4) (Пол>ица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 8, 331).
ал>етка ж 1. е. а.ьешак (1). — То му се
познавало на говору, на лицу, на свако) ал>етки
и сваком покрету (Кост. Т. 1,4). Сваку ал,етку
док )е облачила, залила )е горким сузама (Срет.
М. 5, 92).
2. в. а.ъак (1) (Кучи, ТомовиК И.).
Вльетно, -бга с в. а.ъина (3) . — Ал>етно што
су имали, метнули су на столице и на камен>е
(Мил,. 2, 17).
ахьндати, ал,йдам (адйда)у) несвр. в. али-
даши. — Како ти да ал>идаш тако сам?! — до-
чека га Горчин (Ъур. 2, 95).
ал>вша ж (ген. мн. а.ъина) в. хал>ина 1. ой-
шши лазив за разне врете горн>е одспе (мушке
и женске) ; исп. ал>етак, ал>инка. — Альина —
кратко кро)ен мушки капут од црног сукна
(Билб. 2). Ал>ина — женски капут од сукна
кро)ен до земл.е, ко)и носе само удате жене (И.).
Расрди се Српски цар Степане, | Од л>утине
ал>ину раздера (НП Вук 2, 162). Ал>ина — мушки
капут од белог сукна, исто што и гун>ина (Стев.).
2. женска одеНа исцела, блуза сашивена у-
уедно са сукном.
3. мн. све (горн>е и дон>е) одело што се у
исто време носи на телу; исп. адетно. — Ти
обуци све мо)е ал>ине (НП Вук 1, 594). ДаНу
теби четвере ал>ине: | Дво)' од свиле, дво)'е од
кадив е (И. 2, 618). Скидоше му опьезлатна
крила, | опьезлатна крила и ал>ине (гЬег. 11, 8).
Све, што 1едно чел>аде облачи, зове се одило,
одиКа или 'ал.ине (КлариК И., ЗНЖ 6, 76).
Немо [немо)] те ал>ине да обучеш (КМ, Ел. Г. 3).
4. мн. йосше.ьина; исп. а.ъстнна (2). — Но
искочи Голубовип Вуко | Баш са оно десетак
момчади, | Из ал>инах, без пола ал.ипах (ВЬег.
6, 85). Како бы ты могла толике године ... безъ
алзина носеКи и спаваЬи провести ^ов. В. 1, 77).
5.мн. покр. ойлакивапе йоко)ника, жалба за йо-
ко]ником. — При)ател>и ко)"и нису били на сахра-
ни поко)ника долазе н>егово) куки на ал>ине, те
 АЛ.ННАК — АМ
туже и лелечу над н>еговим оделом, оружии и
орден>см (ЦТ, Добр.). „Умро Периша". — „Бог
да му душу прости, а ка(д) Ке бита алжне" (ЦТ,
СтаниК Мил.).
алжнак, -нка м (ген. кв. ал>йнак5) хий. од
алчна (1) (Котор, Вук, Р)., под ал>ина).
алжнац, -нца м (ген. мн. алжнацЗ) покр. кра
ток сукнен се/ьачки кайуш или гун>, обозен црно или
йлаво. — Ри)етко ко се помал>аше из куКа, покри
вей црним алаинцем по глави (Мил. В. 2, 141).
алшнётпна ж аугм. и йе}. од а.ьина (1 и 2);
исп. а.ънетина (Ворк.).
алжница ж дем. од а.ыша (1 и 2); исп.
а.ъкица. — Лише га снега нЬгова им-Ъшя, и у
едной простой альиницы, изъ мрачне га пусте
тамнице (Дос. 9, 17). Ме1)у там )0) \е чистила
а.ъиницу , намештала косу, мараму , кецел>у ()акш.
Ъ. 7, 264). Жена, при)е него роди, приправи
дитету алжнице, пово) и пелене (КлариК И.,
ЗНЖ 27, 166).
альйнка ж покр. е. а.ьина (1 и 2). — Оста
они као го прет, ни!)е ништа, ни ал>инке на
н>ему (НПр Шаул., 49). Не вала никакву алжнку
сложити у сандук, док се не рече „помози Боже"
(Трифк. С., БВ 1886, 269). Снага ми веКем алжн-
ку не држи (Станк. Б., СКГл 5, 167).
&л»ннскй, -3, -б покр. ко]и се убра]а у а/ьине
(4), у йосше.ъину. — Нема му у куКи ништа
ал>инско (ЦТ, 1овип. 1).
а;ьйцчс и ашйнче, -ета с 1. дем. од а.ьина
(I и 2). — Кума [кумова жена] донесе куми
бабине ... а уз то метне какво 'ал>инче кумчету
(КлариК И., ЗНЖ 6, 287).
2. покр. мушка одеНа од сукна са рукавима
йреко ко]е се ойасу)е йо;'асом; носи се иейод гунл
(Тимок, С—Ц).
ахьйнчина ж аугм. и йс]. од а.ыша (1 и 2)
и а.ъинац (ДучаловиКи, Ков. Р.; Лика, Шкар. 1;
КМ, Ел. Г. 3).
а.ъйачиК н покр. 1. дем. од алмнац (Лика,
Шкар. 1).
2. крашак женски кайуш на сшрук од фа
бричке шканине (Лика, Ирина С).
Ал>нЬ йрезиме; исп. А;ьовиК (КБС, 160).
Зльица ж покр. вреша кайушипа ко}и носе се
лянке (Бани)а, Ворк.).
ал>ка ж а.ьина (1) у деминушивном значепу.
— Евола та би)елу ал>ку у драчеву штапу (Бу-
ковица, Ард., ЗНЖ 22, 303). Обуче дете ал>ку
(Р—К 2).
Изр. алку па бата]ку (или баталку) диНи
(узети и ел.): 1) скуйиши све сво]е сшвари (код их
неко нема много), йа кренуши на йуш, ошиНи; исп.
покупити прнье. — Овде не састависмо пуну
годину и сад ащ опет „алжу на бата)ку" па са
севера на )уг ()аг. 3, 52). А кад удари руда у
брег, а )а Ку, што кажу, „алжу на баталжу", па
ил' у Срем преко, ил' )ош дал.е у Сервису (Срем.
11, 229). 2) беейосличиши, не сшараши се ни о
чему; скишаши. — Сад нема више ал>ку на ба-
тал>ку ка' што )с до сад било, сад Ьеш ти имати
госу (Весел. 2, 13). 3) (за жену) одаши се немо-
ралном живошу. — А кад се удаду | ... Дигну
алжу на баталжу (Кош. 12, 57).
Влькав, -а, -о (комп. алжави)й) немаран у
одевалу или раду, неуредан; немарно уронен; исп.
93
ал>ав, ал>тав, атл.ав. — Како дотле ретко кад
да сам поено ново одело, навикао сам да сам
алжав (Уск., СКГл 20, 406). УтврКен [)е] факт
да су песници у сводим издан>има, свом )езику,
правопису ... некоректни, па и ал>кави (Поп.
Б. 2, 27). Груба харти)а, а.ъкав заво), чим
га погледаш, одмах ти )е мрско (Рак. Мита
25, 72).
алжавац, -авца м алкав човек; исп. алжавко,
ал>тавац. — Ни)е ни алжавац. У оди^елу )'е уре-
дан, чист (Шуб. 4, 81). С машином не може
управллти ма какав алжавац (Приб. 1, 140).
Зтькавица ж алкава жена; исп. ал>кавуша,
алжача, ал>куша (Р—К 2).
алжавко м е. алкавац (Р—К 2). •*
Злькаво прил. на алкав начин. — Ал>каво се
обуо (Вук, Р).). ПгжатовиК )е радио преко ко
лена, без плана, алжапо (Скерл. 9, 21 1). На моби
[се] инкад не ради како треба, век сасвим алжаво,
„иди ми, до^и ми" (Вла). 3, 209).
Злжавост, -оста ж особина онога ко}и /«
алкав, онога шшо /е алкаво, нехашносш, немар-
носш, неуредносш. — Одело ... не вре^а око ни
сво)ом ал>кавошКу (Мил. М. Ъ. 12, 5). У неким
нашим ги.мнази)ама иде та алжавост тако далеко
да се бркан,е „ч" и „К" у задацима не сматра
за грешку (МилетиК Б., Щ 1, 175). Он се ...
клони и од алжавости и од сувише прецизности
(Цар, БК 1902, 17).
алжавуша ж пе). в. алкавица. — Она )е,
бато, алжавуша, али )е добра гаравуша (Мел. 1).
Злжати, -5м неевр. покр. I радиши алкаво,
као од беде (Сврлжг, Васил,.).
II — се йрлаши се. — Немо) да се алкаш
по овом блату (Ниш, Сто). Д.).
атькача ж покр. пе). в. алкавица (Дучало
виКи, Ков. Р.; Банат, Бор).).'
алжица ж дем. и хий. од алка (Банат, Лот.).
алжуша ж пе). в. алкавица. — И жене уза-
вреше ... све оне алапаче и трчилаже, чупе и
ал>куше (Шапч. 4, 116). Алжава )е. А н>ему
а.ъкуша не треба у куКу (Дач. Ж. 1, 64). Доиста
)е добра | ...Ни)е туаа | Алжуша (Кош. 12, 51).
ал>ма ж (мац. Надута, Ьа^та) бот. в. влашац
АШит азсакэшсит (Вук, Р).; ]ур. Ж. 1, 150).
Ал>маш м село у Славонщи, йриешанишше
на Дунаву.
альнетниа ж е. алинешина. — Па ми даде
алжетину, | Алнетину, абетину (НП, ЗНЖ 17,
181).
Ал>овиЬ йрезиме; исп. Ал.нК (]овиИ. 4, 263).
Плутав, -а, -о покр. в. алкав (Р1А).
вл>тавац, -авца м покр. в. алкавац (?]&■).
йл.тати, -ам неевр. покр. неейрешно ходиши
као лула;уНи се (Павлин., Р]А).
Ал>уш йрезиме (БВ 1898, 62).
АльушевиЬ йрезиме (Цви). 5, 1263).
ал.чица ж дем. од алка (Банат, Лот.). .
ам, ама м (мн. амови) (май. пат) в. хам
1. зайрежна ко/ьска ойрема за вучу. — Треба пре
свега навикнута младо грло на запрежну опрему,
на ам (СпасиК Д. 3, 323).
2. ейрега, йар копа. — Што )е )арам волова,
то )е ам кобила (КМ, Шоп.). . ... „
94 АМ — АМА1ЛЩА
3. каши йреко рамена и груди йомоНу кога
луди еуку яаЬе. — 1една за свога мужа рекла:
„Мод Мехо први у аму" — чиме де хтела да
истакне мужевлеве ла1)арске способности (Дроби».
5, 55).
4. кончиЛ на младим махунама шшо се скида
одрезавши оба кра]а (Бук, Р).; Шкар. 2, 56).
им уэв. 1. мокр, за йодражаван>е ла)агъа йса;
исп. 1в« (КМ, Ел. Г. 3; Шум., Петр. П.Ж.З).
2. деч. узвик ко)им се замен>у]е глагол у]есши,
йо}есши. — Чувадте се, мода луда чеда | ... 1ер
Ье маца: ам! (Сунд. 1, 74).
ама (кад )е наглашено: ама) св. (тур. ата)
1. суйрошна а. за дойу/ъава/ьс рани]ег исказа нечим
шшо ]е у суйрошносши или се не би могло очеки-
ваши; исп. а* (1а), али1 (1а). — Лакше Иво кон>а
за)аху)е, | ама добро коьем замаху^е (НП Богиш.,
307). Увида се ка враг око крста, | ама пунан
губе и лукавства (Н>ег. 7, 182). Дивллна ама
здрава штанина (КМ, Ел. Г. 3). И мачка де кра;ьа
гледала, ама га се ни)е бодала (НПосл Вук).
Држава се бугарска после смрти .[ована Цн.мн-
ски)а на ново диже, ама не на своме староме
правоме бугарскоме опьишту (Нов. 9, 188). Вук
на вука ни по ноЬи неЬе, | Ама хоЬе дунак на
дунака (НП Вук 4, 431). 6. за ограничение значена
нечег ранще казаног; исп. или1 (16). — Ако и
)сст крива врата, | Ама лидеп мирис дава (НП
Вук 1, 226). Ниде киЬена ни видена [црква], ама
)е оку ро1)ена сина мила (1уркиЬ 1, 5).
2. йо}ача]на а. за дойунавапе йрешходног не
чим шшо из ьъсга йроизилази и шшо се нарочито
исшиче. — Тадну Ьу ти поверити, много важну,
ама и опасну (Бан 3, 30). Запева) л.убави ти,
ама штогод старин ски (Лаз. Л. 2, 260). Кого!)
са мном на ударац не Ье, | Проклет био на оба
свидета! I Ама Ксмо, браЬо, изгинути (НП Вук
4, 424). Оставих своду матер и своду постодбину,
ама и мене остави радост и мир (Вулич. 1, 44).
6. за исшица/ъе нечег о чему се йрича. — Ама
те нуде, ама те служе, ама те разговараду, чисто
не знаш шта Ьеш пре (Шапч. 7, 68).
3. у слуокби узвика, При надовезиван>у на оно
шшо /« ранще речено или шшо се догодило а. за
йрихваша/ье, усва]ан>е, слогане (често покачано
са ]есше, ну, добро и ел.). — Ама десте, лепо
каже народ да се без новаца не може ни у цркву
(Сек. 5, 171). Крупен, милозвук глас у душу се
краде: ама-ну, причалац у сву мдеру, какових
)е чешЬе раЬала покойна Крад'ина (Буд. 2, 48).
„Не кити, Лазо, гд)е нид'е прилике! ... Ни)е
)'една мадка закупала ... с Лукина крволочна
зора ..." „Ама ну ..." затегну Лазо, милу)уЬи
брке (И. 1, 66). 6. за исказиване сумн>е, невсрице.
— Сад намршти чело, па зборити оде: | „Ама,
децо, децо, нидс мегдан за вас" (Змад 1, 423).
а. у несшрй.ъе/ьу , йри исшицану сво]их речи као
заклучка. — Ама шта имаш ти да пристадеш
или не пристадеш (Нуш. 25, 268). Ама не зна
Швабо да де жив док не куцка и не чепрка
око нечег (АндриЬ 7, 229). г. йри изнснаЬоьу. —
Ама славе ти! викну радосно Вукадин (Срем. 4,
105). Ама, оклен ти знаш? (Ъор. С. 7, 406).
4. у йрилошко} слуокби за йо}ачаяа\ъе а. баш,
йросшо, уПраво; исп. али1 (6). — Али у н>ему
[дворцу] ама ни живе душе (НПр Гавр. А., 28).
Псузе газда Рака, псу)е — ама не оставлю ... ни
Миша у дувару (Глшп. 6, 6). На)при)е )е пошао
око кола и прегледао све точкове ... — ама
сваки и на)ман>и дно (Ъал. 6, 282). Па ипак су
му реченице тако ли)епе, тако ерпске, да не може
бити ама никак вога приговора о н>има (Жив. ].,
БК 1907, 566). Прикапча на кошулд пуце, то-
боже да прикри)е, ама као у ме^еда, рун>у на
прсима (Буд. 2, 3). 6. бар, барем. — КуКа )сдна
до друге ... Покривей е треком и рогозом; Кера-
миде ама да )едне видех (Шапч. 11, 362). Овде,
посматрам ... ама дво)е да се разуме)у или снаге
да сложе (Сек. 5, 232). А ма, да )е само )една
остала (Кшп 1, 92).
амаз, -аза м (тур. атег) обредна муслиманска
молишва; вар. намаз. — И прве нам шанце осво-
)или | ... И у н>има амаз проучили (НП Вук
4, 248). О икиндищ, посли)ен авдеза и амаза
... драго Не ти бити послушати га (Ил. ^. 4,
427).
амазонка ж (грч. Аглагбп) 1. шт. йрийад-
нииа рашничког народа жена ко]е су на ко/ьима
рашовале. — Ни амазонке се нису бол>е држале
пред мушкетама! — кличе )едан од младе вла-
стеле, заборавл>а)уЬи ... да су амазонке живеле
пре проналаска барута (Кнеж. Л. 3, 373). фиг.
а) храбра жена. — ^унаштво, см)елост ... Горда-
нина и н>ена сестринска л>убав, чисто их занесе
... То )е Српкшьа! А )а додах: Амазонка (Шант.
8, 120). б) рашоборна жена, мушкобанл. — Мо)а
... свастица Леонида заклела се ... да не Ке поНи
него за водника, код Ье до) вазда причати роман-
тичне згоде водничког жииоваша. Чува) се,
брате, те амазонке (Шен. А. 8, 250). в) свадлжа
жена, горойадница. — Ако подесиш какву ама
зонку, курталисаваЬеш се брачног живота (НСС,
53). г) смела )ахачица (Вуд. 5).
2. дугачка халина ко]у носе]ахачице (Адам. 1).
амазонски, -3,-6 1. ко/и се односи на реку
Амазон.
2. ко]и ]в као у амазонке. —. У комаду ...
нису истакнуте те црте ньене спортске, амазон-
ске природе (Глиг. 1, 331). Дивно сад)ел>ани
стае, амазонске груди (Ъал. 7, 32). Ач где су
каруце, скупоцени амови, амазонске хал>ине
(Стер. 10, 172).
Изр. ~ камея, ~- папага} в. код тих именица .
ама)ли)а и ама)ли)а ж (тур. патаН) в. ха-
мадлида 1. празн. Предмет (са зайисом или без
зайиса) ко]и шшиши од несреНе, болесши, урока (код
Турака чесшо ромбичног облика) ; вар. амалид'а; исп.
амулет, базулмет, запис, талисман. — Амадлида
може бити од разног метала, амадлид'а има и од
разне друге материде, као од косе, бшьака итд.
(Зега). Посто)е амадлиде и за ждребад (П.).
Амадлида д'есте мала харти)ица на код'од су напи-
сани текстови из Ал-корана или из Светог писма,
а да)у )е хопе и дервиши и неки попови боле-
снима за здравл>е (Петр. А. 3). Да би дете
заштитили од злих духова и р1)авих очиду, даду
му да носи запис (амадлиду) коди оца пише (Ра-
дуловиЬ И., ГлЕМ 1936, 61). Немци га [кестен]
носе као амадлиду здравл>а за под'асом до коже
(Пел. 1, 753). Борит Ьу се, ал да одаш прво
амадлиду. Зашто те до сада нико не побидеди
(Димов. 1, 54). фиг. гЬегово писмо било )е
н>ихова амадлида (Вас. Д. 1, 64).
2. шорба за школске книге ко]а се носи йреко
рамена (ГрЬ., БВ 1912, 11).
3. агр. вреша }абуке (Вук, Р).).
 АМАТЛЩЦА — АМАМСКИ
Иэр. ва ама]ли]у: у облику ама]ли;е, дугу-
ласшог ромбичног облика. — За питу од ораха ко
сим потезима сечену у ромбичне комаде каже се
сечена на ама)ли)у (Сурдулица, Сим. Д. 1). Чело
сведено на округласту ама)ли)у, те ово) женско)
глави да)е неку особиту драж (Ком. 7, 70).
ама)лн)ца ж е. ама]лица (Вук, Р).),
ама)лпка и ама)ляка ж ерсша сишне шаре
на Ни.шму или на халини (Пирот, Живк. М. 2).
ама)лнскн и ама)лйскй = ама)лй)скй и
ама)лй)скй, -а, -5 ко]и садржи у себи ша]ан-
сшеену моН ама}ли}е. — На грудима му виси
плоча од олова, а на н>0) су урезана слова ама)-
:ш)ска (Вин. 7, 114).
ама)лйца и ама)лйца ж дем. од ама]лща;
вар. ама)ли)ца.
амак м нокр. е. акмак. — Амак ли сам то
да узнём? (КМ, Ел. Г. 3; Враае, Лесковац, Вла).
1; Стаяк. X.).
амаклук м покр. будалашшина, лудосш; исп.
амак. — Амакльк си учинй)о што си почйн>ао
ту работу (КМ, Ел. Г. 3).
амал, -ала м (вок. амале) е. амалин (Р—К 2;
Ел. Г. 4, 493).
Амал, -ала йрезиме (Шем. Бос. 1886, 21).
амал-баша (амалбаша) м сшарешина амала,
носача. — »Ни)е више вино, пошто )е при()е
било", реНи Не Сул>о амалбаша (Ком. б, 342).
амалгам, -ама м (нем. АггЫеат) 1. хем. ле-
гура ■жиле с неким другим мешалом.
2. фиг. черсша мешавина, сйо], сшайшье. —
Верско ^единство био )е онда )едини делу)уЬи
амалгам (Ъор. В. 3, 22). Цви)ик први указу)е
на велики знача) миграци)а за ствараше пот-
пуног српско-хрватског народног амалгама (Ерд.,
Цв. кн,., XXXIII). У )едно) средний ... ко)а
)е и данас на)сложсни]и амалгам психолошко-
етничких разноврсности, АндриЬ обра!)у]е живот
(Богд. М. 2, 182).
амалтамаци)а ж технол. метода изелаченл
злаша и сребра из руда йомоНу окиве; йраелеле
амалгама; фиг. сйа]ан,е у хомогену целину.
Змалгамациовй и амалгамацнбнн, -3, -б
ко/и се односи на амалгамаци;у : <~ пронес.
амалгамёр, -ёра м родник ко]и ерши амал-
гамисапе. — Занатске су ове радн>е: металостру-
гари ... амалгамери (36. зак. 31, 20).
аМалгамйран>е с гл. им. од амалгамира-
ши (се).
амалгамйрати (се), амалгамйргм (се) (-й-
ра)у) свр. и несвр. (нем. ата1ват1егеп) «. амал-
гамисаши (се). — Директних доказа, да су да-
нашн>и славенски народи сачин>авали (еднну
амалгамирану ц^елину с )едним )езиком и с
)едном културом, ми данас немамо (Костр., МПД
1912, 147). Племена, расе, пори)екла, в^ероиспо-
ви)ести, )сзици и ди)алекти стол.еЬима [су се] у
тим котлинама ... амалгамирали (Крл. б, 148).
амалтамисаке с гл. им. од амалгамиса-
ши (се) . — Амалгамисан>е огледала живом )'е врло
штетно за здравл>е радника (Стан. Ъ. 2, 92).
Фиг. Из раз)едшьених делова нашега народа ...
треба да се формира ]'сдна солидна целина. То
амалгамисаше захтева ... доста времена (Демокр.
1919, 1/1).
95
амалгамисати, -ишём свр. и несвр. исп.
амалгамйрати (се), амалгамовати (се) I хем. йре-
вуНи, йревлачиши амалгамом. — в. први пример
под амалгамисан>е.
II ~ се уз. повр. фиг. сшойиши се, сшайаши
се. — в. други пример под амалгамиса&е.
амалгамоваше с гл. им. од амалгамоеаши.
— Али се грдно одмичу )едан од другога [сло
венски ]езици], погледом на яьихову моЬ амал-
гамованл (Вулов. 5, 174).
амалгамовати (се), -му)ём (се) свр. и ве-
свр. в. амалгамисаши (се). — в. пр. под амал-
гамован>е.
амалган м е. армаган. — У ко)и се данак
разболила, | У они )о/ дошли амалгани: | Од
свекра )0) Ьурак и Ьурди)'а (НП Кашик. Н. 1,
179).
амалн]а ж в. ама]ли}а (1). — фиг. Имам чело
златну амали)у (НП Вук 6, 270).
Амали)а ж име (Мил. М. Ъ. 27, 709).
амалин м (мн. амали, ген. амала) (тур. Ьата!)
в. хамалин, она] коме )е заниман* да йреноси ше-
реше, носач; исп. амал, бастаж, бастах (1). —
Озбил>но ме пита )едан амалин с прибором за
ношевье (Дим. т., СКГл 22, 573). Цветко Ра/овиЬ
)е скитница светска, ко)и )е пре доласка у Срби)у
био амалин у Одсси (Марковип Р., Кн>. о Вуку,
27). Онде беше пуно различита света: ма)стора,
трговаца, амала Оакш. Ъ. б, 174).
амалисаке с гл. им. од амалисаши.
амалнсати, -ишём несвр. вршиши амалски
йосао; исп. амалити. — Знам га кад )е у Београду
амалисао (Зма) 4). Амалин може безбедно и
дал>е амалисати (Тар. М. 1, 38).
амалити, амалйм несвр. «. амалисаши. —
Амалио )е, минавао и био каваз (Нев. 2, 153).
НеЬеш више амал бита ... иеЬеш више амалити
(НПр, БВ 1909, 365).
амалка ж амалиноеа жена; исп. амаловица
СБер.).
АмалохнЬ йрезиме; йен. Амал (Шем. Бос.
1886, 21).
амаловица ж в. амалка. — Чим се расуо
састанак амаловица до1)е купи (НПр, БВ 1909,
365).
амалскй, -8,-6 1. ко;и се односи на амала:
~ сснаф.
2. пеь йросшачки, груб. — 1уче су се спо-
речкала дворща , и после краЬе амалске и аласке
сваЬе и грдн>е, и потукли и узнемирили читав
ова) кра) (Срем. 8, 144).
амалски прил. на амалски начин, йросшачки.
— Колико )е пута псовао гадно, амалски (ВасиЬ
Д. 3, 46).
амалук м занимшъе амала. — Обрадова се.
жена и рече му: „сто видиш, да се без амалука
море жшыьета" (НПр, БВ 1909, 365).
амам, -ама м (тур. Ьатат) в. хамам, шурско
куйашило са йарен>ем. — 1а пошетах из нова ду-
Ыша, [ Мо)'а драга из вруКа амама (НП Вук б,
107). Мостар )е увек био познат по ... сво)им
банлма (амамима) (Борба 1951, 69/2).
амамскй, -б, -б ко]и се односи на амам, ко]и
йрийада амаму. — За н>има [се] затворише ...
амамска врата (Станк. Б. 3, 147).
96 АМАМЦИМ — АМАНЕТНИ
амамци]а м власник ама.ма; служише/ъ у
амаму. — Лаза ,1овановиК, б. амамцика (СН
1883, 205). Начинио [)е] себи купатило с туше-
вима и на)стари)и слуга се научно да му буде
амамцика (НедиК М. 1, 151).
амамцн)ин, -а, -о ко]и йрийада амамцщи.
— Близу до 1ьих ... с)еди амамци)ина хан у ма
(Нуш. 16, 172).
амамцик м мали амам. — У собама у ко ) има
се спавало био ]е иза пеки амамцик, мала просто
рна у ко)0) се купало и умивало (Ъор1).Т. 16, 159).
амамцика (амамцика) ж жена амамищина;
жена ко}а ]е зайослена у амаму; вар. амамцинка.
— Испред амама дочека их сама амамцика (Станк.
Б. 3, 147). Поставлю се амамцика за женски
базен (СА 1895, 370).
амамцинка ж е. амамцика. — Амамцинка
откида парчад од коре и баца се н>има (Нуш.
16, 172).
аман, -ана м (тур. агпап) 1. милосш, йоми-
лован>е, йошшеда, ойрошша] ; задаша реч. —
Турц' у кн>аза аман заискаше, | И кшажеву це-
ливаше руку (НП Вук 5, 402). 1едан другом не
чине амана, | Но се би)у и си)ску главе (1Ьсг.
4, 172). Излаз [излази], робе, на аман (Мил>. 4,
129). Куле им )е во)ска околила | Те их зову на
аман Турцима (гЬег. 3, 8).
2. вероисйовесш, вера; исп. иман, аманет (5).
— Турски дин и аман, т). ви)ера и закон, под-
ни)ети неможе (1ед. 1873, 125). Е тако ми дина
и амана | И турскога поста рамазана (Н>ег. 6,
62). Оли реК нешто министру но; пом, амана ти
(ЪукиКТ. 1,43).
3. (у служби узвика) а. йри йреклин>ан>у ко;'им
се шражи милосш, ойрошша], йомоН: забога, шако
Или бога. — Аман! Помага), газда-Ивко (Срем.
3, 13). Немо), газда! Аман, газда! (Станк. Б. 3,
62). Аман! ... Не да)те да нам се бешчасте светшьа
и мили споменици (Ранк. С. 3, 249). Аман, за
божи атар (КМ, Ел. Г. 3). Аман има ли кога
да види ова) резил 'к (И.). Аман, Алах, немила
састанка (НП АндриК Н., 150). Аман, друже,
реци нам шта )е ново (Дед. В. 2, 118). б. као
израз шуге; исп. ана). — Мени стару, аман, неКе
бити суг)ено да дочекам (Чол. 3, 39). в. као израз
раздраганосши и одушевлен>а; исп. а). — Три де
воне, аман, три дево)ке ба)чу заградиле (НП
1астр., 159). Аман, што )е кршна! и с)аща и
ведра (Шант. 4, 161).
Изр. постя на' — : йрекли/ьуЬи замолиши. —
Да се ... Добриво)е рани)е сетио, не би ... лупао
окомиту главу ... но би )ош одмах ... Ъоки по-
хитао и на аман пао (ЪукиК Д. 1, 91).
аман прил. (тур. ата) шаман, баш, уйраво;
скоро; исп. ама (4а). — Пошто су вечерали Я
мало разговарали превали аман по ноЬи (НПр,
БВ 1894, 269). Али чим рекне „Мирно" онда ни
]едан не сме писнути ни главом кренути па
„аман да би му гу)а преко лица прелазила"
(Весел., БК 1902, 229). Она извире ... аман ниже
Провалите (ТомиК С. 1, 368). Свако поведе што
)е ко)и имао од волова и крава аман (близу) све
у чарши)у (НПр Босна, 57).
аманат (аманат), -а и -нта м в. аманеш. —
Па га [сребро и злато] дава младим Дубров-
чаним, | На оставу и аманат тврди (НП Вук 6,
34). Тако ми тешког аманата Бож)ег (НПосл
Вук). Аманат ми, )'а )е и не читам (Н>ег. 7, 192).
Вас сви)ет живи на в)еру и на аманат (НПосл
Вук). Одзови се, аманат ти давам (Р1А). Рад
аманта доша сам Бож^ега (ЬЬег. 4, 152). 1а ве
Богом и амантом кумим (НП Вук 5, 157).
аманатн (аманати) прил. йобогу, забога. —
Дивно ли нас данас разговори! | Аманати, 1)с
научи тако (ИЬег. 7, 191). Ал' понеки, аманати, |
... Рад би томе на пут стати (Зма) 1, 244).
амандман, -ана и (фр. атепс1етеп1) додашак
йредложеном закону, резолуци]и и ел., ко]им се
Предлог мена или дойун>у]е.
аманет (аманет) « (тур. етапес) вар. аманат
1. йовераван>е на чувале или извршоье нечего
ослан>а]уНи се на часш и йошшегье, йрейорука,
завеш. — Уместо молита на ми смо ша путали |
старог Ву)адина аманет (Макс. Д. 3, 185). Гово
рили су, како )е ... оставио некакав каймакам
Авдаги пун Немер дуката на аманет (Ъор. С,
СКГл 19, 725). Та) су хатишериф ... били
дали београдском Митрополиту ... на аманет
да га чува као на)°веЬе добро народно (Нен. М.
2, 44). ОставиКу га [дело] у аманет мо)им при)а-
тс.ъима, да га они издаду (Пел. 1, XXVI). Старци
на умору оставляли [су] сводим потомци.ма у
аманет извршеке освете ЦелиК И. 1, 28). Аманет
)с ... на)всЬа препорука, ко)у неко некоме пре
даде (Дуч. С. 1, 205). „А)де Богу на аманет",
вели ма)ка пратеЬи сина на сумньив пут (И.,
205). Ка)е се и оставл.а Црну Гору с аманетом,
да у ню; више не суди кнез него владика (Вулов.
4, 355). При смрти оставио аманет сину да га
лепо сарани (Српк. 3, 81). На аманет ми \с
казано, па на аманет и )а теби казу)ем (Тод.
П. 1, 101). Те сво)е иде)е да)е у аманет омладини
(МедуриЬ I., БК 1898, 602). Били смо прину-
ждени нашу марву и проча)а имени)а под аманет
другима давати (Бат. 1, 162). Примате ли ме у
аманет до у)утро? — упита Наила (Кал. 1, 86).
2. йредмеш ко]и се да;с, осшав.ъа у аманеш
(1) . — ДркЬу му руке, као да )е туЬ аманет по)ео
(НПосл Вук). Ма каква ти )е то арти)а, што
)е у руци као неки аманет чуваш (1акш. Ъ. 5,
226).
3. йошшанска йошилка с означеном вред-
ношНу. — За извршс1ГБ пресуде немогу се узети
у пописъ ... аманети на пошту дани (Зак. 10,
147). Пореске управе воде ... квъигу за при)см
аманета (новчаних вредности) (ЗбФЗ 1, 121).
Украдени аманети на пошти (Нуш. 25, 103).
4. дар ко]им се момак и девочка уза;амно да-
рива]у кад се заруче, обележ}е. — Изменяли су
и аманете и уговорили свадбу (Ъор. С. 11, 582).
Дробан бисер на гр'оцу моме, | Што )е дао мени
аманета (НП, Кап. 1, 246).
5. в. Аман (2). — Тако ми аманета бож)ега
(НПосл Вук). ,
Изр. дево]ка под аманетом : заручена де«о}ка
(Скок 2, 181).
аманетити (аманетити), -им свр. и неевр.
осшавиши, осшавлаши шшоу аманеш, завешоваши,
завешшаши. — Аманетила ми мо]а поко)иа ма)ка
да )'едног сина ишколу)ем (Зма) 4).
аманетнй (аманетнй), -а, -б ко;и се односи
на аманеш, ко]и ]е оставлен у аманеш; вар. ама-
нетски. — Испун>авам аманетну жел>у )едног
племенитог човека (Цар, Бук. 1,ХУ1). Извади ...
неку огромну свеску. Потом, — сасвим као
 АМАНЕТНИК — АМБАР
светилу., еванг)ел>е, аманетни споменик, — до-
хвати )е у обе руке (Каш., СКГл НС 13, 327).
До 1856, писмоносна пошта иде двапут, а од 1856
трипут недел.но; аманетна двапут месечно С1ов.
С. 1, 73).
Изр. ~ писмо: новчано йисмо, зайечаНен ко-
вераш у ко]ем се шале ноеац (Бак. 1).
аманетнйк (аманетнйк) м кгъига у ко]у се
уйису]у йошшанске йошилке са озиаченом вред-
ношНу. — Да )е доиста посто)ао вишак у горао)
суми признао )е и сам Г. Шокорац ко)и )е ту
суму ... унео у Аманетнйк и депоновао (Самоупр.
1883, 10/3).
аманетно (аманетно) прил. завешша}но, као
израз йослед/ье воле. — Има и таки]'ех, ко)и ама
нетно препоруче, да се п]ева уз гусле поред
мртвога ти]'ела аегова (Дуч. С. 1, 247).
амаветскй (аманетскй), -а, -б в. аманешни.
— Поште аманетске ни)е било (Поп. Ср. 1, 191).
аманеЬар 1 м покр. заст. она] коме }е йове-
аманеу и)а / рен аманеш (2) . — АманеНар
прими оставу искри)е )у узид (Дуч. С. 1, 205).
Открило се, да )е ... млого такових турских
остава, од н>ихових аманетщца Срба ... отето
(Бар. 1, 416).
аман-заман узв. (тур. атап-гатап) вашу ко/и
и пеком уйуНу^е у велико] неволи. — Аман-заман,
помага) ако знаш што )е мука и невола (Стан.
Мил.). Кад му треба, да): аман заман, вратиЬу
(НедиК Б. 1, 72).
аманисатн, -ишём свр. и несвр. в. амани-
ши (2). — У разлог се, пашо, за милога Бога, до-
стави Мирчета; аманиши и чу) (Л>уб. 1, 167).
аманити, аманйм (имп. амани; пр. сад. ама-
нёКи; аор. аманй) свр. и весвр. исп. аманисатн
1 . замолиши за милосш, йрекли/ьаши. — Зинише )0)
обисну око врата те моли, моли и амани (Нуш.
16, 143). Слао [)е] по неколико очащих телегра-
ма ... аманеЬи и замански за хлеб (Павл. Мил.
1,77).
2. смиловаши се; милостиво даши. — Аманте,
аге и бегови, шфсам крив (Пав. 5, 135). Амани
ми два би;сла дана, | 1ер су мо)е паре на оставу
(Зма) 4).
амановина ж бот. е. оман 1пи1а Нс1спшт
(Тро). 6, 183).
А.мановпК йрезиме; исп. аман (Данила 1865,
618; Мед. 7, 56).
аматер, -бра м (фр. ата1еиг) она] ко;и се
бави умешношНу, пауком, ейоршом и ел. не йо
йрофеси]и, веН узгред, из наклоносши. — Главне
улоге у овом филму попели су аматери О ФА
1933, 30). Да се посветио сликарству, он би ...
далеко одмакао. Овако, остао )'е само тален-
товани аматер (ПавловиК М., КН 1951, 14/4).
Бечко посланство )е било проста синекура, ко)а
)'е давата л>удима или равнодушним према поли-
тици, или аматерима у политици (Штампа 1903,
192/1).
аматеризам, -зма м е. амашерешво. — 1ош
од мла^их дана футбалери се васпитава;у у духу
аматеризма (БогдановиЬ Ж., XX век 1938, 2/115).
аматёрскн, -а, -б ко}'и се односи на амашере,
ко]и се сасшо]и од амашера; недоволно сшручан,
ма/ье вредности; вар. аматорски. — Рекао )е да
ове стварчице нема)у веЬих позоришних претен-
28
97
зи)а и да су намеьене аматерским дружинама
(Глиг. 1, 83). Н>егов рад )е пун недостатака,
то ]е чисто аматерски посао (Ред.).
аматёрскн прил. на амашерски начин, не-
сшручно.
аматёрство с рад, занимале амашера; ре-
зулшаш шаквог рада; исп. аматеризам, дилетанти-
зам. — Та) припов]едалачки рад ... значи ...
брз напредак од юьижевнога аматерства до
праве националне шьижевности (Бар. 3, 50).
АматовиЬ йрезиме (]овий. 7, 507).
аматорски, -а, -о заст. е. амашерски. —
Позоришне представе ПоповиКева времена ...
биле су све привремене и са свим аматорске (Нов.
19, 57).
амах ] прил. шаман, замало, умало; исп.
амаха > ама (4а). — Повратих се натраг,
амахам ] паха^де, ха]'де! присп)ех амах на
близо ономе м)есту крвавоме (Делик М., БК
1906, 1326). ВеЬ ама-ха да га непри)атели за-
робе, а наши ти притрчаше те га избавише (Бачка,
Радон. Н.). Амахам да пукнем на н?ега, а мене
неко удари по руци (Зма) 4).
амбалажа ж (фр. стЬаПаве) машерщал ко]и
служи за йаковале. — Тиче [се] заштите фабрич-
ких и трговинских марака и других етикета еспап-
ских или заво)а и амбалаже (Пор. 1881, 201).
Многа трговачка предузеНа не поклан>а)у пажн>у
чувашу амбалаже (Пол. 1950, 13655/3).
амбалажпй, -а, -б ко}и служи за амбалажу :
<~ харти)а, <~ материал.
амбар м (инстр. амбаром и ймбарем, лок.
амбйру, ре^е Змбару; мн. амбари, Эмбарови и
Змбареви, ген. амбара, амбарбва и амбарева)
(тур. атЬаг) 1. дрвена зграда за зрнасшу храпу;
житница; исп. магаза, магацин. — Не в)еру)
л>етини док )е не метнеш у амбар (НПосл Вук).
Амбари Ье бита пуни пшенице и кукуруза (СБ
1939, 7/1). Празни амбарови и празни Ьупи
без масла (НПр Врч. 2, 106). Зар не позна)еш
Мицу! ... А колико сте се сиграли по амбаровима
(Петр. В. 6, 19).
2. а. сандук за жито и брашно. — У воденици
сто)и „амбар" (сандук) за држаше „у)ма" (жита)
(Ерд. 10, 118). И овде се [у Скопско) Црно)
Гори], као и у )едном делу Срби]е, под амбаром
разуме )'едан сандук у куКи, у коме сто)и брашно
(Петр. А. 1, 397). Иначе у куКици [воденице
„Моравке"] има и )една вага, два до три сан-
дука-амбара, неколико тронои<аца и лампа (Ра-
довиЬ Б., ГлЕМ 1934, 65). б. йрегра^ени део ша-
вана ко]'и служи за оставу зрнасше хране (Лика,
Прица С).
3. Преграда у води Подписка за хвашагъе рибе.
— Рибе беже из )едне преграде у другу, док на)-
зад не прег}у у такозвани „амбар" — кра)ше оде-
л>еше ко)е рибари одмах затвара)у (Пол. 1951,
13834/4).
4. покр. доли део у каееног млина, где йада
самлевена кава (Пл>евл>а, Ба). Д.).
5. у игри йрешена, место где /е йрешен сакри-
еен (йод кайом, у шаци и ел.); исп. амбарисата (1).
— Кад прву капу дигне, онда рече амбар! ...
ако буде прстен у амбару, онда га они узму и
кри)у (Вук, Р)., под прстен). Кад се сел>аци игра-
)у прстена, онда она) ко)и погаг)а у кога )е прстен
рекне амбар" ()асеница, Шваб.).
93 АМБАР
амбар, -бра и е. амбра (2). — Вас од амбра
и сувога злата (Вук, Р).).
амбаран>е с гл. им. од амбараши.
амбаратв, -ам нсспр. покр. в. амбарисаши (I)
(Вук, Р).).
амбарина ж 1. аугм. од амбар (Ков. Р.).
2. заст. шрошарина ко]а се найлаНу]е од сваког
товара (СН 1834, 7).
3. назив пиве где /е некад био амбар (Босна,
Бор).).
амбарисатн, -ишём свр. и несвр. покр. I
Х.означиши, означаваши При игри йрсшена место
где се мисли да }е сакривен йрсшен и Притом гово
рили „амбар"; исп. амбар (5), амбарати, амбар-
нути (1) (Надибар, Васшь.). _
2. йочинуши, йочиваши, ошсесши, ошседаши.
— На путу )е амбарисао (отпочшгуо) у )едном
хану (ЦТ, Шоп).
3. сасша^аши се ради йреговарапа. — Гла
вари луботннски и цеклински амбарисашс на
Ободу да ... утврде ме^уллеменски мир (ЦТ,
Радом.).
II ~ се йоздравиши се, йоздрав/ъаши се При
расшанку. — Он се с друштвом амбарисао (по-
здравио), па )е пошао на пут (ЦГ, Шок).
амбарпЬ, -а (амбарйК, -йКа) м дем. од ам
бар. — Украде ми из амбариКа крмеКу печеау
(НПр Корд. 1, 40).
амбарйште с место где су били амбари (Р1А).
амбарнути, амбарнём свр. трен. 1. е. амба
рисаши (I, 1). — Сад сам готов ... Де ко сме
амбарнути (Ком. 1, 311).
2. зайросиши девочку или друго шшо заискаши;
йокушаши среНу. — 1а сам амбарнуо на )едном
М)еету (Вук, Р).). Стиг'о си веК хвала Богу, за
женидбу, па би могли на )есен амбарнути (Срет.
М. 2, 11).
Змбарскй, -а, -б ко/и се односи на амбар : ~
врата, ~ еспап.
амбарчиЬ м дем. од амбар. — 1ош беше у
дворишту амбарчиК и кош (Весел. 19, 30).
амбарцв)а м заст. надзорник сшоваришша,
магационер. — Процентел> у ^умруку алсксинач-
ком ... поставл>ен )е по молби за увозног амбар-
ци)у (Видовдан 1862, 5/12).
амбасада ж (фр. ашЬаззао'е) дийломашско
йрешешавнишшво йрвог сшейена.
амбасадёр, -ера м е. амбасадор. — Уговор
)'е ова) саопштен Порти за)едничком нотом амба-
садера три) у сила потписница (Милован. М.,
Дело 2, 274).
амбасадор м дийломашски йрешешавник йр
вог сшейена; вар. амбасадёр; исп. амбашадур,
амбашатур, амбаши)атор.
амбасадорскй, -а, -б ко/и се односи на амба-
садора: ~ положа), ~ униформа.
амбашадур, -ура м покр. в. амбасадор. —
С)утрадан ... по^ем упоменутоме амбашадуру
венеци)'анском (Зел. 1, 183).
амбашатур, -ура и покр. е. амбасадор. —
Чу)те дакле, што пише ... амбашатур наше славне
Републике (Во)Н. И. 2, 70).
амбаши^атор м заст. (тал. атЪаашаЮге)
в. амбасадор. — Секретер амбаши)атора Руског
(ДоповиК В., Вук 18, 117),
АМБИСА&АК
амбер м 1. е. амбра (2). — Сва соба мирите
амбером (АндриК, Каиж. 5, 83). Златна )0) се
коса расплела и просула мени по образу, мека
ко амбер (Магл. 1, 32). фиг. Нек' мирише, Зе)но,
амбер душе тво^е (Шант. 8, 207).
2. (у прндевско) служби) непром. амберов :
амбер-дрво, амбер-грож^е, амбер-душа. — А
мо) драги амбер-душом дише (НП Вук 1, 360).
амбер-дрво с бот. дрво тройских кра)ева
Зсугах оШсшаНз из ф. 5гугасеае ко]« расше и у
Средоземл>у и од кога се добща мирисна амбер-
смола; исп. амбра (2) (Црн. 1, 238).
Изр. амерчканско ~ : дрво Среднее и Северне
Америке 1ляшс1атЪаг вгугасШиа из ф. НататеН-
йасеае, ко]в се га]и и као украсно, а да]е мирисну
лучевину; исп. амбра (2а) (Црн. 1, 238).
амбсрй)а (амбёри)а) ж (ар. атЬег1уе) слашка
мирисава ракща, ликер; исп. розоли)а. — Кад су
мрку каву окинули | И за кавом жуту амбери)у
(НП Вук 4, 449). Ту седи и пуши, пи)е кафу
и амбери)'у (Срем. 8, 7).
амберов, -а, -о ко/и/е од амбера, ко]и мирише
на амбер. — Велик си ми зи]ан учинио, | Амбе-
рове луле погазио (НП, ЗНЖ 24, 312).
амбвз м е. амбис. — Слива)у се с кршне
горе | У амбизе, у поноре (Зма) 1, 322). Вечан
ладак влада над мрачним амбизом С(акш. Ъ. 2,
8). Пролазимо ... преко дубоких, жуборних ам-
биза (Матош 1, 10). фиг. У нас сиротшьа не би
могла ископати онолики амбиз испод државе
(Весел. 16, 357). Ни)е слутио какви се амбизи
од злоНе, притворности и неверства кри>у у
л>удима (Андрип 5, 214).
амбй)ен(а)т, -нта и -ёнта (амби)ён(а)т) м
(лат. атЫепз, ко)и иде унаоколо) средина у ко]0]
неко живи и ради. — Велика )е пак врлина тога
д1ела, да )'е складно уоквирено у фиорентински
амби)"енат (Во)н. И. 7, 121). Тен ... не казу)е,
у главном, друго, но да )е )едно ум)етничко
д)ело ... плод амби)ента (Чер. 1, 45). Ту се
живот одви)а у неком пасторалном, буколичном
амби)енту (Мипшп 3., КН 1949, 9/4). Хвалов
зборник био [>е] прилаго^ен за сплитски амби-
)енат (Солов)ев А., Прегл. 1948, 204).
амбис м (ген. мн. амбйса) (грч. аЬузвоз) йровали-
/а, йонор; бездан; вар. амбиз; исп. абез, абес, амбу-
лина, — у оскудици земл.е обра^у)у и површине
над амбисима (Дед. I- 3, 196). С вьим у&ох у прво
тад одел,ен>е, | Што амбис по)асом сво)и;ем паше
(Стан. Д. 5, 14). 1една од ла!)а издиже ... сво)
широки разлупани кл.ун као да се спрема да
за навек зарони у кл.уча)упи водени амбис (Вид.
А. 1, 338). фиг. Ту та вера тоне у амбис оча)а
(Зма) 3, 238). Шта сад над овим амбисом ...
Како у свет са овом срамном мрлюм на образу
(Нуш. 1, 46).
амбнеанйк, -йка м покр. е. амбисанак (ЦГ,
ШоК).
амбисаннца ж покр. 1. жена амбисаник; исп.
амбисулл (ЦГ, Шоп).
2. земла ко]а слабо роди а захшева много
шруда. — Амбисаница — залуд се око в>е ради
(ЦГ, ШоК).
амбисан>ак, -йка м покр. незазажлив, не-
насиш човек; исп. амбисаник, амбисов (ЦТ,
ШоК).
 АМБИСАТИ СЕ — АМБРИН
амбисатп се, -ишём се и -ам се свр. и
несвр. 1. а. йройасши, йройадаши у амбис, сшро-
йошша(ва)ши се. — Привсжемо за чесов кам ...
волове и рало, а да то нечинимо а ибисали би се
волови и рало до триста Ьавола (Медак. 1, 166).
6. улегнуит се, улегаши се, — Амбиса^у се празна
стомачна дна | л>уди насаби)аних | као срделе
('Бон. ]., Юьиж. 4, 442). в. несша(]а)ши без {Пра
га, йройасши, йройадаши у землу, ошиНи, одлазиши
йод землу. — Е да више ни!)е ни)е | ]ара било, |
Но на тужно Барданьело, | Да Бог да се амби-
сало (НП Шаул. 2, 269). Чува) се, сваштазнанче,
да та се не амбише глава (НовиЬ, Матица 1866,
5). Рече се у клетви: Гроб му се амбисао! ОовиК.
3, 758). Тако се не амбисао као )ама безаддьица
(НПосл Вук).
2. покр. биши неза]ажлив, йровалиши се, йро-
валиваши се. — Сипа у себе као да се амбисао
(ЦТ, ШоЬ).
амбнсов м покр. в. амоисшьак (ЦТ, ШоЬ).
амбисульа ж покр. в. амбисаница (ЦГ, ШоЬ).
амбйци]а ж (лат. атЬКю) /ока жела и ше-
Ж1ьа за йосшизапем нечег вишег (знала, славе, йо-
ложауа, богатства и др.); Предмет Лакее желе. —
Тали)ани [су] числили, да су тиме биле поври^е-
г)ене н,ихове амбици)е као велесиле (Мар). М. 2,
95). Новак се провлачио кроз гимнази)у по оно)
шеми, по ко)0) се провлаче Д)еца из провинци)е,
у ко; има гори само силна амбищма да се проби)у
из оног тешког живота н>ихових отаца (Крл. 1,
22). Служба таква таман створена за )едан народ,
ко) и нема великих амбищф нити воли велика
напрезавьа (Срем. 4, 25). Положа) министра ]'е
увек била въегова амбшпф (Ред.).
амбициозан, -зна, -зно ко]и има амбицще.
— Као човек веома амбициозан, РистиЬ )е чисто
боловао ако )е опазио да га ко макар у чем хоЬе да
претече (Мил. М. Ъ. 38, 146). Сав посао )е спао
на ту бу)ну и амбициозну младеж (Скерл. 3, 165).
амбицибзнбст, -ости ж особина онога ко}и
}е амбициозан. — Ова) човек, осим просте амби
циозности ни)е имао у себе ништа племенито
(Мил. М. Ъ. 17, 180). Амбициозност не сто)и увек
у управно) сразиери са интелектуалношЬу (Пер.
Ж. 5, 258).
амблём, -ёма м (фр. етЫёте) симболична
с.шка, обычно на грбу, знак, ознака; вар. емблем.
— Држава [;е] у сво) грб увела у току истори)е
извесне эмблеме из патри]аршиског грба (ГлСПЦ
1946, 120). Свака орта (команда) )аничарска имала
)е на шатору сво) знак (амблем), по коме се )'е
одма распознати и наКи могла (Мишков. 1, 77).
фиг. символ. — Ъирилица )е ... наш сапаЬеиик
... и она Ье остати као )едан од амблема ко)и се
не сме напустите (Ъор. В. 3, 83).
амбо м покр. унушрашнм йросшор, шуйлина.
— Ова бисти)'ерна има велики амбо (ЦТ, Радом.).
Амбо те пепине улива страх пос)етиоцу (И.).
амбо м (лат. агпЬо, обо)с за)едно) 1. два
везана бро]ау лушрщи ко]а йри вучен>у мора;у биши
оба извучена йа да се осшвари добишак. — 1едан
сам терно (три везана бро;а) од две стотине фра-
нака доноси три милиона, без амба ни одгова-
ра)уЬих по)единачних згодитака (Кецм. 3, 77).
2. йар (луди) . — Двораном шетало неколико
младих амба у пов)ерл,иву разговору (Драж.
3, 199).
99
амбра ж (тур. атЬег) 1. зоол. сивкасша ми-
ришлава смоласша машерща ко}а се налази у
ушроби киша, атЬга рт8еа- — За китоловце
)е од великог матери)алног интереса чин>еница
да се у цреву похвала [кита] ... налази )една
смоласта получврста маса ко)'а ... кад се осуши,
испушта врло при)атан мирис. То )е скупо-
цена „амбра" (Петр. Мих. 4, 208).
2. бот. сив. сторакс; исп. амбер-дрво а. смо
ласша или йолушечна мирисна лучевина из аме-
ричког амбер-дрвеша исцлЫатЬаг вГугасШиа; исп.
амбар, амбер (Црн. 1, 238). б. чвреша мирисна
смола из амбер-дрвеша Згугах оШстаПз (Црн.
1, 238).
амбразура ж (фр. етЬга$иге) во), шойовски
мазгал, ошвор за шойовску цев начин>ен у зиду ушвр-
1)ен>а. — Ови камен>ари ... са уваламз ко)е ...
откриваху аихову непосредну позадину на форму
огромних топовских амбразура, чинили су цен-
тар целокупног одбранбеног система (Лаз. М.
2, 130).
амбраст, -а, -о ко]и има бо)у амбре (I) . —
Тако могу бита )агоде: ... беличасте или жук-
касте (амбрасте, ка)си)'асте) (РадиН Ъ. 5, 12).
амбрел, -ёла м (тал. отЬгеНа; фр. отЬгеНе)
1. е. амрел. — Тамо сликари седе у пол>у ...
заклохьени широким амбрелима (Поп. П., Йен.
Л>. 26, XVIII). О рамену му виси ботаничка
кути)а, а под пазухом амбрел (Нуш. 10, 187).
2. бот. вреша амбреласшо сложене цвасши,
шпЬеПа, код ф. 1_ттЬеШГегас; вар. амрел (2). —
Амбрел се каже, кад све цветне петелжс има)у
наблизу )едну дужину, а све полазе од )едне
тачке т.). врха стабла или гране (Панч. 7, 40).
Изр. бити под ]едннм амбрелом, доНи под
]едан амбрел : окуйиши се, у]едишшш се. — Спо-
мшьало се да Ье се све фашистичке стру)е, код
нас спо)ити у )едну фашистичку странку. Тако би
[во!)И фашистичких струна] дошли под )едан
амбрел (СК 1937, 33/7).
амбрёла ж в. амрел (1). — Онда се рашири
облак од дима на подоби)'е амбреле (Нен. М. 3,
220). Под пазухом ли)еве руке стиснула ... ома-
шну амбрелу (Кол. 2, 137).
амбрёлак, -лка м бот. мала цеасш у сложеном
амбрелу (2); исп. амбрел (2). — Ако се гране, што
амбрел саставл>а)у и по други пут деле, онда се
то зове сложен амбрел, а делови су му ам-
брелци (Панч. 5, 56).
амбреласт, -а, -о е. амреласш. — ЦвеЬе )е
... порезано у амбреласт грозд (Петр. С. 2, 937).
амбрёлача ж вреша глива добрых за ]ело
(Слав., Лукин В., БК 1911, 304).
амбрёлина ж аугм. и йе]. од амбрел (Ворк.).
амбрёлчнЬ м дем. од амбрел (Ворк.).
амбрёлпща м е. амрелищ'а (СН 1850, 28).
амбрета ж (тал. атЬгс(?сиа?) сребрни жен
ски украс на грудима. — С об)е стране прси)у
амбрете (четири сребрне и позлаЬене плоче ко-'
лико тали)ер, ко)е су измену себе биочузима са-
ставл>ене, а кра)нъе има)у по куку те се за ха-
л.ину припну) (Рисан, Вук 10, 97).
Змбрив, -а, -о ко]и се односи на амбру, ко]и
]е од а,чбре. — 1ошть оно исто вече Дармансъ
юй кут1ю едну пуну амбр1йна праа пошл-в (ЗД
1816, 40).
Г
166 АМЕРОЁ — АМЁМ
амбров, -а, -о заст. ко]и йрийада амбру. —
Чуде се амбровом даху въеговом (МатиК Г. 3, 50).
амброзща и амбрози)а ж (грч. атЬго$1а)
мит. храпа сшарих ]елинских богова на Олимпу, ко]а
базе младосш и бесмршносш; вар. амброаф, амвро-
си)а. — Веру), брате, сваки л>уто лаже, | Ко год
овде за Пегаза каже, | Да се само амбрози)е
слади (Радич. 1, 113).
Амбрбзн)е м име (БВ 1893, 218).
амбрбзйскй — амбрбзвдскй и амбрбзйскй
= амбр6зн)скй, -а, -б ко/и /е као амброзща; бо-
жански, диван. — Са н>ених усница бризнуле [су]
амброзиске каплице рума (Вин. 4, 445).
АмбрбзовнЬ йрезиме; исп. АмбросовиН
(Скерл. 9, 6).
амбрбси)а и амбрДсв)а ж заст. е. амбрози)а
(Мили)аш. 1, 65).
амбрбсйскй = амбрбсй)скй и амбрбсйскй
= амбрбсй)скй, -а, -б заст. в. амброзиски. —
Просу му се коса амброси)ска, | владаоцу са
бесмртне главе (Кост. Л. 6, 44).
АмбрбсовпЬ йрезиме; исп. АмброзовиЬ (Вук
15, 273).
амбулапта и амбуланта ж (фр. атЬиЬшсе,
покретна болнкца) мед. оде/ье/ье При болници или
самосшална здравсшвена усшанова за йрщем боле-
сника и указивагье лекарске йомо!ш; исп. амбулан-
ца, амбуланщф: општинска —, клиничка —,
болничка ~.
амбулантнй и амбулантнй, -а, -б 1. ко/и
се односи на амбуланшу; исп. амбулантски, амбу-
латориски, амбулатории: — кола, ~ болссник,
~ преглед.
2. йушу^уНи, йокрешни: ~ пошта, ~ школа.
Фиг. несшалан. — Али су они у политици осгва-
ривали ... амбулантнй и прсвртлшви програм
владарских грандомана (Звоно 1910, 253/1).
амбулантио и амбулантио прил. у амбу-
ланши, долазеНи йовремено у амбуланшу ради ле
чена; исп. амбулаториски, амбулаторно. — Лечи
[се сиромах] бесплатно, како по болницама, тако
и амбулантио (ИлиЬ Л., Дело 4, 310).
амбулантски и амбулантски, -а, -б е. ам
булантнй (I) (Басил..).
амбуланца ж (тал. атЬи1апга; нем. АтЬи-
1ап2) заст. в. амбуланша. — Кад )'е тако, можеш
слободно затворит амбуланцу (Пав. 23, 215). У
сейм су подземним ходницима ... биле амбу-
ланце (Поп. Ср. 1, 64).
амбуланци)а ж заст. в. амбуланша. — Иза
сваког пука маршира ... пуковска амбуланщф
(ЪуриК Д. 1, 84). На^осмо га ... код куЬе — у
амбуланцпщ (Вид. Н. 1, 241).
амбулатбрй), -и)а м е. амбулашорща. —
Свака болница )е дужна да одржава амбу-
латори) за лечеае сиромашних (36. зак. 4, 52).
Пуцале су тамо измену плотова улице са канти-
нама, амбулаторией (Крл. 2, 94).
амбулатории ж мед. здравешвени завод за
амбулантио лечен>е; исп. амбулатори). — Посто)'е
одво)ене амбуланте у дечр) амбулатории (Вид.
Сл. 2, 69). У овим амбулатори]ама даваЬе се
савет и лек свим оним болесницима, за ко)'е не
посто)'и потреба да се приме у болничко лечеае
(36. зак. 4, 53).
амбулатбрйскй = амбулатбрй)скй, -а, -б
в. амбуланшии (1) : ~ леченье.
амбулатбрйскй = амбулатбрйскй прил.
в. амбулантио. — Лече&е може [болесник] про-
дужитикодкуЬеилиамбулатори)ски (Прав. 6, 10).
амбулаторий, -а, -б в. амбулантнй (1) (36.
зак. 4, 201).
ймбулаторно прил. в. амбулантио. — Амбу-
латори]'е ... препоручу)у болничку негу онима,
ко]И се не би могли ... амбулаторно лечити (36.
зак. 1, 288).
амбулина ж покр. Провалила, }ама, йонор;
исп. амбис, амбо. — Стао више оне амбулине од
Сливског Понора (Нев. 2, 274). Пао у неку
амбулину (Црмница, Лоп. Ъ.).
амбул>а ж (ген. мн. амбулЛ) (грч. апаЬоНоп)
1. дугачка вреНа (Вук, Р).).
2. (чешНе у мн.) подр. др01ьак,риша, йрн>е. —
Ал' сад се спремаь купи амбул>е | драгоцености
спремио сам )а (Кост. Л. 3, 104). Покупи тво)е
амбул>е, па иди из мо)е куЬе (Во)в., Макс. I. 1).
Избацили га )адна друго к'о амбулу на шор
(Срет. М. 1, 146).
амбудыща ж дем. од амбу.ьа. — Примаче ба
тину уз цак ... и поче певати овако: „Слуша),
слуша), амбул>ице мо)а" (Кшга 1905, 37/3). Са-
брала амбул>ице па отишла врагу (Лепеница,
Ризн.). Када Кеш се селити, паку)еш ли амбу-
л>ице? (Гагодина, СреК. }.).
амвон, -бна м (грч. атЬоп) кружко узви-
шен>е иейред олшара у Православно] цркви, са кога
се чиша ]ееан1)ел>е и дроке йройоведи. — фиг-. Жрец
Европе с светога амвона | хули, шъу)е на олтар
Ази)е (гЬег. 7, 122).
амврбсп^а и амвр6си)а ж заст. в. амбро-
зи}а. — Н>ихов нектар беше увек слатка, увек
изврсна амвроаф (Мили)аш. 1, 190).
амёба ж (лат. агпоеЬа) зоол. на]йросшща
]едноНелиска живошила, ко]а При крешан>у сшал-
но ме/ьа сво] облик.
амедй)а ж в. ахмедща. — Око главе, као
снег бела, и укусно сави)ена амедоф (Ком. 2, 51).
Тко Ье бито ащф, направи се баш као прави
ашф: обуче стару антери)у ... око главе омота
би)елу амеди)у (Жул>иК М., ЗНЖ 10, 125).
амеллорацща ж (фр. атбНога(юп) в. мели-
орацща, йоболзшавапе землишша ради олакшапа
обраде и йовеНа/ьа йлодносши. — Откуп инвалид-
нине ... вршиЬе се у шмьу, да се молиоцима
омогуЬи амелиораци)а земл»ишта (36. зак. 12, 69).
ймелнорационй и амелиорацйбнй, -3, -б
ко]и се односи на амелиорацщу: ~ радови.
Амелица надимак ко]и ]е йосшао йрезиме
(ЗНЖ 21, 363; БК 1905, 1064).
амел» м 1. уродица и други коров у житу.
— С)еменке ... се по с)а)у лако распозна)у ме^у
другим амел.ем или коровом (Мед. 8, 1). (Дуча-
ловиЬи, Ков. Р.).
2. нечисто жито, очшщи (Срем, Вук, Р).).
амёп узв. (лат. атеп) кат. исп. амин 1. нека ша-
ко буде. — Мир, слава и живот вечни. Амен
(Ъа)а Б. 1, 26). Ностромовица ... куне, камен би
процвилио, а све село за вьом: — Амен, Боже!
(Лис. 1, 23). Проклет нека си та и тво) род...
до деветога колена! Амен (Новак В). 3, 60).
 АМЕНОВАТИ — АМЕРИКАНЦЕ
2. (у прилошко) служби) свршено, готово. —
Па Ьс )0) вратити [дуг] и амен (Крл. 1, 89).
Иэр. као ~: сигурно, неминовно. — Нека )е
мукавица у ваздуху, облак се кида, сунце закр-
вавило, то ти )е бура као амен (Куш. 1, 13).
Прескочи ли преко н>ега кртица, — он )е готов,
ко амен (Зовко, ЗНЖ 6, 124). реНи ~: даши
йрисшанак, сагласиши се. — Но тиме ни)е ни изда
лека све учи1ьено ... Хрватско учительство )ош
ни)е рекло „Амен" (Кирин, Напр. 1901, 13).
амеповати, -ну)ём свр. и неевр. в. аминова-
ши (Бак. 1).
Америка (Америка) ж 1. континент измену
Ашланшског и Тихог Океана.
2. нар. С]'един,ене Америчке Државе.
3. фиг. богата зсм.ъа, богатство. — Али смо
ми и пак зато у правом смислу Мала Америка
(Ъос. Б. 3, 325). У логору ]е нашао „Америку"
... да)у [му] понешто: хал>етак, хл>епчиН, цига-
рете (Бон. ]. 3, 105).
Изр. пронаНи, проналазити Америку : а) Про-
наНи, йроналазиши нетто ново, нетто врло зна-
чарю. — Пронашао сам — Америку! Немо) се
сме)ати, озбшьно ти кажем ! Пронашао сам )'ед1гу
такву реткост, да ми готово неКеш веровати
(Весел. 19, 326). б) йрешсшавлаши као новину
нешшо шшо }е веН добро Познато. — Све што
знамо ... и без критичара ко)и „проналазе Аме
рику" (V ККЩ, 420).
Американ, -ана м покр. в. Американац (3).
— Чекамо Американа да нам разди)ели карте за
ви)аг) (Во)'н. И. 3, 93).
американ, -ана м 1. Просто, небелено Платно.
2. вреша кукуруза дугих зрна с молим уду-
блен>ем на врху. — Нашао )е да )е практичнее
сенати бели кукуруз „американ", него „осмак"
(Кост. Т. 3, 66).
Американац, -нца м (вок. Американче; ген.
кн. АмерйканацЗ) 1. сшановник Америке (1); она]
корх У* йореклом из Америке (1); исп. Американ,
Америчан, Америчанин.
2. вар. сшановник С]'един>ених Америчких
Дрокам.
3. налив за нашег иселеника ко;и се врашио с
рада из Америке; исп. Американ, Американт. —
Далматинска острва и Дубровник су пуни тих
„Американаца" богатуна ко;и се повратише (Мар).
М. 1, 178). „Американац" у нашем кра]у значи
... да )е ГрбиК као млад момак пошао на рад у
Америку (Кош Е., Каиж. 1, 421).
американац, -нца м агр. е. американка (1) . —
Пом1ьиво обра^ени „американац" [врста винове
лозе] модри се као море (Ъип. 6, 350).
американйзам, -зма м збир особина ко]е одли-
ку]у Американца (активност, йракшичносш, начин
■живота и рада и др.); исп. американштина. —
Природна богатства ... превазилазе, темпом аме
риканизма, хшьадугодиппье цивилизаци)е (Чубр.
Б. 1, 100). У филмовима ове врете шири се дух
американизма (Вучо А., КН 1948, 3/2).
американнзацн)а ж в. американизовапе.
амерпканизйран.е с гл. им. од американи
зирани (ее) .
амернканнзнрати (се), -йзйрЗм (се) (-йра-
)'у) свр. и неевр. в. американизоваши (се). — Ова
смиграшф у основи сво)0) била )е американизи
101
рана (Чубр. Б. 1, ИЗ). Не можемо слепо иЬи за
туг)им и американизирати се (Вукас. П., ПЛ
1938, 143).
американизован>е с гл. им. од американи
зоваши (се).
американизовати, -зу)ём свр. и неевр. вар.
американизирати (се) I (у)чиниши да неко или
нетто добите америчке особине; исп. американй
зам, американизаци)а. — Он )е био ту, присутан
у том новом и американизованом граду (Ъос. Б.
2, 84).
II — се повр. — Генеращца Мирка Новака
пала )е у ври)'еме кад се живот ... стао америка-
низовати (Крл. 1, 23).
амернкани)ада ж пе). оно шшо одговара }ев-
шином укусу шире америчке Публике (филм, дога-
$а/ и ел.). — Као у неко] )евгино) американи)'ади,
претерано развлачи сцену са кабаретском игра-
чицом (Минд., КН 1948, 19/3).
Американица ж в. Американка (Ъа;а Б.
3, 23).
амернканнца ж агр. в. американка (1). —
Сад )е стара лоза пропала, а нам)есто те )ест аме-
риканица или америкача (Ард., ЗНЖ 15, 264).
Американка ж (ген. ин. Американки и Аме
рикана ка) 1. сшановница Америке; она ко]а ;е
йореклом из Америке (1); исп. Американица,
Америчанка.
2. нар. сшановница С]един,е1шх Америчких Др-
жава.
3. нар. жена чщи ]е муж на раду у Америци;
исп. Американтица. — Има доста Амери канака
... живих удовица, ено му оних женетииа (Мил.
В., СКГл 12, 1207). Иселеништво ... )е оставляло
по селима „американке", жене ко)е се искварише
и разроваше обител>ски живот (Мар. М. 1, 179).
американка ж 1. агр. вреша див.ъе винове
лозе йореклом из Америке ко)'а, због ошПорносши
йрема филоксери, служи као Подлога за калемле/ье
йишомих вреша; исп. американац, американица,
америкача. — Отишао ]е у виноград да гледа
како Ье да га засади американкой (Дим. ]., СКГл
14, 250). _
2. вреша кошнице америчког шийа. — Кошница
има много система, али )е на)лакше руковати
американкой (Ъор^. Влад. 2, 67). Конструисао
)е врло згодну и практичну кошницу, ко)'а носи
име: „ЖивановиЬева американка" (Март. М.
1, 14).
3. вреша лубенице. — „Американка", лубе-
беница, крупна дугуллста (Влад. Т. 1, 93).
4. наше за некв Предмете америчког йорекла
или шийа. — Модри дим мо)е американке [луле]
дизао се латано (Ъал. 6, 14).
американски, -а, -б в. амерички (Р—К 2).
американски прил. на американски начин.
Американт м покр. в. Американац (3). —
Посвадио се с )едним американтом (Лика, Нар.).
Американтнца ж покр. е. Американка (3). —
Ни)е она такова сама: такове су Американтице
(ДелиЬ М., БК 1903, 1013).
Американчад ж зб. им. од Американче. —
А остала Американчад пресавину се у пасу (Горан
1, 154).
Американче, -ста с (супл. мн. Американчад)
дем. од Американац, деше Американца.
102 АМЕРИКАНЧЕВ — АМИН
Американчев и Америкапчёв, -ева, -ево
ко/и йрийада Американцу (БелиК 15).
АмерикапчиЬ м дсм. и хип. мали (или млади)
Американац. — АмериканчиКи подигоше ноге у
вис (Горан 1, 154).
американштина (американштина) ж в. аме-
риканизам (обычно у йс]орашивном смислу). — И
плесови и ... атракшф ... продахнуте [су] ... не
кой новоспиритуалном американштином (Косор 5,
114). Ову црту нашег народа [чежаа за великом
зарадом и склоност за хазардиран>е у економищ]
... требало би упутити да се разви)а у правцу
амсриканштине (Поп. Д. ]. 2, 157).
амсрккача ж агр. покр. е. американка (1). — хришКани, нпр. Амза ТошиЬ, кнез дроблачки
в. пр. под американица.
Амёричан м покр. е. Американац. — Ъутио
сам с болу, да ]е та) Хрват Амёричан испунио
сводим говором велику празнину у мо)о) души
(Новак В). 3, 72).
Амёрнчаптш м (мн. Амёричани) в. Америка-
нац. — Тако данас раде Енглези, Французи, Аме-
ричани (Пи|ем. 1911,7/1)- [Перифери)а Београда]
)е ускоро била тешко бомбардована од Аиери-
чана (Сек. 5, 100).
Амёричанка ж в. Американка. — Главно
лице романа )е млада Амёричанка (Торбарина I.,
ХК 14, 173).
амёрнчкй, -а, -б ко^и се односи на Америку
(ко)и йрийада Америци, ко/и йошиче из Аме
рике и ел.): ~ континент, — роба, ~ капитал.
аметимице прил. в. амешом. — Огромно из
ранено ... камен>е ... мртво, аметимице пова
лено лежи (СЛ 1880, 51/1). Растеае ... бива код
депеша сасвим аметимице, обухвата цело тело
(Рад. А. 1, 162).
аметист м (фр. атёЛуЛе; нем. АтеЛузО ми».
йолудраги камен, йровидни крисшализовани кварц,
на]чешНе лубичасше бо]е; исп. лубичшак. — Аме
тист )е лубичасти вариетет кварца (Урош. С.
2, 202). Када на своду кб од аметиста | танана
зора ширила )е крила (Бег. М. 3, 9).
амётис(т)нй, -а, -б ко]и /« од амешисша, у
коме има амешисша; кощ ]* као у амешисша, кощ
/в као амешисш : —• камен, ~ прстен, ~ с)а), ~
стакло.
аметистов, -а, -о в. амсшис(ш)ни. — Све су
те предмете ... извукли из Храмова и палата ...
у далеким землама ... у пуним авети и та)ана
градовима, белим као облаци, на врховима аме-
тистових гора (ТомиН С, Прев. 2, 46).
аметице прил. в. амешом. — Помри)еше
л,уди аметице (Вук, Р).). Свет [се] приликом
цркаваша марве аметице зарекне, да та) дан у
будуКе светку)у сваке године (Тро). 6, 170).
амётли прид. непром. (тур. гашпесП) покр.
е. рахмешли, йоко]ни, благоуйоко)ени.— Ако чу)е
аметли дервиш-ага, опет Ье ме нагнати да му на
зор донесем камен ... да му ма)стор Коста гради
клачни гроб (НПр Врч. 1, 87).
аметом прил. (тур. ат, опагги, за)еднички)
сасвим, йошйуно; листом, одреда; исп. аметимице,
аметице. — Аметом сам пропао (Цветк. М. 2).
Пред самим градом поразио )е аметом ... више
хил>ада Турака (Строх. 1, 24). На освитку XV.
ви)'ека ... републиканска во)ска аметом порази
Осто)у (Во)н. Л. 1, 17). Пропада лоза, пропада)у
овце, аметом (Бранич 1907, 14/13). Паде град,
па поби све аметом у пол>у (Ризн.).
&мза м погрд. покр. 1. клийан, будамх. —
Море, прогутао би он и то [шалу], да се ова)
амза ни)е сме)ао ... вели готово л.утито Лука
(1ак. С. 2, 291).
2. ждеропа, йрождр/ьивац. — Често се чу)е
при )елу реч амза и каже се ономе ко)и много
)еде: полечка, ти амзо, немо) да пуниш ложицу
(Митр. Д.).
Амза м (тур. Напгга) име; исп. Хамза. —
Име мушко мухамеданско, ал су га носили и
(Зма) 4).
Амзо)иЬ йрезиме (Цви). 5, 1110).
амид, -йда м км. ма ко}и органски дериват
амони]ака код кога су ]едан или више водоничних
ашома заме/ьени осинником неке органске киселине.
Ами^иЬ йрезиме; исп. АмищЛ (Млад. Д.
1, 156, у додатку).
АмнжиЬ йрезиме исп. АмипиК (Стано)л. 1,
303; Банат, Аре).
амизйрати, -йзйрам (-йра)у) неевр. (фр.
апшзег) I забавлаши, занимаши. — Он )е врло
духовито амизирао цело друштво (Прица С).
II <— се повр. — Као што видим, ви се са
господом Сто)ановиг1 врло лепо амизирате (Ни
кол. Д. 1, 57).
АмизнЬ йрезиме (Им. МС, 73).
амилаза ж (нем. Ату1а$е) фиэиол . желу-
дачни енцим ко]и у желуцу ошйочин>е разла-
гапе скробних машерща. — Нацени су у чов>еч)ем
мозгу у маленим количинама ... фермента ка-
талаза ... амилаза (Бубан. 1, 146).
амилалкохол м (нем. Ату1а1коЬо1) хем. ]едно-
хидроксилни алкохол са 5 угл>еничних ашома;
сасшо}ак йашоке (С6НпОН).
амилобактер м (лат. ату1оЬас1ег) биол.
анаеробна бакшерща ВасхИив ату1оЬас1ег ко]а
изазива враье скроба. — Бактери)а амилобактер
у заклону од кисеоника руши и уништава целу-
лозу и скроб (Ъор1). Влад. 5, 108).
амин и амин узв. (код православних) (грч.
атёп) исп. амен 1. нека шако буде. — Уза сваки
... благослов сватови вичу: „Амин!" (НП Вук 1,
XII). Господар наздравл>а: „У славу ... велн-
кога года! Да би и до године сви живи и
здрави били!" „Амин" — реку сва челад (Бег.
Н. 2, 96).
2. (у прилошко) служби) покр. а. увек, сшал-
но. — Он )е амин у крчми (Зма) 4). Нит )'е
среКна нит уме да усреКи она жена, ко]а им»
амин нешто да се тужи човеку своме (Задр.
1879, 60). 6. готово, евршено, збогом. — Амин
сватови — говори се над се сватови распу-
шта)у (Во)в., Стан. Ст.).
3. (у именичко) служби) м и с а. кра}, евр-
шешак. — Патимо и патиКемо се све до амина
(Зма) 4). Но, нека буде веК )сдном амин и томе
говору (Бор).). И тако све до амина (Ранк. С.
6, 60). Кад се држи да се каква зграда неНе шале
покварити, каже се: „Та петра)ати до амина века"
(Радон. Н.). б. час, шренушак, време. — Не вала
мати да куне сво)у децу свакога часа буд за што,
 АМИН — АМИНКОВАТИ
)ер ни)'е сваки „амин" (час, тренутак) )еднак
(Васил,., БК 1897, 205). Ни]'е он сирома' ... ал'
га сад жалос' потревила баш у „амин", кад се
вспешио без пара (Сто). ]. 1, 123). в. заклешва;
завеш. — Изабрани л>уди за!)у по народу и ...
под амин позову свакога да каже што )с ко коме
учинио (Сл. ]. 1904, 39/3). Ту с)е1>есмо ту збора
зборисмо, | Ту велики амин учинисмо, | Да до-
Ьемо сваки на Косово (НП, ГлЕМ 1939, 71).
Сва зеш)ила Басова нахи)а | Збор зборила па се
насулила | И амином сводим потврдила, | Да не
да)'е давке ни араче (И. 1930, 151). г. йроклеш-
сшво, клешва (обично везано за верски обред);
ю. аминовати (3), анатема (1). — Ако се криво
заклео на тебе пали сви амини овога народа
(Шоб. П. 1, 157). Тражио сам ... ко ми запали
по)ату: плаЬао сам соцбину, плаКао „амине", ама
га никако наЬи (ГрН., БВ 1891, 373).
Изр. ~ в го.мила покр. чин камсиовшьа уз
йроклшьапе. — Клетву )е изговарао по ко)и
Р)ечит чов)ек, па )°е сли)едио „Амин и гомила":
саплеменици су изговарали „Амин" и добацивали
камен на гомилу (Дуч. С. 1,151). — метатв,
(у)чвввти и сл. : бацаши клешву, йроклшьаши
(обично у цркви или Пред скуйом) . — Ми смо
пристали, да ... меКе.чо амин на кривце, и то не
мали, обични амин, него она) велики из юьиге
Давидове (Мат. 7, 65). Кад се проклшье крадоьи-
вац, он да се чине у цркви бдени)а и амини (Херц.,
Бор).). По еван!)ели)у Ьеш чути гд)екад глас из
народа „А ну попе, чини „амине"! Украо ми
)'е неко ковьа" ... па га не могу пронаЬи (Гр1).
4, 185). век и ~ (исп. цел. во в-Ъкы в-Ъковъ),
навек в ~; а) заувек, довека, „за векове векова". —
Тако сто)и и данас, и ста)аЬе век и амин (НПр,
Вила 1866, 642). Кад интерешчи)и оде душа на
она) свет, растопе сребра па га зали)у, а тело
му ... поцрни и скамени се, па тако остане век
и амин — као црн огорео пан> (Глиш. 7, 82).
Од данас па нави)ек и амин коло (племе) васо-
)евичко држи ерпски суд и правда (}елиК И.
3, 1). б) (у негативно) реченици) никад. — Му-
савино би и проЬс; он се, век и амин, неЬе вра-
тити да суди у Срби)и (Мил. М. Ъ. 40, 207).
до сшива, вз амвна, као у —, у амвв(у): йош-
йуно, сасеим, докра;а. — Уби се цик не само Эс
тету, док )е живо, но ци)елом му браству до
амина (Бул. С, БК 1905, 1431). Побили смо се
данас са Турцима на Кунак и погинули до амина
(Пав. 25, 130). Поштога спустите у раку ... н>е-
гових пет синова заклеше се ... да Не га осветити
ако се вьихово колено из амина не утре (Шар. 1,
97). Про1)и се безаконъа, о народе Кори и глупи, да
те не прокунем, )°ер се мо)а клетва свака сти)'еца
као у амин (Л>уб. 1, 244). Ко)а се данас ов!)е
ме!)у нама рекла, та се у амин код господа Бога
стекла (НП Бук 6, 353). Ко)и л' врстан ни)е |
Рада започета | У амину никад | Вид)'ети дочета
(Сунд. 1, 250). у добар ~; у Ьобар час, у до
бром раейоложепу . — Нашао си га у добар
амин, те )е учинио по молби (Сокобанл, Цветк.
М. 2).
Амин м покр. нар. йоследнм дан Духова. —
Дуови иду овако: Субота, задушнице, = отац;
не!)ел>а = син; понсЬе.'ьак = дух; уторак = Амин
(Бани)а, Бег. Н. 2, 30). БеговиЬ ми )е причао, да
га )е )еданпут н>егов )едан парохи)анин довео у
неприлику запитавши га, када )е св. Амин. На
род се куне: )ест, Амина ми (Бани)а, Ворк.).
103
амин, -йна м (.«и. амини) хсм. свако органско
хемиско ]един>ен>е ко}е се изводи од амонщака за-
мен,иван>ем водоничних ашома угловодоничним гру-
йама.
Амина ж име (Мар). Д.).
амйнавье и амннанье с гл. им. од аминаши.
аминатн и аминати, -ам (аор. алчша и &-
мина; р. пр. аминао, -ала, -ало и аминао) неевр.
1. изговараши, йеваши „амин"; исп. аминисати,
аминковати, аминовати (1). — Хевли;а се онда
подигне, мусаф у руке, па ти стане над гьиме
учити, а они аминати. Он бива учи, а они: амин!
Учи, амин! (Срем. 1, 126). Дул.е су се времена
туда Богу молили амину)уйи (НПр, БВ 1905, 252).
2. в. аминовати (2). — Везир )'е говорио о
лепом времену, о стаау атмосфере; сви су ами-
нали мрда)уКи главама (Шапч. 12, 133). Ства-
ра)у потребну веКину, ко)а Не аминати и у свему
повла^ивати парти)ско) влади (С. Заст. 1891,
3/1).
аминач, -ача м покр. 1. лице ко;еу свадбеним
обредима йева „амин" (Жупа, Милип).
2. е. аминаш (Жупа, Милип).
амннаш, -аша м (вок. амина шу) она) ко]и
амину]е (2), ко]и све одобрава; вар. аминач (2). — У
Срби)и назива)у аминашима обично владине л>уде
у Народно) скупштини (Поп. П. М.). Састали
се „наши", „ваши", | Опоненти, аминаши (Ил.
В. 2, 55).
аминашнтн, амйнашйм неевр. пе). в. ами
новати (2). — А што сте им (онима горе) све
аминашили (Мел. 1). Молитвице и оченаши | За
оног су ко аминаши (Вин. 5, 315).
аминашица ж жена аминаш. — Стрина )'с
у куНи била аминашица мужевл>ева, понавл>ала
\с све што )е он говорио (Радов. К. 1, 24). И ти
си за)едно с шима ... аминашице! (Лукнк Н. 1,
350).
амннашкй, -5, -о ко]и увек аминузе, одобра
ва, Послушан. — Не треба да сулньамо, да Не и
ови преговори постати уговором, а ова) бита
примл>ен од аминашке скупштине (Браник 1887,
24/1). И поред аегове аминашке вейине, он би
ипак био морално побелен, осушен (МН 1890,
107/1).
амнпашки прил. одобрава]уНи без йоговора,
Послушно. — То чинимо и с тога, што су доцни)и
нарашта)и вазда склони да тврде ... како су
искала биле Скупштине меке, послушне, и у-
право да су аминашки прихватале разне владине
предлоге (Жив. Ж. 2, 231).
амиппсан.е с гл. им. од аминисати.
аминисати, -ишём (аор. аминиса) свр. и не
евр. в. аминаши (1). — 1а Ьу очитати молитву
а ви аминишитс ... А сто грла у три пут пикну
Амин! (Л>уб. 1, 245). Док се )сдан куне, други
вика)'у (вичу) амин или аминишу (И. 2, 32).
аминицё прил. амину]уНи, са одобраванлм. —
И окугоьени се на то сагласише аминице (ЦТ,
ШоК).
аминковати, -ку)ём неевр. покр. в. аминаши
(1). — Аминку)у ли)епе д)ево)ке: | „Амин Боже,
и срсКа од Бога" (НП Херм. 1, 212). Аминку)е
се уза сваку напо)ницу (ДелиН С, ГлЗМ 1907,
264). Кад апрели аминку)у, онда што го^ речеш,
оно се спета (Бег. Н. 2, 236).
104 АМИНОВАН.Е
ймппозашс с гл. им. од аминоваши.
Аминовати, -ну)ём несвр. 1. в. аминами (1).
— Тэево)ка пристане, али само да сви мора)у
аминовати оно што она пред олтаром буде го
ворила ... Ъево)ка виче: — Амину)те ! Од Го
пака све Радонъе! Од Радон>е Го)акон>е! Амин
Боже! Сви сватови: Амии! (Пав. 23, 55). Он
[Не] читати, а они нека амину(у (Ъор1). Т. 14,
126). Приликом ручка прву чашу наздравл>а
куЬни домаКин ... Остали му натпева^у — ами
ну)'у: „Наш брат домаКин чашу пи)'е, Бога моли,
амин, амин!" (Дроби,., ГлЕМ 1937, 86).
2. одобраваши без йоговора ; исп. аминати
(2), аминашити. — Влада ... малтретирала )е ...
све ... ко)'и ... не амину)у сваки н>сн чин (СЛ
1918, 9/1). НЬеговим при)ател>има ... не остаде
ништа више на избору, него да просто ами
ну )у на сваку реч три)умвирску (Зеч. Мил. 1,
737). Дешавало се да чланови радничких са-
вета амину)у сваки маколико незаконит предлог
директора (Борба 1951, 181/3).
3. в. анашемисаши (1); исп. амин (3 г). —
С)утра Ье 1ована аминовати у Пеулско) цркви
(Бос. Грахово, Билб. 2).
амнпокисслнпа ж хек. свака органска кисе-
лина ко]а садржи аминогруйу; исп. аминска ки-
селина. — Масти се распада^у на масне кисе-
лине ... а протеини ]°амачно на аминокиселине
(Бубан. 1, 109).
амйнскй, -а, -б хек. ко/и се односи на амине,
ко/и садржи груйу ЫНг: ~ ки селипа.
амйр, -ира (ймйр, -а) м (тур. агшг) заст. е.
емир, сшарешина, йоглавар. — Ладо мо;а, ми-
сирски амире, | Ко)и дрмаш мисирским икли-
мом, | Брже купи силовиту войску (НП Херм.
и 49).
амйралскй, -§, -о покр. в. адмиралски. —
Знаменити пучанн као Буне, МажибрадиКи ...
попеше се до амиралски)ех части (Во)н. Л. 1, 25).
амйрал», -ал.а м (тал. агштпгацПо) покр. в.
адмирал (1). — До^е нам сквадра, арчидука и
амйрал» (Во)н. И. 2, 132). Сваког л.ета мису
платим за поко)ног амирал>а (Краьч. С. 1, 155).
амити, амйм (пр. сад. амёЬи; имп. ими; аор-
аглп; трп. Змтьеи) неевр. сшав/ьаши ам; везиваши ка-
ишима. — Неки тикве аме или зауздана) у каи-
шчиКима, )ер се тако могу згодни^е носити (Ми).
С, ГлЕМ 1928, 64).
амитоза ж (лат. агш1о$18) биол. нейосредна
деоба Нели]е. — Други начин [Ьеличне деобе] ...
се зове амитозом или непосредном деобом (Див.
1,6).
амйЬ, -нЬа м (обично у мн.) покр. вреша
колача ко]и се йену у масши; исп. мавиш. —
Скупе се [листиЬи од теста] и пеку у врело)
масти. Зову се ... амиЬн (Оток, Ловрет., ЗНЖ
2, 142).
амнца м (ген. мп. а.мйиа) (тур. ашеа) 1. сшриц.
— Имаш л'иког од рода сво^ега? — Ил' амицу
или амициЬа (НП, БВ 1893, 11).
2. чика (При обраНан>у сшари]ем човеку) . —
Звао он свакога синовцем, па и ьега свак амица
(Ъор. С. 8, 345). Око Тузле назива)у старике
муслимане селъаке, ко)и носе веКином браде,
амица. Чува) се амине жуте браде (Лапч.
Д. 1).
АМКАН>Е
Амица м надимак. — Милосавл>евиЬ Сима,
Паштрмац, познати^и под именом „Амица" (Тар.
И. 2, 342).
амицип и амицйн, -ина, -ино ко)и се
односи на амицу.
амипиница ж амицина жена, сшрина (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 7, 369; Иван. 1, 32).
ампцпЬ м амииин син, браш од сшрица, сьйри-
чевиН. — Од два брата д)еца, амициКи (Ъурч.
I, 42).
АмнциЬ йрезиме; исп. Амица (Каран. 1,418).
амицнЬиа ж покр. амицина кНи, сестра од
сшрица; вар. амицична. — Та цура ]'е н>сгова
амицикна (Хус. 1, 69).
амицична ж покр. в. амицикна. — Ал то
слуша Рамова Фатима, I Амицична са Кладуше
Му)а (НП Херм. 1, 432).
амйшаг, -ага м (мац. Ьат155а8) в. хамишаг;
за значенье е. амишносш. — Ал' да ви'ш шта )е
дал>е радио! Да ви'ш амшнага н>егова (Срем.
II, 289).
амишан, -шна, -шно (комп. амйшни)й) 1. йо-
хлейан, лаком; грамжлив, граблие. — Плануше
на амишнога брата свога (Мил. М. Ъ. 33, 115).
И по жел>и н>еног амишнога гбсё, | Платише на-
при)ед подвозне рачуне (Стан. Д. 2, 142). Ъаво
га знао, али )а нисам толико амишан за паром
(Весел. 19, 458). Био )е слаб, много услужан и
амишан на власт и име (Живад. 4, 269).
2. лукав, йрейреден. — А богме се )а овако
матор никад ни довека не бих досетио, да живе
л>уде код здравих очи)у у лаж утеру)ем!... Па
)ош на тако амишан начин (1акш. Ъ. 7, 273).
Амишни ловки направили [су] заседу да уби)у
... тигра (БД 1921, 90/2).
амйшлук м е. амишносш. — Осушила се од
амишлука као вериге (Мел. 1).
амишно прил. а. лакомо. — Стока здраво
амишно детелину )еде (СН 1885, 428). 6. лу
каво. — Тетка ме е ... амишно погледала (Ра;иЬ
1,29).
амишност, -ости ж 1. особина онога ко]и ]с
амишан, онога шшо ]е амишно, йохлейносш, лако-
мосш, грамжливосш; исп. амйшаг, амйшлук. —
Н>егова гадна мана, амишност, отимаше све
више маха; она га наврати и на то: да од сина
свога на)бол>ега при)ател>а ... отме ... парче земл.е
(Весел. 12, 106). ЧеличеКи карактер и раэви)'а-
)уКи у л»уди прав плие по).мовс о свему ... сма-
1ьиКсмо амишност и егоизам (ДаниЬ 1, 158).
Незна)уКи правога узрока ово) амишности за
богатством, ево чиме )е правда прости свет (Кар.
1900, 54).
2. лукавосш, йрейреденосш; исп. амишан (2).
амйште с покр. а. йречка код кола, на ко]у
се намичу шшранге; исп. ждрепчаник, )армак. —
На интову су два амишта. То су два комадиЬка
дрвета, на коломбару об)есити ... На н>е се
штранге од амова и порама натакну (Варош,
ЛукиЬ Л., ЗНЖ 24, 130). б. йречка на кра;у
обрамице о ко;у се окачи йредмеш к<уи се носи. —
Амйште )е дрвено, на крадеви тан.е и обли)е, а
у полак у четврте. Амйште има на себ ланчиН,
ко)и се за чабраношу заквачи и носи (Варош,
ЛукиЬ Л., ЗНЖ 24, 128).
а\мкан>с с гл. им. од амкаши.
 АМКАТИ — АМОНЩ
ймкатн, -Зм неевр. мокр. оном. 1. хвашаши
усшима кувано ]а]е обешено о копан узвику]уНи
„ам" (обича) о белим йокладама); вар. ламкати,
хамкати. — Обеси се кувано )а)е на конац при-
чвршНен за таван, па га сви хвата)'у зубима и
амка)у на н>ега (Жун.).
2. викаши „амаа" за козама. — Н>егов брат
Бариша амка за козама (Соф. 1, 102).
амлаисати, -ишём сор. е. анлаисаши. — Ва
ла му ]'а не амла)исах ни црне (Ъ.ор. С. 4, 55).
амле прил. (тур. Ьат1е, напад, насрта), )уриш) силенога, | Што се громом амо ита (Радич. 1,
покр. одмах, смесша. — Не дира) тога кока,
)ер Ье амле на тебе да скочи (Надибар, Васил>.).
амл>ён>е с гл. им. од амиши.
амисзи}а ж (лат. аггшез1а) мед. губишак йам-
Не/ьа.
ампести)а ж (нем. Атпезпе) 1. правн. Пре
дала забораву кривичног дела; йошйуно или дели-Л |нем кано сиви соко: „Ам'дер, круно Бож)ег
лично ослобо1)ен>е од казне и гьсних йравних После-] благослова! | „Амо, злато мо)е милооко!" (Ил. ].
дица; вар. амнисти)'а. — Порта обеЬава савршену
амнести)у и опрошта) свему народу ерпском за
све што )е до сад било (Нов. 14, 108). Амне-
сти)ом се ниште правке последице кажн>ивог
дела (Зб._зак. 36, 12).
2. акш о амнесшщи (I). — Фра)корци оду
сваки сио)о) куки, будуЬи )е од султана амне-
сти)а читана (Йен. М. 2, 34).
а.чнестйршьс с гл. им. од амнесшираши.
амнестйрати, -ёстйрам (-йра)у) свр. и ве
свр. да(ва)ши, (из)вршшТш амнесшщу, йошйуно
или делимично ослободиши, ос.юйаЬаши од казне
и н>ених йравних йоследица; обухвашиши, обухва-
Шаши амнесшщом; исп. амнестовати, амнисти-
рати, амнистовати. — Та и Ву)адин ]е негда
ха)дуковао и ухваНен био, али приликом )"едног
од .многобро}них ... народних празника буде амне-
стиран (Срем. 4, 32). Ако су виноградари после
тога ... учинили )ош какву кривицу, па им
пресуде нису извршене ... оне су им амнестиране
(36. зак. 11, 96).
а.мнестнекй = амнёстп)скй, -а, -б ко]и ]е у
вези с амнесшщом: ~ клаузула.
а.мпестова1ье с гл. им. од амнесшоваши.
амнестовати, -сту)ём свр. и неевр. в. амне
сшираши. — Ако би по)'едини саучесници, поред
амнестоване кривице, имали и ;ош какву ... ови
би за ову ... одговарали (Ав. 5, 195).
амнион м (лат. атпюп) анат. унушрашаи део
ембрионовог омошача код сисара, йшица и гмиза-
ваца, ко]и зашвара амнионову шечносш око ембри-
она; исп. водевьак. — У ма)чино) утроби (у
амниону ембри]'а) ман>е )е било [дете] стеипьено
... него у сво)Им пеленама (Там. 1, 17).
амнисти)а ж (фр. атшзпе) индаш. е. амне-
сши^а. — Крал, )е осем права помилована н.чао
)'ош и право амнисти)'е ^ов. С. 10, 10).
амнистиран>е с гл. им. од амнисшираши.
— Питаае се поставлало да ли му )е [крал,у]
и за амнистираке министара потрсбан приста-
нак Скупштине (1ов. С. 10, 10).
амнистирати, -йстйрам (-йра)у) свр. и не
евр. в. амнесшираши. — в. пр. под амнистиравье.
амнистовати, -сту)ём свр. и неевр. индив. е.
амнесшираши. — Амнистида ... неда судовима да
предузима)у никакву истрагу противу оних, на
105
ко)е се баца одговорност за дело ко)'е )е амни-
стовано Сов. Влад. 1, 82).
амо прил. а. за йравац (понекад с партику-
лама: ка, кар, каре, карие), чесшо у имйера-
шивно} службы (с партикулама: де, дер или
личним наставном) : овамо, наовамо, на ову страну.
— Лабани су старином Б]елице из Ц. Горе,
амо су прешли из Гацка (Дед. 1. 3, 220). За-
почео [друм] ... градити од мостарског полл
амо пошавши (Босна 1869, 138/1). Док )е Бога
51). Видиш ли, како сто)и окренут амо с кошем
(Том. Е. 2, 21). Не будали, Никола, ганупьиво
ке Турчин, ни)есам )а болан ради тво)е уц^ене
амокаре дошао (КукиК 1, 36). Куда Ьете ви амо-
карце (Мат. 4, 113). Гусле мо)е овамоте мало,
| Амо и ти, танано гудало (Радич. 1, 141).
Ам'те ов'час, виле све (Сар. 13, 63). Па да клик-
3,6). Амодер, магарче! — зовну поп Сто)ана ...
и пружи руку према н>ему. — Амо! ("Бор. С.
9, 255). Па нпаЬн! Амо те. И )*а приг)ох к н>има
(Назор 5, 44). Ъево)ко, златил )абуко, | Амо се
ближе до мене (НП Шаул. 3, 49). „Амо те
га!" — Тимур виче (Зма) 1, 309). б. за место :
овде, на овом месшу. — Весел'те се, Ьецо Срба-
ди)о! | Амо Турке )есам поб')едио] На нашему
шанцу Делиграду (НП Вук 4, 287). Кад про-
падне све амо, шта Ье нам онда Кладово помоЬи
(Вук 3, 41). в. йри убра]ан>у нечего у извесну ка-
шегори)у йредмеша или йо]мова: овде, у ову груйу.
— Лекови за акмьаппьу употребу. Амо се убра-
)а)у: прашак за посипаке, масти за мазан>е, теч-
ности за трл>ан>е (Ъорй. Влад. 1, 45). Амо иду
и нека омавьа дела истори)ске садржине (Симий
Свет., ПГл 1892, 14). Амо се нису могли рачу-
нати одушевл,ени, славохлешьиви младигш (Ипь.
]., Бршллн 1885, 22). г. за време (у корелаци]и
са од): наовамо. — Од год. 1787 амо, иза сваког
руско-турског рата... Бугари су оставляли сво)'у
бедну домовину (МС 1870, 256). 1а му испричах
све велике беде и невол,е кроз ко)е )е пролазио
народ наш, од ово двадесет годшм амо (Ми).
Ч., БК 1899, 263).
Изр. амо-тпмо : в. шамо-амо а) овамо-онамо,
час на )едну час на другу страну. — Ходао )е
)'ош увек, амо-тамо, она) стражар (Милич. 3, 96).
б) овде-онде. — А разно л,убопитл>иве гомилице
и гомиле, инстинктивно згужване амо-тамо по
улицама, испред кафана (Вас. Д. 3, 3). И с ону
страну Ловр^енца би)ел>аху се амо-тамо ликови
Свеца по мирима (Во)'н. Л. 2, 10).
АмовиЬ йрезиме (БВ 1891, 46).
ймоде(р) прил. нар. в. амо (2).
ам&зго прил. покр. за йошешица/ье вола,
горн>ег у бразди, да се йри орагьу држи бразде
(ВуковиЬ ]., СДЗб 10, 379).
амбздб прил. покр. за йошсшицан>е вола, до-
пег у бразди, да се йри ора/ьу држи бразде (Ву
ковиЬ I., СДЗб 10, 379).
амока(р), амокаре, амокарце прил. нар.
е. амо (а).
амбнй), -и]а м хем. е. амонщум. — Док не-
ко)и тврде, да у Ьели)ама нервнога система нема
кали)а (К), калци)а (Са)... други ... на^оше амо-
ни) ЫН4 (Бубан. 1, 130).
106 АМОНЩфК — АМОРТИЗОВАТИ
амбшцак, амопн)ак, -а и амоищак, -ака
м х*м. (нем. Аттошак; Фр. аттотадие) без
божно госовишо ]едшьен>е азота и водоника (ЫН3);
водени раствор (йога гаса. — Амонн)ак )е безбо;ан
гас с«лна загуииьива мир пса и л>ута укуса (Лоз.
4, 72).
амони]аков, ам&нщаков и амошцаков, -а ,
-о ко]и ]е у вези с амонщаком : ~ мирис, ~ испа
рение.
амбни)ачнй, амдни)ачнй и амонй|ачнй,
-а, -о ко/и йрийада амониуаку; ко;и садржи омо
нимика. — Са сунца се улази ... у дуге, тамне
ходнике испуи.сне амони;ачним задахом ('Нос.
Б. 3, 136). Амони)ачно испарен>е штипа очи
(Минд. 2, 81).
амбнв)ум м хеш. груйа ЫН, чща )едшъс>ъа
лине на ]един>ена алкалних мешала; исп. амони) :
~ карбонат, — сулфат, — сулфид, ~ хлорид.
амонн)умов, -а, -о ко]и йрийада амонщуму,
ко/и ]е у вези с амонщумом : ~ со.
амбннт, -йта (амбнит, -а) м пал. изумрли
мекушац главоноокац мезозо}ског доба из рода
Аттопиез.
Амор (Амор) м (лат. Атог) мит. бог лубави
код старых Римлана, Приказывай као крилаши
дечак са луком и сшрелом. — 1а сам много пути
молио... Амора и Венеру, бадана (Стер. 10, 229).
Ко )с та) ког Амор оковима вёза, | ... Као многи
други зал>уби се й он (Стан. Д. 1, 10). У пре
делу дол.нег света | Заспао )е Амор мали (Ил.
В. 2, 181).
амор (амор) м мит. 1. у умешносши (нарочито
у ренесанси) мало йолубожансшво слично Амору,
]едан од Аморове браНе; исп. аморет, амурет. —
Дво)е деце обучене као амори носе сребрн
пехар (Нуш. 8, 338).
2. фиг. л>убав, лубавни дожив. ьаф. — Узме
некакве л.убавне кн.нге, па из н>их учи некакве
аморе (НПр Врч. 3, 78).
Зморалан, -лна, -лно (комп. аморални)й)
(грч. а, не + лат. тогаНз, моралан) коме недо
стаче смысла за морал, коми нема осеНапа за морал;
исп. безморалан. — Данас приели више средшн
ум са мало лукавости, а потпуно аморалан, него
на)веки ум везан моралом (Трес. 5, 13). Грчка
стара религи)а )е била аморална, што су хри-
шЬани вечито истицали (Дуч. I. 5, 214).
аморалйзам, -зма м фил. учен>е о нейосшо-
)агьу морала; одрица/ьс моралних йринцийа. —
Философи)а аморализма по ко)0) човек не може
бита кажкен за зло ко)'е учини као ни награЬен
за добро ко)'е му се припису)е (Пер. Ж. 5, 208).
аморалист(а) м йрисшалица аморализма. —
Са злобом потпуног аморалисте честитао му )е
на слому шсгоних нам)ера о обнови живота (Цес.
5, 397).
аморалност, -ости ж особина онога ко]и )е
аморалан.
амбрет м (тал. ашогеМо) е. амор (1); вар.
амурет. — Виси)аше на свилено] узици бакрени
позлаЬени св)етил.№ак у прилики два) у аморета
(Шеи. А. 12, 108). Сви аморети се разишли
вртом, I обиесно )едан на липу се попе (Дом).
1, 75).
аморёЬп речца покр. «. а}МОреНи. — Амо
реЬи, ни)е, као за турскога вакта ("Вил. 7, 453).
Она те срамоти, а он, амо реЬи, као и сваки
чов)ек (И. 6, 87).
аморнЬ м дем. од амор. — [У Помпе)ама1 на-
Ьспа )е ... чувена фреска о „АмориКима што се
сигра)у" (Цар 4, 181).
Аморов 1 -а, -о ко/и йрийада Амору, одно-
аморов / сно амору. — 1едну )' ан^'о донео
до ра)а, | Другу с' дигла аморова крила (Зма)
1, 140).
Изр. ~ стрела: лубав. — Провидела )е она
1улишку, зна да и она осеКа Аморову стрелу
(Ипь. I. 7, 50).
амортизатор м техн. найрава (обычно на мо
торным возилима) ко]а служи за ублажава/ье
йошреса; исп. амортизер.
амортизации ж (лат. атогшаСю) 1. а. йо-
сшуйно ошйлаНиван>е дуга, за]ма, редовним ошйла-
шама. — Управна општина ... Ке бескаматни
за)ам, кадбуде одобрен, повратити у току од 10
година по амортизации, ко]'у Ке по нацрту оп-
штине одобрити банска управа (36. зак. 35, 34).
6. редовно о(ййисиван>е , йри сасшавлан>у биланса,
на рачун вредности основних средсшава (инвен-
(йара, машина и др.); сума коуа се шако ошйису]е.
— Одби)а)у се [од укупног дохотка] трошкови
стица1ьа, и одржанъа прихода, амортизаци)а згра-
да, машина, канала и т. д. (Нед. Мил. 1, 199).
У цени на тржишту испостав.ъа)у се поред вред
ности саме смоле )"ош и вредности рада, преноса,
амортизаци)а алата (ПетровиК Д., ПЛ 1938, 161).
2. йонишша} судским йушем новчаних доку-
менаша, меница; исп. амортизовати (2). — Она),
коме )е нестала меница може тражити амортиза-
ци)у код надлежног суда место плаКан>а (36. зак.
7, 71). Уништенэе (амортизаци)а, мортификащца)
зове се писмено, ко)им се уништава ... као нева-
жеКа проглашу)е, каква писмена обавеза (НСС,
176).
3. техн. ублажаван>е йошреса (найр. на аушо-
мобилу) .
амортизационй и амортнзацйбнй, -3, -б
а. ко]и се ошйлаНу]е у рашама. — Дугорочне за|-
мове Банке Ье давати као амортизационе за)мове
на отплату са ма ко)им роком (Зак. 13, 38).
б. ко]и служи за аморшизацщу , ко;и има везе
са амортнзатфм: ~ квота, <~ план, <~ по-
ступак, -~ протест, ~- трошак.
амортйзёр, -ёра м (фр. агпоП188еиг) в. амор
тизатор.
аморткзйравье с гл. им. од аморшизираши
(се).
амортнзнрати (се), -йзйрЗм (се) (-йра)у)свр.
и нссвр. е. амортизовати (се). — Ова) за)ам амор-
тизираКе се у року од 35 година (36. зак. 26,49).
ам6ртнзова1ье с гл. им. од аморшизоваши
(се).
амортизовати, -зу)ём (аор. амортизовЭ) свр.
и нссвр. син. амортнзнрати 1 1. ошйлашиши, ошйла-
Ниваши у рашама дуг, за;ам, инвеншар, машине
и др.
2. йонишшиши, йонишшаваши важен>е менице
или какве друге вредносне харшще судским йушем.
— Рок ... за преда)у суду амортизоване менице,
тече од дана кад )е оглас ... изашао (1анк. Д.
1, 117). УпрсшашЬене акци)е Народне банке ...
могу се судски уништита (амортизовати) (Мее.
1924, 336).
 АМОРФАН
3. техн. ублажиши, ублажаваши Пошрес.
II ~ се 1. иейлашиши се, исйлаНиваши се,
$и(ва)ши исйлаНен (за уложени кайишал и др.).
— Капитал уложен у пчелшьак се брзо амор-
тизу/е (Орлик М., Грозд. 1, V). Ова/ издатак
се ... увек амортизу)"е у току продукци)е (XX век
1938, 2/112).
2. извуНи,извлачишиулог (заобеезнице заз'ма).
— Исто тако ставл>а им се у дужност, да ...
у случа^у амортизаци]е ... упуте сопственика ка-
уци^е за замену обвезница ко]е су амортизоване
(ЗбФЗ 1, 97).
аморфан, -фна, -фно (грч. атогрЬоз, беэо-
бличан) 1. мин. ко/и нема крисшалну структуру.
— Друга тела, нпр. стакло, не могу се никад
|авити у виду кристала и таква се тела зову
аморфна (Дук. М. 1, 79). За [минералне] масе
у ко)°има )е размешта) молекула произволен каже
се да су аморфне структуре или аморфне масе
(Урош. С. 2, 5).
2. ко/и ]е без одре^еног, сшалног облика. —
Сиви пи/есак ... намрешкан в/етровима, аморфан
и туробан (Батуш., ХК 14, 225).
3. фиг. иационално неодре^ен; безидез'ан. —
Старан>е пруских родол>уба да аморфну масу по-
дигну на досто)анство народа (Скерл. 3, 151).
Преваристе [се], кад ... решаете да наше при
морено становништво сматрате као неку аморфну
и несвесну гомилу (Дар 5, 17). Мунл Хаще-
овог пера ... )е забл.ештала у уморном аморфном
времену Рсстаураци)'е (Бих. 2, 263).
аморфндст, -ости ж особина, сшагъе онога
шшо зе аморфно, некрисшално; безобличносш. —
Третира)уки мотиве изградвье, пада у неку амор-
фност лини ) а па и у неко бледило бо)а (Поп. ].,
Кн>нж. 6, 61).
амбрчиЬ м дем. од амор; син. аморик. —
Неки 1)аволски аморчик, у сну, прстюЧем, за-
уставио непотребни пораст тога шшька (Петр.
В. 8, 13). Принц ... загледа)уЬи миниатуре,
аморчиКе ... подиже десном [руком] крило свог
капута (Црвь. 1, 106).
амоппън, -а, -ё в. овдашнм, кози ]с (какав
;е) амо, овде. — Другом приликом писаку вам
и више о нашим амошвьим приликама (ЦГл
1898, 45/3).
ампа ж покр. а. вез'авица, .искана. — Кад
се зи.ми натушти време и почне магла да се
спушта, каже се: „Бикс неке ампе!" т/. ве^авице
(Радон. Н.). б. лайавица (Херц., Бор).).
ам-памук (ампамук) м (тур. пат + ратик)
в. хампамук 1. нейрераЪен йамук. — Ми смо
тебе рухо сакупили, | Црне земле и зелене
траве, | Ам-памука и б')ела тулбента (НП Вук
6, 29).
2. фиг. добра, беейрекорна нега, удобносш. —
Као /единац и ди)'ете богатих родител.а, Ненад
)е одрастао у ампамуку и добру (Радул. ].).
ампелографи/а м (грч. атреЬвтарЫа) вгр.
наука коза йроучава винову лозу и ойисуз'е разне
врете лозе (Митр. Т. 1).
ампелбграфскй, -3, -б кози з'е у вези с ам-
йелографизом: ~ начин.
ампелбграфскй прил. на амйелографски на
чин. — Поменута школа проучава и поре^у)е те
сорте [винове лозе], а ради се на делу, ко)'е ке
их описати ампелографски (Митр. Т. 1).
АМПОЛОЗНОСТ 1С7
ампер м (нем. дидал. Атрег) покр. в. ведро,
суд за воду и друге шечносши. — Строваликеш
се, болан, у Дунав, чим загребеш ампером (Ъу-
ричик М., Прегл. 1937, 25). Ампер [)'е] гвоздена
кофа накра) конопца, ко)ом се из реке захвата
вода (Ъа)а И., Л>уди на води, 1951, 125).
ампер, -ёра и ампер, -а м (према фраи пуском
физичару Атрёге-у) (скрак. А) физ. зединица за
мероье зачине елекшричне сшруз'е.
ампермёгар, -тра м ейрава за мерепе зачине
елекшричне сшруз'е.
ампйр, -йра м (фр. етрйе, царство) 1. сшил
у архитектура, у дскорашивноз и йриме/ьеио]
уметкости из Найолеоновог доба. — Зидови,
обо)ени мирно и отмено у комбинованом „ам
пиру", били су украшени високим прозорима и
чипкастим зав)есама (Барт. 1, 79). Салон на-
трпан раскошним ум)етнинама минулих стилова
од Лу)а XIII до ампира (Во)н. И. 7, 7).
2. (у придевско) служби) непром. кози зе
у стиху или йо моди амйира (1) : ампир-са
лон, ампир-халина и др.
ампласман, -ана м (фр. етр1асегаеп() во).
место за йосшавлмпс аршилериских ору9)а. — По-
кретне батери^е на тракторима ... олакшава)у
избор ампласмана за оруг)а са ко)их се може
постигнути на)бол,е де)ство (МГ 1933, 253). На
ли)сво) обали Бо)ане ... била су ... два стара
топа, за ко)е послуга ни)е радила ампласмане —
заклоне (Пав. 7, 197).
амплитуда ж (лат. атрНпдгЬ) 1. физ. наз'веНе
удал>ен>е од равношежног йоложаза При пихалу,
осциловапу; назвеНа вредносш коз'у досшиже у
шоку зедне Периоде ма каква величина коза зе
Подложно Периодичным Променама. — Велика ви-
сина оне куле, при таласном вьиханьу тла, пра
вила )е у на^вишим парти)ама знатне амплитуде
(Мих. I. 1, 10). Промене у магнетним елемен-
тима ... ко)е ... сто)е у вези са по)авама поларне
светлости ... чине да су компаси у овим кра)е-
вима ... неупотребл>иви ... Утврг)иван>е ампли
туде ових колебанье ... неопходно )е потребно за
регулисанье података ко|е да)'у компаси (Мило-
вановик Б., XX век 1938, 3/69).
2. фиг. замах, расПон, колебанл. — Снажно
Гопс са великим амплитудама говори о невид-
Л.ИВИМ силама, ко)е влада)у у природи (Лапч.
Д. С. 1, 12).
амплификатйв м грам. в. аугменшашив.
ёмплификатйпнй, -а, -б е. аугменшашивни.
амплифйкатор м (лат. атрНПсаСог) техн.
уре^аз' за Поз'ачапе слабых имПулса елекшрич-
них шаласа (назчешНе у радиошехници) , йоз'а-
чавач.
амплнфикаци/а ж (лат. атр1Шса(ю) стил.
оПширно излагапе зедне мисли гомилапем израза.
амполбзан, -зна, -зно (тал. атроНозо) наду-
вен, размешлив, високоПаран. — Мени [се] ... не
свид)е ... амполозни стал, трчанье за звучним
фразама, силно кикевъе (Мат. 14, 223).
амполбзвбет, -ости ж особина онога кози зе
амПолозан, шшо зе амПолозно, надувеносш, разме-
шлмвосш, високоПарносш. — Величину говорни-
штва горко ос]*ека)у, /ер их уби)а фразама, бом-
бастиком, амполозношку (У). Т., Прегл. 1937,
647).
108 АМПУЛА — ЛМФИБЩА
ампула и ампула ж (лат. агариНа 1. фирм.
хермешички затворена сшаклена бочица (обычно са
леком за убризгавапе) .
2. зоол. бокасшо йроширен>е у леком цевасшом
органу.
а\шутаци)а ж (лат. атршаио) мед. ошсе-
цан>е неизлечиво оболелих односно озле^ених де-
лова Сйела; фкг. одва]шье, ошу^ивапе, укла-
н>ан>е йо]единих делова од целине. — Она [велико-
српска клика] )е веК тада харангирала за аипута-
ци)у изв)есних кра^ева (Рибар 1, 31). НеКемо
знати ни ... где ]с трулеж, све док се социдална
гангрена не разви)'е у мери када никакви лекови
неКе помоКи сем ампутаци^е (Вид. Сл. 2, 33).
ампутнран>е с гл. им. од амйушираши.
ампутирати, ампутйрам (-йра)у) свр. и песвр.
(из)вршиши амйушацщу, (ош)сеНи. — Лзекар ...
преви]е само рану или ампутира прет (Чол. 1,
72). Куршум му )е раздробио леву руку; ампути-
раше )е (1акш. Ъ. 6, 168). Осетих се слободан,
осетих се здрав, као да сам ]'едним оддучним
покретом руке ампутирао болесни део сво)е душе
С1акш. М. 2, 108). фиг. уклониши, уклагьаши,
окршвоваши. — Ова; мисли ништа маше него да
ампутира оца како би спасао децу! (Паш., БК
1903, 52).
амрёл, -ела м (тал. отЪгеПо) вар. амбрела,
амрела. 1. ручни шшиш од кише и суща; вар.
амбрел (1); исп. кишобран, сунцобран. — Кад
киша шьушти, како се лепо забан.ъам! Гледам
с прозора ... како л.уди, ко)и нису понели амрел,
покрива)'у марамом сво)е шешире (Нен. Л>. 26,
66). Скоро свака девочка држи разапет црн амрел
(НедиК Б. 1, 91).
2. бот. в. амбрел (2) . — Цветови [царевца]
се налазе на врху стабла, 10—20 у амрел сложених
(Рада* Ъ. 9, 77).
Изр. продавати апреле: йравиши се невешш,
неуйуНен; не хшеши казаши сво}е мишлен>е о нечему.
— Не помажу рекламаци)е ни код Ме^ународног
Савета. Он )е казао )едном сво)'е и сад — прода)е
амреле! (Конф., Кн>иж. 6, 212).
амрёла ж е. амрел (1). — ]а ништа немам до
мо)их прейду; па оно, што )е у рукама београдских
луткова амрела, те их заклала од ветра, сунца и
кише, оно Ье бити груди мо)е 0акш. Ъ. 7, 177).
амреласт, -а, -о ко/и има облик амрела, шши-
шасш; вар. амбреласт. — Пчелар-буба ... се обич-
но налази на штитастим (амреластим) бил.кама
(РужиЬ Д. 1, 45).
амреласто прил. у облику амрела. — Ова
круна расте амреласто (Никет. М. 1, 18).
амрёлиЬ м дем. од амрел. — А Марица ...
прстиЬима дирка час перо на Ружину шеширу,
час оне ресе на н>ену амрелиЬу (Дач. Ж. 1, 49).
амрёлица ж дем. од амрела. — ЦвеНе ...
[зове] ... расте као амрёлица (Гост. 1, 198).
амрёлче, -елчета и амрёлче, -ёлчета с дем.
од амрел. — Данас ни жена ни дево)ка неКе
изиЬи у свет без алфелчета (Дач. Ж. 4, 74).
амрёлчиЬ м дем. од амрел. — Несретне су
оне жене ... ко)е се клоне сунца и ограду)у се од
н>ега амрелчикима (Пел. 1, 7).
амрёлци)а м она] ко]и йрави или Продаже ам
реле; вар. амбрелци)а. — Нико нас на нуту не
сустиже, нити кога сретосмо, осим )едног старог
ал^релци^е, ко)и )е стиснуо два стара амрела без
навлаке под пазухо (Таушановиг! К., Дело 22,
217).
амтирати, амтйрам (-нра)'у) неевр. (нем. ат-
11егеп) варв. вршиши канцелариску службу; уредо-
ваши. — „Тако се не амтира!" рекао ми )е Бутрос
шеф ... Ви забацу)ете списе С1акш. М. 3, 45).
амузв)а ж (лат. аппша) мед. глухоНа за
музику услед ошшсНаьа центра у кори великое
мозга.
амулет м (нем. Ати1еН) в. амаулща (1) . —
Прстен би)аше стол>етни амулет свих жена вье-
гове куНе (Цет. 1, 18). Ваши )есу амулети | На
хартищ стиси [тр. стихови] свети, | Носите
их око врата, | Да вас б-Ьда незамлата (Суб. ].
2, 93). 1а сам ... носио собом помору, по копну
и над облаке мо)у л>убав — мо) Град! — као
амулет против лудског урока (Во)Н. И., Звезда
4, 531).
амулетскй, -а, -б ко/и има сво}сшео амулета.
— Добила ]е ... метла сво)'е нарочито значение:
талисманско ... и амулетско ... што одби)а и шти-
ти од худога (Сто]ковиг1 М., ЗНЖ 30/1, 25).
амунйцгца ж (фр. атип1гюп) заст. 1. во]-
ничка ойрема. — Овде [су нам] од потребе неко-
лико ма)стора папущф због амуници)е солдачке,
да кожне ствари ши;у (Ъор^. Т. 8, 66).
2. муницща. — Владика 1овановиЬ, одушев-
л.ен л.убавл.у к роду, а видеЬи аегову муку и
неволу, сопственим трудом и трошком набавио
[)е топове] и оправио, и са амуници)ом снабдео
(Бат. 1, 121). Молер напише писмо ... да )'е сад
згодан тренутак кренути народ против Турака,
па нек Аустри;а пребаци преко Саве нешто во]ске
и пошл>е амуници)'е (Лаз. Лука, НИ 1903, 356).
амур м (тур. Ьатиг) в. хамур заст. шесшо;
исп. амурлук. — НЬих тродща отворе екмекчи-
ницу, наложе у пеЬ ватру и закува^у амур (Ма-
риновиЬ Ъ., БВ 1892, 433).
амурет м в. амор (1). — Пеаемо се кроз
светло предвор)е с малим барокним амурстима
(Бих., КН 1948, 31/1).
амурёта ж (фр. ашоигейе) варв. мала, йро-
лазна лубав. — Неискуство се сл,уби с химбеном
и заводовивом ал1уретом ... вал се )е уздигао по-
врх мирне разине у д)ево;ачко) души (Драж.
3, 350).
амурлук м оде.ьаьс (у Пекари) за мешен>е
хлеба; исп. амур. — По хлебарницама мора вла-
дати па) не На чистоКа, како у амурлуку, где се
хлеб меси и кисне тако и у само) продавници
(36. зак. 1, 400).
амфйби)а ж (фр. атрЫЫс; нем. АтрЫЫе)
1. биол. а. в. водоземац, окиеошшъа ко]а живи
и на койну и у води (жаба, даждевн&к, мрмо.ъак
и др.). б. билка ко]а расте и на земли и у води
(рогоз, шевар, дивла йеруника и др.).
2. техн. мошорно возило ко;'е се може крешаши
и йо земли и По води. — Ако се жели да се )едан
хидравион оспособи и за приста)ан>е на копну
... онда се снабдева, поред чамаца, $ош и са ста)-
ним трапом са точковима. По себи се разуме да
код оваквих ваздухоплова, названих амфиби)'е
(водоземци) по угледу на животиае ко)е могу
да иду и по суву и у води, не могу оба уре^а
да буду у исто време у употреби (Л—Ж 1, 133).
 АМФИБИСКЙ — АЙАДОЛЩА
У савременим арми;ама конструишу [се] велике
амфиби]е ко)е ... могу да пребаце велики бро)
моторизованих возила на другу обалу (Борба
1953, 129/6).
3. фиг. йузааац, улизица; улизичка, аминашка
шшамйа. — По н>има [путевима] хода)у, )една се
о другу чешу друштвене амфиби^е што се зову
„Ружики", „БулиЬи", „Чолики", „МагиКи" (Ком.
1, 233). Наши извештад! о сталиости владе ...
ако )0) се и не допада;у , то ни мало нн;е доказ
да су они и нетачни, како то желе да пред-
ставе полуслужбене амфиби)е (Штампа 1903,
5/2).
а.мфйоЛскй = амфйбй)скя, -3, -б ко]'и се
одиоси на амфибщу; ко]и има особине амфибще:
~ бил>ка, ~ сисар.
амфибол и (нем. АтрЫЬо1) мин. сложени
силикат алуминимума, магнезщума, калцщума и
гвожНа, зелене бо]е ко]а йрелази у црну. — Ам
фибол — минерал на)чсшЬс зелене до црне бо)'е
(Мили)аш. 1, 23).
а.мфнб6лн)а (амфйболи)а) ж (грч. атрЫЬо-
На) лог. двосмисленосш. — Паралогизмима ко)и
почива;у на амфиболи)и нарочито су се служила
стара пророчанства (Петрон. 4, 168).
а.мфиболйскй = амфиб5лй)скй, -а, -б дво-
смислен: ~ изражавахье.
амфибДлйт, -йта (амфибблит, -а) м мин.
динамомешаморфна стена коза садржи на]чешНе
хорнбленду, врешу амфибола. — Некада [стене]
садрже поред амфибола и фелдспате (плагио-
клас) и тада се зову амфиболитима (Петк. К.
1, 137).
амфибблйтскй (амфибдлитскй), -а, -б ко]и
У« у вези са амфиболитом, ко/и ]'е од амфиболита .
— Некад [хорнбленда] саставла читаве стене ко)е
се зову амфиболита или амфиболитски шкршьци
(Петк. К. 1, 53).
амфпболскй, -а, -5 мин. ко/и садржи ам
фибола : ~ андезит, ~ шкриляц.
амфйбрах м (грч. атрЫЪгаспуз) метр, шро-
сложна сшойа са средним дугим, односно наглаше-
ним слогом.
амфяокс 1 м зоол. морска жшошшыща
а.мфнбксус / са кордом уместо кичме Ат-
рЬюхиз 1апсео1аШ8; син. копл>аста рибица, ко-
шьача, суличица (Терм. 3).
амфипод, -бда м (обично у мн.) зоол. е. ра
кушац из ф. АтрЫройа (Ан1). 1, 292).
амфитёатар, -тра м (грч. атрЬнпеаГгоп)
1. йозоришше или циркус код старых Грка и Рим-
лана са кружним или йолукружним, сшейена-
сшо йосшавленим редовима седитша. — Заврша-
вали [су] сво] живот на арени амфитеатра или
цирка (Кост. Ж. 1, 102). фиг. Кад се облаци
тращо повуку на високе ивице стрмог амфите
атра од планина ко;е окружу)у варош ... на
ступи ... лето (Андрид 5, 207).
2. дворана у облику амфитеатра (1).
Змфнтеатралап, -лна, -лно ко/и има облик
амфитеатра.
Змфнтеатрално прил. у облику амфитеа
тра; као у амфитеатру. — Стари се пере
дачу амфитеатрално и помла^у)у се гледа)*у1ш
налете тетиве на рукама сво)их синова (Нам.
2, 25).
109
амфпцёлпн, -а, -б (грч. атрЫкоИоз) ко/и /е
с обе стране удублен, конкаван: ~ кичмени пр-
гшъен (код риба, неких водоземаца и гмизаваца).
Змфора ж (лат. аглрпога) крчаг узанога дна
и грла, са две дршке. — И сенатор пуни чаше
вином. | У по сми)еха точи кашье злата. | Пак
амфору руком обухвата (Видр. 1, 16).
Змфотёрап, -рна, -рно (одр. амфотёрнй, -3, '
-б) (грч. атрпосегоз, дво)'ак, двострук) им. ко]и
се йонаша и као база и као киселина : ~ )'един>ен>е.
амцаклща м покр. кончасша боранща; пси.
ам (4) (Босна, Бор).).
Амша ж муслиманско име; исп. А]'ша (НП
Вук 1, 376).
АмшовиЬ йрезиме; исп. Амша (Цви). 5,
1109).
ан, ана м (тур. пап) в. хан, сеоска и друмска
механа; госшионица, еврашишше, коначишше. —
Дошавши та чета б)егунаца и а)дука, запали у по
подне Сибнички ан (Вук 8, 12). Баш према моме
кварту запалио се био ^едан ан (Гру). ]. 2, 153).
Ана1 и Ана ж (вок. Ана, Ано) име (НП Вук
1, 328).
Ана1 м хий. од Аншун (Конавли, ЗНЖ
30/1, 242).
анабаптпст(а) м (нем. АпаЪарпз!) йрисша-
лица хришНанске секте ко]а захшева йоновно кр-
шшавшье одраслих.
анабаптистичкй, -а, -б ко/и йрийада анабай-
шисшима, ко]и се односи на анабайшисше: ~ оби-
ча), ~ секта, ~ крштенъе.
анабиоза ж (лат. апаЬюз1з) биол. враНа/ье у
нормални живот извесних билака и бескичмепака,
ко/и су били у сшалу йриша]'еног живота.
анаграм м (грч. апаегатгпа) 1. реч ко]а се
добива обрнушим чишшьем или йремешшапем слова
или слогова, напр. : рад — дар, ватра — трава и ел.
2. ребус ко]'и се решава комбиновааем слогова.
а на граф м \ (грч, апацгарЬё) рсгиаТшр, йо-
анаграфа ж I йис. — Парохмора дачува ...
све списе и юьиге ... као: записник званичних
списа ... парохи]ски опЬи анаграф (Милаш 4,
448). Дандулу [сам] представио )едну анаграфу
од цркава, манастира и народа закона восточног
у Далмаци)и (Зел. 2, 173).
Анадол, Анадол, -а и Анадол, -бла м
1. е. Анадолща.
2. фиг. Анадолци. — Тама зави ... Заурлаше
вуци, I То Ба)азит с Анадолом паде (Фил. Д.
4, 27).
анадол м бот. е. машруна АсапЛиз 1опр,1Го-
Низ (Срб., Борис).
Анадолац, Анадолац и Анадблац, -лца м
сшановник Анадолще, она] ко]и /« йореклом из А-
надолш'е; исп. Анадоли]'а.
анадолац м Предмет изранен у Анадолир! или
йо анадолском узору а. нож: (Босна, Бор).). 6. Пи
лим. — Ево )едан чисти анадолац ? — Не, не,
не, забога, какав анадолац, то )'е чисти „Шир-
ван", чисти кавкаски вилим (Петр. В. 9, 80).
Ападолн]а, Анадоли^а и Анад6лн)а ж 1. об
лает у Мало] Азщ'и; исп. Анадол. — Све спа-
хи;е од Урумели^е, | И делите од Анадоли]'е (НП
Вук 4, 218).
по АНАДОЛКА — АНАЛИЗИРАТИ
2. Планина код града Брусе. — Да се дви)е
састану планине, | Цин-планина и Анадоли)а
(НП Вук 3, 70).
3. м е. Анадолац. — Анадолй)а )е та;, шф од
наше стране (Ел. Г. 3).
Авадблка и Анадолка ж сшановница Анадо
лще, она ко]а }е йореклом из Анадолще; син. Ана-
долкшьа.
анадолка и анадолка ж врсша смокве или
дигъе, йореклом из Анадолще (БиХ, Бор;.).
Анадблкшьа и Анадблкивьа ж в. Анадолка
(Аре.).
анадолскй, анадолскй и анадолскй, -5, -б
ко)и ]е из Анадолще ; ко]и йрийада Анадолщи, ко>и
/е анадолске врете; исп. андолиски: — возник,
~ ат, ~ лоза, ~ плоча.
Анадблче, Анадблче и Анадблче, -ста с
анадолско дете; млади Анадолац.
Анадблчица и Анадблчица ж дем. од Ана
долка; анадолска дево]чица.
анаеробибза ж (грч. ап, без + асг, ваздух
+ Ъюз, живот) биол. живот у средини без слобод-
ног кисеоника.
анаёробып, -а, -б биол. ко]и живи у средини
без слободног кисеоника; супр. аеробни: ~ клица.
анаисатн, -ишём свр. е. анлаисаши. — Хе,
море Херо! нидесам )'а добро анансао, стан' док
завирим у Китаб (НПр Врч. 2, 149).
анакблут м (грч. апако1и(поз) стил. обрш у
конструкцией реченице због йрекида или йрелаза
на другу мисао. — Анаколут ... песничком стилу
кадшто лепо приставе, као: Оно брдо пона)више,
ту )е црква сагра^сна (Ъор1). П. 2, 23).
анаконда ж эоол. на]веНа водена змщ'а шрой-
ске Америке Еипесгез типпиз из ф. Во^ае (То-
мип Мил. 2, 331).
анакрёбнка ж анакреонска йесма. — Ту су
елегщ'е ... ту п]есме веселе ... ту Анакреонке,
ко)е од Анакреона добише име, и лаке су природе
(Бан 12, 3).
анакребнекй, -а, -б ко/и ]е у сшилу Анакре
она, грчког йесника веселе, л>убавне лирике; исп.
анакреонтички: ~ лирика, ~ мотив, ~ песма,
~ иосзн)а.
апакребптик м йесник анакреонских йесама.
— Толико се, заиста, може тражити од потоаег
критичара анакреонтика (НедиН Л>. 5, 500).
анакреонтика ж пост, анакреонска лирика.
— БенешиЬ ... ствара сво)у неку сремизирану
анакреонтику (Прох. 1, 119).
анакребнтичкй, -3, -б е. анакреонски. —
ИваниК би)аше права анакреонтичка душа, а у
младости сво)0) грабанци)аш 1)ак (Шен. А. 5,
115).
анакронпзам, -зма м е. анахронизам. —
Крал.ица [)е] пред таковим анакронизмом наслова
и званза остала фактично забезекнута (Во)'н. И.,
Звезда 4, 647).
анакруза ж (грч. апакглшв) метр, йрви или
више слогова у йочешку сшиха ко]и се не бро;е у
мешар сшиха. — О ерпском )амбу у више махова
се говорило да то ни)е )амб, него трохе) с анакру
зой (Тарановски К., 1Ф 18, 185).
аналав, -ава м (грч. апа1аЬоз) чешвршасши
калугерски найреник. — М)есто камилавке меКу
му на главу кукул, безазлености, по том да)у му
аналав, кощ ]е налик на свештенички епитраАил.
(Дан. Ъ. 5, 263).
аналет м покр. Проклешство, анатема, само
у изразу: ~ те било: Проклет био; исп. а лам от
(3 и 4), налет (Изр.), анатема (Изр.) (ЦГ, Шок).
анали м мн. (лат. агша1ез) 1. ейис у ко/ем су
догами изнеши хронолошким редом, лешойис, хро
нограф; исп. хроника. — Из неколико очуваних
мисирских анала може се извести зашьучак да )с
код старих Мисираца освета негда била у обича^у
СГелиК И., ГлЕМ 1927, 72). Судбина се из та/ан-
ствених скровишта купи у облаке; прилети
олухом, какве не памте анали сви)ета (Трес. 6,
14). Клуб сматра завелику част ... да у сво)'е
анале забележи )едан тако редак и знача)ан до
гами (Нуш. 22, 17).
2. назив за разне йериодичне часойисе; исп. го-
диппьак: геолошки ~ , историски ~и ел.
анализа ж (грч. апа1уз1$) вар. аналиса 1. на
учна метода иейишива/ъа и Проучавала рашчла-
павааем онога шшо се исПишу]е. — Државне
болнице одржаваЬе сталну везу и тражити
сарадшу хиги)енских завода ради стручног пре
гледа и анализа набанл.сних намирница за живот
(Прав. 6, 23). Он [Ренан] ... отстран>у)е откро
венна и чуда, све натприродне примесе, и
тумачи проблеме анализом текстова и психоло-
ги)ом народа (Ибровац М., Кнеж. Р. 1, XIV).
ВЬегове [Б)елинскога] анализе по;единих ликова
и карактера ... су права откриКа за читаоце
(Лал., КН 1948, 17/1). Анализа душевних по-
)ава треба да покаже на)елементарни)е процесе
... Кра)1ьн ;с цил. анализе ... да откри ) е оно
што )'е стално, битно, опште (Лор. 1, 7).
2. хем. расшав.ъшье на сасшавне делове, на
основне елеменше; супр. синтеза. — Хемиска ана
лиза )е радвьа ко)ом растап.ъамо сложена хе
миска тела у састо]'ке ради проучаваша н>иховог
састава (Ъор1). М.).
анализатор м 1. она] ко] и анализира, ко/и
се служи методом анализе (у науци и умешносши) .
— Сви они [су] )еднострани, епизодисте, анали
затори место синтетичари; партикуларисте место
универсалисте (Петровип У., БК 1899, 344). Пу-
чини )с сликар и анализатор душе пука и вели
ких по]единаца (НЕ 11, 61).
2. чулни орган ко;и йрима ейолме ушиске и
ко/и их анализира. — Деца ... могу перципирати
преко овог или оног анализатора (Мет. рач.,104).
3. физ. а. Призма за исйишиван>е йоларизоване
светлости. — Плоча ... ко)ом се испиту)е полари-
сани зрак зове се анализатор (Дук. М. 1, 288).
б. ейрава за иейчтива/ье елекшричне мреже. —
У )едно) од лаборатори)а монтираКе се такозвани
електрични анализатор, помоКу кога се у свако
доба може вршити преглед целокупне електричне
мреже ... и утвр^ивати расподела енерги;е (Бор
ба 1952, 65/1).
анализаторскй, -3, -б ко]и има особине ана
лизатора (1), ко]и ]е склон анализиралу . — За
пс)саж треба имати анализаторскй дар (Мил>-
ковиН В., Весел. 10, VII).
анализираше с гл. им. од анализираши.
аиализирати, -йзйрам (-ира)у) свр. и ие-
свр. исп. анализовати, аналисати, аналисовати
1. дешалгним рашчлан,аван>ем йроучиши, Проуча
 АНАЛИЗОВАН>Е
ваши, Приказ (ив)аши. — АнализираКемо зато овде
само четири статистичка детал>а (Вид. Сл. 2,
24). А ствар )е баш у томе што би то требало
уочити, утврдити, анализирати (АндриЬ 8, 120).
Код Француза, Немаца и Енглеза ... преда
вайте юъижевности не би [се] дало ни замп
олита без претходног читан>а тако протумаче-
них и анализираних шьижевних дела (Гл}ПД
12, 201). Цесарец )е анализирао многе по)аве
из политичког, културног и юьижевног жи
вота (ЗаниновиЬ В., Цес. 7, 65).
2. жен. (из)вршиши анализу (2), расшавиши,
расшавьаши на сасшавне де/юве, на сасшо]ке. —
Баронъ Хердеръ ... е воду [Рибарске Баше] на
самоме нзвору анализирао (Линд. 1, 106).
анализовавье с гл. им. од анализовати.
апализовати, -зу)ём свр. и неевр. в. анали-
зираши. — Др. ПанчиЬ ... )е воду ... дао анали-
зовати (Мил. М. Ъ. 9, 146). Лаик не може пот-
пуно уживати у лепоти слике, или )е бар не може
анализовати и показати са чега )'е слика лепа
(Врх., БК 1895, 661). 1а ... Ку само анализовати
неке женске типове (Поп. П., Срем. 16, ЬХУ1).
И н>ему ]е било доста, што )'е ... анализовао своде
осеНаде пред деводком (Ъор1). П. 3, 173). Да
бисмо се добро упутали у правл,е»у сложених
рндсчи, ми Ьемо по сводем начину ове ри)счи
анализовати (Жив. I., БК 1905, 634).
аналнеа ж заст. в. анализа. — Приступаду
тешком послу ко)и се онако упорно отима и на)-
савеснидод аналиси надспремнидих радника (}о-
вановиК Л>., БК 1900, 561). Истори)а средвье-
вековних италиданских држава потпуно потвр-
5у)е Аристотелову патолошку аналису олигар-
хичких и димократских држава (Ъор1). Вл. 12,
250).
апалисан.е с гл. им. од аналисаши.
аналнеати, -ишём свр. н неевр. е. анализи-
раши. — Ва.ъа често садржину винске киселине
аналисати и контролисати (Сав. М. 1, 29). Ми
Ьемо, аналишуЬи досаданъа мигшъе&а, покушати
да утврдимо кога де дана, коде године и у ком
месту донет Законик (Зап. 4, 160). Идеде Свето-
зара МарковиЬа, СкерлиЬ ни)е аналисао по-
танко аов. С. 11, 122).
аналисовати, -судём свр. и неевр. заст. в. ана-
лизираши. — Писац чланка ... не пушта се у
митофилске теори)е, колико аналису^е народне
каже и ба)ке (Дело 9, 324).
аналнст(а)1 м йисац анала, лешойисац. —
Аналиста има само да изложи дога^а^е такве
какви су Оов. Влад. 1, 88).
аналист(а)' м в. аналишичар (а). — Ъуро
ТуриЬ ... )ак аналиста ... први [)е] почео да од-
лучно и исюьучиво га)и социолошку новелу,
озбшьну и забринуту, и аналитичку до кра)а
(Мар). М. 1, 285).
аналйстика ж (фр. аппаПзНцие) лешойисни
кнлакевни род, рад на ис&орщи у облику анала
(1). — Ми ... имамо и аналистике и хагиографи]'е
у оригинално) продукцищ и са нашим среди-
шним личностима (Ъор. В. 3, 30). Руварац се ...
спремао да доврши ... рад о постанку ерпске
аналистике (Радон. ]. 7, 490).
аналйстнчкй1, -а, -б ко]и се односи на ана-
лисшику и аналисше1.
АНАЛНИ 111
аналястичкй*, -2, -б в. аналишички; ига.
аналист(а)*. — Н>ега [Лазу Лазаревича] )е за те
аналистичке послове чинила згодним сама нье-
гова наука па практично занимайте ОовановиК
Л.., Лаз. Л. 1, XXXVII).
аналитик и в. аналишичар (а). — Фриц
Адлер, аналитик марксизма и поклоник емпири-
окритицизма, узео )е бровнинг и пуцао на грофа
Штирка (Крл. 6, 24). Незаинтересованом рацио-
налношКу аналитика, „убио [)'е] непосредни тре
пет живота у сликарству" (Зог., КН 1948, 24/3).
аналитика ж (нем. Лпа1упк) мат. део геоме-
шри]е у ко}ем се, йомоНу алгебре и машемашичке
анализе, йроучавазу особине геомешриских облика
у равни и Простору, уз уйошребу координата; син.
аналитичка геометри)а.
аналйтичап, -чна, -чно в. аналишички. —
Ако се у настави целина раставл>а у делове онда
)'е то аналитичан пут (Макс. С. 1, 144). Психо-
лошки суд )е аналитичан (Петрон. 4, 54). Има
месец дана како )е отворена нова аналитична ста
ница у 1итланду (Недел>ковиЬ М.^ БК 1898,
1643).
апалиги чар м а. она} ко]и се служи методом
анализе; она] ко;'и улази у Подробности; ига. ана-
лист(а)*, аналитик. — 1едновремено у вьему
[Ничеу] се стално рвао и у коштац хватао видо-
вити мистичар са дубоко продорним аналитича-
ром (ИлиК А., XX век 1938, 4/45). Он )е на нъега
гледао уошнтено ... као соци)ални аналитичар
(Шуб. 3, 94). б. хемичар ко;'и се сйсцщалпо бави
анализама. — Од ... чланова Санитетског Савета
мора бита по струци ... два хемичара ()едан ана
литичар и други стручан токсиколог) (36.
зак. 1, 7).
апалйтичкй, -а, -б вар. аналистички*, анали
тичан, аналитски а. ко]и се заснива на мешоди
анализе; супр. синтетачки. — Да ли Ке он
до 1ьега доЬн интуитивним путем, или аналитач-
ким или синтетичким, то )е друго (БелиЬ, Щ
1, 165). Лакше )е аналитичко доказивавье ... него
синтетичко (БакиК 1, 74). б. кощ се односи на
аналитику: -~ геометри)а.
апалйтичкй прил. на аналишички начин,
йушем анализе.
аналйтичиост, -оста ж ейособносш за ана-
лизирале, склоносш ка анализирапу . — Претерана
пажл.ивост и аналйтичиост г. ПоповиНа у неким
моментима изнуравала [)е] свежину и будноНу
непосредног осеЬаша (Панд., БВ 1913, 333).
аналитски, -3, -б е. аналишички. — Вешти
су аналитски хемичари доказали да су минималне
количине злата могле доКи и код употребе хеми-
кали)а и апарата за аналитско одрег)евье злата у
такво) живи (Бубан. 2, 24).
апалкохолйзам, -зма м уздржавале од алко-
холног йиНа, шрезвепашшво; исп. апстиненци)а. —
Тако се сми)ем и )а похвалите, да вегетари)анска
кухивьа с аналкохолизмом при)а модем здравл>у
(Бос. 1, 96).
аналнй, -2, -б (лат. апаНз, од апиз) анат.
ко]и се налази на излазу из дебелог црева, чмарни.
— Ваш ритмнчкн сише сок из дрвета. За време
сисаша на аналном отвору наизменично )0) се
по)авл>у)е кап сока, и опет унутра увлачи (Грозд.
I, И2).
112 АНАЛОГ — АНАМНЕЗА
аналог, -а, -о в. аналогам. — Аналог посту
пай важи и за наредбодавце (ЗбФЗ 1, 35). У нас
има )ош )едно предана ко)е )е аналого библи)-
ском предаьу о потопу (Ъорг). Т. 14, 250).
аналоган, -гна, -гно кор» йо извесним особи-
нама одговара нечем другом; сличал. — Оба
пола показу)у аналоган али опет не сасвим
)'еднак (хомоген) развитак у учествоваау на
злочинствима у разна доба живота (Рак. Мита
2, 100). Однос 1едног естетичара према ум)ет-
нику ... аналоган )е односу )еднога геолога према
зешьино) кори (МитриновиН Д., БВ 1911, 208).
У антично) каижевности ... налазимо епопе)у
(„Или^аду", „Одисе>у") ко)а )'е ... по своме зна-
ча)у и основним композиционим ознакама аналог-
на роману (Л—С 1, 374).
аналогизам, -зма м лог. заклучак йо ана
логией.
апалогп)а ж (грч. апа1о^1а) сличносш у изве
сним особинама ко]а омогуНуёе разеи}ан,е или шу-
маче/ье других йо;'ава; вар. аналогдф. — Уревеня
уставны европски држава даю довольно правца
и аналога (Леш). 1, 72). [Аналопца] ]е узрок
сви)ем пром)енама ко)е се противе законима
гласовним (Жив. ]., БК 1898, 185). Не сме)у [се]
очекивати аналоги)е у упорег)ен>у детета и мла-
дога човека (Пстковйп Б., XX век 1938, 3/9).
аналбгисаяье с гл. им. од аналогисаши.
аналбгнсати, -ишём песвр. изводнши за-
клучке йо аналогией; уйоре!)иваши. — У колнко
... истинито или лажно аналогисахъ, то Ке по-
казати компетентанъ суд1я (Бопж. ]. 1, III).
апал&гйскй = аналйгГцскй, -а, -б е. ана-
лошки. — Аналогиска замена )ата у овим при-
мерима могла се лако створити према често)
напоредно) употреби облика тзг. 8ш$. (Буш.
Ь Ю).
аналогно прил. йо аналогией, слично; вар. ана
лого; исп. аналошки. — Ове разм)ере, аналогно
висинским приликама претставл>ене су зонама
... приближних прилика (Дед. ]. 3, 19). И зе-
мал>ски грбови у свези су с вощнчким посло-
вима, те су ... аналогно томе ... стекли ... такс
знакове по)едини градови, бискупи)'е ... и оп-
Ьине (Шишип Ф., БК 1909,114).
аналогпост, -ости ж особина оног шшо ]е
аналогно; сличносш; вар. аналогост. — Само )едан
за)еднички психолошки основ може да обухвати,
исцрпе у себи све оне редовне паралелности, ана-
логности ... штоно смо их залазили (Дворн.
1, 15).
аналого прил. в. аналогно. — Жупским и
друштвеним управама поставл.а) у се помопня и
саветодавни оргиш аналого Савезно) управи
(Зак. 14, 25).
аналогон: м (грч. апаюдоп) оно шшо одговара
нечему, шшо /е исше врсше, верна слиха. — Све
ово има сво) аналогон у Бранкову колу (Ост. Т.,
БК 1900, 26). Ос)еКа)уЬи п)есништво као анало
гон Кристово) жртви, ос)сЬао )е [Кран.чевиЬ]
патриотизам као аналогон старозав)стном проро-
штву (Мар). М., Краач. С. 2, XXIV). Вендел
1е борбу )угословенских националиста за народно
У)сдшьен>с посматрао ... као аналогон борбе на-
ционалних револуционара Италике ("Кор. В.,
С. Пр. 1936—1937, 219).
аналогост, -ости ж в. аналогносш. — Први
ко)и )е на основу физичких сродности, аналого-
сти у обича)има ... изводио да су Цигани поре-
клом из Инди)е био )е Грелман (Ъор1). Т., СКГл
11, 430).
апалог)п)а ж эаст. в. аналогией. — Исто тако
као пгго су ти надметци по начелима аналог)И)е
(подоби)а) вал,а сматрати и поправке и измене
текста (Вел>к. 1, 88).
апало) м (грч. апаю^юп) пркв. в. налонь,
йокрешни сшочиН, сшалак на склайагье, йулш за
кнмгу или икону. — Поведоше их око аналога ...
1евдоки)у придржаше проводацике ... В;снчаше
се (Кравьч. Ст). 1, 138).
аналошки, -3, -б к о /к се односи на анало-
ги}у, ко]и се ерши йо аналогией; исп. аналогнскн. —
На)многобро]ни)а )е група оних научника ко)н
су ... отступаша тумачили ... аналошки.м укр-
шташима (Гриц., ТФ XIX, 93).
аналошки прил. на аналошки начин, йо
аналогией.
аналфабст(а) м (нем. Апа1рЬаЬес) нейисме-
но лице. — Просв^ета свакога народа просуг)у)е
се по постотку аналфабета (Напр. 1901, 705).
Велико племство! Шл>ивари, племениташи и анал-
фабети (Крл. 2, 38). Овамо спада)у школе ... за
одрасле неписмене (аналфабете) (36. зак. 27, 9).
фиг. незналица. — Он )е ... об)аснио инкомпати-
билитет 1ьсног односа с оним тцаним аналфабе-
том (Крл. 1, 18). И све ми то направи она) Света
„аналфабета", што скушьа стране речи ... испа-
досмо сви аналфабете (Нуш. 9, 108). Он )"е у
музици тотални аналфабета: не разлику)е ни
форте од писано (Ред.).
аналфабет&зам, -зма м нейисменосш; исп.
аналфабетство. — Аналфабстизам )е у Каиру ...
страховито велик, ма да школа има много (Новак
Г. 1, 166). Од ослобог/снча до данас борба с анал-
фабетизмом дала )е добре резултате (1урк. А1., КН
1948, 15/4). фиг. незнание. — Око нас )'е прави
пакао глупости, аналфабетизма, задртостн и ско-
ластике (Бих. 1, 381).
аналфабетюпьа ж нейисмена жена. — 5 же
на се обавезало да Ке по 5 аналфабетюпьа научити
да чита)у и пишу (Борба 1949, 47/2).
аналфабетскй, -а, -б ко]и се односи на анал-
фабешу; кощ /« као у аналфабеша: ~ теча), '^
знанье, -~ стал и др.
аналфабетство с в. аналфабешизам. —
Аналфабетство )е велика запрека свакому раз-
витку културному и народно-привредному у
опие (Енц. Пед., 19).
анама ж покр. е. анума. — Зар сте, викам,
анаме, та да не сме)е човек криста^анин да си по-
гледне у вас (Срем. 3, 67). Свекрва се бели како
анама (Дим. ]. 1, 68).
анамнеза ж (лат. апатпсйЬ) мед. йред-
исшорща болесши; йодаци о ранщем здравешвеном
сша/ъу болесника. — О сваком болеснику мора се
... водити историка болован>а на ко)'о) се ...
испису)е анамнеза и остало (36. зак. 1, 268).
У анамнезу спада)у сви податци о болести, што
их да)е болесник лекару или у ветеринарско)
пракси сопственик животивье ветеринару ...
Анамнеза ... много утиче на ставл>ан>е диагнозе
и лечеша (Митр. Т. 1, 25). Пре прегледа боле
 АНАМНЕСТИЧКИ — АНАРХИЧКИ
сника и клиничког испитнван,а, лекар узима
анамнезу (Ред.).
анамнёстичкй, -а, -б ко]и се односи на анам
незу: >-> податак.
анамо прил. покр. онамо; шамо. — Век'
1унаштво покаж'де анамо | Према сили Ришкан-
ска душмана (Сар. 4, 69). Господар )е наре^евал
... она) авалю, она) анамо (Шушшево, Божиче-
вик }., ЗНЖ 11, 82).
Изр. ~ он (она, они, пега, н>у и др.) т\.
е. шамо он, узречица за изражавшъе желе да не
тто не задеси онога ко/и йрича или слушаоце,
у значе/ьу: далеко било од нас. — Велик )е,
анамо он, об)ешен>ак (НПр, БВ 1906, 125).
Дош'о поп и таман да их в;енча над ти, анамо
н>у, да простиш попадоше муке (Шуб. 4, 52).
С)еди ... на сокаку, а има ... ти)ело чов)ечи)е ...
реп коьски, а глава, таке главе нема ни у
)едног ха)вана, модра )е глава „анамо иъегова,
налет га било" (Кик. 1, 339).
анаморфбза ж (нем. АпатогрЬозе) опт. дефор-
мисан цршеж каквог Предмета ко;и, Поставлен
нормално на осу цилиндричног или коничног огле-
дала, да]е недеформисан лик у огледалу . — Слике
68 и 69 показуху какав облик треба да има цртеж,
па да у ... огледалу изи!)е слика обичнога облика.
Оваке накараЬене и деформисане слике зову се
анаморфозе (Стан. Ъ. 2, 116).
ананас м бот. 1. а. билка шройске и суй-
шройске Америке Апапаз запуиз из ф. ВготеПа-
сеае, чн/ы се Плод ]сде. б. Плод те билке.
2. врсша йлодова йо мирису и укусу сличних
ананасу (дшьа, уабука, загода). — Од питомих
)агода наевшие се тражи сорта „Ананас", ко)а
се и на)бол>е плака (Самур. 1, 45). Кокс-оранж
и ананас ренета су две ванредно фине сорте )а-
бука (Лукм. 2, 54).
апанаскй, -а, -о ко/и ]е као у ананаса. —
Месо [)агода] )е чисто бело, масласто, растошьи-
во, ананаског укуса и узвишеног мириса (Радип
Ъ. 5, 58).
Анани)а и Ананн)а 1 м име (Вук 10, 115;
Ананн)е и Анализе / СимиЬ Н. 1,7; Петр.
Е. 4, 39).
Ананн)евнЬ йрезиме (Банат, Аре).
анапест м (грч. апара1зю$) метр, шросло-
жна сшойа са шреНим дугим односно наглашеним
слогом. — Исти )е писао и оде у анапестима
(Петр. В. 3, 60).
анарки)а ж заст. в. аиархи]а. — Тиранство
и анарки;а, две су зле крайности (Мил. М. Ъ.
14, 220). Чим )е ри)'еч о моралу, не може бити
говора о анархией (Марь М. 2, 108).
аяаркйскй = анаркй)скй, -а, -б заст. в.
анархисшички. — И тако демократски соци)а-
лизам дели се на две гране: соци)ализам ко-
мунски и соци)ализам анарки]ски (Време 1874, 8).
апархйзам, -зма м 1. пол. соцщална шеорщ'а
ко]а одбацу]е йошребу власти и йройагира йошйуну
слободу личности. — Бакушин [)е] оеннвач ре-
волуционарног анархизма (Нуш. 4, 194).
2. в. анархща (КлаиН 1).
апархн)а ж (грч. апагсЫа) сша/ьс без власти,
ошеуешво уЯзрЬеног йорешка, безвлашНе; хаос,
перед; вар. анаркн]а. — Анархи)а ... значи ...
одсуство сваке политичке власти, сваке владе
зо
113
... неред у држави ... у ко)0) нико никога не-
слуша Оов. Влад. 1, 90). Куке су у опадашу ...
у потон>е ври)°еме ачархн^с, када никоме ни)е
била загарантована сво;ина и безб)едност 0овик.
4, 451). После пада римске импери)е, настао )е
прави хаос, овладала )е апсолутна анархи)а у
свима односима друштвеним — политичким,
правним и економним (Павл. Д., ПГл 1892, 26).
Због Вукашинове смрти на Марици, наглогнапре-
дован>а Турака и глади у ерпско) земли настане
права анархи)а (ЕК, 31). [Наполеон] )е знао да
демократка, ако ;е она уопште истинита ствар,
не може бити анархи;а (Кнеж. Б. 3, 321). фиг.
збрка; йомешеносш. — У поза)мл>еним речима из
страних )сзика, нарочито из турског и савремених
модерних )сзнка, влада потпуна анархи)а (Велик
5, 8). Земл>е у оквиру османске люки изгубише
редом и слободу и образованост и сам живот,
а то бесприм)'ерном анархизм ума пуно нише не
го ли због немоки оруж)а (Во)н. Л. 3, 17).
апархйскй = аиархщекй, -5, -б в. анархи
сшички: — начин, — поступак.
анархист(а) м 1. йрисшалица анархизма;
исп. безвладник, безглавник. — Поводом зло-
нам)ерне оптужбе ... као да сам )а анархист ...
и да стварам зав]еру ... част ми )'е избавит
следе! 10 (Пав. 6, 69). Ма каква начела приба
вили ... либералци, радикалци, соци)ал-демо-
крате, анархисте и т.д. на шима се позна)у све
мане данаппьега друштва (Марк. Св. 7, 59).
фиг. Толсто), противник модерне, како )е он
крети, сензуалне уметности, ишчаурио се у ао)
као савршени анархист (Цар 4, 119).
2. одмешник, буншовник. — Пошто би пре-
грмеле буре по)'единих насилника или анар
хиста ... у Турско) би се обично вракало на оно
што )е било рани)е (Нов. 17, 140).
апархйстнчкн, -а, -б ко/и /е у вези с анар
хизмом, с анархисшима; исп. анаркиски, анар-
хиски: ~ спис, — теори)а.
апархйстнчкн прил. на анархисшички начин.
анархнс(т)кшьа ж жена анархист (а). —
Тада се на сцени по)авл.у]е Олга ... налик на
анархисткшье из друге половине XIX века (Кош
Е., КН 1948, 20/2).
анархичан, -чна, -чно (комп. анархйчшцй)
исп. анархички а. ко/и има особине анархи;е,
хаошичан. — Током XVIII века цело Турско
Царство налазило [се] у правом анархичном ра-
спаданъу (Нов. 17, 137). То )е свестрана жи
ва делатност )едног друштва ко)е )е снесло
одбацило анархично, стихи)ско кретаке капи-
талистичког начина производнье (Пи). М. 2,
365). Кошуту су се односи у нашем друштву,
порсЬенн према односима у ма^арском друштву,
чинили анархични (Поп. Д. I. 2, 155). 6. склон
анархией, анархизму. — [Пасваноглова] слава и
величина почшьала се и евршавала ме^у крца-
ли;ама и другим анархичним четницима (Нов.
17, 386). Ни хедонизам не може да говореки о
„корнсти" не мисли код тога на анархични
нагон (Мар). М. 2, 108). Нови нарашта) )е анар
хичан и декадентан (Поп. Б., СКГл НС 4, 622).
анархички, -а, -б в. анархичан.
анархички прил. в. анархично. — Избор ме
ста за ... постро)С1ьа ... вршен )е без икаквог
плана, анархички (Прегл. 1948, 266).
114 АНАРХИЧНО — АНАТЕМА
анархично прил. на анархичан начин, без
икакеог реда.
анархичпост, -ости ж 1. сшан>е онога шшо
]е анархично; хаошичносш. — Анализа квалитета
и висина зграда да)е )асну слику анархичности
изградае Сара)сва (Прегл. 1948, 122). Главне
одлике [студентског сликарства] су омладински
полет и топлина ... често недовольно владан>е
цртежом, извесна црта анархичности (Шотра Б.,
КН 1948, 40/3).
2. особина онога ко]и ]е анархичан; расйу-
шшеносш. — Зави)ан>е тог тврдог, неустрашл>и-
вог борца, ко]и )е веЬ неколико пута био ка-
жшаван због анархичности и суровости, дело-
вало )е ]сзиво (Поп. ]. 3, 68). Развита се од-
вратна, малогра^анска анархичност (Сто)иЬ В.
1, 190).
анархо- йрви део сложеница ко]е у себи са-
држе значен* анархичан: анархосиндикализам
и ел.
акархбйдан, -дна, -дно ко/и /е анархичан у
изеесно] мери. — Андре Жид ... у име свог
анархоидног индивидуалистичког морала ... од-
би)ао [)е] и порицао буржоаски свет и импери-
)алистичку стварност (Финци Е., КН 1948, 1/3).
анархбндно прил. на анархоидан начин. —
Центар дела Романова )е у драми ]'едног инте-
лектуалца кощ се креве кроз живот слепо, анар-
хоидно (Глиг. 1, 238).
анархондност, -ости ж особина и статье онога
ко}и }е анархоидан, шшо ]е анархоидно. — Сре
диной и временом у коме )'е ова сошфлна кри
тика писана, разумл>ива )е и она немой Максова,
оно н>егово више дешператерство, анархондност,
него права борбеност (Глиг. 1, 93).
анасанли)а ж е. анасонлща. — Сваки [Не]
... примити од н>е по )едну велику чашу раките
анасанли)с (Грол 1, 111).
анасон, -бна м бот. а. ^едногодиш/ьа гажена
билка Р^тртеПа агпзит из ф. ПтЬеИнегае,
ко]а се уйошреблава као зачин и за медицинско
йошребе; син. анис; исп. анатон, аниж, анижа,
аниз, аниш, онаиз, она)з, слатки копар. б. «.
коморач Роешсишт оШсшак (Панч. 5, 333).
анасоннти, -им неевр. зачшьаваши анасо
ном; сшавлаши анасон (у ракиту) (Дучаловиьи,
Ков. Р.).
анаебнка ж в. анасонлща (Зоруновац, Цветк.
М. 1).
анаебнли прид. непром. зачшьен анасоном: ~
ракита (ДучаловиКи, Ков. Р.).
анасднли)а ж ракщ'а зачшьена анасоном; вар.
анасанли)а, анасонка, анасонлика; исп. аниже-
вица, анижета. — НЬега чека охладена раки) а
анасонли)а, и друго што }е доманица зготовила
(Мил. М. Ъ. 25, 51).
а па с 6 н лика (анаебнлика) ж в. анасонлща. —
Извол'те, брате. Ела )оште )едну анасонлику
(Срем. 3, 16).
анаебнов, -а, -о ко]и йрийада анасону, ко]и
]* од анасона: ~ семе.
анасон>ён>е с гл. им. од анасониши.
Анастас м име; исп. Анастасов, Настас.
Анастасов ж име; исп. Настаси)а, Наста.
Анастасов м име (Бук 15, 324).
АнастасщевиК Презиме.
Апастасйв Презиме; исп. Анастас (Во)в.,
Бор).).
Анастасе внЬ Презиме; исп. Анастасий (Ъор1).
Т. 8, 147).
анастигмат м (нем. Апа$11^та() физ. сло
жело сочиво ко]е укла/ьа асшшмашизам.
анастнгматскй, -а, -б код кога }'е уклонен
асшшмашизам : ~ сочиво.
анастомоза ж (грч. апаз1ото81$) биол. ейо]-
ница два]у крепих судова или два)у окиваца и ел.
— Свезе измену вена и измену артерща зову се
анастомозе (Панч. 4, 31).
анатас м мин. минерал, шишанов оксид, за-
шворенойлаве или жуше бо;е до мрке, дщаманш-
ске с]а}носши.
анатема ж (грч. апасЬёта) вар. анаЬема
1. (обично са гл. бациши, бацаши) чин ко]им
се неко одлучу;е од цркве; йроклешешво; исп.
амин (3 г). — Грегор XIII бацио 1е анатему на
све новинаре (Слоб. 1864, 19/8). Бискуп Олах
свету стриелу | На н>ег баци и прокуне; | ... Нос
ме еврби! — Сумн>е нема, | То не бити анатема!
(Шен. А., Виенац 1871, 68). Свети оци ... опре-
д)елише: да се ... анатеми преда свака )ерес
(Милаш 2, 40). Калист I Светогорац ... баци
клетву (анатему) на Душана (Букин. М. 6, 77).
За владе кнеза Лазара уништена )е анатема, ко)а
]'е под Душаном бачена била на ерпски народ
(Крст. Н. 2, 131). фиг. клешва, ошшра ссуда. —
На Борисе, Вукашине општа грми анатема (гЬег.
7, 85). Наши млади кньижевници мисле да, што
ше са )отом писано то ше ербски, и на сваку
кньигу с другим правописом бацаю анатему као
калугери на Доситесва д-Ьла (Српк. 2, VII). То
]е први случа) ... да цензура баца анатему на
)ош неро^ене мисли и неизговорене иде)е (Бих.
2, 265).
2. в. анашемн>ак (1). — Оно )е Бог створио
да буде мушко, па га анатеме претвориле у де
вочку (Ранк. С. 1, 120). Халакнуо Мурна [пас]
... као крилата анатема прелетео плот (Радин Д.
4, 37). Ту [се] уплео Живковин као она анатема,
претворена у зми)у, измену Адама и Еве (Бат.
1, 382).
Изр. ~ га (те, ]е, их итд.) , ~ га (те, ;«,
их итд.) било, апате га (те,)е, их итд.) мате
било, да га (те, /«, их итд.) ~; йроклеш био, Ьаео
га однео; далеко било; не било га. — Ове године
навалите гусенице на воКке ... анатема их (Рист.
Мил. 2, 12). Пипнем за астал — вруКе! О, ана
тема га било! 1)аволска посла (Глиш. 1, 38).
Анатема те било и кад си ми дошао у куну (Бож.
Г. 4, 70). О лсша )е ... о анатема )е било, кака
)е (Весел. 11, 122). Анате га мате било! Говори
се ... кад се ко чему чуди, као 1)аволском послу
(НПосл Вук). Ко)и те ^аво натента, да ми зако-
л>еш )ан>ца ... Анате-га-мате било и од мене и
од тебе! Ни)е ме натенто ^аво (Невес. 1, 38).
А пас ода пса [тр. од пса], анатегамате било, што
ископа земл.у и на нас остави нову клетву!
(Л>уб. 4, 139). Па шта Кеш ов^е, анате те мате
било (НПр Вук, изд. 1870, 301). Ту се сви по-
турче и гоьуну на часни крст, анатеихмате било!
(Л>уб. 1, 170). Да их анатема! (И., 133). Те га
1)аво — да га анатема! — вазда учио (НПр Врч.
1, 4).
 АНАТЕМАГИЪ
анатемагиЬ м у деминушивном значоьу :
анашемшгк (1) (БиХ, Гр1). 1).
анатематизам, -зма м инднв. йроклешсшво;
■сп. анатема (1). — теданаест анатематизма Ки-
рилових противу Нестори)а (Милаш 4, 115).
анатематизацща ж баца/ъе йроклешсшва,
анашемисагье. — „Луна и крст, два страшна сим
вола" каже он [Н>егош] ... са интонациям ко)а
скоро звучи као нека врста анатематизаци)'е тог
верског народног раскола (Богд. М. 3, 29).
анатематик м е. анашемпак (2а). — И ви
ли сте 1)аци! Несретници, анатематици! (Срем.
13, 97).
анатематика ж шал,, машемашика (алузи;а
на анашему). — Е сал' кад си ми ти човек ... и
разбираш се у граматику и анатематику (Срем.
3, 167).
анатсматнйк м индив. сйисак анашемисаних.
— Гд)е на^е ... то име? У ком ... именику ...
поменику ... анатематнику (Рув. И. 3, 338).
анатемйзатор м она; ко]и анашемише. —
Толсто) ... ишчаурио се ... као савршени анар
хист, хулител» и анатемйзатор уметности у опЬе
(Цар 4, 119).
анатемнзиравье с гл. им. од анашемизираши.
апатемизйрати, -йзйрам (-йра)у) свр. и
весвр. в. анашемисаши. — Он )е ванбрачно ди
вете ... ко)е се по дананпьем друштвеном по-
ретку априорно жигоше и анатемизира (Невист.
1, 41).
анатёмисавье с гл. им. од анашемисаши.
анатемисати, -ишём (аор. анатемиса) свр. и
нссвр. 1. бациши, бацаши анашему, йроклеши,
йроклшъаши; исп. анатемизирати, анатемнисати.
— Атински митрополит на свечан начин анате
миса на БожиК 1916. Венизелоса као „велеизда)-
ника" и „издадщу над изда)ицама" (]ои. ]. 2,
125). Брате, немо) да ми анатемишеш купу (Ре-
сава, Мел.).
2. ошшро осудиши, осу^иваши; огласиши, огла-
шаваши кога ошйадником. — Сад )е )една од
рани)е анатемисаних странака оглашена за држа-
вотворну (Прод., СКГл НС 16, 286). Оно што
има сво)у главу ... ако неКе да )е приврженик,
он )е анатемисан (Б—Ъ 1, 33).
анатемнйк м а. е. анашемаак (1). — Бака
лина ... додиру)уКи ... болесника овако говори:
„Болан ми )е Петар ... а сретоше га анатемници,
глава им као сено, очи као сито, зуби као срп;
главой га уплатите, очима га испише, зубима
га изедоше..." (Ъор1). Вл. 4, 31). б. е. безбо
жник. — На освитак револуци)е од 160 високих
прелата има н>их ... 11 плебе^аца ... Наших дана,
под републиканским анатемницима, изврнуто )е
оно размерде (Нод. 1, 92).
анатемнисати, -ишём свр. и несвр. е. ана
шемисаши. — Да си проклет и по сто пута ана-
темнисат (Л>уб. 1, 141).
анатемница ж 1. нечасшива сила, вешшица;
исп. анатемньак (1). — Претвара се, тамо — она
анатемница, за она два сата у свашто на сви-
)ету ... час у ме^еда, час у орла (Нев., Дело
61, 20).
2. йроклешница, ойака жена; син. анатсм-
1ьача. — Ха, анатемницо! шта учини, Бог те убио
(Стер. 7, 70).
АНАТОМИСАТИ 115
анатемньак м 1. нечасшива сила, Ьаво; вар.
анатемнйк, анатегьак; исп. анатема (2), анатемница
(1). — Па онда, онако по живу ^аволу, глача)
уси)аном ути)ом, а анатемньак као анатемньак,
да бар мало сркну, да увину репом (Шапч. 12,
352). Пеки рекоше да )е анатемньак, неки — да
)е онако некака утвора (Глиш. 7, 248).
2. а. йроклешник; зао човек, невалалац; исп.
анатематик. — Вала, ако би се )ОШ и ти бро^ао
у добре луде, онда не знам ко би отишао у
анатемвьаке ("Год. П. 1, 134). Ми му само велимо:
„иди анатемн>аче из овог народа и не тру) га ..."
(Самоупр. 1883, 68/3). б. обешепак, немирно. —
Чу)еш, славе ти, учител>у! Ево ти овог мог
анатемвьака, ако шта може бити од н>ега. 1а му
не могу ништа (Весел. 12, 305).
анатемвьача ж в. анатемница (2) (Дучало-
виЬн, Ков. Р.).
анатемн.ачипа м аугм. од анашемн>ак (Бо
сна, Поп. Д. С).
анатемвьачкй, -а, -б ко/и се обноси на ана-
шемнлка, 1)аволи, враж;и. — Почео га )с зидати
на несретноме м)есту, куда води анатемаачки
пут (НПр, БВ 1899, 28).
анатемскй, -5, -б Ъаволски, ойак, злонаме-
ран; исп. анатема (2). — Све вишеописано [)'е]
... сушта паклена лаж, и )една анатемска ин
трига (Бат. 1, 412).
анатемче, -ста с в. анашемчиН (Сврл>иг, Ва
сил,.).
анатемчиЬ и мали анашемнмк (2 б) (Сврл>иг,
Васил,.).
анатеиьак м покр. е. анашем/ьак. — Што му
се разумаш, манита работа, прича с анатеньа-
цима (НПр Шаул., 26). Вилозом ти )е то и ана-
теньак од чо)ка (Никац 1, 90).
анатоксин, -йна м мед. шоксин коме }е оду-
зешо ошровно сво]сшво. — Од антидифтеричних
целина се дозвол>ава)у за употреб у код човека:
анатоксини и сличил препарати (36. зак. 35,
228).
анатом м она] ко/и се бави анашомщом; син.
анатомист(а). — По струкама мора бити ... по
)едан ... патолошки анатом (36. зак. 1, 7). фиг.
она) ко;и дешално исйишу]е, ко;и йриказу]е на]-
сишнще дешале. — Романописац се од фотографа
учини анатомом (Поп. Б. 1, 192).
анатомизнраше с гл. им. од анашомизираши.
анатомизйрати, -йзйрам (-йра)у) несвр. в.
анашемисаши. — Класична се литература тако
анатомизира и фрагментарно обраг)у)е, да она
неможе надом)естити непознававье модерне св)ет-
ске литературе 0аг. 3, 254).
анатбмнзоватн, -зу)ём несвр. в. анашеми
саши. — Младе генераци)е ... посветите сво)
труд ... да анатомизу)у откривене душе и иде)е
(Во)н. И. 7, 126).
анат6ми)а ж (лат. апаКиша) биол. наука ко]а
йроучава сасшав и граЬу живих биНа; ша наука
као школски йредмеш; уибеник из ше науке: ~
човека, <~ животинье, — ока, — биллка итд.
анатомисавье с гл. им. од анашемисаши.
аиатбмисати, -ишём несвр. йараши, разу-
Р>иваши, сецираши; фиг. дешално иейишиваши, йре-
учаваши, рашчла/ьаваши; син. анатомизйрати, ана
 Пб АНАТОМИСКИ — АНГАЖИРА1"И(СЁ)
томизоватн. — Анатомишите, сецка)те, ал' дока-
зу)те, и немо)те да вам )'е мотив мржаа (Бр-
шллн 1886, 77).
анатбмнскн = анат6мн)скн, -8, -б в. ана
томски. — Он имаше ботаничку башту ... кеми)-
ску радионицу, анатолш)ски кабинет (Мил. М.
Ъ. 11, 236).
анатомпст(а) м е. анатом. — Но казну му
[Везалу] претворите у поход пут ^русалима,
на што славни анатом ист приетаде (Чок. 1, 65).
анатбмпчкй, -а, -5 зает. е. анатомски (Себ.
2, 4).
апатомски, -а, -о 1. то/и ]в у вези с анашо-
мщом; исп. анатомиски, анатомички: ~ инсти
тут, ~ нож, "-< преглед, ~ опис.
2. фиг. ко/и улази у на]сишни}е йоуединоеши.
— Читаше роман )едног руског майстора, у коме
се ова) сво)°им анатомским пером смс)аше обично}
заблуди идеалиста (Лаз. Л. 2, 22).
анатомски прил. као анатом, анашомским
методом. — Просектору )е дужност ... да уру-
чене объекте анатомски ... испита (36. зак.
2, 82).
анатбн, -бна м в. анасон (Буков. А. 2).
апаКема ж покр. в. анатема. — Не видиш-
ли... да э свака Книга подъ АнаЬемомъ, коя
едно едино Словце латинско у себи имаде (Дос.
5, 70). А, )адан брате, да ти )е само окле било
стат' па погледат', кад она, тамо-она — очи )о)
се скамениле и анапема )'е било!, разврну )ош и
више спо)е виличне (Нев., Дело 61, 19). Обека
Луки Богданову, да га анакема, да Ьс продати
госта за паре уЬуб. 1, 150).
анафилакси)а ж (лат. апарЬукша) мед. йре-
осеш.ъивосш организма; низ реакцща организма на
йоновно уношеле страних беланчевина (Терм. 5).
апафилактпчкй, -5, -б то/и се односи на
анафилакси]у : ~ шок.
анафора ж (грч. апарЬога) 1. стил. йонав-
лагье исше речи на йочешку узасшойних сши-
хова, реченица или делова реченице; напр.: На
порело )езде добре коше, | Напоредо носе копл>а
бо)на (НП Бук 2, 215).
2. цркв. эаст. е. нафора, освеЬени хлеб ко^и се
да]* у цркви После лишурги]е. — Задрани ни]есу
... примали н.сгова благослова, нити у цркви
от н>ега анафору узимали (Зел. 3, 146).
анафорпйк м цркв. заст. в. нафоргьак, шас
за нафору. — ]сдан анафорник (поднос на коме
се носи нафора или просфора) од бакра (Поп.
Д. I. 3, 338).
анафорскн, -5, -б ко/и се односи на анафору
(1) : ~ почетак.
анахбрет(а) м (грч. апасЬбгёСёв) йусшин>ак,
усам.-ъеник; вар. анахорит. — Слични су вели-
косхимницима анахорети ко)и се ода)у усамле-
ничком животу (Милаш 4, 699).
анахбретскй, -3, -б ко/и ]е као у анахорета,
йуешшьачки. — Ал' многи веК се дижу са меке
постел>е, | С жел>ом анахоретском траже пусти
те, | Да онде затуплене живце опораве (Зма)
20, 95).
апахорпт м в. анахорет (а) . — Св. Фран-
цишко )е живео пустивьачким животом ... Али се
разликовао од анахорита (Р—А 1, 96).
апахронйзам, -зма м (фр. апасЬгошзте)
1. грешка у хронологией, оно шшо не одговара
пеком временском Периоду; вар. анакронизам. —
Великих анахронизама [буде] са дово^еаем у
везу личности и дога^а)а, ко)и истори)ски Не
ману никакие везе ме1)у собом (Том. ]ов. 1, 3).
2. оно шшо ]$ застарело, йреживело; неса-
временосш, йреживелосш. — Да законске одредбе
постану несавремене ... нужно )е да, после н,и-
ховога доношен>а, протече много дужн размак
времена него у горн>ем случа)у, када )е реч не
о анахронизму закона век само о н>ихово] не-
потпуности (Пер. Ж. 5, 170). Или)а ]е из оног
кола г)ака, ко)е )'е данас изумрло, а и онда, у
1ьихово време, провлачили су се из разреда у
разред као — анахронизми (Шапч. 7, 114).
анахронйетнчап, -чна, -чно е. анахроничан.
— Све [)е] то стварно анахронистично и, гледано
модерним очима, бизарно (Мараковик Л»., ХК
14, 9).
анахронйетичкй, -3, -б в. анахроничан. —
Недик ... сво)е застар)ело по)иман>е критике ни)е
та) но, него се чак н>име и поносио, налазеки у
сво)о) анахронистичко) осамл.ености неко его)и-
стичко уживаае (Цар, ЛМС 222, 4). И само се
може сматрати за анахронйетичкй куриозум ако
преживели „бургтеатарски" принципи )ош увек
покушава)у да застраше са словеначких позор
ища (Шега Д., КН 1948, 20/4).
апахропичап, -чна, -чно засшарео, несавре-
мен; исп. анахронистичан, анахронйетичкй, ана-
хронички. — У изразу тога схватаньа, ко)е ма
колико да )с историски преживело и да данас
може изгледати анахронично ... нису успели да
достигну ... висину (Богд. М. 2, 96).
анахрбничкй, -3, -б в. анахроничан. — Тре
ки би жел,ели да му се да м)есто у век уста-
)алом и анахроничном црногорском великом суду
(Мат. 14, 216).
анахрбннчно прил. на анахроничан начин.
анационалаи, -лна, -лно кощ нема наци-
оналног осеКапа, ненародан; исп. анационалисти-
чан. — Они, ко)е су великоерпски реакционарни
националисти проглашавали анационалнима, спа-
сава)у националне ... вредности (Петр. В., КН
1948, 3/3). Унионисте нису више били онако
и онолико анационални, или чак антинационални,
као у четрдесетим годинама (Мар). М. 1, 210).
анационалястичан, -чна, -чно е. анацио-
налан. — Овоме )угославизму су се противили
унионисти, елеменат сасвим анационалистичан
(Мар). М. 1, 129).
анацноналнбет, -ости ж особина онога ко]и
]е анационалан.
знача ж (тур. апа, мати) кошница вршкара
оставлена йреко зиме за размножаваме йчела
(Март. М. 1, 99).
анбар м е. амбар (Средаи Тимок, Стеф.
Ж.).
анвбн, -бна м е. амвон. — Обяви съ Анвона
у цркви ... жалостно стан* собраке наше (Поз.
1849, 303).
ангажиратн (се), ангажйрЗм (се) (-йра)у)
свр. и неевр. е. ангажоваши (се). — У неким куп-
кама ... открио [га] неки господин ... па га брзо
затим и ангажирао за та] театар (Цес. 5, 42).
 АНГАЖМАН
Кад се „ангажира", с каквом граци)ом правн
кс-раке до играчице (Ипь. ]. 10, 92). Он )е при
лично ангажиран у толиким подузекима (Батуш.
2, 123).
ангажман, -ана м (фр. еп§а$>етеп1) 1. уйо-
ш.ъен>е умешника йод уговором. — Ангажу)у се и
праве се комбинашке опет са странцима ... док
... оста) у ван ангажмана домаки уметници (Хри-
стиК С, XX век 1938, 1/80). Неки се деру као
солиста за ангажман (Котроман С, ХКА, 76).
Позоришта [су )о;] понудила ангажмане (Весн.
Ь 36).
2. во), узимаьъе учешНа у борби, уйушшагье
у борбу. — Тачи ангажман био )е само код Ком-
биыоване дивизи)е (Павл. Ж. 3, 723).
3. улагшъе кайишала, инвесшицща. — Пре
велики ангажмани у индустрищ и код великог
поседа ... нису [се] могли брзо реализовати
(Плавшик Д., XX век 1938, 2/132).
ангажованост, -ости ж сшан.с онога ко}и
)е ангажован у нечему; заузешосш; учешНе. —
У земл>и само) ... ангажованост )авна Руси;е
у борбн против владе ... држан>е у страни сви)у
других сила (Од). 1886, 70/1).
аигажован>е с гл. им. од ангажовати (се).
апгажовати, -жу)ём (аор. ангажова) свр. и
несвр. исп. ангажирати I 1. зайослиши, зайош.ъа-
ваши, йримиши, йримиши у службу йод уговором.
— У врсту контрактуалних чланова — ангажо-
ваних по уговору само за )едну сезону — спа-
да)у актуелни и талентовани глумци (Млад. Р.,
XX век 1939, 717). Сем тога може Министар
... ангажовати привремене специ)алне стручн>аке
(36. зак. 19, 90). Чим ;а будем ангажован за
редителл, и ти кеш ... добити сво)е место у
опери (Или* А., XX век 1939, 734). Комиода
наших стручвъака ... )'е и мене ангажовала за
то проучаваае (Гавр. С. 1,6). Ствар [)е] свршена,
)а сам ангажован (Нуш. 3, 137).
2. обузеши, обузимаши, заокуйиши, заокуйла-
ши, (за)иншересоваши. — Ако се поези)а уоп-
ште сматра крал>ицом ме!)у в)ештинама, то )е
стога ... што она у исто ври^еме ангажу)е и
нашу душу и наша чула (Цар, БК 1902, 1060).
Историка ... )е ... студи]а оних ко)и ... нешто
уче, без оних напора што их захтева;у праве
науке, ко)е ангажу)у разум (Ву). 3, 61).
3. (за)узеши, (за)узимаши, резервисаши за
неку уйошребу. — До подизан>а привремено ан
гажовати ... погодну зграду за деч|и дом (Вид.
Сл. 2, 118). 1асно )е било, да се сума, ангажована
за нове пруге, неЬе моКи трошити (Сто). К.
1, 112).
4. а. йридоби(]а)ши кога за што, йошсшаНи,
йошсшицаши на нешшо. — Не мавье и нашу тиру
)авност треба ангажовати да како за остале тако
и за одлуке по овоме шпаку устану и сво)°им
гласом заложе се за ньихово изво1)ен>е (Сав. М.
4, 22). б. обавез(ив)аши (некого) , увуНи, увлачиши
у обавезу. — Суверен не може ... обвезати (ан
гажовати) државу без учешНа ... одговорнога
министра (Герш. 1, 299).
5. банк, уложиши, улагаши; уйошребиши,
уйошреблаваши за неку сврху. — Итали)'ански
капитал )е ангажован и на искоришЬава&у на-
фтиних налазишта у Ираку (XX век 1938, 1/121).
Ангажовати капитал старог удружевьа, опасно )е
(Правда 1917, 303/1). За отплаЬиван>е овог за)'ма
АНГЕЛ 117
могу се ангажовати приходи централног фонда
(36. зак. 35, 275).
в. во), увести, уводиши у борбу, уйошребиши,
уйошрсблаваши у борби. — Поред непри)ател>ске
снагс ... ангажоване у Галици)и, има четири ...
ар.\ш)'е на во)ишту (Пол. 1915, 4085/2). Друге
две [бригаде], због Солуна, биле [су] ангажо
ване на правцима за Пехчево (Лаз. М. 2, 70).
Сувремени ратови захтева)'у ... уплести у борбу
(ангажовати) што веКи бро; противничких трупа
(Ратн. 6, 460).
II ~ се 1. а. заузеши, заузимаши се у не-
чгцу корисш. — Де, молим те, ангажу) се као
за себе лично (Петр. П. 2, 205). 6. узеши, узи-
маши на себе неку обавезу. — Самим там што
врши анекси^у, та држава се ангажовала да на-
турализира све становнике анектиране области
(Пер. Ж. 1, 2). Чланови данаппье владе анга-
жовали су се сво)им програмом у извесном
правду (С. Заст. 1903, 2/1). Он )е, не ангажу)уКи
се отворено ... држао могуКност везе са Срби)ом
у резерви (Поп. В. 1, 9). в. (у)мешаши се, биши
учесник. — И век су се Французи на )угу анга-
жовали у борбу (Нуш. 14, 89—90). Они су од-
говорили ... да Ке то решити, када се што више
завереника у заверу ангажу)у (Миленк. 2, 107).
1едино трупе овога отсека ... ангажовале су се
у мало )'ачо) мери код Бу^уклиЬа и СамуровиЬа
аде (Павл. Ж. 1, 123). Срби)а, Црна Гора и
Грчка ангажоване су на Балкану. Дошао )е два-
наести час за напад Оов. ]. 1, 7). Европске су
државе ... биле више заинтересоване и ангажо
ване на Балкану (Павл. Ж. 1, 16).
2. йовесши се, водиши се, зайоденуши се, за-
йодеваши се. — У Немачко) се ангажовала о
то) теми )една интересантна препирка (Пер. Н.
1, 50). На Руду се почела ангажовати слаби)а
борба са непри)'ател>ским предаьим деловима
(Павл. Ж. 2, 254).
Зпгар м (фр. Ьапваг) в. хангар, гра^евина
(обично од лаког материала) за смешша] возила,
нарочито лешеНих айараша. — Оставив )е крила
у ангару (Во)н. И., Звезда 4, 534).
ангари)а ж (лат. алкала) 1. йрисилни рад,
кулук. — Те су земл>е бегови обично обра^ивали
ангари)ом (кулуком, работой), т). бесплатним
радом чипчи)а и аихове челлди (Лапч. Д. 3,
34). И велики зулум би народу христианском
од Агар)ана, и тешка ангари)а (АндриЬ 7, 62).
2. йайчьа, мука, невола. — Не каже се у
лудо: ... а од вратшьдана земери)е (студени) и
ангари)е (патае од зиме) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 4,
149). Кад се уморисмо, рече нам АничиЬ „вол>но",
да се одморимо. Сад тек има бита антари)а. С)е-
димо ми и пушимо ... док Ье ти АничиЬ из небуха:
— Мирнооо! (Вул. С, БК 1905, 1459).
3. покр. шала, лудорща; исп. лакрди)а (ЦТ,
Шоб. С. 1; 1овиЬ. 1; Шок).
ангарй)ати, -ам 1 несвр. покр. йричаши
ангарисати, -ишём / ко]ешша, лакрдщ'аши
(ЦТ, 1овик. 1).
авхебула ж покр. е. ан^ибула. — Што су
деверови уз младожевьу у сватовима, то су
ангебуле уз младу (Дубина, Хрвак.).
ангел н заст. в. анЦео. — Крст ме чува до
по ноЬи, | Ангел Божи од по ноки (НП Петран.
Б. 1, 30). Висока ме пол, а назначила | За ангела
твога хранител.а (1Ьег. 1, 14).
118 АНГЕЛ — АНГЛОСАКСОНСКИ
Ангел м име. — Ангел ПетровиЬ (Сп. I
г., 443).
Ангела и Ангела ж име (ЗНЖ 21 , 360;
Стаж>)л. I, 233).
ангслика ж бот. в. анЬелика (Гост. 1, 152).
Ангелина ж име.
ангёлскй и ангелскй, -3, -б заст. «. ан
гелскй. — На свакоме лицу ангелскоме I Совр-
шенство блиста створител>а (НЬег. 1, 23).
ангелус м (лат. Апо,е1из Воплцн) кат. а. ]у-
шарн>а, Подневна или всчер/ьа молитва код римо-
кашолика; исп. авемари)а. — Спуштао се сутон,
са парохи)ске цркве )е звонило за ангелус (Ра
дов. Ъ. 1, 308). б. звснъаъс ко;е оглашава ту
молитву. — Ангелус Ке бру)ати | Над мирним
доцем (Назор 4, 104).
ангин, -йна м врсша ч1сшо шканог йлашна
(за }асшуке, Перине и ел.).
ангина ж (лат. аодша) мед. зайа.ье/ье кра]-
ника или меког нейца; исп. гушобо.ъа, давница.
Иэр. ~ пЪкторис: тешка ерчана болеет услед
ошшеНс/ьа коронарних крвних судоеа; исп. стеза-
вица (у прсима), стенокарди)а.
ангнолДги)а ж (лат. ап8ю1о§1а) анат. наука
о креним судовима.
ангносперма ж бот. а. билка чщи су се
мени замеци у йлодници; син. скривеносемешача;
супр. гимносперма. б. я», сисшемашски назив за
шакве билке Ап^юврегтае.
ангиоепбра ж заст. бот. а. билка чи;е се
}а}не Нели}ице разви}а}у у ейоранги^и; супр. гимно-
спора. б. мн. сисшемашски назив за шакве билке
Ап8108рогае. — По овоме се [развитку и облику
Ьели)ице] све билке деле на ангиоспоре и гимно-
споре (Панч. 5, 30).
ангар, -йра м покр. в. а]"?ир. — У )ужном
крилу [дворца] би)аху стаде државних пастуха за
расплод, ко)е народ оне кра)ине зове „ангири"
(Шим. 4, 26). Ангиру ил' очи скочити ил' ноге
пукнути (Хрв. Красина, Аре).
ангнрача ж покр. 1. в. а)'гируша (Херц.,
Ъор. С. 3).
2. агр. врсша крушке. — Нарочито много
има крушака ... и ... на)сла!)е [су] ... ангираче
(Макс. Д. 1, 18).
ангйрлук м покр. злоНа, бес (Херц., Ъор.
С. 3).
ангировнт, -а, о покр. в. а;гировиш (Пуков.
А. 2; Дубина, Хрвап.).
ангнруша ж покр. в. а]гируша. — Ангирушо!
Издири! Напол>е (Бег. М., Ви). 3, 688).
англе без значена, само у бро}аници: Англе,
бангле, витко вес, стасе класе, кумпа нес, клин,
клан, цукуран, а)де рогован! (Фоча, Миодр. 4,
232).
Англез, -ёза м (фр. Агц;!8'8) заст. Енглез. —
Ни]'емци, Французп и Англези баш за то и не
могу свога правописа да поправе што им )е
шьижевност веК велика нарасла (Дан. Ъ. 8, 93).
англеза ж покр. оно шшо ;е изранено у
Енглеско; или {мешало По енглеском узору: а. кола
(Петр. Н. 1). б. врсша окрешне игре (Ву). 5).
в. коврца, уво}ак. — Мала се ... уносила ...
дели под браду, трудеЬи се да потресима главе
и трл>ан.ем о деду што више „англеза и чупе-
рака натера на лице (Петр. В., КБС, 239).
акглёскй, -а, -б заст. ко]и се односи на Ан
глезе, енглески. — По мору ни)'есам смео од ан
глёскй корсара и а)дука (Зел. 3, 5).
Англн м мн. германско йлеме од ко]ег су,
сшайагьем са Сасима и Зишима, йосшали Англо-
саксонци (Р—А 1, 15).
Англи)а ж (лат. Ап§Па; рус. Англия) заст.
Енглеска (Пук, Р).).
англн)а ж заст. енглеско сукно (Вук, РЬ).
англпкан, -ана м заст. в. англиканац (Бачка,
Радон. Н.).
англиканац, -нца м (вок. аигликанче; ген.
мн. англ и капа ца) (лат. ап§Нсапи$) йрийадник ан-
гликанске цркве.
англиканизам, -зма м званична вероиейо-
весш у Енглеско], ко]а йрешешавла комйромис
измеЬу калвинизма и католицизма; син. англи
канство.
англикански, -5, -б ко/и се односи на ан
гликанце и англиканизам: ~ црква, ~ свештеник,
~ вероисповест.
англиканство (англиканство) с в. англика
низам.
англйнскй, -3, -б заст. в. англиски. — А
)е л' вам то куче англинско, или неко фурланско?
(Макс. I. 2, 38).
англйскй = англй)скй, -а, -б (рус. ан
глийский) заст. енглески. — [Инди)ани] су данас
готово сви под Англи)ском владом (Вук 5, 414).
Англйсккша ж заст. Енглескшьа. — У ве
лико) сам сметьи што ни она Англи)скюьа дойе
нити каква писма ... примих барем да неКе доЬн
(Пук 14, 197).
апглист(а) м она] ко/и се бави англистиком.
— Нарочиту важност има ова) циклус специ)ално
за проучанан.е англосаксонске легенде о Офи и
Дриди чи)и )е знача) врло добро познат англн-
стима (Стеф. Св. 6, 8).
англистика ж наука о енглеском ]езику и
кнмжевносши.
Англичанин и Англичанин м (рус англи
чанин) заст. Енглез. — Премудрый Англичанинъ
Невтонъ ... явю э снЬту, да комете нису ничто
друго, но гЬлеса планетна (Сто)к. А. 2, 135).
англо- йрви део йолусложеница у значс/ьу:
енглески: ~ амерички савез, ~ иранско друштво,
~ египатски спор.
англбман м йрисшалица Енглеза; она] ко;и
воли и цени све шшо /е енглеско.
англонорманац, -нца м (ген. мн. -нбрма-
нЗцЗ) кон, добивен укршшапем норманске и енглеске
йасмине. — Нони)уси, ко)е Ма^ари га)е у вьи-
хово) државно) ергели ... нису ништа друго до
англонорманци (СпасиК Д. 3, 62).
Англосаксонац, -нца м (ген. мн. -саксб-
наца) йрийадник англосаксонског народа, мешавине
Англа, Саса и 1иша доселених у Велику Бриша-
нщу; чоеек коме /е материи ]език енглески; син.
Англосас.
англосаксонски, -а, -б но;и йрийада Англо-
саксонцима; ко]и се односи на Англосаксонце; син.
англосаски. — Юьига г. Л. Едвардса ... Не
 АНГЛОСАС — АНДАЧИ-Е
знатно допринети бо.ъем упознаван>у наше земле
у англосаксонским земл>ама (XX век 1939, 629).
АнглЬсас (Англосас) м в. Англосаксонац.
англосаскй (англосЗскй), -а, -б ко/ы се об
носи на Англосасе; син. англосаксонски. — Слово
«1 ... узео )'е ДаничиН чак из исландске и старе
англосаске азбуке (Марет. 3, 15).
англбфил, -а (англофил, -йла) м она] ко/и ]'е
йрщашелски расположен йрема Енглезима.
англбфилскй (англбфйлскй), -а, -б туи се
односи на англофила, англофиле: ~ осеКаше, ~
политика.
Ангбра ж в. Анкара.
ангора ж а. врсша мачке, козе или зеца дуге
свиласше длаке. — 1а силно волим младе мазне
мачиЬе и обожавам л>епоту париских ангора
(Матош, БК 1904, 1566). б. вуна од ангорске козе
или крзно од ангорског зеца.
ангорп^а ж бот. покр. е. лубеница СлпчШиз
\и1^аг15; вар. ангурн)а (Далм., Бор).).
ангорски, -а, -б ко/и ]'е у вези са Ангором;
ко}и }е йореклом из Ангоре; исп. ангора: ~ зец,
~ коза, ~ мачка, ~ пасмина.
ангрйж, -йжа ] м бот. покр. в. йиринач Огуга
ангрйз, -йза / капуа (По.ъица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 9, 415 Далм., Бор;.).
ангро (ангрб) прил. (фр. еп 8го5) ТРГ- а» ""-
велико, у великим количинама. — Нека преду-
зеКа прода)у само ангро (Ред.). б. у йридевско]'
слузкби. — Ангро трговину направио сам од тог
малог дуКана (Бих. 1, 161).
ангрбсист(а) м (нем. Ап8гозз151) в. гросиай(а) ,
шрговац навелико, на кваншум, туи Продаже робу
само шрговцима и йрераЬивачима. — Кроз Бобин
салон уви)ек пролазе тащовити ангросисти
(Крл. 9, 158).
ангстрем, -ёма м (по шведском физичару
Апвзггбт-у, скраК. А) физ. ^единица за мерен>е
шаласне дужине зракова, сшомилиониши део сан
тиметра (10-* см) (Пол. 1951, 13963/7).
ангулёмка ж (по француско) покра)'ини Ап-
8ои1ёте) агр. врсша крушке йореклом из Фран-
цуске. — Ангулёмка или во)воткшьа ангулемска
спада у на)фини)е крушке (Лукм. 2, 56).
ангульа ж зоол. покр. е. }егула Ап^шПа ап-
ёгиПа. — Жуч од ангугье или гуске ули)е се
тепла [у ухо, као лек] (Пол>ица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 9, 54).
авгурв)а ж (тал. апвипа) бот. покр. в. лубе
ница СнхиИиз чоПдапз (Примор)е, Митр. Т. 1).
ангустура ж кора }'ужноамеричког дрвеша
СаНреа оШсшаНз из ф. КиШсеае, у уйошреби као
замена кинина; син. горко дрво (Црн. 1, 167)
андабат м (лат. апйаЬага) гладщашор са за
швореним визиром на шлему. — Тако ми Хер
кулеса, слеп си као андабат (Кост. Ж. 1, 115)
андак м (ар. Ьапс1ак; тур. Ьепйек) в. хандак
}арак, увала, йровалща; исп. )ендек; вар. андаЬ1
андрак'. — Шишковски [бунар]. На циганском
андаку (Радиво)евий С, ЦГл 1897, 10/3).
андало с покр. она] ко]и луша без цила, ланда-
рало; исп. андати (се), ландало (Врав>е, Вла). 1).
андалузит, -йта (андалузит, -а) м (по по-
кра)ини Андалузи)и у Шпашци) иин. алуминщум-
119
силикаш А1г8Ю5; (ре!)е) йолудраги камен зелене
или жуНкасшомрке бо]е.
андапа ж (тал. апс1апа, ред) пом. низ бродова
везаних у луци. — Изашли смо пред саму ноК с
)едрима из андане на раду [сидриште на отво-
реном мору] гд)е сам усидрио брод (Ивел.
1, 35).
анданте прил. (тал. апс1ап1е) муз. 1. умерено
йолако.
2. (у именичко) служен) м и с музички комад
или став умерено лаганог шемйа. — Очекивао сам
нестргаьиво кад Ке отпочети анданте, кад Не се
та чудна мелоди)а )ош )сдном по^авити у челима
(Живад. 1, 64).
а нда те с гл. им. од андати (се).
андара ж (нем. Апёогп) бот. покр. в. оча]-
ница МаггиЪшт (Шул. 5).
андара мандара израз за оцену йразног и
бесмисленог разговора : ко]ешша; вар. тандара ман
дара; исп. андарати (Вук, Р)'.).
андараке с гл. им. од андарати.
андарати, -ам неевр. покр. 1. говориши ко-
)сшша, лайараши. — Не андара), кад ништа не
знаш (Ковачевик М., Р1А). (Левач и ТемниН,
Ми). С. 1).
2. млашараши, размахиваши. — Узео те ан
дара сас оно дрво (КМ, Ел. Г. 3).
андаритн се, -им се неевр. нар. чешаши се,
драйаши се (Хорв.).
Андасура йрезиме (Живк. Б.; Шем. Карл.
1883, 61).
андати (се), -ам (се) неевр. покр. в. ланда-
раши; лушаши, муваши се, млашиши се; исп. ан
дало, ландати (Вран>е, Вла). 1).
андаЬ, м покр. е. аднак. — До себе )е посадио
Чупа | До колена андапа Танацка (НП Вук 8,
141).
андаК1, -аКа м покр. в. андак. — Да паднеш
у она) андаЬ не би ти више требала кашика (Ду-
чаловиКи, Ков. Р.). фиг. сшомак, шрбух. — Ко
лики ти )е андаК! Цело село не може те исхра-
нити — кажу деци ко)"а много )еду (Дучаловики,
Ков. Р.).
андаЬ-, -аЬа м в. хандаЬ 1. бреме, гомила
сена, сламе, гран>а и ел.; исп. андрак1. — Товар
си)ена (дви)е бале си)ена увежу се за)едно) кад
се отовара, прегури се ковьу преко врата. Тако
увезане бале зову се андаЬ (БиХ, Гр1). 1). 1една
жена и ди)ете )0) враЬа^уЬи се с пазара сусретну
се са с)енарима на Ьупри)и, те )едан андаЬ (си-
)ена) удари ди)ете и обори га у воду (БВ 1888,
127). (Левач, Буш. 1; Банат, Ба|. С. 1; Бачка,
Радон. Н.).
2. буН косе на глави, куба 0асеница, Борис).
андаЬара ж покр. йрождрливо или шрбу-
шашо чел>аде или домаНа живошшьа; исп. андаК1
4ЦучаловиНи, Ков. Р.).
ацдаЬарнца ж покр. дем. од андаНара (Дуча
ловиЬи, Ков. Р.).
аидаЬаст, -а, -о покр. шрбушаш. — Анда-
Ьаст кон» ни)е за )аханье (Дучаловипи, Ков. Р.).
андаКина м покр. аугм. од андак1 (Дучало-
виКи, Ков. Р.).
АндачиЬ йрезиме (Дед. ]. 3, 382).
 120 АНДЕЗИН — АНДРЕ'ИЪ
андезин, -йна м (по планнни Андима) мин.
минерал из груйе йлагиокласа (калци]ум-нашри)ум-
силикаш) у коме йреовлаЬу]е калцщум.
андезит, -йта (андезит, -а) м мин. вулканска
стена, ]едан од главных носилаца оловно-цинканих
руда.
андно, ангела м покр. в. анЬео. — Некакав
чоек ... имао )е ... шКер благу као андно, добру
као крух (НПр Вук, 164). Марков звоник ... са
високим, шил>астим кровом, изнад ко)ега се
блиста ... крилат златая андно (Цар 1,7).
андиоскн, -а, -б покр. в. анЬелски. — Прхне
дух пут ра)ски)ех двора, оставл>а)уЬи на уснима
мртве )едан андиоски осми)'ех (Вод. 3, 95). По-
знаш ли ону андиоску жену, ах (Во)н. И. 3, 20).
анднсати, -ишём сор. и несвр. (тур. апсНг-
плак, потсетити?) уйушиши, уйуНиеаши (йисмо),
Поручи (ва)ши у йисму. — Сад Ьу правит кн>игу
на колину, | Херцегли)'и бану анднсати (НП
Мар). Л. 2, 554). Юьигу нише, у кшизи ан-
дише (И., 667).
Зндловати, -лу)ём несвр. (нем. Ьапс1е1п) вулг.
покр. йродаваши, йрейродаваши (Срем, Марк.
Свет.).
андблйскй = анд6лй)скв, -а, -б в. анадол-
ски. — Ну 1)ецо пооштрите л>уте гребештаке, да
си)ечемо кота андоли)'скога С1акш. Ъ. 9, 26).
АндбновиЬ йрезиме (од засш. имена Андон).
андбемап, -йна м (фр. еЫоззетепг) банк, и
трг. в. индосаменш, йреношен>е йошраживан>а у
нечщу корнан назначшан>ем шога на йолеЬини
харшще По наредби (менице, чека и др.). — Путем
андосмана меница прелази у сво)ину банке (Пи) .
М. 4, 362).
Андра ж хий. од Андрщана (Вук, Р).).
Андра м (вок. Андро) име и хий. од Андрща;
исп. Андро.
андрабулье ж 1 мн. в. андрамо/ъе. — Спр-
андравбльс ж > тл>ао [сам] мо)е андрабуле,
андравблэи м ] па ево ме до1)о куЬи (З.ма)
1867, 22). Последоье ми )е андрабул>е узео попа
за укоп (Грч. ]., Страж. 1894, 399). Слуге ... не
хтедоше га у оним андравол>ама пустити митро
политу (Зма) 1866, 87). Жалосним лицем и те-
шким уздиса]'има даваху ... силан новац за оне
грозне андраво.ъе (ОпьановиЬ И., Даница 1866,
659). Понесе сво)'е кицошке андравол>е ("БокиЬ
1, 34). Носи ко)екаке андраво.ъе (Вук, Р).).
йндрак1 м (перс, апскепк, туга, несреКа, )ад?)
1. Ьаво, враг, нечиста сила; исп. андрц, антраг,
антрз. — Ъир-Наун ... служио )е као шегрт ... де-
сст година ... он, Герас, служи само седам година,
а оне три ... однео )с андрак и какадемон (Срем.
15, 42). Мора бити да има неки андрак у куКи;
све се нешто ролл по тавану, а у ку)ни по целу
ноК лупа и корболу^е (Бачка, Радон. Н.). Лепо
време, радозналост, и )ош неки андрак одмамише
нас дал>е него што треба (Мил. М. Ъ. 13, 180)^
2. мн. в. андрамоле. — Па онда заЬосмо да
прегледамо н»ену „апотеку". Добродушна снаха
извуче из )'едног буцака стотину ко)екаквпх
андрака (Батут 4, 133).
Изр. ко]ж ~, ко;и ти (му, им и ел.) ]е ~,
ко]и }'е то ~, кога а идрака, кога Не ми (ти, нам
и ел.) андрака: (у негодован>у или лушини) шша?
шша ши (му, им и ел.) /«? шша ]с шо? зашшо?
— Ко]и ме андрак натера, да га излечим, — до-
даде он кроз зубе (Макс. ]. 2, 189). Не знам ко^и
им ]е андрак (Глиш. 8, 24). „Ко)и ]е то андрак
тамо на северозападу?" повиче Алслев (БК 1898,
1425). Ви се на.ъда сада питате, — насме^а се
поново МнхьковиЬ . . . кога сам андрака сада дошао
да вас ... мучим ("Кос. Б. 2, 87).
андрак* м (грч. Ьагкепя, ос)е на класу?) шра-
вулина, коров, шийраг, шевар, шрн>ак; исп. андаЬ*
(1), андрача, андрк, андрка1. — Зашто ... коров
и андрак не почистимо, но се од зми)а не може
приЬп гробовима (Дач. М. 1, 109). Шогошица ...
испрегне )еднога вола, уведе га у андрак (Дуч.
С. 1, 445).
йндрак3 м е. андак. — Главом напред бап о
ледину ... смандрлан у андрак цео се опипам
доле, па гура) узбрдо (Наст. 1, 83). (ЦТ, то-
виЬ. 1).
апдракача ж е. андркача. — Беш'те, децо,
из куЬе, | Андракача крув преЬе (Миодр. 4,166).
андракуша ж в. андркача (Нат. 1).
андрамнлье с е. андрамол>е {Вук, Р).).
андрам6л>ак, -л>ка м (ген. мн. -амол>ака)
крйа (без вредности) , риша; вар. андрмолак (1). —
Да) ми какав андрамол>ак да запишем прет (Ду-
чаловиНи, Ков. Р.).
апдрамбльс ж мн. (грч. спопдготаПоп, гру
ба вуна?) сшвари без вредности, йрн>е, дрон,ци,
дрангулщ'е; исп. алаванта* (1), андрабул>е, андра-
вол>е, андравол>и, андрак1 (2), андрамил>е, ан-
драмол>ак, андрамолэи, андрамул>е, андрмол>,
андрмол>а, андрмо.ъак, андрлюл>е, андрмол>и]е,
андрмол.ине, андрмоша, андромол>е, андромол>и,
антрамавьа (1). — Кад од кро)ача прими одело,
ко)е )е утрпано га^'танима и ко)екаквим другим
андрамоллма и кад га почне носити, он [сел>ак]
тек тада в иди, да се то брзо распада ... и почну
да висе дрон.ци (VIII КСЗЗ, 164). Нав)ешао
око по)аса ко)екаке андрамол.е (Нов., Р1А).
андрамбльи м \ мн. в. андрамол>е. — (Кова-
апдрамул,с ж / чевиЬ Л>., Р1А). Носи те
тво)е андрамул>е (Поп. Мир.).
андрача ж шешко йролазан йредео, чесшар,
исп. андрак*. — Врл>асмо се ... по кодекаквим
андрачами (НПр Корд. 2, 160).
апдрачити, -им несвр. дубоко йрекойаваши
земл>у (ЦТ, 1овиН. 1).
АндрашевнЬ йрезиме.
АндрашнЬ йрезиме (ХК 19, 271).
аидрашка ж бот. е. маслачак Тагахасшп
оШс1па1с (Шул. 5).
Зндр-бапдр прил. покр. ко]екако, макака.
— Сложи ово ли)епо, немо) тако андр-бандр
(Бос. Грахово, Билб. 2).
Андре м (зап. кр.) име; исп. Андра (НП
Б—Б, XVII).
АндрсвнН йрезиме (Сп. I г., 463).
Апдрё), -ё)а и -ё)а м име; исп. Андри]'а
(ЗНЖ 27, 150; Ъос. Б. 3, 6).
Апдрс)а м име; исп. Андрн)а (Ъос. Б. 3,6).
Андрё)евац, -ёвца покр. йрезиме (Милад.
1, 79).
Андрё)евиЬ йрезиме.
Андре) нЬ йрезиме (Мил. М. Ъ. 27, 494).
 АНДРЩИЧИЪ — АНДУШИЪ
Андрё)ичи11 Прайме од дем. Андре]'ш(а (Ми).
С. 8, 204).
Андрща м име; исп. Андре)а.
Андрй)апа и Андрщана ж име (Шапч. 13,
147; Марет. 8, 89).
Андрй)аннЬ йрезиме (Павл. Р. 1, 345; ДК
1912, 298).
Андрн^аш, -аша и Андри)йш, -а м име у
народным йесмама; исп. Андри)а. — Кад )а тражи
брата Андри)аша (НП Вук 2, 355).
Андря]ашевиЬ и Апдри)ашевиК йрезиме
(БВ 1910, 282).
АндрвдеввЬ и АндрщевиЬ йрезиме; исп. Ан-
дре)евиЬ (ДК 1912, 298).
Апдрщевица ж варошица у Црно] Гори.
андрн}евичкй, -а, -б ко/и йрийада Андри-
]евици; ко]'и се односи на Андреевичу.
Андрн)иЬ йрезиме; исп. АндриК (Фил. М.
1, 607).
АндриЬ (АндрйК) йрезиме; исп. АндрищК.
Андрйца (Андрица) м дем. од Андрща (Вук,
Р)0.
АвдрпчевнЬ йрезиме (Б)ел. 1, 247).
андрк м 1 покр. е. андрак* (Падеж, Поп.
авдрка1 ж ) Р.; Добросело, Мед. 7).
андрка2 1 м 1. она] ко]и ]е йовршан ибрзо-
андркан / йлеш у раду (Срем, Шкар. 1).
2. луцкасш, будаласш човек (Срем, Шкар. 1).
андрканье с гл. им. од андркаши.
андркаст, -а, -о 1. несйрешан и йовршан у
йослу; исп. андрлгив (Лика, Аре).
2. в. акмасш (Хрв., Кос).
андркати, -ам неевр. 1. чисшиши куделу од
йоздера ошреса}уЫ га и разбаиу]уНи (Лика, Аре).
2. фиг. радиши нейажливо какав йосао (Ужи-
це, Борис).
андркача ж жена неейрешна и нейажлива у
йослу; исп. андркати (2); андракача, андракуша,
андрл>ивица. — Б)еж'те, Д)ецо, од ватре, андр-
кача крух преЬе (Лика, Аре). (Ужице, Борис).
андрква ж (грч. апс1гак1а) бот. е. рошкеа Ка-
рЬапиз 5аиуи8 (Вук, Р).; Р—К 2).
Изр. див}я ~: е. дич.ьа рошкеа КарЬапиз
гарЬагпзггшп (Шул. 5). ледтыг — : е. рен Аггао-
гас!а 1ара1пиоНа (Далм., Бор;.).
андрл>атн, -ам неевр. нар. 1. луйаши, шан-
дркаши, луйараши. — Нешто андрльа по тавану
(Бос. Грахово, Билб. 2).
2. йрешураши, йревршаши. — Шта андрл>аш
по куКи ко прасе (Бос. Грахово, Билб. 2).
андрлаив, -а, -о е. андркасш (I) . — Мили
мо) бого, што си андрл>ива: раднш ко ни себи
ни свом (Бос. Грахово, Билб. 2).
андрлжвнца ж покр. е. андркача. — НеНе
та андрл>ивица ништа ум)ети, само Ье се осрамо-
тити на послу (Бос. Грахово, Билб. 2).
алдрмол» м покр. бачена сишна крйа; смо-
шу.ьак крйа скуй.ъених за шкапе крйара; исп.
андрамоле (Тупижница, Милошак.).
андрмбл.а ж в. андрамоле (Бос. Петровац,
Зор. Д.).
андрмольак, -л.ка м (ген. мн. андрмбл>ака)
1. е. андрамолак. — Досада сам увек ... прено-
31
121
сио... све што се из закутака може да испразни,
безбро)не андрмолке и ништари)е (Богд. М.
1, 176).
2. покр. йокварен део шкива, йредива или иле-
шива. — А какви су ти то андрмолщи? Зар се
тако ради? (Лепеница, Ризн.).
андрм6л>е ж 1 мн. в. андрамол>е. — Носи те
андрмбльи м ) тво)е андрмолл — каже чо
век у лутини за ту^е ствари (Во)в., Макс. ]. 1).
Купи жени неке марамчиЬе и друге андрмолл
(Дач. Ж. 1, 63). Дадоше пажевима знак да скину
оне женске андрмол.е (Вин. 6, 55). Пун )о) )е
танин андрмолл (Бос Грахово, Билб. 2). Ама,
каквих ти андрмол.а нема у неко) црно) кути)и!
Пуно к'о неки игала, неки тестерица, па к'о
неки кашика (Срет. М. 3,68). Купу)е све ко)е-
какве андрмол>е (Во)в., Макс. ]. 1).
андрмдл»и)е, -й)а ж мн. покр. в. андрамоле.
— Пун )0) )е таван андрмол>и)а (Бос. Грахово,
Билб. 2).
андрмол»ине ж мн. аугм. и йе]. од андрмолв.
— У торби има разних ствари, андрмол.ина.
„Што си )е андрмодина!" (Цветк. М. 1).
авдрмбвьи м мн. е. андрамоле (Вранье,
Дим. Т.).
Аидро, Андра (ЦТ) и Андрё (БиХ) « ()уго-
зап. кр.) име; исп. Андра.
АндровиЬ и АндровиЬ йрезиме (Мил. М.
Ъ. 27, 312).
апдрога ж эоол. в. круйашица ВНсса аг^у-
го1еиса (Мед. 8, 27).
андрбгйя, -йна м (грч. апс!го5УП05) биол. е.
хермафродшй, она] ко]и има особине оба йола. —
А знате ли, да се у Драчу родио андрогин
(Трес 6, 52).
авдродвнамичкн, -а, -б бот. то/и ]е йреше-
жно мушког йола, код кога]е мушки йол]'аче изра-
жен; супр. гинодинамички. — У андродина-
мичког цвета бол.е су разви)ени прашници, у
гинодинамичког бол>е тучкови (Панч. 7, 425).
Апдрс.мсда и Андромеда ж (грч. Апйго-
тейа) астр, име ]едног сазвежЛуа. — Западно од
Перзе)а видимо лепо и с)а)но звездано )ато Ан
дромеду са великим квадратом Пегазовим (Ком.
3, XI).
апдромедйд, -йда м астр, мешеориш б}елид,
осшашак Б]елине комеше. — Андромедиди [су]
ро) кри)'есница, ко)и се по)авл>у)е од 23. до 27.
новембра. Исходиште ро)а )е у зви)еж!)У Андро
меде (Енц. Леке).
андром6л>е ж мн. покр. в. андрамоле. —
Виси )0) стотина ко)екаквих андромол.а по оно)
сушьн! Какве су ти то толике андромол»е (По-
скурице, Радо). Вл.).
андром6н»и м мн. покр. в. андрамоле. — Каки
су ти ти андромовъи (Поскурице, Радо). Вл.).
Андроса йрезиме (Марет. 8, 123).
АндрбшевпЬ йрезиме (Магл. 1, 153).
АндрушковпЬ йрезиме (Ерд. 7, 77).
авдрц м покр. в. андрак1 (1). — Окани се ти
»е, ухватио )е н>у андрц (Бос. Грахово, Билб. 2).
апдурнле м покр. она] ко]'и много йрича а не
говори йамешне сшвари (Морача, Добр.).
АндушнЬ йрезиме (ЗНЖ 24, 245).
122 АНЪА — АНЪЕО
Ан1)а ж име (ЦТ, СтаниН Мил.).
Анг)а ж (вок. Ан1)о) 1. хий. од Ан^емуа и
Ангелина.
2. име (Сим. Д. 1).
апг)ама ж (тур. Испейте) беда, найасш. —
На оног ко)и носи то [ама>ли)у] код себе не
сме никаква авет ни ан1)ама (М—Б 1, 41). За
40 дана гори видело код новоро^енчета — да
му каква „ан^ама" не досади (Буш. 4, 585).
Вала Богу, каква ли )е оно аш)ама (Лепеница,
Ризн.).
ан^арало м покр. скишница, бекрща (Бачка,
Борь).
анг)аран>с с гл. им. од аппараты се.
анг)аратп се, -ам се несвр. покр. скишаши
се; бекрщаши. — НеКеш се ти мени дуто ту ан-
1)арати, даЬу )я тебе на занат (Бачка, Бор).).
ант)аруша ж покр. скишница, беНаруша (Бач
ка, Бор).).
анг)ебула ж покр. е. ан^ибула. — Ан1)ебуле
су пона)више младе жене, удате момкове сестре,
стричевке ... комшинице. 1Ьиов е посов служит
и веселит сватове (Слав., Филаковац И., ЗНЖ
11, 116).
ан!)екрст м индив. в. аншихрисш. — Ко да
их )е они ан1)екрст све зачара' (Павлин. 1, 57).
анг)ел м анат. покр. в. рожн>ача, согпеа (Брач,
Сим. Р.).
авЦел м е. анЗ)ео. — Ан1)ел пише, Господ
гледи (НП Вук 1, 145). Л')епа си ка' анг,ел |
На)л>епши у ра)у (Сунд. 1, 19). Тко се у кога
зателеба, мисли, да )е ан^ел с неба (Шен. А.
5, 99).
Апг)ел м име; исп. Ангел (Сп. I г., 469;
БВ 1905, 329).
Анг)ела ж име; исп. Ангела (ХК 19, 46).
анг)ёлак, -лка (анЬсока) м (вок. ан1)ёлче;
ген. мн. анг)ёлака) дем. и хий. од ан9)ео. — И хоКу,
душо, ан1)елче мили, | У тво)0) руци ра)ска )е
сласт! (Преодн. 1874, 120). Изгледао )е као ан-
г)елак, коме )е Бог одузео крила, па га послао
на земл>у, да льуде куша (Весел. 8, 70).
Леже мртвих девет ан!)елака ;едно кра; дру-
гога (Нуш. 15, 130). Аканта [се] завила над
мраморним ангелком Донателове школе (Во)'н.
И. 2, 96).
ан1)ел-дв6р (ан^елдвбр) м (обично у мн.)
песн. диван, «елелейан двор. — Поко) свуд | 1една
груд | Само дише к оном кра)у, | ... Гд)е су тво)и
ан^ел-двори, | Гд)е живота луч ти гори (Крагьч.
С. 3, 40).
ан*)ёли}а ж в. ан1)елица. — Песму по)у,
регби: ан1)ели)е, ил певал.е виле из облака (Сан-
диЬ А., БК 1896, 1048). _
Иэр. Норава ~: }ак вешар са снегом, меНава. —
Ъорава Ан1)ели)а ... зове се оно кад на велико)
зими иде здраво сни)ег с в]етром (Куш. 1, 12).
1едног дана Ьорава Ан1)ели)а сипаше сметове
(Звоно 1910, 4/1).
Авг)елв)а ж име.
анг)ёлика ж бот. йланинска зсласша би.ъка
АпвеПса (Агспап(5е1дса) оШстаПз из ф. 1ЛпЪе1-
НГегае ко]а се га}и и ради уйошребе у лекарству;
сил. анЬе.чски корен; исп. ангелика, крава^ац,
краво}ац (Поп. Ъ. М. 1, 208).
Анг)елнна (Ангелина) ж име; исп. Ангели
на (НП Вук 1, 226; БВ 1888, 370).
Аиг)елявовиЬ йрезиме (ЛМС 322, 36).
ан^ёлиЬ м 1. дем. од ан!)ео (I). — Мо)а
д)ечица, — ли)епа и мила кано ан!)елиЬи —
скачу ... по мени (Маж. Ф. 1, 72). На руменим
усницама леб!)аше умилна реч, ко)у само они
златни ан1)елипи, што се невино) души у тихим
сновима )авл,а)у, разумева)у (1акш. Ъ. 3, 130).
2. мн. покр. сишни бели облаци (Ри)ека, Пи-
лепиЬ Ф., Р1А).
Анг>елйК йрезиме.
анг)ёлнца ж песн. женски ан^ео. — Оку се
чтьаше у ра)у )е никла, | Уста би )е радо ан^е-
лицом звала (Стан. Д. 2, 7).
Анг)ёлка ж име (СКГл 14, 166; БВ 1892, 32).
Ант)ёлко (Ан1)ёлко) м име (Им. МС, 45).
Али)ёлковиЬ йрезиме.
анг)ел6ввдав, -дна, -дно заст. ко]и има лик
анЬе.т. — Многа нова л>ета здраво, | славни
кнеже, дочекива | са кшегшьом младом, умном
| и с ан1)еловидном })ецом (гЬег. 8, 105).
анг)елоп6добан, -она, -бно заст. кот )'е као
у ангела. — Колико ш има, кой сведоче ... ка
кова е ... ан^ело-подобна к' ньима НЬгова Любе
зность (Игн>. М. 2, 7).
аиг)елскй и анг/елскн, -3, -5 ко]и се односи
на ангеле (ко]и йрийада анЬе.тма, ко/и }е као у
ангела); вар. ангелски, аги)еоски, ан^ески; исп.
андиоски. — Да донесе квасна крува, | Црна
вина од лозице, | Благослова ан1)елскога (НП
Вук 6, 321). Опомшьеш ли се ноКнога ан^ел-
ског по]ан>а у Донском манастиру? (Дан. Ъ. 5,
4). ОдржаКе се [црква] читава до судног дана,
док у ню) ан1)елска труба затруби (Ипь. ].,
Бршл>ан 1886, 49). Ъаци п)ева)у хвале ан Тел
екс (Л>уб. 1, 273). У свако) бешти)и л>удско)
има въечега и ан1)елскога (Мат. 6, 17).
Изр. ~ корен бот. в. ангелика (ЛазиК 2, 117).
анг)елскн и анг,слскн прил. на анЬслски
начин; вар. анЬеоскн. — Мало поветарца што
с планине пирне | Па ангелски благо у образе
дирне (Шапч. 5, 41).
анг;елчад ж зб. им. од ан^елче. — Срцу ти
расту крила I тешка и снажна, не као папер)'е
анЬелчади (Макс. Д., Кн>иж. 1, 15). И ая))елчад
лица мила I Кано златокрили ро) изви)'ат' се ста
у висине ("Бор. 2, 178). фиг. Он има^аше петоро
деце, пет аш)елчади (Ат. Б. 3, 211).
авфелче, -ёлчета и ав^ёлче, -ёлчета с (супл.
мн. ан^елчад) дем. и хий. од ан1)ео; вар. аш)еоче. —
У мо)0] души бе)аше доста мутних мисли од
тешке чежн>е за оним лепим ан^елчетом (Шапч.
11, 88). А оно бож)е ан^елче, кад би год свога
^еда спазило ... оно би му пружило ручице
(Ком. 4, 32). Да)е му златник са ан^елчетом
(Вин. 6, 61).
ан1)ёлчнЬ м дем. и хий. од ан^ео; вар. ан^е-
очиН. — Отворена седмера небеса, | Ан^елчики
ра)евину точе (Зма) 1, 29). Уместо да пригрли
... ове ан^слчнЬс, он их засу грубим грдаама и
суровом руком одгурну децу (Нуш. 4, 377).
йнг/ео, -ела м (мн. ан1)ели, ретко ан^елови)
(грч. ап§е1о8, гласник) 1. а. (у хришЬанско)
религией) замышлено небеско биНе у облику луд
 АНЪЕОСКИ — АНЕГДОТАРСКИ
ском с крилима; супр. 1)аво; вор. ангел, ан!)ел,
аш)ио; исп. андио. — Кад се наврши година, рече
Бог опет ангелу: „Иди види како оне сироте
живе" (НПр Вук, 102). Одговори му Ан1)ео:
]а сам Габриел, )едан од првих Ангелах (ЧуиН
1, 8). Корутьа )е сличила многим ... итали)'анским
градовима ... дочарана)уЬи домовину богова, 1)е-
ни}а и крилатих ан^елова (Косор 5, 15). Та) нови
бан имао )е да донесе нове грбове без ма^арских
ангела (Крл. 1, 129). 6. фиг. оличеае лейоше, луй-
косши, доброте и свих врлина; сушша доброта. —
То нису деца што их гледах, него ан1)ели бож)'и
(Весел. 14, 334). Да не беше са сво)ом Даницом,
сво)им земал>ским ангелом, би се на Вукашина
... налутио био (Рув. К. 1, 104). Би)аше ан^ео
у понашаььу а демон у математици (Бан 10, 8).
2. (у народним песмама) свешай. — У више
щесама слушао сам, да се сведи зову апрели (НП
Вук 2, 5). Кад ан^ели даре ди)елише, | Онисв')ету
муке ударише: | Или)а их громовима га()а | ...
Никола им затисну бродове (И., 5).
Изр. ~ му дутом: бог да му душу йросши. —
Може бит да страда као што ми )е )едном стра-
дао тако поко)ни отац, ан^ео му душом (Лэуб.
1, 54). — лубави, ~ мира: анЬео ко/и се стара
да ме$у лудил/а елада лубав, мир; сымбол мира. —
НемоЬна )е мржн>а | Свет да подави, | Док )е
год на н»ему | Ан^'о лубави (Зма) 1, 26). Ликови
Правде, Слоге и Рада носили су )0) скуте, а ан-
1)ео мира лебдио )0] [)е] изнад главе (Назор 9, 25).
~ хравнтел (храввлац) , ~ чувар (покр. ~
стражанив): а/фсо ко/и се Но народном верован>у
налази уз сваког човека и ко;'и се стара о н>еговом
добру и среЬи. — И в)еру), да )е то било по ан
гелу, — да )е то мени дошапнуо мо) анг)ео храни
те* (Мат. 10, 45). Чим се ко)е дете роди, Бог
му шал>е ан^ела-чувара, ко)и му сто)и на десном
рамену СелиК И. 3, 39). Моли се ... [1 оченаш
и 1 здравомари)а] на част ангела стражанина да
нас чува и у дневу и у ноЬи (Полипа, Иван. Ф.,
ЗНЖ 9, 286). фиг. она] ко;и се о некоме стара,
ко;и неког Помазке. — Она )е за све и на)тсже вре-
ме босанског устанка ... била аш)ео хранилац
босанске сиротшье (Поп. Ср. 1, 59). Сад )е свака
иначе забаталсиа сиромашна породица стекла
себи при)атела, оца, посредника и ангела хра
нителе (Поп. Дим. 1, 124). даровати мирнога
ангела: унеши мир. — Е, Боже помози данас и
по данас, и дару) мирнога ангела мег}у нама и
вама (Врч. 2,18). живети с ангелом: живеши у
миру. — Боле му )'е да живи с ангелом, да се не
сваг)а (ЦТ, ШоН). восити, осеНати ангела у срцу:
осеНаши се душевно миран и морално чист. — Осе-
Ьао сам се као 'но ти ... кад на Велики Петак
у1)ем у цркву, па осеЬам неку светииьу у души и
ангела у срцу (Весел. 10, 67). Сретамо се ... са
кротким женама ко)е носе ангела у срцу (1елача
С, Весел. 19, 'XXIX). с ангелом: покр. а) са сре-
Ном, са благословом. — Добар ни дошао и с
ангелом дошао! (Мат. 8, 29). Пог)и с ангелом
(ЦТ, Сладо)'свиЬ П.). б) како вала, како се само
йожелеши може. — Жена ... домаЬина ... с ан
гелом испрати а с ангелом дочека Оовик. 10,
44). Све што ради, ради с ангелом (Треппьево,
Пеш.). То ти )'е, брате, путоваае с ангелом
(ЦТ, Сладо)евиК П.).
анЬеоскй, анЬёоскй и анйеоскй, -а, -б в.
ан^елски. — Плах се облак земли прима, | коме
та) ]с, мислиш, лета | аш)еоских белих чета
123
(Кост. Л. 1, 70). Небо [)е] ... чисто недужно и
анг)еоско (Ъал. 7, 85). СеКа се дево)ке ан!)еоска
лица (Шапч. 5, 237). Душа бела као крин, невина
као голуб, )една од оних анЬеоских личности
Ламартинових (Скерл. 2, 48).
Изр. ~ Дрво, ~ поздрав в. код тих име-
ница.
анЬсоски, анЬеоскы и анЬедски прил. е. ан-
1)елски.
апЬебче, -бчета (-бчета) с е. анЦелчс. — Да)
ми оно ан^еоче | Што се у те ено загледало
(Ку). 3, 25).
ан1)е6чиЬ м дем. и хий. од ан^ео. — Само
сада изгледаху много лепше Маркове саонице,
)ер су аш)еочшш прилепили свуда око н>их пуно
звездица (Ил. Д., БК 1898, 1609). Припази
... на оне безазлене анЬеочиКе (Крст. А., ЦГл
1905, 19/3).
ан^ескй, -а, -б покр. (ЦТ) 1. е. ан!)елски
аовиЬ. 1).
2. тцедан (употреблено место обични;ег
„1)аволи") . — Нема у бачви анг)еска кап (1овиЬ.1).
2ш1}ибула 1 ж е. ]ен1)ибула, жена или дево)ка
анЬн^а / у йрашнм младе у сеашовима;
вар. ангебула; анЬебула. — Прво одаберу старог
свата, во)воду, муштулугшчу, а често и „дебе-
лога свата". Ъевери, кум, бар]актар и ан^ибула
су рани]е одабрани (Дуч. С. 1, 221). ВеК пре
тога )е момачки дом одредио ... анг)ибулу или
анг)и)у (Ерд. 2, 274).
Аш)и)а ж име; исп. Ан()а (Нов., ГлСУД
42, 43).
ан!)но, -г)ела м покр. е. ан$ео. — ХЬела )е
несреНа мо)а и тво)а да панем, прав као ан1)ио
бож)и, у сужааство (Л>уб. 1, 60).
Ан1)иЬ йрезиме (Ъор. В. 2, 209; Им. МС, 88).
Ан1)нца ж дем. од Ан^а.
Ан1)о йрезиме. — Иза н>ега )е дошао ... не-
какав Чекало, од кога су породице ... Аш)о и
БабиКи (Дед. 1. 3, 376).
Ан1)уша ж хий. од Ан1)а, Ан^елща (НП
Вук 3, 207).
Ан1)ушиЬ йрезиме (Дед. ]. 3, 287).
анёгдот м (зап. кр.) е. анегдоша. — Казне
могу да буду ... одгонетат загонетку; испричат
анегдот (Калу^еровиЬ И., Луча 1899, 87). „Не
равна ствар", дода)е Жил Кларти, у ко)'ега сам
ова) анегдот уза)мио (Цар, БК 1896, 25). Жупник
... при чао нам )едном приликом ова) анегдот
дат. 2, 92).
анегдбта и ансгдота ж (фр. апеакне; нем.
АпеЫоГе) кратка, обично забавна йричица, йо-
на]чешКе о знаменитым личносшима; вар. анег
дот. — Тако су у Шекспирова дела уплетени
дога!)а)и и анегдоте из Беконова живота (Поп.
Б. 5, 10— 11). Амаде) узме припови)едати дру-
штву анегдоту, како )е неки чов|ек нападао на
Моцарта (Новак В). 1, 149). У том преприча-
ван>у ансгдота ... ци)ело друштво [се] гушило
у сми)еху (Крл. 1, 14).
анёгдотап, -тна, -тно е. анегдошски. — Ъо-
пиЬ би морао изиКи из анегдотног ... припове-
да1ьа (Глиг., Кн>иж. 3, 469).
апегдотарскн, -а, -б 1. е. анегдошски. —
1угословенски сликари су се задоволили анег
 124 АНЕГДОТИСАНэЕ — АНЕМИЧКИ

дотарским садржа)ем, истори)ским темама и на- Знекснбнй и апексйонй, -а, -б ко]и се односи
родним кости мима (Стра)ниН К., СКГл НС на анексизу; исп. анексионистички, анексиски. —
14, 226). Анексиона криза утврдила )е ... неповеревье у
2. ко}и йише, скуйла анегдоше. — За Тибе- Европи С]к>в. ]. 1, 6).
ри)а )е живео и анекдотарски крпа Валерике анексионйзам, -зма м Политика йрис«а]'ан>а
Максим (Нов. 3, 243). шу^их шеришорщ'а; исп. анекси)а. — Демокра-
анегдотисагье с гл. им. од анегдошисаши. ти)а Европе [1е] трома и неагилна према агре-
анегдотисатп, -ишём несвр. йричаши анег сивном капиталистичко-милитаристичком анек-
доше. — Поче стари попа да анегдотише (Пав- сионизму Централних Сила (БогдановиК А., ЗК
ловиЬ Ъ., МС 1870, 323). 14, 22).
апегдбтист(а) м она] ко]и йрича или йише анексибнпст(а) м йрисшалица анексионизма,
анегдоше; исп. анегдотичар. — Некадааи борци, анекси]е. — А кад сам престао бити федералиста,
Милетикеви „телохранителе", а сада анег- престао сал1 бити и анексиониста (ТЬуб. 5, 288).
дотисте, причала без сустан>а (Петр. В. 3, 88). Анексионисте, ко)е хоЬе прикл,учен>е Хрватско),
анегдбтнца и анегдбтнца ж дем. од анег- с}единише се с народом (Ста). В., Вулич. 3,
доша. — Час по му падаше на памет ко)екакве XVIII). Нарочито су )едногласно били за С)еди-
анегдотице (Лаз. Л. 2, 18). н.ен>е Бока Которска и Дубровник, па су се и
одатле ]авили први борци ... анексионисте (Но-
анегддтичан, -чна, -чно е. анегдошски. — вак В. 1, 8).
Уметник ... истиче веКма средину, него ли анег-
дотичну страну дотичног Дантеовог места (Цар анекспоннстичкй, -а, -б ко]и се односи на
6, 203). ЪоковиН ... уноси у сво)е дело ... анегдо- анексионисшу, анексионизам; исп. анексиони. —
тичан ди)алог (Пол. 1951, 13813/4). Аустри^а ]е ... настала да ... у Босни створи
попол.но расположеае за сво;е анексионистичке
анегдбтпчар м в. анегдошисш(а) . — Таквих планове (Поп. В. 2, 192).
„анегдотичара" било )е ... нарочито много осам-
десетих година прошлог века (Сто)иЬ В. 1, анексирати, анёксйра.м (-йра)у) сир. и не
192). свр. в. анекшираши. — Нит' нас когод силом
дели, | Нит' нас когод анексира (Зма) 1, 176).
анегдбтскй, -3, -б ко]и се одно си на анегдоше; Шваба анексира Босну и Херцеговину (Пав.
ко]и /е као у анегдоши; исп. анегдотан, анегдо- 20, 63).
тарски (1), анегдотичан. — Оне су [рефлексное],
на;чешНе, у облику анегдотском (НедиЬ Л>. 5, они. анёкснскй = анёксй)скн, -3, -б в. анекси
— Цртица )е била написана 1908 приликом
62). „Глава шеКера" ... као и све ГлишиКеве мобилизаци)'е у Аустрщи због „анекси)ске кризе"
приповетке граЬена [)е] на народном анегдотском аов. М. Ч. 2, 198).
усменом приповедан>у (Глиг., Кн>иж. 4, 34).
авектйрав>е с гл. им. од анекшираши.
анёкалн св. покр. в. акамоли. — ДершНемъ
пишуКи вама ово, нити быхъ могао я и перомъ аиектйрати, анёктйрам (-йра)у; трп. анёк-
владати сад', а нека ли мыслити поредачно тйран) свр. и несвр. (из)вршиши анекси/у; вар.
(НЬег. 10, 3). анексирати, анектовати. — Н>ему се допало ...
да подере берлински уговор и да акектира
анекмоли св. в. акамоли. — Имам блага Румели)у (Браник 1887, 13/1). Аустрн;а Пе]
колико ми драго, | Градио би десет манастира, | анектирала Босну и Херцеговину Оанк. Р.
Анекмоли себе оженио (НП, Вук, Р).). Не сми- 1, 78).
)аху тебе дочекати, | ... А некмоли да ударе на
те (НовиК 3, 202). Пли)енио би срце и горско) анектовати, -ту)ём свр. и несвр. в. анекши
вили, анекмоли женско) глави (Мат. 15, 224). раши. — Руси)а ... не мисли бар за сада ништа
Страшно их )е било погледати, анекмоли с н>има анектовати на балканском полуотоку С1аг. 2,
бес]'едити (НПр Прод., 73). 343). Аустри)а )е брутално анектовала Босну и
Херцеговину (1ов. ). 1, V).
анекс м (лат. аппехив, спо), свеза) накнадни
йрилог уз какав йравни докуменаш, йосебан дода- анёми]а ж (лат. апаегша) 1. мед. оболепе
шак. — Буиети расхода и прихода по^единих услед смапеног бро]а црвених крвних зрнаца или
државних предузеЬа и установа показу;у се као сман>е!ьа количине пихове бо;'е (хемоглобина) , мало-
независни прилози (анекси) уз буцете (36. зак. крвносш; исп. бескрвица, бескрвл>е, бескрвност. —
4, 105). Слабокрвност (малокрвност, анеми)а), — сма-
н>ен бро) црвених крвних т)елашаца у крви
анёксн)а ж (фр. аппехюп) пол. йриса]еди- (ЛЗ, 683).
1ьс1ьс пеке шеришори]е, обычно насилним йушем 2. фиг. недосшашак йолеша, живошне снаге.
(чесшо се односи само на йриса}един>ен>е Босне и — Ногинска шьижевност, спутана у негве, про-
Херцеговине од айране Аусшро-Угарске 1908 г.). — пада од анеми)е (XX век 1939, 330).
Одби)а)уКи ... анскси)у две;у области )едно) или
друго) суседно) кнежевини, лорд Солзбери л>у- анёмнчан, -чна, -чно ко;и болузе од анемще,
базно предсказиваше тешке незгоде (Нов. 21, 21). малокрван; исп. анемички. — Би)една анемична
И онда, нека изволи )'ош )еданпут доки каква Д)ево]'чица играла се по празно) зградурини
анекси]'а Босне и Херцеговине (Нуш. 24, 51). (Крл. 1, 8). фиг. Новосадски „Браник", орган
Италика )'е, без обзира на Рапалски уговор, извр- )'едне анемичне странке, )ако се нальутио на при
шила анекси]'у Ри)'еке (Радон. ]. 7, 201). Аустри)а, лике у Срби)и (Самоупр. 1903, 35/1).
чак и после анекси)е, ни)'е имала кураже да што анёмичкй, -5, -б е. анемичан. — Многс хи-
проведе против волье Мапара Оаг. 3, 307). За- л>аде рахитичке и анемичке д)еце развило се у
па.мтили смо добро Анекси)у (Живад., Венац овом кра)у до робусних ... индивидуа (Ви).
11, 16). 3, 296).
 АНЕМИЧНОСТ — АНИМЙЗАМ
анёмнчнбст, -ости ж 1. сшшье тела као
йоследгща ане.шуе (]).
2. фиг. сшапе изазвано недостатком Полета,
живошне снаге. — Само се тим и може об)аснити
кра )1ьа анемичност буржоаске опозшнпе у Народ
но) скушптини (Арх. КЩ 4, 250). У музицифол-
клор потиску)е сведу анемичност малогра^анског
... друштва (ХристиК С, XX век 1938, 5/2).
анемомётар, -тра м (нем. Апетотесег) физ.
сйрава за одре!)иваьье брзине ветра.
анероид, -йда (анербид, -а) м (нем. Апего^)
физ. мешални баромешар. — Метални барометри
или анеро)иди ... граде [се] у виду округле ку-
ти]е или малог часовника (Петр. М. 1, 57).
анестезина и анестёзи)а ж (лат. апас8гЬея1а)
исд. Пошйуна или делимична неосешливосш орга
низма услед болести или После даван>а одре^ених
медикаменаша : општа ~, локална — , лумбал-
на ~.
анестезйрати, -ёзйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. апа81Ье81егеп) изаз(и)ваши анестезину. —
Дивльи кестен ... код шул>ева уман>у)е и сти-
шава бол (анестезира) (Гост. 1, 219).
Анёта ж хий. од Ана, Анка (НП Вук 1, 465;
БВ 1905, 60).
анета с мн. 1. заво]'иши жлебови, олугрг у
йушчано] цеви. — Кавал )е спол>а као и шешана,
само што изнутра нема анета (Вук, Р)., под ка
вал). Да се што дуже анета не излижу, барут
)е у н>има наби;ен дрвеном шипком (Тро)., Енц.
Ст. 3, 223).
2. увО]и на шрафу, лозица (БелиЬ 15).
АнетиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 38).
апетлп)а ж Пушка или йишшо.ъ с анетима. —
Какве су му пушке за по^асом | Цеверли)е об)е
анетли)е (НовиК 3, 49).
анеурйзма ж (лат. апеипзта) мед. органско
йрошироъе аршерща.
анжу]скй, -3, -б ко]и се односи на француску
йокра]ину Анжу (Агцои) , ко]и /е из Анжуа: ~
вино, -~ династи)а.
апзнскарта 1 ж (нем. Апз1сп($каг(е) дойи-
анзихтскарта / сна карта са сликом,разглед-
ница. — И умало што се ни)е дао на анзихтскар-
тама и календарима ... сликати (Ъор. С. 6, 264).
Наполи, ча^ави град мандолина и лоших ан-
зихтскарата (Крл. 1, 20). фиг. с.шкале без Праве
умешничке вредности. — Ослаша се на илустри-
ран,е, скоро више на „анзис-карту" довитл>ивог
сеоског маневрисаньа (Млад. Р., XX век 1938,
2/141).
8ни1 узп.покр.ено. — Ани га! (ЦТ, Вук, Р).).
Зни* узв. (тал. апагга, пловка?) покр. узвик
ко]'им се Пашка ваби (Далм., Симин С).
аниж м 1 бот. V. анасон (Вук, Р).; Бока,
аннжа ж / ]Ф 14, 139; Радик Ъ. 4, 91).
анижевица] ж в. анасонли;а (Поп. Ъ. 4;
аннжета / Зоре 3).
аннз м бот. в. анасон (Шул. 5).
Аника 1. ж име (Ъор. С. 10, 121).
2. йрезиме (Им. МС, 88).
АинкиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 59).
анилин, -йна м (нем. АпШп) хем. безбо]на
ошровна шечносш (С,Н4ЫН^ ко]а се доби]а из
12*
катрана каменог угл>а или синшешички и служи
за йрав.ьоье бо]'а.
анилннскй, -а, -о ко]'и се изводи из анилина
као основне матери]'е : ~ бо)а.
анималан, -лна, -лно (лат. ашта1, животи-
и.а) а. ко]и йошиче од живошин>е. — Преглед ...
свих ... животних намирница анималиог порекла
врши ветеринар (36. зак. 2, 179). Завод за
производьу анималног цепива у Загребу (И. 1,
340). Уметничко дело ... )е за дух исто што )е
за тело анимална храна (Ву). 3, 17). б. ко]и ]е
као у живошигъе, сведен само на шелесне йошребе:
ко/и По томе личи на живошин,у, живошшьски,
шелесан, чулан; супр. духовни, спиритуалан. —
УпуНени )едино на анималан живот и ниске
инстинкте и апетите ви представлате . . . болеет,
ко)а срамоти друштво и омета напредак (Само-
упр. 1903, 14/1). Ни)е у животу на)важни)е да
човек задовод)и све своде анималне инстинкте
(Батуш. 2, 56). 1една анимална жена, ко)а )'е
узела аегову прву младост, уби]а свог мужа
(Богд. М. 2, 189).
аннмалац, -лца м (ген. мн. анймалаца) човек
код кога йрешеже шелесна Природа над духовном;
исп. анималан (б). — На до)учераппьем лицу,
мисаоног и преосетл>ивог човека, превагну црта
анимална (Петр. П. 2, 279).
анималйзам, -зма м 1. е. анималносш (Ву ) . 5).
2. кулш живошипа. — Поред хуманизма
исконструисао се анималйзам у високом смислу
те речи: клинике за псе, за мачке, за тице (Ра-
дица Б., XX век 1938, 4/7).
аннмалпзнрати, -йзйрам (-йра)у) свр. и не
свр. (на)чиниши анималним; исп. анималан (б). —
То )е био човек из новог поколеаа, из „анима-
лизираног нарашта)а" (АндриК 5, 73).
аннмалист(а) м умешник ко]и слика или ва]'а
живошшьс. — Штета што на ово) изложби нису
изложат радови ДешковиЬа, нашег одличног
кипара анималисте (ЧалиК Е., XX век 1939, 551).
аннмално прил. живошин>ски, као у живо
шшьс. — Зуби опет аннмално шкрипе (Крл.
3, 54).
анималнбет, -ости ж особина онога шшо ]'е
анимално, телесно, чулно; син. анималйзам (1). —
Сматра)уки л>убав не као стидни остатак анимал-
ности него као древни траг сродности са при
родой, Ренан се буни (Кнеж. Р. 1, XIV). Су-
вишно потцртававье анималности у л>удима ра
нено )е с нам)ером да се прикаже очащо стан>е
у коме живе народне масе (Кик. 1, 20).
аниматор м она]' ко]'и надахн>у]'в, одушев-
лава, ожив.ъава; Покрешач. — То извршу)е он
непосредно ... као што и чине велики л>уди ...
аниматори, преобразится и (Петр. В., КБС, 262).
аппмацща ж (лат. ап1та(1о) надахн>иван>е
животом, одуховл>аван>е. — Он мисли да персо-
нификацищ, анимаци)и природе нема м)еста у
поезищ (Цар, БК 1901, 1537).
анимйзам, -зма м 1. Примитивно веровале
да сшвари и йо]аве има]у душу. — Примитивни
човек налази душу у природи и та)анственим
делашем духова об)ашн>ава природне по)аве
(т.зв. анимйзам и антропоморфизам) (Лор. 1,
41). У №има [гаткама] се огледа анимйзам: ве-
рован>е да и ствари има)у душу (НПр Прод., 1 1).
126 АНИМИРАТИ — АНЛАИСАТИ
2. фил. учеле да /е душа основ живота у
свешу.
анимйрати, анймйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. апитпегеп) I унеши, уносиши живосш, ожи
вший, оживлаваши (найр. друшшво), забавит и,
заоав.ъаши. — То ... [га] ... у племикско) беспо-
слици, живо анимира (Финци Е., Кн>иж. 4, 232).
II ~ се 1. йоказ(ив)аши живосш, разгалиши
се, забав/ъаши се. — Баш кад се друштво на)више
анимирало, морало )'е да се разите (Ред.).
2. одушевиши се, одушев/ъаваши се, загреваши
се нечим. — Неки су се ... спрсмали или бар
анимирали да се о заборав.ъено.ч Орфелину што
напише (Ост. Т. 3, 15).
анймист(а) м йрисшалица анимизма. — Због
емоционалности свога сазнанъа примитивац ]е
анимист (Нед. Д. 2, 32).
анимйстнчкй, -а, -б ко/и се односи на ани-
мизам: ~ схватаае.
аннмозан, -зна, -зно (нем. агптоз) ко/и )в
зле вол>е, нейрщашелски расположен (йрема не
кем или нечем) . — Ако сам неколико анимозан,
то проистиче одатле што не находим овд)е ...
оне душевне племенштине Саг. 2, 173).
аннмозитёт, -ета м (нем. Апипозкаг) в. ани
мозност. — Могао [)е] когод помислити да то
чиним из националне необъективности или ани-
мозитета (1аг. 3, 227).
анимбзнбст, -ости ж особина онога ко]и /е
анимозан, зловола, нерасйоложеле; исп. аннмо
зитёт. — Ви Кете можда из мо)их риечи раза-
брати неку малу анимозност Саг. 2, 173). Она
не зна што )*е анимозност, мржньа или освета
(Цар 6, 127). Услед тога }е у колегищ ... против
н>ега владала извесна анимозност (Грч. ]. 4, 173).
Аннно с католички йразник св. Ане. — Г.
1574. на Анино поновили [су] тужбу (Шеи. А.
12, 328).
анис м бот. е. анасон (Давичо 1, 79; Сто)иК
В. 1, 86).
анисов, -а, -о ко/и се односи на анис, ко]и /«
од аниса: ~ ликер.
АниЬ и АниЬ йрезиме; исп. Яна и Ана (Ми).
С. 9, 138).
Аннца ж 1. име.
2. дом. од Ана и Ана.
Аничин йрезиме; исп. Аница (Бачка, Аре;
Марч. 2, 584).
АничиЬ йрезиме; исп. Аница (Им. МС, 88).
апица)ес м (тур. ап1сау1г) вреша деч}е игре
(Милос. С. 1, 114; Грб. С.1, 139).
аннш и аннш м в. анасон (Р1А; Зоре 3).
анйште с в. ханиште, место где }е некад
био хан. — На Копшьаку посто)и анйште, где
)е био некадашаи хан (Ник. Р. 2, 92).
ан)бн, -дна м (грч. ап1бл) физ. негативно
наелекшрисан атом или ашомска груйа елекшро-
лиша у воденом раствору; супр. катион.
анка ж (тур. апа) маши. — Процпн.ъеше
анке и кадуне | Уз холено Ъерг}елез Али)е (НП,
БВ 1900, 15).
Анка ж име; исп. Ана.
Анкара и Анкара ж главны град Турске;
вар. Ангора.
анкас прил. само у изразу: за ~; в. ака-
сшиле. — Река' сам му за анкас (Павлин., Р1А).
анкасицё прил. е. акасшиле. — Река' сам
му анкасицё (Павлин., Р1А).
анкер м (нем. Апкег) е. кошва, гвоздена на-
йрава са шри или выше зуба ко)ом се бродови за
време мировапа учвршНузу за дно; исп. анкора. —
Котва )'е словенска реч, па ^е бол>а него ту!)а
анкер (Моск., Щ 5, 191).
анкета и анкета ж (фр. егщиёге) 1. исшра-
живан>е, йрикуйл>ан>е сшручних миш.ъе/ьа , йода-
шаха и искала ради расвеш.ъаьа неког йишагьа:
административна —, научна —, парламентария
~, статистичка ~ и ел.
2. одбор за вршеле анкете (1) . — Прелазимо
на другу тачку дневног реда: избор анкете због
упропашЬених регрута у Албанищ (Н. Скуп.
3, 28). Чланови анкете морали би познавати
школске кн>иге (Напр. 1901, 770).
анкётар, -ара м учесник у анкеши. — У по-
пису стоке ... учеству^е 75 пописивача, 40 анке-
тара и преко 150 чланова комисща (Пол. 1949,
13150/4).
анкетарнп, -а, -б е. анкешни. — У ту еврху
би влада требала, да образу)е )едну анкетарну
комиси)у (Мус. 1908, 28/1).
анкетйраше с гл. им. од анкешираши.
анкетнратн, -ётйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. егщиепегеп) (из)вршиши анкету. — Ових
135 умрлих одо)чади ... претставл>а)у 15,60"/о
од укупног бро]'а ро^ене деце из тих анкети-
раних квартова Београда (Вид. Сл. 2, 114).
Анкетирали [смо] просечни месечни приход свих
гра^ана (И., 36).
анкётнй и анкетой, -а, -б ко/и ]с у вези с
анкетам, ко;и се бави анкешом; исп. анкетарни:
<^» комиси)а, -~ одбор и сл.
анкилбза ж (лат. апку1о$19) мед. йошйуна
или делимична укоченосш неког зглоба.
анкилостома ж мед. оболен>е ко]е онемогу-
Ну]е ошварале уста.
анкилостомы) аза ж мед. оболе/ье ко]е иза-
зива рударска глиста Апсу1о$1огпа о1иодепа1е
(Енц. Леке).
АнкиЬ йрезиме; исп. Анка (Стано)л. 1, 121).
анклав, -ава м (фр. епс1а\е) шеришорща ко]а
као клин улази у другу државу; вар. енклава. —
Давид се 15. септ. 1813. жали да се там анклавом
увлаче у Далмаци)у и Босну многи шпи;уни
(Кост. К. 3, 208).
анкора ж (тал. апсога) покр. в. анкер. —
Тек што смо стигли на брод, истегла се анкора
(Ивел. 1, 45).
анкбрати, -ам несвр. покр. учвршНиваши ан
кером (брод, барку) , укошв*ъаваши. — Барка се
вежива уз кра), уз риву цимом и анкора се
анкором (Мацан Т., ЗНЖ 29, 213).
АнкуциК йрезиме (Им. МС, 88).
анлансати, -ишём свр. и несвр. (тур. ап1а-
плак) покр. разумеши, схвашиши, схвашаши; вар.
алнаисати, амлаисати, анаисати, арлаисати. —
На ]аоану говори и ништа му не можеш ан-
лаисати (Скар. С. 1, 94). Сваки }е другим )ези-
ком говорио, те тако )едан другог ни)е могао
анла)сати (КарабеговиК А., БВ 1904, 255). Те
 АНО — АНТА
рачуне, како )а видим, ти не анлащшеш (Андрий
7, 125).
Дно и 8но св. покр. а оно, бар; е йа; исп. а
(1а), али (1а). — Ако ти )е преминула ма^ка, | Ано
ти )е бабо остануо (НП Вук 6, 224). Нема тога
ко с' не бощ чега, | да ничега, ано свога хлада
(Н>ег. 7, 164). Ако си ти лукав, ано сам )а до-
мшшьат (Врч. 5, 60). И м Не [камеле] некоме
некад за нешто служити, ако неке л>удима ано
Ье зв)ерадма (НПр Врч. 2, 20).
ано уэв. покр. (за йошврЬиван>е) да, дакако,
него како. — ]е ли сирома та) човек? — Ано,
врло )е сирома (КМ, Ел. Г. 3). (Ужине, Жун.).
анбда ж (нем. Апоск) физ. Позитивна елек-
шрода; супр. катода.
аподнй, -а, -б ко/и се односи на аноду : ~
цев, ~ зрак.
Анб)ка ж име; исп. Анока (ЛМС 229, 50).
Анб)чнЬ йрезиме (Им. МС, 88; ЗНЖ 24,
257; Бачка, Аре).
Анока ж име; исп. Ано)ка (Лаз. Л. 1, 163;
КораКица, Ост. Д.; ЗНЖ 30/П, 134).
АнокиЬ йрезиме (Ник. Р. 1, 959; Далм.,
Аре.).
анома ж в. анума. — КазиваКе були и ано-
ми | Са шта нема роба ни робшье (НовиК 6, 141).
аномалан, -лна, -лно в. абнормалан. — На)-
главни)и су преговори ко)е )е ... влада наша
започела с портом да би се уредило аномално
стаае у ком се Турци у Срби)и налазе (Видов-
дан 1862, 7/1). Аномалне прилике ... су ... овла-
дале у Србищ (Од). 1887, 17/1).
апомалн)а и ан6мали)а ж (фр. апотаНе)
1. сшан>е, йо;ава ко]а не одговара ономе шшо ;е
норма.то, ненормалносш, нейравилносш . — О ано
малии измеЬу ври)еме и времена и измену ли-
)епо и л>епше ... не може бити говора (Дан.
Ъ. 8, 48). Треба ... уклони™ аномали)у да су
неке станице у залезу тих лука по подвозу
скушье него кра)н>е тачке односних пруга (Сир.
1, 235). Опстанак и одржан>е отоманског пре
стола, ма како оно било у многим односима према
хришЬанско) култури аномали)а, )ест за)едничко
добро за Европу (Поп. В. 1, 127). На)зад [)е]
... дошло до укидаша аномали)а да )една земл.а
има две владе (Пи). М. 2, 51). Код ... боле-
снице треба услед болести или какве аномали)'е
прекинути трудноКу (36. зак. 35, 18).
2. астр, угао йомоНу ко]ег се одреЬу;е йоложа)
йланеше или комеше у односу йрема Сунцу (Ми-
шковиЬ В.).
аномалнчан, -чна, -чно в. абнормалан. —
Он )е волио Итали)'у суманутих и аномаличних
... л>уди (Чер. 1, 195). Многи ... веле, да )е то
што бива аномалично (Пи)ем. 1911, 11/1).
анбним м (грч. апопутоя, безимен) ано-
ниман йисац. — Неки дубровачки аноним ...
посла Сто)ановипу ... епиграм (Сто). Ив. 2, 287).
анбннман и анбнймап, -мна, -мно а. ко]и
сео]е име не об;'авлу)е, чще се име не зна, безимен,
нейознаш: ~ писац, <~ уметник, ~< скушьач и
ел. б. чит се аушор не зна, ко;и ]с од нейознашог
аушора: ~ дело, — достава, -~ писмо и ел.
анонимйтёт, -ста м в. анонимносш. — Ова
друга клеветничка пропаганда ... доби)а овим
127
злонамерним анонимитетом )едан посебно ружни
облик (Богд. М., КН 1949, 7/1).
анбнимно и анбнймпо прил. на анониман
начин, без йошйиса, бетмаю. — Сервантес изда
анонимно )едан памфлет (Поп. "Б. 5, XIX).
Жив)ела )е под кривим именима и анонимно
(Вил. 1, 39).
анонймност и анбпимнбет, -ости ж сво)-
сшво и сшан>е онога шшо ]е анонимно; исп. ано
нимйтёт. — Морала [би] отпасти анонймност,
та) штит сваког кнъижевног нитковлука (Ву). 2,
95). Л>удске фигуре не мора)у постати дефор-
мисане ... чим иступе из анонимности (Поп. ].,
Кнзиж. 6, 65).
анбнеа ж (фр. аппопсе) мали оглас у нови
нами. — Чита анонсе за рванье у циркусу (Нуш.
24, 271). Може [се] ставити и анонса у мали
огласник каквих новина (Батуш. 2, 71).
анонсирати, анбнейрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аппопс1егеп) об]авшТш, об}авливаши анонсом
(Р—К 2).
анорганичкй, -а, -б е. аноргански. — 1еста-
ствена су тела дво)'ака, анорганичка и органичка
(Панч. 4, 7). У незрелом угл>у има жел>езних
рудача и других анорганичких твари (Напр. 1901,
598).
апорганичвй, -3, -б е. аноргански. — Вода
... садржава разне части садъ животинске или
бильне (органичне), садъ рудне (анорганичне)
(Линд. I, 10).
аноргански и аноргански, -а, -б (нем.
апогеашзсп) ко]и не йод. и-же законыма жиее, ор-
ганске Природе, неоргански; исп. анорганичкй,
анорганични, безоргански: ~ матери)а, <~ по-
)ава, -~ со, '~ хсми]а.
аиормалан, -лна, -лно (фр. апогта1) е. аб
нормалан: гш околност, '~ особина, "- човек.
апормално прил. на аиормалан начин.
анбфелес м зоол. в. комарац маларичар Апо-
рНек-8 тасиНрепп1$ (Митр. Т. 1).
ансамбл и ансамбл м (фр. епзетЫе) 1. умеш-
ничка груйа као целина. — Ти велики ансам
бли од три стотине изво^ача )е мо)а слабост
СБос. Б. 1, 7). Три ансамбла „Сеоског позо-
ришта" дала су ... 2035 претстава у 669 села
(КН 1949, 4/2). Наш млади балетски ансамбл
извео )е [балет] са нол>ом, полетом и успехом
(ЪуриК-Клащ С., Кн>иж. 6, 68).
2. женски кайуш и ха.ьина од исше шканине.
ансилажа ж начин конзервисала свеже
сшочне хране укиселавапем (йомоНу ферменша-
ци]е); налив за шако ейравлену сшочну храну
(Вла).).
анснлйраЕье с гл. им. од ансилираши.
ансплйратн, анейлйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(фр. епзПсг) сшавиши, сшавлаши свежу сшочну
храну у силос; конзервисаши шу храну йомоНу
ферменшацще; исп. снли рати. — Може се си-
лирати (или ансплйратн) свака зелена крмна
(пиКна) бил,ка (СК 1939, 105/9).
анскн, -5, -б кощ се односи на ан (хан)
(Вук, Р].).
анта ж (мал. Наш) в. ханта покр. хумка, хум-
чица, обично за обележава/ье меЬе. — Кад су дошли
на троме^у ... дигли су )едну „анту" од земл>е,
 128 АНТА АНТИАЛКОХОЛИЧАР
)едан метар високу (Ерд. 10, 165). При сино-
рен>у [обележавашу границе] обично се подижу
хумке, ко)е се у поменутим окрузима зову и
„анте" (Поп. Ср. 1, 515). Оно, што сам )а «ислио
да )е шумарак, показа се да )е тамна и округла
анта (Макс. I. 2, 106). Голишанове ноге ... га
пренашаху са анте на анту, са (еднога на други
шл>апкави бусен (Цви)ан. 1, 174). Граница
атара града Ниша обложена )с хумкама (антама)
од памтивека (Н. Скуп. 1, 207). Присили [;е]
силом ... да )е доведет до анте, што дизели
тво)е од 1ьсна села (Ник. Рик., БК 1904,
1132).
Анта1 м (вок. Анто) 1. име; исп. Анте.
2. хий. од Аншонще; исп. Анто.
Анта1 ж хий. од Антона, Антонина (Лика,
ЗНЖ 21/Н, 360).
антагонизам, -зма м (фр. аподошзгпе) уза-
)<хмпа нешрйеливосш, суйарнишшво. — [Савез из
мену Руси)е и Аустри)е] утопио [се] у другим
савезима ... докле се ни)е ... заменио антагони
змом поради рускихтежн>а (Нов. 17, 15). За вре-
ме анекси)е Босне и Херцеговине, он [Цви)иК] )е
изложио узроке антагонизму измену Срби^е и
Аустро-Угарске (Мило). Б., Цв. шь., XII). Као
што посто)е знатне разлике измеЬу ;адранског
примор)°а и шеговог залета у погледу климе ...
тако )е измену н>их ... посто)ао етнографски и
културни антагонизам (Цви). 9, 71). Антагонизам
ко)и измену ших тра)е 400 година не може се
цикада искореннти (Отацб. 2, 587).
антагбнист(а) м 1. она;' ко]и Показу]е анта
гонизам, Противник, суйарник. — Ради одмора
и стишаша обо)ице узру)аних антагониста пре-
кидоше дал>у дебату (Шапч. 6, 119). 1ер )'е вола,
као принцип суб)ективности, свуда противник,
па, шта више, и антагониста сазнан>у (Ву). 4,
2. анат. мишиН ко}и де]сшву}е суйрошно другом
мишиНу (КлаиЬ 1).
антагопйстпчкй, -5, -б ко/и у себи има
антагонизма, йрошиван, суйрошан. — Ова иде)а
била )с заюьучак, резултат ... проучаваша анта-
гонистичких противречности измену буржоази)е
и пролетариата (Прегл. 1948, 44).
аптал м (мац. апга1ар) покр. заст. буре од
50—52 л; исп. анталка (Во)в., Влаь 1).
анталаст, -а, -о (тур. пата!) в. ханталаст
покр. груб, незграйан. — Види Ъуке! ... Кака )е
анталаста! (Скар. С. 1, 35).
анталка ж в. аншал (Вла). 1).
антанта ж (фр. степсе) ейоразум, савез из
меЬу држава. — Тако )с Титони ... поздравио
био англо-француску антанту од 1904 године као
гаранти)у за успоставл,ан,е мира (XX век 1938,
5/54).
Изр. Велика ~ (или само Антанта) ист.
савез Француске, Енглеске и Русине у доба Првог
свешског раша; све зараНене земле йридружене
Велико} аншанши у Првом светском рашу. —
Хшьаде савезничких подшка дозива)у се на
свима )езицнма Антанте (Мил. В. 6, 114). Мала
~ ист. савез Чехословачке, Румунще и 1угосла-
ви]е измеЬу Првог и Другог свешског раша.
антан>е с гл. им. од аншаши.
Аятарктик м облает око ]ужног Пола.
Антарктика ж е. Аншаркшик. — У {ужном
хладном по)'асу посто)и седми континенат Антарк
тика (Радив. Т. 2, 37).
антарктичкй, -5, -о ко]и се односи на Ан
шаркшик; исп. антарктични (Енц. Хрв. 1).
антарктпчнй, -5, -5 в. аншаркшички.
антатп, -ам неевр. сшавлаши граничив хумке;
исп. анта (Вук, Р).).
антача ж подр. глава, главурда; исп. анта. —
Нзиг)и мало на ветар, да разладиш ту антачу
(Во)в., Зма) 4).
Анте м Оугозап. кр.) име; исп. Анта и Анто.
антедатйрати, -атйрам (-йра)у) свр. и не
евр. в. аншидашираши (Р—К 2).
аптё^евскй, -а, -5 в. аншс]ски. — Како )е
кобно за интелигенци)у ... пресецан>е привирала
онога анте)евског флуида из масе у ьен орга-
низам (Приб. 1, 193).
антё^скй, -5, -5 ко]и }е као Анше], као у
Анше)а (грчког херо)а ко)и )е, према митологи)и,
у борби, при сваком додиру са земл>ом, доби)ао
нову снагу). — Пушкин [се] упуЬу)е реализму,
што Ье реки животу, народу, друштву, и ... баш у
том анте)ском ошю1)ен>у шегова поезда да^е
врховне резултате (Богд. М. 3, 24).
Антелив йрезиме (Пол. 1951, 13791/4).
Ангел, йрезиме (БВ 1893, 165; Дед. ]. 3,
241).
Антельа м йе). од Анше (Кулен. 2, 19).
Антёльевпв йрезиме ("Вор. В. 2, 128; Им.
МС, 164).
антёна и антёна ж (лат. атеппа, катарка)
1. физ. жичани ейроводник за одашила/ье и йри-
ман>е елекшромагнешских шаласа.
2. зоол. ми. йар йийака код зглавкара; исп.
пипци.
Знтерща и аптёрн)а (антёри)а) ж (тур. ап(еп)
вреша сшаринске мушке или женске ха-гьине. —
Па их сташе Србли разводит | Преко пол>а
без сви)сх хал>ина, | Без Курака и без антери)'а
(НП Вук 4, 151). Пушку и фишеке сакриЬу
испод антери)е (Во)н. И. 6, 54).
антсри)ица и антёрщнца ж дем. од анше-
рща; вар. антерица (Мил. М. Ъ. 34, 44).
антернлук м комад тканине за ]едну анше-
рщу. — Райала сам све женску д)ецу, па ми
чов)ек каже, ако родим мушко, да Не ономе ко
му каже да сам родила мушко дати антерилук
(НПр, БВ 1886, 158).
Хнтерйца и антёрйца ж е. аншерщица. —
Ресавка има: кошул>у ... по)ас ... антерицу 0'е- -
лек) (Мил. М. Ъ., ГлСУД 5, 146).
Антн, Анта м мн. име ко/им су грчки и рим
ски йисци називали ]едан део Словена.
аятн- (грч. апи, против) йредмешак ко/им се
изражава суйрошносш, йрошивносш или нейрща-
ше.ъеки став йрема ономе шшо значи основна реч;
исп. против: антиимпери)ализам, антилибералан,
антисоци]алан, антифашистички и ел.
антиалкохолйстичкй, -а, -б в. аншиалко-
холни.
антпалкохблнчар м она] ко]и не йще алко-
холна йиНа; она] ко]и се бори йрошив алкохолизма,
шрезеен>ак; вар. антиалкохолик.
 АНТИАЛКОХОЛИЧАРСКИ — АНТИКВАРСКИ
антналкохбличарскн, -а, -о ко/и се односи
на аншиалкохоличара.
антвалкохбличкй, -а, -б е. аншиалкохолни.
антиалкохблвй и автвалкбхблвй, -3, -б
ко/к ]е Прошив уПошребе алкохолних Пика; исп.
антиалкохолистички, антиалкохолички: — закон,
~ питавье, ~ покрет, —• пропаганда.
аптибацнлараи, -рна, -рно ко/и де]сшву]е
Прошив бацила.
антибиотик(ум) м (лат. ап^Ыогдсит) лек за
сйречаван>е размножаван>а микроорганизама ко/и
изазива}у болесш (найр. : йеницилин, сшрейшомицин
и др.).
антивуковац, -овца м ист. йрошивник ре
форме Вука КарациНа. — У оних на)жучнпщх
антивуковаца )езичко осеКанье било )е ... иск па
рено (Василиев С, Кн>. о Вуку, 180).
антиглагдльашкй, -а, -б ист. кош /« Про
шивай уПотреби глаголице у цркви. — РадиК, као
и Нодило, имали су зато необориве доказе у
тадашко] антиглапмьашко) политици римске ку-
ри)е (Новак В. 1, 162).
аптндатйрати, -атйрам (-йра)у) свр. инсевр.
(нем. апгедапегеп) ставший, сшавлаши ранили
дашум; вар. антедатирати; исп. антидатовати. —
Он )'е антидатирао сво) проглас (Ми). Ч., Сп.СКА
17, 57).
антидатовати, -ту)ём свр. и неевр. е. анши-
дашираши. — Тако Ке и ове мо)е мисли о по
ставку Загреба дочепати можда какав академик,
па Ьс их аргументовати, документовати и анти
датовати, па као сво)е продавати (Вулов. 5, 291).
антидинастичан, -чна, -чно заст. е. анши-
динасшички. — Отваран>е демократских распри
око безбро)'них ситних политичких и личних
питааа на)бол>а [)'е] одбрана од какве год анти-
династичне акцизе у народу (Нов. 22, 30). 1авило
се за неке антидинастичне прокламаци)е (Ми
лли:, 2, 108).
антидвнаствчар м йрошивник динасшще. —
Та) покуша) крал.ев да династичке странке спо)и
... против ... „антидинастичара" ... нюе успео
(Прод. 2, 487).
антндиваствчкй, -а, -б ко/и }е Прошивнички
расположен Према динасшщи; ко;и }в уйерен Про
шив Ьинасшще; вар. антидинастичан. — Та) анти-
династички чин покварио [)е] кари) еру и>егових
потомака (Кост. Мита 1, 16).
антидинастнчност, -ости ж Прошивничко ра-
ейоложаье Према динасшщи. — Слагали су се ...
да су то нека бунтовничка посла, помешана с ан-
тидинастичношпу и комунизмом (Дело 2, 126).
антнднфтёрйн, -йна м фарм. лек Прошив
сшочне дифтерите (Дрец. 1, 56).
антвдифтернчан, -чна, -чно ко/и делу)е Про
шив дифшерще: ~ серум, ~ цепиво.
антидот м (лат. апгк1оГит) «ед. Прошивошров.
антидржавнй, -а, -б Прошивдржавни , ко/к
ради Прошив интереса државе, ко]и /е уПерен
Прошив /ьих. — Владавина Владике Рада пока-
зу)е нам слику многих енергичних напора за су-
чон)ан,е ... антидржавних тежн>и УовановиЬ. М.,
БВ 1910, 248).
антика ж (нем. Аппк) 1. а. в. аншикви-
шеш. — Турске произволе ... купу)у ... вепином
12$
странци, па их чува)у као антику, но ... то ни)е
антика него нови производи (Босна 1869, 183/4).
Налазе [се] врло многе старе ствари, а особито
оне чувене камене антике за прстен>е (Мил. М.
'Б. 15, 1028). Он [свеКшак] тек онако у турбету
парадира и чува се као антика (ДелиК С., БВ
1901, 271). б. фиг. (понекад у придевско) слу-
жби) оно шшо ]е изврсно, изванредно, особишо. —
Знам си )еднога, Ставре }аре се вика ... Антика
кочи)аш! (Срем. 8, 115). Ама вино антика ...
трогодигшьак (И. 3, 124). Мо;а дика антика
(Гружа, Петр. П. Ж. 3). Ама какав Београд!
... Загреб )е антика (Конф. 2, 65).
2. сшаро грчко-римско доба и умешносш шога
доба. — XIX столеЬе ... )е само прелаз у )едно
ново доба, у хоризонт нове модерне уметности
ко)а )с прва била у стажу да се духовно одво)и
од Антике, Сред&ег века и Ренесанса (Витезица
В., XX век 1939, 567). Можда касним данима
антике припада и аквадукт (Пол. 1951, 13755/5).
Сем тога, они сликари нису познавали антику:
отуда Нэихове фигуре има)у лепа лица (Ву). 3,
71).
3. Песма са аншичким мошивом. — Да, то )'е
„свето прол>еКе" ... било поготово славно у
првим Ксересовим пасторалама и у ВидриКевим
антикама (Мар). М. 2, 16).
антиквар, -ара м (вок. антикваре и анти
квару, инстр. антикваром и -ем) (нем. Ап^иаг)
1 . шрговац старим и Половним кпигама и аншикви-
шешима. — Код )едне кн>иге научника занима
пазив и садржина, антиквара пи)'ачна вред-
пост (Пи). Д. 1, 81). Ту фирму ... )е Фитуш
при етаблираау купио код неког антиквара
(Жупански М., БК_1896, 940).
2. Познавалац аншичке кулшуре. — ПостиКи
име ... осредкег антиквара, осредшег сликара ...
бива узроком ... признака и поштопала (Милич.
4, 111). У латинштини Мат^а Бандур као ан
тиквар тако се прославио (Бан 10, 31).
Знтикваран и антикваран, -рна, -рно исп.
антикварски 1. сшарински, засшарео. — Уз то су
млаЬи к&ижевници замерили ПавишевиКу, што
)е )език антикваран (Вилов. Т., БК 1908, 431).
Осудио )е многе странице Фауста као антикварне
(Во)н. И. 7, 149).
2. ко/и се односи на сшарине. — Опажа [се]
интерес за антикварне и лингвистичне студи)е
(Радон. ]., ЛМС 202, 164).
3. е. антикварски (16). — Волим ове старе
антикварне купусаре (Матош 1, 64). Он )е као
студент набавл>ао вегишол! антикварне каиге,
)ер ни)е имао довольно новаца да купу)е нове
(Ред.).
антиквариат, -ата м в. аншикварница. —
Некаки анонимни опскурни антиквари)ати, што
тргу)у маркама и цигаретама, а сто)е разасути по
тамним и смрдъивим улицама измену Каптола
и Гораега града (Крл. 1, 9).
аптйкварпица ж шрговина старим и Полов
ним кпигама или аншиквишешима; исп. антиквари-
)ат. — Кн>иге су врло )евтине по антикварни-
цама, код тако названих букиниста (Мат. 14, 164).
Стан ... више не претставлл збирку старинских,
овешталих предмета, погодних за музе) или ан-
тикварницу (XX век 1939, 608).
антикварски, -а, -б 1. а. ко]и се односи на
аншиквара, аншикварницу : ■—■ радаьа, •— цена.
130 АНТИКВАРСТВО — АНТИПАТЩА
б. ко]н се Продаже у аншикварници, йолован; исп.
антикваран (3): ~ юьига, <~ предмет.
2. е. антикваран (I) . — Кад )е пао аукторитет,
природан му )е наследник био здрав разум ...
)ср га ништа друго ни)е могло заменити при оно)
одвратности према свему што )с антикварско,
што носи )'ош одлике прошлости (Павл. Д.,
Дело 17, 107).
3. висок, велики (о вредности сшаринских Пред
мета) . — Не можемо да не похвалимо одлуку
управе Срп. Юьижевне Задруге, да сво)им чи-
таоцима пружи у добром издаау Мемоаре проте
Мати)е Ненадовика, ко)и су веК постали били
антикварска вредност (СимиК Св., Дело 3, 197).
антикварство с бавлеле сшаринама, йрику-
йлан>е старина. — Проучавагье минулога ни)е
уопште потребно: оно )е само баласт, )сдно „ан-
тикварство" (Ву]иК В., XX век 1938, 5/74).
антйквйран, -а, -о ко;и /е у сшаринском ду
ху, ко]и йодражава аншички сшил. — Неки се
претплатници ... обраКаху н>ему с молбом да
окрене уредникову пажн>у на оне непри)атне ути-
ске, ко)е )е ... оставило антиквирано и неисти-
нито описи паше старих ... чиновника (Видов.
Т., БК 1908, 140). Прим)еЬено )е, како )е н>оме
писан из реализма пао натраг у романтизам и како
)е ударно у „антиквиране жице" (Бар. 4, 62).
антиквйтёт, -ёта н (нем. Ап^штас) оно што
/е сшаринско, решко (уметнички Предмет и
ел.); исп. антика (1а). — За трговину са предме-
тима чи)а вредност временом и употребом расте
или се услед н>ихове уметничке вредности не сма-
н>у)е (антиквитети) ни]е потребна дозвола (36.
зак. 31, 81).
антиклимакс м рет. йрелажен>е од )аче
йрешешаве на слабину у градацией, напр.: Ако
смо велики, велики смо спуда: на престолу, у
палати, у колиби (Бор(). П. 2, 47).
антиклнн ала ж (нем. АпикНпак) геол. иейуй-
чени део ]едне боре код убраних сло]ева Зем.ьине
коре; сунр. синклинала. — У првоме случа)у бора
)е конвексна, она има слеме или теме, испупчена
)е као кров, свод или „седло" — то )е аити
клинала (Жу). 5, 258).
антикнй, -а, -б е. аншички. — Антикни гра-
дови су изникли из вулканског пепела (ВекариК
Ж., НЕ 12, 273). Литерарна скупила забавл.а
се и аитикном литературой (Напр. 1901, 494).
И у Трогиру наишло се на трагове )едног антик-
ног гроблл (КН 1948, 44/4).
антикрист м е. антихрист. — Кад се ...
по)ави антикрист, прво Ке се видети на шабачко)
чарши)и (Шапч. 13, 138). ХришЬанство ... за
илила први пут у борбу противу Антикриста
(Бошк. Ст. 3, 300). У селу Бул>уну ... борави
)'едан антикрист, у од)е)ани)у свештеничком
ОелиН И. 3, 30). Тиси антикрист, ти си опасен,
ти си бунтовник (Вас. Д. 2, 96).
антихристов, -а, -о в. антихристов. — За-
иста су настала антикристова времена (Кранъч.
Ст). 1, 304). Раз) арена антикристова чета напане
као бесомучна на н>ега [патри)арха] и почне му
урлан>ем, виком и штаповима претити (Гру).
Н. 6, 6).
антикрет м в. антихрист. — Она) свети
патар ... рекао )е, да Ке доКи Антикрет, ко)и Ке
си)ати пшенице а расти Ке кукол, (КовачиК 1,
78). С истока диго се антикрет Татар (Шен. А.
11, 379). Али н>егов брат Глати)а, то )е било
чудо од чов)ека, прави антикрет (НПр Ча;к.,
262). Куда су антикрети ушли, кад су обо)а врата
била затворена! (Мат. 4, 116).
аитилогарйтам, -тма м мат. машемашички
йо}ам суйрошан логаришму; исп. нумерус. — Лога-
ритам бро)а 100 за основу 10 )есте 2. Према томе,
аитилогарйтам од 2 за основу 10 )'есте 100 (Ан-
^елиК Т.).
антнлбпа и антилопа ж 1* зоол. а* ми.
сисшемашски назив за фамилщу шуйлорогих йре-
живара Ап(Иор1(1ае ко}и веНином, сем дивокозе,
живе у Африци и )угозайадно] Азщ'и. б. ма ко]а
од живошшьа из ове фамимце.
2. йрераЬена , учшьена кожа те живошшье .
— Биле су [ципеле] потпуно нове, од беле анти
лопе (Макс. Д. 1, 52). То )е врло фино препари-
рана антилопа (Крл. 3, 57).
антйлук м в. алшилук. — Требала би чапра
од магарца | Да напуним чапру антилука (НП
Вук 5, 516).
антиминс м (грч. ап11, уместо + лат. тепза,
сто) цркв. Платно или свила са сликом Полагала
Христа у гроб (неоПходно При вршен>у службе);
вар. антимне; исп. плаштаница. — Владика опет
стане пред часну трпезу и на н>0) разастре анти
минс, комад свиле, на ко)ем )е исписан погреб
Христов (Дан. Ъ. 5, 21).
антимис м е. атаиминс. — 1едан антимне на
белом платну неосвеКен (Л>убинковиК М., Гл
СПЦ 1946, 141).
аитймбн, -она и аптпмон, -а м (нем. Апп-
топ) мин. хемиски елеменаш, мешалоид, врло крш,
сребрнасшобеле бо)в (ЗЬ).
антимбннт, -йта (антимонит, -а) м мин. ми
нерал, сулфид аншимона, главна руда за добщан>е
аншимона (8Ь253).
апгнномн)а ж (нем. Ап(топпе) суПрошносш
измену два;у закона, Принципа, кашегорща; йро-
шивуречносш. — ЗадржаКу се код трагике наше,
хрватске и ерпске, интелигенци)е, код анти-
номи)е измену шеног ума и ерца (Матош,
БК 1904, 1381). Овд)е имамо, дакле, антино-
ми)у, право против права (П—Ч 1, 186). С
)сдне стране инстинкт живота ... с друге стране
строги принцип верске аскезе ... Та унутрапльа
антиноми)а горчила му )е живот (Цар 4, 138).
антиосбвйнскй, -3, -б ист. ко)и /с Прошив-
нички расположен Према „осовини" (Рим—Берлин) ,
ш]. имиерщалисшичкам Пакту фашисшичке Не
мачке и Ишали}е.
антиосбвйнскй прил. на аншиосовински на
чин, у аншиосовинском духу. — Он претставл>а
)едан дно наше буржоази)е ко)а ]°е аитиосошшекп
расположена (Чол. 2, 280).
антипасат, -ата м мет. вешар ко}и дува с По
лутора на север и на }уг у великим висинама и над
Пасашом; исп. пасат (Радив. Т. 2, 79).
антипати)а ж (фр. апирасЫс) несклоносш,
одврашносш Према некоме или нечему; супр. сим-
пати)а. — Имам антипати)у према свима кро)а-
чима (Рув. К. 2, 242). Кад неко само )едном
буде те среКе, да на се навуче нашу антипати)у,
онда смо увек склони, да на вьему опазимо све
мане па и шфшшс (Балт. 1, 47). А измену мене и
 АЙТИПЛТИСАТИ — АНТИФЕМИНИСТ(А)
Петра почела расти пека особита антипапф
(Шим. 8, 178).
аптипатнсатп, -ишём несвр. осеНаши анши-
йашщу (йрема некоме). — ПолазеЬи од жи-
вотшьскога нагона ко)и по сродном мирису
симпатише или антипатише, др. 1егер тврди
да и свака душа има — сво) ... мирис (Нуш.
25, 185). [Порезници] ко)и се без разлике анти-
патишу у народу (ПС 1909, 81).
антипатичан, -чна, -чно (комп. антипатйч-
ни)й) ко]и изазива аншийашщу , немио, нейри]ашан,
одврашан. — Плакале су хармонике и чуло се
од)екиван>е тог антипатичног ... глазбала час
гласниде час тише (Крл. 2, 5).
антипирётик(ум) м (лат. аппругспсит) мед.
средство за снижен>е йовишене шелест темпе
ратуре.
антнпйрнн, -йна м мед. }едан од аншийи-
решика (СцНцГ^О).
антипод, -бда м (фр. апирос!е) вар. анти
пода 1. место, човек или Предмет ко]и се, у односу
йрема иском другом, налази на дщамешрално су-
йрошно) тачки Земле.
2. фиг. оно шшо ]е йошйуно суйрошно, йош-
йуни контраст. — Други ... истичу ... да )е
... Моли^ер антипод Толсто)у и Досто)евском
(Поп. Б. 5, 241). Патриотизам француски )е
антипод фанатизма католичког (Чок. 1, 3). 1една
од тих пароля данаппыще )е колективизам као
антипод индивидуализму, то)ест интереси маса
насупрот правима и интересу личности (Панд.,
XX век 1939, 321).
антипбда ж 1. е. аншийод. — Он се у та]
мах налазио скоро на антиподи места на коме се
предузеЬу десила невол>а (Петр. Мих. 4, 81)-
2. бот. }една од три доае }а]не Ьели}е, йри
деоби. — Три дока )сдра окруже се протопласмом
и обави)у целулозном опном, те сачюьава)у три
Ьелице назване антиподе (1ур. Ж. 1, 91).
аптипбднй и аптипбднй, -дна, -дно сасвим
суйрошан, ойречан. — Прогрес и Назашьаштво ...
то су антиподне чшьенице (Чок. 1, 50). Нагове-
стио [сам] разво) и (едног и другог правца, — два
антиподна гледишта ... ко)и се исюьучу)у, и
ко)и Ке увек у спору бити (Павл. Д., Дело 17,
118). Оне [две збирке песама], по свом уну-
тариьем билу, претставл^у скоро два антиподна
случа)"а младе поези)е (Живо). 1, 51).
антирабичан, -чна, -чно мед. ко/и служи за
сузби]ан>е беснила: ~ серум, ~ станица.
автнрист м е. антихрист (Херц., Бор).).
антисемит, -а и антисемит, -йта м Про
тивник Зверева.
антисемнтйзам, -зма м нейрщашелски став
йрема Зсвре}има.
антисемитски и антисемитски, -а, -б ко/и
/е уйерен йрошив Зевре]а : ~ покрет, ~ погром.
антисёиса ж (лат. аптер515) мед. сйречавале
заразе аншисейшичним средствами.
антисептик(ум) м мед. средство за унишша-
ван>е заразних клица. — Разни антисептици упо-
треблъава)у се тако^е као средства за чуван>е воКа
(Сто)к. В. 3, 14). Количина препарата ... ако
садржи као антисептику м фенол ... мора бити
разрешена (36. зак. 35, 220).
131
антисёптичан, -чна, -чно ко/и убща заразне
клице; исп. антисептички. — И како има анти-
септично (противзаразно) свойство, то чува мед
од трулежи (СН 1886, 988).
антисептички, -а, -б е. аншисейшичан : ~
средство.
антитеза ж (нем. Ашл&езе) 1. суйрошносш,
ойречносш. — Арса би морао бити као нека врста
антитезе Коштани. — Она — безбрижност, пое
зда, слобода; он — забринути ауторитет, проза
(Дедин., Кн>иж. 6, 243). [Наша обала] )'е ... права
антитеза равно) итали)анско) обали 1адрана (Сир.
1, 5).
2. стал, найоредно сшав.ьшъс два суйрошна
йо]ма ради ]аче изразишосши, напр.: Иди мудро,
не погини лудо. — Антитеза )е спо) два по)ма
ко)и )едан другога потпуно искл>учу)у, па ипак
као фигура да)у )едан одре^ени подам (Нуш.
4, 89).
3. фил. суд суйрошан шези.
Знтитёзнй, -а, -б йрошиван, суйрошан, ойре
чан; исп. антитетичан. — Може бити да Ке се ...
моКи реКи, да )е то оно, што ]е наглашавала
)една од основних антитезних тврдн>а (Ъор. В.
3, 40).
антитетичан, -чна, -чно е. аншишезни. —
На )сдно) Ке се страни наЬи )една уз другу
ознаке: емпиризам, позитивизам, еволуциони-
зам ... а на друго) опет: рационализам, ндеа-
лизам, априоризам ... Добивамо дви)"е антите-
тичне скупине обшьеж)а (Дворн. 1, 13).
антитоксин, -йна м (лат. ашкохшит) мед.
беланчевинасша машерщау креном серуму и другим
шечносшима у организму живих биНа чщу йо]аву
изазива неки суйрошан токсин, а ко]а служи за
унишшавапе детства тога токсина.
антнтбкенчан, -чна, -чно ко/и се односи на
антитоксин, ко/и има свойства антитоксина. —
За профилактичне еврхе се сме серум употребл>а-
вати са на)ман>е 250 антитоксичних (единица у
)едном кубном сантиметру (36. зак. 35, 238).
антнтуберкулбзнн (антитуберкулбзнй), -§,
-б ко/и делу]е йрошив туберкулезе : ~ серум, ~
диспанзер, ~ установа.
АнтнЬ йрезйме.
АнтйЬ, -йКа м дем. од Анше (Пол>ица, ЗНЖ
9, 243).
антйЬ, -йКа м бот. покр. е. ка/си/а Ргипиз
агтешаса (Книн, СимиК С; Далм., Реш. 1, 224).
АптйЬевиЬ йрезйме; исп. АнтйЬ (Б)ел. 1 , 225).
антифашйзам, -зма м йрошивнички став
йрема фашизму.
аптнфашист(а) м борац йрошив фашизма,
Противник фашизма.
антифашнетичкй, -а, -б ко/и има йрошив
нички став йрема фашизму : ~ покрет.
антифашис(т)кн1ьа ж жена антифа
шист (а). — Говор )е одржан 5 децембра 1942 у
Петровцу, гд)е су се биле окупиле антифаши-
сткшье и патриоткшье из свих земалл 1угосла-
ви)е (Тито 1, 294).
антифеминйзам, -зма м йрошивнички став
йрема равноправности жена у равном животу.
антифемйннст(а) м йрисшалица аншифеми-
низма.
132 АНТИФЕМИНИСТИЧКИ — АНТИШАМБРОВАТИ
аптифемппйстпчкн, -а, -б ко)и се односи на
аншифеминизам.
антпферак, -ёрка м бот. покр. в. ка]си}а Рги-
пш агтетаса (Бока, Реш. 1, 224).
антифон м (обично у мн.) (грч. аппрЬопё)
цркв. изабрани сшихови из йсалама ко;и се наиз-
менично йева;у са десне и леве истице йо уеша-
леним гласовима, ко]их има осам. — Измег)у ве-
лике и дви)е мале ]сктсни)с гю)у се на об)е стра
не антифони, т.). отп)еван>е (Дан. Ъ. 5, 18).
И защ'еваше ... из антифона светога 1ована Да-
маскина (Шапч. 6, 38).
антифони, -Я, -б в. аншифонски. — Диалог
измену женског и мешовитог хора ... има карак-
тер старог антифоног певан>а (ЖивковиН М.,
Юьиж. 1, 266).
аптпфонскй, -а, -б ко]и се односи на анти
фон; исп. антифони. — Тома )'е у разговору са
свим пао у ватру, те )е изгледало као да )е при-
чао шестим „антифонским гласом" (Нуш. 3,136).
антпхрпст м (грч. аппсЬпзюз) исп. анг)екрст,
антикрист, антикрет, антирист, антриклис, анци-
крет 1. рлг. йрема учен>у хришНанске «ере главны
и йослед/ъи нейри]ашел Христов, ко/и Не се ]авиши
йред други долазак Христов. — Помислите, по
давно се Ьаво, Антихрист (Назор 14, 230).
Прости народ )е у н>ему [Диоклеци)ану] гледао
неку врсту антихриста (Цар 5, ПО).
2. нейрщашел хришНанске вере., безбожник. —
Али што владику народ воли, ни)е се допадало
нехристи)анима, антихристима, ко)и на Христа
Бога мрзе (НПр Ча)к., 257). Он )е антихрист,
ко)и се одриче оца и сина (Вук 11, 206).
3. фиг. она] ко}и }е самоволан, йуеш , разуздан.
— Оно ни1е женско чел>аде, оно )е антихрист!
(Срет. М. 7, 72). Онда ме озношшс [Ьаци] свощм
безобразиям питакима. Прави антихриста! (Ъорг).
Вл.. БК 1913, 87).
антихристов, -а, -о вар. антикристов 1. ко}н
]е йрисшалица антихриста, ко/и ]е зао, ойак. —
А сваки дух ко)и не признаке да )е Исус Христос
у ти]елу дошао, ни)е од Бога; и ова) )е антихри
стов, за ко)ега чуете да Не доНи (Вук 11, 207).
2. фиг. шежак, страховит. — Тако Не исто
и по евршетку сурове зиме последн.их антихри-
стових невол>а ... сва л.удска мртва тела оживети
(Нуш. 4, 416).
антихристовскй, -а, -б ко)и }е као у анши-
хрисша (2) . — Ниче [)е] отишао у антихристовске
негаци)е (Стеф. Св. 8, 238).
Антица м дем. од Анша1 (Вук, Р).).
Антица1 ж име (Шим. 8, 19; Поллца, ЗНЖ
9, 244).
А птица2 йрезиме (Синд. 1, 163; Корчула,
Аре).
антициклон, -дна м мет. облает высоко: ва-
здушног йришиска, ко)и изазива кружен>е вешрова
око центра; исп. циклон.
антиципацн)а ж йосшуйак ксуим се нетто
аншицийира. — Оно што )е Цанкар само слу-
тио... показало се ... као жива ... антиципации
историске истине наших дана (Финци Е., Юьиж.
4, 231). Лаза КостиН сво)ом интерпретациям
народне песме „Опьена Мари ) а у паклу" ... ви
део [|е] ... ерпску народну антиципаци)у ... Дан-
теове Дивине Комеди^е (Стеф. Св. 6, 204). По-
ступци [радничке класс] више су антиципаци)а
будуНих великих покрета (КН 1948, 43/1).
антиципнранэе с гл. им. од аншицийираши.
аптиципирати, -цйпйрам (-йра)у) свр. и
неевр. (нем. апП21р\сгсп) 1. унайред, йре него шшо
шреба или йре неког другог урадиши нешшо (за-
мислиши, заклучиши, изговориши, ошйеваши и ел.).
— Новинари — антиципира^у наша захтевавьа
(КаИ. В. 2, 169). Ко)и не разуме)у прошлост не
разуме^у ни садаппьост нити могу да антици-
пира)'у на)ближу будуНност (Павл. Д., Дело
17, 126). Спенсер ту антиципира своме касни-
)ем биолошком тумачевьу сви;у душевних по]ава
(Дворн. 1, 166).
2. унайред да(ва)ши; исп. авансовати (2). —
А съ оним другим [новцем] антиципираите Типо
графией за мо]у Грам. (Тирол Д., Вук 15, 595).
Свагда [)е] мени, писару и послужнику анти-
ципирао плату на рачун приреза (Матас. 2, 100).
Она [умна зрелост] никаквом вол>ном радн>ом не
може [се] стеНи и антиципирати (Прот. С, Дело
4, 423).
антициповатп, -пу)ём свр. и неевр. в. анши
цийираши. — О томе Не бита говора у дал>им
чланцима, у кошма бисмо иначе морали понав-
ллти оно што бисмо овде антициповали (НедиН
Л>. 4, 204). ВЬегове мисли о опери ... доиста
опомюьу на теори)е, и антиципу)у донекле оства-
рс!ьа ова два велика музичка реформатора С Поп.
Б. 4, 151). Стеван ПеровиК има исплатити при)с
поменуту суму ... у )еднаким антиципованим го-
дишким оброцима (Цар 2, 11).
АптнчевиК йрезиме; исп. АнтиКевиК (ЗНЖ
29, 142).
АнтпчиЬ йрезиме; исп. Антица (Кач. 2, 312).
антнчкн, -а, -б ко]и се односи на антику (2) ;
исп. антикни, антични. — Мину стасита д)ево]ка,
ко)а ми главом, растом и поноситим државьем
напомену какав антички кип (Мат. 6, 9). У глав
ном античко грчко доба ]е ставл>ало за идеал све
ту тип мудраца (Дуч. I. 6, 53).
античнй, -а, -б е. аншички. — Да жи-
вахни)е предочим Нацима успомене античнога
света, набавио сам )едан ... атлас (1аг. 2, 49).
Низала [се] антична Д)ела великих старогрчких
мактора (Косор 2, 29).
античност, -ости ж скуй особина ко]е карак-
шеришу аншику (2) . — „Красин човек", то )е веН
оно на)више што зна да каже о човеку; узгред
речено, колико античности у тим речима похвале!
(Прегл. 1937, 632).
антншамбр м (фр. ап[1сЬатЬге) йрешеобле
(обично у кабинету неке званичне личности) . —
При)е би)ах са Аурелом Кушев у анташамбру
(Нсх. 3, 152).
антишамбрнратн, -амбрйрам (-йра)у) не
сер, (нем. ап(1сЬатЬг1егеп) дуго чекаши на йри-
}ем у йрешеоблу неке званичне личности; оби]аши
йрагове; исп. анташамбровати. — Добро [се] опо-
мин.ем, да сам ме1)у самим духовним лицима, ко)и
су у потпуном орнату са орденима антишамбри-
рали, )а био )едина цивилна особа (]аг. 3, 7).
антишамбровати, -ру)ём неевр. е. анши-
шамбрираши. — Оби|а)у праге министарске, и
антишамбру)уКи размеЬу шал.иво-поннзне го
воре с децом у предсобл>у (Шапч. 8, 35).
 АНТО АНТРОПОГЕОГРАФЩА
Анто, Анта (ЦТ) и Антё (БиХ) м (вок. Анто)
хий. од Аншон, Антонине; исп. Анта и Анте
(Вук, Рь).
АнтовнЬ и АнтовиЬ йрезиме (Павл. Л>.
3, 82).
Антолаш 1. м хий. од Антон, Антонине
(Марет. 7, 89).
2. йрезиме (Марет. 8, 123).
АятолиЬ йрезиме (Вук 15, 335; Марет. 8, 123).
АитолковиЬ йрезиме (Вук 10, 145; Марет.
8, 123).
АнтбловиЬ йрезиме (Марет. 8, 123).
апто л6гп)а ж (нем. Ап1по1о81е) збирка ода-
браних йесама или йрийоведака, обычно од ра
зных аушора.
антолбгйскн = аптол6гй)скн, -а, -5 ко/и
се односи на аншологщу, то/и одговара аншологщи :
~ избор.
антолдгнчар м йрире/)ивач, составлач ан-
шояоги)е. — Сигуран антологичар кощ и сам
редовно пише име сво)е антологи)е са знаком
на вода (Панд. 8, 135).
Антон, -она (вок. Антоне) 1. м име; исп.
Антун.
2. йрезиме (Шем. Бос. 1886, 28).
Антона ж хий. од Антонина (ЗНЖ 21/И, 360).
Антонина1 (Антбни)а) ж име (ЗНЖ 26, 151).
Антони)а: (Антбни)а) м име у ре1)0) уйошре-
би; исп. Антони)е (НП Вук 4, 256).
Антонине (Антбни)е) м име.
Антонн)евнЬ йрезиме.
антоним м (нем. Апюпуте) грам. реч суйрош-
ног значена йрема неко] друго), напр.: рат —
мир, истинит — лажан.
Антоний йрезиме (ДК 1912, 180).
Антонйца м име; исп. Антуница (1) (Пол>ица,
ЗНЖ 9, 243).
АнтбновнЬ йрезиме (БВ 1891, 16).
Антон>а йрезиме (Марч. 2, 584).
Антош 1. м име (Пол,ица, ЗНЖ 9, 243).
2. йрезиме (Аре).
анграг м е. андрак1 (1). — „1еси ли уловила
штогод [теткице]?" — ... „Антраг вас са вашим
ловом" (Ков. Д. 1, 123).
антракноза ж (нем. Апспгакпозе) агр. болеет
листа и ласшара винове лозе ко]у изазияа гливица
Мап81ша атреНпа; исп. црнъевина (Ран. 2, 20).
антракбза ж (лат. атЬгаашз) мед. оболен>е
органа (на}чешНе йлуНа) услед ша.южаъа углене
йрашине у н>има.
антракс м мед. вет. в. йросшрел, заразна
болеет домаНих живошшьа, а чесшо и човека, ко]у
изазива Вас Шиз апгпгааз.
антрамаша ж покр. 1. в. андрамо.ъе. —
Када тко у Лици огледа какви су му крумпири у
мши, ишчупа руком ци)елу кукицу, па када
са цимом сви крумпири иза^у, рече се: потеже
за циму, пак сва она антрамаша иза!)е (Лика,
Богдановик ]., Р^).
2. в. кила, тумор на шрбуху йроузрокован
иейадшьем ]едног дела утробе ван шрбуха. — И
за киле, особито ако су велике, рече се: колика
му )е антрамааа (Лика, Богдановик ]., Р]А).
133
антрацен, -ена м (нем. Апгпгагеп) хем.
угловодоник то/и се добила из катрана каменог
угла, а слузки за йраз.ъаье йосшо;аних бо}а
(С„Н10).
антрацит, -йта (антрацит, -а) м (нем. Ап-
гЬгагц) хем. на]сшарща врана каменог угм ко)а
садрмси око 90°\о угленика и йри сагоревалу да)»
8000—9000 калорща.
антрашел, м в. аншрешел. — У Темнику
кад пи)'у не здравеки никоме кажу: А)'д' по
)едну у антрашел. (1ак. Т.).
антреш м в. аншрешел. — Ево ти ... у
антреш )ош три [ударца] (НПр Врч. 1, 58).
антрешал,, -ш.ъа и -шал>а м в. аншрешел.
— ]ош у антрешал, баци неколико пашика и
сретно дождене куки (НПр Корд. 2, 25). Потрпа
... )ош неке прн,е у )едну издерану кошулу,
свеза )е с обе стране каналом, па )е убаци у ан
трешал, (Бшелик ]., XX век 1939, 677). Кад се
бадааци куки дорену, буду два балвана ... ос)е-
чена ... а треКи ... сто)и у антрешл,у ... озго
евр ньи два>у (Буковица, Ард., ЗНЖ 20, 33).
Камо )о ... с таковим антрешал>ем ... сми)ерао,
— види се из парохи)алног дневника (Боро)евик
Н., Даница 1865, 600).
антрешел, м (лат. тгегзеИаге?) вар. антра
шел,, антреш, антрешал,, антршел., антршел>е
1. место на седлу или самару измену бисага или
Шереша с обе стране. — С )едне стране прсЬа
некувана, | С друге стране пре^а непредена, I У
антрешел, бакина ужина (Вук, Р).). Узе тащи
из антрешел>а и откиде за себе (Мат. 13, 369).
Узме див-птица м]'ешине, пак их об)еси на ли-
)еву страну а заоблице на десну, н»ега пако метне
у антрешел, (НПр Босна, 21).
2. фиг. шереш, шегоба, неполна. — Сваком )'е
свога антрешеля доста (Хрв. Красина Аре). Д)еца
су матери велики антрешел, (Хрв. Дубица,
ХрваК.). Мора и у н>их бити какав антрешел,
(Ост. Т. 1, 4).
3. покр. перед у соби; исп. кртог (Срем,
Вук, Рь).
Изр. у аптрешел(у) : йоврх свега, йридг. —
Чисте зараде двеста и дванаест хи.ъада и у
антрешел,у пет хи.ъада седам стотина дваде-
сет и пет динара (Бож. Г. 7, 55). Куд сам
угаэио у толике грехе, ха)де нека ми се и
ова) натовари озго у антрешел, (Ком. 8, 163).
бацитн у ~; йредаши забораву (Д. Милановац,
Ризн.).
антрз, -трза м (мн. антрзи и антрзови) покр.
1. в. андрак1 (I). — Шестеро )е женских у Врти-
репа ... па по вазда висе о прошку и као антрзи
се деру (Радик Д. 5, 94).
2. фиг. немирно, окачен>ак. — Игра)у се антр
зови (1адар, Нен. Н.). Ова) антрз остаде на песку
код бунара. Бодш се стрмекнуке (Недик Б.
Ь 13).
антриклис м нар. е. антихрист (2) (М. По-
жаревац, Ост. Д.).
антропо- (грч. атЬгороя, човек) йрви део
слоокенице у значеау : ко;и се односи на човека,
напр.: антропогеографи)а, антропологи^а и ел.
антропогеографн;а ж (нем. АтЬгоро^ео-
§гарЫе) грана географине ко]а йроучава луде и
гьихове шворевине као йосебне йо]аве на Землино]
йовршини.
134 АНТРОПОЗОИК — АНУЛИРАТИ
антропозЬпк м (в. антропо- + грч- гбё, жи
вот) геол. на}мла$е геолошко доба ко]е Почты
од йЫаве човека.
антропбзоф м Прысшалыца аншроПозофи]е.
антропозофща ж (нем. АшпгорозорЫе) ре-
лигиозно-мистично учен>е о сазнан>у света наш-
чулним духовным ойажшьима.
ннтропскюфскй, -а, -в ко/и се односи на
аншроПозофа и аншройозофщ'у : ~ друштво.
антропбйдан, -дна, -дно (нем. апгпгородо!)
сличал човеку, човеколик: антропоидни ма)мун.
антрополог м паучник ко]и се бави аншро-
йологщом.
антрополбги^а ж (нем. Ап1пгоро1ов1с) наука
о човеку ко]а йроучава йриродне законе йо копима
се развн]а}у пегое шелесни облик и душевне По]аве.
антрополбгйскй = антропол6гй)скн, -а,
-б в. аншроПолошкы. — За то Не бита два оделеша:
етнографи)ско и антропологи )ско (Вила 1866,
551).
аптрополошкй, -а , -о туи се односи на аншро-
йологи}у и аншроПологе : ~ конгрес, ~ особина,
~ проучаван>е.
антропомётрща ж (нем. Ап1пгороте1пе) етн.
део аншройологи]е ко}и се бави мерепем ыо]едыных
делова човеч]ег шела и /ьиховим узапомним односима.
антропомётрйскй = аптропометрй)скн,
-а, -б туи се односи на аншроПомешри}у : ~ ме
реное, г* справа.
антропбморфан, -фяа, -фно 1. туи има
човеч]ы облик: антропоморфни ма)мун.
2. в. аншроПоморфисшычки.
антропоморфйзам, -зма м (нем. АпсЬгоро-
тогрЫзтиз) 1. Прешсшавлан>е божансшва у луд-
ском облику.
2. йрийисившье лудских особина Предметами и
йо}авама у Природы.
антропом6рфнсан.е с гл. им. од аншроПо-
морфисаши.
антропомбрфнсати, -ншс.ч свр. и несвр.
замислиши, замишлаши, Приказ ( ив)аши у .ъудском
облику.
аптропоморфйстнчкй, -§, -б ко/и )е у вези
с антропоморфизмом. — Да се свети дух )авл>а
у виду голуба и толике друге ствари показу)у
)асно елементе примитивних антропоморфистич-
ких тумаченьа (Кор. В. 3, 31).
аптропопатйзам, -зма м (нем. АтЬгорора-
Йпзтиз) йреношен>е лудских душевных емоци]а, чак
и негативных (зависш, мржшг), на божансшва.
антропофаг м в. лудождер, дывл>ак ко]ы ]еде
лудско месо.
антропофагп)а ж (нем. АтЬгорорЬа^е) в.
лудождерсшво , ]еден>е лудског меса.
антропоцентрйзам, -зма м (нем. АтЬго-
росепЫзтиз) схвашапе йо коме се човек смашра
средышшем свеша и цылем н>егова йосшо^апа.
антропоцёнтричан, -чна, -чно е. аншройо-
ценшрички. — Живот [)'е] ... пролазна фаза у ...
метафизичким комплексима ... много несхва-
тл>иви)им, него што се то нама с нашег уског
антропоцентричног гледишта чини (Крл. 3, 87).
антропоцептричкн, -а, -б жуй ]е у духу
антропоцентризма. — Тако )е прво оборена чо-
векова заолуда о природи — геоцентричка, па
)е доцни)е оборена човекова заблуда о човеку
— антропоцентричка заблуда (Кнеж. Б. 4, 73).
антрфйлё, -ёа и -ета м (фр. сЫтеШес) ман>ы
новинарски чланак. — Сводим рефлекси)ама да)е
речита израза уводним чланцима и антрфилетима
(Грч. I. 3, 95).
антршел. м е. аншрешел. — 1едан руски
во)ник гони пред собом натоварено магаре; из
антршс.ъа вирн преплашена н>ушка младога ку-
чета (Ъип. 8, 83).
Изр. као у ~ (иНи) : незнано куда (Левач,
Буш. 1).
антршелэе с в. аншрешел (1). — Узме га
[дете] у наручи )е или ста и и у антршсл.е (насред
самара) живинчету (Пол.ица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 239).
Антула 1. ж покр. ыме (По.ъицл, ЗНЖ 9,
244).
2. Презиме (ЛМС 286, 77).
Антун, -уна (зап. кр.) 1. м име; исп. Антон,
Антони)е.
2. Презиме. — 1анко Антун (Стано)л. 1, 411).
АптупнЬ Презыме (Им. МС, 40).
АвтунвЬевиЬ Презиме СГовиЬ. 3, 42).
Антуница 1. м дем. од Аншун; исп. Анто
нина.
2. Презиме (Б)ел. 1, 219).
АнтуновиК Презиме (Дед. I. 3, 321; Пол.
1951, 13779/2).
Антуша ж покр. хий. од Анша1 (Лика, ЗНЖ
21/Н, 360).
АптушевнЬ Презиме (ДрагиК. 1, 296).
анЬуга ж зоол. рыба ыз ф. С1ире1<1ае, веро-
вашно сардела брглун Еп^гаиНя епсгазкЬошз; вир.
анчуга; исп. инНун (Дубровник, Скок 1, 53).
ану, апу и ану узв. покр. (понекад по)ачано
партикулом дер) 1. узвык за скрешагье Паж/ьс :
гле, ешо. — Ану! Ану! Види их само! (Мат. 8,
36). Ако кому речеш на прилику: „Ану кршна
)ан>ета!" — он се нал>ути па та ... одврати:
„Ану ти рога на глави!" (БановиН С, ЗНЖ
23, 210). А ну, пази-дер како сви же.ъно оче-
ку)у ... причу од баке (Павич. 1, 289). Анудер
погледа)те по рамену, има )и [уши)у] ка града
(Дрвеник, БановиК С, ЗНЖ 25, 378).
2. деде, ха]де, дела. — А ну ходи, мо)а стара
ма)ко! (НП Вук 1, 200). Ану, С)едите, па зборите!
(Мат. 8, 46). „Ко зове?" — одазва се он тек сад.
— „Ево ми, но ану овамо", — вели Крцун (Вул.
С. 2, 72). Ану, пожури се — нарег}у)е старац
(Сти)енски Р., Ств. 1948, 122). А-ну, е Ьу при-
чат (Нев., СКГл 19, 563).
3. Пры колебапу : можда, е Па. — „ХоЬеш
ли доКи?" — „А ну, вид^епу" (Лика, Трб. П.).
анудёр узв. в. ану (1).
ануйтёт, -ета м (нем. Аппикаг) годшшьа ош-
Плаша дуга (за^едно с интересом) о ушвр1)еним
роковима..
анулнрл1ье с гл. им. од анулираши.
анулнрати, анулйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. агшиШегеп) Прогласиши, Проглашаваши не-
важеНим, обеснажи(ва)ши , Понышшишы, Пони-
шшавашы; вар. анулисати. — Ови се чекови могу
анулнрати само у случа)у ако по н>има наре!)енн
 АНУЛИСАН.Е
пренос не би био )ош уписан (Мее. 1924, 462).
Юьаз Баграти)он више се старао да тужбе Кара-
^орЬеве и шегових депутата ... анулира (Бат. 1,
637). Партп)а захти)ева да се у устав уклъучи
основни закон ко)и анулира сваку прнвилсги)у
)едне од нащца (Ч—Т 1, 45).
апулисакье с гл. им. од ану.тсаши.
анулисатн, -ишём свр. и неевр. в. анули-
раши (Р—К 2).
апума (анума и анума) ж (ген. мн. Знума,
анума и анума) (тур. Ьашгл) в. ханума, госйоЬа,
дама; жена, суйруга; вар. анама, анома. — РеКи
Не се анума и жени ко)а се много господи, а слабо
)0) приста)е СовиК. 1). Кад )'е дошао куКи, за
пита га анума н>егова (НПр Босна, 56).
анумскй, -а, -б ко]и се односи на ануму, го-
ейодски. — Око руке меНе билензуке ... На но-
гама анумске папуче (Катанип Т., ГлЕМ 1940,
153).
Ануша ж 1. хий. од Ана, Анка (Пол>ица,
ЗНЖ 9, 244).
2. име (Шим. 8, 175).
АнушиЬ йрезиме (Каран. 1, 349).
Анушка ж хий. од Ана (Вук, Р).).
Анушко м хий. од Аншун (ЗНЖ 30/1, 242).
анфас прил. (фр. еп Гасе) ейреда, с лица; исп.
из профила. — Позива све заинтересоване ... да
поша.ъу 4 фотографике и то: анфас, полупрофил,
профил и цео стае (Пол. 1950, 13637/6).
анфилада ж (фр. епШас1е) 1. низ (йросшорща
или йредмеша йорс!)аних у ]'едном реду) . — И кроз
читаву анфиладу соба пролази у кабинет (ЛукиН
Н. 1, 440).
2. воь гаЯуиъе низ лини]у нейрщашелгеког
фронта.
аифнладпй, -3, -б во|. ко)и се односи на
анфиладу (2), бочни. — Непри)'ател, )е тукао
Главицу ... анфиладном ватром (Павл. Ж. 2,
611).
анхидращца ж хем. ешкаршье анхидрида.
анхидрйд, -йда м (грч. ап, без + Ъуйбг,
вода) хем. }едшьен>е ко]в се добща одузима/ьем кон-
сшишуционе воде из киселина или база.
анхйдрйт, -йта (анхйдрит, -а) м мин. кал-
ци)умсулфаш без воде (Са304).
анцикрет м нар. в. антихрист . — Био )а у
натароша ... носио му шунку, кад сам 'ном ан-
цикрету Туни расцопо луду главу (Коз. И.
2, 94).
анцуг м (ней. Апги§) варв. мушко одело; вар.
аацуг. — Свак живи ... га )е [Кир Мошу],
вала, морао уочити и запамтити по оном н>еговом
празиичном „анцугу" (Срем. 14, 64). За увече )е
правио фрак. За спорт карирани летши „анцуг"
(Чипл. 2, 218).
Апча ж хий. од Ана; исп. Анка (СН 1878,
156).
Анче, -ета с хий. од Анка (Вила 1866, 606).
АнчнК йрезиме (Лал. 1, 15).
анчуга ж эоол. в. анНуга (ГлХНД 1899, 4).
анпанз м в. анииа^ес. — Нэихова деца су...
примала од домаКе деце наше песме ... и ста-
ринске игре анцаиза, клиса и шуге (АндриК
1, 191).
АН.ГИРОВИТ 135
АнцаковиЬ йрезиме (Павл. Л>. 1, 610).
анцар, -ара м (тур. Ьапсег) 1. в. ханцар,
дуг, извинен и узан нож с кошшаном раздео]еном
]абуком на дршци, кош се носи за йо}асом; исп.
;атаган. — За пасом му пушке позлакене | Без
никаква ножа ни анцара (НП Вук 4, 56). Анцар
ладан — али ерце врело (1акш. "Б. 2, 101). Пру
жине н>има | Топове, пушке, мач и анцар (Зма)
1, 167).
2. бот. покр. е. блишва Ве1а уи15аг18 С1с1а
(Нишл Пелив. 1, 121).
анци)а м в. ханци)'а, она] ко}и дроки хан,
госшионичар. — Остало су узели све кирици)е,
анци)е и меанци)е (Вук 13, 232). Е), анци)а! —
развика се она) што )е први у кафану ушао
(Вул. С. 1, 66).
Анпк)а йрезиме (Ник. Р. 3, 283).
анпи)ин, -а, -о ко]и йрийада анцщи (Вук,
Р)0-
авцйвекя, -а, -б е. анциски (Вук, Р).).
анцйскй «= анцй)скй, -а, -б ко]и се односи
на анци}у (Вук, Р).).
АнцяЬ йрезиме; исп. Анци)а ("Нор. В. 2, 153).
аншлаговатн, -гу)ём свр. и неевр. (нем. ап-
всЫа^еп) варв. (на)кадиши сумйором, сумйори-
саши. — Пре но што се вино у друго буре оточи,
оно се буре сумпорише, „аншлагу) е" (Шкар.
2, 70).
ан> у загонеци и бро;аници, без значена. —
]а посе)ах ан> ] под липов пан>; | изникоше нити, |
а почупах клука (тиква) (НЗаг Нов., 221).
Ан>, пан», вешт Иван, (Мил. М. Ъ. 34, 255).
ан, м зоол. покр. в. син, Аогалш Ьгата Оасе-
новац, Слав., ХрваК. 1).
ан> и ан, узв. в. й. — Кад Сридемац слуша
кога, па ни)е добро разумно, а жели знати, каже:
а», ан>, шта )е било? (Мед. 7). Пустила )е,
с опроштеньем, да )0) надуну трбушчиН, па сад:
сирота цура! Жо [жао] ти )'е )е, ан>?! (Косор 4, 8).
аша узвик ко]им се гоне козе. — Ан>а, козо!
(Хрв. Кра)ина, Аре).
ан>ати, ан>ам (ан,а)'у) неевр. лушаши, шума-
рати. — СвшгЪ су аняле доломь и горомь (Хаи.
2, 109). (Драгое, ЛМС 190, 92).
ан>атп, ан>ам свр. йойуешиши, ]'ен>аши (Вук,
Рь).
ан>гйр, -Йра м покр. в. а;гир. — Била у селу
удовица и имала горопадну кобилу. НЬезин ком-
ши)а имао опет ан>гира (НПр, БВ 1904, 215).
Ако пак има ан>гир (неушкошьен кон»), он не Ье
да иде V округ с другим коньнма (Буковица, Ард.,
ЗНЖ 11, 130). (Лика, Трб. П.).
а1ьгнран>е с гл. им. од апгираши.
ан>гйрати, -ам неевр. покр. необуздано ;у-
риши, беснеши; исп. аньгировати. — За бога ми-
лога, 'оКе ли та Д)еца престати веК аагирати
туда (Бани)а, Ворк.).
ашгирача ж покр. е. а;'гируша (Бани)а,
Ворк.).
ан>гир6ван>е с гл. им. од алгироваши.
авьгнр&ватн, -йру)ём неевр. покр. в. а/ьги-
раши (Бани)а, Ворк.).
ан>гир6вит, -а, -о покр. в. а]гировиш. —
Врх бича пуче у ваздуху и зареза прву бразду на
136 АН.ГИРУША — АПА-ДРАПА
бедрима претила и аагировитог кока (Би1°елиЬ
]., XX век 1939, 358). Ако ли се што коцне са
сна)ами О'ер су удовци аагировити) ... онда ко)0)
жени у комшилуку да робу, да му пере (Буко-
вица, Ард., ЗНЖ 5, 10). (Лика, Трб. П.; Книн,
СимиН С).
а&гйруша ж покр. в. щгируша (1>анп)а,
Ворк.; Лика, Трб. П.).
ан>йкати, ан,йчём1 нссвр. покр. в. апичиши
ашйчати, -чйм / (Бор)'.).
ашйчнти, -им нссвр. покр. йодврискиваши , ве-
селиши се. — Кад се 1а)чанке враКа|у с Врбаса
... кроз сву варош п)ева)у, сми)у се и ан>нче
(ИванчевиК П., БВ 1904, 258).
аньцуг м нар. в. анцуг. — Зато му )а неНу
ни одлазити, док ми не стигне нови, црни ан,цуг
(Ъор. С. 12, 56).
ао и ао = 5ох узв. 1. за диалегъе и чу})ен>е,
раздраганосш и одушевлегье, изнена^епе; нсп. ао),
аох. — Ао дивне женске! (Суб. ]., Даница 1860,
165). Ох, олу)'е, ао, грмльавине (Гадич. 1, 142).
Ао, )унаци, ала би добри били за неке калуфере
(Стер. 12, 208).
2. за срибу, ва;кан,е, укор. — Зар )е то Пу-
павап?! ... Ао лопов )едан? (Глиш. 2, 94). Ао,
триста ти тво)и! (АндриЬ М., Даница 1865,
794). Ао мо) тупи тупане! С тобом зло, а без
тебе и гор)е! (НПосл Сто). М. 2, 145).
3. за шугу, ]адале, бол, зайрейашНепе : ]ао,
у'аох, куку. — Ао мени до Бога милога! (НП
Вук 2, 597). Ао, )ада мога | Да на свету баш
никога | Не имадем свога! (Радич. 1, 40). Ао,
ала то пече (Ред.). А-о зла ти заложница! — ка-
жем )а Петру (ЪукиН Т. 1, 83). Аоо! — викну
она, — из)ело свивьче 1ошашшо ди)ете! (Лоп.
Н. 1, 119).
8о) и аб) (аб)) узв. е. ао. — Ао1 крила, —
кад би мо)а била (Зма) 1, 82). Од чуда се ...
крстила и говорила: „Ао) ко)'и су и колики су"
(НПр Сто). М., 63).
абкати, аочём и абкати, абчём нссвр. уч.
(свр. аокнути) изражаваши бол узвиком ао, ;ау-
каши, ]счайш. — Шта аочеш кад болестан ниси
(1асеница и Лепеница, Ризн.). Доведе нам старе
одртине | Што но кашлу и путом аочу | Као
бака кад с постеле слази (НП Мило). М. 2, 90).
абкнути, аокнём и абкнути, аокнём сьр.
трен, (нссвр. аокати) узвикнуши ао, }екнуши (1а-
сеница и Лепеница, Ризн.).
аолн св. покр. (по)ача)но уз кад) за истицам
исшовременог , обично изненадног збивапа; исп. а*
(1а, 1д). — Кад, )утрос, дигни се и погл'а), кад
аоли КиЬунова постел,а празна (Нев., Звезда
4, 336). И ту био не!>ел>ак данах, кад аоли ми
иде, (едно вече, поко;на ма)ка плачуЬи (Нев.,
Дело 61, 13).
аоно св. в. а* (1а, 1д) ; исп. аоли (БелиК
15, 131).
8о1ьак, абнзка м покр. доььи кра) рибарске
мреже на коме су нанизане мале оловне кугле
(Свила)нац, Тит.).
аоребла ж (лат. аигеок) в. ореол, свешао круг
око главе на сликама и кийоеима хришНанских
свешаца; фиг. с}а}, слава. — Нека юьижевна ао-
реола )е остала ... око имена Орфелинова (Ост.
Т. 3, 11).
Зорискй, -а, -б ко/и йрийада аорисшу, ко/и
се односи на аорист; вар. аорисни. — Ова) други
облик ... постао )е од индикативних, аориских
облика (БелиК 11, 391).
аорпсин, -а, -б е. аориски: -~ основа (Терм.
2, 14).
аорист м (грч. аог1$(о$) грам. йре^ашае свршсно
време.
аорта ж (лат. аоПа) анат. главна аршерща
ко]а йолази из леве срчане коморе; нсп. срчаница.
— Фиг. Мутна вода [Дунава] као да непомично
лежи у срцу великога града. Огромна аорта, у
ко)0) се зауставио крвоток (XX век 1939, 329).
аортнн, -а, -о ко/и йрийада аорши: ~ лук.
абртнй, -а, -б ко/и се односи на аоршу (Див.
1, 108).
8ох и аох узв. е. ао. — Аох, бабо, да грднога
села и големих река (Шапч. 7, 78). Те бисмо кад-
икад узвикнули ... кад век не бисмо могли обу-
здати унутарлу радост: — Хо)е, хо)! ... Аох, горо,
е)! (Шим. 6, 131). Аох л>уди, гори сте од на)горе
стоке (Нов. 1, 128). Ох до бога, аох до ви)ека
(гЬег. 7, 186). Аох мене, до Бога )еднога | Сад
Ье Турци ископат Морачу (НП Драгов. Ъ.,
172). 1екну као да га ко ножем збанда: — А-ох!
(Нев., СКГл 27, 643).
ао-ца-ца-ца узвик за вав.ъаье коза; исп. а-
вд-ца-ца. — А-о — А-б—ца-ца-ца! — поче бар-
)актар да ваби сво)е козе (БукиН Т. 1, 13).
2ш' узв. оном. 1. за йодражаван>е а. звука
ко/и се чу}е йри брзом хвашшьу усшима, нарочито
залогаза у лету (Р—К 2). б. деч. в. ам (2). — А
гьега псето ап! (ШоЬ).
2. (у именичко) служби) м покр. обзинуш за
лога]. — Кад некога стегну кра)ници баца ап псу,
да би му уминула болеет, т). обзине залога)
хлеба, па га баци псу (Сврл>иг, Васшь.).
8па м (обично у мн.: апови) (тур. Ьар,
зрно, пилула) в. хап 1. а. лек, дрога сум/ьиве
вредности; нсп. апол>ак*. — Цркавам болестан
на кревету, лагано, из дана у дан, с анонима,
облогама (Рак. Мита 19, 83). Шта му туткате
под нос амони)'ак и друге ко)екакве апове (И.
23, 76). Мехмсд оде у чарши)у и на1)е неке апове,
од ко)их кад се )едан по)еде намах се умре (НПр,
БВ 1895, 236). б. маЪиски найишак. — Запела
му памет анонима (Ужице, Дим. Т.).
2. ружни гласови ко]и се о некоме йроносе
(Левач, Буш. 1).
апа1 м (ген. мн. апа) (мац. ара) ошац (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 7, 369).
йпа- ж (ген. мн. апа) (рум. уара) оно што
избща из нечего (Пара, иейараье, дах, задах, уара);
вар. вала, сапа. — Заудри ме апа од дувана
(Вук, Р).). Црковни насто)ници побо)е [се] да
Ьс сребро потамвьети на икони од више целива,
зно)а и апе (Л>уб. 3, 63). Пече сунце озго и апа
од ]апьадн под)ару)е оздо (Вул. С. 2, 31). Уту
шила га она апа, што се диже са юьука кад ври
(Здр. 1908, 252). А прамен се магле заподио |
Од прашине нол,а широкога | И од апе кон>а
и )унака (НП Ор., 92).
апа-драпа прил. вар. апа-трапа 1. неуредно,
ал>каво, шрайаво. — Ко )е увек прл>ав и алкав
у оделу, за тога се каже: „Иде апа-драпа!"
(Радон. Н.).
 АПАНАЖА — АПАТИН
2. (у придевско) служби) неуредан, алкав.
— Тако се женска по мало привикне на сво)у
ал>кавост, па )е увек ... апа-драпа (Поп. Дим.
1, 47).
апанажа ж (фр. арападе) новчани износ или
нейокрешносш доделени на]ближим владаочевим
сродницима. — Занимл>иво )е да )е Савет )ош
првих дана решио да се Милошево) браЬи ...
одузме апанажа (Прод. 2, 88). [Крал,еви] кад
су имали по више синова ... често су одва)али
по )едну облает за мла^ега, те ) с то поста) ала
н>ихова сво)ина (апанажа) (Р—А 1, 172). И Хио
|е припадао као апанажа валиде-султанци (Нов.
17, 228).
апарат, -ата м (нем. Аррагас) 1. техн. ойшши
назив за сложене ейраве ко]'е има)у неку одре^ену
намечу: а. с атрибутом: дезинфекциони ~,
дестилациони ~, про)екциони ~, телеграфски
~, телефонски ~, филмски ~, фотографски ~
итд. б. без атрибута, као пазив за йо]едине айа-
раше ко]и се обично означу]у том реч]у с атри
бутом (место: телеграфски ~, телефонски ~
и др.) или Посевном реч]у (место: авион, хладшача
и др.).
2. физиол. груйа органа са за]'едничком функ
циям; исп. прибор: ~ за варение, ~ за ди-
сан>е и др.
3. организаци)'а и особле пеке држаае, уеша-
нове, сшруке, гране и др., чиновнишшво , лудешво :
државни ~, парламентарни ~, партиски ~,
полидиски ~, ратни ~, судски ~, чиновнички ~
и др.
4. иде]'ни, мешодски и технички елементи
умног рада. — ]а неНу да теретим прву нашу
збирку циганских приповедака научним апа-
ратом (Ъор1). Т. 14, XIII). Ово )е права научна
студи)а, ранена са свим потребним апаратом
(С. Пр. 1936—1937, 220).
5. фиг. она] ко]и без размишлан>а ерши наре-
1)ен>а, аутомат. — Немац )е апарат ... ништа
друго. Он ради како хоЬе она) коме )е потчинио
сво)у вол.у, али никад сам нити мисли нити
ради (Вас. Д. 2, 139).
апаратисан>е с гл. им. од айарашисаши. —
Држава да)е ове врете эаштите и помоЬи ...:
сакатима, бесплатно лечевъе и апаратисав>е у
ортопедским заводима (36. зак. 12, 9).
апаратисати, -ишём неевр. йрийрав/ьаши,
радиши нетто йомоНу айараша (]), руковаши
айарашом, лечиши йомоНу айараша (найр. код
физикалне шерайще). — в. пр. под апаратисан>е.
апаратни, -а, -б ко/и /« у вези са айарашом,
айарашима. — Чиновници ... за поелени у апа
ратно) сали (36. зак. 5, 48).
апаратура ж (нем. АррагаШг) а. скуй делова
ко]и сачин>ава]у ]едан айараш (1), унушраш/ьи
склой айараша. — Он са уживааем об)ашшава
апаратуру косачице (Борба 1947, 86/3). Све смо
то повезали разним жицама и довели у везу са
апаратуром [грамофона] (Слепч. 1, 51). 6. скуй
айараша ко]и сачин>ава;у ]едно йосшро]ен>е.— Ту
се филм приказу)е у 55 ... дворана ... као и на
30 апаратура за уски филм (КН 1948, 38/2). фиг.
У ово) комеди)и ... дошла )е до израза и ди-
спаратност измену комичног смиела комада и
психолошке апаратуре ко)ом се покреЬу деша-
ван>а на сцени (Поп. I., КН 1948, 39/3).
33
137
апарта нрил. вара, йосебно, обашка. — Он има,
остало му )е од оца, а апарта што му )е жена
донела (Мил. М. Ъ. 1, 11). Дигоше лгу толике
паре, а апарта што су однели у руву (Глиш.
8, 118).
апартап, -тна, -тно (нем. арап; фр. а рагг)
1. ко] и се издва]а йо сводим изузешним особинама,
изванредан, уйадлив. — Гледао сам ... Во)но-
виЬеву апартну „Госпожу са сунцокретом" (Грч.
I. 4, 137). Из доброте, сажал>еи>а и апартне
сродности дево)ке ко)а умире и Н>тливог
доктора ... развила се л>убав (Сек., БВ 1911,
142). Висока плавка ... апартиа женска, пуна
мондених претензи)а (Калеб, Реп. 1948, 618).
Истце на образима давале су читаво) н>ено)
необично) живо) по)ави известан акценат апартне
занимлгивости и шарма (Крл. 2, 82). Сви)ет
обично мисли, да етнографа интересира само
нешто особито ли)епо, апартно, чак и упадно
(Широла Б., ЗНЖ^8/1, 113).
2. ко]и ни]'е у тесно] вези са целином, йосе-
бан, оделит, нейовезан. — Поема пати од слабе
композищф; она )е у ствари саставл>ена од
низа ман>е више апартних П)есама (Пол. 1951,
13940/6).
апартман, -ана м (фр. арраггетет) 1. от
мен стан. — Собе и апартмани унутра снабде-
вени су историским намешта)ем (Ъон. ]. 2, 44).
шал., ир. скроман, обичан стан. — Ти степени
воде у мо)е апартмане (Нуш. 22, 156).
2. две или више йросшорща ко]е се у хошелима
изда]'у као ]една целина. — Хотел „Мажестик"
у Београду располаже великим бро)ем соба и
апартмана са модерним конфором (Ред.).
апатёка ж нар. е. айошека. — За лекове
не плаЬа | Ништ* у апатеци (Зма) 1, 589). Хрват-
ска на гласу )е ... са сво)е ппстгас ип1Уег$аН$
ко)а се у сто и сто „апатека" прода)е (Шен. А.
3, 59). А што Ье ми младо) апатека, | Кад сам
сама и од себе л')епа (НП, ЗНЖ_7, 92).
апатёкар, -дра м нар. е. айошекар. — Одъ
н-Ьга се праве ... санови у коима апатекари тару
лекове (Поп. Ъ. М. 1, 18). Врата се отворише,
а на врати.ма ста)аше градски апатекар (Шен.
А. 7, 197).
апатекарев — апатекаров, -а, -о нар. е.
айошекарев (Вук, Р).).
апатёкарскй, -а, -б пар. в. айошекарски (Вук,
Р)'.)-
апатп, анам (непр. апём) неевр. ди|ал. \.у]е-
даши, грисши; вар. аптати. — Мачка гребе а
куче апе (Лесковац, Цвет. I.).
2. ]есши; вар. апити1 (3) (Пирот, Пе). С).
апатща ж (фр. арагЫе; нем. Ара(п1е) без-
волносш, равнодушиосш , йошишшеносш, ушуче-
но ст. — Учител>и [су] ... извучени из познате
н>ихове опште апати)с и покренути на сложан,
за1еднички рад (ПГл 1892, 590). Награде одли-
копап.а ... могу изазвати завист и апати)у за
службу, ако се правилно не врше (МГ 1933, 274).
Апати)а убила му вол,у на живот (Вел.. М. 3,
126). Дух треба да влада инстинктима. А он
)е пао у апати)у (XX век 1938, 1/3). И сам
ИвановиЬ, сломлен тежином сво)'е судбине ...
седа клонуло у наслошачу и преда)е се дубоко)
апати)и (Нуш. 11, 200).
Апатия, -йна м варошица у Бачко], на Дунаву.
138 АПАТИНАЦ — АПЕЛАТОРЩА
Апатннац, -нца м (ген. мн. АпатГшаца)
сшановник Айашина; она] ко/и ]е йореклом из
Айашина.
апатйнац, -нца м чамац са равным дном и
уздигнушим кра]евима (Ил. Др.).
Апатннка ж сшановница Айашина; она ко]'а
]е йореклом из Айашина.
апатйнскй, -а, -б ко/и йрийада Айашину,
ко]и /е из Айашина.
апатисати, -ишём свр. и несвр. (у)чиниши
(кога) айашичним; исп. апатита. — Ту се )еднако
пева стара песма, и нъена монотонна успава
... и апатише све мислиоце (Време 1874, 20).
апатит, -йта (апатит, -а) м (нем. Арат) мин.
калцщумов фосфат, са флуором или хлором, сйо-
редни сасшо]ак еруйшивних стена, Са6С1(РО,),,
као хлорайашиш или Са6Р(Р04)з, као флуорайа-
шиш.
апатичан, -чна, -чно (комп. апатнчниж) то/и
}е обузеш айашщом, безволан. — Што се човек
више заглибл>у)е у стари)е године, то поставе
све више апатичан према женидби (НСС, 37).
Под утица )'см тих иде)а ... поста ла )е маса на
рода апатична, равнодушна, према свему (Од).
1886, 41). Видео )е монахе ко]и се извлаче испод
на)свети)е дужности ... ко)и су апатични према
служби (Ост. Т. 2, 324). Светину више не ин
тересе ништа, постала )е апатична (Нуш. 15,
166).
апатично прил. с айашщом, безволно, йоши-
шшено. — Роби)аши се вуку ли)ено и апатично
(Чол. 1, 56). фиг. Плинске светил.ке апатично
сто)е, суморно и мрзло (Вил. 1, 25).
апатнчнбст, -ости ж сшапе онога ко/и }е
айашичан, безволносш. — Доктрина врло погодна
за л>уде ко)и неКе или не могу да раде: она н>и-
хово) апатичности ... да)е )едан философски
облик (Пер. Ж. 5, 219). ]е ли то ... човек кога
)е апатичност према свему довела до неке ледне
равнодушности (Живад. 5, 61).
АпатознЬ йрезиме (Им. МС, 72).
апа-трЗпа прил. в. айа-драйа (Р—К 2).
апатрид, -йда м (грч. арагпз, -Иоз) лице то/е
нема државлансшеа (Пол. 1951, 13806/3).
апац, аица м покр. 1. йрождрливац (човек
или окмвинче) (ЦТ, ШоК).
2. човек великих усша (ЦГ, 1овиЬ. 1).
3. врло ]ак човек (Трешн>ево, Пеш.).
апацатн, -ам свр. покр. йомаНи се, кренуши. —
Зачека их сни)ег, ни)есу могли дал,е апацат
(Трешаево, Пеш.).
апаш, -аша (апаш, -а) м (вок. апашу и апашу)
(Фр. арасЬе) мангуй, варалица, разбо]ник. — Изиг>у
из сво)их тамних склоништа мрачни апаши, с па
ту ченим качкетом на глави (Живад., Венац 11,
5). То ни)'е адвокат, то )е прави апаш (Ред.).
апашкй (апашкй), -а, -б ко;и се односи на
айаше. — Дешавало се ... да се организу)'е апа-
шка дружина и да почини масу злочина (Време
1922, 148/2).
апашкй (апашкй) прил. као айаш, на айашки
начин.
апашлук м в. айашшво. — Апеловати на то-
лерантност )едних, а штитити апашлук других
(СЛ 1918, 26/1).
анаштво с 1. делова/ье айаша; луйешшво;
невалалсшво (Степ.).
2. айашки йосшуйак (Стев.).
АПВ скраНеница за Аушономну Покра^ину
Воеводину.
апекс м (лат. арех, врх) астр, шачка на йри-
видно] небеско] сферы у йравцу ко}е се креНе Сунце
за]едно са сводим йланешским сисшемом.
апел м (геи. мн. Зпёла) (Фр. арре1) 1. обра-
Нан>с, йозив са особишим захшевом, молбом; исп.
апелаци)а (3). — Сви лондонски листови доносе
апеле енглеско) публици, да што више приложи
за ерпске заробленике (Правда 1917, 246/2).
Каподистри)а )е одговорио ... Ипсиланти1у на
н.сгон апел за помоЬ (Поп. В. 1, 57). Стога не
би смио да остане неуслишан аегов апел на
„учене луде од заната" (Паунов Д., Н1 4, 207).
Требало )е да буде [скупштина] распуштена и
извршен апел на народ, те да се сазна народно
расположение (Прод. 2, 347). За мене ножика
и официра беше ова) апел на мо)'у одважност
довол,ан (Вилов., БК 1902, 1173).
2. правн. е. айелаша (2). — Дужник ... )"е
сво)им отказом да уговор драговол>но изврши
учинио нужним апел на власт (Пер. Ж. 2, 19).
3. правн. покр. в. айелаци]а (1) . — У Боци
што осуди ко1а од три претуре ... или которски
окружни суд, апелу)°у странке на апел задарски
(Богиш. 3, 568).
4. во), збор, шрубни знак за „збор". — У за-
роблэеништву су ми на;тежн били апели (Ред.).
Онда се одбрана прекида и што пре отступа ко-
кима на знак „апел" (МарковиН Д., Ратн. 9,
568).
5. лов. йослушносш йса. — Ова) пас има
добар апел (Ил. Д.).
апёлант, -а и -анта (апелант) м правн. лице
ко}'е се жали вишем суду на йресуду нижег суда.
апёлат, -ата м правн. в. айелаша. — Он )с
имао права, без апелата казнити Дубровчане за
преступ (Кост. К. 2, 2151. Против тих сеоских
новина нема апелата, нема штампарског суда
(Том. 1.1, 199). Он )е издавао заповести и ре-
шс1ьа против ко)их ни)е било апелата (Гавр.
М. 2, 312).
апелата ж 1. правн. йризив вишем суду
йрошив йресуде нижег суда; исп. апел (2), апелат. —
Каткада се ишло с апелатом к турском суду
(Нов. 17, 277). Против пресуде тих судова ни)е
било ни жалбе, ни апелате (Ав. 4, 18).
2. жалба уойшше. — ПустиКе се глас, да
у 1ьсму има каква страшна увреда и дал>е нам
апелате нема (МЖ 1894, 27).
3. айелациони суд. — Нисам могао замислити
да Ке г. МутавциЬ да падне толико ниско, да
ме ... вара о нснадложности апелате против
Нэиховог — комиси)ског решоп.а (Самоупр.
1883, 22/1).
Изр. без айелате: без йоговора. — Што )е кога
стизало, имао )'е да поднесе, без апелате (Мих.
Ст. 1, 4).
Зпелатйв, -а (апелатйв, -ива) м (лат. потеп
арре1а!1уит) грам. за;едничка именица, за;еднички
налив за сва слична лица и Предмете (напр.: кшига,
човек и др.) (Терм. 2, 4).
апелатбри]а (апелатбри)а) ж виши, йризивни
суд за црквене ейорове; исп. апел (3), апелащч'а
 АПЕЛАТОРИТАЛНИ — АПЕТИТ
(1). — Четврти одс)'ек тиче се метрополитене
апелатсри)е (Милаш 4, 151).
апелаторщалнй и апелаторй)алпй, -а, -°
цркв. ко]и се односи на айелашорщу; исп. апелато-
риски. — Доласкрм шиховим започете су сед-
нице у апелатори)ално) конзистори^и (Видов-
дан 1862, 5/3).
апелаторйскй = апелат6рй)скй, -3, -б в.
айелашорщални. — Ту се саста)е апелатори)ска,
а редовно стану)е епархи)сна конзистори)а (Мил.
М. Ъ. 9, 353).
апелатбрпй и апелаторни, -а, -б в. айела-
ииони. — Ако би требтьски меилис нетто криво
осудио, а и право, па се криво чини )едноме од
два парничара, позове се на апелаторни суд У
Мостар (Богиш. 3, 568).
апслаци)а ж 1. виши, йризивнн суд; исп.
апел (3), апелатори)а. — Тада су уре!)ене епар-
хи)ске конзистори)ске власти, за тим Виши
Духовни Суд (конзистори)ска аислашма) (ВукиК.
М. 5, 129). Ствар иде апелаци)и (Доман. 3, 18).
2. в. айелаша (1) . — У Црно) Гори нема
апелаци)е, него што му осуди шенат на Цетшьу,
ред му )е слушати (Богиш. 3, 568). Ма)ка )е до
шла к младому доктору, да )0) направи апела-
ци)У (Кум. 3/1, 24).
3. е. смел (]). — У врло ул>удно састашъеном
допису има чак апелацша на мо) патриотизам
ааг. 2, 243).
апелацибнац, -нца м судща вишег (айела-
ционог) суда. — Било [)е] ту судила (апелацио-
нац и касационац), професора, трговаца (Срем.
16, 9). ХоЬе да зна имена Апелационаца ко)и
су то пресудили (Ъорг>. Вл. 13, 271).
апелацпбнй и апелацйбпй, -3, -б ко/и йри-
йада айелацщи, ко]и има везе с айелацщом; исп.
апелаторни: ~ суд, ~ суди)а, ~ пресуда.
апелйршье с гл. им. од айелираши.
апелирати, апёлйрам (-йра)у) свр. и неевр.
в. айсловаши. — Апелират Ье на нас, да помог-
немо новчано, или да упослимо те би}еднике
(Перк. 1, 20). Поштени борци слободе ... неЬе
одбацити позив, кад им се на поштсчье апелира
(Радон. }. 7, 254). Овде пак при овом, апелира
се на народ (Бат. 1, 631). Могу посли)'е пресуде
апелирати на виш)и суд (Богиш. 3, 544).
апелоиан.е с гл. им. од айеловаши.
апелоиатн, -лу)ём свр. и неевр. 1. обраши-
ши се, обраНаши се некоме са неким захшевом,
молбом; исп. апелирати. — За време Анексионе
кризе 1908 г., мала Срби)а )е на првом месту
апеловала на братску Руси)у (Ву).). Аутор чланка
апелу)е на македонске кшижевнике да дубл>е
захвате прошлост свог народа у свом стварашу
(КН 1948, 26/4). Тако влада има право да у
свако доба апелу)е на бираче (Бошк. Ст. 3, 130).
2. правн. жалийш се вишем суду на йресуду
нижег суда. — Против пресуде тог суда ... могло
се апеловати на срески суд (Ав. 4, 15).
апёндикс м (лат. аррепсИх) 1. додашак, до-
йуна (неко] кн>изи или неком Предмету).
2. анат. йродужешак слейог црева, црвул,ак.
йпендпкуларнй и апендикуларнй, -3, -б
ко]и се односи на айендикс (2).
Изр. ~ израшта) (язрастао): шрбушни из-
рошша] код инсекаша. — Вал>а да се размотри
139
какове су апендикуларне израсли накра) трбуха
[код ортоптера] (Панч. 8, 21).
апепдйцйт, -йта 1 м мед. зайа.ьепе айендик-
апендицйтне, -а ) са (2) .
аперитив, -ива м (фр. арёГ1(1Г) алкохолно
йиНе ко)е ошвара айешиш; вар. аперитиф. — Пре
вечере попио )е неколико аперитива и алкохол
му ударно у главу (Бо). Р. 2, 10).
Зпсритйвнй и аперйтйвнй, -а, -б 1. ко;и
ошвара айешиш. — Мнш|и трн ... куван корен ...
Пи)е се ... пре )ела, )ер )е у исто време и апери-
тивно средство: покачана вол.у за (ело (Гост. 1,
332).
2. ко/'и ошвара столицу, йургашивни. — Гла-
убер )'е приредио натри^ум сулфат и упознао
шегоно аперитивно д)елован>е (Бубан. 1, 34).
аперйтйф, -йфа м в. айеришив. — Сваког
другог дана наи!)е [се] где Ье се попити аперитиф
(Богд. М. 2, 207).
аиеркат м (ентл. иррегеих) фиск, у боксу :
ударацу браду одоздо; вар. аперкут.
аперкут и в. айеркаш. — Три аперкута и
)едан директ у вилице (РадиЬ Д. 6, 250).
аиерцептйвап, -вна, -вно 1. йрщемлллв,
осеш.ьив за нешшо; исп. аперцепци)'а (Р—К 2).
2. ко]и се оснива на айерцейцщ'и (!) : ~ ми-
шл>ен>е, ~ сазнаше.
аперцёпци)а ж (нем. Аррсггериоп) псих.
1. акт, йроцес ко)им се йсихички садржа^и доводе
до ]асног схвашапа. — Аперцепци)а бива онда, кад
представа уйе у погледну тачку свести (БакиЬ
1, 63). Они акти пажн>е, одн. мишл>ен>а, помоЬу
ко] их се )едан предмет схвата, тумачи, сазна)е,
назива^у се аперцепци^ом (Лор. 1, 168).
2. ценшар свести. — Онда Ье сваки суб) скат
ко)и сада падне у н>егову аперцспци)У почета ...
да раЬа у н>ему )едну животну пронищьиву и
оригинал ну мисао (Ву). 2, 29).
аперцнпйрати, -цйпйрам (-йра)у) свр. и
неевр. псих. усво]иши, усва;аши Путем айерцейцще;
схвашиши, схвашаши; исп. аперциповати. — Али
тако исто ни]е искл.учено да се такав предмет не-
посредно аперципира (БелиЬ 11, 578).
аперциповати, -пу)ём свр. и неевр. в. айер-
цийираши. — Што ни;е аперциповаио, то пада
попут сухога лишЬа с В)етром (Напр. 1901, 7).
апетале ж мн. бот. би.ъке чи]и цвешови нема]у
круничних листика Ареш1ае. — Назива)у [се] и
апетале, т). дикотиледоне без крунице (1ур. Ж.
1. 145).
апётатп, -ам свр. покр. I ухвашиши, доко-
йаши се кога или нега. — Ако га ;а апетам, неЬе
му бита лако (ЦТ, Радом.).
II ~ се наНи се с неким. — Тражи тамо,
тражи овамо, апетасмо се ]едва )сдном (ЦТ,
Радом.).
влетит, -йта м (фр. аррб111; нем. Аррем)
1. же/ъа, йрохшев за }слом; исп. тёк. — Сео ... да
ШЛ.ИВОВИЦОМ пресече вино и на та) начин изазове
апетит за ручак (РадиЬ Д. 4, 137). На паши прасци
и евтье ... креЬу се на слободном и чистом
ваздуху, што необично поволно утиче ... на
повеЬаше апетита (Ник. Др. 1, 17).
2. фиг. жудша за задово.ъе/ьем било каквих
йрохшева. — гЬени захтеви )ош нема)у импери-
)алистички карактер, ала Европа нема никаквнх
140 АПЕТИТАН — АПОДИКТИЧКИ
гаранци)а да се стари апетит неКс повратити
(Слипичевик Ф., Прегл. 1937, 223). Немачка
... зачуди сви)'ет бруталношКу свог апетита
(Во)н. И. 7, 108).
3. фиг. задоволсшво, уживагье. — С не
ким неприкривеним апетитом опису)е скупоце-
но рухо царских доглавника (Прод., БК 1902,
187).
Изр. отворити ~; шазваши волу за нечим,
нарочито за }'елом. — Али се Мишку ... с раки
той отворио апетит (Кол. 3, 3).
аиетнтан и апётйтан, -тна, -тно ко/и иза-
зива айешиШ, йримамлив, йривлачан. — Свака
соба имала )е сво) апетитни карактер и уливала
апетитне мисли (ЛукиК Н. 1, 179).
апи)а ж в. )аища 1. драена гра/)а за куНе,
бродове и ел. (Аре; ШоЬ).
2. фиг. ]'ака гра1)а, ]ак шелесни сасшав. —
Апн)а од чо)ка (ЦТ, 1овиЬ. 1).
апитн1, апйм покр. 1. свр. у;'есши, загрисши;
вар. апнути. — Кад апи гадина [зми)а], на)ху-
бави)и )е лек сириште од зеца (Мел. 1).
2. свр. шчейаши, украсши, здийиши; исп.
апнути, нтЬапити (Лика, Трб. П.).
3. неевр. в. айаши (2). — „Апи (]еди), сине!
Де, апи, сине" (БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 369).
апитп-, апйм неевр. заудараши, смрдеши,
вогьаши; исп. апа* (Вуков. А. 2).
АпиН йрезиме (Урош. А. 1, 237; Им. МС,
154).
Впила1 м дем. од айа1 (Аре).
8пица' ж (нем. АГГе) покр. ма]мун; исп.
опица. — На)еданпут долети к аему нешто;
ти)ело му )'е налично на апицу (Дубровник, НПр
Ча]к., 418).
апкало с е. ейкало, залисшак на дулцу (Срем,
Вук, Р).).
апланйрати, -анйрам (-йра)'у) свр. и неевр.
(фр. ар1ашг; нем. арр1атегеп) изравна(ва)ши. —
Земл>иште )е веЬ апланирано за парк (Ред.). фиг.
Апланира несугласице измеЬу два Шефа Оде-
л>е!ьа или Института (36. зак. 2, 89).
аплаудирати, -удйрам (-йра)у) неевр. (нем.
арр1аис11егеп) йлескаши у знак одобравала, до-
йада/ьа или йоздрав.ъа/ьа; исп. аплаудовати. —
Величанство поздравлю светину ко)а му апла-
удира и кликЬе (Нут. 15, 164). фиг. экиво,
свеердно одобраваши. — Овом гледишту Народне
банке морамо утолико свесрдни)е аплаудирати,
што и ми заступамо ово гледиште (Нед. Мил.,
XX век 1938, 3/81).
аплаудовати, -ду)ём неевр. заст. е. айлау-
дираши. — Публика француска ... живо апла-
уду)е кад се на позорници пева)у руске песме
(С.Нез. 1888,49/2). Кад ]е МилетиК ... отпочео
уставну борбу, онда му се од стране Макара
аплаудовало (Браник 1887, 71/3).
аплауз (аплауз) м (нем. Арр1аиз) йлескагье
у знак одобравапа, дойадан>а или йоздравлапа. —
Из друге собе ... чу)е се аплауз и клицаае (Нуш.
11, 210). Први пут налазимо код индиске позо-
ришне публике и порекло аплаузу (пл>ескаау)
(Млад. Р., XX век 1938, 3/94).
аплпкатура ж (нем. АррНкашг) муз. одре-
Ьен Положи] йрешщу При свираму; син. прстомет,
прсторед.
аи,111кацн)а ж (нем. АррНкапоп) 1. йримегьи-
ван>е, йримена, уйошреба. — Само у случа)у какве
неодол>иве консидераци^е могла би се ... апли-
каци^а тога начела напустити (Пер. Ж. 1,9).
Цепива за апликаци)'у рег оз т.зв. еитеро вакцине
не сме)у садржавати ништа шкодоьивог (36.
зак. 35, 223).
2. а. йришивале или йрилейливапе украса на
машерщу друге прайс. — Техника рада )е: на-
шиваше ситних фигура обо)ене матери)е ...
Такав се рад зове апликащф (Недел>ковиК М.,
ГлЕМ 1929, 80). 6. украс гйако йримелен.
Епликацибнй и апликацнонй, -3, -б ко]и се
односи на айликацщу (1): ~ метода, ~ школа.
апликовавье с гл. им. од айликоваши.
аплнховатн, -ку)ём свр. и неевр. в. айли-
цираши. — Апстрактне теореме ... математичара
знаке апликовати за откриНе нових чивьеница
само она), ко заиста живи с тим чишеницама
(Бубан. 2, 19).
аплидйравье с гл. им. од айлицираши.
ашшцйрати, -ицйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аррН21егеп) 1. йримениши, йрименмваши;
уйогйребиши, уйошреблаваши; исп. апликовати.
— И аему )е са свим индиферентно, да ли Не
... државни интерес бити оштеЬен, ако се закон
савесно аплицира (Пер. Ж. 5, 166). Цепива
мора^у бити стерилна, нешкодл.ива, ако се апли-
цира)у парентералним путед! код човека (36.
зак. 35, 223).
2. йриши(ва)ши, йрилейиши, йрилейливаши
(украс на машерщи друге вреше); исп. аплика-
ЦИ)а (2).
аннутп, -нём свр. трен. в. айиши1 (1 и 2). —
Алии од ову (абуку да видиш каква ]е (Ср.
тим., Стан. М. 1). Ъе си то апн'о? (Вакуф,
Зор. Д.).
апбгё), -ё)а м (грч. аро^еюп)вар. апогеда, апо-
геум 1. астр. на]удалени}и йоложа] Сунца односно
Месеца од Земле.
2. фиг. врхунац. — Умро )е у апоге|у сво)'е
славе (Ред.).
апогё^а ж е. айоге]. — Под выше [царем
Душаном] ]е ерпска слава и снага достигла сво)у
апоге)у (Мишков. 1, 15). Можда на)живл>и рад
Омладине, н>ена апоге)а, пада у оно мег)увреме
од прве омладинске скупштине у Новом Саду
па до друге у Београду (Скерл. 3, 117).
апогёум м в. айоге). — Прстенасто помра
ченье Сунчево ... може наступити само онда,
кад ]е Месец у Апогеуму (на)дали од Земл>е)
(Радив. Т. 3, 35).
аподйктнчан, -чна, -чно (фр. аросИс11яие)
а. ко]и исклучу]е днскуси]у, Приговор; неоейоран,
айсолушан; исп. аподиктички. — Одговор Не на
многе тачке овог питаша бита, истина, ман>е апо-
диктичан од горших тврди>а, али за то свакако
верни)и и вероватни]и (Ъор. В. 3, 10). б. логички
нужан, ко}и вреди за сва времена. — Док )е мате-
матичко сазнан>е аподиктично ... дотле су мета-
физичка сазнаша пролазна (Петрон., XX век
1938, 4/80).
Изр. ~ суд в. суд (Изр.).
аподйктичкй, -а, -б е. айодикшичан. — Те-
шко )е дата аподиктички одговор на ово питание
(КостиК Л., XX век 1938, 2/82).
 АПОДИКТИЧКИ — АПОЛОГЕТИКА
аподйктичкп прил. в. айодикшично. — Како
сн ти ... смио да тако аподиктички устврдиш
)едну ствар, за ко)у никад ниси сигуран (Крл.
3, 61).
аподйктичво прил. на айодикшичан начин;
нсп. аподиктички. — Л>убиша ни)е могао аподик-
тично тврдити, ко)а му )е од н>егових припо-
ведака на)мили)а (Виловски Т., БК 1906, 1360).
алодиктичност, -ости ж особина онога шшо
]с айодикшично; айодикшично швр1)ен>е. — Због
тога )е ... априорна аподиктичност не само
релативна, него чак и недозвол>ена (Ъор. В.
3, 48).
аподбза и апбдоза ж (грч. ароск>31з) грам.
други део кондиционала (иза йрошазе), она] у
к/уем се износи извршс/ье или могуНносш изврше/ъа
глаголске рад/ье.
апбён, -ёна м (фр. аррошг) фин. 1. новчана
уйушница, меница или новой ко;'им се измируз'е
неко дугова/ье.
2. ознака номиналне вредности иске вредносне
харшще.
апозитйв м (лат. аррозктип) грям. йридев
накнадно додаш именици, ко)им се изражава йри-
времена, йролазна особина именице уз ко]у он сто] и.
— Апозитивом се назива)у придеви употреблени
уз именице као апозищце: Дете болесно не
излази на хладноЬу (БелиЬ 11, 455).
атгозитйвнй, -а, -б ко/и ]е уйошреблсн, ко]и
служи као айозишив.
^позитивно прил. као айозишив. — Ма ко-
лико било самосталннх именица у суб)екту, било
апозици'а (атрибутски или апозитивно употре-
бл>ених), )единство суб)екатске функци)'е спа)а
их у просту или сложену суб)екатску синтагму
(Велик 11, 190).
апозвци)а ж (лат. аррозкю) грам. реч или
израз додани другим речима (на]чешНе именици)
да ]е ближе одреде, а ко;и ]в йо смыслу могу за
менили .
Апокалйпса ж (грч. Арока1урз1з) Ошкро-
вен>е св. Зована Богослова (йророчка юьига Новог
завеша); вар. Апокалипсис.
апокалйпса ж сликовишо, мистично и мрач
но йрорицангв будуНих догаЬа]о. — Тако су поста-
ле разне апокалипсс и катавасн)е ... Слика ко)у
из тих апокалйпса доби)амо, ни)'е врло утешна
(Чащ., СКГл НС 18, 519).
Апокалипсис м е. Айокалийса. — Апокалип
сис ... „Откровеье Иваново" — послешьа юьига
Новога Завета, у ко)0] се хришКанима проричу
мучен>а и гоьеша, ко)а их чекану, али и победа
хришКанства, ако хришЬани остану чврсти у
сво^о) вери (Кнеж. Б. 3, 113).
апокалйптнчан, -чна, -чно в. айокалий-
шички. — Изишло )е ... сунце, крваво као какво
апокалиптично страшило (Дуч. ]., СКГл НС
17, 333).
апокалнптпчар м 1. йисац Айокалийсе; йроу-
чавалац айокалийшичких сйиса. — Према Библией
отвориЬе се ... ново небо и нова зсмл.а, ко]И
су се апокалиптичару у визищ показали (Велим.
1, 105).
2. фиг. занесе/ьак , видовиш човек. — И док
)е Енглез емпиричар ... Рус )е апокалиптичар
(ЪуриК Мил. 2, 15).
141
апокалнптнчкн, -а, -б ко;'и се односи на
Айокалийсу, као у Айокалийси; исп. апокалйптн
чан: ~ вера, ~ коааник, ~ стил.
апокопа и апокопа (апокопа) ж (грч. аро-
корё) грам. скраНивале речи изосшав/ыиъем }едног
или више гласова на кразу речи.
апбкрвф м (грч. арокгурпоз, скривени, та1-
ни) 1. сйис библиске садржине коз'и црква нейри-
зназ'е. — Сам Мухамед позива се често на пет
кн>ига Мо)си)евих ... и на )еван1)ел>е ... Али
биНе да )е слушао и библиске апокрифе (Радон.
I. 7, 72).
2. лажан, йодмешнуш сйис; ложна верзща.
— Вала имати на уму да )'е ова була више пута
преписивана и меьана, те )о) се ... чак не зна
ни прави текст. Стога ]е неки сматра)у за апо
криф (Р—А 1, 103).
апбкрнфан, -фна, -фно ко/и се односи на
айокриф, ко/и сйадау айокрифс; исп. апокрифски:
~ квьижевност, ~ ]'еванг>ел>е.
апбкрифскй, -а, -б в. айокрифан. — Усмена
[)е квьижевност] \аш и подлегла утица^у пи-
смене и примала из н>е мотиве на прераду, обич-
но апокрифске (Кост. Др. 1, 3).
апбкрифство с своз'сшво онога шшо /в айо-
крифно. — Цела песма )е у сво^о) спол>ашности,
поред свог црквеног апокрифства, )ош и ...
метафора (ПетровиЬ Р., СКГл НС 13, 605).
аполйтнчан, -чна, -чно в. айолишички. —
ПотсеЬам вас ... да )е наше друштво апсолутно
аполитично (КН 1948, 2/2).
аполйтнчкн, -а, -б (фр. ароийяие) а. ко/и
нема йолишичког убеНепа, ко)и нема смисла за
йолишику, коз'и се не баяи пом; исп. аполитичан.
— Овакво) Црно) Гори ... не присто)и се друго
него миран аполитички живот (Пав. 13, 23). У
то] гарди ... били су ... све аполитички и без
божии студента (Рибар 1, 218). б. ко/и не йрийада
нщедно] йолишичко] сшранци, ванйаршиски. —
Затим )е продужио да он ни)е ни за какве неу-
тралне, аполитичке владе (Рибар 1, 81).
аполйткчност, -ости ж недостаток смисла,
незаиншересованосш за йолишику; неучесшвовапе
у йолишици. — Водити ... борбу против нспри-
)ател>ских утица)а у културном животу, против
безиде)ности и аполитичности (Пол. 1949,
13221/4). Те слабости и скретаьа огледа^у се у
по)ави „аполитичности" и тражеау неке посебне
идеолоппе (Борба 1949, 4/4).
апблог м (грч. аро1оеоз, приповетка, басна)
поет, йоучна алсгориска басна. — Стога Ье се
Лафонтенов аполог, у ком се обично кри)е мо-
рална максима ... убра]ати увек у литературу
класичну (Цар 6, 59).
аполбгёт, -ста м теол. а. бранилац хришНан-
сшва реч}у или сйисом; исп. апологетичар, апо
логист, апологичар. — Од тога )е доба развио
живу ревност, као апологет чистога православ-
лл (Милаш 4, 114). б. она] ко]и велича, узноси
кога или шша. — Мало ]е пуританаца од знача)а
ко)'и ма где не налазе сво)е апологете (Кнеж.
Б. 3, 273). Н>еговим неуморним апологетом по-
стаде Д. МитриновиК (Мар). М. 2, 98).
апологетика ж (нем. Аро1о§еик) 1. грана
шеологще чщи ]е Предмет одбрана верског уче/ьа.
— Тако се ... усред надувене речитости ко)а )е
142 АПОЛОГЕТИЧАР
проплавила ... хршшшнску апологетику, очувала
)една школа темелне науке (Кнеж. Р. 1, 127).
2. е. айологща. — У драми преовла1)у]е ...
„фактична апологетика силне али преступничке
личности" (КН 1948, 41/2).
апологётичар м е. айологеш. — Та) по-
ступак у речнику апологетичара „западне демо
кратке" у1фашава се ... правним терминима
(Глиг., КН 1948, 1/3).
аполдгётскй, -а, -о ко}и се односи на айо-
логеша и айологешику. — Чак и у на)'тежо)
оптужби живота кри)е се и ]'една апологетска
страна (Миланов 1, 339).
апологизйрав>е с гл. им. од айологизираши.
— Она [повезаност Српске цркпе са државом
и народом у Средвьем веку] )е и позната и при-
зната, те нема места апологизираку (ТосиК Р.,
Гл СПЦ 1946, 224).
апологнзйрати, -йзйрам (-йра)у) несвр. йи-
саши или гояориши у нечи]у одбрану, уздизаши,
ееличаши; исп. апологирати. — в. пр. под апо
логизиравъе.
аполдгща ж (грч. аро!ое1а) говор или сйис
ко/и .и се неко брани и велича, одбрана; исп. аполо
гетика (2). — ДаничиНъ ... е велики приврже-
никъ Г. Бука, и кньижица ова друго ше, до
ватрена апологш лексикографа нашегъ (Дан.
Ъ. 8, 47). Истори)а ]е била само апологи)а снаге
и силе (Кнеж. Б. 4, 12).
апологирати, -огйрам (-йра1у) несвр. в. айо
логизираши. — Лист „Пополо ди Рома" отворено
брани и апологира фашизам (Борба 1951, 179/3).
апологист(а) м е. айологеш. — Д'Анунцио )е,
према томе, апологист )едног инфериорног на-
раштада (Цар 4, 80).
апологичан, -чна, -чно ко)и брани и велича
(неко учен>е, неку личносш).
апологичар м е. айологеш. — Комуна )е на
шла код омладинске левице толико апологичара
(Скерл. 3, 251).
аполбгнчно прил. на айологичан начин. —
О н>ему [Светозару МарковиКу] Ке се у ;авним ди-
скуси)ама расггравлати , али не апологи чно ... век
критички и истинол>убиво (Богд. М., Кшиж.3,8).
аиолбиовскй, -5, -б в. айолонски. — Но-
сеКи у себи дионизи)евско а не аполоновско
расположение, Данунцио ... руши умбертинску
Итали)у (Радица Б., XX век 1938, 3/29).
аполоискй, -а, -б ко/и ]е као у Айолона,
римское бога лейоше и умешносши; исп. аполонов-
ски. — Лице Христово ни]е сликано лепо као
аполонско (Дуч. ]. 5, 173).
ап&лбнски прил. као Айолон. — КЬегош
ко)и \е умро млад и аполонски леп, каже да нема
веКе бруке од старости (Дуч. I. 6, 109).
апол,ак', -бл>ка м покр. (ист. Срб.) 1. осша-
шак ]ела, огризак; исп. апити1. — Кад се по)еде
)абука, крушка и ел., оно што остане (дршка,
семе и око шега мало меса) зове се апо;ъак
(Цветк. М. 1). НеЬу да )едем тво)е апол>ке, да)
ми целу )абуку (Васил..). Ту^и апол.ак ретко ко
)'еде (Стеф. Ж.).
2. чвориН на шканини или йре%и. — Кад се,
при преден>у, конац чисти зубима од чворова,
па се не очисти добро, онда на Ьилиму, чара-
АПОСТОЛ
пама и др. остану све сами апол>ци, т). чворови
(Стан. Мил.). Ова преЬа ништа не вал>а, све
сам апол.ак до аполжа (Ризн.).
3. фиг. шелесно и умно кржлава особа. —
Какви момци, кад су све апол>ци (Васил>.).
Зпоъак3, -бл>ка м покр. сваки лек у облику
йилулииа; исп. ап' (1). — Да) ми )едан апо.ьак
за грозницу (Ниш, Сто). Д.).
йпол>чпв (апйл,чив), -а, -о покр. ко;'и }е са
айол>цима; исп. аполяк1 (2) (Пореч, Ризн.).
апоплекеща ж (ли. арор1ех1а) мед. излив
крви у мозак, удар, кай.ъа.
апоплёктичап, -чна, -чно ко/и /| у вези
са айойлекси]ом. — Седи скл>окан у нападу
апоплектичне депреси)е (Давичо, Кньиж. 1,
341).
апорт улв. (фр. аррогСе) зайовесш йсу да
нешшо донесе. — Ри;ечи: узми, тражи, лези,
апорт, с)еди, фу)! ... он [пас] )е тачно знао што
значе (Анг)ел. 2, 59).
апортирати, апбртйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аррогпегеп) донеши, доносиши (о йсу). —
„Учила сам да чловим на две ноге ... да скачем
кроз обруч и да апортирам", вели керица поносно
(Том. ]., Дело 12, 461).
апосиопёза ж (грч. ароз1брё$1$) рст. изне-
надан йрекид реченице, напр.: „Ка)ите се ... "
Али у грлу | добру старцу риечца запе (Маж.
И. 1, 23).
апостази)а (апостази)а) ж (грч. аро$(а$1а) ош-
йаднишшво (од вере, уверенл и ел.); вар. апоста-
си)а. — В)ернике грчког обреда ... вала озбил>но
опоменути, да ]е апостази)а тешки гри)ех (МПД
1912, 136).
апостасн)а ж в. айосшазща. — Апостаси)а
[бива] ... кад се )едан крштени одриче хришЬан-
ске в)ере (Милаш 4, 518).
апбстат(а) м ошйадник (од вере, уче/ьа и
ел.). — Световн>ак апостат ... одлучава се од
причешЬа за сав живот (Милаш 4, 518). Онда
сам )а запета бунтовник, како ми )е рекао ди
ректор ! 1ест, онда сам \я заиста апостата (Петр.
Е. 5, 258).
апостериорап, -рна, -рно лог. створен, сше-
чен на основу искуешва, найр.: суд, сазнагье и ел.;
супр. априоран. — Прва полазна тачка )е разлика
измену априорног и апостериорног сазиан>а (Пе-
трон., XX век 1938, 5/114).
апостерибри прил. (лат. а рочюпоп) лог. на
основу искуешва; супр. априори. — Донео )е суд
апостериори (Ред.).
Зпосто и апостб, -ола м заст. е. айосшол
(16 и 3). — 1ован Егиди)е, славни апосто ... )е
Гренлан1)анима проповедао еван1)ели)е (Даница
1868, 733). На Петровдан ... читало [)е дете]
у цркви апосто Оакш. Ъ. 6, 48).
апостол и апостол м (грч. аро$(о1о$) вар.
апосто, апоштол, апустол 1. рлг. а. сваки од два-
наесш Христовых ученика. — К' себи сазва оне
само ученике и наслиднике, ко)е он хотиаше;
измену ко)их одабра дванаест ко)е назва Апо
столе или ти посланике (ЧуиН 1, 52). б. йройо-
ведник хришНансшва код неког народа (обично
йрви). — Ъирило и Методи)е први су словенски
апостоли и учители (Вукип. М. 6, 52).
 АПОСТОЛ — АПОСТРОФИРАТИ
2. фиг. йройоведник, одушевлен Поборник,
следбеник (неког учен>а, мысли, йокреша и ел.). —
С поносом и поштом спомшьана су имена и
осталих апостола сощфлистичких учыьа (Пуп.
1, 162). И данас многе омладинске иде)е )ош
живе и налазе сво'их апостола и верних (Скерл.
3, XI). Нови друштвенн апостоли руга)у се са-
времено] науци што не усва]'а ньихове мисли
(Прод. 2, 364). Велики )'едан песник, гласовити
апостол л>убави ... рекао )е ово (Мил. М. Ъ.
36, 60). Налазе се мег)у вама ко)и се ... праве
апостолима слоге (Бршл>ан 1886, 103). Сократ
)е био одушевлен апостол лепога и доброга
(ВулиЬ Н., Венац 10, 327). Он [)е] уз Визнера
на)В)ерни]и Матошев апостол (Горан 2, 109).
3. цркв. богослужбена к/ъига йравославне цркве
ко)а садржи дела и йосланице айосшолске. — При
ложи 1'едан апостол (Мил. М. Ъ. 9, 234). Тамо
]е црква у ко)0) си неделим и сведем читао
апостоле (Пуп. 1, 168). Чи)°и )е то дечко што )'е
тако лепо Апостол читао (Весел. 16, 58).
Апостол м име (Вук, Р).).
апостолат, -ата м 1. в. айосшолсшво. — Ако
сви нисмо способни за апостолат, не будимо ни
Кифте (БД 1921, 11/1). Он )е рог)ен за апостолат,
и то ?е друга врста гени)алности (СавковиК М.,
КС 1927, 42).
2. оно шшо }с нейобишно, шшо се дале не до-
казу]е, догма. — Кад би се узело да )е све то
[опис но) ива феноменалног света] постало апо-
столатом и )еванЬел,ем науке, ни тада систем
природе не би био завршен (Гавр. В., СКГл НС
И, 431).
апостолнеан.е с гл. им. од айосшолисаши.
апостблисати, -ишём неевр. в. айосшоловаши.
— Кобденъ веЬъ одавно апостолише за то на-
чело (С. Дн. 1855, 5). Тако се то не апостолише
за сиротвдьу. Доле то модерно рухо, па гологлави
и боси, гладни и жедни, проповеда)те мисао
савршене )еднакости (Шапч. 4, 258). Ревносно
апостолишуКи сво)у лажну науку, привлачише
глупу светину око себе (Браник 1887, 133). Рус
ти )е у стан>у да до зоре апостолише како се треба
одмах дигнути и поЬи десно (Петр. В. 7, 125).
аппстблиЬ м пр. дем. од айосшол. — Апосто-
лиЬи ЬаволичиЬи! сви ли сте )еднаци! [каже баба
калуг)ерима ко)и траже милостин>у] (НПр Врч.
2, 62).
апостолица, апостолица и апостолица ж
е. айосшолка (1). — фиг. Бахова влада, та скр-
бллша апостолица класицитета, показивала нам
)е конституци)у римску (Бар. 3, 5).
апостблвчкй, -а, -б е. айосшолски. — На
аегово искаше предузе апостолички нотари)е
истрагу (Поп. Ъ. 5, XIII).
апостолка и апостблка ж 1. жена айосшол
(2) ; исп. апостолица, апоштолица. — Ни)една ни
друга од апостолки мржше и ку!шога рата ни)'е
то запажала (Цес. 1, 80).
2. сандала слинии оним какве су носили айо-
сшоли. — Газе сни^ег и музгавицу у л>етним сан-
далама, апостолкама и обави)еним стегнутим кр-
пама (Ъон. ]. 3, 254).
апостолов и апостолов, -а, -о ко)и йрийада
айосшолу. — Сав им )е живот по ри)ечима апо-
столови)ем сакривен с Христом у Богу (Дан. Ъ.
5, 253).
143
апостолозан.е и апостоловаке с гл. им. од
айосшоловаши .
аиосто.юватп и апостоловати, -лу)ём неевр.
вршиши миси]у айосшола (1 и 2), йройоведаши;
исп. апостолисати. — Нити сам )а Лав Толсти ...
нити желим да апостолу)ем — говораше нам
... Милан ПрибиЬевиЬ ^ож. Г. 4, 57).
АпостбловиЬ йрезиме; исп. Апостол (Мил.
М. Ъ. 27, 729; Сп. ЧГ, 311).
апостолскй, апостолскй и апосголскй,
-а, -б вар. апоштолски, апустолски; исп. апосто
лички 1. ко]и се односи на айосшола и айосшол;
ко]и ]в као код айосшола: <** пожртвован>е, ^^
рад, ~ ревност.
2. йайски. — О то) порези ... говори тако1)е
софи)'ски бискуп фра Перо Салинате, апостолскй
изасланик (Во)н. Л. 3, 116).
Изр. ~ величанство, ~ пост, ~- столица,
~' црква в. код тих именица.
апостолскй, апостолскй и апостблски прил.
као айосшол; фиг. йсшке. — Отишао апостол
скй (Вук, Р).). Од Сомбора до Футога — лепа
штаци)а, па )ош апостолсш1 (Зма) 1, 473).
апостолство, апостолство и апостблство
с айосшолски живош, миси]'а айосшола (1 и 2) ;
вар. апустолство; исп. апостолат, апоштолат. —
Ту л>уди ... зна)'у за монашке труде св. Наума
и за апостолство св. Горазда (Нов. 9, 67). Прео-
купаци)а уметника и апостолство националисте у
дивном су складу (АрнаутовиК А., ЗК 12/11).
То [наставничка служба] )с нека врста апостол-
ства (Мил. М. Ъ. 35, 271).
апостолчнЬ .« ир. дем. од айосшол (2). —
Ваши апостолчиКи, проповеда)уЬи необавеште-
ном свету радикално благоста&е, упропастили су
... неколико домапина (С. Нез. 1888, 11/4).
апостолпща м чишач айосшола у цркви. —
Уста), апостолци)о, да иг)еш цркви — рече бла
гим, меким гласом (Ъор. С. 6, 306).
апостроф и апбетроф м (грч. аро8ГхорЬо8)
1. гром, зайеша изнад реда за означава/ье: а. изо-
сшавленог слова. 6. йолугласника у йокразинском
говору или у неким сшраним речима.
2. в. айосшрофа. — Шилер ... нам)ешта )ед-
ном вошику [Немцу] ова) апостроф управл>ен
хрватском во)нику: „Хрвату, гд]'е си украо ова)
г)ердан?" (Матас. 1, 3).
апострофа (апострофа) ж (грч. аровггорЬё)
рет. ос.юв.ьава/ьс, нейосредно обраНан>е речима,
йризиван>е; вар. апостроф. — Пак евршава своду
па ралел у апострофом на П)есника (Мар). М.,
Кран>ч. С. 2, XX). Горшу апострофу упуКу)е
му у монологу у коме ]е на)бешн>и (Поп. Б.
5, 137).
апострофйраше с гл. им. од айосшрофираши.
апострофйрати, -стрбфйрам (-йра)у) свр. и
неевр. исп. апострофисати, апострофовати 1. сша-
виши, сшавлаши айосшроф (1) (КлаиЬ 1).
2. ословиши, ословлаваши некого, обрашиши
се, обраНаши се некоме нейосредно; ейоменуши, ейо-
мшьаши некого или нешшо изрично. — СлужеЬи
се пов)есним успоменама, апострофира)уКи по-
)едине градове ... оп)ева низ хрватских градова
(Мар). М. 2, 47). У свадбеним здравицама ...
изриком се апострофира)у сви свеци (Ча)к.,
ГлЕМ 1931, 8). УопЬе ми се ни)е дале (авлао,
144 АПОСТРОФИСАН>Ё — АПОШТОЛСКИ
иако )е архимандритова расправа текла |ош дуго
а СреКковиЬ у н>0) и после често био апострофи-
ран (Грч. I. 4_, 108).
3. нагласиши, наглашаваши, йодвуНи, йодвла-
чиши (Клай к 1).
апострбфисагье с гл. им. од айосшрофисаши.
апострофнсатн, -ишём свр. и несвр. е. айо-
сшрофираши. — Ъа)а )е ... подигао заставу пра
вота научног истраживака, а ко позна)е ньегов
физиолошки институт и рад у въему, та) Ье бити
принуЬен да призна да )е он нарочито зван, да
то код нас апострофише (Бубан. 2, 39).
апострофовагье с гл. им. од айосшрофоваши.
апострофовати, -фу)ём свр. и песвр. в.
айосшрофираши. — Тако апострофу)'е [Бранко]
свуда и ка'но; али не апострофу)е никако речи:
вако, дено (Вулов. 3, 98). Али ... кад смете и
замрси речи, кад апострофу)е чак и слогове и
зарони тамо где преста^е )език да служи силини
осеЬанъа, опет прасне као гром (Млад. Р., XX
век 1939, 535). МилаковиН [ме )е] на више м)еста
у сво)0) „одбрани" апострофовао (Коч. 6, 125).
апотёка ж (нем. АросЬскс) 1. радн>а за сйрав-
/ьа/ье и Продажу лекова; оделене у болници за изда-
ва/ье лекова; вар. апатека.
2. на]йошребни]и лекови; орманчиН, кушща,
омой! и др. са на]йошребнщим лековима: куНна ~,
приручна ~, путничка ~.
3. фиг. средства за улейшавагье и ел. — Све
су секе у недел>у лепе, | Све су лепе док )е апо-
теке; | Сунцесину — апотеку скину! (Милеусн.).
апотёкар, -ара м (вок. апотекаре и апо-
текару, инстр. апотекаром и апотекарем) она; ко;и
дроки айошеку (1), ко;и уйравла айошеком, ко]и
ради у по} као фармацеуш; вар. апатекар.
апотекаров = апотекаров, -а, -о и апо-
текарёв, -ева, -ево = апотекаров, -ова, -ово
ко]и йрийада айошекару.
апотекари)а ж (обично у мн.) айошекарски
йроизвод. — Ова ми куКа смрди на бензин и на
)ош неке друге апотекари)е за чишКенье одела
(1е)о 1, 109).
апотекарица ж жена айошекар; жена айо-
шекарева; вар. апатекарица; исп. апотекарка. —
1еданпут )е тако причао ... како. зна насигурно
да апотекарица „шуру)е" с марвеним доктором
(Нуш. 16, 44).
апотекаричин и апотекаричйн, -ина, -ино
ко/и йрийада айошекариии. — Максим [)е] кинуо
тако, да су апотекаричин клавир морали затим
брисати (Ну1П. 7, 82).
апотекарка ж в. айошекарица (Аре).
апотекарлук м заст. в. айошекарешво (1) . —
За Ъор^а и Николу изабрао )е чудан занат, апо
текарлук (Ъор1). Вл., ЕВ 1911, 5).
апотекаров в. айошекарев.
апотёкарскй, -а, -б ко/и /е у вези с айошека-
рем, айошекарима, ко;и се односи на айошекара:
~ комора, ~ помоНник; фиг. врло скуй: ~- цена.
апотёкарскн прил. на айошекарски начин;
фиг. а) вешшо, умению, до сишница израчунашо. —
Све си ми ти ово, онако апотекарски замешао
и посолио (Нуш. 12, 372). б) врло скуйо. — НеЬу
да пазарим код и.сга, он наплаЬу)е апотекарски
(Ред.).
апотекарство с 1. айошекарска служба,
айошекарски йозив; исп. апотекарлук. — У за-
датак санитетског одел>ен>а ... спада ... да ре-
гулише и надзирава целокупно апотекарство
(СА 1880, од. I, кн.. VI, 61).
2. айошекарски йредмеши. — У току фести-
вала биЬе отворена изложба ... старог златарства
и апотекарства (Пол. 1950, 13652/4).
апотебза ж (грч. аросНеовк) 1. ист. веро-
ва>ъе код аншичких народа да )унаци или велики
луди йосша]у божанешва; пихово йроглашаван>е
за божанешва (Зам. 1).
2. 1Ш.ИЖ. славлепе, величапе. — Ово )е апо-
теоза нутарае снаге нашега племена (Мар). М.
2, 77). Цео Дантеов „Пакао" ]"е, заправо, ]едиа
апотеоза свирепости, а овде се, у претпоследвъем
певаау, велича ... )ош и нечасност и несавесност
(Ву). 3, 56). Ъор^е МалетиЬ штампао )е ... сти-
ховану драму „Апотеоза великом Кара^ор^у"
(Прод. 2, 515).
3. поз. завршна сцена или слика у неком йо-
зоришном комаду, у ко]0] се велича нека ешичка
идс}'а, личносш и ел. — Идеална чешкивьа Бар-
това ... умре трагичном смрти ... у апотеози
петога чина (Во)н. И. 7, 150).
4. врхунац славе. — Утица) Друштва народа
постелено }е растао у свету ... [и] доживео сво)у
апотеозу измену 1925— 1930 г. (XX век 1938,
5/155). Доживл>у|е [цар] у ова) час сво)у апо
теозу (Назор 14, 93).
апотеозйратн, -бзйрам (-йра)у) несар. ве-
личаши, славший; исп. апотеозовати. — Апоте-
озирала )е сабл,у; саблл )у )е [буржоази)'у] по
корила (КР 1924, 144).
апотеозовати, -зу)ём неевр. е. айошеозира-
ши. — Лако се може опазити, да маи>е уживаше
доноси она) поглед на живот, ко)и уживаше апо-
теозу)е, него она), ко)и учи уживати умерено
(Вулов. 1, 141).
апотсоскй, -а, -б ко]и]еу вези с айошеозом. —
Сва )е слика позорнице остала ... у ономе чару
апотеоскога ритма млетачких платонских триум
фа, кад су богови новог Олимпа почели слазити
са гозба (Во)н. И., Звезда 4, 641).
апотёбшкй, -а, -б в. айошеоски. — Канда
)е тек у апотеошко) сценари)и застава, Тедеума,
башьада, добила [светина] кобно право на пркос
и на заборав (Во)н. И. 7, 71).
апоштол и апоштол м е. айосшол. — Ду-
ховници нека ... према науку Кристову и аего-
вих апоштола живе скролшо и три)езно (РадиН
С. 2, 50). Шилер окренуо би се запета три пута
у гробу, да види тога апоштола германскс кул-
туре (Шен. А. 8, 49). Свака велика идеа има
сво)е поборнике и апоштоле (МатиЬ Е., НП
Шуи,., 5).
апоштолат, -ата м в. айосшолсшво. — То
му ...ни;е никада сломило знача)а, да би се и на
час одрекао свеславенскога ув)ереаа и славен-
скога апоштолата (РадиН С. 2, 132).
апоштолпца, апоштолпца и апоигтблица
ж е. айосшолка. — И ова) пут изни)ела )е сву
финоКу ... те аристократичке апоштолице жен-
ске еманципаци)е (Шен. А. 15, 200).
апоштолекк, апоштолскй и апоштдлскн,
-а, -б в. айосшолски. — Дне 8. лишьа 1867. била
)е ... у Пешти крунидба „апоштолскога кралл
 АПРЕТИРАЬЙ — АЙР0ВИЗЙ1>АТЯ
Угарске" (РадиК С. 2, 22). 1ер ме потицала в)'сра,
што исповиедам у символу апоштолском (Тице
1,47).
апретира&е с гл. им. од айрешираши.
апретнрати, -ётйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. арргеиегеп) (из)вршиши айрешуру; вар.
апретовати (Ву). 6; КлаиЬ 1).
апретован»е с гл. им. од айрешоваши. —
Шта се разуме под апретоваьем? То су сви они
радови, ко)и су потребни да се предива, а погла-
вито тканине, тако дораде, да достану готова
роба за продажу (ФП 14, 251).
апретовати, -ту]ём свр. и несвр. е. айреши
раши. — в. пр. под апретовавъе.
апретура ж рад око дошериватьа и йойрав-
/ъаььа, ко]им тки индусшриски артикли (шканине,
кожа, крзно, харшща) добива)у изглед и особине
ко/ е им да]у веку шрговачку вредност. — Предива
и конци намелени за прода)у Пекином доби)а)у
)ош апретуру, да би им се дао допадл>иви)и
изглед (ФП 14, 252).
апрйл, -ила м (лат. аргШз) чешврши месец у
години; вар. априли), априо; син. травась.
Изр. први ~: дан кода се, Но обича]у, варану
йрщаше.ъы и йознаници шале ради. — И )уче си
ме преварио, и данас, теби \е сваки дан први
април (Ред.).
апрйлй), -ида м заст. е. айрил. — У недел>у
пред 19. Априли)ем )ави то професор хистори)е
(Тру). Н. 4, 167). Предадоше се ... Млетачко)
Републици, с писменим уговором, ког су заюьу-
чили дана 4 м)есеца априли]а 1423 (Л>уб. 4, 17).
априлилй шал., узвик ко;и се добацу)е ономе
кога су йрвог айрила, шале ради, йреварили. —
Не вала се да когод бо]аци)у превари првог
априла (кад по варошком обича^у бива опште
вараше са узвиком „априли-ли-ли-ли!") (Ми).
С. 7, 268).
априлски, -а, -б 1. ко/и се односи на
айрил. — Априлско супце златно одс)аива (Бо).
М. 5, 184).
2. ко/и /е везан за обича] варака у шали
на дан йрвог айрила; исп. априлилй: ~ лаж,
*** шала.
априо, априла м покр. в. айрил. — Наступи
ли м|есец априо, он се често осврКе на уллник
(Врч. 5, 55).
априбран, -рна, -рно 1. фил. ко]ы долази йре
искуайва као услов сваког искусшва, независан од
искуайва; исп. априори; априо реки; супр. апосте-
риоран. — Прва полазна тачка ]е разлика измену
априорног и апостериорног сазнаньа '(Петрон.,
XX век 1938, 5/114). Простор и време нису по)-
мови априорни (Сто). К., БВ 1914, 105). НеКемо
апри)орнога суда ни апсолутнога мерила (Врх.,
БВ 1901, 319).
2. ко/и /е дат с йредубе1)ен>ем ; йроизво.ъан. —
Како прва тако )е и ова друга мисао диаметрално
супротна апри)орним ... тврдвьама г. ПоповиЬа
(Стеф. Св. 6, 151).
априори прил. (лат. а ргюп) фил. унайред, йре
искусшва; независно од искусшва; супр. апостери
ори. — Тиме се априори да)у сваком од н>их
специфични захтеви (XX век 1939, 423). Само
идеалисти могу уображавати да су им опщти
по)мови, иде)е, дати а ргюп, без икаквог иску-
34
145
ства (Марк. Мир. 1, 300). Усва]а)уКи априори
неку распрострашену фаму, стичемо погрешну
претставу (Пол. 1950, 13649/1).
априорйзам, -зма м фил. схвашан>е да су
извесни йо]мови даши айриори. — Треба само
видети ... аегова критична расматраша о разлици
измену априоризма и идеалитета код Канта (XX
век 1938, 2/143).
апрндрпст(а) к йрисшалица айриоризма.
апрнорйстичкй, -а, -б ко]и се односи на
айриоризам, на айриорисшу. — Стао их )е [ис-
праве] разматрати с априористичким неповере-
н>ем (Давичо, Кн>иж. 1, 330).
апрнорйстпчки прил. на айриорисшички
начин.
априорно прил. на айриоран начин. — При
рода посто)и априорно, пре сваког искуства и
... пре сваке логике (Прегл. 1948, 68).
априбрност, -ости ж фил. особина онога
шшо /е айриорно. — Из чисте опажадгости про
стора и времена изводи Кант ... синтетичку
априорност судова чисте математике (Петрон.,
XX век 1938, 5/117).
априбрскй, -а, -б е. айриоран. — Али „апри-
орски" начин ни)е ништа друго него само
допуна ономе првоме начину нашега знака (Ку).
5, 140).
апрббатор м лице ко;е ерши сшручан йре-
глед и да]е одобрение. — Обавезан преглед ...
вршиКе стручки службеници научно-истражи-
вачких завода, станица и државних поллпри-
вредних добара — апробатори (Сел>. б. 1947, 130).
апробаци)а ж званично одобрен>е, одобрава-
н>е, йрисшанак. — ТешкоКе нема за апробаци;у
акцептиравьа чека (1анк. Д. 1, 168). Сво) зада-
так постизава завод: ... сазиванъем конгреса ...
у ци.ъу апробаци)е мишл>ен>а (36. зак. 3, 162).
апробйрати, -ббйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(лат. арргоЬаге) одобриши, одобраваши на основу
йрешходног иейишиванл и йровераван>а, йосведо-
чиши, йосведочаваши. — НеКу башъ много држа-
ти на овай мой посао, премда е онъ плодъ зрЬлогъ
разсуйеня и апроб1раногь искуства (Суб. В. 2,
V). Код овакве сорте не може се апробйрати усев
ко)и )е полегао (КолиК 1, 36).
апровизаця)а ж (фр. арргхтзапоп) 1. орга
низовано снабдевангв сшановнишшва животным на-
мирницама. — 1есенаши>и довоз за апровизаци)у
ни)е се )'ош могао иецрпсти (Горан 1, 118).
2. уешанова за снабдевале сшановнишшва жи
вотным намирницама. — За сваку маленкост тре-
бало ]е ста)ати пред опНинском апровизаци)ом
у дугачком реду (Кол. 2, 8). Скочиле газде и
бегов и из апровизаци)е и све поделили ("Кор.
С. 11, 629).
Зпровизацибий и апровизацйбнй, -а, -б
ко;ы се односи на айровизаци]у, ко]и служи за
айровизаци]у . — Министерски сав)ет )е ... рдешио
да држава сама, путем апровизационог фонда,
купу)е жито и живежне намирнице за снабд)ева-
ше градског становништва (ПрибиНевиЬ Р., Сл. '
Б. 1947, 604).
апровизйрати, -йзйрам (-ира)у) свр. и не
свр. снабде(ва)ши сшановнишшво жывошным на
мирницама. — Изуэетак се може чинити само
ако се производима са државних домена апро
146 АПРОКСИМАТИВАН — ЛПСОЛУТАН
визира)у радничке, чиновничке или ... потро-
шачке задруге (Нед. Мил. 1, 63).
Зпроксиматыван, -вна, -вно (фр. аррго-
х1тапГ) Приближал, йриближно шачан. — 1едан
природни закон апроксимативан )с ако важи
само приближно (Петрон. 4, 200).
Зпроксиматйвно прил. йриближно.
апроксимативнбст, -ости ж Приближена
Шачносш. — Од веЬе или маке прецизности
наших техничких средстава за мере&е ... зависи
само веНа или мака апроксимативност наших
дневних показателе (Кидр. 1, 216).
апрбпб (апропб) прил. (фр. а ргороз) 1. као
Поручено, баш добро, зби.ъа. — Браво, господине
П)есниче — добар виц — добар — а ргороз —
шкандал, видите, — то ме ]ошт држи у Загребу
(Шен. А. 5, 22). Апропо на [тр. нам] дошао! —
Имао бих вам нешто занимл>иво да приповедим
(Трифк. К. 1, 103).
2. (у предлошко) служби) Поводом (нечего),
у вези са (печам) . — Апропо тога, допустите
да вам нешто рекнем (Ред.).
Впс и (мн. апсн и апсови) (тур. парз) в. хапс,
в. зашвор, йросшорща у ко)у се зашвара)у окрив-
лени и осуЬеници; ваг- (х)авс, (х)авса, (х)авст,
(х)апс(а), афс;исп. (х)апсана, арест, арешт, ариште,
ба)бок, (За)бокаиа, решт. — [Директоръ... има]
старати се о станю и опред Ьлешю апсова (МатиЬ
Д. 2, 122). Притвори, затвори, апси беху у на)-
бол>ем )еку у том заводу (Мил. М. Ъ. 13, 92).
И )а вам морадо у апсу све до зоре дувати (Рув.
К. 2, 228). Ко неКе да се мири брзо му пресуде:
— Метите га у апс! (1акш. Ъ. 5, 3). Да сам му
)а какав старешина, не би он из апса излазио!
(Весел. 18, 336).
Изр. заглаввтя ~ ; досйеши у зашвор, биши
заШворен. (од)лежати ~; издржа(ва)ши казну
зашвора. — Луди ко)и су имали граг)анске ку-
ражи да се одупру насил>у ... да леже апса и
вуку гвож!)е ... — за ноН су постегали ... по-
борници за народ и н>егова права (Кост. Т.
5, 57).
Впся ж е. айс. — Побогу, човече, ти Ьеш на
кра;у да заглавиш апсу С1ак. С. 2, 272).
апсалн-ги, -им несвр. покр. грдиши, ружи-
ши. — То ни)е добар чов)ек, много воли да
а пса ли дуде (ЦТ, ШоК).
апсана ж (ген. мн. апсана) (тур. ИарЬапе)
в. айс. — Нешто што се не може назвати ни
собом, а ни подрумом, с ]едним малим прозор-
чиЬем ... беше апсана (Весел. 7, 130).
апсанн)а и апсапн;а ж новац ко/и осу^еник
йлаНа за храпу у зашвору. — Дошло од суда да
му се наплати апсани)а (Ков. Р.).
апсанпсатн, -ишём несвр. индив. издржа-
ваши хайс. — Па )'е проводив два живота: у апса-
ни — апсанишупи, а по сокацима — сокачки
(Вин. 4, 103).
апсапскй, -а, -б ко/и )'е у вези са айсаном,
ко)и йрийада айсани: ~ врата, ~ режим.
апсапчина ж аугм. од айсаиа. — Провалио
ону стару апсанчину и побег'о (Ков. Р.).
апсантдо'а м в. хапсанци^з, чувар хайсеника;
вар. авсаншф. — Кажшени су ... апсащнф и
кегов помогший, због тога што ... им )'е по-
бегао )едан апсеник (Ъор1). Т. 5, 73).
ансании)ин, -а, -о ко/и йрийада айсанииш.
апсанпйка (апсанпйка) ж в. хапсанцика,
жена хайеанци)а, чуварка хайсеница; жена хай-
санищина.
Впсар м в. айсеник. — Некако се не да те
не да, па смо затворен» у соби ко апсари (Краньч.
С. 6, 143).
апсеынк м в. хапсеник, зашвореник, она]
ко)и издржава хайс; вар. авсеник, апшеник; исп.
апсар, апсов, арестант, арештаиац. — Пошао на
пи)ац, па и он стао да види, како су апсеници
пробили апсану и побегли (Ком. 8, 166).
Зпсснпца ж в. хапсеница, жена хайсеник,
зашвореница; вар. апшеница. — Налево новоро-
г)ено дете, предато [)е] )едно) од апсеница за
ноКас (СН 1885, 420).
апссннчкй, -а, -б ко/и се одном на хайсе
ника: ~ живот, ~ храпа.
апсеит м (фр. аЬашсЬе) )ако алкохолно йиНе
с йеленом (Р—К 2).
апсида ж (грч. ар813, -10*08) архит. йолу-
кружпо или йолшонално удублеле код гра!)евина
(на)чешНе код цркава), обично йресво!)ено йолу-
куйолом. — С десна и с лева од соле)е су по-
велике округле апсиде у ко)има су певнице
(Ост. Т. 2, 111).
Зпснтп, -им несвр. в. хапсити, сшавлаши у
хайс; лишаваши слободе; ист. арестовати, аришто-
вати. — Апси ага тврдоглаву ра)у (Маж. И. 1,
44). Народи мора^у награ^ивати ... тамничаре,
ко)и их апсе (Чок. 2, 46).
аисбв, -бва м пе). в. айсеник. — Десет го
дина с)еде они као апсови у куКи; нигд)е не иду,
а не воле ни да им ко до!)е (Нуш. 16,199).
апсолвент, -а и -снта (апсолвбнт) м (нем.
АЬ5о1уепг) она; ко)и /« айсолвирао. — На др-
жавним имакима ... могу се нам)естити: апсол-
венти факултета и апсолвенти са средоьих
полоиривредних школа (36. зак. 19, 9).
апсолвйравьс с гл. им. од айсолвираши.
апсолвйрати, -6лвирам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аЬзогЛегеп) 1. сшеНи, сшицаши йраво на йо-
лагшье завршног исйиша на факулшешу или вишо)
школы После одре^еног бро)а семесшара . — За секре
таре [средвье школе] може бити поставлен дипло-
мирани или апсолвирани слушалац филозофског
факултета (36. зак. 13, 45). ВеК сам био апсолви-
рао и положив )сдан строги испит (Петр. В. 3, 138).
2. кат. разрешиши, разрешаваши од грехова
(Ву|. 5).
апсблут, -а и апсблут, -у та м оно шшо се
смашра да )е айсолушно (I); у идеалистично) фи-
лозофщи вечно, бесконачно, самобишно биНе, сино
ним за бога, божанешво. — Панкализам ... непо-
средно схвата сам и {единствен апсолут, лепо
(Нед. Д. 2, 10). Ова) апсолут, као и сваки
друга, можда ;е бесконачно удален од нас (Рак.
Мита, Отацб. 3, 213).
Гшсолутап и апсблутан, -тна, -тно (лат.
аЬ8о1иШ8) 1. фил. ничим неусловлен; безусло-
ван. — Морал )е по себи апсолутан Сед. 1873,
193). Оне су соци;алне институци)е добре, ко)е
на)боле зна)у променити човекову природу,
одузети му шегово апсолутно бнЬе, па му зато
дати релативно (Там. 1, 11). Филозофищ [се
 АПЙОЛУТИВИРА'ГЙ — АПСОРБЙСАТИ
намев>у]'е] задаток: да истражу)е кра)ше узроке и
причине света апсолутнога (Ку)., Вила 1866, 120).
2. неограничен, ко]и не йодлеже коншроли. —
Сваки )с радио као апсолутни господар (Нов.
14, 137). Законъ е своюмъ абсолутномъ вольомъ
веКъ довольно строгь (Леш). 1, 45).Чува)у апсо-
лутну монархи)у (Реп. 1907, 2/2). Почне ... за-
водити у Црно) Гори апсолутну власт (ВукиН.
М. 5, 116).
3. йошйун, савршен; несумтив. — Тежило
се ... за тим да би се нашло сретство ко)е би
имало апсолутну доказну снагу (Костр. 1,2).
Старчевип )е био ... противник ... апсолутне де
мократов (Мар). М. 1, 227). Ми не знамо шта
)е то апсолутна среКа или несреЬа (Там. 1, 71).
Морам имати апсолутан мир, кад радим (Новак
В). 1, 227).
4. неминован, неойходан. — Ова) резултат
не мора бита увек апсолутна последица (Ав.
5, 41). Предложени кредита ... кощ не би за-
хтевали апсолутну државну потребу биЬе избри-
сани (ЗбФЗ 1, 337).
5. несавладлмв. — Планине ... [су] чак и
зими ... изгубиле карактер апсолутних препона
чак и за велике масе (Павл. Ж. 2, 918). Над
апсолутним тешкоЬама уздизале су се [ма)ке]
сво)им високим и истински религиозним осепа-
н>ем (Лаз. Л. 2, 83).
в. искл>учив, уедини. — На апсолутну на-
длежност суд у свако доба званично гледа (Макс.
Ст. 3, 128). Неразви)ена пстори)ска свеет ... по-
)едине л>уде ко)и су урадили штогод у друштву
гледала )е као апсолутне творце тога (Кнеж.
Б. 4, 15).
7. хем. чисш, без йримеса: апсолутни алкохол.
Изр. ~ бро), — нуля, ~ музика и др. в. код
тих именица.
апсолутивйрати, -йвйрам (-йра)у) свр. и
всевр. ». айсолушизираши. — Платон [)е] тому
апсолутивираном диалектичном уму поставио
уз бок и посебан апсолутивирани сви)ет „иде)а"
(Дворн. 1, 285). Песимизам и оптимизам наста)у
ако се опрека бол—угодност, врщедност—без-
ври)едност апсолутивира (И. 2, 236).
апсолутйзам, -зма м неограничена владави-
на, еамодржавле; неограничена в. теш. — Спо
ивши у сво)им рукама верску и световну власт,
ударно )е он [Мухамед] темел. апсолутизму (Ра
дон. ]. 7, 74). Изгледало )'е, да )е апсолутйзам
победно у свима гранама живота (Павл. Д.,
ПГл 1892, 424).
Изр. просвеНенв ~ ист. айсолушизам ко}и ]в
йрихвашио рационалисшичке идс]е XVIII века и ра
дио на йодизан>у Просвете и благосшашх. — Доба
владавине Катарине II и ]осифа II назива се
добом просвеЬеног апсолутизма (Ву).).
апсолутнзйратн, -йзйрам (-йра)у) свр. и
веевр. схвашиши, схвашаши нешшо као айсолуш-
но, ] едино, врховно. — Он их [биолошко-физио-
лошке компоненте] истина не апсолутизира, не
одриче зависност од л>удског сазнака, од соци-
)алних услова (Селим., Кик. 1, 55).
апсолутвст(а) м 1. она} ко /и има неограни
чен власш, самодржац; она} ко}и самовольно
уйравла, деейош; исп. апсолутник. — Неспо
собен и за отворена апсолутисту и за поштена у-
ставна управл>ача, он тражи самовол>у при-
кривену ... уставношку (Од). 1886, 42/3). У
14?
обЬс се туже л>уди на Рачкога као страшнога
абсолутиста и скупца (1аг. 2, 191). У Крагу)евцу
[)е] друговима говорено да сам деспота и апсо-
лутиста (Драг. 2, 239).
2. йрисшалица айсолушизма. — У той мисли
... слажу се абсолутисте, конштитуц10нисте и
републикани немачки (Поз. 1849, 177). Ту имате
мистичара ... апсолутиста, све крайности (Поп.
Б., Ъокив 1, IX).
апсолутйстнчан, -чна, -чно е. айсолуши-
сшички. — Централистична и апсолутистична
владавина 1осифова била []*е] прави зазор (Ви-
лов., БК 1901, 889).
апсолутнетичкй, -5, -3 ко}и }е сво}айеен
айсолушисши, ко}и ]е у вези са айсолушизмом; исп.
апсолутйстнчан. — И бил>е ос)сти естетичку
тирани)у апсолутистичке добе (Матош 1, 35).
Цара Леополда ... помагало [)е] у апсолутистич-
ком режиму чиновништво (Радон. I. 6, 116).
апсолутйстнчки прил. на айсолушисшички
начин, као айсолушисш(а).
апсолут&стично прил. в. айсолушисШички
(Р—К 2).
апсолутник и индив. в. айсолуШисШ (а) (I) . —
Што )е гоп злога чов)°ека, п)анца, лажовца ...
изда)'ника и апсолутника, и никаквога злога
имена ни)е оставио ко)И)ем мене ни)е назва
(Мил,., ДЛ 1904, 290/1).
Япсопутно и апсблутно прил. а. йошйуно,
сасвим. — Апсолутно [су се] морали затворит
на)пажни)и правци од Београда (Павл. Ж. 2,
75). Ова) [)е] кредит апсолутно недоволен (36.
зак. 5, 145). Све су то видки докази наших
духовних стаял ... и апсолутни) е мерени, значе
вредности ко)е се не сме)у запоставл>ати (Богд.
М. 2, 69). б. безусловно, несумливо. — Вшпе
каже него што ]е апсолутно потребно (Шен.
А. 8, 253). То апсолутно ни по чему ни)е турска
млада (Дим. ]., СКГл 22, 334).
апсолутнбет и апсблутност, -ости ж осо-
бина онога шшо }е айсолушно. — Тим долази
и на човека )едан део апсолутности и божанства
(Ку). 1, 47). И без н>е [промшшьености] не би
резултат и.мао ври;едност апсолутности (Широла
Б., ХК 8, 366).
апсолуторй) 1 м (лат. аЬзошюпшп) 1. йо-
апсолуторн)ум | шврда о айсолвиршьу на ви-
соко} школи и сшицан>у Права на йолагагье завршног,
дийломског иейиша. — Иза апсолутори)а преки-
нуо [)е] дал,е правнички студи) (Прох. 1, 212).
2. кат. разрешница, разрешение од грехова,
извесних обавеза и ел. Приликом иейовесши.
апсбрбент м (лат. аЬвогЬепз) хем. средство
за уйизапе. — За апсорбент употребллвао сам
обичну баритову воду (Стеб. 1, 226).
апсорбйра&е с гл. им. од айсорбираши.
апсорбиратн, -брбйрЗм (-йра)у) свр. и не-
свр. е. айсорбоваши. — Тело од оних седам бо)а
шест упи)е (апсорбира) а )едну одби)е (Жив.
Ж. 1, 28). Те силе апсорбира)у сву снагу ваших
... тенденца (Крл. 1, 42).
апсбрбисан.с с гл. им. од айсорбисаши.
апсорбнеати, -ишём свр. и неевр. в. айсор
боваши. — Тада два посла ... [у великим судо-
вима] абсорбишу готово сав рад предсто)ннков
(МПД 1912, 167).
148 АПСОРБОВАЙ.П — АПСУРД
апсорбован»с с гл. им. од айсорбоваши.
апсорбовати, -6у)ём свр. и нссвр. (лат. аЬ-
зогЬеге) исп. апсорбирати, апсорбисати 1. фиэ.
усиса(ва)ши, уйи(]а)ши, йримиши, йримаши у
себе. — Црни пигмент ко)И облаже изнутра су-
дошьачу апсорбу)е у себе зраке ко]и про!)у кроз
мрежпьачу (Див. 1, 69).
2. йошйуно заузеши, заузимаши, йошйуно за-
йослиши, зайош/ъаваши. — Богат човек ]е ту ап-
сорбован преко целог дана калкулаци)ама и за-
радом (Глиг. 1, 180). Не сто]и приговор да )авни
радови само привремено апсорбу)у радну снагу
(МилошевиН М., XX век 1938, 4/40).
3. йошйуно йреузеши, йреузимаши. — Држав-
ни сектор привреде постаНе основни фактор
ко)'и Ье апсорбовати изм)ену произвола измену
села и града (Сл. Б. 1947, 603). На)веКа потро-
шачка тржишта ... од)'едном преста)у да апсор-
бу)у дал>е количине (Михайлович ]., ПЛ 1938,
202).
4. фиг. обухвашиши, обухвашаиш. — Фило-
зофн)а )е била апсорбовала и теологи)у, и морал,
и физику, и политику (Дуч. I. 5, 229).
5. етн. в. асимиловаши. — Досел>енике ...
Тимочани су врло лако апсорбовали (Стан. М.
5, 426).
апс6рпцп)а ж (нем. АЬ$огр(юп) 1. физ. уйи-
]шье, усисавате. — Течности има)у особину да
уэима)у у себе и раствара)у различите гасове.
Ова се по)ава зове утфвъе или апсорпщф га-
сова (Дук. М. 1, 118).
2. биол. а. бот. узимшье минера.тих раствора
из земле йомоНу коренових длачица, мицели)ума и
сл. б. зоол. узимшье кисеоника и варе/ьем уйрошНене
хране. — Радша органа, ко)и приуготовл>ену у
органима за варевье храну сиса)у зове се апсорп-
ци)а (Панч. 4, 16).
апсорпцибнн и апсорпцйонй, -5, -б ко/и
се обноси на айсорйцщу : ~ систем (Ав. 2, 146).
апстннент, -а и -ёнта (апстинёнт) м йрисша-
лица айсшиненци]е.
апстпнентскн, -а, -б ко;и се односи на ай-
сшиненше, шрезвепачки.
апстинёнци)а ж (лат. аЬвПпспПа) 1. уздр-
жавапе од неких сшрасши (алкохола, йушегъа и
др.) или од врше/ьа неких функци;'а (найр. йолног
ойшше/ъа) . — Против алкохолизма може [се]
успешно борнти само помоНу апстиненци^е (Пи-
)ем. 1911, 43/1).
2. намерно уздржаван>е од учешНа у неком
Заеном, обично йолишичком раду. — Све околности
упуЬивале су нас на политику апстиненци)е (Бра-
ник 1887, 53/1). Изриче се апстиненшф од из-
бора за држ. сабор због злоупотребе влада)уКсг
племена са изборним законом (Ник. Д. 1, 111).
апстиниратн, -йнйрам (-йра)у) свр. и нс
свр. (нем. аЬз(циегеп) 1. уздржа(ва)ши се од сшра
сши (алкохотшх йиНа, дувана и др.).
2. уздржа(ва)ши се од учешНа у неком равном
раду, нарочито у йолишици. — Свакако су и
претставници ХСС и СДС у УО требали да ...
за)еднички апстинира)у од рада у парламенту
(XX век 1939, 80).
апстрактан, -тна, -тно (комп. апстрактни]й)
лог. ко}'и }е добивен йушем айсшракцгце, мислен;
супр. конкретан. — Конкретни и индивидуални
по)мови поста)у пре него апстрактни и општи
(БакиК 1, 69). Августин )е логични)'и у извог)еньу
главне мисли, и апстрактни)и (Ост. Т. 3, 344).
апстрактно прил. на айсшракшан начин.
апстрактнбет, -ости ж сша/ье, особина онога
шшо ]с айсшракшно. — И ништа некритнчни)с
него тврдити ... да )е уметничко ствара&е неко
уздигнуНе ... у облаке, у апсолутну апстрактност
(Нед. Д. 1, 21).
апстракци$а ж (лат. аЬзсгассю) лог. 1. мисаоно
издва;'ан>е извесних сво}сшава или односа. — По
природа нашега интелекта по)мови треба да по-
ста)у, путем апстракци)е, из непосредних опа-
жа)а (Ву). 2, 3).
2. йо]ам онога до чега се дошло йушем айсшрак-
цще (1), чисша мисао, невезана за сгйварносш и
чуяна ойажшьа. — Нецивилизовани човек по
добай [)е] само за чулне преставе, а не и за агг-
стракци)у, и тежи да апстрактне мисли чулно
престави (Павл. Д., ПГл 1892, 23). Добра
задружна ... нису припадала актуелним претстав-
ницима породице, веЬ су припадала ово) као
апстракци)и (Пер. Ж. 5, 161).
апстрахнран.е с гл. им. од айсшрахираши .
апстрахнрати, -ахйрам (-йра)у) свр. и нс
свр. (нем. аЬзсгаМегеп) е. айсшраховаши. — Но
баш и кад би апстрахирали ова излагала Кронова,
те узели услове за постанак епа као органичке
целине онако, како их )е и Шта)нтал поставио,
то сами ти услови не би били довол.ни разлози,
да се порече органички облик ерпске епске на-
ционалне поези)е (ОканоннК С, Кар. 1899, 10).
1акшиН )'е Во)'иславл,ев акаделш)ски пе)"заж
обогатио, понародио, натурализовав. ДучиЬ га
огол>у]е, )ош га више апстрахира, алегорише,
дакле осиромашу)е (Матош, БК 1902, 60). М. Бе-
говиЬ их )е савршено изолирао ... скоро их ап-
страхирао, тако да они, ма колико живи и л,уд-
ски, претставла)у нешто исувише апсолутно
(Богд. М. 2, 86).
апстраховавье с гл. им. од айсшраховаши. —
Има их [народних назива за обележаван>е бипла
на] ко)и су плод врло финих размишл.а!ьа и ап-
страховаьа (АдамовиЬ Л., БК 1899, 1621). Изу-
чавале курса геометри)е ... да]е матери)ал за
прве покуша)е апстраховааа (Мет. рач., 311).
апстраховатн, -ху)ём свр. и несар. исп.
апстрахнрати 1. (из)вршиши айсшракци]у, издво-
}иши, издва]'аши оно шшо ]с бишно. — в. пр. под
апстрахован,е.
2. не узеши, не узимаши нешшо у обзир, не
йовесши, не водиши о чему рачуна. — Ако чита-
лац може да апстраху)е ову реченицу од Г. Ре-
шетарева тумачен>а ... нека об)асни шта ова ре-
ченица значи (Поп. П., БК 1902, 629). Апстра-
ху)угш ... од политике ... не увш)ам, зашто
ми ...не би били н. пр. Ни)емци исто тако сим-
патични као Французи (Матош 1, 7).
апсурд м логичка немогуНносш, бесмислица;
исп. апсурдитет, апсурдум. — Прожив]ети цио
ви)ек у пустшьи и бити културан ... то )е апсурд
(Шим. 8, 353). БеговиК ... сматра живот апсур-
дом и у томе апсурду он узалуд насто)и открити
та)'не другога (Фотез М., XX век 1939, 367).
Употреба мине без флоте ... може да доведе
... )сднио до апсурда, да се за сваку по-
ложену мину саграде утвр^енэа на обали (МГ
1933, 33).
 АПСУРДАН — АР1
апсурдан, -дна, -дно (комп. апсурдни(й) (лат.
аЪзигсшз) логичны немогуН, бесмислен. — Чим
заузмете такав апсурдан став, сви остали по-
грешни заюъучци су лот чип и природни (Панд.,
XX век 1939, 324). По свему изгледа да се на-
лазимо у апсурдно) ситуации (МСД 1935,112).
апсурдптст, -ета м е. айсурд. — До каквих
се глупости и апсурдитета може при том доКи
на)бо.ъе показу)с „Борба" (Прот. С. 1, 5).
апсурдно прил. на айсурдан начин, бесмислено.
— Он )е тако скупоцен, да )е управо апсурдно
сраввьивати га са цветом (Самоупр. 1883, 58/1).
апсурдпбст, -ости ж свойство онога шшо /е
айсурдно, бесмисленосш. — Свак види апсурдност
те ри)ечи ко)а се )едино може оправдати слабим
знан>ем дубровачке пови)ести (Во)н. Л. 3, 80).
Не изазива се код нас никаква одреЬена пред-
става, веЬ се ... изазива по)ам апсурдности, по-
)ам о нечему што у исти мах и постели и не по
егози (Пер. Ж. 2, 4). Венелин [)е] био добар
човек ... ко)и )е, занесен л>убавл>у према Буга-
рима, отишао до апсурдности (Ъор1). Т. 4, 101).
апсурдум м в. айсурд. — Али )е апсурдум
таква страхота, | ВЬу разум никада схватити неке
(Стан. Д. 5, 285).
апецее м (лат. аЬзсеззиз, одва;ан>е) мед.
гнойно зайа.ьегье шкива; вар. апцес.
апецйса ж (лат. аЬзс18$а) геом. у коорди
натном сисшему, ошсшо]ан>е ма ко]е шачке у
ровни од ординашне осовине.
апта (апта) ж (грч. аксеа) бот. зелмеша,
неровна, у извесно; мери ошровна бшька ЗатЬисиз
еЬи1из из ф. СаргпоНасеае, чи/и се йлод чесшо
уйошреб.ъава за бо]ен>е вина; син. бур)ан; исп.
абатовина, абда, абдов, абзов, абзовина, авдика,
авдиковина, апта, автик, автика, автовина, ав-
туга, автуша, аптовн>ак, аптуга, аптула, афтика,
афтовина; баз (2), баздика, див^а баздовина, зо-
вина, кабат, кокош)°е грож!)е, кур;ачки реп,
обад, смрдл>евина, смрдел>ина, смрдтьива зова,
(х)абад, (х)абат, хабати]а, (х)абагина, (х)абдика,
(х)абдовина, хапта, (х)аптика, (х)аптовина.
аптак узв. (нем. паЬ( аспс) вулг. заст. в.
хаптак, мирно! (из воршчког ]сзика у бывшо) Ау-
сшро-Угарско]) . — Они )едан другоме ни „Помози
Бог!", ни „аптак" што реку Швабе (Сам., БВ
1905, 22).
аптати, апКём неевр. е. айаши(1). — 1едан
шаров [му] руку све зубима апЬе (Вин. 2, 314).
аптача ж е. айшовача (Банат, Бор).).
аптйк, -йка м айшин сшрук, айшин жбун;
исп. аптика (2) (Вук, Р).^ Р—К 2).
аптика ж 1. бот. е. айша (Вук, Р).; СБ 1938,
6/15).
2. е. айшик (Аре).
аптиковнна ж сшабло и лишНе айше (Март.
М. 1, 34).
аптнн (аптин), -а, -о в. айшов. — Сдни
беру зреле ягоде аптине (Бол. 2, 145).
аптйште с место где айша расше у изоби/ьу;
вар. автиште (Во)в., Бор).).
аптов, -а, -о ко]и ]е од айше, ко;'и йрийада
айши; исп. аптин. — Опрати рану чистом —
неначетом водом са аптовим или лесковим листом
(Кар. 1901, 134).
149
аптовача ж ракща од айше; исп. аптача,
алтулэа, аптуша, бур)анка. — Стара аптовача
(бур)анка) лечи и колеру (Пел. 1, 803).
аптошша ж 1. бот. е. айша. — Аптовина
налима се и у неким другим кра)евима истим
нменом или )ош хабат, бур;ан, смрд.ъива зова
итд. (СБ 1938, 6/15).
2. бо]а ко]а се ейравлм од айше (за бо]аье
вина) (Срем, Бор).).
3. йекмез од айшових бобица (Банат, Бор).).
аптовн>ак м бот. в. айша (Поп. Добр. 1,
224).
аптуга ж бот. 1. в. айша (Ъор1). Влад. 5,
150).
2. айшова бобица (Аре).
аптула ж бот. в. айша (Кост. А. 1, 613).
аптул>а 1 ж в. айшовача (Слав., Бор).;
аптуша I Во)в., Бор).).
апустол и апустол м заст. е. апостол (I и 3) .
— Апустол Павле долазио у Илирик (Вук
8, 354). Примили смо данас послати на Г. Ко-
питара Апустол и копире од дви)е дипломе (Вук,
Страж. 1886, 1667).
апустолекп и апустолскй, -а, -б заст.
е. айосшолски (Р1А).
апустолство и апустолство с «. айосшол-
сшво (Р1А).
апцес м мед. е. айсиес. — Мислио )е да има
апцес у трбушно) душьи (Гар. М. 1, 40).
апциговавъе с гл. им. од айциговаши.
апциговати, -гу)ём свр. и неевр. (нем. ао21е-
пеп) варв. 1. одузеши, одузимаши, одби(]'а)ши (о
новцу); вар. авциговати. — Све отплате биЬе ми
апциговане од плате (Баб. ].).
2. ошочиши, ошакаши, йрешочиши, йреша-
каши (вино). — Ако )с зима супа и без снега,
преврпе се землл за виноград ... пече се раки)а,
„апцигу)е" вино (Шкар. 2, 54). фиг. вулг. йовра-
шиши, йовраНаши. — Толико )е пио и мешао
разна вина да )е, дошавши куКи, морао апциго
вати све што )е по)ео и попио (Вуь).
3. штамп, а. (на)йравиши ошисак шшамйар-
ског слога. — Чим се први табак апцигу)е, треба
га дати на коректуру (Ред.). 6. скинуши, скидаши
сувишну бо]у са валка на шшамйарско} машины.
а п июни к м е. айсеник. — У дворишту за-
тицао сам апшенике у шетньи (КостиК М., Разв.
1938, 379).
апшеница ж в. айсеница (ПГ, Шоп).
апшён.е с гл. им. од айсиши.
Ар1 м (лок. ару; мн. арови) «. ахар. — Из
ара допире топот од коша (Лаз. Л. 1, 164). У
приземл>у у )едно) половили )е „куЬа" ... а у
друго) „ар" за крупну стоку (Урош. А. 1, 51).
Збор збориле аге од Никшиках | На би)елу ару
МушовиНа (Петр. Мир. 1, 37).
ар* м (лок. ару) (тур. йг, стид) 1. сшид, сра
мота; осеНшъс сшида. — Нити има ара ни образа
(Ъор. В. 1). Мени се чини ар да сто)им кад он
ш)'еди, па ш]'еднем и )а (Зма) 4). Ар или зазор
изрази су истога значеша, као што су ;еднога
значенча рз и част (Дуч. С. 1, 475).
2. часш, йонос, образ. — Затворио се у )едну
купу, да би)е из н>е Турке ... да сваки зна како
Лек-Иван гине бранепи сво) ар! (Мил,. 1, 34).
150 АР8 — АРАД
ар' м (лок. ару; ген. мн. йрй) (л>т. агеа) мера
за йовршину од 100 м%.
ар* м 1. шуга, чеж/ьа. — Од како ти оде у
сви)ет, узе )е неки ар, те се разбол>е (Пл>евл>а,
Сам. 1).
2. гнел; исп. )ар, )арост. — Од )ада га за
болела глава, | А од ара и срце и глава (НП
Кашик. Н. 3, 26).
араба и араба ж (ген. мн. араоа и Эраба)
(тур- агаЬа) обична шерешна кола, на}чешНе са
воловском зайрегом; шаква кола као мера за коли-
чину. — Иза [комора] се лелу)а)у арабе, запрег-
нуте мршавим кравама (1авъуш. 1, 33). Ту би
могли добро задобити, | Ту се згони на арабе
благо (НП Мар). Л. 3, 546). Иде ми, вели, )една
араба женскшьа усусрет (Сара) л. 1, 146).
араба м в. арабер. — Саблъу паше, а арабу
)аше, | А зеленка у поводу води (НПВук 5,218).
арабанскй, -3, -б ко/и се односи на арабу;
колски. — То су три арабанске (колне) тесте
[цесте] (Високо, МургиК Ф., ЗНЖ 8, 88).
арабат прид. непрои. покр. е. арабашан. —
Кола су му арабат, ама можеш да се послужит
(Враае, Дим. Т.). КуЬа ми )е арабат (Ниш,
Христ.).
арабатан, -тиа, -тно (тур. ЬагаЫ) в. хара-
батан эаст. е. рабашан, шрошан, дошра;ао, склон
йаду; исп. арабат, араби. — Друмови [су] били
не само несигурни од крадл>иваца него и веома
арабатни (Кост. К. 2, 191).
арабати)а ж покр. 1. оно шшо /« арабашно.—
За стару куЪу ко)а )е склона паду вели се да )"е
арабати]а (Ниш, Сто). Д.).
2. йройалица. — Човек гу )'е велика араба-
ти)'а (Вучитрн, Ел. Г. 1).
арабатисавье с гл. им. од арабашисаши.
арабатисати, -шлём свр. покр. сасвим йо-
хабаШи, йоквариши, уйройасшиши. — Што си ми
арабатисао алат? НсКсш га више добити (Ниш,
Сто). Д.).
арабапп)а м (тур. агаЬаи) в. рабаии;'а, она]
ко;и се бави йревозом робе арабом; исп. кирипи)а.
— У вови)е време постале су арабацэде, ко)е
раде са теретним колима, и паетонци)"е (фи)аке-
ристи) (Фил. М., ГлЕМ 1934, 52). Мали, мр-
шави ков>и )едва су корачали, а арабагдф (кочи-
)аш) ... мирно се климао ... и дри)емао (Ъор.
С. 2, 41).
арабапи)ашити, -й)'ашйм несвр. в. раба-
ищаши, радиШи као арабаища; исп. арабацилу-
ковати (Вор).).
арабацнлук и в. рабацилук, занимшьс ара-
баии]е (Микл. 1).
араОацн луковатн, -ку)ём несвр. е. араба-
ищашиши (Бор).).
арабапйскн — арабацщскй, -3, -б ко]и се
односи на арабацщу. — Господски батари и кола
„арабапи)ска" натоварена великим сандуцима
и еспапом (Ми). Ч. 3, 29).
АрабапйЬ и АрабапйЬ йрезиме; исп. араба-
ци)а (Аре.). .
арабер м (нем. АгаЬег) кон, арайске йасмине;
исп. араба, арап (2), арапин (2), арапко, ара-
пли)'а. — У кошари две музаре, два арабера
родом из Бачке (Даница 1868, 722). Утрци„Фо-
сид полукрвна грла заузела су прва четири ме
ста, док су сви арабери остали иза н>их (Пол.
1950, 13674/6).
арабеска и арабеска ж (тал. агаЬезсо) 1. ум.
вреша сшилизованих шара, йрвобишно код Араб/ьа-
на, козе се сасшо;с од фантастично иейрейлеша-
ног цвеНа, лишНа, йлодоеа, геомешриских цршежа,
а йонекад и од лудских и окивошшьских фигура.
— 1еван1)ел>е )е на врло лепом ... пергаменту ...
с арабескама (иници)алима и мини)атурама) у
злату и разним бо)ама (Ъор^. П., Дело 12, 522).
Арабл>ани ... на зидовима раде )асним бо)ама
венце од лишка и изреке из Корана ... Ти укра-
си ... сачували су име оних ко)и су их измислили :
то су тако зване арабеске (Р—А 1, 50). Шшьасти
балкони, извезени красним арабескама кро)а
готског (Цар 2, 42).
2. фиг. а. необычна шара уойшше. — Гле ова)
друга разнеж, депоьски ишаран | На ово) ча
ши цвеЬе, — на ово) столици | Све меке ара
беске и не знаш ни сам шта (Зма) 20, 231). Гле-
да) дивне оне арабеске на замрзлу прозору
(Маж. Ф. 2, 90). Огрнух се дугам жутим ко
жухом ... оперваженим ... црним и црвеним
арабескама (Пуп. 1, 23). Уски млазови сунца
пробивали се кроз крошке и шарали по земл>и
златосшъе арабеске (Ан1)ел. 2, 30). б. скуй фан
тастична иейрейлешених комбинацией музичких
или йесничких мотива, или фигура у балешу.
арабескнй и арабескнй, -а, -б ко]и се од
носи на арабеску : ~ мотив, <—• украс, ~ шара.
арабескно и арабескно при л. као арабеска.
— Ова арабескно заплетена сценска игра на
кра)'у покри)е )едну садржину (Богд. М. 2, 166).
арабй прид. непром. покр. в. арабашан. —
Ова куЬа )'е араби, и кра)н>е )е ври)'еме да се
оправи (Херц., Радул. ].).
Арабн]а ж велико йолуосшрео у ]угозайадно]
Азщи; исп. Арави)а, Арапска.
арабйскй — арабй)скй, -а, -б ко/и се од
носи на Арабщу; вар. арависки.
арабйстанскй, -3, -б в. арайски. — За Ар-
слан-пашом )аше ил>ада | На дивно) пасми ара-
бистанско) (1акш. Ъ. 9, 191).
арабнца и арабица ж дем. од араба (Босна,
Срб., Бор).; ДучаловиКи, Ков. Р.).
Арабльанин м (мн. Арабл>3ни) сШановник
Арабще; она; ко]и }е йореклом из Араби;е.
Араблэанка ж сшановница Арабще; она ко]а
]е йореклом из Арабще.
арабл>анскй и арабл>аяскй, -3, -б ко;и се
односи на Арабику и Арабланс; исп. арапски. —
Он [Во)ислав ИлиК] )е певао: живописни и жуч-
ни арабл>ански Исток, егзотичан ... и мирисан
(Скерл. 12, 412).
Арави)а ж в. Арабика (Ис. 1, 38).
аравйскй =■ аравй)скй, -3, -б «. арабйскй.
— Францускога да не би бршега, | арави)ско
море све потопи (К>ег. 7, 92).
арагбнйт, -йта (арагбнит, -а) м мин. вреша
кречгьака (СаСО») ко]и крисшалише ромбично;
издва]а се из креч/ьачких извора у виду инкруеша-
ци;а (Панч. 2, 116).
Арад м варош у Румунщи, у исшочном Ба-
нашу.
 АРАДСКИ — АРАМЗАДА
Арадскй йрезиме (Вук 15, 249).
арадскй, -а, -б ко/и йрийада Араду.
Ара1)аннн м 1. сшановник Арада; она] кощ
]е йореклом из Арада!
2. йрезиме (Им. МС, 138).
Араг)анка ж сшановница Арада; она ко]а ]'е
йореклом из Арада.
араисатн, -ишём нсснр. йрщаши, годиши,
биши од йомоНи, йомагаши; исп. аращати се. —
Изгледа ми ... да вам добро араише Карлсбад
(Скар. С. 1, 147). Ова му илица врло араише
(Бан,а Лука, Скок 2, 181).
ара)а-тара (прилошки израз) в. ашара-йа-
шара. — Ус)еде на кон>а, а она) други [кон.] за
]ьн.ч па по бостану ара;а тара, све учини у пери-
шан (НПр Прод., 109).
ара]давати се, ара)Л.апам се (дн)ал. араща-
)ём се) несвр. уч. покр. в. ара;даши се. — Народ
се )агми ко Ье при)е узети, а дум Билизид'а
се шеЬе и ара)да)'е како се грабе око овог ама-
нета (Бул. В., БВ 1906, 39). Славимо ЪурЬев
дан, оли ти аращавамо се на оно што )е наравно,
што )е по природа (Сто). Ив., Во), сп., 193).
яра)датн се, -5м "се (грч. га12б, одмарам
се, опоравАам се) несвр. покр. веселиши се, ра-
доваши се, уэкиваши у нечему гледапем; исп.
араисатн (Зоре 2).
ара)ство с милина, радосш, уживапе, заба
ва, разонода. — Хе) овим лугом шета)'уКи се |
Ара)'ство сваки беше ми час Оакш. Ъ. 1, 69).
НаКи Кеш ара)ства и у друге жене, | Али мелем
ова) само )е у мене (Стан. Д. 2, 118). Непре-
кидне забаве и разоно^еша претворите ми та)
м)есец у право ара)ство (Бук. 1, 159). Ко)е би
ара)ство на земли било ... путовати, путовати
увек (Цар 2, 84).
Изр. од ар<1!ства: Право уживапе, ерло йри-
г'айсно. — Сад )е копати од ара)ства (н. п. по
спите кише) (Вук, Р).).
Зрак и арак, -рка м (ген. ми. арака) (лат.
агеиз, лук) 1. е. шабак, лисш канцелариске харши)в
од чешири стране. — С)еди и гледа у чисти арак
харти)е пред собом (Ъип. 2, 210). У загребачком
зела.ъеком аркиву налази [се] )едан други ру-
копис, у ком )е на седам читавих арках поби-
Лзежено свакодако благо (Арк. 1, 155).
2. шшамйани шабак (16 страна) . — Желио
)е да му се пошал>у до сада тискани арци (1аг.
3, 193). Юьига Ье бити штампана ... и износиЬе
око пет до шест штампаних арака (Ви). 3, 32).
брак м (ар. атак, зно)) вреша ]аке исшочгьачкв
ракще од шеНерне треке или йиринча.
Аралампи)а йрезиме. — Ово селанце за-
селио )е Стеван Аралампи)а из Кожинаца (Ник.
Р. 3, 351).
Аралампп)е м име; исп. Харалампи]е (ШоЬ).
Аралица йрезиме (Каран. 1, 505).
аралук1 м (тур. агаЬк, простор) покр. 1. йреш-
соб.ьс, трем. — Ова се соба зове халват, кухшьа
мутвак, а простор испред собе и кухшье а)'ат
или, р)е^е, аралук (Трифк. С. и В. \, 50).
Искашл,у)е се )ош с капи)е, кроз аралук про-
лази на прстима Девт. 1, 14).
2. размак, йросшор измену два йредмеша
(Вла). 1).
151
3. рок, Почек. — Да) ми мало аралука, т).
да) да мало одахнем, да) ми мало рока (Скок
2, 181).
аралук1 м 1. кра$а, ошмица; исп. арати
(Жуй.).
2. оно што ]е украдено или ошешо. — Али
Ке Турци уграбити аралук, кад нас ту не буде,
и учинити крвно д)ело (НовиЬ 7, 226). На)ео
се он аралука, па )е зато тако дебео (Жун.).
аралучнй, -5, -б ко/и йрийада аралуку1 (1).
— Дойе до аралучних врата (МонашевиЬ К.,
БВ 1891, 83).
арам, -ама м (тур. Ьагат) в. харам 1. оно
што )'е йроклешо; йроклешешво; супр. алал. —
Арам )е нека клетва ко) а носи зло оном ком се
упути (Мил. М. "Б. 34, 51). Нико се ни)е од
арама спомогао (Глиш. 1, 4). Све |е ово био
арам и пллчка, осим ова два дуката (Пав., ЗНЖ
28/Н, 113).
2. (у придевско) служби) непром. йроклеш.
— Ако неКеш, мо) 1оване С1ше! | Арам теби
материна храна (НП Вук 6, 2). Арам ти био мо)
хлеб и со (Мил. М. Ъ. 34, 51).
арамбаша м (тур. Ьагат! Ъа$) в. харам-
баша; вар. аранбаша 1. хаздучки йоглавица. — И
)уче сам за вьег' разабрала | Да с' наоди и да
а]дуку)'е | У зелено) гори Гаревици, | Пред четом
)е )унак арамбаша (НП Вук 2, 77). Гледао сам
оно херо)'ско заравн>е, на коме )'е Зеко Арамбаша
са сво)им голим синовима — дочекао Турке
као гладне вуке (Ком. 7, 184).
2. заст. сшарешина ойшшинских йандура. —
Окривл>еника доводе свагде пандури, или они
сами по себи, или по запови)еди главара или
арамбаше (Далм., Богиш. 3, 546). То )е од-
ломак опЬине, ко)им управл>а ... кнез ... са ...
пандурима и арамбашом (ових два)'у задких ]е
власт ... слична оружничко)) (Нак. 2, 224).
арамбашин и арамбашйи, -ина, -ино ко}и
йрийада арамбаши.
Арамбашйи йрезиме (Ар. 1).
АрамбапшЬ йрезиме (Вук 14, 143).
арамбашиЬн м ин. покр. сарма од киселог
куйуса. — Споменут ми )е арамбашиЬе, бива
зави)'е се меса и крметине у кисели купус, па
се тако пир)ани (Сиь, Бул. В., БВ 1895, 107).
арамбашица ж в. харамбашица 1. жена
арамбашина.
2. фиг. йрека и одважна жена (Посавина,
Бор].).
арамбашлак м в. арамбашлук. — Ко)И су
при)ед ови)е' били и 'арамбашлака и бул.угба-
шлака име заслужили и главе сво)'е изгубили
(Мил,. 2, 84).
арамбашлук м вар. арамбашлак 1. облает,
кра] у коме де]сшву)е ]едан арамбаша. — На зубу
зубата а )езика ко лопата, да ]о) у девет арам-
башлука равне нема (Плеп. 1, 132).
2. зван>е арамбаше.
арамбашоваше с гл. им. од арамбашоваши
(Вук, Р).).
арамбашовати, -шу)6м несвр. биши арам
баша; йонашаши се као арамбаша (Вук, Р).)-
арамзада м и ж (перс.-тур. Ьагат-гайе) в.
харамзада 1. хил. лола, матуй; вар. аранзада. —
152 АРАМЩА — АРАНЪЕЛОВСКИ
О ти Маро, арамзадо! | На што си се проварила
(НП Петран. Б. I, 86). А срете ]'е момче Арам-
зада (Вук, Р).)._
2. бот. в. машшиъак МеШзза оШсшаНя (Поп.
"Б. 4).
арами)а (арами)а) м (тур. Ьагапп) в. хара-
ми)а 1. разбойник. — Злочинце и аралис потреба
е на свакш начин, као зм1е едовите, као куряке
и бесне псе, изтреблявати (Дос. 9, 94). Ускоци
... л»уте арами)с што се ... загонили на бро-
дове, као орлупшне на тичине (Цар 2, 139). О
знамо их ми, та то су арами)е )ош од старина,
лопови, паликуЬе (1акш. Ъ. 4, 98).
2. она] ко/и се йонаша као разбойник. —
Молим вас, г. докторе извол'те у ову собу,
док са овим арами)ом свршим (Димитри)е-
виК Л., Дело 3, 275). А сви му се други
с*е)у, )ер га доиста за арами)у држе (Гру).
I. 1, 159).
арамп)'ип (арами)нн), -а, -о ко/и йрийада
арамщ'и.
арамйлук м йлачкашшво, хщдучща; бсза-
кон>е. — У неким народним песмама се износи
страховита ха)дучки арамйлук и пустахилук
(Ъор1). Т. 7, 316). [Зликовци су] по неке пут
нике и били, секли им уши ... па и уби)али. На
та) )е начин шьачка пролазила у ха]дучи)у.
Овакво стан>е, кад )е бивало под Турцима,
звало се арамйлук (Павл. 1ср. 4, 271).
ара.мнсати, -ишём сир. и несвр. да(ва)ши
некоме нетто са арамом (Вла). 1).
арамйскй (арамйскй) — арамй)скй (ара-
мй)скй), -5, -б ко/и йрийада арамщи, ко)и йошиче
од арамщс. — Због арами)ских и комитских зу-
лума, словенско становништво почело се са села
све више прибирати у градове (Мило). Б. 2,
54). Више Митрашинаца )е чувена арами)ска
(а)дучка) чесма, где )с добра вода за шгае (Павл.
1ер. 4, 15).
арамйскй (арамйскй) = арамй)ски (ара
мйскй) прнл. као арами]а, разбо}нички. — Напа-
да ме арамйскй (Зма) 4).
арамити, арам ИМ свр. и несвр. йроклеши,
йроклшьаши, да(еа)ши са арамом; га. арамл>и-
вати. — И данас ... многи народи спомшьу пи
рамиде као нешто проклето и неблагословено;
то се види отуда што толики народи има)у у
своме говору реч арамити и арам; а реч арам ...
у Египту значи то исто што и пирамида (Нен.
Л>. 5, 19). Арами им погачу бели)у, | И арами
од овна )ани)у (Вук, Р).).
арамл>йван>е с гл. им. од арамливаши.
арамльйпати, арамл>у)ём несвр. е. арамиши
(Вук, Р).).
арамолёбац, -пца м гошован, йаразиш
(Вла). 1).
ара молепка ж гошованка (Вла). 1).
аран1, -риа, -рно и аран, -рна, -рно (одр.
арий, -а, -б; комп. арни)й) (тур. ег, храбар човек,
муж) добар, валам; лей, снажан, храбар. — Да
си арна, не би сама дошла (НП 1астр., 152).
Аран момак навире да замота колом, алн лиспа
Ан1)а само се понагне к н>ему (Виенац 1883,
356). Сретоше се два арна )унака (НП, БВ 1893,
368). Иза!)' амо, аран Булубашо, | Да )уначки
ме)дан подилимо (НП, ЗНЖ 4, 282).
аран', -а, -о (грч. Ьапз) в. харан, захвалан,
благодарсш. — Мучиш се око н>ега и трошиш,
а зар Ке ти бити аран? (Ворк.).
аранбаша м е. арамбаша. — Разум-Ьли [смо]
што нам пише за Гицу аранбашу, како се пре-
дао (Дел. прот., 106). Сеоске су власти по но
вом закону ове: главар или аранбаша (зову га
у никин селин капитан) (Пол>ица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 9, 323). ЗелиК никога ... ни)е прогнао,
разв)е ко)и а) дук сам ... )ест поб)егао, како
)е и аранбаша пандурски ВранковиЬ (Зел. 3,105).
арангел м заст. в. архангел (ЦТ, ШоЬ).
арандио, араш)ела м покр. в. архангел. —
Ни)е Ми)ата, ваистину, проклео арандио, но нас
(Л>уб. 1, 241).
Аранг)а ж име (Зма) 4).
аранг)ел м 1. е. архангел. — Често ми се у
по ноКи | Мач пламени аран^ела | У планшш
прнви1)аше (]акш. Ъ. 2, 123).
2. народны назив за месец ноеембар. — Назив
араш)ел за новембар ВеселиновиН да)е у попису
народних назива месеца (Щ 6, 220).
Арангел м име (Жив. Ж. 3, 93; Мат. 16, 89).
аранг)елов и аранг)елбв, -ова, -ово ко/и
йрийада аран^елу, ко]и /« као у аран1)ела. — тер
Ье сам Господ са запови)ешЬу, с гласом аран!)е-
лови)ем, и с трубом Божи)ом сиКи с неба (Вук
11, 179).
Арапг)еловац, -овца м варош у Шумадщи.
аравфеловац, -овца м е. аранЦеловшшак. —
У оба села има на)'више свечара Аран^еловаца
(Мишков., ГлСУД 61, 46).
аранг)еловача ж чаша са сликом архан
гела Михаила. — Завитлао би он слушаоцс,
домаЬина и чел>ад тако, да би му после здравице
и стара домаКица по три пута узастопце повра
щала аран^еловачу (Бож. Г. 7, 134).
аранг)еловачкы, -а, -б ко/и се односи на
АранЬеловац (ко]и йрийада Аран^еловиу, ко/и /е
из Арапкеловца).
Аранг)еловдан, Аран^словдана и Аранг)е-
лов дан, Аран^елова (-бг) дана, АранГ)елова дне
и (ретко) Аран1)елова днёва м (лок. о Аран^елов-
дану и о Аран^елову (-ом) дану, Аран^елову
(-ом) дне, ре^е Аран^елову (-ом) днёви) е. Ар-
хан/)еловдан. — Испратише ме сви укуКани ...
молеЬи ме, да им дойем у госте на крено име о
Аран^елову дневи (ТомановиК Л., БК 1904,
314).
аранг)еловданскй, -а, -б, ко]и се односи на
Архан^еловдан; исп. аранЬе.чопскн.
Аранг)еловиЬ йрезиме (Скерл. 7, 4).
аран1>еловица ж осмодневни йосш йред Архан-
(> словдан. — Аранг)еловица )е пост Светом Аран-
1)елу Михаилу, ко)и пада 8 новембра (Мил. М.
Ъ. 34, 145). Не пости „Покровицу" ни „Аран-
^еловицу" — посте ко)е не прпзна;с црква
(Кост. Т. 5, 74).
Аранг)елово с е. Архан^еловдан. — И ми му
пресудисмо: да има платити ... на Аран^елово
(ПШМ, 71).
аран^еловскй, -а, -б е. аран^еловдански. —
1еси ли о аран1)еловском вашару узео педесет
[дуката] (Ранк. С. 1, 192).
 АРАНЪЕЛОВЧАНИН — АРАПВДА
Аранг)еловчанин и Аранг)еловчанин н
сшановник Аран^еловца; она] ко/к /е йореклом из
Аран^еловца .
Аранг)еловчанка и Аранг)ел6вчанка ж
сшановница Аршфеловца; она ко]а ]е йореклом из
Аран^еловца.
аранг)еловштак м она] ко]и слали Архан^е-
ловдан; исп. аранг)еловац. — Бро]'ни однос кр-
швьака [опих ко)н славе] ... различая ;с ...
16 )е Аран^еловштака (ЪуриК О. 1, 1162). На
прауставке аранг)еловштака кретосмо се из Па-
риза (Грч. I., БК 1905, 1410).
аранг)со, -ела м в. архангел. — Проклео
га свети аран^ео, )ер )е диг'о на душу манастир
(Л>уб. 1, 241). Док цар Степан на ногу ставаше, [
Ставаше му свети Аранг)ео, | Ста)аше му на де
сной рамену (НП Вук 2, 94).
аран^еоскй, -а, -б в. архангелски. — Па
каква )е та аранг/еоска задужбина Немашина на
два кубета (Ига. ]., Бршл.ан 1885, 25).
АравЗДа ж име (СН 1878, 260).
Аран!>йЬ Презиме; исп. АранциК (Трифк. С.
1, 647).
аранжёр, -ера м она] ко)и аранжира. —
Тро)ицн аранжера влада стави на расположение
потребни новац, да у павильону приредимо из-
ложбу (Бук. 1, 173). Па у сватовима девер, па
аранжер ма)алеса (Ипь. ). 10, 73).
аранжйрати, аранжйрам (-йра)у) свр. и
несвр. (нем. аггап§1егеп)исп. аранжовати л.уредиши,
уре1)иваши; средиши, сре/)иваши; йодесиши, Поде-
шаваши. — Све што значащи л.удн знача^нога
носе у себи, све се то покачано и аранжирано
мора приказати (Сек., БК 1911, 289). Ъипико
)с, парад, писац ко)и уме да компону)'е, ко)'и уме
да „аранжира" (Лаз. Б. 1, 55). Ако сте вол>ни,
да аранжирате прама упути ту^е композици)е за
оркестар (Новак В). 1, 226). 6. Приредиши, При-
рсЪшаши. — Чер1ьа)'ев аранжира у шанцу читаву
светковину (Тод. П. 2, 75). Можда ;е требало
читаву изложбу аранжйрати комбину)уКи по)е-
дине простори)е са сликама и киповима (ЧалиК
Е., XX век 1939, 551).
аранжман, -йна м 1. уре1)ен>е, раейоред. —
Приказ радоье и цртан,е прилика и карактера,
цео аранжман драме )е аутору бесумвъе успео
(Фотез М., XX век 1939, 200).
2. урс!)а]. — Посматраша са бродова на мору
и н.нхоно телеграфско преношевъе захтсва;у
нарочите аранжмане (36. зак. 6, 116).
3. ейоразум, йогодба. — У крунском веНу у
Бечу веКина [)с] била уз такав аранжман (Поп.
В. 2, 83). Ако би се )'едног дана направио )едан
овакав аранжман за извоз дрвета из 1угослави)е
у Африку, имале би користи и )угословенска и
италианска привреда (ВуловиЬ Д., XX век 1939,
602). Имате ли купатило, и аранжман да се и )а
н>име служим? (Сек. 5, 275).
аранжовати, -жу)ём свр. и несвр. в. аран
жйрати. — Тако су чисти, тако ул>у!)ени, тако
уме;у да аранжу)у кадрил (Лаз. Л. 2, 178). Од
сви)у ових на)тежа )е [за свираше] химна почем
)е аранжована само за )едну, леву руку (Позор.
1872, 235).
аранзада м 1. в. арамзада (1). — А)'д' отале,
момче аранэадо, | Ни)е мени зима од сни)ега, |
35
153
ВеК ми зима од таког )'унака: | Када коси, рука
вице носи (НП, БВ 1909, 13).
2. бот. в. мацина мешвица Мсрега са(апа
(Шул. 5).
арапина ж е. оранща, овеНи мешални, обично
бакарни суд; исп. бакрач, казан. — 1ош и сада
се чува у н>ихово) породици )една арани;а, ба-
крени казан (АндриК 5, 136). 1едну арани)у
бакарну за бри;ан>е (СН 1880, 459). На н>има
изложен еспап: тан-алва, у бакарно) аранищ
(Крст. А. 2, 113). Он би тад намлео )ечма и са
црквен>аком по читаве дане пекао у арагоцама
цицваре (Бож. Г. 7, 113).
АранитовиЬ Презиме (Полимл>е, СЕЗб 4,
315).
Араницкй Презиме (Вук 14, 196; Им. МС, 88).
арантос прил. покр. в. арашос. — Тако ме
арантос не било (Рисан, НПосл Вук).
АранпнЬ Презиме; исп. Аран^иЬ (Шем. Бос.
1886, 138). '
Зравье с гл. им. од араши.
Арап (ген. мп. Арапа) 1. м в. Арайин.
2. Презиме ДовиК. 5, 43).
арап м 1. в. арайин (1). — Данас Ке те жа-
лосница ма^ка, | Данас Ье те Арапу предати (НП
Ник. Г. 1, 250). О) давори, ти Косово равно!
Шта си данас дочекало тужно, | После нашег кнеза
честитога, | Да Арапи сад по теби суде! (НПВук
2, 421). Чов)еку, ко)и има црну кожу, кажу:
арап (Босна, Мурпш Ф., ЗНЖ 8, 87).
2. в. арабер. — Бегови херцеговачки ... су
... на брзим би)елим арапима лов ловили (Ан-
$ел. 2, 43).
3. име многим живошшьама црне коже, дла-
ке или йср]а (копу, Псу, мачки, Пешлу ишд.).
4. вреша рибе у Засавици (Мачва, Поп.
Д. С).
5. агр. вреша кромйира. — Кромпири л»уби-
часте бо)е зову се арапи; округли су и доста
ситни (Билб. 2).
арапац, -пца м бот. зелаеша билка СгатЬе
(а(аг1са из ф. СгиаГегае, ко]'а се уйошреб.ьава као
ПоврНе; исп. див.ън карфиол, морски купус,
морско зел,е (Црн. 1, 90).
арапача ж вреша сабле Пореклом из Ара
би] е. — Из наших народни х песама се ... види
да )е оружие у нашо) старини било многобройно
... Дале се из въих види н>егово порекло и места
въеговога граг)ен>а: стрела (татаранка) ... саба-
л>а (... арапача) (Ъор^. Т. 10, 102).
арапачкн и арапачкй, -3, -б покр. в. арий
ски. — Пасови ... махом су вунени ... има их
памучни)ех ... кощ се зову арапачкй ОовпЬ.
8, 68).
арапеша ж покр. е. арайуша (ЦТ, 1овиЬ.1).
Арапи, Арапа м мп. (ш. Арап и Арапин)
народ семишеког йорекла насшапен у зугозайадно]
Азщи и северно; Африци. — Пре него што поч-
немо ИСТОР1Ю Турака, треба найпре да пре-
гледамо исторпо Арапа (Ил. I. 1, 31).
Арапи)а ж зб. мношшво, гомила Арайа. —
Сад навали, л>ута Арапи )о! | Нема оног стра
шного )унака | На шарену коау великоме (НП
Вук 2, 366). Подиже се сила убо)ита, | Арапите
двана)сст стотина (НП Петран. Б. 3, 576). 1е
154 АРАПЩА — АГАР*
ли ко)и чуо, )а видно: | ]е ли прошла силна
Арапи)а (НП, БВ 1914, 118).
арапи;а ж эб. шал,, одважни, храбри луди.
— 1уначки подвизи п)сшивачке арапи)е ... дрека
и урлик магаради пролама горе и дубраве
(Никац 2, 63).
Арапнн (мн. Арапи, ген. Арапа) 1. м йрийадник
арайске народности; исп. Араб.ъанин; вар. Арап.
2. надимак ко$и }е йосшао йрезиме (Ъор1). Т.
17, 50).
ара пин м 1. в. црнац, йрийадник црне расе;
вар. арап (1). — Арапину [)е] уронена црна кожа,
гргурава коса и дебеле уснице (Марк. Св. 2,
188). И с н>им во)ске стотину хшъада, | Сто
хшьада црна Ара пи на (НП Херм. 1, 248).
2. е. арабер. — Ти коя>и ... нису имали оне
... питомости ко)'у би показао )едан арапин или
енглез (Лаз. Л. 2, 134).
Арапнна ж аугм. од Арам и Арайин. — Кад
наи1ю БановиЬ Секула, | Бесиди му црна Ара-
пина (НП Грч. С, 145).
арапника ж агр. в. арайка (За) (Бор).).
Ар а пинов и Арапинбв, -ова, -ово ко/и
йрийада Арайину (Вук, Р).).
араппнскй, -5, -б в. арайски. — .Тош бране
Порту арапиыске чете (Шен. А. 11, 357).
Арапйнче, -ета с в. Арайче. — Ал* про-
цвили Арагашче црно (НП Вук 2, 625).
арапптн се, -им се нссвр. повр. йосша}'аши
Арайин. — Каж'те ми, ево, да се потурчим, |
Понемчим, тали)анчим, арапим (1акш. Ъ. 9, 2б4).
Арапка ж йрийадница арайске народности; вар.
Арапкшьа. — Тавница ми юце додавала, | Доди]а
ми Арапка ^ево)ка, | Мила Ьерца кра.ъа Арапско-
га, | ДолазеКи )утром и вечером (НП Вук 2, 377).
арапка ж 1. црнкшъа. — А по двору арапка
ми шета (НП Милан., 12). Срио ... женетину
голу и босу, црну ка' арапку (Л>уб. 1, 263).
2. имс многим жнвошшъама црне коже, длаке
или йер}'а (мачки, кучки, кобили, овин, краен,
кокошки ишд.).
3. агр. назив за разне врете воНа и йоврНа
а. врсша црнкасше шврде зимске крушке; исп.
арапинка. — Од крушака наевшие су биле за-
стушьене лончаре (арапке) (Самоупр. 1903, 20/2).
б. врсша ]есен>е ]абуке (Левач, Дим. Т.). в. вр
сша црне рошкве. — Кад се )еду дуже време
црне роткве „арапке" ... лечи [се] болеет бу-
брега (Пел. 1, 741). г. врсша шливе, сличне
шургули, само мало круйнща (Д. Тузла, Бор).).
арапке ж мн. мед. в. арайске богшье. —
Сел>аци у Омольу разлику;у тро)аке боппье: ...
арапке — велике боппье. Ове последнее гдегде
зову и црне богшье (Милос. С. 1, 223).
Арапкшьа ж е. Арайка. — Арапкшьа нас
удиил,ава изванредном ли|епом црнпурастом бо-
)ом лица (Ипь. 1. 3, 55).
арапкшьа ж в. арайка (1) . — Све жене на
свету како Европейке ... тако и црне Арапкшье,
премного се стара)у за сво)у телесну ввьепшу
лепоту (Дос. 15, 21).
арапко м в. арабер (Бож. К.).
арапли)а м в. арабер. — Он )с извесно
мислио на каквог арапли)'у [кон>а], кад рече: —
За осам сахата! (Лаз. Л. 3, 258).
Араплук м нар. земла населена Арайима. —
А опет из Араплука долази четрес хиллда Арапа
(Скар. С. 1, 61).
Арапов и Арапов, -ова, -ово ко]и йри
йада Арайу (Вук, Р).).
Изр. од Арапова доба: од давнина, одискона.
— Тамо [у Примор)у] има врло старих маслина;
за н.их веле, да су „од Арапова доба". По ув^е-
рававьу старих Барана неке су старе до 2000 го
дина (1овиК. 5, 122).
АраповаЬ йрезиме (Весел. 16, 475).
Арапска ж нар. «. Арабща. — Агар значи
Сина) гора у Арапско) (Вук 11, 166). Мухамедъ
... се родю у Меки, поглавитой вароши арапске
(Ил. ]. 1, 31). Па куд си се, рано опремила, |
У Арапску у земл,у незнану? (НП Ник. Г. 1, 252).
арапски, -3, -б ко;и йрийада Арайину или
Арайима, ко]и ;с йореклом из Арабике; исп. ара-
бистански, араб.ъански, арапачки, араппнскй:
<~ ат, -~ кон,, ~ Ьилим и др.
Изр. ~ гума, ~ руса, ~ смоква, «^ просо,
арапске богшье в. код тих именица.
арапски прил. на арайски начин.
арапуша ж шал., назив за одвише црну
жену; вар. арапеша (Мостар, Бор).).
Арапчад ж зб. им. од Арайче. — У тро^е
сам допадала руке, | Ево данас, брате, у чет-
врте, I Ме^' дванаест браНе Арапчади (НП Вук
2, 373). Ал' )ош С)еди ага Арап-ага: | Вино пи)'е
с двома Арапчади (И., 624). Гарава од сунца ...
д)'еца су била налик на арапчад (Назор, СКГл
НС 3, 327).
Арапче, -ета с (суп л. мн. АрапчЗд) дем. од
Арай; деше арайске народности; млад Арайин; исп.
Арапйнче. — У остала три оделжа ... описи ... мле-
тачких палата са господом ... и госпоЬама у ве
зено) кадипи ко)има мало Арапче носи скут
од дуге хал>ине (Поп. Б. 1, 202). 1ош Арапче
'вако говораше: — Вид' Милоша, црна Буга-
рина! (НП Петран. Б. 3, 309).
арапче, -ета с назив за йса црне длаке
(Зма) 4).
Арапчнк 1. м дем. од Арайин. — А )"едан
АрапчиЬ ... дотрчао (Ковач 1, 91).
2. йрезиме (Ъорл. Т. 17, 441).
арапштина и арапштина ж арайска слова;
арайски ^език. — Нестапе са ... зидова сура из
Корана, нестаКе златна калиграфска арапштина
(Световски М., XX век 1938, 1/129). Има на
истоку племе )едно ... [ко)е] говори некако
нареч)е словенско, од ко)ег смо ... ми досад
остали чисти колик од арапштине или санскрита
(Коло 1847, 37).
арар1, -ара м (тур. ЬагЗг) в. харар 1. вреНа,
иак од косшреши. — На^емо ватре и )сдан арар
брашна кукурузна (Нен. М. 3, 229). НаНи Ьеш
... у средгьем ва)ату два арара пуна барута (Ком.
2, 36). Толико си ]'е пута могао срести где )е
упртила арар брашна, па жури куЬл (Весел.
12, 440). Арар ]'е повеЬа вреНа од кострсти изат-
кана (1овиЬ. 8, 68).
2. (као мера) йоловина копског товара (обично
40 ока); исп. страна (Дуч. С. 1, 79).
арар', -ара м (тал. агате) покр. орале, йоорана
земла. — Вино се измушило, мутно ка' арар
(Пол,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 281).
 АРАР — АРАЧЛЩИН
Арар, -ара м йородични надимак (ЗНЖ
21, 350).
Арарат (Арарат) м йланински масив вулканског
йорекла у северозайадиом делу Зерменске Виси]с.
арарет м (тур. Ьагагег) в. харарет, йоокуда,
чезюьа (Гр1). 1).
арарина ж аугм. од арар1. — Не море )0)
печа [марама] бита, | До ли вреЬа арарина (Ра)к.
1, 46). (Вук, Р)., под харарина).
Арарина 1. м йородични надимак. — Зову
их )ош и Араринама, )ер им )е )едан од предана
стално носио арар (Фил. М. 1, 362).
2. йрезиме (Шем. Бос. 1886, 27).
араспи)а ж в. росйщ'а, жена зле Нуди (Ти-
мок, Стан. М. 1).
арата ж (грч. Ьогасаз, игра, шала) веселе,
весела забава. — Ту су га)де, ту су свирале,
хука, бука, п)'есма и арата велика (НПр Вук,
изд. 1870, 282).
Зрати, арам неевр. (тур. Ьагар е(тек) в. харати
I 1. йлачкаши, ошимаши, красши. — Други су
ишли по Драгачеву, те'арали и робили (Вук
7, 151). А колико их )'е било ... што су арали
цркву (]акш. Ъ. 6, 285). На оно) граници што
мутним Дунавом витешку браЬу дели, где бра-
тац на брата пази, изда)е, ара, кин>и — поста
вила }е влада )аку стражу (И. 3, 133). фиг. Зато
ни ко неможе га варат', | И са лажномъ забав-
ляти свнкомъ, | Нико доброг' имена му арат'
(Суб. В. 2, 139).
2. йусшошиши, сашираши, нанесший шшешу.
— Двапут )е куга арала по Травнику (АндриЬ
5, 256). У н>ему )е ... расло и арало де)Ство „ори-
)енталног отрова" (И., 490). Велике Ье га на
пасти сналазити и од л>уди, и од зви)ери ...
од непогода небесюф' и болештина разнице'
ко)е Ье арати по дому н>егову (Ъоп. 5, 100).
II ~ се шрошиши се уйошребом, квариши
се. — Аралук, предсобл>е (по ьему се наевшие
хода, па се ара, троши) ОуркиЬ 1, 241). фиг.
покр. шрудиши се, сшараши се. — Но ако )е [га-
здарица] баш сасвим лоша (радо шф и дрима)
и слабо се ара за куЬу, одаберу си жене другу
измед себе (Варош, ЛукиЬ Л., ЗНЖ 26/1, 104).
аратисати, -ишём свр. удесиши, сшвориши.
— Ох, 1араби, како )е све л^епота што си арати-
сао! — тихо прошапта она (Бож. Г. 6, 12).
аратлук м покр. йосесшримсшво. — Ара-
тлуци се хвата)у пи)уКи крв )една друго) из врха
налога прста (Вравье, Вла). 1).
аратос (аратос) прил. (грч. ага(оз) само у
изразу: ~ (те, га, ти, му и ел.) било (обично са
генитивом; понекад и без глагола) за йрокли-
ште, ошарасиваае, ошкла/ьа/ье нечего нейрщаш-
ног: не било га, цаоа га било, нека га /)аво носи;
вар. арантос. — Вати Марку десни скут доламе, |
Трже Марко иоже од по)аса, | Те одсече десни
скут доламе: | „Иди бедо, аратос те било!" (НП
Вук 2, 358). Аратос ти тво)е помоКи ... )а )едва
жив остах! (Мил. М. Ъ. 9, 328). Па к'о велим:
Иди, бедо, аратос те било ! (Срем. 11,268). Овако
живет, аратос, — какав ми живот то ! (Зма) 20,
63). 1естс зулум и неправда тешка; | Ал аратос
бо)а крвавога! Сурк. I. 1, 116). Е), аратос ти и
ту вражду хит1ьу и та) несреЬни праг ... Умало
врат не сломих! (НПр Ча)к., 1).
155
аратосаи, -сна, -сно йроклеш. — УдариЬе
)опе други в)'етар са запада, а сами Ье га ана-
темааци кроз сво)е аратосне трубе надут' и
придружит' га дивл>ем ви'ору из Анадола и од
Стамбола (Нев. 2, 22).
аратосил>ая>е и аратосйл>ав>е с гл. им. од
арашосшъаши се.
аратоешьати се, -осГьъам се (-йл>а)у) и
аратоейльати се, -ам се свр. и неевр. в. рашоси-
лаши се, ошрес(а)ши се нечего нейрщашног. —
Посли)е су му [читлук-сахиби)и] беглучили о сво-
)'о) храни и аратоешьали су се беглука (Вук 4,
259). Чега се други народи аратосилл)у, оно )с
В. ЛазиКу и мило и драго (Дан. Ъ. 8, 105). И
Немци сами аратосил>а)у се те претераности, а
неЬемо ми (ПавловиЬ Д., Даница 1863, 621).
Аратосил>ао се )е и турске во)ске и 1ашарове на-
по]'нице (Мил. М. Ъ. 33, 83).
арахис м бот. в. кикирики АгасЫз Ьуроваеа
дур. Ж. 1, 139).
йрач, арча м е. арч. — На бан>е или лико-
вите воде теплице мало ко ш)е, велики )е арач
(Пол,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 43). Што не гра-
дите куНу? — Море, вала, оЬемо, теке немамо
арач (КМ, Ел. Г. 3). Само док купим арач, па
Ьу звати терзи;у кугш да ми ши)е (Златибор,
Смил>. Н.). Нема ништа за арач ()ело) (ЦТ,
ШоЬ).
арач, -ача м (тур. Ьагас) в. харач ист. линии
йорез ко]н се за време Турака йлаНао на сваку
мушку немуслиманску главу; йорез; исп. во)ница,
главарина, главница. — А пару плаКало се арача
по 3 гроша и 2 паре (Нен. М. 2, 18). Ра)а да)е
Турцима )'ош царев арач (царску главницу) и
порезу (Вук, Даница 2, 81).
арачща м в. арачлща. — Имамо вам )'авити
за Цигане из наше наи)с, како су дошли ... и
молили се ... да би им ми купили арач, зашто
имаду тешки зулум од арачи)а (Ъорг). Т.
17, 78).
арачилук м куйлен,е харача; време када ]й
куйлен харач. — У Трстенику [сам] запитао ...
Цигане памте ли што о арачилуку и о Таси
Арачли)и (Ъорг). Т. 14, XV).
арачити, арачйм неевр. 1 . куйиши, скуйлаши
харач (ЦТ, ШоЬ).
2. ейроводиши насиле.
АрачиЬ йрезиме; исп. арач (Ми). С. 9,
163).
арачкй, -3, -б ко]и има везе са харачем,
са куйлен>ем харача. — Азбуковица )'е била мали-
Ьака Хани-бега из Сребрнице, ко)и пошл.е
сво)е Турке те све арачке новце отме (Нен. М.
2, 59). Том приликом испоре!)ивали смо свуда
данаипье спискове села с арачким тевтерима
од 1822 (Мил. М. Ъ. 15, VII). Ичков уговор
...предвиг)а ... 55.000 арачких глава (малолет
ника) (Лапч. Д. 6, 9).
арачли)а м она] ко]и куйи харач; вар. ара-
чи)а. — Предводио их )'е н>ихов арачли)а Таса
ИвановиЬ (Ъор5. Т. 14, 232). Разнолика су била
челлд ко)а су ту запела на свои путу. Суллга
Диздар, са тро)ицом арачли)а, ко)и )е путовао
службено (АндриЬ 2, 5).
Арачли)а йрезиме (Кар. 1900, 139).
арачли)ин, -а, -о ко]и йрийада арачлщи.
156 АРАЧЛИКА1 — АРБЩА
арачлйка1 (арачлйка) ж жена арачлщина.
арачлйка* ж заст. покр. в. арчалща (1) (ЦТ,
Поп. П. М.).
арачлйнскй, -а, -о в. арачлиски (Вук, Р).)-
арачлйскй = арачлй)скн, -а, -б ко]и се
односи на арачлщу.
арашид м (фр. агасЫде) бот. в. кикирики
АгасЫз Нуроваеа (КолиЬ 1, 59).
арашидпй, -а, -б ко/и ]е од арашида: ~
ул>е (36. зак. 25, 103).
АрашковнЬ йрезиме (Вук 17, 244).
арашлама ж (у народно) песми) е. аршла
ма (2). — Зготовила господске понуде: | Ъул-
баклаву у златно) тепел )и | ... Арашламе у меду
куване (НП Вук 1, 569).
Арбан, -ана м е. Албанац. — Беса )е беса
... витешка реч ... горштака арбана и шкипа
(Бож. Г. 4, 148).
Арбанас 1. н в. Албанац. — У неко доба ево
га гд)е к мени иде чоек Арбанас (Л>уб. 3, 47).
Та уводи овце у торине, | Код оваца Турке
Арбанасе (НП Вук 4, 419).
2. йрезиме (Марч. 2, 580).
арбанас .« 1. йасшир, чобанин; исп. арнаутин
(2). — „Неропси" звали су се особито тежаци;
а „власи" или „арбанаси" пастири (Дан. Ъ.
7, 62).
2. агр. вреша црног грож$а (Далм., Бор).).
Арбанаса м (само у народно) песми) е.
Албанац. — Вино тф Муса Арбанаса | У Стам
булу у крчми би)ело) (НП Вук 2, 401).
Арбанасин м (ив. Арбанаси) в. Албанац.
— Не може човек да се не сажали на трагичну
судбину овога ... енергичнога и бистрога Арба-
насина (Ми). Ч. 3, 164). Многи Арбанасин има
сахат с големим сребрним „сенциром" (ланцем)
(Дуч. С. 1, 96). Па повади дви)е пушке мале, |
С н>има уби два Арбанасина (НП Шаул. 1, 778).
арбанасити (се), -им (се) неевр. е. алба-
низоваши (се). — Село се почело арбанасити, и
до сад се сасвим поарбанасило (Нов. 9, 222).
арбанаскй, -а, -б в. албански. — Кравьско
звоно, и Арбанаска жена, и градско мага ре, то
су на)веЬи мученицн на овоме сви)ету (НПосл
Вук).
арбанаскй прил. в. албански. — На крилу
му Латинка, | Латински му говори, | Арбанаскй
заноси (НП Вук 1, 417).
Чроанаскшьа ж в. Албанка.
АрбанасоввЬ йрезиме (Аре; Кач. 2, 301).
Арбанашанпн м (мн. АрбанашЗни) е. Ал
банац. — Оне две леденице ... што их ;е купио
од )едног Арбанашанина (Ком. 5, 125).
арбанашён>е с гл. им. од арбанасити (се) и
арбанашиши (се) .
арбанашити (се), -им (се) неевр. е. алба-
низоваши (се). — Арбанаси поставу у Турско)
привилегован народ и они се силом шире ме!)у
Србе, на силу их прев оде у ислам и арбанаше
(Фил. М. 3, 408).
Арбанашка ж в. Албанка. — Л>епшега
него сам сам ни;е ;ошт Арбанашка родила (Л>уб.
3, 52). Арбанашке дивно навезу стару од)еЬу
(Дуч. С. 1, 71).
Арбанашка ж в. Албанща. — Из Арбана
шке до!)е Хамза бег, стричевиЬ Скендер бега
(Ел. Г. 5, 732).
арбанашкй, -а, -б в. албански. — После
знаменитих битака код Куманова ... добиле су
две ерпске войске наредбу да се крену према
арбанашко) обали 1адранског Мора (Цви). 7,
11). Скицу за садржа) дала ми )е )'една тали)ан-
ско-арбанашка легенда (Фотез М., XX век
1939, 203). Томе треба додати ... ха)дучи)е по
арбанашким кра)евима (АндриЬ 5, 366).
арбанашкй прил. в. албански. — Обукоше
га потпуно по арбанашкй (Ву).). Знаде турски,
знаде арбанашкй (Р1А).
Арбанашкин>а ж е. Албанка. — Арбана-
шкшьа по!)е за Србина, нарочито ако )е )унак,
а тако исто и Српкшьа за Арбанаса (Цви). 6, 161).
арбаваштво (арбанаштво) с особине коуима
се одлику]у Арбанаси. — Ово Дрекалово арба
наштво у Кучима брзо [се] изгубило (Ерд. 2,
140). Трудили [су се] да сликовито прикажу
ову мешавину словенства, цинцарлука и арба-
наштва (Петр. В. 10, 47).
арбанёски прил. в. албански. — Шило вило
мотовило, испод неба проходило, влашки гово
рило, арбанёски заносило (Жерави) (НЗаг
Вуков. М., 77).
арбанизовати (се) и арбаннзовати (се),
-зу)ём (се) свр. и неевр. е. албашзоваши (се). — То
су арбанизовани Срби (Цни). 8, 60). Плав и
Гусинъе, насел>ени Арбанасима (негдашнъим Ср-
бима арбанизованим) дата су Црно) Гори (Том.
1ов. 2, 26).
Арбанща ж в. Албанща. — Што )е Босна и
пб Арбашце? (НЬег. 7, 205). Аустро-Угарска )е
добила „независну Арбани)у" (1ов. ]. 1, 8).
Арбапи)а ж зб. Албании, мношшво Алба-
наца. — Махмут-паша Бушатли)а ... закливье се:
„тако ми мо>е л.уте Арбани)е!" (Вук, Р).). Пак
док нам )е Скадар на Бо)ани, | И шегове луте
Арбани)е, | ...Тво)у Кемо рашНерати во)ску (НП
Вук 5, 260).
Арбанос м покр. в. Албанац. — Тако ...
су )е носли)с уранили [зми]у] и продали Арба-
носма (Буковица, Ард., ЗНЖ 7, 282).
арбанскй, -а, -б е. албански. — И приложи
му села и катуне влашке и арбанске (Дан. Ъ.
7, 40). И у Мусаки)еву причалу осеЬа се утица)
народног опесмл>еног преданл, како нашег тако
и арбанског (Кост. Д., XX век 1938, 1/66). Имена
Старостина кра)инских села, па и самих Крн>ица
... )есу арбанска СовнЬ. 5, 62). Бавили су се дуже
времена у Београду прваци миридитских и )ош
неких других арбанских племена ОелиН И.1,У).
арбануша ж агр. вреша зимске ]абуке (Ска
дар, Бор).).
арбаш, -аша м покр. мале богин>е тогЫШ
(Истра, Дежм. 1, 51).
Арбаш, -аша муслиманско йрезиме (БВ
1892, 176).
арбёвьак, -ака м е. абердар. — И да зажди
топа арбсн.ака (НП Вук 9, 530).
арби]а ж (ген. мн. арбй)а) (тур. ЬагЫ) в.
Харбина 1. драена или гвоздена ишика ко] ом су се
некада наби]але йушке. — Ту су та дуге и кратке
 АРБВДАРА — АРГАН
пушке, ту велики и мали ножеви, ту арбн)е и
сплави Оакш. Ъ. 6, 225). По)ас, сплав са пи-
птмьем, )атаганом и арби)ом (Станк. Б. 3, 102).
Сваки )е пишто.ъ имао и сво)у арби)у, то )ест
металну шипку ... ко)ом се пишто.ъ наби)'ао
(пунио) (Ми). С 7, 101).
2. покр. машице за иара/ье вашре и хвашан>е
жара ОовиЬ. 8, 60).
арбй)ара ж йушка йредгьача ко]а се йуни
сйреда и набща арби]ом. — Заменит пушке
„арби)аре" модерни)им ни)е било лако (Ми-
лошевиК М., ГлЕМ 1939, 116).
Арошьа Презиме (Босна, Арс).
арбитар и арбитар, -тра м (лат. агЫсег)
вар. арбитер 1. избрани судща.
2. лице чще се миш.ье/ье смашра на]меродавни-
]иму извесном йишан>у. — Као неки свемоКни арби
тар нападао )е Метерних погрешну политику 'Пе
рову (Поп. В. 1, 175). Стрина Госпава ... арбитар
и гласноговорник свих Хаци-ВасиЬа ... гово
рила )е на свим породичним скуповима (АндриК
4, 60). Понеки пут [треба] наслутити задатак
ко ]'н нам )е дат као арбитрима (Вин., XX век
1938, 1/35).
арбитер и арбитер м е. арбитар. — Дома
кински [)е] кор)еника, наше горе лист, арбитер
укуса (Крл. 5, 127).
арбитража ж (фр. агЪкгаце) 1. избрани
суд.
2. расйравлале сйора Пред избраним судом;
одлука шога суда или арбитра. — У случа) у
несугласица ... спор Не се расправити путем
арбитраже (36. зак. 6, 58). Срби)а )е на
ту арбитражу била пристала (Правда 1917,
248/1).
3. трг. ойерацща ко]ом се корисши разлика
измену цена и курсева на берзама, нарочито
При куйовини и йрейродащ ередносних харшща.
арбитражни и арбитражни, -а, -о жуй се
односи на арбитражу. — Он означава ... рат
об)авл.ен држави ко)а се саображава арби
тражно) пресуди (XX век 1938, 1/71). Имо-
винске спорове измену установа и предузеЬа
... решава)у унутрашша арбитражна веЬа (Пол.
1950, 13621/3).
арбитраран, -рна, -рно 1. ко}и зависи од
яичног нахо/уе/ьа, йроизволан. — Граница где
преста)е нступна а почише преступна краг)а,
ута)а и превара са свим )е арбитрарна (Пер.
Ж. 4, 9). У сво)0) жс.ъи да метафизика не по
ставе )едан од оних арбитрарних система ко)и се
по)авл>у)у свакога дана, Бергсон )с веровао у
могуКност )едне философско методе ко)а би била
„строго у складу са искуством (слол>ним и
унутраппьим)" (ТуцаковиЬ М., XX век 1939,
702).
2. ко]и искл>учу]е Приговор, йресудан. —
Пошто )е одлука Министра унутраппьих послова
арбитрарна — то )е одредба беспредметна (36.
зак. 38, 16).
арбитрарно прил. на арбитраран начин,
Произволно; йресудно. — То што )е законодавац
оставио Министру унутрашн>их послова да ар
битрарно решава, да се неко удружеле има
сматрати политичким, )ош не значи решенье пи
тала (36. зак. 38, 14).
Арбий йрезиме (Шем. Пакр. 1898/Ш, 5).
157
арбо.тац, -олца м мед. в. црвени вешар егу-
51ре1аз (Кост. А. 1, 613).
арбуи, -уна м (тал. резсе а1Ьего) зоол.
морска риба шврдойерка ружичасше 6о)е Раве1-
1из егуигппиз из ф. 5раг1с1ае; син. руменац; исп.
арбурет (2). — Ми се усидримо усред пучине ...
па читаво 6ож)е )утро ловимо кан>це и арбуне
(Цар 2, 60). У посебне сандуке ставл>а)у се цр-
венкасти арбуни ... )една од на)скупл>их врста
рибе (Борба 1949, 32/4).
арбуо, арбула и арбуо, арбула м (ген.
мн. арбула и Зрбула) (лат. агЬог, дрво) пом. покр.
]арбол, кашарка. — Може ли ишта брод на мору
добита — док се на н>' арбуо не поби)е и )едра
не разапну (Грг)., БВ 1890, 57). 1адни морнари
справни да се ноЬу и дан>у по арбулима (катар-
кама) пен>у (Врч. 4, 53).
арбурет м 1. горпа кашарка. — С палубе
уз висину први комад [катарке] зове се калона,
попише кога долази арбуо од габи)е, а извише
ньега арбурет (Ивел. 1, 176).
2. зоол. в. арбун (Нак. 2, 218).
Арбутина йрезиме (Шем. Пакр. 1898/111,5;
Нож. 1, 299).
арвапн)а ж агр. покр. врста )аоуке (Леско-
вац, Степ. 1).
арванн)а ж (тур. Ьагтап1) в. харваии)а,
огршач; исп. аврами)а. — Скида н>има зелене дола-
ме, | А облачи мрке арвани)е (НП Вук 14, 470).
ар пар м покр. 1. жеяудац, стомак. — Кадъ
кешъ веЬъ )еданпуть напунити тай твой арваръ,
као да ти е говегдй (Ост. А.).
2. надимак за шрбушасшог човека, шкем-
бон>а (Добр.).
арвараст, -а, -о покр. шрбушасш (Нен. Н.).
арварскй, -а, -б покр. коу'и ]е изранен од
конзске, гоееЪе, шелеЬе или свшьске йошрбушине;
исп. арвар (1). — Онда ха)дук 1аблан погледа
у сво)е арварске опанке (Бож. Г. 1, 12).
Арват, -йта м покр. Хрваш. — Вашему ...
благороди)у не пропупггам на кратко )авити
... поради ових Арвата, ко)и су ... од Вас искали
... неко место за уживл>ен>е н>ихово (Милосавлъе-
виК Ж., Ъорг). Т. 17, 1).
арватка ж врста народне женске кайе. —
Старица Душана ... казала ми )е, 1930 г., да )е
и она као д)ево)ка носила ту капу ко)у зове
„арватка" (Каран., Разв. 1938, 174).
арватскй, -3, -б покр. хрвашски; исп. Арват.
— 1език су наливали „нашки", врло ри)'етко
„арвацки" (МСД 1935, 8).
АрваЬанип йрезиме; исп. ХрваЬанин (Шем.
Бос. 1886, 49).
арв6пис(т)ки1ьа ж нар. в. арфонисшкин>а.
— [Вукадин] се зал>убио у ... неку арвонискин.у
„код Лафа" (Срем. 4, 182).
аргалица ж покр. сйрава за койаяе земле.
— Има ти на стотине н>ечесови)ех аргалица те
ри)у под зем.ъом, као кртине, а н>има управл>а)у
шщшшс Тали)°анци (Мат. 13, 233).
арган м (тал. аг§апо) покр. сйрава за дизан>е
шереша, дизалица, чекрк. — Набавише се аргани
... и све остало потребито оруг)е (АдамовиК
В., Браство 9— 10, 56). При потезаау брода,
коноп се окреЬе на аргану (Скок 1, 147).
158 АРГАРЩА — АРГЕЛА
аргари)а ж покр. аргашовалв, кулучеле
(Ризн.).
аргат1 м (ген. мв. Зргата) (тур. еп»еда1, за-
седа) 1. скеле на копима сшо;е радници йри зида/ьу
(Дубр. 1867, 239).
2. руйа на зиду; йушкарница; исп. аргата, ар-
гатннца. — Од аргата трче до аргата, | Те ми
Турке би)у проз аргате; | Неки бране врата од
Тураках, | Да их турска сила не подави; | Неки
бране зида од куКишта (НП Вук 8, 225).
аргат* м (гея. мн. Зргата) 1. в. аргашин. —
Морао >е радити као аргат и допирао )с тако до
Цариграда (Цви). 6, 258).
2. покр. чешершина )ед>юг рала (мера за йо-
вршину). — „Рало зем;е" шцели се на четири
„мотике" или „аргата" (Дуч. С. 1, 79).
аргата ж в. аргаш1 (2) (ЦТ, 1овиЬ. 1).
аргатар, -Дра и аргатар, -а м в. аргашин.
— Они Не ти бити измеЬари | И ратари добри,
аргатари (НовиЬ 5, 24). Куцало ти пет стотин'
чекиЬа, | Три стотине 1}еце аргатара (НП Вук
3, 231). Али то ни)е цела одиси)ада РадиЬеваца.
Пошто су прогутали све против чега су шест
година викали, има)у да ... постану радикал-
ски аргатари (Прод., НЕ 11, 383).
аргатари)а ж зб. в. аргашща (2). — Майсто
риш и аргатари) и (Зма) 4).
аргатарскй и аргатарскй, -5, -б ко/и се
одном на аргашара, ко/и йрийада аргашару. — У
ономе не ма тамо платну | Ни опеке ни камена
сшьа, | Што га сузе не облите горке | Сиротшьске
1адне аргатарске (НовиЬ б, 414).
аргатач, -Зча м в. аргашин. — Пет стотина
$еце аргатача (ГЦ 1888, 45).
аргаташ, -Зша м в. аргашин. — Майстори
свуда и.ма]у (однако име, а они, те му приносе,
што треба за граЬу [куке] зову се: аргаташи
(Богиш. 3, 477). Набавио три стотин ма)стора |
И толико Д)еце аргаташа (НП, И., 477).
аргати) а (аргатй)а) ж 1. а. в. аргашлук (2). —
Веле кад ;с Мармон градио ... тесту [цесту], да
су и жене с коли)евкама ишле на „аргати^у"
(кулук) (Дед. I. 3, 152). б. новчана накнада уме-
сшо кулучоьа, кулучарина. — 1ер аргати)у (кулук)
за год. 1908 ни)е платно (Мус. 1908, 35/3).
2. эб. радници, надничари, на/амнщи; ку-
лучари; исп. аргатари)а. — Сад навал'те, мо)а
аргати)о! | Нема вама Мине од Костура (НП
Вук 2, 373). Аргати)а Ке све то слистити за час
(Невес. 1, 21).
аргатин м (мн. аргати; ген. Зргата) (грч.
ег8а1ёз) она]' ко/и аргашу/е, на/амни родник, кулу-
чар; исп. аргат* (1), аргатар, аргатач, аргаташ,
аргатник, аргетар. — Благо нама, ево нам аргата ! |
1ефтино Не радит' винограде (НП Вук 2, 370).
Аргатин ... био ]'с не само надничар, него у опште
радник, работник (Кост. К. 3, 130). „Аргати"
или прости радници обично раде земл>ане радове
по друмовима (Смил,. Т. 1, 71). фиг. Кад пре-
станемо бити тувински аргати и измеЬари (Буди-
мир М., Ка. о Вуку, 21).
аргатица ж в. аргашкшьа. — Да се распи-
тамо сутра са ко)ом од оних аргатица што иду
тамо ... да идемо (Крст. А. 2, 92).
аргатка ж е. аргашкшьа. — Беше добра
аргатка ... работила ми )е у ло)зе (Срем. 8, 155).
аргаткшьа ж жена аргашин; исп. аргатица,
аргатка. — Дви)е аргаткин»е данас су ми пли)е-
виле виноград (Мостар, Радул. ].).
аргатлук м 1. на]амни физички рад у месту
или вон места сшановапа, йечалба; исп. аргати)а
(1а), аргаштина. — Одлазе у печалбу (аргатлук),
да траже себи храну (С. Неэ. 1888, 532). Сирот
ни)^ л>уди ... иду у надницу („аргатлук") или у
службу (Ми). С. 8, 181).
2. йрисилан рад, кулук. — Кад 1ерина Сме-
дерево гради, | Па нареди мене у аргатлук, |
Аргатовах три године дана (НП Вук 3, 1). ВЬихов
син постао у)едаипут велики па цара ... с при-
)естола збацио и и.нх свидех у аргатлук отправно
(НПр Маг. Б., 86). ■
аргатник м е. аргашин (Лот.).
аргатнпца ж покр. е. аргаш1 (2). — Мато
и Ивел>а оти1)оше са стране горше ластовице,
гд)е знаху да има Аргатница ... кроз ко]'у мога-
ше се завирити у пивницу (Вод., Дубр. 1867,
239). Остави се при тлеву и по ко)а мала понистра
за видилицу, шта се зове зирка, да улази сви-
тлост ... Те мале понистрице зову се и аргат-
шще, )ер служу за армадуру, аргатован>е (По-
л.ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 197).
аргатовавье с гл. им. од аргашоваши. —
Српство ... [не би] пристало да и дал.е подноси
тешко бреме аргатова&а тувинцу (Павл. Д.,
ПГл 1892, 529).
аргатоватп, -т\')ом (аор. Зргатова) иссвр.
1. радиши као на]амни радник шешке физичке
йослове; исп. аргетати. — Аргагу)уЬи у америч-
ким и аустралиским рудницима, они нема)у ...
него )едан сами цил>: да се здрави куНи врате
(Цар 5, 8). Не дам )а мо)е дете, да аргату)е без
нужде (Ранк. С. 4, 5). Он [Ъипико]... прича ...
о убогим селлцима ко)и, „круха ради", иду да
аргату)у по Америци (Лаз. Б., СКГл 26, 850).
2. кулучиши, йринудно радиши без йлаше. —
Али се у наведении стиховима народне песме...
с обзиром на позната народна предааа о зидашу
градова, за време „Проклете }ерине", под ар-
гатлуком мисли (едино на принудну работу (ку
лук), а под аргатовати на работата (кулучити)
(Вла). 4, 40). фиг. в. пр. под аргатован>е.
аргатскй, -3, -б ко]и се односи на аргашина,
аргашоеапе: ~ живот, -~ посао.
аргаче, -ста с дем. од аргаш, деше аргашин. —
Нит си у младости што валло, нити као човек
одрастао, ван као циганин или аргаче од малих
ногу туГ)ем послу нагшьао (Маш. 1, 73).
аргаштина и аргаштина ж е. аргашлук
(1) . — Они едино живе одъ аргаштине у радио
доба (Мил. М. Ъ. 5, 87). Из свих села иду у
„аргаштину" и то мла!)и мушкарци из сирот-
ни)их куЬа (Ерд. 1, 116). Кад среде домаЬе по-
слове иду ... у аргаштину (Ъор1). Т. 6, 136).
Аргаштина )е исто што и печалба источних и
гурбетлук )ужних кра)ева наше државе (Павл.
Л>. 3, 14).
аргёла ж (ген. мн. аргёлЗ) (тур. Ьег§е1е)
вар. ар1)ела 1. е. ергела, одга;'илтише когьа за йри-
йлод и унайре!)ен,е когьарсшва: ~ Л>убичево.
2. чойор ко)ьа. — А паше се онда около
обЬине пружале на ко)*има се по вол>и шириле
аргеле, говеде, и овацах чопорови (БШН 1870,
145).
 АРГВНТАМ — АРДЕЛЩА
аргентан, -ана м (лат. агесгИшп, сребро)
ново сребро, смеса од бакра, цинка и никла (Кла-
иЬ 1).
аргётар, -ара и аргетар, -а м покр. в. арга-
шин (Лика, Нар.).
аргётатн, -ам несвр. покр. в. аргашоваши (1)
(Бачка, Трб. П.).
аргила и аргила ж (перс. пагеПе) в. нар
гиле, дуга лула код ко]е дувански дим йролази
кроз суд с водом. — Кадоф пребаци преко браде
неколико дима из аргиле (НПр Врч. 2, 24). На
свилен се )астук наслонио, | Па аргалу криву
припалио (НП, БВ 1905, 122).
аргйЬ, -йКа м эоол. в. црна йишшалица Сур-
ье1из ариз (Хирц 3).
арго, -оа и (фр. агбо1) йосебан говор луди
неког одре^еног занимала или одре^ене друшшвене
средине, найр. зидарски, лончарски, шашровачки
и др. ]взик. — На)модерни)и црначки песници
напушта)у век сво) црначки ди)алект и усва)а)у
арго бесомучне Америке (ЮС век 1939, 216).
Балзак уводи „арго", т). свакидашн>и )език
улице (Пол. 1951, 13755/4).
аргбя, -бна м неушралан хемиски елеменаш
(Ах)лбезбо)ни гас ко]и се налази у ваздуху (око 1%).
аргонаут м (грч. АгеопаишО 1. (обично у
мн.) пит. пазив за грчке херо^е ко)и су, у йошрази
за злашним руном, ошйловили за Колхиду; фиг.
йусшолов, аваншурисш(а) (Батуш. 2, в. иаслов
романа).
2. эоол. врсша мекушца из класе осморуких
главоножаца Агйопаша аг^о (Ву). 5).
аргумен(а)т, -нта и -ента (аргумен(а)т) м (лат.
агодипепшт) доказ, разлог, образложе/ъе. — Та)
сам аргуменат опет утврдио на друга два (Дан.
Ъ. 8, 385). Клемансо ... употреби и последил
аргуменат (1ов. ]. 3, 128). Адвокат ... )е иначе
муку мучио не могуки да на^е аргументе ко)има
би )е пред судом бранно (Нуш. 3, 238). Ова)
епитет )е ужасай аргуменат противу аутентич
ности (Аг. 1, 123). У свима тим моралним поу-
кама нема ни )еднога аргумента, ни)еднога
таквог доказа, о ко (ем би се дете могло само
уверити (СимиЬ Св., ПГл 1892, 614).
Вргумептатйван, -вна, -вно ко/и садржи
аргументе, ко]и обилу]в аргуменшима. — ЛЬубомир
НедиК ... )е, истина, волео романтику, али сам
имао )"едан неромантичан начин нпсаша, без
икакве топлине, нимало китн>аст, стегнуто ар-
гументативан Сов. С. 11, 152).
аргументаци)а ж йошкрейливапе аргумен
шима, доказивагье, образлаган>е; скуй, низ аргуме-
наша, образложе>ье. — По то) аргументацией
... могле би све три наше школске граматике
српскога )езика остати онаке какве су (Бошк. ].,
Вила 1867, 112). Пела ова аргументаци)а у основи
}с погрешна (Велик 5, 19). Читав та; сукоб тако
ме )е ражестио, да сам )едном изгубио сваку
мок хладног расуЬиваша и логичке аргумента-
цще (Батуш. 2, 60).
аргументйран>е с гл. им. од аргументирати.
аргументирати, -ёнтйрам (-йра)у) свр. и
несвр. е. аргуменшисаши. — На темельу ствар-
них и ув)ерл»ивих доказа аргументира како ра
бота опозици)е ... подупире контрареволуци)'у
(Крл. 6, 163).
159
аргумёнтисатп, -ишём свр. и несвр. на
вести, наводиши аргументе, доказ(ив)аши, обра-
зложиши, образлагаши; нот. аргументирати, ар-
гументовати. — На)интересантни)а тачка у ен-
глеском одговору била )е она где се аргументи-
сало противу Народне Скупштине (Гавр. М. 4,
171). Лубе повери састав кабинета ... аргумен-
тишуки, да се земля не може оставити без пар
ламента (ТГл 1902, 109/2). Пошто све суди)е
аргументишу помоКу истих дата, то ке они, у
велико) векини случа)ева, доки и до истих за-
юьучака (Пер. Ж. 5, 156).
аргументовати, -ту)ём свр. и несвр. в. аргу
меншисаши. — Само ружи и црни, псу)е а не
аргументе (Срб. 1861, 72/1).
Аргусов, -а, -о мит. ко/и се односи на Аргуса,
сшооког чувара Зевсове л>убавнице Зоне, обично у
изразу ~ око : ошшро око ко;е све зайажа; исп.
аргусовски. — Нема тога ... украса ... да га
мо)и прети не би налипали и да га мо)е ножице
не би одрезале, па макар га чувале очи Аргусове
(Таб. 1, 58).
аргусовски, -а, -5 е. Аргусов. — Она >е
хт)'ела увидек да зна све, бд)ела )е над вьима
аргусовским оком (Цес. 2, 66).
арда (тур. уагс1а) узвик ко]им се шеразу овнови
(Дуч. С. 1, 14).
ардаква ж бот. покр. е. рошква Карпагшз
запуиз. — Из нашега Приморда дошла )е на
ерп.-хрв. копно бшька ротква, ка\о] се име
према нашим кра]евима и ди)алектима разли
чию изговара: андрква, ардаква, родаква, рот
ква (Скок 1, 98).
ардал, -ала м (тур. ЬагсЫ) бот. в. горушица
8шар1з аг\епя15. — Удара) ардал, )аки)е, )еди
хинтске мацуне, наказу) се ... фа)да )ок (Скар.
С. 1, 25).
ардала ж покр. ]ело од граха, ;счма и сло
нине или од овч^ег меса, куйуса, рейс и кромйира
(Хрв., Кос).
ардалп;а (ардалй)а) ж в. арде.иц'а (1)
(ГрЬ. 1).
АрдалиЁ йрезиме (БК 1908, 518).
АрдаловиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 20;
Им. МС, 82).
ардал., -ал>а м 1. бот. е. горушица 8шар13
аглгеп$13 (Црн. 1, 90).
2. шраву/ъина, коров, шрн>е, нарочито сшри-
чак (Левач, ТемниН, Ми). С. 1).
3. (у служби узвика) за йошемевапе некоме
ко се йлаши. — Кад се некоме добаци да нешто
не сме учинити, каже се: „А, ардал,, синко"
(Бор).).
арда;ьнца ж бот. в. горушица Зтар13 агусп-
813 (Пелив. 1, 121).
ардёли)а (арделй)а) ж 1. врсша сдашког
вина, вино Пресечено у врепу, шако да задржи
йрвобишну сласш; вар. ардали)а. — Ардели^а
се овако града. Пошто се оточио мае (шира) ...
онда се стуче слачица (Зшар1з) ситно као
брашно, успе у буре и сопац на бурету добро
затвори вино ... остане слатко као права мае
(шира) (Теж. 1875, 145).
2. агр. врсша ш/ъиве Ргшшз тугоЬа1апа (По-
л»ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 143).
160 арде&аН — Аренда
Ардёл»ан, -ана йрезиме; исп. Ердел>ан (Им.
МС, 81).
арди)а ж (тур. агсЬуе) заст. засебно одс.ъаьс
или Преграда Позади дуНана или магазе; исп. ар-
дуна. — НЬега )е Омер много пута добро напо
ено у арди]°и бакала Митра (Мил. М. Ъ. 26, 26).
Иза дуЬана имао )е велику арди;у — собу (Ком.
I, 37). Он се упути ардищ — врата оби ) сна (Ве
сел. 17, 372). Отафох у арди)'у, те се ту завалих
на шилту (Ъор. С, БВ 1894, 148).
Ардвцаш, -аша йрезиме (Шем. Бос. 1886, 20).
ардйскй = ардй)скй, -а, -б ко/и йрийада
ардщи. — Оруж)е об)еси о рафове, пепенке и
изнад врата ардофких (Ъор. С. 11, 182).
ардов, ардбва м (ген. мя. ардбва) (мац.
Ьогёб) в. хардов 1. велико буре, бачва, каца. —
Ардов вина и печена свшьа (Мил. М. Ъ. 19, 20).
Да ви се прелива;у ардови вином, амбар житом,
а куКа сваким бериКетом, да Бог да! (НП Тастр.,
9). У пецари чувашу ардов, у ко)и се грожг>е бере
(Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 127).
2. мап.и суд за воду, вино или ракиту. — Жене
свакога закона и в-Ьре поране ранымъ ютромъ
са ардовима на изворе и бунаре (Голубица 1840,
84). ПовешЬемо и свирце и вина ардов-два
(Зма) 20, 197).
Изр. проврНен ~ заст. она] ко/и не уме да
чува ша]ну (НПосл Мушк. 1, 104).
ардбвнна ж аугм. од ардов. — СвшьечиЬи
вино пи)у, ардовина попи)ева (крмача и прасад)
(НЗаг Обр. М., 10).
АрдовиЬ йрезиме; исп. ардов (Шем. Бос.
1886, 30).
ардбвиЬ м дем. од ардов. — Теби )е, МиКане,
реко да му у 'ва; ардовиК ули)еш раки)с, ама
добре (Коч. 1, 34).
ардум м покр. йрогрушано млеко. — Као
характеристику народног говора у Качеру овде
наводим неке речи ... Ардум (прогрушано мле
ко) (Павл. Тер. 3, 14).
ардуна ж е. ардща. — Преко зиме се радници
повлаче обично у „собу иза ардуне" (позади ду-
пана), ко}у загрева)у, да )е топли (а (Ми). С. 7,
76). Хтео [)е] да добро упозна малодушност Кепе-
нака и таще дуКанских ардуна (РадиК Д. 2, 94).
арианство с покр. ройсшво, зло од ко]ег
нема сйаса. — И девет му снаха поробио, | А ми
ево девет у арианству (НП Шаул. 1, 150).
аргала ж (ген. ми. арЬёла) в. аргела. — Стаде
стара младо момче клети: | „Трипут ти се хи-
ллдиле овце, | Арг)ела ти селу доди)ала..." (НП,
БВ 1902, 15). Ос]ечани [су] имали велике ар1)еле
и на)бол>у пасмину ко1ьа и мазги (Трифк. С. и
В. 1, 88).
ареал, -ала м (нем. Агеа1) обласш йросшира-
>ьа, йовршина. — Министар по.ъоприпреде овла-
шКу)с се: ... 6) Да проглашава ... културе зара
жении, ако оне обухвата)у ареал од )едне
бановине (36. зак. 19, 67). Помераае многих
култура ... ван ареала н>иховог дотадакег
обделаваша ... [)°е дело] оплемешаваньа (Спас.
Вл. 1, 98). И ниво Островског Тезера )е, осци-
лира)у!ш, сплашн>авао и ареал му се смасьивао
(Цви). 5, 829).
аребица ж арайско йисмо фонешски йрила-
го!)ено срйскохрвашском ]езику (код босанско-хер-
г(еговачких муслимана). — 1907 г. штампано \е
аребицом осам кн>ига в^еронаучног садржа)а
(НУ 1941, 141).
ареж м бот. в. ариш (Шул. 5).
Арежина йрезиме (БВ 1894, 352).
арежине ж мн. йодебео йокривач од вуне и
косшреши (Павлин., РТА).
арежовина ж в. ариш евина. — Телери су
од арежовине, а сва остала ра1>а од понистара,
скала и велики' врата ... )еловина (Пол>ица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, 199—200).
Арс)иК йрезиме (НП Петран. Б. 1, 357).
Арели)а йрезиме (Дед. I. 3, 324).
АрелиН йрезиме (Шем. Бос. 1886, 22).
арем и а рем м (тур. Нагет) в. харем
1. женско оде/ъепеу муслиманско) куНи. — С ли у
васъ мое в-Ьрне слуге, | Да отиде у аремъ на
кулу | Да доведе Сулеймана мога (НП Чо]к.,
252). Породица грчка била )е врло налик на
данаиньу систему турских арема (Марк. Св. 5,
19). Ако Ке ми в)'еру заложити, | Да г\е с миром
зимовати момци; | Да не такну арем ни кафазе
(НП, БВ 1897, 227).
2. женска че/ъад муслиманске йородице. —
Ариф и мати му с пашишщом и осталим аремом
(женскин,ем) и момцима кренуше се из Сара
това (Бесаровип Н., БВ 1887, 276).
3. све жене ]едног муслиманина.
арем м (тур. агат, мир) гробл>е. — У Босни
су ареми уз цамн)с, и готово свака )е шахала
имала сво) арем где су мртваци сахран>ивани
(БиХ, Радул. I.).
аремлук м е. йрем (I). — Сваки муслима-
нин бол,ег имовног станьа ... имао )е или две
зграде или два одел>ен>а у купи. 1едно у коме
он живи са породицом — аремл'к и друго где
прима посетиоце и где живи послуга — селамл 'к
(Ел. Г. 3).
арена ж (лат. агепа, песак) 1. ограден, йе-
ском йосуш йросшор за йрешешаве, шакмиченм и
др. (обично у циркусу). — Римски и грчки
атлета и борци никада нису излазили на арену
пре но што би се добро поткрепили медом (Мрш.
1, 103). Као први хришКани бачени у арену
[очекиваНемо] звери да нас растргну (Нуш.
15, 349).
2. фиг. йойришше, йо/ье умног рада, кулшурног
шакмиченм и ел. — Он )'е веН пре ступааа на
политичку арену изишао на глас сво;им много-
бро|ним романима (Радон. I. 7, 204). ИзлазеКи
на велику арену ме!)ународног радничког по-
крета, наш Програм може очекивати и одобра-
ваке и критику (V ККЩ, 533). На научно)
и културно) арени остао )е Вук као дефини-
тиван победилац (Белип, Кшиж. 5, 124).
аренда ж (лат. аггепда) 1. закуй (обично
годшшьи) нейокрешноейш, давних дажбина, йрава
вршепа извесних йослова, ради извлачен>а корисши.
— Под аренду су узимали београдску касапницу
разни арендатор!! (Тед. 1873, 272). Ъумруци да-
ти су подъ аренду (МатиН Д. 2, 72). Воденице,
фабрике — држе се подъ аренду у селу и у ва-
роши (Прав. 8, 32). И сав )е остали грунт ...
издао под аренду (Ков. Анд. 2, 55). У земл>и
где ]е на^веКи део )авних прихода дат под арен
ду, закони о порези )есу на)сурови)и и на]нечо
 АРЕНДАЛНИ — АРЗАН
вечни)'и (]ов. Влад. 1, 109). Обича) Пс] био, да и
.чуселим и кадн)а под аренду закушьу)у сво]а
места за суБен>е (Нен. М. 2, 37). фиг. „Оно су
несреЬни л>уди, ко)и су ум сво) дали под арен
ду, па сад мора)у да мисле како друга оЬе",
пишс он [Вук] (АндриК, Кн>иж. 1, 189).
2. оно шшо се йлаНа на име аренде, закуйнина.
— И мотичину и аренду нека манастири од по-
даника унапред узима;у (Ост. Т. 2, 96). При
ходи фармера ... су се смашили, а знатни дно
расхода — земл>ишпа рента, ко)а се плаНала у
виду аренде или камате на хипотеку ... остали
су непроми)ен.ени (Прегл. 1948, 308). Београд-
ска општина наплаЬу)е 40 динара на 100 кгр. меса
у виду касапске аренде (РН 1905, 24/1).
Врендалнй (арсндДлнй), -5, -б ко]и се односи
на аренду. — Опред-Ьлено [с], да се одь арен-
далне сумме })умрука Нишкогь ... одб1€ сумма одъ
6232. гроша и 20. пара (МатиН Д. 2, 60). УзеЬе
се само оне понуде у обзир ко)е на извесну, опре-
делену годашпьу арендалну своту гласиле буду
(НД 1890, 4).
арендарёвье с гл. им. од арендарити.
арендарити, арендЗрйм несвр. в. аренди
рати. — Они што арендаре по Укра)ини нису
никако наши! (Глиш. 5, 42).
арсндати, -Зм (-амо, -Зте) несер, в. аренди
рати (Лика, Обр. Ъ.).
арендатор н она;' ксум узима нетто йод
аренду, закуйац; исп. арендаш. — Те порезе да-
ване су под аренду капиталистима и банкерима,
ко)и се називаху арендатори (Дов. Влад. 1, 109).
Арендатор ... пуштао )е сваке третье године
земл.у да почива (ЛМ 1842, 125). Под аренду
су узимали београдску касапницу разни арен
датори СГед. 1873, 272).
арёндаторка ж жена арендатор (Ресава,
Мел. 1).
арендаторов, -а, -о ко/и йрийада арендато
ру, ко)и се односи на арендатора.
арендаторски, -а, -б ко/и се односи на арен
датора, ко]и йрийада арендатору. — Има много
више од 20 лица, ко)'а би платила по 1 50 дуката
кауци)е за право арендаторско ^ед. 1873, 272).
аренд лцп)а ж давшье или узимагье йод арен
ду. — После су век дошли обори, ергеле, арен-
даци)е ерарских пустара и — берза (Петр. В.
9, 20).
арёндаш, -аша м в. арендатор. — Не давно
с продавао стпшя Елцъ свое крчме, и ту су се
арендаши наши показали да су найнесложнш у
целомъ Срему (СН 1850, 454). Код н>и и данас
на истом земл>ишту сто)е властелини, и закуп-
ници — (арендаши) (БШН 1870, 116).
арёндашкй, -3, -о ко/и йрийада арендашу,
ко/и се да]е йод аренду. — Тако постаде бугар-
ска ра)а арендашка роба (МС 1870, 251).
арендаштво с в. арендацща. — Ако Ье
он трговац постати, | Нека се он арендаштва
лати (Рел>к. 1, 34).
арендиравье с гл. им. од арендираШи.
арендирати, арёндйрам (-йра)у) свр. и несвр.
да(ва)ши или узеши, узимаши йод аренду; за-
куйиши, закуй.ъиваши; исп. арендарити, арсндати,
арендисати, арендовати. — Ме!)у земл>орадницнма
161
1едни има)у земл>е ... друга има)у стоке ...
треКи могу лако арендирати ту1)у земл>у и на
та) начин допунити сво) недостатак (Авр. М.,
П. Пр. 1924, 17/1).
арёндисавье с гл. им. од арендисати.
арёнднеати, -ишём свр. и несвр. в. аренди
рати. — Мо) баба [ни]'е] умео да арендише оп-
штинску земл,у (Петр. В. 9, 19).
арендование с гл. им. од арендовати. — та-
вили смо да )е евршено арендование ововаро-
шких касапница (]ед. 1873, 420).
арендовати, -ду)ём свр. и несвр. в. аренди
рати. — в. пр. под арендование.
Зреомётар, -тра м (нем. Агаотегег) физ. справа
за мерам гуешине шечносши; исп. град.
ареопаг, -Зга м ерховни форум; строги суд
(йрема називу врхоеног суда у старо} А шипи).
— Пред ... овакав ареопаг хтело )е да иза^е
„Видело" (Видело 1880, 25). Сви ... протесту)у
против таквог иаси.ъа )европског ареопага (Са-
моупр. 1883, 17/1). Немачка би ... могла да из-
да]°е )едва )°едан такав часопис, али он би ... био
као неки правичан ареопаг (Ву). 2, 95).
арепак, -пка м бот. е. рицинус Клстив
соттишз (Буков. А. 2).
арест м (нем. АггезО заст. покр. в. айс. —
Он узме и ове новце па оде, а )а )ош у аресту
остадох (Мил. М. Ъ. 32, 26). Да се многе кри
нице опрашта^у, над добри л>уди за кривда
)'амче ... наше би хапсане (арести) са много мавье
осу^еника (роби)аша) били (Поп. Ср. 1, 42).
арестант, -а и -анта (арестЗнт) м заст. покр.
в. айсеник. — фиг. Четрнаест дана бит Ье мо)им
[лекаревим] арестантом (Шен. А. 8, 111).
арестована с гл. им. од аресшоваши.
арестоватн, -ту)ём свр. и несвр. заст. покр.
ставший, сшавлаши у арест, лишиши, лишаваши
слободе, (у)хайсиши; исп. аретирати. — }ъ не
могу иикога, без царске заповести, арестовати
(Мил. М. Ъ. 32, 24). И ту )'е колово^а иришког
збора, три архимандрита ... „арестовао" и су-
традан их спровео у Карловце (Ост. Т. 2,
52).
аретираше с гл. им. од аретирати.
аретирати, арётйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. агге11егеп) заст. покр. е. аресшоваши. —
Местна власть збогъ оружя аретира Ш (Поз.
1849, 266). Сиг)и, аретиран си1 (Ъип. 9, 19).
Када Ку натраг? ... одговорио сам му: ако Не те
ме аретирати — одмах (Мус. 1908, 27/4).
арешт м заст. покр. а. в. айс. — А у вино
док налн)е воде, | Истом в идиш вьег у арешт
воде (Рел>к. 1, 35). фиг. А Влашипи [су] дуто
под *рештом, | Од Ъур^ева до Видова дана
(НП, ЗНЖ 21, 105). б. ойшшински обор где
се зашвара стока ухваНена у йошрици. — Тада
га [живинче] властник земл>ишта ... от)'ера ...
у арешт, те захти)ева ... потрицу (Богиш. 3, 417).
арештанац, -нца м заст. покр. е. айсеник. —
Писато воевода ... ПлякиКу, да смо прямили
арештанца Деспота (Дел. прот., 69).
8рза ж (грч. агз13, уздизаае) поет, дизаяе
гласа; дуги или наглашени део сшойе; супр. теза.
арзан, -ана и (тал. агзо, запален, ужежен)
дебела црквена свеНа; исп. арзован*, рзан. —
162 АРЗЩАЛ — АРЩАНИН
Чело главе арзан свиеЬа гори (НП, ВУ, 133).
Црква Ннко.ъац добща многе ман.е свеЬе за
друге потребе. То су арзани или харзани. Н>их
да)у еснафи и по^едине угледни)е и имуКни)'е
породице (Фил. М., ГлЕМ 1933, 96). Трго-
вачки арзан су свеЬе у )едном поли)еле)у. Чим
изгори )една од тих свеЬа, одмах )е надокна1)у)е
иски трговац, и то се чини редом (И.).
арзй)ал, -ала м в. арзухал. — Више упоме-
нуте дахи)е ... преко сво)их кардаша )аннчара
цариградски обрате се на султана )елним арзи-
алом (прошен>а, молбеница) (Бат. 1, 29).
арзн-5да)а = 8рз-ода)а ж (тур. агг, под
ношение жалбе, молбе + ода, соба) соба за При
мам Публике. — Док испаде из арзи-ода)е, |
Момак са!)е бшьеку камену (НП Шуи.., 107).
АрзйЬ Презиме (Каран. 1, 505).
арзлак м (тур. агг, ширина) заст. в. калибар,
ширина цеви вашреног оруж]а. — Сваки носи
по двадест пушака, | Све на )едан арзлак из-
гон»ене (НП Вук 3, 333).
арзбал, -ала м в. арзухал. — Од образа крви
наточила, | Па крвава арзоала гради, | Те га
даде цару честитоме (НП Петран. Б. 2, 451).
С)утри дан начини он арзоал на онога што има
шЬер, те пред кади)у и обеЬа кади)и Ьупип
дуката, да кади)а криво пресуди (НПр, Да
нила 1869, 396).
арзоалпща м йодносилац арзоала. — „Оде
паша, ра)о, деде сад арзоалпи)'е да се разрачу-
намо!" одмах су привикнули зликовци (Штампа
1903, 48/1).
арзбвал, -ала м в. арзухал. — Онда су Скуп-
штини послали овакав арзовал ("Бор!). Вл. 13,
706). Тада отац ... учини арзовал на фратра,
да му )е уби)о сина (МСД 1934, 82).
арзбпап1, -ана н в. арзухал. — Оволику
во]'ску сатрошисмо | Без царева би)ела фермана, |
Брез веэека и брез арзована (НП Вук 3, 271).
арзован2, -ана м е. арзан. — Пред Рада )е
излазила Мара, | И изнела свеКу арзована (НП,
Мил. М. Ъ. 24, 17).
арз-ода^а ж в. арзи-ода]а. — Сутра одемо ве-
зиру, пусти нас одма у арз-ода;у (Нен. М. 2, 47).
арзбхал, -ала м в. арзухал (Поп. Ъ. 10, 24).
арзуал, -ала м е. арзухал. — У нашему ...
предатому арзуалу наша сва терпешф, и нужду
описали ]'есмо (Бат. 1, 162).
арзувал, -ала м е. арзухал. — Написаше
арзувал самом Господу Богу (Бож. Г. 1, 85).
арзухал, -ала м (тур. аггиИа1, молба) Пи
смена молба, жалба, Прешсшавка; вар. арзи)°ал,
арзоал, арзовал, арзован1, арзохал, арзуал, ар
зувал. — Па заплака сиротинъа л>ута, | Па сул
тану да)у арзухале (НП Херм. 1, 453).
арйвати, -ам (-амо, -ате) свр. (тал. агпуаге)
покр. сшиНи, ПрисПеши. — А ди ;е то Радека? ...
Може он арйвати ту? (Мат. 4, 125).
аривйзам, -зма м (фр. аггтзте) особина
онога ко}и /е аривисш(а) , лакшашшво. — 1една од
карактеристика времена )есте безобзирнн ари
вйзам, с корупци)ом савести, с разметл>ивим
блефом титула (Глиг. 1, 79). Она) ва^никулт
еготизма и аривизма ... у новите време заводи
толике младе талснте (Цар 4, 90).
арйвист(а) м (Фр. агг1У1$(:е) човек ко]и шсжи
да начини карщсру По сваку цену; безобзиран лак-
шаш. — Балзаков груби и одлучни аривист има
силу потомака (Сек., СКГл НС 11, 439). Отуда
аиерзн)а сви)у глупака и свих аривнста прсма
то) исто) прошлости (Панд. 7, XXXI).
аривйстичкй, -а, -б ко}'и )е као у аривисша,
лакшашки. — Наш млади буржоаски елеменат
морао )'е, у сво)0) 1'ако) аршзистичко) воли, да
изобилу)'с )едром комиком неср.".змера (Богд.
М. 2, 54).
Ариаук Презиме (Шем. Бос. 1886, 63).
арйдан, -дна, -дно (лат. апииз; фр. апс!е)
сух, ]алов, неПлодаи. — А све то под нсповол>ним
условима климатским, у аридном кра)у (Приб.
1,5).
ариж м бот. в. ариш Ьяпх еигораеа (Срем,
Ост. Т. 1).
ари)а ж (тал. аг1а) покр. 1. а. ваздух, Простор
изнад Землине йозршине. — Па погледа Митар
у ари)у, | Ал се бн)е орле и соколе (НП Б—Б,
562). Ву)ан уставио кон.а, кад тамо лети ди)ете
у ари)и и носи сито (Вул. В., Ча)к. 3, 155). Од
стана се учини ливада, а од оваца голубови, ко)и
одлет)еше у ари)у (НПр, ЗНЖ 13, 226).
6. Поднебл>е, клима. — Посли)е бечкога кар-
невала добро Ье доЬи мало мекане морске
арн;е (Лис. 1, 33). Само западна брда ... оби-
л,ежава)у прелаз из строге у блажи)у ари)у
ОовиК. 3, 421). в. сшру;ан>е шойлине, ]ара. —
Ни)с срамота ухватити ари)у од опьа, па да и
ни)е студено (Ъип. 4, 215).
2. фиг. велика количина. — Попит га [вино]
могу ... ари)у (овд)е: силу, множину) божи)'у
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 134).
ари)а и ари)а ж (тал. аг1а) муз. а. комйозицща
за соло глас уз Прайму ]едног инсшруменша или
оркестра, део ойере или орашорщума. — Затим
отскакута П)евака)уЬл ари)у из Роберта (Шен.
А. 8, 49). 6. наПев, мелодща. — Он )е уживао у
свирци, па ма то биле и швапске ари)е (Срем.
11, 80). П)'евао [)е] сво)°им храиавим, злослут-
ним гласом тужне, циганске ари)е (Цет. 1, 149).
Тако се мало шетаду, а свирац свири ари)у од
одмора (ЦетиниК Ф., ЗНЖ 27, 380). Знао [)е]
... щевати ... неколико оперних ари)а (Новак
В). 1, 148).
Изр. велика ~ поз. на^веНа и нщлейша арща у
неко] ойери, где йевач шреба да Покаже све сво]в
квалишеше; фиг. велики Подвиг. — Сад долази
велика ари)а — спуштаае на Узлуп са ... изглад-
нелим кон>има (Минд. 4, 177).
йри)а 1 узвик ко]им се гоне овце, козе и
ари)амо / магарии; пел. ар)а. — Овце и козе
... тира)у: ео! ари)а! (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 264).
Ари)амо! врага изи)а! ... Ну! ... Банка га [ма-
гарца] ... снажно ошине штапом (Калеб 2, 86).
Ари)анац, -нца м (ген. мн. Арй]анаца) в.
Арщевац. — [Арабл,ани] су, као и 1евре)и, при
падали оно) народносно) грани што )е зовемо
семитском, а ко)а се и )езиком и вером )асно
разлику)е од индийских и европских Ари)анаца
(Р—А 1, 25).
Ари)авин м (ми. Ари)3ни) в. Арщевац. —
Други ... мисле, да се словенско племе оди)е-
лило од ази)ских Ари)ана (Пилар И., ЗНЖ
28/1, 9).
 ЛРШЛНИН — АРИСГОКРАТЙСКИ
арн]аннн м е. арщевац. — Изреку осуду
сво)у противу других )ереси — Евнолифна',
ари)ана' и полуари;ана' (Милаш 2, 39).
йрн)апскй' и арн)анскн, -а, -б в. арщевских.
— Ти су народи [Германии] ... били ари)анске
породице (Р—А 1, 10).
арн>анскн* и арв)анскй, -5, -б в. арщ'евски*.
— Место праве вере [ширио )е] ари)'анску )ерес
(Нов. 9, 214).
ари)анстБО с хришЬанска ]'ерес ко]а йошиче
од александриског свешшеника Ари]а. — [Васи-
ли)е Велики] )е знаменит и као велики против
ник Ари)анства (Нуш. 4, 162).
ари)ар, -ара и нар. е. архи]ере]. — Што су
долазили нашем красном брату, домаЬину свети,
са свети)ех м)еста: ари)ари, патри)ари, по-
пови, калу^ери (ТрифковиК С, БВ 1887, 246).
Арщац, -ища м в. Арщевац. — [Бела раса]
дели се на ... Симовце (Семите) и Арице или
Индо-Еврошьане (ПрокиЬ В., ПГл 1892, При-
лог уз бр. 4, 3). Хитлеру су Ари)ци створили
в)ечну културу (КришковиЬ В., ХК 18, 17).
Арн)евац, -ёвца м (санскр. агуа, племенит, ко)и
припада вишо) каста) йрийадник индоееройске груш
народа; исп. Ари)анац, Ари)анин, Ари)ац. — Ова
паралела може да се пренесе чак и на старе Ари-
)евце у Инди)и (Тро)., СКГл 14, 132). „Ари)е-
вац" )е реч ко)у у последнее време употребл.у)у
Немци прогонеКи 1евре)е (СК 1939, 105/14).
ари)евац, -ёвца м йрисшалица Ари]'еве }ереси;
исп. ари)анин. — Варвари ... нису прешли у
православл>е, веН у ари)евску )ерес. Ари)евци
су били и шпански Визиготи (Р—А 1, 18).
арв]евскн1, -а, -5 ко/к се односи на Ари]'евце;
вел. ари)ански', ариски. — Ари^евску прадомо-
вину треба тражити на дожем и средньем Дунаву
V (Тро). 1, 1). Хитлеровци су ... измислили тео-
Ь ри)у о вишо] шемачко) раси и ари)евско) крви
|(Ъил. 1, 299).
• арщевскй', -5, -б ко}и се односи на арщан-
сшво; исп. ари)ански'. — Кра]ем IX века )авл>а
се тамо епископ Константин ... кощ се нарочито
прочуо сво)ИМ беседама против ари)евскс )ереси
(Нуш. 4, 206). Варвари ари)евске вероисповеди
(Р—А 1, 18).
арн)6ра м нар. в. архи}ере}. — Сабирали
[се] у аегов дом ... ари)ере и патри)аре, попови
и калу^ери (АвакумовиК Г., БВ 1891, 145).
арьергарда ж (фр. агпёгс-дапЛе) во), в.
зашшишница, део шруйа ко/к шшиши йовлаче/ье
главнине. — Вал>а имати нарочите делове [во)ске]
за претходницу, главнину, арьергарду и за
заштиту левог и десног бока (Балг. 1, 27).
Аршьац, -л>ца м (ген. мн. Аршьаца) сшаноеник
Ари.ъа; она] ко]и /« йореклом из Арила.
Арйлье с варошица у зайадно] Ср6и}'и, на
ушНу Рзава у Моравицу.
Арйлька ж сшановница Арил>а; она ко;а /«
йореклом из Арила.
йрй.ьскн, -а, -б ко/к се односи на Ариле.
арвмапдрнт 1 м нар. в. архимандрит. — Да
аримаинт / ни господин Бог поможе
аримандрите, игумне ... калуфере (НП Вук 1,
79). Ти си нам и поп и калуфер и игуман и
ариманит и све (Коч. 1, 45).
163
арппга ж (тал. агтеа) :-оол. в. харинга С1иреа
Ьагепвиз (Поп. Ъ. М. 1, 403).
арпозан, -зна, -зно ко/к има одлике лейе
ари/е, мелодичан. — Она ;е итали)анске класичне
ари]е износила тако да )е )асно било да ее у пу-
но) мери уживела у итали)ански ариозни стал
(ЪуриК-Кла)н С, Юьиж. 5, 97).
арнозо и и с (тал. апо8о) муз. крашак ме-
лодичан став у средины или на кра;у речишашива.
арйр, арйра м (тур. Ьаглг, свила) покр.
в. харир, шканина од сирове свиле; вар. ерир
(Посавина, ДимиК, 9).
арйрли прид. непром. покр. ко)и ]е од арира :
~ кошул>а (Посавина, ДимиН, 9).
арйскй = арй)скй, -а, -б е. арщ'евски1. —
Видех ... да сам се преко аих дотакао онога
што )е у нашем ариском свету на)првобитни)е
(Кнеж. Р. 1, 56).
аристбкрат(а) « а. ист. йрийадник вишег,
йовлашНеног сло}а йлемешва; исп. аристократка
(2). — Многи надувени пруски аристократ за
мера му што )е према сваком предусретл>ив
(Правда 1917, 231/1). б. она; ко]'и има арисшо-
крашски начин схвашапа и йонашапа. — Аристо
крат )е, види се по свему. Господин! (Никол.
Д. 1, 4). в. ир. она] ко;и себе у односу на друге
сшавл>а у изузешан йоложа] смашразуЬи сев»
еишим, йо.ьим. — Ви сте неки аристократе, ви
поети! Сведите у сво)им бурговима, изолирани
за себе (Крл. 1,26). г. она] ко]и заузима на}-
исшакнушщ'е место у сво}0] средини. — Ъалски
)е данас у пуном смислу речи аристократа
духа (Будисавл,евиЬ М., БК 1904, 1321). Ми-
лиош! долара ... удоволлва)у ... захтевима
снобова и аристократа новца (XX век 1939,
212).
арнстократйзам, -зма м 1. сисшем влада-
«ине заснован на арисшокрашском уре1)ен>у; исп.
аристократка (1). — Усво]ен )е принцип поли-
тичке селекщф, ко)и се може сматрати као
прва клица аристократизма (Милован. М. 2, 2).
2. арисшокрашски начин схвашан>а и йона-
шан.а; исп. аристократичност, аристократство,
аристокраци)а (2). — При)ашн>и хистори)ски
арнстократйзам зам)ен>у)е се новом демократ-
ском мишл.у (Прох. 1, 211). ТЬегова гордост,
н>егов арнстократйзам, презир према сирома-
шним селлцима ... без граница су (Приб. 1, 202).
аристократизнрати се,;-йзйрам се'(-йра)у)
сор. и неевр. йосша(]а)ши арисшокраш(а) . — [Слав-
)ански )език] ... бране ... свештенство и виши
... аристократизирани делови ерпског друштва
(Богд. М. 3, 10).
аристократка (аристократи)а) ж (грч.
апзюкгаиа, влада на)бол.их) вар. аристокраци)а
1. владавина вишег йлемешва; исп. арнстократй
зам. — Монтескье ... вели да )е начело деспо-
та)е страх, начело монархи)е част, начело ари
стократке умереност (Бошк. Ст. 3,103).
2. йрийадници вишег йовлашНеног ~сло}а ела-
да]'уНе класе, више йлемешво; исп. аристократ(а).
3. на]'исшакнуш;/]'' луди ]едног друшшвеног
реда: новчана ~, умна ~, чиновничка ~ .
аристократйскй = аристократй}скй, -а, -5
заст. е. арисшокрашски. — Ареопаг )е био арн-
стократи)ска установа (1ов. Влад. 1, 110).
164 АРИСТОКРАТИИ
аристократии м ир. дем. од аристократ (а) .
— Са правих феудалних аристократа и аристо-
кратиЬа прешао на чиновнике Саг. 2, 270). На
свеучилишту дапаче хтио [)е] играти малога
аристократипа (Коз. ]. 2, 118).
арнстократнца ж в. арисшокрашкинл. —
Он привоза то сво)е ... срце уз ружичну врпцу
модне даме, сагьаве аристократице (Шен. А.
8, 272).
аристократичен, -чна, -чно в. арисшдкраш-
скй. — Мо)а )'е породица аристократична (Игн>.
]. 6, 73). Ви држите, да )е аристократична стран-
ка пропала (Прел. 1, 144). Аристократичне
тежн'Ь великашкезадостоинствомъ и богатствомъ
знала е народу противна влада добро употребити
ради свое користи (Поз. 1849, 194). Здрав )е
она) народ, у ко;ему )е аристократка демо-
филска, а пук аристократичан (Марь М. 2, 95).
аристократически, -а, -б заст. в. арисшд-
крашскй. — Аристократическо н>ено биЬе иш-
чезну (Л>уб. 4, 24).
аристократична, -3, -б в. арисшдкрашскй.
— Аристократична влада изнесе главу из тога
катаклизма (Вощ. Л. 1, 29). Упознаше ... госпо-
дичиКа аристократичког укуса без заниман>а
(КовачиН 1, 41).
арнстократичпбет, -ости ж «. аристокра
тизам (2). — Прибро)и ли се к томе н>егова
„аристократичност", аегово презирайте гомиле
... немамо ли ми тада пред собой само сложенной
стари тип интелигента — хуманнста из епохе
ренесансе (КР 1924, 284).
арнстЬкратка ж е. арисшокрашкшьа. — Ова
млада аристократка не обрати му баш ни на)-
маше паж1ьо (БК 1898, 313). Свакако )с аристо
кратка, вида се то! ("Бал. 10, 10).
аристдкраткитьа ж жена аристократ (а);
нсп. арнстократнца, аристократка, аристократуша.
— Нарочито нам вал>а споменути ... по^аву при
доласку аристократкшъе (Вила 1867, 644). Ке)
... просто кипти од ... европских аристократа
и аристократкинэа (Ми). Ч. 3, 238).
аристбкратнбет, -ости ж ошменосш, йре-
фшъеносш; нсп. аристократизам (2). — Као главни
узрок Во)иславльеве недостатне популарности,
наводи се она аристократност форме, ко)ом )е
п)'есник сво)е стихове заоди)*евао (Цар, Во).
ст., 210).
аристократскй, -3, -б ко)и се односи на
арисшокрашщу и аристократе; исп. аристократи-
скя, аристократичан, аристократически,- аристо
кратичкй. — Влада чисто демократска или ари-
стократска не може за сад посто)ати у ово) зем.ъи
(Ват. 1, 479). Изображение у музици и францу-
ском )езику приличи аристократским ... и веле-
поседничким дево)кама (Ипь. ]. 8, 54).
аристократскй прил. на аристократскй на
чин, као аристократ (а) . — Ви на)бол.е знате,
да се не држим аристократскй (Ъип. 2, 188).
аристократство с в. аристократизам (2).
— Уза то задржи све позе )'едног француског
племиЬа ко)и у дну ерца много воли аристократ
ство (Сек. 4, 130).
аристократуша ж подо. в. арисшокрашки-
н>а. — На те речи нануЬи се бела | Аристокра
туша (Зма) 1, 542).
АРИТМИЧАН
аристократка (аристокраци)а) ж 1. в. ари-
стокрашща. — У нас [се] под)еднако бори де-
мократизам против корумпиране аристокраци)е
(1аг. 2, 174). Она сува лубан>а ... из ко)е науч-
ннчка аристокраци)а вино пи)е, то заборав.ъа
Сакш. Ъ. 4, 21).
2. е. аристократизам (2). — Том аристо-
краци)ом бес)еде успио [)е] да и за себе створи
имунитет од увреда (Десница У., МСД 1935,
176).
аристон, -она м (нем. Ап8(оп) аушомашски
музички иисшруменаш на коме се звуци йроизеоде
йомоНу каршонских или мешалних йлоча. — Салон
музичких инструмсната [и.ма на прода)у] Финих
концертних Хармоника ... Флаута, Пикола, Ари
стона (Шцем. 1911, 11/4).
аристотелязам, -з.ма м филозофски йравац
ко]и се заснива на уче/ьу филозофа Арисшошела.
арпст6тел(ов)скй, -3, -б ко]и )е у духу
схеашапа грчког филозофа Арисшошела. — Не,
нису то ни Албертус Магнус ни Тома Аквински
са аристотеловском метафизиком (Спир., XX
век 1938, 674).
арист6тел(ов)ски прил. на начин Арисшо
шела.
аритмётика ж (нем. Ашнтепк) наука о
рачунским радлама са йосебним бро^евима; уибеник
за шу науку, рачуница; насшавни Предмет. —
Аритмётика обухвата радае сабиран>а, одузи-
маша, множена, дел,ен>а, степеноваша и корено-
ваша обнчних бро)ева (Аш)елиН Т.).
арнтмётйскй = арнтметй)скй, -3, -б в.
аришмёшичкй. — Ако )е дотериван>е на бол>е
ишло по аритметидско), изметаше на горе иЬи Ке
по геометри)ско) размери (Гавр. С. 1, 144). Ако
подражица расте у гсометри)ском прогресу, онда
ос)ет расте у аритмети)ском (ДворниковиК Л>.,
Напр. 1901, 180).
аритмётичар м она] ко;и се бави аришмеши-
ком као сшручн>ак (Р—К 2).
арятмётнчкй, -а, -б ко]и се односи на ариш-
мешику; вар. аритметискн, аритметични, арит-
метски: ~ прогреси)а, ~ ред, ~ сразмера, ~
средина.
арнтмстнчкп прил. на аришмёшичкй начин,
йомоНу аришмешнке.
аритмётичнй, -чнЗ, -чнб в. аришмёшичкй.
— Аритметична поступност )'есте такав ред бро-
)ева, у коме свака два узастопна бро)а има;у
исту разлику (Пе). Р. 1, 415).
арйтметскй, -а, -б е. аришмёшичкй. — По-
раст аграрног капитализма не сго'щ у аритмет-
ском одаосу са статистиком (Крл. 6, 175).
арнтми)а ж (лат. аггЬу(Ьт1а) 1. неравномер-
носш у ришму, неришмичносш. — У то) како
фонии и у то) лудо) аритми)и и,ча неког реда
и смисла (Петр. В. 11, 124). Веома често ту
се може констатовати привидна аритми)а ко)'а
произилази из не)'еднаке дужине музичких и
играчких ставова Цанк. Д у ГлЕМ 1934, 92).
2. мед. нейравилан рад ерца.
аритмичен, -чна, -чно ко/и има нейравилан
ришам, неришмичан. — Г. КостнЬу )с ... ова)
други облик десетерца изгледао недовольно пра-
вплан; можда и аритмичан (Поп. Б. 5, 149).
У кумановским играма ]е врло чест аритмичан
 АРИТМИЧНО — АРКЕБУЗАЦ
однос измену игре и мелоди)'е (7анк. Л>. и Д. 3,
155).
аритмично прил. на аришмичан начин. —
Не сврстана чета, веК гомила ко;а се аритмично
креКе (Петр. В. 10, 166).
Арцтбп, -бна м име (ДК 1912, 335).
АрнтбпсвиЬ йрезиме (Сп. СЪБ, 655).
ариш м бот. бреша чешинара Ьапх сигораеа
из ф. АЫеГасеае чще лишНе ойада Пред зиму;
вар. ареж, ариж; исп. аришевина (Р—К 2).
арншев, -а, -о ко)и се односи на ариш : ~дрво.
аришевина ж бот. 1. в. ариш (Панч. 5, 141).
2. аришево дрво као гориво и граЬа; вар. ари-
шовина; исп. арежовина. — Узима)у веКином
бурад од аришевине (Сав. М. 1, 130).
арнш)е с шума од ариша (Бор).).
аришовипа ж е. аришевина (2). — Дом )е
био од аришовине и старе ]еловине (Мусул.
2, 407).
ариштапац, -нца м заст. покр. в. айсеинк.
— И сад би )ошт варме!)ски пандур био, само ...
да му [ни)'е] )едан ариштанац утекао (Ига. ].
2, 3). Смилово се судъ ... и отпушта ... 7 ари-
штанаца, кои су у Шабачкомъ апсу 9 неделя
пробавили (ПШМ, 168).
арйште с заст. покр. е. айс; исп. арест. —
Он би одвучен и у арйште затворен (Српк.
3, 25). После, бежеНи из вацког аришта, пре-
млатио дво)ицу профуза (Петр. В. 6, 48).
Изр. вудити се као Грцв у арйште: нуш-
каши се с йрешераном учшиеошНу, нарочито При
ликом улажела (НПосл Вук).
ариштовати, -ту)ём свр. и неевр. заст. покр.
е. аресшоваши. — Они су наше поданике непра
ведно ариштовали, глобили, били (Нен. М.
3, 300).
ар)а уэв. в. ариу'а (Тро). 7, 160; Оток,
Ловрет., ЗНЖ 2, 264).
ар)анка-бар)анка ж вреша забавне игре у
Славонией СГуриЬ Б., ЗНЖ 13, 267).
Зрк м е. арка (1). — Кад се тако проши)у
рукави, аркови и пешеви [памукли)е], онда се
саставл>а)у и га)танишу (Ми). С. 7, 53). Сук-
нена селачка гувьа има ове делове: пешеве или
преклапаче (спреда), арк (с ле!)а) (И., 82).
8рка ж (лат. агса) ковчег (лефа) у коме се,
йрема Библией, ейасао Но)с од йошойа. — Томи
[се] с)'ети библи)'ске арке Ноемове и прасне у
сми)ех (Мар. Р. 1, 24). фиг. Застала )е салом-
л>ена | Арка мо)их нада (Хар. 2, 154).
арка ж (тур. агка) 1. лсЬл на халмни; исп.
арк (Вук, Р).)._
2. горпа, шуйа страна косе; исп. телуЬе
(Босна, Гр^. 1;Шум., Петр. П. Ж. 3).
3. фиг. залете, зашшиша; йрошекци]а. —
На)способни)и чов)ек без арке (протекци)е) те-
шко напреда^е (Кап. 1, 340). Лако н>ему, он има
)аку арку за лепима (Скок 2, 181). Отац му )е
измеКар без арке (Ел. Г. 3).
аркада ж (фр. агса<1е) арх. а. отворен трем са
луковима измену сшубова. 6. мн. йокривен ходник
оивичен низом лучних оШвора. — На)више му [)е]
импоновала црква светог Марка ... са оним
лепим аркадама (Ипь. I. 10, 87). Била )е то
ли)епа палатица ... са аркадама (Барт. 1, 42).
165
Аркади)а 1 м име (ЛМС 109, 226). (1ов. С.
Аркадное / 6, 85;Нуш. 21, 235).
аркадйскй = аркацГцскй, -5, -б (према
грчко) покрадшн Аркадией) идиличан, йун ле-
йоше; исп. аркадички, аркадични. — Милан
БеговиК ... пева ... о аркади)ским потоцима
(Барт., СКГл НС 15, 206).
аркадички, -а, -б в. аркадйскй. — Разбише
ми се ли)епе мисли о аркадичком мукте-животу
дурк. I. 1, 68).
аркадични, -5, -б в. аркадйскй. — У н>0)
[поези)'и МитровиКево)] )'асно [се] огледа ... три-
)умф л>убави аркадичне, ко)а се пита празяим
сновима (Пар, БК 1902, 21).
арка) м 1 эоол. в. овчица РадеНиз глогтупм
арка)а ж / (Скок 1, 48; Зоре 1, 339).
аркалн прид. непром. (тур. агкаИ, ко)и има
снажна лег)а) покр. круйан, велики. — Да нам
даде силовиту во)ску: | ... Триест хюьад' кра-
л>еве катане, | И од бо)а аркали топове (НП
Херм. 1, 188).
аркангел I ««. архангел. — Пошал>и Све-
арканЦел / тога Миха)ла Аркангела (Му-
лих 1, 26). У колу су сви Бож)'и аш)ели [ И
крилати редом арканг)ели (НП Вук 6, 320). Вратн
се кано аркангел, поб)едител> пакла (Прер. П.
2, 190).
Ау>канг)еловдан (Арк5ш}елов дан) м в. Архан-
Ъеловдан. — Дошло Херцеговачко момче у При
морье код свога кума о Аркан^елову дне (НПр
Врч. 3, 81).
аркан1}ео, -ела м в. архангел. — Гони лаж
— као аркаш)ео злодуха (КовачиК 2, 321).
ар-кашг]а (аркапи)а) ж (тур. ап1г, штала +
кар1, врата) задпа враша; ейоредни улаз (обично
за Пролаз сшоке) . — Може бита да мо)а куНа има
дво)а врата; па на она сам ушао а на ар капи)у
сам изишао! (Срем. 1, 33). У свако доба може
том и том министру у куЬу, и то на главна вра
та, а не на аркапи)'у (Ъор1). Кон. 1, 64).
ар-капнцик (аркапицик) м задпа, ейоредна
мала враша. — У кра)н>0) перспективи [распо-
зна;е се] ... )"едан део зида суседне баште, с ар-
капициком (Никол. Б. 1, 7). Хотел „Код Крал>а"
има згодан аркапицик (Брзак Д., БК 1898,
1419). фиг. Ни)е пробитачно рушити све мостове
за собом ... Довол.но )е у даном моменту ошкри-
нути аркапицик (СЛ 1918, 34/2).
аркат м покр. свилена домаНа шканина (за
кошуле) (ЦТ, Шоп).
аркаш м (тур. агсИса;) заднм лук од седла;
супр. ункаш (Вуков. А. 2).
аркебйза ж в. аркебуза. — Праха )е нестало
те су нам аркебизе умукле (Нуш. 19, 310).
аркебуза ж (нем. АгкеЬиве) на;сшари;'и ший
Пушке; вар. аркебйза, аркибиз, аркибуза, архи-
буж, архибуз. — Га5а1уки га сви у главу, ко из
топчиЬа, ко из аркебузе, избацише преко девет
хиллда ... метака (Вин. 5, 97). Стонали су [во)-
шщи] ... наслоаени на грудобран ... с напуае-
ним аркебузама кра) себе (Вид. А. 1, 185).
аркебузац, -сца м возник ко]и руку]е аркебу
зом; исп. аркебузир, аркибузир, аркибусир. —
Позади сваког, на салима коаским, засео стре-
лац-аркебузац (Вин. 5, 109).
 166 АРКВБУЗИР — АРЛАУКНУТИ
аркебузнр, -йра м в. аркебузац. — Турчин
не види него ле^а тих мушкетира и аркебузира
(Шен. А. 12, 30). И пролазе войске у шареном
кондот)ерском руху: шпавьолски аркебузири
<Крл. 6, 241).
аркеол6гн)а ж заст. в. археологи^а. — 1амчио
)е н>егов зоролики нос за потпуну в)ештину у
то) грани аркеолопф (Шен. А. 8, 10).
аркеолбгйскй = аркеол6гй)скн, -3, -б заст.
в. археолошки. — Слика призоре из библи)'е па
их заодиева у особито аркеологи^ску и етнограф-
ску виерност (Криль. 1, 31).
арки- заст. в. архи-.
аркибйз, -йза м в. аркебуза. — Два ар-
кибиза на колице (Десница Б., МСД 1934,
24).
ар кп буза ж в. аркебуза. — Они су били
наоружани веЬим делом ондаиньим пушкама
(аркибузама) (Том. 1ов., ЛМС 210, 32).
аркнбузйр, -йра м в. аркебузац. — Посаду
... сачиьаваху харами)е ... и аркибузири (БегиН
Н., ЛК 1941, 12). И ту поставите страже од
аркибузира (Том. 1ов., Дело 3, 129).
аркибусйр, -йра м е. аркебузац. — Гласо-
вити )с био и карловачки аркибусйр Доминик
ТомашиН (Строх. 1, 186).
аркйв, -йва м заст. в. архив. — У млетач-
ком државном аркиву ... има двадесетину де
пеша (Том. 1ов., Дело 17, 75). Банско ви)еке
... одреди ... 500 фор. у ср. за издаван>е часо-
писа истога дружтва, под именом: „Аркив за
пов)естницу )угославенску" (Кук., Арк. 1, II).
У н>0) [шкриши] се чувао обителски аркив (Ъал.
6, 47). фиг. Ипак )"е н>егова [Ра)иЬева] историка
„била дуто и дуго ... аркив, ком су притицали,
кад им )е требало сазнати, шта ... Порфироге-
нит о Србима повеству)е" (Руварац Д., БК 1901,
1642).
аркйва ж заст. в. архива. — Пошто се сваки
рукопис препише у протокол, ставиЬе се бро),
ко]и )е на реду осим бро)а од аркиве ставл>енога
(Босна 1869, 146/4).
аркивалв)а с мы. заст. в. архивалща. —
Морам признати, да ме ... питан.е аркивали)а
веома занима (Ъал. 17, 199).
аркивар, -йра м заст. в. архивар. — Ту )е
био Иван^БелиЬ,, аркивар из прошлого ви)ека
(Шен. А. 5, 155).
аркн)ёрё), -ё;а м нар. е. архщере;. — Сви
отачествени арки)ере)и, постаЬе муртати и не-
в)ерници сво^е цркве (Коч. 3, 49).
аркнпоп м нар. свешшеник на}сшарщи йо
чину (код кашолика). — У нед)ел>у 13. ру)на
присуствовао сам св. миси, ко)'у )с исти аркнпоп
(бискуп) п)евао (ПП 1868, 186).
аркйтрав, -ава м заст. в. архишрав. — На
аркитраву оии)ех тамни^ех врата чита)у [се] ...
ри)'ечи (Во;н. Л., Во), сп., 27).
Арктик м (фр. агспцие, северни) северна
йоларна зона, обласш око Северног Пода.
арктпчкн, -а, -о ко]и се односи на Аркшик;
исп. арктични: -^ зона, ~- фауна, ~ по)ас.
арктичнй, -8, -б в. аркшички : ~< зона (Црн.
Ь 254).
аркулиЬ и дем. од аркуо (Дубр., Зоре 2).
аркуо, аркула м (лат. агси1и$) покр. зсм.ъани
суд за воду и вино са дугим врашом и две дугу-
ласше ручке (Скок 1, 94; Будм. 1, 161).
арла ж (лат. агео1а, равница) ле/а Пред ку-
Ном за саЬаье цвеНа. — Рогом арлу окопана (Дан.
Ъ. 11, 107). Из арле испред колибице дах боси-
ока и чемина просу се по н>ему (ТрпковиК В.,
1904, 342).
арлабука ж е. алабука (Зма; 4).
арлап, -а, -о крив, извишойерен; исп. ерлав.
— Држало арлаво и незграпно у рукама (Соф.
1, 97).
арлаисати, -ишём свр. и несвр. в. ап.гаи-
саши. — Не арлаишем што бронцаш (НП Краус,
136).
арлак м вика, гамма; исп. арлакати, арла-
ти, арлаук. — Настаде ... сми)ех и арлак (Ннкац
2, 42).
арлаканьа ж покр. гра}а, вика; исп. арла-
канье. — Кад би око понони, стаде их арла-
кан>а по судима, би рекао све се сруши (БиХ,
Билб. 2).
арлакаае и арлакан>е с гл. им. од арлакаши.
арлакати, арлакам и арлачём и арлакати,
арлачём пссвр. (свр. арлакнути) (тур. Ьег1атак) в.
харлакати 1. гра]аши, викаши. — Арлака)уЬп кроэ
гору, до^осмо до ватре (Невес. 2, 92). Кад по-
гледа ЧупиК испод руке, | Када гори Сломан.
и Глоговац, | А по ьему арлака)'у Турцн (НП
Шаул. 1, 899). Чобани за овцама арлачу да пла-
ше кур)аке (ЦГ, Никит.).
2. покр. луйаши. — Шта арлакаш по судима,
зар се )ош ниси на)ела (БиХ, Билб. 2).
арлакача ж погрд. жена ко]а много говори
и виче (Вук, Р).).
арлакнути, арлакнём и арлакпути, ар-
лакнём свр. трен. (нквр. арлакати) покр. довикнуши,
йозваши. — Арлакну керове и оде у шуму да лови
(ЦГ, СтаниК Мил.).
арлаше с гл. им. од арлаши.
арлати, -Зм несвр. галамиши и йравиши пе
ред, дизаши буку; исп. арлакати, арлити, арло-
вати (Вук, Р).).
арлаЬ, -ака м (тур.ЬаПас) в. дрндар, занашлгуа
ко$и разбща, рашчешлава вуну (Рув. И. 3, 239).
Зрлаук к в. арлук. — Од германских смрг-
них мука | и четничког мучког клака, | од уста-
шког арлаука | ... шуморише мора жита (Сур.,
Кн>иж. 6, 184).
арлаука ж в. арлук. — Деца у порти заур-
лала; подигла читаву арлауку (Зма) 4).
арлаукан>е и арлаукан>е с гл. им. од арла-
укаши. — Настао )е потом пакао: урлик, лавеж
... врисак, арлаукан>е (Живад., XX век 1939,
19). 1авила се ... и сирена и то оним отегнутим
хуком ... а не оним кратким зави)аи>ем ко)'е )е
народ звао арлауканъем (АндриК 8, 212).
арлаукати, -аучём и арлаукати, -аучём
нссвр. (свр. арлаукнути) в. арлукаши. — в. пр.
под арлаукашс.
арлаукнути, -аукнем и арлаукнути, -аук
нем свр. трен, (несвр. арлаукати) в. арлукаши. —
Кад вук арлаукне ... сва се стока престрави
 АРЛЕКИН — АРМАН
(Мил. М. Ъ. 34, 64). Гаров )'е арлаукнуо и
полетео унутра (Живад., XX век 1939, 664). Кроз
тамно ткан>е и праскозорне сивиие арлаукнусмо
ми Бабунци (ИлиЬ А., XX век 1938, 7/191).
арлекин, -йна м (тал. аг1ессЫпо) 1. комична
личносш у комедщ'ама, йаншомимама, циркусима
и ел., обрывам главе, маскирана лица, у шареном
косшиму. — Арлекин )'е обукао оди)сло са ша-
реннм коцкама (Назор 5, 7).
2. фиг. неозбилан човек, комедщаш. — Она
не личи ни на н>ега ни на онога арлекина
(Миодр. 2, 129).
арлекинада ж лакрди]а као йозорииши ко
мод са грубим комичным ефекшима; ]'евшина шала.
— Покупите ... све врете шале, арлекинаде,
фалстафиаде, пантолонаде (Поп. Б. 4, 102).
фиг. То )'е права политична арлекинада (Ред.).
арлекински, -3, -б ко/и /« као у арлекина.
— Глума г. Раденковика спасавала се арлекин
ском егзибици)ом (Глиг. 1, 220).
арлекински прил. на арлекински начин. —
Звоне [речи] врло полишинелски и арлекински
(Нуш. 17, 361).
арлп и арли прид. непром. (тур. ЬагЬ,
ватрен) в. харли, силовиш, жесток, луш, йлахо-
виш. — 1ер се Вуче арли догодио (Вук, Р).).
Алибег )е арли на ме)дану (НП ]—М, 489).
арлп/а и йрлп/а м покр. оно] ко]н ]с арли,
йрзница. — Кучки Срби, кад истичу нечи)и мо-
рал, кажу:„Рзли)а \е ка' Арбанас", или: „Арли)'а
)е ка' Латинче" (Дуч. С. 1, 475). Радиво)е,
)едини момак ко)ега )'е она потаено волела ...
момак ко)и )е био арли;а и живац (Ъур. 5, 74).
арлйкавье и арлйкан>с с гл. им. од арли-
каши.
арлпкати, арлйчём и арликати, &рличём
пеевр. в. арлукаши. — Арличе псето, кад га
ко удари (Ковачевик М., Р1А).
Зрлити, -им псевр. в. арлаши. — Што не ку
тите? Зар непрестано морате арлити (Уж. ср.,
Павл. Б.). Уталумите се, шта сте напали ар
лити те дижете прашину (Дучаловики, Ков. Р.).
арлов, арлбва (арлдва) м Нас ко/и чесшо
ноНу арлуче. — Та уби тога арлова, да не плаши
комшилук (Лепеница, Ризн.).
арлопан, -вна, -вно ко/и /« склон лармшьу,
бучан; иеп. арловит. — Арлован — рече се (у
Лици) чов)'еку немирну у пику, ко)'и час п)ева,
час наздравл>а, час виче, час замеНе шалу, а све
паметно (Богдановик ]., Р1А). Дошли треки
дан арлбвни и разбарушене косе опет у исту
гостионицу (Цеп. 2, 38).
арл&вагье с гл. им. од арловаши.
арлбватн, арлу1ём неевр. в. арлаши. —
Одлазите, д)ецо, шта арлу)ете туда (Бани)а,
Ворк.).
арлбвнт, -а, -о в. арлован (Срб., Радон>иЬ
Ж., ПА).
арлук м вика, дерпава; урлик; исп. арлак,
арлаук, арлаука. — Из дал>ине се чу)е арлук
вукова (Нуш. 23, 122). Увалом од)екну сух
пуцанэ за)едно са пресеченил» арлауком пса
СБос. Б. 3, 76). Онда проломи гра;у дубоки Ву-
)адинов арлук (Цви)ан. 1, 9). С пол>а се зачу жа-
лобан арлук пса СГакш. М. 2, 95).
167
арлукавье с гл. им. од арлукаши.
арлукатн, арлучём и арлукам неевр. (свр.
арлукнути) завщаши, урликаши (обычно за йса);
йурликаши (о Нурану); вар. арлаукати, арлика
ти. — Салю знам, да Првьаворци говоре како
псето арлуче, кад неко у куЬи умире (Шапч. 13,
145). Арлука)у пси кад осете вука (Иасн.ъ.). Ста-
рац се би]'аше толико развеселио да нам )е
причао и шаллве приче. На прилику, зашто
вуци арлучу (Мил. М. Ъ. 26, 103). Шепуре
се [Ьурани], ору крилима, арлучу (И. 18, 276).
Фиг. Можда не знаш да над^тво)"ом куЬом ар
луче кошава (Живад. 2, 47).
арлукнути, арлукнём свр.~тр«н. (неевр.' ар
лукатн) заурлаши; вар. арлаукнути. — Наг)е се
)едан и арлукну као прави вук (Мил. М. "Б. 29,
35). Пас отскочи у страну, па онда, арлукнувши
)'едном, скупи се у клупче (Тгос. Б. 1, 58).
арма ж (тал. агша) покр. грб. — На нъима
су свило; ш бар]°аци | ... На бар)'аке црногорска
арма (НП, ВУ, 195). Ова се [игра у новчиКе]
зове у Дубровнику арма и слова, т). страну
гд)е су бро)еви, зову слова, а гд)е )е грб, арма
(Словин. 1881, 418).
армаватн, армавам (-ава)у) неевр. (свр.
армати) (тал. агшаге) брод. покр. ойремаши,
ейремаши. — Мри)'еже се армава)у дома и тада
се на н>их стави плуто и олово (Далм., Мацан
Т., ЗНЖ 29/1, 209).
армаган м (тур. аггпа^ап) дар, Поклон; вар.
амалган. — Често сам )"о) слао армагане: | Дви)е
дибе, четири кадифе, | И два Ьурка куном по
ставлена (НП Вук 1, 446). Армаган ми драгом
повратите (И. 6, 30).
армада ж (шп. агтас!а) заст. 1. войска,
армщах (1). — Тако мы съ нашомъ Армадомъ
тай данъ у вече дигли смо се съ БауриЬа (Нен.
М. 1, 142). Скупите се сва три паше млада |
И ьихова армада остала (НПВук5, 112). Шта се
дешава ... са Наполеоном и н>еговом армадом ко]'а
се, поражена, враЬа из Руси)е (АндриК 5, 421).
2. флоша. — Стигоше запов^едник армаде
Дориа с 49 бродова ... адмирал Колона с 12 ла!)а
(Назор 14, 292). Па су Брачани продавали сво)е
вино и млетачко) армада (Кост. К. 1, 36).
Изр. непобедива ~ ист. шйонска рашна
флоша ко]а /« у XVI веку унишшена Приликом
Похода на Енглеску. — Шпашф )е некад на мору
била прва држава ... гЬена рати а флота добила
)е надимак „непобедива армада" (Прикр. 1, 178).
армадура ж (шп. агта<3ига) скеле за зида/ье
(Мед. 2, 942; Лика, Кос.; ЦТ, Март. И.).
армалист(а) м (май. агтаНз, племиКка ди
плома) йлемиН без йоседа, само са грбом; исп.
арма. — Даровао )е крал. Фердинанд II 15 марта
1626, као армалистима, племиКко писмо }овану
ПрерадовиКу и н>егово) браки (Ъукик А., БК
1902, 1488). Тко не до1)е, платит Не глобу ...
племиКи ]едноселци и армалисти по 1 фор.
(Хорват Р., ХК 19, 262).
Врман и арман м (тур. Ьагтап) в. харман
1. покр. в. гумно, месшо на ко]ем се ерше или
млаши окишо; исп. армен. — У ври)еме вршидбе
стигао би и на арман, па би гледо како се врше
(Сто)ановик С, БВ 1891, 231). Тако иде ком-
ши)а питат, оКе л* мок сутра на арману вршит
(Варош, Лукик Л., ЗНЖ 25, 278).
168 АРМАНДА — ЛРмИЦЩЛШ
2. врана деч]е игре (Пл,евл>а, Ба>. Д.).
Арманда 1. ж име. — Арманда ПоповиЪ
из Сегедина (Вук 20, 250).
2. йрезиме (Щем. Бос. 1886, 71).
арманскй и арманскй, -§, -б ко/и се оЬноси
на арман (БиХ, Билб. 2).
армар, -ара м (лат. агтапшп) покр. в. орман,
комад намешша^а, обично чешвршасш и висок,
ко/ы служи за смешша] разпих Предмета (рубла,
одеНе, юъига ишд.). — У кслищ )е било у ар-
мару великом Ьурака свилените (Зел. 3, 75).
Господа ми потворила | Да сам армар отво
рила, | Из армара крух из;ела (НП, Ча)'к. 3,
47). Они поваде из армара ... руво (Малаг.
1, 3).
арматёр, -ёра м (фр. агтаГеиг) бродовла-
сник; вар. арматур. — Арматери из Динкерка
и Сен Малоа обогатили су се хватан>ем енгле-
ских бродова (Р—А 1, 337).
армати, -ам свр. (несвр. армавати) (тал.
аптшге) брод. I ойремиши, сйремиши брод за
йуш. — [Рибари] су ... с арманом бродицом пола
зили на стршьив рад (Ник. Рик. 1, 7).
II ~ се ойремиши се за йушовапе морем. —
Армало се би)аше до дванаест ПаштровиНа у
)'едно) газета (Богиш. 5, 158).
арматбл, -бла м покр. во}ник, граничар; исп.
мартолоз. — Тако би се ... могли об)аснитн ар-
матоли или мартолоси (хришкански, поглавито
граничарски или планински во)ници) (Нов. 17,
171). Ри)еч мартолози или право арматоли много
нам казусе (Коч. 6, 187).
арматур, -ура м покр. е. армашер. — Стари
}е „арматур" говорив с досто)анством (Цар Ем.
I, 111).
арматура ж (тал. агтпашга) 1. а. мешална кон-
сшрукцща ко]а служи као косшур неког объекта. —
За силосе над земл>ом ... потребна )е и гвоздена
арматура (оков) и нарочит инжтьерски план, да
се силос не би срушио (В—I 1, 11).Усвилене
кесице се мора ушивати нарочита ребраста жи-
чана арматура, чи)и )е задатак да кесицама
одржава надувен облик (Спас. Вл. 1, 73). фиг.
Они су [народноослободилачки одбори] гвоздена
арматура данаппье тврдо цементиране зграде )е-
динства наших народа (Пи). М. 2, 161). б. ме-
Шалне шийке ко}е се сшавла}у у бешон ради Пока
чала чврсшине.
2. мех. дойунски Прибор уз шехничке урефа^е. —
Сем манометра и арматуре за контролу водоста-
н>а, остала арматура не мора бити пидл.ива са
радног места ложача (Зак. 18, 80).
3. ел. а. метални део елекшричне машине ко;и
носи намошсу'с жице. б. део елекшричне инсшала-
цще на коме се Посшавла;'у си;алице.
армелйн, -йна м (тал. агтеШпо) бог. покр. в.
ка)си]а Ргшшз агтетаса (Шул. 5; Книн, Си-
мнН С).
Зрмен и армен м покр. в. арман (1 ) . — Сав
осгали трлог од врша)а ни)есмо дирали, остаде
нам непоспремльен на армену (Корд., ГлЕМ 1934,
108). [До)'шьа] оде на армен и трипут се удари
о стожер (Миодр. 4, 99).
арми)а' и армп)а ж (фр. агтёе) 1. целокупна
во]ска ]едне земле: 1угословенска народна ~,
Црвена ~ .
2. во)'на ^единица составлена од неколико
корйуса односно дивизща и других мшьих ^единица.
— Г. Сима са своюмъ армюмъ есть у Плужцу
(Нен. М. 1, 143). Зато послах кн>иге на арми)е
(гЬег. 6, 59). Скупо )е платила турска Вардарска
Арми)а, налетевши код Куманова на ... нашу
Прву Арми)у (Лаз. М. 1, 11). Код великих ев-
ропских во)сака мораНе се више армиских кор
пуса увек саставл>ати у )едну арми)'у (Балт. 1,
25). Арми)а )е део во)ске као и корпус, диви-
зи)а итд., а не цела во) ска (Сто). Л>., гП 5, 86).
3. фиг. велика маса, мношшво. — Гладне
арми)'е незапослених сел>ака преплавл,у)у гра
дове (Арх. КЩ 3, 143). Сувишно рздничко
становнипггво ... сачин>ава расположиву инду-
стри)ску резервну арми)у (П—Ч 1, 561).
армщ)а* ж 1. в. сакаги)а, заразна ко/ыжа бо
лееш. — Арми)а те извела! рече се масци, и
значи: да би цркла (Црница, Вук, Р).). Армн)а
те ударила (Пав. 26, 34).
2. ир. кщавица. — Стегла ме арми)а, ништа
не осеКам (Павл. П.). Уфатила га некаква ар-
мй)а, да дане не може (Ел. Г. 3).
армярати, армйрЗм (-ира)у) свр. и несвр. йо-
]ача(ва)ши армашуром: армирани бетон.
армпрац, -рца м (ген. мн. армйрЗца) неол. она]
ко;и ради на арматури за бешон; вар. армирач. —
Иници)аторима такмиченъа за високу продуктив
ност рада ... придружу)'е се из дана у дан све
више армираца, бетонираца (Борба 1949, 238/3).
армярач, -ача м неол. «. армирац. — Под
рукама армирача и зидара ничу гра^евине (Бор
ба 1950, 290/1).
армирачница ж неол. Просшорщ'а где се из-
ра>)у]е армирани бешон (Борба 1952, 33/2).
армйскн = армй)скй, -а, -б ко/и се односи
на армщу1 : ~ команда, ~ облает, ~ заповест,
о- корпус, ~ резерва.
армпца ж (мац. пагт1ПС2а<1) эаст. покр. в.
хармица 1. шрошарина; исп. армицида, армича-
рина. — Колико си платно армице за тво) воз
вина (Мед. 2, 942). Очува) нас боже ... барло-
виЬке правице и босил>евачке армице (НПр
Корд. 1, 48).
2. царинска или шрошаринска сшаница. —
Ъе си стигао мо)е путнике? С ону страну армице
(Мед. 2, 942). 1еднога дана с)еди он тако на
армици и пази да му се не прокраде когод преко
моста (НПр Ча)к., 226).
армнцар м эаст. е. армичар. — Запита га
Армицаръ имали що са собомъ на що би морао
Армищю платити (Дос. 3, 162). Г. Лука Гара-
шанацъ Вишньичкш Армщаръ (Мих. Е. 1, 262).
армнцн)а ж заст. в. армица. — Сваки Ср-
бин ... морао )'е на капи;ама Турцима давати и
од дрва, сена ... )едном реч)у од свега што )е
кроз кашне прошло на колима, дакле као неки
род 1)умрука (армици)'е) (Поп. Ср. 1, 135). Шва
бе ... им ... на 1ьихопо) армици ] и фумруку)
погледа)у ствари (И., 444). [Аустриске власти]
чак су издавало одобреше за нзношенье во)них
артикала не наплану]уЬи ни армици)у (Гавр.
М. 2, 84).
армнцй)аш, -аша м эаст. в. армичар. —
Чамча пружи главу ... па почне са армици;ашем
подски говорити (Ипь. ]. 10, 46).
 АРМИЦИСКИ — АРНАУТКА
армйцйскй = армицй)скй, -а, -б заст. ко/и
ее односи на армицщу, шрошарынскы. — Над
н>има [)е] извршен армици^ски (г)умручки) пре-
глед (БК 1901, 893).
армичар м заст. цариник, шрошаринац; вар.
армицар; исп. арлшщфш. — На^мла^ега постави
на мост за армичара, и запов)еди му да од сва-
кога ... тражи )едан кращар (НПр Ча)к., 225).
армнчарина ж заст. в. армица (1) . — Купно
наш 1ово армичарину, купио тако скоро три
године (НПр Ча)к., 226).
армнчатн, -Зм свр. и несвр. заст. е. армичиши
(Хрв. Красина, Аре).
армичити, -им свр. и несвр. заст. (на)йла-
шиши, йлаНаши, найлаНиваши армщу (1); вар.
армичати. — 1еси ли ово вино армичио (Мед.
2, 942).
армбни)а ж (грч. Ьаптюша) в. хар.чонн)а
1. а. складам ейо] музичких шонова, йрщамно
сазвуч]е, благозвучносм. — Чу)'ем гласе бесмртне
музике | И небесну н>ену армоюцу (Н>ег. 1, 13).
б. део шеори]е музике ко]и йроучава акорде, >ьихово
компонована и йравилно ре1)ан>е.
2. складносш делова у неко) целины, равномер
ности. — Вити струк н>езин, пунахна прса и мале
... ножице упияьаху се да одрже армони)у с ру-
меним лицем (тов. М., БК 1896, 165).
3. фиг. сагласносш, слога. — Лукавство, злоба
... не могаху се подударити ... са државничким
полетом опНине у ко)0) се никада ви!)еном армо-
ш^о.ч б)сху удружиле западна цивилизаци)а са
)угословенском природой (Во)'н. Л. 3, 43).
армопика ж (нем. Нагтошка) в. хармо-
ника, дувачки инструмент са й.юницама и мехом;
вар. армуника. — Стадоше пред Дарину куКу и
праНени армоником запеваше тихо (Срем. 4,
237). Чим проэебло звоно старога звоника огласи
вечернее, утиша подврисгашаае и свирка ар-
монике (Цет. 1, 88).
армоникаш, -аша м (вок. Зрмоникашу)
в. хармоникаш, свирач на хармоници; вар. арму-
никаш.
армоннратп, -днйрЗм (-йра)у) несвр. (ней.
Ьагтошегеп) в. хармонираги, йока швами хар-
мопи]у, биши у складу, слогами се. — Ко-
лико су, ово дво)е, у спол>ном изгледу армони-
рали, у понашавьу своме били су ... различите
Сов. М., БК 1896, 166).
армбнйски «■ армДвй)скн, -3, -б в. хармо-
ниски, ко/и се односи на хармонщу : <~* певанье.
армоничан, -чна, -чно в. хармоничан, йун
хармони]е, складам; исп. армонички. — Просвета
... беше армонично развиЬе ума и ерца (Ъорв.
Вл. 12, 270). СтанковиН има нарочиту наклоност
према армоничним покретима младог и лепог
женског тела (Прод., БК 1903, 730).
армбпичкй, -3, -б е. армоничан. — На грм
славу) усамл>ени | Армоничку п)есму по)е (Вьег.
11,9). Пробуди ме . . . лубки звук од звучни врула
и армонички клепет од звонцади (Рув. К. 1, 320).
ВеК [)е] друга година, како )'е у катедрално)
цркви заведено армоничко п)ени)е ("Бурчин М.,
БК 1907, 493).
армбнички прил. в. армонично. — У н>0)
[причи] се потпуно армонички стекло аегово
ерце аов. Л>., Лаз. Л. 1, XXIX).
37
169
армДнично прил. в. хармонично, на хар
моничан начин, складно; исп. армонички. — Си-
луета куполе сли)ева се армонично са цртама
Двора (Во)н. Л. 1, 49).
армуника ж е. армоника. — Армуника тре
пли, песма се ори (Гол. М. 1, 12).
армуникаш, -Аша м (вок. ЗрмуникЗшу) в.
армоникаш. — Познаше нас рабаци)е и скитнице
армуникаши (Наст. 1, 62).
армутине ж ми. покр. мутно вино са дна
суда; исп. омуНине. — У крчми реку л>уди крч-
мару: Шта си нам донио ове армутине? Да) боллг
и чисти)ег вина (Лика, Богдановик I.. Р1А).
Арнавутин м (ми. Арнавути) в. Албанац.
— НЬьиме б)еше тридес Арнавутах (НП Вук
3, 321).
Арнаут (тур. Агпауи*) 1. м е. Албанац. —
Разболио се некакав Арнаут (НПр Врч. 2, 39).
2. надимак ко]и ]с йостао йрезиме (Цви). 2,
20; Шем. Бос. 1886, 77).
арнаут м 1. а. в. арнаутин (1). — Ко бы
га сачувао одъ Арнаута Марка (Стеф. С. 1, 31).
Ни)'е Бог Арнаут (Радул. ]. 4, 78). б. пазив за
йомамна, .ьуша кон>а; име шаквом кон>у. — Па
уз)'аха арнаута свога (НП, БВ 1908, 317). 1едно-
га дана при повратку с Цетшьа натера „Арнаута"
(тако се звао аегов помамни кон,) посред Подго
рице (НП Ор., 10).
2. вреша ]аког дувана, какав обычно га]с Ал
бании. — Било )'е у Мишка домаЬег „арнаута",
ко\и )е он знао и поси)ати ... и убрати да га ни)е
залазило око ... финанца (Кол. 2, 148).
3. вреша йишшола; исп. арнаутовац. — Пи-
штол>а )е било: сребршака, леденьака ... и арнаута
(Ми). С. 7, 101).
Арнауташ, -аша м албанизовани Србин. —
У Л>уми се улази поглавито у облает Арнауташа,
поарбанашених Срба (Цви;. 8, ПО).
Арнаути)а ж е. Арнаушлук. — Стрнц ми
се вратио при]'е неки дан из Арнаупф (ЦГ,
СтаниЬ Мил.). Навалила Арпаути)а, не да ока
отворити (И.).
Арнаутин м (мн. АрнЗути) в. Албанац; исп.
Арнаутли)а (2), Арнаунгпф (2).
арнаутин м 1. /ъуШ, йрек, нагао човек; исп.
арнаут (1а). — Многи ... мисле да сам \а. некн
мек и болеНив човек. Е, видиш, ту се вара)у.
Гу)'а сам 1а! Арнаутин! (АидриК 8, 101).
2. чобонин, сшочар; исп. арбанас (1). — „Ар
наутин" )е име, ко)е се и у смислу чобанина и
човека богата стоком употрсбл>ава (Цви). 2,
СХХХУ1).
3. покр. зайадни или ^узкни вешар; исп. ар-
наутли)'а (2). — [У Поллници] Запад зову Запад
или Арнаутин, а у неким селима и 1уг зову Ар
наутин ... Кад туг дува обично с подсл1ехом
кажу: „Напе)а се Арнаутин" (Ник. Р. 2, 30).
АрнаутиновиК и АрнаутнповиК йрезиме;
исп. АрнаутовиЬ (Марет. 7, 85).
арнаутити (се), -им (се) (аор. Зрнаутй) несвр.
в. албанизоваши (се) (Вук, Р).).
АрнаутичиЬ м неодом. в. Арнауче. — II ондт
криве оне )адне АрнаутичиКе (Во)н. И. 6, 35).
Арнаутка ж (ген. мн. АрнаутакЗ и Арнз-
уткй) «. Албанка. — А )а ти се уклоните не Ну |
170 АРНАУТКА
Ако т' и )ест родила крал>ица | ... А мене ,е
дута Арнаутка (НП Вук 2, 407).
арнаутка ж 1. врсша сшаринске, обычно- дуге
Пушке кременлче мапег калибра; исп. арнауткшьа
(1), латинка. — У старо време на)бол>е су биле
пушке кремен>аче зв. арнаутке (Павл. 1ер. 3, 34).
]ещю од попових чел»ади истрча у двориште
па у ноЬну тишину опали из танке арнаутке
(Шапч. 7, 58). Отрча момче и изнесе некаке две
цеваре и ,едну дугачку арнаутку као притку
(Глиш. 1, 158). Иза шега на седлу увезане тер-
кн)'е, кроз ко)е беше проденут кишобран и )една
пократка пушка арнаутка (Тар. М. 1, 11).
2. врсша народног кола. — Игре колске на)-
обични)е зову се: Четвртка, Срби.анка, Чачанка
... Арнаутка (Мил. М. Ъ. 23, 329).
3. агр. врсша дугачке /ьуше йайрике; исп. ар
науткшьа (2) (Сим. Д. 2).
Арпауткшьа ж е. Албанка. — Пита она
мене: како изгледа арнаутско село, па Арнаут-
кин,е, па Арнаута? (Шапч. 13, 164).
арнауткнн>а ж 1. врсша мале Пушке; исп.
арнаутка (1), арнаутли,а (1). — Поред дугих пу-
шака ношене су и мале ... за по)'асом као пе-
Ьанка ... арнауткшьа (арнаутли)а) (Зап. 5, 162).
2. агр. врсша мале луше йайрике (Р1А).
Арнаутли)а ж 1. в. Арнаушлук. — Но да
поменем шал>ско првенство, ко)е )'е ... стечено
ме1)у Скандери)ом и Арнаутли)ом (Мшь. 3, 131).
2. в. Арнаушин (ЦГ, Стев.; Станин Мил.).
арнаутли) а ж 1. в. арнаушкипа (1). — в.
пр. под арнауткиньа (1).
2. покр. е. арнаушин (3). — Кишу доноси
обично запад, ко)'и зову и: Арнаутли)а (Пчшьа,
Ник. Р. 1, 105).
Арнаутлук м исп. Арнаути,а, Арнаутли)'а,
Арнаушти)а (1)1. кра) населен Арнаушима. — На
ода)ама, поред прозора, з;апиле су пушкарнице
као на чардацима у арнаутлуку (Живад. 1, 17).
Дотакох [се] неких црта из мога живота кад сам
после другог рата био на граници у Арнаутлуку
(Шапч. 13, 164). Л>уди ми кажу да има да се
гази пешке све до мора, кроз снег, кроз Арнау
тлук и планине (Паун. С. 1, 62).
2. зб.Арнауши; исп. Арнаутли)а. — Многи су
ув)'еравали, да )е било турске во)ске регулаша
и народне, босанске, херцеговачке и арнаутлука
од 60 до 70 хшьада (Врч., Дубр. 1870, 116).
арнаутовац, -овца м е. арнауш(З) (Вук, Р,.).
Арнаутовия йрезиме; исп. Арнаутиновин
(Лаз. Л. 1, 94).
Арнаутска ж (дат. и лок. Арнаутски)) в.
Албанща. — Но ... како се Срби побуне, у Ар-
наутску ,е прешао, и тамо ... од робленьа и пле-
н>ека )'е живео (Ат. Б. 3, 34).
арнаутски, -3, -5 то/и йрийада Арнаушима,
ко}и се обноси на Арнауше: ~ земл,а, ~ ,език,
— пушка.
арнаутски прил. на арнаушски начин; ар-
наушским ]езиком. — Арнаутски друсту говорио
(НП Вук 3, 215).
арнауЬёаье с гл. им. од арнаушиши (се).
Арнаучад ж зб. им. од Арнауче (Вук, Р).).
Арнауче, -ета с (супл. мн. АрнаучЗд) арна-
уШско деше; млади Арнаушин; исп. АрнаутичиН,
ЛРОГАНЦЩЛ
Арнаучик. — Спазн )едно арнауче где иде с два
крчага да зайти воде (Кипа 1905, 36/4).
АрнаучиЬ м дем. од Арнаут. — АрнаучиКи.
На глави су имали бело кече (Бих. 1, 517).
Арнаушти)а ж погрд. 1. в. Арнаушлук. —
Седе кра) мене и поче епскн распитивати како
сам ... и нека се не омрзнем у кихово) куКи,
у ово) арнауштп)и, право) арнаушти)и (Бож.
Г. 5, 129). Из презрела Срби зову Арбанасе
)ош арнаушти)ом (Урош. А. 1, 151).
2. е. Арнаушин. — Арнаушти)а ... рекну
Пазарци кад ... виде каквога бол>ега бело-
капца (Бож. Г. 2, 54).
арнйж, -йжа м покр. врсша дрвеног суда
(Нем. 1, 44).
арника ж бот. «. бр!)анка Аписа топгапа.
— Веприна, арника ... ова бил.ка има сво)ство
да растеру^е усирену крв (Гост. 1, 451). Неуго
ден [)е] био вон, арнике, ко)'у )е ма)"ка у воду
за облоге улила (Ъал. 3, 67).
арннсатк се, -ишём се свр. (грч. агпсотаО
покр. диНи руке од нечего, оканиши се; рашосилаши
се. — Арниши се та од те работе (КМ, Ел. Г. 3).
арно (арно) прил. покр. добро, лейо; исп.
аран1. — А тежаку, сиромаху |" Арно ли )е? ...
удо ли )'е? (]акш. Ъ. 1, 113). Како си, здраво
ли си, живо ли си, арно ли си? (Поп. 3. 2, 24).
Арн6вл>ев йрезиме (ЛМС 185, 3).
Арн6вл>евнЬ йрещме (Им. МС, 42).
арнот м 1. бот. зужноамеричко дрво В1ха
огеПапа из ф. Вгхасеае; исп. орлеан (Панч. 5, 207).
2. бо]а ко]а се добиеа из семенке ове билке
(Панч. 5, 207).
арнуша ж покр. краеа, овца или коза доброг
со;а; исп. добруша. — Не да)е млеко рогуша,
него арнуша (Пирот, Стан. Мил.).
ар&евн и мн. (мац. егпуб) кров, заклон од
асура, йлашна или йруНа на сел>ачким и комории-
ским колыма. — Арн,еви су настрешница на ко-
лима, иапрапл>епи да штите кочндаша и путнике
од.р^авог времена (Митр. Т. 1). Кад Ш1)е било
фи)акера, онда су кочи)аши возили простим
кочи.ама, ко)е су увек биле покривене арн>евима
(Ми). С. 7, 15). Погурени и промрзли [во)ници]
газили су блато, док су главе коморци)а вириле
иэван арн>ева Оак. С. 2, 5).
арогантан, -тна, -тно ко)и )е йун ароганигф,
ко}и иейолава ароганци]у, груб, осоран. — Био
[)е] снисходл>ив према стари)има а арогантан
према онима ко)е )е као ситни)у борани)у оце-
нио (Срем. 4, 275). Ова) надувени и арогант-
ни човек ... треба да добро отвори очи и да пази
шта ради (РН 1905, 17/4). Управо тако ароган
тан био си спрам мене вен у тво)0) девето) години
(Крл. 3, 58). Средн>ег раста ... са врло плавим
очима и врло арогантног погледа (Бих., Кн>иж.
8, 293).
арогантно прил. на арогантан начин, надмено,
грубо. — Све )'е то на уьо) треперило ... аро
гантно, као што вен )есу арогантне богате
жене (Крл. 2, 82).
арогантност, -ости ж е. арогании;а (Р—К 2).
ароганци)а ж (лат. агго^апйа) надмено, увре-
д/ьиво држапе, грубосш, осорносш; исп. арогант
ност (Р—К 2).
 АРОГИРЛТИ — АРПАЦ
арогиратя, арбгйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. агго§1егеп) бесправно, неосновано йрисво]иши,
йрисва]ашы, йрыйис(ив)аши себи. — Арогирали
[су себи] соци)ални положаь на ко]'и ни)есу
и мали иикакво право (Матас. 1, 188). Друштво
арогира себи право да иском човеку досуди на)-
страшни)'у казну (Ъор15. Вл. 13, 633).
Арожнна йрезиме; исп. Арежина (Шем. Бос.
1886, 118).
арожине ж ин. покр. изан^але сшвари, йр/ьс,
рише. — Ту си унио те арожине (Лика, Богда-
новиК I., Р1А).
арб.ма ж (грч. агбта) мирис, обычно йри-
]ашан, у вези с укусом йлодова ы билних Производи
(код каве, ча]а, дувана, вина и др.). — Главни
чиниоци ... код прода)е грож!)а [су] ... да )е
грожг)е довол.но слатко и да има потребну
арому (мирис) (Самур. 1, 9). Месо или кртина
[крушке] ... има и при)атну арому (Лукм. 2, 21).
Код вина треба разликовати две врете мириса,
)едан ко)и вину долази од грож1)а ... и ко)и Немо
назвати арома вина (Ранк. Б. 1, 209). фиг. Ова
слабост с н>егове стране у писаку оставлю за
собом непри)атну арому, иако )е то прилично
добро новинарство (XX век 1939, 310). Тако )'е
и Стери)'а ... дао особен приказ ]едног друштве-
ног типа, с аромом во)во()анске средине (Поп.
]., Юьиж. 1, 326).
арбмап, -мна, -мно эаст. е. аромашичан. —
Не само што се ... аромни)ем сапуном умива)у,
него )ОШ и косу помадой мажу (Дуч. Н. 1, 93).
арбмат, -ата м (обично у мн.) (фр. агопше)
1. йри]ашан -мирис (обично код би/ъака). — Те зве-
здане тишине на тошшм летшим морима пуне
су бо^а, засиНеие су тешким ароматима (Крл.
2, 90).
2. мирною шечносш, йарфем. — Плава Зое ...
меша и прирезе сво)е аромате и чаробне по
масли (Кор., МСД 1935, 133).
арбматав, -тна, -тно в. аромашичан. —
Средства, у кощма има етарских ... улл [су] ...
ароматан корен одолена (Ъор^. Влад. 1, 51).
ароматнзаци)а ж додаван>е ароматичных са-
сшо]ака (Ву). 5).
ароматизовати, -зу)ёл1 свр. и несвр. (фр.
аготапзег) (из)врхииши аромашизаци]у . — Вина,
ко]'пма се ... додачу мириццьаве бил>ке ... зову
[се] ароматизована вина (Ранк. Б. 1, 271).
ароматичен, -чна, -чно (комн. ароматич
ней) ко/и се одлику;е аромом, ко]и ;е йрщашног
мириса; йрщашан (код ]е реч о мирысу); исп.
ароман, ароматан. — Миловани топлим мири-
сом турске каве и плавим колутима арома-
тичног ерпског дувана ... Ьеретали су слободно
(Петр. В. 3, 107). ЬЬихове су мирисне мате-
ри;е врло прижатие и вина отуда зову се „арома
тична" (Сав. М. 1, 33). фиг. Ароматичан мирис
мога идеалног света задахне ме (Шапч. 8, 58).
Изр. -~ ]сдтъе)ье в. )един>евье (Изр.).
ароматичпбет, -ости ж особына онога шшо
}с ароматично.
Арбмун, -уна м в. Цынцарин, йрийадник
осшашака романске ешничке груйе на Балканском
Полуосшрву. — Овим померааем ... тумачи се
дакле порекло МаКедорумуна или Аромуна
(Радон. ]., ЛМС 214, 62).
171
арбн, -бна
арбнац, -нца ь
ар 6 и а к, -нка
бот. в. козлаы Агиш таси-
1ашт (Шул. 5; Бол. 3, 119).
ароидацн]а ж груйисапе делова зем.ъишша (о-
бично заменом) да би имам било у ]едном комплек
су; исп. комасаци)а. — Предметом арондаци)е
могу бити само онакова шумска земл>ишта, ко)°а
су сасвим или делимично окружена земл>иштима
другог власника (36. зак. 20, 97). [Непри)ател,-
ски елементи] ... потстичу на заоштравагье од-
носа са радним се.ъацима незадругарима кроз
арондаци)у земл>е (Пол. 1949, 13248/2).
аронднравье с гл. им. од арондираши.
арондйрати, арбндйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аггопсИегеп) I (из)вришши арондацщу, зао-
кружыши, заокружаваши (землишше); исп. арон-
довати. — Да су пак иман>а арондирана )амачно
би и тога било маке. А како чух баш сада на
последвьем путу, почели су и сами сел>аци чнни-
ти те размене (Мил. М. Ъ. 9, 308).
II ~ се заокружиши се, заокружаваши се,
йовезашн се, йовезываши се у целину. — Хрвати ...
се мора) у арондйрати, бит Кемо )'ачи спрам
А[устри])е и У[нгари]1е (Нех. 3, 153).
арондовати, -ду)см свр. и несвр. в. арондй
рати. — Одмах Не се показати да )'е потребно у
Банату друкчи)е арондовати православие епар-
хи)е (Видовдан 1862, 20/1).
арбпвка ж бот. «. дивла мушмула Ате1ап
сЫег (Агоп1а) оуаПз (Бен. 2).
арбвова брада ж бот. е. козлац Агиш ка-
Псит (Шул. 5).
Зрпа1 ж (тур. агра) л.]ечам. — Шарац зобл>е
арпу код бунара (Мар). Д. 1). б. неолушшени
йиринач. — Савезна влада издала )о наредбу о
откупним ценама неол.уштеном пиринчу (арпи)
(Борба 1947, 243/3).
Зрпа* ж рогллсша мошика (СН 1903, 1416).
арпадовскй, -5, -б «. арыадски. — По та
тарски ... )ер )'е био стари, арпадовскй куНиН
[писало )'е]: ... Хангош Мартон (Петр. В. 10,
181).
ар падек й, -а, -б ко}и се односи на маиарског
заео}евача Арйада; исп. арпадовскй; фт-.'мацар-
ски. — Та вал>да видите, да су Ма!)ари ... и
по том, да се д)ево)ке држе попут сви)'сЬе и
вичу у сав глас сво) арпадски ]*език (Шсн. А.
8, 179).
арпакаш, -аша м олушшен ]ечам;" \ки. арпа1
(а). — Одъ ечма се прави: крупа или прекрупа
или арпакашъ или гершлъ. €чамъ се у млинама
олюшти и уваля, те постане скоро сасвимъ окру-
гао (Поп. Ъ. М. I, 340).
арпакаша (арпакаша) ж ]ечмена каию; исп.
арпакаш (Вук, Р).).
арпалук м (тур. аграЬк) 1. землишгйе засе-
]ано овсом, овсишше (ЦГ,*Бор).).
2. ист. землишше дашо каквом шурском сша-
решини за исхрану копа. — Арпалук ... су сул-
тани давали пашама уз пашалук н>ихов, као на
)ечам за коае (Поп. "Б. 10). Хасанпаша му )е
поклонио, за н»сгове )'уначке услуге, сво) „арпа
лук" (Мус. 1906, 6/2).
арпац м бот. в. ли]андер Кепит о1еапс1ег
(Дубровник, Шул. 5).
 172 АРПАЦИК — АРСО
арпацик м (тур. аграсЛ) 1. агр. сишан црни
лук за раса!)иван>е. — Прве године посеве се
семе и образу)е ситне главице. То )е такозвани
арпацик (Цим. 1, 44).
2. покр. врсша сишних миришлавих крушака
(Босна, Бор).).
арпацпка ж покр. в. арйацик (2) (Босна,
Бор).).
АрпациковиЬ йрезиме; исп. арпацик (Цви).
5, 1260).
Арпацик йрезиме (Нен. М. 3, 86).
арпскирати, арпё^йрЯм (-йра)у) несвр. (тал.
агрс2§1аге) муз. свираши на харфи шонове /едног
акорда; страши разломлено; фиг. развуНи, разло-
мш'йы. — У стиховима, он дугачку реч сли]е,
да буде краНа, или )е арпе^ира, да буде )ош
дужа (Сек., Юьиж. 9, 362).
арпн)а ж (грч. Ьагру1а) в. харпи)а мит. кри-
лашо грабливо чудовишше с лицем жене и шелом
/асшреба. — Тражио сам мира души | ... Ну ар^
гпф адске груну: | ... Да м' од трн>а ви)у круну
(Сунд. 1, 40).
арр и аррр узник за ваблен>е /ариНа; исп.
;аррр (Подибар, Тро). 7, 163).
Арса м (вок. Арсо) исп. Арсо 1. хий. од Арсе-
ни/е.
2. име.
Арсе (Арсе) м хий. од Арсени]е; исп. Арса
(ЛМС 205, 49).
АрсекиН йрезиме (Топлица, Пол. Н.).
Арсен и Арсен м име.
арсён, -ёна м (нем. Атзеп) хем. хемиски
елеменаш, мешалоид (Аз), чи/а су /еди/ье/ьа о-
шровна.
арсенал, -ала м (фр. агзепа!) 1. сшоваришше,
складишше оруж/а; вар. арсенат1, арсено. —
Даде н>има седам цевердара | Из богата свога
арсенала (НП Драгов. Ъ., 286). И поврх свега
одблесак ... сунца на коме се блиста)у челик ма-
чеви и кундаци пушака ... Што )е )'ош мало
успоко^авало у арсеналу Тартареновом, то )е ...
слика, реда и чистоте (Грол, Звезда 1, 32). фиг.
У теориском арсеналу марксизма-ленинизма ...
ди)'алектички метод заузили веома важно место
(Марк. Мир. 1, 5). Поробл>аван>ем и преттьама
хоЬе да шире културу ... и обнавл,а)у идеолошки
арсенал фашизма (Пол. ]., КН 1948, 1/1).
2. завод за израду оруок]а и другог «о]ног ма-
шери]ала. — У Београду )е основана тополив-
ница и арсенал ... ко)и су доцни)'е премештени
у Крагу)'евац (ВукиЬ. М. 5, 129).
3. бродоградилишше за рашне бродове. — Ова)
брод ... започет )'е ... у арсеналу у Бресту (МГ
1933, 74).
арссналскй, -5, -5 т/и )е у вези с арсеналом,
ко/и йрийада арсеналу : ~/ радник.
арсёнат1, -ата м заст. в. арсенал (1). — Го-
сподару юьазу сви)етломе | Оставише зелене то-
пове | И остало све царско оруж)'е, | ... Да то
држи у арсенат кн,аже (НП Вук 5, 348).
арсёнат*, -йта м хем. в. арсени/аш. — Ма-
&ариН ... провео дане размишл>а)угш да повеНа
отровност оловног арсената (Борба 1947, 7/4).
Арсени)а м име (Вук, Р)'.).
Арсённ)а ж име (Зма; 4).
арсенй)5т, -йта м (мн. арсени^ати) (фр. агзёп!-
а1е) хем. со арсенове киселине; исп. арсенат*.
Арсенн)е, Арсенв)е и Арсённ)е м име.
Арсенн]евиЬ и Арсени)евиЬ йрезиме.
арсёнйк, -йка м (фр. агзегис) хем. шриоксид
арсена (Аз,0,), /ак ошров; син. мишомор, сичан.
арсённт, -йта м («н. арсенйти) (фр. агзсп11е)
хем. со арсенасше киселине.
АрсённН и АрсенпЬ йрезиме (Ъор. В. 2,
115):
арсёничан, -чна, -чно ко/и има у себи арсе-
ника. — Цела [се] лобан.а с пола ... неколико
пута добро премаже }едном од поменутих арсе-
ничних смеса (Лов. 1900, 3).
арсёнйчкй, -5, -5 ко/и садржи арсена. —
За прскаше воКака ... употребиКе се разна арсе-
ничка средства (Борба 1949, 107/4).
арсёнб, -нала м покр. в. арсенал (1). — Ма-
лена богомолл св. Влаха била )е на градски)ем
вратима гд;е )е сада арсено (Сто). Ив. 2, 67).
арсено- йрви део сложеница за арсенова /еди-
1ье1ъа, йрейараше: арсенобензол, арсеноводоник,
арсенокол, арсенопирнт и др.
Арсенов йрезиме (Банат, Аре.).
арсёаов, -а, -о ко/и садржи арсена, ко/и се
односи на арсен; исп. арсенски: ~ )един>ен>е, >~
киселина, -~ оксид, -~ со.
АрсёновиЬ и АрсеновиЬ йрезиме.
арсёнбл, -6.И м хем. йрейараш арсена ко/и
служи за йрскан>е воНака (Борба 1949, 107/4).
арсёнскй, -5, -б заст. в. арсенов: ~< кисе
лина (Панч. 2, 49).
Арсикнп йрезиме (Им. МС, 166).
АрсиЬ йрезиме; исп. Арса.
АрснЬевнК йрезиме (Цви). 5, 1240).
Арсица м дем. од Арса.
арелан, -ана м (вок. Зрслане) (тур. агз1ап)
1. лав. — Орао )'е цар птицама, а арелан (лав)
животшьама (Петр. А. 1, 502). Ти заметни ха]'ку
у планини, I Па ти крени зви;ера арелана (НП
Вук 2, 44). Л>утит ага мрко гледа, | гд)'е се силом
дивит мора | силан арелан горском мишу (Маж.
И. 1, 7). фиг. а) /унак. — Циликтан>е мочка
бин>ици)'а | И игран>е арелана п)'ешака (НП, Дубр.
1868, 304). б) луш, йрек човек. — Е мо) кнеже
... ко сме ономе арелану о миру поменути! (Нен.
М. 2, 61).
2. бот. е. зевалица Ап1итЬшшп та^'из (Пирот,
1акшев.).
ареланага м бот. е. зевалица АпЦггпшшп
та)Ч5 (Требиае, Пих. 1).
арслани)а ж (тур. агз1ап1уе) заст. стары Шур-
оси новац од 40 йара (Поп. Ъ. 10).
АрслановиЬ и АрслановиЬ йрезиме; исп.
арелан (товии. 7, 49).
арелапчад ж зб. им. од ареланче. — Изле-
НеНе из )езера ...арелан, са ... тро )е арелан чади
(НПр Ча)к., 79).
ареланче, -ета с (супл. мн. ареланчад) мла-
дунче арелана.
Арсо, -а (ЦТ) и -6 (БиХ) м исп. Арса 1. хий.
од Арсени/е.
2. име.
 АРСОВИЪ -
АрсовжЬ и Арсовив. йрезиме; исп. Арса
(СН 1891, 927).
Лрсо^евпК йрезиме (Стер. 13, 84; БВ 1894,
245).
арсуз м (тур. аг812, ко)и нема спада) в. рсуз
1. исп. арсузин а. невалалац (Сара)ево, Бор).).
б. лойов, крад.ъиеац (Поп. Ъ. 10). в. йргав, найра-
сиш човек (Босна, Поп. Д. С), г. несносан, не-
йодношлив, шежак човек (Стев.).
2. (у придевско) служби) непром. ойак, зао.
— Почела [>е] набра^ати паклене муке: Како
Не арсуз-женама бити )'езици приковани клин-
цима (Скар. С. 1, 18).
арсузин м в. арсуз (1) (Поп. Ъ. 10).
арсузнца ж жена арсуз. — Асил би хт)'ео,
али шта Неш, кад она арсузица не да (Га)р. 1930,
арсузлук м нееа.ьалсшво; кра!)а (Поп ."Б. 10).
АрсукиЬ йрезиме (Павл. Р. 1, 394).
&рт м псжр. в. рш, врх брега, гребен. — С)е-
Ьаш ли се, да нам ]е било на)'еднако годшшца,
кадно смо ту по „арту" као д)еца враговали
(Драж. 4, 202).
арта1 ж (тур. атк) 1. осшаШак (Поп. Ъ. 10).
2. йослед/ьи у колу, кец у колу. — У Крушеву
коло игра, | И у коло арта Марта, | За капом
)0) златна павта, I И од сребра зав^уша (НП
Петран. Б. 1, 206).
арта* ж (тал. апе) покр. вешшина , начин,
занаш; исп. арти;а. — За скушу и локарду 'оЬе
се опет друга ловина и друга арта (Пол>ица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, 89). Ко)у арту (занат) нау
чит? (И. 10, 100).
арта ж покр. 1. е. аршща (1). — Неста
тинте и би)еле арте (НП, Даница 1866, 655).
(Лика, Кос; Шкар. 1; Обр. Ъ.).
2. а. ело) од малшера, обычно на бргнари
(Плашки, Кос.)^ б. (у придевско) служби) непром.
ко]и ]'е од малшера. — Зид ко)и дели ижу од
собе зове се „арта-дувар" (Стан. М. 5, 406).
арталисавати, -йсЗвам (-4ва)у) несвр. (свр.
арталисати) ^покр. надмашиваши, йревазилазиши
(у невалалсшву) (Левач, Буш. 1).
арталисати, -ишём свр. (тур. атпгшк) покр.
надмашиши, йревазиНи (у невалалсшву); исп. ар-
терисати (1). — ]а сам видео да се лаже, ал*
онаь брате, арталисао сваког лажова (Паракин,
В—С). (Левач, Буш. 1; Ресава, Дан. Н.).
арталити, арталйм свр. (тур. аШатак) йра-
шиши йогледом, будно мошриши. — Па аргали
*едан на другога. | На бритке се сабл>е доче-
каше (НП Вук 7, 203).
Вртавье с гл. им. од аршаши се.
артавье с гл. им. од аршаши.
артати, -ам несвр. покр. глачаши сишним
йеском; исп. арта' (2) (Лика, Шкар. 1).
артати се, -ам се несвр. покр. ришаши се,
бацаши се, гицаши се; исп. арто (ТерковиК И.,
Щ НС 4, 123).
артёжан, -ана м покр. в. аршижан. — [Под-
ругу^у се приморцима] да ин [им] )е роба испри-
мишана, да ин се не зна )есу ли власи или арте-
жани (грабани) (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8,
303).
АРТИЖАН 173
артё)скй, -а, -б в. аршески. — Настала [;'е1
велика оскудица у гафЬо) води, услед чега )е
вали)а тражио хитно специалисте за арте)ске
бунаре (Мих. ]. 1, 126). Многобро^ни артедски
бунари да)'у изобилие воде (Сав. М. 4, 53).
артёри)а ж (лат. аггепа) 1. анат. крени суд
ко]и одводи крв из срца, одводница; исп. било
(16): ~ мозга, бедрена ~, плуЬна ~. фиг.
Политична права, као: празо коалици)е, право
збора, слобода штампе, )есу артери)е кроз ко)е
пулзира здрав политички живот )едног народа
(Арх. КЩ 4, 86).
2. фиг. важан\*саобрапа;'ни йуш. — Неретва
... поста)е на^веНа комуникациона артери)а щцеле
области (Дед. ]. 3, 9). Српске земл>е лежале су на
основно) артери)и турскедржаве (Поп. Д. 1, 27).
Иар. ~ аорта в. аорта (Изр.).
Зртери)алий, -а, -б е. аршериски. — Мртва
ко при на ... )е подесна ... код крварсша услед
месне артери)алне склерозе материце (Гост. 1).
Зртерибзнп, -а, -б заст. в. аршериски: ~
крв (Панч. 4, 33).
артерибла ж апат. на^сишни/а аршери;а ко]а
се грана у кайиларе (Див. 1, 117).
артериоскпербза ж (лат. аг1епозс1его$18) мед.
закречаван>е зидова аршериуе; оболе/ье йроузроко-
вано овим закречавалем.
артёрисатв, -шлём свр. 1. в. аршалисаши
(Поп. Ъ. 10)1
2. йоееНаши, йовисиши, исшераши (на мери).
— Ни)е добар сатаци)а ко)И бар два-три мете-
лика ... не артернше (Крст. А. 2, 115).
артёрйскй = артёрЩскй, -а, -5 ко]и се
односи на аршери]е; исп. артери)ални, артериозни,
артерски (1). — Артериска крв означава црвену
крв ко)а се у плуКима пречистила (Митр. Т. 1).
[МишиКе] ... храни артериска или )асно цр-
вена крв (СпасиК Д. 3, 17).
артёрскй, -5, -5 1. е. аршериски. — Тиме
се модро црвена венска крв ... претвара у ;асно
црвену артерску крв (СпасиН Д. 3, 33).
2. непр. е. аршески. — Ради се о бушеау
новог артерског бунара за оближше посавскс
солане (}евт. 1, 45).
артёсйскй = артёсфскн, -5, -б в. аршески.
■— То Ье бити све лакше, што више узнапреду)'у
велике радн>е за ]'авно здравство, као сушеае
мочвара, копан>е артеси)'ских здснаца итд. (Ра-
диЬ С. 1, 142).
артёскй, -а, -5 (фр. аг1ё81еп, по француско)
покра^ини АгЮ18) ко]и )* у вези са дубинским
бушелем земле (о бунарима, води и ел.); вар.
арте)ски, артерски (2), артесиски, артешки.
Изр. -~ бувар, ~ вода в. код тих именица.
артефакт м (лат. апеГасгат) вешшачка шво-
ревина, изра^евина. — Неолитски артефакти, на)-
стари)'и до сад у Босни и Херцеговини откривени
трагови л>удскога живота, сто)'е под несумньивим
утица]'ем С)евера (Дед. ]. 3, 24).
артёшкй, -8, -б покр. в. аршески. — У но
ви)^ ври)еме опЬине и по)'единци врта)'у артешке
зденце (Меснер-СпоршиК А., ЗНЖ 28/1, 172).
артйжав, -ана м (тал. аП181апо) покр. гра-
Ъанин ко]и }е обично занашлща; вар. артежан. —
1амачно ни)е то ни артижан ни трговац (Драж.
2, 265).
174 АРТИЗАМ — АРТИКУЛИСАТИ
артйзам, -зма м (лат. агз, уметност) 1. нс-
говшье умешничке форме, чесшо йрешерано, са за-
йосшав.ъагьем изражарюсши; шикав йравац у йо-
езщи и умешносши уойшше; исп. артистика. —
Али и ова) пут до.тази до израза БеговиЬев ар-
тизам. Он не залази у прави живот (Фотез М.,
XX век 1939, 360). Дела ко)'а се радо награду
и прихвата;у од управе позоришта често су ли
тература, артизам без везе с проблемима времена
(Глиг. 1, 41).
2. смисао за лейошу, за умешносш; исп.
артистика. — Буков артизам се види и у избору
народних песама (БелиК 13, 47). Говором се
изразити то )'е артизам, то )е век проблем
ум)етнички (Крл. Ъ, 9).
артизан, -ана м (фр. агпзап, заиатли)а) в»рв.
човек од занаша, ма]сшор. — |елиН )е ман>е арти
зан, прости)и, често немарнищ у изразу (Богд.
М. 2, 100).
артйзанскй, -а, -б варв. ко]и се обноси на
аршизана, ма]сшорски. — То су чуда од арти-
занских подвига: ракете, бенгалске ватре (Богд.
М. 2, 132).
артв'а ж (тал. апе) покр. чаролща, маги]а;
нсп. арта8. — Црнога облака вала се богати ...
)ер у н>ему сваке арти;е имаде, да чоеку море
наудити (Буковица, Ард., ЗНЖ 7, 274).
артк;з ж (ген. яи. артша) (грч. Ьапёз) в.
харти)а 1. шапка машерща (обично бела) ко]а
се уйошребл>ава за йисаме, шшамйан>е и др.; вар.
арта (1). — Донеси ми дивит и арти)'е, I Да на
пишем до две до три речи (НП Вук41, 245). Кад
]е Милицу опазио, блег)и )е дошао од пребеле
арти]е С1акш. Ъ. 3, 79). Свакн потписа масну,
раздерану арти)у (Шеи. А. 8, 94). Стари)'и се
нагоше па гледа)у кроз процешьену арти)у на
прозору (Весел. 3, 90). Онда се мало погнуо, вра-
Ьа)уг1и згужвану шпартану арти)у гробару (Петр.
В. 10, 406).
2. (обично у мн.) рукописи, ейиси. — Ево
Вам цшьем она) натпис из Студенице, ко)и сам
мег)у ко)екаким арти)ама )едва нашао (Вук 15,
665).
3. ир. иейрава; новчани докуменаш, новчаница.
— Таквим начином ималац би за чисте новце
добио арти)у сумаиве вредности (Велж. 1, 169).
Изр. ~ трпи : може се свашша найисаши.
— Арт1я трпи на себи и оно, што ми устмено
небы изреКи могли (Раич. 1, XII). мртво слово
на арти]и в. слово (Изр.). остати само на ар-
ти]и: не йримеливаши се, немаши никакве вред
ности. — [Неизвршени закони] осгаЬе само на
артш (МатиЬ Д. 2, 146). ставнти па артщу :
зайисаши, найисаши. — Зато сам, )ош тада, ста
ено на арти)у ове мисли о аграрном проблему
(Лапч. Д. 3, 3).
арти}ёт1ша ж аугм. и йе]. од аршща (Вук,
Р)0-
арти)еш(т)ияа ж заст. е. аршщешина. —
Молио )е ... да се избаце из собе огромне хрпе
старих архивских арти)ешина (Рад. М. 2, 172).
артя)пца ж дем. од аршща; вар. артица. —
1а сам одбацила те несреКне арти)ице од себе
Оакш. Ъ. 4, 96).
артикал и артвкал, -кла м (фр. агис1е,
члан; чланак, зглоб) вар. артикао, артикел, ар-
тикл, артикул, артикуо 1. трг. йредмеш, вреша
робе у Производни и шрговини. — ПредузеКе ...
)е на изложби приказало читаву сери)у ... арти-
кала широке нотрошше (Пол. 1950, 13615/3).
Сол ;е главни артикал [трговине] (ПериК ].,
ЗНЖ 30/Н, 32). У погледу извозних артикала
1угослави)е за афрички континент може се реки
да ]е главни артикал дрво (ВуловиН Д., XX век
1939, 602). фиг. йроизвод, шворевина. — Писцима
[су] ... и сувише близу времена кад )е уметност
код нас била ... артикал с .маше-више вредности
(Минд., КН 1948, 4/1).
2. нов. заст. новински чланак, найис. — 1уче
два сов)етника у мо)0) куКи искаше од Ацике
да оповргну у нашим новипама та два артикла
(Гар. И. 1, 283).
3. правн. заст. Параграф, члан уговора, Прави
ла, закона.
4. грам. заст. в. члан, вреша речи ко}а се
сшавла уз именицу (обично иейред н>е) , а ко]е нема
у нашем }езику. — У псалтиру и октоиху има
пуно бугарских примеса, по ко)и члан (артикал)
и т. д. (Бошк. I. 4, 21).
5. анат. зглавак, зглоб (Терм. 3, 135).
артикао, -кла м заст. покр. в. аршикал. —
Други су важни артикао суве шл>иве (Видело
1880, 33/1).
артикел м покр. в. аршикал. — На полу-
отоку раЬа не што мало пшенице ... те се ова)
артикел уважа из Славони)е (Б)ел. 1, 210).
артйкл и артикл м в. аршикал. — Реко
би )а за Даницу да би као Календар у веКем
формату и испугьена само забавно веселим ства-
рима, бол>и артикл за прода)у била (Михаи-
ловик I., Вук 17, 272). То )'е, како рекох, постао
код нас веома тражени артикл (Конф. 1, 44). фиг.
Неки лукави а веки наивни, неки искрени а
пеки лажни ... а сви као типови )ефтини општи
артикл (Богд. М. 2, 148).
артикул м (лат. агпсишз) заст. в. аршикал.
— Артикули, ко)и се извозе, )'есу: вуна, кожа,
дрво (Михач. 1, 87). Читао самъ у Србскимъ '
новинама отъ прошасте неделЬ еданъ артикулъ:
Срби и Грци (Сте)'., Вук 17, 129). Та правила
има) у 19 чланова или артикула (Строх., ХК 14,
88). Артикул ... )'е по сво)ем постан>у показна
заменица и служи за знак одре^еном предмету
(Жив. ]. 2, 19).
артикулаци)а ж (лат. агпсиюпо) 1. лингв.
смешша], Положи] говорних органа При образова)ъу
гласова; образоваме гласова.
2. анат. веза ко]а сйа]а две косили, зглоб, згла
вак (Терм. 3, 135).
артикулационй и артпкулацйбнн, -3, -б
ко/и се односи на аршикулаци;'у. — У почетку
дете може само гласно да чита, и тек се доц-
ни)е учи да угушу)е артикулационе покрете (Пи).
Д. 1, 170). Значило [би] да се изменила и сама
артикулациона база (БелиЬ 11, 534).
артикулйрати, -улйрам (-йра)у) неевр. (нем.
агикиНегсп) в. аршикулисаши (Ву). 5).
артнкулисап, -а, -о (о изговору гласова) ра-
зговешан: <~ глас, ~ говор.
артикулисан>е с гл. им. од аршикулисаши.
артикулисати, -ишём неевр. вршиши арши-
кулаци]у (1),]'асно изговараши гласове; вар. арти
кулйрати, артикулопати. — Рецитовао [)е] пе
 АРТИКУЛОВАТИ — АРТИЦА
сме артикулишуЬи правилно (Поп. Б., С. Пр.
1936—1937, 6).
артпкуловати, -лу)'ём нссвр. заст. в. арши-
кулисаши. — Глас произведен у грюьану ... до-
би)а у устима члановитост, бива артикулован
(Панч. 4, 105).
артикулчиК » дем. од артикул. — Три листа
темишварска, па и тамо само у )едном )*едан
артикулчий (Тар. И. 2, 78).
артйкуо, -ула м покр. в. аршикал. — Из-
гледа да су „риблье галатине" ... биле средше-
вековни експортни артикуо помораца светога
Влаха (Скок 1, 39).
артплерац, -рца м а. аршилерац. — Нашим
артилерцима ... та)но )е наречено, да се целог
дана ограниче само на по неколико метака (Танк.
Р. 1, 131).
артплёрща ж в. аршилерща. — Сигурно си
од артилери^е? питам га )а (Нам. 2, 32). Али када
се сударе са войском добро урейеном и вощеном,
па 1ош ако ова има вал>ану артилери)у ... врло
брзо малаксава^у (Лаз. М. 1, 103).
артилёрйскй = артилёрйскй, -а, -5 в.
аршилериски. — Артилериска ватра са ц.их била
)е веома слаба (Лаз. М. 2, 4). Велика оску-
дица у артилерн]ско) муницищ ... ни)е ово допу-
штала (Павл. Ж., СКГл НС 3, 28).
артилёрист(а) м е. аршилерац. — Пол>ски
[Ке] артилеристи то све знати и умети (Тру). С.
1, 49). У Адакалу седа мирала) са )едно 200 ...
артилериста (Мил. М. Ъ. 9, 164).
артшьёрац, -рца м (вок. артилёрче; ген. мн.
артил>ёрац2) во]пик коу'и служи у арши.ъерщи,
шобцща; вар. артилерац; исп. артилерист(а), ар-
тил>ерист(а). — Тада смо )едва стизали пешке,
ми артшьерци (Вас. Д. 2, 117). А пешаци ...
често би добацили артшьерцима: „Лако )'е вама"
Сак. С. 1, 44).
артнл>ёрн)а ж (фр. агтШепе) вар. артилери)'а
1. род ео]ске наоружан шойоеима, шойнишшво. —
Претреси о преустро)ству иташфнскс артил.ери)е
поднешени су ... итали)анскоз комори (Ратн. 9,
2. аршилериска ору^а, шойови. — Артшье-
ри|а у теснацу, опколена са сви)'у страна, прет-
ставл>а гомилу гвоифури)'е 0ак. С. 1, 86).
Изр. брдска — : шойови малое калибра, не
бесна ~ фиг. грмлавина, громови. полека ~ :
шойови средььег калибра, тешка ~ : 1) шойови
ееликог калибра. 2) фиг. гломазан, несйрешан човек
или жена.
артшьернскй = артшьерй1скн, -5, -б ко/и
се одном на аршилерщ'у, коу'и йрийада аршиле-
рщи; вар. артилериски: ~ бараж, ~ батери^а,
— ватра, ~ муници)а, ~ официр, ~ школа.
артил,ёрист(а) м е. аршилерац. — 1едан
млад доктор ... и артшьерист немачке физио-
номи)е сеЬаху ... и бро]аху новце (Ранк. С,
Дело 5, 94). Петар Милановин артиллериста
(Вук 3, 104).
артппа ж (тал. апша) эоол. покр. в. зовО]
РгосеИапа рщТшш (Брус. 2; ГлХНД 1888, 128).
артист(а) м (ген. мн. артиста) (фр. аП181е)
1. умешник у циркуским еешшинама, кабарешски
йевач, играч и ел. — Радничка заниман>а, кипари,
ва)ари ... артиста (Вид. Сл. 2, 101).
175
_2. умешник ко]и обраНа нарочишу йажн>у на
аршизам, на савршенсшво форме. — Са ма^стор-
ством ко)е му )е као артисту сво)ствено — про-
нашао би неки обрт (Клащ X., Кн>иж. 4, 142).
ВндриЬ )с и по свом укусу за уметност и по свом
смислу за живот био само артиста (Дуч. ].,
Видр. 1, V). фиг. Жена ;е ненадмашни артиста
у хшьаду дневних случа)'ева (Дуч. Т. 6, 120).
аргпстика ж е. аршизам (1). — Родило се
нешто ново: артистика, ко)а са животом ... нема
никакве везе (Топ. М. Ч. 2, 140).
артистица и артистица ж (зап. 1ф.) в.
аршисшкин>а (Клаий 1).
артнстичкп, -а, -б 1. ко^и се односи на
аршисшу (1), циркуски, кабарешски. — Арти
стична тачка се поновила (Комар. 1 , 68).
2. ко]и се односи на аршисшу (2), аршизам,
умешнички. — Гледа)уКи како пред вече сунце
у море залази ... он би у артистичном заносу
давао израза сво)емучуду и узбу^ешу (Цар 2,
66). Артистична, господарска поези)'а Иве Вощо-
внЬа изгубила )е блесак свог сунцокретског сим-
болизма (Глиг. 1, 11).
артйстнчност, -ости ж сша/ье, особина онога
шшо ]е аршисшичко, смисао за умешносш. — У
некима [професорима] )е примеривала и извесну
артистичност, и ти су )е баш заносили (Вуч. 1,
215).
артис(т)кпи>а ж умешница у циркуским ее
шшинама, кабарешска йевачица, играчица и сл.;
исп. артистица.
_ артйЬок, -а и артйЬбк, -бка м бот. покр. е.
аршишока (Далм., Бор).; Шул. 5).
Изр. дивли ~: а) е. гущна шрава ЗПуошп
тапапшп (Шул. 5). б) е. драгушица Супага саг-
йипсишз (Шул. 5). в) в. икал Опорогйоп Шу-
псит (Шул., 5).
артнЬбка ж бот. покр. в. аршишока (Сел>.
1868, 13; Шул. 5).
Зртифицп^алан, -дна, -лно (лат. аг11Г1С1-
аН8) вешшачки, извешшачен, нейриродан; вар. ар-
тифиш^елан. — Мучи [се] да и из оног што му
не иде у прилог, исц^еди штогод артифици)ално
(ТомановиЬ Л., БК 1899, 1464). По том закону
народ )е разделен у три артифшпфлне групе
(]ея. 1873, 3). „Карменсита" неможе се допасти
укусу ко)и тражи у ум^етности живот но тек
некоме ... артнфишфлном биЬу (Косор 5, 117).
артифици)алибст, -ости ж особина онога шшо
]е аршифицщално, извешшаченосш, нейриродносш;
вар. артифици)елност. — Артифищфлност )е
исто тако р!)ава особина као и неискреност (Ред.).
артифицн;ёлап, -лна, -лно (нем. апи"121е11)
е. арГиифицщалан. — Штошта )е ту управо при
лично извештачено, а ипак )е БеговиМу успело
да то) артифици)елно) направи удахне живот
(Фотез М., XX век 1939, 205).
артнфицн}ёлпбст, -ости ж е. аршифицщал-
носш. — [Мисли] ако су лишене живота и ло
гичности, ма колико да има)у уза се сву сценску
... апаратуру, угаснуЬе у блеску у коме Ке пу
блика само сагледати празнииу артифици)елности
(Глиг. 1, 34).
артйца ж е. аршщица. — Ево овде на ар-
тици тог телеграма и одговора кшажевог на иста
(Тар. И. 2, 206). Неколико згужваних артйца,
176 АРТИЧОК — АРХАИЗАМ
на ко)има беху нашаране слике неких крал>ева
и кралица Уакш. 'Б. 6, 86).
артнчок, -а и артичок, -бка м (тал. агп-
сюссо) бот. покр. е. аршишока (ЧЧМ 1852, 2/46;
Мнлич. 4, 123).
Изр. див.ън ~ : а) е. чкал Опорогс'оп Шу-
псит (ЧЧМ 1852, 2/46). б) е. гущина трава
5ПуЬит тапагшт (ЧЧМ 1852, 2/46). в) в. чу-
варкуНа Зетрегугучт ксюгат (Лоши1ь, ГлХНД
1891, 300).
артпчбка ж бот. покр. в. аршишока (Мар.
В. 1, 385; Црн. 1, 136; ПП 1867, 82; СК 1940,
131/6).
артишка ж прсзр. е. аршща. — Разгледа)
ми ту аркиву и сваку артишку, па пеш виЬсти,
каке ... кате по општинама имамо (Кост. Т.,
БК 1911, 274). Извади ]едну артишку, па што
му год 1а рекнем, он га запише (Гол. Мих. 1, 17).
артишок, -а и артишок, -бка м (нем. Ат-
зспоске)*бот. е. аршишока (Поп. Ъ. 4; Р—К 2).
артишбка ж бот. зеласша вилка Сулага
зсо1утиз из ф. Соптрозкас чща}е одга]ена цвешна
главица у уйошреби као йоврНе; син. артиНок(а),
артичок(а), артишок, арЬичок, гардун, драгу-
шица, кардун, питома боца, питоми осет, та-
ли)°ански осат (Панч. 5, 365).
йрто (нем. Огс, место?) покр. узвик ко;'им се
кон, нагони да се йомакне устрану. — Кад не Ье
[кон>] одма к руду, викне га кочи;аш по имену
и уз то додаде: арто! (Оток, Ловрет., ЗНЖ
2, 246). Кад сегьак у!)е у кошушпицу, нешто из
опрезности, а и зато што )е такс уобича)ено,
викне на кон.а арто ! Кои> се на та) попик помакне
лево или десно Оерковик И., Щ НС 4, 123).
Вртоватье с гл. им. од аршозаши.
артоватн, -ту)ём несвр. заст. даваши совете
йрекорава]уНи, кориши. — Учител, нека говори
)асно, било да хвали ко)е дете, било да га арту)е
(Мил. М. Ъ. 10, 10).
артокйше с гл. им. од аршокаши.
артокатп, -ам несвр. уч. (свр. артокнути) покр.
гониши копа усшрану узеику)уНи: аршо, аршо
(Аре).
артокнути, -нём (аор. Цртокну) свр. трен,
(несвр. артокати) йогпаши коььа усшрану узвик-
нувши: аршо. — На улару се држеН за поводац
доведе кон> до руде и артокне се (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 245).
аптойтпе I м исд" зашглен>е згЛобова, агшгшз.
арЬичок м бот. покр. в. аршишока (Далм.,
Бор;.).
арула ж (лат. апд1а, олтариК) мангал. — Од
зимших дана, када се вал>ало бринути за угал» у
мангалима (арулалм) ... нису преста)али госпо
дний редовни послови (Нов. 23, 55).
арум прид. непром. (тур. папп) в. харум; исп.
аруман, арумли 1. (за копа, ре1)е вола) ]огу-
насш, Нудлив, ко]и неНе да крене. — Он се уко-
писгио као арум кон. ... па ни да макне (НедиК
С, Венац 10, 634). Кон, )е био арум. Заста)ао
)е сваки час и, кра) свих удараца, по десетак
минута оста)ао у месту (Ъос. Б. 3, 442).
2. пек (за човека) а. }огунасш, найрасиш,
луш. — Ми)0 )е арум у пиЬу (Мат. 12, 213).
(Бани)а, Грч. М.). в. сшрог. — Стари^ешина у
вамилищ кад )е арум (строг), бол»е по куКу
(Буковица, Ард., ЗНЖ 4, 206). в. луцкасш,
сулуд (Зма) 4; Лика, БогдановиЬ ]., Р1А).
3. (у имсничко) служби) м а. кон, или во
ко;'и неНе да крене с месша. — Кад су аруми,
онда се затегне грлом, грлато подвикне б-хб
(Тро). 7, 154). б. фиг. }огунасш, луш, найрасиш
човек. — Нема ти веКег арума од Сто)ана Кара-
била (Бани)а, Ворк.). Скакавци су били на гласу
као ври)едни и поштени тежаци, мало аруми и
тврдице (Мат., Дело 9, 69). ПромучиКемо се
са н>ом као са арумом, али Ну )е )л дотерати!
(Срет. М. 7, 8).
аруман, -мна, -мно в. арум (1и2). — Е
души коша, да ни)е аруман, )ади га не нашли!
(Херц., ЦТ, Том. М.). Вид)ели смо ... како су
)е у велике поштовали и свекар и муж и Д)еве-
рови, а на)више на)арумни)и од сви)у Скакаваца
(Мат., Дело 11, 59).
арумает, -а, -о ко/и ]в у извесно] мери арум.
— Нскако )е арумаст ... буни се нешто, правду
ншЬеру)е (Шуб. 3, 236). (Бшида, Грч. М.) .
арумити, -им несвр. I покр. умиривший, укро-
Ниваши (Златибор, Смил.. Н.).
II <— се 1. ]огуниши се, не хшеши кренуши
с месша. — Кон.и су рзали, арумилн се и подр-
хта вали (Ник. Н. 1, 194).
2. шераши инаш, инашиши се. — Нападати
скиптар у име престола и митру у име олтара ...
то )е арумити се (Рак. Мита 12, 82).
арумли прид. непром. в. арум (1) (Вуков.
А. 2).
арумшак м 1. Нудлив кон> (Поп. Ъ. 10).
2. сулуд, луцкасш човек; исп. арум (2в)
(Поп. Ъ. 10; Лика, БогдановиЬ ]., Р]А).
арумост, -ости ж Нудливосш, }огунсшво. —
[Арумост] )'е мана а не болеет коша (Ъор1). Влад.
1» 124).
арумскн прил. као арум, Нудливо, }огу-
насшо. — Оно )е, брате, арумски тврдоглаво
(Нуш. 6, 143).
АруновиН йрезиме од засшарелог имена Арун
(Павл. Л>. 1, 602).
арф м (тур. пагг) слово. — 1есу ли му бени
[младежи] по образу? I Ка)но златни арфи по
мусафу? (НП Кашик. Н. 1, 160).
Арфа ж (нем. НагГе) в. харфа, музички ин
струмент ко]и ев сасшо}и од великог шроугаоног
океира са зашегнушим окицама разне дуокине, ко]е
се йри свирапу додиру)у йрешима. — 1една носи
златну арфу, оНе да свира (Вук, Р).). Ми с)е-
г)асмо и плакасмо, | А о врбу арфе сво^е | По-
В)'ешасмо (Баи 4, 114).
арфбппст(а) м в. харфист, свирач у харфу.
арф6втис(т)кин>а ж в. харфонис(т)кшьа,
свирачица у харфу; исп. арвонис(т)кин>а. — Са-
звали митинг од поштара ... курзискина ...
арфонискин>а (Срем. 16, 69).
архаизам, -зма м (фр. агсЬа!$те) 1. оно
шшо ]е сшаринско, осшашак сшарине. — Овакве
по)аве у друшгву данас су само архаизам (Ред.).
2. гром, реч или облик ко]и су изишли из
обичне уйошребе, ко)и су застарели. — Вуков кши-
жевни )език делили су ... од дубровачког )езика
... дубровачки архаизми, нарочито ме^у гла
 АРХАИЗОВАН>Е — АРХЕОПТЕРИКС
совима (БелиК 14, 199). Реч отечество данас )е
архаизам (Ред.).
архаизовавъе с гл. им. од архаизоваши. —
У архаизован>у )езика нн)с полазио дал. с ... а
весслио се радовима ученика ако су насто)али
око изворног стала ... и одржали бар ко)и шегов
архаизам (Водник Б., Кур. 5, XXVII).
архаизовати, -зу)ём сир. и несвр. I унеши,
уносиши у нешшо архаизме; (у)чиниши нешшо
архаичным. — в. пр. под архаизоваше.
II ~ се йосша(]'а)ши архаичным, засшаре-
(еа)ши. — На та) начин стари)и облик „носови"
постепено се архаизу)е (МилановиЬ Б., Щ НС
1. 51)-
архаик м (грч. агспаюв, стар, прастари) геол.
на}сшари)е доба у развозу Землине коре, архазско
доба; исп. азоик.
архаисати, -ишём несвр. иядив. уйошребла-
ваши архаизме (у зезику) . — ВсКина юьижевника
писала )е ружно, архашшуЬн (Ъор1). Вл. 12, 217).
архайстичар ж индии, умешник ко]и у сво]е
сшваршье уноси нешшо архаично. — [МештровиН
)е] архайстичар и примитиван у мирноКи става
када )е у духу пророчанства сво)их (ПетровиК
Н., БВ 1912, 180).
архайстнчкй, -а, -б ко/и се односи на нешшо
давнаипье, ко/и ]е везан за сшарину. — Веран
сводим архаистичким симпата)ама, )а сам сво)е
екскурзи)е ... започео с Форума и с Палатина
(Цар 4, 23).
архаичен, -чна, -чно (комн. архайчни;й)
(грч. агсЬаюз) 1. а. сшародреван, йрасшар; сша-
рински; исп. архаички. — Упоредо са архаичном
народном кнэижсвношЬу )авлл)у се и први по-
чецн позоришних приредаба (Млад. Р., XX век
1938, 4/123). На примор)у ... живи на)архаич-
ни)с хрватско становништво (Мар). М. 1, 161).
б. ко/и чува сшаре особине. — Наш народни )е-
зик ... остао [)е] )едан од на]изворни)их, на)-
архаични)их ... )езика (БелиК, И] 1, 37). Та)
[се] начин писан>а задржи и онда кад се )език
промсни. Он )'е, дакле, само старищ, архаичней
правопис (БелиК 7, 22).
2. засшарео. — Представл>ан.е Лазе као чо-
века „слабе и пасивне вол>е" ... н>егових морал-
них иде)а као „архаичних" ... може се донекле
разумети (Жив. }ер., Лаз. Л. 3, XVIII).
архаички, -а, -б в. архаичан (1а). — Наро
чито неколико таганских песмица има)у ... арха-
ичку свежину (Дуч. ]., Видр. 1, XIII).
архаичност, -оста ж особина онога шшо /«
архаично. — ]език Вуковог превода Новог за
вета ... доби)а ореол чисто библиске архаичности
(МариК Д., Юь. о Вуку, 159). Корушки Сло
вении сачували су ... древне словенске народне
обича)е, чак и архаичност свога )езика (Борба
1947, 92/4).
арха)скй, -5, -б геол. ко]и се односи на ар
хаик, кощ йошиче из архаика : ~ доба, ~ ера, ~
период, ~ формаци)а.
архангел м в. архангел. — Архангели прво-
престолници! | ]& Ку вама открит нешто сада
(Н>ег. 1, 38).
архангелскй, -а, -б в. архангелскй. — Те
су тво)0) власти потчтьени | И тв0)О)зи круни
архангелско) (Н>ег. 1, 43).
38
17?
архандио, архЗнд)ела м е. архангел. — На
довьем кра]у Ра)иКевиКа (села) има црквица „Св.
Архандио" (Ерд. 7, 439).
архапг/ел м (грч. агспап§е1о5) цркв. врховни
ан^ео, сшарешина ангела; вар. арандио, аранг)ел,
аранг)ео, аркангел, аркан^ел, аркан])ео, архангел,
архандио, архан})ео; исп. архистратиг. — Ас
)едне и друге стране н>ене сто)е по ;едан ше-
стокрили серафим и по )едан архангел (Пет-
ковиК В., ГлСПЦ 1946, 136).
архангелов и архангелов, -ова, -ово ко/и
йрийада архангелу.
Архан^еловдаи и Архангелов дан м (обли
ке в. под Араш)еловдан) цркв. дан (8121 ноеем-
бра) када се йрославла свети Архангел Михаиле;
вар. АранЬсловдан, Аркан^еловдан; исп. Аран-
г)елово. — На ми)сшн>е Архан^еловаднева зовне
нови Провидшгк Друшка у сами мрак (Л>уб.
1, 264).
арханг)еловскй, -а, -б цркв. е. архангелскй
(обично о архангелу Михаилу) . — Наводи у по-
всл.и архаш)еловског призренског мана стара ...
о дужностима попова (Радон. ]. 5, 119). Доход
архаш)еловске цркве у 1ерусалиму ... прени-
)ела у ... Хилендар (Дан. Ъ. 7, 116). Ту )е била
опати)а Св. Михаила ко)а )е постала под утица)ем
архан!)еловског култа (Радон. ]. 5, 92).
арханг/слскй, -а, -б ко/и се односи на архан
гела; вар. араш)еоски, архангелскй, арханг)елов-
ски, архан1)соски. — Ова плава глава с лавов-
ском гривом и с)а)с.м архан!)елским ... лежи на
одру (Нуш. 4, 488).
архан!)ео, -ела м в. архангел. — Та)ну ову,
ко)'е од како )е сви)ета, не дознаше ни анг/ели,
сад )авл>а архан^ео Таврило (Дан. Ъ. 5, 321).
арханг)еоскй, -а, -б в. архангелскй. — При-
чао [)ё\ ... о велико) св)етлости на небу, о ан!)е-
оским и архан1)еоским четама (Ъал. 8, 189).
архёгбни)а ж (грч. агсЬа1§опоз, старо по
рск. ю; бот. женски расйлодни орган код билака
у коме ]е )а]на Келща.
археблог м сшручн>ак за археологизу.
археолбгща ж (нем. АгсЬаокдае) наука о кул-
шурним ейоменицима сшарщих ейоха; вар. аркео-
лопф.
археолбгйскй — археол6гй)скй, -3, -б
заст. е. археолошки. — У н»ему се песник на не
ким местима пушта у археологиска и историска
тумачен.а (Радон. ]. 7, 392). Археологи)ске при-
нове на н>ему [форуму у Риму] могу да запазе
тек ... стручааци (Цар 4, 20).
археолбгичкй, -а, -б заст. в. археолошки. —
Препоручив сам Срезн>евскому да нам прибави
изданъа археологичкога друштва Оаг. 2, 172).
археолошки, -3, -б ко]и се односи на архео
логизу, археологе; исп. аркеологиски, археоло-
гиски, археоло гички. — У почетку су у ) уго-
словенским земл>ама били са.мо општи музе)и у
ко)има су етнографски предмета били за)едно са
археолошкима (Ъор^. Т. 10, 15). На шестом
археолошком збору руском ... об)авио )е И.
Енгелман белешку (Нов. 8, 193).
археоптерикс м пал. на]'сшарщи фосилни
кичмоьак ко]и чини йрелаз измену гмизаеаца и
йшица, Агспаеорсепх ИспортарЫса.
 178 АРХИ- — АРХИВАРЧИЪ
архи- (грч. агсЫ-) вар. акри-, арки-, арци-
йрви део сложсница у значен,}' : а. врховни, йрви,
главны, напр.: архиепископ, архипастир. б. одвеН,
исувише; на]веЬи, йрешерано велики, напр.: архи-
познат, архибеЬар, архибитанга, архиглупак, ар-
хизеленаш, архилажа, архиленштина, архило-
пужа, архинсва.ъалац и ел.
архибискуй (архибйскуп) м кат. в. надби-
скуй, бискуй на^сшарщи йо чину; вар. арциби-
скуп.
архвбискупп)а ж вар. арцибискутпф 1. сше-
йен у црквено] организацией, виши од бискуйще.
2. йодруч)е ко]им уйрав.ъа архибискуй.
3. седишШе архибискуйа, зграда у ко)0] ]в
смешшена уйрава црквене области ко;'ом уйравла
архибискуй.
архибпекупов, -а, -о ко]и йрийада архиби-
скуйу.
архнбискупскй, -3, -б ко]и йрийада архи-
бискуйу, архибискуйщи; ко/и се односи на архиби
скуйа, на архибискуйщу; вар. арцибискупски.
архйбуж, -ужа ) щ, аркебуза. — На1)е до-
архноуз, -уза / ста копала, мачева ... ар
хивужа ... оружда из различит дсх стол>еЬа
(Мат. 8, 165). Топови и архибузи, плаштеви и
сагови: све [)'е] нагомилано на палуби (Назор
14, 329).
архнбузнратн, -бузйрам (-йра)у) свр. сшре-
лаши, убиши некого архивузом. — Такс де „године
1810 Данило БеркиЬ ... за прегрешку дезертираша
... на швемплацу архибуэиран" (СЛ 1880, 10/3).
архив, -ива м (нем. АтсЫу) 1. а. гбирка йове-
ла, акаша, докуменаша, йисама и других ейиса
од ойшше вредности; вар. аркив, архива (1). —
Академика [ме де] умолила, да саставим што оп-
ширниду автобиографиду, ко)а би се чувала у
академидином архиву ()аг. 2, 1). б. уешанова за
чувале гйаквих ейиса. — Непрегледан )е и неис-
црпан историски материдал европских архива,
особито аустриског државног архива у Бечу (Поп.
В. 1, IX).
2. збирка йородичних или личних докуменаша,
ейиса, йисама и ел.; исп. архива (2). — У негда-
ппьем личном архиву кра.ъа Николе, наишао
сам и на тестаменат Нэегошевог оца (ДрагиЬев.
1, 11). Има архив по азбучном реду, у н>ему
сви могуЬи подаци. Он )е ро!)си за шефа та дне
полициде (Ъос. Б. 3, 243).
3. в. архива (3). — Сре^ивао де страшно
затрпану кньижницу, водио архив и оонап.ъао
запуштене ... справе по кабинетима (Маш. 4, 17).
4. назив неких сшручних часойиса; исп. аркив:
Архив за правне и друштвене науке, Српски
архив за целокупно лекарство и ел.
Изр. бацити у ~ в. архива (Изр.). — Ре-
шише: да се акта баце у архив (Глиш. 1, 102).
архива ж 1. в. архив (1). — Под архивом
разумеду се збирке старинских повластица и
уобште важних рукописа, нацрта и акта што се
чувашу. Архива назива се и место у коме се такве
ствари на оставу прима ]'у и чувашу (]ов. Влад.
1). Главни извор из кога сам узимао граЬу за
овад рад била ;е наша Државна архива (Ъор1).
Т. 5, предг.).
2. е. архив (2). — Тако се исто вели и за
личне архиве (мода архива, породична архива)
(БелиК, ЩНС1, 266).
3. а. оделен>е надлешшва у коме се заводе и
чувашу сва акта; исп. архив (3). — НеКу ни да
де заводим [жалбу], бол>е де нек нема трага у
архиви о том детету (Нуш. 3, 66). Рекоше да
молбу преда у архиву да се заведе (Доман. 3,
31). Подозриво ме гледе и писари када, ради
посла у архиви, прочем кроз н>ихове собе (]акш.
М. 2, 112). б. акта неког надлешшва сре1)ена йо
година.на. — |ош првих дана окунаци )е Немци
су однели архиву Министарства спол>них по-
слова (Ред.).
Изр. бицити (бацати, ставити, ставлатп и
ел.) у архиву : 1) сшавиши, сшавлаши у архиву
(3) као решен Предмет. — Али ко се не сеКа да
)'е ... Базелска резолуцида била став.ъсна у архи
ву, а радницима дата нова парола — да истре-
блуду дедан другог (Т—Л 1, 21). Полициска [де]
власт одмах дело оставляла у архиву (Ав. 4, 87).
2) (некого) уклониши из службе, из }авног живо
та. — Дуто времена играо )е важну улогу у сбом
надлештву, али де ту скоро бачен у архиву (Ред.).
извуНи (извлачити) из архиве : изнеши, износиши
на видело, на }авносш нешшо шшо /е било йало
у заборов (БелиН, Щ НС 1, 266).
архивали)а с мн. (лат. агспшаНа) ейиси, до
куменши ко}и се чувашу у архиву, архивска гра^а;
вар. аркивалида. — Што се лажнога БранковнКа
тиче, то сам да веЬ приде двадесет година знао,
да Ье нова гра!)а, нова архивалида потврдити моде
резултате (Рув. И., Радон. ]. 7, 492). Видимо
како су )ош 1808 аустриске власти почеле да
шал.у дубровачка архивалида преко Задра (Ел.
Г. 5, IV).
архйвали)с ж ми. (нем. АгсЬК'аНсп) в. архи-
валща. — Онда се може разумети зашто су се
многе архиваторе после рата нашле по разним
подрумима (Борба 1949, 154/3).
Врхивалнй и архивални, -5, -б в. архив ски.
— 1а сам узео за задаНу да на основу ... необдав-
л>ене архивалне гра!)е у бечком државном архи
ву ... реконструирам споллппьу политику Фран-
цуске и Аустриде (Поп. В. 2, 1).
архйвар, -ара м (вок. архипаре и архивару,
инстр. архиваром и архиварем) вар. аркивар; исп.
архивист а. шеф, сшарешина архива (16). — О
избору архивара одлучивао [де] сабор (Нех. 3,
154). Иван Кукул>евиК, архйвар тро)едне кра-
л>евине (НПр Пук, 243). б. службеник архива
(16), архиве (За). — За писаше пресуда суд има
писара ... [а] за уре!>иван>е и чуваке аката ...
архивара (Р—А 1, 197).
архиварв]а ж нсоб. оно шшо се односи на
архив(у) или архивара, шшо )в у вези с шим. —
Кад де било говора о архивариди, ниде никад до
шло до конкретнидих резултата, дер де о избору
архивара одлучивао сабор (Нех. 3, 154).
архйварскй, -а, -б ко]и се односи на архива
ра, ко]и /« свойствен архивару. — Распоред ове
юьиге д'е одвише непрегледан, сачшьен де више
механички, неком архиварском методом (Глиг.,
К1Ы1Ж. 6, 78).
архиварство с бавлепе архивским йословима;
йроучава/ье организаци]е архива.
архиварчиЬ м ир. дем. од архйвар; малы,
сишан, безнача]ан чиновник архиве. — Онда Ку
да да се дигнем да браним достоданство чо-
века, па нек се смеде цео свет, нека кажу: у
 АРЯЙВЙСТЧА) — АРХИМАНДРИТОВ
Срба се чак и бивши архпварчиЬи дигли да
бране човека (Петр. Е. 5, 258).
архивист(а) м е. архивар (Клан К 1).
архйвица ж дем. од архива. — Уста Божа
и у нашо) младо) архивици на^е и донесе и неко-
лико [пупо.моЫф] прочита (Нен. М. 3, 238).
архйвпй, -5, -б заст. в. архивски. — Коми-
си^а ... би, прегледавши све архивне документе,
утврдила, да ли су основани напади (Самоупр.
1903, 16/2).
архнволт м (нем. АгсЫуоке) архит. а. лук
йокривен архитравом, б. йрофилисани украс на
луку.
архнвскй, -5, -б ко/и се односи на архив(у)
(ко/и йрийада архивы, ко/и се чува у архиви, ко/и
ради у архиви); исп. архивални, архнвни: ~
гра1)а, ~ матери]'ал, ~ прашина, ~ службеник.
архигонща ж (нем. АгсЫвоше) биол. йрви
йочешак, йрасшварагье окивоша из неорганске ма-
шери/'е, самоникло йоейииье.
архиди)ецёза ж (лат. агсЬшюесе51$) цркв. в.
архиейискойи/'а (2). — Требзлн [су] ... дозволу
измолити, да се у архнди)сцези сазову нащре
протопресвитерски зборови и за там општи
архиди)ецезални збор (Браник 1887, 83/3).
архиди)ецёзалнй, -5, -о ко/и йрийада архи-
ди/ецези; ко/и се односи на архиди/ецезу. — в. пр.
под архнди)сцеза.
архя1)акон (архиЬакон и архиЬакон) м (грч.
агсЫалакопоз) цркв. 1. йочасна шишула за Закона
монашког реда; вар. акрш)акон. — Тако се неки
г)акони зову архиКакони и прото1)акони као ста
рики ме^у брайом око владике (Дан. Ъ. 5, 237).
2. кат. свешшено лице ко/'е уйравла /едним
црквеним йодруч/ем у оквиру бискуйи/е и ко/'е &о-
сшавла бискуй; вар. арщфакон, арцижакан. —
На -челу бечкога архиг)акона )една )ака и дубока
бразда измену очи)у 0ов. ]. 1, 80).
архи!)акднат, -ата м црквена облает ко/ом
уйравла архиЬакон (2); вар. арцн^аконат. — Ка-
тедрални котар ... у нскадашем вараждинском
генералату и истоименом архиЬаконату са 3 жупе
и 1 локалном капелани )ом (МИД 1912, 26).
архива ко пов (архи!)аконов), -а, -о ко/и йри
йада архи^акону.
архнЬаконскй (архи^Зконскй), -3, -б ко/и
се односи на архи^акона: ~ зван>е.
архйг)акопство (архи1)Зконство) с в. архи-
Ьаконаш. — Овай Министеръ даде га наимено-
вати за Архфаконство у Гранади (Зуб. 7, 133).
архиепископ м (грч.агсЫер1зкоро5) цркв. йрви
меЬу ейискойима; йочасна шишула за ейискойа.
архнепнскопн)а ж цркв. 1. сшейен у цркве-
но/ организацией, виши од ейискойи/'е; исп. архи
епископство. — На истоме ]е сабору ерпска архи-
епископида проглашена за патри)арши;у (ЪорЬ.
Т. 4, 55).
2. йодруч/'е ко/им уйравла архиейиской; исп.
архиди)ецеза.
3. седишше архиейискойа, зграда у ко/о/ /е
смешшена уйрава црквене области ко/ом уйравла
архиейиской. — Манастире су осично подизали
ерпски владаоци и властела, као: Немаша —
Студеннцу и Хилендар, Првовенчани — архи)'е-
пискошщ Жичу (Бошк. ]. 4, 51).
№
архиепископов, -а, -о ко/и йрийада архиейи-
скойу.
архиепископов&вье с гл. им. од архиейиско-
йоваши. — Он ]е последних година Савина, архи-
епископоваша могао бити млад пострижник у
Жичи (Бошк. ]. 4, 66).
архиепископоватп, -пу)ём неевр. уйравла-
ши архиейискойи/ом; биши архиейиской. — в. пр.
под архиепископоваае.
архиепископски, -3, -б ко/и йрийада архи-
ейискойу или архиейискойи/'и, ко/ им се одлику/е
архиейиской : ~ двор, ~ досто)анство, <*- митра,
~ палица.
архиепископство с в. архиейискойща. — И
дубровачка црква поста архиепископство (Дан.
Ъ. 7, 196). И найпосле нарейуе: „кадъ се упразни
Архиеш1скопство ово, да право другога бирати
припада честномъ Сабору" (Хаи. 4, 30).
архи)ерё), -е)а (-е)а) м (грч. агсЫегеиз) цркв.
йрвосвешшеник, носилац на/вишег свешшеничког
чина; сшарешина над свешшеницима /едне ейархи/е;
вар. акере), акри)ера, ари)°ар, ари)ера, арки^ере;';
исп. архипастир, владика, првосвештеник. —
Прима)уЬи тужбе против онога што чине ;ере-
тици, он [Немала] призове архи]°ере)а 7евтими)а
(Мил. М. Ъ. 17, 4). [Владика Данило] сьшовца
свог' Савву Петровича постави на свое м-Ъсто
Арх^ереомъ (Сар. 7, 75).
архиерейски, -3, -б ко/и се односи на архи-
/ере/а: ~ намесник, ~ служба.
Иэр. ~ сабор, ~ синод в. код тих именица.
архи)ерё]ство с 1. зван>е и досшо/анешво ар-
хи/ере/а; носилац тога зва/ьа и досшо/анешва.
2. архи/ере/и. — Свака та песма могла би се
по)ати у православно) цркви пред укупним архи-
)'ере)ством нашим (Зма), БК 1904, 1116).
архимандрита ж правосл. манасшир ко/им
уйравла архимандрит. — Кувеждин [)е] ...
само игумани)а, а Крушедол )е на)знаменити)а
архимандри)а у )ерархи)и нашо; (Гру). Н. 5,
109).
архимандрисати, -ишём яеевр. уйравлаши
архимандри/ом; фиг. зайоведаши. — Слооодно та
)е архимандрисати у сво)0) куЬи, ал' не у мо)о)
(Ресава, Мел. 1).
архимандрит, -а и архимандрит, -йта м
(грч. агсЫтапёгиёз) правосл. на/виши свешшено-
монашки чин; сшарешина архимандри/е; вар. акри-
мандрит, аримандрит, ариманит, архимандрита;
исп. игуман. — Стар)ешнна манастирски зове се
по реду сво)ега манастира или намд'ссник или
игуман или архимандрит (Дан. Ъ. 5, 237). Стар)е-
шина веКег манастира, у ко)ем ;е било много
калуфера имао )е наслов архимандрита, а старое-
шина ма1ьег манастира наслов игумана (Милаш
4, 719).
архимандрита м покр. в. архимандрит. —
Кажу да Не архимандрита Силвестар говорити
младе шнма (Бег. М., Ви). 3, 679).
архнмандритица ж правосл. сшарешина ве-
Нсг женское манасшира; исп. игумани)а. — Име
манастирског стардешине ... за манастире калу-
Ьерица [)с]: игумани)'а и архимандритица (Ми
лаш 4, 719).
архимандритов и архимандритов, -а, -о
ко/и йрийада архимандриту.
180 АРХИМАНДРИТСКИ — АРХОНТ
архимандритски и архимандритски, -5,
-б ко/и йрийада архимандриту; ко]им се одли-
ку]е архимандриш : ~ крст, <•* чин.
архимандрнгство и архимаидрйтство с
звагье архимандрита. — И тако се ... морао
одрсКи архимандритства и архимандрите и отиКи
као прост калуфер у манастир (Суб. ]. 6, 359).
Архимедов, -а, -о ко/и се односи на Архи
меда, ко)и йрийада Архимеду, грчком паучнику
из III века йре наше ере.
Изр. — закон, ~ начело: физички закон
да свако тело ко)е се налази у каквом флуиду
(шечносши или гасу) губи од свс]е шеокине оно-
лико колико тезки н>име исшиснуша количина
флуида.
архнпастнр, -йра м цркв. фиг. в. архщере}.
— Црква српска оставит бея главе, а народ без
духовног архипастира, буде на скупштини ово)
заключено ... да се Хаци-Миленти)е Стефа-
новий ... у чин архнпастирски посвети (Бат.
1,786). И клекнуше пред иконом ... Светога
Саве архипастира (Нуш. 15, 347). С там поло-
жа)ем архипастир Српске Цркве стиче ... пов-
ластицу да се брине о духовноверском животу
свога народа (ДушаниК С., ГлСПЦ 1946, 101).
архпиастйрскй, -а, -б ко /и се односи на ар-
хийасшира: ~ благослов.
архипелаг, -ага м (нем. АгсЫре1а{шз) гсогр.
груйа осшреа, осшрвле. — Острва се ретко )ав-
пл]у усамл>ена ... на) чешке су ... без реда ску
плена у годное тзв. архипелаге или острил. с
(Радив. Т. 2, 38).
архистратиг, -а и архистратиг, -ига м
(грч. агсЫ5[Шё(;о5> во)сковоЬа) цркв. во$ ан^ео-
ских чеша, главны ан!)ео; исп. архангел. — И
поче зидати храм ... светога архистратига Ми
хаила (Баш. 1,44). Архистратиг кад први сагре-
ши, | К а Не слаби чов^ек да не згрсши?
(Н>ег. 4, 166).
архистратигов и архистратигов, -а, -о
ко/и йрийада, ко/и /е йосвеНен архистратигу. —
После смрти 1акова управа да припадне цркви
архистратигово) у Призрену (Дан. Ъ. 7, 48).
архйтект(а) (архит2кт(а)) м (нем. Агспкек!)
сшручпак за архитектуру са факулшешском сйре-
мом. — Он не Не учити ни за ... архитекта
(Косор 2, 13). Стварни радник жена не мрзн
.,. мушкарца, као она феминиста чка амазонка,
архитекта Ана (Глиг. 1, 267). фиг. умешник
градишел. — П)есник )с архитект, а драма
величанствена зграда на више спратова (Бан
11, 72). Ишао )е за тим, да не напише слаб
стих, и зато су му п)'есме налик на солидне гра-
г/евинс. [А. Б. ШимиЬ] би)аше наш ... на)бол>и
архитект п)есама (Горан 2, 103).
архитектбннка ж (нем. АгсЬкекЮтк) расйо-
ред делова, комйозицща у граЬевинарсшву и другим
умешносшима (обично усйела, складна); наука о
гра/)ен>у; всшшина доброг комйонова/ьа. — Ова )с
зграда показивала правилну архитектонику (Ви-
ловски Т., НИ 1905, 297). Зграде, ко)'е се не
одлику)'у толико архитектоником колико вели-
чином, дозива)у чов)еку ... у памет, да се налази
у центруму царства (]аг. 2, 163). Он )е поставив
безбро) нових проблема музичке технике и му-
зичке архитектонике (Мило)евиН М., СКГл НС
14, 384). Тако он поставе )едним од на)бо.ъих по-
знавача архитектонике п)есме у нас (Горан 2,
153). Архитектоника „Горскога ви>енца" равна
[)е] по вредности концепцией и стиху (Ков. Б.,
Кнлж. 4, 382).
архитектбничкй, -а, -б в. архийЦкшбнскй.
архнтектбнички прил. в. архийЦкшбнскй. —
Треба дати )едан камен, а други ... кад )е то
архитектонички потребно, ставити на сво)е место
(Лаз. Б., СКГл НС 13, 511).
архптёктбнскй, -а, -б ко/и се односи на ар
хитектонику и архитектуру, ко/им се одлику/е
архитектоника; исп. архитектбничкй, архитек-
турални,архитектурни: ~сразмера, ~хармони)а.
архитёктбнски прил. на архишекшонски на
чин, онако како одговара йринцийима архитек
туре; исп. архитектбничкй. — Као и свака друга
уметност, и архитектура )е )единствена ... Треба
се изразити само архитектонски (Лаз. Б., СКГл
НС 13, 511).
архитектура ж (нем. АгсЬкекшг) 1. гради-
шелска уметност, градишелсшво, неимарсшво;
начин граЬспа, граЬсеински сшил. — Архитектура
се развила прва од свих уметности (Кнеж. Б.
4, 6). Манастири Раваница и Манаси)а )есу лепи
спомени тадашше архитектуре у Срби)и (Крст.
Н. 2, 135). Све ове цркве и манастири, по
... оцени стручньака, има)у српску архитектуру
(Ъор1). Т. 4, 53). фиг. состав, склой, комйозици-
/а. — Божанствена комедоф [)е] дело са ... гран
диозном архитектурой (ДУЧ- ]■ 6, 325).
2. наука о гра1)ен>у.
архитектуралнй, -а, -б в. архишекшонски.
архитектуралыо прил. йо захшевима архи
тектуре. — Рука редителл ... осетила се ...
на архитектурално решено) сцепи (Поп. I.,
Борба 1947, 16/5).
архитектуралнбст, -ости ж емкого за ар
хитектонику, за структуру, йрема йринцийима
архитектуре. — [МештровиЬ] све конструише
и узи!)у)е када то захтева архитектуралност н>--
гових погледа и иде^а (ПетровиН Н., БВ 1912,
180).
архитектурнй и архитектурнй, -а, -б ко/и
се односи на архитектуру; исп. архитёктбнски.
— Стара црквена зграда не представлю ништа
особито у архитектурном погледу (Мил. М. Ъ.
9, 300). Ова земл>а [)е] ... )едан драгоцен музе)
архитектурнй (Цар 5, 19).
архитйп м (грч. агсЫ- + гуроз, слика, облик)
на/сшарщи, основни, изворни характеристичны
ший; исп. прототип. — Он [)е] био )едан од оних
... типова, ко)и представл>а)у „архитйп" ... )едног
племена (Герш., НИ 1901, 43). Марко )е био
запета архитйп брдског )унака (Мат. 14, 176).
архитрав, -ава м (фр. агспкга\е; нем. Аг-
епкгау) архит. главна греда, обично од камена,
ко/а везуче два или више сшубова и йочива на н>има;
вар. аркитрав. — На архитравима висе шти-
тови и С)а)не опреме из победе код Платеже
(Дуч. ]., СКГл НС 13, 210).
архонт м (обично у мн.) (ген. мн. архонта
и архоната) (грч. агспбп,-юз) ист. 1. на/виши чи
новник и йоглавар у старо] Ашини. — Атшьани
су били укинули крал>евску пласт, па су ...
установили власт поглавара, архонта (]ов. Влад.
1, 118).
 АРХОНТЩЛ — АРШИН
2. уйравник области, архоншще, у Визан-
шщи. — Ме1)у архонтима грчким ... жесток отпор
Латинима давао )е памиперсеваст Лав Згур
(Радон. I. 7, 86).
архбптща ж ист. йокрщина, обласш ко}ом
}е уйрав.ьао архонш (2). — Кра) ... измену мора
и Требивъа ... позната [)е] облает )ужног дела
старе требшьске архонпф, са три жупе (Ъор.
8. 4, 7).
арцела ж зоол. слашководна йраживошшьа
сродна амсби, с хишинском лгушйлурицом АгсеПа
\ги1§ап5 (Терм. 3).
арци- (зап. кр.) в. архи-.
арцибискуп м кат. в. архибискуй. — Ар-
цибискуп забрани то као политичку демонстра
нту (Шен. А. 3, 21).
арцнбискупи)а ж е. архибискуйи;а (Р]А).
арцвбискупов, -а, -о е. архибискуйов (1МА).
арцибнекупскй, -а, -б в. архибискуйски
(Р1А).
арцйчакон (арци1)Зкон) м в. архи^акон (2).
— Арци1)акони надгледа;у свеЬенство у сво)им
арци1)аконатима (Хорват Р., Ви). 3, 57).
арциг)ак6нат, -ата м е. архи^аконаш. — в.
пр. под арци1)акон.
ар цн жакан м покр. е. архи^акон (2). —
Дон Иван Павлиновип, арцижакан у Макарско)
... основао )е закладу за узго) свеЬеника из
сво)ега рода (Сто)ковил. М., ХК 12, 31).
арци по и м кат. в. аркийой. — Помагао га
)е ... КомуловиК, први арципоп сбора св. ]е-
ролима и списател, хрватски (Кук. 2, 36).
арч м (тур. Ьагс) в. харч 1. шрошак; исп.
арчиво, арчилук, аршлук, ашлук. — БраКо! ево
Не пртижиниЬи да о своме арчу граде Купри)у
(НПр Врч. 3, 28). Док сам био на Цетшьу, био
сам на арчу (трошку) за)едно са Крстом и Му)ом
(Никац 1, 86). У депутащцу ако иска)у да идем,
без мен' не може да се промине, и увек си идем
са сво) арч (Срем. 3, 116).
2. ушрошени, уйошреблени машерщал. — Да
ти вратим арча пушченога, | Да ти ни)е од мене
зи)ана (НП Вук 7, 444). Мази)у праве сами у
куКи и то од шишарки ... затим од раст'ка, ка-
рабо^е, каранфила и зелена камена. Све то зове
се арч за бо)у (X. Вас, ГлЕМ 1932, 23).
3. украс на оделу, Прибор за украшава/ье
одела. — Одело )е било човано и ермом изве-
зено. Копоран са свиленим арчом (Весел. 14,
298). Чакшире су имали од плавога бугарског
ша]'ка, а доколенице ... с малим простим арчем
од црвена вунена га)тана (Ком. 6, 15).
4. покр. храна. — Прате Турци тайн у Ни-
шиКе, | Дв)еста коньа арча свако)ега (НП Вук
9, 494). Ко)е }аде дангубите, л>уди? | погибосмо
ов!)е чека)уЬи, | нестаде ни арча у торбице, | а
духана неста у тобоце (1Ьег. 7, 108).
5. лек. — Према природи саме болести у
)едном арчу може бити намешано више разних
лекова. И кад неко само имену)е болеет, одмах
)е доби)ао одговара)уКи арч против те болести
(Ник. В., ГлЕМ 1940, 43).
арча)лн)а ж в. арчалща. — Пред н>им би
дони)ели по читав нарамак леденица, арча)ли;а
и срсбрни)ех ножева (Дуч. С. 1, 170).
181
арчали)а ж (тур. Ьаг^Н, украшен) в. хар-
чали)а 1. вреша мале Пушке украшене ермом;
исп. арачлика*. — Поред дугих пушака но-
шене су и мале ... за по)'асом као пеЬанка ...
арчали)а (Влах., Зап. 5, 162). Држи Ми)ат пушку
арчали;у (НП, БВ 1897, 331).
2. (у придевско) служби) украшен га]шаном
(обично о чакширама); исп. арч (3). — Про-
даваЬе )авном лицитаци)ом ... два комада ве
ликих арчали)а чакшира од сукна (СН 1887,
1014).
арчён>е и Дрчён>е с гл. им. од арчиши (се).
арчибаша м в. арчща. — Арчи)а се на-
зива и арчибаша (Копавли, Би)елиЬ П., ЗНЖ
27, 120).
арчйво с е. арч (1). — И даНу ти за арчива
блага, | Да ми чуваш кулу и авли)у (НП Петран.
Б. 2, 653).
арчи)а м (ген. мн. арчй)5) покр. она] ко;и на
свадби води надзор над зелом и йиНем; исп. арчи
баша. — Арчи)а назива се та) дан она) чов)ек,
ко)и )е в)'ешт да влада храном и пиКем (Конавли,
Би)елиЬ П., ЗНЖ 27, 120). Кад до^е ред на пе
чено, донесе арчи)а печену прасицу ... да виде
сватови (Конавли, Баларин Н., ЗНЖ 3, 285).
арчилук м в. арч (1). — Имам доста за
арчилук блага (Зма) 4).
арчнпара 1. м и ж она] ко]и много шроши, ра-
сийник, шрошацща; исп. арчли)а (Врагье, Вла). 1).
2. ж оно шшо човека изазива да улудо шроши;
исп. мамипара (Вранье, Вла]. 1).
Зрчити и арчити, -им неевр. в. харчити
I шрошиши, расийаши. — Док ваша говеда,
жедна и малаксала, траже макар и кап воде,
ви донде по бирти)ама арчите тековину ваших
дедова Дакш. Ъ. 4, 115). Готовая арчи и радио
време на „игру" и „музику" (Дан. Ъ. 8, 346).
П ~ се излагаши се шрошку. — Нека, не-
мо)те да се арчите (КМ, Ел. Г. 3). Нит' се мучи,
ни транш еЬима, | Нит' се арчи, ни купу) мелема
(НП Петран. Б. 1, 312).
арчиЬ м дем. од Зрак (]). — И писаше )0)
пуна два арчиЬа (Новак В). 3, 17).
арчлн)а м (ген. мн. Зрчлй)а) е. арчийара
(]). — Добро се учи, само )е голем арчли)а,
па ми често за паре пише (Пирот, Стан. Мил.).
(Зма) 4).
арчл>нв, -а, -о ко]и много шроши, расийан.
— Може на)сиромашии)и човек богат — имуЬаи
— постати, ако иначе ни)'е неатан или арчл>ив
(БШН 1870, 142).
арци)а м и ж покр. йоносан човек; исп. ар*
(2) (ЦГ, Стев.).
арци)а м (ген. мн. арцй)Э) (тур. аЬ1г, кон>у-
шница) ко1ьушар. — Од^аха коньа и предаде ар-
ци]'и а он се диже у окр. начелство (Весел.
2, 156).
8рш м (тур. аг$) (код муслимана) бож]и
йресшо на па/вншем (девешом) небу. — Тебе
ноЬас запов)ед )е да идеш, | Бога драгог, Арш
и ценет да видиш! (НП, ГлСНД 1927, 198).
аршел м е. аршин (1) . — ПлсЬа су му шира
од аршела (НП Б—Б, 410).
аршин, -йна (аршин, -а) м (тур. аг$ш, ла-
кат) 1. сшара мера за дужину (измену 65 и 75 см);
182 АРШИН — ЛСЛНЛШ1М
исп. аршел, лакат, риф. — Свети Аран1)ел прекр-
сти руком море, те на н>ему постане лед од
девет аршина дебео (НПр Вук, 115). ^доки
дана нестаде ... ци)ела труба сукна ... било га
)'е више од двадесет аршина (Шим. 8, 124).
фиг. мерило. — Неки л>уди само по свом ар
шину м)ере и суде (Кап. 1, 65). А како се ми
Срби никаквим нарочита м аршином не меримо,
то Ье правило морати вредети и за нас (Гар.
М. 1, 17).
2. шийка, на кра;евима зуйчасша, ко}ом се
При шкапу разайшье шканина на разбору (Пе-
тровац, Дим. Т.).
3. е. брзавица (Босна, Бор).).
Аршин, -йна и надимак. — }а, Аршин-ага,
како ме неки зову, па сам носио оруж)е (Ъор.
С. 7, 406).
аршин-брада м йашулак дуге браде (из
ба]ке). — Радозналом сину слатко припове-
даш | ... Седам пауница, старца аршинбраду
(Шапч. 5, 31).
Изр. палац (педал) човек — аршип брада;
ведал Носе — аршин браде : чоеечулок, йашу/ъак,
кейец са великом брадом (из ба]ке) . — Ено иде Се
рии палац човек — аршин брада (Петр. В. 10, 380).
Кад доЬс ватри, ал имаш шта и вш)ети: с)еди
педб Носе, аршин браде, а двори га Арап, висок
колик мунара (НПр, БВ 1897, 315). (Во)в., Бор).).
аршйнпК м дем. од аршин (у ироничном
значен>у). — Зна и он, да се не троши она) барут
и олово за она) аршиниЬ чохе од дваест гроша
(Мул. 2, 50).
аршйялп)а м пс). око/ корл мери аршином,
шрговчиН: Нифша; исп. аршшши)а. — Па кога
Ьс нам врага ... универзитст ... кад се школо-
вани ... чиновници тера)у и замен>у)у аршин-
ли)ама (Штампа 1902, 85/1).
Аршннов йрезиме; исп. Аршин (Сп. I г.,
436; БВ 1898, 91).
АршиновиЬ йрезиме (Срем, Аре).
аршйнцн}а м в. аршинлща. — Видим да
ум)'етност ни)с за аршинци]е и рачунци)е (Коч.
5, 292).
аршлак м покр. в. аршлак. — Знате ли
како ми пнсу)с )ед'н ваш цимпир и аршлак
(Гол. Мих. 1, 153). (Пирот, Живк. М.).
аршлама м (ген. мн. аршлама) (тур. а$1ата,
калем) 1. бот. вреша озимог црног лука дугуласше
главице АШшп Язгиккиш из ф. ЫНасеае (Вук,
Р)0.
2. агр. вреша раних жуЛкасших и црвенкасших
шрешала, величине сишних ораха; вар. арашлама,
аршлами)а, ашлама, ршлама (Вук, Р).; Шул. 5).
Изр. црна ~ агр. шрешла мркоцрвеног Плода;
сии. кврашлама (Бор).).
аршлами)а ж в. аршлама (2) (Шул. 5).
аршлук м в. арч (1). — Па узима гроша
за аршлуках (НП Вук 15, 485). Кол'ко си по-
не)°а за аршл'к? (Вранье, Вла). 1).
аргшъак м покр. неяа.ъао човек; неошресиш
возник; шкарш; вар. аршлак. — Побо.ъи вощици
отндоше у гардиете, а ми остадосмо као аршл>аци
(Пирот, Стан. Мил.). (Пе). С.).
аршов м заст. «. ашов. — Стари извуче
аршов из земл>е и подигне главу према небу
(Косор 3, 73). (Вук, Р).).
Вс1 и ас и (ин. Всови и асови) (фр. аз)
1. наЦача карие, кец; вар. йш*. — У десно) )е руци
држао нервозно пикова аса, и чекао да до!)е
на н.сга ред (Перк. 1, 89).
2. фиг. йрвак, на]бол>и (обично у ейоршу и
ави]аци}и). — И на)мла!)и [грабани] ... почеше
... говорити : „1а сам ПериЬ, )угословенски ас
са десет победа!" (Вукос. Ж. 1, 137). Фото-
графирао се код свечаних банкета у с)ени наших
привредних асова (Крл. 5, 271).
8с* м (лат. аз) а. ист. римски новац, десеши-
на денарща. — Ситни сс.ьак ... приста)ао-)е уз
трибуне ... Кад би му патрищци добацили 2
)утра земле или )едан ас внше плате у рату, он
;е напуштао трибуне (Приб. 1, 204). б. на]ман>а
^единица за мераьс злаша. в. айошекарска фунта
од 12 унца (Вуь 5).
8с' м (ар. Ьазз) ист. в. хае, царско или др-
жавно добро; исп. асовина. — Турци су цео
ова) кра) ... звали Хасбуковица ... што )е била
хае, ас, асовина, султаново добро (Павл. Л>. 4,
320).
8с4 прид. иепром. покр. в. асли. — Ас ковач
прави косило на Бадн>и Дан, а не на косидбу
(Ник. В. 2, 413). Кад све ово дели под)'еднако
и праведно свима укуЬанима, онда )е она права,
ас-домаЬица (Петр. А. 1, 339). Срма гу )с ас
(КМ, Ел. Г. 3). То ас не вала ништа (Заглавак,
Цветк. М. 1).
Ас м в. Хае 1. некадаита Будимланска
окуйау Горн>ем Полимлу, код Ивашрада; исп. йс*.
— Ево млоги опьени чауши, | ... И од ПеКи,
Аса и Гусинл (НП Вук 4, 77). У ли)епу Асу
гиздавоме — У ономе Асу питомоме (В>т{, Р).).
2. йокра]ина на албанско} граници код Ъако-
еице. — Л>уди из Аса су сточари и познати под
именом ашани (Ел. Г. 3).
8са узв. 1. за шерапе свигъа или драмсегье
йаса. — Свшье [се одгоне]: Уше! Аса! аса!
аса! ... Пси ... тутка)у се речима: Аса! аса! аса
(Мил. М. Ъ. 34, 28). (Божурнл, Шваб.; Слав.,
Милеусн.).
2. у игры, без одреНеног значена. — Аса каса
лиса, | аса каса лисице! вичу д)еца трчупи по
сни)'егу (Вук, Р).).
асаба ж (тур. азаЬе, рог)ак по оцу) покр.
е. сшарешинешво , део имовине ко]и йрийада сша-
решини йородице (йоред дела ко]и му йрийада
као обичном члану йородице) и ко]им меж: само-
власно раейолагаши; исп. хасаба (Херц. и ИГ,
Ву)ач.).
асал м покр. пива засе]ана }ечмом. — Сваки
сточар заседе )ссени при куЬи на)ман>е пола рала
земл,е )ечмом и то зову „асал"; чим се овца
0)апьи, пусте )е у асал да пасе ^овиК. 7, 418).
Асан м муслиманско име; исп. Хасан (Р1А).
асааатор и она] ко;и ерши асанаци/у. —
фиг. Радознали асанатори (критички реалиста)
... пронашли су да ... испод сваке станбене
зграде и државне установе посто)и вьена соп-
ствена „^убришна )ама" (КН 1949, 7/2).
асанаци)а ж йойравл,ан>е здравешвених и хи-
ги]енских Прилика. — Министри соци)'алне по
литике ... прописаЬе ... све потребно одредбе
за изво1)ен>е радова за асанаци)у села (36. зак.
26, 194).
 АСАНАЦИОНИ — АСИГНОВАТИ
Всанацвбнй и асанпцпбий, -9, -б ко;и се об
носи на асанацщу. — За)МОВИ ... се могу одо
брите само ако ос га лс трошкове око асанационих
радова допринесе опКина (36. эак. 26, 194).
асанйран>е с гл. им. од асанираши.
асанйрати, -анйрам (-йра)у) сир. н несвр.
(нем. а58агпегеп) (из)вршиши асанаци]у. — Старе
и нездраве ди^елове града [треба] асанйрати
(Прегл. 1948, 123).
Асанип йрезиме. — Предво1>ени од сво)ИХ
поглавнца Петка ЪедовиНа, Томе АсаниНа ...
до!)Оше до 200 добро наоружаних Срби]"анаца
(КозачевиК I., ЛМС 205, 62).
Асан-пашнна Палаика ж ист. е. Смеде-
ревска Паланка, варош у Шумадщи, ]ужно од
Смедерева.
асас м (геп. мп. ЗсЗсЗ) (тур. азе:) йандур,
сшражар, возник. — Заступник претседника под
мигну на сво)с асасе и за тренут Благо)а изба-
цише из Суданце (Звоно 1910, 226/1). фиг.
убо]'ица, силеии;а, мангуй. — Да видиш само,
какве сам асасе прикупио и придобио за те,
па, море, хоЬе за врело гвож^е да прихвате!
(Срем. 2, 1 14). Док су снажни Милошеви момци,
као асаси, 1урили Београду, дотле ]е Алекса ве
село у Београду проводив дане (БД 1921, 7/1).
Ти проклети стражмештери ... гледе на девочке
као асаси (Игн>. I. 7, 21).
Вса-са V загонеци, без значена. — Аса, са,
црвен сам ти )а, к'о попова сна! (Свет. 1858, 53).
асас-баша м ист. сшарешина асаса. — Због
тога )е поднио суду при )аву стар)'ешина сара)'ев-
ских пасванци)а,асасбашаМехмед (Скар. В. 1 ,60).
асасвн м (тал. авзаззто) варв. убица. — Л>уди,
жене, деца, старци, што си их ти мучен>ем убио,
пзиКи Не пред господа, да тебе туже, свога
асаси: м! (Даница 1865, 593).
аса? м (тал. ачаевЬ, провераван>е) покр. в.
баждарен>е (Зоре 2, 4).
асе, асета м (тур. паза) покр. врсша финог
кончаног йлашна; исп. натиска (КМ, Ел. Г. 3;
Вра1ье, Вла). 1).
асекураци)а ж (лат. авзесигапо) банк, оси-
гуран>е; вар. асикуращф. — фиг. Шта )е ... же-
нидба? Мепусобна асекуращф, да и муж и
жена под фирмой чесштости могу радити ...
шта их )е вол>а (Шен. А. 5, 71).
асекурйран>е с гл. им. од асекурираши.
асекурйрати, -урйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
осигура(ва)ши, обезбедиши, обезбе1}иваши; вар. аси-
курирати (Ву|. 5).
асентапи)а ж (нем. АззепШюп) во{. покр.
узимапе у войску, регрушоеапе. — До овога
времена ни)'е било присилне асентащпе, него су
се млади л>уди )авл,али у во)ску добровольно
(Скар. В. 1, 243).
Асёнти|е } " име; "сп" Ак^11™'6 (Аре.).
асевтйран>е с гл. им. од асеншираши.
асентйратн, асёнтйрЗм (-йра)'у) свр. и несвр.
(нем. а5?еп11егеп) узеши, узимаши у во]ску, ре-
грушоваши. — И ... тако вам "Виру асентирали
у летягу Аполонову (Маж. Ф. 1, 83).
АсёптнН йрезиме (Шем. Бос. 1886, 135).
183
асентнй, -5, -о покр. ко]и се односи на
асеншаци]у. — И ... као таквом вала [ми] мога
сила привести пред асентну комиси)у, )ер ако
га не приведем то Не га во;ним бегунцем про-
гласити (Од). 1886, 233).
псспса ж (лат. а5срз15) мед. ошеуешво зара
зных клица; супр. сепса.
асептика ж мед. уйошреба асейшичних сред-
сшава (завсу'а, инешруменаша и др.). — Не посто^е
свуда ... установе где може ... да се спроведе
асептика, т). предохрана од сваког заражаван.8
бацилима (Гост. 1, 443).
асёптпчап, -чна, -чно мед. ко]и /е без заразних
клица. — Свака болница мора имати ... собе за
операшф са нарочитим хиги]'енским и хируршким
уреЬевьем, у копима се и асептичне операщф
могу вршити (36. эак. 35, 134).
Всертбран, -рна, -рно (лат. азвегюгшз) ко/и
йошврЬу]е чи/ьеничко сшан>е, йошврдан: ~ суд.
Изр. ~ заклетва: заклешеа ко]а се йолаже
После дашог исказа. — Ту заклетву полаже он
[сведок] након преслуцшьа (заклетва асерторна)
(Чим. 1, 61).
асерт&рвчая, -чна, -чно ко]им се йошерЬузе;
исп. асерторан. — Модалитет судова [по Канту]:
... проблематични ... асерторични (Пстрон., XX
век 1938, 5/119).
асесор м (нем. А8$ез8С1г) заст. судски йомоН-
ник, йомоНник сшарешиие надлешшеа; Пристав.
— Купно га |е Д)ед мо), Мати)а Бабий, одв)етник
и асесор неко)их жупани)а (Ъал. 17, 164).
асесбрство с заст. звапе асесора. — Зар ти
мислиш, да теби тво)е асесорство не завиде?
(Ипь. ]. 9, 436).
аси и аса ппид. непром. (тур. 551) осион, сило-
виШ, нейослушан, нейокоран, буншован; исп. аси)'а,
асил. — Он )е аси (Бааа Лука, Скок 2, 182).
Изр. ~ се учипити : осилиши се. — Но не
мож'мо )аде подносите , | Што се Русто аси учи-
нио: | Сад нам иште ли)епе Йевощс (НП Вук
4, 486). Б се ра)а аси учигьела, | Не даду ми
гроша ни харача (И., 488).
аейгнат, -атя м (нем. Азз1дпа() 1. лице на
ко]е гласи дознана, уйушница (Ву). 5).
2. (обично у мн.) ист. йайирни новац без По
длоге из времена Француске револуцц}е. — АустрШ-
ско правительство изволило е заключите, да се
Србски Десигната у ныовой вредности, цесаро
крал^вскимъ новцемъ замену (Поз. 1849, 227).
Масни и отрцани асигнати, хил>аде и хшьаде фра-
нака, нису в редели ништа (АндриЬ 5, 420).
асигнаци)а м новчана дознана, уйушница,
налог за иейлашу. — Због тегобног рукованл
металним новцем, ова) [се] замен>у)е „забеле-
шкама" ... упутима за исплату, )едном врстом
асигнаци)а или дананльих чекова (Павл. М., Щ
7, 60).
Еснгпацнопй и асигвапйбнй, -3, -б ко]и
се односи на асигнаищу (Р—К 2).
асигяйратя, асйгнйрЯм (-йра)у) свр. и несвр.
дозначиши, дозначаваши, изда(ва)ши налог за ис-
йяайХу; исп. асигновати.
асигноватв, -ну)ем свр. и несвр. в. асигни-
раши. — Министерски савет )е ... решио, да се
на помоН Србима асигну]'е потребна сума (СимиН
Св., Дело 10. 41).
184 ЛСИЪЩА — АСИМИЛОВАТИ
аспг)п)а м в. аси;'а. — Та ;а сам ти во)ан
асиг)и)а, | А оно )е вирна слуга мо)'а! (НП Грч.
С, 71).
аси)а (аси)а) н (ген. ми. асй)а и асй)°а) насил-
ник, ошйадник, бунтовник, одмешник; исп. агра-
мак, аси, аси^и)а. — И над се исклипа за госпо
дина, испадне из н>ега гори ... аси)а, него од
градског Д)етета (Шуб. 4, 27). Шако аси)а и на-
прасит чов)ек, скоро ни)еднога главара док
б)еше гувернер НикшиЬа, ни)е оставио да му
ни)е завртио капу око главе (Пав. 20, 196). Он
\е царски аси^а (КМ, Ел. Г. 3). 1еси л' чуо )еси
л' разумно? | За аси;у Басову нахи)у, | Што не
слуша цара честнтога (НП, ГлЕМ 1940, 152).
Па он )е та) Колашин, по мало аси;а, чуо са.ч?
(Бож. Г. 1, 57).
аснкуращца ж банк. в. асекураци}а. — Жао
ми )е, што их ни сам асикурирао, али ми ни на
памет ни ;е асикураци)а била (Влад. Д., Бук
15, 528).
асикурйрати, -урйрам (-йра)у) свр. и несвр.
банк. в. асекурираши. — в. пр. под асикура-
ци)а.
асил прид. пспром. в. аси. — Па се Арап
асил учинио: | Ником с миром не да пролазит»
(НП, БВ 1894, 314).
асилук м насиле, сила; исп. аси. — Кад то
ви1)е ]анковиН Сто)'ане | Како Турчин асилук
проводи, | Проли сузе низ би;ело лице (НП,
БВ 1903, 13). Бива, то ти се каже, ко на при
лику, пролази вам асилук ... ко ридеЬемо, што
)е било то )е било (Кик. 1, 373).
Асим м муслиманско име; исп. Хасим (Борба
1949, 141/3).
АспмарковиК йрезиме (сажето од Асим +
МарковиК) (ЛМС 84, 182).
асиметрн)а ж (нем. АзуттеШе) ошсусшво
симешрщ'е, ме))усобне йодударносши две;'у Половина
уедне целине; неу]едначеносш, неравномерносш; исп.
асимегричност.
асиметричан, -чна, -чно кчуи Показухе аси-
мешри]у, ко/и туе симешричан. — Слив лепенич-
ки )е асиметричан т.). десна му )'е страна много
ужа и машега пространства од леве (Радив. Т. 1,
22). Оно што )с на)типични)'е за македонски фол
клор )'есте асиметричан ритам (ЪуриН—Клащ
С, Кшиж. 6, 66).
асимётричнбст, -ости ж особина онога
шшо ]е асиметрично; исп. асиметри^а. — Аси-
метричност страна )едне долине своди се ...
на различай положа) сло)ева (Радив. Т. 2,
47).
Зсимнлатйв м оно шшо се лако може асими
ловаши. — Потребно [)е] да та хранива буду у
облику бшьних асимилатива, т.). да се садрже
у хеми)ским облицима у ко)има су доступна
културним бнл.кама (Тод. Д. 1, 25).
йсимплатйвап, -вна, -вно коуи се односи на
асимилацщу; ко)и има сйособносши да асимилу]е;
нсп. асимилаторан, асимилаторски, асимилациони.
— Држава во)ничка, муслиманска ... ни)е имала
тежн>а асимилативних према хришЬанима (Ву-
кос. С. 2, 11).
асимйлатор м она] ко;и има сйособносш да
асимилузе. — Жена ни)е творац, али )е велики
асимйлатор (Дуч. т. 6, 151).
йсимплатбран и асимилаторап, -рна, -рно
е. асимилашиван. — Нема ту оног нарочитог
асимилаторног аперцептивног органа (Дворн.
2, 104).
аспмйлаторскй, -а, -5 в. асимилашиван. —
Та) народ [Лужички Срби] ... тра)е сво)е дане у
не)еднако) борби са много надмоКнищм ... на
родом немачким, ко)и )е познат са сво^е асими-
латорске снаге (БК 1898, 31).
асимилаци)а ж (лат. аззнпПаио) 1. а. биол.
хемиски йроцес у организму ко;им се разложена
айсорбована храна йреобраНа у машери]е ко}е граде
шело (Сим. Д.). б. бот. сшваран>е уг/ъених хидрата
од угл>ендиоксида и воде ко;е се ерши на светлости
у зеленим деловима билке; син. фотосинтеза.
2. йри.шго1)ава1ьс и из]едначава)ье, сшайапе;
йрешайапе. — Ту )е била првобитна Бугарска
држава, ту )'е извршена асимилаци)а измену
Бугара и од ньих покорених 1ужних Словена, ту
)'е створен бугарски народ (Ъорг). Т. 9, 17).
3. псих, йримшье у свеет ]едне нове садржине
и н>ено йрилаго/)аван>е составу свести; усва;'ан>е. —
Асимилаци)а поста)е кад се )една слика имаги-
наци)е тако спощ са сензаци)ом, да промени ква-
литет ове последнее а да сама доби)е аену )а-
чину (Петрон. 3, 115).
4. грам. )едначен>е гласова )едних йрема другима
(кайр.: йо звучности, месту или начину образо
вала и ел.).
Зснмилацпонй и асимплацйбнй, -а, -б в.
асимилашиван. — Атрактивна и аси.мплациона
сиага Загреба изми)'енила )е н>егову каижевну
физиономику (Селим., Кик. 1, 23).
асимилираше с гл. им. од асимилираши.
асимилираш (се), -йлйрам (се) (-йра)у)
свр. и несвр. (нем. аз$1тШегеп) е. . асимиловаши
(се) . — Парола >е била : сва словенска истарска
д)еца треба да се у шдкраЬе ври^еме силом
потали)анче или — како се иначе говорило
— асимилира)у (Сл. Б. 1947, 630). За н>ега
)е имало п)еашчку вредност оно ... доба, кад
)е с н>ених обала, ко)е )е осво)ио и чи)е )е
масе асимилирао млади хрватски народ ...
владао 1адраном (Мар). М. 2, 54). Загре-
бачка су властела поелите г. 1848 ... продавала
помало вешшом сво)а некадала ладаиьа и по
стелено се асимилирала загребачком граг)анству
(Строх., ХК 14, 86).
асимилисатн (се), -ишём (се) свр. и несвр.
е. асимиловаши (се). — Откад )е примио хри-
шЬанство, он [Србин] га )е асимилнсао, вера
му )е у крв прешла (Весел. 19, 394).
асимиловавье с гл. им. од асимиловаши (се).
асимиловати, -лу)ём (аор. Зсимилова) свр.
и несвр. исп. апсорбовати (5), асимилирати, аси
милисатн I (из)вршиши асимилаци]у, усво]иши,
усва]аши; йрилагодиши, йрилагоЬаваши. — При
ликом тога продиравьа они су староседеоце ...
делом асимиловали, делом потиснули, а делом
потчинили Селиг» И. 3, 10). Ипак )е аегов дух
довольно )ак да све то савлада, асимилу)е, при-
са)едини систему свощх мисли (Ву). 2, 20).
II ~- се йрилагодиши се, йрилагоЬаваши се;
йрешойиши се, йрешайаши се. — Уз то има и у
нашем )езику пуно источанских речи, ко)е су му
се толико асимиловале као да нису ту!)е и поза)-
мл.ене (НедиЬ Л>. 1, 187). Хрватска држава ...
 АСИМПТОТА — АСКЕРЩА
)е тиме примала у сво1 организам 1едан ... посве
разнородан и сепаратистичаи елеменат ... ко)и
се ни)е асимиловао (Марь М. 1, 12).
аснмптбта ж (нем. Азутрюф мат. лики/а (Пра
ва или крива) чин се расшо}а>ъе од даше криве ли-
нще, При неограниченом йродужаван>у обе]у лиш]а,
све выше смшьу)с, ш]. шежи нули (Ан^елиЬ Т.).
аснмптбтичан, -чна, -чно в. асймйшбшскй.
асвмптбтпчно прил. в. асймйшбшскй.
асймптбтскй, -а, -б ко]и се односи на асимй-
шошу, ко}и }е као у асимйшоше; исп. асимптотичан.
асймптбтскй прил. као асимйшоша, на начин
асимйшоше. — Осетине правоуглог координат-
ног система асимптотски се приближава)у обема
гранена хиперболе ху = с (НедиН М.).
аейндет м (грч. азупйеюп) стал, изосшавлапе
светца измену речи односно реченица; шаква сщил-
ска фигура; супр. полисиндет; напр. : Мисли млада,
(да) нико )*е не чу)е, | (али) Слушало )е момче чо-
банине, | (па) Стри)ели )0) ускуту)абуку (Ву).б).
асиндётичан, -чна, -чно 1 ко]и }е без свези-
аейндетскй, -а, -б / ца;ко]и]екарак-
шерисшичан йо уйошреби асиндеша: асиндетске
реченице.
Асйрац, -рца м (мн. Асйрци) йрийадник асир-
ске народности.
аенрйзам, -зма м архнт. сшил ко]и има о-
длике асирске умешносши. — Потребна нам )е и
археологи)а, )ер Ке се н>ом разумети ... асиризам
и египтизам модерних портала (Лаз. Б., СКГл
НС 13, 435).
Асйри)а ж ист. воршчка држава Сшарога
века у северном делу Месойошамще.
аейрекй, -3, -б ко/и се односи на Асири^у и
Асирце.
Асйрци, АсйрацД м мн. Од. Асйрац) нет.
рашнички народ семишеког йорекла ко^и /е жи-
вео у Асирщи.
асистсн(а)т, -нта и -ёнта (асистён(а)т) м
(нем. Азз13(епг) 1. йомоНник, йомагач. — Ста-
решина управе [)е] главно, а остали подшумари
су само н>егови помагачн-асистенти Оов. Ъ. С.
1, 89). Жуто св)етло воштанице пало )е бл>е-
штавним с]а)ем на златне орнате жупника и н>е-
гових асистената (Новак В). 1, 162).
2. лекар млаЬи йо рангу. — Асистент )е први
помоКни лекар Одел>ен>а (36. зак. 2, 106). Као
медицинар имао )е сво) квартет, а као асистент
и примарни лечник сво) оркестар (1аг. 3, 151).
3. на;мла!)и йо рангу службеник ко;и се бави
пауком на универзишешима, у музе]има и научним
уешановама.
аейстептица и асистентица ж е. аси-
сшеншкинл (Р—К 2).
аейстепткииьа и аенстенткигьа ж жена
асисшенш; исп. асистентица. — Доктор ЗориН
устаде и гледаше, асистенткшьа истрча да зове
болни чарку (Рист. Мил. 1, 120).
аейстентоп и асистёнтов, -а, -о го/и йрийа-
да асисшеншу.
аейстептскй, -а, -б го/и се односи на аси-
сшенша: ~ зван>е, ~ испит, ~ место.
асистёнци)а ж 1. йомаган,е, йомоН; учешНе,
суделовале. — До такозваног у)един>ен>а ,,.
39
185
дошло )е 1918 године помоКу обилие аси-
стенци|е ерпских и француских трупа (Тито,
V ККЩ, 24). Где )е потребна асистенци)а ...
више лекара плаКа се за сваког лекара-аси-
стента 30% предви!)сне награде за оператора
(36. зак. 3, 150).
2. йрисуешво. — Припуштан )е био да се па-
жливо, уз фра)лину асистенци)у, игра 1 едино
недельом и празником (Петр. В. 3, 112).
асистйравье с гл. им. од асисшираши.
асистйрати, аейстйрам (-йра)у) неевр. (нем.
аз81з11егеп) йомагаши, учесшвоваши, суделоваши;
ирису сшвоваши; исп. асистовати. — Дежурни ле
кар ... асистира код операщ^'е на ту^ем боле-
сничком одел>ен>у (36. зак. 2, 96).
асистовати, -ту)ём неевр. необ. в. асисши
раши. — При тим пусголовинама би била велика
част за грцу [госнодичиЬа] да асисту)е и да
издалека, преко ограде, кечи )абуке, пазеЬи да
ко не на>п)е (Петр. В. 6, 46).
аситана ж (тур. аз1(апе) велика шекща (]С
1924, 867).
асити се, аейм се (пр. сад. асёКи се; имп.
аси се; аор. аей се) неевр. силиши се, йреиши се,
йравиши се важан; исп. аси. — Шта ми се ту аси,
као да он нешто може учинити (Павл. М.).
(ШоЬ; Стан. Мил.).
аенчина м аугм. и йе]. од аси]а; исп. аси-
%\ца. — А треЬи [син] Алекса, права селлчка
асичина, нерадник за укор и убощца (РадиЬ Д.
4, 38).
аска ж (тал. езка) покр. мамац, мека. — За
меку )е готово опкенит назив, барем на невер
ном 1адрану, )ешка ... а у Дубровнику аска
(Скок 1, 72).
аскар м зоол. в. главаши цийал Ми§П серЬа-
1и$ (Зоре 1, 341).
аскеза ж (грч. а$кё$й) рлг. в. аскешизам.
— Због н»ене побожности и аскезе Бог )0) )е
сваку молбу услишио и испунио (Стеф. Св.,
БК 1908, 630). Око грешнога тела не треба се
паштити: оно има да буде подвргнуто мучеьу и
аскези (ПетковиН В., XX век 1938, 5/4).
аскер м (ген. мн. аскёрЗ) (тур. азкег) 1. воз
ник (обично шурски). — На капи)у )е ушло
неколико аскера и кметова с дугам пушкама
(Огр. 1, 44).
2. зб. во]ска. — Отворио )'е ... летеНи дуКан,
како га )е сам називао ... те ишао за таборима
турског аскера и продавао пиНе, )естиво (Ъор.
С. 10, 348). Негде око Коз)ака, аскер )е био
опколио ту чету (Уск., СКГл 26, 184).
аскёраш, -аша м фес какав су носили аскери.
— Аскераш су при)е код нас носили аскери
(солдата) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 4, 192).
аскер-баша (аскербаша) м тур. сшарешина ас
кера; вар. аскер-паша, аск)ер-баша (Ил. ]. 3,
215).
аскёрп)а ж 1. войска, во]ншишво. — Прошао
)'е много сви)'ета ... ишао )е у аскери)у овамо и
онамо од )едног кра)а царства па на друга (Нуш.
16, 209).
2. вреша йореза, возница. — Харач )е био
замевьен аскери)Ом, а заведен )'е и порез на илш-
ае (ЪуриН О, 1, 1128),
/""
186 АСКЕРЛЩА — АСНИТИ
аскёрли)в м возник, сЛражар; исп. аскер (1).
— Суд пошл.е аскерског )узбашу са неколико ас-
керли)'а, да оне борце у апс одведу Сед. 1873, 75).
аскерлук м (тур. азкегНк) во/ничко занимаю;
исп. аскер. — 1Ьему )е та ружди)а била одвратна,
)ер се у н>0) Д)еца припрема)у за аскерлук (Мул.
и ю).
аскер-паша (аскерпаша) м е. аскер-баша. —
1ош ми даде бурунти)у на све султанске векиле
и л>уде, и киьигу на свога брата аскерпашу у
}афи (НовиЬ, Бршл>ан 1885, 6).
пскерскй, -а, -б ко/и се односи на аскера;
во/ни, во]нички. — Разбол>е ми се ссиз на путу,
те га оставих ... да се вида код аскерског еЬима
(Мат. 15, 229).
аскеруша ж фиг. погрд. йокварена, невалала
жена; исп. солдатуша. — 1ош лгало па ке цело
село почета мислити да )с иевал>ала као каква
градска аскеруша (Бож. Г. 5, 73).
аскёт, -ета и аскета (аскета) м (грч. азкеШ)
рлг. она] ко}и се из еерских йобуда одриче те
лесных уживан>а, иейосник. — И Св. Доминик ...
био )е аскет (испосник); ни)'е пио вина, носио )е
кострутну кошул>у ... и умро )е лежеКи на пе-
пелу (Р—А 1, 97). Димитри)е ;е био наумио,
да узме име овога младог аскете (Ост. Т. 2,
237). фиг. она) ко^и се одриче сваког уживала.
— Хтео сам да будем аскет за науку, па ми се
чинило да )е све друго, осим строгс науке, недо
стойно мо)'е пажн>е (ТрпковиН С., БК 1901,390).
аскетизам, -зма м (фр. азеейзте) рлг. одри-
цан>е од шелесних ужива/ьа и муче/ье шела ради мо-
ралног усавршавагъа; начин живота аскеша, иейо-
снишшво; исп. аскеза, аскетство. — Зваше то на
лагайте кретянима велике дужности и найстрожш
аскетизам (Петрап. Бож. 1, 66). фиг. Слат-
кише, добре цигарете, а, после првих партизан
ских месеци аскетизма, и чашу доброг пипа ...
увек )е умео да цени (Поп. I. 3, 254).
аскётика ж учепе о аскези (Ву). 5).
аскетичап, -чна, -чно эаст. в. аск&йскй. —
У почетку IV в;ека тек почшьу се шекн особнти
аскетични назори на Западу опажати (Милаш
3, 131).
аскёткшьа ж жена аскеш. — Ко зна, да
ли би икад била скршена фанатичност ове аскет-
кшьс (Маш. 4, 136).
аскётскй, -8, -б ко/и се односи на аскеша,
ко/им се одликузе аскеш, ко]и /е као у аскеша;
исп. аскетичап. — Лице му )е постало )ош жуЬе,
аскетски)е (Петр. Р., СКГл НС 17, 492).
аскётскй прил. на начин аскеша, као у аске
ша. — МатошиК искриви сво)е аскетски мршаво
лице ... у гримасу осмеха (Минд. 4, 87).
аскетство с в. аскетизам (Р—К 2).
аски)а ж (геи. ми. аскй® (тур. азкО 1. покр.
вреша писке бисера иди мериана као део женског
накиша за главу (КМ, Ел. Г. 4, 495).
2. крива мошка на дрндалу (Београд, Жун.).
аск)ер-баша (аск)ербаша) м индив. е. аскер-
баша. — Мо) стамболски аафрбаша, | ХоЬеш
ли ми скоро доЬи (Ил. ]. 3, 122).
аско прил. покр. много; у веНо] мергл, йодо-
сша. — Новим путем )е аско дал>е но старим
(Златибор, Смил». Н.). (Ост. А.).
аскоепбра ж (лат. азеозрога) бот. округла-
сШа Нели/а за размножаван,е у аскусу г.ъива Азсо-
туесгез ; исп. аскус. — Аскоспоре задоби;а)у моК
кли)ан>а тек на пролеЬе, пошто ее аскуси тру-
л>ен>ем пернди)'е ослободе (Ран. 3, 151).
аскултант м в. аускулшанш. — Сад Ке Ша-
мика постати у Пешти „1урат", аскултант код
на]вишег суда (Ипь. ]. 10, 74).
аскурд)ел> м в. аскурЬел. — „Опслужи, па
се тужи!" — гласно ]с пакосни одговор шихов,
аскурд)ела им н>нховог! (Цеп. 1, 254).
аскурЦел м йредак йре чукундеде, ро^ак
шесшог сшейена крвног сродства у асценденшно/
(усходно/) линией; вар. аскурд)ел>. — Ако га
ухватим, аскург)ела му шеговог, хоЬе ме запам-
тити (Бачка, Зма) 4). При укораванъу иесташног
детета, стари]и роЬак виче у шали: „Аскур1)ела
ти твог!" (Србобран, Кур)'ачки М.).
Зскус м (грч. азкоз, цев; мешина) бот. /една од
многобро]них издужених Нелща из Плодоносное шела
г.ъива Азеоглусемз у чи/ем се йроширеном горн>ем
делу налазе аскоейоре (Терм. 3).
асли прид. иепром. (тур. азП) исп. ас* 1. йравн,
исши, сушши. — Кад служи св. службу, милина
ти га б]сше гледати ... Асли анЬео и анйелска
она служба (Л>уби-мир, 10). Ово )е дете асли
отац (Сврлэиг, Васи.ъ.).
2. (у прилошком значеьу) доисша, уйраво,
/амачно, «еровашно; са сейм, йошйуно. — А\сли и
ни)е он чов)ек ко што су други л>уди (АлдриН
6, 193). Он )е асли вечерас допутовао; светли
му се прозор од спаваНе собе (Радул. I.). Док
се обре пред въим црн поп! Асли црн као угл>ен
(Глиш. 7, 85). Све се изродило и пекако асли
преокренуло (Коч. 1, 25).
Асливар, -ара йрезиме. — Као на)стари-
)и православии родови сматра)у се Асливари
(Фил. М. I, 449).
асли-васля (прилошки израз) (тур азН-ГазН)
узалуд; исп. васли-асли. — Отншао асли васли
(Вук, Р).). Виг/е ли ... %с се асливасли обрука
(Нев. 2, 240).
асма1 ж (тур. азта) вреша лозе чардаклще
(КМ, Ел. Г. 4, 495; Лесковац, Станк. X.).
асма* ж (тур. ?) 1. ошвор на йеЬи ко/а се
из собе ложи. — Фуруна се ложи или из куКе
[кухиле] или из собе кад има асму — отвор,
каткад са гвозденим капцима (Мрк. 1, 287).
(Пл>евл>а, Ба). Д.).
2. землана йеН ко/а се из собе лооки (БиХ,
Грг). 1).
асмалук м (тур. азтаЬк) в. османлук, хлад-
/ьак од винове лозе; исп. асма1. — НенадовиК
седн под сеновитим асмал^тдама сво;е баште
Селичид Н., Даница 1865, 315).
а сна ж (мап. Ьазгоп) в. хасна, корисш. —
Кад веп младожеша доби]а вредну дево)ку и
добар мираз, иска онда и сватови виде асну
(Срем. 11, 72). Што човек за млада месеца за-
ради, од тога има троструку асну (Зма) 1, 478).
аснити, -им и Зснйм (аснймо, аснйте и
Зснймо, Зените) неевр. в. хаснити I корисшиши,
доносиши корисш. — Али и кад би имао право да
се одели у свако доба и да износи сво| део из за
друге, то му не би много аснило (Марк. Св. 6, 32).
 ЛСНОВИТ
П ~ се корисшиши се, имаши корисши. —
Оеом дружином ишло [се] поглавито на то, да
се што више асне они, ко)и троше, а не они,
ко)и улажу капитал (Марк. Св. 3, 29).
асновнт, -а, -о заст. корисшан. — [Они] бн
сами нзишли у пол>е, и брали би за сво)у куЬу
лековите и асновите траве (Милош. Д. 1, 10).
асновито прнл. заст. с коришНу, уносно. —
Они земл-Ьд-Ьлцы врло асновито раде (Чоб. 1,
16). Те се травурине могу асновито употребити
за гно)С1ье земаллх (БШН 1870, 162).
АСНОС скраНеница за Аншифашисшичку
скуйшшину народно! ослобо!)ен>а Србще.
асоопла ж заст. в. ас*. — Село Буковица
... било )е за Турака „мукада или еминлук",
што се на том кра)у зове и асовина (Мил. М.
Ъ. 15, 573). Асовине (царска домена) били су
Вал>ево и вьегова ближа околина (Павл. Л>. 1,
404).
асол м в. асул (Поп. Ъ. 10; Далм., Павлин.,
Р1А).
асоинтн, -им несвр. (тал. аззаНге) покр.
найадаши. — Да би ко што и рекао или асоли)о
(прегонао) тог Попика ... не сми)у, )'ер та) има
женине родбине (Буковица, Ард., ЗНЖ 4, 204).
Узрок ;е диоби у куЬи, кад се на1)е гшьк.ыш
стар)'ешина, па асоли, пан>ка и кустоломи ва-
В|ек на челлд (И., ЗНЖ 5, 30).
асоианса ж (фр. аззопапсе) в. асонанца. —
Петефи )с ... створио нову версификаци)у ...
на силабично) основи и с асонансама уместо
натегнутих рима (Поп. ]., Кн>иж. 6, 263).
асбпантскй, -3, -б ко]и се одяику]в асонанцом,
ксу'и /е са асонанцом. — И овде бисмо имали по
куйте сликовааа, каквог таквог, и асонантског,
у прва три или два стиха (Кост. Др. 1, 26).
асонанца ж (тал. аззопапга) пост. йонавлан>е
пеших самогласника у више речи у стиху; вар.
асонанса, асонанщца. — Често ми пута полет
и ритам до1)у у стиху; али нека несавладл>ива
асоци)аци)а наводи ме да отклоним асонанцу
(Кнеж. Р. 1, 21).
асонанци)а ж заст. «. асонанца. — Кад-
кад се може употребити и ритмички распоред
као олакшица за памНенье, тако исто и асонанци)'е
и сликови (БакиЬ 1, 296).
асортоман, -ана м (фр. аззогптет) разно-
врешан избор робе исше кашегорще. — Радни ко-
лектив фабрике туткала ... испунио )е годтшьи
план по количини и асортиману (Борба 1949,
1/4). НеНе се умножити само количина про-
извода него Не се ... проширити асортиман (Ра-
киК В., Прегл. 1949, 435).
асортираше с гл. им. од асорШираши. —
Она [природа] ^е у стаьу да слепо реализира
не само лепе ствари, веН и еквилибар лишф,
волумена, складних асортираньа светлости и бо)'а
(Первая I., XX век 1939, 5).
асортнрати, асбртйрЗм (-йра)у) свр. (фр.
аззогпг) I средиши йо врешама, начиниши избор
робе, снабдеши робом. — в. пр. под асортиравье.
П ~ се снабдеши се. — Добро смо се асор-
тирали робом за )есен.у сезону (Ред.).
Зсоцндалаи, -лна, -лно коме недостаче со-
цщалносш, ко]и нема соцщалног смысла, недру-
АСПАРАГУС 187
шШвен; нехуман, себичан. — Нэегов ултраанархи-
стички индивидуализам ... доводио [га )е] у
положа) )сдног асощцалног ... елемента, ко)и
т1)е познавао других до свощх личних закона
(Чер. 1, 54).
асоци)алнбст, -ости ж особина онога ко]и ;е
асоцщалан, онога шшо ]е асоцщамю; недру-
шшвеносш, ошеуешво смысла за за]едницу; нехума-
носш. — Они су веЬином препуштени сами себи,
тако да ]е по)мл>иво што се код н>их каткада
по)авл»у)'е апсолутна асоци]алност (БелиЬ М.,
ПЛ 1938, 177).
Зсоцщатнван, -вна, -вно ко]и садроки асо-
ци}аци]е, ко}и ]е условлен асоци)аци)ама; исп. асо-
ци)ациони: ~ веза, ~ претстава, ~ спо).
Изр. асоци^ативни закон в. закон (Изр.).
асоци]аци)а ж (фр. а$$ос1аиоп) 1. удружи-
вате, удружепе. — Земл>орашьи и индустрии
треба да буде принцип асошфщф (Преодн.
1874, 79).
2. биол. живошна за]едница одреЬеных билних
или живошшьских вреша ко}в на истом шлу на-
лазе услове за сво] ойсшанак.
3. псих, йсихолошка йо;ава да ;една йреш
ешава изазива другу са ко]ом }'е у извесно] вези
(йо сличносши, суйрошносши и др.). — Естетски
карактер осеЬаиьа у уметности ... зависи ... од
развитка на)разнолики)их асоци)аци)'а и комби
нашка у нашо) свести (МитриновиЬ Д., XX век
1939, 397).
8соци)ацибпй и асоцн)ацйопп, -2, -б ко}и
}с засновал на асоцщаци]ама; исп. асоци)ативаи.
— Нзегов психолошки поступай [)е] сасвим раз
личит од интелектуалистичког и асоциационог
тумачен>а (Богд. М. 2, 188).
асоци)ацибнист(а) м псих, йрисшалица асо-
цщационисшичког йравца, ко;и све душевые йо-
]аве с6)аш/ьава механичном везом йрешешава. —
А то [об)ашп>еп>е] би хтели многи психолози,
као што су, на првом месту, т. зв. асоциацио-
нисти (Лор. 1, 8).
асоцн)ацновйстнчкн, -3, -б псих. ко;'п се
заснива на вези йрешешава (о науци, методу) :
~ психологи!а.
асоцнрати, асбцйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. а83021егеп) вез(ив)аши йушем асоци^ацща (3) .
— Знала )е да )е Мартин сиромашан, и н>е-
гово ставье ]*е асоцирала са дечаштвом Абрахама
Линколна (СимиК Ж. 3, 198). Она )е ... конструк-
ци)а по)единачно дисоцираних и асоцираних по-
)ава (Нед. Д. 1, 13).
ас па ж (тал. а$ро, витао, мотовило) дрввна
йолуга коуа се уйошреблава на бродовима (Ивел.
1, 176).
аспа ж 1. в. оейа, бубулица, чир. — Срце,
душо, А)ановиК Му)о, | Видиш аспе по би;елу
врату (НП, БВ 1892, 124).
2. фиг. руменило. — По лицу )0} свуда
н;арка аспа би)е, | У ньедрима расту крупне дувъе
дви]*е (Шант. 3, 145).
аспарагус м бот. зеласша украсна собна
билка Азрагария асшиоНиз из ф. Соп\-а11аг1асеае;
исп. ви)а, вн)'с)а, ви)еха, вилина метла, виха,
спарог, спарожина, стрмоглед. — Био )е исти
полумрак као и обично ... на зиду пувьена чавка, у
угловима прашкави аспарагуси (Тод. Р. 1,240).
188 АСПЕК(А)Т — АСПРОВИЪ
аспек(а)т, -кта м (нем. Азрекг) 1. изглед,
вид йод ко]им се нешшо йрикозузе оку или духу.
— Ова) аспекат Париза видео сам ... у сумраку
)едног париског салона (Радица В., XX век
1938, 5/37). ]я ку се овде, код овог аспекта
н>еговог [песимизма], задржати само ]'ош код
песимизма нашег столека (Недик Л>. 5, 404).
Свако уметничко дело ;е резултат неког напора,
ко)и.м се иде за тим да се прикаже известан
аспект живота (Цар 6, 27).
2. гледишше, сшановишше. — Посматрана из
тог аспекта, ствар изгледа сасвим друкчи)а
(Сто). С).
3. грам. в. вид, свойство глагола да Показухе
свршеносш и несвршеносш.
аспида ж (ген. мн. аспида) (грч. азр1з, -Моз)
змща ошровница, гу]'а. — Преда ]0) киту цвека,
из ко)с искочи мала аспида и забоде сво) отровни
зуб у белу руку Султанове кКери (Ми). Ч. 3,
77). фиг. луша, зла, ойака жена. — Дакле позна-
)ете господинову невесту? — Аспида! ... )език
)0) )е оштар као бри;ачица, а жив и окретан као
чегртало (Шапч. 12, 337). Кад бих знала нигде
на свету службе да нема, не бих такву аспиду
служила (Андрик 8, 192).
Изр. ~ васеленска, ~ василиска : веома зла,
ойака жена. — „Аспида васеленска" — вели
народ за л>уту жену (Радик Ъ. 9, 20). Го)ко
знаде, да )е Макра | Та ко лена као вила; | ...
Све то знаде, само не зна, | Да )' аспида васи
лиска (Зма) 1, 551).
аспидин, -а, -о ко/к йрийада асйиди, ко]и
се односи на асйиду. — Породи аспидини! ко
каза вама да б)ежите од гн>ева кощ иде (Вук
И, 4).
аспидскн, -8, -5 као у асйиде. — То э эзикъ
Аспидски Крайн-Ьгь отвращенш и мерзости до-
стоянъ! (Дос. 3, 214).
аспик м (фр. аярк) кув. охла!)ен и сшегнуш
сок куваног меса или рибе; исп. пикти)е. — Са
аспиком украси чини)у у наоколо (Поп. К. 1, 41).
аспирант, -а и -анта (аспирант) м (нем. Азр1-
гат) кандидат за неко место, йоложа] или зва/ье;
йрийравник; она] ко]'и окели нешшо или йолаже
йраво на нешшо. — Доводе бугарске заробл>снике
и )а испиту)ем три официрска аспиранта (Мил.
В. 6, 99). Био )е неуредан у служби, али беспре-
корно одевен и аспирант на велики мираз (Ред.).
аспирата ж (лат. азрйаса) грам. сугласник са
асйирацщом (3).
аспиратнй, -а, -б грам. йраНен асйираци]'ом
(3). — Те само и то стру)ан>е производи аспи
рату шфнсу звука х (Вуш. 1, 20).
аспиратор м (нем. Азри-атог) найрава за уси-
савшье воздуха. — Вал>ало )е ... не само чист
зрак у подров налуштата, него и нечист изва-
дити. Тога ради били су код з)ала нам^ештени
особити стро]еви, названи аспиратори (Шул.,
Виенац 1871, 612).
аспиранта ж (лат. азр1га(ю) 1. усисавапе,
удиса/ъе (Ъорг). ]. 1, 145).
2. фиг. шеж1ьа, сшрем.ъегье; йолага/ъе йрава
(на нешшо), йрешензи;а. — Бро) оваквих ста-
новника нарочито ке бити велики ако се прет-
постави да )е анекси)'а извршена противно на-
ционалним аспирацидама анектованих становника
(Пер. Ж. 1, 14). Задатак, што га )е та генера-
ци)'а имала да изврши, био )е ... да се провуче
измену аспиращф Мацара и силетака Беча, да
доведе до пуне превласти демокраци)у (Бар. 3,
4). Било би запета гротескно, кад би разни ев-
ропски државници ... правили на основу овакових
титула какове територи)алне аспираци)е (Скок
1, 13).
3. грам. йризвук (нолик на глас х) ко)и се чу]*
йриликом изговора неких сугласника.
Зспирацибнн и аспирационй, -а, -б ко]и
се односи на аейираци^у.
аспирин, -йна м (нем. Азри:1п) фарм. йре-
йараш ацешилосалицилне киселине, лек Прошив на-
зеба, главоболе и др. — Тако ме боли глава!
Пмаш ли аспирина код себе? (Крл. 8, 168).
аспирйраше с гл. им. од аейирираши.
аеппрйрати, аспирйрам (-йра)у) неевр. (нем.
азршегеп) 1. удисаши, усисаваши.
2. шежиши, сшремиши; йолагаши йраво (на
нешшо), йрешендоваши. — Па и штете по)единих
држава често су само зато велике што су оче-
киван.а у добити била века, а не по томе што
су се стварно територи)е изгубиле, на ко)е су
аспирирали (Сто). К., БВ 1914, 40).
3. грам. изговараши сугласник с дахом, с йри-
звуком гласа х.
Зспра ж (ген. мн. аспрй) (грч. азргоз, бео)
заст. 1. некадашгьи сишан шурски сребрни новац;
вредносш шакве новчане ]единице; вар. (аспра; исп.
акча, акче, ахче. — Живио [)е] од милостшье,
и никад више у кемеру од )'едне аспре ни у торби
од )едног брашн>еника ии)е имао (Нев., СКГл
13, 486). Пар му да )една кола и бивола и пола
аспре наднице (Ъорг). Т. 14, 89).
2. а. новац уойшше. — Набора жена ва.ъа
педесет гроша, а добра се никак ним аспрама
платити не може (НПосл Вук). б. на]нижа нов-
чана вредносш, йара. — То [нас] ни)е коштало
ни аспре (Конф. 2, 93). Плати)о сам му све до
аспре (КМ, Ел. Г. 3).
аспренй (аспрёнй), -а, -б покр. ко;и има
особине новца, к?]и йрешешав.ъа новац; вар. )а-
спрени. — Немам ништа аспрено (ЦГ, |овик. 1).
аспрёгьак, -ака м покр. кожна кеса за ме-
шални новац; шоболац; исп. аспреньача (ЦГ>
1овик. 1).
аспрешача ж покр. е. аейре/ьак (ЦГ, ]о-
вик. 1).
аспрйнка ж покр. е. аейрица (2) . — 1елеку
се придружу^е по)ас, украшен аспринкама, пло-
чицама од паквона и сребрним новцем (Урош.
А. 1, 124). Везе сас аспринке (КМ, Ел. Г. 3).
йенрити, -им неевр. покр. шшедеши (ЦГ, Шок).
Зсприца ж 1. дем. од аейра. — Да ми )е
'нолико ситних асприца колико сам батина по)ео
(Весел. 11, 101).
2. шАокица; исп. аспрйнка. — У Ресави и
у срезу беличком посто)ала )е друга врста слш-
л>евца, ко)и су, у виду малих розета, били аспри-
цама искикени (Зега, ГлЕМ 1926, 73).
Аспровац, -овца надимак ко]и ]е йосшао йре-
зиме; исп. аспра. — Ако су [преци] чинили
добра дела са новцем, потомци презива)у се
Аспровци (Павл. ]ер. 4, 188).
АспровиЬ йрезиме; исп. Аспровац (Павл.
]ер. 4, 188).
 АСПУР — АСТАХАНА
аспур, -ура м (тур. азриг, бо)а дивл>ег ша
франа, црвенило) шанка црвена марана; исп. ас-
пура, аспурли]а, астурли)а (КМ, Ел. Г. 3)*.
аспура ж црвено ланено йлашно кошм се
невесши муслиманске вере омоша;у руке и ноге
кода )о} меНу кану; исп. аспур (Босна, Бор).).
асиурли]а ж в. асйур. — Она скиде крзли
аспурли)у, | А повеза црну )емени)у (НП, БВ
1894, 268). А слушкшьици румено) као аспур-
ли)и — окраКала модра прегача (МатиЬ М.
1, 25).
асрет прил. непром. (тур. ЬазгеГ) желан, жу-
дан. — Асрет сам на сокак да искочим (КМ,
Ел. Г. 3). (Вран>е, Вла). 1).
Зет узвик за дозившье волова. — Деснога вола
зову к себи: 8ст, аст! (С. Дали., Тро). 7, 155).
аста ж (тал. азш) главна греда на ко]0] се
сучеллва]у бокови бродског кл>уна. — Преддьи део
ни)е ништа друго него врло оштар угао, у кощ
се саставл>а)у бокови на броду, углавл>ени у
асту (Ъа)а Б. 1, 32).
аста прид. непром. (тур. павы) в. хаста 1. бо-
лесшан, болан. — Нешто сам аста. Он )е аста
(Вук, Р).). „1е ли одистине аста оно ди)ете,
)а ли га крикете, те лажеш?" — „Боно )е, ага,
тако ми соли и л>еба!" (Нуш. 12, 118).
2. (у именичко) служби) м болесник. —
Цар бонику тио говораше: I „Устан* аста, те
ослади уста!" (НП Петран. Б. 1, 60).
астал, -ала м (мац. а$2(а1) в. сшо, йлоча,
обычно дрвена, на ;едно) или выше ногу, ко]а служи
за рад, обедоаале и др. — На1)емо )'едног се.ъака,
те нам отеса и начини од липовине астал и две
клупе (Нен. М. 2, 227). Бол>е )е о сво) астал
и лош него о ту1) богат нож отирати (НПосл Вук).
Иэр. да(ва)тя на ~: йлашиши, йлаНаши
ошкуй (за дево]ку При йрошевини). — При]ател,и
тада уговара^у. Прво се споразумева)у колико
момков отац да)е одма' на астал или колико
плаКа девочку. То „даван>е на астал" имало )е
рани)е пресудну улогу у оДлучиван>у око уго
вора (Чипл., ГлЕМ 1930, 115).
асталак, -лка м (ген. мн. асталак!) 1. дем.
и хий. од асшал, сшочиН. — ]& наручим да ми се
у трему, где беше асталак, донесе мало шл>и-
вовице (Ра)к., Брипьан 1886, 20).
2. нарочиши сшо за йренос кошница вршкара;
исп.- асталче (2), сталак. — Вршкара се обрне на
врх, ушьешти у асталак, озго на н>у стави се
друга празна вршкара и на саставцима се омо-
та)у чаршавом, да се пчеле не разлеКу (Ъор^.
Влад. 2, 26).
асталана ж в. асшахана. — Сва се аста-
лана прем-Ъшта у Травникъ (СН 1851, 60).
асталац, -лца м (ген. мн. асталаца) дубак,
сшалац. — Дете се учи ста)ати у „асталцу" (Шкар.
2, 103).
асталёнисати се, -ишё.м се свр. (тур. Ьа$(а-
1ашпак) разболеши се; исп. аста. — Многи се од
н>их асталенишу (разболе) и напане на н>их опьу-
шина (врукица) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 138).
асталина ж аугм. од асшал (ДучаловиКи,
Ков. Р.; Банат, Ъер.).
асталнК м дем. од асшал, сшочиН. — Рад-
ници ... меКу сваки лист [дувана] преко колена
или на асталиЬ (Црн. 2, 12).
189
асталскй, -3, -б а. ко;'и йрийада асшалу;
ко]и< се односи на асшал: ~ даска, ~ нога, <~
фи)ока. б. ко]и се сшав.ъа на асшал :-**> чар-
шав, '~ убрус, ~ посуде.
Иэр. >~ вино, ~ воНе, ~ друг и др. в. код
тих именица.
асталук м 1. болесш, оболе/ье; исп. аста. —
Зови )е. да она твоме Уси гаси упьевл>е. ДиЬи
Не она сваки асталук као руком (Ъор1). Вл.,
БВ 1911, 37). Ако )е асталук, и здравл>е Ье му
од Алаха доКи (Нуш. 12, 126).
2. покр. йадавица, ейилейси)а. — Ако се за-
чин.е на кватре или на постове велике, онда
ди^ете може остати сасви)ем слабо, рйаво и
хвата га горопад или асталук (падавица) (Вареш,
Жул,иЬ М., ЗНЖ 11, 219).
3. куга, морила, йомор. — Асталук )е не-
каква болеет ко)а )е од)еданпут претурала и
много народа поморила (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
Зна се да некад (на много при)е асталука) у селу
ни)е било више од три куке (Дед. ]. 3, 313).
Оно лето поморл>иво беше | Асталук ми умори
дево]ку (НП, Вила 1868, 14).
асталче (асталче), -ста с 1. дем. од асшал,
сшочиН. — Он седе сам самцит за )едно ... че-
твртасто асталче (Ком. 1, 234).
2. в. асшалак (2). — При транспорту же-
лезницом вал>а сваку вршкару углавити у асталче
(Ъор1). Влад. 2, 12).
Изр. држати ~', разговарати се са астал-
четоы: у ейиришизму, йризиваши духове йомоНу
нарочишог асшалчеша. — Говорило се уопште
много о пророчанствима, гледало се у карте, у
дланове, у плеКке и разговарало се са астал-
четом (Нуш. 14, 83).
асталчин а ж аугм. и йе]. од асшал.
асталчиЬ м дем. од асшал, сшочиН. — Тек
што се см)естих за )едан асталчип, а оно при
ступи к мени ли)епа висока жена (Бук. 1, 111).
асталтди)а м заст. она] ко}и служи При сшолу.
— „Ты си ро!)енъ за нашега астали1Ю ... и сто
пута си способы 1 и одъ онога, кои е пре тебе
быо!" Одъ кадь е онъ умро, морала е Госпа Лео
нарда место 1гЬга служити (Зуб. 1, 23).
астар, -ара м (тур. а$(аг, постава) йамучно
йлашно ко)е се уйошреблава: а. као йосшава
уойшше (Вук, Р).; Рад. Во]. 1, 517; Тимок,
Милошак.; Лесковац, Цвет. ].). 6. м уви]ан>е
мршвих код муслимана; исп. астара (Вук, Р).).
астара ж е. асшар (б). — Сад на теби,
Му)0, спилена кошульа, | До дан до два, Му)0,
би)'ела астара (НП Вук 1, 446).
астара-тара (прилошки израз) покр. е. ашара-
йашара. — Иде астара-тара, као да )е пи)ан
(Рудник, МаршиЬанин В.).
астатичан, -чна, -чно е. асшашички (Ву). 5).
астатичкй, -а, -б (нем. азгатеп) ко)и не йод
леже ушица]у Земл>иног магнешизмз, ко}и )'е
без одреЬене орщеншацще: ~ магнет, <~ маг-
нетска игла (Дук. М. 1, 302).
астахапа ж (ген. мн. астахапа) (тур. Ьа$са-
Ьапе) болница; исп. аста; вар. асталана. — Преко
тога )ош послао )е дви)еста ока хл.еоа апсени-
цима и )едног печеног вола у астахану (Нуш.
16, 162). Дадосмо га у астаану да се лечи, )ер
)е много оболео (Ниш, Сто). Д.).
190 АСТЕНША — АСТРОНОМСКИ
астепи}а ж (лат. ахЛеша) мед. шелесна
немок, слабосш; нсп. неурастени)а.
астённчан, -чна, -чно мед. немоНан, слаб,
оронуо; исп. астенички (Макс. С. 1, 48).
астённчкн, -а, -б в. асшеничан (Лор. 1,
227).
астер м бот. а. е. звездица Азгег (Сим. Д.
2). б. в. лейа каша СаШзгерпиз сЫпепз13. —
Седи калу^ери ... замюшьено гледа^у у ... ле^е,
у копима се жути невен с црвеним и белим
астером бори о првенство (Ми). Ч., Во), сп.,
122).
астернзам, -зма ж (фр. аз1ёп$те) 1. астр.
е. сазвежР>е, груйа звезда, звездано )ашо. — Звезде
[су] подел.ене у звездана )ата или астеризме
(Стан. Ъ. 1, 22).
2. физ. свешлосна йо]ава ко^у йроизводе из-
весни минералы и Приликом ко]в се ойажа]у сишне
шесшокраке зеездице. — Има минерала ко)и по-
казу)у у неком правду особиту )асну светлост
нал нк на звездане зраке, ово се каже астеризам
(Панч. 2, 39).
астероид, -йда (астербид, -а) м (фр. аз1е-
гоИе; нем. Азгекнс!) «стр. в. Планетоид, назив
за мале йланеше ко)» круже измену Марса и Зу-
йишера. — Многобро)не планете или астероиди
обилазе око сунца (Астр., 153).
астигматйзам, -зма м (лат. ази^^таизтив)
мед. недоволна ошшрина вида због не/еднаког йре-
ламтьа зракова у оку.
астма ж (лат. азгЬта) мед. болесш ко}'а се
изражава йовременим гушепем При диса/ьу; исп.
задуха, морица, мородавл>е, ситьа.
астматичен, -чна, -чно (нем. азгпта118сЬ)
ко]и болу)е од асшме. — Тако сам се са дви)е аст-
матичне часне сестре успео новим стубиштем у
ватиканске музе)е (Крл. 5, 284).
астматичар м она; ко]и болу]е од асшме. —
Ода)е га она) знача)'ан кашал. астматичара, што
пуца као пиштол» у грудима (Ков. А. 1, 135).
астмичан, -чна, -чно в. асшмашичан (Р—К
2).
астра ж бот. е. асшер (б) . — На столу дви)е
вазе са цви)еЬем. Руже, каранфили, астре (Са
мок. 1, 183).
астраган, -ана м скуйоцено црно коврцаво
]агн>еНе крзно (названо шако йо граду Асшрахану);
исп. астрахан (1). — [Калпак] )е саставлен из
два дела: дон>ег ко)и )е од астрагана ... и гораег
ко)и ;е од чо)е (Мин. в. 14, 17).
астраганка ж 1. кайа од асшрагана; нсп.
астраханка (1) (Бор)-.).
2. врсша овце свиласшог руна, йореклом из
Асшрахана (Бор).).
астраганскн, -а, -б ко;и ;е од асшрагана;
исп. астрахан (16), астрахански: ~ шубара.
астралнй, -лна, -лнб (лат. азГгаНз) 1. зве
здани. — Купола )е небесна била модро прозирна
и маркантна су зви)ежг)а с)ала као некакови мо-
нограми и ос)сЬала се астрална Дублина (Крл.
1, 127).
2. (у песништву и у спиритизму) нем шери-
]алан, бесшелесан. — Мени се учини, као да )е
слаби с)ен тренутачне жалости прелетио преко
н>еног астралног облич)а (Магл. 1, 36).
астрамонтаяа ж (лат. азсга гаоппша) бот. в.
бушина 1пи1а сопуга. — Продаже шфвице... и
веома ци)ешени произвол домаКе апотеке „астра-
монтану" (Драж. 1, 57).
астрахан, -ана м 1. а. е. асшраган. — У
1ужн01 Руси)и има оваца са с)а)но-црним и гргу-
равим руном, познато под именом астрахана
(Ъор5- Влад. 4, 20). б. (у придевско) служби)
в. асшрагански. — Носио )е ... капу ... ко)а )е
била опточена и зарубл>ена црним асграхан-
крзном (Ъал. 17, 6).
2. агр. врсша лешнмх }абука; исп. астраханка
(2). — Од летших сората [)'абука] прво пристиже
бели и црвени Астрахан (Лукм. 2, 16).
3. црни а]вар. — Од ситне икре доби)ао [)е]
крупан црни а)вар ко)и се звао „астрахан" (Петр.
Мих. 5, 16).
астраханка ж 1. в. асшраганка (1). — На-
кривио астраханку, | Задимио Нилибарку (Петр.
Мил. 1, 84).
2. агр. е. асшрахан (2) (Слав., Милеусн.).
астрахански, -8, -б в. асшрагански. — Са
натученом астраханском шубаром до очи)у ...
он )е био на)лепши и на)страшни)и човек кога
сам у своме животу видела (Кос. Б. 3, 274).
астрбграф м (нем. АзгговгарЬ) астр, йара-
лакшички асшрономски дурбин за фошографско
снимание небеских шела.
астролаб м (Фр. аз1го1аЬе) астр. некадашн>а
ейрава за йосмашран>е небеских шела и одре$иван>е
пихове висине изнад хоризонша. — Успео )е да
доби)е из Париза )едан мали телескоп и )едан
астролаб (АндриК 5, 227).
астрблйт, -йта (астрблит, -а) м (грч. азггоп,
звезда + 1квоз, камен) геол. окаменошина у об
лику звезде.
астр 6лог м она] ко;и се баги асшрологиком.
астрол6гв)а ж (нем. АзшзЬе^е) учепе о шо-
божн,ем ушица]у небеских шела и йо^ава на жи-
вош и судбину луди.
астролошкй, -3, -б ко]и се односи на асшро-
логизу. — У н>ему су по астролошком значеиьу
Арапа неколико на)среЬни)их звезда на небу
(Стан. Ъ. 1, 37).
астрбком м сшручпак ко^и се баеи асшроно-
ми]ом.
астрон6мн)а ж (фр. азиопопие; нем. Анго-
пот1е) наука о небеским шелима и йо]авама.
астронбмнчкй, -3, -б (нем. азсгопот13сЬ)
эаст. в. асшрономски. — Ову е науку облачю у
форму митологичку ... навластито басне астро-
номичке и козмогоничке (Петран. Бож. 1, 31).
астронбмичнй, -а, -б заст. в. асшрономски.
— 1ули)ански [календар] ... рачуна да )е година
дуга 365 дана и 6 сата, дочим )е година астро-
номична краКа 13 часа (Тице 1, 531).
астрбнбмка ж неодом. жена асшроном. —
Ме^у Енглесгапьама има ... 1 асгрономка (Да-
ница 1863, 736).
астрбпомскй, -5, -б 1. ко]и ев односи на
асшрономщу; исп. астрономички, астрономични
~ време.
2. врло велики, огроман: — цифра.
Изр. ~ годипа, ~ дан, ~ кула в. код тих
вменила.
 АСТРОФИЗИКА — АСЦЕНДЕНТ
астрофизика ж (нем. Аз1горЬуз1к) грана
асшрономи]е, наука ко]а йроучава физичке особине
небеских тела.
астрофйзичкй, -а, -5 ко]и се односи на
астрофизику: ~ опсерватори)а.
астурли|а ж в. аейур (Беране, Енц. Ст. 1).
асул м (тур. Н&В1 1) в. хасул 1. добит, корнай;
глаенииа; вар. асол (Босна, Гр1). 1).
2. (у придевско) служби) в. асулан. — Ни-
шта асул неЬе да ти уработа (КМ, Ел. Г. 3).
асулан, -лна, -л но добар, найредан, кори-
сшан; исп. асул (2), асули. — За ди)ете ко)'е )е
добро и мирно каже се асулно ди)'ете (Дробаак,
Том. М.).
асули прил. »е пром. в. асулан. — Он граби
да се обогати па и ту1)е присвада, али му то кад-
тад непе бити асули (Златибор, Смил». Н.).
(Жун.; Злакуса, Павл. Б.).
асулити, -им неевр. йроизводиши, изра/)ива-
ши; йрийравлаши, ейремаши. — На глави су
капе туна)ли)е | Од ли)спе руде маКедонске |
Што асули стамбулска дворника, | У црвено)
бо)и оправлъена (НП, БВ 1913, 253). ХоКеш ли
ове )есени асулити кисели купус? (Радул. ].).
асум м (тур. пазил) в. хасум, душманин,
злошвор. — Далеко ти били асумл и непри)'ате-
л.и (у здравицама) (Зма) 4). Асум сам ти као ]оле
Турчину (ЦТ, Стан. М. 1).
асу мнтп, -им свр. раердиши се (Далм.,
Павлин., Р1А).
асура ж (ген. ми. ЗсурЗ) (тур. пази-) в. ха-
сура, йросширка од Рогозине; исп. рогожина. —
Десно и лево пружени су од дасака непомични
кревети по кощма су прострте асуре, па по асу-
рама сламшаче (Мил. М. Ъ. 21, 11).
Изр. извуНн (извлачити, истрзати, отрг-
вута коме) асуру: лишшТш, лишоваши кога
неке корисши, йодеалиши, йодеаливаши коме;
йрееариши, вараши, (на)самариши кога. — Могу
ти )ош сад казати да )е Юьазу извучена асура.
Свс )с тако удешено, да нас мора наименовати
за члапове државног Сов)'ета (Ком. 2, 211).
Донекле му се и свиде то што )едан жутоюьунац
жели да му извуче асуру (Ъос. Б. 3, 188). Они
ко)и су у корист ОбреновиКа предн>ачили Бео-
гра!)анима, говорили су за ВучиКа, Гарашанина
и Мишу „ала им извукосмо асуру" (Гру). ]. 2,
222). Данас )'е тек могуЬе, да упремо прстом на
по кога пакленог чиниоца ко)и народу истрже
испод ногу асуру (Шумад. 1888, 201).
асурачкй, -3, -б ко;и ]е иейлешен као асура.
— О), Бога ти, мила мо)а ма)ко, | ... Оплети ми
перо [перчин] асурачко (НП, Ъор1). Т. 10, 83).
асурачкй прил. на начин као шшо се йлешу
асуре. — Оплете га ситно асурачкй (НП, БВ'
1893, 154).
асураш, -аша м е. асурци]а (Аре).
асурашкй, -3, -б е. асурциски. — 1еснав
[тр. еснаф] ... асурашкй [слави] — св. Спири-
дона (Мил. М. Ъ., ГНЧ 1, 158).
асурица ж дем. од асура. — Имао )'е само
)'едну исцепану асурицу ко)у простре под старца
(Ъор1). Т. 14, 118).
асурче (асурче), -ета с (супл. мн. асурчиЬи)
дем. од асура. — Поред асура или рогожина
191
асурци)е изра^у)у и асурчиКе или серцадиКе
(Ми). С. 7, 56).
асурчина ж аугм. и йе]. од асура (Дучало-
виЬи, Ков. Р.).
асурцн)а м занашлща ко)и изра^у;е асуре,
рогожар; исп. асураш. — в. пр. под асурче.
асурцщии, -а, -о ко]и йрийада асур\щи.
асурпйница ж радионица за израду асура.
— У први мрак развалио )е даске на прозору
1едне овдашле асурцинице (СН 1883, 544).
асурцйскй = асурий)скй, -а, -б ко]и йри
йада асурци)и, ко]и се односи на асурии]у; исп.
асурашкй: ~ занат.
АсурцйЬ йрезиме; исп. асурци]а (БК 1905,
820; Им. МС, 88).
асфалт м (нем. АзрКак) 1. црна и с]й]на смо-
ласша маса минералног йорекла, смеша виших
угл>оводоника, ко;а се уйошребл>ава йри изради
йушева и др. — Кад нафта ... буде дуже времена
изложена ваздуху ... очврсне и претвара се на)-
зад у асфалт (Петк. К. 1, 172).
2. гор/ьи ело; асфалширане улице или йуша. —
Ос;етио [)е] Меланищн корак по асфалту (Крл.
1, 35). фиг. Сви [су] наваливали да останем ...
и да ... потражим лепше и истинити]е мотиве
него што их пабирчим по престоничком асфалту
(РадиЬ Д. 6, 228).
асфалтар, -ара м она] ко}и се бави асфалши-
ранем; вар. асфалтер. — Топли вон> чоколаде
... мешао се ... са ароматом катрана и црне
смоле, што се )е пушила на новом асфалту под
рукама асфалтара (Крл. 2, 127).
асфалтер, -ера м е. асфалшар. — Три смене
радии ка асфалтера ... непрекидно раде на асфал-
тираьу (Борба 1947, 96/3).
асфалтйравье с гл. им. од асфалшираши.
асфалтйрати, -алтйрам (-йра)у) свр. и неевр.
йокри(ва)ши, йремаз(ив)аши улицу или йуш сме-
сом у ко/о/ /в главни сасшо^ак асфалш (1); исп.
асфалтовати. — 1една асфалтирана улица пружа
се као светла трака (Бих. 1, 170).
асфалтнчан, -чна, -чно ко]и има у себи
асфалша (I) : ~ стена (Шумад. 1888, 153).
асфалтнй, -3, -б ко]и ;'с од асфалша; ясп.
асфалтеки: ^- коловоз (Р—К 2).
асфалтовати, -ту)ём е. асфалшираши. —
Он се упути куКи асфалтованим тротоаром (Мил.
В. 7, 11).
асфалтекй, -3, -б в. асфалшни. — Као да
се срушило беэбро) кула од карата, малих црве-
них кровова и млечних асфалтеких шина (Кркл.,
СКГл НС 30, 332).
асфйкси}а ж (лат. азрЬух1а) мед. йресша-
нак или уейореносш диса/ьа услед недостатка ки-
сеоника, гушен>е.
асфодсл м 1 бот. в. чайлан АзрЬо^е1из. —
асф бдела ж / К'о кап росе у лламу I на
цвету асфодела (Кор. 2, 51). Пред тво)ом куном
стар се )'аблан суши | свуд по рондоих мртве
асфоделе (Дом). 1, 89).
асцендент м (лат. азсепс1епз, -еппз) правн.
йредак. — Сродници у право) лини)и деле се
на претке и потомке (асценденте и десцен-
денте) (Миловав. М. 1, 13).
1*2 АСЦЕНДЕНТНИ — АТАЙ
асцёндентнй, -а, -б 1. правн. ко]'и се односи
на асценденше, усходни; супр. десцендентни. —
Отац )е сродник првог степена по асцендентно),
а син по десцендентно) линищ (Ред.).
2. ко]'и се креНе павшие, нагоре, узлазни: ~
ток (реке), ~ кретаье (неког небеског тела
изнад хоризонта).
асцендёнци^а ж сродство у узлазно] линщи
(ошац, дед, Прадед ишд.) .
асцн;ш)а ж зоол. в. мешиница АзосНа (Терм.
3; Див. 1, 167).
5т1 м («н. Зтови и ати, геи. атбва и ата) (тур.
а1) кон>, обично йасшув йлеменише йасмине. — Ста
де писка по пол>у )унака, | Стаде вриска би)е-
сних атова (НП Вук 2, 561). Ал' допаде два-
наест Арапа | На дванаест ата Арапски)е (И., 374).
С туг)а ата усред блата (НПосл Вук). Кнезовима
ате поклагьаде, | Кметовима осретье парипе
(Вук, Р).,под осредньи). Води слуга Илища )е-
дека, | Арапскога ата опьенога (НовиК 3, 45).
Какав ти )е ат, опаки и сат (НПосл Вук). Имао
[)е] свога кон>а, ата, с кощм )е лч)сгао и уста-
)ао (Сара|л. 1, 21).
8т* м (тур. пат., црта) она страна мешалног
почт на ко]0] ни]е Писмо; исп. ат-)аз, тура (БиХ,
Грг). 1).
Ата1 ж (вок. Ато) муслиманско име; исп.
Хата (НП Вук 1, 595).
Ата1 и (вок. Ато) хий. од Ашанасще; исп.
Ато (Бор;.).
атавйзам, -зма и (фр. аиушпе) биол. на
слеге извесних особина од далих йредака. — Та
подава особина, ко)е су имали препи, па су при-
кривене лежале неко време у крви потомства,
док се на)зад нису по^авиле на )едном потомку,
зове се атавйзам (СпасиЬ Д. 3, 158).
атавйстичан, -чна, -чно е. ашависшички
(Р—К 2).
атавйстнчкй, -§, -б у коме атавйзам долази
до изража]'а, ко]и се ]'ав.ъа нагонски, По наслежу;
исп. атавистичан, атавички. — Те речи ... су за-
доволлвале н>ихове атавистичке потребе за )у-
наштвом и славом (АндриЬ 7, 260). Сваки чо
век има у себи неког атавистичког страха ко;и
тшьа на дну ьеговог ГшКа и он га ни)е свестан
(Ков. Д. 1, 243).
атавйстнчкй прил. на ашависшички начин,
нагонски. — Он атавистички ... мрзи упьетаче
Турке, вековне непри)ател>е свог народа (Ал-
бала П., СКГл НС 19, 188).
атавичкн, -а, -о индив. в. ашависшички. —
Тумачеше подава атавичких, добила, тада, отпе
чатан нагадала (Гавр. С. 1, 40).
Итак м (геи. мв. атака) (фр. анжше) во|.
найад, ]уриш; вар. атака. — Друга половина
улана учини ... три сяйна атака на петь луга
веЫй брой хусара (Вилов. 1, 188). фиг. Поли-
циска ограниченна су атак на право радниково
да сво)у радну снагу прода)е и да отуда живи
(РН 1905, 6/1). Може се чути да се критика
назива нападом, а по)единци на н>у реагира)у као
на лични атак (ФраничевиН М., КН 1948, 1/4).
атака ж заст. в. атак. — Што )е атака живл,а,
то ман,е л,уди ста)е (Балт. 1 , 257). Можда он ипак
не би имао прилику да издржи свестрану атаку
политичких противника (Отапб. 1913, 6/3).
атакйра&е с гл. им. од ашакираши.
атакнратн, атакйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аиаск1егеп) 1. во), найасши, найадаши, }'ури-
шаши; исп. атаковати .
2. фиг. найасши, найадаши уойшше. — Ни
пи)ан човек не напаству)е тако пролазнике на
улици, као што београдскг полици)а атакира ...
на опозиционе листове (Штампа 1903, 7/1). Луди
ко)и су у име српства ... атакирали на част,
слободу ... сопственог народа (Пи). М. 2, 311).
атакование с гл. им. од атаковати.
атаковати, -ку)ём (аор. атакова) свр. и несвр.
в. ашакираши. — Атаковали наше ... говораше за-
дихан официр ... )едва ... долазеКи себи (Ранк.
С., Дело 4, 50). За то се атаковало на радикалну
странку свим средствима код народа и код вла-
даоца (Прот. С. 1,40). То се )асно показало ...
кад )е извршна државна власт атаковала наро
чито на старе посланике (И., Дело 1, 58).
атаксита ж (лат. а(ах1а, неред) мед. недо
статок координаци]е йокреша (код разних йовре-
да живчаног система) .
атактичан, -чна, -чно ко]и а односи на
ашакси]у; ко]и ]'е нейравилног ритма, неу]'едначен;
исп. атактички.
атактнчкй, -5, -б в. ашакшичан. — Литур-
ги)'ски и) ев старословенски ... чисти )е атак
тички п)ев прозе (Широла Б., ХК 8, 359).
атактичнбет, -ости ж особина, сшаььс онога
што ]е ашакшично. — Основна )е знача^ка тога
псалмодичног начина мелопо)е заци)ело атактич-
ност (Широла Б., ЗНЖ 28/1, 154).
атал м покр. в. ашула (1). — У куЬи дуж
дувара посто)и ат'л, атула или пезул,, на н>ему
)е брашно или жито у вреЬама, котарице и
друге ствари (Ник. Р. 3, 128).
аталеват м индив. она]' ко]и ;с без шаленша,
ко]и ]'е необдарен. — Неки одби)а)у и добру ди-
)алекталну поези)у као узрочника подави низа
нових „лирских" аталената (Горан 2, 130).
ата! и) а м (тур. ЬаГаЬ) заст. она) ко)и доноси
несреНу; исп. баксуз. — За Прокопи)а држе да
]е атали)а, и наводе многе несреКне случа^еве,
да су се десили на ова) празник (ЦГл 1896, 150).
атаман, -ана м (рус. атаман) козачки сша-
решина. — Надимак капетан приста)ао [му )е]
и као пустоловном атаману и као ратном сто-
тинашу (Бож. Г. 2, 113). фиг. ]'унак, исшакнуш
борац. — Ро^евье те осв')етило ( Твог великог
атамана (ВЬег. 6, 38). Сви смо силни, крвави
атамани у овом клан>у (Васил.ев 1, 33).
атаманац, -нца м (ген. ми. атаманаца) йри-
сшалица атамана. — Снажан и приглуп, као и
сви атаманци (Моск. 1, 42).
атамановати, -ну)ём несвр. вршиши власш
атамана, биши атаман. — Силан то козак беше,
више )е пута атамановао по мору (Глнш. 5, 103).
Чврсто )е атамановао нови атаман (Моск. 2, 389).
АтамановиЬ йрезиме; исп. атаман (Шапч.
12, 264).
атаманчиЬ м дем. и йс]. од атаман. —
Она) несреКни атаманчиЬ )е сасвим луд! (Моск.
4, 129).
атан, -тна, -тно в. хатан, брижлив, йажлив;
исп. а)ати, атати; супр. нехатан (Уж. окр.,Жун.).
 АТАНАС — АТЕЛ.ЕР
Атанас и Атанас м заст. име; исп. Атанаси)е
(Мил. М. Ъ. 23, 3*5).
Атанасща ж име (Сп.ЧГ, 272).
Атанаси)е м име; исп. Атанас (Ъор. В. 2, 41).
Атанасй]евип йрезиме.
АтанасйЬ йрезиме (Нак. 2, 535).
Атанаско м име; исп. Атанацко (Мил. М.
Ъ. 40, 347).
АтанасковиЬ йрезиме; исп. АтанацковиЬ
(Вук 12, 318).
АтанасовиЬ йрезиме (Босна, Аре).
Атанацко м име; исп. Атанаско (Вук, Р).).
АтанацковиЬ йрезиме; исп. АтанасковиЬ.
атапот м зоол. заст. в. окшойод Осюриз уи1-
Ваг18 (Вук, Р).).
атар м (лок. атару и атару) (мац. Ьагаг,
граница, мег)а) в. хатар 1. землишше ко;'е йри-
йада пеком селу, месту, области; исп. терито-
ри)'а. — Села, чи)и се атар протеже и овамо
у планину, има)у овде сво)а трла (ДрагиЬ М.
1, 164). На улазу у сеоски атар диче кала нас
)е група сеоске Д)еце (Чол. 2, 202). фиг. Цвили,
пишти л>уто небеским атаром, | До Бога нросеца
са )уначком паром Сакш. "Б. 2, 10).
2. огранено землишше или имтъе; исп. потес.
— Пустио си стоку у мо) атар (Шум., ВукиК.
М. 1).
атар, агара и йтра м (тур. ЬаПг) в. хатар
1. лубав, наклоносш; обзир, вола; исп. а)тар,
а)тер, а)тор, атер, атор1 (1), атур. — Ал' не може
славан деспот Ъург)у | Сво)0) госпи атар да по-
квари (НП Вук 2, 493). Бешче младо, мила му
Вати)а, | Не може )0) атра оштетити, | Допусти
)о) проиграт' гаврана | По Врачару испред Био
града (НП, БВ 1889, 91). Не могу само за атар
ових поштених л>уди, а не бих ти дао ни зрнца
(Глиш. 1, 15). Иако )е ... имао сво)е погледе и
сво)у вол>у, ипак своме старом „Бабу" ни)е
кварио атар (Жив. Ж. 2, 63).
2. покр. саучешКе, жале/ье. — Кад )е умро
поко)ни бала, долазили су на атар (КМ, Ел.
Г. 3).
Изр. изиНи (коме) из агара ; не учиниши
(коме) йо воли, замериши се. — Ни)е мог'о да
изиг)е из атара нама, па се примио тога посла
(Весел. 12, 314). Радикали, да не би и зашли из
атара Кральу, разговарали су неко време са
МишковиЬем, али ти разговори нису довели
ни до чега С1ов. С. 16, 358). у ~ (истине):
у йрилог, у корисш (истине) . — Да проговоримо
ово неколико речи у атар истине (НД 1890,
39/3). Да видимо шта се може реЬи у атар или
против претпоставке (Ъорг). Вл. 6, 147).
атар, -ара м (тур. апаг) она; ко/и йрода]в
лекове, дрогерисш (Скар. В. 1, 67).
Втара-бЗтара в. ашара-йашара (Левач,Ми).
С. 1).
атара-патара (прилошки израз) шамо-амо,
одовуд-одонуд (камсе се за неког кад се башрга
или йосрНе); исп. ара)а-тара, астара-тара, атара-
батара. — Елем, атара, патара, догурам се до
н.енс капи)е (1ак. С. 1, 218). Забатргао се озго
па атара-патара те на мене (ПараЬин, В—С).
Ми селимо, а тек нетто из помрчине па атара
патара, право на нас! (Лепеница, Ризн.).
40
193
атарисати, -ишём неевр. шрйеши некого из
йшара (1), йойушшаши некоме; исп. а)'терисати,
аторити. — Ама шта му толико атаришеш ? Треба
да му се оеврнеш, па да га добро насадит (Па
раЬин, В—С).
атарли^а м в. ашарци^а1. — Много )е атар-
лн)а, ама му то) не ва.'ьа (Вранье, Вла). 1).
атарлика (атарлика) ж в. ашарцика (Вранье,
Вла). 1).
атарскй, -а, -б ко}и се односи на ашар : ~
еснаф, ~ чарши)'а (Скар. В. 1, 135; ЗНЖ 30/1,
80).
атарци)а1 м сусед йо имаму у истом ашару.
— СваКе се мег)у сел>ацима на)више дешава)у
кад су комши)е атарци)е с имакима (Милос.
С. 1, 312).
атарцн)а* м она] ко]и ради йо йшару (1), коуи
йосшуйа йрема личним симйашщама; исп. а)тер-
ци)а, атарли)а (Вук, Р).).
атарцйка (атарцика) ж жена ашарии)а1;
исп. атарлика. — Варошке моме, панум] ...
Све су Зтарцике (предусретл.иве дево)ке) (НП,
1анк. Л., и Д. 2, 138). (КМ, Ел. Г. 3).
ататн, -ам (-амо, -йтс) неевр. заст. в. а]аши;
исп. атан. — Да ти аташ за тим, то би ти научно
(Вук, Р).). Свака ... куКа ата да на та) [дан]
макар што год окрви, те по бро)у укуКана кол>е
се кокош, петао, гуска (Слав., Филаковац И.,
ЗНЖ 19, 174). Трчи и ата да закупи, али му се
нетто не може (Уж. окр., Павл. Б.).
аташё, -ёа м (фр. а«асЬ6) сшручни службеник
доделен на рад неком дийломашском йрешешав-
нишшву за одре^ену врешу йосла : ~ за штампу,
во)ни ~, трговински '~.
АташевнЬ йрезиме (Марет. 8, 94).
аташйрати, аташйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. аиасЫегеп) йридода(ва)ши, доделиши, до-
деливаши на службу (обычно у сшрано] земли) .
— Нису хтели више допустити да се руски
официри аташира)у Кнезу или Бугарско) (Ъорг).
Вл. 13, 262).
атензам, -зма м доктрина ко]а одриче йо-
сшо]ан>е бога, неверован>е у бога. — Фран.о Пуци,
оптужен због атеизма, мораде б)ежати из Окс
форда (Чок. 1, 68).
атёист(а) м (нем. АЛе181) она] ко]и не ве-
ру)е у бога. — Мирно Новак ... либерал и атеист,
жестоко се побио са господином Финтеком (Крл.
1, 16). Човек ... увек веру)е ... па и онда
када мисли ... да )е атеиста (Пер. Ж. 5, 149).
атепстпчан, -чна, -чно ко]и )е без религще,
ко]и не иейоведа нщедну религщу (Р—К 2).
атейстнчкн, -а, -б ко)и се односи на атеисте
и ашеизам : ~ поступай, -~ став.
Ател» йрезиме (Шем. Бос. 1886, 103).
ателье, -са м (фр. а(еНег) радна соба умеш-
ника (сликара, ва;ара); радиолица неких зана-
шлща; исп. ател.ер: зубни ~, сликарски '~, фо-
тографски ~.
АтёльевкЬ йрезиме (Дед. 1. 2, 801).
атёльёр, -ера м индив. в. ашеле. — ВЬеговом
инициативой сазидан )е у то доба у Загребу
уметнички павильон и удобни ател.ери за шегове
младе другове, уметнике (Цар, Бук. 1, IX).
194 АТЕЛ.ЕРСКИ — АТИНА
атёл>ёрскй, -а, -о в. ашелски. — Слика
... претставльа хероизирану природу ... стили-
зовану према традиции ател>ерског сликан>а
(Бих., Юьиж. 3, 380).
атёл>ка ж женска блуза; исп. ал>етка. —
Избушила ател.ку отраг, па одозгор, од врата до
крста све испреплетала дретвом (Ранк. С. 5, 39).
атёл.скй, -а, -о кади се односи на ашеле;
занашски, шаблонски (о ликовно] умешносши);
исп. ательерски. — Ова) наш мла^и сликар све
се више ослобо^ава оне сво)е првобитне ател>ске
смешаности (XX век 1938, 5/142).
Атёпа ж (зап. кр.) в. Ашина.
атенёум м (лат. АЛепаешп) назив неких кул-
шурних и научных усшанова и часойиса; исп.
атине).
Атеница ж село у ]угозайадно] Срби]и,у
околини Чачка (Бук, Р).).
атентат, -ата м (нем. Аиепш) усйео или
неусйео йокуша) убисшва неке исшакнуше, обично
йолишичке личности; йокуша; ошшеНен>а или уни-
шшепа некое ]аеног об]екша. — Као жртва атен-
тата погинуо [)е] ... министар унутар. послова
(Ник. Д. 1, 137). Ман>и бро] н>ихов веК )е
сводим стражама обезбе^ивао железничке пруте
и све об)екте на ньима, да би ... уштедели мо-
гуке атентате од стране злонамерних агената
непри)ателских (Лаз. М. 1, 11). фиг. Папска мок
... изумире пошто )е узалуд покушала сво; на)-
силни)И атентат против разума човечи)ег Оед.
1873, 131). Први атентат на ^единство царства
учини Синиша, ко)и се у Костуру прогласи
царем сви)у Грка и Срба (Мишков. 1, 27). Па
ми и нехотице долази, да )е човечанство само
на себи неопростив атентат починило (Коз. ].
2, 35).
атёнтаткшьа ж е. ашеншашорка. — 1елена
Марковикка, атёнтаткшьа, осванула )е )утрос
мртва (Самоупр. 1883, 65/4).
атёнтатор м извршилац ашеншаша. — На
овом путу била су распорег)ена шесторица атен-
татора; четворица су имала револвер и бомбу,
а дво)ица, ЧабриновиЬ и МехмедбашиК, само
бомбе Сов. ]. 1, 67).
атёнтаторка ж жена ашеншошор; исп.
атентаткиаа. — Због таког аеног душевног станка,
ни)е било могуКе саслушати атентаторку (СА
1898, 239).
атёнтаторскй, -а, -б ко]й се односи на
ашеншашора; ко;'и има еезе са ашеншашом.
атер м е. ашар (1). — Прво и прво ти )е
кмет. гЬемукар ТрЬак дао нешто, 'вако, преко
прста, па он )ако суди н.ему по атеру (Весел.
2, 81). Ова) се, богме, не шали! У н>ега
нема к'о у Вука да гледа атер (И. 3, 173). Али
ми )е ... жао било да ти кварим атер (Глиш.
7, 400).
Изр. бити (остати) ~: биши (некоме) кри
во, жао, расрдиши се; исп. атар (2), атор2, атур
(Изр.). — Атер било српском цар-Степану | Не-
имару Ъури говорио: | .Лесам ли ти, Ъуро,
говорио, | Да )е градиш што год веЬу мореш"
(НП, Вила 1865, 469). То )е ма)ци врло атер
било, | Удри Нерку по белу образу (НП, Вила
1866, 98). Немо) да ти остане атер (КМ, Ел.
Г. 1). . '
атеревнзацща ж йрилаго^авагье билака но
вом ш ерену; исп. аклиматизаци)а . — Способност
прилагог)ава1ьа [биллка] новим условима живота
... назива се ... атеренизаци)а (Тод. Д. 1, 69).
атериран>е с гл. им. од ашерираши.
атерирати, атёрйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(фр. апегпг) аер. слешеши, слешаши, сйуешиши се,
сйушшаши се на земл>у (за авион, балон и др.).
атёрмапскй, -а, -б (нем. агНеппап) физ. кор4
не йройушша шойлошу : ~ тело.
атест м в. ашесшаш. — Делатност мотора
... се види из атеста покуса (МГ 1933, 292).
Уз фабрикат ко)и отпрема)у другим колективима
на обраду, не шал>у атест (Рад СС 1950, 293/3).
атёстат, -ата м (тал. анезшю; рус. атестат)
сведочанешво, сведоиба, увере/ье; йисмена йо-
шврда; исп. атест. — Не питаде има)'у ли они
докторске дипломе, или само професорске ате-
стате (1ед. 1873, 147). Зато иштем, да платите;
него баш кад вам )е то противно, а ви ради
наше сигурности да)те ваше атестате (Гру)иЬ Н.,
Даница 1867, 582). фиг. Ако у свему томе не
налазимо довольно гаранти)е за слободу изоора
... онда )а не знам какав атестат да)емо ми о
сво)0) свести (НС 1, 42).
атсстацща ж лат. овераван>е, йошврЬиван>е;
уверавапе (Ву).5).
атестиратн, атёстйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(нем. апезпегеп) овериши, овераваши, йошврдиши,
йошврЪиваши, изда(ва)ши сведоцбу, уверепе.
атеш м (тур. аге$) 1. вашра. — Атеш! (оган.),
— викну Амица, и, за тили час, сву механу
обузе пламен (Мил. М. Ъ. 40, 168).
2. (у придевско) служби) непром. а. Пла
мени, опьени. — На)ео се нашег л.еба, па поб)е-
снио, поразио га свети Аран!)ел сво]ом атеш-
сабл>ом (Ъор. С. 7, 209). б. фиг. брз, хишар.
— Навезе се у атеш г>еми)е, | Пак за)едри низ
то море ешье (НП Вук 5, 312).
атнбур м (мац. папЪбг) црна овч]а кожа
ко}а се сшавл>айреко седла йри }ахан,у (Вук, Р).).
атнг)а ж кокош шарена йер}а (Зеница, Поп.
Д. С).
Атика ж а. йолуосшрво у исшочном делу сред
не Грчке, на коме се налази Ашина. б. ист. йо-
кра]ина аншичке Грчке.
атила ж (ген. мн. атйла) (мац. апНа) крашка
доламица ойшивена га^шанима, какву су носили
йлемиНи у Угарско} и Хрвашско] и конмници неких
родова (гардисиш, улани). — МеЬуЬи за покус
на себе тамномодру атилу са златним га)танима
... он )е ... давао кро)ачу упуте (Ъал. 4, 84).
Кнез Милош и аегова свита почели су да носе:
калпаке ... челенке и старе ерпске богато из-
везене атиле (Ъор1). Т. 5, 69).
атйлаш, -аша м ир. она] ко]и носи ашилу,
йлемиН. — Атилаши ... будите ман,е господски
него што )есте (Шен. А. 3, 136).
Атйна ж вар. Атена 1. а. главны град да-
ншшъе Грчке. б. ист. град и држава сшарог века,
кулшурни ценшар аншичких Грка.
2. фиг. ценшар юъижевносши и науке, кул
шурни ценшар. — Нови Сад поста)е ерпска
Атина (Нуш. 25, 160). . .
 АТИНЕ* — АТЛУКАНА
3. име (Пол. 1951, 13763/6; Сп.ЧГ, 362).
атннё), -ё)а м в. ашенеум. — Истина )е да
)е мо)е читаяье прекидано ... смехом присутних,
како ви велите, „богова и богиКа овог српског
атине^а и Парнаса" (НедиК Л>. 5, 510).
атйнскй, -а, -б ко]и се односи на Ашину
(ко]и ;е из Ашине, ко]и йрийада Ашини).
АтиЬ и АтиК йрезиме; исп. Ата (ДК 1912,
300).
атицнзам, -зма м (фр. апкпзте) Пробран,
йрефшьен беседнички сшил йо угледу на беседни-
шшво гажено у Ашици у II веку йре наше ере. —
Без обзира на то што строги обожаваоци ати-
цизма бране беседнику да буде патетичан, ис-
крена емоци)а )е увек )една лепота (Нуш. 4, 136).
атнчкй, -а, -б ко]и йрийада Ашици, ко]и се
односи на Ашику : <~ ди)алекат, Атичко Полу-
острво.
ат-)аз м е. ази/а (Изр.); исп. ат* (БиХ,
ГрЙ. 1).
аткигьа ж в. бсдеяща (1) . — Ол' ми пуштит'
ата на атюиьу, | Не би л' ми се парип умет-
нуо, | Да га раним за дуга мегдана! (НП Шаул.
1, 82).
атлаз и в. ашлас1. — Атлазни )елек )'е од
врло танког црног платна — атлаза (Влах.,
ГлЕМ 1940, 65). Дао ми )е диван превез | Од
атлаза плава (]он. В. М. 2, 39).
атлазли прид. непром. е. ашласни. — У зим-
ско доба су се носили атлазли кафтани (Скар.
В. 1, 105).
атлазни, -а, -б е. ашласни. — Спава сном,
каквога )е желан многи, ко^и )е на мекано)
постели атлазним покривачем покривей (Ъор1).
Т., БК 1897, 1143).
атлант м (грч. Аг1а$, ген. Аг1апЮ8) заст. е.
ашлас1 (1). — Г. .[ован ДрагашевиН ... изда)е
потпуну географи)у у 6 делова. Цело дело изнеКе
преко 100 табака са неколико стотина слика и
подпуним атлантом (Даница 1866, 45).
Атлантик м (фр. АгЬппяие; нем. Аг1ап(:1к)
е. Ашланшски Океан (Ву). 5).
атлантичкй, -а, -б е. ашланшски. — А сред
ових атлантичких гора ни)е било даха ни зв)'ерке
ни чов;ека (Косор 5, 24).
атлавтскй, -а, -б ко]и ]е у вези са Ашлан-
шиком; исп. атлантичкй: ~ флота.
Атлавтскй Океан м океан измену Евройе и
Африке на истоку и Северне и ]ужие Америке
на зайаду.
атлас1 м (ген. мн. 8тлас5) (по имену грчког ми-
толошког цина Атласа ко)и држи небески свод
на плеКима) 1. збирка географских карата, слика,
цршежа, марака и ел. у облику кн>иге: анатомски
~, ботанички ~, географски ~', природописни
~, филателистички ~-.
2. анат. йрви врашни йрш.ъен, главоноша.
атлас* м (тур. а(1аг) с;а)на свилена тканина;
вар. атлаз. — У )едном углу ... беше намештен
)едан мали )астучиК од атласа (Ком. 8, 79).-
атласкй, -а, -б заст. в. ашласни. — Оном
свештеном лицу у атласко) манти)и на)после се
досади проучавати ред возова (Мил. М. Ъ.
31,4).
195
атласкшьа ж покр. кошула од ашласа'. —
Овим кошулама врло су сличне атлаеюнье
(Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 165).
атласли прид. непром. е. ашласни. — Доко-
ни и свечани, у атласли чакширама ... они су
строго светковали дан господаьи (АндриН 7,
165).
атласнй, -а, -о ко/и }е од ашласа2; исп.
атлазли, атлазни, атласкй, атласли. — Измену
два кума С)еди заручник ли)епо обучен у сво|"е
атласне фине чакшире (Михач. 1, 114).
атлет, -а (ген. мн. атлета) и атлет, -ета
и -ёта (ген. мн. атлета) и атлета, -ё (ген. мн.
атлета) и атлета, -ё (ген. мн. атлета) и атлета,
-ё м 1. снажан човек са добро разменом му-
скулашуром.
2. ист. шакмичар у аншичким гимнасшичким
играма; исп. гладиатор. — Римски ... атлета
и борци никада нису излазили на арену пре но
што би се добро поткрепили медом (Мрш. 1,
103). фиг. индив. борац, заточник. — Светозар
МарковиН [)е] ... претставл>ен као национални
херо) ... као симбол „атлете слободне мисли"
(ЬОьиж. 1, 170).
атлетика ж (нем. АгЫепк) фиск, скуй одре-
Ъених ейоршеких дисциплина, код ко]их /« главно
развщан>е и иейо.ьава/ье снаге и издрзкливосши :
лака ~ (скакаше, трчан.с, бацан>е диска, кон.ъа
и др.), тешка — (дизаае терета, боксоваже,
рван>е и др.).
атлётичан, -чна, -чно заст. е. ашлешски. —
Витковипев )е спол>ашн>и изглед био атлётичан
... Био )е ... висок и крупан (Ра)к., Бршл»ан
1885, 44).
атлетнчар м ейоршиеша ко)и се бави атле
та ком.
атлётичарка ж жена ашлешичар; исп. атлет-
кика.
атлеткшьа ж в. ашлешичарка. — II ти
мислиш, да се онаква црвена карикатура, ко)а
личи на атлеткшьу из ... циркуса, може волети?
(Барт. 1, 196).
атлетскй, -а, -б ко]и има изглед ашлеше,
ко]и ]е као у ашлеше; исп. атлётичан. — Био )е
атлетског раста, дугих руку и ногу ... необичне
снаге (Чубр. В. 1, 334).
атлетскй прнл. као атлета, на начин аш
леше. — [Били су] високи, атлетскй разви^ени,
и лепи као два С)а)на претставника телесне
културе старе |еладе (Пуп. 1, 131). 1едно див-
дрво пружа атлетскй сво)е мишице (Мили)аш.
1, 72).
атлн)а м (ген. мн. 8тлй)3) (тур. а1Ь) 1. заст.
копаник. — Повед'те ми по тридест Турака |
Све атли]"е и добра кон>ика (НП Вук 3, 148).
Та атли)е силни коп.ьаннци | Да с' затрче на
то во)ске само | Не б' имало на што стражи, и
доКи (НовиК, ОС 1864, 221). Некакав силан
во ) вода, кад се кренуо са сво)им атли)ама на
Косово, евратио [)е] у ту цркву (Глиш. 7, 374).
2. эб. кон>ица. — За миоме )е каурска атли)а, |
Даб)ежимо на нашу Красину (НП Херм. 2, 114).
атлокана 1 ж (тур. о(1ик, ливада -!■ Капе,
атлукана ) зграда) в. ошлукана, шшалски
шаван, сенара где се чува сено; вар. аклокана. —
На шталама )е био простран таван или атлокана
196 АТЛ.АВ — АТОНАЛАН
за сено (Ми). С. 7, 73). Мислим да )е )'ош ту
на атлукани те спава Оакш. Ъ. 5, 14).
алтъав, -а, -о (комп. атл>ави)й) (мац. Ьаг-
1а1ш, радити ко)екако) в. алкав (Баранье, Вук,
Р)0.
алтьавбст, -ости ж покр. е. алкавосш (Поп.
Ъ. 4).
атма без значена у броусшици : Елем, белем,
берба, ута, шишер, гута, телма, ута, атма, гутма,
дивер, дишер, )абука (Миодр. 4, 231).
атмава м (ген. мн. атмаца) (тур. аипаса)
покр. в. акмаца. — У Магла]у зову они, ко)и и
данас )ош лове соколовима, )едногодшшьака
(копца) атмаца, а двогодишн>ака тулек (ГлЗМ
1890, 109).
8т-ме)дан (атмёщЗн) м (тур. агтеускти)
покр. шркалишше, хийодром. — На атмещану пред
касарном у Сара)еву држана )е досада продажа
коша и друге животшье (Босна 1869, 173/1).
атмосфера ж (фр. апгюзрпёге; нем. А1то-
5рЬйге) 1. ваздушни омошач око Земле. — Сло)
ваздуха, ко)и окружу)е нашу земл,у, зовемо
атмосферой (Ненад. 1, 190). Ваздух у ширем
смислу назива се атмосферой (Мили)аш. 1, 24).
фиг. средина, окояина; столе средине, окояине;
расйо.южаьс. — Из научне атмосфере и школ-
скога посла упуНен )е да управл>а манастиром
(Радон. I. 7, 480). Друг Миленко НоваковиН
... не може живети у друго), осим у проле-
терско) атмосфери (РН 1905, 5/3). Сва та атмо
сфера раног )утра, гужва, сел>аци, селанке,
усхи Навала га )'е ... он се на)едном нашао у сво)0)
средний ... у ко)0) )е увек живео (Ков. Д.
1, 159). Требало ;е десет минута напрегнутог
разговора док се створила сношл.иви)а атмо
сфера (Петр. П. 2, 194).
2. техн. ^единица за мерепе ваздушног йри-
шиска, нойона гасова и Паре. — Величина атмо-
сферског притиска )е )'едан килограм на ква-
дратни сантиметар. Ова1 притисак се обично на
зива и „атмосфера" (Л—Ж 1, 6).
атмосфёрвли)е ж мн. (нем. АйпозрпагШеп)
йадавине, оборине (киша, снег, роса и др.). —
Кад су шуме нестале, бура и атмосферили)'е
вршиле су лакше пустошен>е кра)а (Марч. 1,
338).
атмдсфёрскй, -3, -б ко/и се налази у атмо
сферы, ко/и се односи на атмосферу: ~ елек-
трицитет, ~ притисак, ~ талог.
Ато м (нок. Ато) хий. од Ашаиасщс; исп.
Ата« (Ъор. С. 10, 27).
атол м (ген. мн. Зтбла) (фр. аюП; нем. А(о11)
коралско острее йрешенасшог облика. — У топлим
морима ... растурена су многоброща, обично
мала коралска острва, атоли (Петк. К. 1, 199).
атоли св. е. акамоли. — Ка да посла ни)есу
велика | Ни очима ниг!)е види)ели, | А то ли га
рукама евршили (гЬег. 4, 100). КосанчиКев
Венац пуст )е и у пола дана атоли ноКу (Ком.
3, 216).
атом, атбма м (нем. А ют) 1. на]манм де-
лиН елеменшарне машерще до кога се долази хе-
миском анализом, а ко)и се саейпуи из ;езгра и
елекшрона ко/и око овога круже. — 1едан молекул
воде састо)и се од два атома водоника и )едног
атома кисеоника (Ред.).
2. фиг. сиНушна, 6езнача]на сшвар, сишница;
на]ман>и делиН. — Срео )е неког ... богатог го
сподина, у чи]'ем )е богатству десет форинта
играло улогу невидл>ивог атома (Новак В). 3,
116). Садашвьост )е атом времена ко)и не тра)'е
дуже од (еднога тренутка (Нен. Л>. 26, 164).
Треба иКи ... док тра)е последней атом снаге (Суш.
1, 270).
атомвзам, -зма м (фр . аЮггште) учен>е йо коме
се машерща сасшо]и од ашома; исп. атомистика (б).
атомвзацв)а ж фиг. раейарчавагье, разби-
}ан>е, раздва]а>ъе у сишне дслове. — Ово би било
штетно веК и зато што нема законске могуКности
да се спречи такозвана „атомизаци)а", т. ). рас-
парчаванъе шума у ситне делове (Марин. М. 1,
79). Ако )е у лирици главки принцип атомиза-
ци)а, т. ). н,ено растваранъе у на)ситни)е ди-
)елове ... онда )е )асно, да )е експресиони-
стички роман невезано укрштаван>е мотива
(МараковиК Л>., ХК 8, 347).
атомизйрагье с гл. им. од ашомизираши.
атомнзйратн, -йзйрам (-йра)у) свр. и неевр.
расйарча(ва)ши на на]сихйнще чесшице, ашоме;
фиг. (ис)цейкаши, расшуриши, расшураши; исп.
атомизовати. — Има се утисак да су позоришни
стручн>аци сувише атомизирали предмет позо-
ришне критике тражеКи да се она бави свим
елементима сценског приказа (Кн>нж. 6, 305).
Обично се каже да )е сел>аштво таква класа
ситних произво^ача чи)и су чланови атомизи-
рани, разбацани широм читаве зс.м.ъе (Т—Л 1,
513). (КлаиК 1; Ву). 6).
атомизован>е с гл. им. од ашомизоваши.
атбмнзовати, -зу)ём (аор. Зтомизова) свр.
и неевр. в. ашомизираши. — Ова племена одмах
почеше да де;ству)у организаторно на сасвим
неорганизоване и у мале племенске или сеоске
задруге атомизоване стари)е словенске досел>е-
нике (Мар). М. 1, 155).
атбмист(а) м в. ашомисшичар. — 1едан од
првих ... атомиста био [)с] ... Дубровчанин
БошковиК (Крл., КН 1948, 2/1).
атомистика ж а. фил. хем. наука о а то
мима и пиховом склойу. б. е. ашомизам.
атомйстичар м йрисшалица атомизма;
сшручььак за атомистику ; исп. атомист(а).
атомйстичкй, -а, -б ко]и се односи на ашо-
мисшику, ко]и }е заснован на йринцийима атоми
стике : ~ теори)а.
атбмнн, -а, -б заст. е. ашомски. — У овом
случа)у може се атомна тежа каквог другог
елемента из ове пропорци)е дознати (Панч. 2,
44—45).
атбмекй, -а, -б вар. атомни 1. ко]и се од
носи на ашоме, на йроучавале ашома : ~ тежина, ~
стручлак.
2. ко]и се добща разбщаъем ашома : ~ енер-
ги)а, <~ бомба.
3. ко]и се односи на уйошребу ашомске енер-
ги]е, ашомске бомбе: ~ психоза, ~ рат.
Атбн, -она м в. Свеша Гора, на]исшочни)е
од три йолуосшрва Халкидике, на коме се налазе
многи Православии манасшири.
атоналан, -лна, -лно (нем. аюпа1) муз. ко/и
ми/с заснован на одре/)еном шоналишешу; исп.
 АТОНАЛНОСТ — АТРИБУТСКИ
дисхармоничан. — „Би-бол" [врста надреали-
сгичког цела] )е ... толико атоналан, да у поре!)еньу
с вьиме обичан цез ... претстав.ъа праву класичну
музику (КН 1948, 17/2).
атоналнбст, -ости ж муз. ошсусшво одре/)еног
шоналишеша. — По;аве декаденци)е и форма
лизма у нашо] музици изражава)у се поред оста-
лог, у ... атоналности, збрци и множини разно
ликих ... звукова (Зог., Кн>иж. 7, 564).
ат6ни)а ж (лат. асоша) 1. граи, ошсусшво на-
гласка, ненаглашеносш.
2. мед. ошсусшво живосши, млишавосш, кло
нулосш, малаксалосш, шромосш, ойушшеносш.
атопичан, -чна, -чно ко/и Показухе особине
ашонщв. — фиг. Стихови су му ... атонични, без
детства (Лаз. В., СКГл 19, 220).
Атбнска Гора ж в. Ашон. — Славио сам
БожиЬ у Витле;ем, | славио га у Атонску гору
(Нэег. 7, 211).
атонскй, -а, -б ко/и се односи на Ашон,
ко/и ]в на Ашону. — Над атонским храмом,
)ош у давно време, | Подиже се бура усред
новл неме (Ил. В. 1, 82).
агор1 м 1. в. ашар (1). — Максим Анг)и атор
учинио, | Те погуби свезана Османа (НП Вук
7, 41). УчиниЬу то теби у атор (Лика, Кос).
2. покр. а. инаш, йркос. — Е баш Ку теби
у атор отиЬи (Бани)а, Грч. М.). ]& пушим само
од атора (Лика, Обр. Ъ.). б. сва^а, йрейирка. —
Кад ко коме зна за Нуд и уцанац, онда му се
ласно држати, да атора не буде (НПр Корд.
2, 147).
атор' прил. в. ашср (Изр.). — То 1овану
врло атор било, | Па ево га л>уби у ода)у: | ...
Де л* истина што ми на те кажу? (НП, БВ 1904,
352). Побратиме Потураче Марко, | Што ти ре
чей, да ти ни)е атор (НП, БВ 1914, 150).
аторити, -им несвр. 1. чиншТш коме йо во
ли; исп. атор (1) (Лика, Кос).
2. шераши инаш, йркосиши; мрзеши; исп. атор1
(2) (Бани)а, Грч. М.).
аторннк м она] ко)и чини ашор1 (1), йрща-
ше.ь. — Кажу: „Боже, све узми до ли при)а-
тел»а!" А добро )е аторника и у вражи)0) купи
имати (Буковица, Ард., ЗНЖ 5, 28).
Зтрактйван, -вна, -вно (фр. ассгасиГ) физ.
ко/и йривлачи, йривлачан; исп. атракциони. —
Матери)'ални делиКи обдарени су атрактивном и
репулзивном силом, од ко)их атрактивна ... де-
лу)е кроз све просторе (Петрон., XX век 1938,
4/77). фиг. Далмаци^а )е тада била довольно атрак
тивна и за стране музичаре (Пламенац Д., МСД
1935, 82).
атрактивност, -ости ж особина онога шшо
}е йривлачно, заним.ьиво, йривлачносш; исп. атрак-
ци)а (2). — [„Коштана"] ни)е ... добила [реди-
тел>а] ... после извесних модификаци)а ко)с )с
писац унео у дело с намером да по)ача атрактив
ност севдалиса&а (Дедин., Кн>иж. 6, 238).
атракцн)а ж (Фр. ас(гасиоп) 1. физ. йривлачна
сила.
2. фиг. оно шшо йривлачи, шшо изазива до-
йадан>е, занимливосш. — Штампа№е поштанских
марака са сликама наших писаца ... ко]е би се
употребл>авале ... у корист „Савеза" као атрак-
ци^а за филателисте (XX век 1939, 771). Ру
197
кавице прворазредне а свитер права атракци)а
у ово) зимско) сезони (Батуш. 2, 67). Диони-
зи'ске игре ... поста)у [у Атици] главне рели-
гиозно-уметничке атракци)е (Млад. Р., XX век
1938, 4/111).
атракциони и атракциони, -а, -б е. ашрак-
шиван. — Сисак )е био први трговачки центар,
али нн)е развио )ачега друштва и веке атрак-
ционе снаге (Мар). М. 1, 185). Да би ;една
стражарица [пчела] што сигурни)е постигла
сво) главни цил>, много )о) помаже т.зв. атрак
циони .чи рис (Грозд. 1, 92).
атрес м заст. е. адреса (1) . — Миловук чу-
)ем да ]'е отишао у Срби]у, а Кул>анчиКу не знам
атреса (Вук 17, 298).
атрёса (атреса) ж заст. в. адреса (1). — На-
чиниЬеш за мене како се налазе степени срод
ства, па Ьеш ми послати под мо)ом атресом
(Гру). Н. 4, 252).
атреснран>е с гл. им. од ашресираши.
атресйрати (се), атрёсйрам(се), (-йра)у) свр.
и несвр. е. адресоваши(се) . — Ако узимате до
броту кадгод писмом обрадовати ме, то молим
изволите на Г. Миловука атресйрати (Кулан-
чиЬ Ъ., Вук 17, 412). Ово писмо атресирам ти
по мо)'им рабаци)ама на воловским колима (Гар.
И. 2, 293). То су л>уди ко)и заиста никаква осе-
Ьан>а нема)у. Зар на кино чувство да се атре
сирам (Гар. И. 1, 268). ВучиК ... сад нека се на
Турке атресира (И., 158).
атрибут, -ута к (нем. АшЛиг) 1. оно шшо
/е сво]сшвено некоме, шшо чини н>егово главно
обележ]е. — У н>има се обухвата ... тип ха)дука
— али са исюьучивим атрибутима борца за на-
ционалну независност (XX век 1938, 5/150).
Огрнут кожухом, снабдевен вуч)им атрибутима,
и нагаравл>ен, ни)е он првобитно ништа друго
него олицетворени предан (Ча)к., ГлЕМ 1931,
8). Када )е реч о шьижевно) критици, онда се
„кн>ижевна" узима као атрибут за уметничко
дело (Ву)иЬ В., XX век 1938, 4/55). Атрибута
истине исти су као и атрибута бога (Кнеж. Б.,
2, 56).
2. грам. додашак именици (решко речима дру
гих врсша) за ближе одре1)иван>е.
атрибутивен, -вна, -вно грам. е. ашрибуш-
ски. — Подел,ени су сви наставци на употребу
предикативну и атрибутивну (БелиН 6, 136).
Атрибутивно прил. као ашрибуш, у зна-
чен>у ашрибуша. — Ако реч ко)а се овако може
употребити сто) и атрибутивно или прилошки
уз ко)и део реченице, онда се ... не одва)а запе
том (Правоп. упут., 20).
атрибутизовати и атрибутизоватн, -зу)ём
свр. и несвр. грам. йрида(ва)ши сво)сшво, вредносш
ашрибуша. — То [су] само попридевл>ене ... а
не праве придевске речи, те има)у атрибутизо-
вано значенье оне падежне синтагме ко)а им
)е у облику (БелиК 11, 68). Према целокупном
карактеру свом головнбй би било атрибутизо-
вана или неправа придевска реч (И., 65).
атрйбутнй, -3, -б грам. е. ашрибушски.
атрйоутскй, -а, -б грам. ко/и се односи на
ашрибуш; ко;и служи као ашрибуш; исп. атрибу
тивен, атрйбутнй: — значенье, — сложеница, ~
служба.
/-'
 198 АТРИБУЦЩА — АУ
атрибуция ж (лат. аКпЪиио) правн. оно
шшо ]е некоме ставлено у надлежносш; оно на
шша неко има Права. — Суду се забран>у)е
строго да се меша у атрибуци^е законодавне
власти (Пер. Н. 1, 62). Секретари посланстава
... нема] у право ... да отправл>а)у фуикци)е
шефа миси]е и да врше акте, ко)'и спада)'у у
атрибуци)е тога шефа (Герш. 1, 322). У ка-
зненом поступку довольна )е установа државног
тужиоштва и са слаби)'им атрибуци)ама (Ав.4,85).
атри) м е. ашрщум. — 1една жена у атри)у
устаде, прекрсти се и по1)е (Вид. А. 1, 134).
Сребро и злато задарских ризница, изложених
у атри)'у 1угославенске академике знаности и
ум)етности, обухваКа ... временски распон од
три стол>ека (Крл., Борба 1951, 270/2).
атри)ум м (лат. агпшп) а. йрешсобле у
сшароримско] куНи; йредвор]е храма. 6. уну-
шршшье дворишше окружено галерщом са сшу-
бовима. в. сова за При)ем.
атропин, -йна я (нем. Аггорт) фарм. ошров-
ни алкалоид ко]и се на]чешНе добща из би.ъке ве-
лебиле Асгора ЬеПайоппа, ууйошреби у лекарству
(Панч. 5, 11; Црн. 1, 248).
атрофи>а ж (лат. аггорЫа) мед. губле/ье
живошне способности йо;'единих органа услед не
достатка исхране; закржлалосш, усахлосШ. —
фиг. Сатрла га )е и атрофи)'а наше културе (Чер.
1, 217).
атрофйрати (се), -бфйрам (се) (-йра)у)
свр. и нссар. мед. (о)сушшТш се, (у)сахнути,
(за)кржлаши; исп. атрофи)а. — фиг. Код уче
ника се ... постелено ... атрофира и интерес
према теоричком дедуктивном доказу (Били-
мовик А., НМ 1948, 33). „Малао" [)е] све те
про пале л.уде ... атрофиране вол»е, срца и мозга
(Лаз. Б. 1, 124). На)важни)и органи за живот,
као што су мозак и срце, не атрофира;у (Финк
Н., Енц. Хрв. 1, 730).
атрбфйскн = атр6фй]Скй, -а, -б мед.
ко;и се односи на ашрофщу: <~~ процес, ~ тип
(Щ НС 4, 313).
йтскй, -3, -б заст. ко/и се односи на аша1
(Вук, Р).).
атсорбовавье с гл. им. од ашсорбоваши.
атсорбовати, -бу)ём свр. и несвр. (фр. аё-
вогЬег, упити, примити у себе) (из)вршиши аш-
сорйцщу. — Од важности )с, да )'е землиште
способно да адсорбу)е све хранивне кат|оне (Тод.
Д. 1, 118).
атсорпцп)а ж хем. уйщан>е гасова од стране
йовршинског ело]а неке матери]е у чврешом сШан>у.
Зтсорпцпонй и атсорпцйбнй, -а, -б ко;и се
односи на ашсорйци}у. — Она количина база ко^у
)е извесно земл>иште у станку да адсорбу^е, нази-
ва се адсорпциона способност (Тод. Д. 1, 119).
Зтула ж (тур. Ьаи!) в. хатула 1. банак,
иейуеш у зиду, изидак; исп. атал. — Изнутра су
зидани темел>и ... припуштени; на тим су бан-
цима широка брвна и на н>има сто)и посуде; та)
се банак зове атула (Цви). 2, СУ1П). Део зи-
даног темелл припуштен унутра назива се ату-
лом, и служи за оставу (Рак. М. 1, 756).
2. клуйа од камена или ойеке дуж зида. —
Около поред зида [)е] од камена зидана клупа
— атула (МиНик Л>. 1, 418).
3. греда или банак на копима йочива кроена
консшрукци;'а; вар. афтула, афтульа. — Кад су
бедренице изидане до сталне висине, онда се по
зиду положе дебеле греде — атуле (Дед. ]. 2,
747) . Атулом [се] зове она) горяьи банак, одакле
почшье кров (Цви). 2, СУШ).
4. део разбора ко;и ейа^а ставнице (Босна,
Бор).).
атул&ача ж гредица ко]а се сшав.ьа йо ашу-
ли (1) да се не би осийала (ДучаловиКи, Ков. Р.).
атур м в. ашер (Изр.). — Чов)ек )е усло-
боди, да )0) неЬе ништа за атур примити, нека
те ше)танлуке на аему изврши (НПр, БВ 1896,
277).
атхёзв^а ж (нем. АйЬаяюп) физ. йривлачна
сила измену молекула два тела ко]а се додиру)у.
ЯЬ узвнк за ваблен>е коза; исп. кок (С. Далм.,
Симик С).
АКа м (вон. Ако) 1. хий. од АНим (Вук,
Р)0.
2. хий. од Алекса (Мачва, Ил. Драг.).
3. йрезиме (Им. МС, 152).
акакати, -ам (-амо, -йте) несвр. оном, узви-
киваьйи (козама) аН, аН (С. Далм., Симик С).
апанка ж покр. бритва кривих корица; исп.
очанжа (Драгое, ЛМС 190, 92).
АЬанскй йрезиме; исп. Ачански (Им. МС,
53).
аЬёрмица ж покр. в. ачермица. — При) с
су даривали: двиде велике акермице са златом
(Конавли, Балерин Н., ЗНЖ 3, 277).
Аким м им с.
аким м (ген. мн. акйма) (тур. Ьак1гп) судща.
— Акими (кади)е) суде религиозне и ситне спо-
рове (Дело 11, 121).
Акима ж име (Вук, Р).).
Акимац, -мца м хий. од АНим (Лика, Мед.
2, 941).
АквмиЬ йрезиме (Ерд. 6, 306).
Акимовик и АкймовиЬ йрезиме.
Акин йрезиме; исд. Ака (ДК 1912, 300).
Акик йрезиме; исп. Ака (Ра1). 3, 167).
Ако, -а (ЦГ) и -ё (БиХ) м (вок. Ако) хий.
од АНим; исп. Ака (Вук, Р].).
Аковик и АковиЬ йрезиме; исп. Ако (Вук
15, 756).
акула (акула) ж (ген. мн. Зкула) в. акела
(Пл>евл>а, Ба]. Д.; Херц. и ЦГ, Том. М.).
ау = аух (акценат у разним приликама и
кра)евима варира : ау(х), ау(х), ау(х), ау(х), ау(х))
узвик за изражавапе разных душевних раейоло-
жен,а: чуНеаа, изненаНе/ьа, гнева, шешкоНс, йаш-
н>е и др.; исп. ау-у, ау-уф, ауф. — Ау, бре, век
се уморио! чудио се Милан (Ков. Д. 1, 101).
Суседу се можеш на)бол>е осветити ако му се
ро)у зачудиш: „Ану, гле ро)'а колики )е, ану,
ау!" (Ъор1). Т. 15, 12). Овде, куме, типе: Свети
Созонти)е. — А-у, залогу му! Зар му баш тако
пише?! (Срем. 4, 6). А )ел му много нема у
каси? — пита Радоне Крньа. — Па, тако седам
стотина осамдесет динара! — Ау — учини Ра-
до)е (Нуш. 3, 286). Зар су )Ош л>ути, Бога ти?
— Ау, никад ти они неке опростити и не могу!
(Ков. Д. 1, 91). А и отац му таки био? — Ау!
 АУ — АУЗ
Не пита;! И данасу селу кажу: лажа ка' Марко
(Живо). 3, 106). А )'а послушао вас па послао
депешу! А-у, луди, ако )е )ош и отишла! (Нуш.
9, 109). Колико ти имаш ккери? — 1а имам
управо на бро)у дванаест ... а )а имам дванаест
синова ... Ау хвала Богу! Сад иишта него да таки
)а и ти склопимо свадбу (НПр, ЗНЖ 16, 129).
ау и а-ууу узв. оном. 1. за Подражаваае
урликапа, зависала разных живошшьа (вука, йса
и др.) . — Деца су зависала као ран>ен пас вичуНи
ау, ау (Пол. Н.).
2. за дозива/ье. — Димитри)е напреже сву
сво)у снагу и крикну: — Аууу! (Станк. Б. 1, 21).
8у-8у узв. а. в. ав*. — Чобани су опазили
да им )е тешко одбранити ]'агн>е ко)'е )е угра-
био вук, )ер ни лупом, ни виком ау, ау итд.
не иде (Тро)'. 7, 162). б. покр. узвик за гон>ен>е
оваца и коза. — У селу Кришковцима код Бан>а-
луке ... тера)у овце са ау, ау! (Тро). 7, 160). Козе
вабе прш рога ... а тера)у ау-ау! (И., 163).
аугйт, -йта (аугит, -а) м (нем. Аи811) мин.
с/а/аи Пироксен, обычно црне или шамнозелене бо;'е.
аугмент м (лат. аившепшт) грам. Предме
тах ПомоНу кога се образу]у Прошла времена у
неким }езицима.
аугмснтатйв м (лат. аивглетайушп) грам.
именица са значен>ем увеНаносши (чесшо са нюан
сом йе]орашивносши) ; исп. амплификатив.
йугментатйвпй, -а, -б грам. ко; и да;е зна-
чен>е увеНаносши; исп. амплификативни. — Ауг-
ментативни наставци су: -ина и -урда (ножина,
главурда) (Ред.).
аугмента ци)а ж грам. увеНшъе, увеНава/ье.
аугур м (лат. аш»иг) ист. (код старих Рим-
л>ана) свешшеник ко;'и ;е йо лешу и гласу Птица
йрорицао судбину. — У Хомол>у има и данас
аугура, ко)и озбил>но мотре и тумане оваке
по)аве (Шапч. 4, 76).
аугурал, -ала м (лат. аипига!е) ист. месшо где
се ершило Прорицан>е, аугурсшво код Рим.ьана. —
На ли)ево) страни улаза [;е] трибунал, а на десно)
аугурал са га)бом пнлнЬа (Трес. 6, 51).
аугурй), -И)а м (лат. аицигшт) Прешсказан>е,
знамаьс, Предзнак; исп. аугур. — 1еси ли припре-
милагггичицу, да га [светог зма)а] нахранимо? —■
1есам, али неКе да )еде. — Зао аугурй) (Трес.
5, 29).
аугурпо, -и)а с (тал. аидиг1о) покр. йрори-
цшъе, йо:а!)шъе будуНносши. — За неко аугурио
не сми)е у ово) пригоди кокош бити друкчи)е
уби)ена, него пушком (Конавли, Би)елиК П.,
ЗНЖ 27, 114).
аугурскй, -а, -б ко]и ]е као у аугура. — Лице
му поприми неки аугурскй вид и у потпуном
ув)ерен>у ... шану: Невол>а! (Кран>ч. С. 2, 19).
аугурство с йосао аугура; йрорииагъе. —
Као л,уди политичкога активитета, нису мо
гли да ... излазе ка )аву са целом истиной заку-
лисннх акциуа ... и тако се стало разви)ати код
н,их неке руке ауг^-рство (Мар). М. 1, 218).
(ЪорЬ. 1ов. 1, 166).
Аугуст и Аугуст м име; исп. Август (Р1А).
аугуст и аугуст м (зап. кр.) е. авгусш. —■
До^е ... под град Корчулу на 15. Аугуста оли
ти Коловоэа (Кач. 2, 191).
199
аугустинац, -нца м (ген. мн. аугустйнаца)
е. авгусшинац. — Противу те срамне радн>е уста-
)е ... умни аугустинац Мартин Лутер (Нуш.
4, 170).
аугустйнка ж в. авгусшинка (Шул. 4).
АугустйновиН йрезиме; исп. АвгустиновиЬ
(Синд. 1, 229).
аугустйнскй, -5, -б в. авгусшински (Шул .4).
АугустпнчиЬ йрезиме (Дед. ^. 2, 218).
аугустовскй и аугустовскй, -а, -б е. авгу
стовски.
аудп]енци)а ж (лат. аид1еп(1а, слушание)
званичан йрщем код државног йоглавара или некое
досшо;ансшвеника. — Ту су искал свраКали Фрид-
рихови генерали на чашицу вина, када су се
враЬали из ауди)енци)е код крал>а (Пуп. 1, 268).
Он )е на аудиенци)и код кнеза (Радиш. |. 2,
92). фиг. шал.. Али ви сте имали дугачку ауди-
)енци)у код мо)е ма)кс (Вин. 4, 467).
ауднтйван, -вна, -вно (фр. аиЛ(11) а. чу;ан,
ко]и се Прима слухом. — У радиодрами ... уну-
траш1ьн живот личности открива се само у ауди-
тивним елементима, кроз н>ен говор (Митро-
виЬ М., КН 1948', 36/3). б. псих. ко]и се одлику]е
йамНепем заснованим на ушисцима йримяеним йреко
чула слуха (о /ьудима) .
аудитор м (заст. авдитор) (лат. аисШог) во;ни
судща, во;ни иследник; исп. алвитор, ал>витор.
— Као аудитор смедеревске бригаде ... имао
сам прилике, поред правних ствари, да обратим
пажн>у и на податке по струци археологи)е (1ов.
Ал., Дело 19, 259).
ауднторй), -и)а м в. аудишорщум. — Он )е
... говорио тако речито ... да му )е цео ау-
дитори) пл»ескао (Финци Е., Вин. 5, XVI).
аудитбри}а ж в. аудишорщум. — На бу-
дуКо) лекци)и пред аудитори)умом осташе, а у
аудиторией не наЬох ни живе душе Саг. 2,
179).
аудптори)ум м (лат. аиЛюг1ит) вар. ауди-
тори), аудитори)а 1. дворана у ко;о] се држе Пре
давала, слушаоница. — ]а сам данас )едини слу-
шалац у н>еговом аудитори)уму (Шапч. 4, 219).
2. слушаоци. — 1агиЬ би чешЬе пута, кад
би био задоволлн с нашим радом, позвао цео
аудиториям на пиво (Радон. ]. 7, 426).
аудиторий, -а, -б слушни; исп. аудитиван.
— Сензорна афази)а (или аудиторна, како )е
Цемс зове) последица )е повреда ... слепоочне
ви)уге (Лор. 1, 28).
аудиторов, -а, -о (заст. авдиторов) ко]и При-
Пада аудишору.
аудйторовица ж (заст. авдиторовица) жена
аудишорова.
аудиторски, -а, -б (заст. авдиторски) ко/и
;е у вези са аудитором.
аудйцща ж (лат. аиЛио) поз. Пробно йева/ье,
рецишовале и ел. Пред о:;ен>ивачким одбором.
ауз м (тур. лауиг) в. хауз, руиа за воду,
басен; мочило; вар. авуз. — Ауз )е рупа.ко)а )е
ископана да би се вода сачувала за извесно
време (ДучаловиЬи, Ков. Р.). Ауз 1е рупа у
ко)0) табаци киселе гове^у кожу (Пирот, Живк.
М.).
200 АУЗИТИ — АУСПИЦИ1УМ
аузити, -им несвр. йравииш ауз. — Аузим не
тто да сачувам мало воде (Дучаловики, Ков. Р.).
аузлог (аузлог) м (нем. Аи81аее) варв. в. излог,
место у шрговачким радпама (обычно са улице)
где сшо}и роба изложена на углед йролазницима.
— Мало дуКана без особито лепих аузлога, не
учинише особито печатл>ен,е на мене (Ат. Б.
3, 509).
аукати, аучём и аукатн, аучём несвр. оном.
викаши ау, — Вук-баша узме мотку, коме удара
кога стигне и ауче као вук (Ъор1). Т., ЗНЖ
29, 15).
ауктор м заст. е. аушор. — Господин Б)е-
лобрк )е силовитим фразама из класичних аук-
тора реплицирао на филипику осорнога младога
литерата (Шен. А. 3, 110). Свега тога нема у
овом новом покрету, ]ер нам то н>егови ауктори
нигде не износе (Звоно 1910, 41/3). Географски
институт ... издао )е недавно кгьигу под овим
насловом, без ознаке ауктора (МГ 1933, 213).
аукторнтат, -ати ж заст. в. аушоришеш. —
Аукторитат римскога права и посто^ана навика
оснивати ... сву научну радн>у о породичном ...
праву на )едно) )едино) форми фамили^е, имала
)е ... )едну веома ненаучну посл>едицу (Богиш.
6, 45).
Зукторнтатйван, -вна, -вно заст. е. аушо-
ришашиван. — За истинитост тога податка то
лики [су] наши аукторитативни писци добри
стали (Рув. И. 2, 347).
аукторитет, -ета м заст. е. аушоришеш. —
У области духовног живота свемоКни аукторитет
био ]е црквени (Павл. Д., Дело 17, 106). Ста-
рински обича)и, сачувани традициям влада)у у
ерпском друштву с пуним аукторитетом (Ост. Т.
3, 50). Мо)... садруг ... се мора сматрати као
аукторитет што се тиче источног питала (1ед.
1873, 106). Маричику се чини страшно важно,
на капларски начин чувати сво) аукторитет (Нех.
1, 92).
аукторскй, -а, -б заст. в. аушорски. — Тиме
смо, )едном за вазда, ри)ешили аукторско питание
(Во)н. И., СКГл НС 19, 564).
аукторство с заст. в. аушорешво. — Нека
се упореди прича овог епа са историям дога1>а)а
... па онда нека се суди, да ли се може ауктор
ство тог епа приписивати Владици Раду! (То-
мановик Л., БК 1895, 273).
аукцн)а ж (лат. аиспо) правн. ;'авна йрода]а,
лицишацща. — Остала добро разви)ена вина,
продаваЬе се на жел.у имаоца приликом аукци)е
(лицитаци)ом) (СН 1884, 84). По што се еврши
записшшьс, тад се продаже на аукцион право
ношен>а бар)ака (Богиш. 3, 502).
Зукционй и аукцнонй, -а, -б кор* ;'е у вези
са аукцщом, ко}и ерши аукни] с : ~ завод.
йул м (рус аул) кавкаско село. — Село )е
близу ... припи)ено уз крше као какав кавкаски
аул (Нож. Г. 3, 39). То вам )е )едан од на^интере-
сантни)их аула на Кавказу: у вьему има жител>а
од сви)у раса (Нев., Дело 61, 3).
аула ж (ген. мн. аула) (лат. аи1а) 1. велико
йредвор}е код давних зграда (универзишеша, ака-
демща и др.). — Во)о НиколиЬ, стара )уначина
из ауле Правног факултета (Дед. В. 2, 236).
2. свечана дворана универзишеша (КлаиЬ 1).
аупа ж вреша Ниша)ке (йамучне шканине)
(ПараКин, В—С).
аура ж (грч. аига) (йрема неким йсеудонауч-
ним схваша/ьима) светло зрачепе око човеч]ег
шела. — фиг. Док се она врти и окреке ... и
аура око н.с поставе густа од неких С)ена (Назор
13, 51).
Аурел м име (ХК 16, 43).
аурёла ж заст. е. ауреол. — А касно )есен>е
Сунце за н.нма иде полако | и аурелом златном
силне главе им круни | у чупано] коси им С)а
(Кркл. 1, 67).
Аурёлн)е м име (Шабац, Ил. Драг.).
аурёол, -бла м (лат. аигео1а) в. ореол, све-
шлосни круг ко]им сликари окруоку}у главе све-
шаиа; вар. аурела, ауреола; фиг. одлика, обе-
леж)е. — Личност Ъор1)а БранковиКа добивала
)е све више ауреол народнога мученика (Радон.
]. 6, 247).
аурёола (ауребла) ж е. ауреол. — Као да
се над ту гр)ешницу дизала из н>ених суза ауреола
светачка мученице и овивала )0) главу (Новак
В). 3, 28). Он се ... прочуо по бохемском сви)ету
и добио )е ауреолу малога профета секте (Крл.
1, 55).
аурипигмеит м (нем. Аиг1р1рт1еп() мин. ми
нерал жуше бо;е, шрисулфид арсена (А$, 5,).
аурископ м (лат. аипксоршт) мед. ейрава за
йреглед уха.
аускулгант м (лат. аи$си1(ап8, -апия) заст.
покр. судски йрийравник; вар. аскултант. — Друга
судац ... стаде кра) прозора ... треки млад ау-
скултант ... в)ечито нахла^ен и промукао поче
гуркати у пек ("Бор. С. 8, 105).
йускултаторан и аускултаторап, -рна, -рно
ко]и се односи на аускулшаци]у.
аускултаци)а ж (лат. ашсикаио) мед. ослу-
шкиван>е звукова и шумова у унушрашн>осши орга
низма йрисла/ьан-ем уха или слушалице (сшешо-
скойа) на шело. — Доктор [)е] перкутащфм и
аускултаци)ом старцу доказао, да му )е бубрег
отврднуо (Шен. А. 5, 23).
аускултйравье с гл. им. од аускулшираши.
— фиг. Кад спадне и олади се прво одушевл.ен,е
насгупа озбил,но претресаше, испитиваше, аускул-
тиранье (Прод., Дело 1, 100).
аускултйрати, аускултйрам (-йра)у) свр. и
несвр. мед. (из)вршиши аускулшацщу. — в. пр.
под аускултиран>е.
ауспйцн), -и)а м1 (обично у мн.) (лат. аи-
ауспйцн)а ж > $р1С1шп) 1. ист. йрори-
ауспнци)ум м ] цаьье йо лешу йшица код
сшарих Рим.ъана. — Харуспекси га узру)аше,
велек, да ауспици^и и сибилинске кшиге кажу,
да све несреке ... потичу од тога светогр^а
(Трес. 5, 53). Ова прорицан>а или ауспици^е ...
играла су велику улогу у очима су)еверних
Римл>ана (Кост. Ж. 1, 66).
2. йредзнак ко]и слуши на добро или на зло;
слушнл, изгледи (Клаик 1).
Изр. под ауспнци]ама (ауспици}Има): йод
окрилем, йокровишелсшвом. — Бечки )е „Позор"
... )авио ... да ке иза повратка банова из Беча
и под н>еговим ауспици)има доскора почети из-
лазити нови орган „Хрват" (Нех. 3, 151).
 АУСПРУГ — АУТ1
ауспруг 1 м в. аусйрух. — Господаров аус-
ауспрук / прук у подруму крадом [)е] пио
(Ига. ]. 4, 139). (Грч. Мил. 1, 449).
ауспрух м (нем. АизЬгисЬ) вино од йробраног
сувог грож1)а, суварак; вар. ауспруг, ауспрук. —
Да понессмо ... не вина, него ауспруха и то
старог (Ипь. ]. 10, 22).
Аустрали)а ж на]'ман>и континент, ко/и се
палат у нужном делу Тихог Океана.
аустралйскн = аустралй)скй, -а, -б ко/и
се односи на Аусшралщу.
Аустрв)а (Аустри)а) ж а. рейублика у Сред-
н>о] Евройи; исп. Австри;а. б. ист . нвкадашпа царе-
вина у Сред/ьо; Евройи коза ]е у XIX веку йосшала
део]на монархи^а Аусшро-Угарска.
Аустрй^ак, -ака м пеь покр. е. Аусшрщанац.
— На ово загрлио Стеван Дрехо сад му мила
Аустри)ака (Бож. Г. 5, 39).
Аустри)анац, -нца и (ген. мн. Аустрй)а-
наца) сшановник, државланин Аусшрще; она]' ко]и
/е йореклом из Аусшрще; вар. Аустри)ак, Ау-
стри]ац, Аустринац.
Аустри)анка ж сшановница, државллнка Ау
сшрще; она ко}а }е йореклом из Аусшрще.
аустри)анскй, -а, -6 в. аусшриски (Р1А).
аустрв)анство (аустри)анство) с в. аусшри-
]аншшина. — Али )е он [илирски покрет] силним
продиранъем ... црно-жутог аустри)анства биопри-
пьечен и потиснут (ТомиК Б., БогиК 1, XXVII).
Аустрщанчина м йе]\ од Аусшрщанац. —
Обасут Не те увредама: Швабе, Аустри^анчине,
изда)ници (Буж. 1, 65).
аустрщанштпна ж (често пе).) скуй осо-
бина ко]'е су каракшерисале некадашпу Аусшри)у
и н,ену йолишику; йрешерана йриврженосш свему
шшо /е аусшриско; одушевление за све шшо ]с
аусшриско; исп. аустри)анство. — Могло се ра-
забрати, да прекорава СоколиКа с аустри^ан-
штине, а за доказ тога )е показивао на вьегове
чисте маншете и тврду би)елу огрлицу (Ъал.
17, 159). Поред оживл>аван,а ... маг)аронства и
аустри)анштине, нарочито ме!)у официрима бивше
аустро-угарске во)ске, посто)али су и други ра-
злози (Рибар 1, 31).
Аустрй)ац, -;ца м эаст. в. Аусшрщанац.
— Докъ е [Бока Которска] предата АустрШцыма,
потрошю []е] око н-Ь 7000 цекина (1Ьег. 10, 492).
Само неколико страна напред потвр^У)е сачи-
нител., да Аустри)ци исисава)у Дунавске пре
деле (Жив. }ак. 1, 5).
аустрй)ачкй, -а, -б покр. в. аусшриски. —
Чесар Леополдо од куЬе аустри!ачке (НП Богиш.,
146).
Аустрйнац, -нца м заст. в. Аусшрщанац.
аустрйнскй (аустрйнскй), -а, -б заст. е.
аусшриски. — Ни)е данас принцип млетачки у
сус)едство, но сплин император аустрйнскй (Петр.
П. Н>. 1, 115). Пао под Фелдштшьем у ропство
аустринско (Вин. 2, 346).
аустрйскй (аустрйскй) = аустрйнскй (ау-
стрй)скй), -8, -5 ко/а се односи на Аусшризу;
исп. австриски, аустри)ански, аустри)'ачки, ау
стрйнскй: ~ послании, ~ ултиматум.
аустро- йрви део сложеница или йолусло-
жсница са значен>ем: аусшриски, напр.: ау-
41
201
стро-оосански, аустромаркейзам, аустро-угарски
и ел.
аустромаркейзам, -зма м шеорщ'а о ейре-
чаеангу раейада/ьа Аусшро-Угарске йомоЬу соци]а-
лизма. — Ренеров аустромаркейзам са сводом
наддржавном идеологи) ом ... био )е црножута
допуна Но)манове среднее Европе (Крл. 6, 23).
Цанкар прилази ... сощфлно) демократией ...
делеКи извесну ограниченост аустромарксизма
(КН 1948, 43/1).
Аустро-Мацари)'а ж в. Аусшри)а (б). —
Аустро - Мацари)а пада као куКа од карата
(Шилар, Ви). 3, 528).
аустроелавйза.м, -зма м ист. йолишички
йравац Словена йод Аусшрщ'ом у XIX веку коре ]е
имао за цил> нагодбу Словена с Аусшри;'ом и сшва-
ра/ье двойне или шро]не монархще у ко}0} би Сло-
веии добили йолишичку равнойравносш. — [Копи-
тареве] несумнъиве заслуге за словеначку и за
ерпску ккьижевност не сме)у да скрену поглед
са дубоко реакционарних побуда, ко)е су руко-
водиле овог словеначког идеолога аустросла-
визма (Зих., Юьиж. 8, 124).
аустрославйстичкй, -а, -б ко]и се односи
на ауешрославизам . — Копитарева аустрослави-
стичка замисао била )е рсакционарна замисао
(Зих., КН 1949, 6/1).
Аустро-Угарска ж в. Аусшрщ'а (б).
аустро-угарскв, -8, -б ко]и се односи на
Аусшро- Угарску .
аустрбфил, -а (аустрбфйл, -ила) м човек йри-
з'аШеъски раейоложен йрема Аусшрщ'и и свему
аусшриском; супр. аустрофоб; исп. ауштри)ак. —
Аустрофили и маг)арофили представлл)у два типа
активне политике (Нех. 3, 14).
аустрбфилскй (аустрбфйлскй), -а, -б ко/и
се односи на ауешрофила, ко;'и йоказу]е ауешро-
филсшво : ~ партита, <~ политика.
аустрофйлство (аустрофйлство) с йрща-
шелско раейоложепе йрема Аусшрщи и свему
аусшриском; супр. аустрофоби)'а. — И Гарашан-
ство сводим аустрофилством иде на супрот
раду, коме )е ... задатак ослобог)ен>е Босне
(Од). 1886, 52/2).
аустрбфоб, -а (аустрбфбб, -66а) м човек не-
йри]ашелски раейоложен йрема Аусшрщи и
свему ауешриском; супр. аустрофил. — Нег-
даппьи нъегови политички )едномишл>еници ...
веКнном посташе од)едном Аустрофоби ("Нип.
8, 225).
аустроф&би)а ж мржла, нейрщ'аше.ъешво
йрема Аусшрщи; супр. аустрофйлство.
аустрбфопскн (аустрбфбпекй), -а, -б ко/и
се односи на ауешрофоба, кощ йоказу;е ауешро-
фобщу : ~ влада, ~< покрет.
аут1 м (ген. мн. аут§) (енгл. от, напол>е, ван)
спорт, а. йросшор ван ауш-линща. — фиг. ВеК
сам разговор скренуо у аут и почео да разла-
жем како футбал ... и душу изистински крепи
(Сто)ановип В., XX век 1938, 1/30). б. йрекрша]
у игри (фудбала, рагби]а и др.) када лойша целим
сводим обимом йреЬе ауш-линщу.
Изр. банати ~ (у фудбалу): убаци(ва)ши
у шралишше обема рукама лойшу ко;а }* оши-
шла у ауш.
202 АУТ" АУТО-ГУСЕНИЦА
аут2 м (ген. нн. аута) покр. е. аушомобил.
— Дошо на Буан неки аут са некакием странцима
(ЦТ, СтаниК Мил.).
аутзркща ж (нем. Ашагк1е) йривредно-йоли-
шички систем йо коме се сойсшвеном йриврсдом
йодмиру^у йошребе; вар. аутархи)а. — Мейуна-
родни трговннски промет приближу)'е народе
меЬу сооом; као што их садашн>и систем аутар-
ки)"е или самозадовол>ен>а ме^усобно удал>у)'е
(КостиК М., XX век 1938, 1/61).
аугаркичан, -чна, -чно ко/и се односи на
аушаркщу. — Са ... модернизованием наше при-
вреде, и наше потребе за извозом биЬе веКе.
Према томе, тежн>а да се разви)у продуктивне
снаге и аутаркичне тенденци)е претставл>а)у
два противна правда (МихаиловиК ]., ПЛ
1938, 198).
аутархи]а ж е. аушарки]а. — Аутархи^а ...
значи ... у животу господарском, привредном
да се у ;едно) држави производи све што
држави треба (СК 1938, 74/2).
аутархйскй — аутархй)скй, -а, -б в. аушар-
кичан; исп. аутархнстички, аутархичан.
аутархнстичкй, -а, -б е. аушаркичан. —
Ова назор-производвъа веома )'е скупа и усамл>у)е
аутархистичку земл>у (КостиК М., ПЛ 1938, 82).
аутархичан, -чна, -чно в. аутархичан. —
Зар Ье се питан>е реализаци^е ... изми)енити, ако
се не ограничимо на унутрашн>е тржиште (на
„аутархични" капитализам), него се позовемо на
ваньско тржиште? (Пи). М. 1, 513).
аутёптичап, -чна, -чно (заст. автёнтичан)
(фр. атЬеппдие; нем. аиЛспизсЪ) йраеи, исшиниш,
изворан; ееродосшо]ан, ко/к йошиче сд онога коме
се йрийису^е; исп. аутентички. — То нису гшсма
автентична (Рув. И., ЛМС 212, 8). Аутентичан
му [Вербсци)у] )е печат ко)и има такав углед да
му се мора веровати (Костр. 1, 100). Докази за
то да )е Шекспир био писац сво)их дела нео-
спорни [су], непобитни ... аутентични (Поп. Б.
5, 89). О овоме законском или аутентичном ту-
мачен>у говори § 9. граг). зак. (Пер. Н. 1, 53).
Само по то) аутентично) гра1)и (за)едно са )ОШ
неизданом) покушао сам дати целу слику шегова
[Вукова] живота и рада (Сто). 1Ь. 2, VI). 1ован
Стери;а ПоповиК )е )една наша аутентична ве
личина (Богд. М. 2, 35).
аутентички, -а, -б (заст. автёнтичкй) в. ау-
шеншичан. — Ако призна Исаиловикево писмо
за автентичко ... мораЬе признати, да )е све
оно лагао (Жив. I. 1, 31). На први поглед могло
би се мислити, да )е то аутентички акт, )ер га
изда)е званично лице, ко)е )е ... надлежно
(Велж. 1, 269).
аутентично прил. на аутентичан начин; ори-
гинално. — Код сноба ништа ни)е аутентично
ни из прве руке (БогдановиК К., СКГл НС
15, 431).
аутёнтичност, -ости ж (заст. автёнтичнбст)
особина и свойство онога што ]е аутентично. —
Позив )е истори)ског критичара да на)при)'е испи
та автентичност историски)ех докумената (Тома-
новик Л., БК 1899, 915). Фнлолошко зна
ке ко)е )'е на научним основа.ма стицао поред
Копитара у Бечу било )е прожето изворношку
и аутентичношКу духа народног )езика (Глиг.,
Кньиж. 5, 139). Ако потписи дужника и )емца ...
нису оверени од )авне власти ... има се н>ихова
аутёнтичност утврдити депонованьем ... овсрсннх
потписа (Зак. 13, 40). Многа техничка сред
ства сто)е на расположен^ при испитиванъу ау
тентичности уметничких об)еката (Петковик В.,
XX век 1938, 3/6).
аутйзам, -зма м (лат. аиизтиз) мед. начин
мши.ьаьа ко/к не уочава сшварносш; йовлачен>е у
себе. — 1сдан специални облик шизофрени)е )е
тзв. аутйзам. Болесник губи сва;<у везу са све
том и околином (Марган В., XX век 1938,
5/85).
аутина ж индив. аугм. и йв]. од аушо. —•
Пред мензом пакао, старе разлупане аутине,
дрва, емске, блато, отпаци (ГЬегуш Р., КН
1948, 8/1).
аут-лйии)а ж спорт, лини]а ко]а оме^ава
шралишше за неке ейоршове (фудоал, шенис и
др.); исп. аут1 (а). — Обично се под аут-лини)Ом
подразумева)у бочне ивице игралишта, док се
ивице где се налазе голови назива)у голаут-
лини]ама 0ан>.).
ауто м (ген. мн. аута) е. аушомобил. — Одве-
зоше нас аутима на станицу (Минд. 1, 231).
ауто-1 (заст. авто-) (грч. ашоз, сам) йрви део
шу^их сложетща или йо нмма начилених са зна-
чен>ем: сам собом, самим собом, напр.: аутомобил,
аутобиографи)а, аутогол, аутономи)а итд.
ауто-2 йрви део сложеница са значегьем:
аушомобилски, напр.: аутогаража, аутоклуб итд.
аутобкбграф м йисац аушобиографще.
аутобкографи)а ж (грч. аиюЫодгарЫа)
ейис у коме йисац ойисузе сво] живот, лични
живошойис.
аугобнбграфскй, -а, -б ко;и се односи на
аушобиографа или на аушобиографщу : ~ запис,
~ роман.
аутббус и аутобус (нем. АиюЬиз) м за
творена мошорпа кола за йревоз веНег бро]а лица.
аутовакцйна ж мед. вакцина ейрав.ъена од
бакшерща болесника ради убризгаван>а н,ему самом.
аутбген, -а, -о (нем. ашовеп) ко;и се сшвара
из сойсшвене машерщ'е : ~ вакцина, ~ заваривайте,
~ стена.
аутогол м спорт, йогодак у сойсшвени гол (у
фудбалу, рукомешу и ел.). — Аустриски тим
успео )е да из)едначи резултат благодареКи не-
среКном аутоголу нашег десног бека Цан».).
аутограм м (нем. Атодгатт) сво;еручни
йошйис.
аутбграф м (заст. автбграф) (нем. Аию-
дгарЬ) 1. оно шшо /е найисано сойсшвеном руком
йисца, забелешка. — Иза нъега [историографа
Милера] )е остало много автографа и рукописа
... важних за руску истори)у (Ост. Т. 3, 210).
2. машина за умножаван>е, койирапе руко-
йиса.
аутографи)а ж умножавагье рукойиса йо-
моНу аушографа (2).
аутбграфскй, -а, -б ко]и се односи на аушо-
граф: ~ матери)ал.
ауто-гуссница ж мошорно возило ко]е се
креНе йомоНу трака иейод шочкова. — Та) проблем
 АУТОДАФЕ — АУТОМАТ
кретааа по неравно) површини човек ни)е решио.
Покушади као што су тенкови, „аутогусенице",
указу)у да 6и идеално решение било у избега-
вашу точка (Ъа)а И. 2, 96).
аутодафе, -ёа с (порт. аию-ск-Гё, акт вере)
ист. }авно ейаливале ]ерешика и /ьихових ейиса у
доба инквизицще.
аугодндакт(а) м (заст. автодйдакт(а)) (нем.
АшосНсЫи) она] ко]и учи сам, без учишела, са-
моук. — Критичке студи)е автодидакте ВуловиКа
... праве су академске према НедиЬевима (Врх.,
БК 1901, 315). Види се да )е ■ автодидакт Ор-
фелин ... мислио да накнади оно што )е у
младости ... пропустио (Ост. Т. 3, 43). Увек
аутодидакт ... постао )е писац сопственом сна-
гом аелача С, "Нор. С. 12, XXIII).
аутодидактика ж учет без учишела
(Р—К 2).
аутодидактичкй, -а, -б ко]и се обноси на
аушодидакша, аушодидакшику : ~ учен>е.
аутбдром м (фр. аиГОохоте) 1. стаза за
аушомобилске шрке и обуку возача.
2. йросшор уреЦен за дечзу забаву у вожн>и
митцашурним аушомобилима на елекшрични йогон.
аутожйр м (фр. аигоодге) авион са хори-
зоншалном елисом ко}и се вершикално диже и
сйушша; исп. жироплан, хеликоптер. — За борбу
може послужити жироплан или аутожйр. То
)е авион ко)и осим елисе на предаем краду трупа
има )0Ш )едну или дви)е огромне елисе ... ко)е
га подижу окомито у зрак (ЖарковиЬ Г., СК
1939, 105/3).1ЛВ| М № Я к -<
аутоирбни)а и аутонр6кп)а ж ирошу'а у
односу йрема самом себи, самойошемевапе. — Он
би сам, смешеЬи се, говорио, као да се ауто-
ирони)ом извшьава што мора о себи похвалну
реч повести (Петр. В., КБС, 236). Сматра се да
)е жидовска аутоирони)а остатак угаетенога жи-
вовааа (ХКА 1934, 65).
аутокёфалап , -лна, -лно (заст. автокёфалан )
(грч. аш.окерпа1о8) самосшалан, независан (о цркви) .
— Епископида Рас била )е у 13. в. основна и
излазна тачка автокефалне ерпске народно цркве
(Радон. ]. 1, 212). Обе аутокефалне Цркве
дале су свод пристанак за проглашеае ерпске
патри)арши)'е (ВеселиновиК Р., ГлСПЦ 1946,
132). Византийски цар Василисе II ... респек-
товао )е аутокефалну Охридску Патри)арши)у
СБорЬ. Т. 4, 67).
аутоке фал пост, -ости ж самосшалносш, не-
зависносш (о цркви); исп. автокефалида, авто-
Ьефалност. — II немо ... саопштава одлуку
Цариградске Патри)арши)е о скидан>у „Шизме"
са Бугарске цркве и признаау н>ене аутокефал-
ности (ГлСПЦ 1946, 17).
аутоклав м (нем. Аи(ок1ау) 1. хермешички
затворен суд у коме се изводе хемиске реащще
йод великим йришиском или у коме се загрева]у
шечносши на шемйерашури йреко 100'С.
2. айараш за сшерилизован>е воденом йаром
йод йришиском.
аутокомёнтар, -ара м сойсшвено шумачаье
себе и сво;'их йосшуйака. — БабиК Ъалски опи-
сао )е сви]ет коме и сам припада. Збирка
Дшьем дома ... вридедн као драгощ'сн аутоко
мёнтар (Венц., БВ 1913, 92).
203
ауто-кош м спорт, йогодак у сойсшвени кош
(у кошарци).
аутбкрат(а) м (заст. автбкрат) (нем. Ашокш)
лице са неограниченом врховном влашНу, само-
дрокац; исп. автократор.
аутократизам, -зма м (нем. Ашокгапвпшз)
а. скуй особина сво]сшвених аушокрашу. — Вла-
давину руских царева карактерише аутократизам
(Ред.). б. в. аушокрашщ'а. — Зато Ьемо се бо-
рити против сваке тенденци)'е како аутократизма
и реакци)е, тако и демагоштва и анархи)е(Штампа
1902, 1/1).
аугократн)а ж неограничена владавина ]едне
личности; систем айсолушисшичке владавине; исп.
автокраци)а, аутократизам (б), аутократство. —
Сада после ... Свстскога Рата ... )е ... завладала
аутократи)а било саме извршне власти, било ае
у споразуму са парламентарним вепинама (Нед.
Мил. 1, 35).
аутократскй, -а, -б (заст. автбкратскй) га/и
се односи на аушокраша, ко]и се заснива на аушо-
крашщи; ~ влада, ~ господар, ~ тежаа.
аутбкратски прил. на аутократскй начин,
као аушокраш(а) . — Кнез Милан показивао )е све
више но.'ье да влада самовольно и аутократскй
(Радон. ]. 7, 215).
аутократство с в. аушокрашща. — Дижу
демократску буну против високог аутократства
душе (Шов. 1, 854).
аутокрйтика ж (заст. автокрйтика) кри
тика власшиших дела и йосшуйака, самокритика.
— Ни)е нимало чудо што се млад човек, коме
недоста)е автокритике, брзо занесе (Виловски
Т., БК 1906, 1301). У )едно) аутокритици, ко)а
одлику;е Горког као писца ... он )ё донео тешку
пресуду над сводим делом ... На дну (Глиг.,
Каиж. 2, 400).
аутокрятичан, -чна, -чно ко;и се одлику}е
аушокришиком, самокришичан; исп. аутокритички.
— ТреКи су прет)ерано аутокритични, те им се
чини уви)ек да )'е аихова мисао неважна, мала и
опКе позпата (ФраничевиН М., КН 1948, 1/4).
аутокрйтнчар м грч. она; ко]и ерши аушокри-
шику , ко]и ]в сшрог, кришичан йрема самоу.е себи.
аутокритички, -а, -б е. аушокришичан. —
Та; ... аутокритички заокрет опажа се врло
рано ... у грчко) филозофи]и (Дворн. 1, 13).
аутокритичнбет, -ости ж свойство онога ко]и
}е аушокришичан, кришички став йрема самом
себи, йрема сводим йосшуйцима. — ВеН такав на
чин гледааа и расправлааа зиачи усп)ех, )ер
су критичност и аутокритичност ... )едан од
нужних ув)ета за правилан пут напрхфд (Фра-
ничевик М., КН 1948, 1/4).
аутбмат, -а (аутбмат, -йта) м (заст. автбмат)
(нем. Ашотас) 1. айараш, найрава коуа, ставлена
у йокреш, ерши извесне радн>е йомоНу унушрашлег
механизма. — Ма да су доводили свога меха ни -
чара, никако нису могли да оправе аутомат за
осветлеае на степеништу (ФилиповиЬ Ф. , Каиж.
4, 446). фиг. она] ко] и ради као аутомат, ме-
ханички, без учешНа свести. — То му припозна^ем,
да множи машине и автомате за мшшьеас (Мил.
М. Ъ. 13, 135). Задатак наше планске привреде
ни)е да васпита аутомате, него ... да ... васпита
1пто свесни)'е л>уде (Кидр. 1, 236).
<■'
204 АУТОМАТИЗАМ — АУТОНОМАН
2. врсша вашреног оруж]а (йушка или йи-
шшо.ь) ко)е ]едним окидшьем избачи серщу мегТшка;
йен. машинка. — Пред н>им су и шла два крупна
жандарма ... ко)и су носили преко груди ауто-
мате (Чол. 3, 192). Али Нщ'емци иду. Кратак
рафал из аутомата (СелимовиК М., Юьиж. 4,
220).
аутоматнзам, -зма м 1. а. псих, особина
или сшан>е организма да ерши одреЪене рад/ье и
йокреше несвесно, махинално и без у чешка воле.
— Велики бро) делала у свакиданньем животу,
врши се ... без наше вол>е, и то се зове ауто-
матизам (НЗ 1897, 246). Нэегово „болесно дете",
ко)е )е веН улазило и у године, падало )е по-
времсно, аутоматизмом епилептичара, у нове
кризе на путу траженл чисте л>убави (АндриЬ
5, 112). б. шакве радн>е или йокреши. — Да ли
су животшьске инстинктивне радоъе ... потпуно
несвесни аутоматизми то )е врло тешко ... пи-
тале (Лор. 2, 46).
2. оно шшо на даши йошица] одмах бива или
се извршу]'е; исп. аутоматски. — Поред тога, „ауто-
матизам" плаКаша )е омогуКавао прекорачевье
одобрених кредита (Борба 1951, 191/1).
аутоматизаци)а ж увоЪаъе аушомашских
ейрава у йроцес Производив; гьихова йримена. —
Губитак [квалификованих радника] накна^ен ;е
на та) начин, да су применьене савршени)е ма
шине К0)има се руку)с врло лако ... Извршена
)е ... опсежна аутоматизаци)а нроцеса произ
водное (Крнди)а Д., Прегл. 1948, 1/31).
аутоматпзпранье с гл. им. од аушомаши-
зираши (се).
аутоматизирати (се), -йзйрам (се) (-йра)у)
свр. и неевр. в. аушомашизоваши (се). — М. Ми
лошевич, без сопственога духа за комичну си-
туаци)у, дао )е комеди)у у ово) сво)0) драми
оним ... аутоматизираним средствима, ]асно ви-
ддьивим нави)еним федерима копима се покреКе
нушиЬевски хумор III класе (Богд. М. 2, 147).
аутоматпзованост, -ости ж особина онога
шшо ]'е аушомашизовано . — Мислила сам да ;е
то све случащост. Збшьа чудно. — Тому )е
крива аутоматпзованост (Калеб, Реп. 1948, 608).
аутоматизовати, -зу)ём свр. и неевр. I (у)чи-
ниши аушомашским; исп. аутоматизирати. — Ин-
дустри^а треба да земал>ско) одбрани пружн
во)'никс ко)'и Ке умети да руку)у аутоматизо-
ваним ... оруж]ем (КораК ]., ПЛ 1938, 213).
II ~ се йосша(]'а)ши аушдмашскй. — [Умно
поремеЬени л>уди] нису били способни научити
сложение радн.с ... )ер сложенное радше ...
нису могуче без више или маи>е свесне кон
троле ни кад су се на)више аутоматизовале
(Лор. 2, 112).
аутоматичан, -чна, -чно в. аушдмашскй
(2). — Сво)у ... расправу о Вол>и ... почин>е
Спенсер напоменом да и развитак во.ъе само )'е
други вид оног истог општег пута борбе (ргосезз),
ко;и )е и у памКевьу, разуму и осеКанъу, ко)и се
]едновремено ... раОДу као намештена, недушна
(аутоматична) радн>а (Ку). 6, 43).
аутоматпчар м возник ко]'и руку]'е аушо-
машом (2). — Народ )е ... б)ежао испред ...
хитлерових аутоматичара ко;и су скушьали чи-
тава села и уби)алн их са по неколико рафала
(Ъил. 1, 194).
аутбматнй, -5, -б е. аушдмашскй (2). —
У основно) побуди психичких израза животшьа
не лежи спол>ни импулс веК ... унутрашвъи ...
чиме се речито утврИу)е ... порицаше аутоматне
радн>е (Лов. 1900, 214).
аутб.матскн, -а, -б (заст. авто.чатскй) 1. техн.
ко/и на йошица] механична извршу)е неку радн>у
или крешапе : **> оруж)е, ~ грамофон, ~ бифе,
~ телефонска централа, ~ лутка.
2. псих. ко]'и ]'е услед навике од свесног йосшао
несвесшан; исп. аутоматичан, аутоматни. — По-
крети аутоматски, рефлексии и инстинктивни
кису свесни, а во.ъпн су покрети свесни (БакиК
1, 379).
аутбматски прил. (заст. автоматски) на на
чин аушомаша; сам од себе. — У овим зидовима
треба поставити ... врата ко)а се лако отвара)у,
а сама аутоматски затвара)'у (36. зак. 25, 153).
Историска школа отишла [)е] у кра)ност ... По
1ьо) право се ра^а тако реки аутоматски (Пер.
Н. 1, 15). фит. без сойсшвеног учешНа (силом йри-
лика, силом закона; само од себе) . Ствар )е
запела за државну власт, ко)а Ье ... оставити
да се автономна општина овако автоматски за-
дужи (Мил. М. Ъ. 25, 42). У зрелим годинама
глумац аутоматски стиче права на пензионо
осигуравъе (Млад Р., XX век 1939, 717). Чим
би профит индустри)'алаца ... постао превелик,
подигле би се нове творнице, па би тако пове
дана продукци^а аутоматски д)еловала на сма-
н>иван>е ци;ена (Белин И., НЕ 12, 506).
аутомеханнчар м радник или сшручнмк ксуи
врши йойравке аушомобила.
аутомеханичарскй, -а, -б ко]и се односи на
аушомеханичара.
аутомббйл, -ила (аутомббил, -а) м (Фр. ашо-
тоЬНе; нем. АиЮтоЫ!) кола ко)а се креНу йомоНу
мошора; исп. аут*, ауто.
аутомобплйзам, -зма м аушомобилска йро-
извод/ъа; аушомобилски саобраНа); аушомобилски
ейорш; исп. аутомобилизаци^а, аутомобилство. —
То су врло )'аки итали)ански камиони добре
фабрикаци^е. Неоспорно )е да се итали)ански
аутомобилизам одлику;е на овом фронту. Н>е-
гова кола су одлична (Мил. В. 6, 157). Густа
мрежа добрих аутопутева и велики бро) ауто.мо-
била ... омогуКили су аутомобилизму у Енглеско)
да оштро конкурише железничком саобраКа^у
(Прикр. 1, 49).
аутомобнлнзаци)а ж уво1)ен>е, разво) аушо-
мобилизма. — Ми поста )емо ... землл аутомоби-
лизаци)е, земл>а тракторизаци)е (Т—Л 1, 281).
аутомобйлист(а) м возач аушомобила; она}
ко)и се бави аушомобилским ейоршом.
аутомббйлскй (аутомббилскй), -а, -б ксу'и
се односи на аушомобил, ко)и служи за аушомо-
билизам: ~ саобраЬа), <~ пут, «V трка.
аутомобилство с в. аушомобилизам. — Уса-
вршавана )е и знатно повеЬана ави)атика и ауто
мобилство (Павл. Ж. 1, 598).
аутомобйлчиЬ м дем. од аушомобил. — Он
пусти да мало зу)и, измейу ташира и чаша, светло-
плави аутомобилчик (Ъос. Б. 3, 343).
аутонбман и аутономан, -лша, -мно (заст.
автбноман) ко]и уж-ива аушономщу , самоуйра-
ву. — Отвори се агитаци)а да се за Србе миром
 АУТОНОМАШ — АУТОРИЗОВАТИ
уговоре барем автономна права (Нов. 14, 10).
У исто време, над су Турци потчинили н>ихову
државу, укинули су и кихову аутономну патри-
)арши)у у Трнову (Ъор1). Т. 4, 59). Порта [се]
обвезала Русищ да Не дати Срби)'и (едно ауто-
номно уре^енл Оов. С, СКГл 23, 838).
аутономаш, -аша м (заст. автондмаш) в. ау-
шономисш(а) . — Руси ... потпомажу у унутрашн.0)
... политици кнежинске автономаше и против
нике Караг)ор1>еве (Нов. 18, 66). Аутономизам ...
)е била иде)а далматинске засебности. Све оно
што ни)е било директно национално, ушло )е у
аутономаше (Мар). М. 1, 160).
аутономашкй, -а, -б (заст. автонбмашкй)
ко]и се односи на аушономаша. — Присташа
тали)анашке аутономашке странке, ко)'а се проти-
вила с)един>ен>у Далмаци)е са Хрватском и ра-
дила за Итали)у (Барт. 1, 265). На Ри)еци ... Ма-
цари ... створише аутономашку и тали)анашку
странку (Мар). М. 1, 106).
аутономаштво с е. аушономизам . — Кад
сам покушавао да ставим Далмаци)у пред исто-
ри)СКО лице Средоземлл, био сам далеко од
сваког ... политичког и контингентног „ауто-
номаштва" (Радица Б., XX век 1939, 48).
аутономизам, -зма м шелсла за йосшизанем
аушономще, йолишички йравац ко]и засшуйа шу
иде]у; исп. аутономаштво, аутономство. — Ауто
номизам ... )е била иде)а далматинске засебности
(Мар). М. 1, 160). Ако зачепркате у поставлене
односе у неким другим новим покра^инама, онда
тачно можете да начете разлог н>иховом ауто-
номизму и сепаратизму (Ъос. Б. 3, 391).
аутои6мн)а ж (заст. автон6ми)а) (фр. аи-
гопогше; нем. Аигопопие) самоуйравл,ан>е (обычно у
оквиру неке шире за]еднице ко]а ерши ценшралну
власш) . — Он )е тражио у сво)с време автономи)'у
МаКедони)е Оов. ]. 3, 11). Под аутономи)ом
се разуме овлашкенье )едне за)'еднице, ко)а ни)е
држава, да сама ствара себи право (Пер. Н. 1,
65). Али Турци не само што ништа не хтедоше
чути о независности Срби)е, век су се противили
и н>ено) унутраипьо) аутономи^и (самоуправи)
(ВукиЬ. М. 5, 66). Цела землл се поделила ... у
два табора: )едан за с)едтьен>е а други за ауто-
номи)у Далмаци)е (Мар). М. 1, 104).
Изр. ~ лёга аер. време за ко]е авион може
осшаши у ваздуху без сйушшапа (Л—Ж 1, 90).
аутонбмист(а) м йрисшалица аушономизма;
исп. аутономаш. — Али, иако ни)е то мислио,
тачно )е да )е он од централисте постао, неНемо
казати федералиста, но ипак неки аутономиста
(Рибар 1, 20).
аутопомпстнчкй, -а, -б то/и се односи на
аушономисше или аушономизам; исп. аутономи-
стични. — Од дана састава ... владе, у ко)у су
ушле дви)е аутономистичке ... странке, почияье
скрстан>е ПротиКево од централистичког устава
(Рибар 1, 19).
аутономпстичнй, -а, -б е. аушономисшички,
— Где )е аутономистична странка у ман>нни, ту
Ье се ман.ние уздржавати од учешКа у избору за
државно веКе СГед. 1873, 7).
аутономно и аутбномно прил. самосшално.
— Човеков ум дела слободно, аутономно (Пер.
Ж. 5, 234).
205
аутономнбст, аутбномнбст и аутонбм-
нбст, -ости ж сшан>е онога шшо /« незаеисно,
невезано за нешшо друго, — Радо)е }анковиН
ни)е ... уметник ко)и )е у стан>у да „стави на
ноге" сво) свет, да му обезбеди животну ауто-
номност сопственим му начином мшп.ъен>а и
осеКан>а (Богд. М. 2, 126).
аутбномскй, -3, -б ко/и се односи на аушоно-
мщу, ко;и Показухе шежн,у за аушономщом. — Сло
венски народи ... су од старине имали )ако ра-
звите аутономске тенденци)е (Мар). М. 1, 14).
аутономство (аутонбмство) с заст. в. аушо
номизам. — Аутономство Далмаци)'е отворено
уз нас сто)И и напретку се српскословенства ...
радуге (СЛ 1880, 40/4). Ми молимо г. писца ...
да призна да нас )е са свощм аутономством хт)ео
мистифицирати {С] 1848, 150).
аутопбртрёт, -ёта м сойсшвени йоршреш (кад
сликар наслика самог себе); фиг. кпижевни Приказ
сво]е личности. — Монтеск)е каже у свом ауто-
портрету, тако скромно и безазлено: „У тридесет
пето) )а сам )ош увек волео жене" (Дуч. ].
6, 169).
аутопрнказ м изношен>е, изяагауье сойсшве-
ног дела или рада. — И онда следу) е чланак про-
фесора БелиНа у коме он да)е занимл.ив ауто-
приказ сво)е лингвистике (Пол. 1950, 13717/3).
аут6пси)а ж (лат. аи(ор$1а) 1. мед. секци-
ран>е и иейишивапе леша ради ушвр/)иван,а узрока
смрши, обдукцща. — Ако државни контролер
захтева да се животшьа уби)е, она се мора убити
и извршити аутопси)а (36. зак. 35, 234).
2. фиг. сознание сойсшвеним йосмашран>ем или
исйишиван>ем. — Вуку су били догаг)а)и познати
или из аутопси^е или из причала очевидаца
(БелиЬ 13, 14).
аутопут м модеран аушомобилски йуш; исп.
аутострада, аутоцеста.
аутор м (заст. автор) (нем. Аиюг) 1. йисац;
шворац некое дела, идейное йравца, схвашапа и ел.;
исп. ауктор. — За веКину народних песама не
зна се аутор (Ред.). Ред ;е автору, да )ави ... о
постанку овога дела (Ост. Т., БК 1897, 23). ]а.
не знам, по ко)ем )е ово автору саставлено (Лор-
ковик И., БК 1899, 406).
2. зачешник. — Л>убишко племе ди)ели се
на 4 братства, од ко;их свако носи име свога
аутора (Богиш. 3, 515).
ауторизиратн, -йзйрЗм (-йра)у) свр. и не
сер, (нем. аиюг131егеп) е. аушоризоеаши. — По
француском казненом поступку сваки странац, .
ко)и би у страно) држави учинио ... кривицу ...
правл>ен>а ... вредеких папира државом ауто-
ризираних, казни се у Француско) (Ав. 1, 89).
Ова се теори;а обично ауторизира Христом
(Велим. 1, 197).
аутбрнзовати, -зу)ём свр. и неевр. (фр. аи(0Г1-
ксг) овлаешиши, овлашНиваши; озваничиши , озвани-
чаваши, одобриши, одобраваши; йризна(ва)ши за
сео]е; йошкрейиши, йошкрейливаши нечщим аушо-
ришешом; исп. ауторизирати, ауторисати. — Може
се реки на пр. за превод да ]е ауторизован, т).
да га )е писац одобрио (Н1 1, 90). И аутори-
зовани представници Срба, Хрвата и Слове-
наца ... сложили су се (Правда 1917, 195/1).
Одсек за шумарство има водити ... пописаутори-
зованих шумарских инженьера (36. зак. 20, 199).
206 АУТОРИСАТИ — АУТОТАКС
аутбрисати, -ишём сир. и несвр. заст. в. аушо-
ризоваши. — У то) цели налазим за на^прече да ...
]едно таково у)един>ен.е, признато и ауторисано
)ошт 1870 год. ... нащре издам (СН 1883, 349).
ауторитаран, -рна, -рно в. аушоришашиван
(2). — Та) исти дух осеЬамо ми и у других сила
ко)е нису ни онако милитарне ни онако аутори-
тарне као што )е Немачка (Нов. 21, 76).
ауторитатйван, -вна, -вно 1. ко]и ужива
аушоришеш, ко]и заслужу]е безусловно йоверепе;
исп. аукторитативан, ауторитетан, ауторитетски.
— 1едан високо ауторитативни дипломата ...
)е рекао (Новости 1914, 210/1). Ако )е кн>и-
жевна критика ... об)ективна, одлучна и убе-
дл>иво ауторитативна она кс деловати на расцвет
юьижевности (Глиг. 6, 172).
2. ко/и не шрйи Приговор, самоуверен. — Ви
сте кадикад сувише ауторитативни у вашим
тезама, господине докторе! (Крл. 3, 16). [Дими-
три)евиК] )е био доста амбици)0зан и ауторита
тйван (Виловски Т., БК 1908, 580).
ауторитатнвно прнл. на аушоришашшан на
чин, с аушоришешом; без Приговора, самовласно;
исп. ауторитетно. — Г-1)а Дугалик )е веома
добро изразила став жене ко)а ауторитативно
влада удружеаем (Глиг. 1, 77).
ауторйтат, -ати ж заст. е. аушоришеш. —
Често нзм)С1Ы1ван>е закона ни мало ни)е у корист
вьихове ауторитати или досто^анства (Богиш.
3, XXI).
ауторитёт, -ета м (заст. авторитет) (нем. Аию-
П1а1) 1. йовере/ье, йошшова/ье, углед, ушица] лич
ном вредношНу или друкчще сшечен; исп. аук-
торитат, аукторитет, ауторйтат. — Кара^ор^е )е
у та] мах био ... апсолутни господар у своме ...
округу ... и први ме^у )еднакима, пошто )е он
имао на; више ауторитета и ... стварне силе (Нов.
14, 136). Од законске изреке права, ко)а се осни-
ва на за)едничком авторитету свега народа, ра-
злику)смо поглаварствено образование права
(Пор. 1881, 295).
2. она] ко]и ужива углед (научны, умешнички,
морални и ел.), оно шшо ужива углед. — Он
[Маретик] сам то не тврди, веК оставлю одговор-
ност за то твр^еае великим ауторитетима наше
науке (Ал. Р., гН 1, 24). Уствари су хтели ...
одговорност за опасну операци^у ко)а )е била
неминовна ... оставити страним медицинским
ауторитетима (Нинчик В., XX век 1939, 428).
1есу ли [наставници] увек добро наоружани те-
ориском спремом ... да би у очима свощх уче
ника били веки ауторитёт ... него што су сви
они негативни улични чиниоци? (Моск., Щ
1, 12). А ви миелите, да су те ваше добротворне
параде ... светика, у ко)у л>уди треба да веру)у
као у метафизички ауторитёт (Крл. 3, 48). НЬему
|с народна поези)а главни ауторитёт (Ков. Б.,
Юьиж. 4, 380).
ауторнтстап и ауторитетан, -тна, -тно
(заст. авторитетен) е. аушоришашиван (1). — Иако
КарациЬ ни)е допуштао да какво ауторитетно
тело ... намеке сво)е >езичке творевине целоме
народу ... он )е и сам )асно сазнавао да се мо
ра)^ градити нове речи (БелиЬ 12, 220). 1а ку
покушати да ... дам и сам уставну и политичку
лекци)у господину ауторитетном правнику (Прот.
С. 1, 15). Ипак ми и ту забшьежисмо по ко)'и
веома авторитетен глас у потпору новоме правцу
(Богиш. 6, 41).
ауторитетно и ауторитетно прил. в. аушо-
ришашивно. — Сретен поче ауторитетно гово
рит о приликама (Весел. 16, 272).
ауторитетски, -а, -б (заст. авторйтётскй)
в. аушоришашиван. — Он [Видаковик] не одо-
брава Карацикев ауторитетски тон (Велик 12,
33). Почюьати пак )еднако од недоказаних а гог
тових закона, па им тек после тумачити постанак,
или почетак од каквога авторитетскога кази-
ван>а ... па га тек после доказивати, то више при-
личи поуци него ли ... науци (Ку). 5, 237).
ауторица ж (заст. авторица) е. аушорка. —
Авторица се занима тим Ш1тан>ем век три године
(СА 1895, 757). У ... поменуто) брошури, К01у
)е ауторица разди)елила у три ди)ела ... го
вори о познато): Женидби Максима Црно)е-
вика (Прел., БВ 1911, 252).
ауторичин, -а, -о ко]и йрийада аушорици,
ко/и се односи на аушорицу. — М)есто психоло-
шке слике оцртаних лица она су спроворена
рефлекси)'ама и лирском р)ечитошку ауторичи-
ном (Прох. 1, 245).
ауторка ж жена аушор; исп. ауторица. —
У песми „Земл>а" ауторка даде снажнога замаха
осекаау човекове везаности са землюм (Спир.,
XX век 1939, 778).
ауторов и ауторбв, -ова, -ово ко]и йри
йада аушору.
ауторскй, -а, -о (заст. йвторскй) кор* се
односи на аушора, ко]и йрийада аушору; исп.
аукторскй: ~ право, -~ хонорар.
ауторство с (заст. авторство) йрийадносш дела
аушору, аушорска сво]ина; исп. аукторство. — 1а не
знам, по ко)ем )е оно автору саставл>ено, а радо
бих да га на^ем, ]ср не бих хтио да му се
авторство на^е ме^у хрватским писцима (Лор-
ковик И., БК 1899, 406). Ковачик )е ко;ешта
импутирао Шенои, што ни)'е било н>егово, а не да
се сасвим лако одредити ауторство (Бар. 3, 145).
аутосемантичкй, -а, -б грам. ко]и има само-
сшално значаье. — И главна реченица у такво)
целини сложено реченице ни)е никад више ау-
тономна, „аутосемантичка", ни потпуна (Белнк
11, 468).
аутосёрвис м (фр. аи(о$егУ1се) радионица за
йойравке и снабдева/ье аушомобила.
аутострада ж е. аушойуш.
аутосугестйван, -вна, -вно ко]и ерши аушо-
сугесшщу , ко]'и се ерши аушосугесшщом. — Вино,
то )е нека врста отрова што )'ако д)елу)е на
наше живце, те чов)ск ос)ека животни терет
на пола сата привидно лакшим, него што у ства-
ри )ест! То )е неке врете аутосугестивна превара
(Крл. 6, 230).
аутосугёсти}а ж (заст. автосугести)а) моН уве-
равапа, убе^ивапа самое себе, ушица] на самое
себе. — Шапчанинов романтизам протумачио )е ...
неком врстом автосугести)е (Врх., БК 1901, 278).
1а мислим ... да )е то била нека врста аутосу-
гести)е (Ъос. Б. 1, 23).
аутотакс м необ. е. аушошакси. — На то )с
зазвиждао и однекле из магле се по)'авио црни
аутотакс (Батуш. 1, 8). (Бен. 2).
 АУТОТАКСИ
аутотЗксн, -и)'а м Пушнички аушомобил са
нарочитым айарашом (таксиметром) за обрачу-
навшьс возарине; исп. аутотакс, такси.
аутотйпп)а ж (нем. АиСо(ур1е) 1. начин шшам-
йа/ьа цршежа фотографским йушем.
2. емка изранена на ша] начин. — Долазе
[на кра)у юьиге] аутотипще и табле скица (Дело
11, 332).
автотранспорт м (нем. АиЮгтапзроп) йревоз
Путника и робе аушомобилима и камионима. —
Увог)ен>ем аутотранспорта на Аутопуту растере-
тиКе се железнички саобраЬа) измену Београда
и Загреба (Пол. 1950, 13620/2).
аутотранспортнй, -а, -б ко/и ее односи на
аушошранейорш : ~ предузеКе.
аутотрофан, -фна, -фно (нем. ащоггорЬ)
бот. ко]и се самосшално храни, ко]и сам себи
сшвара храну из неорганских машерща; супр. хете-
ротрофан. — Угл>ендиоксид )е од изванредног
значаща за аутотрофне бил>ке (Тод. Д. 1, 64).
Начин исхране зелених бшьака ]'е аутотрофан
(Сим. Д.).
аутохнппоза ж уейав.ъива/ье само: себе,
доводе>ьс самог себе у несвесно стшье. — Она се
налази у )ако) аутохипнози, ко)а ... сасвим уни-
штава нормалну акцщу чулних органа (Прод.,
СКГл НС 32, 535).
аутохтоп, -а, -о (нем. аиЮсЬюп) 1. ко]и /«
йореклом из кра]а у коме окиви, чщи су сшари
одуеек шу живели, сшароседелачки. — КЬегов
поетични реализам ... галери)а аутохтоних типо-
ва ... чине га []. ]овкова] можда на)бол>им прет-
ставником савремене бугарске приче (XX век
1938, 1/156).
2. геол. ко/и /е йосшао на месту где се ]ав/ьа,
где /е наЦсн. — Из непосредне дубине ове око-
лине долазили [су] аутохтони сеизмички по-
крети, поред општих са стране (Мих. ]. 1, 50).
Може се судити да се угал> налази на оном
месту где су некад расле бшьке од ко)их )е
угал> постао (аутохтони угал) (Петк. К. 1, 167).
аутохтоност, -ости ж сшшье, особина онога
шшо /« аушохшоно. — Исуден као и сви градови
Француске чи)и стари или модерни завршетак
садржи с!ип ... носио би веК у своме имену доказ
о сво)0) аутохтоности (Кецм. 3, 109).
аутоцёста ж в. аушойуш. — У )арку кра] би)'е-
ле аутоцесте назиру се силуете л>уди (Суш. 1 , 132).
аутоцистёрна ж мошорна кола за йревоз
шечносши. — Аутоцистерне за доставл.ан>е воде
за пиКе (Ил.—Аг. 1, 73). Преко дана често про-
лази аутоцистёрна и полива улицу (Борба 1951,
191/2).
аутса)дер м (енгл. оиЫ<1ег) 1. она; ко]и се
издво]ио из неке груйе и ради на сво;у руку. —
Против владе гласали су социалиста и неки
раднички аутеащери (Ред.).
2. спорт, учесник у шакмичепу ко]и нема из-
гледа на }едно од йрвих места.
аут-судн)а м спорт. йомоНни судща на изве-
сним ейоршеким ушакмицама (найр. фудбалским) ,
ко]и йомаже главном судщи При ушвр})иван>у йре-
крша]а и ко;'и се креНе дуж ауш-линще ейо.ъа: исп.
аут1 (2).
»У-у и ау-у уэв. в. ау. — Ау-у како су се
насаби)али (Лал. 2, 172).
АФЕКТИВАН 207
ау-уф узв. в. ау. — Про;урио )'е сокацима
усплахирен, за^апурен и зно)°ав, ни;е никога
видео нити се куд оеврнуо. А из шега навире
)аук: „а-у-уф!" (Кост. Т., БВ 1905, 278).
ауф узв. в. ау. — „Ауф, вруЬе ми ]'е" —
уздахну (Ник. Рик. 1, 45).
аух узв. в. ау. — Аух, триста му стршл.ено-
ва, каква се то оптанта дере из мрака? (Тгоп.
9, 26). Аух, што сам се данас чуда нагледала
(Ник. 1ов. 1, 227). Водице, мори! Водице, ве-
штице! Умрех за слатку воду! Аух! (Станк. Б.
3, 20).
ауштрв)ак, -ака м пе). покр. в. ауешрофил.
— Па )е и он [домагш хирург] био приморан
да потпише билтен, ко)и ]е срочно дворски
л>екар Божидар Перазик, ауштри)ак окор)ели
и )авни (Пав. 18, 185).
аф1 м (тур. Ьа\-) в. хаф, фине ма.ье, длачице
на лицу вунене или свилене тканине; исп. ав1,
афка, рудица. — Кад спадне у чохе аф, онда се
виде жице (Вук, Р).). У олииллом капуту. Без
афа, рудице на лактовима (Цеп. 2, 125).
2ф* м (тур. аГ) ойрошша}. — Аф му, Османе,
као мла!)ари)И (Га;р. 1932, 21).
Изр. ~ учявяти: ойросшшТш. — Султан ра)И
афа учинио, | И Луку )е дивно даровао. | Учини
га пред ра)ом бимбашом (НП Вук 9,481). Молим
те аф ми учини, погри;ешио сам (Травник,
Лонч.).
афазп)а ж (лат. арЬа$1а) мед. губишак спо
собности говора услед йоремеНа;'а у мозгу; не-
ейособносш за разумевале речи. — Има тако звана
афази)а, неспособност да се говорене речи ()е-
зик) разуме^у (Петрон. 1, 79).
Афеже е. АФЖ. — )еднога дана угледао
]е сво)'у кКерку мег}у чланицама Афежеа ко)е су
ишле да раде на нуту (ЖивановиЬ Д., Ств.
1948, 26).
афежё)ка ж е. афежеовка. — Нису изо-
стале ни наше афеже)ке (КН 1948, 26/3).
афежеовка и афежеовка ж чланица АФЖ;
исп. афеже)ка. — То ни)е у вол>и свима онима
... ко)има ни)е у вол>и наша омладина ... наше
афежеовке (Ъил. 1, 235).
афек(а)т, -кта м (нем. АгТекС) ;ако душевно
узбу!)ен>е ко]е ушиче на мишле/ье и йосшуйке. —
Афектом називамо )едан одрег)ени ток осеЬака,
ко)и се )асно разлику;е од мирног душевног
станьа и врши интензиван утица) на целокупно
стан>е свести (Пи). Д. 1, 137). 1аки афекти
(л>утн>а, страх и т. д.) има)у ту особину, да учине
ток престава немогуНим и да спрече моментану
могуКност мишл>ен>а (Петрон. 1, 16). Кад смо
дак.тс таким афектима ми прави узрок, онда
афекат поста)е радн.а (Вулов. 1, 80).
афектаци)а ж (Фр. аГГесмпоп) 1. нейрирод-
носш, извешшаченосш, усил>еносш. — Сво) лор-
№он употребл>ава више из афектациде него из
далековидности (Крл. 3, 26). У ... щ'ес.чама ...
нема маринираности, афектаци)°е, уситьености
(Прох. 1, 102).
2. особа ко]а афекшира. — гЬегова Ьерка
)е права афектавдф (Ред.).
йфектй пан, -вна, -вно ко;и }е заснован на
афектима, чи]у сушшину чини афекаш, узбудлив;
исп. афектни. — Преста)е могуКност скаке ди-
"
208 АФЕКТИВНО — АФЕРИЦА
скуси]е, бар о д)'елима скроз афективне при
роде (Цар, БК 1895, 691). У емоционалне или
афективне процесе увршКу)емо сва емоционална
стан.а и расположена, осепаша, емоци^е, афекте
и страсти (Лор. 1, 10).
афектнвно прнл. на афекшиван начин. —
Бруно )'е афективно схватао свет, као да )е цео
задахнут животом (Ву)иН М. 1, 17).
афектнвност, -ости ж особина нечего шшо
/е афектнвно. — Чулност аегове природе и
велика афективиост 1ьегова темперамента, за
ко)е би се очекивало да се изразе бу)ним из-
ливима речитости, дестилира се ... у грозницу
мисли и маште (Живо)., Василиев 1, IX).
афёктйран, -а, -о нейриродан, извешшачен,
наметшей ; усилен; исп. афектисан, афектован.
— Они [сеоска интелигенци)а] полажу велику
важност на укочену афектирану форму говора
(Новак В). 3, 68). Вера ... [)е] имала ... готово
мушкарачку, врло мало афектирану отвореност
(Барт. 1, 50).
афектирано прил. нейриродно, извешшачено.
— Слово ер изговара се афектирано и нам^е-
штено (Крл. 3, 23). Н>езино држанъе, за ко]е
би на улици рекао, да )е глупо и афектирано,
било )е ту оправдано и природно (Перк. 1, 91).
афёктйраност, -ости ж особина, свойство
онога ко]и афекшира, шшо ;'е афектирано; изве-
шшаченосш. — Афектираност Ъининог говора
и усилена грациозност ... д)еловаху на нъега
гротескно (Барт. 1, 137).
афектпран.е с гл. им. од афекшираши.
афектнратп, афёктйрам (-йра)у) неевр. (нем.
аГГекпегеп) йонашаши се нейриродно, извешша
чено, йренемагаши се, йрешвараши се; исп. афек-
товати. — Знала )е мало афектирати, мало бита
сентиментална (Нех. 1, 124). Кад говори све
ма)а главом, афектира у изговору (Стер. 11,
27). Из частол>убл>а афектира)у као да природно
дишу, а у ствари се усил>ава]у (Ъа)а ]., Самоупр.
1883, 13/2). Он [цар Никола I] )е похитао да
се покаже предусретл>ив према Енглеско), афек-
тира)уКи ме^у там потпуну равнодушност према
судбини грчких бунтовника . (Милован. М. 2,
271).
афектисан, -а, -о заст. в. афекширан. —
Цркви се не пристоен она; неугла!)ени)и начин
у беседи ... не присто)и афектисана гестикула-
ци)а (Позор. 1872, 63).
афектнй, -а, -б е. афекшиван. — Разми-
шл>ан>е, на супрот нагонским, афективним (или
... афектним) акци)ама, значи управо задржаваше
акцизе (Лор. 2, 49).
афектован, -а, -о в. афекширан. — За-
боравите ... шта Брандес каже за Ха^неа и
вьегову често силом напрапл.ену, извештачену,
афектовану тугу (Стеф. Св., БК 1901, 560).
ВеК се на позорници не изражаваху мисли и
ос)еЬан>а природном простотом ... него афек-
тованим ... говором (Баи 11, б).
афектовавье с гл. им. од афекшоваши.
афектоватн, -ту)ём неевр. е. афекшираши. —
Сио )е еп Гасе и стао афектовати израз ту^
и сасвим противен н>егово) природно) физио-
номи)и (Матош 1, 12). Од прилога „унутра"
... придев ]'е „унутраипьй", а од „спол>а" ...
„спол>апга>и". Тако пишу Вук и ДаничиН. Неки
афекту)у — „унутараи", „вааски" (Бошк. ].
2, 198). Он само афекту^е и наводи ко)екакве
стихове (Коч. 6, 131).
афёкци)а ж (лат. аГГесПо) мед. оболенл, обо-
лелосш. — Видесмо )'едног оперираног. Видесмо
и неколико зглавачних афекци)а, ко)има Ке ...
наместити непокретне односно екстензивне за-
во)е (Ъор^. Вл. 3, 114).
афел 1 м (нем. АрЬеНит) на^удаленищ
афсли)ум | йоложа] неке йланеше или ко-
меше од Суща; супр. перихели)ум.
афера ж (фр. апай-е) йословаае или догаЬа) у
суйрошносши с кривичним или моралним законима
ко^и изазива узбу!)ен>е и интересована ]авносши:
л.убавна ~, политична ^-, шпи)унска ~<.
афёраш, -аша м она] ко;и }е умешан у разне
афере. — Зар те варалице и афераши да ми
добаце коску? (Бо). Р. 2, 49). Нарочито се добро
знао с онима ко)и су ... били позната као крупни
или ситни афераши (Петк.^В. 1, 31).
афёрашкя, -а, -б ко]и се односи на афера-
ша. — Обасипао ме бу)ицом ... питака о афе-
рашким „величинама" бивше 1угослави)'е (Борба
1947, 197/4).
афёрим (тур. аГепт, аГег1п) 1. узвик за
одобравапе, Похвалу: тако и треба, чесшишам,
а. ни ши вера; вар. аверим, аферин; исп. ашкол-
сум. — „Афферим, е) вала!" стану повла^ивати
са свих страна бегу ТескерециКу (Том. Е. 2,
161). Аферим! — скочи он и поплеска бега по
рамену (Мул. 2, 190). Онда рече господа ри-
шКанска: | „Бе аферим, Неман>иКу Саво!" (НП
Вук 2, 104). Баш аферим, кнеже озриниЬки, |
)а Ну почет када други неКе (Н>ег. 7, 127). ир.
И ако си стари)И, отац да им будеш, да их та сам
... одвратиш, а не та )ОШ први меЬу н>има ...
Аферим! Хвала ти! (Станк. В., СКГл 5, 171).
2. (у именичко) служби) м захваливай, По
хвала, одобрчвагье. — Турски аферими и калу-
Ьерски благослови (н. п. издели су ме) (НПосл
Вук). И дадох им господске дарове, | Сваком,
ма)'ко, што )'е кога било, | Они мене афериме
празне (НП Вук 15, 231). Турке врло и грле
и л>убе, | И прима)у Турске афериме (НП Вук
5, 542). фиг. ир. заслуга, награда. — [Перо]
опази велику модрицу на челу, а на носу неко
лико огреботина. — Ово су ми синокн,и афе
рими! — уздахну (Ъор. С, СКГл 7, 172). Стигли
га стари аферими (гри)еси) (Скок 2, 180).
афервмисати, -ншём свр. и неевр. е. афе
рамиши. — .[ован плаче и аферимише (НП
Вук 15, 12).
афёримвти, -ЙМ свр. и неевр. захвалиши,
захваливаши, изразиши, изражаваши задовол-
сшво, чесшишаши. — За то Не ти Турци )ош
аферимити (Зма) 4). А везир му са конзулом
главним | Аферими и све одобрава (НовиК
9, 195).
аферин узв. в. аферим. — Бре аферин!
ПинторовиЬ беже (Огр. 1, 46). Бре! аферин!
евала! | О) ти лозо винова | Невол>ничка ут)ехо
(Пуц. 1, 13).
афёрнца ж дем. од афера. — ир. Биле у
то време у Београду неке замашни]е аферице
на дневном реду Сов. Дар. 1, 16).
 АФЕТ
афет м (тур. аГег) йораз, слом. — Дигло
се )е нешто Туркешине, | ... Ми Ксмо их афетом
приНерат', | Да се ка)у Бе су доходили (НП
Вук 9, 32).
АФЖ (нзговарассобично: Афеже и Аефже)
пол. скраНеница за Аншифашисшички фронт жена .
афиз м (тур. ЬаГ12) в. хафиз, она] ко]и /в
Положив исйиш и доказав да зна Коран найамеш;
богослов; учен човек, зналац, филозоф; вар. афие;
исп. алим. — Афиз сматра се код Турака као
код нас богословац. Он зна на памет ... сан
ал-коран (Врч. 4, 182). Бес)еде му хоце и афизи
(НП Петран. Б. 2, 459).
афй)ун, -уна м в. афион. — Из засечених
нсзрелих чаура [мака] излази млечки сок, ко)и
згуснут претставлл афи;ун (Панч. 5, 198). Онъ
придав траву аф1уна, | На.мЬнюс да мусе др1-
емл-Ъ (НП Чо)К., 213).
афикс и (лат. аШхиз) грам. глас или груйа
гласова ко]и се додачу речами или н>иховим ко-
ренима или основана ради образована новых речи
или нових облика. — Афикси се деле на префиксе
и суфиксе (Ред.).
афилн)аци)а ж (фр. аШНасюп, приса)сди-
н>ен>е, придруживаае) е. филщала, мале йреду-
зеНе ко)е )е йовезано са неким веНим. — Министар
трговине и индустри)е да)е специ)ална одобреша
... кад се оснива^у друштва, ко)а су афили)а-
ци)е страних предузеКа (36. зак. 17, 101).
афинитет, -ста м (нем. АШппаг) 1. жен.
йривлачна сила ко)ом се ашоми држе у молекулу.
— Привлачна сила молекула зове [се] кохези)а,
а привлачна сила атома афинитет (Лоз. 4, 20).
2. фиг. сродносш, уза]амна йривлачносш. —
Измену човека и онога пгго му треба, постощ
афинитет (Сек. 5, 155). Посто)И и извесан „афи
нитет" измену раса, при том мешан>у (Гавр.
С. 1, 144).
афйбн, -бна м (тур. агуоп) бот. вар. афн)ун
а. в. мак Рарауег зотпцегшп (Сим. Д. 2).
б. смола од згрушаног млечног сока оее вилке у
уПотреби у лекарству. — Засече [се] зелена
чаура у мака ... она)" сок што се на ваздуху згусне
и поцрни зове се афи)он (опи)ум) (Ниш, Сто). Д.).
ёфирматйван, -вна, -вно (фр. аГПгтапГ;
нем. аШгтаиу) ко/и йошвр!)у]е, йошврдан: ~ ре-
ченица, —смисао, ~ суд.
афирмативно прил. 1. на афирмашиван
начин, йошврдно. — На то ниташе одговорио
)е афирмативно (Ред.).
2. нндив. разговешно, изразишо; исп. афир-
мирати се. — Афирмативно, силно, у пасивности
ли)ено) и тихо) ... резало се бразде у модру масу
под плугом ла^е, што )е орала море (Крл. 1, 20).
афирмаци]а ж (фр. аШгтапоп; нем. АгГп-
тапоп) 1. грам. йошврда, йошвр^ива/ьс; супр. не-
гаци)а.
2. Признаке, уважение. — Потпуну афирма-
ци)у као драмски писац Горки )е доживео прет-
ставом „На дну" (Ъоковип М., Кньиж. 2, 410).
Шпанци, Итали)ани ... аустри)ски Словени, еко-
номски и политички пробу^ени, траже. нацио-
налну афирмаци)у (Поп. I., Юьиж. 1, 504). Они
представлл)у ... )едно више ... осеКан.е чове-
ково ... сво)'у лепу и разумливу жел.у за лич
ном афирмаци)Ом (Дуч. ]. 6, 297).
42
АФОРИЗАМ 209
афнрмйран.е с гл. им. од афирмираши (се) .
афирмйрати, афйрмйрам (-йра)у) свр. и
несвр. (нем. аШггтегеп) нсп. афирмисати (се) I
йошврдиши, йошвр!)иваши, ушврдшйи , ушвр^шаши .
— Имажинизам )е био формалистичка школа,
ко)у смо ми хт;ели афирмйрати (Горан 5, 264).
II ~ се сшеНи, сшицаши углед и Признаке,
биши, биваши Признаш. — Тим даном су се кар-
бонари ... афирмирали у граду и у )авном ми-
пьъснэу као нова сила (Барт. 1, 46). ЪурнК ]'е
досада излагао сво)е радове у иностранству где
се лепо афирмирао (ЧалиЬ И., XX век 1939,
550). У XIX веку Хрвати се афирмира)у као
Хрвати, а Срби као Срби ("Кор. В. 3, 107).
афйрмнсан>с с гл. им. од афирмисаши (се).
афирмисати (се), -ишём (се) свр. и несвр. е.
афирмираши (се). — ]л не могу афирмисати или
бранити било ко)у политику или религи)у (1урк.
М., КН 1949, 2/3). ВЬезино [глумице Вавре]
искуство, шезина природа, ко)а )е то искуство
отхранила и афирмисала, диктира )0) то, да
говори истину (Мур., Ви). 3, 638). Мора се
утврдити да )е „Младост" ... постала знача)ан
и ... одговоран чинилац у културном развитку
и наше омладине уопште и посебно у формирашу
оних ко)и кроз н>ене странице почин>у да се
афирмишу као писци (Минд., Юьиж. б, 227).
Сплит )е ... заузео у то) грани прво место, а
за н>им се )ако афирмисао Дубровник (Сир.
Ь 129).
афис м заст. е. афиз. — Додье къ нама у
механу и еданъ Турск1й Афис (Ву)ик I. 4, 260).
Ту сам у шегово) куЬи нашао и ме)теф (школу)
велики и два афиса (философа) (НовиН, Бршл>ан
1885, 7).
афит м (тал. аШсо) покр. на}ам, закуй. —
Да)е куЬу ... у Боки под афит (Богиш. 3, 476).
афитак, -тка м покр. е. афиш (Прчан>, Реш.
1, 224).
афицнран>е с гл. им. од афицираши.
афицйрати, афйцйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. аГГшсгсп) найасши, найадаши, йогодиши,
йога1)аши; нейоволно, шшешно деловаши. — Али
оно [лудило] се чешКе оснива на ... дегенера-
ци)и, или на делимичним дезорганизаци)ама
мозга ... и на утица) у што га врше на мозак
други, болешНу афицирани, делови (Ву). 4, 81).
Зар неЬс онда промена у есконтно) стопи од
2% на 7 или 8% морати знатно да афицира
профитну стопу? (Пи). М. 4, 358).
афиша ж (фр. аШсЬе) йлакаш, оглас.
афишнран>е с гл. им. од афишираши.
афишйрати, афйшйрам (-йра)у) свр. и несвр.
1. об]авиши, об]авливаши афишама. — |утрос )е
начелник афиширао ова) про глас (Котроман С,
ХКА, 70). Предлажем, да се оба ова истори)ска
акта на)бржим путем афишира)у у свима мостима
... те да ... народ што брже сазна (Н. Скуп.
2, 14).
2. фиг. исшаНи, исшицаши, }авно йоказ(ив)а-
ши. — Она увек афишира сво)у отменост (Ред.).
афка ж е. аф1 (Момина Клисура, Сим. Д. 1).
афорйзам, -зма м (грч. арЬопзтоз) кратко
и сажешо изражена мудра мисао; вар. афоризма.
— Хтио сам ко)им афоризмом ... означити сво)у
судбу (Шим. 8, 189). „Искреност )е непокваре
210 АФОРИЗМА — АХАВАЦ
ноет, здравлл душе". Ова) афоризам ни)е ми
пао на памет онда, но сада (Дим. ]., СКГл 28,
167). Тог Ипократови ти афоризми | Заносе;
овога догме и права (Стан. Д. 5, 294).
афоризма ж в. афоризам. — Мо)а ку)'на
може ти на)бол>е показати да )е ова гастроном-
ска афоризма сушта истина (Нов. 20, 34).
афористичен, -чна, -чно в. афористичны. —
Они [одговори] су кратки, и у краткоКи сво)°о),
може бити, и афористични (Недип. Л>. 4, 281).
афорйстичар м она] ко/и се слуоки афори-
змима у говору и йисшьу. — Сви афористичари
су луди анализе и спора и пьева (Сек. 4, 104).
афорйстичкй, -8, -б ко/и се односи на
афоризам, ко]и има облике афоризма; исп. афо
ристичен. — Вредност му )е [Горском ви)енцу]
колико у афористичном елементу, толико у из-
разу (Врх., СКГл 16, 489).
Африка ж континент измену Средоземног
и Црвеног Мора, Ашланшског и Индиског Океана.
африкански, -а, -б в. афрички (Р—К 2).
африката ж (лат. айпсашз) там. сливени
сугласник из йраскавог дела екейлозивних и шу-
шшавог или йискавог дела фрикативных гласова,
напр.: ч—тш, ц—тс и ел.
африкатнй, -тна, -тнб грам. ко/и се односи
на африкашу.
афрнчкн, -§, -б ко/и се односи на Африку
(ко/и се налази у Африци, ко/и /в сво/'сшвен
Африци и ел.); исп. африкански: ~ вруЬина, ~
но), ~ обала, — пустиаа.
8фс м покр. в. айс. — Злато-Ружа изи!)е из
афса, да )е ни)е нико опазио (НПр, БВ 1892, 414).
афтика ж бот. покр. в. айша (Пел. 1, 434).
афтовнна ж бот. покр. в. айша (Них. 1).
афтул а 1 ж покр. е. ашула (3). — Афтулл
афтульа / ... греда крадем изнутра, на ко)0)
друге греде сто)е (ЦТ, Вук, Р).). (Тренньево,
Пеш.).
Зх узв. 1. у заносу, екешази. — Да отацбу
издам, ах! отацбу | Ко)у л>убим ка' и ти, за ко)у |
Сву сам готов пролити крв сво)'у (Бан 5, 62).
Говораху сдно другомъ: Ахъ Боже мой, каква
е то радость, чинити добра! (Поп. Гавр. 1, 11).
Ах, чега ти ту све ни)е било! ... не знаш где
пре да се зауставиш оком и погледом! (Срем.
11,40).
2. у изненаЬепу Пред нечим неочекиеаним. —
Силвета, видели свог оца ..Ах! (Панд. 3, 45).
Он ... Ье те походити, ма|КО. Ах, каква мила из-
нена1)с1ъа! (Мат. 5, 14).
3. у дивл>ен>у, одушевлепу. — Ахъ, ала е ова
Кньигалепа! (Стер. 2, 4). Ах красоту небеског
во)Инства I Смртни никад постиКи не може ! (НЬег.
1, 23). Ах! нека га, сшфтла му душа! | Такви
)унак никад не умире (НП Вук 4, 89).
4. у болу, тузи, экалелу, ва/ка/ьу. — За-
плачемъ се и речемъ: ахъ! уви! яо! и тешко
човеку! (Дос. 3, 194). Ах! тешко си мени |
Младо), неудато)! | Што се зав)етовах, | В']енца
не носити (НП Вук 1, 334). Ах мо)а водо студена!
| И мо;а ружо румена! | Што с' тако рано про-
цвала? (НП Врч. 4, 128). Ах, зашто га ни)е
мати у колевки удавила (Стер. 7, 114). Ах, ово)
тузи, сине, утехе нема Оакш. Ъ. 3, 8).
Б. у ужасавапу, страху, сшрешъи. — Ах
страшнога твога падсни;а, | Ах ужаса што смртне
постиже! (Вэег. 1, 9). Смотрив лице Синан-
бегово, [Ъуро] узвикне пренеражено: — Ах!
(Цветип. 1, 34). Ах, ти одлазиш на смрт! (Рув.
К. 2, 101). Ахъ! оКу л' те юшть едаредъ |
Живогъ видит' Милане! (Ник. И. 1, 36). ОКу
Давиде, оку спокоянъ да будемъ ... Ахъ само
ако узмогу (Стер. 5, 76).
6. у молби, йреклшьану. — Ах! кажи ми,
ако сам ти мила! (НП Вук 3, 479). Купите нас
[обо^е] Бога ради! ... Ах, купите нас, добри
човече! (Нов. 23, 8). Ах немо)те ме убити, а
просте вам мо)е руке, ево их поси)ецнте (НПр
Вук, 165).
7. у зкелм, клешей. — Ах да сам цви)ет!
(НП Вук 6, 281). Ах, кад би га сад ко)И од н.е-
гових другова ... видео овако опремл>еног!
(Мили). 1, 86). Ахъ, издаю ни^е те небило
(ПСВ, 23).
8. При йрисеНагьу; исп. а (7). — Г-1)а Нико-
лнЬка (као убелена). Ах, да! (Нуш. 1, 79). А
шта )с то теби казао Свидрига)лов? Ах, да, да!
повика Пулхери)а (Макс. I. 3, 321).
9. у л>ушн>и, гневу. — Ах, та то )е безобразлук !
(Рув. К. 2, 266). Додавала му )е и воде, ли;е-
кове и нудила га, да му приви)е хладне облоге.
— Ах, ах, ах, неКу ништа ... ништа из тво)е
руке, — дречао )е Ъуро ("Бор. С, СКГл 14,
83). Ужасава [се] ... све то више ... Ах! прилази
би)есно к вратима собе и зове (Пец. 1, 5).
а-ха и а-ха узв. (обично се изговара кроз нос)
1. у задоволсшву. — Аха! — пусти Мицко узвик
искапив чашу (Срем. 4, 128). Потегнула [)е
шл>ивовицу] дватрипут: „Аха! То )е нешто!"
(КовачиН 2, 19). Он та) кл>учиК фришко узме
и метне у жеп — а ха сад се ништа не бо)им —
па пот)'ера своде овце дал>е (НПр, ЗНЖ 15,
287). Сто)ша ... све опуцка до мрве, па ... рече:
„аха, сестро; да би;ашс )ош!" (НПр Вук, 36).
2. у злурадосши; исп. а (6), а-а. — Аха,
стаде му на реп, — раду)е се неко (Маш. 4,
158). Аха, шта то ту радпш, лоповска сорто?
Сакриваш ли нешто ... )а)а, шта ли? ("Боп.
5, 17).
3. йри йрисеНшьу, досеНан>у; исп. а (7), а-а,
2х (8). — Шта Кемо сад? ... звонцета нема да
звонимо ... Аха — Чу)ете, можемо л' ми уНи у
град ? — [упиташе стражара на бедему] (Ъор^.
Вл. 1, 177). Аха! У мал' не заборавих! Добио
сам од учителя семена од цвеЬа. Ево па засе)
(Весел. 18, 401). А од куда га сад ту? аха, мора
да )е ради мене амо дошао (Рув. К. 2, 336).
Аха! ... па ово )'е нешто страшно! (Ранк. С.
3, 244). Аха! За то ли су онолике дево)ке биле
код н>е?! (Глиш. 7, 58).
а-ха узв. (изговара се кроз нос) за йошврЪи-
ва/ье: да, /ест; исп. а-а\ — „1еси ли добио?"
— „Аха" (1ан>.).
ахавац, -авца м ист. йрисшалица груйе йисаца
(ш. зв. загребачке школе) ко/и су уйошреблавали
генитив мноокине именица с насшавцима -ах, -их и
ел. — Курелац [)е] водно л>ути бо) против загре-
бачких „Ахаваца" (ради писака генитива мно-
жине код субстантива на -ах, -их; )а сам тада ...
мислио да имам право и дужност да браним
„Ахавце" Оаг. 2, 28). Курелац )е зби)ао много
сми)еха, пишуКи о загребачком генитиву плурала
 АХАВАЧКЙ — АХМЕДИМ
на -ах (на пр. женах, )унаках), по чему )е и назвао
те писце „ахавцима" (Водник Б., Кур. 5, XXIV).
ахавачкй, -а, -б ко]и се односи на ахавца.
— [Ученици Курелчеви] ни)'есу никако см)ели:
употри]ебити ахавачкй генитив (Водник Б., Кур.
5, XXVII).
аха()) (обично поновлено) узвик за шера/ье
Птица грабливица. — Ах а), )астро! Тим се плаши
и одгони )'астреб кад до1)с у близину ливада
(Хрв., ХрваК.). У хрватском Загор)у птице
грабл>ишще тера)у са ... аха)-аха) ... и лупа)у
план о длан (Тро). 7, 185).
а-хЯк ул1. оао«. за йодражаван>е неаршикули-
саног узвика радника йри ударан>у шежом алаш-
ком. — Никола )е ... одвал>ивао брадвилем
тешко храстово три^ешЬе ... и у себи се сваЕ)ао
с комши)ом Ъуканом. „Вала, Ъукане ... А-хак!
Вала Ъукане ... Ахак!" Започети при)екор ...
сваки пут би у залету прес;екао тежак ударац
брадвил>а (Ъоп. 5, 50).
ахакавье с гл. им. од ахакаши. — Кад се
;с силно виооко дигла и прснула ракета и ци]ело
се друштво )авило задоволним ахакан>ем (Ъал.
8, 117).
ахакати, -5м (-амо, -атс) весвр. узвикиваши
„а-ха" или „а-хак". — в. пр. под ахакаше.
ахГиье с гл. им. од ахаши.
ахар м (тур. апн-) 1. конушница, сша]а;
вар. аар, акар, ар1, )ар. — Коше води у доке
ахаре | А сватове на горке чардаке (НП Вук
1, 582). У мрм ахару (кокушници) има вило-
витих кон,а (Том. Е. 2, 211). Поред куКе за
становаке била )е штала (... ахар) за стоку,
сличнакуКии од истог материала (ЪорЬ. Т. 16,
148). Л>ети спава с кон.'ма на ливади; | А об
зиму с кок'ма у ахарим (НП, БВ 1896, 309).
Под тим ода^ама су ахари, простори)е с даслима
у ко)има ноКива)у коки (Дед. ]. 3, 87).
2. а. куНа или ]едан н>ен део за мушкарце
и мушке госте код муслимана; исп. ахар-ода)'а.
— Никад л>уби у ода)у не Не, | ВеК он спава
у ахару своме (НП Херм. 2, 321). Ахар (или
селамлук) )е у Босни она мух. куЬа, ко)а )е само
за газду (мушкарца) начин>ена, а не и за поро-
дицу му (Бор).). Ахар, „ци)ели горьи бо) ...
у болим муслиманским куКама за примаке му-
шкараца" (Скок 2, 180). б. двор, госйодска куНа.
— Ахар (у ЦТ) као чардак или господска куКа
(Вук, Р).).
ахарв)а ж ист. уйошреба гласа „х" у гени
тиву множинс код именица. — [Ученици Ку
релчеви] нису никако см)'ели: употри)*ебити аха
вачкй генитив, )ер )е та „ахари^а" под)аривала
у въему гн>ев (Водник Б., Кур. 5, XXVII).
ахар-5да)а ж госшинска соба. — Оде Мехо
у ахар-ода)у (НП Мар). Л. 2, 46).
ахарскн, -а, -б ко]и се односи на ахар,
ко;и йрийада ахару. — Истом с' ага сегну од
пенпера, | А ахарска с' одшкринуше врата (НП
Мар). Л. 3, 99).
ахат, -ата и йхат, -а м (нем. АсЬас) мин. ра
знобокий }едри кварц (8Ю,); исп. агат, акик.
йхати, -Зм несвр. (свр. ахнути) узвикиваши
„ах"; исп. ахтати. — Ева: „Ах, ах!" Г-1)а Марта:
„Немо) ту да ми ахаш!" (Пол. Н., Венац 10,
679).
211
ахатнн и ахатпн, -3, -б ко]и ]е од ахаша. —
]а носим огромно благо | из земле ископано, |
из мора изваг)ено: | бисер них школака ерца, I ...
ахатне челенке свиетле, | и мли^ечних опала уздах
(Бег. М. 1, 155).
а-ха-ха1 | узв. 1. за изражаван>е задово/ь-
а-ха-ха) / сшва; исп. а-ха. — С)'еде до н>их
узвику)уКи: „А-ха-ха! Дивне ноКи" (Мат. 8,
227). Охохо, ахаха), | Добар беше кралиЬ та)!
(Зма) 1, 213).
2. оном, за йодражаван>е кикошшъа . — Ко се
сме)е аха-ха, аха-ха ни)е човек од речи (Тро).
7, 137).
ахбаб, -аба м (тур. аЬЬар) покр. друг, йри-
)ашел; исп. абаб, хабаб. — Заборавио ме к'о
да ни)есмо при)атели и ахбаби, него душмани
СЬор. С. 9, 373). То )'е МО] на)боли дост и кардаш
... Ахбаби смо ми, мо)а драга ... од баба-земана
(Нев., Дело 34, 176). Зас)ео )е у халвату са сво)им
ахбабима, па заметнуо еглен о старом земану
(Га)р. 1929, 38).
ахбаблук м покр. другарешво, йрщашел>сшво .
— Дина ти, и тако ти дослука и ахбаблука нашег,
покажи ми )е, да )0) видим лице! (Шуб. 1, 129).
ахбапскй, -3, -б покр. ко}и се односи на ах-
баба. — Избаци [их] из ахбапскога седла (Нев.
Дело 34, 49).
ахвал, -ала м (тур. а1пта1) е. йл1 (1). — Де
си саде, мо)а мила ма)ко | Да ти видиш сво)у
шКерцу Ханку, | Ко)'у нигда ударила н')еси, |
У какву )е халу и ахвалу (НП Херм. 1, 105).
Разбистрили по)мове о нашем халу и ахвалу
(Га)р. 1931, 81).
ахёища ж (лат. асЬаепшт) бот. ]едномесечни
сушни йлод ко;и се не ошвара, найр. код маслачка
и др.
Изр. дво]ая ~; йлод код бил>ака из ф. 17тЬе1-
ПГегае.
Ахилов и Ахилбв, -ова, -ово ко}и се односи
на грчког херо)а Ахила.
Изр. ахилова жила, ахилова пета, ахилова
тетива в. код тих именица.
ахйрет м (тур. аЫге[) покр. други счеш, за-
гробни живош. — Ових дана пресслно )е на
ахйрет Мехмедбег (Га)р. 1930, 155). Теби )е на
ахирету м)есто осигурано (И., 1931, 113).
ахиретскй, -а, -б ко]и се односи на ахиреш.
— Сав [се] посветио оном сви^ету ради ахиретске
награде (Га)р. 1930, 167).
ахирли прил. е. аир. 1ы. — Ахирли ти било!
(У,'. И. 1, 57).
ахмак м е. акмак. — Он брани жене ...
поштене и непоштене, и кметовима да)е цабе
землу. Ахмак )е оно! ... Ахмак! (Ъор. С. 10, 499).
ахмачина м аугм. од ахмак; исп. акмачина.
— Ономе )е ахмачини и хабизу глупо туцаае
)а]'а на Васкрс (Скар. С. 1, 116).
Ахмед м муслиманско име; исп. Ахмет (Огр.
1, 5).
ахмедй)а ж (тур. аНтесНуе) нарочита чалма
ко]у носе хоие и хацще; вар. амедида; исп.
абани)а. — Ко)и су учени (као хоце и други),
они омота)'у око главе по фесу би^елу ахмеди)у
(Босна, МургиЬ Ф., ЗНЖ 8, 95). Ова) човек,
у ахмеди)и око главе као да )е )уче дошао с
 212 АХМЕТ — АЧИК
Ьабе (Бож. Г. 4, 154). Уви)ек )е поено би)'елу
ахмеди)у око феса (АндриК 2, 19). Ахмедоца,
„пово) од 6и)елог или жутог платна око феса,
знак свеКеничке части (хоца или хаци)'а)" (БиХ,
Скок 2, 180).
Ахмет м муслиманско име; исп. Ахмед (НП
Вук 4, 472).
ахнутн, ахнем свр. (неевр. ахати) узвикнуши
„ах". — Ааа! Ъуран — доби)'а! ахнуше сви
изненаг}ени (Глиш. 7, 154). Све сво)е ствари
ионам )ештала )е ... тако да су авли)'аши ... ахнули
од чуда ("Бор. С, СКГл 14, 6). Била ]е и гласно
ахнула )едан пут (Кум. 1, 23). Ахне }ела при
тушено ... велеКи: — Ено, дошла )е! (И., 232).
На )едном ахнем иза гласа—с)етих се, што ми фали
на н>ему [пропланку]: нестало старе оморике
(Павич., Реп. 1948, 116).
ахроматинам, -зма м (нем. Асптоташтиз)
фиэ. особина йоЬесно комбинованог сочива за ош-
клан,ан>е обо;еносши ликова. — Фабрике оптичких
стакала истражу)у такве врете стаклета, чи)ом
би се комбинациям постигао потпун ахроматизам
(Дук. М. 1, 268).
ахроматичан, -чна, -чно ко]и не разлаже
белу свешлосш на йо]едине бо)е: ~ призма, ~
сочиво.
ахтапод м зоол. заст. е. окшойод ОсЮрив уи1-
§ап8. — Хоботница )е морска животика, звана
... ахтапод (Вла). 2, 365). фиг. ружна, мршава
жена. — „Па што сам ти, жено, )а крива?"
поче опет сухи ахтапод ... „1език за зубе, про-
дере се свекрва; )адна утворо, завадила би и
очи у глави" (Шапч. 11, 369).
ахтати, ахЬём неевр. узвикиваши „ах" или
„аха"; исп. ахати. — Аха! ... Аха! — ахНе. —
Дакле, ти си то (Петр. П. 2, 285). Док „)унак"
на сцени ахНе и охНе и у дугачком монологу
опису]'е сво)е муке, публика се кикоЬе (Чол.
1, 129).
ахче, -ета с (тур. аксе) заст. в. аейра. —
Право на дотичне земл>е [има)у] калу^ери ...
уз присто)бу од 60 (шездесет) ахчета (ДелиК
С, БВ 1895, 298).
8ц узв. 1. за зачикавапе деце; исп. и шпак.
— Ац, кад се коме што пружи, па се опет не да
(као н. п. што д)еца драже )'едно друго) (Вук,
Р).). Кад ко)'е дете некоме нешто пружи тобоже
да да, па нагло тргне, узвикне ац! што значи
„не дам" (Тро). 7, 135). Док ти од некуд викну
неко: ац! Застадох и досетих се н>езину лукав
ству (Шапч. 13, 116).
2. за драже/ъе и шушка/ье жшошшъа. — У
селу Лепенцу плева.ъеког округа соколе бика
да скочи на краву ко)а води: киц, ац, Ку, мали!
(Тро). 7, 153).
Аца1 м (вок. Ацо) хий. од Алекса и Алек-
сандар.
Аца' ж (вок. Ацо) 1. хий. од Ана (СН 1878,
145).
2. хий. од Александра (Анг)елк.).
3. име (Сп. ЧГ, 274).
ацал, -ала м покр. челик; исп. оцал (Бока,
Вук, Рь).
Ацан йрезиме (Шем. Пакр. 1898/Ш, 5).
а-ца-ца-ца узвик за ваб.ьен,е коза; вар. ао-
ца-ца-ца. — Тако се вабе ... козе, копима се
'■
... пастир гласка са: „аца! ца! ца! икс! икс!"
(Дуч. С. 1, 14).
ацетат, -ата м (нем. Аге(а() хем. со сир-
Нешне киселине: ~ алумини)ума, ~ гвожг)а,
-~ олова.
ацетилен, -ёна м (нем. Агегу1еп) хем. безбо]ни
гасовиши угловодоник (С,Н,) ко/и гори свешлим йла-
меном и служи за заваривагъе, освеш.ъаье и др.
ацетйлёнка ж ламйа у ко$о] гори ацетилен.
— Ту су ци]елу ноН пламт)'еле ацетиленке (Крл.
4, 265).
ацетилёнскй, -а, -б ко]и се односи на аце
тилен: ~ осветл>ен>е, '~ рефлектор, ~ све
тляка.
ацетон, -бна м хем. лако иейар.ьива, безбожна,
зайалмва шечносш ]аког мириса (СНа-СО-СН,).
Ацин йрезиме (ЛМС 362, 380).
АциЬ и АциЬ йрезиме (Ми). С. 9, 1035
Марет. 8, 109).
ацьТиье с гл. им од ацкаши.
Зцкати, -ам неевр. йружаши неком нетто
йа шрзаши нашраг кад хоНе да узме, дражиши,
зачикаваши; исп. ац. — Кад сам га [ма^муна]
)едном ацкао са бананом, страхота се био озло-
)едио ... Због тога ... и престанем од ацкаша
(Аре, Матица 1869, 43).
ацке узвик за гон>ен>е ;аради; исп. ац (2)
(Далм., СимиЬ С).
Ацкета йрезиме (Шем. Пакр., 1898/Ш, 5;
Им. МС, 35).
Ацко м хий. од Аца1.
Ацков йрезиме (Бачка, Аре).
АцковиЬ йрезиме (Бор).).
Ацо, -а (ЦГ) и -ё (БиХ) м (вок. Ацо) хий.
од Алекса и Александар; исп. Аца1.
АцовиЬ и АцовиК йрезиме (Сп. I г., 460).
ач, ачи ж заст. она] жо/'и се ачи. — Иди,
ачи! (Вук, Р).).
Ачанскй йрезиме (Им. МС, 88; Бачка, Аре).
аче, -ета с индив. дем. од аш, младо ждребе
добре расе. — Оди ... да видиш )едно аче (т).
младог ата), што сам га сад у ар довео (Мих.
Ст. 1, 131).
ачелерандо прил. (тал. ассе1егапс1о, убрзава-
)уЬи) исп. акцелерандо муз. 1. са убрзаван>ем.
2. (у именичко) служби) м и с йосшуйно убр-
завапе шемйа; супр. ритардандо.
ачён>е с гл. им. од ачиши се.
ачермнца ж е. 1)ечермица, мали зубун без
рукава; исп. аЬермица. — Реси [)е] пирлитана
ачермица (Вул. В., 3, 205).
ачёрна ж е. }}ечерма, зубун без рукава. —
Уд'ри на се кошулу од свиле, | ... По кошулл
токе и ачерне (НП, ГлЕМ 1939, 64).
ачнк (тур. асЖ) 1. прид. (обично непром.)
а. отворен, изложен. — Ачик прозор (Лесковац,
Сто). 1ов.). Ачика куКа: изнессна, да се од сва-
куда види; ачико м)есто: значи отворено м)есто
(ЦГ, 1овип. 1). 6. ]асан. — Свиранье може бити
... дебело, т'нко ... ачик ()асно) (Петр. А. 1,
500).
2. (у прилошко) служби) а. ошкривено, без
зара. — Тек ]е израсла [Зилфи)а], тек се по-
 АЧИКО
крила ... да )е )ош мало ачик слила, н>ене би
очи бациле )анги)у у чарши)у (Нуш. 16, 156).
б. ]авно, отворено, наочиглед; исп. ачико, ачкали.
— Волим, да ме ачик бщ'еш, но да ми из пота;е
крв на памук вадиш (Вул. С, БВ 1909, 325).
в. ]асно, разговешно. — Ачик видим ^е му \е
зачудо, што сам дош'о СКор. С, БВ 1894, 163).
3. (у именичко) служби) м видело, чисшина
(Лесковац, Станк. X.).
ачико прил. е. ачик (26) . — Ачико говори
те, 1авно говорити (ЦТ, |овиЬ. 1).
ачити се, ачй.м се (пр. сад. ачёКи се; имп. ачи
се; вор. ачй се) несвр. 1. намерно говорити изойаче-
но, нейриродно, развлачеНи речи; бенавиши се, лу-
дираши се; исп. Вкати1 (II, 2), алфавита се. — Што
не говорит лудски, него се ачиш?! (Стер. 8,
96). Адвокат ... )е морао да се ачи и )ош више
растеже речи како би изгледао народски)и (Петр.
В. 4, 101). Кад сам вам савете ио]'с давао ...
ви сте се мени у очи као луд сме)али и ачили
(Тру). I. 3,_66).
2. размешаши се. — Кувар се управ ачио
сво;ом в)ештином, те )е свакога оброка задив-
л>апао попа Или;у (Мат. 4, 246). Ргёс1еше$ )е
тешко превести на српски ... У данаипье време
добила 1'е реч р()ави]"е значение, те показу;е жену
ко)а се финим обичащма и бессдом ачи (Нов.
4, 88).
ачкали прил. покр. в. ачик (26). — Одмах
га [цркнуто марвинче] ... гд;е не ке бита на
погодцу (удару) ачкали ... урачви (нам)ести,
об)еси) на какво дрво (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 118).
ачкавье с гл. им. од ачкати.
ачкати, -ам (-амо, -ате) свр. покр. сйазиши,
йронаНи; ухватит и. — С)утрадан одем тражити
оног старца у „кахви" али га не на1)ох, нити
га могох иг)е ачкати (НПр, БВ 1888, 140). Но
трчи ... ди)ете, не'ш ли )е 1)е ачкат' (Нев.,
Дело 47, 377).
АчковнЬ йрезиме (1овиК. 7, 508).
ачколсум и ачкблсум 1 узв. в. ашколсум. —
ачкбсум и ачкйсум / Ачколсум вам би
ло! Е, баш сте )унаци! (Шант. 8, 234). ]а не
навал,у)ем, ако мореш да продаш бол>е — ачко-
сум (Шуб. 3, 275). Ачкосум )0) било, знала, па
и ум)'ела! (Херц., Зовко, ЗНЖ 3, 158).
аца и аца = ацо м (вок. ацо и Зцо) вар. аце
1. хий. од ацща. — 1а Ну молити Ацу да ме оста-
ви под ова) кров (Нуш. 16, 197). Кавази му ацу
доведоше (НП Мар). Л. 2, 34). На чардаке
Аца бар)актара (Зма) 4). 1едан ацо сто)и пред
нлм (НПр Босна, 101). Ха)де, ацо, с во)ском
на Крново (Н>ег. 11, 9).
2. сшрии, чика (Мостар, Радул. 1.).
ацанп м (тур. асау1р) 1. чудан, насшран чо-
век. — Мани се оног ацаипа! Пути, ацаипе )е-
дан! (ЦТ, СтаниН Мил.).
2. (у придевско) служби) непром. чудан, чуд-
новаш. — Ацанп ствар и досто)на да се чов)'ек
прекрсти и ли)евом и десном (Скар. С. 1, 101).
Ацам м (тур. асет) ааст. Перси]а; Перацанац;
вар. Ацем. — С')ено косе крал>у од Ацама (НП
]—М, 482). [Да их] не шал>у_| ... „У Ацаме, у
немиле Турке" (НП Мар). Л. 2, ХЬУИ).
ацамща м и ж (тур. асет1) 1. а. младо,
неискусно, наивно момче или дево}че. — СиноК
АЦИ 213
коло заиграло, | ... И у колу сви играчи, |
Голобраде ацами)е (Петр. Мил. 1, 69). Ал' )е
драга ацами)а млада, | Можда л>убав мо)у не
позна)е (Ил. 1. 3, 8). Не окусити два дана ништа,
па после дочепати се онако ... масног ... ^уве-
чета ... )а сам одмах видео, да )е ово нека аца-
ми)а (Ком. 1, 190). А кад )е прпа, срце у н>ега
)'уначко к'о у ацами)е каког (Шуб. 4, 119).
6. (у придевско] служби) непром. неискусан, на-
иван. — Сестра ми )е 1-ако ацами)а (НП, Ник.
В. 2, 331).
2. е. беНар. — Бих, тако ми Бога, ацами)а
постб, | У механи пио и брез гроша осто! (Шант.
3, 138).
ацамйлук м недосшашак искуайва, незре-
лосгй, наивносш. — Опрости, Богосаве, луд )е
то збор, пуст ко младост и ацамйлук (Никач.
1, 13). Изашло )е дво)е на видик: прво н>ихов
кра)н,и ацамйлук (детиаска незрелост) и друго
ньихова злосретна система (С. Нез. 1888, 36/2).
ацамнскй = ацамй)скй, -а, -б ко]и йрийа-
да ацами]и; ко]и /е свойствен аиамщи. — Аца-
ми)'ска работа, старачка брига (Нуш. 16, 333).
„Хм! Ацамиска работа!" покушао Горча да
уразуми сина (Конф. 4, 142).
ацамйски = ацамй)ски прил. као аиами)а.
— И поп ... и оца, и газда, и бег, и ага, и суба-
ша, све се то ацами)'ски испрсило (Коч., Прегл.
1948, 282). Где погибе ацами)ски, славца ти
Настасовог! (РадиК Д. 6, 97).
ацамкшьа ж йерсиска сабла; вар. ацемки-
аа; исп. ацамовка, ацемовка. —Прифатио Ацам-
кишу Норду (НП Обр. М., 51).
ацамовка ж в. ацамкиуьа. — ВеЬ потеже
хаци ацамовку, | Па удара будимског везира
(НП I—М, 498).
апамскй, -а, -б ко]и се односи на Ацам,
йерсиски; вар. ацемски. — Ево има седам годи-
ница | Како С)еди на пол>у ацамском | Бо)ак би-
)ук с крашем од Ацама (НП I—М, 480). Прифа
тио Ацамюньу Ьорду, | Што ковата у ацамском
царству (НП Обр. М., 52).
ацгам, -ама м покр. мношшво деце, народа.
— Сколио ме онолики ацгам, па не могу да се
да;андишем (ЦТ, СтаниК Мил.).
аце, -а (ЦГ) и -ё (БиХ) к (вок. аце) в. аца.
— Аце Рамо, добар ти си (Кап. 1, 20). Кад )е
ова) цар )едне ноКи спавао, до!)с му на сан она)
иста аце, што му се и при)е у сну ]авио (НП,
БВ 1889, 346).
Ацем м в. Ацам (Р]А).
АцёмовиЬ йрезиме (Павл. М; БВ 1906, 286).
ацемкшьа ж в. ацамкила. — Кад ускочи
Дедо Сара)ли)а, | Око н>ег се ацемкшьа воза
(НП Мар). Л. 2, 345). Те он иште тво)у русу
главу, | ... Или мо)у ацемкишу Ьорду (НП
Херм. 1, 180).
ацемовка ж е. ацамкшьа. — Гд)'е се среше,
ту се ударише, | Потегоше бритке ацемовке, |
Све Кордама Ьорде преби)аху (НП Херм. 2, 100).
ацемски, -а, -б в. ацамски. — Тамо под
храстом ... велики ацемски Килим (Нуш. 16,
172).
ацн в. хаци, скраНеница за аци)у (увек исйред
имена онога коУ« ;е ишао на хацилук). — Док
214 АЦИБАБА — АШАНИН
погубим до два игумана, I Аци-Ъеру и Аци-
Рувима (НП Вук 4, 139). Аци Крета, аци Ма
рица (Ел. Г. 3).
Ацибаба йрезиме (СЕЗб 4, 497; Шем. Карл.
1883, 63).
апи]а м (ген. мн. Зцй)а) (тур. Ьас1) в. хацида,
она; кощ /« ишао на хацилук, йоклоник. — Дола-
зили [су] не само као обични аци)е-поклоници,
него се и наставьивали као стални испостници
(Бршллн 1886, 55). Од рамазан ба)'рама до ацин-
ског, сви аци)е свлаче са себе сто)аКе ал>ине
(Врч. 4, 179). Ено, вели, паше од Загорка | ...
Код игумна ГаговиЬ-Аци)е (НП Вук 4, 383).
Апи)а йрезиме (ЛМС 322, 476; Шем. Пакр.
1898/Ш, 5).
ацн^азма ж в. а/)и)азма. — Него где Немо
наки ... воде аци)азме? (Глиш. 7, 344). Аци)аэма,
освештана вода ко^у доносе аци)е са Бож]ег
гроба (Ел. Г. 3).
апи)азна ж е. аЬи}азма. — Стиди [се] на
Бого)авл>ен>е прони)°ети ... ибричик „ациазне"
(Скар. С. 1, 116).
аци)ин и апн)йн, -ина, -ино ко/и йрийада
ацщи.
ацп/иика ж е. ацика (I). — Отш)е ацида
аци)инци те до) каже, да му не носи ни ручка ни
ужине (НПр, ЗНЖ 22, 293).
апйка (ацика) ж в. хацика 1. хаци;ина
жена.
2. жена аища. — Ацика [)е] ... жена
ко)а )е посетила гроб Христов у ^русалиму (Ел.
Г. 4, 496).
Ацикуран, -Дна м заст. в. Коран, света кн>ига
код мухамеданаца ко}а садржи учет Мухаме-
дово. — Я самъ научю и Свето писмо, кое...
ви зовете Алкоранъ, или Аджи-Куранъ (Ву)ик
I. 4, 15).
Изр. очитатя ~: изгрдниш, избрусиши; исп.
очитати буквицу. — Очитаку ;а теби тво) аци
куран (Бор).).
ацилелек м (тур. Кас1, хацика + 1еу1ек,
рода) зоол. е. рода Осота а1Ьа. — Наки кеш
/едно дрво дворогасто, и на н>ему гни)ездо од
Ацилелека (НПр Врч. 2, 95).
ацйлёр-ба/рам м заст. е. ба]рам (Изр.). —
С^утра су се два добра састала, | Спасов данак
и ацилер ба]'рам (НП Вук 6, 27).
ацилук м в. хацилук, одлазак у неко место из
верских йобуда, обично на Христов или Мухамсдов
гроб, ради йоклон>ен>а. — Они [су] у 1ерусалимъ
на Ацил8къ ишли (Милет. 1, 7). Паша по^е
са сином на ацилук (Ъор1). Т. 14, 87).
АцнмуховиН йрезиме Совик. 7, 400).
ацин и ацин, -а, -о ко/'н йрийада аци.
ацинедбмак м шал,, она] ко]и ]'с йошао на
хацилук али нще сшигао до ци/ъа; фиг. недоучен
човек. — Ацинедомакъ ... означава онога чове
ка, кои е почео учити школе, па нити е научю
што, нити е остао у простоКи (Ост. А.). Сад
се век не бо)им да ку остати ацинедомак (Вук
12, 167).
апйница (ацй)ница) ж е. ацика (Вук, Р).).
агдйнскй, -а, -о в. ациски. — Ког ке мени
Бог у среки дати, I ]ъп' аци)"у, )ал' ацинског
сина (НП Петран. Б. 1, 221).
афио, -и)'а к заст. в. ажи]а. — То се шс
могло предупредити, да е еданъ или друпй ме-
талъ у трговини поскупю, и зато ацю имао
(Цук. 3, 323). Ацио >е покварена Итали)анска
реч, значи вишак вредности (1ов. Влад. 1, 161).
апйскй = ацй)скй, -3, -6 в. хациски, ко/и
се односи на хацщу; вар. ацинскн. — Борисав
Станковик )е са изванредном л.убавл>у обрадио
ту стару нашу варошку лозу, „големашку",
„апи)ску" породицу (Богд. М. 2, 76). Он )'е
[Сремац] сликовито приказао ... пропадаше чор-
бациског и ациског сталежа (Борба 1951, 192/4).
АцйЬ и АциЬ йрезиме; исп. Хацик (Павл.
Р. 1, 398).
апо, -а (ЦТ) и -6 (БиХ) м в. аца.
ацуван, -ана м (тур. С1уап, млад човек) йа-
сивни хомосексуалац. — Паше ... распиту)у се
за младо момче, дозива)у га и нуде ... баклавом.
Ако )ош ... ко)и дан остане ... зажелике га за
ацувана, па ето вам онда бела)°а (Пгш. ]. 4, 116).
Шта си ти: мушко или си ацуван? (Ков. Б.,
Кшиж. 7, 667). Марашли)а ... [)е био] окружен
великим харемом и л.убимцима — ацуванима,
ко)ленима (Гавр. М. 1, 262).
апузи)а ж (тур. асиге) старица, стара жена
(НП Мар). Л. 3, 666).
Кш1 узв. е. аша* (1) . — Кад дете чиме исхра-
не па хране нестане, детету кажу: Аш, нема
више! (Лесковац, Цвет. I.). Мамо, да] ми леб!
— аш, синко! (Петр. А. 3, 7).
8ш', аша м (мн. ашеви) покр. е. ас1 (1). —
Имам добре карте, сва четири аша (ЦГ, Станик
Мил.).
аша1 ж (ген. мн. аша) (тур. Ьа$а) в. хаша,
чохани йрекривач ко]и се сшав.ъа обично иейод
седла; исп. аба)И]'а. — Аша ]е део кошског при
бора за седло (КЕМ). Аша )е од )аког дебелог
кебета (филца) ... подмеке се под )астуке самара,
да самар не би убио грло у ле1)а (Мин. в. 24, 96).
Кон.и ... били су прекривени ... чохали ашама
(Андрик 5, 28).
аша' узв. (тур. Ьа$а) в. хаша 1. за одрицапе:
не, никако; вар. аш1. — Аша, ни)е тако! ... Устав
)е „шарена лажа" (Скар. С. 1, 85). Она вазда:
„Аша, )а нисам!" (Шим. 8, 124). Милован: Аша,
не дао Бог, попе! него ку вам истину припови-
1)ети као да ку сад умри)ети (Врч. 2, 143).
2. (у именичко) служби) м она; ко/и одриче,
йориче. — Боди аша него паша (НПосл Вук).
Бол>и )е у суду аша, но из суда паша (Богиш.
3, 567).
Изр. ударнти у ашу: Почеши йорицаши,
одрицаши; исп. ударити у бах. — На суду )едан
ударно у ашу (НПосл Вук, 132).
а-ша и аша прил. (тур. уа$а) йодосша, уве-
лико. — За ове три године дете век а-ша по-
одрасло (Ил. Др.).
АшаглавиЬ йрезиме (Милад. 1, 158).
аша]да у.шик за израокаеан,е изненадног йада,
удара и ел.: шрес, буй, буН. — Викка виси,
викка з)а, скочи викка пак у викку аша)да!
(НЗаг, Вук, Р)., под викка).
ашаннн м (мн. ашани) в. хашанин покр. сшо-
чар-номад, йасшир. — На Косово слазе и муха-
медански сточари ... Горани и Л>умл>ани, ко)е
овде, по занимашу зову Ашанима (Цви). 5,
 АШАНИН — АШИКОВАТИ
1203). То б)'сху колибе сточара, ко)'е ми зовемо
Ашанима и Црновунцима (ЪорЬ. Т., БВ 1896,
207). „Ашани" доведу око Митровдана сваки
по око 1000 оваца и направо сво)е подате, а око
Ъурйевдана се враЬа>у у сво) кра) (Урош. А.
1,44).
Ашанин 1. м сшачовннк Аса; она? ко]и ]с
йореклом из Аса (Ел. Г. 3.)
2. йрезиме (ЦТ, СтаниЬ Мил.).
АшаниЬ йрезиме; исп. Ашанин (Радив. Т.
4, 236).
Ашановац муслиманско йрезиме (Цви). 5,
1110).
ашанскй, -5, -б ко/и се односи на ашанина.
— Погана крви ашанска! ... Понеси и гусле
и средни до моста ка' сли)спац (ЪукиК Д. 1, 130).
ашашс е гл. им. од ашаши.
ашан»ка ж окенска кайа налик на йошковицу;
исп. онр.ънна. — Младе [су] всиац постелено
замен>ивале нарочитом младином капом ... Тако
)е од венца постао смшьевац ... оврл>ина—ашавь-
ка ... и друге младине капе (Зега Н., ГлЕМ
1926, 69).
Вшар1 м (тур. а§1гтак, отети) само у изразу:
г^учинити: уйройасшиши,унишшиши; вар. ашер.
— Остадоше грдни бескуНници, | Ко)и земтьу
ашар учинише, | ПроводеКи асилуке грдне (НП,
БВ 1901, 14).
Зшар1 м (тур. а$аг) в. ушур, десешак од жиша
(обично као йлаша за мелаву) (НП Петран. Б.
2, 697).
ашари)а1 жим (тур. па^ап) в. хашари)а,
несшашна особа, враголап, враголанка. — Кад су
младе потопиле платно, | Онда с)еле лада ладо-
ваги, [ Али не ш Не ашари)а Ана, | ВеЬ се пеке
на жуту наранчу (НП Петран. Б. 1, 312). К н>0)
долази ашари)'а, | Ашарида млад дели]°а (Зма) 4).
ашари)а* ж (тур. 1$аге1 Г1?е$1) покр. а. ра-
кешла (БиХ, ГрЬ. 1). б. вашромеш (Мостар,
Ъор. С. 3).
ашарй)ан>с с гл. им. од ашарщаши.
ашари;аст, -а, -о несшашан, враголасш. —
Блаженица )'е била врло ашари)аста (несташна)
(Кар. 1900, 228).
ашарн^ати, -ам нссвр. биши несшашан, вра
голасш (Зма) 4).
ашати, -ам (-амо, -атс) иесвр. в. ашиши. —
Кад ... улита жену за ппЧер, она му одговори ...
да не зна Ье \е ... Жена аша те аша, а слуге богме
препану се и ... кажу што )е и како )е било
(НПр Вук, 166). Оптуженик [)е] вазда ашао —
инЬарио, да ни)е крив (Богиш. 3, 567).
ашаф м (тур. Ьо;аГ) покр. е. ошаф, сушено
воНе (Подгорица, ШоЬ).
ашаш « (тур. Ьа^Ьа?) бот. покр. е. мак Рарауег
воттГегит; исп. афион (б). — Да би мало дете
спавало, треба му дата неколико кашичица ча)а
од ашаша (Подгорица, РадуловиК И., ГлЕМ
1933, 53).
ашашев, -а, -о ко}и ]е од ашаша. — Афи)Он
се доби)а из ашашевог сока (Ниш, Сто). Д.).
ашснац, -ёнца м бот. покр. в. йелен Аг(е-
гп151а аЪзтгЬшт. — Ашснац, то )е трава, ко)а
се кува и оном водом крв чиста (Нак. 2, 217).
215
Инфузум од руде ... пелена ... ашенца. Веки
део тих инфуза пи)е се кад човек )ако назебе
(Ъор5- Вл. 4, 38).
ателье с гл. им. од ашиши.
8шер м е. ашар1. — ]ош да га [медведа]
не ... сп лада пи)ансгво, све би ашер у чинно
(уништао) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 124).
ашнбнчар м (тур. а$1к, зал,убл>ен + Ысаге,
несреКан) бот. е. кандилка Аци1к§1а \'и1еаг1ч
(Шул. 5).
ашйгци)а а. м е. ашик (1). — Хвале те
као правога ашигци)у (Шен. А. 3, 131). Ка)'га-
новиК НзО) )е приказао ВилинчевиЬа, као поз-
ната ашикци)у (Трес. 2, 110). б. ж она ко]а
радо ашику;е. — Л')епе тису Сара)ке д)'ево)ке. |
Буд су л')епе — туд су враголасте! | 1ош су оне
добре ашигцн)с. | Ашику)у, на ме намигу)у! (НП
Рист. К., 7).
ашик м (ген. мн. ашйкЗ) (тур. а?1к, зал.у-
бл>ен) 1. она; ко]и радо ашику;'е, лубавник, драган;
исп. ашппдф (а), апшкли)а (1а,) аншкчи)а. — На
поклон им, нено, | Сви ашици мо)'и (НП Вук
1, 260). Ашика )'о) узеше у во)"ску (Коч. 2,23).
Ашици ко)и су )0) долазили, мрзили су се
(Ъор. С. 1, 386).
2. в. ашиковапе. — Аиша ... водила )е ашик
са момцима ... сви]у махала (Косор 3, 92). Он
[хашук] нише не сме миелита о сво)им зеленим
по.ъима ни о ашику са цурицама сел>ачким
(Весел. 6, 90). Ту се обично суслику и саста)у
момци с доаег кра)а села и креЬу у ашик (Ъоп.
5, 154).
3. (у придевско) служби) непром. залубл>ен.
— Ако ти )е ерце ашик, по^и за мном (Весел.
17, 385).
Изр. ~ се учивити : за. ьубиши се. — На
1)ево)ку с' ашик учишго (НП Вук 3, 537). Гле
да видиш Бра)отиЬа Вука, | На булу се ашик
учинио, | Мили)*а му него А1Й)ели)а (НП, Луча
1899, 497).
ашйкли)а 1. а. м е. ашик (1). — Како )е
била ли)епа, била )е окрутна и Кутила )е, што-
год буде окрутни)а, да Ье )0) све више аши-
кли)е ертата на очи (Косор 3, 92). б. ж е. ашиг-
цща(б) . — Онда би)аше Шефка Омерова на
гласу ашикли)а (Мур. 3, 71).
2. лубавна йесма; исп. севдалинка (Босна,
Бор).).
ашйклйскн — ашвклй)скй, -а, -б ко]и
се односи на ашиклщу (ко]и йрийада ашиклщи и
др.). — То )е била ... и логична последица )ош
и карактера нчеговог [Манетовог] и ашикли)'ске
... тактике н»егове (Срем. 8, 44).
ашпклук м е. ашиковапе. — Из ... шихових
орнаменталних црта ... можемо ослушкивата
мелоди)е ... пуне ... мириса севдалинке и аши-
клука (Бел. 2, 87). Досад су се у петак махале
проламале од ашиклука и шумбушела (Скар.
С. 1, 36).
ашпковавье с гл. им. од ашиковаши.
ашиковатп, -ку)ём (аор. ашикова) неевр.
1. забавлаши се (о момцима и дево}кама) , водиши
лубав. — Зал>уби се у н>у, или бар „ашику)"
(Маж. Ф. 1, 77). И узрасла вам )е она и почела
да ашику )с, па сви момци ... да погииу за ньом
(Тгор. С, БК 1898, 1257). Они [ха)дуци] се ето
-
216 АШИКОСУМ — АШЧЩА
код н>е прикрива)у, па )ош и сву ноК ашику)у
аакш. Ъ. 5, 68)^
2. фиг. йравиши се йрщашелем, удвараши се
некоме. — Препоручаемо ово нашим опозици-
онарима, ко)и тако радо ашику)'у са опозици)ОМ
угарског сабора (НД 1890, 11/2). БранеК октро)
и н>егово проглашеае ашику)е му и ласка (С]
1849, 181).
ашикосум и Зшикбсум узв. е. ашколсум.
— Ашикосум узвик „одобраван>а ко)е из)'авл>у)е
она) коме се нешто по вол.и учинило", „хвала
ти", слично као аферим (Бан.алука, Скок 2, 182).
ашикчи)а м в. ашик (1) . — УмориКу ашик-
чи)'у луда (НП ]—М, 20).
ашитп, -им, (-ймо, -йте) несвр. не йризна-
ваши, йорицаши; вар. ашати; исп. аша", башити'
(1). — Да ми ко други каже, )а бих рекао: хопе
да аши; али се теби, газда Пуро, чудим! (Ком.
1, 46). „Што ти бедиш човека?" — „Не бедим
... него сам дао паре, па его сад аши (не признаде),
и хоКе да ми их по)еде" (Мил. М. Ъ. 40, 239).
„Ти грабиш мо)у эемл>у!" — „Не грабим )а тво)у
земл>у, него ти ашиш мо)'у!" (И. 33, 159).
АшнЬ и АшиЬ йрезиме (Дроби». 1, 357).
ашнНаре прил. (тур. аз&аге) отворено, ]ав-
но, очевидно; исп. ачик (26). — АшиКаре одох
низ Кра)ину, | Од Турака ни крити се не Ку
(НП Херм. 2, 221). „Периновци" ... )авно „аши-
Каре руку под руку" иду данас са напредоьа-
цима ... (С. Нез. 1888, 5/2). АшиКаре гледа да те
украде (Ел. Г. 3). Он нз)аха на горке Котаре, |
АшиКаре )аше низ Котаре (НП Марь Л. 3,
114). Он ашиКаре ради против нас (Зма) 4).
ашичкй, -а, -б ко/и се одно си на ашика (1),
ко;и )е добивен од ашика. — На поклон вам сви
ашици мо]и! | Ал' вам не дам ашичких дарова
(НП Кашик. Н. 2, 147).
АшхиЬ йрезиме (Мило). Б. 3, 96; Шем. Бос.
1886, 123).
Ашко м хий. од Алекса и Ашанасгце. —
Ашко ПоповиК (Авр. Д. 1, 236, у додатку).
АшковиЬ йрезиме (Нен. М. 3, 97).
ашкдлсум и ашколсум 1 узв. (тур. а§к о1-
ашкблсун и йшкблсуп ) зип) нар. (обич-
но при обраЬавьу стари )ег мла^ем) за одобра-
вшье, за йошсшицан>е и сшварангв доброг расйоло-
жаьа: браво, чесшишам, наздравле, са среНом;
вар. ачколсум, ачкосум, ашикосум, ашкосум;
исп. аферим. — Ашколс'н ...! вичу сви (Скар.
С. 1, 125). Ее! Ашколс'н за та) реч! (Срем.
3, 89).
ашкдсум и ашкосум узв. в. ашколсум. —
Фала Богу, кад вид)ех 1едног Турчина! ...
Ашкосум ти било! (Мул. 2, 27).
Аш краба йрезиме (Ъор. В. 2, 210).
ашлама ж (ген. мн. ашлама) агр. в. аршлама
(2) . — Истом укалемл>ену трегшьу зову „ашлама"
(Каран., Разв. 1938, 111). И гд)'е су она црвена
као ашлама уста? (СимиК Н. 5, 105).
ашламача ж 1. йиша згошовлена од ашлама
(шрешагьа) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 1, 107).
2. црвена, округла, рана сишна шлива (Ду-
бица, ХрваК.).
ашламица ж агр. дем. од ашлама (Ливно,
Билб. 2).
ашлук м (тур. а?Ьк) обични, свакодневни
шрошак за ]ело и йшге; исп. арч (1), бешлук.
— Па бих би)елу начинио цркву. | О свом
трошку и ашлуку своме (НП, БВ 1907, 10).
Да) ми найи од ризнице юьуче, | Да што мало
за ашлука тражим (НП Вук 3, 362). Извади
неколико гроша, те му их турну у шаку. —
Ето ти за ашлука — рече (Ьор. С. 9, 297).
ашлучсше с гл. им. од ашлучиши.
ашлучнтн, -им несвр. I йомагаши новцем,
шрошкариши. — Он мене ашлучи, т. ). троши
на ме (Вук, Р).).
П -~ се повр. — Некакви су )е [кн>игу]
шкутори ... имали и с аом по сви)ету паре ко
пали и ашлучили се (користили се) (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 6, 133).
агаов, -ова м (мац. аяб) 1.гвоздено ору!)е (шро-
угласшог или чешвршасшог облика), насажено на
дршку, ко]е служи за ри.ъшье, койапе; вар. аршов;
исп. рил>.
2. мера за дубину йри койалу (йриближно
25 см) (Вла).).
3. задн>и део шойовског лафеша. — Топ
груну, пев се трже уназад и ашов лафета се
зари у песак (1ак. С. 1, 122).
ашоваст, -а, -о ко/и /• као ашов, сличай
ашову. — У малим палмама на тераси ... чи)е
лишЬе пада до земл.е, правеКи ашовасте сво-
дове, влада ... мир фшк. Р. 1, 172).
ашовити, -им несвр. 1. койаши ашовом. —
в. пр. под ашовл.еше.
2. фиг. йрешураши йо каршама, загледаши
кришом у следеНу каршу. — Кад ко при игри
дарде, уместо да скида само )едну карту, а он
и ону под н>оме подиже да може видети шта
долази, таковом се играчу каже: „Немо) ашо
вити" (Бачка, Радон. Н.).
ашовльё1ье с гл. им. од ашовиши. — Оран.е,
копаше и ашовл.ен>е ни)е нипгга друго него
учшьаше земл>е и хране у н>о1 да бил>ка на)лакше
може да до те хране доЬе (С. Букв. 1, 11).
ашовскй, -3, -б ко/и йрийада ашову, ко]и
се односи на ашов. — Досади се ковачу ... спо-
падне )едан ашовскй држак, пак почне гарову
... предиковати (Дос. 15, 40).
апювчар м во), во)пик снабдевен ашовом. —
Затим се команду)е „копа)" и сви ашовчари одпо-
чин>у копан.с рова (МитьковиЬ Ч., Ратн. 6, 508).
ашовче и ашбвче, -ета с (супл. мн. ашбв-
чиКи) дем. од ашов. — Он [добошар], нити носи
пушку ... ни ашовче (Вас. Д. 2, 79).
апюичнЬ и ашбвчиЬ м дем. од ашов. —
Сваки во)ник носио )е по )'едан малн пионирски
алат (ашовчиК) (ЪуриН Д. 1, 20). Кад Как по^е
у ботанизираше ... треба да има ... ашовчиЬ ...
за ископаван>е бил>ака (Црн. 1, 4).
ЗшЬерица ж (тал. аз(е11а) покр. чачкалица;
исп. опгКела (Истра, РибариК )., СДЗб 9, 129).
ашчибаша м (тур. а$С1Ьа81) главки кувар, йрви
кувар; исп. ашчи)а. — У ... то) ашчиници про-
паде у зиндан и то баш у свог негдаппьег аш-
чибаше (НПр, БВ 9, 345). Чупа ... главни
кувар Господарев, ко)и се )ош звао и Ашчи
баша (Мил. М. Ъ. 39, 26).
ашчи)а м и ж (ген. мв. &шчй)а) (тур. а$С1)
кувар, куварица; власник ашчинице; вар. акчи)а,
 АШЧЩА — АШЧИЪ
актива. — Бог среЬу ди)ели, а ашчн)а чорбу
(Вук, Р).). Он [Кара1)ор5е] ни;е носио уза се
мутвака ни водно ашчи)а (Бат. 1, 839). Из ку
хите се ширно ... мирис печених колача и ба
клава, око ко)их су неуморно радиле мирна и
тиха Госпава и )една ашчи)'а (Ъор. С. 10, 56).
Хранио се М)есец дана код некога 1ордана ашчи)е
(Скар. С. 1, 23). Ашчи)е су биле веКином Турци.
Уколико их )е било хришЬана, били су у еснафу
с механци)ама (Фил. М., ГлЕМ 1934, 51).
Ашчща Презиме (Ъор1). Т. 17, 552).
ашчй)ати, -5м (-амо, -ате) несвр. гошовиши
]ела. — Кувар [)е] сав оча)'ан ашчи)ао, како
га Бог учи (Вин. 2, 317).
ашчи|ин и ашчщйн, -ина, -ино ко/и йри-
йада ашчщи (Вук, Р).).
ашчика (ашчика) ж жена ашчща, кува-
рица; исп. ашчикадуна, ашчиница (2), ашчинка.
— Ашчика ... с голим лактовима, гурала се,
готовила тамо у ку)'ни (Станк. Б. 2, 137). Кад
млада буде нечасна, онда ашчика (куварица)
ко)'а )е кувала о свадби почисти младожешину
куНу, па 1)убре ... однесе и остави у куКу мла-
диних родителя (ЪорЬ- Т., ГлЕМ 1928, 17).
ашчи-кадуна (ашчикадуна) ж (тур. а?С1-
кас1т) зает. в. ашчика. — Како )е кухан>е женски
посао, то )е било при)'е много ... в)ештих жена,
43
217
ко)е су се звале ашчикадуне (Крешевл>аковнЬ
X., ЗНЖ 30/1, 160).
ашчипук м 1. куварсшео, куварска вешшина;
куварски еснаф. — Сишао сам довде за потражити
ко)ег из Влашке Циганина, ко)и )е у ашчилуку
... обучен (ЪорЬ. Т. 17, 79).
2. улица или део вароши где су ашчинице.
— Иди тамо у ашчилук, па купи што за вечеру!
(Босна, Бор).). Ашчинице су биле разасуте по
ци^ело) чарши)и ... али се )една улица [у Са
ранску] и данас зове Ашчилук (Крешевл>аковиЬ
X., ЗНЖ 30/1, 159).
ашчиница (ашчй)ница) ж 1. атинска рад/ьа,
народна кухина; вар. акшиница. — У ашчини-
цама дозвол>ено )е справллти ... сваковрсна
вруКа и хладна )ела (СН 1902, 649).
2. в. ашчика (И—Б 1; Босна, Бор).).
ашчинка ж в. ашчика. — Уочи свадбе
код момкове куЬе куварице (..ашчинке") при
ставе лонце са варивом (Петр. П. Ж., ЗНЖ
28/П, 99).
ашчйскй = йшчй)скй, -а, -б то/м се од-
носи на ашчщу, на ашчиницу (ко]и /е као у аш-
чще, као у ашчиници и др.); вар. акчиски: ~
еснаф, ~' пасул., ~ Ьевап.
АшчйЬ Презиме; исп. Ашчща (Дед. I. 3,
375).
 6 (Б) с пспром. 1. а. фон. звучни дзоуснени екс
плозивни сугласник. — Звучном 6 одговара бе-
звучно й (Ред.). б. друго слово Нирилице (некад
звано буки), ко]им се обележава ша] глас.
2. При набра]агьу, наво^е/ьу и ел. у значе/ьу :
други, -а, -о. — Уз молбу треба приложити: а)
увереше о државл>анству, б) сведочанство (Ред.)
Хотел категори)е Б (И.).
Ба, Баа м (нем. ВасЬ) село у Шумадщи, срез
Лазаревич (некадаичьс населе саских рудара) .
ба узв. в. бё*. — „Не знаш ништа у школи,
као ован! — Ба-а-а!" — додаде он. — „Као
ован! ... Ба-а-а!" ... повикаше деца кроз смех
(Живад. 3, 63).
63 узв. 1. а. за гафеле. — Кад се хоке нетто
д)етету да огади, каже се ба! (Поп. М. 1). б. за
йлашеле; вар. бах1. — Таман хтедох )0ш (едном
да га викнем, док он из )едног цбуна на ме:
„ба!" (Ком. 7, 107). в. оном, (обично понов.ъсно
више пута) йри цвокошан>у (од зиме, од страха,
у болести). — „]с ли одмах легао?" — „Она]
иста час, а све: ба-ба-ба, све му зуб о зуб цво-
коке" (Мат. 1, 79).
2. (у прилошко) служби) а. за неслаган>е,
одбщан>е, одрицан>е, у значен>у : а не, никако,
нийошшо; ха}де, остави, ко}ешша, шаман Посла;
исп. бах'. — „Сунце као да се закачило на
небу". — „Ба! миче се, харамбаша!" рече сми)е-
шеки се )оксим (Мил. М. Ъ. 18, 211). Ко ...
дотера овога човека да буде ова) и о пака в?
1Ьегова средина, шегово друштво?! БЗ! Све )е
то из н>ега самога (Вукик. И. 1, 137). „Да л'
)е дошЗо?" — „Ба ... заборЗви)о )е, вйдеКеш"
(Ел. Г. 3). „А)де, Калчо, седи" ... — „Ба!
Од данас немам веке с теб' „живо-здраво" !"
(Срем. 3, 169). „Може бити, да Не се ова
буна евршити а да не погине ни )едан човек!"
— ,.Ба! Свадба без меса не бива" (Мил. М. Ъ.
19, 34). Ба! шта ми говориш о неко) вештини, |
На ]адранском Мору, на то) баретини (Нен.
Л). 11, 32). „Чу)'ем, да )е Хрибар изврстно
говорно", рече Шариник. — „Ба! ... Фразе и
фразе, хиллду пута чувене фразе ... говораше
Виктор подругл>иво (Кум. 1, 282). б. за изне-
на!)ен,е: гле, нушо, шша рече. — „Ко има жив
од Колнара?" ... — „Па жива су оба, ш)ор-
Иво и Ш)ор-Карло!" — „Ба!" рече путник из-
разом, ко)и )е могао значити и чу1)ен>е и немар-
ност, али никако радост (Мат. 6, 102). в. (ре!)е
са акцентом ба) за йошвр1)ива>ьс : да, зацело, како
не. — „ХоЬемо ли скоро уз Ъаково, Марко?"
— „Хокемо ба!" (Ъорк. Вл. 1, 22). „Окёш ли
мусафйре?" „Оку ба!!" (Ел. Г. 3). Ба! — по
Грахову и онуда — употребллва се као одо-
браван>е и потвр^иван,е да ]'е нешто истанито
(Шоб. С. 1).
Изр. као Влах ба (заокупити, заопуцати,
заиптачити) : говориши ]едно ше ]едно (Бор).).
баба ж на)круйнщи лисш на дуванско] сша-
бл>ици (Радик Ъ. 1, 183).
б&ба1 ж (вон. баба, реке бабо; ген. мн. баба)
1. стара жена, старица. — Кад жена напуни
шездесет година, зове се баба (Милос. С. 1, 289).
За невол>у бабу воде | Кад 1)ево)ке не находе
(НПосл Вук). Отаре жене, или како их зову
бабе, носе се опет просги]'е од средов)ечни)ех
жена (1овик. 8, 64).
2. старика сродница а. маши оца или машере
(нмхоео] деци); исп. бабица1 (2). — Ви дакле
постадосте бабе, )'ер имате ево век и унуче (НСС,
29). б. страна, тешка или у]на оца или машере
(н>ихово] деци). — Моме сину ... )е ... она [мо)а
стрина] баба (Богиш. 3, 384). Бабом деца зову
и очеву или материну у)ну, па и остале старике
ропаке сво)°их родител.а (Ив. М.). в. шашша,
йуница; свекрва. — Зет иде „баби" (пуници) на
„цицвару" (Марков. 1, 115). Младиног оца мла-
дожевьа зове дедо, а матер бабо или ташто
(Милос. С. 1, 183). Мата мо)е жене мени )е
„баба" или „пуница" (Шкар. 2, 85). Мо)а мати
(свекрва или пуница) мо)0) Д)еци, сво)0) уну-
чади []е] бака (НН 1891, 261).
3. а. шал., и хил. жена, суйруга. — Многи
муж зове сво)у жену бабом, ако и ни)'е стара
(Вук, Р).). Кад су век старики, зове човик жену
бабом, а она н.ега дидаком (Ловрет., ЗНЖ 2,
339). б. шал., покр. жена уойшше. — Мушкарци
на )едну страну, а бабе на другу (Хрв., Пол.
Н.). в. фиг. презр. кукавица, йлашлмвац; исп. ба-
бетина, мама, стрина. — Ако баба н')еси | Чим
доби)еш ово писмо до!)и | Да утврдиш сво^е
право саблюм (Бан 3, 177). Во)ници су войници!
Не воле они млакожа ни баба да им команду)у
(Мур. 1, 69). Овамо, бабо! ... На мещан! ...
Ако ми се ни )едан не )ави, ето ме тамо да вас
дланом рашкерам (Весел. 6, 391).
4. в. бабица1 (3) . — Жена, па макар и млада,
ко)а )с била око породила за време поро^а)а
назива се баба (Ник. В. 2, 167). Била )0) )е баба
у порока)у (Жул,ик М., ШВ 1908, 899).
 — БАБА —
5. покр. жена ко]а Породили йрву йово]ницу
донеси (Здр. 1907, 343).
в. покр. до]кин>а или дади/ьа; исп. бабица1
(4), мокра баба, сува баба. — У Дубровнику
се свака до^кшьа и дадюьа зове баба, макар
била и д)ево)ка од 12 година (Вук, Р).).
7. покр. а. у Ьвч]0] игри „зе]ан>е", играч ко;и
дроки шшаП (Бег. Н. 2, 267). 6. )едан од играна
у деч]0] игри „цимциме — дрм-дрме" . — 1едно
дите буде баба, друго ан^ео, треке враг (Оток,
Ловрет., ЗНЖ 7, 59). в. ]едан од учесника у
извоЬен>у народног обича]а наро}ице (БВ 1887, 7).
8. покр. а. стара йнела (Бос. Градишка,
"Нурч. 1, 56). 6. стара кошница са йчелама за
йресад (Срем, Бор).), в. деч. жаба. — Баба —
у Мостару жаба, кад се о н>о) говори пред малим
д]ететом (Тгор. С. 3).
9. покр. кукурузни клий с решким зрнима;
исп. бабица1 (5), бакица1 (3) (Тимок, Стеф. Ж.).
10. 1>вч. (зап. кр.) наставница (Хам I., Н.
В). 48, 244).
11. покр. женска койча (у ко;у улази куница)
(Карловац, КЕМ).
Изр. ~ /ара покр. очееа маНеха (Хрв. Кра
сина, Аре). ~ клисара: баба ко]а меси йоску-
рице за цркву (Вук, Р).). ~ корнзма покр. но мак
Преобучен у женске халине ко/и Прешсшавла часни
Посш и ко]им жене на Чисти йонеделак Плате
децу да не ]еду масно; исп. бабаруга (2), гвозден-
зуба, Дедова баба. — Седам штапова бабе ко-
ризме значе седам нед)ельа часног поста (Вук,
Р).). ~ поскурача, ~ поскуричара, ~ поскур-
пача: в. баба клисара (Петр. П. 3, 104; Аре;
Бачка, Радон. Н.). ~ пупчаница, ~ пупченица:
жена ко]а дешешу ошеече йуйак; исп. баба1 (4)
(Здр. 1907, 141; Батут 1, 3). ~радача, ~радоша
покр. (у деч}о] игри) деше ко]е завезаних очщу
йокушава да дошакне шшайиНем неког у колу
око себе; сама ша игра (НПр Врч. 5, 3; Оток,
Ловрет., ЗНЖ 7, 57). ~ тетка покр. дедова
сестра (Иван. 1, 13). ~ чистапа шал., жена
ко]а много Пази на чисшоНу, чисшуница (Срем,
Бор]'.), велика ~ покр. очееа магка (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 7, 374). д/едова (Дедова) ~ (само ).)
покр. маска у Покладно] игри (Рисан, Вук, Р).).
задушпа ~ : она; ко/и хоНе сеаком да учини услугу
и да)е шшо му се зашраоки, чак и Прешерано. —
Та) ти )е права задушна баба, он не уме реКи:
„Не дам" (1ан>.). Ти си задушна баба — увек га
браниш и заклан,аш (Макс. I. 2, 80). мала ~
покр. материна ма]ка (БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 374).
мокра ~ покр. до^кипа, дожила; исп. баба1 (6)
(Дубровник, Р1А). мушка ~ подр. покр. сшарщи
нежепен чоеек. — У Боки Которско), она) ко
ни)е ожен>ен служи за укор и за потсмех, и зову
га мушка баба (Ъор%. Т. 6, 59). пушчева ~: е.
боба йуйчаница (Р1А). стара »~ бот. е. коеиле
5пра реппага (Истра, Шул. 5). сува '— покр.
дадила (Дубровник, РТА).
дати бабу за невесту покр. йодмешнуши лоте
место доброго, йодвалиши. — И чисто би се у
ружне растали, да сми)ах кому казати како да-
досмо дужду бабу за нев)есту (Л>уб. 2, 32).
за ко]в (чп]е) бабе здравле (душу) ир. зашшо,
ради чега (Пиша се кад се неки йосшуйак смашра
бесмисленим, бесцилним) . — За ко)е бабе здравл.е
служи посто)ег1а политична комбинат! )а (Демокр.
1919, 18/1). За чи)е бабе здрав.ъе ;а теби толико
удешавам (Ред.).
219
НПосл ко о чему — баба о уштяпцима; као
баба о уштипцима: коже се код неко чесшо
говори о нечем шшо му се свш)а или шшо йри-
желкууе (НПосл Вук). што /в баби мило, то
]0] се и снило: шшо ко йрижел>ку;е, о томе
и йрича.
696а* ж (тур. ЬаЬа) 1. зан. Предмет ко]и служи
као главки ослонац нечего а. главна уздужна греда
у куНи на козу се ослан>а]у йойречне. — Поели
намингаа)у тетиву или бабу уздуж собе од при-
ког дувара измед собе и куЬе, па до приког
дувара на челу куЬе. Баба се намипта испод
греда (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 288). в. греда ко]а
држи йод, йашос (Дубица, ХрваН.). в. греда на
йредтем или задаем кра;у ейлава (Дроби». 5, 62).
г. камски сшуб на коуем йочива мост; исп. бабица*
(4) (Маж. В". 1). д. в. баква1 (3) (Бег. Н. 2, 265).
>). греда ко]а дроки врешено горпег воденичног
камена (Приштина, КЕМ), е. дизалица, дрвена
Примитивна найрава у уйошреби При граЬелу уоП-
шшс и При иейрав.ьа/ьу нагнуших древних куЛа
(ДучаловиЬи, Ков. Р.; БиХ, Грг). 1). ж. облучке
на самару; исп. бапка* (1д). — Юьусе поигра,
1елена врисну и придржа се обема рукама за
предау „бабу" самара (Ъур. 5, 309). з. дрво од
ко}ег се гради кошачина или главина за кола
(Кап. 1, 60). в. ПоклоПац од шврда дрвеша ко/и
се меНе на грож1)е у йреси (Маж. В. 1).
2. а. пом. кошва. — Лако )'е баба зааорила,
али неКе тако лако изаЬи из воде (Ъа)а Б. 1,
150). 6. мошка са венцем од гранчица на врху,
йоби]ена у реци за обелеокавале десног руба йловног
Пуша; исп. зец (Енц. Пом.).
3. покр. а. камен меЦаш (Мостар, Ъор. С.
3). 6. *. колобран, мтьи камени сшуб на ивици
сшрмих Пушева и зави]ушака ради сигурносши са-
обраНа]а (Лика, Поп. Мил.), в. уреЬена гомила
сшТшщ'с исшуцаног камена за насиПагье Пушева; исп.
бабица* (5), бапка* (2) (Мед. 1, 1607).
4. округао, Плоснаш камен за бацан>е По По-
вршини воде; исп. обул.ак (Вук, Р).).
5. покр. а. (у игри „камена с рамена") }ама
од ко]в се камен баца и ко]а се не сме Прекора-
чиши (Бег. Н. 1, 265). б. (у игри клиса) водо-
равно Положена Палица уз колац (Тимок, Стан.
М. 1). в. (у игри клиса) ошсшо}ан>е од 5—10
машки (Тимок, С—Ц).
баба3 ж 1. а. славски колач. — Баба — зове
се хлеб, колач ко)'и се меНе на трпезу уочи славе
и не склан»а док слава тра)е (Сврл>иг, Васшь.).
6. Пиша од бундева, млека и ка]мака (Зеница,
Поп. Д. С).
2. покр. ПеН од блата. — А може се начи-
нити и од блата — онако, као што се граде и
пеки („бабе") у сушницама за сушеае шл>ива
аагодина, ГлавиниЬ К., Здр. 1908, 104).
3. зоол. а. наше за разне врете риба (Мед.
2, 187). 6. некакав рак морски налик на )асшога
(Ластово, Зоре 1, 342). в. Пуок врешенар Мигех
Ъгаш1ап$ (Бакар, Н. В). 7, 258; Див. 2, изд.
1929, 243).
4. покр. а. сиришше (Тимок, Цветк. М.;
Врале, Дим. Т.). б. )аг)ьеНа сарма завщена у
сиришше (Тимок, Милошак.).
Изр. — крунашица зоол. в. слингурица В1еп-
шив рауо (Коломб. 2, 33).
Б8ба ж 1. Планина у исшочно] Србщи, не
далеко од ПараНина.
220 БАБА — БАБАЛУК
2. йланина у Македонии измеЬу Пресйанског
Зезера и Бишолске пошлине.
3. йланина у Херцеговини, ;угозайадно од Гайка.
Баба- йрви део йолусложеница или сложе-
ница код многих йрезимена : Баба-Ан1)ин, Баба-
Ан1)инац, Баба-А1фиЬ, БабадудиН, БабамилкнК
и др.
баба (ист. кр.) = бабо (зап. кр.) м (вок.
бабо) (тур. ЬаЬа) 1. а. ошац. — О Стеване, мо)е
чедо драго! | А шта Ке ти баба учинити, | Кад
су баби савезане руке (НП Вук 3, 38). Ма)ка
даде, а бабо не даде [кКер] (И. 1, 368). Ни по
бабу ни по стричевима (И. 2, 193). Косара Ье
вам ... дати од оних колача што )е бабо послао
(Во)н. И. 6, 72). У твог бабе доста има блага, |
... Златом Кете баба искупити (НП Корд., 29).
б. йоочим. — Поочима обично зове: та)Ом, бабом,
чиком (Ъор1). Т. 13, 74).
2. дед (КМ, Ел. Г. 1).
3. свекар; шасш; исп. бача, баша. — Бабом
зове снаха свекра, зет таста (Ив. М. ). Снаха зове
свекра: тале ... бабо (Ми). С. 3, 49).
4. пазив за сшарщег мушкарца у йородици;
исп. бабашка (2). — Бабом [зову] ... уопште
мла1)и чланови породични стари)'ег, па и жена
мужа, кад га тако зову аегова "деца (Ив.
М.). Баба [)е] име стари)ем мушком (ПБС
1844, 248).
бабав, -а, -о покр. в. бабасш (За;ечар,
Жив. 1ер.).
бабад м бот. покр. в. иЪирош Асогиз са1атиз
(Далм., Шул. 5).
б8ба-дёвб)ка (бабадёвб)ка) ). баба-д)ёво)ка
(бабад)ёвб;ка; ). покр. бЗба-1)ёвб)'ка и баба!)евб)ка)
ж е. уседелииа, дево]ка ко)а ]е одавно Прешла го
дине за уда^у. — Баба д>ево)ка ... д)ево)ка, ко]а
се ус)едне, ко)а код куЬе (код родителе) оси)еди,
не удавши се (Иван. 1, 29). Бабадсво)ка ... баца
... анатему на све женско што )е млаЬе од н>е
(Позор. 1872, 75). То )е Милица ... баба-1)ево)ка;
в)ерена )е, ал' )0) в)ереник оде у Несаревину,
па се нехт)е за другога удати (Полит, Даница
1863, 166).
бйба-дйво)ка (бабадйвб)ка) ж (з.) е. баба-
девочка.
баба-д)евб)ка е. баба-девочка.
баба-Ьспб)ка в. баба-девочка.
баба-1)усиа и оаоа-1)усна (бабаЬусна и ба-
байусна) ж покр. ч'ака, држеНа баба1 (I). —
Реч баба1)усна свакако )е постала од глагола
Ьускати ко)'и значи испол>аван>е снаге и енер-
ги)е (ДучаловиЬи, Ков. Р.). Кад неко прича да
би ишао некуд, али не може, онда му кажу:
„]аши бабаЬусну па иди у Босну" (И.).
бЗба-зёман (бабазёман), -ана м давнашн>е,
старо време; исп. бирвакат, бирземан. — Не ли
у баба-земан држасмо Будим (Срем. 13, 63).
Изр. од баба-земана : одва]када, од сшарине.
— Од бабаземана и од цара ШЬенана (НПосл
Вук). Нека )е граница гд)е )е била од бабаземана
(Л>уб. 3, 46). Има )ош у нас тога од баба-земана
(Лис. 1, 23). Ахбаби смо ми, мо)а драга, и наше
куКе и со]°еви од баба-земана (Нев., Дело 34,
176).
баба)а м хий. од баба. — Бога тебе, мо)
стари баба|0 (НП, Заглавак, Стеф. Ж.).
баба^агьа ж бот. покр. в. красу.ьак ВеШз
регептз (Босна, Бор).).
баба)е ж мн. (ген. 6355)5) покр. врсша
шврдих шрсшагьа; исп. рскавице (Мостар, Вук,
Р)0.
баСа)ип, -а, -о ко/и йрийада бабами. — Па
припаса саблу баба)ину, | А уседе коша баба|ина
(НП Вук 2, 491). И изведе йогу бабащна (Вук,
Р).).
Баба^иЬ1 м село у Шумади/и,на речи Лигу.
Баба)нЬ' йрезиме (Борба 1949, 144/4).
Баба^ннанин и сшановник села Баба/иНа;
она] ко]и ;'е йореклом из Баба]иНа.
Баба)нКанка ж сшановница села Баба)иНа;
она ко]а )е йореклом из Баба/иЬа.
баба)иЬкй, -а, -б ко/и се односи на Баба)ш\х,
ко]и ]е из Баба^иНа1.
баба}ка м 1. в. баба]ко. — Српство )' мсни
ма)ка и баба)ка (Зма) 1, 83).
2. име ко]е млада одмила да}е сшарщем му-
шкарцу у куНи; исп. баба (4) (ПБС 1844, 248).
баба)ко м пссн. у хийокорисшичном значепу :
ббоа; исп. бабадка (1). — И изъ света шшгЬ
сыпь | Поздраве бабайку (Стер. 6, 69). Л>уто
куне ма)ку и бабашка (НП Вук 1, 550). Умири
се, драги баба)ко, | не жести ми се, слушаНу
те )а! (Кост. Л. 4, 31). Призвала нас Д)ецу на-
округ | ... Да баба) ко нас сви)у загрли (Огр. 1,
1 1). Да она) тигар не л>уби ти лице, I Над мртвим
братом, пред старим баба^ком (Трес. 1, 73).
Ни)с лоши)' синак од бабашка | А )унак )е кано
и баба) ко (Ил. }. 3, 38).
Баба)ко йрезиме (Марч. 2, 553).
баба)ков, -а, -о ко/и йрийада бабашку. —
Вндиш, брате, токе баба)°кове (НП Вук 3, 443).
бабак1, балка м эоол. 1. в. слингура В1еппшз
8а1(оги81пе (Шол^ан 1, 259).
2. в. бубамара СосстеПа (Н. В). 5, 186).
Изр. зелени ~ : инсекш шврдокрилац ЪуХХа
уез1сасог1а из ф. Ме1о1С1ае ко/и ]е у уйошреби
у лекарсшву; исп. бесна буба, бесна муха, бобац,
буба )асеновача, златна буба, шпанска буба, шпан-
ска муха (Терм. 3).
бабак', бапка м (ген. ин. бабака) исп. 635а*
1. а. држак на косишшу; исп. руцел». — Бабак
[)е] на косишту она) дршчиЬ што се држи руком
за н>ега кад се коси (Вук, Р).). б. йойречни држак
на веслу; исп. бага (4в) (Мед. 2, 160; Бос. Гра-
дишка, Поп. Д. С).
2. греда (код вешрепаче) на ко/о] лежи
маши и на ово] дон,и камен (Драгое, Вук 16,
295).
3. покр. е. баглама (I) (Парч. 1).
бабака ж покр. сшаринска женска кошу.ъа
везена свилом и злашном жицом (Косово, КЕМ).
Бабака), -ка)а м стена у коришу Дунава
код Голуйца, на улазу у Ъердайску Клисуру.
бабалук м (тур. ЬаЬаЬк) 1. е. шасш, женин
ошац. — Бабалук []е] исто што и пунац (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 7, 369). Прстен ставл>а, сватбу
уговара | С бабалуком, дуждом млетачкием (НП
I—М, 99^
2. е. шазбина, шасшова йородица. — Ко узме
цуру из куНе, он )е — зет ... КуКа )е аему:
Тазбина, бабалук (Бег. Н. 2, 166).
 БАБАЛУШКА — БАБИН
3. в. очевина, има/ъе наслеНено од оца. —Да
сте што вриедили, неби кавгу (сва1)у) правили и
бабалук (отчевину) оставили (ПП 1868, 96).
бабалушка ж бот. украсна билка 8гегп-
Ьсгу1а 1и1еа из ф. АтагуПШасеае; исп. жута
михолэица, жути ли)ер, лала (Шул. 5).
баба -марта ж нар. 1. йроменливо «реме у
месецу маршу. — Променллво време ... се на>-
очити)е опажа у месецу марту, због чега га )е
народ назвао „Баба Марта" (1ов. Ъ. С. 1, 16).
Кад снимет пада у м). марту, то )с онда баба
марта (Три. П.). }аком иду Мара и сватови, и
фебруарска продужица зиме и баба Марта
(РадиЬ Д. 5, 188).
2. бот. покр. в. маслачак Тагахасит ойкй-
па!е (Пирот, Пе). С).
баба-мартин, -а, -о ко]и йрийада баба-
марши.
Изр. баба-мартини дни покр. време од Вели
ко! чешарйлка до Сйасовдана (Црноречки окр.,
ГлСУД 73, 119).
бабан1 м покр. у хипокористичком значен.V:
баба (БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 369).
бабан9 м 1. бот. в. иНирош Асошз сактиз
(Дубровник, Шул. 5).
2. агр. покр. круйан грах йришкаш (Вран>е,
Дим. Т.).
3. покр. исйуйчепе, избочина. — Усред оне
стрмине има ]едан бабан (Тренпьево, Пеш.).
бабара ж (ген. мн. бабара) шла са великим
ушнцама (да и баба може уденуши конец)- —
Одмакне бабара у прет мимо бод (Наст. 4, 90). Да)
ми вртку (игла са малим ушицама, терзинка),
неЬу бабару (Сврл>иг, Гружа, Надибар, Васшь.).
бабарще ж мн. покр. йразноверице, йред-
расуде; исп. бабуштине. — }& сам из принципа
проти свим бабари)ам (Маж. Ф. 1, 100). У та-
кове бабари)е ]'а не В)еру)ем (Плеп. 1, 73). (При-
мор)'е, Кос).
бабарбга ж вар. страшило, наказа ко]ом
йлаше децу; вар. бабаруга (1). — Не плачите,
децо, ено бабароге (Ков. Р.). Биографи)е те
врете има)у исти ци.ъ, као и приче о бабарогама
(Давичо 1, 89).
бабарбгача ж покр. аугм. од бабарога
(ЦТ, ШоЬ).
бабарбгнн и бабарбгйн, -ина, -ино ко/и
йрийада бабароги.
бабаруга ж 1. е. бабарога. — Немо) искати
круха, убийе те баба руга (Вук, Р).). ВидеЬи [де-
ца] уз опышгге дви)е непознате накараде, слич-
не бабаругама кощма их жене плаше, умукоше
(Нев., СКГл 15, 83).
2. празн. у народно] машши йерсонификацща
великое поста; исп. баба коризма. — ]. Ф.
ИванишевиЬ вели, да то [бабаруга] значи и ве
лики пост са седам нед)ел>а поста (седам ба-
биних синова) (Бор).).
бабаст, -а, -о ко]и ]е као у бабе1 (1), ко]и /е
налик на бабу1 (1) ; исп. бабав, баболик, баболичан.
— Адвокат ... Келав, безбрк, бабаста лица ("Кор.
С. 9, 475). Ако брка нема никако, кажу чо)ку:
мисирбаба и бабасти (КлариН И., ЗНЖ 6, 60).
А голи, црни ... их ^аволи ... гребу уз груди
и образе сво)им чскшьасти.м и бабастим црно-
бразима (Нев., Дело 47, 387).
221
бабатажвака ж погрд. досадна стара жена
ко)а сшално гун^а и зановеша. — Гу1и)а ко баба
тажвака (ЛМС 106, 143). Хаще та, баба-та-
жвако ... што та н>ега муштраш! (Петр. В. 10,
163).
бабататн, -ам неевр. покр. цвокошаши др-
шНуНи (од зиме, страха или грознице) , удараши
зубима о зубе (ЦГ, Радом.).
бабац1, бапца м (вок. бапче; ген. мн. бабЗца)
1. а. шал,. држеНа, кочойерна сшарща жена. —
Не да се богме наш бабац; )ош нн)е оно ни баба
ни бабица, него бабац и по (Басил..), б. ир. е.
баба1 (1). — Ледна господа вас чека ..." — „Да
ни)е какав бабац, а?" (Петр. В. 9, 61). Бабац
пролази кроз кира)ци)ину собу (Срем. 4, 201).
Зар Ьу )а )ош слушати што ми ко)екакви башш
прича)у — каже у шали, као л>утеКи се, она)
коме баба што савету)е (Радо). Вл.). в. покр.
ойака стара жена (ЦГ, ШоЬ).
2. покр. она] ко]и йомазке йри ше.ъаьу крова
(Вуков. А. 2).
бабац', бапца м покр. 1. а. (обично у мн.)
в. бабурак (Вукас. П. 2, 46). б. круйан орах (Срем,
Вук, Р*.).
2. Нуран (Бос. Посавина, Бор).).
б&баш м зоол. в. главаши цийал Ми§И
серпашз (Зоре 1, 341; Шо;ьан 1, 205).
бабе ж покр. 1. хий. од бйба1 (1). — Калом
бабе, воском д)едо (Дан. Ъ. 11, 45).
2. хий. од бубамара. — Д)ево)ке )*е узму на
прет, па говоре: „в)°ери ме, бабе!" (Дубровник,
Вук, Р).). Бабе, бабурице ... кажи ми, не лажи
ми од куда Ку се )а оженити (НПр Врч. 5, 55).
Бабе, Баба ж мн. село у Шумадщи, срез
Младеновац.
бабер м (тур. ЬеЬиг81?) бот. в. НурНевак
СотгаПат та)аИз; исп. албабер (Вуков. А. 2).
бабётина ж йс]. од баба1 (1 и 3); исп. бабурда,
бабурина (1), бабускара, бабускера, бабуша*. —
Туд' се дала танана стазица, | По н>0) шета
стара бабётина (НП Вук 1, 348). То ти ;е, да
пукнеш! Вид1'ети оне старе бабетине гд)е плешу
голе (Трес. 5, 33). ИКи Ьсмо тамо у Мелину
чатата некакво) бабетини страшну молитву
(Коч. 1, 38). Ш)едемо вако, )а и она мо)а ба
бётина ... па почнемо ... штуди)ерати (И. 2, 48).
фиг. Оно ти )е нека бабётина. Да га нисам
очима из)урио из заседе, не би смео ни изиКи
на пут (Ранк. С. 1, 73). „Не устф) усгима ..."
— кажем )0) )а. — „Шон>о, брл>ивко, бабетшю!",
крешти она (Живо). 3, 68).
б8б(и))й, -а, -ё в. байски. — Ли)ечи се тра-
вама и бабн)им врачари^ама (Семиз С, БВ 1901,
280). С убо)ником си бабищ со) (1акш. Ъ. 9,
232). Буде снега! — чуо се под вечер из дворишта
баб)и глас ('Бал. 6, 241). Само никаквих бабщх
несв)естица и измотаваньа (Батуш. 1, 38).
Изр. ~ лето в. лето (Изр.).
Бабнлбн, -бна м (зап. кр.) град Вавилон.
Бабйлбни)а ж (зап. кр.) држава Вавилон.
бабнльа (бабил.а) ж в. бабица1 (3) (Мед.,
ЛМС 159, 125).
бабин и бйбны, -ина, -ино ко]'и йрийада
баби, ко)и се односи на бабу.
Изр. ~ грозннца, ~рупа, ~- свила, ~ кокот,
~- лето, бабиии }арци и др. в. код тих именица.
222 БАБИН — БАБИЬКА
битв бабине среНе: биши лоте среНе, биши
баксуз. — Бабине среЬе (коме посао иде у наза-
дак) (НПосл Вук). Бабине сам среКе! Да пад-
нем на ле!)а, разбио бих нос! (Цеп. 1, 133). за
~ брашио фа.м. каже се у шали месшо одговора
на йншшьс: зашшо (НПосл Вук, 107).
бабин и бабйн, -нна, -ино ко/и йрийада бйби,
очев; син. бабов. — Била )е )едаред би^ена, што )е
од бабиних куршума правила „саливорке" (Весел.
3, 9). Кажу: „Убио бих га, да ми )е бабин син"
(бива брата) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 370). Па он
лего на бабино крило (НИ, Кар. 1903, 13).
Бабин йрезиме; исп. баба (Им. МС, 38).
Бобина Глава ж йланина у неточно; Србщи,
измену Пироша и Сврлишке Пошлине.
Бабина I бра ж йланина у Хрвашско], ]уго-
исшочно од Огулина.
Бабина Грёда ж село у Славонией, северо-
зайадно од ЖуПале.
бёбпнац, -йнца м заст. усукан, исПлешен
га]шан. — На шему [гун>у] ^е га)тан био плави
од усуке, звани бабинац (Павл. ]ер. 2, 73).
Бёбин Вфх м }едан од на}исшакнуши]их вр-
хова на йланини Велебишу, у Хрвашско].
БЗбин Дроб м брдо код Ресника, близу Бео-
града (Вук, У\.).
Бабин Дуб м место близу Задра (Вук, Р).).
бабнпе = бабин>е ж мн. 1. йрви дани После
йоро))а]а, шшо их Породила обычно йроведе у По
сте. ьи; исп. бабшье време. — По порогу поро-
дшьу смеете на сено, да „одлежи бабине" (Павл.
1ер. 2, 101). ВеК треЬега дана мати се диже из
свога пругла, из бабина (Бег. Н. 2, 160). Посли^е
осмогодинпьег брака умре [жена] у бабинама
(Матас. 1, 14).
2. йонуде Породили и дарови новоро1)енчешу
ко]и се доносе док }е жена у бабинама (1); син.
пово)ница. — Дете се не носи на крштеке док
се не донесу макар )едне „бабине" (храпа и
пиЬе породили) (Милошевич М., ГлЕМ 11,
47). Тада су почеле да стажу из травничких и
долачких куКа бабине (АндриН 5, 343). Са свима
почастима принела )е [новоро^енчету] богата
}есен сво)е раскошне бабине (РадиН Д. 6, 125).
3. покр. вечера радницима кад еврше неки
веНи йолски йосао (Сара)ево, Фил. М. 4).
Изр. велнке ~: дариеале и дарови Приликом
кршшен>а или о йрвом йразнику После ро1)ен>а де-
шеша (Павл. 1ер. 3, 95). мале ~: дариеале и
дарови Приликом робела дешеша (И.), долвзвтв
на ~ : ПосеНиваши Породилу с доношаъем йонуда
1ъо] и дарова дешешу. — Код Срба тра)у бабине
обично седам дана. За ти^ех седам дана долазе
дан>у жене на бабине (и доносе част — н. п.
пите, уштипке, раю^у, вино и т. д. — и Д)етету
дарове), те се чаете и веселе (Вук, Р).). чувати
(држати) ~ : седеши ноНу код Породиле уз еесео
разговор и йеван.е. — НоЬу до^у сус)еди и сус)еде,
познаници и познанице, те чувашу бабине, т.). С)е-
де сву ноК код породшье,и разговара)у се и н)ева-
)у, а особито трепу и седму ноК (Вук, Р).). Мо)а
су дица вал.да и зато умирала, што бабо нису
дали да код мене чувашу бабине (Малаг. 1, 39).
Бабий Зуб м врх на Старо] Планини.
БЗбпн Нос м на]виши део на северном огран
ку Сшаре Планине.
Бабино }ёзеро с }сзеро на Планини Велеби
шу (Вук, РЬ).
Бёбнно По.ъе с главно населе осшрва Млеша.
бабннскй1, -а, -б е. байски (1). — Бег ...
пошал>е )едну сво]у ропаку стару жену, да ]е
ова сво)ом бабинском мудрости оку)е (Мирко-
вик П., 1авор 1888, 195).
Изр. ~ лето в. лето (Изр.).
бабпнекн-, -а, -б ко/и се односи на бабине;
исп. баошьарски. — Од ових Пела] )е на]важни;а
бабинска погача, озго посута ехмьу; ову погачу
мора породи.ъа да по;сде за сво^е властито
здравл,е и за здравл>е детета (Разв. 1938, 109).
бабински прил. е. байски. — 1а бабннскй
работим (Штрпци, Стеф. Ж.).
баошьар, -ара м човек ко]и иде на вайшье
(Павл. }ер. 3, 95).
бабйшара ж 1. жена док /е у бабин>ама,
Породила; исп. бабшьача. — Да га дамо [дете]
какво) бабшьари да га прихрани, док не узмогне
само )ести (Лаз. Л. 1, 99). „Бабюьара" (жена
ко^а се породила) дару)е кума кошул>ом (Шкар.
2, 102). Бабшьаре се сме^у тек 4 недел>е после
порога употребити на редован рад у занату
или фабрици (Здр. 1909, 276).
2. жена ко]а носи дарове (бабшье) новоро-
/}енчешу (Павл. ]ер. 3, 95).
бабйшарин, -а, -о ко;и йрийада бабин>ари.
— Закрштена водица у цркви ... донесе [се]
куКи баошьаршю) па покропи н>оме и она и дете
(Тро). 6, 159).
оаопн.арскн, -3, -б в. бабинскй*. — По
сво) сво)01 садри<ини и )елински се бабшьарски
обича)и овамо приса]'един>у)у (Тро). 6, 44).
баошьацн, -ака м мн. в. бабино лето, Ша-
тепга Маг1ае. — По плавом зраку лета она
)ессша паучина („бабин>аци") (Весел. 3, 22).
бабйшача ж в. бабилара (1). — [Споминье]
случа)еве инфлуенце код трудних жена, баби-
н>ача и других болесница (СА 1897, 505).
бабшье ж мн. в. бабине. — Лежала )с у ба-
бишама и стеньала (Ъур^евиН Д., Разв. 1938,
218). Означена такса за поро1)а)е обухвата код
породиле ... негу у бабивъама за првих девет
дана (36. зак. 2, 48). За време док )е породила
)ош слаба и у постел.и, каже се да ]°е у бабшьама
(Милос. С. 1, 94). „Ни)е вал>ало ни у бабин>а-
ма" Т). одмах чим се родило (Батут 1, 4). Пово)'-
ница се у Качеру зове бабшье (Павл. ]ср. 3,
95). Кроз Ц)елих осам данах, то )ест до нед)ел.е,
доносе комшинице и рогаче „мале бабшье"
породици. Ове састо)е из цицваре, колачах,
пите, калгане ... До)дуЬе недиле, али ако у осми
или девети дан каков запов^едни светац паде,
обдржава)у се „велике бабинье". На ове долази
кум и кума, сестре, рогаче, и нрнател.нце (Ил.
Л. 1, 22). Дечица, копима сам бабшье чувао ...
сад су оци и матере (Дос. 15, 374). При поро^а-
)има држе се у вече бабштЬ, обично старе бабе
се чаете ... породил ьи доносе погачу и повой
аавор 1880, 118).
б&биЕьй, -а, -ё ко]и се односи на бабин>е.
Изр. ~< грозн II ци, ~. време, ~ млеко в. код
тих имени ца.
бабйн>ка ж зоол. е. слингурица В1епшиз
8рЫпх (Шол>ан 1, 257).
 ЕАБИТИ — БАБЛ.АНСКИ
бабити, -йм нссвр. I в. бабичиши. — Жене
бабе )една другу (Вук, Р).). Чим се рок („вада")
примакне, нека жена, ко^а ке бабити, породи.ъу
обилази и пази (Здр. 1907, 142). Бабица )е она
ко)а баби или бабичи жену (Куш. 1, 49).
II ~ се Пора^аши се, раЬаши децу. — Жена
ми се баби (Андр. 1, 144). О Лазаре, Лазаре! |
Ко те бол>е дару]'е | ... Жене му се бабиле (НП,
БВ 1901, 275).
бабити, бабйм нссвр. покр. в. ваошТш, дозива-
ши, мамиши живошшъе (Дубровник, Будм. 1, 157).
бабнк м агр. покр. винова лоза ко}а ра1)а
]едну врсшу црног грож1)а; исп. бабикевик (Далм.,
Шул. 5).
БЗбнЬ Презиме; исп. баба1.
Бабнк Презиме; исп. баба.
бабиЬевиЬ м агр. покр. е. бабип (Далм.,
Шул. 5).
бабиксвица ж нар. покр. врсша билке цр-
венога цвеша (Брач, Шул. 5).
баоица1 ж 1. дем. и хий. од бйба1 (1). — Што
ке старцу Девица, | А младиКу бабица (Вук, Р).,
под д)евица).
2. покр. е. баба1 (2а). — Док не доЬох у
гимнаси)у, ии)ссам никад чуо, да се очина или
материна ма)ка зове друкчи)е него бабица (Иве-
ковик, И—Б 1).
3. жена ко}а ]е сшручн>ак за указивале йо-
моНи При Порогу; исп. акушерка (2), баба1 (4),
бабшьа, примала. — Бабица )е она ... ко;а кад
се ди)ете породи одреже му пупак, окупа га и
пови]'е, дакле примал>а (Куш. 1, 49). Када до!)е
ври]'еме да [ти жена] роди, не зови друге бабице
да ди)ете обаби него мене (НПр Вук, изд. 1870,
213). Свака нудшьа око болесника треба да )е
чиста, а нарочито она, ко)а прима дете и двори
породшьу (примал>а, бабица) (Здр. 1907, 19).
4. в. баба1 (6). — 1а сам издалека, ба
бица од двора царева; а ова 1)ево)чица, ово ]с
)едина шкер царева, ко)у сам ул из малена го-
)ила (НПр Вук, изд. 1870, 247).
5. покр. в. баба1 (9). — Каки )е клип? —
Кочавька с два три зрна: бабица! (Кост. Т.,
БК 1903, 162). (Д. Топоница, Цветк. М. 2;
Стеф. Ж.).
Изр. крвава ~ : жена ко;а неовлашНено ерши
йобачазе. — Жалосном занату т. з. „крвавих
бабица" ода)у се код нас обично на)сурови)е,
нащокваретце жене (Батут 4, 128).
НПосл где ]е много бабица, деца су к плава:
кад се многи умеша/'у, йосао се р$аво заерши.
баоица- ж 1. е. баква1 (3). — Уз косу иду
„чаканац" (као чекик), „бабица", на ко)'о) се коса
са чаканцем „покива" и „водир" (Шкар. 2, 11).
У та) пан, забио бабицу, лицевом руком држи
на бабици раса^ену косу (Ков. Анд. 2, 115).
И клепац )ош уви)ек удара по коси и бабици (И).
2. е. баглама (I) (Парч. 1).
3. покр. дрво о ко;е деца всша]у кавез кад
хваша;у йшице (Срем, Вук. Р|'.).
4. е. бИба1 (1г) . — Кад и на)бол>ем градител>у
ри)ека однесе бабицу, зар се купри)а може одр-
жати? (Маш. 4, 106).
5. покр. е. баба* (Зв) (Лика, Трб. П.).
бабица3 ж 1. покр. колач у облику хлейчиНа
ко)и се меси о задушницама; исп. баба3 (1а), бабу-
рица (3) (Краг, окр., КЕМ).
223
2. зоол. а. е. бркаш ИетаскНиз ЬагЬашюз
(Митр. Т. 1). б. ойшши пазив за неколико врсша
морских риба рода слингура В1еппш$; исп. бабак*
(1) (Шол>ан 1, 256—265). в. врсша морское рака;
исп. баба' (36) (Скок 1, 57).
бабице ж ми. 1. праз», зли дуси ко]и море
малу децу; исп. ала1 (2), бапке. — У Дервену
и у другим селима еврллшким чим се роди дете
намажу му чивитом крет на челу, бради и на
оба образа, да би тако поплашили „бабице"
(зле духове) (Тро). 5, 72). У народу посто)и
верование да дете и породшьу за четрдесет дана
напада] у бабице (але) (Грб. С. 1, 109). У Срезу
Бо.ъевачком против бабица (порочащих демона)
меке се детету под главу нож (Ъор^. Т. 15,
180).
2. йородилска грозница. — Жене, ова) дан
[8 )ануар] и све дане од нове године празну)у
због болести „Бабица" (Пирот, окр., Кар. 1900,
88). Породила на)'више страда)у од бабица. Чим
нечистока што из н>е излази, стане заударати
на труло и усто)'ано месо, знак )е да су ;е бабице
савладале (Милос. С. 1, 98).
3. нар. задушпице ко]е йада]у на неделу дана
Пред беле йокладе великого йосша (Радовановик
Н., Дуч. С. 1, 324).
баопчар м в. акушер. — И ова) малени
бро) наших тадан>их лекара, морао )е да вриш
послове и интернисте и хирурга, и бабичара и
окулисте (СА 1897, 68). [Он] ми се на^е као
лекар и као бабичар (Мил. М. Ъ. 13, 40).
Бабичёоац, -вца Презиме (Стан. М. 2, 22).
бйбнчеше с гл. им. од бабичиши.
оабичпп, -а, -о ко]и ПриПада бабици; ко]и се
односи на бабицу.
бйбичпти, -йм неевр. йомагаши Породили При
Порогу; обавлаши бабички йосао у виду занимала;
исп. бабити (I), бабовати (3). — По селима ба-
биче махом просте неуке сел,анке (Здр. 1907,
141). Кад бабичите 1евре)ке, и у порогу видите
да )'е мушко, уби)'те га (Дан. Ъ. 12, 45).
БЕбичиЬ Презиме; исп. бабица (Шем. Бос.
1886, 51).
бабичпца ж зоол. в. слишурица В1епшиз
(Шоллн 1).
бабичкй, -а, -5 ко]и се односи на бабицу1
(3) : ~ пракса, ~ школа.
БабичкиЬ Презиме (Шем. Бос. 1886, 134).
Бабичко с село у Братском округу.
бабйчлук м 1. занимале бабице1 (3), баби-
челе. — Иако се реч „бабйчлук" и „бабичевье"
употребллва обично само за л.уде, чу)у се каткад
слични изрази и за животтье (Вуков. А. 2).
2. в. акушерство. — Обе су у )улу те године
изучиле бабйчлук на пештанском универзитету
(Ъорк. Т. 13, 17).
Ьаохьак м 1. Планина код Грахова у Црно]
Гори.
2. чесшо име места у нашо] земли.
1>абл,анин м сшановник села Бйба; она] ко]и
]е йореклом из села Баба (Мил. М. Ъ., Р1А).
Бао.ъапка ж сшаноеница села Бйба; она ко]а
;е йореклом из села Бйба (Мил. М. Ъ., Р]А).
бЗбльанскй, -а, -б ко]и се односи на село
Бабе (Мил. М.Ъ.,Р1А).
224 БАБ.ТЪАЧА
бабл>ача ж в. чиода, мала игла за йрибадшье;
исп. баченка, бочка, бумбача (Куш. 1, 106).
бйб.ъёше с гл. им. од бабиши.
бЗбл.й, -а, -ё «. байски. — Чов)ек некако
скорена лица ... сухе испуцане бабл.е усне
(Калеб 3, 349). Тако )е и Имбра ... не занима-
)уки се за бабл.е и мушке разговоре и оговоре,
ипак запамтио да 1ага ни)е цура строга (Кол.
2, 91). Гром у та) баб.ъи (език! (Шен. А. 5, 10).
Бранила [)е] сво)е чедо од оштрих бабл.нх )езика
(Магл. 1, 40). Ха бабл>ег им скота, | Накривиле
се и оне у весел>е! (Наст, б, 43). Што ме успав-
л>у)еш тим сводим баблим причама (Назор
14, 393).
Изр. — лето в. лето (Изр.).
бабша ж бот. е. бам/ьа (Васил,.).
баби>ак м нар. шал., в. йрийраша, врсша
йредвор;а у Православным црквама, месило у цркви
где жене сйще (Хрв. Красина, Аре.).
бабо, -а (ЦТ) и -ё (БиХ) м в. баба.
бабов и бабон, -ова, -ово ко;'и йрийада бабу;
син. бабин. — Тко удара звекиром на врата? |
Баш ка' да су бабови чауши (НП Вук 2, 192).
Чувала )е бабове )ан.це (Нев., Звезда 4, 87).
Да ни)е [сат] у бабову вермену? (РадиК Д.
6, 58).
бабовашс и бабдвавье с гл. им. од бабоваши.
бабовати, -бу)ём неевр. 1. (и баббвати, ба-
бу)ём) биши баба1 (1), живеши у сшарачким го-
динама. — Не пи), бако, толико раките, ]ер неЬеш
дуто бабовати (Бор).). Поклонипу те бабама, |
Сла^е да с тобом бабу]у! (Наст. 6, 39). Мрзим
... оно цви)еКе тобож1ье шшилизаци)с ... што
... са псетом и каквом блебетушом бабу)е (Шен.
А. 5, 16)._
2. биши дадила или до;кшъа, чуваши, него-
ваши децу; исп. баба1 (6). — Бабовати — Д)е-
тету — бити му баба, т. ). дадшьа или до)кин>а
(Вук, Р).). Тешко мишу, када га бабу)у мачке
(НПосл, Батут 1, 4). 1една л»убко над зибком
)е бдила, | И бабу)уЬ „нина)" припиевала (Тице
1, 461). Наши неЬе вави)ек бити д)еца да их
вн бабу^ете и водите (Вулич. 3, 437).
3. покр. е. бабичиши. — Од како бабу^ем,
)а си лупнем жену одовуд, лупнем одонуд ...
исфрл>и си дете чак по за врата (Батут 4, 131).
бабовина ж наслеге од бдбё1 (2а). — Прво
сам примила бабовину, па тек пошл>ен ^едовину
(Бор).).
бабовина ж 1. наслеге од бббё, очевина. —
Царевина тво)а ^едовина, | Крал>евина тво)а ба
бовина (НП Вук 6, 64). ]й имадем мо)у бабови
ну, | У Стамболу царство баба мога (НП Б—Б,
164). КазаКу и инцилиру и свакоме, да )е ово
мо]а бабовина и да )'е не дам (Ъор. С. 5, 87).
РазмеКе се у ту^О] куНи као да му )е то бабовина
(Зма) 4). Остало му )е од бабовине )0Ш само
оно, што ни)е могао продати (Ад., БК 1895,
483). Шта у варош, у какву варош!? ... Зар
н>има оставити сво)у бабовину и сво)е опьиште
(Ъоп. 12, 456).
2. йосшо]бина, завшиц. — Да идемо мо)0)
бабовини, | До Крушева славну цар Лазару
(НП Петран. Б. 3, 233). Нев)ери)а )е )ош силна
и башкари се по тво)0) бабовини (ШантиН ].,
Дело 11, 261). Не дам )а никоме Душанову
бабовину (Пав. 1, 124).
БАБУН
БабовиЬ и БабовиК йрезиме; исп. бабо.
бабовиЬ м покр. она] ко]и личи на бйбу, оца.
— Он )е бабовиК, Т). он ;е као и отац му (Бока,
Вук, Р).). ОчевиК или бабовиЬ зове се син ко)и
се ... уметнуо ... на оца (особито )унака) (Куш.
1, 50).
Бабогрёдац, -грсца и Бабогредац, -греца
1. м сшановник Бобине Греде; она]' ко]и }е йореклом
из Бобине Греде.
2. йрезиме (Р1А).
Ьабогрсткшьа ж сшановница Бобине Греде;
она ко]а )е йореклом из Бобине Греде.
бабблик, -а, -о 1 в. бабасш (Поп. П.
баболичан, -чна, -чно / М.} Вук, Р).).
Наболучапин йрезиме (Павл. Л>. 1, 702).
бабон.а м покр. 1. човек ко^и )е изгубио му-
шкосш (Студеница, Ков. Б. 4).
2. сшар, баболик човек (Студеница, Ков.
Б. 4).
баббр, -ора м зоол. е. блавор (]). — Писка
зми)а, кад их бабор ви)а (Р1А).
Баоорац, -брца йрезиме (Шс.м. Пакр. 1898/Ш,
5).
бабосук м покр. подр. она;' ко;и се ожени
удовицом и живи на леном иман>у. — ПризеЬени
се човек ... зове ... бабосук (из поруге) у Хр-
ватско), ако се призетио код удовице (Ъор1).
Т. 6, 98). (Иван. 1, 31).
баббшара ж агр. е. бабура (1) (Митр.
Т. 1).
бабраи>е с гл. им. од бабраши. — 1утром )е
врло добра закуска семе (од бундеве), што га
човек раствара надво^е, и пре му се досади
бабраае него )ело (Заст. 1898, 5). Радио )е
полако, досто)анствено прикрива^уЬи старачко
бабраше (Петр. В. 9, 92).
бабратп, -ам неевр. («ац. ЬаЬга1) йеш/ъаши,
чачкаши; бакшаши се око сишница. — в. пр.
под бабраке.
бабука ж зоол. покр. е. слингура В1епгпиз
1епсаси1апз (Сплит, Хирц 4; Шол>ан 1).
бабука м покр. хий. од бйба; исп. бабан1
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 370).
БабукиЬ йрезиме (Р1А).
бабулица ж у загонеци; исп. бабурица (4).
— ЪуНерице НуНере | под боботи на земл>и, |
КуЬерице долазе, | бабулице односе (за нафору)
(НЗаг Вук, 373).
бабуль, -ул>а м покр. облушак, оман>и обао
камен, каменица; вар. бобул>; исп. бобан, бован,
бованица, обуллк (Лика, Трб. П.).
бабул>а ж покр. жена злих очщу; вар. бабуна
(Студеница, Ков. Б. 4).
бабу^ьак, -л>ка (бабул>ак, -ака) м 1. дем. од
бабул. — Ако те згодим овим бабул>ком, неЬеш
маНи (ЦТ, Никит.).
2. у загонешкама : Паде неви бабуллк, | угра-
би га наш бамбрак, | с н>ега шл>ушти м)ешину |
па га спреми у л>ешину (Мисли се )абука, кад
падне сама, па )е дете узме и изеде) (НЗаг Нов.,
72). Родила бака бабуллка, | па се над н>им бани
| а п)есном се мами (за )а)е) (И., 93).
бабун, -уна м в. богу мил. — У Босни се ...
толико намножи бабуна, да тамо овлада на;зад
 БАБУНА — БАБУШИНАСТ
Н.ИХОН )едномшшьевик Нинослав (Зеч. Мил. 2,
159). Главне богумилске огшггине биле су ...
око Бабуне. Отуд можда и долази име бабуни
као друга позната ознака за богумиле (Ъор.
В. 5, 43).
Бабупа ж 1. йланина у Македонии, измену
Прилейа и Тишовог Белеса.
2. река у Македонии, десна йришока Вар-
дара.
3. йредео у Македонией, у сливу реке Бабуне.
бабуна ж покр. в. бабу.ъа (Студеница, Ков.
Б. 4).
бабупи)а ж погрд. покр. неверща, ни}една
вера. — Иди, проклета бабуни)о (Херц., Р1А).
бабунскй, -а, -б ко}и се односи на бабуне,
богумилски. _— Ко рече бабунску реч, да плати
12 перпера "(Мил. М. Ъ. 25, 183). У областима
око Вардара ово се учен>е [богумилско] назва
бабунском всром (ВукиН. М. 4, 44). Позни)И
)е )ужио-словснски назив [за богумилство] „ба-
бунска вера", познат из српских споменика 14.
века (Радон. ]. 1, 213).
бабугьати, -ам несвр. пеЬ покр. сшареши, до
бивший изглед бабе (ЦТ, ШоЬ).
Бабур м заст. в. Баварац (Вук, Р).).
бабура ж (кн. мн. бабура) 1. агр. врсша
круйне меснаше йайрике; нсп. бабошара, бабурача,
бабушара, баурача, бобошара, бобошарка, бобу-
ша, буарача, долма, толунца.
2. в. бабушка* (1а) (Р1А).
3. зоол. а. врсша рака; ясп. баба* (36) (Зоре
1, 342). б. мн. в. мокрице 1зоро<1а (Терм. 3).
4. селачка землана йеН; нсп. баба* (2) (Вук,
Р)0.
5. покр. сшог снойова. — Дознао сам, да се
код н>их [близу Сун>е] жито де^е ... у бабуре и
кладоье. У )едне бабуре има до 100 снопова
(Мед., БК 1903, ^243).
в. дрво на врашима кроз ко)е йролази дрвени
ший ко]и се ошвара нарочишим клучем; исп.
баглама (2) (Р1А).
Изр. зоол. -— клупиара : в. мокрица клуйчара
АгтасШШшт уи1§аге (Див.), обична ~; е.
обычна мокрица Огпвеиз тигагшв (И.).
бабурак, -рка м (ген. мн. бабурака) агр. обо-
ле.ш йлод шливе, рогач; исп. бабац* (1а), банка3
(26). — Убрзо после прецветаванл шл>иве,
могу се видети поред плодова природног облика
и плодови чудноватог изгледа, изви)ени у виду
рога или пасула, због чега су у разним кра^евима
добили посебне називе, као: рогачи, пасу.ъа ре,
бабурци, бапке и томе слично (Досиф. 1, 68).
бабураст, -а, -о ко]и }'е као бабура (1),
надувен, буав. — ]а се по ллпоти и дивоти спо-
нашам; а ово )'е лице бабурасто (Л>уб. 3, 53).
Мирис печене див.ъачн ... у бабурасту носу
дражио му чуло (Медан В., Кшиж. 4, 261).
бабурача ж агр. 1. в. бабура (1) (Враше,
Влаь 1; Бачка, Дун!).).
2. зоол. в. обична красшавица ВиГо уи1ват.
— Бабурача — велика крастава вугаста жаба,
ко;а не живи у води, него на суху по ;амама
(Вук, Рь).
3. руд. покр. шлака (Босна, ДимиЬ).
Изр. зелена ~^: в. зелена красшавица ВиГо
У1Г1С118 дов. Ъ. 1, 8).
44
225
бабурда ж погрд. в. бабешина. — У Д)еце
су ... болести од злих духова, зато ако ништа
непомаже, знати Не Кинезица ко)у стару ба-
бурду. да проклин>ан>ем изгони из д^етета бе-
ла)а (Виенац 1871, 679).
бабурнна ж 1. погрд. в. бабешина. — Ба
бурина — )ош увредл>иви)е речено за бабу него
ли )е бабетина (Зовко, ЗНЖ 7, 370). Из-
бави ме, богом те кумим, од ове бабурине,
ко)'а ме веК чстири године крадену држи (НПр
Прод., 161).
2. зоол. в. обична красшавица ВиГо \'и1$*апз
(Вук, Р).).
3. бот. в. фруша 8а К' 1а уегСгсШаса (Шул. 5).
Изр. бот. велика — : е. кадула 8аМа рга-
КП318 (Шул. 5). мала ~; врсша кадуле 8а1у1а
уегЬспаса; нсп. крупник, трбушац (И.).
бабурица и бабурица ж 1. дем. од бабура.
2. зоол. в. бубамара СоссшеНа (Врч. 1, 64).
3. покр. врсша Пшеничное колачиНа; исп. баба3
(1а), бабица* (1). — Бабурица — врста пше-
ничног колачиЬа ко)и се дели на гробу покойника
за шегову душу (Гружа, Петр. П. Ж. 3).
4. у загонеци; исп. бабулица, бабуллк (2).
— "ЬуКерице ЬуЬере под боботе на земл>и, |
ЬуЬериЬи долазе, бабурице односе (за )а)е) (НЗаг
Нов., 87).
Бабурица йрезиме (Синд. 1, 172).
Бабу река ж заст. в. Баварска (Вук, Р).).
бабурскй, -а, -б заст. в. баварски; исп. Бабур.
— Што говоре Бабурска господа (Вук, Р).).
бабускара и бабускара ж в. бабешина. —
Да ми )е она бабускара била ближе, не знам,
што бих урадила (Цар Ем. 2, 137). У )"едном
пред нас испаде нека бабускара (Ан^ел. 2, 152).
С дана у дан С)едити за волу ове бабускаре ...
богами )е превише (Симин Н. 2, 20).
бабускера и бабускера ж в. бабешина. —
Потрчим .. старо) Гркиньи. Карте амо, про
клета бабускеро! (Шапч. 7, 170). Изиде в>ека
бабускера, носсЬи в)едро на глави (Мат. 13,
339). Ко да због )едне бабускере иде на роби)'у!
(Весел. 11, 220). Скочи и дочепа ташту ... и
узе )е дрмусати. — „Проклета бабускеро!" (Нуш.
7, 303). фиг. Човек ко)и ни;е био у младости
ерчан и мужеван, у старости постане бабускера,
нарочито по свом духу и по сво)0) ружно) Нуди
(Дуч. I. 6, 241).
бабуша1 ж хий. од бйба; исп. бабан1. —
Своме баби пол>убио руку, | ... Бабуша га с)'еде
уз кол.ено (НП Петран. Б. 3, 90). ,,'Вал.ен Исус,
Вране" ... — „Вавик 'вал>ен, бабуша" (Ъор. С.
8, 199).
бабуша' ж погрд. в. бабешина. — ВеЬ сто
ову земл,у сву усмрг)ели с вашим бабушам и с
киховим фабулама (СДМ 1851, 41).
Бабушан йрезиме (Косово, Цви). 5, 1214).
бабушара ж агр. в. бабура (1) (Митр. Т. 1).
бабушина ж месо и кожа измену слабина
и ребара; вар. балабушина, лабушина, пабушина,
папушина (Митр. Т. 1; Вук, Р).).
бабушина ж бот. в. йухара Ьусорегёоп
Ьо\'15(а (ЦТ, СтаниЬ Мил.).
бабушинаст, -а, -о ко]и }е као бабушина. —
На)довьи )е кожни део бабушинаст (Т—О 1, 16).
-
 226 БАБУШКА
бабушка1 ж (рус. бабушка) в. бака (1). —
Горки )е био прави борац ко)и се ]°авл>ао у свако)
личности сво)0) ... и у славно) бабушци сво)0)
(Велик, Кн>иж. 2, 382). Драго )0) )е [баки] што
;е зовем бабушкой (Бож. Г. 4, 93).
бабушка1 ж 1. а. округла израслина на
листу ко]у йрави ларва инсекша лисног бабушкара;
вар. бобошка (1); исп. бабура (2). — На ли-
стовима храста налазилю ... израслине, т. зв.
бабушке, што их прави личинка бабушкара ли
сног (Ненад. 1, 170). На храсту, и то на листу»
опазит ке се можда бабушака, ко)'е су округле
(Турик 1, 531). Н>0) су се просипале сузе ...
крупне као бабушке (Бег. М., СКГл НС 31,
413) б. покр. израслина на дрвешу или на живо-
шин>ском телу (Бани)а, Ворк.). в. врсша гливе.
— Да би краве водиле, да)е им се трава „во-
ловодац", као и врста „бабушке" (гл>иве), ко|а
расте у трулини дрвета ... а зове се „царица"
(Раичевик С, ГлЕМ 6, 67).
2. е. байка} (РТА).
бабушкар м зоол. назив за више врсша ин-
секаша ойнокрилаца из родова Сушрз, О1р1о1ер1з
и КЬойкез, из ф. СушрМае, кощ на листу
храсша, руже и др. изазива]у сшварапе ши-
шарке; исп. бабушка* (1а), шишарац (Терм. 3).
бабушкаст, -а, -о покр. ко]и /« округле
главе и йуна лица (Морача, Добр.).
Баоушннца ж варошица у исшочно) Србщи,
у Лужници.
бабуштине ж мн. покр. е. бабарще. —
Празнов)ерицама реку у неким кра;евима и ба
буштине (Куш. 1, 144). Фратри и полови напу-
нили су ти главу с ти)'ем бабуштинам* гри)еха
(Во)н. И. 3, 55). Може бит да )е и тако, )ер су
те бабуштине остале у неуку сви)ету (Ср^ 1904,
840). То су ти све бабуштине; у то нема се в)е-
роват (Вод. 3, 42).
бабушчица ж дем. од бабушка* (16). —
На храсту ке се наНи кад-тад на кори некаква
длакава бабушчица (Турик 1, 536).
баван м" покр. в. балван1 (1а) (ЦГ, Вук, Р).).
баваница ж покр. в. бован. — Разбили му
на дернеку ... главу: право му ;е стукли бава-
ницама као зми)и (Шим. 6, 115).
Баваннште и Баванйште с село нужном
Ьанашу.
Баварац, -рца м (ген. мн. Бавараца) сша-
ноеник Баварске; она) ко)и ]е йореклом из Баварске;
исп. Бабур.
баварйн, -йна м (тал. Ьауегша) покр. засти
ран исйод врйша; вар. баверин; исп. опрнпьак,
портикла. — Баварии се прн)е у Дубровнику звао
застирачип, бива она) плетени подвратник, те
се застире д)'етету низ прей да не мрл>а пово)'е
(Дубровник, Зоре 2, 4). (ЦГ, Шок).
Баварска (Баварска) ж }еона оо савезних
држава Зайадне Немачке; исп. Бабурека.
баварски (баварски), -а, -б ко]и ирииада
Баварско], ко]и )в из Баварске; исп. бабурски,
ба;ерски.
бапегати 1 -ам неевр. покр. в. балезгаши.
баведати | — Не бавега), но закути
бавёзгати ^ )'едном (Цетшье, Лоп. Ъ.).
(ЦГ, Шок).
БАВОР
бавёла ж (тал. ЬауеПа) покр. спилена шка-
нина. — Убручик од бавеле (Конавли, Бул. В.,
Кар. 1900, 127).
бавёл>ати, -ам неевр. покр. I в. бал>езгаши.
— Зрио )'е, а све нешто бапс.-ьа као да )ош пбсё
[сиса] (ЦГ, Шок)._
II ~ се йр.ъашн се. — Д)еца се бавел>а)у
(ЦГ, Шок).
бавёрац, -рца м покр. врсша кромйира йо
реклом из Баварске; вар. баерац (Хрв., Вук, Р).).
бавёрйн, -йна м покр. в. баварйн (ЦГ, Шок).
бавётати, -ам неевр. покр. в. балезгаши
(ЦГ, Шок).
бавилйште с индив. в. боравишше. — Чарна-
Горо... | Бавилйште Пана и Минерве (Сар. 1, 10).
баоитп, -им неевр. I (у ре!)о) употреби)
1. а. йроводиши. — Луд си ти, Регочу ... што
овд)'е жигани и живот сво) бавиш бро)еки пусто
легенско камеше (Брл. 1, 38). б. пепрел. бора-
виши, окивеши. — Он у Сировцу бави век два-
десет година (ЦГ, Станик Мил.).
2. задржаваши. — Бог ... | Творачко око век
на ньой бави: | Прегледа людски дела жигъ
(Радиш. В., ДСН 1842, 5). Ха)де, брже говори
и казу) што кеш, немо) да ме бавиш (Сврл.иг
и Пирот. окр., Васил>.). Немб ме бавит (КМ,
Ел. Г. 3).
3. набавлаши; добавлаши. — Век ти бави
орахову ла!)У, | И набави тридесет ма)Стора (НП,
Вила 1866, 425). „Имаш ти брашна у куки?"
... — „Немам баш много ... А што?" — „Треба
бавити што немаш!" (Весел. 12, 482).
II ~ се 1. налазиши се, боравиши, задржа
ваши се. — Гд)е се бави он сад? (Вук, Р).). На
кнзижевности )е радио и КарациК док се бавио
у Крагу)евцу (Павловик М., КС 1927, 312).
Ево, век два м^есеца бави се у нас (Горан 1,
56). Да га чоек пошл>е по смрт, могао би се
нажнп.ъсти. (Кад ко)и полако иде, или се дуто
бави, кад се куда пошл>е) (НПосл Вук). Немо)
се бавит тамо (КМ, Ел. Г. 3).
2. (нечим, о нечему, око нечега) занимаши се,
радиши. — Народ ... се бави стоком и иманьем
(Дан. Ъ. 12, 647). „Господичне се баве кньи-
гами", — би)аше судчева риеч ... — „Вразове
п)есме читамо" (Ковачик 1, 136). Да, тетко!
Пса [купите]. та ку се н,име бавити (Назор 5,
93). И остаде дичан глас: | Да се с н>име песма
бави (Как. В. 1, 45). И увек се по )едан из
породице бавио лековима и лекарством (Андрик
5, 243). Све се, све се о н>0) бави (Радич.
1, 275). У 1аворику се више баве о воку него
о стоци (Дед. ]. 3, 375). Кй )е да )е, о н>ему
се бавим (гЬег. 7, 191). Ако ти )е удовица
ма)ка, | Нек се бави о сво)0) жалости (НП, Вила
1867, 398). Имало [)е] доста кукне че.ъади, ко;а
се могла бавити око стоке Оов. К. 1, 352).
бавнште с в. боравишше. — Ъе ]' баучко
бавиште | И 5е вилско са)миште, | Ту )е вилца
двор и кров (Сар. 13, 62). Прихватите овога
во)ника, нека му бавишта у честито) ода)и (Но
вик, Даница 1862, 206).
бавл»ёвье с гл. им. од бавити (се).
банор, -ора м е. блавор (1) . фиг. у атрибутско)
служби: луш. — Из куке ти )авор расте, | За н,ом
свезан бавор вашка, | Он ми често порежу)е, |
Мени ране позле!)у)е (НП Вук 6, 251).
 БАВРЛ. — БАГАНА
баврл» м е. аврл-баврл.
Оаврл.ак, -ака м вет. покр. живац лушалац,
йлуКно-желудачни живац пепгш уа^из (Ёуков.
А. 2).
(5апр:ьа1ье с гл. им. од бавр.ьаши.
баврхьаст (баврласт), -а, -о ко]и се йуже,
еи]угав. — Сочиво по ботаници има баврдьасто
стабло (Пел. 1, 888).
баврпьати, -ам (-амо, -атс; аор. баврл.а;
р. пр . баврл>ао, -ала, -ало) несвр. 1. несигурно
иНи, шешураши се, шеврдаши. — Баврля као
метшьава овчина. Рече се кад ;с ко пи)ан, и за
мало ди)ете, кад не може добро да иде него
заплеве ногама (Лика, Аре). Иде, баврл.а као
вито колесо (Трнски И., Виенац 1884.. 450).
Оно [одо)че] пузи и бавр.ъа по нечистом поду
(СА 1895, 9). _
2. шумараши, скишаши се. — Кад дошао,
пита га жена, 5е )е бйврлл (Ард., ЗНЖ 10,
140). ХоЬеш ли, ту1)инче, )ош баврл.атн читаву
нопцу | По купи ... нам (Марет. 2, 266).
3. брблаши, блебешаши (Р—К 2).
баврл>ача ж покр. мала йреслица на ко]0)
се деца уче йресши (Слав., Криль. 1, 61).
баврл>уга ж у деч]0] бро]аници. — Цуцу,
цуцу, цуцане, | Седла) конъа, Асане! | Мачак )е,
шврачак )е, | Шаврл>уга, баврл>уга (Миодр. 4,
146).
бавун, -уна м покр. е. баул. — Донио бавун
пун робе (Цетшье, Лоп. Ъ.).
баг1 м (мн. ба:ш, ген. бага) (тур. Ьа{|, веза)
ланац, ланчиН. — Знаш ли, драги ... I Кад се
од нас пропи не могаше, | ... А од мо)и ситни
огрлица, | А од твога бага од саата (НП Петран.
Б. 1, 164). У н>едрима златан сахат с базима
(НП Бук 1, 153).
баг8 м (тур. Ьа^, виноград) виноград; ерш,
башша (НП Херм. 2, 621).
бЗг*, -а, -о в. бангае. — Узвали се на бага
кулаша (НП Шуи,., 60).
бага ж (тур. Ьа§а?) 1. лушшура од корпаче.
— Забележен )е )едаи сребрни цепни сат, „со
сребрним ланцем и футрола от баге сребром
украшена" (Поп. Д. I. 3, 300).
2. а. вет. (код когьа) хронично оболепе згло-
бова са сшваран>ем квргасших израслина; исп.
обруч, корица. — И цеванице пате често од
мртпих кости) у (особито на предшим ногама),
а од крунске кости обмотава)у каткад ове мртве
кости цео копитни зглоб и то су познате „баге"
(Буков. А. 1, 8). Немо) твога трчати кулаша, |
Багл.ив ти )'е у прве оби)'е, | Па Не му се баге
разгри)ати (НП Шаул. 1, 532). б. покр. окул
(код човека). — Баге ми на ногама толико си-
)ева)у да )едва ходам (БиХ, Радул. I.).
3. покр. буба. — Нуз воду су комарци и
пика ке баге (Градиште, Варница III., ЗНЖ 5,
125). Не би се читав дан протезао туда ко смр-
дтыша бага (Коз. ]. 4, 113).
4. покр. а. коларска алашка (Ост. Т.).
б. }едан део на колима (КМ, Ел. Г. 3). в. е. бабак1
(16) (Ост. Т. 1; Ист. Срб., Ризн.). г. йодбоч-
ница, йодуйирач йолице (Хеф. 1, 50).
Изр. эоол. златна — : в. кресница Ьат-
руг!8 пос(Ииса (Н. В). 5, 182). црна — : в. буба-
шваба (Градиште, Варница Ш., ЗНЖ 5, 125).
227
багав, -а, -о в. бангае. — ]а какав )е од
Орашца Тале | На кулашу кон>у багавому (НП
I—М, 140). Нема ти горега од багава чов)ека,
кршава лонца, и Ьораве редуше (Баравъа, Вук,
Р).). Он ]е опазио доста багави)ех л>уди, а то,
вели, долази од сувишног )ела (Мат. 14, 64).
Чаршинли)"е су скакали са Ьепенака и машуКи
багавим ногама тражили по земл>и нануле (Ан-
дриК 2, 33). Раставите их! — Животшьа багава!
— Мир! (Бег. М., Ви). 3, 688).
багавац, -авца м 1. а. кон, ко]и болу]е од баге
(2а) (Парч. 1). б. она] ко]и ]е багав, кощ Наши
од баге (26). — Газда Марко )е стари багавац,
а неЬе да оде ма)стор Кости да му баге изреже
(БиХ, Радул. ;.).
2. в. бангавац. — Пошо уз пуже балавце и
)еже багавце (Билб. 2).
Багавац, -вца Презиме (Шем. Бос. 1886, 51).
багавост, -ости ж особшш, сшан>с онога ко]и
]е багав (Вуков. А. 2).
бЗгавче, -ета с дем. од багавац. — Не може
)адно багавче [ждребе] укорак с конъима (Билб. 2).
багаж, -ажа и (фр. Ьа§аде) 1. в. йрш.ъаг,
на)йошре6>ш}е сшвари ко;е се носе Приликом йу-
шобан,а; вар. багажа, богаж; исп. богажи)°а, бо-
гажша. — Он )е веК рани;е сместио сво) багаж
и чекао полазак (Милич., СКГл НС 1, 90). Во)-
ник мора све да жртву)е, сво) живот, сво) багаж,
много пре, него да изгуби само )едан фишек
аовичиК П., Ратн. 9, 181).
2. фиг. (обично пе) .) лишерарне, научне и друге
вредности ко]е се одржава)у По навици, чесшо
нейошребне. — Нащре проучава драмски багаж
ко)и нам )е завештала прошлост (Ста). В., НЕ
12, 45). У 1890. год. било )е само продужних
школа ко)е у главноме има)'у да увеличава)у ба
гаж умнога знавьа (Радовановик М., Дело 9, 193).
3. погрд. олош, фукара, жгадща. — Требао
сам га )ош само Кушити, па да ми се она) тамо
багаж у крчми )ош више сме;е Оакш. М. 3, 56).
багажа ж в. багаж. — Ув. [буцак] зби)а)у
судове и ковчеге и сву сво)у багажу (Ард.,
ЗНЖ 5, 44). Све што во)ници уза се носе, пртллг,
ратна опрема, багажа (Ъор1). 1ов. 1, 1589). По
требно [)е], да се дефинитивно зачепи губица
то) багажи (Крл. 3, 25). Ништа! Ништа! Сви
сте ви )сдиаки. Багажа. Бага-жа! (АндриК 3,
75). Како )е видно ову чету ... одлучну и спо-
собну да багажи зат)°сра страх у кости ... у гьегово
се ерце повратила храброст (Кол. 2, 56).
бага)ли)а ж (тур. Ьа^Ьапа, дивльи соко) орао
крешаш (само у народно) песми). — Ъе полене
)астреб тица л>ута, | ...А за н>име дви)е ба-
га)ли)'е, | Бага)ли)е, два орла велика (НП Петран.
Б. 2, 261).
багал», -гл>а м 1. е. багла ('/ДСрем.Вук.Р).).
2. шруйац ко;и вири из земле (1ДГ, Митр.
Т. 1).
багал>ивац, -йвца м она] ко]и се сасушио,
свенуо. — ВоКке доби;а)у рака, савлада их ма-
ховина ... и за нсколико година постану прави
багал.ивци (СН 1886, 170).
баган м е. багана (1) (Митр. Т. 1).
багава ж 1. кожица мршворо/>еног или сасвим
младог црног ]агн>еша, ре1)е ]ареша; исп. баган, ба-
ганац, батане (2). — Багане [су] коже од )агвъади
228 БАГАНАК
и )'аради ко)а су одмах по ро^еку угииула
(Вуков. А. 2). Сеоски Ьурчи)а ... разастро
„батане" (младе )апьепе коже) (Кост. К. 2, 113).
2. шубара од уаг/ьеНе коже; исп. баганица (2)
(Каажевац, Васил>.; Колубара, Петр. П. Ж. 3).
баганак и (тур. Ьакапак) покр. йайак код
двокойишара (КМ, Ел. Г. 3).
баганац, -нца м в. багана (1) . — Око механе
сто)'е многа кола са трговачком робом, кожама
и баганцнма натоварена (Поп. Ср. 1, 246).
багапе, -ета с (тур. Ьа&ап, недоношче)
1. сасвим младо ;агн>е или ]аре (Юьажевац, Пирот,
Басил.), фиг. деше, момче. — „Багане мо)е",
тепа родителе своме детету (Юьажевац, Пирот,
Васил..). Може ме припитати: би ли се оно
н>егово багане (тако од милоште зове свог унука)
могло пустити из касарне (Мил. М. Ъ. 25, 304).
Море и мени ударите сузе, а веК Мили) а плаче
ка багане (Весел. 8, 108). И, каки си ми ти човек.
1а сам мислио да ти ниси багане. А оно, гледа)!
(И. 14, 282). Ъут! ... багане! ... Шта ти знаш?
(Ранк. С. 6, 44).
2. е. багана (1) (Ресава, Мел. 1).
баганёта ж нар. в. ба]онеш. — А она)
други отиде увече у гробл>е, и однесе пушку
и на н>о) баганету (НПр Ча)к., 414). Дого^
солдат не тури баганету у корице, не мореш
знати да ли си осушен (Коч., БВ 1912, 118).
БаганетиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 51).
баганёЬй, -а, -ё то/и ]е од баганеша (1).
— Ъурчи)е се баве прерадом тавьих или лакших
кожа, као што су: баганеЬе (од малих )аган>аца
и ]арипа) (Ми). С. 7, 46).
баганица ж 1. дем. од багана (1) (Баяат,
Аре.).
2. е. багана (2) (Шум., Петр. П. Ж. 3).
баганче (баганче), -ета с дем. од багане
(1и2). — Што да има право )едно баганче, а
у мене коса оседела! (Весел. 17, 18). Баганче
)е исто што и )агвьешце и )аренце (Вранье, Вла). 1).
багар, -гра и е. багра1 (1) (Р—К 2).
БагариЬ йрезиме (Босна, Мило). Б. 3, 72;
Р1А).
багатела (багатела) ж (тал. Ъа§аие11а) 1. 6с-
знача]на сшвар, маленкосш, сишница. — Бол>е
се кадгод и преварити, него за сваку безделицу
и багателу подозрение имати (Дос. 14, 29). Кое
му се смрЬу играт' | Багатела мала чини (1Ьег.
5, 149). Та не бодни се ватьда, да Ье те ради те
багателе заклати (Драж. 1, 50). Био )е сув,
болецыьив, па за багателу у )*арост дог)е (Игн>.
1. 9, 14). Просуо сам за ту багателу [назови
л>убав] толико речи (Шапч. 10, 192).
2. сасвим писка цена. — ]а кад се каприцирам,
]'а и за багателу радим (Срем. 11, 298). Они из
чамаца нудили су сво)у робу ... пуне котарице за
багателу Цак. С. 2, 262). Можеш купити за бага
телу — за три нончиЬа! (Котроман С, ХКА, 67).
Багатёла йрезиме (Далм., БВ 1898, 96).
багатёлан, -лна, -лно сасвим мали, нишшаван
(обично о ценами). — Мислим да осеЬаш колико
)е мо)а цена багателна (РадиК Д. 6, 19). Полунаги
радници газе кожу за багателну надницу (Хумо
2, 52). Шумску железницу ... )е дала фирми
под закуп уз багателну своту од 210.000 К.
(СР 1920, 78/1).
БАГЕ
Изр. багатс.гни поступак правн. в. поступай
(Изр.).
багателизнраше с гл. им. од богашелизи-
раши.
багателнзирати, -йзйрам (-йра)у) свр. н
неевр. (нем. Ьа^а(еШ$1егеп) в. багашелисаши. —
То )е фратриЬа на)више и разлутило што га Томи
толико багателизира те не Ье ни да га погледа
(Мар. Р. 1, 35).;
ба гагел изо ваше с гл. им. од багашелизова-
ши. — Анимозност г. Л. ... се уставлд ... на на-
ставницима и на багателизован>у науке (Дворн.,
Ви). 3, 513).
багатёлнзовати, -зу)ём неевр. е. багашели
саши. — в. пр. под багателизовасье.
багатёлисавье с] гл. им. од багашелисаши.
багатёлисати, -ишём неевр. омаловажава-
ши, нийодашшаваши, йошце/ьивиши; исп. багате
лнзирати, багателизовати. — Не треба багатё
лисати ни немачки )език (Срем. 11, 325). И диже
се сила, ко)а )е багателисала те мале чете (Весел.
6, 338). Багателисао )е све новиыаре (Мус. 1908,
8/2). Не признавати или чак багатёлисати та)
рад ... била би ствар глупа (Пар, ЛМС
222, 14).
багатёлно прил. на багашелан начин; ни-
шшавно, незнатно. — Нема довольно )емства да
Ье ... кривда казнити, или да га не Не сувише
багатёлно осудити тако да би у ствари то изгле-
дало и као не казн>ен>е (Ав. 1, 88).
багаш, -аша (багаш, -а) н (лат. Ьасиз, врста
мере за жито?) заст. зайреминска мера, различна
йрема йо]единим йокра)инама; суд ко]и мери ;едан
багаш; исп. букила, варивач. — По величини )е
багаш различит: зетски од 15 кг, барски од
20—22,5 кг, дубровачки или цавтатски округло
7 л. Багаш маслина у Црногорском Примор)у
рачунат )е 18 кг, а багаш рибе око Скадарског
)езера 20 кг (Вла). 1). Багаш — житна м)ера од
десет ока (Вук, Р).). Ссл.ани ... пла)ш)у годиппье
за превоз сво)е породице багаш жита (15 кгр.)
(1овиг1. 7, 366). Газда и чипчи)а ... ди)еле [ку
куруз] ... кошевима, пасул. багашима, а тикве
колима (И. 4, 508). Кад улове неколико ми-
л>ара рибе, ди)еле на багаше (Богиш. 3, 497).
Потегоше паре од Турака | Три багаша жути)ех
дуката (НП Вук 9, 34).
багашиЬ м дем. од багаш; зайреминска мера
од 1, 5 кг; суд ко;и шолико мери. — У)ам )е „од
багаша — багашиЬ". Багаш )е 22,5 кг, а бага
шиЬ 1,5 кг (МарковиЬ Д., ГлЕМ 1932, 36).
багаш брити се, -ашбрйм се несар. покр.
йравиши се важан, шейуриши се. — Багашори
се, брате, као да )е Мурата распорно (ЦТ,
Радом.).
Багдад, -ада м глав ни град Ирака; вар.
Багдат.
Багдат, -ата м заст. в. Багдад. — Ако )'е далеко
Багдат, близу )е аршин (НПосл Вук). Подъ Баг-
датомъ градомъ б1ел!емъ (НП Чо)К., 57).
баге, бага ж мн. покр. в. шкрофуле, ошицапе
врашних жлезда (обично услед шуберкулозе) . —
Кокоши, ко)е има)у гушу под грло, [жена збабна]
не вала да )еде, )ер би Д)етету изашле ... баге
(шкрофуле) око грла (Црн. Примор)е, 1ововиЬ
М., ЗНЖ 1, 104).
 БАГЕЪАТИ — БАГОШ
багейати, -ам несвр. покр. (ЦТ) I удвараши
се. — Воли да багета (Шоп).
П — се 1. кицошиши се (Шок).
2. лубакаши се (Шоп).
багер м (нем. В১ег) машина за чишИе/ье
речног или морское дна од Песка и мулл или за
избацивапе искойане земле, руде и ел.; брод ойрем-
лен за шу еврху; исп. )аружало, )аружар. — Где
се покаже вене богатство у Килибару, вади се
ова) багерима (Урош. С. 2, 229). (КлаиК 1).
багёрисан>е с гл. им. од багерисаши. —
Управа поморства предузела )е хитне мере за
оправку багера, ко)и пе се упутити на багери-
савъе Бо;ане (Сел,, б. 1947, 16/5).
багёрпсатн, -ишём свр. и несвр. е. багеро-
ваши. — в. пр. под багерисаше.
багёрист(а) м радник ко]и руку]е багером.
— На багеру „Шкода бро] 1" ... су руководили
[производимом угла] багеристи ... ЗаировиН и
... Нуркии (Борба 1949, 1/1).
багеровавье с гл. им. од багероваши.
багеровати, -ру)ём свр. и несвр. избаци(ва)-
йш, (о)чисшиши багером; исп. багерисати. — Сен>
... прекливъе да му се барем багеру)е мушем за-
суто дно (Сир. 1, 9). Да ли )е умесни]'е багеро
вати Неретвин канал ... или израдити проду-
жен>е пруге (Прегл. 1927, 1/4).
багерскй, -а, -б ко]и се односи на багер: ~
предузеве.
баги прил. покр. в. ба]аги. — „То су нам,
као баги, кола". — „Богами ни)е баги, него баш
истински кола" (Крагу)евац, Радо). Вл.).
баглав и баглав, -а, -о покр. в. баглив. —
Кад сам купова овога коша, ни)есам видно е )е
баглав (Треильево, Пеш.).
Баглава йрезиме (Каран. 1, 619).
баглансан.е с гл. им. од баглаисаши.
баглансатв, -ишём свр. и несвр. покр. йоде-
сиши, йодешаваши; ейремиши, ейремаши. — Ба-
глаисао )е бритву и почео да се бри)е (ЦГ, ШоК).
Баглаисао ;е коша и пошао на пут (И.).
баглама ж (обично у мн.) (тур. Ьа$1ата,
веза) 1. е. шарка, гвозде/ш ейоршца ко]а везуче вра-
ша са доврашником или йрозор са оквиром; исп.
бабак* (3), бабина* (2). — Тужно зацвилеше ба-
гламе на баштенским вратима (Га)р. 1931, 4).
На неким су кукама и са два крипа [прозори]
на багламу, да се могу отварати и затварати
(Трифк. С. и В. 1, 36). Рукама се хвата за ба-
гламе на вратима (АндриН 6, 201). Врата при-
прга ... тако су боно зашкрипила на зар^алим
багламам (Цар Ем. 2, 13).
2. гвож))е у доврашку у облику йщавице,
на ко)е йада скакавица од браве; исп. бабура* (5)
(Бачка, Радон. Н.).
3. шамбурица са шри мсице (Вук, Р).).
багламица ж дем. од баглама (Бос. Грахово,
Било. 2).
багламичица ж дем. од багламица (Бос.
Грахово, Билб. 2).
баглйК, -йКа м е. баглиН. — Млада гизде-
линка ... се не могаше нахвалити оних ... тобо-
жших шешира, и оних наду неких страхота у ко-
]има хода]'у л>уди као живи баглиЬи по сви^ету
Оурк. 1.1, 85).
229
багл>а ж (мац. Ьа§1уа) 1. навилак, свежак,;
мали йласш; вар. багал> (1). — Десет-двана)ст
слугу под бапье се скрили, | Хрчу, као да су
пос'о довршили, | А овамо кола )ош су празна
ленлм, | А вредни^ем тек-тек пола пуна се
ном (Зма) 1, 393). Бапьа си)'ена или сламе ...
)е свежан, синена или сламе (Куш. 1, 25).
2. кишица, чуйерак. — ЛишКе [код чети-
нара] )'е ... кадшто, у бапье скуплено (Панч.
5, 138). Уши [у риса] на врху са баг.ъом од
дужих длака (Аре).
багл>ав и багл>ав, -а, -о 1. в. баглив. —
Завуче се у лужине Вуче, | Те багллву вран-
чину извуче (НП, БВ 1905, 181). Чим Кемо се
показат' девлету? | — С ]'едном старом баг:ьапом
юьусином! (Н>ег. 4, 76).
2. в. бангав. — Вал,да где си ти багшав у
ногама па би хтео да цео свет осакатиш (Та)сиЬ
Р., Самоупр. 1883, 11/3).
багл>аив, -а, -о е. бангав. — Власти државне
... остадоше ... са по неколико пандура багл>а-
)ивих и од глади посусталих коша (Пор. 1881,
390). (Левач, Буш. 1; Дучаловипи, Ков. Р.).
багтьаше с гл. им. од баглаши.
багльати1, -ам несвр. йравиши багле (од
сена или сламе) (Вук, Р).).
багл>ати2, -ам несвр. несигурно иНи; исп.
шепел>ити. — „Види ... и проходала )'е". А
д)'ево)чица неспретно багл>а (СимиЬ Н., ХК
19, 42).
багл>ив, -а, -о ко/и болу}е од бага (2а);
исп. баглав, баглав (1), бажл.нн. — Немо) твога
трчати кулаша, | Баглив ти )е у прве оби]е, |
Па Ье му се баге разгри]'ати (НП Шаул. 1, 532).
Сиг)е с баглива рогата (Бож. Г. 3, 23).
багл.йН, -йКа м дем. од багал; вар. баглиЬ.
— А они су имали у башчи мало першина и
)"едан баглиН кукурузовине (НПр., ЗНЖ 15,
294). 1едни косе мирисаву отаву, други )е ... гра-
блл)у, у навилке и бапьиКе скушьа)у (Цеп. 2,
119). При сре^иваньу сена у баглиЬ се купи до 8
кавил>ака, а у пласт се меЬе по 40 багшиЬа
(Вла). 1).
багльица ж дем. од багла. — Грахорица у
баглицама (Мед. 7).
багов, -ова м (мац. Ьадб) покр. 1. исп. ба-
гош, багуш а. дуван шшо осшане на дну лулв
кад се Аула иейуши. — Андраш . )е истресао из
сво)е луше оно мало багова, па га )е помешао
са другим сувлим дуваном (1акш. Ъ. 7, 256).
Страсне а сиромашне дуванци)'е направе од ба
гова вал>ушчиК, па га стрпа)у измену десни и
образа, те га сиса)у (Бачка, Радон. Н.). б. е.
зифш, смола ко;а се нахваша у мушшикли или
камышу Приликом йушепа (Бачка, Дунг).). в. ду
ван р^авог квалишеша. — ВеЬ пуЬка)у неки
смрдливи багов на сво)им кратким лулама
(Браник 1887, 32/1). Мор'о би* багов да пушим,
к'о последн.и павор! (Срем. 11, 131).
2. зоол. в. сова йлачка Зугпшт (31Г1х) а1исо
(Бачка, Радон. Н.).
багбче ж мн. покр. грчен>е виличних нерава
(Дубровник, Реш. 1, 225).
багош м е. багов (1). — МиришуКи на ба-
гош — бри)егови, О) сметни, би)едни наши бри)е-
гови! (Матош 2, 70).
230 БАГРА — БАГРЕНАК
багра (багра и бйгра) ж а. (обично пе).)
груйа луди ко)и чине неку йосебну целину, сшранка,
груйаци}а, секта, врсша. — Дакле по шеширу хоЬе
[социалиста] да се зна)у да су )сдне багре (Ипь.
]. 7, 163). Дервиши разне багре (Шапч. 12, 254).
Овако уче економи на)чисти)е, капиталистичке
багре (Марк. Св. 2, 115). Г. Министар )е ... за-
туцани либерал АндоновиЬеве багре (Штампа
1903 /II, 421). 1а се поносим што си при падао
яашо) ... ум)етничко) багри (Мат. 3, 84). Жан
дарм, ненародна багра (Ъоп. 12, 554). Списи су
му пуни врацбине ... те припада романтицима
на^жепгае багре (Нов. 5, 467). Форум, по ко)ем
врви св)епша сваке багре (Трес. 5, 77). Како
)е човеку мо;е багре ... [при помену рата] ку-
кавно око срца, то вам не умем ни казати (Жи
во). 2, 12). Йена им се сатре багра погана Уакш.
Ъ. 7, 328). б. со], йасмина. — Перш ... )е на
гласу са врле багре сво)их коньах (ПП 1868,
165). [Марва] ... )е пона)више слаба и кукавне
багре (пасмине, плешине), )ер се слабо храни
(И., 2). Старица ... показивала ... слику, на ко)0)
)е л>епушно псетанце такове багре било насли-
кано (Ъал. 6, 171). Од какие су багре тво)'е
овце? (Обр. Ъ.). в. погрд. луди ко]и заслужу]у
йрезрегье, олош. — Чему )е мене . . . требало
мег)у том пузавом . . . багром плаЬеничком?!
(Маш. 4, 154). Осетио )*е тога човека себи много
ближим од осталих паци)'ената, простака и ба
гре (Крл., КР 1924, 1/10). Све напол>е, — багру
мукташку! (Наст. 3, 155). Куш, багро прллва!
(Ъос. Б. 3, 144). 1а Ьу вас све, читаву багру,
из)урити из куЬе (Гор)'ан 1, 86).
бЗгра ж бот. в. й.тмоьача Рисспиа 8гат1П18
(Ран. 3, 78).
багра ж бот. покр. в. багрен (Бачка, Зма) 4).
Изр. жуга ~ .• е. йуцалина Со1и1еа агЬогез-
сепз (Шкар. 2, 21).
багра1 ж 1. црвсна 6о]а ко]а се доби]а од
борове коре, йурйур; вар. багар. — Маете )'е
[мрежу] с тако званом масти или багром и смр-
чом (Зоре 1, 355). (Павлин., Р1А).
2. зоол. врсша морске рибе (Дубровник, Вук,
Р)'-).
багра* ж в. бйгар (2) . — Састружи ту багру
са лонца, па га опери у це!)и (Београд, Зма) 4).
Остружи ту багру са дна казана (Ков. Р.).
Багрдан, -а (Багрдан, -ана) м варошица у
Шумадщи, измеЪу Свешозарева и Башочине.
Багрданска Клисура ж сужени део Морав-
ске долине код Багрдана.
багрем (багрем) = багрен (бЗгрен) (1) м бот.
дрво КоЫша рзеио!асас1а из ф. Рар1Нопасеае са
белим, мирисним, медоносным цветом; исп. ака-
ци)'а (2), багра, багрема, багрена (1), багреница,
бела багрена, бела драча, бели багрем, бело дрво,
бело цвеКе, би)ела капиника, господинов трн,
калин, капиника, крал>ево дрво, кралегач, кр>т1-
чица, морска драча, нерод, стамболска драча,
трн,ина (Р—К 2).
Изр. бели ~: в. багрем (Сим. Д. 2). жути
~: 1) украсни шиб Сагацапа агЬогезсепз и Сага-
рапа х'гисезеепз из ф. РарШопасеас йореклом из
Сибира; исп. жута багрена (1), сибирски багрен
(Р—К 2). 2) в. зановеш ЬаЬигпит апа5уго1дез
(Петр. С. 4). сибирски ~: в. окуши багрем (1)
(Р—К 1 , 467). црвени ~ : украсна врсша багрема
црвена цвеша КоЫша Ыар^да; исп. црвена ба
грена (Р—К 2).
багрема ж бот. покр. «. багрем (Банат, Бор).).
багрёмак, -мка м (ген. мн. багрёмака) дем.
од багрем (Аре; Бор;.).
багрёмак, -ака м в. багремар. — Чека) ме
код Лекиног багрёмака! (По поник Д., Кн>иж.
5, 447).
багремар, -ара м багремова шумица; исп.
багрёмак, багремик, багреновац (2), багрелак
(1), багреаар. — Место затрвене шуме подижу
су багремари (Милад. 1, 51). Посли)'е дваде-
сетак минута нашли смо се ... у )едном багре-
мару (Чол. 2, 145).
багрёмйк, -йка м е. багремар (Р—^К 2).
багремина ж покр. в. багремовина. — Ба-
гремина с добра и за гориво, а и за израду (Во)в.,
Бор].).
багремина ж аугм. од багрем (Бор).).
багремица ж бот. украсни шиб Атогрпа
Ггипсоза из ф. РарШопасеас; исп. багренац (1)
(Р—К 2).
багремка ж агр. врсша црвеног грож1)а;
йот. багрен (2), багрена (2), багрина (Бор).).
багрёмлье с зб. им. од багрем. — У дебе
ло) хладовини густога багремлл, пушила се по-
пара у огромним казанима С]ов. Мил. 1, 323).
Кад )е ... после ручка попио ча), до^е под ба-
гремл>е (Звоно 1910, 13/2).
багремов, -а, -о ко/и се односи на багрем;
ко]и }е од багрема; вар. багренов; исп. багремски,
багрени: -~ липгае, ~ цвет, <~ мирис, <~ мед и ел.
багремовац, -овца м багремов мед; вар. ба
греновац (1); исп. багрен>ак (2).
багремовина ж багремово дрво (као гориво
и граЦа); вар. багреновина; исп. багремина
(Р—К 2).
багремски, -а, -б в. багремов (Бор).).
багрёмчиЬ м дем. од багрем. — И старац
зури ... испод оних ... багремчиЬа (Матош 1, 42).
багрен и багрен, -а, -о йурйуран, гримизан;
йот. багра1 (1). — Пророк [се] огрне багреним
плаштом (Зеч. Мил. 3, 58). Мужеви запучили
златни)ем запонцима багрене хитоне (Ср5 1902,
293). Нема]у огртача него само хал>ине од багре
це свиле (Шапч. 13, 353).
багрен м 1. бот. в. багрем (Вук, Р).).
2. агр. е. багремка (Тимок, Пант. Д.).
багрена ж 1. бот. в. багрем (Панч. 10, 73).
2. агр. покр. е. багремка (Д. Милановац,
Тимок, С—Ц; Ризн.).
Изр. бела ~: в. багрем (Шул. 5). жута ~:
1) е. окуши багрем (1) (Панч. 5, 292). 2) в. йуца
лина СошГеа агЬогезсепз и Со1шеа {гшезеепз
(Панч. 5, 292). црвена — : е. црвени багрем (Ла-
зип 2, 146).
багрёнак, -нка м (ген. мн. багрёнака)
1. дем. и хий. од багрен. — Волим често под цвет-
ним багренном | Да поседим кад се сунце смири
Уакш. М. 1, 51). Камо б')ели накит са малог
багренка? (Шант. 7, 310). У н>егово) реалистич
но) лирици има на)више ... наших села са цвет-
ним багренном (Ста). В., БВ 1910, 130).
2. бот. в. а]чица СогопШа уаг1а (Петр. С. 4).
 БАГРЕНАСТ — БАГУРАВ
багрензст, -а, -о ко]и ]е йомало багрен; исп.
багр;анаст. — Протекоше многе багренасте
капи | из врелог ерца (У). Т., СКГл НС 19,507).
багрбнац, -нца м бот. 1. в. багремица (Сим.
Д. 2).
2. в. йуцалина Со1шеа агЬогезсепз (Сим. Д. 2).
багренй, -5, -б е. багремов. — Капицик и
клупа у багреном хладу (Шапч. 9, 66). Два ба
грена дрвета раширише сво)е гране (Ат. Б. 3,
231).
багрёнпло с йурйурна, гримизна бо}а. —
Багренило гримиза добивало [се] веК од старих
Феничаиа од сока или слузине црва неке шко.ъке
(Тице 1, 371).
багрениЬ и дем. од багрен (Бачка, Аре).
багреница ж йурйурни йлашш средпевеков-
них владалаца; вар. багрд'аница; исп. порфира.
— С лева се по)авл>у)е крал> с круном и багре-
ницом (Бо). М. 1, 70). Монах Теодоси)е спо-
мни.е мег)у владалачким значима багреницу и
по)ас с бисером (Радон. I. 5, 15). Тада би он
[Лазар] ... у сво)0) царско; багреници ... доста
см)'ешно изгледао (Бан 11, 47).
багреница ж бот. е. багрем. — Двориште ...
засажено округлим багреницама (Шапч. 11, 30).
багрёика ж школка од ко]е се добща багрена
(йурйурна) бо]а (Бор1). 1ов. 1, 307).
багренов, -а, -о е. багремов (Бол. 1, 202).
багреновац, -овца м 1. в. багремовац (Март.
М. 1, 114).
2. покр. в. багремар. — Подигао сам леп
багреновац, те ми планду)е стока, а има)у и пчеле
добру пашу, па сечем и кол>е за виноград (Бачка,
Бор,.).
багреновина ж е. багремовина (Ъер.).
багренброднй, -а, -б ейишеш неких визан-
шиских царева, у значен>у : роЬен у йурйуру; исп.
багроро!)ен. — Стара словенска юьижевност не)е
познавала Константина VII, Порфирогенита,
(Багренороднога, у багреници ро^енога) (Бошк.
I. 4, 43).
багреношаран, -рна, -рно йурйуран; вар.
багр)'аношаран, багрошаран. — Из цбунова ...
багреношарних георгина подижу се стубови
(Ми). Ч., Во), сп., 123). Види ... слике багрено-
шарне и чистозрачне, као освитак, као прозор)е
(Шапч. 7, 116).
багрднчпК м дем. од багрен (Во]'в., Бор).).
багрёньак, -ака м 1. «. багремар. — А што
ти, Власто, не набавиш ко)у кошницу, кад веЬ
имаш та) багрёньак? (Сек. 5, 163).
2. е. багремовац (Во)в., Бор).).
багрёньар, -ара м в. багремар. — Борили су
се ... далеко од свощх драгих села утонулих у
равницу и багрен>аре (Ъурив. А. 1, 15). На ово)
гардели налази се багрешар ко)и служи за про
изводи^ притака и пашу пчела (Пр. изв., 779).
багренье с зб. им. од багрен. — Живе ограде,
начивьене од ситног багрен.а (Уск. 1, 202).
Покра) реда багрен>а ... Кутаху мирне, црне
сенке СГакш. М. 2, 82).
багрипа ж агр. в. багремка (Митр. Т. 1).
багрити и багрити, -им неевр. заст. бо]иши
йурйурном бо]ом, румениши; исп. багра1. — Из
231
груди и из уста Турчинових лопила )е крв и
)асним руменилом багрила снег (Ил. Д. 3, 58).
багр)анаст, -а, -о рсл. заст. е. багренаеш.
— Изнутра е езгра беличава, | У претанку гвнку
умотана, | Коя има бою багрянасту (Петр. I. 1,67).
багр)анпца ж рсл. заст. в. багреница. —
Она багр)аница ни)е ништа, него ружа, трньем
брига испрекрштана (Стер. И, 412).
багр)аношаран, -рна, -рно рсл. заст. в. ба
греношаран. — Но дан нца ]е и нашо) народности
сво)е багр)аношарно лице помолила (Стер. 9, 45).
багр.-ъавад, -авца м човек неейособан за рад,
болешлив. — Код куНа остала иа)више не)ач и
штокакви стари багр.ъавцн (Ъоп. 12, 620).
багрор6г)еий, -а, -б в. багренородни. — Вн
ести о Хрватско) смиемо црпити из списов
багроро^енога писца грчкога цара Константина
(Рач. 1, 1). Године 912 ... умре Лав Мудри и
остави седмогодюшьега сина Константина VII
Порфирогенита или Багроро^енога (К—I 2, 117).
багрошаран, -рна, -рно в. багреношаран. —
„Да, — филозоф прави | Мора много пита", |
— Тако вели ^ак-филозоф | Носа багрошарна
(Зма) 3, 91).
багуда ж (тал. Ьасо) инсекш; ларва, црв. —
И тле )е мртво. Престале по н>ем ми1ьети бубе
и батуде (Цеп. 1, 89). (Славонски Брод, Бор).).
Изр. зоол. златна >—, с/'а/яа '~: в. свишоц
Ьатруп5 посгИиса (Н. В). 5, 182). свилена ^^;
е. свилена буба ВотЬух тог1. — Пак донесе
свилене багуде, | Нек и код нас свагди свиле
буде (Релж. 1, 64).
багудица ж дем. од багуда. — У житу и
трави: скакавци, црвиЬи, гл>истице, ал нема ни-
)едно сво)ега имена, него кажемо: скакавци, ба-
гудице (Слав., Варница Ш., ЗНЖ 5, 125).
багула ж е. багулл. — А с)утра Ьеш, ма}-
мунска багуло, за прегршт трулих )абука госпо-
дару лизати руке (Пи)ем. 1911, 36/1).
багулйн, -йна м (лат. Ьаси1шп) покр. шшай,
йруш; вар. багун1. — Не ради он ништа, но само
багулйн у руке па шета (Треппьево, Пеш.). Да
ми не би багулина, у)'едоше ме пси (Бос. Грахово,
Билб. 2).
багул>а ж она) ко]и }е шелесно и душевно
неразвщен; вар. багула (Грг). 1).
багун1, -уна м покр. в. багулйн (ЦТ, Март. И.).
багун3, -уна м (лат. Ьасо) покр. свин,а са
ковриавом чекшьом; вар. багунац (1), багунача,
багуница (Хрв., Вук, Р).).
багуна ж покр. коза са ковриавом длаком
(Слав., Милеусн.).
багунаст, -а, -о ко]и )е коврцаве длаке:
~^свин>а (Ник. Др. 1, 20).
багунац, -нца м покр. 1. в. багун* (Хрв.,
Вук, Рь).
2. ован са ковриавом длаком (Лика, Обр. М.).
багЙица } ж по,;р- «■ б^"' ^Р- 2> 41)-
багурав, -а, -о закржл>ао. — Рани)е кои
су се излегли, они рани)е и одлете, ЬаКиЬ
[птиче ко)'е се последнее излеже] ш н>има не
може, него онако сам и багурав остане у гаезду
(Буковица, Ард., ЗНЖ 5, 26).
232 БАГУРАВАЦ — БАДАВАИСАН.Е
багуравац, -авца м багурав човек. — Нит'
ми когод до})е са Гудавца, | ВеК некаква до
два багуравца (НП, БВ 1887, 139).
багуравнца ж богурова ясена (Арс).
бЗгут (бЗгуш и багуш) м покр. в. богов (1) .
— Ива Митков ... по свом обича;у узме да
жваче багуш (Коз. И. 2, 92). Сел>аци су псовали
шьу)уКи багуш и миришуКи на шл>ивовицу
(Козарч. 3, 119). На неко)им М]естима кажу
зифту багуш, а на неко;им ономе дувану ко)'и
остане недопушен у лули (Хрв., Кос). Земллни
лула имаде различити, па се неке зову ... мат
рице, ко)е праве пуно багуша (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 253).
багушар, -ара м покр. она; ко/и жваНе ба
гуш; исп. багушли)'а (1) (Слав., Милеусн.).
багушлп)а м и ж покр. 1. е. багушар (Ду-
бица, ХрваН.).
2. лула у ко$о] осша]е много багуша (Дубица,
ХрваЬ.).
багца ж покр. е. бйшша. — Ето Милан у
зелену багцу, | А у багпу под жуту наращгу (НП
Шаул. 1, 120).
бад м покр. 1. а. йруш зашилен или са до-
дашим шилком на врху, за шерагье волова; исп.
остан (Ресава, Дан. Н.; Сврл>иг, Васил,.; Вран>е,
Дим. Т.). б. гвоздени шилак на врху остана; исп.
бадало1 (1), бадал., бадал, (4), бадол, (Шум.,
Радо). Вл.; Лесковац, Цвет. ].; Пирот, Стан.
Мил.), в. шшай са шилком за ошискива/ье йри
клизшьу или санкшьу. — Деца су при клизан>у
на санкама и кащцима употребллвала два бада,
у свако) руци по )едан и помоНу нъих су убрзавали
клизан>е (КМ, Ел. Г. 3).
2. а. врх (шилак) воденичног вретена ко]и /«
од гвож!}а и ко;и улази у нарочито за шо удешено
издублепе на „ласшавици" (Вран>е, Вла). 1; Кра-
гу)евац, Радо). Вл.). б. гвоздена шийка с обе
сшране шабачког долайа ко;а чини осовину око
ко]е се долай окреНе (Пирот, Живк. М. 2).
3. зезичац на каншару (Пирот, Живк. М. 2).
4. стена у мору, гребен, хридина (Скок 1,
84; Куш. 1, 22).
5. сува врезка од красшавца или бундеве
(Заглавак, Стеф. Ж.).
в. свако место где се йровуче конац йри йро-
шившьу душека; син. бод (2) (Жун.).
7. йри бадшьу, размак од ноге до места где )е
бадач ударио дяаном код се баднуо, кошрлнуо;
исп. бадати (И, 2) (Сврл>иг, Васил,.).
8. йлиНак уз морску обалу. — Велика дубина
зове се канал: 'ди )е плитко уз кра), плиЫшина,
мило, бад, миладура (Полица, Иван. Ф., ЗНЖ
8, 199). Ловили су великим плута )уНим мре-
жама саламуне на плиткой баду (Андр. 1 , 86).
бада и бада ж покр. стара жена хрома у
]едну ногу (Пол,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 234).
бада м име коуим млада зове млаЬс мушко
челаде у купи (ПБС 1844, 248).
бадав прил. покр. е. бадава. — Бадав )е
све наше доказиваи>е (Пац. 1, 3).
бадава и бадава прил. (тур. Ье<1ауа) вар.
бадав, бадавад, бадаваде, бадаве, бадави)а, ба-
дави)е, бади^ав, бади^ава, бади)аве, бад^ава, ба-
Д)авад, бад)аваде, бадава, ба^дава; исп. ба)дале,
ба)'дали]'е, бамбадава 1. бесплатно; исп. мукте,
цабе. — НеНе намъ као до садъ из света Везири
и Турци долазити ... да се сиротиньскомъ му-
комъ бадава ране (Нен. Л>. 4, 39). Желите ли
квъигу бадава, пишите овдаппьему слав, коми
тету (1аг. 1, 174). Бадава се ни Христов гроб
не чува (Кап. 1, 21). 1а нисам знао очево пла-
Кан>е и све сам мислио да он ту робу нама бадава
да]с (Нам. 2, 57). фиг. ]евшино, йо ниско] цени,
скоро бесплатно. — „Пошто )"е данас грож1)е?" —
„Бадава: банка кило" (Ред.).
2. а. узалуд, без йошребе, без усйеха. — 1е
ли тко властан ... захтиевати, да ми вода бадава
дал>е тече (Шул. 3, 91). Бадава )е он све порицао
(Чол. 1, 117). Надао сам се од овог последаег
акта, да Ке бити што, па бадава! (Глиш. 1, 71).
б. без йосла, доконо, не радеНи нишша; исп. ба-
давацисати. — ВеК месец дана седим бадава
(Ред.).
3. без разлога, низашша. — „Али )0) )е"
рече „мати то заслужила код Бога, )ер )е на
тебе бадава мрзила" (НПр Вук, 172). Не моли
се бадава: Крух наш свагдаки да) нам данас
(Новак В). 1, 25). Ни)е се бадава говорило,
да кад свети Аран^ел ... потера ^авола, он увек
бежи у Минин родни кра) (Живад., Венац
И, 13).
4. нема шша, не вреди йорицаши, мора се йри-
знаши. — А, рече она гласом ко)и ме, бадава )е,
дирну (Лаз. Л. 1, 8). Бадава! ... што дево)ка
живи, то не живи нико (Весел. 11, 23). Бадава:
и путовати, и то )е — губити илузи)е (Матош
1,7). Бадава! Треба стегнута срце (Цар, СКГл
25, 889). Али, ето, све бадава, она му опет каже
... да )е — господин! (Дакш. М. 2, 81). Бадава,
овако пише не иде! (Нуш. 6, 29).
бадавад ж зб. фам. дечурлига (Зма) 4).
бадавад прил. покр. в. бадава. — Бадавад
се ни Божи) гроб не чува (НПосл Вук). Род
роду учини тог млого, а све бадавад (Варош,
ЛукиК Л., ЗНЖ 25, 125).
бадавадан, -дна, -дно 1. бесйлашан; вар.
бадаван. — Влада ... )е пук ослободила од госпо-
дарских притиснуКах ... запов]едивши да буде
прост од сваке радтье и служеша господарима
бадавадног (С1 1849, 202).
2. бесйослен; исп. бади)аван. — Нисам )а
бадавадан као ти (Банат, Лот.).
бадаваде прил. заст. в. бадава. — Рад сам
само н>ега заплашити, | ... Да не гине сви)ет
бадаваде (НовиЬ 5, 62). Узми куку и мотику |
Па не седи бадаваде! (Шапч. 9, 39). Бадаваде,
браКо, наше су се шуме ужеллле Сто)ана, Пера
и нових ускока (Сл. I. 1904, 1/2). У рукама
стар-Бидара, | ... Не бе)аше )ош анцара, | Из-
вучена бадаваде (Зма) 1, 135).
бадаваднсавье с гл. им. од бадавадисаши.
бадавадисати, -ишём несвр. е. бадаваии-
саши. — И тако нам се валлло одмарати, )ести,
пити, спати и бадавадисати (Шапч. 12, 177).
Иначе бадавадишемо и целе ноКи од петлова
до петлова спавамо ("Бос. Б. 3, 436).
бадавадити, -им несвр. покр. в. бадаваци-
саши. — в. пр. под бадава!>ен>е.
бадава^ён>е с гл. им. од бадавадиши. — Нама
би преостало много времена за баданаЬ<лье
(Ханж. 1, 341).
бадаваисавъе с гл. им. од бадаваисаши.
 БАДАВАИСАТИ — ЕАДАЛ»
бадаваисати, -ишём несвр. покр. е. бада
вацисаши. — Ди)еле се од шега, изговара)уЬи
се, као да он само бадаваише, а они раде (Богиш.
3, 324).
бадаван, -вна, -вно зает. в. бадавадан (1) .
— За трошкове писарне [доби)у] паушалъ одъ
500 фр. и бадавни станъ (Поз. 1849, 208). Она
кука, ко)а свиках неима, слооодно може купит
евюье ... па на колико има закону бадавну
жировину, жирит (Сл. I. 1904, 286).
бадавачица ж е. бадавацика. — Како су Луцу
ври;е!)але те ри^ечи ... као да )е каква лишена
бёспосличарка и бадавачица (Новак В]. 4, 97).
бадавапён>е с гл. им. од бадавацити. —
Али Ье мозгови слушача да раде нормалните,
у колико Не од бадавацеша и празнословл>а бити
упукени на конкретне предмете (У). Т., МБ
1930, 169).
бадавацща м (тур. Ьес1ауас1) она] ко}и време
Проводи бадава, не радеНи нишша, беейосличар,
нерадник; гошован; вар. бадавеНи]а, бад)авци)а,
бакавацща, баЪавцща ; исп. бащалаш, ба)'дали)аш.
— Не послушаше очина сав^ета да се науче
каквом раду, него су и поелите били праве
бадаваци)'е и л>енчине (НПр Ча)'к., 181). Цео
леги)он слугу и слушкшьа, улизица и бада
вацика ... живе као паразити уз вишу класу
(Марк. Св. 3, 86). Страшан момак! Бадаваци)а
— петепух [тр. потепуха] — пи)анац (Ъал. 7, 78).
Она [муха] преставл>а ... све европске бада-
ваци)е, небринуки се ни за храну, ни за оби-
талиште (МатиК Г. 3, 122). Радан )е ... свет;
бадавацика има мало (Кост. Т. 5, 14).
бадавапи)ан>е с ел. им од бадавацисаши.
бадавацисати, -ам несер, в. бадавацисаши. —
Они могу и дал>е . . . бадавацисати и сиграти се кроз
ци)ели бож)и дан (Габ. 1, 77). (Ресава, Мел. 1).
бадавацика (бадавацика) ж жена бадава-
ци}а, беейосличарка; исп. бадавачица, бадаваци-
ница (1), байавцика. — 1елена Андре)евна из
гледа само као хистерична бадавацика (Поп.
]., КН 1948, 22/2).
бадавапилук м 1. йрово^е/ье времена у не
раду, бесйосличен>у; вар. ба^авцилук. — „Куда,
Му)0?" — „Идем на бадавацилук" (Босна, Бор).).
2. оно шшо се добите беейлашно или йо ]евшино]
цени; исп. бадава (1); син. цабалук. — Никола
ди)елио сиротшьи дрва. И Аким се полафио
за тим бадавацилуком, па дошао са цаком (Радул.
].). Парада^з )е данас на пи)аци прави бада
вацилук: продаже се по два динара (И.).
бадавацйница ж 1. в. бадавацика (Ъер.).
2. место где се бадавацише. — Ово ни]е
чащиница, век бадавациница (Стев.).
бадавацнран>е с гл. им. од бадавацираши.
— Доста )е било овог лажног господства, бада-
вацираша и петллни)е (Маш., ХК 8, 377).
бадавацнрати, -ацйрам (-йра)у) несвр. покр.
в. бадавацисаши. — в. пр. под бадавациран>е.
бадавацнсан»е с гл. им. од бадавацисаши.
бадавацисати, -ишём несвр. не радиши ни
шша, йроводиши време у нераду (обично сво]е-
во.ъно), беейосличиши; исп. бадавадисати, бадава-
дити, бадаваисати, бадаваци )ати, бадавацнрати,
бадавацити, бадавацовати, бадависати, бади)а-
висати, бадависати, бедевисати. — Бадавациши
45
233
сада, ал' ку те питати док зима до1)е (ДучаловиЬи,
Ков. Р.). Метане су биле у селима ретке, па су у
н>и' само путници евракали, и нн)е се онда смело
на лепом дану бадавацисати (Сто;. ]. 1, 110).
бадавацйскй = бадавацйскй, -а, -б за
лу дан, нерадан; гошовански; вар. бакавци())ски : ~
живот.
бадавацйскй — бадаваци) ски прил. гошо
вански, на шу1) рачун. — Он живи бадавацйскй
(Васил..).
бадавацити, -им несвр. покр. е. бадавациса
ши. — в. пр. под бадавацеае.
бадавацовати, -цу]ём несвр. покр. е. бадава
цисаши. — Па ето век м)есец дана бадавацу]'еш
овд)е (Ков. Анд. 1, 121).
бадаве и бадаве прил. покр. в. бадава. —
Ти си као створен, да по1}еш у снубоке госпо-
дични Тинки ... ПоКи ку и ;а; али бадаве! (Драж.
4, 375). Служиш бадаве! (Газ. 1, 12).
бадавёг)н)а м покр. в. бадавацика. — А то
ми )'е бадавеЬп^а: та) иде само да се наведе и
наготе! (Миодр. 4, 249).
бадави!е } прил" покр' *' бадава ^Г' Шо10-
бадависавье с гл. им. од бадависати.
бадависати, -ишём иесвр. в. бадавацисаши.
— Да ли )'е право да [сел>ак] копа и оре, док
по варошима задригле ленъштине бадавишу (Село
1923, 200/3). А опе' ка' велим, да не бадави-
шемо, кад смо веК ту! (Пец. 4, 48>. Има ево
дванаест дана како овуда бадавишемо (Цар 1,
82). Лански парлог ... )е домакин уз божикне
меснице, док други бадависали и пили на каза-
ницама, мученички трсио (Радик Д. 5, 23).
бадавица ж бот. покр. е. ]ечам Погасит
(Мл>ет, Зоре 3, 211).
бодала ж покр. заЬевица, кавга. — Лопову
не буде то доста, но тражеки бадале, окреше
из пушке на Србина Сед. 1873, 61).
62дало1 (бадало и бадало) с покр. 1. е. бад
(16). — Слуга понесе у штапу гвозден клин
(као бадало) и стане га [упрегнутог роба] остраг
бости (НПосл Вук, 361).
2. фиг. човек ко]и воли да задирку]в, задир-
кивало (Лика, Поп. Мил.).
3. сонда (Вуков. А. 2).
4. оно место где удара;у деца крадем шшайа
кад се банану (Вук, Р).).
бадало3 с шалмв назив за Бадн>и дан (Мо-
стар, "Кор. С. 3).
бадаль, -для н (мн. бадоьи и б&дл>еви,
ген. бадал>а и бЗдл>ёва) 1. а. е. бодл>а. — Лице
му ... бли)едо ... а накострешено длакама у
скоро не бри)ано) бради, ко;е стрче као бадоьи
(Бул. С, БК 1904, 15). б. бод.ъе у ;ежа (Павлин.,
Р1А).
2. (обично у мн.) а. в. бадла (2). — Бадоьи
су длаке, ко и трепавице велике, само су из-
нутра на капку, мало су у око поврчити и )ако
боду (Слав., Лукик Л., ЗНЖ 24, 117). б. сшочна
болеет, игличасше израсли на нейцима, аркгае
ер12001юае; исп. бадра (3), бадрга, бадрл>а (Радо).
Вл.).
3. покр. йерце ко]е осшане на кожи кад се
гуска или йашка очуйа (Слав., Н. В). 7, 147).
234 ЕАДАЛ. — БАДВМАСТ
4. покр. в. бад (16) (Коста)ница, Ву).)-
5. бот. покр. в. сшричак Сагёшдз (Хрв.,
Вук, Р>.).
в. зоол. в. обад ТаЬапиз Ьоутиз (ЦГ, Вук,Р).).
бадал., -дл»а м (мн. бадл>и и бадоьеви, ген.
бадал.3 и бадл>ёна) е. бад (16); фиг. йошсшре-
кач. — Слава )е силан бадал. (Бак. 1). (ЦГ,
Вук, Р].).
бадал>ица ж е. бадрлак. — Има гу)а ...
ко)е од остраг има)у некаке бадал>ице што ни
на што нису . То су остатци закржл>алих стражлих
ногу (Рад. А. 1, 12). Од 550 фела буба, 200 фела
... или [су] без икаких крила, или с бадал>и-
цама место н>их (И., 236).
бадал.ка ж покр. виле (Барака, Бор).).
бадан, -дна м покр. в. бадан, (1 и 2). —
Воденица кашикара ... нема жлиба ... него )е
ископан велики валов ... Ова) валов зове се
бадан (Привлачани ... кажу бадан.) (Оток,
Ловрет., ЗНЖ 2, 239). Био [)е] нам)ештен )'едан
велики бадан (каца), ко)и )е био наггутьен сладке
воде (Цв)етк. 1, 20).
бадан», -дн>а м (мн. бадн>и и бадгьеви, ген.
бадан>а и бЭдоьёва) садилка, садилица за куйус
(Херц. и ЦГ, Том. М.).
бадан., бади>а и баданя м (мн. бадн.и, бад-
н>еви и бадльи, ген. баданьй, бадкёва и бадаша)
(мац. Ь5с1бп, буренце) 1. (код воденице кашикаре)
велика шуй.ъа клада кроз ко]у шече вода ко}а
окреНе шочак; вар. бадан. — Гледали [дечаци]
радознало како кроз бадан. ху)и стру)а бистре
воде и обрЬе точак (Бор!). Кон. 1, 93). гЬиховом
се мумлан>у и клопаран>у воденичног камена
придруживао )ош и бук бадн>ева (Нев. 3, 66).
2. дрвена каца, чабар; исп. бадан, бади)а, бад-
н.ило. — Грож!)е мече у бадан>има и бачвама
ОовиК. 3, 767). Крили су га три дана у купусни
бадан. (Невес. 2, 29). Сел>ак вади гун>е из бад-
и>ева (Лис. 1, 15). Трапови су пуни крумпира а
бадн>еви масти (Батуш. 2, 144). Било )е нсколико
празних бачвица и бадак>а у дон>ем кра;у собе
(Назор 5, 18).
3. дубока и даскама обложена ;'ама у ко]0]
се коже сшавла]у у креч (ДимиК, 9).
4. йласш, гомила. хрйа. — Ту ноп сам про-
дримала у комшиско) авлн^и, птуКурена од зиме
под бадан, кукуружзье (Малаг. 1, 10). Кад се
трапи и сади, па се сти)ене на )едно м)есто
стрпа)у, та )е хрпа бадан. (Павлин., Р1А).
Изр. говорити као из бадн>а: гоеориши ду-
боким гласом. — Затутши Радул, управ као да
из бадн>а говораше (Мат. 12, 33).
бадан.с с 1. гл. им. од бадаши (се).
2. жига/ье (Глик 1).
бадар и бадар, -дра, -дро (комп. бадри^й)
1. е. бодар. — Али су то били прави црногорски
орлови, ко)и )'е био дух срчан и бадар (ГЦ 1885,
231). После неколико недс-ъа он се осети ба-
дри)им 0УРк- М. 1, 276). Од неког старог по-
знаника доби)а Крцали)а бадра ата (Нов. 1, 312).
Довольно )е | Што )я бадрим оком на н.их мотрим
(Бан4, 213). Удари прутом о... сто, да ули)е страх,
а са страхом бадру и опрезну пажн.у (Шапч. 7,
15). А бадроме оку Наполеонову ни)е се измакла
ова колебливост Пруске (Павл. Д. 1, 112).
2. покр. осешлив. — Ала си ти бадра на вру-
Ьину (Долово, Банат, ГлавониЬ Др.).
бадати, бадам (бада)у) несвр. (свр. баднути)
I 1. йошсшицаши бадом (1а); босши уойшше,
боцкаши. — Во се не бада да потрчи, него да
брже по!)е (Сврл>иг, Васил..). Иде Рел.а, све
штапом бада земл.у СГуркиН 1, 26). В)етар му )е
оштро у лице бадао (Кум. 2, 5). фиг. ^ сям
брига и л>удима владам, | Сво)е трн>е у срца
им бадам (Шапч. 9, 112). Као оштар шшьак,
срце му )'е мучно бадала сум1ьа (Ник. Рик. 1, 20).
2. фиг. дираши, мешаши се у шшо. — Не
бада) у то! (Лика, Поп. Мил.).
3. иНи ойрезно као да се ногом боде; исп. ба-
ДОЛ.ИТИ, бадрл>ати (I), набадати. — Само )е
"Нетто остао да нестршьиво бада по соби с )едном
ногом босом а другом обувеном (Лал., Борба
1951, 65/6). Приближи се, бада)уК до сво)е
жртве, господина великога судца (КовачиК 1,
150).
II ~< се 1. сва1)аши се; исп. бадрляти (II).
— Не бада^те се, жалост вас не задесила ! (Павлин.,
ПА).
2. йремешаиш се с ногу на руке као шочак. —
Не могу више да се бадам, заврте ми се у глави
(Сврлиг, Васил..).
бадач, -йча м она) ко]и се бада (II, 2) . —
У бадашу бадач може и потскочити, чиме Ье
и веНи бад имати (Сврл>иг, Васил..).
бадел» и бадел» м бот. а. в. сшричак Саг-
о!ииз пигапз (Шул. 5). б. в. гущина шрава 5ПуЬит
таг1апит (Шул. 5).
Изр. бот. велики ~: е. бели чкал Опорогскт
Шупсит (Шул. 5).дивли ~,малн ~<: е. сшричак
Сагсшиз руспосерЬаЫз (И.), жути ~-: е. дра-
гушица 5со1утиз Ызрап1сиз (И.), оштри ~; е.
еешроеал Егупешт таг^гйпит (И.), питоми ~;
е. блажени чкал Сшсиз Ьепе<11сшз (И.).
бадел. м зоол. е. легбаба СоЪшзсаеша (Срем,
Вук, Р).; Поп. Н. 1, 224).
бадсп>йште с месшо где има бадела, где ]в
расшао бадел (Никол. Ъ.).
бадёл>ка ж бот. е. сшричак Сагскшз (Далм.,
Шул. 5).
бадс.ъчац, -чца \ м бот. е. жабла шрава
бадс.'ьчпЬ ] Зепесю уи18аг18 (Шул. 5).
бадем м (тур. Ьаёет) бот. 1. а. дрво Ргипиз
атувсЫиз из ф. Козасеае, ко)е се ради Плода
га]и и код нас у шойлщим кра)евима; исп. ба)ам,
ба)ама (1), ба)ан, бо)ам, мендула, мендуо, М)ен-
делак, м)ендео (Вук, Р).). б. Плод ше билке.
2. аиат. е. кра]ник, свака од две]у жлезда
ко]е се налазе с обе сшране улаза у грло, (опзШа.
— Бадеми су у гуши )ако црвени и отечени
(Пел. 1, 385). У првом реду долазе ... обол>еьа
ждрела, негща, а нарочито бадема — скра)ника
(НЗ 1901, 2).
3. покр. кожа с лисич]ег буша (Босна, Ди-
миЬ, 9).
Изр. дивли ~, ниски ~ бот. врсша ниског
дрвеша Ргипиз папа из ф. Козасеае; исп. бадсмиК
(2), дивл.а прасква, мендуо, прасквиЬ (Р—К 2;
Терм. 1).
бадемаст, -а, -о ко/и има облик бадема, ко]и
}е као у бадема; исп. бадемли, бадемски (2).
— Сто)и Мари)ола — )едно младо и лепо де-
во)че дугих кур^ука и бадемастих очи)у (Срем.
3, 9). По то) свили прелива)у се бадемасте али
опет зелене гране (Шапч. 13, 352). Измену 1ьих
 БАДЕМИЪ — БАДНУТИ
спуштао се мали раваи нос, са носницама баде-
мастнм (Петр. П. 2, 38).
бадемиЬ м 1. дем. од бадем.
2. бот. е. бадем (Изр.) (Сим. Д. 2).
бадемли прид. непром. 1. в. бадсмасш. —
Тренутно ви!)ен.е давних лепотица, вьихових
крупних бадемли-очи)'у ... не може да не измами
... узвик усхиЬенаа (Ми). Ч. 3, 180).
2. ко/и садржи бадема, ко)и се меси са бадемом.
— Бадемли-пита, пита са бадемом (Босна, Бор).).
БадёмлйЬ йрезиме (ДК 1912, 300).
бадемов, -а, -о ко]и се односи на бадем,
ко/и се добива од бадема; исп. бадемски (1): ~
дрво, ~ ул.е, ~ цвет.
бадемовача ж шорша са бадемом (Парч. 1).
бадемовина ж бадемово дрво (као гра$а)
(Парч. 1).
бадемовица ж бадемово млеко (Вуков. А. 2).
бадемски, -а, -б 1. в. бадемов. — Успи ...
смесу у калуп ... кога си свежим бадемским
зе)тином намазала (Поп. К. 1, 329).
2. в. бадемасШ. — Оно н>ено велико црно
око са дугулястом бадемском формой (Трифк.
К., 1авор 1874, 40).
бадёмчиЬ и бадемчнН м дем. од бадем.
бадив, -а, -о ксуи има много ошшрог сшенл,
хридина; исп. бад (4) (Поп. Ъ. 4).
Бадивук надимак ко]и /е йосшао йрезиме
(Ел. Г. 3).
Бади)а ж осшрво у 1адранском Мору, ]уго-
исшочно од Корчуле.
бадя)а ж (тур. ЪаАуя) древни суд, качица,
чабрица; исп. бадан> (2). — Вучко ... истеже
шамаром, и 1ешица лупи главом о бади)у са
зе)тином (Лаз. Л. 2, 145).
бадй;ав 1 прил. покр. е. бадава. — Бол>и
бади;ава I даривали би по ко)и новац бро-
дару, да бади)ав не буде их возио (Словин.
1881, 251). Бади)ав ти глаженье и отезавъе, нема
ту )оштер брке да засучеш (И., 19). Сен>а ...
ни]'е бади)ава сидела, но )е главу )едном Кли
мента с)екиром пос)екла (Мил.. 1, 10). Не
тупи, 1>аволе, зубе бади)ава! (Нев., СКГл 15,
165).
бЗдп)аван, -вна, -вно е. бадазадан (2) (Мил..
2, 190).
бадп)авё прил. покр. в. бадава (ЦТ, ]овиН. 1).
бади]ависати, -ишём несвр. покр. е. бада-
еаиисаши (ЦГ, 1овиЬ. 1).
баднл» м бот. в. йаламида Слгешт агуепзе
(Шул. 5).
баднл., -йл>а м (тал. ЪасШе) ероша ашова;
исп. рн.ъ. — Напри)ед с мотикама и бадшыша!
(Боша. 1, 96).
68дина ж шилаш йланински врх (Цви).,
Дело 12, 350).
бадити, -им несвр. покр. избщайш из земле,
нииашн, йомалаши врхове. — Кад жито почне
ницати, па се истом вида кад се погледа са
стране дуж ци)еле н>иве, каже се да бади (Хрв.
Дубила, ХрваЬ.).
бадиЬ м зоол. е. безмен (Шол>ап 1, 234).
БадаЬ йрезиме (БВ 1891, 46).
235
бадицан, -ана м бот. покр. «. модри йашлииан
8о1апит тект^епа (Далм., Бор).).
бад^ава 1 прил. покр. в. бадава. — Турци
бад)авад [ ... где дойу у село бад)ава )'еду
бад)аваде ] и пи)у (Пен. М. 2, 73). Зна,
ни^е ва^де, бад)ава! (Лаз. Л. 2, 154). Сиромах
старац, оперира се и кубури свако)ако, но ба-
д)ава, треба веН путовати (Тар. И. 1, 141). Ба-
д)'авад! Свему ти треба челеби)а! (Весел. 19, 3).
(Босна, Вук, Р).).
бад^авцща м покр. е. бадавацща (КМ, Ел.
Г. 3).
бадл>а ж (ген. «ш. бадал>а и бадл>й) 1. бодла
на билкама, асикиз (Панч. 7, 477).
2. мн. нар. очна болесш, йосувраНеносш шре-
йавица йроузрокована хроничним зайале/ьем ру-
бова очних кайака, 1псЫаз1з; исп. бадал. (2а),
бадл>еви, бал,1, била1, зле длаке. — Бадл»е ...
искана болеет у очима, ко)'а се у Рисну зове зле
длаке (Вук, Р).). Бадл>е — очна болеет волу;ска,
а и л>уди, задебл>аван>е трепавица (Божурнъа,
Шваб.). Бадл>е ... су длаке у трепавицама, и
оне чине те чов)"ека еврбе очи. Дебл>е су од
други)ех длака, те кад се ишчупа)у и она „глава"
принесе к нокту од палца, онда се прили)"епе
за н. и висе о н»ему (Мед. 1, 1607).
бЗдл>ав, -а, -о 1. ко/и има бодле, са бо-
длама. — Бадляво [стабло], са меким, кртим,
обично зеленим бодляма (Панч. 7, 10).
2. ко)и има бадле, ко]и йаши одТбйдала;
исп. бадл»а (2). — Па Немо ... наилазити '^а
ерпске селяке ... дрл>авих, бадлявих и угашених
очи)у (Здр. 1907, 359). Што не лечиш те ба-
дъаве очи? (Зма) 4).
бадгьаив, -а, -о ко]и йаши од бадлева; исп.
бадал. (26). — Бадлаиви му волови, те не могу
да )еду (Радо). Вл.).
бадльан м бот. покр. в. сшричак СагЛииз
(Крал»евица, Р1А).
бЗдл.аст, -а, -о ко]и има шилке. — Валяка
има ... призматичних, колутастих, зупчастих и
бадл»астих (Н—Т 1, 77).
бадльати, -ам несвр. покр. играши се ножем
шако да се нож на разне начине йреврНе и врхом
забада у зем/ьу (Босна, Зор. Д.).
бадл>е ж мн. в. бйдла (2) (Вук, Р)'.).
бадл>еви м мн. нар. в. бйдал (2) (Радо).
Вл.).
бадл.ёкатп се, бадл>ёкЗм се несвр. (свр.
бадл>екнути се) покр. обадаши се (ЦГ, 1о-
виЬ. 1).
бадл.скнути се, бадл.ёкнём се свр. трен.
(несвр. бадл.екати се) покр. разобадаши се (ЦГ,
1овиН. 1).
бад;ьи м мн. в. бйдал (2а) (Вук, Р).).
бадл>ив, -а, -о в. бодлив (Во)в., Бор).).
БадииЬ йрезиме (Синд. 1, 170).
™ " бЗднутн, -нём свр. трен, (несвр. бадати) •
I 1. йошсшаНи бадом (1а), обосши, убосши, боц-
нуши. — Бадни деппьака што огужа (оклева)
толико (Сврл.иг, Васил..). Кано ковьиц, кад га
обад бадне (Трес., Хрв. ант., 92).
2. гурнуши. — Бадни та) камеи низа стену
(Сврл.иг, Васил..). Зет Не до потребе да ме
бадне шаком у ребро (Цет. 1, 226).
236 БАДН.А — БАДНэАЧИЦЛ
II ~ се 1. убосши се, йробосши се. — Д)е-
во)ка умире, а Иво се „бадне ножем у срдашце"
(НП Жган.,_446).
2. йремешнуши се с ногу на руке као шочак
(Сврлиг, Васшь.)-
бадша ж кнрщшско ноНно сшражарыье на
смену, бден>е. — Кад кирищце падну на нокиште,
пуште коше у пашу, али редом стражаре ...
То стражарен>е зове се бадаьом (Херц., Радо).
В.). Ове промЪнльиве страже [код кирнци)а] сви
уобште зову бадоь-Б (СДМ 1866, 57).
бадшак м (мн. бадшаци, ре1)е бЗдшакови)
1. справа церова, храсшова или друга главгьа (или
грана) ко]а се уочи БожиНа ложи на вашру;
вар. бадшик, башак, батшак; исп. бадшача* (1).
— Бадшака мора)у бита два или три, и мора) у
се уочи БожиНа (на бадши дан) и ос)еКи (Вук,
Р).). Бадняцы свку се обычно од младе дубо-
вине ... што дебльи то больи; расцЬпани несм'Ьду
быти него обли и сырови (Никола)евиЬ Г.,
ЛМС 56, 76). Наложите ... | Баднякове пакъ
и баднячице (НП Чо)к., 18). Прострта )е слама
испред опьа, | прекршкени на опьу бадшаци
(НЪег. 7, 212). Да )е сваки дан божик, нестало
би дуба ... сви би за бадн>аке исечени били
(БП 1851, 182), Сви су сешани католнци; полажу
бадшакс и С)'еде уз ших, док не прегоре (1овик.
5,92). У пристранку зби)ена шумица Мирковог
забрана из кога се он снабдева бадшацима (Ъу-
киК Д. 1, 140).
2. в. бадн>ачаг (3). — Жене месе колаче
бадшаке. То су хлебови на копима месе бачву,
виноград, кретине (Марковик М., Кар. 1899,
212). И „Шокци" у Каменици месе божиЬни
колач и зову га бадшаком (Зма) 4).
3. а. йрушиН ко]'им се чесница замеси (ГлЕМ
1926, 80). б. мп. ]'асенови йрушови ко]'има йасшир,
држеНи их унакреш, гони браве од БожиНа до
Нове године (Херц., Бор).).
Г>ад1ьак м 1. в. Бадн>и дан. — Ни каин
вина, да огри)емо душу, а Бадшак )е (Назор 2,
72). На сам Бадшак у)'утро с)едне он на влак
(Кол. 1, 24). Било )'е на туцин-дан — дан пред
бадшаком (Новак В). 3, 109).
2. йерсонификацща Бадн>ега дана као оли-
чен>а сшаре године (само у ]едно} коледско] йесми) .
— На чем Немо Бога молит' | За старога за
Бадоьака, | За младога за БожиНа (Вук, Р).).
3. йрезиме (Шем. Пакр. 1898/Ш, 5).
бадшак, -ака м в. бадпара1 (Зеница, Поп.
Д. С).
бЗдшаков, -а, -о ко;'и се односи на бадпак :
-~ врх, -^ грана.
бадвьакота ж покр. врло высока жена. —
Чудне бад'ьакоше! — рече се за жену ко^а )'е
тако висока да )0) не присто)'и (ЦГ, 1овиН. 1).
бадн>акуша ж 1. е. бадн>ача% (3). — Ста-
Р)'ешина изломи сву Бадн>акушу на комаде, дадне
сваком челддету по комад (ИванчевиН П.,
БВ 1909, 277).
2. эоол. е. црвендаН ЕгпЬаси? гиЬеси1а (По-
л,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 215).
бадн>акчи]а м е. бадаачар. — Бадн>акчи)а
... окреше бадаак (Деб. 1, 284).
бад&ар, -ара м в. бадпачар. — Лани ... на
Бадн,н-дан, удари ]'ака меНава од истока, те ]'е
балзьарима звси)евала у липе (Мат. 13, 18).
Бадвьар, -ара йрезиме (Павл. Л>. 3, 150).
бадн»ара1 ж воденица йошочара на бадан,
(1); вар. бадн>ак, бадшача1 (Срем, Вук, Р)'.).
бадя>ара' ж шшука ко]у кашолици ]еду на
Бадгъи дан (Драгое, ЛМС 190, 94).
бадн>арица ж а. е. бадн>ачица. — Уз купьи
зид у дворишту б)еху прислошени бадн>ак и
бадкарица (Мат. 8, 29). Они су поред н>ега као
бадЕьарице уз бадшак — каже се за лица маше
вредности ко)а су уз личност веке вредности
(ШоН). Вазда су за{едно као бадшак и бадшарице
(И.), б. оманм баднмк ко)и се сшав.ъа на вашру о
Ново] годины. — О Ново) Години, ко)'а се овамо
зове ... Женски БожиН, набере се по толико бад-
шачиНа, званих „бадшарице", колико )е женских
у куки, те се увече меку на оган> (Дуч. С. 1 , 239).
бадшарпчнца ж дем. од бадн>арица. — Иде
у бадшаке и донесе по )едну или дви^'е бадша-
ричице (ЦГ, 1овик. 12, 298).
бадшача1 ж в. бадн>ара1 (Дучало вики,
Ков. Р.).
бадшача* ж (ген. мн. бадтьача) 1. е. бадгьак
(1). — На опьиштс се налаже ... велики паш,
„бадшача" или „бадшак" (Ерд. 8, 196).
2. е. бадн>ачица. — Одмах по Никошу дне
почну се приносити бадшарице или бадшаче;
то су дугачке дубовине, ко)'е су на оба кра)а
забадшачене (ЦГ, 1овик. 12, 298).
3. йогача ко]а се йене и }еде на Бадн>и дан;
вар. батшача; исп. бЭдшак (2), бадшакуша (1). —
Приступи домакица са момицом и прими бад-
шачу, велику при)есну шеничну погачу (Л>уб.
1, 134). Бадшача )'е дугуллст хлеб, на горжо)
страни на толико места урезан, колико )'е у куки
душа ианковик 3., БК 1911, 823). На Бадши
дан жене уста)у рано и ми)есе бадшачу (Марков.
1, 123).
4. (обично у атрибутско) служби) свеНа ко]а
се йали на Бадгъи дан. — Сви)ека „бадшача"
се на пет м^еста уштине (Марков. 1, 124). Дома
кица запали Божикну бадшачу свеку и меке
)е на сто као и решето с Божикним колачем и
житом (Ник. Д. 1, 275).
5. йойречна клада на огнмшшу (Цр.мница,
Милетик Б., СДЗб 9, 227).
бЗдшачар ч она; ко]и иде йо бадпак; вар.
бадшичар; исп. бадшакчи)а, бадшар, бадшоносац
(Милик).
бадшаче, -ета с дем. од бадпак. — Ако на)'-
деш, бато, одсечи и мене ]едио бадшаче (Васил,.).
бадшачпти се, бадн.ачйм се неевр. покр.
йреиши се, иийуриши се, силиши се (ЦГ, 1овик.1).
бадшачик м 1. дем. од баднЛк. — Мато ...
б)еше спремио бадшачик ... и у вече ... турио
га у „фогун" (огшиште у пеки) (Мат. 7, 18).
2. в. бадн>ачица. — У Црно) гори ложи се
само по ) еда и глав ни и велики бадшак, а бадша-
чика у иски) ем кукама ложе онолико, колико )е
у куки мушки^ех глава; а у неким и много више
(Дуч. Н., Дубр. 1867, 163). (ЦГ, Поп. П. М.;
Босна, Поп. Д. С).
бадшачнца ж оманм, ейоредни бадпак; исп.
бадшарица, бадшача* (2), бадшачик (2), бла-
жена палица. — Бадшачнца ... мали бадшак
... какови)*ех се пет наложи преко бадшака
(Вук, Р).). У Подибру, од три бадшака, )едан
 ВАДН.АЧКИ — БАДРИНА
)е управо Бадн>ак, други )е Бадтьачица, а треНи
дете (н>ихово) (Мил. М. Ъ. 34, 164). На)дебл>и
део [церовог дрвета], )есте прави 6адн>ак и
он се не цепа; део, ко)и )е одмах до шега, )есте
баддьачица (Ми). С. 3, 115). Обично се уберу
два, т.). бад1ьак и бадн>ачица, ко)а буде за пола
тшьа од баднлка УововиН М., ЗНЖ 1, 97).
бЗдшачкй, -а, -б ко]и се односи на Бадлак
(1). — Све сам одмицао од наших обител>ских
бадтьачких успомена (Кран>ч. С. 6, 120).
баддьеп, -а, -о ко]и се односи на бадан,, ко]и
]е као бадан,; исп. бадан. (Изр.). — У бадя>евим
му грудима заорга нешто (Нев., Звезда 4, 151).
Изр. ~ вода, ~ зеле в. код тих. именица.
бадн.свскй, -3, -б е. бадн>и. — На ... столу,
стачала )е хрпа белог меканог брашна, спремл,е-
ног да се умесе бадпъевски резанци (Сек. 2, 36).
бадн>сдапскн, -а, -б в. бадн.и. — После
бадн>еданске вечере скушьа^у се гуслари и „утр-
ку)у" ко Не бол.е нешто отпевати (Дроби..,
ГлЕМ 1938, 144).
ба цьй, -3, -й ко/и йрийада Бадгьем дану,
ко/и бива на Бадаи дан; вар. батн>и; исп. бадн>св-
ски, бадн.едански, бадн>идански. — Бадн>а ватра
не сме да се угаси преко ноКи (Петр. П. Ж.,
ЗНЖ 26, 142). Покуша! ;едаред то у своме
веку, | У светики бадгъо) запалити )елку (Зма)
2, 109). Над Призреном ... почео да се спушта
мразни бадн>и сутон (Бож. Г. 2, 33).
Изр. ~ вече (вечер) : вече уочи БожиНа. —
Мало прог)е, бадный вечеръ до!;с (Сар. 7, 42).
Бадн>и вече; владика Данило и игуман Сте
фан С)еде код опьа (Н>ег. 7, 210). Па колики
Не се д)еце развесели™ на свети бадн.и вече
(ТуриН 2, 36). Добар вече и честит ви бадн.и
вече (Мат. 8, 30). Добар као бадн.с вече (Кап.
1, 290). Било ]е онда Бадн.е вече и на опьишту
)е пуцкарала весела ватра (ЪопиН 5, 64). БаднгИ
дан: дан уочи БожиНа; вар. Бальи дан; исп.
Ба/пьак (1). — 1едне године о бадаьему дневу
с)еди)'асмо по вечери око ватре (Л>уб. 2, 34). ~
дрвце : е. ]елка, }елова младица ко;а се киши
на Бад/ьи дан разним украсима, свеНицама и йо-
клонима за чланове йородице. — ПоэлаНиван>е
ораха за бадае дрвце (Батуш. 1, 167). као
БожиН и Бадн>и дан в. БожиЬ (Изр.). ял/в
сваки дан Бадн>и дан : среНа не служи човска
чесшо, не уейева све увек. — Свега ми )едан пут
извукао лоз, па после никако. Шта могу, ни)е
сваки дан Бадши дан (Ред.).
бЗдн.нданскй, -3, -б в. бад/ьи. — Бадн>и-
дански колач не сече се ножем, веК се ломи
руком (Ча)К., СКГл НС И, 40). Нашли су су-
традан Антони)а КрасовиКа ... са оним чежвъи-
вим нъеговим осмехом ... као да нуди децу бад-
киданским прислачкама (Бож. Г. 5, 100).
63д1ьйк м в. бад/ьак (1) (Прим., Никол. Ъ.).
бадн>што с пэкр. в. бадан, (3). — При)е
но га [грож1)е] у бадн>ила саспу, одаберу сва-
ку чевутьу пьилотка или незрела (Врч. 4, 101).
бадшияа ж аугм. од бадан, (ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
Бадшина йрезиме (Синд. 1, 229).
бадн.вти1, -им веевр. 1. бдеши уочи Божи
На. — У очи БожиНа ... у свакой куНи пореду
спаваю ... подражаваюНи оним паст прима, кои
237
су ону ноН, кад се е родю Спаситель, чували и
бадньили около свое жииотшгЬ (Памущша ].,
СДМ 1866, 58).
2. сшражариши на смену; исп. бадша (Ра
до). В.).
бадн»ити*, -им неевр. од]екиваши као из
бадпа (3). — 1едан глас из позадине )е баднъио
СБур. 4, 12).
бадшнЬ, -а и бадв>йН, -йНа м дем. од ба
дан, (3). — Из бадкиНа извади по главицу
купуса (НПр Шаул., 67).
бадн>йЬак, -Нка м хий. од бадн>шг (Лика,
Аре).
бадн>ица (бЗдсьица) ж 1. нарочита бачва у
ко}0) се за време бербе йревози грожЬе; исп. вози-
оница, шкаф (АлексиН Ж., Щ 4, 89).
2. е. шабарка, каца за хлаЬен>е ракще (При
йёчён>у). — Казан [за печегье раки]е] имаде
кото ... цив и 6ад!ьицу или табарку (Оток,
Ловрет., ЗНЖ 2, 240). Оста)у до касно у
ноНи, свег)ер пи)уцка)уНи из баддыще (Коз. И.
2, 176).
б2д1ьичар м в. бадпачар (Жупа, МилиН).
бад1ьоп6сац, -сца м в. бадпачар. — Нз)-
стари)и мег)У бадн>оносцима носи на)главш!)н
бадаьак (Бул. С, Кар. 1900, 151).
Бадовйнац, -нца йрезиме (ЗНЖ 21, 287;
Шем. Пакр. 1898/Ш, 5).
Бадбвйнци, -инЗцЗ м мн. 1. село у Мачви,
йоред Дрине.
2. село у Хрвашско], у близини Жумберка.
бадол. и покр. в. бйд (16). — За гон>ен.е
волова ... има)у „остан." ... дугачак прут, ко)и
на деб.ьем кра)у има ... гвожг)е за чишНенье рала,
а на тагьем кра)у ,,бадол.", оштар, веома кратак,
гвозден клин (ЦГ, )овнН. 7, 424).
бадол>втн, -им неевр. в. бадаши (1,3). —
Поведох га [дечка] у собу. Он бадол>аше, као
да на туг)им ногама иде (Весел. 7, 67).
62до та ж покр. пазив за козу са уейравним
роговима (Ср. загл., Цветк. М. 1).
бадра ж 1. бот. вреша маховине на влажним
месшима МагсЬаппа ро1утогрЬа из ф. МагсЬап-
пассю; исп. водени цигиричн,ак, )априка, )е-
трица, плутница, плуНница од воде, пораст,
тикен, фитшь, фитиллк (Пелив. 1, 153).
2. покр. зем.ъишше обрасло маховином. —
Синор свилаеначки ... сто)и из Базевца покра)
бунара, од бунара на куНиште ... од липе у до) ни
орепак бадре у Мораву (Ъупри)а, Ъорг). Т.
17, 216).
3. в. бйдал (26). — Бадрьа. ... Лече нюм
говеда, кад ухвате бадрьу, некакву болеет у
устима (Пелив. 1, 153).
бадрга ж покр. е. бйдал (26) (Вуков. А. 2).
бадрён>е с гл. им. од бадриши (се).
бадрив, -а, -о покр. е. бодар. — А Тоде
)0) бадрив, радостен исприпов)еди све (Буд.
2, 175).
бадрнвитн се, -им се пеевр. в. бодриши ее.
— Ми се Д)'еца ... узмемо бадривити и за послом
насто)ати, како )е говорила ... мати наша (Буд.
2, 13).
бадрйиа ж в. бодрила. — Свежина у опште
подстиче бадрину живаца (]оксшчовиН X., Здр.
--
238 БАДРИТИ — БАЕР
1907, 73). Слично )е и с бадрином других чула
и осеЬа)а (Батут, Здр. 1909, 1).
бадрити, -им неевр. I в. бодриши.' — Ко-
питар га [Вука] )е стално бадрио (Сто). Л>.
2, 52). Згодна ри)'еч прима се срца, па чов>ека
бадри и соколи (МартиновиН И., Напр. 1901,
239). Пера бадри кснье (Срем. 11, 241).
П ~ се повр. — „Ала сам луд! ... шта се
бо)им", мисли у себи дечко и бадри се да )'е по-
гледа и проговори с ком (Ранк. С. 3, 17).
БадриН йрезиме (Шем. Карл. 1883, 62).
бадрл. м в. йоздер, дрвенасши ошйаци од
лана или консй.ъе (Аре).
бадрл>а ж (обично у мн.; ген. мн. бадрл>§)
покр. в. бадал (26). — НеКе да )ё Педе], има
бадрл^с (Сврл>иг, Петр. П. Ж. 3). Главне су
сточне болести ... за вола: бадрле у устима;
секу их ножицама (X. Вас. 1, 128).
бадрльак, -л>ка м (ген. мн. бадрл>ЗкЗ) е. йа-
шрлак, осшашак ша/ьег дугуласшог Предмета
(дрвеша, Пера, руке, ноге и др.); вар. баждрл>ак,
батрлл, батрл>ак; исп. бадал>ица, бадрл>ица (4),
батащца, батак (3), баталица, баталл1, бата.ъак,
батал>ица (1), батарика, батиН (3), батло, батрга,
батрлй, бату.ъица, батурица (26), бацел> (3), ба-
целлк. — Преостали бадрлак [баддьака] од Бо-
жиНа треба да изгори на Мали БожиК (Тро). 5,
191). Та) [се] бадрл>ак [воштанице] припали угар-
ком и мете у жито (И. 6, 207). Па му онда од-
секли ногу, па сад иде без ноге ... — Ух, Боже!
... Овакав бадрльак само! (Лаз. Л. 2, 69).
бадрл>ан>с с гл. им. од бадрлаши.
бадрльаст и бадрльаст, -а, -о 1. бодликав.
— Бшье бадрл>асто, ко)е боде (Павлин., Р1А).
2. фиг. осоран, йргав. — Челаде бадрл>асто,
ко)с се на сваку ри)еч оси]еца (Павлин., Р1А).
бадрл>ати, -5м (-амо, -ате) неевр. I е. ба-
даши (I, 3). — На)мла15и )е и налами, а он ба-
др.ъа за нама, ко да му забише у. сваку ... пету
по чавао! (КовачиК 2, 221).
П ~ се ердиши се на маленкосши; исп. ба-
дати (II, 1) (Павлин., Р1А).
бадрл>ика ж в. бадрлица (3). — Испод
дон>с усне оскудно )'е стршило неколико бадр-
л>ика (Нож. 1, 124).
бадргьица ж вар. батрл>ица 1. бот. сшаб.ьи-
ка код билке, всариз; вар. баздрл>ица, батр-
л>ика, патрл>ица; исп. баздрл>ика, батвол>ика. —
Бадрл>ица ... она) струк у траве од земле до
цви)'ета (Вук, Р).). Чесни лук може исто тако
да раг)а на врху бадрлыпде мале главичице (Ра-
диК Ъ. 4, 226). Ри^ан сто)и и гриска дебеле
бадрл>ице си)ена (Ков. Анд. 2, 212).
2. эоол. део дршка йшич/сг Пера око кога су
чи/г, гЬасЫз. — На сваком перу разлику)у се
цев, бадрл>ица и чи)'а (перна застава) (Т—О 1,
192). (Терм. 3).
3. крашка, круШа длака; исп. бадрл.ика. —
Он прихватио брк па навлачио оно бадрл,ица
ауркиН 1, 59).
4. е. бадрлак. — Само едан сирома Н1С ногу
имао ... кад овай ньи [пара и господу] спази, а
он се дигне на свое две бадрл ьице (Српк. 2, 21).
Бадр.ъица йрезиме (Им. МС, 83; ]апор
1881, 1502).
бадр.ъшшца ж дсм. од бадрлица.
бадршак, -4ка м покр. горни кра] укршшених
рогова на крову (Слун>, Аре).
бадро прил. в. бодро. — 1а сам бадро мо-
трио н>ихове кораке (Шапч. 4, 48). СтражареК'
бадро дуге поноЬи (1акш. Ъ. 1, 146). Мо)а ва-
лана кобила бадро )е трчала по прагшьивом
путу (БК 1898, 970).
бЗдрбст, -ости ж в. бодросш. — [Цар Петар]
показу )е у бици ... дивну храброст, неустра-
шену бадрост у на)вег1им псво.ъа.ма (Ост. Т. 3,
170). Стрепетов [)е] ступио ногом у Петроград
... пун бадрости и наде да Ье брзо добити место
(Ъор1). П. 3, 203). Дух Ари)ел, по сво)0) бадро
сти и свежини ... оличава баш оно што Бекон
говори о северном ветру (Прот. С, Дело 5,
467).
бадрцало и покр. она] ко]и бадрца; задир-
кивало, йецкало; вар. бадрцкало (Во)в., Бор).).
бад^цан>е с гл. им. од бадрцаши.
бадрцатн, бадрцам (бад^ца)у) неевр. боцкаши
речима, задиркиваши, йеикаши; вар. бадрцкати,
падрцати. — 1а та то призна)е.ч, али Ку те у
другим питашима и од сада, као и^до "сада бадр
цатн и за)едати (СС 1893, 364).*
бадрцкало м покр. в. бадрцало (Бор).).
бадрцкаше с гл. им. од бадрцкаши (Бор).).
бадрцкати, -Зм неевр. уч. в. бадрцаши (Бор).).
бадрцкути, бадрцнём (имп. бадбцни) сор. трен,
(неевр. бадрцати) боцнуши речима, йецнуши (Аре.).
бадуле ж мн. заст. обрве. — Кад се неко на-
мргоди, каже му се: „Што си саставио бадуле?"
(Мостар, Ъор. С. 3).
баг)ава прил. покр. е. бадава. — Доселили
су се за то, што )е онда у Сурдулу земл.а била
„бадава" (Ник. Р. 1, 186). Да ли ту борави она),
што га кнез поставио да нише народу баЬава?
(Драг. 2, 156). Кад за ме нема правде у пьезином
ерцу, баЬава Ну тражити и лубави (Шапч. 12,
277).
баг)аваци]а м покр. в. бадавацща. —" Ба1)а-
ваци^а, па га уча ка' мешину надуо бурги)ама
(Радик Д. 5, 60).
баЬависати (се), -ишём (се) неевр. покр. в.
бадавацисаши. — У1)е он у канцелари)у и викну
на мене што баЬавишем (РадиЬ Д. 6, 66). Нско
заборавио, ба!)ависао се по 'ладовини, )а л' при
месечини ашиковао (И., 64). (Враае, Дим. Т.).
ба})авци)а м покр. в. бадаваища (Пирот и
Ниш, Васшь.; Вран>е, Вла). 1; Пирот, Стан.
Мил.; Црна Трава, Дим. С; Левач, Мило). В.).
баг)авцйка ж покр. е. бадаваиика (Вранье,
Вла). 1; Лесковац, Дим. С).
байавпилук м покр. в. бадава;шлук (1) (Пирот
и Ниш, Васшь. ).
баЦавцйскн = баг)авцй}скй, -3, -б покр. е.
бадаваииски (Пирот и Ниш, Васшь.).
ба!)им прил. покр. е. ба]аги. — БаЬим ти то)
не знаш! (Срешьи Тимок, Стан. М. 1).
баср м покр. в. баир. — Свака вода ... има
сво)е обале или баер (Варош, ЛукиН Л., ЗНЖ
24, 33). Има чобана, ко)'и )еду под врбама ...
па и на савском баеру (И. 25, 141). Поред „обала"
говори се )ош бри)ег, баер или баир (КовачевиЬ
С, Щ 6, 124). (Срем., Вук, Р).).
 БАЕРАЦ — БАЗ
баёрац, -рца м агр. покр. в. баеерац (Хрв.,
ХрваК.).
баёташ, -аша м покр. ба]аш хлеб (Багьа
Лука, Скок 2, 183).
Бажалац, -лца йрезиме (Ъор1). Т., Кар.
1899, 144).
бажда ж покр. 1. конац ко]им се нетто йри-
времено йрошива; исп. баждати (Лика, Кос).
2. йривремено йрошиван,е (Лика, Кос).
баждан>е с гл. им. од баждати.
баждар, -ара м (перс. Ъа^аг) заст. 1. мерач,
каншарци/а; контролер мера; исп. бацар. —
Баждар )'е званично општинско лице ко)е по
градским пи^ацама Боснг мерн кантаром робу
приликом ■ продаже (Радул. ].). У неким водени-
цама има и по )едан баждар ко)'и само мери жито
(ДроЗн». 3, 10). С кантаром | Век баждар чека
(Шант. 3, 134). Не бави [се] сводим занатом,
него се принрашъа за опЬинскога баждара
(Ъал. 11, 80). У стара времена ни)с се знало
за ■.баждаре, ко)и би надзирали )авне м)ере и
штнтили нев)'еште од приеваре (Тице 1, 259).
фиг. Немате 'рашта на преглед откад су Л>е-
цньани постали баждари (м)ерачи) црногорскога
)унаштва (Пав. 11, 215).
2. она] ко/и найлаНу/е баждарину; вар. бацдар.
— Седми б}еше Раин туфегци)а | Из Брчкога баж
дар укра) Саве (НовиЬЗ, 127). (Враше, Дим. Т.).
3. званично Проверен, градски, ойшшински
каншар (обично уз реч каншар); исп. баждарац,
бацар. — Кантар, ко)и сад М)ери на оке и на ки-
лограме, зове се „баждар" (Дуч. С. 1, 79).
„К, вала, толико ти )е, па ако 'оЬеш да и на
баждар измеримо" (ДучаловиКи, Ков. Р.). Био
)е велики кантар баждар, на ко)и се мерило
што се купу^е и продаже (Мил. М. Ъ. 30, 95).
Да се крсти с кантаром „баждаром" те да до
године роди мушко (Кост. Т. 4, 45).
4. жиг на судовима чи/а }в мера Проверена
(Ил. Др.)._
5. црша ко;'а на суду за шечносш означава
меру Сан,.).
Баждар, -ара йрезиме (Каран. 1, 573; Шем.
Карл. 1883, 62).
баждарац, -рца м в. баждар (3) (Левач,
Буш. 1).
баждарев = баждаров, -а, -о ко/и йри-
йада баждару, ко/и се односи на баждара.
баждарё&е с гл. им. од баждариши.
баждари)а и баждари)а ж е. баждарина
(Поп. Ъ. 10).
баждарина ж исп. баждари)а 1. такса за
йроверу мера; исп. визирина (Вук, Р).).
2. такса за мерепе на ойшшинском или
државном каншару; исп. кантарина. — У мало)
дрвено) бараци ... )е пазарним даном био оп-
штински кантар и наплаКивана баждарина (Ан-
дриН 7, 339)^
3. найлаша за Пролаз или йревоз йреко гра
ничив воде или границе; исп. бардарина, 63ч, бача,
63ц, бапа*, бац-пазар, царина, б родар и на, ске-
ларина, мостарина. — На водици вила бажда-
рица, | Те узима тешку баждарину: | Од )унака
оба црна ока, | А од ко>ьа ноге све четири (Вук,
Р).). Узе мене тешку баждарину, | Есъ на мое
хиляду воловахъ (НП Чо)к., 262).
239
баждаритя, баждЗрйм (пр. сад. баждарёЬи ;
имп. баждари; аор. бЗждарй; трп. баждарен) несвр.
заст. йровераваши меру и жигосаши. — Све по
суде за М)ерен>е, прегледат Ке и баждарити пре-
пошт каптола (Хорват Р., ХК 19, 266).
Изр. не бити баждарен: Пиши без мере
(Срем, Марк. Свет.).
баждарица ж она ко]а узима баждарину
(3) (само уз реч вила); исп. баждаркшьа. — в.
пр. под баждарина (3).
баждаркшьа ж в. баждарица. — У гори
)'е вила баждаркшьа, | Ко)а чини велике зулуме
(НП Бос, 69). Ту ... )е измалана баждаркшьа
вила, ко)а на неоседланом )елену ... )аше (Поп.
Ср. 1, 436).
баждарнпца ж заст. уешанова или зграда
где се баждари роба и найлаНу^с баждарина. —
—Одозго са „баждарнице" зачу се свирка грнете
(Станк. Б. 3, 94).
баждаров, -а, -о в. баждарев.
баждарскй, -3, -б ко/и се односи на баждар
и баждара: ~< мера, ~ службе1гак, «- уред.
баждарство с занимапе баждара, баждар-
ска сшрука. — Чов)ек може велик в)ештак
бити у баждарству, но за тим не сли)еди, да
и ум;етност м)ериги и ци)енити може (Шен.
А. 4, 193).
баждати, -Зм (-Змо, -йте) несвр. покр. йри
времено йрошиваши; исп. бажда (1), баздати (Лика,
Поп. Мил.).
бажд$л»ак, -л.ка м в. бадр.ъак. — Властела
су уграбила на)бол>а пола и шуме, а сел.ацима
су дате мале крчевине и баждрлщи по шумама
(Н. Скуп. 4, 29).
баж$акан>е с гл. им. од бажЪакаши.
баж!}акати, баж^акам несвр. уч. покр. в.
базаши. — По вас дуги дан баж^ака, куд
му )е пол.а, а на куКу не обрЬе главу (ЦТ,
]ониЬ. 1).
бамфеж м е. баздеж (ЦТ, 1овиК. 1).
баж!)ён>е с гл. им. од баздеши, базд;еши,
бажЬеши, баздиши.
бажЦети, баздйм несвр. покр. е. йазиеши
(ЦТ, Вук, Р].).
баииьнв, -а, -о е. баглив (Вук, Р).).
бажвьача ж покр. горли део бедрен>аче код
свшьа; исп. базна кост (Срем, ЛМС 159, 126).
бажул 1 м бот. покр. в. йасул Рпазео1и5
бажул» / уи!8аг18. — Где се сади бажул,
там не расту тикве (Шен. А. 11, 439). А л,ети
године 1923 био )е бажул врло )ефтин (Ма).,
ХК 19, 105). И кухари Ье фасовати мает и месо
и бажул» и кромпир (Крл. 4, 188). То вам све
код нас расте ... као ту код вас бажул. и репа
(Батуш. 1, 178).
бажулица 1 ж агр. покр. в. йасулица, сишан
бажул>ица / йасул (Хрв. Загор)е, Шул. 5).
бажур, -ура м бот. е. божур Раеогт. —
А)'те, друге, помозите ... винчац китит; | ... Ка-
ранфила црл.енога ... | И бажура плавушастог
(Варош, НП, ЗНЖ 25, 303). Црвена крава ка
бажур (КМ, Ел. Г. 3). (Петр. С. 4).
бДз м бот. 1. в. зова §атоиси$ тнга. —
Сваки )е крава) ... озго, избоден са цевчицом
240 БАЗА — БАЗАРОВИНА
од „база" (зове) (Лужница и Нишава, Ник.
В. 2, 131).
2. в. айша (Адамовик Л., БК 1899, 1626).
База Презиме (Шем. Бос. 1886, 51).
база1 ж (нем. Вазе) исп. базис 1. е. основа,
оно шшо служи као ослонац, на чему се нетто
йодиже, изгра/)у;е. — Ти су брегови прастаре
формаци)е, са солидном базом (Андрик 3, 78).
Фиг. На та) се начин доби)а ... база, да се
може бол>е проценити умесност извесних ра
схода (36. зак. 4, 118). Трговина транш ...
реформу путпичких тарифа на исто) или слично)
бази (Сир. 1, 236). Уништавати у селима све,
како би се поткопала економска база партизана
(Дед. В. 2, 283). Две владе желе, да се односи
измену н>ихових земал>а ставе на солидну и
тра)ну базу (XX век 1938, 5/57). То )е основица
Вукове реформе. Ако од н>е по^емо као од праве
базе, ми Кемо лако разумети целокупан Кара-
цикев рад (Велик 13, 25). Дрогери)'е ... основане
на бази акционарског друштва (36. зак. 25,
115). Откупнина ке се обрачунавати на бази
рачунске ренте (И. 12, 71).
2. во), а. место ко}е служи као уйоришше,
ослонац с ко]ег се ерше ойерацще. — На северу
служе као навалне базе Корковачки и брезо-
вачки логор (Чубр. В. 1, 149). Итали)а има на
истоку дугачку обалу ко)а нема згодних база за
морнарицу (Богдановик А., ЗК 14, 23). Велика
Бриташф има моЬне ваздухопловне и поморске
базе на острвима Малти и Кипру (Михаиловик
Ст., XX век 1939, 228). Импери)алистичке силе
... [претвара)у] наше области у базу за борбу
против револуци)е (Арх. КГЦ 3, 13). 6. Парти
занско склонишше за време Другое светское раша.
— Оне копа)у „базу", копалу рупу у ко)у Не се
склоните ран>ени и ]ош неизлечени другови у
случа)у да непри)ател. продре до села (Симик
Д. 1, 173). Ми смо на 1астрепцу господари.
Зашто да бежимо из сво)е базе (Ъос. Д. 1, 25).
Сремске „базе" ... [су] влажне рупе под земл»ом
или ме^у зидовима, у ко)е )е вал>ало склавьати
се ако фашисте изненаде у селу (Поп. Т. 3, 73).
3. кра], облает ко]а служи за снабдевагье
нечим. — Говорите о сировинским базама, али
ни речи не кажете о судбини народа (Бих.,
Квьиж. 8, 294).
4. хем. суйсшанца лужасшог укуса ко^а с
киселинама гради соли, а у воденом раствору да/'е
само хидроксилне ]онове.
5. мат. а. основа При сшейеновагьу. б. е. базис
(2).
база2 ж бот. в. зова ЗатЪисив ш{;га. — Док
база цвате, натрга се цвита (Варош, Лукик Л.,
ЗНЖ 24, 117). (Вук, Р).).
база* ж покр. в. базалица (Лика, Мед. 1,
1609).
база* ж покр. вреша киселе чорбе од куку-
рузна брашна (Лесковац, Дим. С).
базаг, -зга м бот. в. зова Затоисш т§га.
— Док су слушали П)еван>е, ста;аху мирно за
грмом базга ("Бал. 4, 216).
базак, баска м бот. е. зова ЗатЪисиз тдга
(Хирц, Виенац 1881, 594).
базак, -ака м в. базовишше (Тупижница,
Милошак.).
базакавье с гл. им. од базакаши.
базакати, -ам неевр. покр. зачикаваши (Ср.
загл., Цветк. М. 1).
базалица ж она ко]а база; исп. база' (Аре.).
базални, -а, -б в. базан; исп. база1 (56). —
Базални пресек у ово) системи )ест хексагон
(Панч. 2, 16).
Изр. ~ метаболизам в. метаболизам (Изр.).
базало м она] ко}и база (КовачевиЬ, Л>., Р1А).
базалт м (нем. Ваза!с) мин. црна или зелена
врло шврда сшена вулканског йорекла, составлена
од йлагиокласа, оливина и Пироксена.
базал тан, -тна, -тно 1. ко]и ]е од базалта;
ко;и садржи у себи базалша; исп. базалтеки. —
Тако ]'е на пр. базалтно тло тра)но плодни ]е
него п)ешчано (Ненад. 1, 203). Базалтни три)е-
мови (Крл. 9, 35).
2. ко]и ]е као базалт. — Море се л»ушкало
у базалтно) сенци модрих планина Оанк. Р.
1, 174).
базалтеки, -а, -6 в. базалшан. — У око-
лини Чорлу виде се базалтеке купе (Мих. I.
1» 117).
базан, -зна, -зно (чешке у одр. виду) ко;и
се односи на базу1, ко]и чини базу1; исп. базални,
базичан. — Об)е ове гране претставл>а)у неку
врсту базних индустри)а (Лопанд., Прегл. 1948,
167). Раствор креча у води )е базан (Ъор^. М.).
То [шъувачка] )е бистра базна течност (Див. 1 , 86).
Изр. ~ кост в. кост (Изр.).
базавье с гл. им. од базаши.
базар1, -арам (нем. Вазаг; тур. рагаг) 1. йо-
кривено исшочн>ачко шржишше, йщаца. — У
)едном од та два места [Александри)а и Каиро]
он )'е нашао на базару неколико словенских ру-
кописа Оаг. 3, 215). Све сами градови из Хи
льду и )едне ноки, с шиховим ... источвьачким
тржиштима (базарима) (Р—А 1, 104).
2. шрговачка рад/ьа (веНином сишничарска
и свашшарска) . — Само у улицама 6р. 1 ... и
20 могу се подизати ... мали базари (пекарнице,
ковачнице, браварнице, столарнице, обукарнице
и т. д.) (36. зак. 25, 145).
3. йавилон са сваковрсном робом. — Колико
би било бол>е да смо, место скупога базара у
Парнзу, подигли код куке изложбени павил>он
и организовали у »ему прву изложбу свих )уго-
словенских заната (Стра)ник К., СКГл НС 14,
463). Ако ни) е лупала главу о спрова^анъу ди
летантских представа, базара, лутри)е и I. д.,
она би шила из куке у куку тражеки „милостива
ерца" (Никола)евик Н., Звезда 2, 319).
4. модни лист. — Изнео нам ваздан неких
базара па нам показу)е разне кро)еве (1е)0 1, 7).
базар', -ара м бот. покр. в. зова ЗатЬисив
П1§га. — За тим се озго метне усправл,ена цев
од базара (зове) (Ист. Срб., Тро). 5, 174).
базаркан, -ана м заст. в. базр1)ан. — Како
му се шарац узмамио, | Испод нога све калдрма
скаче, | Па по граду разлама дукане | И разгони
младе базарЬане (НП Б—Б, 320).
базар^ан-баша (базар^анбаша, базаркам-
баша) м заст. в. базрЬан-оаша (ЛМС 6, 233).
базаровина ж дрво базара1. — [За грабеше
мелема од чирева] узме се ... мало масти и мало
воска, па се у то метне кора од базаровине и
пржи се на ватри (Грб. С. 1, 231).
 ЁАЗАРСКИ — БАЗДЕЖ
базарскй, -а, -о ко/и се обноси на базар1,
ко]и ]е као из базара1 : ~ лутка, ~ роба.
базати, базам (база)у) несвр. иНи шамо-амо
без цила, шврлаши, шумараши, ландраши, ша-
лабазаши; вар. басати, банзати (1); исп. бажг)а-
кати, базвиздати, баздаликати (2), баздркати (2),
баздр.чи кати, баздрчити, баздулати, базетати, ба-
зшъати, бан/пнъати (3). — Дог)е нешто реч о Да
видовичу, и )срсми)а рече: „Л>уди, шта спрдамо,
те не узмемо човека да не база залудан" (Гру).
]. 1, 115). Наш ссл.ак ... целе зиме беспослен
база, па од дуга времена и чашицу прихвати
(Батут, Лов. 1900, 329). Руке наби)у у цепове
од чакшира до лаката па базару и главрн>а)у
као без)аци (*ан,уш. 1, 141). Него его та ширине,
па база) (Наст. 1, 81). И тако базам и базам
драгим кра)ем (Ъал. 8, 223). Рад у на)веКем
)еку, а \я базам по селима и друштвима (Весел.
18, 258). На)вол>ела )е ... базати гадевима око
града (Цес. 2, 55). Кроз мрак (едва назире свога
вола и нешто коза ко)е неснгурно базару кроз
пртину као да су глфне Девт. 1, 62).
бачбял.Нйпя прил- покр- *• бамбадава (ЦГ,
базоади)аее ^ ' ' йрщашан мирис; вар. баздеж, баздиж (1), ба-
б&зва ж агр. врсша дугуласших лешнмх кру-
шака; вар. базга (2) (Мил. М. Ъ. 15; Левач,
ТемниЬ, Ми). С. 1; КМ, Ел. Г. 3).
базвиздати, -ам несвр. покр. в. базаши. —
Немо) да ми оставите саму купу, па да одврл>ате
куда и да базвиздате по селу (Кордун, Петр.
Ъор.).
базврцагьа ж в. базврцан,е. — Доди)а ми
та тпо)а базврцан>а (Бос. Грахово, Билб. 2).
базврцан>е с гл. им. од базврцаши.
базврцати, -ам несвр. покр. доса^иваши гово
ром,узнемираваши йричапем; исп. звоцати. — Немо)
ми базврцати више главе (Бос. Грахово, Билб. 2).
баз г м бот. покр. в. зова ЗатЪисия т§га.
— Мег)у грмл>е убря)а)'у Новал>ани ... базг (од
бобица базга праве новал>ска д)еца бо)у) (Но-
валл, Широла Б., ЗНЖ 31/2, 54).
базга ж 1. бот. е. зова 8атЬисиз тдга. —
Но базга не бидаше ни про.ъеЬем расцвала (Шим.
5, 88). Причаше и она онамо базга, што се )е
... протукла као дрвце у зрак из црних каменова
(Ъал. 17, 20). Он [ми )'е] донио )еданпут пушку
од базге (Пец. 5, 64). (Панч. 5, 342).
2. агр. в. базва (Морача, Добр.).
базгаше с гл. им. од базгаши.
базгати, -ам несвр. покр. вадиши срок из
базга да се начини цев за йуцалку или шшр-
цалку (Хрв. Кра)ина, Аре).
базгётапяца ж в. беейосличарка (Хрв. Кра-
)'ина, Аре).
базгётало м е. беейосличар (Хрв. Кра)ина,
Аре).
базгетаи>е с гл. им. од базгешаши.
базгёгати, -ам несвр. в. беейосличиши (Хрв.
Кра;ина, Аре).
базгия, -а, -о ко]и се односи на базгу. —
Неспретне птичице забавл>аху се ... зобан>см
црних базгиних боба (Себ. 5, 10).
базгов, -а, -о ко/и се односи на базг, ко;и
]е од базга. — Нису ман>кале ни Д)еч)е играчке:
45
241
базгова штрцал.ка, шкура, базгова пушка (СД
1921, 10/2). Мирис смил>а ми]сшао се с л»е-
шьивим мирисом базгова цбун>а (Козарч. 3, 35).
1ош зад)елн за пас базгове кумбуре (НПр Корд.
1, 36).
базговнна ж 1. е. зовиковина, Посечено ба-
згоео дрво. — Од зовине (базговине) направ
ляли [бисмо] „штрцал>ке" и „пушке" (Шим.
3, 11).
2. бот. в. зова ЗатЪисиз тцга. — Над про-
лисгалом бу)ном базговином расипало се )утарн,е
сунце (Ъал. 15, 86). Поведе Мари;у нешто по-
дал.е ... под осамл>ену кржллву базговину (Шим.
5, 71).
базговнца ж 1. ча] од базгова, зовина цвета
(Парч. 1).
2. эоол. в. обична грмуша 5у№а согшпип13
(стегеа, зуЬла); вар. базговка (2) (Хирц 3).
базгбвйште с место где има базга, где }е
расшао базг (Бор).).
базговка ж 1. йуцалка од базга (Бор).).
2. эоол. е. базговица (2) (Хирц 3).
базд1 м 1. одврашан задах, смрад; ]ак, не-
зди)еж, баздиш; исп. баздети. — Од базда
барутнога дима Ьс и орлови крепават' (Нев.
2, 22). По базду те налазили (Пав. 26, 35).
2. покр. в. баздов. — Ти, базду, да ме учиш
(Комарница, Никит.).
базд* м бот. покр. в. зова ЗатЬисиз 1115га.
— Корице су му [мачу] из танких дашчица од
базда оли )еловине (Корчула, ЦетиниК Ф., ЗНЖ
27, 362).
базда1 ж бот. покр. в. зова ЗатЬисиз тзга
(Подрин. окр., Ран. 1).
базда2 ж в. баздула (1). — Нйкад се
)а не биг ожёнио бнбм баздбм (ЦГ, СтаниН
Мил.).
базда (базда) ж покр. (ЦГ) 1. в. йувапак,
нейри]'ашан мирис цревног гаса ОовиЬ. 1).
2. пе). сироши, убоги свеш. — А нёмаш,
)Эдна, куд у ону базду (ЦГ, СтаниК Мил.).
бЗздавац, -авца м покр. в. баздов (ЦГ, Шок).
бЗздавица ж покр. е. баздула (1) (ЦГ,
ШоК).
баздалйкавье с гл. им. од баздаликати.
баздаликати, баздалйчём несвр. покр. 1. е.
беейосличиши. — Има ... | ... и хрг)авы людШ, |
Ко1й траже згоде и прилике, | Да о трошку
сограЬана свой, | Баздаличу и проводе животъ
(Сок. 2, 16). Кад оде кум, сватови се разилазу,
)ербот е срамота )ош и дуж)е тралиликат и
баздаликат код празне флэше (Слав., Филако-
вац И., ЗНЖ 11, 124).
2. в. базаши. — Одох и )а баздаликати тамо
амо (Слав., Цеп. 1, 261).
Баздаи йрезиме (Синд. 1, 116; Нак. 2, 292).
баздаше с гл. им. од баздаши.
баздарлйкати, баздарлйчём несвр. покр. в.
беейосличиши (Слав., Богд. Л.).
баздати, -ам несвр. е. баждаши (Парч. 1).
баздача ж покр. в. баздула (1) (ЦГ, ШоК).
баздеж (покр. ). бажг)еж) м в. базд1 (1)
(ЦГ, Рог.; ШоЬ).
242 баЭдёж — баЭвдовлева ёолеСТ
баздеж м покр. е. баздов. — Не ш'ёдй ми
се кра) бнбг баздежа (ЦГ, СтаниЬ Мил.).
баздел>а м покр. в. баздов (ЦГ, ШоЬ).
баздёльав, -а, -о покр. е. баздлив (ЦГ,
Поп. П. М.; ШоЬ).
баздёльавац, -авца м покр. е. баздов (ЦГ,
Рог.).
баздёльавица ж покр. в. баздула (1) (ЦТ,
Рог.).
баздельавче, -ета с покр. йр.ъаво, смрд.ьиво
деше (ЦГ, 1овиЬ. 1).
баздёльив, -а, -о покр. е. баздлив. — Те
ови баздел>иви шпански чпи)уни и жабо)едци у
црни)ем чизмама ... те ови, те они ... а нама
се запалила куКа са сви)'ех банада (Нев., СКГл
25, 325).
баздетк ). базд^ети, -им (э. и иски,, и. и 1.
базднти; покр. ). баж^ети; -ймо, -йте; пр. сад.
баздёЬи и баздёЬи; р. пр. \. баздио, -зд)сла, -ло,
покр. ). -ж!)ела, -ло) несвр. исйушшаши }ак
нейри]ашан мирис, задах; заудараши. — Ево,
базди из ньега ракита к'о из бачве (Срет. М.
7, 87). Много нам заудара гун> и базде опанци
(СрЬ 1903, 26). Ал' Ье ... баздет' ка' мрша ...
Баздео )е и на сам дан са'ране (РадиЬ Д. 5, 65).
РесимиЬ ... шапесао кроз ... смрад лешина ко)е
су грозно баздиле (Вас. Д. 2, 83). Земунице
су баздиле на камфор Сак. С. 2, 10). Улицом
близу срушене Славите, кода )с )ош баздела на
малтер и на лешеве ... кора чале су ... две девочке
(Поп. I. 3, 203). фиг. Отуд базди нечувени
смрад катастрофа соци^алних (Рак. Мита 22, 84).
баздёч, -ёча и покр. врсша морское рака
(Прчан,, Реш. 1, 226).
баздеш м покр. в. баздов. — Како мореш
разговарати с тим баздешом (Херц. и ЦГ, Том.
М.).
баздйж, -йжа м покр. 1. в. базд1 (1) (ЦГ,
ШоЬ).
2. в. баздов (ЦГ, ШоЬ).
базди)еж м покр. в. базд1 (1) (ЦГ, ШоЬ).
базди]ел> м (само ).) покр. в. баздов (ЦГ,
ШоЬ).
баздика ж бот. в. айша. — За овакве од-
вратне мирисне бн.ъке [нма] и облика изведених
из глагола „баздити". Тако н. пр. баз или баз
дика (АдамовиЬ Л., БК 1899, 1626).
баздисати1, -ишём свр. уйрлаши, ошшешиши
(о халини и ел.). — 1а Ьу сво)е баздисати злато,
| ПогубиЬу бисер и дукате (НП, БВ 1904, 353).
баздисати1, -ишём свр. е. балдисаши (М.
Пожаревац, Ост. Д.).
базднти, -им (з. и неюь. и. и ).) несвр.
в. баздеши.
баздица ж покр. в. баздула (I) (ЦГ, ШоЬ).
баздйш, -йша м покр. в. базд1 (1) (ЦГ, ШоЬ).
базд}етн е. баздеши.
баздл>ив, -а, -о ко}и базди, смрдлив; вар.
базделлв, баздел>ив. — У сво)'их три стотине
брава познавао )'е ... сваку прождрл,иву ...
козу, аено )аре, баздллвог )арца (Живад., XX
век 1939, 18).
баздов, -бва и йрлав, смрдлив човек, смрдли-
вац; исп. базд1 (2), баздавац, базде.ъа, базде-
ллвац, баздеш, баздйж (2), базди)'ел>, баздон>а,
баздотина (1), баздушан. — Не би те ри)ека
опрала, баздове! (ЦГ, Никит. П.). Иди од мене,
баздове )едан! (Херц. и ЦГ, Том. М.). Баздове
)едан, зар ти некоме можеш да се потсмехнеш?!
(Гружа, Васил,.).
баздоввла ж бот. е. зова ЗатЬисиз т&тл
(Шул. 5).
Изр. дивля <^<; е. айша (Шул. 5).
баздоша м покр. е. баздов (ЦГ, Поп. П.
М.; ШоЬ).
баздо&ица м дем. од баздои>а (ЦГ, ШоЬ).
баздотина м я ж покр. 1. в. баздов (ЦГ, ШоЬ).
2. в. баздула (1) (ЦГ, ШоЬ).
баздрг>ан, -ана м в. базрЬан. — Кроз тебе
се проЬи не могаше | Од дуЬана и од баздр^ана
(НП Вук 6, 216).
баздрк м покр. звук ко]и се чу;е При иейу-
шшан>у цревног гаса (Рисан, Вук, Р).).
баздркшье с гл. им. од баздркаши.
баздркати, баздрчём несвр. 1. Произведший
баздрке (Парч. 1).
2. в. базаши (Вук, Р).).
баздрлйкати, баздрлйчём несвр. е. базаши.
— Одох да спавам. ]и не могу и ноЬу ловити
и дан>у баздрлйкати (Цви)ан. 1, 130).
баздр.'ьика 1 ж покр. е. бадрлица (1)(Бя-
баздрл>ица / раша, Вук, Р).).
баздрльичав, -а, -о покр. ко]и }е йун баз-
дрлика. — Не валя ово си)ено, баздрлэичаво )е
(Бос. Грахово, Било. 2).
баздрльичица ж покр. дем. од баздрлика. —
Забоде ми се )една баздрл>ичица под нокат (Бос.
Грахово, Билб. 2).
баздрчён>е с гл. им. од баздрчиши.
баздрчити, баздрчйм несвр. покр. в. ба
заши. — „Шта ради Миле у куЬи?" —
„Ништа, у ви)ек баздрчи" (Лика, БогдановиЬ
]., ПА).
баздулавье с гл. им. од баздулаши. — Ме^у
ти]см повратила се и Циганка из баздулан>а
(НПр Корд. 2, 132).
баздулатн, -ам несвр. покр. в. базаши. — в.
пр. под баздулан>е.
баздул»а ж 1. йрлава, смрдлива зкена, смр-
дливица; исп. базда', баздавица, баздача, базде-
л.а1!ица, баздица, баздотина (2), баздульавица,
баздул>ица, баздура, баздурача, баздурица, ба-
здуша. — Не бих |а у оне баздул>е ништа узео,
да ми поклони (Херц. и ЦГ, Том. М.).
2. бот. покр. в. шашу.'ш ОаШга зиатопшт.
— Истуцана трава бяздул,а (татула) посута )аком
раки)ом привида се на оток (Подгорица, Раду-
ловиЬ И., ГлЕМ 1933, 54).
баздульавнца
баздульица
баздура ж покр. в. баздула (1) (ЦГ,
баздурача ' ШоЬ).
баздурица
баздуша
баздушая, -йна м покр. в. баздов (ЦГ, ШоЬ).
Базедова б'блёст 1 ж (по нс.мачком ле-
Базедовльева бблёст / кару Базедову) мед.
нарочишо оболеле шшишне жлезде.
 БАЗЁН
базёи, -ёна м е. басен. — Тражили смо
сун чане школе ... са великим базенима (Вид.
Сл. 2, 132). Хидроцентрала у МесиНима даваКе
... електричну енерги)у ... и средаьебосанском
индустриском базену (Пол. 1950, 13617/2). То
су БановиЬи ... Центар великог угтьеног базена
(Влатк. 1, 135). Пример рудара угл.енокопа ба
зена „Тито" послужиЬе свим нашим рударима
(Борба 1949, 1/1).
базёнчнК м дем. од базен.
базер м бот. в. чайлан А$рНос!е1из а1Ьиз
(Враае, Сим. Д.).
базёрг)ан, -ана м заст. в. базр^ан. — На
дуЬане туче базер^анс (НП Вук 3, 351). Први
Битол>ски базерЬани (трговгщ) и богаташи Хри-
шКански има)у овде сво)е домове (АврамовиЬ
С, БК 1896, 1316).
базёрг)ап-баша (базёрг)анбаша, базёр1)ам-
баша) м заст. е. базрЬан-баша. — Кнеза 1ована
Рашковипа учине базер^амбашом Би)оградским
и поша.ъу га ... у Н>емачку, да набаи.ьа Србима
рану (Вук 8, 25). Данас пишем о том и базер1)ам-
баши у Би)оград (И. 15, 121).
ба^6рг)ан-башнп (базёр^анбашин, базёрЬам-
башин), -а, -о ко}и йрийада базер1)ан-баши (Вук,
Рь).
базёрг)ан-5ашлук (базёр1)анбашлук, базёр-
1)амбашлук) м заст. в. базр1)ан-башлук. — Мислим,
да Ке му [Брзаку] ГшзерЬан-башлук )амачно узети
(Вук 12, 96). (Вук, Р>.).
базётатн, базётам несвр. покр. в. базами. —
Куд базеташ, што не узмеш какав поса' у шаке
(Дивосело, Обр. Ъ.).
базн)а ж покр. рад ван завича;'а, йечалба;
исп. базати. — У Горн>о) Крайний кажу л>уди
„Идем (или Ну иНи) у бази)у", — а то значи
у долн>е кра)еве на рад (Зма) 4). Кад л>уди оду
у сви)ет дела тражити, каже се да су отишли
у бази)у (Хрв., Кос.;. С оцем и с матером од-
базала била у бази)у, у равну Славони)у (Буд.
2, 7).
базилика ж (тал. ЪазШса) вар. басилика, ва-
силика 1. архит. аншички и средн>евековни ший
гра^евине, на]чешНе са два реда сшубова. — Са
дани ьи [храм] )е подигнут ... у облику округле
базилике, са чврстим зидинама (Глумац Д.,
ГлСПЦ 1946, 255).
2. хришНанска црква гранена йо угледу на
базилику (1). — У целини [(е] откривен амфи-
театар, неколико ранохришЬанских базилика (Цар
5, 113). Одатле су тихо пошли | Базилици светог
Марка (Кран»ч. С. 3, 89).
базнликалан и базипнкалан, -лна, -лно
ко]'и има облик базилике. — Гра^евина [Дечани]
)с у основи тробродна базиликална, али без про-
зора у иа)веЬо) висини средн>ег брода (Стефа-
новиК А., СКГл 9, 129).
базйлис(а)к, -ска м 1. эоол. врсша америчког
гушшера ВазШзсдо атепсапиз (Терм. 3).
2. оразн. фаншасшична змща, гушшер или
зма;, чще дисагье и йоглед наносе зло; вар. баси-
лиск, василиска. — И код Хрвата и Срба ...
има у народном в)ерован>у ... доста потврЬен
мотив, да 7- или 9-годишн.и кокот може сни-
)ети )а)е, из ко)'ега би се излегло неко чудо
нсобично и страшно (базилиск, неман, враг)
БАЗИСНИ 243
(Сто)ковиК М., ЗНЖ 28/1, 87). Врх чела \о\
бли)ешти с)а]ан смарагд, као ужасно око бази-
лиска (Шеи. А. 12, 109).
базин, -а, -о ко/и се односи на базу*. — Цвет
базин или зовин (Аре).
Базина йрезиме (Дед. I. 3, 395).
базин>ан>е с гл. им. од базшьаши.
базинаати, -ам неевр . покр . в. базаши (Лика,
Трб. П.).
базйрагье с гл. им. од базираши. — Пове
рили смо ... позадинским радницима „базиран>е"
тешких ран.еника (Минд. 1, 242).
базйратн, базйрам (-йра)у) свр. и несвр.
(нем. Ьазйегеп) I 1. а. узеши нешшо за осноеицу
сво]их заклучака, захшева, засноваши, засниеаши;
йосшавиши, йосшав.ъаши на базу1 (1). — Ми Ьемо
наше излагайте базирати на ово) друго) подели
(Петрон. 1, 47). Било )е бескра)'но глупо бази
рати захтев ... на овако бесрамним фалсифика-
тима (Пи). М. 2, 332). Наши су захтеви мини-
мални ... на закону базирани (Петр. П. 2, 126).
б. е. базираши се (1) . — Подела улога мора бази
рати само на чисто уметничким принципима
(Христин С, XX век 1938, 1/81). Све велике
полемике базираду обично на ]'едно) збрци по)-
мова (Панд., БВ 1914, 121).
2. во), узеши, узимаши нешшо за базу1 (2а);
ослониши се, осла/ьаши се. — Шабачки одред
вед има наре!)ен>е, да базира на лини)и: Теке-
риш—Клак (Павл. Ж. 1, 128). На свом ... п ро
ле пьем кретарешу ... била ]'е домовинска флота
базирана на Гибралтар (МГ 1933, 78).
3. смесшиши, смешшаши; склониши, склапа-
ши у базу1 (26). — в. пр. под базиранье.
II ~ се 1. имаши за базу1 (1), засниеаши и,
шемелиши се, йочиваши на нечему; исп. базирати
(I, 16). — Ни]е се могла послужити филозофи-
)ом ко)а би се базирала на хистори)ско) подлози
(ХКА, 90). Тада№и робни промет ме^у државама
базирао се на дугорочним трговинским угово-
рима (КостиК М., XX век 1938, 1/57). Све одлу-
ке ВеЬа базира)у се на резолуци)ама и одлукама
конгреса (Арх. КЩ 3, 17).
2. е. базираши (I, 2). — II Степен Колонске
коморе ... кретаЬе се по нахо^ешу Командакта
дивнзи)'е, базира]уКи се на пут Топола—Бело-
савци—Младеновац (Павл. Ж. 3, 683).
базирт)ан, -ана м заст. е. базрЦан. — Базир-
1)ани спустише Ьефенке (капке од дуКана) (НП
Шун.., 96).
базис м (нем. Ва$1з) 1. в. база1 (1 и 2). —
После )е написан и треки устав на основу базиса,
ко)и нам )с донео барон Рикман (Ком. 2, 204).
[Светип] )еднако тера познатим начином сводим
без базиса и метода учене радн>е (Дан. Ъ. 8,
363). Теори)'а обично прида)е )ош више важ
ности тврдншама са стратегиског гледишта ...
Сматра их као потпорне тачке за концентра-
ци)у, као базис за наступанъе (Балт. 1, 402).
Стога су предузете многе мере да се положа)и ...
што бол,е утврде и ставе у што поуздани^у свезу
са сводим базисима и наслонима (Тод. 11.2, 7).
2. мат. основица код неких геомешриских шела
и слика, найр. код йризме, Пирамиде, шроугла;
исп. база1 (56).
базисий, -а, -б ко;и се односи на базис (2),
основични. — Ако )е базисни четвороугао те
244 БАЗИЧАН — БАИЛДИСАТИ СЁ
тиван, око н.ега се може описати круг (НедиК
М.). Код правилне тростране пирамиде базисни
троугао )е равностран (И.).
базпчан, -чна, -чно (фр. Ъаз^яие) е. базан:
индустри)а, — привреда, ~ стена, ~ )един>ен>е.
базичност, -ости ж хем. особина неке базне
суйсшанце; ;ачина неке базе.
баз)алук (тур. Ъез1уаг1ук) м моН, величина. —
Не бо)им се пара ни Ьссара, | нит' царева си-
Кана фермана, | нит' царева силна баз)алука, |
баз)алука, силнс царевине (НП, Р]А).
баз)ан м бот. зеласша би/ька ЛееоросНит
рос!а{»гапа из ф. итЪеШГегае у уйошреби у на
родном лекарству; исп. погани ца, седмолист
(Панч. 5, 330).
Баз)аш м 1. варошица и йрисшанишше на
Дунаву, у румунском делу Банаша.
2. мали Православии манасшир у близини исшо-
имене варошице (Вук, Р).).
базламача ж (тур. Ьагктас) покр. врсша
Пите од }а]а, сира и брашна; вар. балзамача,
басламача. — [За базламачу] прави се смдеса
исто као за уштипке, само што се базламача у
тепси)и пече (Хрв., Кос). ТреКи дан, када се
мли)еко веК очисти, пече се од н>ега базламача
(Ил. Л. 1, 110). Она )е требала чути само први
повик Тонкий, па да и у н>0) одмах, премда
)е пекла слатку базламачу, заигра бо^овно срце
(Цес. 1, 74).
базов, -а, -о ко]и ;е од база, од базовине.
— Кад н'умеш да свираш, нева.ъашна ти и ба-
зова и дренова свирка [свнрала] (Сврлиг,
Васюь.). За лик [лек] се употребляв ... базов
цвит (Варош, ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 116).
базбва 1 ж бот. в. зова ЗагпЪисиз т^га
базовика / (ПараКин, ]лв.; Хрв., ХрваЬ.).
базовина ж бот. а. е. зова ЗатЬисиз ш§га
(Хрв., ХрваЬ.). б. базово дрво (Посечено) (Сврл>иг,
Ризн. и Васшь.).
базовйште с место где има база, где ]е ро
стов баз; исп. базак (Бор).).
базбвка ж бот. в. зова ЗатЪисиз т^га
(Р—К 2).
базбвлье с зб. им. од баз, базово шибле (Далм.,
Бор).).
базбглавка ж зоол. в. бркаша сеница Ра-
пигиз Ыаггшсиз (Рад ]А 11, 208).
базрг)ан, -ана м (тур. Ъег1г§ап) 1. шрговац,
Продавай; вар. базар!)ан, баздр^ан, базерЬан,
базирЬан, базрцан. — У Мостару два нова ду
вана | И у н>има до два базрг)ана (НП, ЗНЖ
23, 243). Како би било да молимо неке ... ви!)е-
нще базрЬане (трговце) (МН 1892, 110/2).
2. покр. ован са усукалим роговима, вешшачки
удешеним да расту Право; исп. вилаш, обрторог
(Тимок, Милошак.).
Базрг)ан, -ана Презиме (Шем. Бос. 1886, 109).
базрт)ан-баша (базрЬанбаша, базрЬамбаша)
м ист. сшарешина шрговаца; сшарешина царинар-
нице (за време шурске владавине) ; вар. оа.ирЬан-
баша, базерйан-баша. — Начелника [одел.ен.а
за трговину] ... у шали зове „Базр^ан-башом",
т). старешином трговаца (Тар. И. 1, 222). Од-
говорено [)е] ... базрКан-баши у Београду ...
да дозволи пекару из Земуна држати у Госпо-
дарево) механи пекарницу ("Бор!). Т. 17, 1).
1795 год. прешао )е у Београд и био Хаци-
Мустафи базр^ан-баша (старешина царини и
трговини) (Кост. К. 3, 173). Београдски ба-
зрЬан-баша или консул био )е ... експедитор
робе (Гавр. М. 2, 410).
базрг)ан-башлук (базрЬанбашлук, базрЬам-
башлук) м зван,е и власш базр!)ан-баше; Подруч^е
ко}е ПриПада Под власш базр^ан-башс; вар. ба-
зер^ан-башлук. — Кад би добио ... Београдски
Консулат или базрЬанбашлук где )е долазила и
београдска скела, Милош би ... имао слободну
везу са суседном монархизм (Гавр. М. 1, 273).
базрИанити, базр!)анйм несвр. шрговаши
(Поп. Д. С).
базрг)анка ж жена базрцан; базр!)анова же
на. — Све се б')еле кипени дунани, | На н>им
с]еде базрНанке младе (НП, БВ 1900, 29).
базрг)анскй, -а, -о ко;и се односи на базр!)ана,
базрЬаис, шрговачки. — Турнаыи)а из Стамбола
до)аха | Ситан ферман за калпаком донесе | Да
се пишу сара^евски дилбери, | Базр1)ански и
хацински синови (НП, БВ 1895, 300). Трговци
су такоЬср били организовали у еснафе. Имали
су четири еснафа: базр^ански (трговачки), це-
лепчи)ски (сточни трговци), бакалски (спецера)-
ски) и атарски (дрогисти) (Скар. В. 1, 135).
базрЬанче, -анчета с дем. и хий. од базрцан,
млад шрговац. — Злато ти се, синко, преудало |
За Николче, младо базрЬанче (НП 1астр., 152).
базрцан, -ана м в. базрЬан. — Нису кок'-
шари, век с' базрцани. | Кад с* базрцани, чи)ем
тргу)у? (НП, ЗНЖ 4, 130).
базука ж (ген. мн. базука) воЬ ручни йро-
шившенковски бацач граната на ракешни Погон.
— Употреблена су бомбардери ... базуке, туке
(Борба 1949, 2/3).
базулмет м (тур. ЬагиЬеш, оно што се носи
око мишице) в. ама]ли]а (1). — Па извади ба
зулмет од злата | И на н.ему хн.ъаду дуката
(НП Курт, 47). Ево теби базулмет од злата | И
на н>ему стотину дуката, | ... Види, шКери, дара
и милоште, | Баш базулмет од старинског зла
та! | У н>ег метни запис из Кур 'ана, | Да те мла-
ду од урока чува (Огр. 1, 78).
баизица ж зоол. в. ]асшог Нотагш \'и1§аг15
(Зоре 1, 342).
бЗнл м в. баило. — Млечани су пак мрзели
Дубровчане ... и н>ихови башш у Цариграду
оптуживали су их (Кост. К. 3, 138). У )едноме
[писму] ]авл>ао )е госпар Франо ... да )е мле-
тачки ба^ил послао ... лажну доставу (Вид. А.
1, 202).
баилаЬ, -апа м зграда млешачког Послансшва;
исп. баило. — На квартиру сам ста)ао у Галати,
у венеци)анскога баила ... у старом баилаНу
(Зел. 1, 107).
байлдисати се, -ишём се свр. (тур. Ьау11-
шак) покр. онесвесшиши се; занеши се, Пасши у
занос; вар. баилисати се; исп. балдисати. — До
носе му сваки)е' понуда | II нащотл.е грану
бе)турана: | „Примириши па се ба^илдиши" (НП,
БВ 1894, 367). Баба Ружа ... износи из олтара
калаисан ибрик воде, да, из н>ега, полисе баилди-
сано челлде (Чок., БК 1902, 835). Слуга ...
потеже ножем, а крал>ева се кЬи од страха баил
 БАИЛЕ — БАМ»
диса, па у то; незнани избл>у)'е зми)у (НПр
Ча)к., 166).
бйиле м в. баило. — Баиле се помамио ...
па сваки дан по двору викаше (Л>уб. 2, 14).
байлнк м зает. в. бу/ьук (1). — Изведе
на)бол.у во)ску, Спахме, )еничаре, | Дивни
базилик Ерба и поносне Силихтаре (Ъор. 2,
215).
байлпеати се, -шлём се свр. покр. в. баил-
дисаши се. — Онда узе ерчали дурбина, | ...
И на дурбин пол>е прихватила ; | И познаде
ди(ете 1ована.— | Бирдем пале, па се бащлиса
(НП, БВ 1887, 125). Султани)а изнесе шербе,
а цар бир )"е ви!)е, одмах се баилиса (НПр, БВ
1897, 333). Сека Сока баилиса се и умри)е (Скар.
С. 1, 130). Он )0) узме руку, па држи и стисне
)е: „)а вас л>убим!" — то )'о) )'ош некако аежно
рекне ... па онда еасвим баилисано упре у н>у ...
плаве очи (Монашевик К., БВ 1891, 52).
баило м (тал. ЪаПо) ист. дийломашеки йреш-
сшавник (обично Млешачке Рейублике) ; вар.
баил, баиле, Схфю. — Млетачки баило из
Цариграда писао [)е] своме сенату (Герш. 1,
152). Дубровачки кнез ... Марсили)о Ъор1)и ...
поред многих посланичких миси)а истакао [се]
особито као бащло у Сирищ (Радон. I. 1, 300).
Млетачки баило у свом извешта)у из Цари
града ... !анл.я (Ел. Г. 5, 500).
баня м 1 зоол. е. буиов Авршз тарах
банна ж / (Срб., Мед. 3, 155; Панч. 11,
8; ПА).
баир м (ген. ин. бЗйрЗ) (тур. Ьау1г, падина,
страна брда) вар. баер, ба;ер; исп. брина (а)
а. овала и земл>ишше йоред обале. — ПркосеЬи
пучини и вихру, | Спасоносном продире баиру
(1акш. Ъ. 2, 93). Претставите себи да сте у Зе-
муну, на баиру, преко пута од Београда (Зма)
15, 215). Чамац приспе обали и ми ... иза^емо
на баир (Шапч. 10, 197). Ил* река, што тече
измег) два ба)'ира (Зма) 1 , 424). На том каменитом
ба)иру ... ту самдоживио на)л>епше париске ча
сове (Матош 1, 64). ИдуЬи дакле тако, угледа
мален чун ... ко)и беше уз ба)ир привезан за
)едно дрво (Поп. Ъ. 7, 261). Заустави се на
баиру уз ко)и ;е ста)ала наша болнична ла1)а
(Рад. М. 1, 42). Стрме стране река, речица и
потока под шумом су и у)едно су и паипьаци.
Зову их „Баир" и „Брина" (Каран. 1, 308).
б. брег, брежулак. — Били су управо избили ...
на врх омашег баира са прори)°е^еном шумом
СЬоп., КН 1948, 11/4).
Баир м део Шайца у близини осшашака не-
кадаииъе шврЬаве. — Мус-ага [)е] ... у шабачком
Баиру преко 70 душа убио (Йен. М. 2, 160).
байрат, -ата м (тур. Ьауггаг) заст. новац ко]и се
йлаНа за Нашу копа, иейашу; йойаша. — Приходи
... од царине, трошарине ... баирата („што пасу
ко1ьи странски") ... звали [су се] мукадом (Гавр.
М. 2, 375).
байрац, -рца м човек ко}и живи на баиру
(Слав., Бор).).
байркин>а ж жена ко]а живи йоред баира.
— Гуске виче бащркиаа Мара (Слав., Бор).).
баирскй, -а, -б ко}и се обноси на баир, Баир.
— Главном улицом ба^ирском ... живописно бле-
ште дукани (Шапч. 7, 97).
245
баиш-чарши)а ж индив. в. башчаршща. —
Ти отиди у тамницу мрачну, | Те извади неи-
мара Ъуру, | Води №ега на ба)ишчарши)у, | Ъе
се купи сви)ет и вила)ет (НП Рист. К. 1,
113).
бй} м (лок. ба)'у) песн. 1. лейоша ко}а очарава,
ко;'а заноси, чар, неоЬолмва драж. — О, драга
душо, узми цветак нежни, | ... Де први пут
)а ока виде ба), | Ту изник'о )е, мила мо)а, зна)
(Радич. 1, 312). Све врлине тво)е у души ми
сто)е, | Тво)и женски ба)и, мушки замишл,а)и
(Зма) 1, 452). Пролазне земне и смртне шта су
лепоте и чари | ... Према дево)кама ра)'а пуним
дивоте и ба)а (Ъор. 2, 34). Сва природа поздрав
лю )е, | Раду)'е се н>еном ба)у (Шант. 7, 3). Ако
опасност иде у слатком облику цивилизаци)е,
у ба>у образованости ... онда му се Срби ... не
само не одупиру него, мислиш, да се надмеЬу
ко Не пре загрлити то ту^инско благо (Мил. М.
Ъ. 21, 62).
2. ба]ан>е, врачапе. — Кому ба), тому ва),
ба)алици био крава) (Дан. Ъ. 11, 48).
Изр. бити ба]ем: обмамиваши лейим речима
(ТемниК, Ми). С. 1).
бй) м (тур. Ьау) индив. в. бЪг (2). — Познат
)"е Тунис са лепим двором ба)а и касарнама
(Стер. 9, 154).
Б8)а' ж варош у Мацарско] на Дунаву.
Б3)а* м надимак (Дубл>е, Ил. Д.).
ба]а' ж (вок. б§)о) 1. хий. од баук (1); йен.
ба)о1.
2. е. баук (3). — Око н>их )'е тишина, чу)е
се само зу)ан>е лептира и ба)'а што их сунце буди
("Бип. 3, 37). Безбро) кр)ештавих ба)а [и пискут-
них попиКа] у трави цичи (Бег. М. 1, 163). Сад
нам поче набра)ати имена тих жмвотшыща, коде
називаше скупним именом ба)е (Шим. 6, 107).
У то) техници [старохрватских гоблена] очувало
се надвише прастарих народних мотива из мито-
логичкога раздобла, као: кукаши, ба^е ... пауци
(Бел., ЗНЖ 11, 6). Да не би зми)'а (ба)урина,
ба)'а) у)'едала овце, треба добро пазити, да се
н>езино име не спомин>е, него кад се о н>0)
говори, треба реНи „она из траве" (Хирц 2).
Не иди у ту траву, у)епте те ба)а (Дуч. Н.,
Р1А).
Изр. велика ~ зоол. покр. е. ]'ерша ВиЬо
тах1ти8. — Не на л.а кад )'е]*ина (неки кажу
велика буба или велика ба)а ...) близу куНе
гд)'е болесник лежи укЬе, — )'ер ова) неКе оздра-
вити (ТривковиК С, БВ 1886, 269).
ба)а* ж урок, чини; исп. ба)'ати. — И трава
дол>ен има велику снагу и моК против сваки
ба)'а на сви)ету (Буковица, Ард., ЗНЖ 7, 290).
ба}а' ж е. аба}ща. — Црвена, сребром ве
зена ба)'а на сапима, жарила се прама оьежно)
длаци оби)'есна ата (Шим. 8, 193). „А)! диво)ко,
да би те не било, | Поврати ми пусат иза паса, |
Прекрит пу се ба)ом са ковьица (НП Грч. С.,
ИЗ).
ба)а* ж (тал. Ьаха) покр. суд, чабар. — По
могу коша са ке)'а вуци)аше из брода ба)'е пуне
соврнье [ситног камена] (Ъа)а Б. 1, 101). Два
младиЬа ггутьаху у мауни дрвене ба)е (И. 2, 96).
ба)а* ж хий. од бйка (1), бйба1 (2); исп.
ба)'ка*. — ПриЬи, дико, ближе ба)и (Весел.
7, 104),
246 ВАЈА* — БАЈАЛДИСЛТИ
баја* и ббја м 1. хип. од б&ба; исп. бајка',
бака*. — Крај огњишта седи баја, ј Па кукуруз
круни, | Размесила тесто наја, | Пеку се самуни
(Петр. Мил. 1, 74). Дица зову оца: дада ...
баја, или именом (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 343).
Снаша зове свекра: тале ... бајо (Миј. С. 3, 49).
2. хпп. фам. старији човек уопгите, чика.
— Многи ... писци и познаваоци фолклора по
кушали су ... у својим дјелима приказати нашег
бају и чичу (Марков. 1, 74). Баја-Никола кажу
у Србији за Ник. Пашића људи, који га онда
много ценише (Змај 4).
баја7 и баја м исп. бајо* 1. а. хип. од брат.
— Андрија се тужно осмехну и погледа брата.
— Баја, — рече — не мисли да ми је лако оста
вит плуг (Петр. П. 1, 26). Сетним гласом пје-
вају [девојке] ову пјесму: „Туђег тату татом
звати ... | Туђу мајку мајком звати ... | Туђег
бају бајом звати ... | Туђу сеју сејом звати,
своју јадну заборавит" (НП, ГлЕМ 1936, 41).
б. старији девер (снаси) . — Снаха не зове де-
вера по крштеном имену, већ најстаријега —
баја, или бајца (бајица), до овога бата итд.
(Сврљиг, Васиљ.). А тај њен дјевер ... (она га
од сватова свеједкако зове „баја") — то је он!
(Коз. И. 2, 192)._
2. покр. пријашељ. — Баја се код Шопова
употребллва у смислу пријатељ као брат (Врање,
Влај. 1).
3. покр. Шоп; исп. Баја-џоре. — У Врању че-
сто бајом зову Шопове (Врање, Влај. 1).
4. пазив одмила млађем мушкарцу. — Свит
зове родом и 'но, тко ни ни род: тако се сваком
старјем мушком каже чича, старом дида, а мла-
ђем од 20 година кажу баја (Варош, Лукић Л.,
ЗНЖ 25, 125).
Баја (вок. Бајо) 1. м име; исп. Бајо (Страж-
1887, 181).
2. йрезиме (Дед. Ј. 3, 269; Стан. М. 5, 446).
бајазнца ж е. басма. — Така ти је моја баја-
вица, друкче не умијем (Херц., Борј.).
бајага1 м свађалица, инаџија; силеиија (Лика,
Обр. Ђ.; Шкар. 1).
бајага- прил. в. бајаги (Лика, Богдановић
Ј-, РЈА).
бајагањевски, -3, -б који ее односи на Баја-
Гагьа, комичну личност из сатире бугарског писца
Алека Константинова; исп. бајагањски. — Један
од великих комеднјаната бајагањевских је и го
сподин ... Др. Димитри Вачев (СН 1917, 17/1).
бајагањскп, -а, -о е. бајагањевски. — Пут
Јагодинца Јованче Мицића с печеним ћураном
у бајагањским бисагама, морао би бита дат ...
у ... комичној атмосфери (Глиг. 1, 87).
бајаге прил. в. бајаги. — Вальда и на то
те опуномокенъ преко Слав, юга, коимъ народу
баяге одговара (Поз. 1849, 246). Хтјела је она
као бајаге да буде баштиницом цијелог царства
(НПр, ЗНЖ 17, 164). Јер ра'шта си така ...
бајаге ... невишта (Коз. И. 1, 31). Где бих ја
смео да кажем, него се ко бајаге постиђујем
(Ковач 1, 71).
бајаги (бајаги) прил. (тур. Ьауа§0 1. (често у
облику израза: као ~) тобоже, као, као да; вар.
баги, бађим, бајага*, бтјаге, бајагим, бајагли, ба-
ј&ђим, бајали, бајеги, бејаги, бојаги; исп. баксем,
баксим, баксум, божем, божемске, божемски,
ђоја, корсем, санћим, токорсе. — А ти бајаги
кчет, па засео ту у механи (Глиш. 1, 11). Сви му
се [цару] краљи поклонили ... а нашао се тамо
ники банић, па се момче псјогунило ... да оно
бајаги хоће с нашим царем да ратује (Павлин.
5, 81). Дошли сте овди бајаги као мученици
(Миленк. 2, 96). Па ни саме ваше државе, које
су бајаги основане на законима ... нису много
од вас измакле (Ком. 3, 212). „На сваки начин
да је претежнија од Берте", примети Вилдхофен
као бајаги са највећом равнодушношћу (Рув.
К. 1, 164). Упреподобио се, па се к'о бајаги
и он чуди (Срем. 11, 283).
2. покр. прилично, доста. — Данас је бајаги
студено (КМ, Ел. Г. 3).
бајагжм прил. покр. в. бајаги. — Ех, ман'те
ви Васу! Не обилазе ме они ни живу ... бајагим
љути (Ков. Д. 1, 214). (Пирот, Књажевац,
Белић 1, 195).
бајагли прил. покр. е. бајаги. — Она-
дар дозову ђецу к себе, па и' још грђе за-
ваде гости; бајагли, и они се почну препират':
који је бољи и љепши, и чија пушка или нож
бољи (Миљ. 2, 18). Онај ме бајагли пита, онај
други записује (Лал. 1, 71).
ба)адёр, -бра м свалена украсна широка трака
на некадашњој женској ношнм; вар. бајадера (2),
бејадер. — У старије време, а понегде и данас
још може се видети бајадер: свилен појас, који
се једном само и то лако око струка обавија, а
подрешени му се крајеви пуштају да по вистану
спред висе (Карий, 1, 132). На фотографији
једна млада женска у фесу, либадету и са
бајадером око паса (Срем. 4, 209). На врату леп
бајадер (Стер. 8, 113).
бајадбра ж (нем. ВајаЈеге) 1. индиска игра-
чица и йевачица на свечаностима у храму. —
Плеши, плеши, бајадеро, кћери Гангеса (Уј. Т.
3, 104). Богиња Мелита послала ми је чак из
индијских храмова бајадеру којој су ножице
мале као детиња шака (Ил. Д. 2, 28).
2. в. бајадер. — Она је дошла ... скоро
неопажена, од целог оног Земуна, што се у
плавим антеријама ... свиленим алагијасима и
бајадерама, утегнутим фистанима, био скутгио
(Црн>. 1, 47). По варошима носиле су грађанке:
... свилен фистан ... са свиленим шареним ба-
јадерама (Зега, Енц. Ст. 3, 137).
бајађим прил. покр. в. бајаги. — Ех, а ти па
бајађим не знајсш, бате-Мане, зашто (Срем. 8, 69).
бајалац, бајаоца м е. бајач. — Бавио се
продавањем лековитих трава и био познати ба-
јалац (Радул. Ј.).
бајалачкп, -а, -б који се односи на бајаоца,
бајање. — Знао сам да ми пророкује, с баја-
лачким фатализмом, исту судбину (Петр. В. 3,
154). Овај бајалачки, текијски глас узнемири га
из тишине и утошьености (Петр. Р., СКГл НС
17, 490).
ббјалаштво с особина, својство бајаоца. —
Сви они моле ... и занесени од ... молитвеника
и од свог бајалаштва, компонују посебну сим-
фонију „сиромаха духом" (Тодоровнћ Б., XX
век 1938, 7/264).
бајалдисатп, -ишём свр. покр. в. балдисати.
— Трчи, трчи, па кад бајалдишеш, а ти стани
па се одмори (Пирот, Стан. Мил.).
 ВА|АЛИ — БА1АНУТ
ба>али прил. покр. в. бщаги (ЦГ, Мил.. 4,
284).
б8)алица ж и м 1. особа ко)а се бави ба]ан,ем,
врачатем; вар. ба)алуша, ба)аница; исп. ба)ара, ба-
)арица, ба)ачица, басмара, басмарица, бахорица
(1), бахорница (1). — Личева рука крета нема, а
ово ов1)е м)'еста нема. Говори ба)алица кад ли
цевом руком ба>е око каке болетице (НПосл
Вук). Што ба)ете као ба)алице (Н>ег. 7, 173).
[Марут и Гарут] ... Два падалице и кривосуд-
ника, ко)'и за н>ихово наказаните и данас оче-
ку1У страшни суд у Вавилону (И. 4, 211).
Римске ба)алице средтьим претом скидале су
маЬн|с с болесника (Тро). 7, 52). Смилл Ср-
би)анка, гатара и ба)алица за цео та) кра), била
)е румена и )'ака жена (АндриН 8, 36).
2. в. бйема. — Та) основни принцип ...
налази се у свима примитивним ... песмама ...
додолским, ба)алицама и тако дал.е (ЗК 15, 19).
Ба)алица йрезиме (Шем. Бос. 1886, 77; Ъор.
8. 2, 89).
ба)алнчпн, -а, -о ко/и йрийада ба]алици. —
Очи застрашене ... упил>исмо у усне ба)али-
чине (Ъал. 1, 43).
ба)аличица ж дем. од ба]алица (Поп. Д.
С).
бащлпчкй, -а, -5 ко/и /е у вези с ба]алицом
и 6а]ан>ем. — Чим с)утра дан на ново до1)е ба)а-
лица, изгубе [траве] сваку дал.ну ба)аличку мок
(Вул. В. 1, 49).
ба)аличкн прил. као ба)алица. — Хажда)'а
с две орловске главе | Над нама се ба)-алички
вще (Куь 3, XXII).
барало м в. бЩач. — Иде ма) виленик, |
... Гатало-варало, | Чарало-ба)ало (Кош. 6, 57).
Довихгьив [)'е], при)ател> мудрости ... искусан
гатар, и барало, и софист (ЪуриК Мил. 3, 103).
бЗ)алов, -а, -о ко]и йрийада ба]алу.
БащловиЬ йрезиме (ЛазиН 2, 194; Рат, 320).
ба)алуша ж в. бакалина (1) (Во)'в., Бор).).
6а)ам м бот. покр. в. бадем. — У Мостару
процвали ба)ами, | У Блага)у сумбул и ружица
(НП Вук 6, 121). У)'утру на св. Ъур!)а при)е
сунца об)'есе уже о ба>ам и на н>ем се л.улл)у
(Буконина, Ард.> ЗНЖ 20, 46). Пунили су му
кришом цепове л.ускама од ораха и ба)ама (Ъор.
С. 8, 210). Мушки се руку1у, жене и Д1'ево)ке
л,убе, и дарива)у меЬусобно ко)им орахом, ба-
)амом или сухом смоквом (Херц., Холуб И.,
ГлЕМ 1927, 36). Бит Не ... ораха, ба)ама и саКа
меденог (Шим. 7, 144).
Изр. ~ иекти: сорша бадема меке /ьускв
(Далм., Шул. 5).
ба)ама ж покр. 1. бот. в. бадем (Гкъъица,
Иван. Ф., ЗНЖ 8, 210).
2. агр. вреша круйне брескве. — Праске су
на)бол>е из Подстране, оне велике зову ба)аме,
свака )е ка' шака (Поллца, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 143).
ба)амак, -мка м покр. дем. од ба}ам (Книн,
СимиЬ С).
ба]амача ж покр. вреша кошуле са изве-
зеним шарама у облику бадема. — Кошуле на
родом, ево им назив;ьа: ... ба)амача, сумбулача,
(Бел. 1, 49).
247
ба|амйк, -йка м бадемов воНгъак. — Наш
човек )е ... одго)ио сво;е на)бол>е винограде,
смоквике и ба^амике ^еловиК И., Вол>а 1926,
418).
брамина ж аугм. од ба;ам (Книн, СимиЬ С).
Ба)амиЬ йрезиме (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 224).
ба)амов, -а, -о ко]и йошиче од ба/ама, ко)и св
односи на базам. — Изме!) бора и ловора дичног ]
... Исцвало се бадамово цвиеЬе (Прер. П. 2,
336). ТакоНе се рани)'е отсече и „бадгьак" ...
увек од „растова" ... дрвета, само изузетно од
каквог другог (обично од маслинова или „ба-
)а.мова", бадемова) (Ерд. 8, 186).
ба)амозина ж ба]амово дрво. — Нев)есте
и Д)ево)ке чека)у на кугшим вратима ... с гран-
чицом маслине, )а л' ба)амовине (Плеп. 1, 150).
(Книн, СимиЬ С.).
ба)ан ■ бот. покр. е. бадем (Далм., Бор).).
ба)ая, -)на, -)НО (комп. ба)'ни)й) 1. песн. ко}и
заноси, ойща (лейошом, йривлачношНу, йри;'аш-
ношНу и сл.), чаробан, диван; исп. ба) (1), басо
вит, башослован, ба)ослован (3). — Наранце и
лимуни ба)ни мирис распростиру (Ипь. ]., Брш-
л>ан 1885, 65). Свеж, ба)'ан ветриЬ ... тек )'е
пиркао поврх траве (Глиш. 5, 20). Ах, та ти си
тако лепа, тако баща (Зма) 1 , 280). Све сам то ради
вас, ба)на жено, учинио (Ъал. 6, 67). Прошла [)е]
та ба)"на ноН као да )е никада ни било ни)е (Коз.
]. 4, 10). Ба)на моК )езика нашега може да се
пружи далеко преко граница наше отацбине
(Мил. М. Ъ. 36, 27). 1а се ба)ног доба сеКам, |
Доба, што )е некад било (Ил. В. 2, 167). Кога
ту нема: ту су вам државни великодосто)ниця
... трговци; чиновници ... лепотице са гиздавим
оделом и ба)ним осме)цима (Доман. 2, 65).
2. ко/и /е као из ба]ке, као ба]ка, фанша-
сшичан, неверовашан; исп. баща1, ба)овит (2). —
Ин1)иско благо )е живо потсеКало на баще при-
поветке из хил>аду и )едне ноКн (Задр. 1879,
34). А што би приморско ди)ете еликало, ако не
какав брод? И тако насликам ... бащу ла1)у са
три )арбола (Маж. Ф. 2, 62).
3. в. баснослован (3). — 1агиКева радна
снага, здружена с ба)ном управо снагом пам-
Ье1ьа ... била )'е заиста неиспоредл>ива (Бос.
1, 92). То Вам )'е као неки источни крал>евиН,
ко)' ни)'е ни сам пребро)'ио свога ба)нога блага
(Шен. А. 8, 306).
4. покр. в. ба]ован (2) . — Зашто )"е баш л>у-
л>ак>с добро и сретно, не знам; можда )е главно у
том, да се л>ул>а)у на воКки ... или на зовини, та-
ко^ер бащом грму (Сто)ковиК М., ЗНЖ 27, 237).
5. покр. в. бедан (2а). — Тако каматници
не Ьс моЬ гулит на сваки начин наш ба)'ан (би-
)едан) пук (Ъип. 2, 142).
ба)апднсати, -шием свр. покр. в. балдисаши.
— Ба)'андисати значи кад коме „падне мука"
после подужег купаша у вруЬо) води (Вравье,
Вла). 1).
6а)аница ж покр. е. ба]алица (1). — Дошла
)'е ба|'аница, па ]е Бога помолила (Юьаженац,
Станим. Вл.).
ба)анут, -ута м нар. в. ба)онеш. — Дута
пушко, немила дево)ко, | Ба)ануту, немили кре-
вету, | А патрони, ситна децо мо;а (НП, Шкар.
2, 162),
248 БА1АН.Е — БА'АТИЛО
бараше с 1. гл. им. од базами. — Стога ]е
фашизам крдо сшлнх присталица организирао
по обрасцу римских леги)а ... Код проматран>а
овог хистори)ског ба^аньа мртваца одмах се по
казухе упадна разлика (ХКА, 99).
2. болееш или зло ко/'е /е йо народном веро-
ван>у йроузроковано ба]ан>ем (1), врачапем. —
Добио си ба)'а1ье, дог)и да те оба)'ем (Херц.,
Бор).).
Изр. ~ на лако: вреша ба/ан>а у ко/ем се
увек изговара/у речи : „Осша (некоме) лако" и
веру/'е да Не се шим йосшиНи излечение болесши
(Павл. 1ер. 2, 142).
ба;ар, -ара м (вок. базару и -е; икстр. ба)&-
рем и -ом) в. ба/'ач. — Све лекаре, базаре и
видаре беше обишла, али лека не наг)е (Бог.
1, 35).
базара ж в. ба/алица (1). — Ево, чикам
све вештице, врачаре и ба)аре, нека скоче на
ме (Кост. Т. 1, 139).
ба^арнца ж е. ба/алица (1). — Зови ба)а-
рицу да ти ба]е (Слав., Радак.).
бй)ат ж 1. ба/'аша риба; исп. ба)атлук. —
Бадат, или покварена риба има сасвим бледе
шкрге и месо ;о) ... удара СГед. 1873, 208).
2. хронично задеблан>е некое шкива. — Бок-
вица се узима, а) кад има ба)'ат од какие бол,с
(т. ). кад иза какие бол>е остане она тврдина)
(Вареш, ЖуллА М., ЗНЖ 1 1, 263). (Вуков. А. 2).
ба)ат, -а, -о (комп. ба)ати)й) (тур. Ьауаг)
1. ко/и ни/'е свеж; супр. тазе; вар. бо^ат; исп.
ба)атан. — У мо)0) куЬи нема ба)ата хлеба, али
... нема ни глади! (Весел. 19, 314). Беспослени
седе на Кепенцима, пуше, гледа)уНи ... обешене
череке меса и крваве диреке од касапнице,
искиКене ба)атим цревима и цигерицама (Станк.
Б. 2, 125). фиг. Оде и дечко с тврдим земичкама
и капетаница с бататам лицеи (Лаз. Л. 2, 63).
Сопственик беше ... постари)и, риг), натмурен,
ба)'ата лица човек (Крст. А. 1, 113).
2. ко/и ни/'е скораити; давнаиньи. — Ба)ата
рана наше наставе )есте средн>а школа (Демокр.
1919, 142/2). Увек стажу да среКно у „последнее
вести" убаце само батате вести (Петк. В., Венац
10, 270).
ба)ат, -ата м в. ва/аш, йосебно оделен>е уз
сел>ачку куНу. — Ух! убио их Бог, сад )'о) уносе
у ба;ат, а ето и младожешиних кола ... Одем ...
[и] упитам, шта су вог)евини у ба)'ат унели
(БВ 1894, 228).
Ба}ат йрезиме (БВ 1891, 46).
ба)атан, -тна, -тно в. ба/аш. — У тешкой
глади сирома Човекъ та неНе ести? ... смра
дливо месо, баятна риба, све э то н-Ьму добро
дошло (Дос. 3, 3). И до сада су л>уди знали,
... да )'е ражан и ба^атан (тврд) крух спори)и
од искана (ГЛ 1857, 13). Храна тамошн>их бо-
лесника састо)'и се из неколико сувих, ба)атних
земичака дневно (СавиЬевиН М., Здр. 1909,
199).
бй}ати, -;ём и покр. )ам (3 л. ми. през. ба)у,
покр. б8)а)у; имп. б&)) неевр. 1. изговараши неке
неразумливе маЬиске речи уз чудне йокреше, шшо
йо народном верова/ьу може: а. да уклони неку
болееш, скине чини; исп. бахорити. — Тетка
Ната дог)е, седе кра) мо)'е постел>е, донеше )0)
)едан земллни суд пун воде и она поче ба)ати
и шапутати (Нуш. 5, 240). „Ох, камо ми лека,
да те лечим млада"! | У очи му гледи, ка' да
нешто чита, | Усне )0) се мичу — ба)'е ли му
сада (Зма) 1, 310). Вирусе се, да она), ко)и )е
другом казо баранье, не може више бадати (Оток,
Ловрет., ЗНЖ 7, 119). Он дог)е баби да му ба)е
против грознице (Мил. М. "Б. 34, 282). Баба
Дона ... овако од урока ба)е (И., 301). Ли)'ева
рука крета нема, а ово овг)е м)еста нема. Говори
ба>алица кад ли;евом руком ба]е око каке бо-
л>етице (НПосл Вук, 206). Од позледа се ба;е
овако (Банат, Аре). Обрад знаде нечисте ду
хове гонити ... болести ба;ати (Поп. Дим. 1, 45).
б. да некоме Причини какво зло, йроузроку/е бо
лееш, набагри чини. — в. пр. под ба)ан>е (2).
в. учиниши да нешшо доби/ е чаробну моН, ма
Ьиске особине. — 1една уме да ба)'е воду; друга
зна да врача (Дач. Ж. 4, 39). Жена ва)ка)уЬи
се на слабу мужу изишла с Малишом некуда
иза купе да крави ба)у воду и чита1у басму
("Воп. 1, 27). г. да осшвари нешшо шшо се жели.
— При подваЬаньу ма)е по гдеко)и пекари ба)у
шапуНуКи у себи: „Кисни, не мисли, стигло ме
до врата ..." Тако кажу три пута и веру)у да
Не им то помоКи (Ми). С. 7, 69). У многим до-
мовима испред зоре на БожиК у)утру домаКице
„ба)а)у", да им кокошке бол>е )аща сносе (Дуч.
С. 1, 238). фиг. Али радио-станица ни)'е хтела да
проговори, колико год да )е Пинки око н,е
стручн,ачки ба^ао (Поп. ]. 3, 142).
2. йрорицаши, йрешсказиваши; исп. гатати,
врачати. — Да ти ба)ем, ако хопеш ... Прела-
зеЬи ... прстом по моме длану, поче: „Душа ти )е
широка ... Век ти шарен, пут далек, незнан и
таман" (Станк. Б. 2, 47).
3. фиг. васкреаваши из йрошлосши, будиши
уейомену. — в. пр. под 5а(а1ье (1).
4. а. йричаши у сшилу ба/'ке, дочарава/уНи
нешшо. — Чаробне сти)ене дуждеве палаче
дрхтале [су] у сребру М)есечине, да ба>у о та)'ним
причама, о далеким странама, о нечем, што )е
... близо и сродно нашо) л>убави (Ъал. 4, 298).
Живот досто)ан чов)ечности, о ко)'ем се век
тисуКе година ба)а, постат Ке напокон истином
(Виенац 1871, 222). Па освиКе Сретен>е, а ми
ба)емо, да се тада сусреЬе зима са л>етом (Мат.
8, 180). Дадшьо Д)етинства мог, што чудне ми
бз]'аше басне (Трес. 3, 60). Он )'о) чудне приче
ба)а, | Санл,иво га она гледи (Алауп. 1, 12).
А в)етриН л>ул>а лишке слатка шушта: | Ко
н>ежну Д)ецу у свои крилу ма)а, | О биелим
вилам кад )'о) нешто ба)а (Арнолд 1, 134). б. йри
чаши йрешеру/уНи, йреувеличаваши. — Да ис-
пипаш, )е л* све то правцата истина, што сви)ет
ба)е (Шен. А. 12, 156). О ьему [кнежевиЬу
Обреновипу] • )'е много ба)ала и наравно хвалила
га (Ъал. 6, 173). Зашто толико ба)а о сво]'им
чврстим принципима (Нех. 1, 140). в. лейим
речима йокушаваши нешшо добиши. — Ови углед
ни чланови камариле опет су ба)али око мало
„квитнце" од мо|е руке (Ъорг). Вл. 13, 223).
Сад поче ба)ати око свощх варошанака. И век
)едну би уловио, или би она н>ега уловила (Ига.
]. 10, 92).
бй)ати се, -ам се неевр. покр. шужакаши се,
йан>каши се (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 295).
ба)атило с в. ба/ашосш. — Заудара ба)а-
тилом (ЦТ, 1овиЬ. 1).
 БА1АТИТИ СЕ — БА1ЕСЛ0ВАЫ
ба)атити се, -йм се несвр. йосша}аши ба;аш;
квариши се; вар. бо)атити се. — „Скини оне
хлебове с кепенка, да се не ба)ате на сунцу"
(Васил>.). Носи месо у подрум — хладни)'е )е
тамо — да се не ба)'ати овде (И.). Каже се за
рибу да се л>ети на сунцу ба)ати (ЦГ, 1овик. 1).
ба)атлук м 1. оно шшо ]'е ба;'ашо, шшо ниу'е
свеже; усшо)ала храна; исп. баеташ, бЗ)5т (1)
(Скок 2, 183).
2. в. бауашосш. — Риба заудара ба)атлуком
(Мостар, Радул. ].).
ба)атбст, -ости ж сшагъе онога шшо }е ба-
}ашо, шшо нще свеже, усша)алосш; исп. ба)а-
тило, ба)атлук. — То )е био лов на ... чоколаде
ко)е побеле од ба)атости и постану песковите
(Петр. В. 7, 68). На )едно) од пожутелих страна,
ко)а )е одисала неодре^еном ба)атошНу новина
... )едан чланак био )'е обележен плавом оловком
(Симип Ж. 2, 471).
Ба^ац, Баща м' сшановник Ба]е; она] ко]и )е
йореклом из Ба]е (Вук, Р).).
Ба)ац Презиме (Им. МС, 56).
ба^ацо м (тел. ди>ал. ра]'а22о; нем. Ва)агго)
циркуски лакрдщаш, кловн; човек ко;'и /е маски
ран као кловн; исп. па)'ац. — „Сгёпле" нашега
друштва ... хрли ... у дрвени храм )ахачке виле,
да се онд)'е наужи)е племенитог „спорта" и да
се диви куппшьу дос)етл>ивих ба|аца (Шен.
А. 15, 290). Четврти ;е у томе друштву био
]'едаи ба)'ацо са шил>атом капом на глави (Нуш.
5, 73).
ба{ач, -йча м (вок. ба)ачу) она] коуи баге;
исп. ба;алац, ба^алица (1), барало, ба^ар, балаЬ*,
басмач, басмаци)а, бахорник. — Носише га на
ба)'аче, да га оба)*у (Вук, Р)\). Ба)ач рече, да неНе
моКи пише лечити, ако ми каже, шта говори
(Живк. М., тавор 1875, 958). У идеографским
сликама код Инди)анаца ... често ]е ба]*ач на-
сликан како пред собом гони демона кога )'е
ма!)и)ама изгурао из болесника (Тро). 7, 212).
Промашим ли двапут узаманце, ето мо)е пушке
код ба)'ача Мике 1овице ... Угаси он ню) у нена-
чето) води угл,евл>е ... а мо)'а пушка опет здрава
као пударица (Цеп. 1, 60).
бй)ача ж агр. врсша )есен>е крушке (Босна,
Бор).).
ба)ачица ж в. бакалина (1). — Бабица има
чувених као „ба)ачица" (Петр. А. 1, 399). Има
и женског народа, ко)*и уми)е да ба)е од зми{е,
и н>има се каже ба)ачице или ба)алице (Хирц 2).
Ба)ациН Презиме (Ра1). 2, 206).
БЗДа-Цоре (Ба)ацбре, ба|ацбре) м йознаши
досеш.ъичаи и шалмвчина из народних йрича у
исшочно) Срби;'и, а йосебно код Шойова. — На
пош.ъетку дозваше ба)ацора, да ... он каже
какво )е ово чудо (Вла)., БВ 1897, 44).
ба)берек м покр. врсша веза. — Ба)берек,
босанска пошавна техника, гд)'е се забоци пра-
вилним редом ми)ен>а)у, на посве засебан начин.
Везе се шарено (Бел., ЗНЖ 11, 15).
ба^бок м вулг. (према нем. Ье1 ХУасЬе) «.
айс; вар. ба)бокаиа; син. бувара. — Они ко|е
сам критиковав увек су показивали )аку жел>у
да ме стрпа)у у ба)бок (БД 1921, 52/2). Имаше
их и побол>нх од теб' па напипаше ба)бок (Никол.
Б. 1, 26).
47
249
ба)бокана ж вулг. в. айс. — И оста тако у
ба)бокани на правди Бога три дана (РадиЬ Д.
5, 49). Он да забушава, а )'а да идем за н.ега
у ба)бокану? (Живо). 3, 11).
Ба)гориЬ Презиме (Дед. I. 3, 247).
ба)дава прил. покр. е. бадава (1 и 2). — Ала
се накресах ба)дава (ДучаловиКи, Ков. Р.). Ба)-
дава га радиш кад ти Бог не помаже (И.).
63)дала ж покр. 1. оно шшо се доби;е бадава;
вар. ба)дали)а; исп. пабалук. — И купи се народ,
аман, ко мали Миле на купус и бащалу (СР
1920, 55/3). Ово )е може бити некад било, али
данас век тога нема, ако жели имати меда и масла
мора и кади)'а купити за новце, као и сваки други,
)ер )'е бащала век престала (БиХ, Кап. 1, 167).
2. ошимачина, грабеж:, й/ьачка. — У ово)
ери мейународне бащале и алаванте и ми Ьемо
се послужити овом новом правом и политиком
(Скар. С. 1, 79).
ба]далаш, -йша м покр. «. бадавацща (БиХ,
Грк. 1).
бй)далё прил. покр. е. бадава (1). — Нема
бащале пилава (Скар. С. 1, 45).
б8)дали)а ж покр. в. ба;дала (1). — Нема
ииИ)е ба)дали]°е (Проев). 1894, 379).
ба)далй)аш, -аша м покр. в. бадавацща. —
Дочим Ьемо од ба]'дали1аша претплату путем
суда наплатити (Мус. 1908, 21/3).
62)дали)ё прил. покр. в. бадава (1). — Не
вал>а душе губити, ни)'есу им ни мушири ба)да-
ли)*е узимали Соколове, него би им се сва го-
диппьа даци)а опростила (НПр, ЗНЖ 3, 154).
ХоЬеш ли ба)дали)'е? (Мостар, Ъор. С. 3).
ба)дало с покр. она]' ко]и ба)да; исп. бандало
(Вран>е, Вла). 1).
ба)дати, -Эм несвр. покр. в. бандрл>аши (1
(Вран>е, Вла). 1).
ба)ёги прил. покр. в. базаги (Вранье, Дим. Т.).
ба)ерх м покр. 1. в. баир. — Таласи Ье до-
терати сандук ма ди му драго под ба)ер, а л>уди
се увек налази кра) мора, па ко се натрефи на
н>ега, без сумл»е Не га изнети на пол>е (Милош.
Д. 1 , 57). Преносе цакове жита из ла1)е на обалу
(ба)ер) (Ков. А. 1, 132).
2. в. брина (в). — Узео свом силом туки
батином о ба)'ер шанца (Берт. 1, 115).
ба]ер* м агр. врсша грож^а у Подравини
(Шул. 5; Поп. Ъ. 4).
ба)ераш, -Аша м покр. обалски радник, носач.
— У сваке обител.и било )е на стану ... „пак-
л.ара" или „ба)ераша" ... што преносе цакове
нотта из ла!)е на обалу (ба)ер) (Ков. А. 1, 132).
Ба)ёрска ж пар. в. Баварска. — Ибро брате,
из земле Ба)ерске (НП Херм. 2, 325).
б^ёрскй, -8, -б нар. е. баварски. — 1а сам
чула, брате по ро^ен>у, | Да ке доки ба)ерска
кобила (НП Херм. 2, 325).
ба)ёрчиЬ м дем. од ба)ер. — Чучне за ку-
при)ицу, полегне се на брину, ба)ерчик шамца,
и ослушава разговоре момака и цура (Коз. И.
2, 205).
б2)сслован, -В1И, -вно е. ба]ослован. — Права
)уначка скаска )е ... производ од два живл>а:
хисторичког и ба)есловног (Рув. И. 1, 25).
250 БЛТЕСЛОВЛ>Е — БАТЛА
бё]сслбвл>е с (чсш. Ьа^езюу!) в. ба]'ословле.
— И овога Трута налазимо у на)стари)ем ин-
диском ба)есловл.у (Рув. И. 1, 33).
ба)ин и ба)нн, -а, -о ко/и йрийада ба]'и.
Бй)ин йрезиме; исп. Ба)а (Им. МС, 47).
Ба)ина Башта ж варошица у зайадно]
Срби]'и, северозайадно од Тишовог Ужица.
ба)инац, -йнца м в.ба;инояац. — Ехе, славно
ли та )е из шега [чибука] повуЬи мирипыьава
бадшца (Шапч. 11, 359).
Ба)инобаштанац, -нца 1 м сшаноеник Ба-
Ба)ппобаштанпп / /ик« Башше; она]
ко]'и }е йореклом из Барте Башше.
Ба]янобаштанка ж сшановница Барте Ба
шше; она ко}а /« йореклом из Барине Башше.
ба)нповац (ба)иновац), -овца м дуван ко/и
се га]и у околини Барине Башше; вар. ба]инац.
— Данас се у Срби)"и на)'више сво)им прибалтам
мирисом или аромом одлику)е и хвали: Бащ-
вовац, — ко)и се се)е и негу)'е поглавито у око-
лини Бащне-Баште (Црн. 2, 13).
Ба}Ш1ски йрезиме (Банат, Аре).
ба)ити1, -им покр. зеваши, изговараШи ошег-
нушо као зева]уНи. — Била би се )'ошт молила,
нег' се у то пробуди мла!)и хащук ко;и, ба]'еКи
и растежуКи се )ошт сашив, рече \о\: „Ко; и
су ти )ади?" (Л>уб. 2, 100). Прилита Марко
ба^еКи, као кроза зубе: — „Што )'е чути куме
из существа?" (И. 1, 135). Поштосе ШЬепан на
гледа ове ... питомине ... рече Вуку ба^еЬи:
„Како зовете оно ждри]ело?" (И. 1, 96).
ба)ити*, -им пссир. деч. ейаваши; син. па-
)иги. — Ба)и, бу)и, мо)е чедо драго (Борь).
БЗ)иЬ йрезиме; исп. Ба)а (Ел.Г. 3,26; Ник. Б.).
Ба)иЬ йрезиме; исп. Ба|а.
ба)иК м покр. дем. и хий. од 6й]'а''. — в. пр.
под ба)ица'.
ба)нца' ж дем. од бй]ах (а). — Ушла ми у
уво ]'една ба]'ица (Билб. 2). фиг. То )'е ба)ица,
што )е нема у модерним зоологи]'ама него само
у старим Ьитабима (Марк. М., Прегл. 1948, 289).
ба}нца* и бабица м дем. од б&за1 ; исп.
ба)'ца*. — БаКа, баНо, ба)'ица, ба>иК — све су
то називи за стари)ега брата (БнХ, Зовко, ЗНЖ
7, 370). Ба)ица )°е име (надимак) коде млада,
на свадби. да)е млаг)ем брату младожен.ином (дру
гом по старости) (Средаи Тимок, Стан. М. 1).
Ба)ица 1. сшаноеник села Ба}нца; она] ко] и
/е йореклом из Барща (Ерд. 7, 121).
2. м име; исп. Ба)'о (Енц. 1уг.; Слав.,
Милеусн.; Ост. Т. 4).
3. йрезиме (Марч. 2, 579; Синд. 1, 229 и
244).
Б8)ице ж ми. село у Црно) Гори, у северо-
зайадном делу Цешшьског Пола.
Ба)ишнК йрезиме (Шем. Бос. 1886, 68).
ба)ка* ж (ген. ми. ба)Кй, ба]ака, бад<3)
1. а. йрича о неверовашним дога))а]има, фаншасшич-
ним биНима, чудновашим, чудошворним сшварима
и ел.; исп. гатка. — Николаи човек ... ни)е увек
потресен Хамлетом или Лиром, као што бива
потресена )'една дево)чица ба)'ком о бедно) Црвен-
капи (Мил. В. 5, 14). Наш народ воли ба)ке,
оне невероватне, заним:ышс, пуне маште и аван-
тура приповетке (ЦониН У., Глиш. 8, XXXVIII).
Приповиедаше ... чудну ба)ку о Медведграду
(Кум. 1, 272). Та романтична епика, ко)а )е
сво)е градиво из ... прича и ба|ка првих сто-
.ъепа ... узимала, сматра се ма)ком данаштьега
романа (Виенац 1871, 771). гЬему почеше да се
)'авлл)у визи)е; виде лепо зма)'а, онога из де-
чи)их ба)ака, ко]'и поче да дува на н> ... хладним
ветром (Нуш. 7, 165). б. оно шшо се йрича с йре-
увелича»ан>ем, неверовашна, бесмислена йрича, из-
миш/ьошина, немогуНиосш. — ]с ли то истина,
да су Турци у Баньалуци подавили у болници све
докторе, милоердне сестре и болеснике? — Зар
)е и овамо допрла та баща? — насмида се капетан,
— нису никога поклали (Шен. А. 8, 207). Оне
се )ош сме)аху, гледа^уКи радознало Л>уоомира,
о коме су се причале на)чудни)'е ба]ке (Ранк.
С. 3, 184). Фаусто: Гласа се паче, да )е прешао
Рубикон. — Сципион: Ба)ке! (Трес. 6, 18). На
полеон ипак неКе узмакнути пред герилцима,
)ер би целу сво)у славу проиграо, а потуНи та)
народ — суште ба)ке! (Мусул. 2, 399).
2. ба]'ан>е, врачагье, враибине. — Од страве
се ли) ечи надвише ба)кама (Гр1). 5, 79). Ови да)
враче, врачаре, чарке и ба)ке — све бадава, неКе
вила да се прог)е Станка (Сто). М., Арк. 2, 382).
ба;ка» ж хий. од бйба1 (2); исп. ба)а5, ба)кана,
бака1. — Да), Боже, здравлл мо)0) добро) мами
и ба)ки СЬос. Б. 3, 55).
ба)ка* м хий. од бй]аг; исп. ба)К01 (Лепе-
ница, Ризи.; Свр.ъиг, Васи.ъ.).
ба)ка* м хий. од браш; исп. ба)а', ба)ко*
(Спр.ънг, Васил».).
ба)ка ж покр. крашак женски чо]'ани ка-
йушиН ко]'и дойире до йо]'аса (данас се више не
носи) (Лика, Шкар. 1).
ба]кало м покр. око/ ко/и много ейава; исп.
чмавало (Во)'в., Бор).).
Ба)каловнЬ йрезиме (Босна, Аре).
ба)кап м хий. од бйоа; исп. ба)а*. — Ако,
ако, ба)кане! На п чл.авог трчи и пас и метак!
(Ъос. Д. 1, 57).
ба)кана ж в. бй]ка1. — Ба)кана! — цикну
Ненад (Ъос. Б. 3, 128).
ба)кан>е с гл. им. од ба]каши.
ба)кати, -5м неевр. 1. у деминутивном зна-
чен.у: ба]'аши (1). — Нена Ке ти ба)кати мало,
па Ьеш оздравити (Бор).).
2. йричаши ба]ке; нот. ба)ати (4а), ба)'укати
(1). — У Дрнишу (Далмаци)а) реч ба)кати
значи причати деци.ба)ке (Тро). 7, 32).
Ба)киЪ йрезиме [}Ащ. С. 8, 210; Им. МС,
88; Рат, 396).
оа)ко' м в. ба]'ка*. — Имам )едно мушко
чедо мало, | Кад ми рекло: дад ми леба, ма)ко, |
А )а велим: пожелио ба)ка (НП Ник. Г. 1, 42).
ба)ко* м в. бй]'ка* (Лесковац, Дим. С).
5а)ковпт, -а, -о индии, е. бй]ан (1). — Ти
шина )°е поноКна ... Свога са трупа [трона] |
Мигол>и звиезда ба)ковити збор (Арнолд 1, 131).
ба)ла ж (тал. ЬаНа) покр. дади.ъа, до)'ил>а,
неговашелица; вар. балла. — Кад се Антон по
родил, | Три га ба)ле ба]лиле; | Прва га )е ба)-
лила, | Друга га )'е до)ила, | ТреКа га)ешколала
(НП Б—Б, 27).
 БЛТЛЕМЛСТ — БА10НВТНИ
ба}лемаст, -а, -о покр. неугледан, наизглед
ружан. — Чок (пуно) )е ствари ли)епо на око,
а користи* ни 1)авол>е. А опет чудо )е ствари
ба^лемастих (ко)е ни)есу баш тако ли]'епе), а
виша )е од ньих корист, него се и мисли (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 6, 118).
ба)литп, -Й1Ч н:свр. I сшараши се око де-
шеша. — в. пр. под ба]'ла.
II ~ се играши се (с дешешом). — Кад )е
веН „дите проходило", онда се ва.ъа с н>им
„ба)лити" (играти) (Паг, Широла Б., ЗНЖ
31/Н, 94).
ба)ло и в. баило. — Проведитор которски
у то) ватри ни)е ништз друго могао него се
жалити сенату, а сенат свои ба)лу у Цариграду
(ТомановиН Л., БК 1902, 1523).
ба)л,6кати, ба)л>ёкам (-ёка)у) несвр. покр.
викаши на вука, виком йлашиши вука; исп. бар-
ли)скати. — У запису пише: „С |едне стране
ложи ватру; с друге стране вежи вашку; с треЬе
стране урлека); а с четврте ба)л>ека), па вук неНе
у тор" (НПр, БВ 1888, 42).
башмак м (алб.) покр. 1. кон, ко;и При ходу
зайлиНе коленима задлих логу. — „Башмак )е, не
чини [не вал>а] пет пара" (Призрен, СимиН М.).
2. човек у кога су ноге извщепе (Призрен,
СимиЬ М.).
Ба)мок м село у север)Ю] Бачко^, )угозайадно
од Субошице.
ба).мочпца ж бун>евачко народно коло назва
но йрема селу Ба;моку (Бачка, Бор;.).
ба}н м эоол. в. буцов Азршз тарах (Мед. 3,
156).
Ьа)на Лука ж в. Бала Лука (Вук, Р).).
ба)но пркл. на ба;ан начин, запоено, дивно,
чаробно.
ба)нДвит, -а, -о индив. в. баснослован (3).
— Крсташу орле са мосорске хриди ... | Ох,
како, гледеН полете ти см)еле | Пут царства
пуста бащовита блага | ... Ох, како гракНу завид-
нице вране (Трес. 3, 141).
Ба)нолучаннп м покр. е. Ба/ьалучанин (Вук,
РЬ).
Ба)н6лучка ж покр. в. Багьалучанка (Вук,
РЬ).
ба}нолучкй, -а, -б покр. в. бан>алучки (Вук,
Р).).
б$)нослован, -вна, -вно в. ба]ан (1). —
И у препричаванъу утисци су били баснословии!
(Комар. 1, 118).
ба)нбст, -ости ж сшан>е, особина онога ко]и
]е ба]ан, онога гнию /с ба;'но, заносна лейоша,
чаробносш. — Зар сам могао бита такав, да
предам ову дивну жену у сво) н>ено) ба)ности
суровнм рукама ... полициских чиновника (БК
1898, 369). Тепа )С ... с|ала у потпуном жен
ском блиставнлу ... Ба)ност младеначких сила
попсКавао [)е] безбрижан живот (Коз. ]. 4, 197).
Радо се оди)евала ли)'епо ... и знала )'е уви)ек
одабрати нешто ... што ;с ... кро;ем истицало
отм^еност и ба)ност н>езина стаса (Тресч. 2,
37). Али ба)ност брзо сво)у збаци [пролеНе], |
Брзо оду нежни весне знаци (Зма) 1, 4). Ба)-
ност овог усхитног места мене )е очарала (Драг.,
ГлСУД 43, 342).
251
ба|о1, -а (ЦТ) и -ё (БиХ) м (вок. ба)'о) хий.
од баук (1). — Кад )е вид'ла плуг волова, | Она
)' млада говорила: | Какви с' оно враж)и рози, |
На н>има се ба)0 вози (НП, ЗНЖ 1, 304).
ба)о», -а (ЦТ) и -ё (БиХ) м (вок. ба)о) в.
бб^а1 (1). — Сека и мали ба)0 има)у зажарене
очи (Михол.. 1, 15). Стари)ег брата мушко зове
ба)'ке или ба)0 или ба|е (Ник. Р. 3, 259). А калфе
су се меЬусобно називале: ... бато, бале, ба)о,
пашо итд. (Ми). С. 7, 241).
Ба)о, -а (ЦТ) и -ё (БиХ) (вок. Ба)о) 1. м
надимак; исп. Ба)а (НП Вук 3, 448; ЗНЖ 30/1,
242).
2. йрезиме (Б)'ел. 1, 222; Борба 1947, 129/3).
бЗ'б.чан, -вна, -вно 1. в. ба]ан (1 и 2). —
И отвара ти пламеним бл»еска!ьем | ... Небеса —
мил>а чистих душа, | Ба^зне призоре Ра)'евине
(Трес. 3, 59). Господска позорна кретала се ...
наприед — и у западу сунца прелиевао се шезин
златни и гримизни с)'а) одразом руменим, ба)Ов-
ним (Ъал. 4, 127).
2. маЬиски, чаробан; исп. ба^ан (4). — Ако
не повратимо палице, и ако не нзговоримо на-
опачке ба)овне речи од расковне снаге, не мо-
жемо ослободити госпу (Мил. В. 5, 90).
3. е. ба]ослован (I). — 1ош у доба ба;овно
негд)е покра) Саве | Дизб вам се биели двор
(Арнолд 1, 123).
ба)6вит, -а, -о 1. в. ба]ослован (1). — Чи
нило му се )е, да се занио у давна басовита доба
хрватског народа (Трес. 2, 121).
2. в. ба]ан (2) . — Сваки дан за заласка сунца
била )е аегова улица прекрасна ... А кад су се
граЬани враЬали с посла на колима ... а ... иза
прашине залазило сунце ... тада )е та дуга улица
била ба)'овита (Киш 1, 55).
3. о коме се Причалу бщке1 (16) . — Та, свака
та жена усисала ;е првим причама ба)овиту ве
личину такових бейарских индивидуа (Коз.
И. 2, 368). Изненада обузе сел>аке страва ...
лети уплашен ... ат баш према )'азу страшнога и
ба)овитога млина „Понорца" (КовачнЬ 2, 93).
ба)ок м (тал. Ьаюссо) покр. сшари шалщан-
ски бакарни новац у вредности од 8 Пара; исп.
бакатун, чандрлин (Лика, Кос).
ба)6пёг, -ёта м (фр. ЬаюппеПе) во), нож,
бодеж ко)и се нашиче на цев йушке и служи за
борбу йрса у йрса; вар. ба)"анут, ба)онета, ба;у-
нет, ба)унета, балунет; исп. баганета. — Ту )ош
ни)е сабл>а бритка, | Ту )ош нема ба)онета (КаЬ.
1, 78). Зачу се команда: — Нож на пушку!
Заблисташе ба)онети на сунцу, као хиллде ма-
лих си)алица (1ак. С. 1, 73). фиг. У дну тих
ноКи увек )е светлуцао ба)'онет терора, цев
реакци)е (Минд. 1, 18).
ба)онёта ж в. 6а]онеш. — Зар нисмо далеко
од правота мира, док раде ... бодежи (ба)онете)
(Сто). М. 1, 214). Ру)ан одсез светлуца на ...
голо) сабл.и, као што се оно леска)'у рефлекси
на ба)онети мртвачшгх стража (Крл. 2, 99).
Изненадни долазак жандарма са кацигом и ^ак
товом ба)онетом ... згади [га] (Цет. 1, 79).
ба)6нётнй, -5, -б е. ба;онешски. — Ова)
)уриш зову ба)онетни напад, ма да ту ба)онет
по правилу има врло мало посла (Балт. 1, 298).
Наполеон ... 1'е сво)у )ачину гледао у ба)Онетном
удару великих маса (И., 297).
Г
252 АЮНЕТСКИ — БАТРО
6а)6нётскй, -3, -б ко/и се односи на бщонеш,
ко]и се ерши ба]онешом; исп. ба)онетни: ~ бор-
ба, ~ оштрица.
ба/ослован, -вна, -вно вар. бадеслован 1. ко]и
сйада у обласш йрича и ба]ки, мишски, легенда-
ран; исп. бЁика1 (1а), балован (3), ба)овит (1). —
Орфео, ба)Ословни п)евач, за ко)ега прича вели,
да )е милозвучним сводим гласом омекшао и
на)твр!)а срца (СенековиН М., Релж. 1, 114).
Даунус ... ба)'ословни крал> у )едном делу Апу
лее, отац или праотац Турнов (Ъор1). 1ов.
1, 393). У ту ба)ОСЛовну причу [о Промете^у],
уплиЬе се судбина народа (Шен. А. 13, 182).
О мо)е мало, питомо м)есташце | ... под оном
старом кулом разореном, | што стрши к небу ко
мрки ори]аш | из прадавних, ба;ословних вре
мена | ох, како жел»но повраНам се теби! (Бег.
М. 1, 75). _
2. фаншасшичан, чудовишан. — Видим и
немани ...: крилатог слона, зма)а оддви)е главе
... и ци)еле поворке ба)ословних л>уди и зви^ери
(Маж. Ф. 2, 171). Управо ми )е душа дрхтала
и пред н>у се ривале некакве не)асне сиве кон
туре, ба)ословне приказе ... као ноКне магле над
мочварним ливадама (Ъал. 17, 13).
3. в. ба]'ан (1). — Красан )е и ведар дан, а
видик ба)'ослован (Кум. 3/Н, 22). Ту су ситни
ан1)елчиКи | ... Удешу)у ра)ском куКом | Ба)о-
словних склад щесмица (Алауп. 1, 46). Чека)у
[их] у ба)'ословним заливима Индонези)е (Да-
вичо, КН 1949, 9/2).
4. в. баснослован (3). — Зарадио )е од свих
држава ба)ословне мили)'уне (Ханж. 1, 14).
Наша индустри)'а оснивана )е ... са ба)ОСЛОвним
акционарским капиталима (П. Пр. 1924, 10/4).
Шпавьолие [)е] мамило у Перу и Мексико ба)о-
словно богатство златом и сребром (РадиК С.
1 , 45).
5. айсурдан, бесмислен. — А. Смит ... изнио
)е ба)ословно гледиште да )е ствараке резерве
шпана сво)ствена капиталистичко] произведши
(Пи). М. 1, 107).
ба)ослб«)е с заст. в. ба]ослоеле. — Из ба-
)ослов)а разних народа видимо, какве су л>уди
по)мове имали о жени (Захар И., Виенац 1871,
169). Кроз ц^ело ба)ослов)'е ... пробила уплив
с)еверне природе (Ткалч. 1, 193).
ба^ослбвлье с заст. 1. в. мишологща, йриче
о боговима, йолубожанешеима код йаганских на
рода; наука о мишовима; вар. ба)'есловл>е, ба)о-
слов]е. — Щесник поприма ... много тога из
поганскога ба)'ословл>а (Тице 1, 44). Ту )е био
обращен ... чешки кра), чешко ба)'ословл>е,
живот (РадчК С. 2, 223).
2. ир. Причале, измишлошина. — Та) госпо
дин као правннк са продужешем свога ба)ослов-
л>а дошао [би] у вслику погибел. (Шен. А. 13,30).
62)ослобно прил. на ба)ослован начин. —
Кинези [су] донели из Америке с)Э)ну успомену
о неко) ба)'ословно богато) демократии (Прегл.
1927, 6/6).
ба)ота м е. балоша (1а) (Лика, Мед. 8;
Гру)иЬ М., ЗНЖ 26, 374).
ба^отица м дем. и хий. од балоша (Лика, Гру-
)иК М., ЗНЖ 26, 374).
Ба)ра м хий. од Баррам; исп. Ба)ро (ЗНЖ
26, 151).
ба)рак м покр. в. бар]ак. — Ви)в)у се два
златна ба)рака (НП, БВ 1913, 178). Развише се
ала)ли ба)раци (НП Милан., 20). А неНе ли
ови Србин реки: „]я имам сво; батрак од три
бо]е" (Нуш. 12, 61).
ба)ракли)а ж нар. (обично уз звезда) е.
бар]аклща. — Изашла )е с)а)'на звезда | С)а)на
звезда ба)ракли)а (НП, БК 1904, 1633). Зар
ни)еси видно ону зви)езду ба)ракли)у, ко)а )е
неколико вечери пролазила небом ("Нор. С. 11,
538). Ни]е цабе оно лани, више Босне по небу
ведроме, шетала ба)ракли)'а зви)езда (Скар.
С. 1, 55).
ба)ракли-тдами)а ж в. бар]ак-цами]а. —
1евремова улица у ко)о] се налази ба)ракли-ца-
ми)а (Га)р. 1930, 564).
ба)рактар, -ара м е. бар]акшар. — 1а сам
чуо од стари)е л>уди | Кад полети ба)рак ба)рак-
тару | Да Не за н>им и ба)рактар брзо (Кап. 1 ,
269). Ба)рактара ба)рак поклопио (НП Херм.
1, Ю).
Ба)рактаревиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886,
89).
ба)рам м (ген. »ю. ба)рама) (тур. Ьаугат)
велики муслимански йразник; вар. бардам, бар)ан.
— Бисер ниже Бисер б его вица, | Уз рамазан
у очи ба)рама (НП Вук 6, 188). Дан по дан па
про1)е и рамазан, а сутра ]е ба)рам (Гр1)., БВ
1891, 243). Негд)е испред Ба)рама ... презебе
му маги и разболи се (Ъор. С, СКГл 11, 566).
фиг. мухамеданешво, ислам. — Не сложи се
ба)рам са божиЬем (Н>ег. 7, 135).
Ичр . велики -~ ; чешвородневни йразник жр-
шве; мяли ~ : шродневни йразник йосле йосша
рамазана; исп. ацилер-ба)рам. — БранкозиЬ се
диви богаству, с)а)у и ори)енталном шаренилу
за време евсткоиаша великога и малога ба)-
рама (Радон. ]. 6, 53).
Ба)рам и муслиманско име.
ба)рамлук м дар ко;им се момци и дево]ке
дарива}у о ба}раму. — Ба)рам иде, ба)раму се
надам, | шта би драгом ба)рамлука дала? (НП,
Шуб. 3, 291). Д)ево)кама се обично да)у какве
помаде ... )'ер те одмах пита: шта си ми ба)рам-
лука донио? (Наметак X., ЗНЖ 21, 150).
(т)рампй, -а, -б в. ба]рамски. — Зар се
може ба)рамни ручак у беговско) куКи замисли-
ти без Ьешкека и червиша? (Мостар, Радул. 1.).
ба)рамован>е с гл. им. од ба]рамовай~ш.
ба)рамовати, -му)ём (аор. ба)'рамова) свр.
и неевр. йрославиши, йрослав.ьаши баграм; вар.
бар)амовати. — Веселило се и ба;ра.човало че-
тири дана (ВукиК. М. 2, 112).
ба^рамскй, -а, -б ко/и ]е у вези са 6а}рамом;
вар. бар)амскп; исп. ба)рамни, бар)амни: -—■
ооича), ~< одело.
ба)рамуша ж коза одабрана за ба)рам (БиХ,
Бор).).
ба)рачиЬ м дем. од ба]рак. — Ако ... зрно
(из пушке) ... цвакне у даску, онда чувар даде
знак сво)им ба)рачиКем (Мул. 2, 50).
Ба)ро, -а (ЦТ) и -ё (БиХ) м (вок. Ба)ро)
хий. од Ба]рам; исп. Ба)ра (ГлЗМ 1929, 20).
бй)ро, -а (ЦТ) и -ё (БиХ) н (вок. ба)ро)
хий. од ба^ракшар. — Одмах ба)ро од)аха дора
 БАДЮНОВАЦ — БА1ЧИЦА
та, | ... Помоли се прос)ак из катаце, | Ба)'рак-
тару на поле иза1)е, | Ба)рактар му додаде до-
рата (НП Херм. 1, 134). Виде, ба)ро, ако бога
знадеш, ] Немо) мени хиле учинити (И. 2, 240).
ба)р6новац, -овца м Пошшовалац енглеског
йесника Ба}рона, следбеник Ба]роновог йесничког
иравца, Бщронових иде}а. — На)стари)а грофова
кКи туговала )е веК године и године за свощм
заручником, кощ )е као прави ба)роновац оти-
шао с племенитим лордом ... у Грчку и он!)е
за хеленску слободу пао (Ъал. 6, 218).
ба)р6новскй, -3, -б ко]и ;е са особинама
личности Ба]ронове йоезщс; ко]и )е као у Ба]рона.
— Ли)епа Зарема, )унаки1ьа н>егове Робшье,
изгледа као нарочито створена да се посестрими
са Зулещом, Гулнаром и како се све те ба)ро-
новске жене ]ош не зову (Цар, БК 1902, 21).
ба)р6новски прил. на Ба]ронов начин, као
у Байрона. — Путоваае по Криму и Кавказу,
имало )е силна утиц^а на песничку машту н>е-
гову, од куда му запечи лира одиста ба^ронов-
ски (Зеч. Мил. 1, 1099).
ба)са ж 1. покр. Прост кликер од глине,
без глазуре. — Игра се с нама и баца нас, као
да смо шпекуле, ба)се и Ьоре (Габ. 1, 98).
2. лончарска бо]а; исп. бащ (Хеф. 1, 146).
ба)сактар, -ара м индив. е. бар]актар. —
фиг. ]едине само аге биле су Боппьаци бошн>ачке
земле и бошн>ачке слободе и на ко)у су страну
они потезали на оно) беше и сав босански народ,
)ер су они били )едини ба)сактари, носиоци
босанскога знамегьа (Шапч. 12, 108). Садразам
... беше наредио, да се Хасо укопа близ у првог
ба)сактара пророковог, ;ер ]'е он био ба)сактар
ислама (И., 182).
ба]та и бй)та ж (тал. Ьака) а. барака, ко
либа. — Он )е добро напео ухо и кроз руле из
мену брвана ба)те чуо }е ... ци)ели разговор
(Барк. 1, 18). К'о вуче сиво )урншам из ба)те |
поелите сваке см]'ене (Кои. 7, 52). Начинише
... по шуми „ба)те" колибе (Кол. 2, 92). 6. зему-
ница. — Било )е решено да се у Златару подигну
земунице (ба)те) (Дед. В. 2, 227).
ба)тар, -ара м (ар. Ьау(аг) покр. Посредник
измену куйца и шрговца; исп. самсар, сензал. —
Посредници [при купопродащ] су познати као
„ба)тари" — „мешетари" (ПротиН Л>., ГлЕМ
1937, 54).
ба)тарён.е с гл. им. од ба)шариши. — У
Славонией по са)миштима могу се срести групе
луди, ко)и се баве исклучиво мешетарищм или
ба;тарен,ем (Протип Л>., ГлЕМ 1937, 54).
ба)таритн, ба)тарйм нссвр. покр. бавиши се
Послом ба]Шара. — в. пр. под ба)тарен>е.
ба)тнца ж дем. од ба]ша. — Девет пута ;е
за време рата правио сво)у ба)тицу (Борба 1949,
59/5). Нэегова жена ... припремала )е сламу у
снопове кощма Не покрити ба)тицу (Барк. 1, 165).
ба)туран, -ана м бот. покр. в. ПелинЬул Аг-
1еггпз1а ашша. — Гизда)у се (ките) ружицом,
невеном, ба)тураном ... и хергованом (Босна,
МургиЬ Ф., ЗНЖ 8, 84).
бЗ)ук м по1ф. 1. е. бйра* (2). — По)'о ми
ба)ук [вук] )сдно )апье (Уж. окр., Поп. М. 1).
(Босна, Поп. Д. С).
2. Фиг. шврдица (Босна, Поп. Д. С).
253
Б8)ук Презиме (Строх. 1, 353).
ба)укатн, банкам нссвр. 1. в. ба]каши (2).
— И првога дана почела )е да им базука обичну
медве^у песму: Мн>у-мн,у (ЗК 13, 12).
2. улулкиваши, усПавливаши. — Министри
... покушавали су да улулкава)у мисао и осе-
Ка). Ништа лу!)е него ба)укати оно чему се не
спава, и што живи од будноЬе (Сек., Кньиж.
2, 174).
ба)ул, -ула м покр. в. баул (Херц., Буш.
1, 39).
ба^ун м покр. хий. од баба1 (1); исп. ба)'а',
ба)ундер. — Ба)ун, каже се од мила а и од шале
стари)0] женско). Шта радиш ба)уне? (Лика,
Мед. 1, 1607).
ба)ун, -уна м покр. е. баул (Херц., Буш.
1, 23).
ба)ундер м е. бй;ун (Лика, Шкар. 1).
ба)унст, -ёта м в. ба]онеш. — Дуж целог
пута ... види се по кощ жандар или засветлуца
ньегов ба)унет (Том. ). 2, 182). Ал' ул скоч',
па му заринем ба^унет ме{)у ребра (Шен. А.
6, 69). Во)ске скупи дванаест стотина, | Под
кошьима и ба)унетима (НП, ГлЕМ 1936, 110).
ба)унста ж в. баронет. — На сви;етлу ле-
скала се ба)унета насажена на пушци (Магл. 1,
17). Гледа) како при свеНи сева ба^унета (Ъип.
4, 149). Блиста)у ба)унете и чу;е [се] топот дра
гуна и улана (Крл. 1, 130). Не зна)уг\и ни сам
како ... он извуче из руксака сво)у ба)'унету и
поче )е оштрити (СимиК Н. 4, 22). Наполу су
жандари кундачили жене и Д)ецу и боли их
ба)унетама (Козарч. 2, 126).
ба)унёташ, -аша м пе). жандарм. — Жан-
дару )е, молим, с)ела птица на ба)унет ... Ба-
)унеташи се озру ]едан на другога (Горан
1, 92).
ба)урива ж аугм. од бй]а1 (2) (Херц., Бор).).
бЗ)ц м (нем. Ве12е) хем. е. мочило, раствор
одре/)ене киселине или соли у ко]и се замаче или
ко]им се йрешходно йремазу)е Предмет кад Со]а не
може неПосредно за н>ега да се фиксира; исп.
ба^са (2), баща1.
бй^а1 ж хем. в. ба}ц (КЦТ, 311).
бЗ)ца* м покр. е. бй]ица*. — Баща, надимак
ко)и млаг)и брат да)е стари)ем, а на)чешЬе снаха
деверу (Сврлиг, Васил.).
ба)цован.с с .'.(. им. од бащоеаши.
б8)цовати, -цу)ём свр. и несвр. (нем. Ье1геп)
1. ПревуНи, йревлачиши ба]цем, Пошойиши, По-
шайаши у ба)ц; вар. пащовати.
2. кув. в. Пацоваши, сшавиши, сшав.ъаши месо
у зеишин, сирНе или вино да Посшо]и Пре но шшо
Не се ПеНи. — Завари их [пилиКе] — бащу), пацу)
— у зе)тину, добром винском сирЬету, црном
луку, лишКу од першуна (Поп. К. 1, 54).
ба)ча ж покр. в. башша. — 1едан пута у
зелену ба>чу | Он ми даде ружицу црвену (НП,
Косово, Деб. 1, 208). Код цара има )една ба)ча
(Ел. Г. 1).
Ба)чета 1. м име (Вук, Р).).
2. Презиме (Шем. Пакр. 1898/Ш, 5).
ба)чнца' ж дем. од 6а]ча. — Везак везла,
коледо, | Мала мома, коледо, | У ба^чицу, ко-
ледо (НП, Косово, Деб. 1, 315).
<*
254 БА1ЧИЦА — БАКАЛАР
ба)чнца" ж дем. од ба]'ка1. — Причао [)'е]
старе ба)чице о племиКком животу (Шен. А.
9, 260).
Ба}шанскй Презиме (Бачка, Аре; Им.
МС, 155).
бак м деч. зуб, вучиН, млечлак; вар. баук
(4а); исп. баучак. — И одрасли ме^у собом
Ке реКи: Баци или вучиКи кад хоКе да означе
прве зубе, ко)и детету ничу и нема;у за то дру-
гога израза (Батут 1, 5).
б&к', бака и бака м (вок. бЗчс; мн. баци,
бакови и бакови, ген. бака, бакбла и бакбва)
в. бик (1). — Воли он ]аблана — )ер )е 1аблан
на]')ачи бак у ци)ело) околици ... Остале гове-
даре и шихове бакове понопьъиво презире (Коч.
I, 3). Дере се као бак, да све са смокве изнад
1ьсга поли^еКе лишКе (Нев., Дело 61, 5). По
улицама краве мичу за одлученом телаЬу и баци
ричу (У). И. 1, 113). Глас )е ... звонио здрав-
л>ем: ... А|С, воци! ... А)с, баци! (Ъур. 2, 57).
б&к*, бака м покр. камен у ко]и се га$а у
разним шрама, меша; исп. баква1 (1а). — Кад
се игра на плоке, стави се на )едну далечину
овеКи камен, то )е бак или цил> (Пол>ица, Иван.
Ф., ЗНЖ 10, 99). Игра на бак састо)и у томе,
да са становитог М)"еста баца)у новчиКе к баку
(велик камен) (Котари, ЗориК М., ЗНЖ 1, 299).
б8к', бака м бот. е. велика. — ВиЬн она) бор
у литици ... У средини )е ерце, око ерца луч,
око луча бак, око бака кора (ЪукиК Т. 1, 9).
бак1, бака м покр. нашруло сено йо кра;е-
вима ешога (Кучи, Дуч. С. 1, 38).
бЗк', бака м покр. е. бЯк1, кочщашево се-
дишше на колима. — Ко стри)еле лете кочи;е
а на баку се ви) е ... катани би ) ела пер паница
(Шен. А. 5, 125). Евала! — протаре си Оштрц
руке, с)едеКи на баку уз кучиша — добра го
спода! (Драж. 3, 330).
бак* узв. в. бака* (НП Херм. 2, 621).
бика1 (бака) ж в. баква1 (1) (Ужпце, Смил».
Н.; околина Сплита, Реш. 1, 225).
б§ка' м (мац. Ьака) покр. войник ко]и служи
у йешадщи, Пешак; исп. блкзнцош, баканчош,
бакезер. — „]& у баке не идем". — „Него куда?"
— „У хусаре" (Игн>. ]. 9,71). Хуланер треба неу-
страпшво да дочека бар десет бака (пешака) (Срем .
II, 286). Ишпекци)аш )е унтрофицир, а [о]ни
други су ... просте баке у солдачи)и (Варош,
ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 235). Било )е, као да сваки
наш бака носи у ерцу сви)ест, да )е апостолом
цивилизаторне ... иде)е (Шен. А. 8, 205). Тамбур
онда ни)е в)ежбао с трупом, )ер )'е тамбур био
стари бака, а што Ке стари бака да в ) ежба?
(Крл. 4, 268). Новаци шуте, а припови)едат Ке
стари бака (Габ. 1, 170).
бака' м покр. хий. од баба; исп. ба]а* (1а)
(Ресава, Митр. Д.).
бика' узв. (тур. Ьак) за чу*>ен>е, ва]кап>е :
гле, ено, нушо, чудо; исп. бЗк*. — „А сто)и ли
у Алкорану написано", опет запита дервиш, „да
су сви Турци браКа?" — „Бака! Како не би
ста)ало, кад сто)и?" одговори султан (Дос. 15,
3). Сми)ех се заори по кафани ;аче но при)е. —
Бака 1)авола ноНашн>ег! — чуди се Тодор. Ови
)с )ош махнити)и, но они први! (Вул. С, БК
1904, 1035). Е бака ти де, куд се зани)ех! (Сам.
2, 118). Б3ка, бака шокачког закона! И ви сте
ми нек'ва в^ера и закон! (Коч., СКГл 8, 416).
бака ж (вок. бако) 1. хий. од баба1 (1 и 2);
исп. бабушка1. — Младост, лудост, шта та зна?—
Ха)д' позови какву баку, | Да одговор она да
(Митр. М. 1, 102). Слуга зове ... прама ... го-
динама газдарицу снашо, стрино, или бако
(Ловрет., ЗНЖ 2, 370). Кад се диете роди,
обича) )е да га бака опере млаком водом (Арк.
5, 324). Нелга баке до очеве ма)ке (ХБ 1884,
19). Говоре: „Бака )е друга ма)ка. — Бака )е
права ма|ка" (Зовко, ЗНЖ 7, 370).
2. покр. а. деч)а игра, налик на игру „жмурке",
у ко}0} ]едан играч везаних очи]у хваша друге;
исп. слепи миш. — Хащете да се играмо баке
(Алексинац, Радо). Вл.). б. играч коме у игри
„баке" вежу очи, ше шако везаних очщу хваша
друге (Алексинац, Радо). Вл.).
Иэр. баке изви]ати покр. а) йренемагаши се,
измошаваши се. — Омладинци ... при четворки
дефилира)}', комплиментира)у, кокетира)}' и друге
ко)скакве баке изви]а)у (]явор 1875, 762). б) изер-
даваши , околишиши, обилазиши исшину. — Шта си
узео изви)ати баке (Бачка, Радон. Н.). превозитн
баке: бацоши й.ъоснаше каменчиНе йо води, шако да
йо йовршини клизе и скачу (Бачка, Радон. Н).
бйка-бЗка узв. оном. I. за йодражаванл звука
ко}и се чу]е кад удари ]едан йредмеш о други. —
Тамбура му: чалачала, | А бркови: вара-вара, |
А пенцери: бака-бака (НП, БВ 1896, 251).
2. у загонеци: за йодражавшъе гласу жабе.
— Нешто хода по путиКу | у зелену капутиЬу; |
зубе дречи, очи печи, | и )ош чини: бака-бака
(НЗаг Нов., 50).
бакавела ж покр. сшарудща, сшара рЬава
сшвар, нешшо шшо не служи ничему. — „Што
си ми дао ту бакавелу, да) овамо штогод оштри)е",
— рекла )една жена, кад су \о\ дали стар, туп
нож (Во)в., Макс. ].).
бакака ж покр. сшаринска женска кошула
везена свилом и злашном жщом йо рукавима и
йо скушима (Косово, КЕМ).
бакал1, -ала (бакал ,-а) м в. бакалин. — Седео
[)е] на Кепенку слога побратима бакала Зе)тино-
виКа на ДорКолу (Ил. ]. 4, 335). Папастаки [)е]
пре тога био само „бакал" (Ииь. ]. 8, 80). Био )е
мали трговчиК — бакал и компаньон Арифаге
ЧекиКа (Нам. 2, 57). Ви старински бакали и
чаршинли)е, трехните се мало (Скар. С. 1, 111).
бакал', -ала м зоол. е. бакалар. — Море има
сво)е харинге, сво)е сарделе ... скомбре ... ба-
кале, платице (МатиК Г. 3, 61). (Нем. 1, 45;
Шем. Бос. 1886, 131).
Бакал, -ала надимак ко]и ]е йосшао йре-
зиме (НП Вук 4, 244).
бакала), -а)а м зоол. в. бакалар. — Бакалар
или бакала) ;с )една врета морске рибе (Вла).
2, 364). Кала)у )е [рибу] и суше (моруну, бакала)')
(Батут 2, 128).
бакалар, -ара м (тал. Ьасса1а) зоол. вреша
морске рибе О ас! из тоггпиа из ф. СасШае ко]а
се осушена доноси из Норвешке и из чи]'е се }ешре
добива риб.ье уле; вар. бакал', бакала), бака.ъар;
исп. треска. — Бакалар )е добра риба (Вла). 2,
364). Кристи)ансуд ... )е )едино важно седиште
рибарске индустри)с, нарочито за прераду ба-
калара (Петр. Мих. 2, 7).
 БАКАЛАРЕВ — БАКАН
бакапарев = бакаларов, -а, -о ко/и йри
йада бакалару.
бакаларпН м дем. од бакалар. — За вечеру
купила сам бакалариЬ, — рече с врата ("Кип.
4, 89).
бакаларчина ж аугм. од бакалар. — Донио
ЬаКа за бадше вече оволику бакаларчину (Бос.
Грахово, Билб. 2).
бакалас, -аса м покр. началах; исп. корун,
кул>а, макарон, мамал>уга, палента. — „Ма
мула" ... „качамак" или „бакалас". Кад узаври
вода, посоли се, па се у н>у сипа мало по мало
кукурузна брашна и меша оклаги)ом (Срем,
Шкар. 2, 63). (Бор).).
бакалаЬ, -аКа и ир. шрговчиН, Нифша. —
БакалаКи коло воде, | А паори гледе (Вук, Р).).
Наши бакалаЬи да на теме падну (Шапч. 8,
121).
бакал-баша (бакал баша) м ист. сшарешина
бакалског еснафа. — На осмотрени)'е овога дела,
да уредно и мирно иде, нареЬени су [одре^ени]
два бакалбаше за сад: )едан Турчин и )едан
Србин (ЪорБ. Т. 8, 106).
бакалин м (мн. бакали, ген. бакалЗ) (тур.
Ьакка1; шрговац на мало колонщалном робом,
намирницама; исп. бакал1, бакалци)а. — Сад )е
кафанар, а памтим да )е био владичин послу-
жител», бакалин, сензал (Мат. 6, 3). Давид ...
иде ... своме у)аку, сиромаху бакалину Оан-
ковиН Д., Прев. 1, 134). Десило се ... да )е
бакалин ... добио ону исту главу шеЬера ко)у
)е )уче поклонно (Сек. 2, 18). Било [)'е] мало
гости)у : ... ]'едан беспослен бакалин и два пропала
трговца (Уск. 1, 157).
бакалйнка ж покр. в. бахалха. — У то оти-
ман>е и пал,а1ьс улете бакалйнка и ... даже свога
сина (Петр. В. 9, 85).
бакалинов, -а, -о ко/и йрийада бакалину.
бакалинскй, -а, -б в. бакалски. — Иза тезга
вире црвено-модри алкохоличарски носови ба
калинскй (Кик., ХК 14, НО).
бакапнсшье с гл. им. од бахалисаши.
бакалисати, -ишём несвр. бавиши се бахал-
ским Послом; вар. бакалити. — Одмах оставку
на проклету службу, а после, вол>' му са Селеном
бакалисати или опет жмурнути па у старо )ато,
у чиновнике (Шапч. 6, 126). Ситничарим тако
и бакалишем па оставл>ам пару на пару (Вас.
Д. 3, 77).
бакалити, бакалйм несвр. в. бакалисати. —
За бакала се не каже да тргу)е, него да бакали
("Нор. В. 1). Станко нащрво почне бакалити
(Шант. 8, 111).
бакалка ж бакалинова жена; жена бакалин;
исп. бакалйнка, бакалйнка. — Страх, да не буду
упоре^ене с бакалкама ... )е са свим празан и
глуп (Мил. М. Ъ. 35, 111).
бакалннца ж бакалска радгъа, йродавница ба-
калске робе. — Прометнула се та пил^арница у
бакалницу (Срем. 9, 10). Антун б)еше стигао
пред ро1;акову бакалницу на обали (Мат., СКГл
6, 1123). Нису знале да се сна^у, да продуже
вев посрнулу бакалницу (РадиН Д. 6, 203).
бакалов (бакалов), -а, -о ко]и йрийада бо
калу1 (Вук, Р).).
255
бакалски, -5, -б ко/и се односи на бакалина,
бахалницу; исп. бакалинскй: ~ еснаф, ^~ роба,
~ чаршида.
бакалство с бакалски йосао; исп. бакалук
(2). — Он )е за вишим чим тежио него за ба-
калством (Ипь. ]. 4, 140).
бакалук м (тур. ЬаккаНЖ) 1. бакалска роба.
— Накуповао бакалука за осалшаест динара: цак
пшенична брашна, шеКера, кафе (ЪорЬ. Кон.
1, 128). Око развал>ених радши лежало )е море
разби^ене срче, дашчица ... просутог бакалука
(Паун. С. 1, 76).
2. е. бакалсшво. — Ту су се снгурно по први
пут )'авно загрлили Бакалук и Поези)а (Кецм.
3, 9).
бакалум (тур. ЬакаЬт) узречица са значе-
аем: да видимо, да размислимо. — У хаци)е )е
вазда бакалум: никад ти неКе сигурно обеКати,
веК увн)'ек: да видимо, да размислимо, пека
мало причека (Мостар, Радул. }.).
бакалчиЬ м дем. од бакал, шрговац ко]и
има молу бакалницу (поискад ир.). — Терзи-
)ице и бакалчиЬи испружише ши)е са Кепенака
(Срем. 10, 45). Ту обично свраЬали трговци,
бакалчиЬи (Ъор. С. 12, 205). Да ни^е говорила
ма)ци за ко)ега? — 1ест ... — А за кога то? —
За Сма)у Ха)даревиЬа ... Онога бакал чи На?
(Магл. 1, 42).
БакалчиЬ йрезиме (1ов. Л>. 1, 348).
бакалци)а м эаст. (понекад ир.) в. бакалин.
— Онъ се брине и нише за бакалще и за слани-
наре (ИлиЬ С, Вук 15, 327).
бакалпнка (бакалпика) ж заст. е. бакалка
(Бор).).
бакал>ар, -ара м покр. в. бакалар. — Ако
)е поспи дан, справл>а)у се поена )ела са зе;тино.м
... а прибави се и рибе и бакаллра (Попово
Пол.е, МиНевип Л>., ГлЕМ 1930, 99). До аега
... Васо — малена прилика, мршав као бакал>ар
(Нев. 2, 34). Ако )е постни дан: ориза под ул>е
... а рибе само бакал>ара (Бока, Херц. и ЦТ,
Врч. 3, 98).
бакал>ён>е с гл. им. од бакалиши.
бакам м (тур. Ьаккат) 1. црвена или каква
друга бо]а за улейшаван>е лица (йрешежно бил>ног
йорекла) . — Нан> удара бакам и б)елило, | На-
влачи му сурму на обрве, | Кара бо)у на русе
солуфе (НП Вук 6, 13). Ъузел А)ка умивала
лице | ... Те )е сво)е руменила лице, | А удрила
бакам на обрве (И., 164). На нокте рука и нога
меЬу )0) румени бакам из Ангоре (Дуч. ]., ЗК
15, 8).
2. покр. (у придевско) служби) а. нейо-
сшо}ан (о бо]и) (КМ, Ел. Г. 3). б. несолидан
(о квалишешу какве робе) (Ел. Г. 3).
Изр. ~ 6о/а: в. бакам (1) (Панч. 5, 300;
Црн. 1, 156).
бакамитн, -им несвр. I бо^иши бакамом.
II ~> се повр. — Ку)о, кучко, хащнин
^ево)'ко, | Не б'^ели се и не баками се (НП,
БВ 1901, 307). ТреКа )о\ )е, МО) сине,
махана | 1ер се Мара б')ели и баками (И.,
208).
бакамл>ён>е с гл. им. од бакамиши (се).
бакан м (тур. Ъакапак, папак) овч;а нога од
колена наниже (Бачка, Радон. Н.).
256 БАКАНА — БАКАРАТ
бакана ж покр. врсша йросше чизме; исп.
баканца. — Носили су ... место чизама бакане
без о петака (пета) — прости)у врсту чизама
(Бач. Брег, ВукмановиК ]., ГлЕМ 1940, 3).
баканал, -ала и е. баханалща. — То )е све
био скоро трогодишши непрекидни баканал,
што )е он радио (Цес. 5, 21). „Лирика" )е мо
заик на)разнолични)их диспозищф, ко)е су ще-
сником владале ... — л>убав дрхтава ... уташиье
у сунцу, у олу)и, баканал свих страсти (Бар.
1, 39). А опалю, у неком тихом заклону од тог
баканала тиктака&а опажа )асно ш)ор Фране,
како су се нашла два сродна куцала, као два
сродна срца (Мар. Р. 1, 319). фиг. Свищет да
воли и) семе ведре | ... Па се не да тугом сметат
У живота баканалу! (Арнолд 1, 103).
баканалн)а ж (обично у мн.) в. баханалща.
Та каква )е то залраво баканали)а (Цес. 5,
370). Ово )е тога некога наводило, те )е наше
ерпске покладе изводио од тога фриволнога
тамо обича)а: од машкара, и ко)е какви)ех ба-
канали)а (Бег. Н. 2, 101;. Што )е )едан ц)елов
сирам оних баканали)а, ко)е доживл>ава овако
)адно ... гимнази)алче (Крл. 1, 56).
о аканта ж в. баканца. — Иду у четворо-
редовима ... туцка им опрема ... лопате, ножеви,
чу^е се како извлаче бакаш)е из блата (Крл.,
КР 1923, 77).
баканет м зоол. в. ш.ъука кокошица Са1-
Ипа^о еаШпаёо (Далм., Павлин., Р1А; Брус.
2, 152).
баканткшьа ж мит. в. баханшкшьа. —
Похотл>иви су [Цигани] као Сатире [Сатири],
а играчи као Баканткин>е (Бакусове калу^ерице)
(Петр. Н„ Отацб. 1, 233).
бакантскй, -а, -б е. баханшан. — Ти л>уди
као да су заборавили на ... бриге ... па не по-
зна)у ништа до жарког вина и те бакантске
вртоглавице (Трешч. 1, 99).
баканци, баканаца м мн. игра речи у заго-
неци. -*- Опанци баканци, бака-деветарица, на
море очли [отишли], с мора дошли па се нису
подерали (саонице) (Бачка, Душ).).
баканцош м (май. Ьакапсзоз) покр. вар.
баканчош 1. в. бйка*. — Наши су комар ци ...
баш безобразии, али су према ... папатачима
кавал>ери као хусари према баканцошима (Про-
тиЬ ]., БК 190Ь 958).
2. погрд. неотесан човек, во]ничина, йросшак.
— Оваква имена даю люди еданъ другимъ кадь
се грде и руже. а) Мужкима ... баканцошъ
(ПБС 1844, 249). (Нат.).
баканча ж в. баканца. — Добите ли го-
спо)инске ципеле или вощичке баканче, сведедно
(Киш 1, 150). У друга хип )е веК дв)сста новйх,
жутих, као камеи тврдих и окованих домобран-
ских баканача ударило о ледину (Крл. 4, 44).
баканчош м е. баканцош. — ]оип смо се
тако разговарали ... да )е хусар први Божнщ
солдат, да баканчош не би био, ма да га за обр-
штера начину (Ипь. I. 9, 84). Бар можете бити
учтиви и одговорити, да не морате псовати као
какав баканчош (Даница 1866, 301).
баканца ж (ген. мн. баканца и баканпй) (мац.
Ьакапс$) шешка воуничка цийела; вар. оаканЬа,
баканча; сия. цокула. — Военна овдашня власть
прегледавшш све оне, коШ су за соннике спо
собный, оденула Ш с рекрутскимъ белимъ япун-
петомъ, бакан нама, и ... шепицама (Поз. 1849,
141). М]есто каменом калдрмом, на ко]0) су ]ош
до пред ко)и час мукло шобонъиле толике
во)ничке баканце ... цеста ]е ту била покри-
вена дебелим сло)ем прашине (Цес. 3, 348).
фиг. йришисак, насиле, шерор; исп. чизма (фиг.).
— Псеудонаучно надеваше имена не може ипак
да сакри)е траг импери)алистичке баканце (Да-
вичо, Кн>иж. 1, 338).
Бакар1, Бакра м варош у северном делу Хрваш-
ског Примор}а.
Бакар1 Презиме (Синд. 1, 188; МиКиК Л>.
Ь 479).
бакар, бакра (заст. бакара) м - (тур. Ьакнг)
1. мешал шамноцрвене бо]е, сиргигп, Си. — Най-
више се праве новци одъ злата, сребра и ба
кара (Цук. 1, 140). Врло се често чу)е да се
по неко отровао сичаном ... бакром (Пел. 1,
631).
2. а. бакарни новац; исп. бакриш. — Сва-
кога месеца, кад би одлазио у Бучу по плату,
оста)ао би док му тра)е и последли мари)аш,
Ш1)уЬн и исва)уЬи: „У Чакара доста бакара"
(Паш., БК 1904, 631). Бреее! узвикнуо би скоро
свако вече чича-.|ордан кад би ради пребра)ан>а
пазара извукао чекмеце пуно пунцато бакра
(Срем. 13, 109). б. разни йредмеши од бакра;
йосуЬе од бакра. — Из )едног рачуна ... видимо
да )е трошак крагу (евачког муселима ... на
оправку, простирку и бакар износно 675 гр.
ко)е )е народ платно (Гавр. М. 2, 297). в. варак
од бакра. — Обли)епе лице бакаром [жене у
Млсцима] а мажу се и кропе мирисящем во-
дама и прахом (Л>уб. 3, 34).
3. бо}а као у бакра, бакарно црвенило. — И
неки корен зна, кажу, што снса)уЬи га успори
се крв ... и лице смагне у бакар (Наст. 4, 85).
Ври ри)ека у сутоне ... а сунце се расплине и
нестане у таласима, отече у хитром ромору пре-
ливши часовитим бакром заласка брзац (СимиЬ
Н. 4, 156).
бакара м непром. (фр. Ьассага) вреша хазар-
дне игре карта ма; вар. бакарат. — III та се игра?
... Бакара (Нуш. 22, 140).
бакара ж суд од бакра; исп. бакрач (Бор).).
бЗкаран (бакаран), -рна, -рно (одр. бакарнй
и бакарнй, -а, -б); исп. бакарли, бакарски,
бакрен (1), бакри, бакрли, бакров (1). 1. ко]и
]е од бакра; кощ има у себи бакра. — Двори су
му од сухога злата, | На авли)и бакарна капи)'а
(НП Муш., 98). У н»ему [Кратову] су се ковали
сребрни и бакарни новци (Мил. М. Ъ. 24, 11).
2. ко/и }е бо)е бакра. — Лепо, танко, н.ено
лице, обвинено у ореолу бакарне косе (Петр.
В. 6, 67). Раздрл>ене кошул>е на бакарном врату
... ишао )е он гипко (Ъос. Б. 3, 440). 1оште
ми прете бакарни пожари (У). Т. 1, 50).
бакараст, -а, -о в. бакренасш (2) . — ЛишЬе
)е бакарасте бо)е, напрашено (Тгип. 4, 77). Вэ-
здухом )ош само блуди трачак бакараста с)а)а
(И. 1, 42). Тип овога лица, по коме се развила
тамна бакараста бо)а, ни)'е одговарао ... ни )е-
вре^скоме ни римскоме (Ил. Д. 2, 138).
бакарат, -ата м е. бакарй. — После тога
се почнем играти бакарата, али су ми се од ма
 БАКАРАЦ — БАКВА1
чева прививали све сами пелатски мачеви (БК
1898, 787).
Бакарац, -рца м село у Хрвашском При-
ноРЗУ) У близини Бакра.
бакарач, -ача м покр. в. бакрач. — Бакарач
)е ... котао од бакра (Далм., БиХ, Бул. В., ЗНЖ
1. 38).
Бакари)а Презиме (Фил. М. 1, 586).
бакарнсаше с гл. им. од бакарисаши.
бакарисати, -ишём (аор. бакариса) свр. и
несвр. 1. йревлачиши тонким сю]см бакра; исп.
бакаровати, бакраисати, бакрити, бакровати. —
Спо;ьа калащсан, унутра бакарисан (НПосл Вук,
486). Федери ... просто или фино обращены па
и бакарисани (СН 1910, 553).
2. несвр. оксидисаши, йосшщаши оксидисан
(о некала;'исаном бакарном суду). — Котао бака-
рише ко]и ни)е кала) и сан, па се у н>ему )ело
квари од бакра (ЦТ, 1овиК. 1). Од салцбуршке
соли ... разлику>е се Гвоздева галица, да ]ьен
раствор у води, и при дужсм ста)ашу не бака-
рише гвоифе (КЦТ, 278).
бакарити се, -им се несвр. добщаши ба-
карну бо]у; имаши бакарну бо]у, црвенеши се. —
Он ни)с леп веК, баш ружан у лицу и ... [нос]
му се почео ... бакарити (Рув. И., Грч. ]. 4, 63).
ПакарпК йрезиме (ЗНЖ 21, 287; Дед. В.
2, 90).
бакарица ж дем. од бакара (Мил. М. Ъ.
34, 8).
бакарли прид. непром. в. бакаран. — На прагу
се указа жена, ко крв црвена. Увила се у
дуги црвени плашт, а у десно) руци носи
црвену палицу, са бакарли крстиКем (Чок., БК
1902, 836).
бакарлп)а ж 1. в. бакрачлща. — Об)е ноге
низ вранца опружи, | Те у златне врже бакарли)е
(НП Вук 3, 28). Чудан ]унак планином се краде, |
Стравом зввне под н>им бакарли) е (Фил. Д.
1, 38).
2. бо]а слична бо}и зар1)алог бакра (Митр.
Т. 1).
бакарльив, -а, -о покр. ко/и ни]е одавно ка-
ла]исан; исп. бакр.ыш (КМ, Ел. Г. 4, 497).
бакарнаст, -а, -о в. бакренасш (2). — Руке
су им квргасти)'е ... лица разровашф и бакар-
насти)'а (Чцчин-Ша)ин "К., МСД 1934, 96).
бакарннцаж ласт, ливийца, шойионица бакра.
— Сдань путникъ ... прнпонкди, шта е видю
... у Майданпеку, кадъ се темельный камень
у темель прве србске бакарнице улагао (СН
1851, 236).
бакарно- йрви део сложеница у значаъу :
с }Ш)ансом бакарне бо]е: бакарноцрвен.
Бакарно Г^мно с зараван код села Алинаца
у Македонией, йознаша йо исшориско] бици за
време Балканско: роша 1912 године.
бакаровати, -ру)ём свр. и несвр. е. бакарисаши
(1). — Плочице за штампу ... бакароване, очели-
чене, с иелакованим и неполираним дрветом
(ИР, 419).
бакарбвратнй, -3, -б индив. ко]и има ба-
карна враша. — И Дана]' а ]е била отргнута од
небеске светлости, затворена у бакаровратно)
гробници (Пап. 1, 43).
257
б&карорёз м заст. в. бакрорез (1). — Ко
пира из Фрорипових „Хнруршких бакарореза"
(Ъорг). Вл. 7, 128).
бакарорёзац, -сца м (ген. мн. бакарбрёзацЭ)
мет. е. бакрорезац. — Има живописеца, бакаро-
резаца, и штампара, и то су калугери (Авр.
Д. 1, 78).
бакарскй, -а, -бе. бакаран (1). — Ба кар ски
некала)исани судови отру)у )ела ко)а се у н>има
куха]у (Сврлиг, Васил..).
Бакарскй Залив м залив у северном делу
Хрвашског Примерна.
бакаруша ж 1. е. меденица, бакарно звоно
ко]е се везуче о враш сшоци (Вук, Р).).
2. в. бакрепак (1). — Раднике ... ко)и ни
за )едну буржоаску парти)'у ... не да)у ни изли-
зану бакарушу, избацу)у на пол>е (РН 1905,
41/1). Тешке аустриске бакаруше и никлешацн
звечали су, дебеле банкноте и форинте шуштале
(Паун. С. 1, 213). Оседла свога зеленка ...
баци жени и децн нешто бакаруша за походоьу,
па онда заигра кон>а по калдрми (Уск. 1, 158).
бакаруше, -уша ж ин. в. бокаруше (Босна,
Бор).; Поп. Д. С).
БакарчпЬ йрезиме (ЗНЖ 21, 287).
бакарпща м (тур. Ьак1ГС1) занашлща ко]и
изра!)у]е сшвари од бакра. — Замети цс долазе у
Босну готове, те од ших бакарци^е израЬу)у
казане, ибрике итд. (ДимиЬ, 10). По од)еЬи ...
може се нага^ати, да )е то можда занатли)'а, а
по атрибутима бакарци)а (ГлЗМ 1907, 455).
бакат, бакта м в. бйхаш1. — Стаде бакат
сурих бедеви)а (НП Вук 3, 519). Ал' се чу)е
бакат низчардаке: | Забактише чнзме и папуче, |
Зазвектише силени гендари (НП Корд., 168).
бакатун, -уна м (тал. ра(ассопе) сшари ау-
сшриски бакарни новац (од 4 новчиНа); вар. ба-
такун, патакун; исп. ба)ок, чандрлин (Лика,
Нар.).
бакац, бакца м деда (у хипокористичном
значешу). — Бакац исто што и Д)ед ... Од шале
у Лици, где )е ,,^ед" обична ри)'еч (Мед. 7).
бЗква1 ж (тур. Ьак1, сталан) 1. обележено
место (обично црша, руйа, камен и др.) као йо-
лазна тачка у разним шрама, шакмичелу или
двобо}у; нсп. баба* (5), бака1, бана, белег (7в).
— Повукоше бакве. 1анко стаде на сво)"у, Ста-
но)е на сво)у ... Дви)е пушке загрм)еше и }анко
паде наузнак (Мат. 8, 237). Игра скаканье игра
се на три начина: ... Играчи обележе бакву,
олаклс Не скакати, и сна к и стане на бакву, па
одандс скаче унапред (Мил. М. Ъ. 34, 243).
Место одакле се га^а [на купе] негде зову Прва-
лук или Баква (И., 239). Про^е свуда ... по
голо) утрини ... где сто)е бакве за игравье клиса
(Кост. Т. 2, 64). Он [играч] их тражи и хвата
и не да ни)едноме да до бакве (камена или паша,
на коме ]е она) седео) до^е (Миодр. 4, 237).
фиг. йолазна тачка, основа. — Хеми)а ... мора
бити баква свако) рационално) теори)и храшеша
(Рак. Мита, Вила 1868, 426). Красни радови
Г. Теофила Русела биКе баква новим напрецима
(Мил. М. Ъ. 35, 220). Исцрпли смо прошлост
сво)у, и нема шиита више под нама и иза нас.
Дошли смо на бакву нашег поласка (Пес. 3,
291). Баш та философска баква овог аутора, и
258 БАКВА* — БАКИН
)есте главна побуда преводиоца била ради ко)е
)е он дело ово преводио (Рад. А. 1, XXX).
2. место на огпишшу где сшо]ы лонац док
се кува }вло. — Кад )е кувар измакао лонац с
ватре ... заличи оно место [где )е лонац ста)ао]
„бакву", пепелом (Сердит, Васил,., БВ 1897,205).
3. покр. низок, йокрешан иаковшь за ошки-
ван>е косе; исп. баба' (1д), бабица* (1), балка'
(16). — И баква спада у косачев прибор ...
Она ]'е у облику малог наковша, на коме се
чаканцем откива коса (Таков, ср., Боров.).
Откивали су косе, и чуо се звонак удар чекиКа
о бакву (Кост. Т. 5, 44).
бвква' ж (фр. Ьас, Ьаяие!) древни суд за
воду, вино и ракщу; вар. бакла; исп. чобавъа,
цбан. — Дале су ковачке алатке: велики чекич
... юьешта ... маказе ... и баква или коританце
у коме сто)и вода с квасалицом (Ми). С. 7, 212).
(Лапч. Д. 2, 20).
баква* ж агр. в. баквача. — Виш куЬе ти
баква крушка» | Убила ти брата пушка (НП,
БВ 1896, 250). (Митр. Т. 1).
бЗква4 ж свежа»,, свишак йамука или другое
йредива (Ъор. С. 3).
бёква' ж сваки сшаринскы новой ко]и ни]в у
ойшица)у; исп. бапка1 (Херц., Дуч. Н., Р1А).
баквача ж агр. врсша крушке круйна и сочна
Плода; вар. баква', баклача, баюьача (Шул. 5).
(ЛМС 139, 89).
буквица1 ж дем. од баква1 (3) . — Коса се
меЬе на баквицу па чаканцем озго удара, откива
(Ужице, Смил>. Н.).
бЗквнца' ж дем. од баква*. — ДрагиЬа за-
текоше где наделлва обруч на баквицу за воду
(Тод. П. 1, 282). На излазу луле из табарке ...
подметне се дрвена баквица за прикупл>ан>е ра-
ки]е (Ранк. Б. 1, 285).
бЗквичар м во). комории]а ко]и на товарном
колу носи баквице; исп. баква' (Мило). В.).
бакёзер м подр. в. бака*. — Ху-ху-трес,
тако виче РепиЬ првоме воду, ко)"и ... )е састав-
л>ен претежним дофлом од старих бакезера (Крл.
4, 129). Све су то били стари бакезери ко)и
служе )ош од дванаесте (Петр. Е. 1, 23).
бакёлати, -ам нссвр. погрд. покр. ]'есши. —
Бакела) то док ни)еси добио Ьутек (Дурмитор,
Никит.).
бакелит, -йта м (нем. Ваке1к) хем. вешшачка
смола ко]а служи за израду разных Предмета.
бакелнтнн, -8, -б ко/и }е од бакелита:
— кути)а, ~ чешал>.
бакен м (обично у ми.) в. бакенбарш. —
Краут беше плав, леп, отресит официр, великих
ри!)нх бркова са бакенима (Ранк. С., Дело 5, 245).
бакенбард м 1 (обично у мн.) в. бакенбарш.
бакенбарда ж / — Под надзором старчиНа —
Швабе, са селим бакенбардама, приличан [)е]
ред и чистоКа (Крст. А. 2, 450). На)грлати)и био
)°е иски онизак старац с „бакенбардима" (Ъоп.
5, 202).
бакенбарт и (обично у мн.) (нем. Васкеп-
Ъап) брада на горгьем делу образа од ува до ли-
нще уста; вар. бакен, бакенбард(а); исп. зулуф.
— Али на средний кола се испречила без мало
иракли)ска прилика ... с рашчерупаним проседо-
плавим бакенбартима и брковима (Вулов., БК
1898, 537). Ништа не мари ... примети )едан
други, с дугам и зализаним бакенбартима (Ком.
8, 42). Долазило ми )е, каже Кнез, да га ухватим
за бакенбарт (Прод. 2, 404).
бакета1 ж (тал. ЬассНегса) покр. 1. шшай,
йалица. — „Коме Немо дата бановину?" | Ста
ром 1оку сребрну бакету (Вук 10, 109). Као
спол>агшьи знак власти општинског капетана био
)с штаи или бакета (Бока, ШеровиЬ П., ГлЕМ
1933, 30).
2. а. чворуга, гука (на главы или за врашом)
(Лика, Трб. П.). б. глава на шшаыу (Лика,
Обр. Ъ.).
бакета* ■ и ж она] ко]ы има раван шабан,
дусшабанлы)а (Лика, Аре.).
бакётанъе с гл. им. од бакешаши.
бакетар, -ара м покр. човек ко]и носи бакешу
као неко обележ]в. — „Чауш" (негде га зову и
„провоци)а", )ер )е он запета и био „провошф",
а кажу и „бакетар", „буцар", пошто носи у
руци бакету или буцу са рупцима) (Ерд. 8, 230).
бакётатн, -ам неевр. покр. 1. йресшы на йре-
ыуном врешену. — Кад се преде вуна, а вретено
буде век препуно, онда се каже бакетати (Лика,
Кос.).
2. фиг. говорышы ко]ешша, шрабупаши, бе-
нешаши; исп. бакетовати (ЦТ, Бор).).
бакётина ж аугм. и йе]. од бака. — Док )у
угледа)у слуге, кажу му, да )е опет она бакётина
дошла (НПр Босна, 98).
бакетнца ж дем. од бакета1 (Врч., Ча)'к.
3, 37).
бакетовати, -ту)ём неевр. в. бакешаши (2).
— Е мо) синко, кад би зн'о, маке би бакетов'о
— )сдан ти Бог а )една божи)*а В)ера! (Нев.
2, 56).
бакётун, -уна м мошка йободена у землу;
исп. бакета1. — Бартул и Алали)'а, као Ьуцн
на бакетунима, остадоше сами (Цет. 1, 69).
баки пара ж покр. йогрдна реч за жену; вар.
бакивори)а. — Бакивара — каже се за неку неу-
редну женетину ко)а се уви)ек ма)е око опьишта
(Бани)а, Шкар. 1). А на)стари)а )о) рече: „Мучи
ти, бакиваро, што лапаЬеш вави)ек нешто што
не вала!" (НПр, Ча)к. 3, 207).
бакйвбри)а ж покр. в. бакивара (Хрв. Кра
сина, Аре).
баки)а ж (тур. Ьак1уе, остатак) покр. 1. оно
што ]е оставлено, наыушшено, тшо ни)'е выше у
моды. — „Ово )е све стара баки)"а", т. ). старннско
)е, па излази (из моде) (Бел. 1, 68).
2. стари ойшшынски комун, нейоделена ой-
шшынска шума ко]а ны}в куылена, него )е од сша-
рине ойшшинска (Ресава, Митр. Д.).
3. осшашак неисйлаНеног дуга. — То )е остало
баки)е (КМ, Ел. Г. 3).
Иэр. оставити на баки;у: осшовиши на ми-
лосш и немылосш без ыомоНи, йодршке. — Разбо)-
ници су му одузели све и оставили га на баки) у
(ЦТ, Радом.). (ЦТ, ШоК).
баки) а ж покр. брига, мука. — Има неку
баки)'у (Тимок, Цвета. М. 1).
бакнн и бакнн, -ина, -ино ко}и йрийада
баки (1).
 БАКИН — БАКНУТИ*
бакйн, -йна а •. бик (1) (Кур. 3, 23).
БВхиЬ и Бакип йрсзиме.
бакица ж 1. дем. и хий. од бака. — Што
дикла навикла, оно тера снашица и стара баки на
(НПосл Сто). М. 2, 148). Видит, снашо! Тако
)с звао Мир)ану [жену] док )с била мла1)а, а
над му синови стадоше на снагу, он )с прозва:
„бакицом" (Весел. 8, 125). Он разуме шта значи
ова борба а ти, бакице мо)а, не можеш то да
схватиш (Дуд. 1, 66).
2. покр. крж.ъаво Нуре; исп. злурак (Бани)а,
Грч. М.).
3. покр. е. бйба1 (9) (Хрв. Красина, Аре).
бакица ж зоол. а. в. гаовица КЬойеш атагиз
(Ого)Ип. 1, 24). б. в. бубамара СосстеНа зер-
[етрипешш (Н. В). 5, 186).
бЗкла ж покр. е. баква* (1). — За пипе
има)у )ош и ови судови: ... бакла за ношение
пиНа од )едиог па до десет литара (Ср. бол>е-
пачки, Грб. С. 2, 230).
баклава (баклана) ж (тур. Ьак1а\'а) слашка
Пиша од ораха (или бадема) и шеНера (или меда).
— Баклава \е )една од на)л>енших ... пита ...
На баклану у ко) у се удари ока ораха иде ока
шеКера или меда (Гр1). 3, 102— 103). На сини)и
бидаше пилава, | И зердета и слатких баклава
(НовиК 3, 124). Из кухин.е се ширио )ак, раз-
дражлив мирис ... баклава ("Нор. С. 10, 56).
Иэр. 1)ул ~: баклава чщи комади има]у
облик руже. — 3готовила господске понуде:
—Ъул-баклаву у златно) тепсищ (НП Вук 1,
569). шеНерли ~: баклава йреливена сируйом од
шеНера. — Юьигу шти)е ага Асан-ага, | За ве
чером шеЬерли бакланом (НП АндриК Н., св. 1,
Загреб 1909, 203).
Баклава йрсзиме (Шем. Бос. 1886, 86).
баклац у деч)0] бро;'аници, без значета. —
Дете наместе на колено, и, труска)уНи га ту,
пева)у му: ... Цуцун, цуцун, кобила, | ... Ста-
клац, баклац, катанац (Миодр. 4, 139).
баклача ж агр. в. баквача (Шул. 5).
баклн)атп, -ам неевр. брзо мешаши какву
шечносш; исп. барли)'ати (Лика, Кос.).
баклнца ж покр. дем. од бакла. — Све
врдице, баклице ... чабрице и остале судове ...
добро испари врелом водом (Хомолл, Милос.
С. 1, 50). Да) при)ател>у, ту) баклицу да ти
кажем здравицу (Сврл>иг, Васи.ъ.).
бЗкльа ж (нем. Раске1) 1. е. букшшьа; исп.
баюьада (2), баюьарац. — Малени црнац от-
прати баюьом обо)'ицу до гондоле (Шен. А. 2,
36). С црвеним баюъам' дижу се из безне, | И
носе сво)е лествице жел>езне (Зма) 1, 93). Бакл>е
просуше )ош )ачу светлост на зале^ене прозоре
(Лаз. Л. 1, 21). На вратима их дочека )едан од
браке Обрадове и нев)'еста, обо)е с лучевим
баюьама у руци (Шим. 6, 35). фиг. Грци ...
дижу против отоманског царства бакл.у сво)е ...
слободе (Поп. ]., Квьиж. 1, 504). [Метерних )е
грчки устанак] називао ... баюьом неслоге, кода
)е бачеиа ме!)у Руси)'у и Аустри)у (Поп. В. 1,
58). 1а сам сматрао, да )е юьижар мисионар,
ко)и носи бакльу културе (Матас. 1, 142).
2. покр. дебли йруш за ойлишале. — Те-
згере су дви ручице, ко)е у средний доле имаду
овелик трбу; извртане су на три, четири миста,
259
а у вртлосине се заби)у всдриКи и оплету де-
белима пгабама или баюьама (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 251).
баюьада ж 1. свечана вечер/ьа йоворка у
ко}0] се носе бакл>е; исп. баюьари. — Истога
вечера требала )е да буде баюьада и ватромет
(1ов. ]. 1, 35). У 10 сати подави се баюьада од
неколико стотина буктин>а (ВН 1893, 11/2).
}ош су били у нижо) гимназии ... када ... су
носили баюье на баюьадама (Крл., КР 1923,
1/14).
2. в. бакла (1). — СеЬам се, да )е тада
)едне прекрасно ноЬи ... била величанствена,
баюьадама осветлена забава (Ил. ]., БК 1896,
183). Оби)е обале обас)'але од сто опьева ...
— и они [чуаеви] нагриньани [нанизани] фе-
н>ерима, баюьадама и жегом (Л>уб. 2, 30).
бакл>аа>е с гл. им. од баклаши (се).
баюьарац, -рца м е. бак.ъа (1). — Само
идуК на поноЬку и зорыице носу Д)ечарчиКи
баюье ... Баюьа или баюьарац )е дрво ко рука
дебело, разне дул.ине (Варош, ЛукиЬ Л., ЗНЖ
24, 112). Ако )е помрчика, понесу д)еца баюьарце,
да се баъе вида (И., ЗНЖ 25, 292).
ба'юьари, -3 и ми. вечер/ ьа свечаносш уочи
Иваььдана на ко]0] момци и девочке Нале бакле
(Слав., Ил. Л. 1, 160).
баюьати, -2м неевр. I брб.ъаши, луйешаши.
— Не слуша) што баюьа дате (Павлин., Р1А).
II ~ се 1. а. вршеши се, йревршаши се у
йосшели (Павлин., Р.ТА). б. кометами се у сшисци
(за говеда) (Косна, Зор. Д.).
2. в. бакшаши се. — Родители су се баюьали
око купе. Ма)ка у башти: садеЬи лук ... Стари
")& гонио крмачу ... у жир (Отьача М., Квьиж.
8, 40). Управо би ми то требало — да се с цурама
баюьам у ово ври)еме (Барк. 1, 191). тош у
оно блажено доба, док сам се баюьао са старим
класицима, лисам био сасвим на чисту, да ли
бих литературу убро)ао мед корисне изуме л>уд-
скога духа (Вел. I, 57).
баюьача ж агр. в. баквача (Поп. Ъ. 4).
баюьаш, -аша м 1. е. баклоноша. — На
челу пратньи иду играчи и баюьаши (Виенац
1871, 789). Гомила узру)ани баюьаша навали
баш на то место (Димитри)евиК С, Даница
1865, 51).
2. дрво ко]е с. гузки за бак.ъу. — На пол-
ноКку ... иду с баюьама. Нареде баюьаш из
дрвета растова (Слав., Чолип ]., ЗНЖ 21, 144).
бакльбноша м она] ко]и носи баклу; исп.
баклаги (1). — Кад се мрак спустио, видесмо,
где се креЬе доста дуг ред баюьоноша (Браник
1887, 43/2). Иза врата изи^е педесет во)ника
баюьоноша (Шен. А. 2, 82). фиг. Ушао )е у собу
слободнога мислиоца и баюьоноше и бар)актара
Вернера, у собу крцату каигама (Крл. 5, 108).
бакма)стор м (ней. ^асЬсте151ег) варв. покр-
наредник у во}сци. — Ишле смо и бакма)стору
у жандарску касарну (Петр. Е. 1, 144).
бЗкнутн1, -нём сир. трен. «. бахнуши. —
А да на то бакну изненада | На Молера уд 'ре
Милошевци I Да га вежу и паши предаду
(НовиК 9, 32).
бЗкпути", -нём свр. трен. (тур. ЬаЬ1, среКа)
задесиши, снаНи (о среНи). — „НеЬе да те бакле"
260 БАКО — БАКРАНИН
...: НеКе да те сна1)е та среНа, напр. да доби^еш
на лозу (Левач, Буш. 1). Ти мислиш да изеш
мо)с имаше, ама неЬе да те бакне, ако )а будем
жив (Левач, В—С). (Тупижница, Милошак.).
бако м хип. ошац; исп. бабо. — Проми)ених
л>убовне мисли прама н>0), промишл>а)уКи зле
посгьедице што би их излегле да )0) баку,
или друго) сво|'ти до уши допре (Словин.
1881, 340).
баков м буца од лийовог дрвеша ко]ом ри
бари ударщу моруне и }есешре да их онесвесше
(Д. Милановац, Ризн.).
бЗков, -а, -о ко}и йрийада баку1: ~ кожа,
~ рог, — тело.
бакбвати, баку)ём несвр. покр. йрсиши се;
размешаши се. — Та) скоровечернлк много се
зори и баку)е (ЦТ, Ву)ачиК М.).
баковина1 ж бот. 1. е. удика \ЧЬигпит
1атапа (Шул. 5).
2. е. беква (2) 5а11Х укеШпа (Шул. 5).
баковина* ж бог. покр. в. велика. — Они
[чобани] у пан. од пос)ечене )еле ... наложе
ватру, да сувл>е ерце лакше изгори, а „баковина"
околишна да остане (Фран. 1, 351). (ЦГ, Шоб.
С 1).
баковина* ж 1. кожа с враша баковиша
вола. — „Ни)е то булет мон баковина", рекне
она) што прода)е при)есне опанке (Мед. 1, 1608).
2. покр. снага, силина; сировоеш. — ]аш
Вула носи баковина, па може рлдит' (Гацко,
Радул. ].).
баковит, -а, -о 1. в. биковиш. — Забрекао
ши)ом као баковнт во (Нев. 2, 89). Пива Нико
танко гласовито | Капо )'уне младо баковито (По-
л>ица, НП, ЗНЖ 10, 186). фиг. груб, йроешачки.
— Опих чшьеница неЬе моКи изми)енити ни-
какве софистичке доскочице нити баковита иро-
нисак>а о онима, ко)и се усуде да истину кажу
(Парента М., БВ 1911, 30).
2. не;'еднак йо деблини, иейуйчен. — На овом
м)есту остао 1е обруч баковит, т. ). дебл>и, на-
днгнут (Срб., "Борг). П., Р1А).
3. ко]и нема лейог мириса, коуи заудара (о
йиНу) (ДучаловиКи, Ков. Р.). (Ъор1). П., Р1А).
БаковиЬ Презиме (БВ 1891, 129; ДК 1912,
206).
баковица ж в. бикулах (I) . — Ова се басма
не примила ни мене, ни тебе ... ни овце )аловице,
ни краве баковице (Мил. М. Ъ. 34, 204).
баковски, -а, -б ко/и се односи на бака; ко;и
/е као у бака, биковски. — [БеНир-ага] необично
го)азан . . . големе главе и дебела, баковскога
врата, лешкарио )е (Ъор. С. 7, 389).
, баковски прил. као у бака, као бйк1. — [Живко
)е] чов)ек широких плеКа и баковски )аког врата
(Ъор. С 12, 561).
Бак6)ловкЬ Презиме (Шем. Бос. 1886, 61).
баколнти, -йм несвр. покр- обилазиши око пе
чеш зазируНи. — Баколи око н>ега као ^аво
око крета (ЦГ, ШоЬ).
баковьа1 (бЗкоша) м исп. бакота, бакош
1. а. аугм. и хий. од бйк1. б. име волу (Босна,
Бор).).
2. фиг. а. /<ж, снажан човек. — Бакоиьа >е,
ко)и изврати, избечи преи, наузначи се, када
'ода, заврти главон и оштро гази (Пол>ица, Иван.
Ф., ЗНЖ 8, 233). Од двадесете до педесете
године чов)ек )е бакои>а у на)болл) снази (Оток,
Ловрет., ЗНЖ 3, 26). б. осион човек, силеии]а. —
Неки имупан чов)ек био велика омсица и бако-
н>а ... од 1ьегове силе у н> се ни)е см)'ело ни по-
гледати (НПр Корд. 2, 152). в. велики богаташ,
имуНан човек, газда. — Нащосли)е, ако )е кога
закачио, сиромаха ни)е него каква бакон>у ! (Мат.
6, 57). Обо)нца су бакон,е били, )'едан )е имао
више земл.е, други више новаца (Зма) 1866,
59). То >е бакон>а, та) може платити (Бачка,
Бор).), г. моНна, ушица]на личноеш. — Тако
мисле и ове бакоп.с овде (Г—^Г 1, 278). По)авише
[се] и баконье што да)у правац мишл,ен>у у клубу
(И. 2, 20).
бакон>а* м слабиЛ, млакотьа; исп. баба1 (Зв).
— Баковьа се каже чак и за слабога мушкарца:
и то )е нека мама, бакогьа (Банат, Бор).).
Бакоаа м надимак (Мат. 4, 12).
бакота м е. бакола1. — Уз волове пет мо-
мака; | Момци вичу: „Ца)а, Ьа]а, | ... Ьа\ во-
лота, | ... На), бакота (НП, ЗНЖ 17, 177). Ба
кота )е име за вола као и бакои>а (Босна,
Бор).). Наш престо)ник то ти )е, брате, прави
бакота, наопако ти ;е ш н>им служити (Бани)а,
Ворк.).
БакотпК Презиме (Синд. 1, 229).
Бакоч йрезиме (Нак. 2, 526; Ъор. В. 2, 128).
БакбчевнЬ йрезиме (Нак. 2, 478; Дуч. С.
1, 178).
бакочён,е с гл. им. од бакочиши се.
бакбчити се, бакбчйм се несвр. покр. 1. а. за-
баз.ъаши се са женама. — До душе, зуцкало се
о томе, ал и никоме ни)е криво било, што се
млади фратар бакочи изван села (Мат. 4, 247).
б. йравиши се важан, кочойериши се. — Бмвао
[)е] ман>е „среЬне руке" у лову, али се ни)е мавьс
бакочио (Мат. 12, 196).
2. ойираши се. — Ухватили су га у ту!)о)
муци, па се бакочи да ни)'е (Далм., Павлин.,
Р1А).
бакопа ж покр. рашл>е на мошовилу. — Мота
прег/у с вретена на рашак па ако зашьи кра) од
пре^е не може на рашгье (бакоцу) стиЬи, веле,
сретно Не бити то м)'есто (Загор)е, Драгичевип
Т., ГлЗМ 1907, 326).
бакош м покр. в. бакола1 (Шабац, Мар). Д.).
бЗкош м покр. она] ко]и йрави уле од ола]а;
исп. ола)ци)а (Бачка, Радон. Н.).
Бакош йрезиме (Б)ел. 1, 223).
бакра ж е. бакрач. — Кад у бакри узавр)е,
сасу пиринач и сми)сша га са запржи од лука
(Ъин. 4, 15). Потьичанин Не реки лопижа (зе-
мл>иви суд за вариво), Цетия>ашш бакра, а Вра
чанин шиьата (Поллца, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 250).
Усред по:ьа бакра ври)е (НЗаг, Зма) 4).
бакрансан>е с гл. им. од бакраисаши. —
Троши се [халкантит] у медицини, у фарба-
ри)н и штампари)°н, на бакраисан>е гвож^а
(Панч. 2, 143).
бакрансатн, -ишём свр. и несвр. в. бакари-
саши (1). — в. пр. под бакраисан>е.
Бакраннн м сшановник Бакра; она] ко]и }в
йореклом из Бакра.
 БАКРАСТ — БАКРЛИВ
бЗкраст, -а, -о е. бакренасш. — Као седимент
интересан )е бакрасти шкршъац (Жу). 5, 215).
бакрач, -ача м (тур. Ъакгас) кошао (обычно
бакарни) доле шири, а горе умей; вар. бакарач;
исп. бакара, бакра. — Спусти вериге и метну ба
крач на вериге да свари мандру (НПр Маг. Б.,
193). За доручак млека )е било у изобшьу; пун
бакрач од 20 литара (Дуд. 1, 98).
Изр. какви бакрачи : ко)ешша (за израокаетье
одби}ан>а или йрезира). — У говору има фраза:
„какви бакрачи", какве трице! какве ситнице!
(Маш. 4, 212). Какав сабор и какви бакрачи —
про!)и се беспослице? (Скар. С. 1, 131). Какво ре
шение, какви бакрачи (Радик Д. 6, 60). Е, мо) Али-
)а, какви дукати, какви ли бакрачи (Ъоп. 6, 29).
Бакрач, -ача йрезиме (ЗНЖ 21, 287 ; Нак.
2, 290).
бакрачар, -ара м она] ко/и йрави, йойравла
или Продаже бакраче; исп. казащац'а, котлар. —
По предаку у старо време )е свако село имало
по )едног котлара (бакрачара) (Ми). С. 7, 96).
На)више варалица у Народно) Медицини има
Цигана, и то махом Цигана бакрачара и свирача
(Буш. 3, 553).
бакрачарев и бакрачарев, -ева, -ево =
бакрачаров и бакрачаров, -ова, -ово ко/и йри-
йада бакрачару.
бакрачарлук м покр. в. бакрачарешво (Свр-
л>иг, Васи.ъ.).
бакрачарннца ж радионица или йродавница
бакрача (Сврл>иг, Васил..).
бакрачаров е. бакрачарев.
бакрачарскй, -а, -б ко]ы се односи на бакра
чара; исп. бакрпински: — занат.
бакрачарство с бакрачарскй занаш; исп, ба
крачарлук (Петр. Н. 1, 245).
бакраче, -ета с дем. од бакрач. — Над
опьиштем на веригама виси бакраче, у коме
стари чича Маринко кува качамака 0акш- "Ь.
5, 10). Не залази, истина, поп са бакрачетом од
куке до куке (Нуш. 24, 9). фиг. Г. Пашик ...
пошао с диспозиционим бакрачетом из села у
село (Штампа 1908, 13/1).
бакраченце (бакраченце), -ета с хий. од
бакраче. — Да ми купиш, тато, )едно бакраченце
(Сврл,иг, Васшь.).
бакрачи) а ж е. бакрачлща. — Воде га [коша]
бакрачи)ам, — жести га уздом (Вод., Словин.
1881, 205).
бакрач ип а ж аугм. од бакрач (Аре).
бакрачик м дем. од бакрач. — Богме ке му
кмет и бакрачик са верига продати само да Цин-
царина не оштети! С1акш. Ъ. б, 229).
бакрачлща ж сшремен, узенги]а; вар. ба-
крачи)а, бакрацжф; исп. бакарли)а. — Пак
удари 1>ога бакрачли]'ом (НП Вук 3, 9). Звекну
л>ута бакрачли)°а | Под ребрима бедеви)е (Драг.
1, 157). Пови се по коку, и удари га бакрачли)ом
(Доман. 2, 113).
Бакрачли)а йрезиме (Павл. Л>. 3, 165).
Бакрачл ПК йрезиме (Живк. Б.).
бакрацлн)л ж покр. в. бакрачлща. — Те ши
роком бакрацли)ом | Кока Шпакцу обранио (Ни
кола 1, 80).
261
бЗкрсн и бакрен, -а, -о 1. е. бакаран. —
Мозак му звони од тога као гонг бакрени (Крл.
1, 97).
2. в. бакренасш (2). — 1ош бакрено небо
распалено си)а (Дуч. ]. 1, 2).
3. (у именичко) служби) само у загонеци, у
значепу : бакрач, ракиски кошао. — Бакрен сиди
у лугу | у земл.ану клобуку, | сузе му капл.у | у
земллну капу (НЗаг Нов., 81).
Бакрен йрезиме (Шем. Бос. 1886, 39).
бакрепаст и бакренаст, -а, -о исп. бакраст
1. ко/и у себи садржи бакра. — Он вид]е ... оне
исте дви)е бакренасте тепси)'е, ко)има се он као
ди)ете дивио (Коз. ]. 4, 324).
2. ко/и личи на бакар (обычно йо бо]и); исп.
бакараст, бакарнаст, бакрен (2). — Тумара)уН
с ком по ... виноградима са веЬ бакренастим
лишкем ... он )'е био пун неке благе туте (Ник.
Рик. 1, 77).
бЗкренйк м рудник бакра. — Нашло се ...
богатих угленика и бакреиика, ко)и Ье ... више
користити Аустрали)и него златни рудници
(Радик С. 1, 112).
оакрСмьак, -ака м 1. новчиН од бакра; исп.
бакаруша (2), бакрекара. — Истресб сву ону
ситнеж у крило ... ту плета, грошика, бановаца,
бакрешака (Мул. 2, 143).
2. (у атрибутско) служби уз именице мушког
рода) ко/и /• од бакра, бакарни : балчак <~ (НП
Херм. 2, 621).
бакрешара м< е. бакрелача. — Наша лула
зелекара, | И кращара бакрекара (Оток, НП,
ЗНЖ 7, 66). Извади по неколико кращара цр-
векара (бакрешара) (Мед., ЗНЖ 27, 80).
бакрёшача ж (обично у атрибутско] служби
уз именице женског рода) ко]а /» од бакра, ба-
крена; исп. бакрен>ара. — Бакрекача (у Кото-
ру) н. п. пушка (Вук, Р).). На глави му капа
абешача, | ... На прсима токе бакреььаче (НП,
БВ 1905, 181).
бёкри прид. пепром. в. бакаран. — Кад се
цура главе палубила, | Тад )е метну у бакри
тенцеру (НП, ВУ, 63).
бЗкрити и бакрити, -им иесвр. 1. е. бака-
рисаши (1)_(Шоб. С. 1).
2. си]аши бакарном бо]ом, изгяедаши као ба
кар. — У пристранку преко ри)еке, бакри )една
башта (Лал. 2, 42).
бакрица и бакрица 1. ж дем. од бакра. —
Не пытай, шта се вари у ту^ой бакрицы (Дос.
8, 134). У некакво] бакрици свари шак>' пиринча
(Шим. 6, 165).
2. м само у загонеци : жир. — Црвен .чален
бакрица, на глави му Капица, а остраг му жилица
(НЗаг, БВ 1893, 156).
бакрйш, -йша м е. бакар (2а). — Притом
пробрл.а десницом по цепу од хлача и окути
угодан звекет бакриша (Драж. 2, 185). Има ли
мало бакриша? (Зма) 4).
бакрлв прид. непром. (тур. Ьак1гП) покр. е.
бакаран. — Бакрли шербеткак (Босна, Бор).).
Скува;у ориза у бакрли суду па ону воду га^у
(Грг). 5, 107).
бакрл,ив, -а, -о покр. «. бакарлив (Браке,
Сим. Д.).
 262 БАКРОВ — БАКСУЗЛИ
бакров и бакров, -а, -о 1. «. бахаран. —
Не ври)еди ни бакрове кра)царе (Хрв. Красина,
Аре).
2. хем. ко/и йошичс од бакра; йен. бакровит:
— сулфат (Си504).
бакровнт, -а, -о ко/и садржи бакра. — У
)ужно] парти)и рудника има много бакровите
воде (Жу). 2, 203).
бакропйс м е. бакрорез. — По зидовима ви
дели францески бакрописи из прошлога ви)ека:
Амор и Психе, Ди)ана и Актеон (Шен. А. б,
187). Бакрописи Спасо]°а 1араковиЬа показу)у
смисао за анализу облика (ВасиК П., Пол. 1950,
13721/6).
бакрописац, -сца м е. бакрорезац. — Бакро-
пнеац треба нона) при )с да )с добар и сигуран
цртач (Ви). 3, 312).
бакрорез .« 1. слика урезана у бакарну йлочу;
ошисак на харшщи са шакве йлоче; вар. бака-
рорез; исп. бакропйс, бакротисак. — 1а сам имао
)едан стари бакрорез Досите)а ОбрадопиЬа, из-
дат од Миловука у Пешти С1ованоннЬ К., СКГл
НС 13, 588). Лепи бакрорези ... представл>а]'у
низ ... ерпских владалаца ("Бор1). Т. 5, 121).
На сти)снама енглески бакрорези и )'една зав)етна
слика бродарска (Шен. М. 2, 23).
2. умешносш йравлаьа цршежа на бакру;
исп. бакрорезаштво, бакрорезба. — [Орфелин
)е] изучио сликарство и бакрорез (Сксрл . 12, 61).
бакрорёзаоница ж в. бакрорезница (Бор).).
бакрорёзар, -ара м заст. «. бакрорезац. —
Даду га на науку )едном бакрорезару (Даница
1865, 139).
бакрорезац, -ёсца м умешник ко]и ее бави
бакрорезом (2); вар. бакарорезац; исп. бакропи
сац, бакрорёзар, бакрорезбар.
бакрорёзачкй, -3, -б ко;и се обноси на ба
крорез и на бакроресца; исп. бакрорезни: — занат,
~ игла.
бакрорезаштво с е. бакрорез (2) (Р—К 1,
922).
бакрорезба ж е. бакрорез (2). — Бавио се
)е БенковиЬ тако^ер бакрорезбом (Кук. 1, 25).
бакрорезбар, -ара м е. бакрорезац. — Он
[Петар Велики] )е кирург, зубар, токар, бакро
резбар, дшьач (Прел. 1, 189).
бЗкрорёзнй, -3, -б «. бакрорёзачкй. — Па-
скал )е писао о рагу оштрином Го)'инс бакро-
резне игле (Крл. 6, 12).
бакрорёзпаца ж бакрорезачка радионица;
вар. бакрорезаоница.
бакротисак, -ска м шшамйа/ье бакрореза на
харшщи ОомоНу йресе. — Марке су са сликом
Прешерна у бакротиску (Борба 1949, 27/4).
бакруштата ж пе|. старо бакарно Посуде,
бакарно йосуЬе (уойшШе) (БиХ, ГрЬ. 1).
бакрцйнскй, -3, -б в. бакрачарски: ~ еснаф
(Сара)ево, Богиш. 3, 500).
баксем 1 прил. (тур. Ьаклп, нека види) покр.
баксим / «. ба;аги (1) . — Ти баксем, као да
то уми)"сш (Уж. окр., ]ав.). А )я баксем и )'а се
)уначим; | Под пазухе руке )'о) завлачим (Петр.
Мил. 1, 38). А он баксем Христос! ... Према
Христу и ] уда, хе, хе! (Наст. 3, 102). Имисмоти
баксим нетто, ва)ни домаЬини! (Срет. М. 5, 34).
баксужн>ак м покр. в. баксуз (2) (ЦТ,
ШоЬ).
баксужаака 1 ж покр. в. баксузница (ЦТ,
баксужшача / ШоЬ).
баксуз м (ген. мн. бЗксузЗ) (тур. Ьап(812, не-
среКан) вар. баксус, бахсуз, бахтсуз; исп. ба-
сужн.ак 1. човек зле среНе. — Баксуз — злосреЬ-
ник, р!)аве тали)е човек („малерозан") (Срем.
3, 187). ХоЬу гроба ми мо)е ма)ке Сафи)е, рах-
мет )0) души, и ако ме )е баксуза родила (Кал.
1. 91).
2. човек ко]и некоме доноси несреНу; исп. ата-
ли)а, баксуяаьак, баксузник, басажкак. — Пусти
ти баксуза у купу, па пе ти све наопако иЬи ! (Ков .
Д. 1 , 95). Народ ... )едно добро не би купио, макар
и по на)нижо) цени, ако )е продавец познат као
„баксуз" (ПротиК Л>., ГлЕМ 1937, 46). Да ми
уг>е пеки баксуз са фамилиям, и )а ни крива ни
дужна да страдам (Сек. 5, 102).
3. в. баксузлук (1) . — Ко му )е за то ... крив,
кад се на кегову кровшьару навалио баксуз
(РадиН Д. 4, 21). Терао те баксуз да Бог да, цео
живот (Ков. Д. 1, 95).
4. (у придевско) служби) непрои. в. баксузан.
— 1а сам баксуз-човек — изгубио сам толико
да више не смем губити (Тов. 1., СКГл НС 15,
606). Она, пробисвет и баксуз жена ... она )'е
узрок суши (РадиЬ Д. 5, 69). Баксуз госту за-
при)ечим улазак у мо) дом (Ъор. С, СКГл
20, 163).
баксузан, -зна, -зно (комп. баксузни)й) вар.
баксусан, басазан; исп. баксуз (4), баксузаст,
баксузли (1), баксузл>ив, басузал, бахсуз 1. не-
среНан, злосреНан; исп. баксуз (1).
2. ко)и доноси несреНу, кован. — Кад путник
путу)*е ако му при)е!)е зец или )аребица преко
пута ... одмах да се врати ... )ср се зец и )аре-
бица рачуна)у баксузне животин>е (Пав. 26,
14). Ни)е сваки уторак баксузан дан! (Петк. В.
1, 116). Народ налази, да )е лако познати „мале-
розна и баксузна човека" ... „Та) не да)°е са
алалом. Тврда му )е рука" (Прот. Л>., ГлЕМ
1937, 46).
баксузаст, -а, -о е. баксузан (1) (обычно за
йо]ачавшье уз реч баксуз). — Болан у шта си
главом ударно, баксузе баксузасти! (1евт., СКГл
НС 15, 404).
баксузётнна 1 ж аугм. и й*]. од баксуз (2)
баксузина / (ДучаловиКи, Ков. Р.).
баксузйрати, -узйрам (-йра)у) свр. и неевр.
(у)чиниши да се нешшо йоквари, осу]еши; донеши,
доносиши неуейех, несреНу; исп. баксу зити. — Рака
)е баксузирао сводим гресима лепо бож)е )утро,
а он сад да испашта (РадиЬ Д. 6, 39).
баксузитн, -им неевр. «. баксузираши. —
Бежи отале баксузе, не баксузи та) рад (Дуча-
ловиЬи, Ков. Р.).
баксузнчнна ж аугм. и йв]. од баксуз (обич-
но за жену) (ДучаловиКи, Ков. Р.).
баксузли 1. прид. непром. е. баксузан. —
Ти си баксуз, па и тво) долазак мора бита бак
сузли (Злакуса, Павл. Б.). Кад )е нёко баксузли,
нёке му у кашику (Пива, ВуковиЬ ]., СДЗб
10, 380).
2. (у прилошко) служби) на баксузан начин.
— Св8 му се баксузли бкреЬб (Пива, ВуковиЬ
I., СДЗб 10, 380).
 БАКСУЗЛУК — БАКТУНА
баксузлук м 1. несреНа, недаНа; исп. баксуз
(3). — Од баксуза баксузлуку се нада) (Сврл>иг,
Васил, ). Е брате, би)е ме неки баксузлук, просто
штогод узмем да радим а оно иде све наопако
(Дучаловики, Ков. Р.).
2. особина некого да себи или другоме доноси
несреНу. — Много л>уди има, ко|и в|еру1у у бак
сузлук, те му ни)е у стан>у нико то ув)ерен.е по
бита (Семиз С, БВ 1905, 217).
баксузл»ив, -а, -о е. баксузан (Стеф. Ж.).
баксузнйк м в. баксуз (2). — Немо] ми ква-
рита посао, баксузниче )'едан (Станип Мил.).
баксузннца ж баксута жена; вар. басу-
зница; исп. баксужн>ака, баксужвьача, баксузи-
чина. — Бих га и то опростила, | Снао мо)а, |
Да те мо)а ма)ка гледа, | Баксузница! (НП Шаул.
2, 153).
баксум прил. покр. в.ба]аги (1) . — Него ви хо-
Нете баксум да се не покоравате Влаху (Мил.
М. Ъ. 40, 184).
баксус м в. баксуз. — Ни)е куНи и чел>адма
срекно и новачно, кадако им на)при)е у куКу
ул>езе каков баксус, ко;и )е неталишан и на
путу срести (ЦГ, 1овиК. 12, 302). Ако у радн>у
први У]'утру (особито у понеделен) у1)е човск
ко)и )е иначе познат као зломигшьен, У1ли)а или
баксус, онда се тога дана или те недел>е неКе
ништа пазарити (Крушевац, Мп). С. 7, 265).
Ово се чини што се всру)е да Ье, ако млада не
каже, бита баксус аеног мужа и целу поро-
дицу у стоци и др. (МиладиновиЬ М. и Петро
вич В., ГлЕМ 1938, 61). Баксус )е човек коме
ништа од руке не иде, све му наопако иде, су-
протно батли)и, несреЬан (Ниш, Христ.).
баксусан, -сна, -сно покр. в. баксузан. — Ако
прво ул>езе у купу среКно челлде, ци)'сла )0) го
дина иде унапри)ед, а ако баксусно чел>аде> иде
)0) унатраг (ЦГ, 1овиН. 12, 302).
баксускй, -8, -о ко]и се односи на баксуза.
— А Сто)ну Ке [што ра!)а женску децу] )урит'
на посао и неКе )е зарезиват' ... кад увек испадну
баксуска посла (РадиН Д. 4, 63).
баксуштина и баксуштина ж «. баксу-
шчина. — Од Василиса Васили)'свина изашао не-
сретниковиН и баксуштина, ко^и да довати за
сирово дрво, осушило би се (Кост. Т., БВ
1905, 150).
баксушчина и баксушчина ж аугм. од
баксуз; вар. баксуштина.
бйкт м е. бйш*. — Он )е човек без бакта
откако се родио (Петр. П. Ж. 3).
бактало м она] ко)и ]ако бакНс кад иде
(Бачка, Радон. Н.).
бактан>е с гл. им. од бакшаши (се).
бактатн, бакЬём иесвр. вар. бахтата (се)
I исп. батата а. шрескаши, луйаши; иНи шешким
ходом, шруйкаши. — Ови на)млаг)и поста много
дурновит. Л>ути се, бакЬе, треска (Ъукин Т. 1,
16). Под грудима им лупа, бакЬе, игра, као да
има{у нсшто живо (Поп. Добр. 1, 391). Мужев-
л^ва нога бакЬе (Псич. 1, 20). Ко то бакпеоко
куЬе? (Банат, Лот.), б. брекшаши. — Машина
одмах затим запишти, те почне бактатн (Ат. Б.
3,49«).
II ~ се вар. бакЬати се; исп. бакл>ати се,
барожити се (2), басати се а. радиши с шешко-
263
Ном, йеш.ъаши се. — Ко Не да се бакКе у блату
код кола? (С. Заст. 1891, 9/2). в. (на)чешНе са
предлозима око, са) мучиши се, малаши се, носиши
се, нашезаши се. — Као да )е мени ласно бактати
се око тог несреКника (Тод. П. 1, 188). Знао
[)е] да се л,уди бакКу са том иде)ом (Ъорг). Вл.,
Во), сп., 59). Наполеон поче ... да се бакЬе бор-
бом против у републиканског начела (Бошк.
Ст. 3, 160). Има две године како се о Устро)'е-
ни)у Главне Контроле бакКу (Гру). ]. 1, 145).
Око ових су се поташа бактали и |ош се )еднако
бакКу стручни л»уди (Рак. Мита 2, 21). Ни)е
никад био кмет ни одборник, а ни)е се тиме ни
бактао (Весел. 19, 69). Нека се бакЬе са селл-
цима ко хопе (Петр. П. 2, 289). Разни конку
рента бактали [су се] около свога плена (1ов.
М. 4, 137). Бактао се свако^ако: обраг)ивао
земл,у а по мало и трговао (Кангрга ]., БК
1898, 885).
бактер без значена у деч]ем зачикава/ьу. —
[Дечурли)а )е викала]. „Чивут, чивут, шактер,
бактер, ханделе, банделе" (Петр. В. 3, 1 12).
бактёри)а ж (лат. Ьасссп'а) сии. микроб бот.
а. )едноНелични микроскойски организам без хло-
рофила, ко/и се размножава дирекшном деобом.
б. ми. сисшемашски назив за шакве организме ко]и
сачин,ава;у назуйрошНенщу класу билака ЗсЬу-
гоглусесез (Васгепасеае).
бактериоза ж агр. свака болесш на билци
изазвана бакшерщама.
бактернблог м паучник ко]и се бави бакгйе-
риологщом.
бактерпол6гп)а ж мед. наука о бакШери-
}ама.
бактерн блошки, -а, -б ко)и се односи на
бакшериологи)у : ~ анализа, ~ станица.
бактериблошки прил. у бакшериолошком
йогледу. — Вода из цистерне )е „мека", - - вли
ако ни)е довол>но пречишЬена ... може бита
бактериолошки загаЬена и штетна за пиКе (Пол.
1950, 13645/5).
бактерибфаг, -ага м (нем. ВаксегюрЬа^)
агенс ко;и унишшава бакшерще, клицождер; вар.
бактериофага.
бактериофага ж в. бактериофаг. — И бак-
тери|е има)у сво)е болести. Бактериофаге су
узрочници тих болести ко)е разорно делу)у на
бактери)'е и уништава)у их (Пол. 1949, 13241/5).
бактерйскй = бактёрй)скй, -9, -б к<уи се
односи на бакшерщу (Костик А., Щ НС 4, 311).
бактити, -им неевр. неюь. «. бакш;'еши (СуОо-
тица, Кнеж. Мил.).
бакт)етн, -тйм ().) (покр. баккети; иски., бак
тити) неевр. 1. в. бакшаши. — Нова тара, | Нови
нити, | Вас дан бакта: | По сто лакти (Бег. Н.
2, 212). Кад су чули, како нетто бакта на четри
ноге, пробудише се (Буковица, Ард., ЗНЖ 25,
383). [Дорат] рже, пови)а главом и бакти (Мат.
13, 301). Одозго низ пут нешто ... бакти, бакта,
бакти; би рек'о чо'ек, не иде на ногама, нег
на балванима ("Коп. 2, 111).
2. «. букшеши. — Натра бакти (Дубина,
ХрваЬ.).
бактуна ж покр. е. баш'. — Мене )е срека и
бактуна довела овде, да отворим очи (Кост. Т.,
БК 1905, 1084).
264 БАКЪАйЕ — БАЛ
бакЬаше с гл. им. од бакНаши се.
баккати се, бакЬё.м се несвр. покр. е. бак-
шаши се. — НеНу се бакЬати са ко)екакввм ку-
ти)ама као ова) стари Ьаво (Чип.ч. 2, 81).
бакЬети в. бакш]еши.
б&кук м бот. покр. е. рузман ЗапюПпа
спатаесурапззиз (Шул. 5).
бакула ж покр. иловача за лонце (Батф,
Ворк.).
Бакула надимак ко]и }е йосшао йрезиме (ХК
18, 180; Вук 10, 153).
бакулйп, -йна м (лат. Ьаси1и$) покр. йалица,
шшай. — Полупилипдер на главк ... сребрни
„бакулин" у руке, лаковане чизме на ногама,
прави правцати господин и зорли]'а (Пав.
17, 64).
бакулит, -йта м пал. фосилни главоножац из
формацще креде, са Правом, нейовщеном лушшу-
ром (Панч. 4, 336).
бакул.а' ж бот. в. велика. — Средишни део
дрвета назива се ерце (ерчика), око чега се на-
лази младо дрво, белик (бакул>а), ко)е преноси
бил>ни сок (]ур. Ж. 1, 42).
бакул>а* ж покр. в. бикула1; исп. бак1 (Лика,
Кос; Бани)а, Ворк.).
бакул>ица (бакулъица) ж дем. од бакула
(Босна, Поп. Д. С).
БакумнриЬ йрезиме (Цви). 5, 1240).
бакундрац без значена у бро]аници : } едном
мачку име кундрац, другом макокундрац: шиц
кундрац! мац кундрац! обербац бакундрац (ко
више пута засопце брзо може реКи да се не по
мете) (Вук, Р)., под кундрац).
бакувьинястичкй, -а, -б в. бакунински. —
У погледима ... Маркович и по томе пита&у
садржи [се] низ елемената ... бакунъинистичког и
другог карактера (Ки>иж. 1, 168).
бакушйновскй, -а, -б в. бакунински.
бакун>нновскп прил. као Бакунин, на баку-
нински начин, анархйсшички. — Он се )е баку-
1ЫШОВСКИ осамл>ен запутио на славан поб)'едо-
носни поход (Крл. 6, 43).
бакувъйнскй, -а, -б ко]и ]с свойствен Баку
нину (руском револуционару и анархисши 19 века);
ко)'и /е као у Бакунина; анархйсшички; исп. ба-
куньиновски, бакувьинистички. — Назвали су
большевички захват власти бакув>инским пучем
(Крл. 6, 75).
бакутан, -ана м (вок. бакутане и бакутану)
хий. од бака. — А гле, ти си, баба! рече дечко.
Добар вече, бакутану! (Рак. Мита 15, 47). (Гру-
жа, Васшь.).
бакутанов, -а, -о ко]и йрийада бакушану
(Гружа, Васнл,.).
бЗкфиш м (нем. ВаскПзсп) варв. в. шийарица,
врло млада девона. — На веранди сми)у се млади
студента и бакфиши (Крл. 3, 8). А кад )0) ]е
казао, да )'е он л.убио опаку жену, какпу Ке тек
он ум)сти из 1ье да учини, а не она) бакфиш, ка
кав )е била у очево) куНи — тада [)е] ... ступила
уза н> тврЬим кораком (Лис. 1, 55).
бакцпл, -а (бакцйл, -ила) м «. баг/ил. — Пра-
шина [)е] у оним простори)ама, у копима тубер-
кулозне особе живе и ... по поду шьу)у, пуна
туберкулних бакцила (Пел. 1, ПО), фиг. Има
)едан бакцйл каижевне лудости ко)'и разорава
мозгове откад луди живе, или бар откад пишу
(Дуч. ]. 6, 317). У овом нашем зраку посто)и
бакцйл мекуштва (Барт. 1, 134).
бакцпл оноша м е. клицоноша, она} ко;и ши
ри заразне клице; исп. бацнлаш; фиг. узрочник
нездравог сшала. — Криза ]е болеет, организам
слаби. Бакцилоноша )е познат (Демокр. 1919,
78/1).
бакча ж покр. в. башша. — Башту, бакчу,
градину ... има)у само куЬе ко)е су у близини
текуке или ста)'аЬе воде (Ресава, Ми). С. 8, 134).
А тамо )с у харему и хамам и бакча са шадрва-
нима и османлуцима (Ил. ]. 4, 215). Имаш ли
у бакчи много зумбула? 1еси ли се)ала цвеКе?
(Дим. ]., Дело 13, 20).
бакчяЬ, -а и бакчйЬ, -нНа м дем. од бак1
(ЖитомислиЬ, Поп. Д. С).
бакчованци)а м покр. в. башшован. — Ама
немо) ти продавати бакчованцищ краставце
(Ранк. С. 5, 36).
бакпгионвща ж покр. е. бакшиш (Босна,
Бор;.).
бакшити, -им свр. и неевр. да(ва)ши бак
шиш, дароваши, дариваши. — Пар га бакши баш
онако царски (Зма) 4). Нек те бакши наша го-
споштина (НовиЬ 6, 61).
БакшичяЬ йрезиме (Цви;. 5, 1214).
бакшиш м (ген. мн. бакшиша) (тур. ЬаЬ$1$)
вар. башиш; исп. бакш! юница а. оно шшо се
да}е йреко ушвр^ене цене, найо}'ница. — Путници
да)у и бакшиш (напо)ницу) ... нарочито ако их
лепо и брзо одвезу (Ми). С. 7, 15). Бри)ан>е се
плаЬа тридесет пет динара, али )е чаршиски
ред дата ономе ко те обри)е поврх тога ко)и
динар бакшиша (Радул. ].). б. дар, йоклон, на
града за услуге, заслуге. — Башка Ьу вам бак
шиш поклонити, | Ком' агалук, коме ли спаилук
(НП Вук 3, 39). Проведи нас гором Новаковом |
... Теби Ьемо бакшиш учинити, | ДаКемо та
стотину дуката (НП, Даница 1866, 115). Баш
кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде
се игра, и она) Средин [свирачев] момчип за!)е
купити бакшиш (Глиш. 1, 107). в. мишо. — На
Порти се без „бакшиша" ништа ни)е могло по-
стики, а са новцем ... све (Радон. I. 6, 53).
БакшуновнК йрезиме (Кар. 1899, 143).
бал м (лок. балу; мн. балови и врло ретко
бали) (фр. Ьа1; тал. Ьа11о; нем. ВаН) 1. а. свечана
игранка, обично у зашвореном йросШору, само за
йозване госте. — Вечерас, Госпо^о, у Кнеза на
балу, | Играпемо опет бурни вале ко при)е (Дуч.
1. 3, 56). На бал се не долази тако, | Без фрака
и рукавица! (Ъурчин М.,Поп. Б. 2, 165). Уз по-
кладе у приватни)ем куКама били су бали (Сто).
Ив. 2, 111). б. нар. забава са игранком. — По
селима Краг. ]асеннце, у ко)има има механа, ири-
ре^У)У се уз месо)е1)е ... забаве са игранком. У
народу се одомаЬио за н>их назив бал (Павл. ]ер.
2, 204). Ма^ари се обично после бала (игранке)
погуку те и Срби држе, да о сваком балу мора
бита и туче (Во)в., Бор).), фиг. сваЬа, шуча,
русва]. — Миру), )ер Ье бити бала (Во)в., Бор)".).
2. покр. игра, йлес. — Малфорина )е врста
бала (танца) (Зоре 2, 13).
 БАЛА1 — БАЛАВАЦ
Изр. кад }е бая иек' }е бал: за исказивапе
сйремносши да се нешшо ошйочешо настави без
обзира на йоследице : кад се шроши, нека се троши;
кад /е йровод, нека }е йровод и ся.
била1 ж (ген. мн. бала) (обично у мн.) 1. слу-
зава шечносш ко]у лучи слузокожа у органима
за дисан>е; исп. балац, балган, бал.ега (2), елина,
слуз, шла)'м. — Вири му ув)ек бала из носа,
кан' да )е мали (Баница, Ворк.). У кокошака и
пурака поцури из носа нека бела бала; у томе их
обузме нека дрхтавица (Радан Ъ. 6, 127). Код
болести у преима често стане болесник искашл>а-
вати пуне чаше бала и гно]'а (Ъор1). Вл. 5, 48 ).
2. йена (на уешима). — Ъогат му )е балом
забалио (НП Бос, 263). Па се вуку по зелено)
трави | Док их б)'еле балепопануше (НП Шаул.
1, 188).
3. пет. нар. в. сакагща, заразна'конска болееш
(Батут 2, 298; 33 1904, 197).
4. нар. в. сйерма, лучевина семених жлезда
код човека.
Изр. нар. беле бале: в. бело Иране, Пиог
а1Ьиз (Бачка, Батут 1, 8).
бала' ж (ген. мн. бала) (тал. Ьа11а) вар. бола1
1. даьак, увезано бреме, свежа». — Из машине
... испада)у ... бале упресоване сламе (СБ 1939,
7/6). Харамбаша им заповеди да разви)у бале и
сукно измере (Срем. 1, 156). Додаду му бЗлу
л.ескова прупа (Нев. 2, 160). Ово влакно упре-
совано у бале предаде се фабрикама за предеше
(СБ 1937, 12/6).
2. караван с шрговачком робом. — Не да
пропи бали трговачко; (НП1—М, 536). Подигла
се бала из Мостара (НП, Иван. Ф., ЗНЖ
10, 51).
3. десеш риса харшще, — Од 1876 године у
Немачко) и Аустри)и овако се листови бро)е:
1 бала = 10 риса (ФП 1, 476).
бала1, -ё (ист. кр.) = бало1, -а (ЦТ) и -ё
(БиХ) (зап. кр.) м (вок. бало) е. балавац (1). —
Тако кршну цуру уграбио за онога свога балу!
(Ком. 6, 83). Сваки им стари)и има право рен:
„Шути, бало! ... Кад одрастеш онда вемо те
слушати" (Варош, Лукин Л., ЗНЖ 26, 105).
Недам ]а, да се такви мали бало миша у мо)е
послове (Малаг. 1, 69).
бала* м покр. в. бале. — Бала, надимак кощ
мла^и брат да)е старицей, вал.да место бата,
ба^а, бащца (Сврл,иг, Васил,.).
балабан1 м покр. назеб, кщавица. — Заразну
кихавицу позна) е наш народ под именом: „ба
лабан" (Батут, Здр. 1909, 269). Ветар )е хладан,
нема ти ништа дат | До само кидавицу, балабан
(Зма) 20, 131). Сада ... нити сам се и накашл>ао
ил' балабан имао (Костий М., Даница 1866, 257).
балабан* м (тур. Ьа1аЬап) 1. зоол. е. букавац
Воиигиз 8(е11аг1$ (Аре).
2. покр. круйан йешао; вар. балобан. — Иш
кокоте балабане (Вук, Р).). Балабан, велики ко-
кот (петао) са великом крестом (ЦТ, Шоп).
3. покр. ован са два велика рога и два Поро
шка (ЦТ, Дуч. С. 1, 10; Станин Мил.).
4. (у загонеци) чунак за шкапе; вар. блабан;
исп. баламбат. — Балабан бакти, кроз гору )ек-
ти, петина га Ьера)у, а петина чека)'у (Пав. 26,39).
Балабан Презиме (Нак. 2, 290; Урош. А.
1, 180).
49
265
балабан» м покр. е. сакагща, заразна кол-
ска болееш (СА 1874, 159).
балабушпна ж покр. е. бабушина (Жун.).
БалабупгиЬ Презиме (Нак. 2, 507).
балав, -а, -о 1. а. ко/и бали, ко/и йушша
бале, слинав. — Ако [трудна жена] )еде пужеве,
биие )0) дете балаво (Мил. М. Ъ., ГлСУД 22,
153). б. фиг. недозрев, жушоклун. — Е, по ду
ши га, рече Господар: — де ме балава деца пре-
варише! (Мил. М. Ъ. 29, 36). Тамо вечера она)
балави матурант! (Крл. 1, 64). Уопне сам )а мно
го глупа и балава, иако имам веЬ доста година
(Козарч. 3, 191).
2. ко]и }е Покривен слуз]у, слузав. — Особито
)'е штетан пол>ски балави пуж (Ненад. 1, 153).
Красно момче, ка' балаво сомче (НПосл Вук,
195). [Жабе су] меканомъ балавомъ кожомъ по-
кривене (Мар. В. 1, 209). Шул>ева има девет
врети: муж)ак, женка, суви, крвави, балави
(Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, ПО), фиг. Свугда, и
где не бих никад ни помислио, опазио сам на
зс.м.ън балави траг н>ихов [аветиаски] (Рак.
Мита 5, 99).
3. ко]и личи на бале, слузав, шеглив (вино,
млеко). — Теггьиво или балаво вино. Од ове
болести пате само бела вина (Димитри)евин I.,
ЗК 1941, 103).
балава ж зоол. покр. е. бели гргеч Асеппа
ЗсЬгаесег (Чазма, Н. В). 5, 164).
балавадп)а ж зб. е. балавурдща. — Скупила
се нека балавадоф (Шабац, Мар). Д.).
балаванда ж в. балавурдща. — 1есам ли
вам ... казао ... да овд)е нема пл.ачке, дрокава
сврбл>ива балавандо ...? (Лал. 3, 113).
балавандер м в. балавац (1). — Опет су
ми д)еца прчкала по дворцу. Вражщ балаван-
дери (Ма). 1, 157). Насртллвост и безобразлук
овога балавандера келнерског и оне н>егове у)не
... врезали су га пише свега (Маш. 3, 109).
балавандёрща ж зб. е. балавурдща. — Тко
сада иде на си)ело? Момци су у рату. Зар )е
могуКе она балавандери)а, дечурли)а? (Соф.
1, 77).
балавандерскЗ, -5, -б ко]и се односи на ба
лавандера, ко}и /« као у балавандера; балавачки:
~ поступак.
балавандерскв прил. као балавандер, нео-
збилмо.
балававдра м и ж в. балавац (1) . — Окан се
ти политике, )ош си ти балавац дра (Бачка, Бор).).
балавара ж покр. вреша кризе саблл. — А да
видиш 1анковив Сто)ана, | Иза кука полепе му
рука, | А у руци балавара крива, I Прес')'ече
му темре од чадора (НП, БВ 1888, 221).
балавардп)а ж зб. е. балавурдща. — Иску
пила се све сама балаварди)а (Банат, Лот.).
балавац, -авца м 1. исп. бала1, балавандер,
балавандра, балавко, балавор1, балаврка (1),
балавурда (1), балавша, балап1 (1), бале, балеша,
бало1, балона (2), балорда, балота (2), балча',
балчо, слинавко а. она] ко]и ;е балав, слинав
(обично за деше) . б. фиг. она] ко]и ;е недорасшао,
незрео, жушокл>унац. — Зар мени да кажеш да
се вучем напол>с, балавче?! (Доман. 1, 21).
Нисам ни балавац ни старкел>а, па да сам сенти
266 БАЛАВАЧКИ
менталан (Каш., СКГл НС 13, 331). Одакле ово.м
балавцу то ново енглеско оди)ело? (Крл. 1, 71).
2. зоол. лазив за разне врсше риба а. слашко-
водна риба слузавог Шла Асегта сетиа из ф.
гргеча (Регс1с1ае); исп. бодл>иви гргсч, буцо (16),
буцов (1в) (Ого)иК. 1). б. в. бели гргеч Асеппа
ЗсЬгаеггег (Земун, Аре), в. в. обични грегорац
СазГеголеиз асиЛеагиз (Вук, Р).).
3. зоол. в. голаН Ытах а^гевиз (Мед. 9, 194).
4. бот. в. дремовац Ьеисо)шп аезпушп (Р—К 2).
5. м-р. вреша йасу.ьа; исп. балаК1 (2) (Калничко
Гор>е, Рад ]А 11, 172).
в. пет. 8. е. сакагща, заразна кон>ска болесш
(Вуков. А. 1, 113). б. болесш йайака. — Рашче-
пица или балавац )е, када се говечету рашчепу
папци; каже се, да )е обоси)'а (Пол>ица, Иван.
Ф., ЗНЖ 9, 111). Сва ми говеда одбортала бала
вац* (Босна, Било. 2).
Изр. зоол. велики ~: е. балавац (26) (Гл
ХНД 1889, 189). пеш ~: е. йеш Сот» (>оЬю
(Аре), скочац ~ , ципал ~ : морена риба Мш|П
сарпо из ф. Мш^Но'ае; син. ципал; исп. плавик,
правип, ципо (Коломб. I; Шолан 1, 205).
балавачкн, -I, -б ко/и се односи на балавца
(1) : *** посао, ~ поступай.
балавачки прил. као балавац(1), неозбилно.
балавендер м в. балавац (1). — Вала ]'е то
момчина. Ко храст. А не ко друга, — они ваши
дрипци и балавендери (Ков. Анд. 2, 48).
балавендерскй, -5, -б ко/и се односи на ба-
лаеендера. — Матер ти л>убим балавендерску !
(Ков. Анд. 2, 115).
балавётлук м индиа. недозрелосш, жушо-
клунешво; исп. балав (1 фиг.). — Читаво) нашо)
национално) политици дали су вид неспреме,
несавесности, нерада, неозбил>ности и балавет-
лука (СЛ 1918, 7/2).
балавити, балавйм (балавити, -им) неевр.
исп. бЗлити (1) 1. а. йушшаши бале. — Што ти
ово дете балави? — Расту му зубики па балави
(ПараКин, Вел>. Н.). б. квасиши йлувачком. —
Зар то ни]°е гадно и одвратно, узети у свода
уста нешто, што )е на)пре друга ... мрллвио
и балавио 0оксимовиг1 X., Здр. 1906, 356).
Кочи)аш 1емел>ан балавеКи криву лулу, уса-
^ену у проседу брадицу, узе у руке плаве
свилене дизгине (Моск. 1, 149). фиг. пеь луби-
ши, цмакаши. — Остави то дете, немо) га бала
вити. — ]а га не балавйм него га л>убим (Васил>.).
Баш )е прави шушумига: балави ону красну
женицу (Ресава, Мел. Ъ.).
2. йосша}аши слузае услед кваре/ьа; исп. ба
лав (3). — Вино балави (Р—К 2).
3. ва]каши се, ;адиковаши, йлакаши, ойла-
киваши. — Онда )е требало мислити ... Сад )е
узалуд балавити (Тод. П. 1, 107). Они нема)у
времена да се размеЬу жалбама на судбину, ни
навикс да плачу и балаве и брбл>а)у о сводим
сумн>ама (Л ал. 1, 147).
4. водиши йразне, безначалие разговоре, на-
геаждаши, йреклайаши; исп. балати*. — Се
дели су у кафани и балавили о политици (Ред.).
Немо) да балавиш ко)ешта, говори )едном
озбил.но (И.).
балавица ж 1. исп. балавка, балавора, ба-
лавура (1), балавуша а. балаво женско деше.
— Гледа) )едне балавице и одрпанице (Сто). И.
БАЛАВЧАД
1, 13). б. фиг. погрд. млада незрела жена или
деео}ка. — Покушаете да волите младу дево)ку!
... Ха)де, загьубите се у грозну балавицу (Нин-
чиЬ В., XX век 1939, 129). Балавица )една про-
нашла то да ти тражи да свираш (РадиЬ Д. 6,
244). Лиферантова балавица, гимнази)алка, уда
ра у клавир и и)спа (СнмиЬ Н. 5, 84).
2. зоол. в. слингура Шсппшз $апртто1епШ5
(Коломб. 2; Шолан 1, 260).
3. дугошра;'на киша (Злакуса, Павл. Б.).
балавка ж в. балавица (1). — Гледа) ти те
балавке! — рече дутито Сузика (Тресч. 1, 136).
балавко м е. балавац (1) (обычно за млаЪег
мушкарца). — То [Не] бита пас;алук какав од
оног балавка, Патацврка (Маш. 3, 54).
балавльён>е (бЗлавл>ён>е) с гл. им. од бала-
виши.
балавшак м зоол. в. голаН Ытах авгезиз
(Хост, Природопис животиьства, Загреб 1925,
315).
балавор1 м покр. е. балавац (1) (Во)в., Бор).).
балавор* м зоол. покр. «. блавор (1) (Парч.
1. 31).
балавора ж погрд. в. балавица (1) (Во)в.,
Бор).).
балавбет, -ости ж 1. сша/ье онога корл /с ба
лав, онога шшо ]е балаво.
2. вет. а. в. сакагща, заразна кон&ка болесш.
— Сваки кон., ко)и слинави сулиьив )е на на)-
опасни)у заразну болеет код конл, сакаги)у или
балавост (СБ 1938, 4/12). б. болесш йщавица. —
Кад пи)авице болу)у од балавости, изгледа)у као
издрпане, млитаве су и покривене слузом (Ме
дов. 1, 185).
3. агр. болесш вина и млека од ко)е они йосша)у
балави, слузави. — На)чешЬе болести ... код )у-
гословенских вина су: ... тегллвост (балавост)
и мрки прелом (Димитри)евиБ. ]., ЗК 1941,
102). Болести млека. Найглавнше су: модрило,
горчина ... балавость (Н. Кр., 58).
балаврка м 1. е. балавац (!) (ТемниЬ,
Ми). С. 1).
2. погрд. в. блесавко (б) (Буш. 1).
балавура ж 1. м и ж ба лава особа; исп. ба
лавац (1) (Оси)ек, Богд. Л.).
2. а. балава овца (Поцерина, Моск. 6). б. мр-
шава овца (Тамнава, Лаз. Лука), в. фиг. немоН-
но, слабо сшворенл (Тамнава, Лаз. Лука).
3. покр. иейна марамица (Поп. Ъ. 10, 100).
балавурда ж 1. в. балавац (1). — Бала-
вурде малише | Грудва)у се снега (Кош. 10,
132). Ха)де ти, балавурдо, за мном! (Петр. В.
10, 102).
2. «. балавурдщ'а (Банат, Бор).; ЦТ, ШоЬ).
балавурди)а (балавурди)а) ж зб. неозбилни
млади луди, дечурли]а; исп. балавади)а, бала-
ванда, балавандери)'а, балаварди)а, балавурда
(2). — Мозак, браЬо, да бирамо за посланика,
а не селлчку балавурди)у! (РадиК Д. 4, 90).
балавуша ж в. балавица (1) . — Ви ... Ви, —
грмуше... балавуше (Во)н. II., Щ 1, 10). (Банат,
Бор}.).
б&лавчад ж зб. им. од балавче. — Заклшье
[се] да Не се треЬи пут оженити, па макар и балав-
чад на шега прете пружала (РадиЬ Д. 3, 97).
 ВАЛАВЧЕ — БАЛАНЦОВАТИ
Зар си ти човек? ... Кад слушаш жене и ба
лавчад по куЬи! (Кост. Т. 4, 24). При^с жевик
ни)°е )ош оно знао, о чем сада балавчад поучава
и бодри старце (Горан 1, 108).
балавче, -ета с (супл. мн. балавчад) 1. ба
лам деше.
2. фиг. погрд. деше, деришше; исп. баленче.
— Кад нека швапска принцеза роди какво ба-
лавче, Видовдан раздали вилице (Ъурий В.,
Кн>иж. 2, 602). Да )е моли? ... — А! то не! Н>у,
дериште, балавче )учерашн>е — не! (Весел. 18,
403). ]& стар па пред )едним балавчетом да се
клааам (Доман. 1, 6). I ковали су што то балав
че направи бруку ... и тврдили како )е дечко
пошао баш тамо где пуца (Бур. 2, 54).
балавчина ж аугм. и йе/. од балавац (1)
(СимиН С).
балавша ж в. балавац (1) (Бани)а, Ворк.}
Лика, Трб. П.).
балагот м бот. в. балук (2). — Неки су )'е
[рибу] тровали балаготом, т.). отровом, ко)и су
ми)ешали с трестом и бацали у воду (ЦТ, ТовиЬ.
2, 217).
балада ж (фр. ЬаПайе) 1. юьиж. лирско-ейска
йесма суморне садржине; вар. балата.
2. муз. вокална или инструментална компози
та Писана у духу баладе (1) .
баладичнй, -а, -б в. баладни. — Из текста
тих песама види се да су то баладичне пссме ко^е
славе Ха^дук Всхька (Влах., ГлЕМ 1935, 101).
У збирци ... нема типичних балада, чак ни бала-
дичнога стала (Сек., Юьиж. 9, 355).
баладня, -5, -б ко]и се односи на баладу, корг
]е у духу баладе; исп. баладичнй, баладски. —
У мьижици има десет п)'есама, баладнога карак-
тера (Марь М. 2, 59).
баладски, -5, -6 в. баладни. — Што )е изра-
жено у сонету то )е али много дубл>е речено у
балади, дабогме опширшце и на баладски на
чин (Стеф. Св. 8, 48). Али у н>има [песмама]
нема правог ни епског, ни баладског тона (НедиЬ
Л>. 5, 47).
балалайка ж (рус. балалайка) муз. врсша руске
шроугласше тамбуре са три зкице. — Слушао сам
... звуке | Пуне бола ... | К'о да слушам старе
ба)'ке | Тво)е гласне балалайке (Гакш. Ъ. 1, 107).
Балалайка )еца кб сред тавне, I олу)не ноЬи
убогар болесни (Бег. М. 3, 66). Глас балалайке
донио )е в)етар из долине Дьестра (Крл. 5, 194).
балалйкатн, балалйкам иесвр. покр. брч-
каши руком (Тимок, Стан. М. 1).
балало с врйца ко]ом /е йривезано весло за
чун Приликом рыболова; исп. балати1 (Д. Мила-
новац, Ризн.).
балам м бот. покр. в. буника Нуозсуатш швег
(Далм., Шул. 5).
баламбат м покр. «. балабан* (4).— Баламбат
скаче кроз би)'еле башче (НЗаг Нов., 240).
баламё)а и покр. умно ограничен човек; исп.
балам (Смедерево, Дим. Л.).
балан м вот. покр. а. в. буч А(гора Ьс11ас1оппа
(Р—К 2). б. в. буника Нуозсуатш ше;ег (Шул. 5).
баланзете ж мн. покр. мале шерази]е; исп.
баланца. — У Црно) Гори ... кантар се зове и
боланца, а терази^е баланзете (Кост. К. 2, 175).
267
баланзйрати, -анзйрам (-йра)у) несвр. 1. в. ба-
лансираши. — А у рукама баланзира буцом ве
ликом сврх себе, па се труди, да нюм одржи
равнотежу (Ад., БК 1895, 483).
2. покр. иНи ко;'екуда, шумараши бесйослен;
вар. баланцирати. — Што баланзираш ко)екуда
(Бани)'а, Грч. М.).
баланзука ж покр. е. белензука (Хрв. Кра
сина, Аре).
баланс м (фр. Ьа1апсе) равношежа. — фиг.
Баланса ради одмах дода;ем дубоке" разго
воре паланчана ... сцену са сановником (Пе
трович У., БК 1899, 348). „Видело" )'е врло
сиромашно разлозима и истиной, да би могло бар
држати баланс опозици^и (Од). 1886, 58/1).
_ балансати, -5м неевр. булазниши, бунцаши,
шрабучьаши. — Чобаница [би] у опьици балан-
сала и [у] незнаау баку дозивала (Плеп. 1, 116).
баланейршье с гл. им. од балансираши.
баланенратн, -анейрам (-ира)у) иесвр. (нем.
Ъакпаегеп) одржаваши равношежу; доведший у
равношежу; вар. баланзйрати (1); исп. балансо-
вати, баланцовати. — ЛЬуди су ... клиза)уЬи
се и балансира)уЬи, носили тешку мунищцу
(Поп. т. 2, 15). И ту Ъоркан испусти залога;
из руке и показа дланом како играчица балансира
ногом на жици (АндриЬ 3, 32). фиг. Нэегова
[РистиНа I.] )е влада ... била „балансира)упа
влада без начела и правца". Балансирала )е и у
сполашн>о) и у унутраппьо) политици (Тов. С.
8, 170).
балансовая^ с гл. им. од балансоваши.
балансовати, -су)ем иесвр. в. балансираши.
— [Штете] обилато се ... накна1)у;у и балансу )у
користима (Самоупр. 1883, 70/2).
баланстра ж архит. в. балустрада. — Храм
... са сво;ом куполом, са сво)им ступовима, са
сво)им баланстрама ... изазива неодре^ену слику
(Халер А., ХК 19, 209).
балаистрата ж (тал. Ьа1ап$сга1а) архит. в. ба
лустрада. — А народ свуда. На баланстрати
Светога Влаха, у пропиле)има Двора (Во)н. Л.,
БК 1897, 866).
балантн)а ж покр. ноНна стража ко]у ерше
селаци нашменице беейлашно (Дубица, ХрваЬ.).
балантй)аш, -аша м покр. оке/ ко)'и ерши
беейлашну ноНну стражу; исп. балаптн)а (Цу-
бица, ХрваЬ.).
балантнЬ м покр. малица за клейловагъе чи-
йака. — БалантиК чипкарски (Р1А).
баланца ж (тал. ЬПапаа) покр. шеразще,
кантар; исп. баланзете, баланчун, боланзета,
боланца. — Бог зовне Св. Ми^овила, да донесе
баланцу (тезулл) (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ
10, 278).
баланцян, -йна м покр. в. ждрейчаник, део на
колима за ко]и се закаче шшрапге. — Он откопча
коке са баланцина и пот)'ера их к води да се
напи)у (Бег. М., СКГл НС 31, 338).
баланцирати, -анцйрам (-ира)у) несвр. покр.
в. баланзйрати (2) (Лика, Кос.).
баланцовати, -цу)6м несвр. покр. в. балан
сираши. — До1>е црна кава, ко)у сам разговара)уЬ
све)еднако морао баланцовати ... да )у непро-
ли)ем на лиеп саг (Криль. 1, 90).
268 БАЛАНЧАНА
балапчана ж (тал. ше1ап2апа) бот. покр.
в. модри йашлииан Зо1апшп те1оп§епа (Дубров
ник, Будм. 1, 164).
б аланчу п, -у на м покр. е. баланца. — Неко)
жени у Б)словару , ко)а )'с ци)ели дан умирала, а
преминути не могаше никако, метнуше под
узглавлл баланчун, )ер )е можда за живота кри
во вагала (Слав., Смичиклас Т., ЗНЖ 1, 208).
баланца ж покр. 1. бот. в. модри йашлишгн
5о1агшт те1опо,епа (Шул. 5).
2. каншарско /а/е. — 1едан кантар са ба-
ланцом (СН 1884, 1306).
БаланпиЬ йрезиме (Том. С. 3, 447).
балаше' с гл. им. од балаиш1.
балавъе* с гл. им. од бйлаши*.
балагье с гл. им. од балати.
баласт м (нем. Ва11аз1) шереш за одржавшъе
сшабилносши (лсфа, балона, авиона). — Кад
балон почин>е да пада, онда се из н»ега избацу)е
баласт (]ак. С. 2, 106). Песак или гшьунак
употреблен за брод као баласт (да се одржи
равнотежа) (Ъор1). 1ов. 1, 1318). фиг. некорисшон
шереш. — Ви сте непродуктивен елеменат у
друштву и на)веКи друштвени баласт! (Петр. В.
3, 103). Има )ош упек огроман бро) списателлца
ко)'е крпаре и ствара)'у юьижевни баласт (Ка-
змер Е., XX век 1939, 218). ГундулиК шце био
гени), ко;и би ... могао и хтео да збаци са себе
све оно ефемерно и спол>аши>е ... што )е само
тежак баласт (Бар. 2, 29).
балас(т)нй, -а, -б ко;'и се односи на баласш.
— Сада )е, и против сво)е вол>е, био веН спреман
да испразни баласне тенкове и да изрони (Че
хова М., Прев. 6, 405).
баластовати, -ту)ём несвр. шовариши бала-
сшом (1) (Ъорг). I. 1, 1318).
баласуран, -ана м покр. човек ко;и ;е увек ба-
лае (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
балата ж (тал. ЬаИаса) е. балада. — Тако
п)ева нека стара, заборан.ъена {ьемачка „балата"
(Во)н. И. 7, 80). Поред балата, о ... покладама
су биле певане коледе (Петк. М. 1, 6).
балата ж покр. врсша црвенкасше гуме ко]а слу
жи за изояацщу елекшричних жица (ИР, 34 и 238).
балвтати се, -ам се несвр. лойшаши се. — А
балат'о си се и тощыь'о тамо по Сара)'еву и око
Сара)'ева! (Би)елиК ]., XX век 1939, 192).
балатета ж краНа балада чща ]с садр-
жина ведрща од садржине баладе. — Он )е код
нас увео ... старе романске форме балате, бала-
тете и канцоне (Десница В., МСД 1935, 126).
балатн1, балам (бала)у) несвр. покр. ловиши
рибу йре!)ом. — Рибари „бала)у" тако, да пре^а
про^е измену препона, почисти такво место и
згрне рибу (Лов. 1900, 290). Балати, тако се зове
)едан начин лова на дон>ем Дунаву (Д. Мила-
новац, Ризн.).
балатн', балам (бала)у) несвр. в. балавиши
(4). — Уста бала)у, а паре посао оправл.а;у
(НПосл, Луча 1899, 90).
балатн, -ам несвр. (тал. ЬаПаге) покр. игра-
ши, йлесаши. — Балала би, балала | Али немам
тамбара (Мостар, Ъор. С. 3). 1ао, па и стари
претур бала! (Мат. 12, 87). Балали смо ци)елу
ноЬ, па нас боле ноге (ЦТ, Том. М.).
БАЛАЧКО
Балатйн, -йна м 1 в. Блашно 1езеро (Вук,
Балатино ]ёзеро с / Р).).
балатбр, -бра м покр. в. балашура. — Он
)с на миси п)евао сво)им снажним баритоном,
а она би ... уздигла очи горе на балатор и нала-
зила аегове (Хрв., Лис. 1, 87).
БалатуноввЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886,
124).
балатур, -ура м покр. *. балашура. — Бала-
тур (балатура) три)ем у цркви, гд^е )е пи)евница
(Дубровник, Зоре 2, 4). Подигнут )'е такозвани
балатур, нека врста галери)е, на ко)о} су ста)але
у доба ренесансних куЬних забава младе девочке
(Ротер Р., Пол. 1950, 13627/4).
балатура и балатура ж (тал. Ьа11аск>ге, Ьа1-
1аСою) покр. галсрща, веранда, шрем (у цркви или
куНи); в«р. балатор, балатур. — Око првога спрата
)е около на около отворени ходник или „веранда"
(балатура) (Фран. 1, 325). 1една спо.ъаппьа
одлика рапских куНа ... )есте балатура".
То )е ... покривена или отворена тераса у првом
спрату (Раб, Марч. 1, 299). Женске сто)еКи по
„балатурама" пред куЬама крнжале се непре-
стано (Шен. А. 2, 9).
балаЬ1, -аКа м 1. в. балавац (1) . — Наредник
Ье да шъуцнс и да га с висока назове неумешним
дрипцем, шкембом, бала Нем (Ковач 1, 72).
2. агр. е. балавац (5) (Бани)а, Ворк.).
балаЬ', -аКа м покр. в. ба;ач. — Иду од вра-
чарице до балаЬа па и до попа (Буковица, Ард.,
ЗНЖ 20, 47).
балаНити се, балаЬйм се несвр. размешай! и
се, йрсиши се; исп. балахати (1). — Се)'анац [лук]
се не да, | Па рашчварен пил>и | Из пиринча
масиог, | Балагш се, блажи | И ресу ти дражи
(Кош. 12, 38).
балаЬко м я.размешл>ивац, хвалисавац (Во;в.,
Бор).), б. неуредан човек (Во)в., Бор).).
балаур, -ура м зоол. покр. в. блавор (I) (Д.
Милановац, Ризн.).
балаура чиже, балавура. — Прави си
балаура. Одлази, балаура )едан! (КовачевнЬ
Л>., Р1А). (Зма) 4; Тамнава, Нен. Н.} Тад.
М.).
балахав>е с гл. им. од балахаши. — Кад )с
харач, нек )е и балахан>е (Херц., Радул. Д.).
балахати, -ам несвр. покр. 1. в. балаНиши се
(Дубровник, Зоре 2, 4).
2. расийаши, улудо шрошиши. — в. пр. под
балахахье.
балац, балца м (мн. балци, ген. балацЗ) сли-
нац, лучевина из носа; исп. бала1. — Бун>евци каж}':
„Ако те Ьушим, одма Не ти испасти балац (Ра
дон. Н.). Балаво прасе! ... А да сам нетто )а
тебе читаво )утро држао овако за пиюьеве, е
питам те, да л' ти не би висили балци по метра
дугачки? (РадиК Д. 5, 46).
балач, -ача м нека шрава из ф. ЬШасеае
ко]ом се лечи говела куга (Бор).).
балачкн, -а, -б покр. ко]и служи за балале,
ловлен>е риба; исп. балати1. — Балачка пре^а
има облик плитке четвороугласте кесе, дугачке
3—4 м (Лов. 1900, 289).
Балачко и надимак (йрема имену }вдне лич
ности из народне йесме) (Сп. СЪБ, 648).
 БАЛАШ — БАЛДИСАТИ
бйлаш м покр. в. ба.ъаш (1). — У кучки^ех
Срба чу)у се кон.ски називи ... б)елаш, балаш,
кулаш (Дуч. С. 1, 15).
Б&даш Презиме (Ми). С 9, 171).
балван1 (балван) м (ген. мн. балвана и
балвана) вар. болван 1. а. неошесано дебло дрве-
ша, неошесана дебела греда, дуоки шруПац; вар.
банан. — У старо време темел> [зграде] )'е подизан
или поставл>ан од дебелих храстових балвана
(неиздел>аних греда) (Ми). С. 7, 141). Кука од
плетера прави се овако: на озидане темел>е мет
ну се „балвани", у ко]'е се укопа^у „диреци"
(Шкар. 2, 42). Балвани и изразена )апи]'а пловили
су према )*угу (Радул. I. 3, 123). Гледам строп
над собом. Крупие дрвене греде, прави балвани
(Батуш. 2, 147). фиг. глуП, неотесан човек. — Ка
ко сваком пос)еченом дрвету дебелу реку „бал
ван" или „кутук", тако и л>удма, ко)'и не виде
дацье од носа (Буковица, Ард., ЗНЖ 20, 33).
Шта )е, тиквани, буквани, балвани божщ, шта
сте зинули! (Лал. 1, 27). Немо}, оба ти ока, бити
балван, него испружи ту )езичину (Радул. ]. 3,
72). в. в. брвно (1) (Таково, Фил. М.; Дуча-
ловиКи, Ков. Р.). в. Праг измену железничких
шина, шлийер. — Тамо су пред н>име ста)але трач-
нице! ... Пуба )'е стао да корача великим кора-
цима са балвана на балван (Крл. 1, 82). г. во).
ко/ьичка йрейона за йрескакшъе (Чем.).
2. а. велики комад (канена и сл.). — По
польу на више миста зидина, Каменица и балвана
(велики' стина) (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8,
257). Извире ... из ... темелл ... зграде, ко)уу
прав)ековима сазидаше дивови од камених бал
вана (Шим. 8, 41 1). б. Плоча. — Пи]'аца — била )е
покривена големим балванима карарског мра
мора (Деж. В. 1, 60). в. ПоПлочани уздшнуши део
Поред олтара у цркви. — Дево)ка ко)а )е нешто
скривила против сеоских обичала ... мора у
цркви да за време службе клечи на балвану
(Срем, Сим. Р.). Попа )у )е ... стерао са балвана
из реда п)"свачица (Косор, XX век 1938, 5/93).
3. избрежак измену бразда и чокоНа у вино
граду; иен. банак (4) (Зма) 4; Радон. Н.).
4. дрвени идол, кумир. — Срби и Хрвати у
маси остали су поганици, и они су и дагье прино
сили жртве Перуну, Велесу, Дажбогу, пошто-
вали кумире, капишта и балване (Радон. I. 7, 7).
5. покр. дебели каиш на лаЦи (Хрв., Хеф.
1,146).
балван' м бот. покр. е. бун А(гора ЪеПасюп-
па (Дучаловики, Ков. Р.).
балвана ж погрд. дебела и велика жена; вар.
балван>а (Лика, Арс).
балванаш, -аша м она] кози сече балване и
ради с гьима; исп. балванист(а). — Тада )е Стана
поб;егла за Митра балванаша у Остроиаьу. Пре-
стао )е и Митар с)еЬи и слагати балване, бацио
се и сам у трговину (СидшК Н., МБ 1930, 64).
балванина ж аугм. од балван (СимиЬ С).
балванист(а) м в. балванаш. — Предрадник
балваниста Милан Каповип дао )е обавезу да Ье
план ... извршити са 160°/0 (Борба 1949, 127/1).
балванйште с место где се Приликом сече
шуме гомилазу и скуПла;у сйушшени балвани. —
Тавьи балвани или тзв. вршике не могу почини
те та) лом, ал и зато у томе случа) у не може ни
)една ни етики на балванйште (Кик. 1, 174).
269
балванскй, -а, -б ко/и се односи на балван. —
Пилана [)е] радила, с)екле се околне шуме,
удесиле риже и балвански пут (СимиЬ Н. 4, 89).
балвануша ж она ко]а клечи на балвану (у
цркви); исп. балван (2в). — [Д)'ево)ке] зову се и
балвануше, )ер клече [у цркви] на балвану,
ко)и )е иза тарабице (Сток, Ловрет., ЗНЖ
2, 357).
балванчиЬ м дем. од балван1. — Сва су ко
рита од растовине, ритко ... од тополовине, а
положите су на балванчпкима тако, да се земле
не дира;е (Варош, Лукик Л., ЗНЖ 24, 61).
Браздице (при ораау) ... као неки балван-
чики изгледа)у (Радик Ъ. 1, 21). Балванчик,
мали каиш на ла1)и (Аре).
балван>а ж в. балвана (Аре).
бЗлг м (нем. Ва1е) одерана кожа. — Гово
рило [се] о спрема&у полу испувьених птица —
тако званих „балгова", — птичьих кожа (Ъурик
П., Лов. 1900, 33).
балгаза ж покр. 1. в. балдаза (Заплаше,
Петровик В., ЗНЖ 5, 119; Пирот, ]ш<шев.;
Лесковац, Цвет. ].).
2. снаха (Бабушница, Велик 1, 350).
балгам м е. балган. — Коз)'е мли)еко уни-
шту)е балгам (НС 1929, 102). Пл>у)е оволико
балгама (Вла). 1).
балган м (тур. Ьа1еат) хракошина, слуз,
шла;м. — Ове воде ... су се показале поле-
знима у дуготраюКемъ кашлю одъ простога на-
зеба са млого балгана (Линд. 1, 21). Болесник
избацу)е балган (Мостар, Ъор. С. 3). Кад неко
болу)е од )ектике па много кашл>е и избацу)е
каже се: „Много избацу)е балгана" (Ужице,
Марк. Мил.).
балдаза ж (тур. ЬаЫга) покр. сеасшика; вар.
балгаза, балдуза (Вран>е, Вла). 1; X. Вас. 1, 333).
балдансатп, -ишём свр. е. балдисаши. — Кад
уЬох у амам а )а балдаиса (Ниш, Сто). Д.).
балдакйп, -йна м (тал. ЬаЫассЫпо) е. бал
дахин. — С)'едне на столицу под при)естолним
балдакином (Ъал. 6, 5). Кнез га ... прими на вра-
тима испод балдакина (с)енице) (Ср1) 1904, 826).
балдахин, -йна м (нем. ВаШасЫп) вар. бал
дахин 1. крое, нашешрешница од шканшге над
Престолом, олшаром, Посшелом; исп. небо. — Они
су од старина имали право носити балдахин над
Пресвстим Ота)'ством (Тшп. 1, 151). У своме
салону за примаке [амбасадори] има)"у балдахин
(небо) (Герш. 1, 296). Балдахин, настрешница над
креветом (ЦТ, Шок).
2. архит. мали крое на конзолама или сшубоеи-
ма (у цркви). — Балдахин ко)и )е заштикавао
фигуру служио )е дотада као )' едини архитектон-
ски украс (Митриновик Д., XX век 1939, 759).
Кип ... )е приказивао Мари)у како с Исусом на
крилу седи на престолу испод белог балдахина
(Матк. 1, 35).
балдисати, -ишём (аор. балдисЗ) свр. (тур.
ЬауПппак) изнемоНи, йосуешаши, клонуши; вар.
баилдисати се, ба)алдисати, ба)андисати, балдан
сатп; исп. баздисати. — Оронуо, малалсао и
балдисао, решио се и на оча;ничке покуша)е
(Нуш. 21, 243). И на)бол>и волови за )'едан дан
рада овим машинама услед уешьсног хода, сатру
се — балдишу (Мил.ковиК М., Витез 1899, 9).
270 БАЛДИВ — БАЛЕЗГАЛО
1а сам од силне туте балдисао, па неЬу умети
ожалити овог всликог писца (МаринковиЬ П.,
БК 1905, 789).
БалдиЬ йрезиме (Нак. 2, 408).
Балдо н име (ЛМС 331, 28).
балдуза ж в. балдаза. — Балдуза — женина
сестра (БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 370). Ал* то хабер
пао до Будима, | Да ]е Дошла ли)епа д)ево)ка
| ... Мила сека КопчиЬ Ахмед бега, | А бал
дуза личког Муста) бега (НП Херм. 1, 257).
бале, -ста м хий. од браш; вар. бала'. — А
калфе су се мейусобно називале: ... бато, бале,
ба)0, пашо (Ми). С. 7, 241).
бале, -а и -ё м в. балавац (1). — Мени она)
бале да соли намет (Бани)а, Ворк.). И над ти
се стражн>ица размочи на киши, без крова, пи-
таЬу те онда, бале балави! (Петр. Е. 1, 142).
балег м покр. врсша рибарске мреже; исп.
балати1. — Балег. Ово )е истарско-итали)анска
ри)'еч ... и означу)е мрежу ко)а )е налик вреЬи
(Скок 1, 68).
балега ж 1. живошшъски измеш; вар. балог,
балога, балега; исп. галеба, галебина. — Ко
шнице ... омазане су сполл ело 1 ем гове^е балеге
Цов. ]. П. 1, 29). При)е су граг}ене куне од
плота, ко)и би обли)епили балегом и калом
(Дед. ]. 3, 334). Гушоболд. — Неки обави)а)у
гущу печеном свин>ском балегом (Ужице, Мил.
М. Ъ. 34, 277). 1една велика балега погодила [)'е]
маЬуху у расплетену, плаву косу (Козарч. 2, 97).
Горела танка, шиштава ватра ... од суве балеге
(Давичо, Кн>иж. 1, 333). Од свега, што гно)
надомешва ... маршеЬа )'е балега ... на^бол.а
(Кукул>евиЬ Ф., ЛМ 1842, 53). [Ове рибе] прате
ха)кулу свуда и ... храпе се ха)кулином балегом
(Преодн. 1874, 106).
2. фиг. е. балеган (2). — Ко)и )е чоче ово
Стево ВукотиЬ, те се потписа на ово чудо што су
оне балеге написале против мене и мо)е свете
куве? (Пав. 25, 87).
бапегав, -а, -о умазан, иейрлан балегом. —
Очисти то марвинче, у са)ам неве уви тако бале-
гаво! (Банов., Разв. 1938, 53).
балеган м 1. живошшьа ко]а чесшо балега
(Ворк.).
2. фиг. човек с не.ъудским особинама, нечовек,
р!)а; исп. балега (2), балетом, балегота, бале-
гуша. — Чов)ек, ко)и )е поган, рече се: вала )'е
велики балеган (ЦТ, 1овиЬ. 1).
балёган>е с гл. им. од балегаши.
балегар, -ара ш 1. ма]сшор ко]и изра))у]е опе
ке од балеге за огрев; исп. гшь (Бор).).
2. чисшач нужника. — Па се спушта ... док
не до!)е до оних два)у створенл ... до балегара,
што чисти поган и крпара што купи дрошке
(Рак. Мита 12, 37).
3. зоол. а. инсекш шврдокрилац кощ живи у
балези С-еопгирез згегсогагшз из ф. 8сагаЬае1с1ае;
исп. балегара (2), брнбель (а), говновал, (Терм.
3). б. ми. сисшемашски назив за йошфамилщу ша-
квих инсекаша Сеотгиршае.
Изр. свети ~ зоол. е. кошрлан 8сагаЬаеи$
засег; всп. балегаш (Терм. 3).
балегара ж1.1>убришше. — Балегара )'е го-
мила где се износи и дене шталско г)убре (Банат,
Лот.).
2. зоол. е. балегар (За). — Буба што се
подавила на виноградима ... Црна )'е и много
личи на „балегару" (СН 1883, 686).
3. агр. врсша бундеве. — Балегара зове се
бундева, ко)а ]е, кад се испече, врло водена те
често кисела и ни)е добра за )'ело (Оси)ек,
Богд. Л.).
балегарка ж зоол. в. бела йасширищг Мо-
гас^Иа а1Ьа (Р]А).
балегатн, -ам (-амо, -ате; аор. балега} р. пр.
балегао, -ала, -Зло) неевр. 1. вршиши нужду,
избациваши измеш (о живошшьама) ; исп. бало-
жити, бал>егати, бал>ежати, бал>ежити. — Грла
ко)а оболу од пролива, балега)у често (Спасин
Д. 3, 346). Гусенице [свилене бубе] ... не бале-
га)у тако много, да би се морале сваког дана
пребирати — пречишкавати (СН 1885, 436).
Ова) кон> дукатима балега (НПр Ча)к., 354).
2. е. балезгаши. — Може она ту пред вама
балегатн шта хоКе, — ;а ништа не призна)ем'
(Кулен. 2, 98). (Цетиа.е, Март. И.).
балегача м покр. врсша женске йун1)е. —
Носе и другу плетеницу, а зове се балегача. Та
)е саставнта од више плетеница, а зове се бале
гача, )ер )е слична балеги (Оток, Ловрет., ЗНЖ
2, 206).
балегаш, -аша м зоол. е. кошрлан 5сага-
Ьаеиз засег; исп. балегар (Изр.) (Мед. 9, 220).
балёги)а ж покр. е. брус (1). — Прво се све
оштри грубим брусом а онда се истан>и на ба-
леги)у (Бос. Грахово, Билб. 2).
балёгнутн, балегнём свр. трен, (неевр. бале-
гати) избациши мало измеша. — Ако сам шта и
балегнуо, то )е био тек неки коз)и брабон>ак
(Вин. 6, 152).
балеговьа \ м покр. в. балеган (2) (ЦТ,
балегота / 1ониЬ. 1; ШоЬ).
балёгул,а ж покр. в. балегуша (ЦТ, ШоЬ).
балёгуша ж покр. жена (или девО]ка) ба
леган (2) (ЦТ, 1овиК. 1).
балежёв>е с гл. им. од балежиши.
балезкити, -им неевр. покр. I 1. е. бале
гаши (1). — Крава много балежи (оставлю из-
мет) (ЦТ, ШоЬ).
2. мазаши балегом. — Кад саде купус раз-
реде водом гове^е балеге, те у том балеже жи
лице од купуса (Бани)а, Ворк.).
3. фиг. а. невешшо радиши. — Како та)
ма)стор ради? — Никако, само балежи (Лика,
Богдановив ]., Р1А). б. е. балезгаши. — „Не
балежи!" — тако обично стари ) и л>уди кажу
младиЬу кад се чини паметни)и од аих (Шоб.
С. 1).
11~се в. балегаши (1). — Живинче се ба
лежи, кад пашу истура на ноле (ЦТ, Пав.).
б&лежяца ж дем. од балега (1) (Вук, Р).;
ЦТ, ШоЬ).
балезгаллца ж е. балезгача. — Балезга-
лица воли да прича, а у говору растеже и
прича ко)°екакве ситнице да веЬ пре^е у досаду
(ДучаловиЬи, Ков. Р.).
балёзгало и балезгало с в. баллзгало. —
Балезгало отеже у говору а овамо прича
ко)екакве спрдвъе и ситнице (ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
 БАЛЕЗГА&Е
балезгавье и балёзга&е с гл. им. од балё
згати.
балёзгати, -ам (-ймо, -ате) и балёзгати,
балёзгам (балёзга)у) несвр. е. балёзгати. — По
чете дерати се и балёзгати (Ъип. 3, 135).
балезгача ж в. балезгача (ДучаловиКи,
Ков. Р.).
балезгачётвна ж аугм. од балезгача (Ду
чаловиКи, Ков. Р.).
балезгачнна ж аугм. од балезгача. — Пути
ти, балезгачино )една, па иди за послом (Дучало
виКи, Ков. Р.).
балёзговьа м в. балезгало (ДучаловиКи,
Ков. Р.).
бВде) м врсша вина названо; йо брду Бале;
кра] Негошина; исп. бале)ац, балуца (Нег. Кра-
)иыа, Бор).).
балё)ац, -)ца м в. бале] (Нег. Кра)ина, Бор).).
балёк (према Р1А и ). бали)ек) м (зап.
кр.) исп. балик а. шала, ругаьъе. — Ова [се] ри]еч
налази и у обичном говору у Далмаци)и као
именица балек, балик „шала" и као глагол ба-
лекати, баликати „шалити се, ругати се" (Скок
1, 69). б. брука, срамота, ругло; исп. белек. —
Л>уди Бож;и, у што сте данас загазили, да се
од нас чини балек по сви)ету! (Херц., Палунко
В., ЗНЖ 13, 240). Чудна балека од н>ега (ГрЬ. 1).
А при^аилье жене упртиле би, — нуто ругла и
балека, — у препьачу на)всКи стеКак, да' га не
би ни данас десет на)куветли)и л.уди с м)еста
гануло (Херц., Зовко, ЗНЖ 3, 155). в. фиг.
она] коме се руга]у. — Прави си балек (Пав
лин., Р]А).
балека ж зоол. покр. е. йловка А1Ьиггшз
Ырипсгашз (Свила)нац, Сто)иН. 1, 28).
балекати, балёкам и балечём (према Р1А
и ). бали]ёкати, бали]°ечём) несвр. (зап. кр.) исп.
балечити, баликати I срамошиши, брукаши. —
Не прича) да сам синоК био пи)ан и немо) ме
балекати (Мостар, Радул. ].).
Н~се а. срамошиши се, брукаши се. —
Не балека) се пи^анчегьем и беКарским жи
вотом (Мостар, Радул. ].). Немо) се балекати
(Павлин., Р1А). б. ругаши се, сйрдаши се. —
НеКе те ма)ка тво)а тако гола пустити, да се
св)етина балече и маКухом ме називл>е (У). И.
1, 132). Н>их св)етовати да се сами са собом не
балечу...! (ШимиК С. 1, 183).
Бален йрезиме (Марч. 1, 334).
балёна ж зоол. е. киш Ва1аепа шузскегиз
(Ъа)а Б. 2, 43).
балёпда ж без значена у загонеци о шикви:
Турих плочу у море, | а море тракуле, | а тракуле
валенде, | валенде баленде, | а баленде )уницу
(НЗаг Нов., 221).
балёнка ж агр. покр. врсша йелог грожЪа; вар.
балента, балета (Срем, Сел>. 1868, 82).
балёнта ж агр. покр. е. балета (Шид, Бор).;
Бол. 1, 52).
баленчад ж зб. им. од баленче (Аре.).
балёнче, -ета с (супл. мн. балёнчиКи) покр.
«. балавче (2). — У Лици када тко врло младу
1>ево)ку проси, а родителя )е ни)есу ради дати,
они реку: ми бисмо ти )с дали, али )е она )ош
баленче (БогдановиК }., Р)А).
БАЛЗАМ 271
балерина ж (тал. ЬаНегша) играчица у ба
лету; исп. балетеза, балеткшьа.
балестра ж (тал. Ьа1е$1га) во), врсша оруж}а,
ейрава за баца/ье каме/ьа и ел.; исп. балиста.
— Балестре и алебарде, топови и архибузи ...
све нагомилано на палуби (Назор 14, 329). Два
стражара претрче преко палубе с балестрама
(Гамулин Г., Реп. 1948, 533).
балет, -ета и балет, -а (-ёта) м (фр. Ьа11ег)
1. йозоришна игра у ко]о) се йокрешима и риш-
мичким корацима уз йрашлу музике изражава
нека умешничка замисао. — фиг. У вече и пред
зору гледамо ватрени балет у ваздуху (Сек.
5, 54).
2. умешносш ко]'а се односи на балет (1) :
класични ~, руски ~.
3. йозоришна шруйа ко]а изводи балет (1) :
члан балета Народног позоришта.
балета ж в. баленка (Шкар. 2, 19).
балеталица ж в. балезгача. — Балеталица,
она ко)а воли да прича а овамо )о) )е говор
ко)екаква ситница (ДучаловиКи, Ков. Р.).
балётало м е. балезгало. — Балетало )е она)
ко)'и прича ко)'екакве ситнице на досадан начин
(ДучаловиКи, Ков. Р.).
балётавье с гл. им. од балешаши.
балётати, балетам (-ета)у) и балёКём несвр.
покр. в. балезгаши. — БалеКу л>уди на казану
као и жене на гробл>у (Гружа, Васил,.).
балетеза ж (нем. ВаПегеизе) заст. в. бале
рина. — Пао с неба на балкон царске милоснице
балетезе Кшешинске (Крл. 6, 21).
балётина ж аугм. и Не], од била1. — [Блор]
подиже се ... и ... чекаше [ме] ... пак зар онда
да ме забуни сво)ом смрдл>ивом балетином (Но-
виК 7, 88).
БвлетиЬ йрезиме ^опиК. 7, 447).
балёткив>а и балеткин>а ж в. балерина. —
Побегао )е у Америку с 1едном руском ба-
леткиаом (1е)о 1, 17).
балетма)стер м умешник у балету; редишел
балеша; наставник балета. — Ах, не био им ]°а
диригент и та) балетма)'стер ! (АндриК 8, 106).
балётнй и балетни, -3, -бе. балешски. —
Балетне трупе ... су изводиле фигуре неке
афектиране естетике (Сек., СКГл НС 11, 437).
Приближи се готово балетним кораком (Шен.
А. 8, 209—210).
балётски и балетскй, -3, -б ко]и се од
носи на балет; исп. балетни: ~играчица, -—
уметност, >~ школа.
балечити, -им несвр. покр. в. балекати
(Дубровник, Бор)'.).
балеша м в. балавац (I). — Балеша каже
се ономе ко ]е често балав (Слав., Милеусн.).
Тко )е балеша код куЬе, та) )'е и на путу (Кап.
1, 171).
БалешевиЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 63).
балешка ж зоол. покр. в. лиска РиНса асга
(Скадарско 1езеро, ВелимировиК М., Дело 3,
436).
балёштииа ж аугм. од балега (ЦТ, ШоК).
балзам м «. балсам. — Но свагда е ране
Свое животворним ... балзамом прев!яо (Ипь.
272 БАЛЗАМАЧА — БАЛИНЧАД
М. 2, 22). Све то Миме ос)ети као балзам и
очишЬсн>е душе (Косор 2, 10).
балзамача ж покр. в. базмгмача. — Балза-
мача. Полак кукурузног, полак житног брашна
замуте ритко с водом. Тепси)у намажу машКу.
У н>у ули)у и пеку (Оток, Ловрет., ЗНЖ
2, 142).
балзамйран>е с гл. им. од балзамираши.
балзамнрати, -амйрам (-йра)у) свр. и несвр.
е. балсамоваши. — Мисирци су умели на)бол>е
мртва телеса балзамнрати (Радон. Н.). Ако неки
[лептир] страда у кошници, пчеле га балза-
мира)у прополисом (Грозд. 1, 120).
балзамисагье с гл. им. од балзамисаши.
балзамисати, -ишём свр. и несвр. в. бал
самоваши. — 1уриш ... рационализма на ... иде-
ализам; то )е борба живог бу)ног света против
балзамисане лешине из минулог времена Оов.
М., Позор. 1872, 163).
балзамичан, -чна, -чно в. балсамскй. —
Кантарион као балзамична горчина врло )'е добра
(Гост. 1, 217). Опажао )е )'асно н>езино лице,
ос)еНао )е готово н>езин балзамичан дах, и дуто,
дуто )е мотрио она) н>езин чудни поглед из црних
очи)у (Будисавл>евип М., БК 1904, 117). Н>ен
балзамичан дах ;ош као да му омотава угрс)аио
чело (Лаз. Л. 2, 33).
балзамнй, -5, -б е. балсамскй. — И нЬно
ранено срдце балзамнымъ речма лечити (Мих.
П. 1, 41).
балзамовавье с гл. им. од балзамоваши.
балзамовати, -му|ём свр. и несвр. в. бал
самоваши. — Тако сваки дан пролазе гомиле
у немом дефиле^у пред балзамованим телом што
лежи у стакленом сандуку (Крл. 2, 99).
балзамскй, -а, -о в. бйлсамскй. — Око тебе
лахори тихи, балзамскй поветарац, ко)и струги
чак отуд са Сувог Рудишта (Брзак Д., БК 1898,
37). Ту зачинимо светковину састанка балзам-
ским ваздухом и ... погледом у панораму Вал-
параиза (Косор 5, 61).
балзамскй прил. е. балсамскй. — Изно
сили су сваки дан )едно болесно дете, да се
сунча и да дахне балзамскй благом бризом (ве-
триНем) морском (Ъор1). Вл. 3, 77).
балн)а м (рс!)С ж) (ген. мн. балй)3) 1. му
слимайски селак ко}и окиви йримишивним, сша-
ринским окивошом. — Бегови и аге поб)егоше
из кула... за в>има сли)едише бали;е (сел.аци
Мухамедове в)ере), невол>ници, ко;н са зно)ем
лица сво1их |еду хл>еб сво) (Мат. 13, 449). Добро
коаско и сточно 1)убре догоне бали)'е са Под-
вележи у винограде око Мостара (Радул. ].).
2. йогрдан пазив за босанско-херцеговачког му-
слимана; пазив за сирова, неошесаиа, силовиша
човека уойшше. — О Бали)'ама као презрено)
групи ме1)у мусломанским сел>ацима прича се
ово: Не врше уредно прописе Мухамедове
в)'ере, не кри)у жене као други Мусломани,
нигда се не купа)у, ри^етко иду у цами)у, свет-
ку)'у масу православних светаца (Дед. I. 3, 174).
Ти [доселлни] бегови сматра;у муслимане те-
жаке, мег)у ко)има )е на^више старинаца ... „по-
турчешацилт" и назива)'у их погрдним имеиом
„бали)е" (Фил. М. 1, 260). Близу Трогира ...
)е убио 27 Тураках, ме^у ко)има биваше гла
совита бали)а Абрамал Бег Видучиак брат сан-
чака личког (Петран. Бож., ВУ, 211). Он [се] не
бори против „витешке кемачке во)ске", него
само „против бали)а и цигана у усташко) уни
форми" (Чол. 3, 21). Аким )е био и остао ба-
ли)а: иде одрпан и умашЬеи и размеКе се газда-
луком, а у сниско), непров)етрено) магази и
)сде и спава и живи као ужирено свинъче (Радул.
]■)■
бал&)ан>е с гл. им. од балщаши.
балГ1)атн, -ам несвр. йонашаши се йросшачки,
обесно, самоволно. — Докле Не се по Босни ба-
ли)ати? (Бос. Грахово, Било. 2).
Балхаш Презиме; исп. бали)а С1овиК. 7, 440).
балп/ск е. балек.
бали)6кати (се) е. балекаши (се).
балщёсница м и ж в. балща. — Да он
тебе, Анто, с ови.м признаци цама, не жели жедна
преко воде, пси му гроб гребали? Да он ово
нн]'е нешто с бали)есницама сперио? Анто, Влаху
ни)е в^еровати! (Кулен. 2, 49).
бали)ётина м и ж аугм. од балща (Вук, Р).).
балйк м (зап. кр.) в. балек (Скок 1, 69).
балнкати (се), -ам (се) несвр. (зап. кр.) в. ба
лекаши (се). — Па би се баликали (спрдали,
исми)авали) ако би случайно чов)ек сво)у жену
)авно пол,убио (БВ 1900, 220).
балилук м 1. начин живоша, йонаша/ье,
новике балща (Нев. 2, 293).
2. йогрдан назив за наше муслимане. — Ако
Србин гласа за Спаху кажу му да се предао
балилуку (Бос. Грахово, Билб. 2).
3. део вароши где сшану)у бали]е (Бос.
Грахово, Билб. 2).
бална1, -йна м (тал. раШпа) зрно сачме;
куршум. — 1аребице, као и зечеви, би)у се
... пушком, ко)а се пуни прахом и у ко)у се
наспе по неколико „сацама" ... а то су оловни
балини, ко)е ловци ис)еца)у (Дуч. С. 1, 66).
Кад су нас погаали сережани, дохватио ме )едан
балин у чело, а други у раме (Буд. 2, 76).
балйн2, -йна м зоол. покр. в. буцов Азршз
тарах (Мед. 3, 156).
балйна1 ж сачма. — 'Дигод пада крупшак,
ка' крупица или зрно од балине (сачме), а 'дигод
она) ситни сниг (Пол»ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8,
202).
балйна* ж зоол. покр. 1. в. киш Ва1аепа
тузисеШв. — Жице [кишобрана] су бивале од
кости од рибе балине (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ
8, 330). Мали Милан ... ме пита ... о риби „ба
лини" (Маж. Ф. 2, 114).
2. е. фижба]н, йласшична машсрща (обично
од рибле косши) (Аре).
балвнкуша ж погрд. жена балща. — Вала,
фра Лука, слуша) : или ми ■ се скида) с врата
са тво)им махнитим балинкушама или )а да б)е-
жим у шуму (АндриК 5, 255).
балГшскн, -а, -б в. балискй. — Стан', ба-
ли)'о, закон ти балински (Невес. 2, 132).
балйнчад ж зб. им. од балинче. — Нека му
[Турчину] свака роди по сина па ето ти балин-
чади као града ...! (Весел. 6, 308). А балйнчад
са авли)ски врата, | Сви се)ире киКене сватове
(НП Обр. М., 104).
 БАЛИНЧЕ — БАЛКАНИТА
б клйнче, -ета с (сушх. мн. балйнчад и ба-
лйнчики) балиско деше; млад балща; исп. ба-
линчик. — Млади бег био напрасите Нуди, ни)е
дао ни пробиелити, да оно балинче с.чн)е стати
и узпоредити се с н>им (Мул. 2, 51). Балинче
(силено момче) одинено на босанску (Пол>ица,
Иван. Ф., ЗНЖ 8, 309).
ба лип чип м в. балинче. — И стукао сам
)'едног балинчика што ми ]'е опсовао српску матер
(Бос. Грахово, Билб. 2).
балйрати, балйрам (-йра)у) сир. и неевр. ве-
з(ив)аши у балу; исп. бала* (1). — Отпади од
хартщ'с треба да буду прописно сортирани и
балирани (Пол. 1951, 13855/2).
балйскй = балй)скн, -3, -б ко/и се односи
на балщу; ко]и /г као у балще, йросшачки, йри-
мишиван; исп. бални ски. — И ма да ) е Лондон,
окрабул>ени инферно ... политичном подпалом,
према ко)0) )е наша бали)ска, балканска, заплот-
н>ачка подвала — балава дртесина — ипак ...
ра1)е бисмо проча мили ... у Лондону (Косор 5, 3).
балйскй = балй)ски прил. на балиски начин.
— А )едном се баш и натресао бали)ски: да му
мора казати што се наброкно (Нев., Дело 34, 52).
балист(а) м (ген. мн. балйста) албански фа
шист. — Читав македонски народ тамо осекао
[се] упьетен од албанских фашиста — балйста
(Дед. В. 2, 476). Балисти [су] захтевали да им
се потчини народноослободилачки покрет (Борба
1949, 133/3). Наре^ивано ми )е да помажем
балисте приликом поласка с наше територи^е
(Давичо 1, 222).
балйста ж (лат. ЬаШ$са) «. балесшра. —
Во)'ска ко)а нема скорпионе, овнове, катапулте,
балисте и зидне косе, неке [се] одлучити на
)уриш (Кост. Ж. 1, 357). Напершие с )едног
торша на ме балисту, оловна ми кугла изби око
(Трес. 5, 43).
балистача ж агр. покр. врсша ]абуке. — Овди
знаду за ово воЬе: )абуке: госпожице или иван-
чице ... балистаче, баратине (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 280).
балйстика ж (нем. ВаШзСис; фр. ЬаНзпяие) на
ука о креша/ьу зрна из вашреног оруж]а.
балпетнчар м она] ко]и се бави балисшиком.
— Изаслао у Беч нашег изврсног балистичара
... да тамо набави на)бол>у справу за одмера-
ван>е далзннс терааа топовскнх метака (Од).
1886, 84/4).
балистични1, -5, -б ко]и се односи на бали-
сше, албанске фашисте. — По нашо) зе.мл.и )е
лутало 790 група четньчких, усташких . . . ба-
листичких (Ранковик А., Борба 1949, 113/2).
балистични', -5, -б ко/и се односи на бали-
сшику, ко]и }е у вези с балисшиком; исп. бали
стични: ~ лишф, -~ особина, -~ теори)°а.
балистични прил. на балисшички* начин. —
Данас се харпуна, знатно века, избацу)е бали-
стички, снагом барута (Петр. Мих. 4, 265).
балистични, -а, -б в. балисшички* : ~- крива
(Р—К 2).
балистрада ж архит. в. балуешрада. —
Самим венцем овога полигона . . . уместо бали
страда, порезали су се мали крилати ан^елчиКи
(Ком. 3, 133).
273
балнти, -им неевр. 1. в. бахавший (1 и 3) . —
Дете киха, бали, сузи и )едва дише (Здр. 1907,
74). Скоро свака старика овца бали на нос (Бу
ков. А. 1, 46). Животика )*е уплашена, бали на
уста (Гец 2, 20). А ова) овде иде опет од )еднога
до другог, те их грли и бали, да га се не могу
отрести (Батут, Лов. 1900, 95). 1а ни)°есам лица
одгощла, | Да га бале по мору катане (НП Херм.
1, 352). Каква Далмаци)а! ... не знаш, ни шта
балиш (Павлин. 1, 28). Доста, не бали више
(ЦГ, Шок). А шта балите ви, жене, и цвн;елите
ди)ете? (Лаз. Л. 1, 119). НеКе радит, нег за
куком бали (Рел>к. 1, 41).
2. сийиши (за кишу). — ]е ли престала
киша? — Ни)е, )ош бали (Павл. Б.).
3. иейушшаши шечносш на вашри (за дрво).
— На опьишту бале си рова дрва (Сл. I. 1904, 2).
БалйЬ йрезиме (Нак. 2, 607; Цви). 5, 1214).
балица1 ж дем. од била1 (1) . — Исука му се
из носа )'една балица (Босна, Билб. 2).
балица2 ж дем. од бала*. — Старац нареди,
те се волу баци „балица", т). руковет, сламе
(Дуч. С. 1, 497). Ваш пака, са балицом на грбачи
дошао из Галици]'е ... у ... Хунгари)у (Петр. В.
8, 82). У манастир се ни)е вракао без балице или
палице дрва (Миковик Д., Браство 9— 10, 300).
Балкан, -ана м 1. Планина у Бугарско}.
2. е. Балканско Полуосшрво.
Балканац, -нца м (вок. Б5л канче; ген. мн.
БалканЗцЗ) сшановник Балканског Полуосшрва;
она] ко]и }е йореклом са Балканског Полуосшрва.
балканац, -нца м сиров, неугледен човек. —
Желео сам ... да не будем Балканац, век
неправая друг, ко)и схвата брак као равноправну
за)едницу (Радик Д. 3, 57). Та) тип )е овд)е [у
роману] изврсно скициран, тип нашег полуобра-
зованог, несав)есног интелигента материалисте
с идеалистичким залетима . . . вулгаран, а опет
деликатан. Балканац на при)°елазу к европско)
цивилизацией (Прох. 1, 224).
балканйзам, -зма м а. характеристична осо
бина Балканца; целокуйносш шаквих особина. —
Као да )е то алузи;а на она) одвише претен
циозни балканйзам, кощ се почео )'авл>ати у
доба, кад )ош ни)е добио крштеше у великом
пожртвоваиьу ! (Мар). М. 2, 101). б. ]езичка осо
бина характеристична за више балканских ]езика.
балканизаци)а ж йрима/ье, уео1)ен>е балкан
ских метода, особина. — Наставл>а се у Берлину
слична политика чи)и ке резултат ... бити бал-
канизаци)а Европе (СН 1917, 21/1).
балканязоваше с гл. им. од балканизоваши.
балканнзоватн, -зу)ём свр. и неевр. сПро
вести, ейроводиши балканизацщу; увести, уводиши
балканеке методе и балкански начин управляла. —
Немачка жели да балканизу)е Европу (СН 1917,
24/1).
Балкани]а ж 1. е. Балканско Полуосшрво. —
За владе сво)их Комненовика византиски се
духовници толико осиле у Балкаии)и, да почну
истискивати из цркве и народни )език словенски
(Зеч. Мил. 2, 162). У то) карги се поремеЬава
етнографска граница Срба и Бутара у Балкани)и
(НД 1890, 7/1).
2. Балканци; балкански народи. — Подигла
се листом Балкани )а (Бор).).
274 БАЛКАНИСТИКА
балканистика ж в. балканологща (Ъон. ].
3, 151).
балканнстнчкй, -8, -б ко}и се односи на
балканистику. — Ако се )едном буде правило
балканистичко упоре^еае измену фолклорних
стилова у балканским литературама . . . онда
Ье се ... морати знати . . . стилске особине
Вукова говора (Скок, Кн>. о Вуку, 124).
Балканка ж сшановница Балканское Полу-
осшрва; она ко]а }е йореклом са Балкански По
луосшрва; исп. Балканкииьа. — О Балканко, пре
мила ми Секо! (ПСВ, 38).
балканка ж 1. врсша кола. — Свирачи
. . . засвира)у ору или балканку или другу ко)у
игру, и у колу младиЬи игра)у скупа са д)ево;-
кама (РистиК К., Даница 1866, 349).
2. врсша овце ко)а се га/и на йланини Бал
кону. — Данас се мисли да овце „балканке"
да)у на)бол>у вуну за Ьилимовс (Кост. К. 2, НО).
Балканктьа ж е. Балканка. — Ал' говори
Балкаикшьа вила (Бор).).
БалкановпЬ йрезиме С1авор 1882, 671).
балканДпог м научник ко]и се бави балкано-
логи]Ом.
балканолдги)а ж наука ко/а йроучава жи
вой!, кулшуру, ]езике и др. балканских народа;
исп. балканистика.
балканомани)а ж йрешерана .ьубав, йреше-
рано иншересован>е за Балкан. — Балканомашца
)е у оно време била веома распространена
(Мар). М. 1, 237).
балкански, -а, -б ко;и се односи на Балкан :
~ железница, ~ рат, ~ фронт.
Изр. бот. ~ трава: е. свеНица Сеппапа
а$с1ер1ас1еа (Р—К 2).
Балканско Пблуострво с йолуосшрво на
]угоисшоку Евройе; исп. Балкан (2), Балкашца (1).
балканство с йолишичка замисао о у]еди-
1ьен>у балканских народа у )едну државу. — тав-
л>але се . . . силе . . . под разлнчитим име-
нима: )едан пут у форми свесрпства или свехр-
ватства, други пут у форми илирства или )уго-
словенства или балканства (Марь М. 1, 74).
Балканче и Балкйнче, -ета с дем. и хий.
од Балканам. — Балканче ]е дете са Балканског
Полуострва (Борь).
балкап цп) а м балкански йланинац, сшанов-
ник из области йланине Балкона. — Балканци)'е
(становници балканских долина) су силазили
... на дон>о-дунавску плочу и у маричке рав-
нице (Цви). 9, 34). Тако се много хайдука поя-
вило, да како ондашньи тако и страни трговци,
а нарочито балканц1е, кои многу стоку у плапине
на пашу тераю, несм-Ьду путовати (СН 1850, 194).
балкон, -бна м (тал. Ьакопе; нем. Ва1коп)
1. исшурена и огранена мала шераса на неком од
ейрашова куНе; вар. балкун; исп. алтан1 (1), ди
вана1, дихвана, доксат. — Под . . . бри^егом на
низало се двадесет куЬа, на два и три бо)'а, са
балконима и терасама (Мат. 6, 126). Горе )е на
куКи дихвана (балкон) (Огр. 1. 69). Имали су
више винограда и куЬу с балконом (Назор 11,
13). фиг. Португалка ... у суштини )е балкон
Европе нагнут над Атланским Океаном (XX век
1939, 155).
БАЛОН
2. йрви редови на галерщи или цела галерща
(у йозоришно], биоскойско] дворани и ел.).
балкбннЬ м дем. од балкон. — Греде испод
балкониЬа има)у врло лн)епе изрезе (Милади-
новиК М., БВ 1903, 285).
о ал ко иски, -5, -5 ко]и се односи на балкон:
~ врата.
оалкончнЬ м дем. од балкон.
балкун, -уна м покр. «. балкон. — Опази га
Фати)'а диво)°ка, | ПеруК суде кули на балкуне
(НП Шуи,., 85). На балкуну би)аше принци-
пеша, гд)е се чешл>а (Буковица, Ард., ЗНЖ
13, 165).
балнеографи{а ж (нем. Ва1пеодгарЫе) на
учны ойис бапа.
балнеблог м научник ко}и се бави балнеоло-
гщом.
балнеол6гн)а ж (лат. Ьа1пео1оа;1а) мед. на
ука ко)а йроучава лековишосш бала.
балнеотераин)а ж (лат. Ъа1пео1Ьегар1а) мед.
балско лечен>е.
балий1, -5, -б ко/и /« у вези са бйлама; исп.
бала1. — Запал.еше балних жлезда (Петр. Н.
1, 1705).
балня', -а, -б е. балски. — Ето мога принци
пала ... А ми у балном оделу сто)имо пред н>им
(Ипь. I. 9, 31).
бало1, -а (ЦТ) и -ё (БиХ) м е. бала1.
бало' м в. бали]а. — Ак* ми Бог да и среНа
)уначка | Те дочекам балу СаращЬа, | Бол>е Не
те куме даровати (НП, ВУ, 53).
балббан м покр. в. балабан* (2) (Мар). Л. 2,
619).
балов, -бва (-бва) м в. балов. — Пси се у
кучких Срба зову: шаров, гаров . . . белов,
балов (Дуч. С. 1, 9).
бЗлог м в. балега (1) (Нем. 1, 28).
балога ж е. балега (1) (Никол. Ъ.; Словив.
1884, 31; Дубровник, Реш. 1, 225; Истра, Ри-
бариЬ ]., СДЗб 9, 130).
б8ложён,е с гл. им. од баложиши.
бЗложити, -им неевр. в. баяегаши (1) (Аре).
балбжнЬ м дем. од балог (Нем. 1, 57).
балбкот и бот. покр. в. балук (2). — Риблл
тровило, отров, ко)им се рибе тру)*у, )ест ба-
локот (Слав., Гундрум Ф., ЗНЖ 14, 114).
балДкотитн, -им неевр. покр. шроваши рибу
балокошом (Слав., Гундрум Ф., ЗНЖ 14, 114).
балон, -бна м (фр. Ьа11оп) 1. а. шуй.ъс лой-
шасшо тело, начшъено од лаке машерще, иейу-
н>ено гасом лакшим од воздуха, ко]е се диже у
воздух и служи за лешегье, осмашран>е и др.; вар.
балун (1); исп. аеростат. — Ваздухоплови су:
. . . балоии, слободки и везани (36. зак. 6, 1).
б. найрава слична балону (1а) ко]а служи као
деч]а шрачка. — Зашто се деци не допушта)у
. . . игре: лоптан>е, игра клиса, бил.ар, лук,
балон (Там. 1, 172). в. мехур уойшше. — Шиму-
нове су мисли лет)еле )една из друге као балони
сануни це (Горан 1, 171).
2. веНа сшаклена бокаста боца за шечноей!
(обычно ойлешена йруНем). — Газда иза тезге . . .
обеЬа)е им за сутра балон вина, ако му избаце
 БАЛОНАР — ВАЛСАМИЧАН
напаст из ресторана (АндриК 3, 77). Узмимо
стаклени балон са ела п ином (Дук. М. 1, 103).
3. мед. бешика, крушка од гуме или аиле. —
Бабички прибор: )едан балон од мекане гуме
(36. зак. 4, 225).
4. (.у придевско) служби) нелром. ко/и служи
за израду балона (1), нейромочиве одеНе и ел.;
ко]и }е од шакве машерщ'е: ~ свила, ~ мантил.
Изр. пробна ~ .* балон, обычно без йосаде,
снабдевен инешруменшима и айарашима, ко]и слу-
жи за научна исйишившьа; фиг. новинарски чланак
или било каква весш, йушшены ради иейишившьа
ыолишычког раейоложепа.
балДнар, -ара м Продавай деч]их балона од
гуме. — Црвени и зелени балони шуштаху у
руци старога балонара (Крл. 6, 262).
балбнист(а) м во), лице ко]в служи у ба-
лонским уедыныцама, у балонешву (Чем.).
балбнекй, -а, -б ко}и се односи на балон: ~
група, ~ материал, ~ чета.
балбнетво с ваздухойловне ^единице ко]е ру
ку}у балонима; исп. балон (1а). — Балонство има
у употреби апарате . . . лакше од ваздуха . . .
а) привезане балоне б) слободне балоне и в)
ваздушне ла^е (Мин. в. 22, 20).
балбпче и балбнче, -ста с (супл. ми. ба-
лбнчиКи) дем. од балон. — Полица)ац . . . седео
)е мирно . . . Било )е мирно и балонче (оно од
пет кила) ту, испод аегових ногу (Поп. Т. 1, 40).
балбнчиЬ м дем. од балон. — Прирег)у)у
утакмицу у обаран>у балона . . . балончиНа, ко)и
Не представллти . . . балоне и дирижабле (Ву-
кос. Ж. 1, 127). Директор се, озло)е1)ен, мувао
та.мо амо као деч)и балончиК привезан конопцем
(Петр. Е. 5, 163).
балоша м 1. назив за вола ко]и много бали;
исп. балити (1), балота (1). — На)зад )е Максим
познао вола, велеЬи: Гле ... а ово )е балон>а
мо) (Дуч. С. 1, 475).
2. е. балавац (1) (обычно за одраслог човвка) .
— Прави )е балоша (Ужице, Марк. Мил.).
Сви сте шашави у ово] куКи, све [вас] изи-
грава ]едан балоаа (Кул. ]., Ви). 3, 530). Чекни
дер ти, балон>а, лупнуКе те веЬ ... по глави
(СимиН Н. 5, 149). И то све због оног умишлл-
ног балоье. Такав )е Мирно би)о и у школи
(Барк. 1, 58).
балбрда м локр. в. балавац (1). — Балорда
)е име за балавога човека (Херц., Бор).).
Балбрда йрезиме (Фил. М. 1, 393; Шем.
Бос. 1886, 27).
бЗлота м покр. 1. в. балона (1) (Херц.,
Бор).).
2. в. балавац (1) (ЦТ, ШоЬ).
БЗлота йрезиме (Шем. Бос. 1886, 128; Зог.
4, 217).
балота ж (ген. мн. балота) (тал. Ьа11о(та)
заст. 1. куглица, лойша; грудва; вар. болота; исп.
болта*. — Златна балота пробила врата (НПосл
Вук, ПО). У ту трстику . . . задике се смричка
или се згризе од карте, крпетине, овлажи и
умиси ка' мала балота, упре кундакон и пуца ка'
из пушке (Пол,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 10, 99).
Млаг/ари)а умиси балоте од спи га и груда се
(И. 8, 203). Колико )'е злата у ци)еломе мору? —
Мо)и Тали)ани израчунаше, да би од вьега могао
275
учинити куглу (Иве рече „балоту") веку од м)е-
сеца (Маж. Ф. 2, 72).
2. йушчано или шойовско зрно. — Ли)у од
олова балоте, сачму (Мед., БК 1896, 438). И
у Му^ка пушка крушкарица, | Што му ждере
триес драма праха, | . . . И балоту од четерес
драма (НП, БВ 1902, 287). Почели пуцат Оми-
шани на Постнране канунин (топови), али )им
слабе биле балоте (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ
10, 214).
балотажа ж (фр. ЬаИопаее) пол. биршьс Пу
тем убацивала куглице у гласачку кушщу; исп.
балотаци)ун (Бак. 1).
балотаця)ун, -уна м (тал. ЬаПоКагюпе) покр.
е. балошажа. — Не море се преластити сав
клер ... на публичном балотаци)уну пред кра-
л>еви)ем министром (Зел. 3, 104).
балотйраше с гл. им. од балошираши.
балотйратн, -отйра.м (-йра)у) свр. и неевр.
(из)вршиши балошажу (Бак. 1).
балотица ж дем. од балоша. — [Прегл.ача]
паше се узицон или курделон, на ко;он су на
кра)у учшьене ките или балотице од мишанога
штама (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 317).
бал&Ьа ж бот. е. йшич)е млеко Огпкпо8а1шп
(Поп. Ъ. 4).
балбЬе с бот. зе.ъасша ливадска ниска би.ъка
жушог цвеша Саееа 1и(еа из ф. ЫИасеае; исп.
)еднолучац, жути пас)'и лук (Терм. 1).
балоша 1 ж бот. покр. вреша балоНа Са^еа
балошка / т^-пта; исп. балбЬе (Шул. 5;
Далм., Бор).).
балсам м (нем. ВаЬат) вар. баллам, балсум
миришлава смеса од смоле и ешарских у.ьа од
разных би.ъака (из тройских йредела), чесшо у
уйошреби за ейрав.ъшье разных мелема у айоше-
карешву. — Врло бистар терпентин при)атног
мириса каже се балсам (Панч. 5, 143). фиг. 1) мы-
рис ко)ы окрейлу)е. — Посли)е бечкога карне-
вала добро Не доЬи мало мекане люрекс ари)е,
прожете шумски)ем балсамом (Лис. 1, 33).
2) ушеха. — Вамае сьшъ умр'о ... за родъ . . .
Овай узрокъ мора . . . балсамъ быта уцвел^номе
ерцу Вашемъ (Раич. 1, 119).
балсаман, -мна, -мно е. балсамски. — Ми-
рисна зелена трава балсаман запах изда)е (Ъор.
2, 132).
балсамбравье с гл. ым. од балсамираши.
балсамнратн, -амйрам (-йра)у) свр. и неевр.
в. балсамовашы. — Египтяни [су] свое мртваце
балсамирали (ЛазиЬ 2, 190). фиг. Пуза )е . . .
гледала само да с помоЬу сво)е способности
одрицан>а васпита и шегов дух, и балсамира га
у )едном облаку шарених фраза (Сек. 6, 28).
балсамисавье с гл. им. од балсамисаши.
балсамясатн, -ишбм свр. и неевр. «. бал-
самовашы. — Изгорели од сунца, балсами сани,
готово, од морске соли, они су сви имали изглед
као да су изва)ани од самог здравлл (Милич.,
СКГл НС 15, 563).
балсамичаи, -чна, -чно «. балсамски. —
Руже [су] . . . допринеле балсамичном мирису
полскога цвеКа (ЛазаревиК Р., НИ 1901, 339).
Ваздух )с балсамичаи . . . носи здравл>е (Ипь. }.
3, 131).
276 БАЛСАМОВ — БАЛУК
балсамов, -а, -о ко/и се обноси на балсам.
— Ту ]е зеленило, лепота; мири сна балсамова
дрвета, урме, там)ани (Кнеж. Б. 3, 64).
балсамован>е с гл. им. од балсамоваши.
балсамовати, -му)ём сир. и несвр. нарочи-
шим йосшуйком и нарочишим средсшвима (за)-
шшишиши леш од расйадала; вар. балзамовати;
исп. балзамирати, балзамисати, балеамирати, бал-
самисати, балсумирати, басамати. — [ДоЬс] и
Криспин, ко)и )"е мнрисао као дви)е балсамоване
лешине (Бан 12, 43). фиг. (са)чуваши. — Народи
балсаму^у у сво)0) успомени секанса на сво)е
велике покойнике (Нуш. 4, 490).
балсамскй, -а, -б ко/и се односи на балсам;
вар. балзамскй; исп. балзамичан, балзамни, бал-
саман, балсамичан. — Дан )е био чист, топао, и
пун животворне, балсамскс свежине (Станк. Б.
3, 53). Удисао [)е] . . . врелим прсима дубоке
диса)'е морског балсамског зрака (Косор 2, 72).
балсамскй при л. као балсам; вар. балзамскй.
балсара ж (тур. Ъа1$1га) покр. (Пирот)
I. бот. в. бастра Регчпозрога 8сЫе1<1еш. — Бал
сара, роса, пламешача (болеет на лишЬу винове
лозе), пероноспора (Живк. М. 2). Убила жито
балсара (Ран. 3, 78). Балсара )е врло шкодлива
поврЬу а нарочито виново) лози (Пе). С).
2. пазив за кишу При ко;о; се развита болесш
балсара (1) . — Кад сунце )ако пече а у ваздуху
се )едва приме ава да киша пада, онда се таква
киша назива балсара (Пе). С).
балскй, -а, -б ко/и се односи на бал; исп.
бални': ~ дв орана, ~ хал.нна.
балсум м покр. в. балсам. — Бо)тар . . .
устаде ... и суну .... себи раки) с у фнКок . . .
То ми )е балсум, и, каст, )една сладост (Срем.
II, 242).
балсумирати, -умйрам (-йра)у) свр. и несвр.
покр. «. балсамоваши. — Данас смо саранили овде
. . . Сену Пли)с Срби)анца из Панчева ко)а )е
донешена балсумирана из Пеште (Гар. И. 1, 280).
балта ж (тур. Ьа11а) секира; убо}на секира. —
На кулаша гола дрвеница, | Съ едне стране
оковата балта, | Съ друге стране тешка топу-
зина (НП Чо)к., 157). Осим веН наведених по-
слова, мужеви [мушки] су сви кощ се ши-
рочком или балтом ооавл,а)у (Богиш. 3, 273).
ЪурчиЬ . . . )е описао нешто нашег старин-
ског оруж^а . . .: балте (секире) (Ъор^. Т.
10, 100).
Изр. ни у балту ; не обраИаши йажн>у, не
ха]аши. — 1а говорим, а он ни у балту (НПосл
Вук, 130).
Балта йрезиме (Дед. I. 3, 247; Фил. М.
1, 445).
балталнк м покр. е. балшалук. — Уз та-
козвана „меват" зем.ъншта . . . обухватио )е
земапъеки ерар и категори)у „.мере" и „балта-
лика" (Марин. М. 1, 60).
балталук м (тур. Ьа1са11к) шума одреЦена за
сечу; вар. балталик. — Влада [)е] одузела велике
комплексе земл>ишта, шума . . . балталука из
последа приватника (Мус. 1908, 4/2).
балтгмье с гл. им. од балшаши.
балтарина ж а. шакса за сече/ье шума; исп.
балтати. — Приходи ... од царине . . . балта-
рине . . . звали [су се] мукадом (Гавр. М. 2, 375).
б. сечегье шуме, горосеча (Ужине, Борис).
балтати, -ам исевр. удараши балшом, сеНи,
шесаши (Вук, Р).).
балтаци)а м (тур. ЬаЦасО 1. она] ко]и сече
шуму, дрвосеча. — Дворске балтаци)е зову се
тако по балти т). секири; и они су робови што
секиром секу дрва за принцеве ... и за сул
танке (Нов. 11, 147).
2. она] ко]и руководи изво1)ен,ем фигура у колу
држеНи у руци балшу. — Свакаигра има и свога
„аранжера" — балтаци)у, ко)и . . . држи секи-
рицу уз десно раме . . . окиКену брш.ъаном, доле
уви)ену марамом Цанк. Л>., ГлЕМ 1939, 24).
Балтвлс м 1. в. Балшичко Море.
2. об. гас ш око Балшичког Мора.
балтйскй = балтийски, -а, -б е. балшички.
— Жежи, пали, | Да ти грома глас свак чу)е |
Од балти)ског до црнога (НЬег. 6, 33). Све бал-
ти)ске земл>е . . . селлчке су земл>е (МирковиК
М., ХК 17, 234).
ЬйлтнЬ и БалтиЬ йрезиме; исп. БаотиЬ (Дед.
]. 3, 309; Бани)а, Ерц.).
балтица ж 1. дем. од балша. — Могао сам
га [орла] убити, што се оно каже, балтицом
(Ан^ел. 2, 24). С)едох на пан, поред прос;еке,
а он яаси)сче сво)у балтнцу и С)еде на неко
сборено дрво (И., 68).
2. мешлица на шрсии или кукурузу (Банат,
Лот.).
балтйче, -ета с покр. в. балшица (1) . — Бал-
тиче значи веома малу секиру — секирицу,
чобанску, ручну; сикирче (Тупижница, Мило-
шак.).
балтичкй, -а, -б ко;и се односи на Балшик;
исп. балтйскй: ~ држава, >~ народ, ~> облает.
Балтичкб Море с море у северно^ Евройи,
измену евроиене коншиненшалне масс, Скандинав
ское и Зиландског Полуосшрва; исп. Балтик (1).
балтослбвёнскй, -а, -б ко}и се односи на
балшиска и словенска Племена (у йреисшорщи) .
— Балтословенска грана [се] оделила од за)'ед-
ничког стабла (Радон. ]., ЛМС 304, 120).
балубжйница ж заст. (место балубииница)
йродавница риба. — Она [риба] ... се садъ по
добру цену на балубжшшцы . . . продае (ПБС
1844, 127).
балубцща м заст. «. ба.гугцща (Аре.).
БалубцйЬ йрезиме; исп. БалугциЬ (ЛМС
327, 279).
балугци)а к (тур. ЬаЫсс!) она; ко]и се бави
рыболовом, рибар; вар. балубци)а. — Ево смо
балугш1)е од Новога (НП Богиш., 196). Стари
рибари . . . причали [су] да су их наши и турски
аласи (балугци)е) поставляли чак и у нашим
горшим водама (Петр. Мих. 5, 81). Ме1)у Србима
занатли)ама у Будиму спомин,е [се] у поч. 18.
века и )едан балугпи)а (ри'ар) (Кост. К. 1, 96).
БалугпйЬ йрезиме; исп. Балубцип (ДК 1912,
199).
балук м (ми. балуци, ген. бЗлука) (тур. Ьа11к)
1. заст. риба (Л>уб. 5, 336).
2. бот. йлод (величине зрна грашка) индиске
йовщуше АпагшПа сосси1и$ из ф. Меп18регтасеае
(уйошреблава се у медицини и за шрова/ье риба);
 БАЛУКАТ — БАЛША
исп. балагот, балокот, балукат, балукот, балумот,
балукат, рибл>и (о)тров, рибл>а трапа (Вук,
Р).; Ужице, 1ек.).
3. а. врсШа веза, шаре; исп. клеча. — Мали
балук, врста шаре изаткане или извезене, „ри-
бица" (Л>уб. 3, 31). То су шаре на Килимима —
балуци (ДучаловиКи, Ков. Р.). Балук, то )'е )една
особита врста шаре на тканинама, нарочито на
пешкирима и Килимовима, ко)'а )е врло слична
оним шарама на пиротским Килимовима, само
ни)е онако разноврсна (Ресава, Митр. Д.).
б. еунена тканина нарочише врете тка/ьа ко]у де
вочке сйрема;у зауда]у. — За уда]у спрсмила све
сам балук (Шумади)а, Петр. П. Ж. 3).
Изр. на ~ : шкапе са выше орда и чункова
за сваку бо)у (Иван>ица, КЕМ). доНи, изиНи на
— ; сшосаши за удауу. — А )една )е (кКн) таман
изашла на балук (НПр, БВ 1895, 172).
балукат и балукат м бот. в. балук (2) (Вук,
РЬ; Поп. Ъ. М. 1, 326).
балукот 1 м бот. в. балук (2) (Дроба. 4, 43;
балумот/ КосановиК С, БВ 1887, 2).
балун, -уна м покр. 1. в. балон (1) (Поп.
Ъ. 4).
2. мед. кила у мошницами. — Придра' се
)е човик или окилави)'а, када се притрга' или
прикини)а у мошньан. Кажу, да се та болеет (у
примор1у зову балун) доби)е од дизан>а тешки'
ствари, а никин и по крви (По.ъица, Иван.
Ф., ЗНЖ 8, 237). Приви)'у пашице и подижу
килу или балун (И., ЗНЖ 9, 60).
балфнача ж игр. покр. рана смоква, ко^а
сазрева Полотном }ула (Дубровник, Бор).; Сло-
вин. 1880, 25).
балунёт, -ета м покр. в. ба)онеш. — На
Крстацу пос)екох три Турчина, — ]'еднога врх
себе, баш кад Каше да ме пробурази балунетом
(Мат. 1, 46).
балуница ж агр. покр. вреша шливе (.Лика,
Нар.).
балунчйн, -йна м зоол. покр. в. бела чайла
Негой 1Э8 а1Ьа (Дубровник, Вод. 1, 31).
балунчиК м покр. дем. од балун (Драж.
1, 55).
балур, -ура м бот. покр. в. каштан ЗогдЬит
Ьа1ерепзе (Тимок, Нант. Д.).
балустрада ж (фр. Ьа1из(гас1е) архит. ограда
од сшубиНа на балкону, сшейеницама и ел.; вар.
балистрада, балустрата; исп. баланстра, балан-
страта. — На тераси, наслокени на камену балу-
страду, луди што посматра)'у Рим и сунце ко)е
залази (АндриК 3, 72). Прозори су били до пода
и завршавани мраморним балустрадама (Матас.
1, 120). Са нижега дела терасе води шири, стр-
менит пут, каменом балустрадом ограден, на дон>е
бастионе (Нуш. 19, 221).
балустрата ж е. балустрада. — гЬекощ
с)еде на балустрати разговара)уЬи се с другима
доле у башти (Во)н. И., СКГл НС 19, 561).
балуца ж покр. добро црно кра)инско вино;
вар. балуцан; исп. бале]. — Балуца се зове неко
добро црно неготинско вино (Зма) 4). Ако )'е
неко учится, у Кра)ини, па заборави . . . донети
[начелнику] бар )едну петачку Балуце (на)бол>е
кра)инско вино) ... та) ... иска се не нада
класи (1акш. Ъ. 6, 47).
277
балуцак, -ана м покр. в. балуца (Бор).).
балучаница ж шорба од балученог ткала
(Комарница, Никит.).
балучаше с гл. им. од балучаши.
балучати, -ам (-4мо, -ате) неевр. «. балу-
чиши (2) (Дучаловики, Ков. Р.).
балучё!ье и балучёше с гл. им. од балу-
чиши.
балучитп и балучнтн, -им неевр. 1. ло-
виши рибу йомоНу балука (2). — Забран>ено
)е од закона под велику мунту (глобу) и ба-
лучити и мличити (Ползица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 63).
2. шараши балуком (За), клечаши; вар. ба
лучати. — Балучити значи шараги Килим у
ткан>у (Шоб. С. 1). Балучити, ткати (памучно
платно) са уметан>ем разноликих и разнобо)них
жица (ПараКин, В—С). Балучен! [Килимови] се
зову за то, што се свака шара за себе тка (М—Б
1, 144). Кецел>е су [у средн>0) Ресави] дуже од
сукхье и има их ко^е су балучене као Килимови
(Ми). С, ГлЕМ 1929, 15).
балучка ж бот. вреша див.ъег лука АШшп
ушеа1е из ф. ЬШассае; исп. бал>ушка (а), пупа
(Вук, Р).).
балушатя, -ам (-амо, -ате) неевр. покр. йе-
нушаши. — П)енушави изворски кл>учеви су се
носили у ковитаоцу низ потоке, сукобл>авали се
с гредама и дрвл,ем, балушали и клобучали од
бола н и)еда (Нев. 3, 240).
балушка ж бот. в. мразовац Со1сЫсит аи-
штпа1е и СокЫсит 1агцоНит (Шул. 5).
Изр. вела -~: е. йресличица Ми$саг1 сотозит
(Шул. 5). мала ~<: е. йресличица Мизсаг! гасе-
тозит (И.).
балча1 ж е. балчак. — О по)асу сабл.с
Аламанке, | А на н>има од челика балче (НП
Вук 3, 333). Врана кон>а журно гони, | Тврдом
балчом и мамузом Оакш. Ъ. 2, 118).
балча1 м покр. е. балавац (1) (Алексинац,
Лаз. Лука).
балчак м (ген. мн. бЗлчака) (тур. Ьа1сак)
држак у сабле, ]ашагана, мача, койла, буздо-
вана, гусала; вар. балча1, барчак; иеп. баоча. —
Даде н>ему сабл,у оковану, | На ко)0) су три
балчака злагна (НП Вук 3, 6). Извуче )атаган .
с корица.ма и удари тешком ]абуком балчака
Крлу мег)у плеКи (ТуриК 3, 21). Крваве им руке
до рамена I И зелени мачи до балчака (НП
Вук 2, 308). Дугачак и широк мач са златним
кретатим балчаком опаса [Радич] преко средине
кожним ... пасом (Гавр. А. 2, 46). Десну руку
сво)у опружио | И за балчак кошье ухватио (НП
Петран Б. 2, 542). Док топузим пера обломише, |
А балчаке у траву бацише, | Те за бритке
сабл>е прифатише (НП, БВ 1893, 387). На бал-
чаку [гусала] )'е била глава од зми)с (Влах.,
ГлЕМ 1932, 97).
Изр. дотерати до балчака (и до десне руке):
уйройасшшТш све. — Е), мо) бра^ко, дотерао си
та до балчака! (Сто). С.). Дот)ерао до балчака
и до десне руке. Упропастио све (НПосл, Бра-
ство 3, 239).
балчо м (вок. балчо) покр. е. балавац (1)
(Злакуса, Павл. В.).
Балша м заст. име (Зма) 4; Милеусн.).
,-"■
278 БАЛШОВА ГРАДИНА — БАЛ.ЕМЕЗ
Балшова Градина ж зидине града више
Скадарское 1езера, исшочно од Жаблака; исп.
Баошева Градина, Башова Градина (Вук, Р).).
бал»1 м (обично у мн.) покр. е. бадла (2) . —
Бадл>и (спсп1а81$) или бал>и. То су мали вла-
сив>ци, шта се навуку на око. Длака се заковрчи
и заврати у око, заерби трепавица, наседе крв
на око и пуно смета виду (Полица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 8, 238). (Дробааци, ЦТ, Батут 1).
бал* м покр. а. в. бамии (1). — Кон. по
челу беле бо)е зове се бал. Швркни бала нек
иде (Призрен, СимиЬ М.). б. е. балоша (1а). —
0)с, бал, о)с! (Вучитрн, Ел. Г. 1).
Бал.1 м йланина у Црно] Гори, исшочно од
Андрщетце (СЕЗб 5, 518).
Бал.* йрезиме (Дед. I. 3, 343).
Бал» м йланина у северозайадно] Босни, код
При;'едора (Вук, Р).).
бала1 ж покр. (ген. мн. балЗ) в. бадла (2)
(Херц., Бор).).
бала1 ж белега, овеНа йега ейреда на глава
код сшоке. — Бала )'е бела белега на челу ко;е
животике (ЦТ, Бор).). Би)ело обилеж)е на
челу животивъе, ко)0) \е остала сполашност
друге какие бо)е, зове се бала (Бул. С, БК
1900, 566). Пасао )едан кон», ко)и )е имао балу
(билег) ме^у очима (Пав. 4, 16).
бала' и бала ж пазив за баласшу живо-
йииьу (женку) и име шакво; живешинм а. козы;
исп. балача, балеша, балока. — Бала, име
кози друкчи)е бо)е око уста (Круш. окр., Бож.
К.), б. овци; исп. балуша (а). — Бала, овца са
црним белегама на образима (Ужице, Жун.).
в. крави; исп. балуша (б) (Комаршща, Никит.;
ЦТ, Маговч.).
бала ж покр. хий. од бабах (1) (Титоград,
Реш. 1, 225).
балав, -а, -о «. ба.ъасш (Вук, Р).).
балаввща ж жена коуа вешшо вади бале
из шрейавица; исп. била1 (Херц., Бор).).
балан м покр. «. балоша (2) . — Храбар Не
бити она} балан (ЦТ, ШоЬ).
баласт, -а, -о ко]и има балу1; исп. балав,
балат. — У Црно) Гори се каже за живо
тинку да )е баласта кад )0) )е сва длака там-
ни|"е бо)*е, само што на челу има белу белегу
(Маговч.). Баласт, каже се за говече бело око
уста, а црне главе (Гружа, Васил.). На^ен )'е
мангуп кон», 6 год. матор, длаке мрке, баласт,
дола му усна бела (СН 1881, 377). Балушан
[ован] (ко)"и )е баласт: глава му )е црна, он
бео, средином лица с белом браздицом) (Тро).
7, 161).
балат, -а, -о покр. в. ба.ъасш. — Балат )е
— од робела има прамен еуби)еле косе (ЦТ,
ШоЬ).
балача ж (ген. мн. б5л>5ча) покр. е. бала* (а)
(Стев.).
балаш м 1. назив за баласшу живошшъу;
исп. балаш, бал* (а). — Почеше да му се при-
ви1)а)у ковьи ... гривнати вранци, би)елци и
баллши (Лал. 1, 228).
2. ир. покр. главар, сшарешина, ко]и ;с на
зывай шако йо грбу на кайи (ко}и йошсеНа на
балу*); исп. балокапа. — Гомила сви^ета у
округ ... а у средини на )едан пицун С)ело лих
десетак они)е' балаша све у злату и свили и
кадифи (ЦТ, Нев., Звезда 4, 1069).
Балевачка Кбтлнна ж пошлина у долины
реке Ибра, измену Рашке и УшНа (Цви). 7, 209).
балега ж покр. 1. в. балега (1) (Дучало-
виКи, Ков. Р.).
2. е. била1 (1) (Зоруновац, Цвете. М. 1).
балежён»е с гл. ым. од балежиши.
балежпти, -им неевр. покр. е. балегаши (1) .
— Само си иабе )ео леб, балежио под собом и
примао државну плату (Лал. 1, 36).
бЗлежвща ж дем. од балега (1) (Дучало-
виЬи, Ков. Р.).
бал»ёзгавац (балезгавац), -авца м покр.
в. балезгало; исп. балезгавица (2) (ЦТ, ШоЬ).
балёзгавнца (балбзгавица) покр. 1. ж в. ба-
лезгача (ЦТ, ШоК).
2. м в. балезгавац (ЦГ, Стев.).
балезгалвща ж покр. в. балезгача (ЦГ, ШоЬ).
балезгало (балезгало) с вулг. она] ко]и ба-
лезга; вар. балезгало, бализгало, белезгало;
исп. балезго&а, балетало, балезгавац, балезгач,
балезгов, балезгон»а, баталуга, белезга. — Оно
балезгало . . . кроз „Трговински Гласник" сво-
)им писмима придавлу^е невин трговачки свет
(Штампа 1903, 322).
бал»&згав>е (ба.ъезган.е) с гл. им. од ба-
лезгаши.
балезгатн, -ам (-амо, -йте; аор. балезгЗ;
р. пр. бЗлезгао, -ала, -ало) (балезгатн, балё-
згам, -езга)у; пр. сад. балёзга)уКи) неевр. вулг.
говориши ко]ешша, шшо не йриличи; вар. баве-
згати, балезгатн, бализгати, балузгати, беле-
згати, блазгати; исп. бавегати, баведати, баве-
лати (I), баветати, балегати (2), балежити (36),
балетати, балигати, балузгати, барли)ати (2),
баталигати, баталугати, батинати (4), бенетати.
— Балезгаш све )утро као да си пи)ан или сулуд
(РадиЬ Д., XX век 1938, 744). А знам многе,
ко)и су се тому болечили и шпрндали ... те
трондали и балезгали ... што им ]'е само на
уста изли)етало (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 301).
балезгач, -ача м е. балезгало (ЦГ, ШоЬ).
балезгача ж жена балезгало; вар. бале
згача; исп. балезгалица, балеталица, балезга
вица (1), балезгалица, бал>езгул>а (ЦГ, ШоЬ).
балезгов, -два м покр. е. балезгало (ЦГ,
ШоЬ).
балезговьа м покр. в. балезгало (ЦГ, ШоЬ).
балёзгула ж покр. в. балезгача (ЦГ, ШоЬ).
балёмез м (тур. Ьа1уетег-1ори) 1. сшарынскы
шой веНсг калибра; вар. балумез; исп. белемез,
белемез. — Крену везир силну млогу во)Ску, |
И понесе топе кавали)е, I И повезе топе бале-
мезе (НП Вук 4, 219). Води силну од Србше
вонжу, | И уз во1ску топе балемезе (НовиЬ 6,
154). Крупни балемези проламаху страшном ри-
ком облаке (Поп. Ъ. 8, 239). За време рата
прежу сво)°е биволе и возе балемезе топове
(Ел. Г., ГлЩЦ 12, 359).
2. фиг. покр. висок ы развитей човек. — Е
кршна балемеза, девет гэ )ада нашло! (Щ1! Том.
М.). Вш)и какви су ови балемези, а ни)есу ;ош
ни забркатили (Пав. 20, 205).
 БАШЕН — БАМБАДАВА
бал>ен м а. е. балоша (1а) (ЦТ, Маговч.;
Комарница, Никит.; Босна, Бор).)- б. е. балоша
(16) (ЦГ, Маговч.). в. в. балош (а) (ЦГ, Ма
говч.).
б&ь2вье с гл. им. од балиши.
бал»еш и зоол. покр. в. гргеч Регса Яи\ч-
аиНз (Сисак, Хеф., ГлХНД 1889, 73).
бал>еша ж покр. е. бала' (а) (ЦГ, 1ввиК. 1).
бал>еша м покр. в. балоша (1а) (Зма) 4).
б&льешка ж зоол. покр. *. лиска РиНса
аиа (йшица мочварица) (Скадарско 1езеро, 1о-
вип. 2, 189).
бал>втав>е с гл. им. од балигаши.
бал>йгатн, -5м несвр. покр. е. балезгаши
(Далм., Павлин., ~Р]\).
бальязгало с покр. е. балезгало (Тимок,
Стан. М. 1).
бал>йзган>е с гл. им. од бализгаши.
бал>йзгати, -5м несвр. покр. I в. бале
згаши (Тимок, Стан. М. 1).
II ~ се мазиши се (Тимок, Пант. Д.).
Бахьпкарац, -рца йрезиме (Стан. М. 2, 102).
бал>ин, -а, -о ко/и йрийада били (Титоград,
Реш. 1, 226).
Бальин йрезиме (Авр. Д. 1, 230 у додатку).
БатьиН и Бал>иЬ йрезиме (Цви). 5, 1260;
Мило). Б. 3, 120).
бал>ка ж покр. коришо. — Кад се дете
роди, оно се омолитви, и тада се први пут окупа.
У батьку (корито) се метне: вунице разне врете,
да се дете не мен>а у лицу (Миодр. 4, 73).
бал>кнм прил. покр. в. бе.гНи(м) . — Те наложи
оган> по планине, | ... Валким би се турци по-
плашили, | Поплашили — из Беча побегли (НП
1астр., 293).
бал>ко м покр. а. е. балоша (16) (Левач,
Буш. 1). б. е. балош (а) (Доброл>упци, Бож.
К.; Левач, Буш. 1).
бал>о м хий. од балов (Тро). 7, 173).
баллов, -два м покр. пазив за баласша йса
и име шакво] живошшъи; вар. балов. — До пре
20—30 година керови су били искл>учиво од
домаЬе расе, и имали су права домаКа имена:
лисов, бал>ов, жутов (Влах. 1, 67).
бальбка ж покр. в. бала' (а) (ЦТ, ШоК).
бал>6капа м ир. покр. в. балош (2) (ЦГ,
Поп. П. М.).
бал>он>а (балювьа) м покр. в. балоша (1а)
(Пл,евл>а, Ба;. Д.; Ускоци, ЦТ, СтаниЬ Мил.).
б&ьота м покр. 1. назив за баласшу оки-
вошшьу (муж}ака) и име шакво] зкивошипи
а. во; вар. ба]°ота; исп. бал,' (б), бал>ен (а), ба-
л>еша, бал,он>а, бал>ош (б). — Пун тор говели,
а меЬу ньима велики бал>ота (зви)езде и м)есец)
(НЗаг, Пав. 26, 37). (Грбал,, Вук, Р).; ЦГ, Бор).;
Вул. С., БК 1900, 566). б. ован; исп. бал>ен
(б), бал,ко (а), бал>ушан (ЦГ, Поп. П. М.).
2. фиг. она) ко]и се исшиче валаношНу или за
чином; исп. бальан. — На оног баллту не ки-
дисава се тако лако (ЦГ, Шоп.).
бальош (бал.опО м покр. а. назив за баласша
)арца; исп. ба.ъко (б). — 1арац ко)и )е по челу
бео зове се балюш (СимиЬ М.). б, «. балоша
279
(1а).— Кбш ейв, кбш бал^ш! (Ел. Г. 1). Упрегни
мрковьу и ба.ъоша (Гружа и Надибар, Васи.ъ.).
в. е. балов (Стев.).
бал>ошка ж зоол. покр. в. лиска РиПса
а1га (йшица мочварица) (ЦГ, Вул. С, БК 1900,
566).
бал>угара ж покр. размуЬена сшочна балега
за залиеапе. — Понекад се може, Д1 се киле
[у келерабе| бол>е разви)у, пиштевином или ба-
л,угаром зал 1ти (РадиН Ъ. 4, 13 ).
бал>узгав>е с гл. им. од балузгаши.
бал>узгати, -а.м несвр. покр. в. балезгаши
(Павлин., Р1А).
бал,укат м бот. в. балук (2) (Кост. К. 1,
94).
бал>умез м заст. в. балемез (1). — Мухамеде,
свечев имевьаче, | С)еди свецу уз десно кол.ено |
А остави нама бал>умеза, | Ко)им Стамбол ве
лики потурчи (гЬег. 4, 63).
бал>ур, -ура м бот. покр. в. кошшан 8ог(}-
Ьшп Ьа1ереп$е (Ниш, Петр. С. 4. 213).
бал>ура ж само у загонеци: нос. — Честа
шума честана, | под шумицом по.ъана, | под по
лканом гледура, | под гледуром бал,ура, | под ба-
л,уром костан град, | и у граду господар (коса,
чело, очи, нос, уста са зубима, )*език) (НЗаг
Нат., 32).
бал>уцкалица ж покр. она ко;а балуцка. —
То 1-е )'една бал>уцкалица, вазде ла)е по за неким
(Треппьево, Пеш.).
бал>уцкав»с с гл. им. од балуцкаши.
бал»уцкати, бал>уцкам (-уцка)у) несвр. покр.
в. балезгаши. — Не треба му ништа в)ероват, он
вазде балуцка по за неким (Треиньево, Пеш.).
бал>учка ж бот. покр. в. зеленкада Ыагс1$$и$
р$еи^опагс18зиз (Шул. 5).
бал>уша ж (ген. мн. бал>уша) а. в. бала* (6).
— За овце су [у Васо)евигшма] на)чсшЬа ова
имена: бал>уша (ако )е по лицу црна) (РаичевиЬ
С, ГлЕМ 1931, 70). (Ел. Г. 3). б. е. бала* (в).—
Имао )е свега четири рала земл.с, од блага —
„бадушу" краву (Пав. 23, 60). (Ел. Г. 3).
бал>ушан,-ана (бал>ушан,-а) м в. балоша(1б) .
— в. пр. под бал>аст.
Бал>ушвЬ йрезиме (Ерд. 2, 132).
бал.ушка ж бот. а. вреша дивлег лука АШигп
Сорро1ег1; снн. див.ъа дутика (Шул. 5). б. в.
мразовац СокЫсит 1аиГо1шт (Шул. 5). в. е.
дволучац Са^еа агуеп$1$ (Шул. 5). г. в. йресли-
чица Ми$саг1 сотозит (Шул. 5).
68 м и бам оном, узвик за йодражаван>е
]аког звука ниског шона и крашког шразана
(обично звона, йушке и др.); исп. бим. — Звона
звоне: бим ... бам ... бобом! (Кркл. 3, 37). Бам,
бам, пукоше две пушке (Мил. В. 8, 301). Зашта
не пустисте мене да говорим, него ова) манити
Ркалина: дам! бам! тум! пум! (Мат. 4, 32).
бамбадава (бамбадавЗ) прил. (тур. Ьат, са-
свим + Ье^ауа) е. бадава (у йо]ачаном значен>у,
обично са йредлогом „за"); вар. базбадава, базба-
ди)ава, базбади)аве, бамбад)ава, банбадава, бан-
бад)ава. — Кап да се сгидео и пред друговима
сво)им ... што )е доваран био бамбадава (ЗвекиК
Ъ., Низ прип., 194). Бамбадава смо ишли (Нуш.
-
280 БЛМБДЩАВА — БАНАК
6, 27). Он [ветар] не )ури бамбадава тако нагло ...
има си)асет важних посала (Аре, Матица 1869,
231). Уби га ор)атин за бамбадава (Стер. 12, 227).
бамбад)ава прил. покр. в. бамбадава (ЦГ,
Поп. П. М.).
бамбак м покр. 1. малы, йодебео, крушуласш
човек; вар. бамбрек (Пожега, Борис).
2. глуйак; исп. бамбаст (Левач, Буш. 1).
3. (обично у мн.) залом главица белог лука. —
Удедавчио се, убамбачио се би)'ели лук, сами
бамбаци (т). ни)е заметнуо чена) (Дворска, Нен.
Н.).
бамбало м покр. лармацща (Блеиди)а, Со-
кобаи>а, Цветк. М. 2).
бамбарац, -рца м (ген. мн. бамбараца) покр.
бео округласш или дугуласт кромйир (Ускоци,
ЦТ, Стаж* Мил.Ч
бЗмбаст, -а, -о покр. будаласш, глуйав; исп.
бамбак (2). — Могао би се наЬи ко, те и пове-
ровати бамбастом Виделовом тврг)ен,у (Од). 1886,
71/2). Ре^е речи буньевачког говора: ... бамбаст
— глупав (КС 1927, 185).
бЗмбат, -а, -о покр. укочен, мршав. — Тако
ме с)утра бамбата не нашли! (НПосл Вук). За-
ноКио )е здраво, а освануо )е бамбат (ЦГ, Радом.).
бамбашка прил. (тур. Ьат, сасвим + Ьазка)
е. башка (у йо]ачаном значепу); вар. банбашка
(Скок 2, 184).
бамбекаст, -а, -о покр. набщен, )едар; исп.
бамбак (1). — Прво виг)е чизме ... па црвену
>ечерму, широко, бамбекасте груди и дебеле ми-
шице (ЦГ, Шоб. С. 3, 22).
бЗмбрак м само у загонеци: деше; исп.
бамбурак. — в. пр. под бабулак (2).
бЗморёк м покр. е. бамбак (1) (ЦГ, 1овиЬ. 1).
бамбрк м (мн. ба.мбркови) покр. мехуриН
ко]и насша;е у барицама за време йадагьа кише
(Слав., Ста;.).
бамбрк м покр. ]ако крчале (црева) . — Оном
мом малом )ош од неделе бамбрк у трбушчиЬу,
па бамбрк (Срем, Радо)ч.).
бамбурак, -рка м (ген. мн. бЗмбурЗкЗ) в. бам-
брак. — Паде бабул>ак, уграби га бамбурак и
спреми у л>ешину (НЗаг Буков. М., 62).
бамбурач, -Зча м зоол. вреша морског йуока
еа дугачком уво]ишом лушшуром ТшткеИа сот-
тигш из ф. ТшткеШйае; исп. бумбарак, бум-
бурак, кампания, торн>иЬ (Аре.).
БамбуриЬ йрезиме (Шем. Карл. 1883, 62).
бамбус м (нем. ВатЬиз) бот. вреша шройске
треке ВатЬиза агипсИпасса из ф. Сгатта; исп.
бамбусова трека, трсковац, трсковача (Панч.
5, 161).
бамбуспй, -а, -о в. бамбусов (Бег. М. 1, 24).
бамбусов, -а, -о ко]и }с од бамбуса; исп.
бамбуспй: ~ штап.
Изр. ~ трека в. трека (Изр.).
бамбусовина ж шШой од бамбуса. — Он
ошину дутом углаисаном бамбусовином па испред-
н>ачн с биволима (Цви)ан. 1, 54).
бамбух м покр. 1. желудац у говечеша (Нем.
1. 34).
2. погрд. шрбо/ьа, шрбушашо челаде (Нем.
1. 34).
бамбушиЬ м дем. од бамбух (Нем. 2, 63).
г.. . I ж бот. покр. е. бам/ъа (БиХ, Сим.
бёмл!а | Р' Шх- ^Мостар, Радул. I.).
бамн>а ж (тур. Ьатуа) бот. ;едногодишн>а
зс.ъасша билка Н1Ы5сиз е8си1епгиз из ф. Ма1-
уасеае чщи се махунасши Плод уйошреблава као
йоврНе; вар. бабн>а, бами)а, бам)а, баг..ъа; исп.
бобина, бобошара (Пих. 1).
бан, бапа (бана) м (вок. бане; мн. бани, 63-
нови и бани, банови, ген. бана, банбва (бЗнбва) и
банбвЗ, вок. бани, банови и банови, дат., инстр.,
лок. банима, бЗновима (банбвима) и баннма, 63-
новима) (мац. Ьап) 1. ист. а. йоглавар државе,
самосшалан или вазалан. — Против бана Твртка
подигла се беше )една странка властеле под во!)-
ством ... вьегова брата, „младога бана" Стефана
Влка (Радон. I. 1, 416). Учесташе ... депутаци)е
чак до Нэегове Преузвишености господина Бана
крал>евине Хрватске, Славони)е и Далмаци)°е
(Ан^ел. 2, 5). Максо [)е] ... кратно хрватским
бановима ... власт саз; тати сабор (Шен. А. 12,
178). б. на]виши йрешешавник власти ]едне йо-
кра]ине, области, града. — На основу РаиКевы
казываня ... Управительи поедины градова на
зывали су се Бани (Крст. Н. 1,262). Поглавари
над по)единим областима зваху се жупани, кне-
зови и бани (И. 2, 8). Србин жели, да муу куКу
долазе важни л>уди, банови и кнезови (Игн..
I. 3, 89). БеширевиКи ... могу се сматрати као
бани од Кращне (Шапч. 12, 268). На челу ба-
новине сто)и бан (36. зак. 36, 36).
2. нар. особа великога угледа. — Радовьипу,
мо)а десна руко, I Од старине племиЬу и бане!
(НП Вук 5, 320). Куд год наш бан домаКин од-
лазио, од свуда к свому двору долазио (Врч.
3, 108). А и н>ена ма;ка ни)е била каква сиро-
машица, него бан-жена, кЬер главе над племеном
(ЪуровиЬ Р., Ств. 1948, 211).
3. покр. круйан, сшасиш човек. — Име
Банаш )е можда постало од речи бан, ко)'ом се
у Брдима и у Црно) Гори означава крупан,
силан човек (Ерд. 6, 342).
Бан надимак ко]и }с йосшао йрезиме (ХК
15, 119; Скерл. 3, 18).
бана ж бот. покр. в. буника Нуозсуатиз пц;ег
(Босна, Шул. 5).
б&на ж покр. в. баква1 (1) . — Ти удри истрке,
)а Ьу турити капу на бану (Златибор, Смил». Н.).
банабрске ж ми. в. беневреке (Истра, Ри-
бариК I., СДЗб 9, 130).
бЗнак, банка м (мн. банци и бзнкови) (тал.
Ьапсо) 1. шезга у занашско] радионици, шрговачко]
рад/ьи, кафани. — Нам)естио насред авли)е сто-
ларски банак, па урезу)е нове памове у пенпере
(Магл. I, 22). 1ави се )едан од дво)ице дупан-
ских момака, поредавши продану робу на ду-
Ьански банак (Ъип. 3, 3). Скочи са'зида, улети
у дуЬан и баци новац на банак (Горач 1, 34).
Хан )е био празан. За банком )'едино ханци)'а
(Лоп. Н. 1, 94).
2. клуйа. — [Ученицима] би ... ста]'ао пут
отворен, да одмах наступе неко зван>е, чим
изиду иза школскога банка (ГЦ 1885, 291).
Диже се затин главар или вьегов заминик?при-
став, с банка посрид цркве у име пука од-
говара (Пол.ица, Иван. Ф., ЗНЖ 10, 40).
 БАНАК — БАНАЛНИ
3. клуйица у чамцу; Преграда од дасака ко]а
служи за йо;'ачавшье чуна. — Лаг)а [ко)'ом се
риба лови] има осам съедала ко;а се зову
банци ... на в>има с)еде возари (Зоре 1, 328).
На средини чамца )е банак — преграда ко^а га
дели на два дела (Дроб». 4, 21). Преко сре
дине препречен )е [чун] банком, темел.ни)им но
код шик-ъе а поврх банка ]е даска, укована
кра)евима за канат (Смедерево, Момировин П.,
ГлЕМ 1937, 154).
4. покр. е. банкада. — [Паштровипи] су
имали ви)еЬе саставл>ено из властеле, а звало
се „збор", „банак", „банкада" (Бока, Нак. 2,
260).
банак, -нка м (ми. банци и банкови, ген. ба
нана и банкова (банкова), дат., инсгр., лок. банци -
ма и банкбвима (банковима)) (нем. Вапк) 1. а. от
дано узвишаъе око йеНи у виду широке клуйе,
ко]е служи за седен>е или лежан>е; исп. бан>ак. —
Легао покра] пеКи на банак (Вук, Р).). А на
топлом банку Цица-маца преде (Шапч. 5, 157).
Весело пуцкара пламен у скромно) избици на-
шо), | И мачак на банку дрема (Ил. В. 1, 194).
б. исшурени део зида у куНи, обично изнад огнмшша
или кревеша, или исйред Прозора, ко]и служи као
йолица. — Припуштен зид у куКи, на коме сто)и
посуде ... зове се банак (Цви). 2, СХУ). Изнад
опьишта )е качена плоча, ко)'а се зове банак
(Дед. ]. 2, 731). Код веКине куна има и при-
)еклад или банак или пижул, подзида изнад
кревета и опьишта, 40—80 см. висока и готово
толико и широка (Ъурив О. 1, 1137). На)зад Мага
погледа на квъиге ко)е ста)аху на банку од про-
зора (Ник. А. 2, 21).
2. йроширсп.с, одморишше на сшейеницама;
Платформа . — Би му чудно да се оно [шено име]
тако подудара са ритмом аегових корака: Ра-
дми-ла — шест басамака, празан банак — Ра-
дми-ла — шест степеница, нов банак (Ъос. Б.
2, 19).
3. брдашце, узвишица; зараван на брду; исп.
хумка. — Свако мало узвише&е землл коме се
не би могло дати какво географско име: брдо,
брдашце, брег, брежуллк, )есте банак (Крагу-
)евац, Радо). Вл.). Банак се зове мала раван на
брду. Припео ]'е коша на банак (Херц., ЦТ, Том.
М.).
4. нагрнуша, набацана зем.ъа изме!)у редова
лозе у винограду и дуж канала; исп. балван1 (3).
— Винограда се, рано с пролепа, копа) у на банак.
То се врши кад се земл,а испод чокота (гица)
копан>ем извлачи, и тако се, измег/У редова,
прави као неко узвишен>е (банак) (М—Б 1, 23).
Левчанима сам хтела пете да посечем кад копамо
винограде на банак (Ъос. Д. 1, 41). Кад се ендек
ископа па се земл>а истури редом поред ендека,
онда се то зове банак (Дучаловипи, Ков. Р.).
5. а. сло] камен>а. — У то) дубини [треба]
навуКи у шанац банак од камшьа, кроз ко)и пе
се вода провлачити у средину бунара (Жу). 6,
67). б. геол. ело] седименшних стена и других
наслага веНе деблине. — Водопад поставе онде
где испод неког банка чврсте стене лежи неки
ман.е отпоран сло) (Жу). 2, 71). На )'едно) тераси
... се виде скоро хоризонтални сло)еви леско
вите глине и доста чврстих банкова са школ>-
кама (Мих. I. 1, 18). Преко неогеног пешчара
... леже 2—3 м. дебели банци од кречн>ачког
пньунка и песка (Цви). 3, 147).
51
281
в. сйруд. — Ва.гьа се броду провупи измену
многих подн одних корал ских банака (Тов. М.
2, 6).
7. во), грудобран код обалских заклона за
арши.ъсрщу (Чем.).
баналан (бЗнЗлан), -лна, -лно (номп. ба-
нални)й) (фр. Ьапа1) а. обичан; ошрцан. — При
мем )е био врло обичан и баналан. Разговор
се кретао о времену, здравл>у (1ов. ]. 1, 29).
У многим н)есма.ма биваше [ПолнЬ] ... обичан,
отужан, баналан (Чер. 1, 34). У „Оперети" ...
играну се баналне оперете као по осталим европ-
ским градов има (Крл. 2, 107). Нарочито се
увек диже побуна против устал>ених израза,
баналних фраза (Митьковик Б., СКГл НС 16,
270). б. йросшачки, неукусан. — Юьиге и слике
... )есу тако баналне, да их у куКу од стида не
можете унети (Бог. 1, 93).
бапалац, -лца м заст. е. бановац (3). —
Продре год. 1845 на челу од 5 кумпани)'ах сво)их
баналацах у Босну (ПетрановиК, ВУ, 219).
банапачкй, -3, -б ша^ни, Професионални (о
;'езику зидара ОсаНана); вар. б значки, бан>ачки;
исп. банати1 (2). — 1Ьихов [зидара] та)ни )'език
... мештани зову „дун^ерски", а майстори у Осату
(у Босни), бааачки (баначки) или баналачки
(Тро). 6, 301). Они [ОсаЬани] има) у сво) посебан
начин рада, као и )едан посебан та)ни „бана
лачки", са много романских и албанских речи
измешани, )°език ("Нор. В. 5, 169).
банализаци)а ж е. баналазовшьс . — Мо
лили бисмо вас да прочитате неке текстове за
шлагере ... Знате, због борбе против банализа-
ци)'е, за виши квалитет текста (Комар. 1, 361).
баналязярагае с гл. им. од банализираши (се).
банализнрати (се), -йзйрам (се) (-йра)у)
свр. и несвр. в. банализоваши (се). — [Та мисао]
канализира и мистифицира племенитог и дубоко
народног п)есника „Шикаре" (Зог. 4, 232). За-
кл>учак против анархиста понавлло се хил.аду
и хил>аду пута, банализирао се . . . добио )с чвр-
стину предрасуде (Ч—Т1, 148). Поред ут)еца)а
Маисуранина, у Мартина има и ут)'еца)а КачиЬа,
ал.1 и опет банализираног (Бар. 4, 99).
банализован>е с гл. им. од банализоваши (се).
банализовати, -зу)ём (аор. бЗнализова) свр.
и несвр. (фр. ЬапаНзсг) I (у)чиниши баналним.
— 1едно време било их ;е доста ко)и су ухватили
манир Весслнновипа, и банализовали и предмет
како га )е он налазио, и средства ко)има га \ч
изра1)ивао" (Мил.ковиЬ Б., Весел. 10, XI).
II ■~ се йосша(]а)ши баналан. — Тек када
)е за буржоази)у у декаденци)и садржа] престао
бити израз рани)их светлих истори)ских тенден-
ци)а, он се све више банализовао, поста)ао пор-
тре у хил>аду разних поза (Поп. ]., Прегл.
1937, 347).
баналнст(а) и ист. возник некадашле банске
регименШе у Хрвашско] (Р1А).
баналйтёт, -ста м (нем. ВапаН(3() в. банал
ност (2). — Не може да разлику)е и здрави
реализам народног п)есништва од обичних, пор
нографских баналитета (Коч. 6, 134).
бЗналнй, -8, -б заст. в. бански. — Г. 1ован
Шорак, во)ени свештеник прве баналне реги-
менте (НПр Вук, 236).
Г"
282 БАНАЛНО — БАНБАД1АВА
бапалпо прил. на баналан начин. — Оне су
биле страшно намазане и банално врло леле
СГанк. Мил., СКГл НС 18, 1).
баналност, -ости ж 1. особина онога шшо ]е
банално. — Нема)уКи куд, зашшва н>иховим
Р)ечником . . . ос)еКа)уЬи сам пред собом сву
ругобу и баналност тога свог понашан>а (Маш.
4, 163).
2. оно шшо }е банално; исп. баналитет. —
Он са озбюьним лицем . . . прича баналности
ко]е се данас зна)'у и у петом разреду гимнази)с
(Скерл. 16, 155). У н>еговим новинарским изве-
шта)има . . . )'едва има нечега другог осим на-
бра)'ав>а простих ствари и баналности (БК 1898,
914).
банан, -ана м е. банана. — Овом сам при
ликом видно, да се банан из зе.мл.с изважа са-
вршено зелен и да тек путем и у трговинама до-
зри)ева (Косор 5, 103).
банана ж (шп. Ьапапа; фр. Ьапапе) бот.
шройска дреолика билка Миза рагасНмаса из ф.
Мизасеае ко;а се у шой.шм кра]'евима га;и због
укусног йлода; пен йлод; вар. банан (Терм. 1).
банАмпн, -а, -о ко]и йрийада банани, ко]и]е
од бан не. — То )е сиг.рно био какав „мадо"
вишег реда, )ер )е био огрнут чаршавом од ба-
наниног лишНа (Ан1). 1, 187).
бананов, -а, -о ко}и йрийада банану, ко}и /е
од банана; ко)и се односи на банан, банану; исп.
банански. — На загре)ано камеае спусти се у
бананово лишКе замотано )ело (Тро). 1, 42).
банански, -3, -б в. бананов. — Жива наука
расла )е све више, као бананско дрво (Кнеж.
Б. 3, 46).
банавье1 с гл. им. од банаши1.
б анаше1 с 1. гл. им. од банаши* (се).
2. врсша игре шшайовима; исп. банкан>е. —
Нема сумке да )'е вруКалица Д]'еч)а игра, ко)а
се зове и банан>е (Во)в., Мед. 7). Одрасли)а деца
„се сигра)у": клиса, жмуре . . . момци: града
. . . )ашалица, банан>а (Шкар. 2, 235).
банагье с гл. им. од банаши се.
Банат, -ата м део Панонске Низине измену
Мориша, Тисе, Дунава и Ерде/ьа.
банат, -ата м 1. ист. е. бановина (1). — Бан
Павле . . . доби од Андре)е III. у наследан посед
банат у приморско) Хрватско) (Радон. 1.1, 327).
Бела )'е поделио Хрватску у два баната, у )едан
хрватски и )едан славонски (Мар). М. 1, 17).
2. покр. ]ако ушерЪена шамница. — Тврду
тамницу зову у Далмаци]'и банат (Павлин.,
ПА).
банати1, банам (бана)у) несвр. 1. в. бе-
нешаши. — Бана ко)ешта (Вук, Р).). Ова)
уграбио себи времена, па ваздан бана (Во)в.,
Мед. 7).
2. говориши баналачким ]езиком; исп. бйн>ати
(Тро). 6, 301).
банати9, банам несвр. I у игри банана уда-
раши сво] шшай о бадало; исп. банЗн>е*(2), бан
дата. — Бана], на тебе )е ред! (Банат, Ба). С).
II ~ се играши се игре банашг; исп. банЗнъе'
(2). — Отсечемо у цбуну витко шибл>е, те се
банамо до пред само вече (Шапч. 11, 148). ие
гова браЬа иду по бразди за плугом и бана) у
се по лединама (Ад. 1, 131). (Вук, Р).).
банати се, -ам се (-амо, -йте) несвр. покр.
е. бочиши се (4в). — Гд)е би се )а, женска глава,
сама толиком куЬом банала (Врховине, Поп.
Мил.).
банатйт, -йта (банатит, -а) м геол. врсша
еруйшивне сшене начене у Банашу и исшочно] Ср-
бщи, слична диоришу, са мало кварца или без
пега.
банатски1, -3, -б ко]и йрийада Банашу; ко}и
се односи на Банаш : ~ коло, ~ пшеница.
банатски*, -а, -б ко]и йрийада банашу; ко]и
се односи на банаш.
Банатуша ж в. БанаНанка (обично у йе^ора-
шивном значегьу) (Бор).).
БанаКанин м (ми. БанаЬани) сшановник Ба-
наша; она] ко]и ]е йореклом из Банаша.
БанаЬанка ж сшановница Банаша; она ко}а
}е йореклом из Банаша; исп. Банатуша, Ба гаКуша.
банаЬанка ж врсша народног кола (Бор).).
бапаЬанскн, -а, -б ко]и се односи на Бана-
Нанина: ~ коло.
БанаЬанче, -ста с дем. и хий. од БанаНанин;
деше из Банаша.
БанаЬуша ж в. БанаНанка (обично у йе]о-
рашивном значен>у) (Ъер.).
Банац, -нца йрезиме (Синд. 1, 229; БВ 1890,
190).
банац, -нца м покр. 1. йоворка; гомила. —
За н>им иду деца, цео банац (КМ, Ел. Г. 1).
2. вешки широк йуш (Ускоци, СтаниК
Мил.).
банач, -ача м она] ко]и се бона; исп. банати*
(Бингула, Срем, Мед. 7).
бЗначкй, -а, -б в. банчин. — И )асно )'е као
дан, да се одсуство масе землорадничке као ба-
начких штедиша могло и морало увек о5)аипьа-
вати овим об)ективним разлозима (Авр. М., П.
Пр. 1924, 17/1).
баначкй, -а, -б е. баналачки (Тро). 6, 301).
бапачнн, -а, -5 в. банчин. — Големи баначни
заводи вазда чува)у у сво)0) блага)ни извесну
количину меница на иносгранство (ПоповиЬ М.,
Дело 9, 377). КрижаниЬ. . . . )асно поставлю
основно баначно устро)ство (Ву)иН М., Дело
5, 378).
БанашевкЬ йрезиме (Ерд. 6, 478; БВ 1903,
157).
банбадавЗ (банбадавЗ) прил. е. бамбадава.
— Па онда нису ни скупи [кон>и], бадава,
Бога ми банбадава! Оакш. Ъ. 4, 29). На та)
начин добиКу покретачку снагу банбадава (СН
1876, 70). ]& не могу толике новце у море
бацати банбадава (Гавр. М. 3, 519). Банба
дава ваша софистика: српска лини)а то )е
. . . српство у)един>ено (Павлин. 1, 108).
Многим гледан,ем кроз ово стакло банба
дава [се] очи кваре (Шул. 2, 5). Та) 1еврем био
[)е] банбадава три месеца у хапсу (Лаз. Л. 2,
94). Болничари ... су пре тога дуго време бан
бадава седели у граду (Бор!). Вл. 9, 488). А
колико света код нас бан бадава шета (Нуш.
24, 271).
банбад)ава прил. е. бамбадава. — Овако те
извара д)ево)ка банбаддава! (Нуш. 16, 224).
 БЛИЗАЛА — БАНДА1
банбальа ж (ген. ми. банбал.3) покр. «реша
велике морско школке (Зоре 1, 342).
банбашка прнл. в. бамбашка (Херц., Гр1). 1).
банг оном, узвик за йодражавапе клойаран>а,
звекеша и ел. — Банг . . . банг, клопарали су
вагонети, дрмуса]уКи се ... на р!)аво постав-
л>еним шинама (СимиК Ж. 2, 71).
банга м в. бангавац (Банат, Лот.).
бангав, -а, -о ко/и ]е дебелых сшойала или
нашечених ногу, йа шешко иде; ко/и нахрамлу]е;
вар. багав, бажгав; исп. баг", багл>ав (2), ба-
гл>аив, бажав, шепав. — Багав или бангав )'е
човик, кому су стопала дебела, па тешко ода,
ста^е цилом стопалом, мисто да се прети мижа) у
с петом. (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 108). Казао би
)ошт, и да )е бангав [кож], ]'ер зна, био )е катана
(Игн>. ]. 2, 6). фиг. нескладан. — 1език им )е
рйав . . . дикщф бангава (Коч. 6, 118).
бангавац, -Звца м она] ко}и ]е бангав; вар.
багавац (2), бачга, бангавко, бангавша, банги)'а,
бан!)и|'а (Башф, Ворк.).
бангавнти, -им (бангавити, бангавйм) неевр.
йосша]аши бангав. — Милану почела и она друга
нога да бангави. — Како )'е, деда? — Ето, бан
гавйм с дана у дан (Гружа, Васил,.).
бангавица ж она ко]а ]е бангава; исп. бан-
гавуша_ (Бани)а, Ворк.). фиг. она ко]а ]е ейора
и ейлешена (И.).
бангавко м в. бангавац. — Бога му и с тим
бангавком! Потера)те тога кожа бар! (Живо).
3, 80).
бЗнгавбст, -ости ж ейииье, особина онога ко;и
]е бангав, онога шшо ]е бангаво (Вуков. А. 2).
бангавурда м аугм. и йу. од бангавац (Бач
ка, Бор).).
бангавуша ж в. бангавица (Бачка, Бор).).
бапгавче, -ета с (супл. мн. бЗнгавчипи) бан
гаво деше. — Тешко ма)ци, остаНе ми дете бан
гавче (Бачка, Бор).). У Бани)и се тако каже
[бангавче] за дивете ко)е )е сакато у ногама, или
ко)'е )'е хромо, шепаво, и уопНе сплетено у ходу
(Бани)а, Ворк.). Куда Кеш ти, дадо, са тим бан-
гавчетом? (Тгос. Б. 3, 268).
бангавша м покр. в. бангавац. — Шта ми
има та) бангавша ту запредати; боже нека гледа
сво)е бангаве ноге! (Бани)а, Ворк.).
баягалбз, -бза м (вок. бангалбзу) (грч. рап-
Ве1о10з, смешан) погрд. в. йангалоз, човек без имала
и сшалнога ^занимала; беейосличар, скитница;
матуй, йрошува, йройалица; вар. банкалоз; исп.
бангалола. — Та )'е „леги)а" . . . саставл^на
од самих бангалоза, бадаваци)а (Лак. 1, 150).
ХоЬу да живим, не да)у ми . . . ХоЬу да умри-
)ем, не да)у ми оваки бангалози (Матош, БК
1902, 333). Свид)ело се ко)ему бангалозу те
украде прстен (Киш 1, 148).
бангал6зи]а (бангалбзи)а) ж зб. скуй, гомила
бангалоза. — Био )е и овлашКен од шефа ... да
заповеда овом „бангалози)ом" (Чипл., Прегл.
1937, 591). А у бару — пи)е, пева и скаче —
доста бангалози)е из свих кра]ева ове земл>е и
ове Европе (ПоповиЬ В., Пол. 1954, 14898/6).
бангалбзнти, -албзйм неевр. беейосличиши,
йонашаши се као бангалоз. — Цио дан бангалозио
по винограду ("Бал. 11, 84).
283
бапгадбла м покр. е. бангалоз. — Ре1)е речи
буаевачког говора . . . бангалола, замандели)а—
нерадник (КС 1927, 185).
бангалбекй, -3, -5 ко/и йрийада бангалозу,
ко)и)екао бангалоз, ко;и се односи на бангалоза. —
Ти бангалоска крмел>ивка, што ти отац чува-
)уКи туЬе свиже цилиндере за плаНу добиво
(Коз. И. 2, 272).
бангалбшче (бангалбшче), -ета с (супл. мн.
бангалйшчиКи) деше бангалоз (Во)'в., Бор).).
_ бангатн, -ам (-амо, -Зте) неевр. храмаши, ше-
йаши; исп. бангеллти (а). — ЗарашКе му пре
ломлена цеваница, ал' Не бангати док )е год
жив (Каменица, Зма) 4).
бангел>ан>е с гл. им. од бангелаши.
бангёл»атн, -ам (-амо, -йте) неевр. покр.
а. е. бангаши. — Где ти )е Милан, те сам стиже? —
Ето га оздо, бангелл! (Гружа, Васил,.), б. иЛи
ейоро, вуНи се. — Потрчи, потрчи, не бангелл]
ваздан! (Гружа, Васил,.).
банги)а м покр. в. бангавац (Купиновац,
Дан. Н.).
бангура ж заст. в. мангура, на]шшнн]и 6а-
карни новац. — Сву би сламу могли изести . . .
па не би нашли ... ни бангуре! Оавор
1879, 78).
бангурав, -а, -о покр. кори /е нейравилног
облика. — За лоту на куглани кад ни)е сасвим
правилно округла, него дугуллста или Ьошка-
ста, каже се да )'е бангурава (Банат, Лот.).
бангурати се, -Зм се неевр. покр. шешура-
ши се. — Пи)°ан човек не иде сигурно него се
бангура тамо -амо (Бана г, Лот.).
банда1 ж (тал. Ьапйа) 1. а. груйа разбойника;
разбо]ничка, лойовска дружина. — То [)е] )едан
од о и их из Осечке банде, апаш из Чаругине
дружине (Паун. С, Венац 11, 212). Банда лу-
пежа хара по граду (Назор 9, 35). 1а управллм
)'едном бандом лопова, разбойника (Вас. М. М.
1, 250). б. фиг. груйа лица с истом маном,
йороком. — Пред механом на кола поседаше сви
*>д ове пи)ане банде (Ат. Б. 2, 19). Он )е у том
циклусу напао ци)ели професорски збор као
реакционарну банду штребера, подмитл>ивих и
неинтелигентних (Крл. 1, 52). 1една банда шпе-
куланата, контрактора . . . обогаНу)у се (Пи). М.
1, 271). Банда )'е ово, господине шефе . . . Свет
недоскфн и прост (Петр. П. 2, 138). в. фиг.
(обично у вок. при обраКажу) йо;'единац из шакве
груйе, бандит. — МандиЬко, спреми Д1"ецу у кре-
вет и не дери се ! ... Ко)у смо ми то жену убили !
... Шта, бандо, Д)ецу плашиш? (Барк. 1, 134).
2. покр. груйа йолойривредних родника. —
У Во)водини се такве трупе пожопривредних
радника ко)е раде под )едним во^ом зову „банде",
а жихов воЬа „бандигазда" (П—Ч 1, 621).
3. збор свирача (на)чешКе блех-музика) ; во]на
музика. — У теби банда ерпске песме свира
(Зма) 1, 544). „Примаш", )едини виолиниста у
банди . . . пио )е (Петр. В. 3, 89). И пешачка
и кожичка гарда ста)але су ... с разви)еним
бар)"ацима и уз свираае банде (Гавр. М. 3, 496).
4. фиг. веНи бро}, груйа. — Да )е )една [ве-
нерична болеет] )ош помоз Боже; ал има он,
мо) бращо, целу банду (Срем, Радо)'ч.). (Во)в.,
Зма) 4).
-
284 БАНДА» — БАНДАШ1
банда* ж (тал. Ьап<3а) покр. страна. — За
чуди се и гора [и] трава, | А процмил>е на све
банде ра)а (НП Вук 9, 92). И питаше за Турску
орди)у, | На ко)у Не банду ударити (И. 5, 181).
Кад (една банда (страна) кода сапьи)е . . . пре-
врне [се] друга (Дуч. С. 1, 307). Пробила га
пушка с банде на банду (БогдановиК ]., Р]А).
Изр. мртва ~ пом. украсна ограда на крми. —
Ъардин „врт" . . . )е као нека украсна ограда
на крми. Ъардин на броду зову таког)ер и пира-
морта или мртва банда (Скок 1, 135). Када )е
брод затворен, направл>а се мртва банда или
кавабанда, ко)а затвара капуле, шта се зове
мадир (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 205). на
сво]у банду: на сво] начин, на сво]у руку. — Море
ти н>ега добро позна)еш: он ти тера опако на
сво)у банду! (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
Балда Презиме (Шем. Карл. 1883, 62).
бандавёла ж покр. затвор, хайс (ЦГ, ШоЬ).
бандаж, -ажа м в. бандажа. — Боксери
уви]'а)'у шаке специ]°алним заводима (бандажима)
(Пол. 1951, 13845/3). Точак [стащог трапа] се
састо)и из наплате (бандажа), главчине и паока
(Л—Ж 1, 194). Железница )е повукла ова кола
из саобраНа)а мотивишуКи то тиме да су им до-
тра)али бандажи (Борба 1951, 108/3).
бандажа ж (фр. Ьапс1а§е) вар. бандаж
1. а. мед. ушега, заво]и на веНо] рани, Прелому косиш
и ел. — Примарни лекар . . . одре})У)е за боле-
снике бандаже, протезе (36. зак. 2, 65). (КлаиК
I). б. фиск, ушега (код мачевалаца и боксера).
— И онда )е било модерно потуКи се на ка-
валери]'ске саблье и то без бандаже (Крл. 1,
47).
2. техн. обруч, оков на шочку". — Лопатице
[на ротору] су . . . везане бандажама од 5°/0-ог
пикал челика, закиваним у хладном стан>у (Ба)ер
Ф., МГ 1933, 294).
баядажйрагье с гл. им. од бандажираши.
бандажирати, -ажйрам (-нра)у) свр. и не-
свр. (нем. Ьап(1а81егеп) 1. йреви(]а)ши (рану),
сшавиши, сшавлаши заво], ушегу. — Владимир
Тасик веК „бандажира" ноге (Пол. 1949, 13172/4)*
2. сшавиши, сшав.ъаши оков на шочак (Ву) . 5).
бапдажнст(а) м она; ко]и изра$у]'е или ко]и
Продаже заводе (бандаже), ушеге. — Занатске су
ове радвье: ... 53. рукавичари, бандажисте,
изра^ивачи ортопедских предмета (36. зак. 31,
22). Тога ради наручи коц бандажисте пв)ас од
гуме, кроз ко)и )е могла млака вода теЬи (Батут
4, 248).
бандажнй, -а, -о ко]и се односи на бандаж,
бандаэку : ~ матери)'ал.
бандак м покр. в. бунило. — Пао у бандак,
т). у )аку ватру, те бунда (Зеница, Поп. Д. С).
Бацило ме у бандак да нпса.м знао за себе (Бан.а
Лука, Скок 2, 185).
бандалн)ер м заст. е. бандалир. — ДржаКе
се . . . усмена лицитаци)'а за набавку 560 ком.
бандали)ера за добоше (СН 1876, 339).
бандалир, -йра м (тал. ЬапйоНега) во>. заст.
ремен или шрака йреко рамена (за фишеклще,
реденик, добош или мач); вар. бандали)ер, банда-
л>ер. — [Лицитаци)а за набавку] . . . 100 ком.
бандалира кожних за добоше (СН 1907, 943).
У паради има)у [тамбурмажори] бандалир од
црвене чо)е са сребрним ширитима и белим шти-
тиЬем, у ко)и су увучене две жуте малице (Мин.
в. 14, 40).
бапдало с покр. она] ко]и банда (2); ясп.
ба;дало (Вран>е, Вла). 1).
бандалук м покр. в. бунило. — То се при-
казу)е на)више у сну или када велика болеет
баци човика у тампас . . . бандалук или ман-
талук (Пол»ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 245).
бандал>ёр, -ёра м е. бандалир. — На ли)ево)
страни спуштао се о бандал.еру дугачак мач
(Шен. А. 2, 12).
бандан>е с гл. им. од бандами.
бандавье с гл. им. од бандаши.
бапдар, -ара м зоол. в. гргеч Регса Пи\'1а(Ш$
(Сел,. 1868, 7/11; МомировиЬ П., ГлЕМ 1937,
147; Слав., Варница Ш., ЗНЖ 5, 125; Бачка,
Га).).
бандара1 ж (гек. мн. бапдара) нар. шал>.
в. банка1 (36). — А Луко ,ми вели: „Коси . . .
ал' од четири бандаре ни аспре више!" (РадиН
Д. 4, 44). Добар )е [бик] за официрску ме-
нажу ... О'ш за вьега триес' и осам бандара?
(И. 3, 69).
бандара' ж агр. покр. вреша шрношливе
Ргипиз 1П5Н1йа (Срб., "Бер.).
бандараке с гл. им. од бандараши.
бандаратн, -ам (-амо, -йте) неевр. покр.
в. бандрлаши (1) . — Ти Кути и не бандара)
као празна воденица, кад не знаш ништа
(ПараКин, Б— С).
бандарскн прил. индив. за]едливо, шереш-
ски. — А Ресавац стискао уста, па мало бандарскн :
вели а зашто г. Стевча, допустисте да се за
поташ исече гора (Мих. Ст. 1, 196).
бандатн, -ам неевр. покр. в. банаши*. —
Банда), на тебе )е ред! (Банат, Ба). С. 1).
бандатн, -ам (-амо, -ате; аор. бЗнда) неевр.
1. е. буниаши (I); вар. бантати. — А вук Ке н>0) :
„Што то, тето?" — „А ништа, брацо, ово )е у
огн>у те бандам" (Буковица, Ард., ЗНЖ 11,
132). Бандаш по ци)елу ноК (Лика, Кос).
2. в. бандрлаши (1). — Престани )едном, не
банда) ваздан (Пирот, Васил,.).
3. мариши, зарезиваши; исп. бендати (1). —
Сво)им делилучеаем (охолошКу) не банда (раза-
бира) он, ни што )е божи)е, ни што )е л>удско
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 155).
бандача ж (ген. мн. бандача) покр. бочна даска
на кревешу; исп. банда*. — Кревети . . . су прости;
састо)е се из дви)е бандаче, два чела, четири
ноге и неколико патарица, ко)е се ставе попри-
)еко ОовиК. 3, 520). Горши и доньи дио одра
зове се чела, а штице [даске] са стране бандаче
(од банда) (И. 8, 67).
бапдачке (бандачкё) прил. покр. бочно, йо-
ребарке; вар. бандичке. — Обрнуо се пут мене
бандачкё (бандом, страном) (ЦТ, 1овиН. 1).
И онда не мичуКи поглед с „овинцира" бан
дачкё и трпуНуКи пороше к вратима (Вул. С.
1> 70).
6андацн)а м нар. е. бандисш(а) (Ниш,
Сто). Д.).
бандаш1, -аша м зоол. е. гргеч Регса Яи\й-
а1Ш» (Митр. Т. 1).
 ЕАНДАШ* — БАНДИЛО
бандаш2, -аша м (вон. бандашу) покр. 1. е.
бандисш(а) . — 1а сам царски бандаш, а ти си
цигански! (Бачка, Бор].).
2. во$а жешелаца; пси. бандигазда. — Бан
даш и бандашица плету велики винац од жита
(Малаг. 1, 13).
бандашица ж покр. жена ко]'а везузе у сно-
йове оно шшо йожауъе бандаш1 (2) . — Наприд
по!)е бандаш и бандашица и понесу велики . . .
винац од клас)а (Малаг. 1, 13).
баидёница ж покр. бочна гредица на разбору
у ко]у ]е углав/ьено врашило. — И наши сел>аци
знаду начинит кросна [разбо;] од бристовине,
ураду нащри греде, банденице . 1 . вратила па
све остало (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 208).
бандёр1, -ёра и в. бандера(1). — Према
сортиментима [дрва] по реду долазе трупци,
мотке или бандери, краКи комади (Ненад. 1, 330).
бандёр2, -ёра м зоол. покр. в. гргеч Регса Пи-
учаиНз (Матош 2, 134).
бандёра (бандёра) ж (тал. ЬапЛега) 1. вар.
бандёр1, банди)ерна а. висок дрвени или геоздени
дирек, сшуб (обычно као носач жица елекшричне
или шеяефонске мреже); вар. банди)ера. — Воз
[)е] хуктао и игличастим варницама обасипао . . .
низ бандёра . . . повезан жицама (РадиЬ Д.
3, 78). На цести Би)ел>ина — 1ан>а пос)екао [)е]
десетак бандёра и покидао жице (МиЬ. 1, 36).
б. покр. мошка за обележавале йуша. — Поред
главни)ех путева . . . посто)е поби)ене мотке,
„бандере", као ознаке пута зими (Ник. Р.
3, 29).
2. засшава, сшег; аса. банди]ера. — Сима [)е]
ухваКен пред бакалницом ]аиаки)а Сапунцаки;а,
турског поданика, а под заштитом грчке бандере
живеНег месног жителе београдског (Срем. 13,
131). Нек се ви)е сватовска бандёра! — кликне
славно мла^а, па утакне заставицу у прозорни
проци)еп (Драж. 4, 61). Сваки сво)'у бандеру
бати [истиче] (Маж. Ф. 2, 60).
Изр. ухватити се, х нагати се за ту1)у бандеру:
(йо)шражиши зашшишу айране државе. — Хвата
се за туБу бандеру, каже се за онога, ко се и
мимо домаКу власт обраЪа представницима ту!)их
држава (Митр. Т. 1).
бандёраш, -аша м (вок. бандерашу, иистр.
бандерашем и -ом) она] ко/и носи бандеру (2),
засшавник; аса. бандираш (Нем. 1, 68).
бандёрй), -и)'а м (лат. Ъапс1епит) ист. 1. во}-
ничка засшава некадашнмх йлемиНа. — То ;е . . .
песма, испевана у славу буаевачко-српског бан-
дери)а, ко; и )е заиста ношен приликом круни-
савъа Леополда II (КС 1927, 114).
2. одред во]'ске йод бандери^ем (1). — Пред
очима мо)е душе касао )е поносни бандери) туро-
пол>ских племипа сел^ака (Ан!)ел. 2, 30). Други
дан почела долазити банова войска . . . На)при)е
хрватски плаветни коааници . . . затим кон>а-
нички бандери) друге хрватске господе (Шен.
А. 12, 272).
63ндери)алнй, -а, -б ко]'и се односи на бан
дери;. — Од бандери)алне во)ске угарских вели-
каша ни)е се могло много очекивати (Радон.
I. 7, 181). 1акшиЬи су . . . спадали ... у та-
козвану малоброщу бандери)'алну господу ко)а,
под сво)ом заставом, мобилише одре^ени бро)
ратника (И. 6, 12).
285
бандери)алац, -лца м (ген. мн. бандерй)а-
лаца) йрийадник бандерща (2). — Во)ска се )е
угарска и хрватска лучила ... на бандери)алце,
во)нике заставне господе . . . персоналке во)у-
)уКе племиКе и оне во)нике, илаЬене (Маж. В.
1, 33). Кошаничтва неби)аше окром бандери]ал-
цах, од ко)их устрощ поссбну регименту гроф
Ото Сермаж (ВУ, 224). За дванаести свибша
год. 1832. разнашаху по загребачким куйама веЬ
неколико дана пандури и бандери)алци 1Ь. Пре-
узвишености . . . тискане ситне позивнице (Ъал.
4, 5).
бандёрвпьа ж (шп. ЬаЫепПа) койле са за-
сшавицом ко]е се уйошреб.ъава у борби с биковима.
— У врат им затакне . . . | Пламене бандерилье
(Трес. 3, 45).
бандёрица ж дем. од бандёра.
бавдербла ж (фр. Ьапс1его1е) шрака од хар-
шще на монойолисаним и другим йредмешима;
унакрсни Повез на йошшанским йошилкама; вар.
бандрола. — Препарата Не остати у складишту
. . . где Ье се на и>их . . . прилепити државна
бандерола (36. зак. 35, 218).
бандёрскй, -а, -о ко]и се односи на бандеру,
ко]и ]'е као у бандере: ~ дужина, ~ конопац.
бандп непром. реч без значешг у йрийеву. —
Пошетала лепа Ана | . . . Чачаранди банди лепа
Ана (НП, Вила 1866, 323).
бЗнди-н&нди непром. реч без значепа у йри
йеву. — За козбашу банди-ванди .Гуру (Мед. 7).
бандигазда м покр. во/кг груйе йо/ьойривред-
них радника на раду; аса. бандаш* (2). — в.
пр. под банда1 (2).
банднжа ж (тал.-млетачки ЬапсИгаг) покр. скчш-
н>а; бежапе од школе. — Отишао 1)ак у бандижу.
Бандиже л>ети бива)у (Лика, БогдановиН I.,
р;а).
банднжан м покр. в. бандижарац (Бока,
Вук, Р).).
бандижан>е с гл. им. од бандижаши.
бандижарац, -рца м (ген. мн. бандйжараца)
она] ко]и се одмешнуо од власши; аса. банди жал,
бан^ен, бан^еник, банЬеник (Лика, Аре).
бандйжати, -ам (-амо, -ате) неевр. одме-
шаши се, бежаши од школе; исп. бантисати. —
Мо) се $ак веК научно бандйжати (Лика, Бог-
дановиЬ ]., Р]А).
банди) ера и бандц)ёра ж (зап. кр.) в. бан
дёра (1а и 2) . — Чу)еш ли како зу)е телевонске
банди)ере? (СтаниЬ Мил.). Сшье море, равно
пол»е, | ^едри ли ми драго мо)е, | Ви)е ли му
банди)ера (НП Вук 1, 263). Све )'е отишло ^аво-
л>и)ем трагом, од кад нас не покрива банди)'сра
светога Марка (Мат. 8, 8).
банди)ёраш, -аша м (зап. кр.) она] ко]и ]е
йод зашшишом нечще засшаве. — Неки били су
под „банди) ером", т). под заштитом аустриске
заставе и стога их зову и „банди)ерашима" (Фил.
М. 1, 199).
банди)ерна ж (зап. кр.) в. бандёра (1). —
Пред сваком школом има бандн)ерна, на ко)у
се истиче застава за ври)еме свечаности (Дроб-
н>аци, Ба). Д.).
бапдило с покр. е. бунило. — Кад ти )а то
чух, одмах се онесви)естих и не знадох више
286 БАНДИРА — БАНДОГЛАВСТВО
ни шта се радя, ни шта се разговаря у соби,
само се онда тргох из овога бандила кад ме ма)ка
повуче (ШВ 1894, 22).
бандйра ж (зап. кр.) в. бандера (2) . —
в. пр. под бандирати.
бандвратн, -ам (зап. кр.) несвр. лейршаши
се, вщориши се. — Десну [руку] простре у банду
с усправ)енон бандирон, ко)0) у исти моменат
мола циму [обара врх], тако да бандйра од себе
бандйра помало (Корчула, ЦетиниЬ Ф., ЗНЖ
27, 367).
бандираш, -аша м (зап. кр.) е. бандераш. —
Први иде [на свадби] бандираш онда кум с првом
дивицом (Богиш. 3, 223).
банднрица ж (зап. кр.) дем. од бандйра. —
За знат, како Ьс се владат прама витру, обиси
се о концу банднрица (застава) (Пол>ица, Иван.
Ф., ЗНЖ 9, 135).
банднскя, -5, -5 кощ се односи на банду1
или на бандисшу. — Немачко писмо му преведе
неки Ранко „шваба" ... а оно чешко неки бан-
диски наредник (Срем. 9, 45). Нож му [добо-
шару] виси о дугачком бандиском виску (Вас.
Д. 2, 75).
банднст(а) м (ген. ми. бандйста) члан му-
зичке банде, музикант; исп. бандаци)а, бандаш*
(1). — Оня остали бандисти непрестано дува)у
у трумбете (Марив. С, БК 1898, 1521). А ува
жено) господи бандистима нека )е слава и част!
(Ранк. С. 1, 186). Нови капелник ]"е имао врло
великих тешкоЬа са сводом бандом. Бандисте су
били обични во)ници (Ъор1). Т. 5, 171).
бандис(т)ка ж жена бандисш(а) , жена му
зикант; бандисшова жена, музиканшовица. — Па
му )е то широм отварало врата у многим го-
стол>убним домовима у Скадарли)и као код
Савке бандиске (Срем. 4, 158).
бапднстов, -а, -о ко/к йрийада бандисшу:
~ труба.
бандит, -йта и бандит, -а м (тал. ЬаполЮ)
1. разбойник, злочинац; йлачкаш, ошимач. —
Изненада нападну )е бандити (разбо)ници), увате
и одведу (1ед. 1873, 146). Присуствовао []'е]
стри)елан.у оне дводще бандита ... у Ари.ъу
(Чол. 2, 201).
2. йогрдни назив за йрийадника нейри]ашел-
ских одреда. — гЬега су ... уловили Кошутови
бандити и испекли живога! (Крл. 3, 18). Не-
диКеви бандити ... упада)у у Посавину ... и
тада долази до окрша)а ... с нама (Минд. 1, 30).
бандитйзам, -зма м (фр. ЬапсПште) йо-
сшуйак бандита, разбо]нишшво ; ершоье злочи-
начких дела; исп. бандитство. — 1ош има гд)е-
гд)е каква крижарска групица ... ко;а се уствари
бави чистим бандитизмом (Тито 3, 220). Такви
заво)евачки ци.ъснн ... неизб^ежно су довели до
ствара1ьа масовног бандитизма у аемачко) ар
мией (Ъил. 1, 300).
бандити се, -йм се несвр. покр. окрешаши се
усшрану, криеиши се; исп. банда*. — Она ... друга
1к1ю)ка ... кревел>и се на мене ... раз)апл>у)е
пи лице, а искести страхота велике зубе; банди
се и ружно намигу)'е на мене! (Вул. С. 2, 47).
бандитски и бандитски, -3, -б ко]и йрийада
бандиту, ко]и /е као у бандита : ~ поступай,
'"-' рат.
бандитство с е. бандишизам. — Главн>ача
)с била синоним за систем преби)ан>а ... уби-
)ан>а, плэачке, бандитегва и самоволие (Рибар
1, 184).
бандица ж дем. од банда. — У Срби)и су
те терористичке бандице саставл>ене од чет
ника ... и л>отиКеваца (Тито 2, 109). Патроле
су чувале ... стражу да нас каква четничка
бандица не би изненадала (Дед. В. 2, 431).
бапдичкё прил. покр. е. бандачке. — Ста-
нуо )е бандачке — окренуо )е банду (ЦТ, ^о-
виЬ. 1).
Бандо йрезиме (Мило]. Б. 3, 124).
Бандобранскй йрезиме (Страж. 1886, 481).
бапдоглав м а. е. бандоглавац. — Она)
бандоглав из Црмнице и н>ему сличне лисице
(Пав. 18, 56). б. глуйак, будала. — Е, )адни
бандоглаве, благо тебе кад кишта не знаш (ЦТ,
Том. М.).
бандоглав, -а, -о а. настрой, шердогла»;
исп. бандоглаваст, бандоглавски. — Не да он
тако да буде и да бандоглава лепо)ка чини шта
хоке (РадиК Д. 6, 144). ПочаИала готика ...
одавде почише уз Босну честиту и бандоглаву
(Бож. Г. 4, 133). Не могоше измолити у нашег
Спасителка на крижу милост да му са преби)ене
грбаче скине бандоглаву Ивку (Дет. 1, 22).
б. сулуд, йриглуй, Накнуш (Срб., Зма) А; Хрв.,
ХрваК.; Бор).).
бандбглаваст, -а, -о е. бандоглав. — Зна
се и то, да )е ту поделу и неслогу на Вел. Школи
прво увела бандоглаваста либерална омладина
(ДЛ 1895, 15/1).
бандоглавац, -авца м настрой, шврдоглав
човек; исп. бандоглав (а), бандоглаваш, бандо-
главко. — Тада се >ави )едан Ерцеговац, зоран
и силан момак и ри)едак бандоглавац (Шоб. С.
2, 59). Ма)ор 1оле ... ;е грдан бандоглавац (Маш.
3, 179).
бандоглаваш, -аша м в. бандоглавац. —
Али призна)ем, да би и на]ладни)и Енглез,
поред ових бандоглаваша и умних сметен>ака,
морао постати пргав (Дело 16, 151).
бандбглавнтн, -йм несвр. биши бандоглав;
йосшуйаши самоволно (ЦГ, ШоК).
бандбглавица м и ж бандоглава особа (ЦГ,
ШоЬ; Р—К 2).
баидоглавко м в. бандоглавац (Р—К 2).
бандбглаво прил. на бандоглав начин, као
бандоглавац; исп. бандоглавски. — Он све ради
бапдоглав о (Ил. Др.).
бандбглавбет, -ости ж особина онога ко]и ]е
бандоглав; исп. бандоглав ство. — Као ... на)-
лепша и на))'асни)а слика н>ене [владине] бан-
доглавости, долази шено понашаше у Чебинчево)
афери (ДЛ 1895, 8/1).
бандоглавски, -5, -б *. бандЬглав. — Докле
ли Ье га држати она н>егова бандоглавска Куд?!
(Гружа, Васил,.).
бандбглавски прил. «. бандоглаво. — Бан
доглавски радио, бандоглавски и нека трпи!
(Гружа, Васи д.).
бандоглавство с е. бандоглавосш . — Нема
1ьсгова бандоглав ства до Косова! (Гружа, Ва
сил,.).
 БАНДОРЕ&Е
бандорёвье с гл. им. од бандориши.
банддрити, бандорйм несвр. в. бандрлаши
(I) (Врале, Дим.Т.).
бандркавье с гл. им. од бандркаши.
бандркати, бандрчём несвр. покр. 1. е. бан
дрлаши (1). — Море, гла) посла, нека он бан-
дрче, ако му што помаже (Гружа, Басил..).
2. з}айиши йразан, неуйошреблив. — Бандрче
празан (н. пр. дуЬан кад нема кира]'ци)е или
нико у вьему не ради) (Ел. Г. 3).
бандрл.агье и бандрльа&е с гл. им. од
бандрлаши.
банд$л>ати, бандрлам (баидрл,а)у) и бан-
дрл>атн, -ам несвр. 1. говорили ко]ешша, лу-
йешаши; вар. бантрллти; исп. ба)дата, банда-
рати, бандати (2), бандорихи, бандркати (1),
бантати (2). — Шта бандрл>аш ко)ешта као
шашав човек? (Паракин, В—С).
2. в. брблаши. — Драгица )е била чврсто,
округло дете; могла )с много да бандрл.а (ДЛ
1895, 63/3). Мали бата бандрл>а, па га сви волимо
(Жупа, Бож. К.).
3. в. базаши. — [У плакини] забаше с пута,
па тако бандрлл)уЬи по планини, до^е к ) сдном
)езеру (НПр Ча)к., 405).
бандрбла ж в. бандерола. — Држава ...
]'е приватним л>удима давала концеаце да они
отвара) у фабрике, а они су од државе добидали
бандроле, ко)е су метали на духанске паклиКе
(Скар. В. 1, 251).
бандук м руд. средни йодуйирач ко)и слу
жи у йошкойу за йо)ачан>е кра]н>их йодуйирача
(Степ. 1).
Бандука йрезиме (Трифк. С. и В. 1, 195).
Бандул йрезиме (|а>ьепо, Цви). 5, 1272).
Бандула 1. м надимак. — НЬегов [Вука
КарациКа] се дед звао надимком Бандула (Сто).
Л>. 2,574).
2. йрезиме (Павл. Л>. 1,735).
бандунаше с гл. им. од бандунаши.
бандунати, -ам свр. и несвр. (тал. аЬЬап-
(1опаге) покр. найусшиши, найушшаши, осшавиши,
осшавлаши, заверивший, заборавлаши; вар. бан-
дун>ати; исп. бандун»авати. — Када, бане, тамо
доЬеш, | Ти не немо) бандунати (НП Вук 1,
92).
банду]ьава!ье с гл. им. од бандулаваши.
бандун>авати, -ун>авам, ди|ал. бандун>й)ём
(-йва)у) несвр. уч. покр. I е. бандунаши. — Не
мо) рад бандушавати! (ЦТ, ^виК. 1).
II ~ се к.юниши се, чуваши се. — Банду-
1ьава) се од н>ега: пролази се од нъега, не дира)
га (ЦТ, 1овиЬ. 1).
бандун>ан>е с гл. им. од банду чьаши.
бандувьати, -ам свр. и несвр. покр. е. банду-
наши. — Све се старе работе бандутьа)у, а све
налазе нечесове новитаде (Проев). 1894, 315).
бандур, -ура м (вок. бандуре и -у, иистр.
бандуром и -ем) йандур, сшражар. — Харам-
баша )уриша ЛекиК ... ухвати у Посуш)у 3 бан
дура и бар)ак, а било )'е бандура 35 (БановиЬ
С, ЗНЖ 25, 59). (Ъор. С. 3; Зоре 2).
Бандур, -ура йрезиме (Дед. ]. 3, 312; Синд.
1» 127).
БАНЩАЦ 287
бандура ж (рус бандура) муз. музички ин-
сшруменаш са окицама. — И певамо разне ба)'ке, |
Уз бандуре, балала)ке (Ил. В. 2, 25).
бандураш, -аша м (вок. бЗндУрашу; инстр.
бандурашем) в. бандурисш(а) . — Скупио се народ
око старца бандураша, и век )'с подуже слушао,
како )е слепац свирао на бандури (Поп. Ъ. 2, 107).
бандуристка) м свирач на бандури. — Про-
ричу им победу ... и ... да их довека пева)у у
песмама бандуриста (Глиш. 5, 49).
бЗнЬен, -а, -о покр. ко}и се одмешнуо од
власши. — БанЬен ... [)е она)] чов)ек ко)и
)е што скривио па не Ье суду да иде, него живи
према власти као ха)дук, само што не чини ни-
коме ништа (око Сшьа, Вук, Р).).
бЗиДуенйк м (тал. Ьапа^1(о) покр. одмешник,
ха]дук; вар. банКсник; исп. бандижарац. — Од-
ведоше ми га бан^еници! (Мат. 6, 45).
банЬи)а м покр. е. бангавац (Мачва, Ил.
Драг.).
Бане 1. м хий. од Бронислав, Бранко, Сло
бодан.
2. йрезиме (ДК 9112, 194).
банестра ж бот. в. брнисшра (а) Зрагпит
)ипсеит (Марч., МСД 1935, 15).
банетало с покр. е. бенешало (Злакуса,
Павл. Б.; М. Пожаревац, Ост. Д.).
банетавье с покр. гл. им. од банешаши.
банётатн, банёНём несвр. покр. в. бенешаши.
— Шта ми ту банеКеш! (М. Пожаревац, Ост. Д.).
банза м погрд. покр. в. банзов (2) (Вран>е,
Вла). 1).
банзан>е с гл. им. од банзаши. — Велика
болеет баци човика у тампас, банзавъе, тутари]у
(Пол,ица, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 245).
банзати, -ам несвр. (лат. Ьапп1заге) покр.
1. е. базаши. — в. пр. под банзов (1).
2. йроносиши гласове, шелалиши. — Што то
банзаш (телалиш) по Врачу, Грга? Ни)е Лода
био никада лупеж (Назор 14, 397).
3. в. бунцаши (1). — в. пр. под банза&е.
банзов, -дна м покр. 1. овчарски йас ко]и се
йроскишао. — Овчарско куче, ко)'е се проскита,
па не иде са овцама, него банза (скита) ко)екуда,
зову банзов (Пирот, Стан. Мил.).
2. погрд. зинзов, цийов, глуйан, шикван; исп.
банза. — КолЬи си )е банзов, а игра се с децу!
(За)ечар, Стеф. Ж.). (Вран>е, Вла). 1).
банзбвчнна м покр. аугм. од банзов (Вранье,
Вла). 1).
БЗнн, Бани ж мн. село у Конавлима (Р)А).
бани)а ж 1. в. бановина (1). — Были су
[Бопльаци] до 949 године са Србльима, но после
су се раздБЛили одь ньи, и саставляли особиту
банпо, Босну (Дав. Д. 1, 31).
2. в. банешво (1). — Крал, Бела IV .... баци
га [босанскога бана] с бани)е, а м)есто вьега име-
нова Стипана Котромана (Павлин. 1, 131). 1а
му не В)еру)ем, бани)°а ни;е му него степей,
да се попне више и нише (Шеи. А. 12, 30).
Банила ж обласш у Хрвашско], измену Куйе,
Саве, Уне и Пешрове Горе.
Банп)ац, -ща м (вок. Б3нй)чс; ген. мн. Ба-
нй)аца) е. Бановац (1). — Почела [)е] да прича о
Г
288 БАНИЛИЦА — БАНКА1
сво)'им Банищнма, с копима )'е прошла четврту
офанзиву (Поп. ]., Каиж. 1, 19).
банил пца ж она ко]а )с рано банула, ко]а
се рано шуавила (у народно] йесми за бребе-
рину). — Ранилице Санилице, | Рано ли си ба
нула, | Сватко те бере, за свакога ниси, | Тко те
бере радо драгог види (ГоспиК, Шул. 5, 323).
Санина м аугм. од бан (2) . — Е, мо]а банино,
давно ни)е било, 1;с и кад се познадосмо и са-
стасмо (Мат. 8, 1 1). Па како си ми )ош, ба
нино, и можеш ли куд? (Нев. 2, 96).
банйпатн се, -ам се несвр. покр. хвалисаши
се сводим йореклом; исп. банити се (2) (Морача
Добр.).
банйскй1 = банн)скй1, -2, -б ко/и се односи
на банщу.
банйскй* = банн^скй2, -а, -б ко]'и йрийада
Бани]и; исп. бановскй1. — единице [су] за ври-
)еме Четврте офанзиве биле распоре^ене на
огромном простору ... Седма бани) ска била )'е
код Петршье (Тито 1, 156).
банистра ж (з.) бот. в. брнисшра (а) Зрагпшп
)ипсеит (Далм., Шул. 5).
бантл се, банйм се (пр. сад. банёКи се;
имп. бани се; аор. бани се) ыесвр. 1. йонашаши
се као бан, гоейодариши. — Безобразно )е од
Макарах ако .числе ... да се могу банити и по
наше.) куКи, кано по сво)о) (Сто). М. 1, 218).
Ропкивье мо)е бане се у нашо) куКи (Назор
3, 23). Гд)'е се сила бани, тамо дубав не кра-
л.у)е (Горан 1, 99). Ласно ли )е ситу бенетати, |
У прол>еКе кен>цу заревати, | А банит се зету
у тазбини! (Врч. 5, 98). Нек* се зна да си се
ра!)ао, банио и мро (Л>уб. 2, 127).
2. гордиши се, размешаши се; йоносиши се.
— Но колико се год [момак] коч но и банио ...
ни] е га допало да с Ивком узигра (Л>уб. 3, 20).
Нема ту ни с)'енке луде надутости: нити се тко
ночи нити бани, све )е тако наравно и слободно
у ходу ... у мшшье&у и говору (Кум. 3/Н, 5).
Народ народом се стани, | И властитом сло
бодой се бани (Сунд. 1, 231). Почесто сво)ата)у
Томазеаи бане се н>нме Оов. Л»., Дело 22, 321).
банйК, -йКа и банив, -а м 1. дем. од бан. —
Нису ли зар кадри Турци малог )едног баниКа
надвладати? (Стер. 13, 375). Сви му се кра.ън
поклонили ... а нашао се тамо ники бани К, па
се момче по)огунило ... да оно 0а)агн хоКе с
нашим царем да рату)'е (Павлин. 5, 89).
2. е. бановиН (1). — Млади баниЬ [се] знао
ради сво)е вреле крви заквачити са сводим
мирним оцем (Шен. М. 1, 12).
3. е. бановац (5). — И сад се ситан сребрни
новац зове у Примор)у: баница и баниЬ (Маж.
В. 1, 34).
БаниЬ Презиме (Мил. М. Ъ. 27, 26).
баница1 ж (ген. мн. банйцД) 1. жена бана
(1—3); исп. бановица (1). — 1елу сади Ердел»ска
баница, | 1елу сади, а )ели говори | ... Слушао
)е од Ердел,а бане (НП Вук 1, 442). Чистила
си од данице, | Од б-Ьле си л^пша виле, | Дич-
ни)а си од банице (Суб. ]. 2, 1 19). Допустите
ми ... да речем мало риечи о славно) баници
и списателлци хрватско) Ани Катарнни Фран-
копанки (Смичиклас Т., Виенац 1871, 270).
Радн)е бих се навезла на дебело море, да ми се
нагледат сви)'ета, но што бих се баницом назвала
на ове кра)'еве (Мат. 8, 20).
2. угледна и уважавана жена; исп. бан (2).
— И у двору столп порег}ани, | И на столу сви
лени сагови, | На въим' с)еде господа свекрови, |
И банице госпоже свекрве (НП Вук 1, 4). Ако
)е хрома, то )о) )'е од бога; али у осталом нема
)0) друге, колико )е Зете. Али )'е мало на сви)ету
хромица баница? (Л>уб. 2, 68).
3. понр. е. бановац (5). — За сваку [немачку]
рн)'сч што )'е упамтим, обеКао ми баницу (сребри
новац од десет новчиЬа) (Шим. 3, 42). Не мош
наЬ тс жака ман>е пет баница (1 круна) и 'рана
на дан, а у копачини плаКа се у примор)у и до
осан баница (1 К 60 фил.) (Полица, Иван. Ф.,
ЗНЖ 9, 321).
баница' ж агр. покр. 1. вреша Пшенице голог
класа (Далм., Шул. 5).
2. вреша крушке (Хрв., Бор).).
баница* ж куп. покр. в. гибаница, вреша
йише (обично са сиром). — Пита се зове кад се
у обге ()ухке) уви)°а сир, а баница )е кад се обге
Оухке) слажу )една на другу, а измег/у вьих меЬе
сир са маслом или машЬу (Лужница и Нишава,
Ник. В. 2, 113). Нарочито парчад од ... не добро
и масно умешених пита и баница, он нздва;а и
да)е (Станк. Б. 4, 48). Кад дете прохода, и то )"е
свечаност у куки и тада се меси баница, крава)
или погача (Фил. М. 3, 476).
Баница Презиме (Им. МС, 143; Банат,
Аре).
банычин, -а, -о ко/и йрийада баници1 (1) :
~ двор.
Баничнна ж 1. йланина у Шумадщи.
2. село у Србщи у Засеници, срез Младе-
новац.
баничнна ж покр. добра жена, жена ко]у
йошшу]у; исп. баница* (2) (ЦТ, 1оеиЬ. 1).
банка1 (банка) ж (ген. мн. банака и банки;
рс1)е банки) (тал. Ьапса; нем. Вапк) 1. новчани
завод, усшановако]айослу]е сановцем: аграрна ~,
заложна ~^, комунална ~-, кредитна — , народна — ,
трговачка ^^, хипотекарна ~- и др.
2. зграда, йросшорще у ко]има ]е смешшен
новчани завод; исп. банкарница.
3. а. новчаница уойшше; исп. банкнота, башка".
— А банака нек )'е тма, | Макар и петица (Поп.
Мита 1, 88). Кад би нешто место кише | Све
падале банке, | Десетице, хиллдарке | Лепе нове
танке (Зма) 3, 140). Ево!... и на длану шезине
испружене руке искрела )е од)едном банка од
стотину динара (Пец. 5, 48). Банака, брате, да
би н>има прекрио сву ону ли)епу и широку земл>у.
Све саме хил^дарке! (Цар Ем. 2, 6). б. нов
чаница или мешални новац од десеш динара; исп.
бандара1. — Кад сам )а за то отштампаван>е 30
банака положите мога о, нал.да може и г. Панта
неколико пара жртвовати (Рув. И. 3, 129). Откад
}е последау порезу дао, ни)е банке у своме
цепу видео (Весел. 18, 263). Негде сам плакао
на сто динара банку месечно СБ.ос. Б. 3, 437).
4. уложени новац онога ко]и дели карше йри
коцкан>у. — Она седи при столу, гди се карте
мешаю, | МамеЬ' банкомъ лакоме, да ту срсКу
кушаю (Стер. 6, 123). Кад окренуше „фарбла"
... преузе онда он ... „банку" на себе (Маш. 4,
122). Чегсова жена игра покер, можда и бриц.
 БАНКА* — БАНКЕТ»
Можда сад баш игра за целу банку (Ъор1).
Мих. 1, 478).
Иэр. држати банку (при коцка>ъу) : виши
банкир (2). — Сад )а држим банку, а ти Кеш
после! (Бор).)- начети, разменитн банку фиг. за-
йочешинову деиени]'у година живота. — Разменио
(начео) )е он седму банку [прешао шездесету го
дину] (Ил. Драг.), шпренговатя банку: однеши
(При коцкан>у) од банкара (2) целу банку (4) . —
Трошио )е меницу за меницом ... у уверен>у, да
Ье му ова хазардна игра „упалити" и да Не
„шпренговати банку" (Петр. В. 3, 47).
банка" ж покр. е. банкада. — Старински
назив за одборнике или другаре у давним на-
родним пословима (нарочито из времена по-
л>ичких кнезова у Далмаци)и). ]а и мо)а банка
(т). мо)и другови) (Далм., Бор).).
бйвка* ж покр. йруш у деч]0] игры банкала.
— в. пр. под бамшье.
банкада ж (тал. Ьапсо) ист. покр. пародии
самоуйравни суд; ойшшинска уйрава; иеп. банак
(4), банка*. — Тако ПашгровиЬима управл>аше
„банкада", ко)у састав.ъа.чу четири су!)е и дванаест
властела (Нак. 2, 338). Видимо, да се општинска
управа, ко)у сачин>ава)у капетан, су^е [суди)е] и
канцели)ер назива [у Боци] „банкада" (ШеровиЬ
П., ГлЕМ 1933, 31). Банкада паштровска
(ондаппьи народни суд овако се звао) састаде се
и уговорите, да ову братску погиби)у на домаНи
начин умире (Врч. 2, 70). Од нас су$а, во;вода,
властеле и ци]еле банкаде у име народа в)ерне
комунитади паштровске, честитамо дужду ...
част и поклон (ЛЬуб. 1, 18).
банкалнй, -5, -б заст. е. балкарски. — Шта
е чиста, шта текуЬа, а шта банкална вредность
новца? (Шпан. 1, 257).
банкадбз, -бза м е. бангалоз. — Гледа^мо
каков и су се уза оне пол;, богов е позоришта ...
покупили адраповци и банкалози, чел>ад без
икакве важности и щцене СГурк. }., ХКК, 133).
банканбта ж покр. е. банкнота. — Било )с
Црногораца ко)и су по заклетви )ав;ьали до
100 златни)ех либара ... осим други)ех златни)ех
и сребршфх новаца и банканота! (ПоповиЬ В.,
Вук 18, 339). Колико смо потрошили, могли смо
банканотан прикрит они окра^чиЬ (Пол>ица, Иван.
Ф., ЗНЖ 9, 314).
банкагье с покр. в. банане- (2). — Прут
се ухвати преко среде, па се дошим крадем удара
у земл>у. Прут услед еластичности отскочи и
одбаци у ддъшгу. Чи)'и )'е прут на)дал>и, та) ]*е
на)бол>и играч. Та)' прут зове се банка, а игра
банкаше (М. Пожаревац, Ост. Д.).
банкир, -ара м (вок. банкару и -е, инстр.
банкарем и -ом) (фр. Ьапяшег) вар. банкер, бан-
ки)ер, банкир, баиНер 1. власник или сувласник
банке1 (1); она] ко)и се бави новчаним йословима.
— Тешко []с] ... одредити тачно шта )е банкар
и банкарско предузепе у трговачко правном
смислу Оанк. Д. 1, 151). Жали што ни)е мало
млаКи, па да промени сво)'у струну и буде банкар
(Каш., СКГл НС 11, 2). Нисам више рита, веЬ
сам — хил.адарка. | Сад сам друг банкару и го
сподском со)у (Зма) 1, 215). фиг. Дубровник )е
био банкар НеманиЬске државе (ЗК 11, 17).
2. (При коцкан>у) она] ко]и дроки банку;
исп. банка1 (4) Оан>.).
52
289
банкарац, -рца м (вок. банкарче; ген. мн.
банкараца) чиновник банке1 (1). — У суботу
после подне и поштари и банкарци и железни-
чари поста)у опет л>уди и жене (XX век 1938,
4/37).
банкарев = банкиров, -а, -о ко]'и йри-
йада банкару.
банкарка ж жена банкар; вар. банкерка.
— Ме^у Енглескшьама има десет банкарка (Да-
ница 1864, 736).
башеарнкца ж заст. 1. в. банка1 (2). —
Има ... и разних других речек-дела, творница,
банкарница, цркава (СН 1883, 1229).
2. покр. коцкарница (Во]в., Бор).).
банкиров е. банкарев.
банкирски, -а, -б ко]'и се односи на банку
или банкара; вар. банкални, банковни: ~ по-
сао, ~ чиновник.
банкарство с балкарски йослови; сви нов-
чани заводи (банке). — Старанье Народне банке
око саниран>а и реорганнзаци)е нашег банкар-
ства доби)а дал>е сво)е значен>е (Нед. Мил., XX
век 1938, 3/84). Ова) просек ипак не пружа
тачну слику о томе: колико )е наше приватно бан
карство ангажовано у пол>опривредном кредиту
(ПЛ 1938, 233).
банкарче (банкарче), -ета с (супл. лш. бан-
к&рчиКи) дем. од банкар; банкарево деше (Бор).).
банкарчиЬ м дем. од банкар; мала, безна-
чарш банкар. — Могла се донекле скренути
пажша тих маса ... на ... мале фабриканте, бан-
карчиЬе (Зих. 1, 267).
банката ж покр. велика клуйа у цркви; исп.
банак (2). — Банката )е велики банак у цркви
(Дубр., Зоре 2, 4).
банкер, -ера м заст. е. банкар. — По томе
с банкеръ посредникъ ме^у производительима
... и мейу капиталистима (Цук. 1, 160). Банкери,
кои за ручну залогу новацъ на заямъ даю, узимаю
обично мало веЬу приду, него што е закономъ
дозвол-Ьно (Миловук 1, 14). Док сам био банкер,
губио сам, а од када држим карту, )а доби]ам
(Во)в., БорЬ).
банкерка ж заст. е. банкарка (Во)В., Бор].).
банкиров, -а, -о ко]'и йрийада балкеру (Во) в.,
Бор).).
БанкеровиЬ йрезиме (Пол. 1951, 13867/8).
банкёрбт, -бта м е. банкрот . — Господин
Но1оззу )е банкерот (Шен. А. 8, 328).
банкёрскй, -а, -б ко]и йрийада балкеру, ко]'и
се односи на балкера. — Банкерске и финанци)ске
куКе француске . . . нерасположене су према
Румуни)и (Шум. 1876, 75). У банкерску радаьу
долази купова&е и продаванье харти)а од вред
ности у намери шпекулаци)е (Вел>к. 1, 32).
банкет1, -ета м (Фр. Ъагщиег) свечам обед,
гозба у нечи]у част; обед йриликом какое йро-
славе. — Ту се, на тераси према мору, приреЬу)у
гостима банкети (Дим. ]., СКГл 21, 884). Вама
су )ош уви)ек здравице од банкета у глави!
(Крл. 3, 21). Господин се 1ова политиком бави, I
На сваком банкету министрима здрави Уов. В. ■
М. 2, 228).
банкет*, -ета м (фр. Ьапяиессе) 1. во;'. сШе-
йелик у стрелочном заклолу (рову) на коме сшо]'и
290 ВАНКЕТА
сшрелац йриликом осмашршьа и га/)ан>а. — Ако
се уз унутарн>и нагиб грудобрана, због велике
висине истога, наспе зе.м.ъа ... тада доби)амо ...
банкет ... На банкету се сто)и кад се пуца преко
грудобрана (Мил>ковиЬ Ч., Ратн. 6, 426).
2. редови сложене цигле йрийрем.ьене за йе-
челе; исп. банкина (2). — Цигле се пеку у бан
кету. Банкет се подиже на равном зе.ч.ъишту
(Ми). С. 7, 153). Данас )е изашло преко сто-
тину сслака на градилиште да отворе „бан
кет" од преко 40.000 комада цигли ко)и )е
сложен и потпаллн пре три недел>е (Драги-
кевик Г., Пол. 1948, 13036/4)._
3. йрейрека на копичким шакмичегьима на
чищена од земле (1ан>.).
банкета и банкета ж гонила, хрйа; исп.
банкет* (2). — Омаюьане дуге баца)у се у „бан
кету" (куп) на бро) ... Роба у банкети чека на
шумског „шкартираша", ко)и ... пребира дуге,
па )е у класе размеНе (Хеф. 1, 144).
банкетйрати, -етйрЗм (-йра)у) несвр. уче-
сшвоваши, йроводиши време на банкешима. — Зна
менито ипак биваше одсуство првака младе
странке: док смо ми банкетирали, огш су др-
жали клуб Цаг. 2, 221).
банкётнй, -а, -б в. банкешски1. — Поводом
банкетне кампан>е и демонстраци;а, заказаних у
Паризу за 22 фебруар 1848 ... избива револу-
ционарни покрет (Перовик Д., КН 1948, 7/2).
банкётскй1, -3, -б ко/и се односи на банкеш1;
исп. банкетни: ~ сала.
банкётскй', -3, -б ко]и се односи на банкеш1:
~ басамак.
банкиза ж (фр. Ьапс]шзе) ледени бедем (у
йоларно] области). — Ишло )е све теже, док
нисмо ... наишли на саму банкизу, дебео, добро
ухвакен, непроходан, вечити ледени зид (Петр.
Мих. 2, 32).
банки)ер м зает. в. банкар. — Говорило се,
да му )е та калафа [плехана купца за калу!)ер-
ске камилавке] била оно, што )с саданпьим бан-
ки)ерима вертха^мова каса (Суб. ]. 6, 76). Игра)у
„цандара": кир Стери)а ... Були банкиер и кир
Антони)е (Никол. Б. I, 9).
банки)ерскй, -а, -б зает. ко}и йрийада бан-
ки;'еру; ко}и се односи на банкщера. — Изобра
женье у музици ... приличи ... банки)ерским и
велепоседничким дево)'кама (Игн>. ]. 8, 55).
бапкпп, -а, -о е. банчин. — Из тога се види
да Ке капиталом банкиним окретати трговци
(Самоупр. 1883, 4/1). Све )е то, и юьиге и новац
и банкини папири ... у дуЬану С1уркиН 1, 223).
банкина ж (тал. ЬапсЫпа, насип) 1. йро-
ширени, зашшишни део насийа ко]и оивичава йуш
и ейречава одролаван>е; исп. банкет* (1). — На
извесним деоницама [аутостраде] нису завршене
банкине ... услед чега )е коловоз изложен про-
падан>у, а смакена )е и безбедност саобрака)а
(Борба 1951, 190/3).
2. е. банкеш* (2). — Припремл>ено [)е]
588.000 комада Ьерпича у банкине (Борба 1947,
232/9).
банкир, -ира м в. банкар. — 1а кисам ни
какая )убиларац ни банкир! (Крл. 3, 21). фиг.
Дубровник остаде ... в)°ерно заточиште ... ерп-
ски)ех владара и дом, у коме могаху дати на
БАНКРОТЕР
оставу благо ... За ... Неман>иКа Дубров
ник б)еше велик банкир ерпеке државе (Во)н.
Л. 1, 18).
банкярев = банкиров, -а, -о ко]и йрийада
банкиру (Адам. 1, 117).
банкирски, -а, -б ко]и йрийада банкиру,
ко;'и се односи на банкира. — Ало)зи]е Силбер-
брандт ... информатор банкирскога )единца ...
има око четрдесет година (Крл. 3, 14).
баккнбта и банкнбта ж (тал. Ьапсопога)
йайирни новац, новчаница; вар. банканота; исп.
банка1 (За). — Банкноте су само представници
или ... пуномокници новца, иза ко)их мора ста-
)ати увек метал, звечеКи новац (Прот. С, Дело
9, 398). Било )е банкнота много, а и тешког
сребра и дуката (Крл. 1, 6).
БаиковиЬ Презиме (ДрагиЬ М. 1, 213).
банкбвнй, -а, -о а. в. банкарски. — Он )е
банковни чиновник (Трешч. 1, 77). Са банков-
нога гледишта ... посао та) спада меку пасивне
банковне послове (МПД 1912/1, 389). 6. е. бан
чин. — Девет ... банана ... управляло )е ... са
око 83'/, укупне суме ... банковног капитала
(Прица О. 1, 30).
бацкократ(а) м 1. велики новчани кайиша-
лисш. — СкерлиЬ ... називао )е ... истакнуте ...
прваке — банкократима, а политику странке —
банкократском (Рибар 1, 118).
2. йрисшалица банкокрашще (Ву). 5).
баихократи]а ж (фр. Ьапсосгаие) ушица;
банака на државне йослове; владавина великих
новчаних завода, круйног кайишала. — СкерлиЬев
говор у Скупштини о банкократии, у коме се
... осетио погашен Драшковик, подва^ао )е )ош
дубл>е ова два мало подударна карактера (С1СГл
НС 30, 471).
банкбкратскн, -&, -б ко]и се односи на бан-
кокрашщу; ко]и ;'е као у банкокраша : -~ политика.
банкрот, -бта м (тал. Ьапсагосш) 1. в. бан
кротство, — Пад Мисира )е довео државу
скоро до банкрота (Суботик К., БК 1898, 1307).
Управа би)аше невал>ала, а порезни систем и
државно куканство тако лоше, да )е год. 1869.
Тунис прогласио банкрот (Радик С. 1, 155). фиг.
Промете)ски трудови модерне механике угоне
очито у лаж француског академика Бринети)'ера,
ко)и )е хтио да иавн]ести потпун банкрот зна-
ности (Цар 2, 83). Море )'е постало због бан
крота )едрс1ьача „усахло врело" (Прох. 1, 105).
2. она] ко)и )е банкроширао, банкроширани
шрговац; вар. банкерот; исп. банкротер, банкро-
тирац. — Трговци ... кои се лажио за банкроте
прогласе у той Ц'Ьли, да свое дугове неплате,
да се казне (Зак. 6, 112). Могао бих уздисати за
мо]им лакским путовакем, као какав банкрот
за сводим изгубл>еним новцима (Нен. Л>. 14, 30).
„Банкрот!" Н>ен тата пао и сви о томе говоре
(Андрик 4, 19).
банкрбтатн, -ам свр. и несвр. покр. е. бан-
крошираши. — Рецимо ... не да), боже! ... да
ти до^еш на танко, да мораш банкротати (Мат.
6, 55).
банкротер, -бра и в. банкрот (2). — Опке
)е познато да )е са стварима од ври)едности
неког банкротера била лицитирана и продата,
као дио н>егова власништва, )една банда твор
 БАНКРОТЕРСКИ — БЛНОВАЦ
ничке д)еце (П—Ч 1, 680). фиг. Том интересу
на)бо.т>е су моглс одговарати самосталне народце
државе, ко)е би ... замениле турског банкротера
(Поп. В. 2, 11).
банкрбтёрскй, -5, -б туи йрийада банкро-
шеру, ко;и }е као у банкрошера. — Зарекао [се]
да неЬе винге никад убудуЬе са таквим банкро-
терским лицем заседати (ГавриН М., Пол. 1950,
13628/2).
банкротира&е с гл. им. од банкрошираши.
банкротвратв, -бтйрйм (-йра)у) свр. и не-
сар. (нем. Ьапкгошегеп) йасши, йадаши йод сте
на]; огласиши се, оглашаваши се неспособным за
извршоье сво)их новчаних обавеза; исп. банкро
та™, баякротовати. — 1едни банкротира;у а
друга напреду)у у радн>и (Срем. 4, 247). Видех
чудо очима, како лшоге радаье . . . банкроти-
раше, како се позатвараше (Доман., НИ 1901,
197). Блау, да знате, )ест банкротираяи постолар
(Шен. А. 8, 294). У НикшиКу )ош ни)е било
случала да )'е трговац лажно банкротирао (Шоб.
С. 2, 126). фиг. йройасши. — Основна аксиома
Раскол>никовл>еве философи)е живота . . . пот-
пуно )е крахирала и банкротирала (Поп. 1уст.
1. 109).
банкротйрац, -рца м (ген. мн. банкрот -
рЗца) е. банкрот (2). — Та) би славно играо
банкрота рца, господине (Мил. В. 9, 202).
банкрдтица ж жена банкрот (2) (Петр. Н.
1, 123).
банкрдтлук м в. банкротство. — Свшье су
биле код нас )едан од главних извора богаства,
а од како исекоше шуме, оне све више поста)у
извор банкротлука и осиромашаваша (Марк. Св.
2, 69).
банкротив, -а, -б в. банкротски. — Знамо,
да грабани изъ собствене приватне користи и
скоро банкротномъ правительству . . . свое ка
питале у заямъ даю (Цук. 5, 180).
банкротов, -а, -о ко]и йрийада банкроту.
банкротоваше с гл. им. од банкрошоваши.
бавкротовати, -ту)ём свр. и неевр. в. бан
крошираши. — Дознадох сав скораппьи льетопис
градски, — ко >е умро, ко)и )'е трговац банкро-
товао (Мат. 7, 38). Огуда се ласно може из)а-
снити, за што Србин ри)етко са профитом . . .
банкротив (Ипь. I. 3, 38).
банкротски, -а, -б тук йрийада банкроту;
ко;и се односи на банкрота; исп. банкротим. —
Суд га )е редовно одреЬивао за браниоца свако)
веКо) и заплетени)0) банкротское маси (Ком.
8, 107).
банкрбтетво (банкротство) с сшан>е онога
ко]и }е банкротирао; банкроширан>е, йадшьс йод
сшеча}, економски крах; исп. банкрот (1), банкрот-
лук. — Он би ... био )ош два пут богатищ, да
ни)е за свог шурака . . . плаЬао дугове, те да га
спасе од банкротства (Ком. 1, 274). Нагло сма-
н>иван>е тржнога дохотка фармера поспите првог
св)етског рата довело )'е дотле да дохоци нису
више покривали трошкове производше; на
стала су масовна банкротства (Прегл. 1948, 309).
Из овога законског прописа )'асно се вида, да
)е за исле1)ен>е кривице стеча)ног дужника због
дажног банкротства . . . надлежан првостепени
суд (Мее. 1924, 414). Због нехатног (простог)
291
банкротства казниЬе се строгим затвором . . .
стеча)ни дужник (36. зак. 32, 127). фиг. йройасш;
йод. — Док )е политично и интелектуално бан
кротство буржоази)е )едва )ош та;на и за н»у
саму, н>ено економско банкротство понавлл се
сваких десет година ("Б—Т 1, 54). Вергсонове же-
стоке критике ... су дале повода да се прогласи
банкротство науке (ТуцаковиЬ, М., XX век 1939,
694).
банкрбтуша ж т). жена банкрота (2)
(Бачка, Сим. Р.).
банкрочппа м подр. аугм. од банкрот (Ду-
чаловиКи, Ков. Р.).
банкут, -ута м агр. а. вреша селекционисане
озиме йшенице (СБ 1937, 7/6; Ник. Д. 1, 347).
б. вреша кукуруза (НиколиК Д., Борба 1951,
246/5).
бавов и бавов, -а, -о ко)и йрийада бану.
Бавова Даруга ж село у Славонией, близу
ушка Пакре у Илову.
банбвавье с гл. им. од бановаши.
банбватн, бану)ём (аор. бЗнова; р. пр. бано-
вао, -Зла, -Зло) несар. биши бан, уйрав.ъаиш бано-
вином. — Нинослав [)е] бановао [у Босни] 1216—
1231 године (Дан. Ъ. 7, 147). Слуго мо)а, Милу-
тине бане! | . . . ХоКутебе, слуго, поклонити |
У државу земл.у Босну славну, | Да бану)еш и
да господу)еш (НП Вук 2, 170). Разборан Хрват,
Иван Мажуранип врстан )е био да бану)е (Пав
лин. 3, 19). Ал тко Не сада Хрватском бановат, |
Тко л' бранит н>ену жу!)ену слободу? (Трес. 1,
144). фиг. живеши као бан, уживаши. — Па што
)' било, то Ьеш у заборав дата — [ Ти Ьеш
у свом селу опет бановати (З.иа; 1, 398).
Баповац и Бановац, -овца 1. м сшановник
Банще; она] ко}и ;е йореклом из Банще; исп. Ба-
ни)ац (Бег. Н. 2, VIII).
2. йрезиме (Синд. 1, 152; ЗНЖ 24, 263;
Мачва, Ник. Б.).
3. (и бановац) м у народным йесмама ейишеш
уз име славонског бона Секуле, сесшриНа Сиби-
1ьанина ]анка. — Ти окупи тридесет бановах, |
Но не зови бановац Секула (НП Вук 3, 216).
бановац и бановац, -бвца м 1. эаст. за-
сшуйник бона (1 и 2). — Бановца имену)е бан,
ко)ему )е зам)еником. У словинско) су земл?и и
по два бановца. Бановац заступа бана и у управ-
них послових и у судовавьу (Маж. В. 1, 39).
На челу [суда] био [)*е] намесник банов, бановац
Далмацие и Хрвата (Костр. 1, 52).
2. банов човек, йрисшалица бана (2). — И
тако ова растра измену Патркрха и бановаца,
неда, да се ствар скоро . . . еврши (Поз. 1849,
179). Нит' )'е он мо) бан, ни ]'а вьегов бановац
(Аре.).
3. во]ник бивше йрве и друге хрвашске банске
регименше; исп. баналац. — Одлучи сабор, да се
сабере во)ска . . . Деренчин )е брзо све при-
правл>ао и дао налог, да се бановци опет саберу.
Славонске )е бановце водно Феранат, искусан
во^а (Шен. М. 1, 224). А за н>има оно мало
во)ске, | Бановаца, било пристануло (НовиЬ
5, 43).
4. у народно] йесми, у хийокорисшичком зна-
чен>у : бан. — Ава) дивна невеста, | Диван на
род ра1)а | Све Ьерице, крал>ичице, | Све си
новии, бановци (Добрич, Мел. 1).
292 БАНОВАЧКИ — ВАНТАМ
5. сшари хрвашски срейрни или никлени новац
од 20 Пара (хелера); исп. баниН (3), баница* (3),
баиовица (2). — За Хрватску су коваыи новци
у Пакрацу и Загребу. Коиао их )е баи, па су
носили име бановци (Марков. 1, 21). А пет ба-
новаца — то )е педесет новчиКа, или )една круна
(Радив А., Дом 1900, 201). МеЬу ти)ем се начета
гомила д)'ечурли)е око н>ега и сваки се нуди да
му одведе кон>а у на)бол.у оштари)у, за бановац
(Мат. 4, 224). Из Ъосли)а (у Гламочком Пол>у)
гонио )е )'едан седок почетном 19. века овнове
у Ли)евно и продавао их по три бановца (гроша)
(Мило). Б. 3, 24).
6. бот. в. иелин^ул Анонима аппиа (Пел. 1,
446).
Бановачкн йрезиме (ЗНЖ 24, 243; Им.
МС, 46).
бановина и бановина ж Х.земла или облает
ко]ом уйрав.ьа бан (1 и 2); исп. банат (1), бани) а
(1), байство (2). — Босна поста бановина (Дан.
'Б. 7, 145). Крал» Мати)а . . . [)'е] заузсо (а)ачку
и сребрничку облает и ту, у северно) Босни,
основао засебну бановину (Стан. Ст. 2, 135).
Паде зецка бановина, а народ приб)еже у те
планине (Л>уб. 1, 17). И да Ку ти Сремску бано
вину | У државу за живота твога (НИ Бук
2, 258). Турчин до!)е силан Блага)ли)а, | Погази
ти л')епу бановину (НИ Б—Б, 247). Управа у
Крал>евини вршн се по бановииама, срезовима
и општинама (36. зак. 36, 30).
2. зем.ъа уойшше, држава. — Иека знаду
свита бановине | Како сику унгарске катаие (Кач.
2, 347). Иска знаду све те бановине, | Да су
кадри млади Црногорци, | На милитар царски
ударитн (НИ Бук 5, 326).
3. лудешво, сшановнишшво ]едне земле или
}едне области. — Видели смо твога господара, |
Господара ГрбллчнЬа Зана, | Око н>ега дви)е
бановине: | Црногорце и иыьнма приморце (НИ
Вук 4, 7).
4. агр. покр. вреша слашке )абуке (Марков.
1, 42).
бановинскй и бановинскй, -5, -б ко^и се
односи на бановину: ~ буиет, ~ вене.
бановнЬ и бановиЬ и 1. банов син; цен. ба
нив (2). — та ву ти )е с)утра испросити, | И радо
Ье, сине, за те по К и, I БановиЬ си, а кра.ъева
рода (НИ Рист. К., 87).
2. човек угледна рода; исп. бан (2) (Стев.).
Б&иовиЬ и Бановид (бановив) м ейишеш
уз имена личности из народных йесама (Сшрахшье
и Секуле) ко;и ]е йосшао и йрезиме (Р1А).
БАновнЬи м мн. рудник уг.ъа у Босни, у око-
1шш Тузле.
оаповнца (бановина) ж 1. в. баница1 (1). —
Но да виднш младе бановице ! I . . . Она бана с
во)ске не чекаше (НИ Вук 2, 171).
2. покр. в. бановац (5). — Зви)езда и полу-
м)есец налазе [се] на „бановицама", т). на старим
сребрним новцима, ко)е су у 13 ви)еку ковали
хрватски банови (Хорват Р., ХК 18, 266). Бано
вина (новац од десст новчиКа, ко)и се просуо
за времена бана 1елачипа) (Л>уб. 2, 5).
Изр. дупла ~; сребрни новац ко]и вреди 20
новчика (Брач, Ост. А., Р)А, под дуплица).
Ьаябвка ж сшановница Баните; она ко]а }е
йореклом из Баните.
баново с (нем. ВаЬпЬоГ) покр. железничка
станица. — Баново зову „Шокцц" у Каменици
ВапппоГ (Зма) 4). У Бос. Кра;юш и у Хрватско)
зову тако [баново] железничку станицу (Закив;.
Ь а ново П5л>е с село у зайадно] Срби]и, у
Мачви.
бановскн и бановски, -а, -о в. бански. —
Бан може ... у границама одобрених кредита
по државном или бановском буиету одобравати
посебне награде (35. зак. 35, 16).
бановскн и бановскн прил. као бан; гоейод-
ски. — 1а ти живим баш онако бановски! (Бачка,
Бор).). Кад чов)ек говори нешто )уначки, да му
нриста)е и да друге одушев.-ьава, каже се да
говори бановски (као бан, баннна). Све му ]'е
бановски (ЦТ, .(овиН. 1).
бАповство с покр. чо}сшво, гоейодешво, ошме-
носш. — Кад )с некоме све бановски, каже се:
нема до далеко н>егова баловства (доброте, )уна-
штва, поштевъа) (ЦТ, товив. 1).
бйнбиче, -ста с баново деше (Бор).).
Баноштор м село у срезу Нови Сад, йоред
Дунава, некадашн>и град и маиасшир.
банпуняца ж зоил. покр. в. црвендаН Ешпа-
си$ гиЬеси1а (Далм., Павлин., Р}А).
бансек м (нем. Вапйза^е) зап. в. шракасша
тестера, машинска тестера у облику бескра)не
шраке. — Потребив су следепе машине: 1
циркулар, 1 хобл-машина, 1 бансек (Пол. 1949,
13197/6).
бански, -8, -б ко]и се односи на бана или на
бановину; исп. баналня, бановски: — неКс, ~
вевник, ~ двори, — намесник, — престо, —
регимента, ~ управа.
Изр. ~ стО(л) в. сто (Изр.).
баяскбстблни и бйнскостблнн, -&, -о ко]и
и односи на бански сшо (на айелациони суд у
Загребу). — Постала )е осуда кр. банскога стола
правомочном, )ер су туженици уложени проти
томе диелу банскостолне осуде нраыш лиек
предали иза законом прописанога рока (МПД
1912/П, 201).
б&пство с (ген. мн. банстава) 1. власш и
досшо]ансшво бана (1 и 2); исп. бани)а (2). — О
мо) бабо, од Будима бане! | Залуду ти банство
и госпоство (НП Вук 6, 15). 1а то данас не бих
учинио, | Да ми бане сво)е банство даде (НП
БВ 1889, 171). Младен Павлов наслиеди отца
у банству на Босни (Павлин. 1, 132). ШубиЬи
су имали наследно банство (Мар). М. 1, 15).
2. е. бановина (1). — Крв се ли)е, | Банства
се од нас одметнуше (Назор 3, 135). Водили су
Хрвати борбу прошву кнезова Це.ъских, ко)и
су држали славонско банство (Стан. Ст. 2, 126).
банта ж покр. 1. доса^иван>е, узнемираван,е;
исп. бантовати. — Не зам)ери ми за банту (Ба-
ни)а, Ворк.).
2. нейрилика. — То )е други пут што сте
мс у банту метнули (Р1А). Учини то, па нсЬсш
посли)е имати никакве банте (Аре).
3. глоба. — Сваки се при)еступ и непослух
казни глобом ко)у они зову банта (Богиш. 3, 537).
бантам м нспром. (еш-л. Ьашага, патул>асто
пиле) (у придонском значен>у) само у изразима:
<^ клтегорИ}В спорт, кашегори^а боксера чи]а се
тезкина креНе измену 50#0 кг и 53,12 кг. ~ ко
 БАН'ГАН.Е — БАНЧИЦА
кошка: врача йаШу.ьасше кокотке сшраног По
рскза.
банта н>е с гл. им. од бамшаши.
бантатн, -ам иесвр. покр. I. в. бунцаШи (1)
(Пирот. окр., Ник. ]. и Пе). С).
2. в. бандрлаши. — Банта што му падне на
памет (Зоруновац, Цвстк. М. 1).
бантиватн се, -§м се свр. поир. ослободиши
се, ошарасиши се. — Кад веп види [пар], да се
не може овога виловн>ака бантиватн, даде кпер
за н>ега (Смичиклас Т., ЗНЖ 16, 145).
бантнсаше с гл. им. од банШисаши.
бантйсати, -ам свр. в. бандижаши (Далм.,
Никол. Ъ.).
бантптн, -им свр. йрогнаши. — ^ер )е бсз-
душник сад банКсн и од наше власти, и пошьу-
ван од сваког, као и она) кои га )е за оно убиство
у Цариград послао! (ПоповиК В., Вук 18, 318).
(Зоре 2, 4).
БаптиЬ йрезиме (Мило). Б. 1, 771; Далм.,
Аре).
баптованье с гл. им. од баншоваши.
бантовати (бантовати), -ту)ём свр. и иесвр.
(май. Ьагиаш, дирати, узнемиравати) покр. узне-
мириши, узнемираваши; исп. банта (1). — Спупгги
скуте о ниже колена | . . . У мене су )огунасти
Турци | А може те ко)и бантовати (НП Корд.,
63). Види она свога мужа сретна и да иде сваки
дан напрстку, па га поче бантовати, да )о') каже,
коаемуту моп дава (Буковина, Ард., ЗНЖ 7,
284). Ме!)у газдом и другима до1)е [за време )ела]
... и до битке, то само онда, кад се напи)е па
друге по куКе банту)е (Варош, ЛукиК Л., ЗНЖ
25, 106). Бо)им сека', дате ни)есам бантовала, и
тако ... — Како бантовала! . . . Нема ту од
бантовавьа ни говора! . . . Има се, фала богу и
код мене '1)е преноКити ! (Пец. 4, 1 1). Опростите,
шиор, што вас банту)'ем (Драж. 4, 228).
бантрл>ан>е с гл. им. од баншр.ъаши.
бантрл»атн, -ам псспр. покр. в. бандр;ъа(Сш
(Гружа, Васил,.).
бант-уза ж мед. покр. «. ваншуза, нарочита,
омаил чаша ко]а ее, загрс}ана, сшав.ъа на месшо
йроШисли за изв.ючаъс бола. — Позива се на ек-
сперименте: ... на д|слован.с стаклене посуде,
зваие бантузс, кад се метне на руку (Скок 1, 87).
бапЬенйк м покр. е. бан(}еник. — Све на)-
више браКа Граовл>ани, | И ускоцп царски бан-
Кеннци (НП Вук 9, 65). Храбри бапНеници до-
1)оше под унакрену ватру (Нев., Дело 34, 332).
банЬёр, -ера и покр. в. банкар. — Ах, са-
рафче и банКерче ти татино . . . Ово) Ьс куче,
Персо, банКер да ми бидне (Срем. 8, 75).
банЬёрче (банЬерче), -ем с (супл. мн. бан-
КёрчиКи) покр. дем. од банкер. — в. пр. под
банНер.
бануле нспром. реч без значена у йрийееу. —
Цануле, I Цануле, бануле, | Дево)ко, шеНер )а-
буко! (НП, Бор).).
баиутн, банё.ч (аор. бЗну) свр. трен, (ие
свр. бан>ивати) 1. в. бахну ши. — Бануо )едаред
изненада Господин Владика у село (Срем. 11,
15). Пред ЛукиКа куКу бану путник (Весел.
4, 5). Милун са кеколицином браственика бану
пред авли)у (Мат. 1, 50). Вечером ти плач у
293
дворе бане, | Али )утром дан весел>а сване (Ут).
2, 119). Бану проллтос глас у опЬину, да
)е господин Клар . . . купно дворац (Гора»
1, 51).
2. изненада наиНи, набасаши (на некога или
на нешшо) . — 1едном сиромах Никола са свим
случа]°но бане на коло момака и дево)"ака (Мил.
М. Ъ. 18, 115). Ада сада изненада | На ме бане
вук? (Назор 16,29).
3. нагло, изненада ошиНи; ШумарнуШи, шрк-
нуши. — Деак мислио )е ... да од свега дигне
руке, па да бане незнано у свет (Радон. ]. 6, 146).
Тако ме срамота, да Ьу морати дедовину оста-
вити и банути куда у свет (Пап лови К Ъ., Даниил
1867, 751). Баш бих хтео мало банути до онс
симщга)нице (Даница 1868, 369). Н>ему то пик-
ништа: пешке из Аде у Сенту банути! — Дед
бани )едан часак у Петрово Село (Бачка, Ра
дон. Н.).
банцош м погрл. покр. е. банчило. — И ти
си добар банцош! (Бачка, Бор).).
баячён>е с гл. им. од б&нчиши.
банчёвье с гл. им. од банчиши.
банчило м погрд. покр. она} ко]и банчи;
исп. банцош, бйнчити, банчура (Н. Сад, Нат.).
банчин, -а, -о ко;и йрийада банци (1) , ко/и
се односи на банку (I); вар. банкин; исп. бЗначкй,
баначни, банковни (б): ~ имовииа, •—< фонд.
банчпти, -им иесвр. I 1. йроводиши време у
йи]анчен>у. — По читаве ноКи банчи у механики
(Весел. 4, 41). А мо) муж? . . . Нема га . . .
Банчи, карта се и шта )а знам шта ради! (Трифк.
К. 1, 25). Од сад )е банчио чешке, кашто се по
крчми тукб, | ХулеКи одвратном псовком и луде
и самог Бога (Ил. В. 1, 208). У сво)о) лакоумно-
сти тако [су] пи)'анчили и банчили, да би запили
у )едно) пи)°ачи по неколико (утара земл.е (Спор-
шиК А., ЗНЖ 28/1, 192). 1аков мудро с)еди,
чешка се, банчи код „Бристола" и лупа чаше
(СимиЬ Н., ХК 14, 31).
2. покр. беейосличиши, лупаши (Дубнца, Хр-
ваЬ.).
II"» се повр. покр . размешагии ее ; башкариши
се. — То )е проблем, створити нешто. А не бан-
чити се у готовом (Крл. 4, 82). Банче се бога-
таши пи)ани од среЬе | и удобно леже сред крч-
мина крила (Жилип Р., ХК 17, 267).
банчнтн, банчйм иесвр. йравиши банак у ви
нограду; одгрШаШи виноград; исп. банак (4). —
Банчиш ли виноград? Не банчйм, него га онако
копам (Радошип, Ж., Р1А).
банчнп1, -а (банчйН, -йЬа) м дем. од банак
(1 и 2). — СтолчиК, по новом и банчнп, малена
)с клупчнца, на ко)0) с)еде за ври)'еме рада и
одмарала (Широла Б., ЗНЖ 28/1, 132).
банчнЬ', -а (банчйЬ, -йКа) к дем. од банак.
— У оштарици банчйЬ, на банчиЬу боцунчиК
(Билб. 2).
БанчйЬ йрезиме <Л']А; Марч. 2, 564).
банчнца ж дем. и хий. од банка1 (3) . — Како
Киицар-Сима сво)о] деци тепа . . . 1анко — банко,
Анчице — банчице (Зма) 3, 137). Сад би имали
барем пет пута више жита, те би и пет пут више
банчицах смотали и добили (ПП 1868, 10). За
)едну . . . прирачунану банчицу, поб)еснит Ье
(Маш. 4, 74).
Г
294 БАНЧУРА — БА&АТИ
банчур3 м погрд. мокр. в. банчило (Бачка,
Бор).).
банцав, -а, -о (май. Ьапска, зрикоша) покр.
разрок, зрикав (Бачка, Лрс).
банцор, -бра м покр. рекла; прашка женска
ха.ъина од цица (Пирот, окр., Ник. ].).
банцука м покр. 1. шцаница (Расина, Поп.
Р.).
2. шаливчина (Расина, Поп. Р.).
баш1 м покр. в. багьа. Ув]срио [се] да
му бол>е помаже „баш у ари)и" но у води (Мат.
4, 213). Дигли су )0) [Мари] шсзику риву и —
н>езин бан>! (Во)н. И. 2, 142).
бавь* м греде у йодруму на ко}има леже бурад
с Никем (Шум., Мел.).
баЧьа ж (:-ен. мы. бан>3) вар. баш1 1. а. лечи-
лишше на минералния изворима, обично са уреНа-
)има за куйан>е; исп. илица, купке, топлице.
— Исто тако имаЬе . . . повластице за лечение
по свима државним . . . бан.а.ма (36. зак. 30,
45). Врели извори . . . изби)а)у обично у бли-
зини вулкаиских стена. У Срби)и имамо више
бан>а, ко) е су у таквим приликама подигнуте
(Жу). 1, 26). б. извор Шойлв воде. — Чести су
и називи дати [обичним изворима] ... по ни
ско) и високо) температури: студенац и сту-
денка, бан>а и бан>ица (Цви)., ГСКА 51, 2).
2. ]авна зграда са уреЬа]има за куйа/ье (обично
у шойло] води), куНашило; исп. амам. — Ова )е
варош имала и башу — купало (Ми). С. 2, 272).
Од камеша разорених цркава . . . правите . . .
ханове и бан>е (ВукиН. М. 5, 31). Жене данас
несу код куКе, отишле су у башу (КМ, Ел. Г. 3).
фиг. О Стамболе, земал>ско весел>е, | . . . бан>о
слатка л>уцкога живота, | 1)е се виле у шербет
купа)у (ВЬегч 7, 137).
3. куйашило у стану. — Грофица )е изашла
из бан>е. Пред великим огледалом мало застане
и задоволено се насми)е. Вид)'ела )с сво)е ти)'ело
(Бубл. 1, 211).
4. куйан,е, Иране (обично у шойло] води) ; исп.
купел». — После бан>е ноге се добро избришу
и сасуше (Здр. 1909, 214). Спремала )0) )е топле
воде ... да у ню) држи ноге ... За сваку таку
бан>у узимала )о) )е 25 франака (Батут 4, 161).
Због тога )е на)бол>е ту бан>у у вече . . . употре
бите (Пел. 1, 512).
5. кабина од дасака за евлачепе и облачен*
куйача. — Ушппьска „рива" (обала) начичкана
)е приватним „башама" или колибицама од да
сака на ногама у води, со)иштима, где се кли
ента преоблаче (Мил>аниЬ П., СА 1896, 77).
БЗгьа ж 1. ман,а обласШ у исшочно] Србщи
у сливу Моравице, десне йришоке Зужне Мораве.
2. манастир у Рисну (Бока).
3. средн>евековни град, села и бапско лечили-
шше у Србщи код Прибора на Лиму.
4. сасшавни део имена места са минералния
лековишим извором: Врьачка «—, Нишка ~,
Врашска ~ и др.
б&н>ав, -а, -о «. бангав. — Башав — каже
се за кон>а с напред пови)еним ногама (Вуков.
А. 2).
бЗшак м покр. в. бадлак (1). — На Бадши-
дан . . . иду сел>ани из сваке куЬе с колима у
шуму за дрва и бадшак (башак) (Косово, Деб.
1, 280).
башак, -шка м покр. в. банок (1). — Свит
се гри)е или нуз ватру на бан>ку, или нуз 3)ало
од пеКи (Варош, Лукип Л., ЗНЖ 24, 111). ПеК
)е окречио, башак око пеНи изравнао и ули)епио
(Берт. 1, 19). Око пеКи )е храстова клупа, на
звана башак (Марков. 1, 34).
Бан>ак, -шка 1. м надимак (Б В 1887, 4).
2. йрезиме (Шем. Карл. 1883, 62).
БЯ&алиЬ йрезиме (Ник. Р. 1, 964).
Баша Лука и Башалука (лок. Башб) Луди
и Башалуци) ж град у северозайадно] Босни, на
Врбасу; исп. Баща Лука.
Башалучаннн = Башолучании м (мы. Ба-
шалучЗни = Баньолучани) сшановник Бане Луке;
она; ко]и /е йореклом из Бале Луке; исп. Ба)но-
лучанин (Белий 15).
Башалучанка = Башопучанка ж сша-
новница Ба>ье Луке; она ко;а }е йореклом из Бан>е
Луке; исп. Бащолучка, Башалучка, Банллучка.
Башалучка ж в. Бан>алучанка (XI 1938, 130).
башалучкй = башблучкй, -3, -б жуй се
односи на Бан>у Луку; исп. ба)нолучки (Велик 15).
Башанац, -нца 1. м е. Бан>анин (1) (Вук, Р) .).
2. йрезиме (ТршиН, Ник. Б.).
Б&шани м мн. йлеме и йредео у Црно] Гори,
зайадно од НикитНа. •
БЗшапин 1. « (мн. Баша ни) йрийадник Пле
мена Банана; исп. Башанац (1) (Вук, Р).).
2. йрезиме (ЛМС 84, 179; Дед. I. 3, 235;
ЗНЖ 21, 287).
башавлйка (бан>анлика) ж жена бан>ар
(Вранье, Дим. Т.).
бЯшаше с гл. им. од бапаши (се).
ббшаше с гл. им. од бан>аши.
бВиьар м она;' ко/и некога куйа или му йо-
маже йри куйапу; исп. башаци)а. — Одржава)у
се и курсеви за помоНно медицинско особл»е (ла
боранте, банэарс, масере) (Пол. 1949, 13169/5).
Организам )'е био тако очиппЧен, да ни на^иску-
сни)и бан>ар не би могао бол>е (НИ 1899, 13).
У физикално) терапи)и баньар врши купан>е;
паци)'ент )е само об)ект. Исто тако некад у
амамима било )е бан.ара (у Београду се то не
кад звао тел>ак); они су сапун>али, рибали чет
каме купаче, поливали их водом (Ил. Др.).
бавьат, -а, -о без значена у загонеци:
Шавьато, бакато, | на врху гранато (руа) (НЗаг
Нов., 195).
бВшати, -ам ысевр. покр. I куйаШи некога
или нешшо, обично у води; йраши, квасиши. —
Што си ме девет месеца носила, | И ру)'ним вином
бакала (Нишки окр., НП, Мил. М. Ъ. 23, 142).
Свекрва ми чедо бан>а (НП 1астр., 44). Жене
бан>а)у децу (КМ, Ел. Г. 3). фиг. Ков>иц му у
крви ноге сво)е бан>а!(Стан. Д. 2, 144).
II — се повр. исп. бланлтн се. — Град се
бели, бистра вода тече, | Ту| су ми се )унаци
бан>али (НП, Грб. С. 1, 190). Хопа опет Кути,
па се само бан>а, а када по1>е, а он остави за
бан>ан>е на огледалу )едну аспру (Срем. 1, 37).
Оеобито блажен бе)аше Губин, ко)и )е ... из
детиьства био привикао бакати се (Мил. М.
Ъ., БК 1897, 719). Балала се Рада | У тихо
Дунаво (НП, Вила 1866, 662). Нем6)те да се
баялте де )е диб&ко (КМ, Ел. Г. 3).
 БАН.АТИ — БАОРНИЦА
бавьати, бакам (бавьа)у) нссвр. в. бйнаши1
(2) (Тро). б, 301).
баяьац, -н>ца ж зайадни вешар у исшочно) Ср-
бщи ко]и дува од Сокобапе ка К/ьажевцу (Стеф.
Ж.).
Бавьац, -н>ца йрезиме (Карав. 2, 284; ЗНЖ
21, 287; Шабац, Ник. Б.).
бавьачкн, -3, -б в. баналачки. — в. пр.
под баналачки.
бЗц>ацн)а и она] шшо одржава ред у куйа-
шилу и Послужу}* куйаче; исп. бан>ар (Вран>е,
Вла). 1).
Бан>аш йрезиме (Им. МС, 152).
бЗньгав, -а, -о в. бангае (Вуков. А. 2).
баше, башЗ ж мн. шал>. покр. банке (нов-
чанице) . — Бан>е — тако се у шали тепа банкама
(Зма) 4). Да) ти само бан>е овамо, а махни се
празна разговора (Банат, Бор).).
БавьевнЬ йрезиме (Кн>иж. 9, 438).
Баньеглав йрезиме (ЗНЖ 21, 287; Каран.
1, 422; Срем, Ник. Б.).
бавьёше с гл. им. од баниши се (Вук, Р).).
Бавьеш йрезиме (Р1А).
бавьиватн, бан>у)ём нссвр. уч. (свр. банути)
изненада долазиши, йо]ав.ъиваши се. — Д)е-
вовала Ика, момци подрастали и из га;а баши-
вали к 1ьо) (СекулиН }., ЛК 1941, 97).
башнна ж в. брйч. — Од башинс (браче)
доби)а се слаби)'е ул,е (ВукмановиН ]., ГлЕМ
1939, 59).
бавьица ж 1. дем. од бан>а (1). — Северно
од За)'счара, има )едан млак минерални извор
... Та) се извор зове (Николичевска) бан.ица
(Мил. М. Ъ. 15, 875). в. и пр. под бан>а (16).
2. а. нарочито место у куНи или соби за
йрагье и умивале; исп. хамамиик. — На башнцн
се видео бардак воде (Сара) л. 1, 12). Устао и
у дну собе на камено) плочи, ко)а се друкчи)'е
зове бан>ица и служи, да се на н>о) куна) у по
потреби, опрао се сав)есно (Нам. 2, 46). б. мала
кода или коришанце за куйапе. — Варо шайке
и богаташке има) у ... нарочито калине или
„башице" (Здр. 1908, 18). Тога ради спреми се
доста ... корита, кориташаца (бавьица) и других
судова (И. 1907, 142).
Б5&нца ж кра] Београда и село у околини
Београда.
бавьица ж агр. покр. ерсша круйне йшенице
(Книн, СимиК С).
бавьицавье с гл. им. од батщаШи се.
бавьицатн се, -ам се нссвр. покр. скакаши
шамо-амо и узнемираваши друге око себе (камсе
се обично за децу) (Дубица, Хрвав..).
БавьичнЬ йрезиме (Босна, Аре.).
Банька1 ж в. Ба/ьчанка (Мил. М. Ъ., Р1А).
Банька' ж сшановница села Бахи; она ко]'а
]* йорек.юм из села Бдни (Р]А).
банька1 ж 1. ерсша народног кола у Срои]и;
исп. бшьска (БВ 1895, 249).
2. суд за захвашшье воде. — На сваким
колима на дугачком штапу забодена башка ко)ом
се вода из реке или баре захвата и биволи по
лису (Поп. Ср. 1, 440).
295
башка' ж покр. е. банка1 (За) . — Видиш ова)
сто ... свога Ьу га башком прекрилити, кад се
из Америке вратим! (Лика, ДелиН М., БК
1903, 1009).
Бавько и име (Ъор{). Т. 17, 474).
Баньолучанин м в. Бааалучанин (Р1А).
Баньол-^чанка ж в. Бан>алучанка (Ред.).
Б а и, 6лучка ж в. Бапалучанка (Р]А).
башблучкй, -3,-6 е. бапалучки (БслиЬ 15).
бавьбра ж покр. деч]и зма] (Цетивье, Лоп. Б.).
бавьошка ж агр. покр. ерсша еиноее лозе с бе
лим грож^ем (Далм., Шул. 5).
бавьпуница ж зооя. покр. е. црвендаН ЕпсЬа-
си$ гиЬсси1а (По/ьнца, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 215;
Хирц 3).
Башска (Башска) ж (дат. БЗньскб) и Баш-
скб)) 1. име неким селима у Срби]'и С?]А).
2. десна йришока 1ужне Мораве, у близини
Врапа (Р1А).
бЗвьска ж ерсша народног кола; исп. башка1
(1) (Руднички окр., Мил. М. Б. 15, 356).
Бешена Река ж лева йришока Ибра.
бавьскй1 (баньскй), -3, -б ко]'и се односи на
бону : ~ купатило, ~ лечевье, ~ сезона.
бавьскй9 (баньскй), -3, -б ко}и се односи на
место с именам Бйн>а: ~ општина.
Бавьчанин м (мн. Башчани) сшановник Багье;
она] ко]'и ]е йорек.юм из Бан>е (Сврл>иг, Кньа-
жевац, Басил,.).
Бавьчанка ж сшановница Бале; она ко]'а }е
йореклом из Бале; исп. Башка (Сврллг, Кн>а-
жевац, Васи.ъ.).
Бавьштаяин м (мн. БаньштЗни) сшановник
Багъске; она] ко]и }е йореклом из Ба/ьске (КМ,
Ел. Г. 3).
баобаб мбот. ерсша шройског афричког дрвеша
Ас1ап50ша сН§1(:аса из ф. ВошЬасасеае; исп. цин-
дрво (Црн. 1, 92).
бабгавь без значен>а у загонеци: Шогань,
баогаш, I тури ону згоду на огаш (црепулл)
(НЗаг Нов., 234).
баоша ж навилак сена, шрам; исп. бапьа
(Вуков. А. 2).
68ор м покр. 1. бураг код йреживара; исп.
баориште (1), баоршак, бахор1, пашиште, шкембе.
— Кад се лети закол>е овца, остави се „чкембе"
(„баор") са храном у вьему (Буш. 3, 567). (Ерд.
3, 119).
2. фиг. погрд. деше. — Она) баор плаче,
йч не патйше [преста)е] (КМ, Ел. Г. 3).
баорица ж в. ба]алица (1). — У свакем
су селу по дви три жене, ке знаду равнат, сви)ат,
чриво назад метат, кушел, дизат ... женскам
велиду бабице или баорице (Ср. огул., Божи-
чевик Г., ЗНЖ 11, 203).
баориште с 1. в. баор (1). — Од изваг)ене
утробе ... баца се само баор („баориште или
пашиште") (Ми). С. 5, 28).
2. унушрашпа йокожица код баора (Левач,
ТемниЬ, Ми). С. 1).
баорница ж е. ба]алица (1). — Од урока
бране за плату баорнице, побожне старице (Кар.
1901, 186).
296 БЛОРН.ЛК — БАПТИСТСА)
бабргьак, -ёка м в. баор (1) (КМ, Ел. Г. 3).
БаотиН йрезиме; исп. БалтиЬ (Р1А).
бЗоча ж (тур. Ьа1сак) дршка на бошуру
(оруЪу за хвашапе рибе); исп. балчак (Мед. 4, 2).
БЗошева Градина ж в. Балшова Градина
(Вук, Рь).
БаошпЬ йрезиме (Шоб. П. 1, 310).
бап оном, узвик за йодражаван>е звука (обычно
йошмулог) ко/и се чу]е При наглом йаду ненега
или При удару шуйим Предметом; вар. бапе; исп.
бапе-бупе, бапнути, бл>еб, бл>ускац, буп, бух (а).
— Кад се казу)е како )с неко некога ударно,
вели се: бап )едном, бап другом (ЦТ, 1овиЬ. 1).
А цигла поред тебе: бап! (СимиЬ Д. 1,74). 1а
н>ега чибуком: бап, а он мене Ьуски^ом: жиц
(КиЬа 1905,25/2).
баиа и покр. име одмила за старике луде:
деда, чика; исп. папа. — Бала Аца (Банат, Бор]'.).
бапан>е с гл. им. од б&йаыш.
бапавье с гл. им. од байаши.
оапатп, -ам иесвр. (свр. бапнути) покр.
I удараши, груваши; исп. бубати (16). — Бапао )е
по н>ему као по пустини (ЦТ, ШоЬ). 1а му велим:
не бала) то дете толико у ле1)а, али ме он не слуша,
него само би)е: бапе! бапе! па утече (Сврллг,
Пирот, Ниш, Басил,.).
II ~ се повр. (ЦТ, |овиЬ. 1).
бапати, бапЗм нссвр. покр. ]есЛи алайливо,
ждераЛи. — Бапа као да ни)е )ео цио дан
(ЦТ, ШоЬ).
бапач, -ача м покр. она] ко]и байй, ждерон>а,
йрождр/ъивац (ЦТ, ШоН).
бапе узв. в. бай. — в. пр. под бапатн.
бапе-бупе узв. шуйе-луйе, удри-удри; исп.
бап. — Напала си ме ноЬас овде па бапе-бупе
к'о жероау у купусу (КиКа 1905, 8/2).
бапити', -им свр. е. байнуши. — Бапи га
по глави (ЦТ, ШоЬ). (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
бапити', -ймнесвр. покр. ]есШи; исп. бапати,
папити (ЦТ, ШоЬ).
бапйш, -нша м покр. ударац. — Дао сам
му добар баш пи (ДучаловиКи, Ков. Р.).
бЗпка1 (код Бука: банка) ж (ген. мв. банки
и бабака) покр. сшарински новац; исп. бабушка2
(2), баква5. — Коме опада нагло коса, нека
уви)ек носи у коси ... какву било бапку (сваки
старински новац, кощ се из земл>е ископа) (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 1, 274). (Имотски, Вук, Р).).
балка* ж покр. 1. Предмет на ко]и се нешшо
ослсаьа; исп. баба' (1) а. йодуйирач. — Бапка ...
начшьено као соха (права одоздо) те се на н>у
наслоне два ш.ъемена (Хрв., Вук, Р].). б. мали
накован» на ко}ем се ошкива коса; исп. баба* (1д),
бабица* (1) (Крагу)евац, Радо). Вл.; Павл. 1ер.
2, 28). в. йречага у колским лошрама; исп. карва
(Поцерина, Моск. 6). г. йойречна йречага на
врашницама. — Со) при поизвал>ивани, бапке на
капищ поломллне, гужве покидане (Весел. 10,
116). д. облуч]е на самару; исп. баба' (1ж). —
„Самар" ... се ди)ели на „стелу" и „дрвеницу".
Дрвеницу чине: прва и задн>а „бапка" са шест
„патарица" (Дуч. С. 1, 16). 1). греда за еезившье
шнйова (Лика, Босна, Богд. С), е. йойречно дрво
на врху дршке од весла (Смедерево, МомировиК
П., ГлЕМ 1937, 154). ж. дрво са ко}ег се би}е
„йойиН" у чобанско] игри исшог имена (Пореч,
Лепеница, Ризн.).
2. хрйа шуцаног камена за одржаван>е друма у
исйравном сшан>у; исп. баба*(3в) (Лика, Трб. П.).
бапка3 ж покр. 1. зоол. а. в. йри.ъсшьак
ЬсрайовазСег Соиап! (врсша морске рибе); исп.
бЗба' (За) (Хирц 4). б. в. мокрица клуйчара Аг-
тасИ 1Нс! шт \и1заге. — Бапка ми )е подгризла
поника' (Павлин. 1, 17). в. врсша йаразиша у
шкргама неких рыба (Брач, ГлХНД 1887, 119).
2. бот. а. в. висибаба Са1атдш п^уаПв (око-
лина Ниша, Пелив. 1, 121). б. (обично у мн.)
в. рогач Таркппа ргиш (Вравье, Вла). 1; 1оснф.
1, 68; Ран. 2,39).
3. мед. (обично у мн.) рана на усшима. —
Породила често пате од неких рана на устима;
те се ране преносе и на децу н зову се бапке
(СимиЬ Св., БК 1896, 217).
4. йовесмо вунеу конура (Хеф. 1, 145).
бЗпка* ж покр. руна, ]ама (Тимок, БелиЬ
1, 368).
банке ж мн. покр. в. бабице (1). — У селима
око Лесковца бапкама се зову зли духови, кощ
муче породилу, наносеки )0) разне болести, па
често пута и смрт (СимиЬ Св., БК 1896, 217).
Дум Антун )е знао заклети пругове, балке, гу
сенице и сваку пас;у в)еру (Вул. В., БВ 1906, 39).
бапко м хий. од бобо; исп. баба)'ко. — За
бапка )е ри)'еч говорио (Вук, Р).).
бЗпнутн, -нём свр. (»есвр. бапати) 1. уда-
риши, шреснуши, луйшйи (некога, нешшо); син.
бубнути (I, 1); исп. бапити1. — И мене нешто
бапну у раме! Сак. С. 1, 231). (Ми). С. 1;
Ков. Р.; Вла). 1).
2. а. ударивши о нешшо изазваШи )ак шум,
шресак. — Чуло се да су врата бапнула (ЦТ,
ШоЬ). б. шешко йасши, лоснуши. — Сараци
[голубови] ... се ... дуто ... премеЬу, а потом
бапну о земл.у и умртве се (Рад». А. 1, 121). Дете
бапну о ледину (Бож. К.). И пре но што се
вреКа жита измлела, ти синко бапну на губе-
рицу и завреча као )аре (Ъос. Д. 2, 201).
бапскн, -9, -б исп. бабищ, бабински, бабщ,
бабли 1. ко/и се односи на бабу1 (1), ко}и )е као
у бабе1 (]). — Никола у свом бапском руву, на
ко)'е беше огрнуо ... огртач, ста)°ао )'е насред
свощх саоница (Г—Г 2, 333). Окружне ... и
градске санитетске управе ... стара)у [се] ... да
народ ... доби)е лекарску помоЬ с\гзби)а)уЬи
бапско лечеае (36. зак. 1, 37).
2. пе). женски; неозбилан. — Он мншл>аше
да )"е само такво поступаае у реду, а друго су
све бапска посла, ко)а не долику)'у озбил>ним
л>удима (Ранк. С. 2, 191). То су бапске приче и
басне (Л>уб. 1, 27).
бЗпски прил. пе). на байски начин, као баба,
као жена. — Бол>е дично пасти, но бапскн жи-
в)'ети! (Драж. 3, 146). Нестало [)е] онога ...
за кощм ви бапски наричете (Самоупр. 1903, 4/2).
бЗпство с йосао, заниман>е до}кшъе; исп. баба1
(6). — Бапство или баство, па и бЭсто народна
)с ри)еч и значи посао или званзе бабе, бива
до)ил,е (Зоре 3, 212).
баптист(а) м (ген. мн. 6аптйст5) (нем. Варйзт)
йрийадник йрошесшаншске секте ко]а йройоведа
доброволно кршшаван>е само одраслих особа.
 БАПТИСТА — БАРА»
Баптиста м (грч. Варивгёз) цркп. Крсши-
шел, йЦ. свеши 1ован. — Баптисту слави град
ко)и ме роди (Комбол М., ХК 17, 83).
баптистнчкй, -8, -б ко]и се односи на бай-
шисше (Велик 15).
б&пчар м покр. в. иумизмашичар, она] ко]и
се бави скуй.ъшьсм старо.- новца; исп. банка1. —
[Ку)унци)е] су ... често топили златни и сре-
брсни текуЪи и стари новац, па их с правом да-
кле нумизматичари („бабчари") окривл>у)у (Кре-
шевллковиЬ X., ЗНЖ 30/1, 122).
бЗпче (бапче), -ета с дем. и хий. од баба1 (1)
(Дим. Т.).
бапче, -ета с хий. од баба (1 и 2). — Бапче ...
у неким породицама деца су звала тако свога
оца (КМ, Ел. Г. 3). А пошто сам онда безгра
нично волео свога деда ... био сам л>убоморан
на ма)чин род и н.енога деда ... кощ од мога
бапчета има чак и више пара (Бож. Г. 7, 8).
бапчиЬ м покр. в. байка* (16) (Бингула,
Мед. 7).
бЗпчпца ж дем. од байка1 (Тимок, Стан.
М. 1).
бДр1 м и ж бот. а. е. мухар 5е1апа каНса, 8с-
ипа д1аиса (Вук, Р).; Кон>иц, Реш. 1, 226;
Мостар, Милас. М., Рад 153, 85). б. в. мухарика
5е1апа УшсНв; вер. бЗра1 (5) (Шул. 5).
бар'м (лок. бару ;мн. барови) (енгл.Ьаг)а. ноНни
забавны локал. — Водио ме )е у она) мали бар
где неки балавац свира на клавиру (Петр. Р.,
СКГл НС 19, 322). Барови сматраке се врстом
кафане и моЬи Ье да раде под тим називом
(36. зак. 31, 68). б. мала госшионица где се с ногу
]еде и йи]е; исп. бифе. — Кафана за путнике и
странце нема; у колико их има, то су обични
морнарски рибарски барови у ко)има кли]'енти
сто)еЬи и пи)уКи препричава)у сво)е авантуре
(Петр. Мих. 3, 14).
бар" м (фр. Ьаг) мет. ^единица за мсраьс аш-
мосферског йришиска.
бар* и ба'р (тур. Ьап) йрилог за изражава/ье
швесног ограничена у реченици; вар. барам, баре,
барем, баренко, барма, бере(м) а. на]мате, у на)-
ман>у руку : макар. — Остави ми брата бар )ед-
нога (НП Вук 2, 289). Рачунски инспектори
мора] у поднети доказе ... да су радили бар че-
" тири године у струци за ко)у се поставл>а)у
(36. зак. 1,53). Поротни суд ... може на штету
оптуженога донети какав зашьучак само онда,
ако би заисти гласало бар пет поротника (Ав. 1,
45). У оваквом зраку мокре ствари немогу [се] осу-
шити, или се бар споро суше (Шул. 3, 18). Не
проке ни )едан дан, а да се не деси бар неколнко у-
бистава (Пи)ем. 1911,20/2). б. ако нишша друго
(ако нико други, ако не другда, ако не другде и
ел.). — Бар умреше у ликовашу отачаственс
победе (Рув. К. 2, 169). Кад си све учио и све
знаш, а ти бар седи и слуша) како ова деца
чита)у (Нен. М. 2, 26). Узми ми лепа церова и
)'асенова дрва! Бар зна човек за што плати (Лаз.
Л. 2, 237). Бар мучи! — окоси се стари (Пип.
2, 206). Зашто да се жали, он )е бар обезбеЬен
(Ред.). И бар сада сам в)'еровао да Ье она [збирка
песама] убрзо и изиКи (НП Драгов. Ъ., 7, предг.).
Б8р (Бар) м варош у думском делу Црногор-
ског Примор]а.
33
297
б8р узвик за умиршале сШоке йри музен>у;
йен. бари. — Кад планинка музе овцу па се овца
гица т). не да се мусти, онда )0) се каже: Бар!
вук те однио, т). сто) мирно, вук те однио (Дроб-
1ьак и Пива, Том. М.). Ал' беседи вила Рави-
10)ла: | „Бар кошуто, не просила) млека" (НП
Ник. Г. 1,32).
бЗра1 ж (ген. ми. бара) 1. а. сша]аНа вода од
киша или изданы у удублету землмшШа; нсп. ба
реж1, бареш1 (1), барчуг (1). — Ко се у бари
удави, оном друго море не треба (НПосл Вук).
Сакри)ем се у )едно) блатааво) бари у трасу
(ВулиЬ Н. 1, 28). фиг. духовна учмалосш. —
[Духови] блу^аху по застало) бари опасних на-
вика (Чок. 1, 1). б. мала количина воде (или
друге шечносши) ко]а се йривремено задржи на
пеком месту (на улици, у куйашилу и ел.); исп.
бараков. — Киша ;е, пази да не станеш у
неку бару (Ред.). Купао се, па направио у ку-
патилу читаву бару (И.). Какие су то баре по
ку)'ни! (И.).
2. шал,, велика вода, море, река. — Не испу-
шта из мисли велику борбу ко)а се ... води
„тамо далеко преко баре, где облакодери пркосе
небесима" (РадиК Д. 6, 250). Да ли )е вредно
иЬи „преко баре" и помагати борбу против Ма
кара (Ъор^евиЬ М., Каиж. 3, 71).
3. водойлавно, йодбарно землишше (ливада,
н>ива и ел.); исп. баревица, бЗрица1 (2), барница.
— На зелену бару За)овиКа | Он1)е Ьете табор
учинити (НП Вук 4, 497). Ливаде и н>иве испод те
шуме зову баре (Високо, МургиК Ф., ЗНЖ
8, 81). (Лика, Мед. 1, 1608).
4. лошще сено са баре1 (3); нсп. барина
(36). — Стеване, метни кхньма си)ена, а кравама
баре (Билб. 2). Имао сам три вошчиЬа баре
(Лика, Мед. 1, 1608).
5. (и бара) бот. а. в. ошшрица Сагех (Панч.
7). б. е. сиша 1ипси8 (Шул. 5). в. (и бара) е.
мухар Зсйпа в1аиса (Лика, Аре), г. е. крйигуз
8есапа уегткпПага (Аре).
Изр. ошгра ~ бот. в. бара1 (5а) (Поп. Ъ. 4).
црна ~ бот. вреша ошшриие Сагех Г1раг1а из ф.
Сурегасеае; исп. велика онгтрика (Црн. 1, 143).
готов као бос у бару : ейреман да нешшо радо
учини. — А кад се веК напише, нареднику до^е
буба у главу да „изи1)у мало". — Поднаредник
готов као бос у бару (Весел., БК 1902, 551).
као да си бацшо у бабину бару: нешшо ]е улудо
йошрошено, бачено (Зма) 4).
бЗра* ж покр. куНица за йасул; исп. барати
(БиХ, Радо). В.).
бара1 ж 1. назив за црно-белу козу и име шакво]
живошинм; вар. барана, барс, барза; исп. баран
(1), бараст'. — Бара — коза одъ главе до плеКа
б-Ьла, а по стражньой трупи црна (Никол. Ъ.).
(Риб. 1, 170).
2. име домаНим живошитама а. кош; исп. ба
рина* (а), бареша, баронка (а), бароша, баруша
(Вук, Р).; Вла). 2, 404; Кур. 2, 38). б. овци; исп.
баретица, барица* Деловик, Поп. Д. С; Босна,
Бор).; Кур. 2,32). в. свити (НПр Врч. 1, 123).
г. кокоши (Обр. М.).
бйра- ж покр. (ЦТ) 1. «. баук (3). — Не
иди у каммьар да те бара (зми)а) не у)еде (Стев.).
Да ти нана наЬе бару [ваш] Сов и п. 1).
2. еуфемизам за звери (обично за вука) . — Где
су козе, нано? Поклала их бара (Стев.).
298 ВАРА — БАРАБИЗИРАТИ СЕ
бара ж (тал. Ьатга) 1. йолуга, шийка. — Уто
варили смо 2.000 тона жита, српскс м)еди у
барама тона 1.200 (Ивел. 1, 136). фиг. Велики
духови ку)у баре мисли, одакле нижи умови
ку)у монете за циркулаци)у у свакидаипьем жи
воту (Кнеж. Б. 5, 67).
2. фиск. е. барнс. — Бара и река, скеле,
уже и мотка обичне су справе за ту гимнастику
(Мил. М. Ъ. 11, 406).
бараба м и ж (ген. мн. бараба) пе). нева/ыю
човек, йройалица; скитница, йробисвеш (према
разбойнику Бараби — Варави кощ )е, према )е-
ван1)ел.у, распет поред Христа); вар. барабан (1),
барабер. — Ех, да зна)у четничке и недиНевске
барабе шта им спремамо (СимиЬ Д. 1, 187). Не-
д)ел>ом пуни сокаци шфних бараба (АндриЬ 3,
83). Писала )е она писма и за луде у Америки,
и за барабе по сви)ету (Ъоп. 1, 135). Неке су ба
рабе беспрекидно звучно разбивали чаше (Батуш.
1, 19). Она женска бараба дошла )утрос рано на
капи)у (Ред.).
барабаз прил. «. барабар (2) . — Уэму ора'е,
што у куНи има)у, па сви барабаз поделе (За-
шшье, ПетровиЬ В., ЗНЖ 5, 276).
барабан, -ака м 1. луйа ко]у на Велики йешак
изводе у каШоличко] цркви верници код се йомене
разбойник Бараба. — Велики петак ... На вечер
Туче се „барабан" (Полица, Иван. Ф., ЗНЖ
10, 45). фиг. русва}; туча. — Ова) )е наш поп
права будала: опрао, обукао, искитио па поредао
сеоско женско и ]ош му дао бар)ак ... Колико
)е то само ста)ало село. Село се изажело и сада
има барабан (Вил. 2, 32).
2. шиба ко]ом кашолици йриликом барабана
(1) удара;у йо клуйама. — Ста)'аье воде личи
се на више начина ... ошине се три пута бара
баном (шибица од великог петка) (Полица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, ИЗ).
барабан м 1. в. бараба (Брод, Бор).).
2. у загонеци (за деше) : Поручу)е парапача
(пуница) по 1ур)'еву барабану (д)етету), да )0)
пошл>е тутшьачу (таву), да уби)е фрн.еузу (ко-
кош) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 27, 157).
барабан(а)т, -нта м (мац. <1агаЬап() йлаЬени
возник; сшражар, йандур. — На вратима од
Плоча барабанти су ... сто)'али спремни кра)
чекрка (Вид. А. 1, 65). Барабанти т. ). во)ници
плаЬеници пори)еклом из Хрватске и Угарске
женили су се и оста)'али у Дубровнику (Синд.
1, 63).
барабане м эаст. врсШа на]фини]ег зеишина
(ко]и се йрвобиШно израЬивао у белгиско] области
Брабанш); исп. барабанц. — У )'едан литар луте
комове раки)е сипа [се] сто грама зехтина бара-
банса (Грб. С. 1, 236).
барабанц м в. барабане. — Снабдели смо
[радн>у] са свим новом ... робом, као ... эе)тина,
барабанна далматинског у кантама (МЖ 1894,
166/4).
барабар прид. нспром. (тур. ЬетаЬег) 1. ра
ван, ]вднак. — Мы га [Христа] Турцы неве-
руемо, него га почитуемо само за едногъ Про
рока и угодника Бож1сгъ, како годь у нашегъ
Пророка и светца Мухамеда, кои су едань дру-
гоме барабаръ (равны) (Ву)'иЬ ]. 4, 261). Сан>ао
)с о с)'а)'ном положа)у, на ком Не бити барабар
са првима у граду (Петр. В. 3, 34).
2. (у прилошко) служби) ]едно исшо, ]еднако;
найоредо; вар. барабаз, барабаре, барабарице, ба-
рабарке. — Хвала и ништа, то )е барабар (НПосл
Вук). Шамац [се] напуни водом, па тече с пото
ком барабар (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 95). Па
куд веКе радости за д)ево)че веК ... да ходи
барабар са ханумама (Нуш. 16, 143).
барабаре прил. покр. в. барабар (2). — Иза
овог се дава молитва г)увегли)и и нев)ести.
Изведу их барабаре (упоредо), па им на^прво да
молитву домаКин (Конавли, Баларин Н., ЗНЖ
3, 296).
барабаре н>е с гл. им. од барабариши.
барабаритн, -абарй.м (пр. сад. барабар^Ки;
имп. барабари; аор. барабарй) неевр. исп. барабар
I 1. из]едначиваши, сшав.ъаши у исши ред. — Зар
су код тебе . . . сви)етли везир и тво; кнежиЬ
Милош )едно исто, те их барабариш? (Тод. П.
1, 52). КонА съ магарцемъ не валА барабаритн
(НПосл Мушк., 69). Он \с очевидно ... бараба-
рио Марту, Томку, Курсупа, Лулину [мазгу] ...!
Све )е то нлму потпуно барабар! (Мат., Дело
10, 221).
2. одржаеаши равношежу. — Бисаге бара
баре на седлу кад су )'еднаке по тежини, или
кад се метне )ош нешто са стране да буду у
равнотежи (Стеф. Ж.). Тури у ова) бисаг камен,
да ти барабарй (Васил..).
3. е. барабариши се. — СтефановиЬева ди
намика барабарй са ... Борисавом Станковипем
(МитриновиЬ Д., БВ 1913, 98).
II ~ се а. из]едначиваши се, йоредиши се,
мериши се. — Знадеш, побро, по имену самом |
Да смо Турци земли господари, | И да нама
в)ера не подноси, | Да се с нама барабарй ра)а
(НовиЬ 3, 85). Ни)'е ми ни на кра) памети, да
се с вама барабарим и препирем! (Мат. 14, 62).
Друго сам )а, а друго си ти. "Не можеш ти са мном
да се барабариш (В—С), б. биши у исто] лини]и,
висини. — Бо)ати се било да силовити таласи ...
до ко)и час не шчепа)у ту ла^у и да )'е не гурну
о опасно гребене ко)'и се барабаре с водом (Мил.
М. Ъ. 13, 107).
барабарице 1 прил. в. барабар (2)
барабарке (барабаркё) / (ЦТ, 1овиК. 1 ; Ду-
чаловиКи, Ков. Р.).
барабарнй, -а, -б иидив. найоредни, йара,-
велни. — Сложни барабарнй ланац добрих )ахача
сграсу (Ъор. 2, 122).
барабаш, -аша м йлуНна болееш код оваца.
— Чобани мисле да се барабаш доби)а од пра-
шливе траве и мутних извора (Милос. С,
ГлСНД 1928, 235).
Барабаш йрезиме (Вук, Р)., изд. 1852, 860).
барабер и пе). е. бараба. — 1едан човск хоКе
са господином игуманом да говори. — Опет
иа.ъда какав „барабер"! (Петр. В. 5, 7). БиКеш
ти ту5 слуга и „барабер" (Шид, Бор).). Непо
зната човека ... нерадо прима)у на преноКиште,
утолико неради)е ако )е путник „барабер" или
„вандрокаш" (Шкар. 2, 116).
бараберн)а ж эб. барабе; вар. бараби)'а (1)
(Р—К 2).
барабизйратн се, -йзйрЭм се (-йра)у) свр. и
неевр. йосша(]а)ши бараба; йойросшачиши се,
йосша]аши йросш. — Бока )е ... био примио нешто
 БАРАБЩА — БАРАКИНЧЕ
од луди ко)и раде тешке послове ... „бараби-
зирао се" (Ъор1). Кон. 1, 142). У ьихову дру-
пггоу он се постелено барабизирао (Ред.).
барабн)а ж 1. зб. в.бараберща. — Охо, охо,
бараби)о лута, зар не видиш младог господара?
(БогиЬ 1, 8).
2. бели сееш; скиш/ьа, йошуцан>е. — Код
сестара [Не се] задржатн )едно два дана ...< па
опет пут под ноге у дома)у сво;у бараби 1у (Се-
кулиК ]., ЛК 1941, 98).
барабински, -2, -5 покр. в. барайскй. — Какав
ти )е то барабински шешир (Бос. Грахово,
Билб. 2).
барабински прнл. покр. е. барайскй. — Жи
веело се онако, барабински (Бос. Грахово,
Билб. 2).
барабисати (се), -ишем (се) (аор. барабиса)
несвр. е. барабиши. — Дуто му говорила да )е он
сада домакин куке, да више не може да се скита
и барабише (Ник. 1ов. 1, 19).
барабити (се), -йм (се) (-ймо, -йте; аор. 61-
рабй) несвр. живеши барайским живошом, скишаши
се (обично ради зараде); му ниши се радеНи шешке
физичке йослове; вар. барабисати (се), барабовати;
исп. аргатовати, диринцити. — Ради негд)е на
некакво) „штреки", добро зара!)у)е и бараби (Ъоп.
1, 134). Мартин ... отишао на циглану и поелите
тога се преби)ао по сви)ету или како наши веле:
барабио (Секулип ]., ЛК 1941, 98). Стари)и брат
бараби се негд)е по Француско) (Ков. А. 1, 9).
барабица м и ж дем. од бараба. — Нека-
кав барабица сто)и пред купом (Бос. Грахово,
Билб. 2).
барабован>с с гл. им. од барабоваши.
барабовати, -бу)ём несвр. в. барабиши. —
Читав сво) вщ'ек сам барабовао по Поли и Трсту
(Бос. Грахово, Билб. 2).
Барада Презиме (ХК 12, 4).
бараж, -ажа.ч (фр. Ъаггао,е) во). 1. йрейрека.
— Али асроплан нопу може лако налетети на
бараж заштитних балона (Мин. в. 22, 71). По
морски обалеки фронт састо)и се ... и из ба
ража, минских засуна и других запрека с мора
(МГ 1933, 250).
2. зайречна'вашра, обично шойовска. — Га-
врилченко ... би)е четничке положа;е, држи
бараж док се ми пребацимо (Дед. В. 2, 158).
баражйравье с гл. им. од баражираши. —
Употреба те ... мине била )е ограничена на
баражиран>е прилаза и улаза у сталне и прелазне
базе флота (МГ 1933, 19).
баражйрати, -ажйрЗм (-йра)у) несвр. йра-
виши бараж; йрейречаваши баражном вашром. —
в. пр. под баражиранте.
баражнй, -3, -б ко]и ерши бараж, ко]и се
односи на бараж. — Да се батери)е баражне
артюъери)е поставе на мале висине (МГ 1933,
254).
Бара)ево с село у Срби]и, на йушу Београд —
Лазаревой.
барак, -рка м (гея. мв. барака) дем. од вира1
(3); исп. баретак. — На барку )е добра паша,
само пуна метила (Бос. Грахово, Билб. 2).
барак1 прид. непром. (тур. Ьагак) космаш,
рушае, чуйав. — Момак трчи п]°еше на ногама, |
299
Доклен на^е барак бедеви)у (НП Херм. 2, 52).
Он од)аха барак-бсдевн)у, | А и Халил сво)ега
г)огата (И., 202).
барак' м (ген. мн. барака) покр. 1. Нас са
дугом длаком; исп. барак1. — О шкрипову дне
(кад се бараци стригу). Никад (НПосл Вук).
2. фиг. пс]. кейец, наказа (Тупижница, Ми-
лошак.).
3. вреша еуненог засшора. — Барак [)е] врста
вунена застора, врло )е тежак у турском штилу
узоркован (шаран) (Бел. 1, 28).
барак* м покр. в. берекин (ЦТ, 1овиЬ. 1).
Барак йрезиме (ЛМС 90, 155; Сп. СТО, 1 18).
барака ж (ген. мн. барака) (шп. Ьаггаса) 1. ла
ка зграда од дасака за йривремене йошребе (сме-
шшан>е шруйа, заробл>еника, болесника и ел.). —
У тим дашчарима што се зову „бараке" мора
бити влаге (Миодр. 5, 115). Све )е становништво
скуплено у неколико великих барака и тако
логору)'е поред обале (Мих. ]. 1, 141). Управо
то и не изгледа као црква, него као каква во)-
ничка барака од дасака (Ъор. С. 4, 41). Дошао
)°е нови бро) осам! . . . Разлио се глас бараком
(Крл. 4, 210). Ту живи у бараци од брвана
(АндриЬ 3, 96). Нашао сам их у баракама уз
рашеннкс (Ъурчин М., НЕ 12, 482).
2. мала йродавница йиНа, ]ела и сишних йо-
шреба (обично При касарнама); вар. баракера. —
Пи)ада Пензионарка . . . држи негде бараку са
неким Цинцарином (Срем. 4, 271). ВеКина села
. . . има)у сво)е кафане ... а ако их нема)у,
онда . . . отвара) у бараке (Павл. ]ер. 3, 153).
баракан, -ана м (тал. Ьаггасапо) вунени йо-
кривач за йосше.ъу; исп. баракин1 (Дубровник,
Зоре 2).
баракар, -ара м в. баракер. — Неки 1оца
. . . седео )е у бараци Павла ДимиКа и ту се
добро напио вина, па )е почео нападати на бара-
кара и на н>егове момке (СН 1883, 888).
баракаст, -а, -о покр. умрл>ан око уеша; исп.
бараст* (БиХ, Гр1). 1).
бараке р, -ера м (фр. Ъагацшег) закуйац ба
раке (2); она) ко]и дроки бараку (2); вар. баракар;
исп. баракчи)а. — Ако мислиш и на вино, код
овог баракера нашег не вала (Крст. А. 2, 422).
За аласку чорбу рибл>у, закуску и )ело уопште
постарао се баракер клупски (СН 1908, 695).
баракера ж е. барака (2) . — Иди у кон.ичку
баракеру, па узми дуван (Ниш, Сто). Д.).
баракёрскн, -8, -5 ко/и се односи на бараку
и баракера; ~ аренда (Сто). Д.).
баракетати, -$м несвр. без значена у деч]о]
брозаники: На виле, на куле, на дедове штапе,
на бабине пьате, мога брата Милутина зовите
на вечеру, нити може вечерати, ни по купи
погледати, тутаи, бупьи, шаракета, баракета,
коза врец, бежи зец! (Миодр. 4, 230).
баракйн1, -йна м е. баракан. — Сад Ье бити
дви)е године, како сам Вам . . . писао, да сам . . .
примио баракин, ко)и сте ми на дар послали
(Вук 18, 560).
баракйн', -йна м покр/ е. берекин (ЦТ, 1о-
виЬ. 1).
баракйнче (баракйнче), -ета с покр. дем. од
баракин* (ЦТ, 1овик. 1).
300 БАРЛКИПЛ — БАРАТАТИ
барак ица ж е. барачица СНГ, 1овиН. 1).
баракнути и баракнути, баракнём свр. трен.
мунуши; исп. барнути (Левач, Буш. 1 ; ЦГ, СтаинЬ
Мил.)- Фиг. йошешакнуши (ЦГ, СтаниК Мил.).
баракола 1 ж зоол. е. ражица Ка)а ггига1сшл
баракула / (вреша морске рибе) (Скок 1, 55).
баракчи)а м покр. в. баракер (Ниш, Сто;. Д.).
бйрам прил. покр. в. бар1. — Мисли, да би
требало, да она), коме )'е зс.м.ъа одтргнута, дойе
одмах или барам при) е мога сирака, да узме сво)
комад (Богиш. 3, 421). При)е ко)и пет, шест
година било )е у селу барам два)ест фамили)а
(Варош, ЛукиЬ Л., ЗНЖ 25, 105).
баран, -рна, -рно а. е. бйрекй1. — Подводна
и барна паша не да) е марви здрава млека (Пел.
1, 21). 6. в. баровиш. — Чобани ... не пу-
шта)у овце по барним — подводним — месгима
(Сврллг, Васил,., БВ 1897, 204).
баран, -а и -рна м (мн. барани, барнови, гея.
бЗрЗнЗ, барина и барнбвЗ) 1. назнв за црно-бела
)арца и име шакво} живошшьи; исп. бара1 (1) (Ни
кол. Ъ.; Риб. 1, 170; БиХ, Зовко, ЗНЖ 1, 309;
Бос. Грахово, Билб. 2).
2. а. пазив за ]арца (уойшше) и име шакво;
живошигьи; исп. бареш*, барило (Кур. 2, 38;
Крал>е, КлариЬ И., ЗНЖ б, 97). б. назив за овна
и име шакво] живошшьи. — Ови дот)ера)у по
велике чопоре барновах, )'арцевах и крмаках
(Слав., Ил. Л. 1, 77). (Варош, ЛукиЬ Л., ЗНЖ
24, 150; Обр. М.).
Баран надимак ко]и /с йосшао йрезимс; исп.
Баре (Дроби». 2, 342; Марч. 2, 559).
барана ж е. бйра1 (1) (Кур. 2, 38).
Баранин м сшаиовник Бйра и Бара; она; ко/и
}е йореклом из Бйра и Бйра (Вук, Р).).
бараница ж в. баренииа. — Жене месе
[на Нову годину] бараницу од про)*ина брашна
и сала (Алекс. Поморавл>е, Петр. П. Ж., ЗНЖ
26, 146). (Лсвач, Буш. 1; Ср. рас, Дин.).
Баранка ж сшановница Бйра и Бара; она
ко]а }е йореклом из Бара и Барй (Бор).).
Баранов нН и Барановин Презиме (Борба
1949, 138/5).
б&ранскй, -а, -б ко}и се одиоси на село Баре.
— СтепковиНи, на)старн]и род баранскн (Радив.
Т. 4, 18).
Барапче, -ета с деше из Бара и Барй (Бор).).
Баранчнца ж девойче из Бйра и Барй (Бор).).
Бараша ж део Панонске Низине измену Ду
нава, Драве и наше границе йрема Мауарско}'.
Барашац, -н>ца м (геи. мн. БарЗн>ЗцЗ) сша-
новник Бара/ье; она] ко]и }е йореклом из Баран>е.
баравьац, -н>ца н вино из Баран,е. — Не точи
се ту [у механи] више ни .маЬарац ни баран>ац
(Петр. В. 6, 111).
баран.е с гл. им. од бараши.
бараше с гл. им. од бараши1 и бараши'.
Барашка ж сшановница Баран,е; она ко;а ]е
йореклом из Баран>е.
барашскй, -3, -б ко]и се односи на Бара/ьу.
Барашуша ж жена из Бара/ье (йонекад у
йе]орашивном значоьу) . — Гостионица „Код Ба-
рашуше" (Со.мбор, Сим. Р.).
Барашчица ж дево}че из Бараке (Бор).).
бараонда ж (тал. ЬагаошЛа) покр. гунгула,
бука, мешеж. — Вечерасмо у исто) згради, оче-
ку)угш ровеше нове године . . . „Бараонда" )'е
тра)ала ци)елу ноН (Мат. 14, 243).
барапскй, -3, -б ко}и се односи на барабу;
ко]и }е као у барабе; в»р. барабински. — Никад
у животу, дрипац, ни)е видео целу хиллдарку
. . . славу му барапску! (РадиЬ Д. 6, 91).
барапскн прил. као бараба, на барайски на
чин; пар. барабински. — Ма шта ова) учинио
или рскао, изгледало му недотупавно, барабски
и блесаво (ЪорЬ. Кон. 1, 142). Кад се он [момак]
хт)'сдс . . . барапскй с шо.ме пошалити, она )е
престравлено . . . крикнула (СекулиК ]., ЛК
1941, 98).
барапче, -ета с ир. дем. од бараба. — Упн-
та1 ... то барапче (Тод. Р. 1, 288).
барапчнна и и ж аугм. и йе]. од бараба. —
Превари ме неки барабчина (Ник. 1ов. 1, 225).
барара ж агр. покр. вреша винове лозе; йлод
шакве лозе (Цриквеница, Шул. 5; Бор).).
барас, бЗрса м (тал. Ьсгво) сеница од винове
лозе; османлук, чардаклща; вар. барса. — Барас
зваху Врбничани винову лозу сведену с помопу
колаца и летава тако, да )'е била као с)еница
(Врбник, Строх., ЗНЖ 16, 281). Парона Марица
[с)едила] на каменО) клупици испод „барса"
(Драж. 4, 263).
бйраст1, -а, -о е. баровиш. — Ниже села
преча подневу био |е прилично велик бараст
цриет [луг] зараштен )алшами (ПП 1868, 106).
бЗраст*, -а, -о бео и црн йо крашу (овца или
коза); исп. бара1 (1), барана, барзаст (Р1А).
Барат 1. м име некога града у народно] йесми:
исп. Берат. — )а сам )'унак од Барата града
(Вук, Р).).
2. йрезимс (Павл. Л>. 4, 417).
барат1 м (тал. Ьагаио, замена) покр. шрамйа,
шрговина; исп. баратати (5). — Одвргне [се] од
куКс те окрене у кои барат (трговину) (Буковица,
Ард., ЗНЖ 5, 30). Бошшаци у при)ашн>а врн-
мена догонили . . . 'ране, жита, шенице у барат
(промину), а По.ъичани шиман вина и раки)с
(Полица, Иван. Ф., ЗНЖ 9, 140).
барат' м моей! иейред воденог кола код водс-
нице „дринке" ко]им ее иде са великог на мали
шумбас; исп. бара (Дробш., ГлЕМ 1933, 15\
баратавати, -этапам (ди]'ал. -атй)ёч) неевр.
покр. в. барашаши (I, 5). — Прода)е се вино . . .
крца се у броде ... па ее вози за Трешт . . .
барата|с се за жито (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 266).
бараташе с гл. им. од барашаши.
баратати, -Зм (покр. бараЬём; -амо, -Зте;
аор. барата; р. пр. баратао, -Зла, -Зло) неевр. (тал.
Ьагапаге) I 1. а. служиши се, руковаши, уйрав-
лаши (нечим), уйошреб.ьаваши; вршиши иске йо-
слове (чесшо ;сдносшавно, йовршно). — Ни)е
знао баратати с динамитом (Новак В). 3, 91).
1а нисам за то, слаб сам, а тешко ми )с
с куЬом баратат (Варош, ЛулшК Л., ЗНЖ 26,
104). Упутио [се] у сав господарски посао . . .
он 1С знао баратати и са воловима и сви-
шама, и с тисни ном и отавом (Коз. ]. 2, 122).
 БАРАТИ — БАРБЛВАТИ
Растумачио му )с како се с н.нма [бомбама] ба
рате (Самок. 3, 241). Не биваше заната ко)ему
он не би био . . . в)ешт, нити )е било алата ко;им
он не би знао баратати (Кол. 2, 100). Почела )е
стара „Пресветла" ко)а )е . . . вештачки бара-
тала на)маснвни)им изразима (Петр. В. 3, 42).
Има н|сса.ма, у ко)има Тади)ановик барата пре-
тежно психологизм (Горан 2, 154). Ви ту бара-
тате неким речима ко)е ни сам не разумете (Галог.
1, 38). б. йосшуйаши (са неким) . — Наша господа
чиновници. . . с нама онако бараКу, кано да смо
ми сс.ъани ради н>их на свиету (1111 1868, 135).
2. йрешураши, йремешаши, йрешраживаши;
чейркаши. — Синови . . . нетто баратаху у
авли)и (Весел. 6, 104). Барата по по;асу тра-
жеЬи кесу (Станк. Б., СКГл 5, 329). Неки
во)ници баратали [су] по баченим телеЬацима
(ЪуриЬ А. 1, 52). Стари Ва)с барата по не
гово ) рани (Радив. Д. 3, 9). Овде онде зашушти
нешто тихо . . . као да нека нсвид-ънва рука
барата по опалом лишНу (Весел. 6, 145). фнг.
мешаши се у шу!)е йословс, врш.ъаши; исп. ба
рети1 (2). — Зато су онако охоло, глупо и
безумно као мрачшаци и баратали по српско)
цркви (С. Нез. 1888, 11/4). Али том народу,
коме ту^ини по куЬи баратаху како им \е вол>а,
допуштено )е само да искаже сво)е же.ъе (Ъор1).
Вл. 3, 151). Изиграва)у закон и барата)у по
ошптинама (Самоупр. 1883, 55/3).
3. а. чиниши безусйешне найоре. — Што Не
би^едан народ! Да барата, да се отме господи,
не зна из сво)е памети ни двие унакрст! (Кум.
2, 249). б. йеш.ьаиш, шуроваши. — И жена )е . . .
одмах )ошт први дана почела с 1>аволом баратати
(Даница 1862, 375). Ал' откуд ти рече да Бран-
ковиЬ с Муратом барата? (Стер. 7, 124).
4. луйараши, клойараши. — Жена им се по
тужила како нешто барата (лупкара) по н.ено)
ку)ни (СН 1883, 673).
5. зает. шрговаши йушем шрамйе, шрамйиши;
вар. баратавати. — Горници (Боипьаци) догну
. . . или доведу на карин (колима) жита, а По-
л.ичани да)у )ин вина, ул>а, раки;е. И то се
каже, да су баратали или се разми мили (Полица,
Иван. Ф., ЗНЖ^, 318).
в. е. барашаши се (а). — Черкез, натоварен
препуним вреЬама, 6арата)уКн по глибу, измицао
(РадиЬ Д. 4, 50).
II ~ се а. в. башргаши се, — Очадю викао
Спиро барата)уКи се по мочилу, и хтео да изи!)с
из воде, али га изукрштано сношье заврзло
(РадиЬ Д. 6, 133). б. фиг. йромешаши се, окиво-
шариши. — Ходимо ми по свиту, | Ъемо мало
видити, | Како се свит барата (НП Б—^Б, 64).
бЗрати, -5.м песар. покр. йравиши баре1, ку-
(шчиши (БиХ, Радо). В.).
барати1, -5м несар. покр. 1. шражиши шшо
у мраку йийа}уНи (Вран>е, Вла). 1).
2. е. барашаши (I, 2 фиг.). — Порта нема
права барати по нашо) зсмл>и (Гру). }. 1, 54).
барати3, -ам неслр. (тал. Ьагагс) йома.ъаши
главу изнад воде (за рибе), йоскакиваши; исп. гла
вата. — Бара)у [рибе] . . . кад ... се подигну
из дна те главом провиру)уЬ креЬу површа{ем
морскн)см (Зоре 1, 350). ПловуКа )е риба, ко)а
плови по вр)у мора и бара (поскаку)е) (Пол.ица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, 93). Под лайом у тихом
Босуту бара)у крупни смуйи (Павлин. 5, 80).
301
барати) а ж покр. йосао; исп. барашаши (Жум-
берак, Скок 4, 359).
баратина ж агр. покр. 'вреша }абуке (Оток,
Ловрет., ЗНЖ 2, 280).
БараЬ, -аКа Презиме (Дед. I. 3, 315; Б)ел.
1, 231).
бараЬбв, -бва м е. бира1 (16) . — Поклици
поли)'етали и ми)ешали се с кукури)еком пи)с-
тлова и гакакем гусака, ко)е гацкале по б.ъузга-
вим бараЬовима дуж колника (Коз. И. 2, 62).
Барац, -рца Презиме (Р1А).
Барач йрезиме (Б]ел. 1, 227; Борба 1951,
65/3).
барача ж (ген. мн. барЗча) круйна жаба
(Студеница, Ков. Б. 4).
бараче, -ста с покр. а. дем. од барак*. —
Мрш, погано и покварено бараче! (Газ. 1, 72).
б. Пас ]азавичар (Бос. Грахово, Билб. 2).
бараче, -ета е дем. од барака. — Има кра)
куЬе неку дашчарицу, бараче неко (Ред.).
барачица ж дем. од барака; исп. баракица
ОовиК. 1).
барачйште с меешо где су биле бараке. —
Где су сад биле подигнуте бараке? — На старом
барачишту (Ист. Срб., Васи.ь.).
барачкй, -а. -о ко;и се односи на бараку. —
Барачке су цене преслане. — Барачко )е пиКе
мало )аче од воде (Ист. Срб., Васил,.).
барачнй, -3, -б в. барачкй. — Каменоваше
тог мученика науке онда, кад )е спремао барачну
болницу, да лечи народ (Кош., ПГл 1892, 897).
бараци)а м покр. шорбар; исп. барат1 (Пла
шки, Ворк.).
барашица ж име кучки (Лика, Обр. М.).
барашка ж покр. врло }ак вешар, бура. —
Барашка у фрази звонит на барашку оснива се
на пучке бабуштине, )ер у н,екн)ем селима звоне
звона кад се примиче зла година, туча (Зоре
2, 4). Кад гром тупьи, онда звоне у незнано доба
ноКи: каже се, да крете, да се разметне барашка
(олу)а) (Брсечине, Ча)к. 3, 168).
барашкада ж покр. лом, йокор; исп. ба
рашка. — Вала . . . Богу . . . што ме ^е научи{а,
да вечерас не учинин барашкаду (смуттьу)!
(Далм., НПр, ЗНЖ 30/1, 232).
барашкати, -ам неевр. покр. доносиши бара
шку. — У Брсечинама Ирудица барашка (води
грмл.авину), носи ...злу годину (Бул. В. 1, 59).
барба м (без акцента кад )е у атрибутско)
служби) (тал. ЬагЬа) покр. 1. сшриц, у]ак, шешак
(Паг, ЗНЖ 31/Н, 94; Ъа)а Б. 1, 1).
2. а. фам. чика, чича (у обраНапу сшарщим
лицима). — Стари барба Анте не да на в^еру
(Драж. 2, 164). Из поштован>а сви га зову барба
Радо (Ъа)а Б. 1, 17). 6. кайешан брода. — Мор-
нари зову капетана барбом (Ивел. 1, 178).
Барба йрезиме (Нак. 2, 554).
барба ж покр. чешвороугласш ошвор у йеЬима
за йечеле црейа (ВукмановиК ]., ГлЕМ 1937, 118).
барбаван»е с гл. им. од барбаваши.
барбавати, барбавам (-ава)у) псевр. покр.
слогами на нарочиш начин ойеке у цигланама; исп.
барба (Вукмановип I., ГлЕМ 1937, 118).
302 БАРБАГУЗЛН — БЛРБЩЕР
барбагузан, -ана м пе}. буржу;, газда, газде-
шина. — Према имуКственим приликама ди)е-
лили су се обртници и трговци у Сара)еву на
дун1)ери)у и барбагузане; први одговара)у да-
наипьем пролетариату, а други буржоази)и (Кре-
шевлаковиК X., ЗНЖ 30/1, 172).
барбакан, -ана и (фр. ЬагЬасапе) грудобран
исйред ушвр^енл. — Непри)ател> . . . нащре наиЬе
испред рова на )едно преддье истакнуто утвр!)ен>е
с мазгалима тако звани барбакан (Р—А 1, 75).
барбар = барбаркн м (мн. барбари) (зап.
кр.) в. варварин 1. ист. за сшаре Грке и Римлане
свахи сшранац ван лихове ешничке и кулшурне
за)еднице. — Они Целини] изван себе, све друге
народе називаху барбарима Уед. 1873, 197). В;ера
у старе хеленске богове почшье [се] лулата од
чаврл>ан>а барбара (Назор 14, 13). У додиру
„с барбаром 6и)ссна вола за борбом будила се
у оно) окретно) латинско) крви" (Халер А., ХК
19, 216). Изван . . . н>иховог за)едничког жи
вота, све )е за н>у било, као некада за Римл>ане
. . . барбарин, странац (Кецм. 3, 51).
2. некулшуран, груб човек, грубгуан. — Ни
би зато барбарим ве звали, | што ви мросте, док
су они спали! (Маж. И. 1, 22). Баца)те се на ме
блатом, | Крстите ми род барбаром С1ер. 2, 52).
Клерикално-фашистички барбар искалу)е [се]
против слободна духа културе (ШимиЬ С. 1,
185). Што тучеш жену, барбарине )едан! (При-
цаС).
Барбара ж име; исп. Варвара (ЗНЖ 21,
360).
барбара ц, -арца м (зап. кр.) в. барбар. —
Навале си.тних барбарацах нису могле оборити,
што су столеКа сазидала (Ткалч. 1, II).
Барбарёз, -еза (вок. Барбарезу) 1. м Пото
мак сшарог неарайског сшановнишшва Северне
Африке; исп. Бербери. — Од разнице су В)ера и
народа; има их по причи: . . . Малтеза, Барба-
реза, Караклеза (Никац 1, 91). На заклону трапа,
два Арнаута . . . праве дви)е слике толико оп)е-
ваних „барбареза" што су у старо ври)еме пле
нили благо и д)'ево)ке по српском примор)у
(Мат. 10, 110).
2. Презиме (Радул. I.).
барбариски, -5,-6 ко)и се односи на Барба-
резе. — Поведоше фушту [ман>а врста гали)е]
барбареску (НП Богиш., 203).
барбарйзам, -зма м (зап. кр.) е. варваризам
1. велика некулшурносш, грубост. — Стара чизма
барбаризма | Подерала 1)он (Зма) 1, 237).
2. страна реч или реченична конструктива
уйошреблени место боле домаНе речи или консшрук-
цще. — 1а сам овд)'е сабрао . . . преко 850 бар-
баризама . . . ко)има у чистоме юьижевном )'е-
зику нема М)еста (Рож. 1, I).
барбаризнрав»е с гл. им. од барбаризираши.
— Полезна му )е точка поновно барбаризиран>е
нагона (Реп. 1948, 463).
барбаризнрати, -йзйрЗм (-йра)у) свр. и несвр.
(зап. кр.) е. варваризоваши; (у)чиниши некога
или нетто барбарским. — в. пр. под барбари-
зираае.
барбари)а ж (зап. кр.) 1. в. барбарсшво(2) . —
Нема ту некада ни ос)'еЬа)а . . . него )е често сама
ка)апсурдни)а барбари;а укуса (Бел. 1, 19).
2. барбарски народи. — Улазе у хистори)ске
маршеве ко)има барбари)а подмлаг)у)е културу
(У). Т., Прегл. 1937, 702).
3. врсша Пушке. — Барбари)а велика пушка,
има на вр)у главу или )абуку (Полица, Иван.
Ф., ЗНЖ 8, 314).
барбарив м е. барбар (Бен. 2).
Барбарйн>е с в. Варии дан; Празник св. Бар
баре. — Какво барбарин,е, такав БожиК (НН
1897, 278).
барбарлук м (зап. кр.) в. барбарсшво(2). —
Одобраваш ли ти )урише Пепелина на Лондон?
— То )е барбарлук! (Ханж. 1, 102). Чов)ечан-
ство ос)еКа тобожвъи )аз, ко)и посто)и измену . . .
културног и научног напретка ... и зла, би)еде,
барбарлука, нехуманости, суровости (Бубан. 1,
247). Разуми)е се да се такав барбарлук не да
описати (Коприве 1913, 4/10).
барбар 6га ж зоол. е. слингура В1епппн геп-
Шси1аг18 (врсша морске рибе) (Аре).
барбарски, -3, -б (зап. кр.). в. варварски
I. ко)и се односи на барбарина, ко)и има характер
барбарешва. — Они финанци)ални стражари с на-
теченим барбарским уснама, дебелима као пи)а-
вице (Крл. 1, 95).
2. ко]и )е Поза]млен из сшраног )езика. —
ХоЬе да барбарским фразама и сми)епшим изра-
зима нагрде . . . чистоНу нашег материнског )е-
зика, тако да згаде чак и саме странце (Деан.,
ХК 17, 72).
бЗрбарски прил. на барбарски начин.
барбарство с (зап. кр.) в. варварство 1. дру
ги од шрш'у сшуйн>ева у развишку л>удског дру-
шшва измену дивлашшва и цивилизаии)е (КлаиЬ 1).
2. некултурно сша/ъс; исп. барбариса (1), бар
барлук. — Ова) узклик тим )е трагични)и, чим
)е тмасти)а магла барбарства (Маж. В., Виенац
1871, 234). Хрватска и Далмаци)а . . . нека
задрже код Славена ону католичку в)еру, ко)ом
су везане о цивилизирану углаЬену Европу и
ко)ом су се веК одбиле од барбарства (Нех.
3, 199).
барбарштнна ж (зап. кр.) е. варваршшина
а. суров ПосшуПак; суровост. — Разум^е се да
ни он ни )а не очеку)смо такове барбарштине
С]аг. 2, 348). б. особине сво)сшвене барбару (1). —
НосиК се ни)е одликовао ни равном грчком ли-
ни)ом, ни заво)'ем )ужних оплеменьених раса,
али и без сваког трага барбарштине, што више
подавао )е лицу . . . племенитост, дражест и
отм)еност (Ъал. 8, 68).
Барбача Презиме (Марч. 2, 579).
барбежа ж (тал. ЬагЬагга1е, ЬагЬас1а1е) покр.
женска кайа. — Барбежа [)е] женска капа (ша-
ми)а, а под н>ом капа од црвене чохе, по том
би)сла махрама) (Рисан, Вук, Р).).
барбета ж (тал. ЬагЬе1М) покр. лозарско умее.
— 1ош вала прибилежити ове називе за ужета :
мура . . . барбета „уже ко)им се лаг)а свеже на
прешьем ди)елу за копно" (Скок I, 145). (Далм.,
Бел. 1, 28).
барби)ер, -и)ера м покр. в. берберин(1) . —г Ни
стара барби)ера ни млада ли)'ечника (Дан. Ъ.
II, 80). Тво)е су ми чете доди)але, | И зовуКи
младе барби)ере, I Да ли)ече тво)е грдне ране!
(НП Ник. Г. 2, 92).
 ЕАРБЩЕРИТИ — БАРДАК
барбщёрити, барби)"ерйм несвр. понр. в. бер-
бериши. — ]а Вас не сми)ем барби)ёрити (Б)е-
ловар, Реш. 1, 226).
баронр, -йра м покр. 1. в. берберин (1).
Три барбира она находила; | 1едан брщ'е, а
други га стриже, | А треки му но)'те обрижу;е
(НП Андрик Н., 77). Трчите по барбира, да ми
жилу, пусти (Ъал. 6, 318). Сад попови постали
барбири, | Из цепа ^им брщачица вири (Оток,
2. зоол. в. слингура В1еппшз вайогиете (врсша
морске рибе) (Сплит, Аре).
Барбйр, -йра йрезиме (Шем. Пакр. 1898/Ш,
барбйрев = барбйров, -а, -о покр. ко)и
ирийада барбиру, ко)и се односи на барбира.
барбйрица (барбирица) ж покр. в. берберка
(Аре).
барбйрница ж покр. в. берберница (Аре).
барбйров е. барбйрев.
барбйрекй, -5, -б покр. е. берберски. — Ши
шу [се] барбирске зделе и шкрипе и цвиле на
ветру (Крл., КР 1923, 2/64).
барбитон м (грч. ЬагЫгоп) сшари грчки ин-
сшруменащ са выше жица, сличай харфи; вар. вар-
витон. — На )едно) [вази] ]'е намалана Сафо са
лезби)ским инструментом барбитоном (Млад. Р.,
XX век 1938, 3/102).
барббн, -она и зоол. в. бркаша шрла МиНив
Ъагоашз (врсша морске рибе) (Хрв., Кое).
Барборац, -рца йрезиме (Урош. А. 1, 225).
барботина ж бот. врсша Целина АгГеппз1а
ста; исп. трава против глиста (Гост. 1, 229).
бар-бук само у загонеци: узвик за йодража-
ван>е шума шшо га Производи чун При сйушшапу
у воду. — По шумици куц, куц, | по атару вуц',
вуц', | а по води бар бук (НЗаг Нов., 240).
барбука&е с гл. им. од барбукаши. — Бар-
букаае се у Барааи зове кад се каква цев тури
у воду и дува да клококе (Тро). 7, 142).
барбукати, барбучём несвр. покр. дувапем
у иевчицу изазиваши клокошан>е воде; исп. брбо-
"тати, брбукати. — в. пр. под барбукан*.
барбула м покр. снажан човек велике главе и
йуна лица (Левам, Темник, Ми;. С. 1).
Барбуловик йрезиме (Шем. Пакр. 1898/Ш,
5; БВ 1901, 159).
барбун, -уна м (тал. ЬагЬопе) в. бркаша шрла
Ми11из ЬагЬаШз (врсша морске рибе) (Вук, Р)'.:
Шол.ан 1).
барбусан, -ана м покр. човек с великим носом
(Високо, Мургик Ф., ЗНЖ 8, 87).
барбут м (тур. ЪагЫп) 1. врсша игре кои-
кама; исп. шеш-беш (БиХ, Грк. 1; КМ, Ел. Г.
4, 497).
2. сШарински сишан новац; исп. барбутка.
— Било ;е капа и са сребрним тепелуком,
окикеним лажним сребрним ситним новцем
барбутима (X. Вас, ГлЕМ 1932, 26: КМ,
Ел. Г. 3).
барбутка ж е. барбуш (2) (Враше, Велик
I, 390).
барбуц м зоол. в. шр.ъа Ми11из зштпикгиз
(врсша морске рибе) (Хирц 4).
303
барбуцало м покр. она) ко/и барбуца (Хрв.,
Кос).
барбуцагье с гл. им. од барбуцаши.
_ барбуцати, барбуцДм (-уца)у; пр. сад. барбу-
ца^уки) несвр. (свр. барбуцнути) покр. дираши у
нешшо забранено; йремешаши нешшо. — Шта туда
барбуцаш (Богдановик ]., Р/А).
барбуцнути, барбуцнём свр. трен, (несвр. бар
буцати) покр. шакнуши у нешшо забранено.
Ова) би дечко у свашта барбуцнуо (Богдановик
]., Р1А).
барбуче, -ета с дем. од барбуш (2) (КМ,
Ел. Г. 3). ' ч *
баргл>атн, -Зм (-амо, -йте) несвр. покр.
в. брглаши (1) (Поп. Ъ. 4).
68рд м (ген. мн. барда, заст. б8рЗд5) (фр. Ьагйе)
назив за некадашпе келшеке йеснике и йевачв ко;и
су ойевали народне зунаке; исп. бардист(а). Не-
исказано ... осекан>е лежаше у тим звуцима ...
као да хил»аду барада дохватише жице на сво^
харфи (Никола)евик Б., Вила 1868, 162). За
Едварда нема барда | Док год тра)'е Велс! (Зма)"
1, 154). фиг. родолубиви йесник . — Харамбашик ...
био )е у првом реду политички песник странке
права, „бард странке" (Мар). М. 1, 298). [Качик]
)'е био прави национални бард (Цар 5, 102).
Патриотским песмама . . . Какански има да за
хвали за сво) глас жарка родол,убива песника,
због чега )'е у старости и носио име „Стари Бард"
(Скерл. 12, 326).
барда ж е. бомбарда. — Би^у барде, а би)у
лумбарде, | По градовма шибе припуцу)у (НП
Херм. 2, 33). Он подиже барде и лубарде (НП,
г]А).
бардагача ж агр. покр. е. бардаклща (1) (КМ,
Ел. Г. 3).
бардйгцн)а м (тур. Ьагёакс1) она) ко)'и йра-
ви или йрода)'е бардаке и друго глинено йо-
су1)е; вар. бардаци)'а. — Онамо опет разастрли
сво)"у робу бардагци)'а и ку^унци^а (Весел. 19,
306).
бардагпйскй = бардйгпй)скй, -5, -б ко]и
йрийада бардагии)'и, ко)и ев односи на бардагии]у :
~ алат, ~ бокал, — эанат, ~ радионица.
бардак, -ака_ * (тур. Ьагйак) 1. а. звмлмни
или бакарни (решко сшаклени) суд са дршком и
ейском, на)чешНе за ракщу и вино; вар. брадак,
исп. бардак-лутка, ибрик, крчаг, тести)'а. — Да
зна кади)"а шта )е раки)а, м^есто китапа држао
би бардак над главой (Злат. 1887, 34/22). Зелени
бардак (земл,ани врч, глег}осан и зелено бо]а-
дисан) ]е обавезан за славу; из ьега се служи
раки)а само о слави и великим свечаностима
(Босна, Фил. М., ЗНЖ 26, 332). А кад )а докем
тво^о) куки, Живанка изнесе пун бардак из твога
подрума (Глиш. 2, 17). б. покр. древни судиН за
ракщу и вино. — У Полиции [кажу] брёма или
барилце (мали дрвени судик за вино у пол,е) а
у Солину бардак (Поллца, Иван. Ф., ЗНЖ
8, 250). в. покр. бео суд од ма)олике са шарама;
исп. бокар, мило)ка (Рисан, Вук, Р).). г. покр
сшаклени бокал (Мостар, Радул. }.). д. покр. зем-
лани суд у облику чаше са дршком за захвашале
воде (Лесковац, Цвет. I.).
2. мера за йиНе. — Бардак вина садржи око
по оке (Вла). 1).
304 БАРДАК
3. агр. покр. в. бардаклщ'а (I) (Пирот, Стан.
М. 1).
4. покр. врсша шаре на йирошским Нилимо-
вима (Кост. К. 2, 109).
5. покр. врсша деч]е гире (Бос. Красина,
Бор).).
Бардин, -ака йрезиме (Берик 1, 201; III ем.
Бос. 1886, 39).
бардакача ж агр. покр. е. бардаклща (1)
(КМ, Ел. Г. 3).
бардакли)а ж 1. агр. врсша круйне ш/ьиве
Ргшшз <1ата5сепа; пси. бардагача, бардак (3),
бардакача. — После ове глав не ш.ънве долазе
у нас: ранке . . . цанарике, бардакли)е итд. (Сав.
М. 2, 5).
2. раки]а од бардаклще (1). — Даскал Спи-
риЬ пу ники пут еврне на по две три бардакли)е
па си одма отидне (Гол. Мих. 3, 86).
бардак-лутка ж землани суд у облику жен-
ске фигуре; вел. бардак (1) (Г. Милановац, КЕМ).
бардарына ж е. баждарина (3). — Ту се
нико напощт' не море, | Ко )0) [вили Бардарици]
дата бардарине не Не (НП Петран. Б. 3, 130).
(Микл. 1, 16).
бардарцца ж мит. в. бродарица (1). — Тн
Ьеш напи студену водицу | . . . Нагоркивьу вилу
Бардарицу, | Ко)а воду и )'езеро чува (НП Пе
тран. Б. 3, 130).
бардаче, -ета с дем. од бардак (1). — Чича
Маринко на!)е неко момче, упрти му у руке
)едно бардаче, па га онда мало посаветова (Дакш.
Ъ. 5, 30). (КМ, Ел. Г. 3).
бардачнна ж аугм. од бардак (1) . — Нагне
. . . крн>у бардачину ... па истреса) док душа
хоКе (Ран к. С. 5, 40). ]& Ьемо и ти пити ову
бардачину за )едног добра )уначяну (Гр1). 4, 17).
бардачнБ. м дем. од бардак (1) . — Узе бар-
дачиЬ с раки)ом и мету га кра) себе да гутне
)ош ко] и пут (Срем. 1, 163).
бардапи)а м в. бардагцща (Бак. 1).
барде, -ета с у деминушивном значен>у :
бардак (1) (Пирот, Ник. ].).
бардёнце, -ета с хий. од барде (Пирот, Ник.
]■)•
бардист(а) м индив. е. бард. — Бардиете и
троватори идоше из места у место (Поп. Ср. 1,
298).
бардовка ж агр. врсша ]абуке (Шум., ПИ,
14).
бардока ж 1. агр. врсша крушке (Кон>иц,
ПИ, 28).
2. врсша овце са дугачком длаком (Метохи)а,
Мило). В.; Пол. 1950, 13749/8).
бЗрдскй, -а, -5 ко/и се односи на барде.
бардульа ж бот. }едногодишн>а зеласша ниска
билка РерНз рогш1а из ф. ЬуЛгасеае ко^а расше
йо йланинским мочварним месшима; исп. гшлнчн.ак
(Црн. 1, 165).
барг)ел м (тал. Ьаг(?е11о) покр. сшражар, чу-
вар. — Гомила )урну у ноК да заметне кавгу
са градским бар^елом (Вид. А. 1, 29).
баре прил. покр. в. бар*. — Нека )'е то пиЬе
скупо, а оно )е баре добро (Бул. С, БК 1904,
1036). Не допре да освети баре оне ко)н се нада)у
БЛРЕМ
на лега (Мил>. 2, 103). Баре ти, мала, спаваь
)ер Ьеш сутра у град (Лоп. Н. 1, 100).
БЗре, Бара ж ми. назив неких села (Р1А).
бйре, -5 ж (вок. баре) покр. в. бара1 (1). —
Баран, баре, по глави црно, а до рамена би)ело
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 1, 309). (БиХ, Вул. В.,
Кар. 1899, 136).
бВрсвица ж в. баришше. — На ниски ли
пада расте див.ъа дителина ... а на баревица
или подбарица ... сита и шаш (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 279).
бареж', -а (бареж, барежа) н е. бара1 (1)
(Р—К 2; Степ. 1).
бАреж1 м в. бареш. — Би)'аше од)'евена
лахком црном хал>ином од свилена барежа (Кум.
2, 145). Млада треКега дана свадбе ... рано
У)УТРУ очешлл се „у вес" без барежа (Милос.
С. 1, 182). Празником жене сплету косе и носе
бареж (Грб. С. 1, 302).
барежар м зоол. в. бар/ьак (Изр.) (Поп.
Ъ. 4).
барёктар, -ара м нар. в. бар}акшар. — Ла-
киЬеви баректари ниесу носили турске но наше
ерпске бариаке (КатаниЬ Т., ГлЕМ 1938, 159).
барел н («та. Ьагге1, буре) трг. в. вари
ло (2). — Светска производвьа нафте износила
[»е 1870 г.] 5,800.000 барела (барел износи 159
литара) (Кип.. 1, 146).
барели) еф м е. баре.ъеф. — Барели)'ефе,
фигуре ... Каниц )е све прецртао (Вила 1866,
364). Обо)ица на^оше [се] ... уз црквено про-
чел>е, баш подно древног барели)ефа (Драж. 2,
318).
барблица ж у деминушивном значен,?: 6а-
рело (ЦТ, ШоК).
барело с в. бйрило. — Коли ко би се пре-
кретио, била )е готова; па притрча до )едног
барела воде у буцаку (Нев., СКГл 27, 643).
Ул>е се рачува на барело (60 килограма) (Вукма-
новиК ]., ГлЕМ 1939, 60).
барельев м е. баре.ъеф. — На боковима
поднож)'а ... урезана су два барел>ева (Цар,
БК 1899, 251).
барельеф м (фр. Ъа$-геНеГ) ва}арски рад на
камено], мешално) или дрвено) йодлози, код ко}ег
фигуре нема;у сво]е йриродно иейуйчоье, веН из-
гледазу као сй.ъошшеие; вар. барели)еф, барел>ев;
супр. орел>еф. — Тамо сам први пут видно неке
слике у барельефу, изрезане у дрвету (Бук. 1,
16). У манастиру КалениЬу имамо на фасади у
бареллфу Кентаура ко)и свира ... у гусле (Ма-
но)ловиН К., ГлСПЦ 1946, 169).
барельефан, -фна, -фно ко]и ]с изранен у
баре.ъефу. — Широко месечево коло ... дотицало
[)с] сво)им ... зрацима ... и позлаЬене рогове
вола на коме )ахаше барел.ефна фигура бога
Сиве (Ил. Д. 4, 3).
барем, бЗрем и барем првл. «. бар*. —
Они ко)и се желе узети, не сми;у бити род )'едво
другоме барем до петога кол>ена (Дан. Ъ. 5,
217). Ми смо имали и по тихом времену барем два
сата пута (Новак В). 3, 64). Обично свака реч
има и сво) акценат, барем )едан (Нов. 13, 43).
Надали смо се да Не [НедиЬ] ... сво)у критику
неким разлозима ... ако не утврдити, оно барем
 БАРЕМ — НАРЗАН
начелно расветлити (Врх., БК 1901» 276). Хтио
)е найме, барем за први мах, да се склони (Цес.
5, 55). Да }е мене вода поплавила, | Барем би
ми опрала сокака (НП Вук 1, 494). А овай пре-
водъ нась онолнпй; на то, да правде нечинимо
предъ людима, баремъ я га тако разулис.чъ (Тру).
Н. 2, 14). Ако )е касно, барем )°е часно (Кап.
1, 16). 1ош треба да ти ту одлуку барем мати
благослови (Нов. 23, 252). Да с* на овом гробу
барем | Мо)а душа сла?)е смири (Шапч. 1, 16).
Барем код нас у Срби)и то се )асно показивало
(Марк. Св. 1, 140).
барем ж (фр. Ьаггёгпе, изра})ени рачуни)
шабеларни йреглед цена, ценовник. — Тарифни
барем или тарифна скала или тарифа )'е у бро-
)евима или у бро)ним )единицама изражена
тарифна шема или тарифна класификаци)а робе
(Мих. Св. 1, 130).
барёница ж ;е.ю од замашНена Пронина
брашна, Печено у шсйаци, йонекад са сиром и
}а]има; вар. бараница (КМ, Ел. Г. 3; Крушевац,
Сто). С).
баренко прил. индив. в. бар1. — Провиди
нан сриКу, чува) наше труде, | нек и нама, ба
ренко (еданпут, бо)'е буде (НиколиК В., ХК
15, 199).
бЗрёшс с гл. им. од бариши.
барёвье с гл. им. од бариши.
б&рео, -ела м покр. е. варило. — Многе
су речи ограничен с на ... ужи круг: барило
(и: барео, суд и мера за течност) (К—] 1, 118).
барет м е. бареша. — Млад витез са ...
камен-Ьм украшеним баретом на куштравой глави
(Српк. 3, 60). Филип )е сам себи изгледао нео-
бично свечано и отмщено . . . са чипкама и бар-
шунастим баретом (Крл. 9, 19).
барета ж (ген. мн. бЗрёта) (тал. Ьаггеиа; Фр.
Ъаггепе) округла йлишка кайица без шшиша; вар.
барет; исп. бёрё. — Било глава, биКе барета (При
морье, Вук, Р).). Све )'е у 1ьега тако угласто ...
од тусте морнарске барете ... до кл.унастих
чизама (Драж. 3, 321).
барётак, -тка м е. бйрак (Лика, Богд. С;
Босна, Бор;.).
барётан, -ана м агр. покр. куйус (и друго
зеле) са!}ен на баровишом землишшу (Бачка, Бор;.).
барётанскй, -3, -б покр. ко/и }е са баро-
вишог землишша. — НеКу )а куповати тво)е баре-
танско зеле, )ер се по зими не одржи (Бачка,
Бор)'.).
барётина ж аугм. од бара1 (1); вар. барё-
чина; исп. Оару.ъа, баруштина. — Смрзнута
барётина чшьаше му се као да )е нека равница
(Словин. 1881, 274). А у потесу ... беше )една
барётина, ама читаво )езеро (Весел. 19, 6).
барётина ж покр. йлишка округла шубара
од }агн>еНе коже; вар. баретннка; исп. барла. —
Шубаре су погланита капа у Заглавку. Оне су
на)чешКе озго зарубл»ене, и познате су као „за-
главске баретине" (Стан. М. 2, 33).
баретйика ж покр. в. барешина (Пирот,
Живк. М. 2).
БаретиЬ йрезиме (Слав., Аре; Им.МС, 135).
баретица1 ж покр. дем. од бареша (Нем.
2, 54). . .
305
баретица9 ж покр. име овци; исп. бара1 (26)
(Кур.. 2, 33).
барётуша ж барска риба уойшше; исп. блат-
вьача (1) (Вуковар, Бор).).
бврёч и покр. (ЦТ) 1. деч. в. баук (1). —
А)де за бога да б)ежимо, и1)ес пе [изешКе] не
они баречи! (Н. Зета 1889, 446). Кад ма)ка хоНе
да несташно ди)ете умири [каже]: „Пс! не плачи,
буди мирно, по)ешНе те бареч!" (Проев). 1895,
553). Не сми)'ем да иза^ем у прекуКу, има бареча
(СтаниЬ Мил.). Прави се бареч — као да се
ко од 1ьега плаши (ШоЬ).
2. инсекш (обычно ваш) ЦовиН. 1, СтаниЬ
Мил.; Март. И.; Стев.).
барёчак, -чка м покр. дем. од бара1 (]);
исп. баричак (Во)в., Бор).).
барёчпна1 ж покр. е. барешина (Банат,
Вор}.).
барёчпна3 и бйречнна ж е. баук (1 и 3)
(Вук, Р).; ШоК; СтаниЬ Мил.).
барёчити се, барёчйм се неевр. покр. йреиши
се, йравиши се важан, шейуриши се (ЦТ, ]о-
виК. 1).
бареш и (фр. Ьагёзе) вар. бареж* 1. вреша
шканине од сирове свиле или вуне. — [ПродаваЬе
се] ... 14 рифи бареша, у 3 комада (СН 1884,
328). На себи )е имала ... плаву хал>ину од бареша
(Ъа)а Б. 2, 150).
2. заст. шапка, обично свилена марама,уви-
}ена у облику га]Шана и йревучена кадифом, ко]у
су некад удаше жене йрошурале кроз йрешен и
везивале око феса; исп. барешл.ика, бар^еш. —
Око феса се обави)ала уско склошъена сви
лена, често златом или бисером везена, марама,
ко)а се звала бареш (Ъор1). Т. 5, 62).
барет1, бареша м (ген. мн. бареша) 1. «.
бара> (1) (Вук, Р].).
2. е. баришше. — Има и нека дивля ан^е-
лика ... што расте по барешу и баровитимъ до-
линама (Поп. Ъ. 1, 209). Има га [пиринча] кои
се сее у барешу, а има га кои се сее по брдима
(И., 311).
бареш1 м покр. в. баран (2а) (Кур. 2, 38).
бареша ж е. бара1 (2а) (Обр. М.; Банила,
Ворк.; Слав., Милеусн.).
БарешкЬ йрезиме (Фил. М. 1, 562; Мило).
Б. 3, 77).
барешица ж дем. од бареша (Обр. М.).
барёш.-ьак, -ака м шал., покр. йоцейана кайа;
исп. барётина (Зоруновац, Цветк. М. 1).
барёшльика ж марама йовезача од бареша;
исп. бареш (2). — Лепушкаста црнка ... танком
шами)ом барепиъиком само пола главе забра-
Ьивала (РадиЬ Д. 6, 141).
барза ж покр. вреша качамака. — Кад се
у мало качамака вруЬег наспе хладне воде
или расола, па се добро измеша, доби)е се
барза ко)а се )еде (Ср. сокобашски, Цветк.
М. 2).
барза ж назив за барзасшу живошшъу и име
шакео] живошинм а. кози; исп. барзеша, барзица
(Слав., Милеусн.; Кур. 2, 38). б. овци (Ср.
)адр., Тад. М.; Уж. окр., 1«в.).
барзан, -ана м име барзасшом }арцу; исп,
барзило (Обр. М.).
306 БЛРЗЛСТ — ВАРИЛДН
б&рзаст, -а, -о ко]ц )е беле и црне длахе. —
Барзаста коза )е шарена коза, по лепима црна, а
по трбуху, главв и репу бела (ПараКнн, В—С).
(Левач, Буш.).
барзеша ж е. бйрза (Слав., Милеусн.;
Обр. М.).
барзешнца ж дем од барзеша (Обр. М.).
барзнло к в. барзан (Вук, Р)'.; Кур. 2, 38;
Став., Милеусн.).
барзица ж е. барза. — Све Козине коледо |
Све барзицс коледо (НП Милне, 60).
барзул>нЬ м барзасшо мушко йрасе. — Све
веприИи, коледо, | Барэул>иКи коледо (НП, Грб.
С. 1, 95).
барзульнца ж барзасшо женско йрасе. —
Све евшыще, коледо, [ Барзуллще, коледо (НП,
Грб. С. 1, 95).
б&ри уэв. «. бар. — Бари — каже ее овцн
кад )е при мужи немирна (Крагу)евац, Радо).
Вл.; Уж. окр., 1ав.; М. Пожаревад, Ост. Д.).
ВраЬа)у [се овце] са: барн, где Нет! (Кар. 1900,
16).
оарйволнца ж понр. ман& бйрило (ПГ, Шок).
барйзбвка ж агр. покр. врайа кисе.тх }'а-
бука (Поп. Ъ. 4; Ст. Срб., Борь).
бари), -и)а м (зап. кр.) им. «. бари'уум (Ми
нерва).
барина ж хеш. эаст. оксид бариту.«а (Панч.
2, 50).
б9рн)ело с е. бйрило. — Довсо сам ти три
кара моста, свахи по 60 бари)ела (Во)н. И.
2, 109).
оарн)ёра ж (Фр. Ьагпёге) Преграда, йрейре-
ка. — Гада наста последн>и призор: трча-
!Ы' и ирескаканы.- нреко бартера (пречага од
дрвета) Осд. 1873, 249). Мл смо запамтили
две престолншде ... опасане средн>о-вечним шан-
цевима и бари)ерама (Вила 1867, 694). фиг. До
лина Неретве одво)ена [)е] од долине Босне ве
ликом барин-ром Иван-плашше (Сир. 1, 185).
На нашем нримор)у треба да се ствара и путем
нозоришта расна културна бартера (Бег. М.,
XX век 1939, 207). [Трговац] лако прелазн
нреко политичких бартера, кад то тражи »ье-
гов интерес (Сир. 1, 32). По овоме уговору, ца-
ринске бартере ... биле би спуштене врло ниско,
готово би ишчезле (Пи)ем. 1911, 47/1).
бари)ум и (лат. Ьагшт) хс.м. мешал из груйс
земноалкалних мешала (Ва); вар. бари).
барикада ж (фр. Ьагпсайе) заклан, грудо-
бран; бедем (обычно за одбрану у уличним борбама);
Преграда, орана. — Помислио [)е] да га )е негде
на барикадама републиканским погодило 1)у.чс
Цакш. Ъ. 4, 30). На десно — улица, загра^ена
барикадом, на ко)0) из мазгала вире иски мали
топови (Ранк. С, Дело 3, 37). 1акобинац ...
оста)е сам на барикади, да логине последней
(Марк. Св. 7, 60). Ко)и народ нл)с ... рушио
барикаде? (Крл. 8, 98). 1аке барнкаде ... запгги-
Кава)у у неколико лошади )у (Балт. 1, 315).
Беше од велики житарица (ла^а) начлнтша ба
рикада на води (Вилон. 1, 39). Огромно наслаге
од ледених санти ... су ... ла)ашивалс )една на
другу, градсЬи читано куле и барикаде од леда
(Петр. Мил. 2, 39).
барикадаран>е с гл. им. од барикадираши.
барикаднрати, -адйрЭм (-йра)у) свр. и неевр.
(Фр. ЪагпсаЛег) I (на)йравиши барикаду; йре-
йречиши, йрейречиеаши, закрчи(ва)й~ш Пролаз. —
Цео простор иза врата па.ьа барикадирати, т. ).
натрпатн у н>ега ормане, сандуке, бурад, вреЬс
и т. п. (Рати. 6, 516). Пчеле смолом сужава)у
или барикадира)у лето кошничино (Мрш. 1, 36).
П ~ се закдониши се, заклапаши се иза
барикаде; оградиши се, огра^иваши се, зашвориши
се, зашвараиш се. — ВидеЬи да нема) у худ, они
се барикадираше у поштанско) згради (Лаз. М.
2, 50). фиг. Ту су укопани, барикадирани у
сво)ем частол»убл>у (Спас. В. 2, 140).
барнкавьс с гл. им. од барикаши (се).
барйкати (се), барйчём (се) неевр. покр. ри-
кагТш, букаши (Пред борбу) . — Кад вол бариче, на
главу си сам эемл>у бака (Слав., Ил. Л. 1, 247).
Догоди се )еданпут да )е сел>ски биха [сеоски
бих] то дрво баричуК се срушио (И., 144).
бария и е. бйрило (Маж. В. 1).
барила ж е. бйрило. — Доносе ... веЬ нато-
чене дви)с бариле вина (Ков. Анд. 2, 93). Нисам
вас ни звао да ми преносите вреКе брашна ни
бариле зо)тнна (Самок. 1, 65).
барилац, -иоца и -илца м мало бйрило; вел.
барилица. — Лсандеръ съ барилцемъ злата, а
я са два! (Дос. 3, 256). Чудне нам п)есме спре-
ма)у — пехари, полиЬи ... чутурице, барилци и
ножи не (Визнер Л>., Габ. 1, 10). Намакла рубак
на барилац — руга)у се гураву женском челлдету
кад се заогрие рупцем (Лика, Аре.).
барнлаш, -аша м чоеек ко]и можс да иейще
йуно бари.го (Аре.).
барнлица ж е. барилац. — ШЬср Аницу
•меЬе на кошн)у, | Уз Аницу меНе барилицу, |
Мо) Хрн>нца, меки>ех дуката (НП Херм. 2, 251).
бйрило (барило) с (тал. Ьап1с' покр. 1. др-
вено, всНшюм дугуласшо и йлоснашо бурение за
разнс йроизеоде, како шечне (йиНа и уле) шако и
чвреше (рибе, смокве, креч, баруш, шеНер, Нумур
и др.); вар. барело, барео, бари)ело, барил, ба-
рила, барио, бар)сло, б9р)0, бЗрно, бурило; исп.
башетан (2), башетица, вучи;а. — Кад настала
четврта го;нша, закала жена с барилом по воду
(НПр Ча)к., 419). Па разлива вино у барило
(НП Обр. М., 21). Сада их [уловлено рибе] у
барило слажу (Ъип. 1, 210).
2. мера за зайремину разнс величине; исп. барел.
— Колико )е Дунаво, има у н.е.му сто барила
воде (Вух, Р).). Барило износи 48 ока (у Црно)
Гори) (Кост. К. 2, 178). Ннко.тнко повейи' купа
на^е до 100 кварата жита, 100 барили (1 барило=
66 ли тара) вина (Пол.ица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 120). По величини било )'е рази их барила:
С1ЦШТСКО: 68,4 л, макарско: 89,4 л, дубровачко:
око 63 л, црногорско: 72 л (Вла). 1).
барило м покр. «. баран (2а) (БиХ, Вул. В.,
Кар. 1899, 136).
Барило йрезиме (Шсм. Бос. 1886, 68).
Бариловац, -бвца йрезиме (Т>оп. 5, 165—
166).
бВр&лце (барилле), -ста = бйриоце с (ген.
ни. бЗрилЗлД и бйрйлЗкй) дем. од бйрило. — Кри-
шом би ... понесао са собом у канцеларн|у на-
иувзсво Оарилце (Ъал. 7, 52). Уа кошару )с
 ВАРИЛЧН — БАРМК
било и неколнко барилаца, кодш )е трбух сан
мокар био од вина, што се код натакагьа у пи
вници прелило (И. 1, 11). Чу)! Напрти и ба-
рилце барута (Назор 14, 285).
барйлче и барйлче, -ета с дем. од варило.
— Био )е отац данас у кли)ети, па )е донио ба
рйлче вина (Ъал. 2, 118).
барна, -а, -о ко}и йрийада бири1. — Докаса
Али)а до барина перваза (Словин. 1881, 274).
бЗрина ж 1. аугм. од бира1 (1). — Доди)алс
[вам] толике брдурине, воде и барине (Кур.
5, 100).
2. баровиШо зем.ъишшс, риш. — Ниже вино
града лежи у локви Блато — барина, стура и
мочвара (Л>уб. 3, 37). Поред )езера су барине
и лужине, обрасле врбницима, шеваром (.[овиЬ.
7, 363).
3. а. врсша барске шраве. — „Переезда" )е
нека трава ... налик на барину, ко) ом ... покри-
ва)у по)ате (1овиЬ. 7, 453). Ту расте ситни ) а и
сочника барска трава (особито ;една, што се
зове барина), ко)а се коси (Вул. С, БК 1904,
1444). б. в. бйра1 (4) (ЦТ. 1овик. 1).
барио, б5р)ела и бЗрила м в. барию. —
Метни на ватру ... бакрене пшьате, ко)'е држаху
повише него ли барио воде (Нак. 2, 342). Да
плати поглавица онога села кнежини вола меса
и барио вина (Врч. 5, 40). Ко на барреле вино
од )едном попи)е, а пи)ан ни)е? — Бачва (НЗаг
Нов., 256).
бвриоце и барноце, -ета с (ген. ми. б8ри-
лЗцД и барилаца) дем. од барило (Вук, Р).).
барисфера ж (фр. ЬагуарЬеге; нем. Вагузрпаге)
геол. средишнм део Земле, Землино ;езгро (Радив.
Т. 3, 76).
барит, -ига (барит, -а) м (грч. Ьагуз) мин.
минерал йо составу сулфат барщума.
барптп, -им несер. 1. йравиши бару, йрс~
ливаши воду. — Немо) ми ту по соби барити
(Бор].), безл. Смркава. Сипи и бари се лено
(Петр. В. 1, 211).
2. лагано теки, цуриши йравеНи бару. —
Чесма бари. Бари вода из крша (Стев.).
барити, барйм (пр. сад. барёки; имп. бари;
аор. бари) неевр. 1. куваши у клучало} води; исп.
варити. — Каткада су, али изгледа врло ретко,
и кували (барили) месо (Поп. Д. ]. 1, 158). Не
вал>а)у [кромпири] низашта ... А сусетка Жи-
вана би хтела да их бари (Радик Д. 3, 136).
2. йошайаши у врело] води, йариши. — Спанак
и лишке, зелениш у опште не треба барити у
кл>учало) води (Сто)к. В. 3, 23).
баритнй (баритнй), -8, -5 хем. ко]и /« у
вези с баритом; исп. баритски: ~ вода.
баритон, -бна м (тал. Ьап(опо) муз. 1. дубок
мушки глас измену тенора и баса. — Он )е на
миси п)'евао сво)им снажним баритоном (Лис. 1,
87). Говор му )"е био тих, мелодичен баритон
(Вулов. 4, 288).
2. она; ко]и има глас баритон (1); исп. бари-
тонист(а). — Вушксник >е наш чувени баритон
(Дош.),
баритоналнй, -8, -б индив. ко}и }е свойствен
баритону. — То )е орган с претежно барито-
налном прсном резонанцом (Гавела Б., Данас
1934, 187).
307
барит 6ннст<а) м в. баритон (2) (Р—К 2).
барнтонскй, -8, -б ко/и У* *» баритон; ко}и
се односи на баритон: ~ мелодика, >~ парти)а.
барйтскй (баритски), -8, -б эаст. в. баритнй :
** вода.
БариЬ йрезиме (Минерва, 97; ГлЗМ 1929,
2/28).
барйЬ, -иЬа м оокр. дем. од барах (1) (Банат,
Бор).).
баряЬаж, -Ька м оокр. дем. од бариН (Банат,
Борь).
барнца ж покр. ваш, уш. — Треба Д)'ецу
често пребискавати, да им се у коси не укотс
барице (ЦТ, Радом.). (ЦТ, Шов).
Барица1.ж име (ХК 14, 122; Им. МС, 115).
2. йрезиме (Шем. Бос. 1886, 72).
баркца1 ж 1. дем. од бйра*- (1). — Две жабе
пребиваху у )едно) барици (Дос. 14, 83). По
ели) е синоЬне кише остале су по путелощма
барице (Чол. 2, 109). Погледа)мо )едног кишног
дана привремену барицу што поста)е у угнуту
земл>ишту (Мили)аш. 1, 41). Тихе, отмене собе,
претворене у дворане за операци)е, биле су
заливене барицама крви (Мусул. 2, 309). фиг.
Гледа доле на замрачени град са непгго при-
гушених млечких барица светлости (Андрик 8,
203).
2. в. бара1 (3) (Босна, Бор).).
бВрица' ж эоол. само у изразу: ли; спа ~ ;
в. водомар А1се<1о 15р1е1а (Н. В). 7, 152).
бЗрица* и барнца ж исп. бара1 (2) а. име кози
(Кур. 2, 38; Херц., Борь). б. име овци (Херц.,
Бор).).
бЗрнчав, -а, -о йун барйийУ (1). — То )е
било под )есен ... кад лишке вене и пада, а
уоколо по цестама и путевима прокал>ужено и
баричаво (Коз. И. 1, 29).
барячак, -чка м покр. дем. од бара1 (1);
исп. баречак (Во)в., Бор).).
бйрнчица ж дем. од барица1 (1) (Бачка,
Бор).).
Барита и Барита 1. м а. име (БВ 1899,
105). б. покр. народни назив;едне звезде из сазвезк\)а
Пле]аде. — Овако их редом код нас [у Лици]
зову: „Миле и Милета, Вуле и Вулета, Ско-
рнво) и Бариша, у Зулара друга нема" (Мед.
1, 1608).
2. йрезиме (Шем. Бос. 1886, 73).
барнште с баровишо, мочварно зем.ъишше;
исп. баревица, бареш1 (2), барница, барн>а)а. —То
)е ... цви)еке без мириса, ко)е расте по барншту
(Лис. 1, 111). Од сад Немо, коледо, воду пити,
коледо, | На барншту, коледо, у баришту, ко
ледо (Ресава, НП, ГлЕМ 1928, 38).
бар)ак м (ген. мн. б5р)ак5) (тур. Ьаугак) аар.
ба)рак 1. а. в. застава, вишебо;ан (ре!)е }едно-
бо]ан) комад тканине на койлу, као символ на-
ци]е, дрокаве, какве организацще, некада и йле-
миНке йородице. — Тако е заключено, да се ...
даде и Србскоме народу тробойный барякъ (Ма-
тик Д. 2, 86). Да доведем браца Али)аша, | Да
ми носи бар)аке пред друштвом (НП, ВУ, 24).
Пред шила )е Бошко 1уговиЬу, I И он носи
креташа бар)ака (НП Вук 2, 289). И позивл>е
од Удбшье Зука, | Да му носи барцш пред сва
308 БАР1АКЛЩА — БАРТАКТАР
тов'ма (И. 3, 545). Бардак носи Комнен бар)ак-
тару (И. 3, 251). У Рисну ... у очи свадбе
донесу црквени бардак, те с н>име иду по
д)ево)ку (И. 1, 10). фиг. йрешсшаеник, воЬа. —
Светозар Маркович )есте и остаЬе блистави
бардак наших народно-ослободилачких покрета
(Кн.иж. 1, 174). б. мала застава, обычно у
}едно] бо]и, за давшьс сигнала. — За мету
могу се употребит ... бард'аци у бо)'и ... или
маневарски бард'аци ко)и се употреблу) у приликом
обележавазьа га^ан.а на коныщу, артилерид'у и
пешади]у Оок. 1, 220). Звиждаае, маханье фе-
шерима и бард'ацима, а онда влак креЬе (Батуш.
1, 60).
2. неси, облак или йрамен (дима, магле, йра-
шине и ел.) ко]и личи на бар]ак. — С бард'ацима
праха хучни ветри стижу (Шант. 9, 364). Усеве
претворили у бардаке дима (Макс. Д. 3, 131).
Вид'оре бели бард'аци д'утра (Кркл. 1, 63).
3. а. одред во)ске ко]и сачинава засебну }е-
диницу и ко;и има сво;у заставу; исп. бар)актари)а.
— У то н>има у помоЬ и1даше | Та српски)ех два-
наест бар^аках (НП Вук 9, 22). ГледаЬе нас из
планине виле, | ... Нека виде кока и )унака, |
1есу ли им за бод'на бардака (НП Петран. Б. 3,
294). Нек ми пошл.е два бардака вод'ске (НП,
Змад' 4). За инат паши ... сакупили су цио (сдан
бардак л>уди више него што су емд'ели (АндриЬ.
3, 42). 6. йлеме или део Племена чщи во]ни обве-
зници сачин>ава;у засебан одред войске. — [Кли
менте] се и данас дизеле на четири велике
племенске гране, односно на четири бардака
(1овиК. 4, 415). Ако де убиство извршено ...
од човека из друге нахндс или бардака, онда су
на освету позвани не само сродкици убид'енога,
всЬ и читава села, бард'аци и нахид'е. 1ер се цела
нахид'а, односно бардак, налази повреждена ОелиЬ
И. 1, 29).
4. покр. момачка и деч]а игра ко]а йреш-
сшав.ъа найад на бардак (1а) и одбрану 6ар}ака.
— |ош као момче, генерал Радомир ВешовиЬ са
момчадид'ом играо [)'е] омшьену црногорску игру
бардака (Пав. 20, 67). (Дуч. С. 1, 347).
5. бот. а. е. засшавица, два крунична лисшиНа
на цвету лейширасших би.ъака, уехШшп (Панч. 5,
65). б. (обично у мн.) покр. }аке, Праве, ]едно-
годиш/ье шиб/ъике на дрвешу, издании (Далм.,
Бор).).
в. зоол. в. засшавица, скуй чща на йшич]ем
Перу, уехШшп (Панч. 1, 5; Хирц 2, 7).
Изр. ~ свата : груйа од 25 сватова. — До1)е
земан свадби. Ево бардак свата по ддеводку (кад
}е на бро)у двадесет и пет свата, онда ]'е обича)
да носе бардак) (Л>уб. 2, 70). бели ~: знак йреда]'е.
црвени ~ : знак револуционарносши. црви —■ : знак
жалости.
дати се уз ~ фиг. йрисшаши уз неку иде]у,
Почеши радиши за неку иде]у, идеологщу . — Но
криво би му учинио, тко би устврдио, да се ниде
дао с правим жаром уз бардак, код'и д'е одабрао
("Бал. 7, 23). диКи, развита) ти, разапети и сл.~:
а) да(еа)ши знак за окуй.ьап,е во]ске или за об]аеу
раша; означиши где ;'е командно место; Прей йо-
кренуши акцизу за нетто. — Па изнесе зелена
бардака, | Те га поби у рудану траву, | Па под
бардак купи Удбиняне (НП Вук 3, 150). Сутра
дан код куЬе у ЦрнуЬи [Милош] развиде бардак
водводски (Мишков., Ратн. 9,. 5). Водска паде
пред Делибегов хан и бардак се удари (Мул. I,
81). ХоЬе ли онад други бардак, коди су сада у
Београду разапели, бити пово.ънид'и? Саг. 3, 114).
б) ода(еа)ши се разврату (за жену); исп. бар-
д'акуша. — 1една сасвим дигла бардак ... и
проскитала [се] (Наст. 1, 24). Тамо де н>ен син
у штабу ... а жена му развила бардак у Београду
(Вас. Д. 3, 50). заклин>ати се ва ~: йологаши
заклешеу во]иичке верности. — Питомци водне
академи)е заклишу се на бардак у другод школ
ено) години (Мил. М. Ъ. 8, 105). иосити ~:
а) биты йрви у чему, йредн>ачиши. — Као и прет-
прошле године, тако и прошле — по броду,
а и по живости рада — „носи бардак" При-
д'едор, )ер има 340 чланова (ИванчевиЬ Б., Разв.
1939, 99). Худ'еров Увод и с друге стране носи
бардак мег)у лингвистичким делима (Бошковип
Р., ]Ф 18, 510). б) биши агитатор, коршеш,
йошешрекач. — Ви знате ... надбол.с да нисам
никад носио по селу бардак ... Данас ми, народни
свештеници, морамо да будемо солгабировл>еви
кортеши (Том. I. 2, 140). в) скишаши се; исп.
бардачити. — Седи, па ради, не мораш ти носити
по селу бардак! (Банат, Борд.). г) живеши ра
звратно (за жену) . — На то [вршечье побачад'а
се] одад'у просте сел>анке ... сумвьиве прошлости,
а дош више жене коде су за своде младости „бардак
носиле" (Батут 4, 125). окревутм ~: а) удариши
назад, ошешуйиши, врашиши се. — Ови други
навалише на нас и ми брду бардак окренемо
(Нен. М. 2, 203). б) йромениши миш.ье/ье, изне-
вериши идв]у, идеологщу и замениши }е другом. —
Кад де ПавлиновиК окренуо свод' бар)'ак према
сепаратистичком и клерикалном смеру, неми-
новно де морало наступит, да се два некад
нераздводна друга расгаве (Новак В. 1, 21). под
~ (по)зватв, (шо)купитв и ел. : йозиеаши у
во]ску, на борбену акцизу; мобилисаши. — Па под
бардак купи Удбин»ане (НП Вук 3, 150). Да на
ноге данас устанете, | И од бода бардак развидете, |
Покупите под бардак дунаке (Новик 3, 178).
Ниде зацело знак мира ни то, што Аустрид'а зове
под бардак овогодиппье регруте (Браник 1887,
7/3). под бардаком бита, служиги и ел. : у во]сци
биши, служиши ео]ску. — А кадь [водник] такова
[казнима дкпа] учини кадь е под барякомъ су-
дипе се и казнит по овомъ законику (Зак.
6, 9). Стара комора, одбацила де предлог коми-
сиде о закону односно смашивавьу рока службе
под бардаком (Ратн. 6, 336).
бард&клида ж нар. рейаша звезда, рейашииа,
комета; вар. бадраклида; исп. бардактаруша (3)
(ГЦ 1888, 10^ Змад 4).
бардаков, -а, -о ко/и йрийада бар}аку.
ЬардаковнЬ йрезимс (Шем. Карл. 1883, 62).
оардакоша м погрд. покр. она} ко]и бар]ачи
(ЦТ, ШоК).
бар]акоша ж пе|. покр. е. бар]акуша (ЦТ,
Март. И.; 1овиЬ. 1; ШоК).
бар)актар, -ара м (вок. бар)актару и -е,
инстр. бардакт^рем и -ом) (тур. Ьаугак с!аг) 1. она]
ко]и носи бар]ак, засшавник, сшегоноша; вар.
бадрактар, бадсактар, баректар, бардатар, бар-
дектар. — 1ована постави Господар за четног бар-
дактара (Нев., Звезда 4, 273). Свако племе има
свога бардактара, коди носи надвеЬе племенско
знамеае С1овигк. 6, 82). Други иде стари сват,
а за н>им бард'актар носеЬи у руци ... бардак.
 БАР1АКТАР — БАРММ
а на бар)'аку насажена )е )абука (Херц., Палунко
В., ЗНЖ 13, 248). Те сакупи кикене сватове, |
... Старог свата Мандушика Вука, | ... Бар)ак-
тара Милош Обилика, | А ревера Крал>евика
Марка (НП Вук 2, 516). фиг. во!)а, йредводник.
— Он ;е бар)актар свога народа (ЪуриЬ В.,
Кн>иж. 2, 595). Зато )е она [Енглеска] и била
бар;актар слободне трговине (БущЬ Б., Прегл.
1937, 11).
2. сшарешина бардака (3). — Над свеко-
ликом войском сто]и велики во;вода ... онда
во)вода, срдари и капетани, бар)актари (Даница
1865, 212). Паша ... пред турском войском, по
стави ... Дервиш-бега, за старешину ... а пред
српском ... Станка АрамбашиЬа и Црнога Ъор1)а,
ко)и су тако^е имали подчиаене себи ман>е
чиновнике, као: бар)'актаре, сердаре и бул>ук-
баше (Ват. 1, 23).
3. эаст. сшарешински чин у во}сци, засшаеник,
водник. — Стушьи код во)них старешина ишли
би овако: 1. каплар (дссетар) 2. поднарсдник
(дваесник, дваестар) 3. наредник (бар)актар) 4.
поручник (водник) (Гру). С. 1, 112). Имади)аху
онда ове Красине [во)не] сво)е оберкапитане, ка
питане, во)воде, бар)актаре, стражмештре (Рел>к.
1, 94).
4. в. барз'акшарка (3). — У краллце [се]
облаче обично . . . осам дево)'ака, и то у бело:
)една )е крал,, )сдна кралица, )една девер или
бар)актар (Ост. Т., Кар. 1900, 115).
5. ерсша мрава. — Они проносе то лишке
тако, е изгледа да сваки носи над главой бар-
]ачиК — отуд их називамо мравима бар)актарима
(Дав. Л>., Дело 5, 41).
Бар)актар, -ара Презиме (БВ 1896, 46; Шем.
Пакр. 1898/Ш, 5).
бар)актарев = бар)актаров, -а, -о ко]и
йрийада барз'акшару.
Бар)актаревиК Презиме; исп. Бар^актаровик
(Ил. Драг.).
бар)актарёяъе с гл. им. од барзакшариши.
бар)актарн)а ж заст. покр. во)ничка }гди-
ница ко]о] /е на челу барзакшар (3); исп. бар;ак
(3). — Рани)е су бар)актари)е брощле 70— 120
во)ника ОовиК. 6, 89).
бар)актарити, -)актЗрйм (щ>. сад. бар)ак>
тарёки; ими. бар)актари; аор. бар)актЗрй) нссвр.
I зайоведаши, командоеаши; биши на челу, йреди,а-
чиши у чему. — Да, од сви]'ех д)'ево]'ака, што
пред црквом гледаху, како он бар)актари Д)еци,
не би се ни )'една нашла да рече: „Не бих пошла
за н>!" (Мат. 1, 126). „Он и.и.ча бар)актари" —
(главару)е) над ньима )е (ЦТ, Шок). Да Кеш
тамо бар)актарит', | Данилу си ри)еч дала! | А
до сад си испунила, | Што си коме обекала (Ни
кола 3, 36). Наш )е цшь да одво)имо народ од
непри)ател>а, од л>уди ко)и бар)актаре против
интереса народа (Тришик В., Пол. 1951, 13788/2).
II — се йравиши се важним. — Он се много
бар)актари (ЦТ, ШоЬ).
бар)актарнца ж 1. е. барз'акшаровица (ЦТ,
ШоЬ).
2. барз'акшарски грб. — У том бо)у се добро
показа и доби бар)актарицу (ЦТ, ШоЬ).
бар)актарка ж Х.жсна барзакшар (1) (Срем,
Бор).).
2. в. барз'акшаровица (Срем, Бор).).
309
3. девоз'ка коза носи барз'ак у груйи лазарица
или кралица; исп. бар)актаруша (2) (Лесковац,
Дим. С).
4. зоол. морска риба Аиюрш ШатепСозиз из
ф. 5сореНс1ае (Аи1ор1с1ае) са заче развщеним лет
ним и шрбушним йераз'има, дуга до 35 см (Шо.ъан
1, 201).
бар)актаркпн, -а, -о кози йрийада барз'ак-
шарки.
бар)актаров в. бар]акшареа.
бар)актаровнЬ м песн. йрийадник йородице
барзакшара. — Напред лете храбри тики— | Бар-
)актаровики СГакш. Ъ. 11, 148).
Бар)акт&ровиЬ йрезиме; исп. Бар)'актаре-
виЬ (Пацл. М.).
бар)актаровица ж жена барз'акшарова; исп.
бар)актарица, бар)актарка (2). — Бар)актаровица
на!)е у сусетству два дечака и хитно их упути
бар^актару (Бож. Г. 6, 131).
бар)актарскй, -8, -б коз'и йрийада барз'ак
шару, коз'и се шине барзакшара: ~ званье, ~
знак, ~ кука.
бар)актарство с звагье и досшозансшво бар
закшара. — Отац га сав)ету)е да прими бар)ак-
тарство (Пав. 20, 97). Гачани и Невеоныщ да-
доше им у знак признан>а бар)'актарство (НЕ 11,
525). Бар)'актарство ни)е прешло на н>ега, но на
мла^ега му брата (Мат. 8, 106). Бар)'актарство
)'е у Црно) Гори нашл>едно (ЦТ, .[оьшк. 1).
бар)актаруша ж покр. 1. жена коза йред-
н>ачи у чему, коловоза, йредводница; исп. бар)'а-
куша. — У свим манифестационим поворкама. . .
Ката била прва. И не само прва, век — бар-
)актаруша! У одборима ко)'екаквим била, са
свима усташким главешинама била „на ти" (Шуб.
4, 140). А цела варош у глас одговара: бар)ак-
таруша ]е она (Наст. 3, 44).
2. е. барз'акшарка (3). — У Ба)моку крал.ице
иду редовно о Духовима . . . Иду све пар и пар
и за сваки пар има нарочити назив . . .: две се
зову „бар)актаруше", четири су „пивачице" (Ерд.
8, 270).
3. нар. в. барз'аклиза. — Звезда „бар)акта-
руша", кад се види на истоку значи добро за
земл>у, а кад )е на западу, онда )е р1)аво (Павл.
1ер. 2, 137).
бар)актарушин, -а, -о ко/и йрийада барзак-
шаруши.
бар^актарче (бар)актарче), -ета с (супя. мн.
бар)актарчики) дем. од барзакшар, млад бар-
З'акшар. — А братанче — младо бар)актарче!
(НП, Мил. М. Ъ. 23, 251).
бар)актарче'нце (бар)актарчёнце), -ета с дем.
од барзакшарче (Пирот, Живк. М. 2).
бар|актарчипа м аугм. од барзакшар (Бор).).
бар)акул>а ж пе). покр. в. барз'акуша (ЦТ,
ШоЬ).
бар)акута ж не), покр. она коза барзачи;
вар. бар)акоша; исп. бар)акулл (ЦТ, ШоЬ).
бар)ак-цами)а ж иамща са чиз'ег се мина-
реШа барзаком даз'е знак осшалим иамгу'ама у
месшу за исшовремени йочешак молишее; вар.
ба)ракли-цами]а (Нуш. 16, 209).
бар)ам (бар)ам) м в. баз'рам. — У други
петак бар)'ам долази. | Па Курбан чинит мислим
310 БАРТАМНИ — КАРКАСА
пророку (1акш. Ъ. 10, 80). Ево сада честит Пе
тров данак, I Петров данак и бар)'ам аци)нски
(НП, Вук, Р).).
бар)амнн, -3, -б е. ба]рамски: ~ поклон
(Шапч. 12, 118).
бар)амова!ье с гл. им. од бар)амоваши.
бар]амовати, -му)5м сер. и несвр. е. ба;'ра-
моваши. — Сви су пошли у НикшиЬе Турци |
Да за)едно Бар)ам бар)аму)у (НП, ГлЕМ 1938,
119). Тако се у ПеКи бар)амовало (Шапч. 12,
124).
бар)амскй, -9, -о в. ба}рамски: ~ гозба
(Срем. 1, 138).
бар)ан я покр. е. баграм. — У добро )е
доба долазио: | Кад су Турци баркану клав>али
(НП Корд., 123).
бар)анка ж агр. врсша бе.юг грозк^а (Кор-
чула, Словин. 1880, 86).
бар)атар, -ара м покр. в. бар]акшар. — Бар-
)'ак ви)е наопако, ка' се роба почме ви)ат при'
бар)атара (Далм., БановиК С, ЗНЖ 23, 211).
бар]ачак, -чка м нараменица на кошу.ъи
(Сисак, Хеф. 1, 146).
бар}аче и бар)аче, -ета с (супл. мн. бар)а-
чиКи) дем. од бар]ак (1 и 2). — Иначе противно
од „во)водских великих бар)ака" хащучке чете
имале су „бар)аче" (Поп. Д. ]. 1, 139). Стражар
)е поздравл>ао воз сво)им црвеним бар)ачетом
("Бос. Б. 3, 458).
Изр. црвево ~ ист. пазив за йрве родничке де-
монсшрацще у Крагу)'евцу 1876 г. — Он [Пера То-
доровиК] и Петар ВелимировиЬ беху прсбегли у
Нови Сад ... да сачека^у застаревание „кри-
вице" познате под именом: „Крагу (евачко црвено
бар)аче" (Марк. Н. 1, 8).
6ар}ачси»е с гл. им. од бар]ачий~ш.
бар)ачина (бар)йчина) ж аугм. и бе/, од бар-
]ак. — Ала се исц)епала ова бар^ачина као да
)е била на нишану (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
6ар)ачитн, -им несвр. погрд. скишаши се,
бесйосличиши; йрсд/ьачиши у чему недойушшеном,
неприличном; исп. носити бар)ак (в). — тесам ли )а
тебе зато школовао да ми ти политизираш и
бар)ачиш! (Ъур. 4, 226). То момче по цио дан
бар)ачи, све некуда лута и ништа не ради (ЦТ,
ШоК). (ЦТ, 1овиК. 1).
бар)ачиЬ н бар)ачиЬ м дем. од бар;ак. —
А по шуми вес'о кличе: | „Диж'те зелен бар)а-
чиЬе!" (Зма) 1, 45). Арнаута се од)едаред ди-
гоше и истакоше беле бар)ачиЬе (Лаз. М. 1, 126).
Средне на задтье ноге, реп подигне у вис као
бар)ачиК (ТуриЬ 1, 569). Нас нема, нема, но са
свим мало, | . . . Бар)ачиЬ л.уди у горе ове | Да
заустави турске валове?! (Никола 2, 47).
бар)ачкниьа ж (обично у мн.) учесница у
]едно) деч]0] три. — У )едно) игри женске Д)'еце,
ко)а се поди)еле у два реда, д)ево)чице у )едном
реду зову се бар)ачкшье, а у другом ^елачкиае
()една се зове цар и она )е на кра)у) (КовачевиЬ
Л,., Р1А).
бар)е с йодводно Поле, йодводан йаитак (Ник.
I.; Бор).).
бар)ёкт5р, -Ара м покр. в. 9ар]акШар. — Бар-
(ектари савише бардаке, | Боришце зиле и борите
(НП Шуя,. 1, 216).
б8р)елнЬ м деы. од бар]ело. — На . . . крилу
везана )е )една бачвица ко)у зову обичтцем
именом бар)елиК (Дубровник, Зоре 1, 359).
б8р)сло с ().) е. варило. — Марта )е у добро)
години налазила до сто бар)"ела вина и десетак
бар;ела ула (Мат., Дело 9, 74). На не1)ел>у ли-
)епу Ьево;ку | И бар)ело вина из Видина (Вук,
Р).). 1едно бар)ело рачуна се данаппыцех: 60
литара (МирковиЬ Д., Браство 9— 10, 300).
бар)еш м заст. покр. в. бйреш (2) (Тимок,
С—Ц).
бЗр)о с покр. в. бйрило. — СиноЬ мома дове
дена ] Мало вечера, мало вечера: | • • . Десет
вола, и пеЬ круха . . . бар)о вина (НП, БВ
1891, 364).
бар)о м хий. од бар]'акшар. — Та) наш гла-
совити бар)0 )е п)есмама славл>ени Комнен бар-
)актар (БановиК С, ЗНЖ 25, 81).
барк м (енгл. Ьагк) врсша велихог ]едрен>ака
са шри кашарке. — „Правда" )е барк од хил>аду
тона, са три катар ке, са двадесет и шест великих
и мали)ех )'едара (Мат. 7, 7). Ту ти )е ваздан
бродова ... ту )е и барк (брод са три катарке)
капетана Твртка (Трифк. К., 1авор 1874, 74).
барка ж (ген. мн. барака и б арки) (тал. Ьагса)
1. ееНи чамац; ома>ьа /ии}а, ла^ица; исп. баркун1,
батура* (2). — Шикала се барка | Пут светога
Марка, | Пуна барка шенице | И Попове Ьечнпе
(НПВук 1, 194). Селлни би . . . га [жито] . . .
ащ)ели до барака (чамаца) (Нак. 2, 341—342). По
[пучини] ... су се расуле при другом кра)у барке—
св)еКарице (Тгип. 2, 242). Барка )е ... у Ило-
вику, генерални назив за сваку дрвену ла!)у,
осим за велике, рецимо, на два )арбола (Скок
1, 149). фиг. Лете по;ьсм мо)а кола лака, | Лети
небом барка од облака (Суб. I. 2, 306).
2. затворен рибарски чамац избушенога дна
и бокова за чуван>е уловлене рыбе (Бачка, Га).;
Срб., ПавловиК И., Р1А).
баркан>е (барканл) с гл. им. од барка ш к.
баркарйж, -йжа м (тал. Ьагсаг122о) пом.
ошвор на боку брода кроз ко]и се улази у брод. —
Капетан подигне даску и пузне 1'е у море кроз
отворени баркарйж (Ивел. 1, 196).
оаркарнол, -бла м в. баркарол. — У Цав-
тату баркариолу (ла^ару) свеЬ узимали барку
(Вул. В., Ча)к. 3, 160). За тим долази дуНаниЬ
Пава „баркари)ола", до ко)ега се испшье уз три
степенице (Во)н. И. 3, 5).
баркарол, -бла м (тал. Ьагсаго1о) лаЬар,
возар; вар. баркариол. — Може [се] возити по
мору без ичи;е пратае, дакле без баркарола
ааг. 3, 151).
баркарбла (баркарола) ж 1. йесма млешач-
ких гондольера. — Чим човек чу;е н>ен сенти-
ментални напев баркароле [песме „Врбниче над
морем"] . . . пред очима му )е одмах пе)заж
приморског местанца (Барт., СКГл НС 15, 31).
2. музичка комйолицща у духу баркароле (1) .
баркаса ж (нем. Вагказэе) пом. велики чамац
за йренос йушника и робе кад бродови не могу
йрисшаши уз гайх због й лишке воде; омаим Парни
брод; на}веНи чамац на рашним бродовима; исп.
баркача. — На многим ка)ицима, и на погдеко)0)
парно) баркаси, било )е пуно младих Турюпьа
(Миь Ч. 3, 114).
 БАРКАТИ — ВАННА
баркатя (баркати), -§м (-амо, -ате, ре1)е бар-
камо, баркате; аор. барка; три. баркан) несвр.
покр. I а. чейркаши, чачкаши. — Два тотпе цепи
дань у томъ мЬсту стану нетто баркати око топа
пуна (СН 1851, 92). Марко барка иглом по лули
(Грч. М.). Нектеузет' да он [Кра.ъениЬ Марко]
св)етлн )арко, | ВеЬе оде у смрадллва глиба : |
Там* амо )е он по земл>и барк'о, | Док му Мирче
главу не одриба (Поп. тев. 1, 150). б. дираши у
нешто, задиркиваши. — Немо) баркати у ватру
(Грч. М.). А прилике (свете слике) сто)е, нико
у н>их не барка (креЬе), ал* на)едноЬ цикне . . .
цам (стакло) преко ове или оне прилике (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 6, 138). Не барка), чу)еш ли, врага
у меня! (Кулен. 2, 95). Богами, ти код нас можеш
лн)епо с пушком проЬи кра) Талибана, неЬе ти
ништа, само у н>их не барка) (Ъоп. 12, 598).
в. гуркаши, .«упаши. — Проговара КраллвиЬу
Марко, | Проговара у ребра га барка: | „Уста)
парс, нема више Мусе" (НП Бос., 180).
II ~ се дираши се, задиркиваши, задеваши се.
— Не барка) ее ди)ете (Оллча М., Кн>нж. 8, 41).
баркати се, -ам ее несвр. возаши се у
барии. — Читав сат смо се баркали по мору
(Зма) 4).
баркача ж в. баркаса (Поп. Ъ. 4).
баркета ж (тал. ЬагсЬеПа) 1. мали чамац,
оарчииа (Ву). 5).
2. э«ст. ейрава за мереле бртне брода, брзи-
номер (Ъа)'а Б. 1, 37).
БЗрквльа ж сшановница Бара; она ко]а /с
йореклом из Бара.
бЗркшьа ж агр. вреша маслине (из околии*
Бара). — Од й>е [маслине] у Боки налазе се
ове врете: Жутица ... „ситница" ... „црница"
... „крииа.ъа" или „баркинл" (Нак. 2, 211).
баркун1, -уна м (тал. Ьагсопе, бродина)
покр. в. барка (1). — Прошла )е [балена—кит]
испод нас као велики црни баркун (Бук. 1, 40).
баркун1, -уна * (тал. Ьа1сопе, млетачки Ьагсоп)
покр. йрозор. — Стриха над баркуном (прозо-
ром) састо)и се само од узиданих купа (Пат,
Широла Б., ЗНЖ 31 /II, 59). Како сан [сам]
малашан, кад сан ти до баркуна (гтрозора)
(И., 104).
бЗрла ж покр. шубара од неучи>ьене овчщс
коже с неоейлриженом вуном; исп. барс-тина. —
Капа )е шубара, ко)у многи зову барла (Ник.
В. 2, 118). Планински Румуни [у Ресави] носе
)ош и барле, шубаре са власнатом белом или
враном вуном (Ми). С, ГлЕМ 1929, 13).
барлатн, -ам меевр. покр. 1. в. барлиуаиш
(1 и 2). — Што барлаш по то) зд)ели, кано прасе
по р')етко) мсЬи? (т). ми)ешати жлицом, као
прасе губицом, тражеЬи штогод густо) (Бани)а,
Ворк.). Много та) ноНу барла, могао би врага
избарлати (И.).
2. е. баркаши (1а). — Што барлаш спуда?
Ти мораш барлати (Хрв., Кос.).
барлетина ж покр. аугм. од барла. — ]от [су]
опасни)е ... барле, барлетине, качу.ъе ... огромно
шубаретине наших сел>ака из крадена где Власи
живе (Здр. 1908, 201).
барлн)алища (барлн)алица) ж 1 погрд. покр.
оарлн)ало (барли)ало) с I скийЪшца
(Во)в., Нат.).
311
барлн)Дн>с (барлй)а!ье) с гл. им. од бар.ш-
}аШи. — ИзнеКу овде побуде, ко)е су ме иагонилс,
да напустим нокно барли)°аше и да почнем жи
вет по правилу здравог разума (НЗ 1897, 226).
барлн)атн, барлн)3м (барли)ати, -ам) иесвр.
покр. 1. йрешураши, йремешаши йо чему; мешаши,
бркаши, бр.ьаши; вар. барл.н)атн; вел. бакли)ати,
барлати. — Звече цванцики, дукати, гле, гле! —
Ту поче руком да барли)а по н>има (Грч. Мил.
1, 300). А сад ... мора да слуша матерние саветс
да се фино ионаша у господско) куКи, дане бар-
ли)а, да слуша (Петр. В. 10, 353). Барли)а ко
крме (Вла). 2, 308). Шта барли)аш ту? — каже
се оном ко)и не )еде, него тражи нешто каши-
ком по чини)и (Во)в., Ду»ц).). (Зма) 4; Лот.),
фиг. мешаши се у шшо, барашаши йо чему. —
Што он мора да барли)а у ту!><>) куНи или по
ту$им пословима? (Бачка, Лот.).
2. е. Си.ьеиаши. — Попсо се горика )ОШ од
)утрос, па ти не сми)ем ни казахи, шта барли)а
и какве ти ри)ечи не говори (Ком. 7, 96).
3. скишаши. — в. пр. под барлидавъе.
барли)екатн, барли)еч6м (пр. сад. барли)е-
чуКи; имп. бар;ш)ечи) несвр. покр. галамиши;
исп. ба)л>екати (Хрв. Кра)ина, Аре.).
барллчак, -чка м бот. е. различак СегПаигса
суапив (Р1А).
Барлбвац, -вца йрезиме (В)-к 14, 342; ДК
1912, 49).
барложнтн, -им несвр. «. бр.южиши се. —
Кра) )едне до чланака дубоке баре . . . свинке
[су] барложиле Сов. Ал. 2, 144).
барлэиа, -а, -о 1. в. баровиш (1) . — Неки
богаташи ... уступили су сво)а земл>ишта бар-
л>ива и иначе мршава опшлшама, да ове засаде
подесно дрвеЬе (СН 1885, 35). Траву стежу
(... ко)'а расте по бар^ивим местима) треба уку-
вати у старо) комово) раки)и (Ми). С. 6, 346).
2. ко]и заудара на бару. — Вода тешка:
кречовита, железовита, барл,ива ... не вал>а
никако (СН 1884, 560). Сена има питомог (слат-
ког) и барл,ивог (киселог) (Ъор1). Влад. 3, 117).
барл>ивача ж покр. оилка ко]а расше на
бар.ъиву землишшу (Зоруновац, Цветк. М. 1).
барл>н)ати, барл>й)ам (барл,й)ати, -8м) несвр.
покр. в. барлщайш (1). — 1ело се носи, вечера)}',
„мали фишкал" неЬе да )едс, барл>и)а (Йгвь.
]. 10,, 23).
барма (барма) 1фил. покр. е. бйр*. — По-
шал,у. дакле уходе, да ее барма знаде гд)е во)ска
идрска сто)и (ПП 1868, 138). Ако Ье и пасти,
пека барма славно падок- (Нех. 3, 120). Постарах
се ... како бих га навео да барма нешто о томе
исприча (Щ 5, 61).
бармен м бот. покр. «. драгушица 5со1уггшч
Ьу5рап1си8 (Лошин,, ГлХНД 1891, 300).
барна м и ж (мац. Ьагпа, мрк) наше за
домаку живошшьу мрке длаке и и.чс шакво) жи-
еошинм; вар. барно; исп. бариулл а. копу. —
Пак мо) зеко бржи од твог барне (НП Вук 3,
422). Пусти барну [кояьа], да по своюй вольи
езди (Срб. 1861, 68/1). в. волу. — Имена во-
лова ... „барна", „чарнов" и „гаровьа", ко)и су
црни (Шкар. 2, 23). Ниже нас чуемо вику од
много гласова: — А), барна! ха) жу)о! При-
државагге, л»уди: преби нам стоку! (Лаз. Л. 2,
312 БАРНАСТ
165). в. овци. — Животшьска имена ... Овце: ...
жу)а, гара, барна (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 262).
барнаст, -а, -о (ко«ш. барнасти)й) мрко-
ласш, мрк. — И пред нама показаше да )е кОн>
барнаст, крупан ... велике главе (ПШМ, 50).
1унац длаке барнасте (СН 1886, 757).
барнат, -а, -о покр. в. баровиш. — Писко-
вита земл>а зато не оста)е барната, )ер )е висока,
густа и оплавита (Градиште, Варница Ш., ЗНЖ
5, 123).
барне ж мн. (нем. Вагтеп) фиск, гимнасшичка
сйрава, разбо]; исп. бара (2). — Уредио )е стари
Новак право игралиште, с „рековима", барнама
и л>ул>ашкама (Петр. В. 9, 127).
барница ж в. баришше. — Башта у барници
(СН 1875, 547).
барно и в. барило. — Кад може купити барно
(барило) вина и стар жита ни)е зла година (НПосл
Сто). М.2, 158).
барно м в. барна (Рашка, Поп. Д. С).
барнул»а ж а. крова мрке длаке; исп. барна
(б) (Вук, Р).). б. лоша, слаба крава (Вуков.
А. 2).
барнути, -нём сир. трен, дирнуши, шакну-
ши, боцнуши, закачиши; исп. баракнути. — Нитко
ни)е у н>их ни барнуо, во)ска )е била потегнута у
кршле [касарне] (Магл. 1, 90). Варну затим у
мокру спужвицу и поче да прелистава некакве
списе (Петр. Е. 1, 155). Отео му )е ... та) бу-
разер колач крува и нешто приемоке, а остало
... ни)е ни барнуо (Ъоп. 12, 581). Чува) се
да те во не барне (Бани]'а, Грч. М.). А данас
ко не зна барнути онн.м црним пером, ни)е нш)е
присто (Коч., НИ 1901, 83).
баргъа ж покр. йома.ъан,е глава над морском
йовршином уз исшовремепо крешшье (за рибе) . —
Барати и барка значи управ кад рибе у пележи
креКу главами површа)ем морски)ем; исп. ба
рати» (Зоре 1, 350).
бар&а м круйан во (Павл. П.).
барина ж покр. в. баришше (Врыт,
1ов. Ъ. 2).
барн>ак м 1. она] ко]и ]с из баровнШог, мо-
чварног Предела. — Послуша)'у л>уди и изаберу
тро)ицу: два баркака, )еднога из Куку)*еваца и
)еднога из Шапшнаца ... и )ош (еднога планинца
из Бингуле (Вел. 1, 98).
2. зоол. а. йуж ко]и живи у барское води
али дише йлуНима Ытпаеа зГаепаНз; исп. барежар,
барски пуж (Терм. 3). б. мн. сисшемашски на-
зив за барске йужсне ЫтпаеИае (Терм. 3).
Барн>ак надимак ко]и /« йосшао йрезиме
(Шем. Бос. 1886, 55).
барньача ж 1. бот. зеласша барска вреша
луЛиНа В.апипси1из герепз из ф. Капипси1асеае;
исп. г)ур1)евче, новчип, попалила (Црн. 1, 158).
2. жгр. вреша ]абуке (33 1904, 102).
3. ;юол. в. белоушка (I) ТгорНопоСиз пашх
(Рада* Ъ. 9, 40).
4. геол. вреша земл>е из баровиших Предела.
— Класификаци)а земагьа: ... 7)хумуша: црница
... баршача (Жу). 5, 232).
барн>аче ж мн. зоол. е. мочварице Сга11а-
югез (Сто)к. А. 4, 128).
баро1 м име копу (Обр. М.).
БАРОК1
баро* м покр. (ЦТ) а. (одми.ш) деше ЦовиК.
1). б. (одмила) браги, баша, йри]аше.ь, друг. —
Тако ти )е то, мо) баро (ШоЬ).
баро' м покр. (ЦТ) е. баук (1 и 3). — Ето,
доЬи Ье баро, ако не будеш добар (Шок). Немо)
иКи у шуму да те баро не понесе (Радом.).
баров, -а, -о ко]и се односи на бар1, ко]и ]е
од бара : ~ зрно, ~ крух, ~ слама.
барован, -вна, -вно в. баров: —■ зрно (Аре.).
барбвина ж покр. барова слама (Книн, Си-
миЬ С).
барбвит, -а, -о (комп. баровйтищ) 1. ко]и
]е Пун бара, мочваран, йодводан; исп. баран (б),
бараст1, бар.ъив, барнат, барушан, баруш.ъив.
— Гуске ... тражише хране по баровитим )'енде-
цима (Весел. 17, 80). Гатачко пол>е )е баровито,
те особито роди у н>ему си)ено (Грг). 5, 32).
2. уеша]ао, загушлив као у мочварном Пре
делу. — У среди м-Ьсеца Ноемврм разболесе
Монархъ одъ назеба у баровитомъ воздуху Азов-
скогъ мора (Теод. А. 1, 203). фиг. учмао. — У
„Ветру" 1анко )е )едан )едини пут добио желу,
да дигне главу испод материнског )арма, да се
отргне из баровитог и бесмисленог живота (Прох.
1, 66). Каига Г. КнежевиКа неКе имати много
читалаца ... Зато што се )авила у )едно) тако
немисаоно; и баровито) средини као што )е наша
(Скерл. 13, 90).
БаровиЬ йрезиме (Синд. 1, 151; Ерд. 7, 163;
Шоб. С. 2, 109).
баровица ж бот. е. клека )ишрегаз сот-
тишз (Скок 4, 360).
баровица ж покр. е. бароеница (Далм., Ни
кол. Ъ.).
барбвница ж покр. йогача од бара1; вар. ба
ровица (Книн, СимиЬ С; Аре).
Баровннца йрезиме (Шем. Бос. 1886, 40;
Раг). 1, 247).
барбграф м (нем. Ваго^гарЬ) мет. авионски
аушомашски баромешар ко]и бележи йроменв ва-
здушног йришиска.
барбграфскй, -а, -б ко]и ]е у вези с баро
графом: ~ кути)'а, ~ мереше.
барожёиъе с гл. им. од барожиши св.
барожнтн се, -им се неевр. покр. 1. сва^аши
се. — Пуштмештри [хул>е] се бароже (Хрв.,
Р|А).
2. в. бакшаши св. — Та Циганину )'е утиснуо
Дорушу [кобилу] ... нека се он н>ом барожи
(У). И. 1, 51).
барок1 м (фр. Ьагояие; нем. Вагоск) ум. 1. ев-
ройски умешнички (углавном архишекшонски) сшил
XVI—XVIII века, ко;и се одлику;е йрешераном
декорашивношНу: доба цвешашг шога сшила; исп.
барокизам, барокисам. — Нав)'ешЬу)е се ускре
живота ... у од)ецима ренесанса и барока (Мар).
М. 2, 20). Навршава се двеста година од смрти
1охана Себасти)ана Баха, великог композитора
Музичког барока (Пол. 1950, 13617/3).
2. (у придевско) служби) вепром. намешшен,
кокешан. — У венцу тих дама била )е ... 1елица.
Увек добре вол.е, наивна, сушта искреност,
доста и говор:ыша, у кретаньу доста и смешна,
барок, ал н>0) све добро сто)и (Ига.. ]. 8,
188).
 БАРОК» — БАРОШ
бирок', -а, -о в. барокан. — Испод барс
кого тавана Свети Влахо на гали)ама бродари за
Леванту (Во)н. Л., БК 1897, 1618).
барбка и барока ж (мац. Ьагока) в. йерика,
лажна коса. — Да би сачували главу од жеге,
многи Мисирци уведоше у обнча) бароне и
вештачке браде (Прокик Б., ПГл 1892, прилог
4, 11). Министар Гете ... се могао видети ...
напудрован, са бароном и парадном шпадом
(Балт. 1, 7).
барокан, -кна, -кно ко/и ]* у сшилу барока :
йрешрйан украсима, кишгъасш, раскошан; бом-
басш; вар. барок*, барочан. — Тим путем се
дошло до барокног стала, ко)и )е волео да меша
лежерно и озбилло, свето и сласно (Сек. 4,
58). Куке изгледа)у из перспективе као нека
)ужн,ачка барокна фасада (Крл. 1, 18). Близу
врата ... био }е ... велики барокни сто (Петр.
В., КБС, 283). Зб)егун> )е волео тешке, барокне
реченице (Давичо 1, 206). Све )е код Данунциа
било наслагано; нигде ни)е било простора за
)едноставност ... Данунцио )е у сво)0) битности
барокан (Радица Б., XX век 1938, 3/33).
барокизам, -зма м в. барок1 (1) . — Средо-
в)°ечни бедеми )еднако пашу и заклая>а)у от
мену Ренесансу и на)беспутни)и Барокизам (Во)н.
Л. 1, 33).
барокпсам, -сма м е. барок1 (1) . — Али се
несмн)'е заборавити, да клице бароюкму сижу
т)а [чак] у XV столлке (Криль. 1, 35).'
барокно прил. на барокан начин. — То и
нису били разговори него дуги ... монолози,
ко)е )'е Трнин декламирао барокно и искикено
(Крл. 1, 43).
баромётар и баромётар, -тра м (фр. Ьаго-
теСге) физ. справа за мерен>е ашмосферског йри-
шиска. — Фиг. Курс, та) баромётар финансиски,
био [)е] врло висок (1ед. 1873, 255). Пошто >е
Драгаш уви)'ек весео, то он баромётар оптимизма
уви)'ек подржава (Барк. 1, 30).
бЗромётарскй, -5, -б то/и /е у вези с баро
метром; то/и се обноси на баромешар: ~кути)а,
~ мерен>е, ~ притисак, ~ скала.
барометр 1}а ж мерена ваздушног йришиска.
— Треки део ове юьиге заузима висинско ме
реное. У овоме делу ... изнесенк су само прин-
ципи барометри)е (Дело 12, 167).
барбн, -она м (вок. барбне) (фр. Ьагоп; нем.
Вагоп) а. ист. феудални госйодар то/и /« уйравлао
великим йоседом добивеним у власнишшво од вла-
дара; вар. барун; исп. баро]ьа1. — Поглавари ве
ликанш били | ... И владике и митрополита | И
барони земал,ски грофови (НовиЬ 5, 50). фиг.
власник каквог великог йредузеНа у кайишали-
сШичком систему. — Разни инострани финанси
ски магната и индустриски барони нису желели
да виде развщ'сну, век неразви)ену ... 1угосла-
ви)у (Кидр. 1, 58). б. низка йлемиНка ти
тула. — [Дипломом] су се оба БранковиКа име
ла прогласитн за угарске бароне (Радон. }.
6, 90). Заузиман>ем барона Фраае Кулмера ...
именован [)'е 1елачип] за хрватског бана (И. 7,
331).
барбнат, -ата м е. баронство (2); вар. ба-
рунат. — Ко Ье добита племство, баронат, де
крет (Крл. 2, 24). .
313
баронёса ж (нем. Вагопеззе) е. бароница. —
Мари)а лежи у мрежи и чита неки роман као
баронёса на одмору (Шуб. 3, 202).
барбшца и барбни)а ж феудални йосед
барона; вар. баруни), баруни^а; исп. баронство
(1). — Сваки )е барон у сво)0) баронищ неза-
висан господар (Р—А 1, 80).
барДниЬ м ир. дем. од барон; вар. баруниЬ
(Аре).
барбннца ж жена или Нерка баронова; вар.
баруница; исп. баронёса. — 1ер без титуле, без
баронства | Ни на очи бароници (Шапч. 9, 40).
барбничин, -а, -о ко]и йрийада бароници;
вар. баруничин.
барбнка ж покр. а. име кози (Обр. М.).
б. име Нурки (Обр. М.).
барбнов, -а, -о ко]и йрийада барону; вар.
барунов.
баронски, -3, -б ко]и се односи на барона;
ко]и йрийада барону; вар. барунски: ~< грб,
<•« титула.
баронски прил. као барон, на начин барона.
— Понеси нове халлте! ... ХоНемо да пугу)емо
— баронски (Ком. 7, 146).
барбнетво с вар. барунство 1. в. баронща.
— Цела се земл>а подели измену норманских
четника и капетана, ко)И добише властелинство
(лордство и баронство) у по)единим областима
и срезовима (Бошк. Ст. 5, 99).
2. досшо;'ансшво, титула барона; исп. ба
ронат, барунат. — А )а л>убим сво) народ више
нег ни баронство, ни ордене (Рист. I., Дакица
1866, 483).
барбнчиЬ м ир. дем. од барон; вар. ба-
рунчиК. — С првом класом ретко ко путу)е, ван
врло велика „господа", као на прилику: гро
фови, барони, „барончиКи" (]ед. 1873, 146).
баровьа1 м нар. е. барон. — Он )'е бароша
)ош пре Мари)с Терези)е (Бор).).
барогьа1 м име волу (Бор).; Поп. Д. С).
баровьа' м аугм. од барош (ЦТ, ШоК).
бароскоп м (нем. Вагозкор) физ. старики
назив за баромешар; данас вага ко;а служи за
йоказиван>е йошиска гаса на тела ко) а су у н>ему.
барЬток м покр. мали йошок у йо.ъу (Ко-
навли, Зоре 3, 212).
бароточипа ж покр. ]аруга ко}у )е бу]ица
йрокойала; исп. баруга (2), вододерина. — НеЬеш
да самосам, ма)'ци на жалост, синоЬ се не украде,
и не превали у пот)еру уз вратоломине и баро-
точине, и да га )ош ни)е дома (Сто). Ив., Во),
сп., 190).
барбцн м мн. покр. коса изнад чела, ко]а се
код жена не сйлеНе са осшалом косом; исп. шишке
(Злакуса, Павл. Б.).
бЯрбч м покр. в. баук (3). — Кад сам по-
дигао она) камен испод нъега су почели да миле
многи барочи (ЦТ, Радон.).
барочан, -чна, -чыо в. барокан. — Огромна
зелена пек у барочном стилу ... би)'аше )ош
)едкно, на што би се у чуду обазрео (Ъал. 6, 45).
барош м врйца од йлиша на ко)у се низке
новац што га дево)ке носе око врата (1агодина,
Милос. М.).
314 БАРОШ
Барош йрезиме (Мило). Б. 3, 120).
ойроша ж е. бйра1 (2а) (Хрв. Красина,
Аре).
барса ж 1. покр. в. барас. — Ти им кажи,
вирна л>убо мо;а, | Да )' утекла гу)а шаро-
вита | Дол низ барсу под жуту наранчу (НП
Б—Б, 99).
2. леса на ко]о) се воНе суши (Далм., Павлин.,
РМ).
барсила ж аугм. од барас. — Каткада везаху
винову лозу у барсе или барсине (Строх., ЗНЖ
16, 281).
барски, -3, -б, ко/и )в у вези с б&ром, ко/и
ради у виру; ист. бар": ~ играчица.
барски1 и барски, -а, -б ко/и се односи на
бйру1; исп. баран: ~ ваздух, ~- вода, ~ предео.
Изр. ~ боси/ъйк, ~ грозница, ~ зми]а, ~
трава втд. в. код тих именица.
барски*, -§, -б ко/и се односи на Бар.
бартблац, -лца и (геи. кв. бартблаца) покр.
ковани ма.ш ексер око 5 см дуг (Хрв., ХрваК.).
бартоловача ж игр. покр. велика зкуша мири-
сна крутка ко/а дозрева о светом Баршолу; исп.
бартоловка (2), бартолшица, бартукулл, барту-
куша, бартулка, бартуловка (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 280).
бартоловка ж агр. покр. 1. /абука ко/а до
зрева о светом Баршолу (Шул. 5).
2. е. бартоловача (Марков. 1, 42).
Бартолово с дан свешога БарШола (24 ав
густа) у римокашолика (Бор).).
бартолбвчица ж агр. дем. од бартоловка
(Шул. 5).
бартолшица ж агр. в. бартоловача (Шул. 5).
бартукул,а 1 ж агр. в. бартоловача (Босна,
бартукуша / Бор).).
Бартул м име (ЗНЖ 26, 151).
бартула и бартула м погрд. покр. она} ко/и
/е неугла^ен, неотесан (Во)в., Бор).).
Бартула йрезиме (Фил. М. 1, 682; Трифк.
С. и В. 1, 114).
бартулашан, -шна, -шно в. баршунасш
(Нарч. 1).
бартулка 1 ж агр. в. бартоловача (Слав.,
бартуловка / Бор).).
баруга ж покр. 1. аугм. од бара1 (1) (Мачва,
Ил. Драг.).
2. в. барошочина (Тимок, Пант. Д.).
3. коришо ко/им иде вода од /аза до воденице
(Тимок, Ризн.).
баругва ж покр. вир у ришу, у ко/и се на/-
више сшичу рибс (Поморав.ъс, 1ав.).
баругци}а и баругцн}а м заст. в. баруци/а. —
Ладе му седамнаест плета, да их однесе на кра)
вароши неком Науму баругнищ (Лаз. Л. 2, 216).
баругпп)нн, -а, -о ко/и йрийада баругии/и;
к.уи се односи на баругци/у.
баругпйка (баругцика) ж баругии/ина жена
(Срб., БорЬ).
Баруданов йрезиме (Им. МС, 63).
баруди прид. вепром. (тур. ЪашсН) покр. ко/и
/е бо/е баруша. — Онда сам им'о шалваре од
баруди чохе (Пор. С, БВ 1894, 147).
БАРУСАВ
баружица ж само у загонеци : У наше баке
сто баружица (пек) (НЗаг Вуков. М., 82).
БарукчйЬ йрезиме (Каран. 1, 554).
барулн м ми. покр. шара на горнмшшу ча-
райе или доколенице. — Барулн [су] подкат поврх
б)ечве, гд)с су )едан или више заметана с лица
и с наопака (Зоре 3, 212).
барул>а ж 1. а. е. барёшина. — Не иди
тамо, нанки Ьеш на саме барулл (Бар, Бор).).
б. барска вода. — НеКу )а нити барулу, док ми
)е бунара (Бор).).
2. (у атрибутско) служби) в. бйрекй1; исп.
баруша*: — птица, ~ рноа, ~ трава.
барун, -уна м е. барон. — На рту Лапада ...
налази се ... дворац властелина баруна Фрака
(Во)н. Л. 1, 61). Баруну )е ишао препоручиватн
се ради каца (Ост. Т. 2, 408).
барунаст, -а, -о покр. ко}'и }'е незгодне на-
рави, настрой (Цетшье, Март. II.).
барунат, -ата м е. баронство (2). — Тре-
бало )е да ожени )едну новопечену баруницу
чи)°и су родители стекли барунат као ратин
лиферанти (КР 1924, 1/2).
баруиатн, -ам несер, (тал. Ьагопаге) покр
дираши, узнемираваши, задиркиваши; исп. баркати
(1а фиг.). — Прочите се влашких д)ево)ака, |
С миром сто)те, барунат' немо)те | С д)ево)ака
в')ек )е кавга била (НП ]—М, 582).
барунй), -и)а м заст. в. барони/а. — То )е нов
витез рода францускога, по имену П)ер Папин,
господар од оаруш1)а Утрика (Поп. Ъ. 5, 158).
барунл)а и баруница ж в. баронща. —
Овакве д)ево)ке не има никдна баруюца . . .
овога сви)ета! (КовачнК 2, 124).
баруянтн се, баруним се неевр. држаши
се као барун, изиграваши ошменог гоейодина. —
Немо) ми се ту барунити, кад знам да си голл
(Борь).
баруниК м дем. од барун. — А у злату и
сребру обучене су само грофице мале и баруниКл
мали (КовачиК 2, 136).
баруница ж в. бароница. — в. пр. под
барунат.
баруничин, -а, -о в. бароничин.
бару нов, -а, -о в. баронов.
баруновац, -бвца м заст. покр. регруш. —
Наш прости народ ни)с никада л>убио бару-
новце (тако се зову код нас рекрута )ош од Трен -
кових времена) (С] 1849, 106).
барунскй, -3, -б в. баронски: ~ саб.ьа.
барунство с в. баронство. — Осв)едочио
сам се ... да стс Ни пеЬ сада вриедни барун-
ства, рече гроф (Кум. 1, 306).
барунче (барунче), -ета с 1ф. дем. од барун.
— Шушье се барунче мета давор-бес)едама, на
клала, што ни напола не разумнее (Драж. 3, 103).
барунчиК н 1ф. дем. од барун. — Упозо-
равамо ... да )с та баруница ... ма)ка оног младог
бар^чнКа (Крл. 3, 30).
барусав, -а, -о рашчуйан, разбарушен. —
Тамо у ствари ста)ао му )е отац, барусав и за-
мшшьен (Гру)'иЬ Н., Даница 1869, 390). ВЬегова
проседа, жуккаста коса ... и въегови барусави
брци )ош подрхтаваху (Црн>. 1, 32).
 БАРУСАВОСТ — БАРУШЕН»Е
барусавбст, -ости ж рашчуйаносШ , разбо
рушеносш; неред. — Н>има се чинило да не могу
сакрити траг ... неколико нсде.'ьа барусавости,
нечистоЬе, и нехата (Црн>. 1 , 107).
барусатн се, -5м се нссвр. биши у нереду,
биши разбарушен, рашчуйан, сшршиши. — Та
чупава коса, како се баруса, | К'о ролино геьездо,
горе на димн>аку (Зма) 1, 49).
баруситп, барусйм несвр. рашчуйаааши,
разборушиваши. — Ветар шуму чешлл, ветар )"е
баруси (Срем, Зма) 4). Учени син ... час тре)с
[таре] руком чело, час баруси косу (Стер. 14,
85). Барусе се косе русе, | Ви^'оре се кике, ) А
вино се суче (Кош. 10, 24).
БарусковнЬ йрезиме (Бачка, БК 1907, 566;
ЛМС 98, 130).
барут м (тур. Ьапл) хе.м. сксй.юзивт ма-
шерща ко]а служи за йучьоьс йушчаних к шо-
йэвских мешана, разби]ан>е стена и др. : црни ~,
бсздимни ~, рударски ~. фиг. драсшично
средство и начин за йосшизапе неког ии/ьа у йо-
лишичко] борби. — Е )есу напредкьаци жесток
барут изумели (Злат. 1887, 4/13). Тим гласовима
... покладало се мало пажн>е, )'ер су е.матрани
... као неупал>иви барут противника данапльега
стан>а (ДЛ 1902, 2/1).
Иэр. битв се глухим барутом: бориши се
йодмукло. — Измег)у себе се би)у, али „глухим
барутом", а )'етрве се поткрада)у, пан>ка)у и
сваг)а)'у (АндриЬ 6, 152). буре барута: опасно
место где сваки час може изойти орузкан сукоб.
— Наша земл>а )е на)веЬа на Балкану и она Ье
уложити све напоре да Балканско Полуострво
не буде више буре барута ... веК да постане
чврсти стуб мира СГито 1, 278). вогьа ~; гора —
пред очяма: води се борба, би)е се бо]. — У планики
вон>а барут (Назор 15, 43). Ласно )е иза трн>ака
украс' )аре и робит' бабе по Гласинцу, но да те
видимо 1}е барут гори пред очима! ... (Нев.,
Дело 34, 332). язмяслятя ~: довиши се, досе-
шиши се, йронаНи нешшо ново. — Та) барут да
се име владаочево трпа у химну, измислили смо
ми ("Борг). Вл. 13, 688). мяряше на ~: Показуху
се йредзнаци раша. — Срби)а мирише на барут,
Турска мирише на кол>иво (Ком. 1862, 79).
омнрясати ~: биши у борби, узеши учешНа у
борби. — Да се врати као )унак ко)'и )е веЬ
омирисао барут, али сасвим издалека? (Мусул.
2, 143). Ни)едан возник па ни официр ... ни)е
омирисао барута (Том. )ев. 2, 78).
Барут йрезиме (БВ 1892, 79; Фил. М. 1 , 445).
барутана ж (тур. Ьагисапа) зграда у ко]о]
се израЪ\)с и чува баруш, фабрика барута; вар.
барутхана. — Запали се кров мостарско) бару-
тани ко)а се налази на глави моста (Мил. М. Ъ.
36, 30). Барутно пун>ея>е )е маневарски барут
барутане ОбилиЬево (Мин. в. 24, 113). Дао
сам очистити топове . . . прегледао сам бару-
тану (Шен. А. 6, 148). фиг. Искра ко)а )е запа
лила барутану креснута )с . . . у Сара)еву (НЕ
12, 361). У хисториским данима ... у барутане
Европе била [)е] бачена зублл на)веКега пожара
(Мар). М. 2, 3).
барутлика ж эаст. деб.ьа харшща, од ко]с
се Праве фишегш за барут (Ми). С. 7, 136).
барутл>ив, -а, -о ко/и ]е као у барута, ко]и
има мирис и укус барута. — Вода у илму Цезеру]
315
изгледа црна као мастило, има барутл>ив укус
и мирис (Мих. ]. I, 95). Ирелазило [се] кроз . . .
сло)еве са водом питком, па сланом, па бару-
тл>ивом, па и кроз сло)"еве са петролеумом (Жу).
6, 100).
барутнй, -5, -б ко/и ]е за баруЛ; ко/и /е од
барута; исп. барутски: ~ гас, <•»» кеса, ~ дим,
— магацин, ~ рог, ~ тиквица.
барутнпца ж в. барушнлча. — Он ношаше
велику кожну кепел>у, ко)а му допираше чак
до левог рамена и у ко)0) имаг/аше чекиЬ, црвену
мараму, барутницу (Рак. Мита 6, 115).
барут1ьак м агр. покр. семе од арйацика. —
Барупьак се зове семе од црног лука, из ко)ег
се изводи арпацик зато што )е црно и слично
баруту (лук—барутнлк) (Срб., Бор).).
барутаара ж «. барушн>ача (Херц., Бор).).
барутгьача ж оно у чему се носи баруш
(кеса, куница, рог, тыква); исп. барутница, ба-
рупьара, басма (4), везма. — С трага [замену]
дви)*е везме (барупьаче) од жуте м)еди (Вул. В.,
Кар. 1899, 28).
барутскн, -а, -6 е. барушни: ~ дим, ~
смрад.
барутхана ж покр. в. барутана. — Према
селу ФалетиКима, била )е барутхана (Крешев-
ллковиЬ X., ЗНЖ 30/1, 176).
баруфа ж (тал. ЬагшТа) покр. сва^а, туча.
— Госпару, брзо! Начинила се баруфа пред само-
станом фратара би)елих! — Каква баруфа?... Ле-
вентс неке, госпару. ХоКе да их уби)у! (Вид.
А. 1, 273).
баруфант м покр. сва^алгща, убо]ица. — Ха
ви баруфанти! Што )'е то опет било са слугама
племиЬа Вузи)а? (Назор 14, 382).
баручи;а м в. баруци]а. — Трговци, ко)и
су продавали барут, зваху се баручи)е (Крешев-
ллковиЬ X., ЗНЖ 30/1, 176).
барупя)а м (тур. Ъаш1си) она) ко^и израг)у}е
или Продаже баруш; вар. баругци)а, баручи)а. —
Ове пуцаете или округле куршумчиКе ли)у саме
баруци)е (Ми). С. 7, 136).
Баруци]а йрезиме (Сим. Д.).
баруци)ии, -а, -о ко;и йрийада баруищи; ко)и
се односи на барушоу.
барупйка ж сшуйау ко]о] се шуца баруш. —
Кад се охлади [угл>ен од кога се прави барут]
туца се у ступама званим баруцике (Ми). С.
7, 135).
барупйлпца ж радн>а где се йрави и йрода]е
баруш. — Сем у баруцин1щама Мите Латинчета
и Михаила 1анковиЬа и на другим местима )е
правлен барут (МилошевиК М., ГлЕМ 1939,
116).
баруцйскй и барутдйскй = баруцй)скй и
барутдй)скй, -3, -б хсу'ы йрийада баруии]и; ко]и
се односи на баруцизу : —* сснаф.
баруша1 ж в. бара1 (2а) (Кур. 2, 38).
баруша* ж нар. йШица или риба ко]а живи
йо барама; исп. барул>а (2) (Бор).).
барушан, -шна, -шно в. баровиш. — Мно-
гима )е земл.а ниска и ма)упща, | Загушна и
прашна, кал>ужна, барушна (Зма) 3, 212).
барушеле с гл. им. од барусиши.
316 БАРУШИНА
барушнна ж в. барушшина (Борь).
барушица ж дем. од баруша1 (По.ьица,
Иван. Ф., ЗНЖ 9, 110).
барушка ж покр. кайа од црне ^аг/ьеНе коже
(По.ъаница, Ник. Р. 2, 132).
барушл>нв, -а, -о в. баровиш. — Трешн>а
на свако) земл>и . . . раЬати можс, осим мочарне
и баругшьиве (Пел. 1, 897).
барушница ж бот. жбун до метра висине
Уасстшт иН^шозит из ф. Уасспиасеае, ко]и
расше на йланинским влажная месшима, а чгуи
су йлодови блушаве, йомало ошровне, шамнойлаве
бобице; исп. веселика, коса, мла^евка (Црн. 1,
172).
баруштак, -ака м бот. в. сочивица Ьетпа;
исп. баруштика (Слав., Бор').).
баруштара ж бот. барска зеласша билка
свешложушог круйног цвета ЬшшапЛетит пут-
рЬо1ёе5 из ф. Оеппапасеас ; исп. кошггац, локва-
н,иК (Црн. 1, 162).
баруштика ж бот. е. барушшак (Слав.,
Бор;.).
баруштина (баруштина) ж бара обрасла ше-
варом и шашом; баровишо землишше, мочвар; вар.
барушина; исп. барётина. — Редовно )е доста
земл>ишта ових села подводно, а има тако^ер
баруштина, обраслих шашом и треком (СпоршиН
А., ЗНЖ 28/1, 172). Хипопотами су ... из Ми-
сира отерани у баруштине око гори>ега Нила
(ПГл 1892, прилог 4, 4). фиг. духовна учмалосш.
— Немам ли право, да се )'е тво) знача) узвисио
над ову баруштину свагдагшьега живованьа?
(Драж. 1, 97). С обичном свакидаипьом логиком
остат Неш у животно) баруштини у ко)01 си
поникао (Ков. А. 1, 91).
баруштйнскй, -а, -6 ко]и ев односи на бару
штину. — Имамо поуздано специфично средство
противу баруштинске заразе гла1апа (Ъор1). Вл.
4, 59). За н>у)оршку мегуународну изложбу био
)е одрег>ен напуштен, баруштйнскй кра) (Буто-
рац М., XX век 1939, 449).
бархан м женска сукнл; вар. берхан (Хрв.
Приморде, Тентор М., ]Ф 5, 203).
бархёт, -ета м (нем. ВатсЬеШ) заст. е. йорхеш,
вреша йамучне тканине с ланеном основой. — Он
закопча до грла сво]' плавим бархетом поставл>ен
капут (Лаз. Л. 2, 180).
бархётнй, -8, -б ко]и}в од бархеша : ~ блуза.
барча ж покр. в. бйшша. — Припов)еде му
како у царско) барчи има )една )абука, ко)а за
)едну ноК 1пз)ета (НПр Ча)к., 135). Птице се
расп)'евале по китним барчама (У). И. 1, 34).
барчак м покр. в. балчак. — Крваве им
сабл.е до барчаках (НП Вук 5, 166). Пусте
сабл>е они изломише I . . . Баш барчака у траву
турише (НП Б—Б, 223).
барчина ж пе). в. бйрах (1). — Окренем уз
Лаз, проз неке барчинс и лоли]е, куди)'ена су
се некад дивокозе )ариле (Нев., Дело 61, 13).
барчина1 ж 1. дем. од барка. — Стигну до
мора, гд)е многе празне барчице на^у (Л>уб. 4,
19). Из града нас на барчици вози дивном луком
(Бад. 1, 140).
2. Посуда од лима на св}ачици кукуруза, у
ко]о] сшо]и семе (РадиЬ Ъ. 3, 45). , (РадиЬ Д. 6, 233). Говорио )е у басу (Барт. 1, 22).
БАС
барчЕца* ж покр. дем. од барча (Бани)а,
Ворк.).
барчйште с покр. место где ]е била барча
(Бани)а, Ворк.).
барчуг м покр. 1. е. бара1 (1). — И код
места Манастира има )една изворина, чи)'ом се
водом становници ми)у кад се окраста)у; ту )е
био „барчуг", па мештани очистили и сада )е
извор (Ник. Р. 2, 145). Е), овчаре, ма)'чин по-
летаре, | . . . Ти ме пасеш по сувом сокаку, | И
по;иш ме на мутне барчуге (НП, ЦГл 1900, 44/3).
2. кесасши део мреже за хвашан>е риба (Д.
Милановац, Ризн.).
баршуи, -уна м (мац. Ьагзапу) 1. в. сомош,
тканина са сишним меким влакнима йо йовршини;
исп. кадива. — Би)аше од)евен на господску
црним баршуном (Шен. А. 7, 9). Дивна )'е
дворана, | Сву )е реси баршун, скрлет, свила
(Хар. 2, 140). А ЛуциК се, у оди)елу од модра
баршуна . . . веселио на)више дамама (Назор
14, 239). фиг. Долазио )е изненада . . . баш
пред очевим лицем, мирис косе, баршун лица,
жар руку (Мусул. 1, 114).
2. (у придевско) служби) е. баршунасш (1).
— Познала бих те увек | ... на златну зраку | у
баршун-мраку (Спир. 1, 24).
баршунак, -нка м бот. покр. е. шрашор Ата-
гапсЬиз апкизсиЫшз (Примор)е, Бор).).
баршунаст (баршунаст), -а, -о 1. ко]и личи
на баршун, ко]и )в као баршун; исп. бартула-
шан. — Белом руком баршунастом | . . . сакри,
покри, | лудо ерце (Спир. 1, 60). Угодно ли )е
. . . лежати на младо], баршунасто) трави ци
(Драж. 1, 109). Недалеко од нас расло много
каЬуна с баршунастим цв)етовима (Назор 5, 186).
Не драже ме ни похотна баршунаста, дрека плеКа
(Петр. В. 1, 12). фиг. мек, нежан, йрщашан. —
Од модерних )е . . . на)л>епше оцртао п)енасти,
баршунаста и омамл>иви карневал тешких ружа
. . . Данац 1акопсен (Матош 1, 38). Провукло
му се с)еЬан.е меко као баршунаст звук нека-
дан>ег . . . кларинета (Цес. 5, 349). Треба ука-
зати на баршунасти мецосопран Наде Крушлин
(Драгутиновип Б., Пол. 1949, 13238/4). Тишина.
■Б.утан>е. Баршунасти мрак (ТБ.ос. Б. 3, 311).
2. ко/и ^е од баршуна; исп. баршунов. —
На глави носи црну баршунасту капу (Во)'н. И.
2, 81). Болешл.ив, разбарушене косе у баршу
настом капуту, не брине се много за сво)е уче
нике (ЧалиК В., XX век 1939, 540).
баршунасто (баршунасто) прил. као бар
шун. — Баршунасто модри облаци лелу)'а)у по-
вршином (Цет., Зап. 5, 214). фиг. йрщашно. —
Осекала се баршунасто, меко СБ.ос. Б. 3, 310).
баршунов, -а, -о е. баршунасш (2). — Жен
ски баршунови ментен, са поставом соболовом
(Арк. 1, 168).
баршунскй, -а, -б ко/и /в у вези с баршуном,
ко)и }е као у баршуна: ~ мекоЬа, ~ С)а].
бас м брз лудски ход; исп. баса, басити
се. — Чов)ек иде на бас (хитним кораком) а
кон, на кас (Далм., Павлин., Р1А).
бЗс, баса и баса м (мн. басови и басови) (тал.
Ьаззо) муз. 1. на]дубл~и мушки глас. — С тамних
сводова падао ]°е снажни од)ек Прннсдева баса
 БАСА — БАСАНСКИ
Па? Шта онда? — писне па предахне и настави
лагано из баса Цан>уш. 1, 135). Сво)им крупни»,
чудновато обо)еним басом, стао нам )е причати
(КостиК М., Разв. 1938, 379). фиг. Из}утра )е
кроз голо планинско камеье свирао ветар; н.сгов
бас )е продирао у кости наше С1акш. Ъ. 5, 243).
С ромором дубраве кра) града Крей, | Еолус
пусти ли в)етрове, многу | Подобност имаше ти
горски баси (Стан. Д. 5, 232).
2. она] ко]'и йева, ко;и говори из баса (1);
исп. баснст(а), баш*. — Увек она да плати
рачун ! додао )е подрупьиво )едан бас у са-
коу (Петк. В. 2, 87). На концерту Ке певати
Ж. Цве)иК, бас Београдске опере (Ред.).
3. музички инструмент басовское, дубоког
регистра, нарочито на;дубли гудачки инстру
мент; контрабас. — Он би удесио као да )е
пукла велика жица на басу (Маш. 3, 32). Али
како би „према сво)ству сво)их инструмената"
имали поздравити сво;е старешине они што ду-
ва;у у хеликоне, блехане басове? (Нуш. 5, 329).
1ош издалека чули су мумлаше баса (Шуб. 3,
348).
4. на}дубли гласу вишегласном музичком ставу
(и наршжи тон акорда). — фиг. Ци)епан>е, по-
ларизовавье личности оста]е и овд)'е темел>ни
бас читаве проблематике (Невист. 1, 53).
5. као йрви део йолусложеница за означаване
гласа или инструмента ко)и \е йо регистру низки
у сво)0] врсши (бас-баритон, бас-кларинеш, бас-
йозауна, бас-труба и ел.).
баса узвик жешелаца При шакмичепу ко Не
йрви йожгъеши сво] део жита; исп. бас, басити
се. — То журенье зове се басевье; све вичу:
баса, баса, а многи у то) хитвьи одвали ерпом
и ко.мад прега (Мед. 1, 1609).
баса ж покр. вреша белог смока. — Сухи се
сир, т. ). баса или скоруп, држи у козрцем
мдешннама (Вул. В., ЗНЖ 1, 38). ВеЬим ди^елом
и ни)есу оно торбе обичне, веЬ ци]'еле гранн-
чарске „брашненице" ... пуне би)ела круха ...
и шкрипанца сира или басе (Буд. 1, 22). Валили
су из завсж.ъа)а ледене стврднуте колачиЬе и
комаде пите, зд)'елице с басом, крув, лук (Ъоп.
1, 107).
басавёла ж покр. дебела батина; исп. басати
(Левач, Буш. 1).
бЗсавкца ж покр. 1. зараза, йомор (Босна,
Бор).).
2. ]ака кщавица (Хрв., ХрваК.).
басажвьак м покр. в. баксуз (2) (ЦТ, 1о-
вин. 1).
басазан, -зна, -зно покр. в. баксузан (ЦТ,
1овиЬ. 1).
Басало йрезиме (Шем. Бос. 1886, 49).
басамак и бЗсамак, -а и -мка ■ (тур. Ьа-
«алмк) 1. а. йречага на лесшвицама; сваха Побе
дила сшейеница у сшейенишшу. — Па купу)е
лаке мердевине, I Од тридесет и три баса-
мака (НП, БВ 1903, 380). Гардист, попев се
за два три басамака горе на степенице, упро
револвер (Миленк., БК 1905, 301). И туседеЬи
на басамаку, она се изненада сети (Живо}. 3,
73). фиг. средство за нечи;и уейон. — Ня)е требало
и ни)е смело до тога доЬи, да г-г)а Кири буде
басамак ни проф. Бранли)у (Сек., БК 1911, 82).
б. нн. сшейенишшс. сшейенице, сшубе. — Горе
317
)'е на куЬи дихвана (балкон), на ко)у се извана
успшъе дрвеним басамацима (стубама) (Огр. 1,
69). Уз басамке зачуше се кораци (Ъор. С. 5,
94). КуЬерина на десет катова ... зидови све од
мермера сама, а по басамацима Килими (Шуб. 1,
23). Ни)е зима, можеш спавати под басамацима
(Весел. 12, 453). Он дочека и снег под басам-
цима (И., 454).
2. геол. }едан од зараванака на сшейенасшом
землишшу, на;чешНе у вези са ]езерским и речним
шерасама. — Издаде нареКенье коменданту II
пука ... да се пребаци преко Шемнице и заузме
први басамак облаковске косе (Лаз. М. 3, 94).
Непри)ател. )е ... отпочео приближа паи.с према
средини одсека, и избио на басамак на десно)
обали потока Жупалца (Павл. Ж. 2, 121). При-
стадосмо код зелен-)езера, | Ко)'е пашу девет
басамака I У наокруг к'о девет Ьемера (Поп.
А. 3, 90).
3. во), шст. зарез на обарачи. — Обарача
има на горн>см кра)у два басамака, ко)'има се
ослан»а на сандук (Мин. в. 21, 19).
4. е. басамаклща. — Удаде се Босилжа, и
Л>убица, н>ена млаг)а сестра, постаде басамак
(Радул. ].).
Иэр. ошяшати на басамаке: неравно, сшейе-
насшо ошишаши. — Иако слабо одевен, изгледао
)е онако босоног, на басамаке ошишан ... као
какав поглавица афричког племена (Срем. 13,
177).
басамакли>а жим покр. а. дево]ка ко]а }в
После уда]е сшарще сестре на реду да се уда; исп.
басамак (4), поличарка (БиХ, ГрЬ- 1). б. момак
ко]и )е После женидбе сшарщег брата на реду да
се жени ('Нор. В. 1).
басамати, -ам свр. вар. в. балсамоваши. —
Отац ту сво)у кЬер, што )е рас)екао, не хт)еде
сахраньивати, него )е басама и стави у цакла
под шкале (НПр, ЗНЖ 13, 194).
басамати, -ам неевр. (мац.) покр. йсоваши на
мацарском ]взику; в«р. басамегати. — А кад поче
басамати, сви се разбегоше (Срем, Зма) 4).
басамегати, -ам неевр. в. басамати. —
Стаде неког врага мацарати ... басамегати и
азурати, а ... ручетинама мени при^етити (Цеп.
1, 76).
басамен(а)т, -ига и (тал. Ьамтепю) бо-
]адисани део зида При йоду у ходницима или со-
бама; вар. башаменат, башимеиат; исп. цокла (ЦТ,
Поп. П. М.).
басамка ж агр. покр. в. басенка (Вранье,
Дим. Т.).
басамчиЬ и дем. од басамак. — Да се попнем
на мале басамчиле што у ходник воде (Грч.
Мал. 1, 367).
басам цш)а ж (тур. ЬазтасО она] ко;и йро-
да]с басму или гарйанг. — Иди од мазе [магазе] до
мазе ... те у терзи)е, те у басамци)е, а)а, ништ
да шфе (Нуш. 16, 244).
басанха ж агр. вреша крутке; вар. басаи>ка
(Шул. 5; Приморье, Бор).).
Басановац, -бвца йрезиме (Цви). 9, 9).
бЗсаискй, -3, -б ко]и ]е у вези са баском. —
Зато се користимо кратком зором од живота
за ко)е >е легова душа )ош отворена басанско)
примами (Мил. М. Ъ. 13, 104).
318 ЦАСЛВЬКА — ВАСИЛИСК
басан>ка ж е. басанка (Шул. 5; Приморье,
Бор).).
басара ж врана народног кола. — Од кол
енях игара игра) у се ове: ... дурминка, басара,
ресавка (Мил. М. Ъ. 15, 821). (Пирот, ]аяк.
Л>. и Д. 5, 310).
Басара йрезиме (Каран. 1, 512; ]ов. К.
1, 364).
Басараба йрезиме (Банат, Аре).
басарати се, -а.м се весар. покр. биши не-
озбилан, млашиши се. — Немо) да се басараш
(Левач, СреНк.).
БасариЬ йрезиме (ЗНЖ 21, 287; Каран. 1,
420).
басати, -а.\1 неевр. покр. удараши, шуНи;
млашиши (воНе); замахиваши; на, басавсла. —
А она) та докопа шЬапину, па по ногама, вара,
баса, док сви часком поскачу (НПр, БВ 1895,
348). Стара )е, али )ош држеНа. Виде л' само
како баса сукаом ("Кос. Д. 1, 286). (Левач, Буш.
1; ТемниЬ, Ми». С. 1).
бёсатн, башем неевр. погрд. покр. ]есши. —
Баши то и мучи (Комарница, Никит.).
басати (басати), -а.м неевр. 1. иНи насумие,
лушаши, шумараши, йошуцаши се; исп. базати.
— Странпутном стазом све дал>е занета баса и
лута (Ъор. 2, 90). ]л Ку увн)ек у сумраку ба
сати меН туНом ноНн и домородним даном (Прср.
П., Вол>а 1926, 201). Изненадагле ви)ора, | Гд)е
за тобом махнит ходи! | Ви)ор? Откуд? Милче, )а
сам, | Гд)еза тобом )адан басам (Шен. А. 11, 36).
Од )едне до друге земл>е | да лута, баса и транш
(Бег. М. 3, 115). фиг. Ох! куд басам? — Што л'
|а сада кажем? (1Ьег. 6, 25). Средши век ... кош
^е ужасно басао сво)им укусом, бркао )е у том
погледу на)разноврсыи)е по)мове (Цар 6, 56).
Широка публика може ... врло лако забасати,
и она ... место и баса (Цар, БК 1895, 658).
2. корачаши неейрешно, шрайаво; исп. тра-
иати (Бачка, Радон. Н.).
бЗсатн се, -5м се неевр. покр. в. бакшами
се. — Досад сам се басао с мо)им ждрепцима
(Шум., Васил».). Ич [ништа] се не баса), синко,
уфатит га не мош, па да имаш крила! — Басао
сам се колико сам могао, да му не дам да иде
на странпутицу (КМ, Ел. Г. 1). Залуд се басаш,
не можеш ништа постаНи (ПараЬин, В—С).
басаЬ, -аКа м 1. рибарска ейрава за хвашшъе
риба йо йлишким барама; вар. басач (Хрв . , ХрваЬ.) .
2. фиг. мрачан зашвор, хайсана. — Доки
Ксш ти у басап (Хрв., ХрваЬ.).
басач; -ача м покр. в. басаН (1) (Сисак,
Хеф.; ГлХНД 1889, 78).
басаоак и бЗсапак м покр. е. басаиик
(Петр. П. Ж. 3).
басацик и б&сапжк м (тур. Ьазапк, педал)
йрорезана дашчица ко) а се йри йегяшьу сукна
сшав.ъа на шерзиску уши]у да би се могло ногом
йришискиваши; вар. басацак (Ми). С. 7, 81; БиХ,
Грг). 1).
баселак, -еока ш бот. покр. е. босилак Ос1-
тшп ЬазШсшп (Далм., Шул. 5; )ер. 1, 42).
басёмка ж агр. врсша бундеве ко]а ]е йо цело]
йовршини гяашка, без режнлеа; вар. басамка
(Враае, Вла). 1).
басёи, -сна м (фр. Ьаззш) пар. баэен 1. ве
лики отворен вешшачки резервоар за воду, ко]и
служи за куйагъе, за украс или за разне шехничке
еврхе. — Био сам у купатилу, па да ми у басеиу
не спадне [бурма] а )а метнуо у цеп (Нуш. 24,
294). У врту пуном цвеКа, кра) великог басена, |
Безбро) детшьих тела у радости се тиска (Милош.
М. 1, 58). У пол>анама Немо градити игралишта,
фискултурне терене и велики басен за кугшье
(Пол. 1951, 13949/4). Прво, што би се имало
предузети, то )'е, да му се отвори слободна отока
у оближау, Врбничку реку, а после да се по
правилима, ко)их техничка наука пропису)е,
ухвати у удесан басен или чесму (Панч. 3, 13).
2. вешшачки ограден магъи или веНи водени
йросшор на реии или мору, за йрисша]ан>е ла^а. —
НаЬосмо „Тали)у" [брод] у )едноме од узаних
басена у ко)и се готово )едва сместила (Мат.,
СКГл 20, 323). У погледу на места где Ье бро-
дови боравити, на шихово утоварива&е или ис-
товариваше у пристаништима ... и басенима ...
споразумело се, да се ... не Не дата никаква по-
властица (ФП 6, 75).
3. цисшерна за йревоз йешролеума, нафше и
других шечносши. — Ако се ови предмета [ул>а]
не возе у нарочито за то направл>еним колима
(кола са басеном) ... отправл>аНе се ... у бура-
дима (СН 1885, 334).
4. геогр. а. йросшрана удолина ме$у йлани-
нама кроз ко]у шече река. — МеЬу планинама
налазе се простране удол.нне, кроз ко)е теме
река ... Те удол>ине ... су на дон>ем кра)у отво-
рене. Означаване су различитим називима: ко-
рито, карлица, басен (Цви). 8, 84). б. йовршина
с ко)е се у неку реку слива]у воде, речни слив,
йореч]е. — Проговори ... има)у за цил» да у
дунавском басену завлада тращи режим пове-
реша и сарад&е (XX век 1938, 5/60). Ова се
по)ава понавллла при даллм продиран>у Турака
у ... землл панонског басена (Цви). 9, 27).
в. врела и ]езера у вршачама из ко]их исшичу реке.
— Извори Источне Срби)е тро)аки су: обични
извори, вртачасти водени басени (врела и )е-
зера) и пота)нице (Дело 11, 323). г. йросшор
ко]и заузима море са сво]им обалским йо]асом. —
Бродовима, ко)и долазе из неке, кугом или
колером захваНене луке, ко)е леже ... у басену
Средоземнога или Црнога Мора ... допустиНе
се пролаз под карантином (36. зак. 26, 119).
5. геол. йодруч]е са наслагама угла и других
руда. — Царевина се стара да сачува басен Брна,
ко)и се сматра као неопходно потребан за на-
предак немачке металурги)е (СН 1917, 15/1).
Отпор )'е нарочито )ак ме^у рударима истарског
басена Раша (Тито, КН 1949, 15/2).
Изр. бубрежни ~ .• е. бубрежни левак (Том.
Мил. 1, 306).
басен чпК м дем. од басен (1). — С горнлга
кра;а, преко руба, вода прелина и у басенчнН
пада (МилошевиН М., ГлЕМ 1939, ПО).
басё1ье с непр. покр. гл. им. од басиши се.
баейлика ж в. базилика. — Величанствева
[су] била општа здани)"а, као баейлика, амфите-
атер и храмови (Вэег. 6, 30).
баейлнекм празн. е. базилиск (2). — По )ед-
но) источанско) скасци басилиск се изведе из )'а-
)ета, ко)е снесс осмогодшшьи петао, кад на н>ем
лежи жаба или эм1л]а (Ма)зиер М., Ча)к. 3, 146).
 НЛСИНЛ — БЛСМЛРЫЬЕ
басшт м аугм. од бас. — )а сам чуо прс-
муклу басину ДомаЬинског (Крл. 5, 40).
басйрати, баси рам (-йра)у) несвр. йеваши,
говориши у басу. — Требало би тебе под епити-
:.Ш)у — басира из дубине олтара })акон (Ил.
Др., Прев. 3, 238). Па завила Ъира, | ... Свира
и басира (Кош. 12, 119). Фиг. Вау, вау ... басира
тешка граната кроз ваздух, и кад удари зарине
се дубоко у земл»у (Ков. Д. 1, 79).
басист(а) м а. в. бас (2). — Па ти си ба
сист, ти веш бас да певаш (Срем. 3, 159). Ге
расим )е био басиста коме ни)е било пара у око-
лини (Чипл. 2, 227). б. она] ко]и свира у бас (3) .
б&сити се, -им се несвр. покр. шакмичихйи
се, надмешаши се При раду (обычно о косцима и
жешелицама). — Ко се мисли баснти, мам нека
остав.ъа посао, )ер )а волим да се и маке уради,
па добро, него много па ко)скако (Бани)а, Ворк.).
(Хрв., Кос.).
Басив йретмс (Фил. М. 1, 579; ЗНЖ
21, 287).
басив, -а и басив, -ива м дем. од бас. —
Петар се насми)а (перадоено, баси Нем, отвара-
)уьн округло уста) (Краньч. Ст». 1, 399).
баска ж покр. в. баскщаш (2). — Оку тикву
обесити о баски под стрелой (СА 1875, 228).
баскп)а ж (ген. мн. баскй)5) (тур. Ъа$1и, при-
тисак) 1. е. жиока, уска дугачка даска ма/ье де-
б.ъине, грубо изранена, као граЬа у разно] уйо-
шреби. — Поврх мертека [греда] укива)'у се
баски)е, ко)е придржава)у верамиде (Радив. Т.
1, 138). Кука )е била с )едног кра;а откривена
и виделе су се труле и размакнуте баски)е
(Кост. Т., БК 1905, 487). За ограду служе: та-
рабе ... баски)е, врллке, плот (Павл. 1ер. 3,
46). Уз царску тесту ... ширило се двориште,
огранено баски)ама Оуркив 1, 73). Сва су греблл
огранена баски)ама (окорцпма) (Босна, МургиН
Ф., ЗНЖ 8, 89). Око куве налазила се про-
страна башта, огранена тарабама и басшфма
СТоя. Р. 1, 189).
2. е. ]асшук, гредица ко]а лежи на йредло]
осовини код кола (Хрв., Хрвав.).
3. покр. е. баскщаш (2) (КМ, Ел. Г. 3).
4. покр. а. алашка у облику чекиНа за израду
фишцих сшвари у дрввшу (Вран.е, Бел.. М. 1).
б. алашка у облику чекиНа за иабиушье обруча
(Херц., Радул. ].).
баски]ан>е с гл. им. од баски]аши.
баски)ар, -ара м покр. в. баскщаш (2) (Свр-
.ъиг, Васи.ъ.).
баскя]ара ж покр. йлевара од баскща (Тимок,
Стан. М. 2, 55).
баскя)атн, -а.м (-амо, -ате; аор. баски)5; р.
пр. баски;ао, -Зла, -Зло) несвр. покр. в. жиочиши,
йрибиуаши баски]* (1а) (Митр. Т. 1).
баскя)аш, -аша м 1. чевек ко]и сече баски]е;
йен. баски)а (1). — Лука „баски)аш" завиру)е
у кошулу и „три)еби се" (Дизд. 1, 16).
2. покр. велики ексер ко)им се йрикиеа]у
баски]е; йен. баска, баски ла (3), баски) ар, ба-
скюыьак. — Мали су ови ексери, требао си
да тражши басюфше (Сврллг, Васил,.).
3. чекиН; нсп. баски)а (4) (Степ. 1).
баскйл>вДх п шжр. е. баскщаш (2) (Босыа,
Поп. Д. С).
319
баскин, -йиа м (тур. Ьаакш) шжр. 1. йрейад,
изненадни йрешрес. — Отишле запти]'е на баскин
(КМ, Ел. Г. 3).
2. (у придевско) служби) ]'ак, жесток, брз;
исп. баскинли (КМ, Ел. Г. 1).
басхинлн прнд. непром. (кош. баскйнлн)й)
покр. в. баскин (2). — За страву нема бол>ег ни
баскинли)ег (честити)ет) ли]ека од салитка (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 1, 279).
баслаисати, -шлём свр. (према тур. Ьавта)
покр. йокриши новим линем (машерщом) анШе-
рщу или шшо друго; исп. басма (Темнив, Ми).
С. 1).
басламача ж е. базламача. — Па ти онда
знаду испржити басламачу ... ул>евушу па и
калгану (Вул. В., БВ 1895, 106).
Баслав, -аЬа йрезиме (Каран. 1, 353).
баслёмаК, -ааа м покр. в. беслемаН. — Куд
си заЬорио, баслеману (Комарница, Никит.).
Баслетин йрезиме (ЗНЖ 21, 287).
басма ж мисшичне речи ко]'е се изговара]у
При 6а)шьу; вар. басна (5); нсп. ба]авица, ба)а-
лица (2). — Лева рука прста нема — ова бо.ъа
места нема ... И кружеви прстом изговара три
пута ову басму (Весел. 3, 140). Ако болеснику,
рещшо од улога, сева цеваница, ба^алица при-
гушено шапве басму: туде теби места нема (Тро).
7, 219). Жена Це] ва)°ка)упи се на слабу мужу
изишла с Малишом некуда иза куКе да крави
ба)у воду и чита)у басму ("Нои. 1 , 27). Ако до;шьа
нема млека, до^е ;о) ба^алица и оба;е басму од
урока (Мил. М. Ъ. 34, 197). Баемом, што )у
чаралнца бака чинила по жел.и Драге, при-
сил>ен долази )0) в)ереник (Марк. Ф., Дежм.
2, 4). И утваре ноЬничине, т;ера народ басмам
у пусту гору (Сто)ковив М., ЗНЖ 28/1, 87).
басма ж (тур. Ьазта) 1. вреша шканине,
обычно йамучне, са ушиснушим, шшамйаним ша-
рама, циц. — Миленко [)с] ... правио само ди-
ми)е од лепе басме (цица) (Поп. 3., БВ 1910,
304). Торлачанке празником носе: ... 1елек од
басме (куповног шареног ткан>а), дугачак до по-
)аса (Мил. М. Ъ. 34, 47). За тим зидовима )е
скривен живот свих на)д)едни]'их, што на Ба)рам
могу Д)ецу у ца)гасто оди)ело или у танку басму
обуКи (Нам. 2, 79).
2. ]'ачи свилени конац за вез (Грг). 1).
3. вреша шурског дувана. — Дувана турског
басма и миртшьавог смирна са знатно )евтином
ценом (СИ 1881, 656). Измирна и Басма )е дуван
спакован у декковима од 45 до 50 кила (Црн.
2, 12).
4. е. барушнлча. — Изра^ивао [)е] поред
чибука и басме или напрашнице (Крешевл>аковив
X., ЗНЖ 30/1, 168). (Вук, Р).).
басмалаисатв, -шчё.м свр. и несвр. (тур.
Ьазгпак) (на)шшамйаши. — Видимо, да нису у
стан.у прочитати и разумеет ни десег )асно и
бистро саставл>сних и басмалаисаних (штампа -
1шх) сатура (Мус. 1908, 9/3).
оасман.е с гл. им. од басмаШи.
басмара ж в. ба]алица (I). — Такве осо
бе, обично жене, ужива)у глас: вештица, вра-
чара, басмара, чинилица (ТешиЬ М., Разв.
1938, 98).
басмар$а.с с гл. им. од басмарнши,
320 БАСМАРИТИ — БАСНОПЕВАЦ
басмаритн, басмарйм несвр. е. басмаши. —
Он не басмари, век )е од драге вол>е испричао
. . . како )е ьегов поочим лечио (Тро). 5, 40).
баемарица ж е. бщалица (1). — Долетеше
три орла, подигоше га на горн>и боь па дозваше
. . . басмарицу, да га лако излечи (ПетровиК А.,
ГлЕМ 1933, 87).
басмати, -ам несвр. а. ба^аши, врачаши, кази-
ваши басме; исп. басмарити, баснити (Сврл>иг,
Гружа, Надибар, Васил,.). фиг. йричаши лагарще.
— „Шта басма она) онамо? — Прича Маркове
конаке!" (Васил>.). 6. говориши неразум.ъиво. —
Не басма) ко)ешта (Шум., Петр. П. Ж. 3).
басмач, -ача м в. бсу'ач. — Знам Панта,
беше то добар басмач ! (Сврл>иг, Гружа, Надибар,
Васил,.). фиг. она] ко]и йрача лагарще; исп. басма-
щф1. — Батали чоче, куд Ьеш ти с басмачем
нзиКи на кра)! (Вааш>.).
б^смацн^а1 м е. ба]ач. — фиг. Про!}' се,
молим те, не знам )а Милана басмаци)у! (Сврллг,
Гружа, Надибар, Васил..).
б8смаци}а* м (тур. ЬазтасО она] ко]и изра-
$у/е или йрода]е басме (Рад. Во). 1, 403).
бВсмица ж дем. од басма. — Кад жени
узмакне млеко . . . говори ову басмицу: „До1)е
гора на гору, до!)е вода на воду" (Миодр.
4, 99).
басна ж 1. кн>нж. кратка йрича с моралном
йоуком, у ко]о] обычно жнвошшье йрешсшавла^у
луде и лудске особине. — ЬЬихова исмеван>а била
су )асни;а него Езопове басне (Нен. Л>. 26, 24).
Постощ басна, да )е )едне мрачне ноки украо
ме^ед кошницу пчела и однио у сво)у )азбину
(Нев., Дело 35, 183).
2. ист. мйш. — Басна есть, да э Церера . . .
тражетьи дщерь свою Просерпшу св-Ьщу на
Еениномъ огню упалила (Сто)к. А. 2, 287).
Си)асет ових басана о постанку органскога света
нема)у на себи ни трага од екзактнога посматрака
природе (Рад. А. 1, 27).
3. неверовашна йрича; измишлошина, лага-
ри]а. — У том . . . кра)у су се тога дана . . .
приповедале не вероватне приповетке, веЬ читаве
басне (Срем. 11, 167). А ви, кукавци, усу^у)'ете
се хулити и исмевати кегове свете речи и нази-
вати их измтшьотинама беспослених . . . пусти-
ника, ко)има )°е до тога, да таквим баснама прав-
да)у сво)опстанак?! (Трифк. К. 2, 74). Има више
истине него басне у тврдн>и да )е пол>опривреда
седеке занимайте (Приб. 1, 136). И не видевши
кажемь, да э и тай и всякш другШ рожданикъ
басна (Сто)к. А. 2, 165).
4. Предмет радн>е некое йесничког дела, фа
була. — По овако) басни вида се одмах да )е
„Вертер" права новела (ДовановиЬ Л>., Лаз. Л.
1, XXVII). Од Шекспирова текста ни)'е ништа
остало осим на)грубл>е сличности у басни комада,
У бро)у и реду призора (Поп. Б. 5, 158).
5. е. басма. — Минусу и ону басну у ко)0)
се ба]алица . . . дотиче ббнога места прстом леве
руке говореЬи: „Ова) прет крета нема; ни бол>и
ту места нема — у!" (Мил. М. Ъ. 21, 295). Кроз
браду на н>е [жрец] басну Не изреНи (Дежм.
2, 69). А може и неко други [гасити угл>евл>е],
ако су му познате радн>е, ко)е у дано) прилици
треба радити и басне ко)е треба шапутати (ТешиЬ
М., Разв. 1938, 193).
баснар, -а (баснар, -ара) м в. баснойисац. —
И. А. Крилов )е познат и славл>ен руски баснар
(Вулов. 5, 188). Лафонтен )'е на)зна.ченити)и
француски баснар (Нов. 4, 95). На)веЬи баснар
рекао )'е: „Треба свакад бита услужан према
свакоме" (Мил. М. Ъ. 10, 19).
баснарскй (баснарскй), -2, -б ко)и се односи
на басну. — Мало ближе нам вал>а промотрити
инди)*ску баснарску по)ези)'у (Нов. 3, 364).
басней (басней), -а, -о ко]и ]е као из басне
(1—3); исп. баснословен. — Баснено доба из
дубоке прошлости асирско-халде)ске (Зеч. Мил.
3, 32). Славни лесник арапских басана Локман
биНе на сву прилику некаква баснена личност
(Нов. 3, 107). О 1ьегово) [Милошево)] скоро
баенсио) среЬи у евршаван.у народних послова,
причала су се чуда (|ов. С. 6, 77). Баснене се
мере казу)у тога богаства (Мил. М. Ъ. 15,
1012).
бЗснитн, -им несвр. в. басмаши (а). — Дочим
се басни, да тако смиони чов)ек, ко)и )е см)ео
в)'ештице гледат, понесе подобро пшенице са
собой, и када из цркве изиде . . . нека по сво^ем
трагу пшеницу просипа (Ил. Л. 1, 93).
бвеница ж дем. од басна. — И ова ба-
сница увештава нас, да се чувамо из младости
зли обикновени)а (Дос. 14, 101). У )едно) нашо)
читанци има басница о младо] в)еверици и твр-
дим орааша (Напр. 1901, 598). При ба)ан>у
говоре ба)алице ову басницу: Проклета проклет-
нице | Несретна несретнице, | Излази из раба
божи)ег (ГрЬ. 5, 76). 1а хоКу, да овд)е забил>е-
жим неколике баснице о уроцима или зазорима
(ИванчевиЬ П., БВ 1891, 75).
бЗсничар м в. баснойисац. — Притом )с рада
рабио присподобе из животишеког сви)ета;
читав басничар (Драж. 2, 92).
баспичкк прнл. као у басни. — Из саме
п-Ьсме тежко с ово погодити, еръ е . . . баснички
. . . изречено (СНЛ 1844, 254).
басновит, -а, -о е. баснослован. — То ]е оно
станье, у коме посто)е басновите приче, кад су
мушкинье и женскин>е расли за)еднички (Марк.
Св. 2, 69). То )е басновита птица феникс (Баи
10, 15). Базилиск )е басновита живина, погубан,
отрован (Сто)ковиг! М., ЗНЖ 28/1, 90). Басно
вите се живине сусрета)у са истинским живи-
нама (Во)н. Л. 1, 47). Бонапарта )е постао басно-
вито чудовиште (Рак. Мита 12, 100). На)незнат-
ни)'е кнзиге. . . штампа) у се тамо на хил>аде, а
чувена дела и списи омил>ених писаца у басно-
витом бро)у (Вулов. 5, 1).
баенбвито прил. в. баснословно. — Она )е
доцни)е постала басновито богата (Бан 10, 3).
басн6в)ёр)е (баснов)ёр)е) с ().) индив. е.
йразновер]е, неосновано верован>е или мышление. —
Обича)и, обреди и баснов)ер)е ... и данданас
... у народу посто)е (Врч. 3, 9). Народно басно-
в)'ер)е о челама (И. 5, 58).
басиол>убац, -упца м (ген. мн. басн6л>убаца)
лубишел басана; фиг. некришичан, лаковеран чо-
век. — Могу им само казати, да су баенсоьупци,
ко)и прима)у за истину басну емшшьену (Рун.
И., БК 1898, 763).
баснопёвац, -вца м (ген. мн. баенбпёваца)
е. баснойисац. — Славили су по сво) Руси)и
 БАСНОПИСАЦ
стогодишн>ицу славнога басиопевца рускога Кри-
лова (Да1шца 1868, 120).
баснопйсац, -сца м (ген. мн. баснбпйсаца)
сасшавлач, йисац басана; исп. баснар, басничар,
баснопевац, баснословац, баснотворац. — Ба
снопйсац Крилов приказао )е то у басни: Васпи-
тан>е младога лава (Прел. 1,6). „Басне" су . . .
узете из старищх баснописаца (Скерл. 9, 56).
бЗснослбван, -вна, -вно исп. баснен, басно-
внт 1. ко]и ]е из базке, ко]и се односи на баз'ку,
мишски. — „Ифигени)а", баснословна Ни глав-
ног заповедника ... у тро)анском рату (Зеч.
Мил. 1, 932). ОсврнуЬу се овде на оно што су
други ме^утим исказали и рекли о положа)у и
значеьу баснословнога града Ле1)ана (Рув. И.
3, 412).
2. ко}и }е као у базкама, измышлен, необичан,
фаншасшичан. — Ту има истине и заблуде, ко-
рисних ствари и ко)екаквих баснословних прича
(Ъор^. Вл. 6, 254). Те зле душе баснословие |
То песни чка ватра ствара (Шант. 6, 21). Забав-
л>ала га легендама из баснословие повеснице
завича)'не (Ман. Н. 1, 35). Шириле [су се] и
баснословие вести, да Ье се искрцати )една та-
ли)анско-француска во)'ска под Гарибалди)ем
(Поп. В. 2, 92).
3. неверовашно велики, огроман; исп. ба)ан
(3), ба)новит, ба)ослован (4). — Сада никр у
томе двору не стану>е, и ако )е он по свима
сво)'им простори)ама намештен баснословним
луксузом (Ми). Ч. 3, 79). Баснословии разви
тей производних снага данацпьега друштва не
би био могуд без те борбе (Живот 1906, 166).
Причао сам му о баснословним зарадама (Мат.
3, 74). Српска буржоази)а . . . тим доказу)е само
сво)у баснословну ограниченост (РН 1905, 6/2).
баспослбвац, -вца м заст. в. баснойисац. —
Лафонтен, на)бол,и француски баснословац (Да-
ница 1865, 68). Она е мыслила да е веКъ
прем-ЬшКена у оне пред-вле, ^е баснословцы
люде у благу плываюКе представляю (Ипь.
I- 1, 99).
басиослбвнти, -ндсловйм иеспр. ласт, йри-
чаши базке. — Србльи и Власи баснослове о
чудесама (Стер. 6, 13). Поете баснослове, да се
такове [нимфе] у шумами, и нарочито при по-
тоцы находу (Вид. М. 3, 215).
баскДслбв)е с заст. в. баснословле. — Плем-
ство ... у народу слов)енском ни)е вукло . . .
лозе из поганскога баснословна (Рач. 1, 133).
Стари оставише записано о басиословду стари^ех
Словена (Богиш. 1, 12).
баенбелбвка ж индив. измышлена йрича,
ба}ка. — Лека то опази, па, наставл>а)'уКи сво)е
баснословке, даде знак ^вици (Нев., Дело 34,
328).
баспословтье с заст. в. мишологща; скуй ми-
шова; сшваран>е мишова; наука о мишоеима; вар.
баснослов)е; исп. баснословност (б). — Данте
. . . каже да се алегори^а радо кри)с под копрене
бу)не маште грчкога баснословлл (Тице 1, 346).
баснословно прил. на баснослован начин
а. као у ба]ци; фантастично; пси. басновито. —
Имао сам прилике говорит с очевицима таких
призора, ко)и баснословно опису)у страхоту лам-
пи^ерску (Дуч. С. 1, 290). б. необично много,
}ако, врло, веома. — Био )е отпутовао ... у
БАСТАДУРАН 321
страни свет, пуки сиромах, а, ево . . . враКа
се сада баснословно богат (Милич., СКГл НС
19, 5). Пшеница и сви други усеви мора)'у успе-
вати баснословно добро (Доман. 4, 11).
баснослбвнбет, -ости ж а. особина онога
што ]е баснословно, б. в. баснословле (Поп. Ъ. 4).
баснотворац, -рца м в. баснойисац. — Бас
нотворац Езоп 1'едном )е шетао (Нен. Л>. 7, 120).
бЗсовскй (басовскй), -а, -б муз. ко}и се односи
на бас. — Тумачио им смисао . . . „Задвьег
Адама", изм)ен>у)уКи сво)а учена раз.матран.а
громким баритонским и басовским парти]ама из
„Зрннског" и из „Аиде" (Кол. 1, 6).
Басор надимак ко;'и ]е йосшао йрезиме (Ерд.
7, 435; БВ 1888, 80).
басра ж е. басшра. — Дуван доста )е у по-
гледу квалитета претрпео од болести тзв. „басре"
(Пи)еи. 1911, 41/1).
Басрак йрезиме (Шем. Бос. 1886, 81).
басрл>ав, -а, -о несигуран: ~ корак (Бак.).
баертьаше с гл. им. од баерлаши.
баерльатв, -ам (-амо, -ате; аор. баср.ъЗ; р. пр.
баерлло, -ала, -ало) неевр. 1. губиши равно-
шежу, заносиши ее йри ходу; йоершаши, шешу-
раши се. — Чов)ек пи)аи басрл>а (Грч. М.).
Несв)естица хваташе га . . . да )е у сваком
треКем кораку баср.ъао и поертао (КовачиЬ 2,
366). Басрллмо од кама до кама | По том гроблу
(Прер. П. 2, 218).
2. иНи бесцилно, лушаши, шумараши. — Ми
Ьемо кутрит вреба)уКи на н>у, | док ножице )с
не заведу младе | басрл>а)уЬ да на наш заклон
бане (Бег. М. 3, 37). Кб помамна по граду ба-
срл>а (БузолиН С., Дубр. 1876, 36).
бает м (нем. Вазе) 1. бот. е. лика, ИЬег. —
Арти;а [се справпя] од лишЬа, баста и петеллка
аед. 1873, 393).
2. сомошасша кожа на младом рогов. ьу ]елена
и срндаНа у време мен>ан>а Рогова; време кад зелени
и срндаНи има}у на роговима шакву кожицу. —
Извади испод капута некакове срнеКе рогове у
басту, )ош обрасле длакама и кожом (Ан^ел.
2, 34). (Див.).
бЗста прил. (тал. Ьазга) доста, доволно. —
ПреЬи кемо сав „кн>ажевачки" красни округ.
За сад, баста, до скорог ви!)ен>а! (Мил. М. Ъ.
9, 113). Пазите, докле први пар облети два
пута гостионицу, па баста; дал>е не игра)'те (Но-
вак В). 1, 96). То ми )е све било )еднако. ]л сам
лубио — и баста (Лис. 1, 109). 1една чаша масла
свему сви)ету баста (Проев). 1893, 175).
БЗста йрезиме (Лика, ЗНЖ 21, 287).
бастадур, -ура м покр. оназ коме нешшо
басша, умешан, ейособан, одважан човек, йрегалац;
исп. бастадурн.ак, басташко. — Ту вежи ко-
нопе ... те спусти на ших дво)ицу на)сло-
бодни)их бастадура у недоступну провалу (Нев.,
СКГл 27, 806). Бастадур, зову тако човека,
коме баста нешто учинити, ко)и може нешто
учинити, човека прегаоца (Маговч.). Али оп;т
би се чо)ак бастадур и прегалац отео (Ъур.
2, 248).
б&стадуран, -рна, -рно покр. храбар; уме
шан, йредузимлив ; исп. бастаст, басташан (ЦТ,
ШоН).
322 БАСТАДУРИЦА — БАСТАШАН
бастадурнца ж покр. жена басшадур; исп.
бастадурка , бастадурница , басташница (ЦТ, 1овиЬ.
1; Шок).
бастадурка ж е. басшадурица (ЦГ, ШоЬ).
бастадурница ж покр. в. басшадурица (ЦГ,
]овак. 1).
бастадурньак « покр. «. басшадур ЦГ,
ДовиЬ. 1).
бастадурскй, -5, -б покр. ко]и се односи на
басшадура; смео, ]уначки: ~ подвиг.
бастадурскй прил. покр. као басшадур, смело,
;у пачки. — Гоннше агаранску неман ... и мушки
и бастадурскй и досто)но зав;ету отаца (Нев.,
БВ 1908, 355).
бастадурство с покр. смелосш, храбросш,
йрегалашшво; сйособносш; исп. басташност. —
Иако су краЬс )ош у то ври)еме сматране као
нека врста )унаштва и бастадурства, до)адише
господару дави)е (Пав. 21, 93).
бастаж, -ажа м (тал. Ьазодю) покр. в. ама-
лин (Ри)ека, Р.[А; Баран>а, Нор).; Поп. Ъ. 4).
бастажён>е с гл. им. од басшажиши.
бастажити, бастЗжйм нссвр. покр. 1. слу-
жиши као носач, йослуживаши. — Наш )е
лисац [кош] бастажио ци^сли Грачац а сад га
заштропила [реквирирала] во]ска (Лика, Шкар.
1). (Ри)ека, РТА; Аре).
2. брш/уши се, сшараши се (о некоме) . — Ма-
Ки)а )с, а ли бастажи пасторчад, не би бо.ъе ни
ро^ена ма)ка (Лика, Трб. П.).
бастажица ж покр. жена басшаж (Ри)ека,
Р1А).
баста) , -а)а м 1 заст. е. басшион (1а). —
баста) а ж / Присилила насъ да на го
ришь заузмемо ваше бастае (Поз. 1849, 12). Не
тражим баста)а, | Ни ратних бела)а (Ил. ]. 3,
126). Виде се тако^ер ноше зидине, сличне на
шим садашн>им баста)ам и магазином (ПавиЬ. А.,
Арк. 2, 427).
Баста)а йрезиме (Лика, ЗНЖ 21, 288; Ка
ран. 1, 458).
бастаиье с гл. им. од басшаши.
бастар м е. басшард (1) . — Ко)а су то ерца
орлином ;ача, | Кажите, Ромашин, рулю бастара !
(Стан. Д. 5, 181).
бастард м (ген. мн. бастарда) (нем. Ва-
згагё) 1. в. койиле, ванбрачно деше; вар. бастар. —
Паре се као опице, незаконита су д)еца у на)-
гаконити)и.м браковима, те се као бастарди по
носе тиме да им отац ни)е законити отац (Крл.
5, 113). Колико )е био огорчен на тога бастарда
А. Мсдичи)а, види се из ових Анпсловнх речи
(РужиЬ Д., СКГл 8, 221).
2. биол. ;единка (човек, жиеошшьа или би.ъка)
йосшала укршшагъем две расе, вреше или рода;
сип. мелез, мешанац, полутан, хибрид. — Укр-
шташем коша и магараца произведет! су врло
употребл,иви бастарди (Ъор1). Влад. 4, 17). Имя
пуно бастарда у природи: из рода купине . . .
дивизме (Рад. А. 1, 37). Кад тргу)е или плови
по мору или кад пише службене документе, он
)е напола Роман, бастард (Скок 1, 130).
бастарда ж (тал. ЬазСаггЬ) вреша веНег раш-
ног брода. — Младинео )авл>а провидуру . . .
да се из сво)е бастарде искрцо на дну порта
(Гамулин Г., Реп. 1948, 523). Провидур армаде
... с осам великих ратних гали)а и неколико
бастарда плови према Хвару (Назор 14, 218).
бастардаи, -дна, -дно ко]и /е йосшао укр-
шшшъем, мешовиш; фиг. наказан, ружан. — Те
берилеке песме ... су „направиле од )едне фине
баладе )едну бастардну оперу" (Стеф. Св. 8, 42).
бастардяраше с гл. им. од басшардираши. —
Бастардираае, страна реч за саму радн>у око
укршташа две]у врста жнвотиша . . . копи-
лен>е (Митр. Т. 1).
оасгарднратн, бастардйрам (-йра)у) свр. и
неевр. (нем. ЬазШгсИегеп) укрешиши, укршшаши
живошиле или би.ъке од две вреше; вар. бастар до-
вати. — в. пр. под бастардиравье. фиг. Разво)
и просв)етл,иван>е [далматннског народа] треба
да буде по природи славенско, и да би, кад бн
се ово хт)ело бастардирати тали)анским (езиком
и духом, било не само за осуду . . . него би и
резултат остао негативан (Новак Г., МСД
1935, 87).
бастарловшье с гл. им. од басшардоваши. —
У том се чланку опширно разлаже о бастардо-
ван>у овога црвеног гргеча с би)елим гргечем
(Мед. 8, 19).
бастардоватв, -ду;ём свр. и неевр. в. ба
сшардираши. — в. пр. под бастардован>е.
бастае г, -а, -о покр. у деминушивном зна-
чен,у: басшашан. — Ово )е момче бастасто и за
пушку и за мотику (ЦГ, ШоЬ).
бастати, баста (регко бастанё) неевр. (тал.
Ьаягаге, бити довол>ан) покр. 1. безл. (с логичким
субъектом у дативу) смеши, усу^иваши се, имаши
смелости, храбрости, одважносши (за нешшо) ;
биши ейособан (за нешшо); вар. баштати. —
Ъето!) има доброга Турчина, | Коме баста убит'
каурина | . . . Сваки Турчин сто)и на катуну
(НП Вук 9, 288). А ти . . . кои хоЬешъ да
господаровн гора силомъ харашъ и сечешь, а
оно гледай хоКе ли ти бастати (гЬег. 10, 315).
Бо;им [се] да неко кри)\Ьи не [нас] вагрди,
а да ни [нам] се не бастане осветит (БВ 1895,
344). Мало )е коме Б)елопавлиЬу бастало уЬн
у Спуж и убити Турчина као Вулу (Шоб. П.
1, 274). А иста ма)ка укори сина, за што веК
не освети оца или брата, говореНи му: „Кад ти
не баста, а ти свуци са себе гаке, да их )а обу-
чем, а ти припаши мо)у опрегллчу!" (Богиш.
3, 578). Ема )е био заборавио, ма)чин сип, да )с
ЪеклиКима вазде за вазде бастало и мучку и
)авну рану видат* (Нев. 3,8). Не режи кад ти не
баста ланути (Пав. 26, 49). У цркви ]е п)евао
врло ли]епо; а басташе му често пута заметнути
се дугим штуцем па убити у дубоку виру главатицу
(младицу) рибу (КосановиЬ С, БВ 1887, 1).
2. иНи од руке (некоме). — Не баста му
школа никако (Тамнава, Ней. Н.). Што )е . . .
купьица, радннца, баста ;о) сваки посо (Сам.
2, 14). Ради као на)бол>и момак, оре, дрва
сече . . . све )0) приставе и баста (Бур. 2, 58).
бастах, -аха м (грч. Ьа$(аксё5, носач) покр.
I. «. амалин. — У убогу мудрое* ... а у
бастаху )акос' ни)е ври)една длаку (Дан. Ъ.
II, 143).
2. ранац, шелеНак (Зоре 3, 212; Парч. 1).
басташан, -шна, -шло (комп. басташни)й)
покр. одважан; вредан, йредузим/ьив, окрешан;
 БАСТАШЛН
исп. бастати (1), бастадуран. — Д)ево)чиыа ма)ка,
отм)ена, басташна жена, као лавица )урну у двор
(Пав. 14, 11). Ви [сте] мег)у на)бол.е и на;ба-
сташни;е племе црногорско (И. 21, 138). И ба-
сташну ретину више од по сата хода не треба
(Нев., СКГл 27, 647). 1а сам басташан, па
нпак не могу да одолим недаКама (ЦТ, Станип
Мил.).
Басташан йрезиме (Шем. Пакр. 1898/Ш, 5).
Басташип йрезиме (Авр. Д. 1, 254, у до
ла псу).
басташкй, -3, -5 покр. ко/и йрийада басша-
ата или басшаху (И—Б).
басташко м покр. «. басшадур (ЦТ, Станип
Мил.).
басташница ж покр. в. басшадурица (ЦТ,
Ь'внН. 1).
бастапшбст, -оста ж покр. в. басшадур-
сшво. — До при)е 60 па и 50 година — ни)е
пли)ен сматран за порок, него )е био прва про
ба )унаштва и „басташности" л>удске (Шоб. С.
2, 37).
баство с покр. казива/ье. — По баству и
причалу н>иховом судим да )е он та) човек
(бос. Красина, Бор).).
басти)а ж (тал. Ьазпа) бедем, ушврЪеле, швр-
1>ава. — Под ногама се уздизаше земл>ипгге, —
то су остаци стародавних опкопа; са стране се
црнила контура . . . срушене басти)е (Май. Н.
1, 30). Адам, као постари)и човек [сто)и] са
Луцифером на )едно) бастищ Товера (Зма) 20,
175). Гра^анско лице нема права да стану;е на
басти]и (Радон. ]. 6, 211).
Бастн)аняЬ йрезиме (Марч. 1, 314).
баствтьа (бастил>а) ж шершава, ;ако уйоришше,
ос.гонац (йрема некадсишъо] йариско} швр^ави и
шамници Басшили). — Руска револуци)а [)е]
потресла пруски апсолутистички режим, послед-
н>у бастшьу реамипе у Европи (СН 1917, 42/1).
бастион, -она м (фр. Ьазпоп) во). 1. а. ис-
шурени део швр/)аве; нсп. баста), баста^а, басти)'а.
— Угласте градске куле замешене су бастионима
(четвоространим утвр1)ен>има) (Р—А 1, 331). Град
Ниш има форму шестоуголника са бастионима,
кощ су снабдевени казаматима и широким )ен-
децима (ИРК 1877—1878, 369). 6. отворено йол-
ско ушврЪоъе из кога се найадач туче фроншал-
ном и унакрсном вашром (Чем.).
2. исшурен згодан йоложа; за одбрану, осло-
нац. — Ова одбранбена лини 1 а има два )ака
крилна наслона, управо два бастиона: Видо)е-
вица ... и Гучево (Павл. Ж. 1, 138). Непри-
)ател> )'е предузео огорчене нападе . . . лево-
крилни бастион — Косма) (И. 3, 859).
бЗстибнй и бастиони, -3, -б ко]и }с состав
лен из бастиона. — Сва она неправилна утвр-
1)ен>а . . . порушена су, па )'е подигнут место
н.их бастиони фронт (Виловски Т., НИ 1905,
246). Бастиона траса се састощ из делова ко)и
се назива)у бастиони (Поповип М., Пол>ска фор-
тификашф, 152).
бастнониратн, -бнйрам (-йра)у) свр. и неспр.
ушврдиши, ушвр1)иваши бастионима; вар. бастио
нисати. — Пасти оннрама главна ограда протеже
се и око овога дела вароши (Ратн. 10, 590). На
банатско] страни, била су два )ака бастионираиа
БАСУЛ 323
утвр^снл, ко)а су била )едан део Београдских
утвр^еьа (Виловски Т., НИ 1905, 276).
басткбнисати, -ишём свр. и несвр. в, ба-
сшионираши. — Ова) бастионисани фронт са шан-
чевима и бедемима почшьао )е на Сави, а сврша-
вао )е на Дунаву (Виловски Т., НИ 1905, 247).
бастнбнскн, -3, -б ко}и се обноси на бастион.
— ПомоЬу ове (бастионе) трасе постиже се ту-
чен>е дал.сг претерена унакрсном ватром са фаса
бастионских (Поповип М., Полоска фортифика-
ци)а, 152).
бастисаше с гл. им. од басшисаши.
бастнсати, -ишём (аор. бЗстисЗ) свр. (тур.
Ъазпгтак) 1. унишшиши, йоквариши, йогазиши. —
Лавн би му чадор бастисали (Вук, Р).). Да
удримо на Васо)евиЬе, | Да проклето племе ба-
стишемо (Ил. ]. 3, 153). Народ прича да )е 1)аво
хтео туда да наврати Нишаву, па му нису дали
. . . него су му „бастисали ту работу" (Мил. М.
Ъ. 23, 173). Погубио бега Ибрахима, | И зааеду
сну им бастисао (НовиЬ 6, 55). ОЬу пару на
врат ногом стати | ... С врата пу му чадор
бастисати (НП Шаул. 4, 102). Кад Београд Србн
бастисаше, | И мене ме )'адну бастисаше (НП,
ГлЕМ 1933, 113).
2. а. изненада уйасши, банути. — Таман ми
о 1ьему говорасмо, а он бастиса на врата (ЦТ,
Маговч.). б. изненада йрешрести, извршиши йре-
мешачину. — „Бастисали му купу" — изненада
му ушли у куКу (Враье, Вла). 1). Кад власт над
ким изврши преметачину у ноКи, вели се „ба
стисали га у ноЪя" (Банат, "Кор. С).
3. покр. исйеглаши. — Бастиши ми ово Нурче
(Ниш, Сто). Д.).
4. покр. навалиши, насрнуши. — Бастисо )с
ко во на краву (Травник, Лонч.).
бистра ж бот. разне врете йашогених гливииа
(на лишНу и йлодовима) из родова Регопозрога,
Рисе т 1а, Вгепш итд.; вар. басра; нсп. балсара
(1), л,ута роса, пламеаача, тон.а. — У селима
ближе Морави ретко се се)е пшеница, )ер не
успева добро ()'едни веле „би)е )е бастра" због
ниског земл>ишта) (Ми лад. 1, 53). Преко лета
„Нламешача" ко)у негде зову „Тонл" а у По-
жаревачко) „бастра", наступа у свако)'аким фле-
кама на лишЬу, нарочито кад после кише при-
пече Сунце (Сав. М., Теж. 1875, 55). Мо)е воЬе
опалила бастра (Смедерево, Дим. Л.). Убйла
бастра берйКет. УдЗрила бЗстра лб)зе, грсозе и
ел. (КМ, Ел. Г. 3). (Ран. 2, 15).
бастра)ив, -а, -о ко]и 6олу]е од бастре. —
Бастраиве коношье теже се киселе (Милос. С.
1, 385).
бастуя, -уна м (тал. Ьазсопе?) покр. шшай,
йалииа; вар. баштун. — Речи ко)'е се чу1у у
Нишу и Пироту: бастун (ЬазЮпе) (Кост. К.
3, 200). Носи бастун (штап) (Нуш. 16, 191).
басужн.ак м покр. е. баксуз (ЦГ,ТомовиЬ И.).
басузан, -зна, -зно покр. в. баксузон (ЦТ,
Томовип И.).
басузнвца ж покр. «. баксузница (ЦТ, То
мовип И.).
басуль, -ул>а м покр. в. машулай, вейар ;едне
врете свила. — Навадио се као басул> (црне,
кудраве чекивъе свинъа, прасац) у бундеве (НПосл
Сто). М. 1, 135).
324 БАСУЛ.А — БАГА*
басульа ж покр. в. матулица, крмача }едне
врсше свшьа. — Сто)и као басула (т). дебела)
(Хорв.). (Вук, Р).).
басул»ар, -ара м заст. покр. е. нагоничар, она]
ко}и шови свшъе жиром у шуми; исп. басул» (Шид,
Драгое, Вук 16, 286).
басур м (тур. Ъаьиг) мед. покр. 1. шу.ьеви,
хемороиди (Шум., Дим. Т.).
2. лиша), есгегла тасНситз; сян. ма)асил
(Вуков. А. 2).
Басура йрезиме (Шем. Бос. 1886, 49).
басурман, -ана м (рус. басурман) йогрдан
назис за човска друге вере, обично за муслиманина,
иноверац. — Кога краде Рус? Кога, ако не спа-
хи)у . . . полица)а, )едном речи заклете непри-
)ател.е селака, ко)е он рачуна за басурмане, за
отпаднике, за полунекце (Приб. 1, 154).
оат = бахат1 м (ив. бати и батови) 1. йош-
муо шум >д удара ногу При ходу, шойэш. — Од)е-
даред, бат човеч)их ногу . . . Неко иде (Сек.
2, 58). )ош дуто се чуо бат и.сговнх поткованих
цокула (Ъос. Б. 3, 26). Пусто су одзвагьали
тешки батови поткованих немачкнх цокула (Си-
мик Д. 1, 120). Све се дал>е чу)у Кадашсви бати
(Зма) 1, 463). У тами пуно) шумора и бата | Не
знамо шта се сад око нас креке (Назор, СКГл НС
17, 20). Само се чу)аше бат копита ньихових
добрих кон,а (Мил. М. Ъ. 33, 77).
2. луйа, ударан>е, куца/ье. — Кад би се само
за час кроз (еднолики мир шеговог живота могао
пронети бат ерца или шапат усана (Сек. 1, 34).
Знадеш ли белег опьа, знаш ли муку, | . . . кад
лудим батом слепочиие туку? (У). Т. 1, 37).
Иэр. за батом (иНи, говорити и ел.) заст. угле-
Саиш се на другога, йоводиши се за другим,
йодражаваши неком у нечему. — Иде за батом
(кад ко што говори само за то, што чу)е од
друпфх Л;уди) (Вук, Р).). Говорити и писати
и захгЬвати текъ за батомь оно, што многи го
воре и захгЬваю, то не прнстои Дружству Србске
словесности (Хаи., Дан. Ъ. 8, 131).
63т1, бата м (мн. батови и бати, ген. батова
и бата) 1. велики чекиН, мал, млаш. — При-
Ьосмо неком железном бату на пару, ко)и )е
лупао по огромном железу (Косор 3, 150). Ко
вачи почели лупати батовима (Ви). 3, 572). Када
су они отишли, спремно )е у сво)е подруме алат:
бате, мотике, полуге (Назор 2, 35). Дубоко
нека режу наши плугови, | Високо нек се
дигну наши батови (И., К] 3, 3). Бат или мал.
се прави од жилава дроета, ко;им се заби)'а
клин у трупац (Ненад. 1, 323). Нашао )е . . .
)едан каменн чекиК — бат у кориту Врнлчке
реке Оов. Ъ., СА 1900, 53). Хрватски на
род нашао се ]<: измепу бата и наковн>а (Нех.
3, 13).
2. а. Сашина, ки)ак, буздован, шшай. — У
оном каменом добу, на)главни)е )е оруж)'е био
бат (Карий 1, 86). Од тут&аве бесних азн)атских
хата | И дели)'ског тешког завитланог бата (Фил.
Д. 2, 28). фиг. СтарчевиЬевщ* били су тада за
владу бат или топуз, ко)им Ье ударати народ-
н>аке по главама (]аг. 2, 105). б. фиг. ударац
(шшайом, буздованом и ел.). — Триста бата
(штапа) по ту^ечу хрбату не боли ни )едан (НПосл
Вук). Кад су вили бати дотужили . . . обеЬа
Марку да Ье изли)ечити свате и конлце (НП
Бос, 365). А што Ье рк)ет' муж. — БиКе бата!
(13о|н. II. 3, 24). в. фиг. покр. в. башина ( 1 фиг.)
(ЦТ, 1оаиЬ. 1 ; ШоК).
3. шучак, му.ьало. — Грчка млада нев)сста
добива на свадби осим бата за мужар такоЬер
сито (Сто)ковиН М., ЗНЖ 27, 47). Млати као
бат по ступи (Конавли, Аре). Бат )е мул>ало
чиме се грож^е мёчй, мул.а (Далм., Бор).).
4. звечак, клашно у звона. — Кад ]С на зво-
нику жупне цркве мукло ударно бат о велики
звон; чудно )е озван>ао (Широла С, Вн). 3, 462).
Руке му напри)ед вис)еле као бат у звону (Шеи.
А. 3, 87). Као да сваки му трепта) попут бата
би)е у лртвачко звоно (Буд. 1, 89).
5. а. главна (дебела) грана дрвеша. — Бат
)е 1една [од] главних грана на дрвету, ко]е из
врха илби)а]у, те „круну" почшьу (Драг., НИ
1900, 382). Дебели батови [гранатог храста] по-
дупрти [су] оздо гредама (Гавр. А. 2, 154).
Отсскао на)дебл>и бат (Радо). Вл.\ б. деб.ъи кра]
(гране, мошке, сшабла). — Кад се плсте уну-
трашнъи тор батови (дебл,и кра)еви) пруЬа, ко)и
су заоштрени (зашил.ени), окрену се ка спо-
л>ашн>о) страни тора (Влах. 1, 26). М1ада шума
. . . изгор^ела до бата (Новак В). 3, 88).
в. е. башво. — Недалеко од нас расло много
каКуна . . . Ро; пчела )с обли)етао батове (Назор
5, 186). Прнмакну се на кол>енима до цвн)ета што
)е . . . ста)ао на усправну голу бату (И. 11, 20).
7. покр. доъи део буша, башак. — [Говеда]
. . . задржала су ману домаКих долинских гоьеда
— непопунлна бедра и мршав бат (до&и бут)
(Гавр. С. 1, 2?0). Кажо се и бат (батак) од
кокошке (ЦТ, Шок).
8. заст. угленисани врх фишила на свеНи. —
Батъ )е оно што се одъ св^ке усЪкне (Никол.
Ъ.).
бит* = бЗхт м и ж (тур. Ъап1) среНа, суд-
бина; вар. бакт, бафт; исп. бактуна, батуна. —
Са маскотом )е врло сродна по значеньу арапска
реч бахт и бат = срека, ко)а )е меЬу нас дошла
са Турцима (Ъорк. Т. 15, 169). Нмаш више
бата, )ср што си год до сад убио — убио си на
бат (Глиш. 8, 363). Ако бог да бата, можс ге
мрежом или аловом нахватати много деверикс
(И., Лов. 1900, 251). Лечи кад какво марвинче
занемогав. И . . . имао )е бата у томе (Срет. М.
3, 41). Изгледа да домакин целу сво)у среку . . .
полаже на бат колачарев, као год и о Божику
на среку полаженикову (Мил. М. Ъ. 15, 219).
Ако се коме превакено младунче не одржи, но
угине, каже се за шега да )е „ркаве бати", да
нема среке (Ми). С, Кар. 1899, 206).
бата ж покр. 1. локва с мушном сша}аком
водом; исп. батлак (1) (Истра, РибариЬ ]., СДЗб
9, 130).
2. искойана ]ама у ко)0] се дроки })убре (Истра,
Рибарик ]., СДЗб 9, 130).
бита1 ж (ген. мн. бата) мишоловка, сшуйица.
— 1ош од давнина пугове хвата)у у бату . . .
К0)а се прави на сличай начин као и склопац
(Влах. 1, 31). Пром)ени мамац у бати за мишепс
и . . . бату бол>е нам)ести (Сам., БВ 1909, 242).
Бата се употребл>ава за хватанье мишеЕа (Дуча-
ловики, Ков. Р.).
бита* ж покр. (ЦГ) в. буНкалица (2); исп.
65т1 (3). — Ти не пи)еш млакеницу, батом бивену
(Вук, Р).). Да) ми бЗту да изметем л»асло (Станик
Мил.).
 БАТА — БАТАКУША
бита (ист. кр.) = бато (зап. кр.) м (вок.
бато) нсп. 6а Ка 1. хий. од браш. — Дошб бата,
сине! казиваше весело ма)ка (Поп. Т., СКГл
1, 89). Да пробудим бату, ма)ко? — упита Мила
нова сестрица (Доман. 2, 18). Бато, назив за
стари)у браку (Ник. Р. 2, 127).
2. (на) чешке у вон.) друг, йри;ашел. — А
калфе су се меЬусобно називале: . . . бато, бале,
ба^о, пашо (Ми). С. 7, 241). Е), бато, држ'
десно! (Радик Д. 6, 31). А ти си, бато, потписао
уговор (Чипл., Прегл. 1937, 591). Подшфла
[списак] Давиду и рекла: „Плати, бато, па онда
ха;де у сво) Каиро" (Шуб. 3, 336).
3. ошац; свекар; девер; исп. батан, батука. —
Бато, каткад као бабо, отац (Вук, Р).). Деца
зову свог оца како кад: тато, та^о, бато (Милос. С.
1, 115). Бата (отац) болестан, па не може да
спава (Весел. 11, 90). Снаша зове свекра: тале,
. . . бато (Ми;. С. 3, 49). Снаша зове . . . де
вере: . . . брацо, бато (И.).
4. (обично уз лична имена) старики човек,
чика. — А како )е бата-Мита? (Станк. Б. 3, 58).
Позва' те, бата-Таско, имам си, ете, голему
муку да ти рекнем (Срем. 8, 34).
5. мушкл деше. — Видекете традици)у свуда,
па чак и у онога малог бате ко)и лежи у сво]0)
колевци (Спас. В. 1, 31).
в. човек, нарочито ако се одлику)'еумешношНу,
ошресишошНу, тагом или ел.; исп. 1>ида, луда,
чова. — А саг )оште има, побратиме, да наЬс.мо
деднога кочи)аша. Ама цврст да )е, бата да
)е (Срем. 8, 115). Што да ми не по)е? Бата )е
ово море! (И. 3, 70). Висок )е то, подебео и
пун бато, ли)'епа, чиста и отворена лица (Коч.
6, 95). Кад ]'едан човек престане да воли )едну
жену . . . други бата до^е па ]е заволи (НинчиК
В., XX век 1939, 585). Непо)мливо . . . зашто . . .
да путу)е она другом класом ... — Да уфакка
неког бату помрсни^ег ! — шапну . . . она) са
златниу. ланцем (Поп. Т. 1, 54).
Бата м име одмила; исп. бата.
БатавельиЬ йрезиме (ДрагиЬ М. 1, 280).
батав.-ъе с зб. им. од багйва и башео. — Ако
се . . . она батавца . . . опет подмладе, то вала
на ум узети, да овце си)асет батавла с' кореаем
изчупа)у (Сел. 1868, 77). Батавле, а особито
лишке, ко)им усеви под зиму узби)а)у, не допри
несе к плодности жита ништа (И.).
батаврлак, -л>ка м покр. онизак а дебео човек
(ЦТ, 1овиЬ. 1).
батавце (батавце), -ета с дем.од багйво. — в.
пр. под бзтавлс.
батагци)а м (тур. ЬагаксО покр. расийник,
расйикуНа; р})ав й. гашиша; йройалица, беейосличар;
вар. батакчи^а; исп. батак. — Ко држи, да )е
дужник батагшф, нека спасава, што могне
да спасе (Отацб. 1913, 2/2). Батакшф )е чов)ек
ко)и много гроши у беспослицу, расипник (БиХ,
Грг). 1).
батагпй)ати, -ам исевр. покр. ленсгивоваши;
вар. батапдисати. — Батагци)ати значи прово-
дити ври)еме у нераду, те ником не бити у ко-
рист (ЦГ, 1овиК. 1).
батагппсати, -ишем иесвр. покр. в. башаг-
цщаши (ЦГ, ШоЬ).
бата)ица и бата)ица ж в. бадрлак. — Ба-
та)ица )е остатак одгризене или отс)ечене руке
325
(Хрв., Кос). Тако узме сво)е мртво дете ме!)у
бата)ице до лактова и по1)е с тешком муком да.ъе
у шуму (НПр Ник. Ат., 111). Кад се рука отсече
до чланка или до лакта, онда оно што остане
зове се бата)ица (Бачка, Радон. Н.).
бата]ли)а и бата)ли)а ж 1. е. бахиалща (2).
— Бата)ли)а )е порушена кука . . . покварена
алатка (Жун.). Кажи краду Николи да )а . . .
ни)есам крив што )е он добавио неке старе ба-
та)ли)е из Итали)е (Пав. 18, 18).
2. врло круйан човек (Жун.).
бЗтак, батак, -а и батак, -а и -тка м (мн.
батаци, батаци, бЗтаци, бЗтакови и баткови, ген.
бЗтак5, батакбва и баткова) аиат. 1. голеница у
йгйица; буш у жабе. — У годеници (батаку) су
две кости [код птица] (Т—О 1, 191). Батаци жа-
би)и од све четири ноге дивна су храна (Пел.
1, 731). Нащре им [пилиНи.ма] отсеци батакозг
(Поп. К. 1, 54). Морало [се] клати пиле, кад би
се мени прохтело да )едем „батаке" (Весел. 17,
108). Кад се с )едне стране дошло до батка,
вал>а га наоколо ослободити од коже (Панч. 1,8).
2. фам. шал., нога у човека. — Страховао
[сам] да му се некако ко)и батак гадно не оклизне
(Вин. 2, 9). У Елене баткови, л>уди, фини бррр
(МатиЬ М. 1, 30).
3. в. бадрлак. — ]я без руку радим: самим
овим дв)ема батацима и зубима (Шим. 8, 56).
4. врх, дрокак кошнице. — Батак се зове врх
кошнице плетаре (Фрушка Гора, Шкар. 2, 259).
Батак. Врх од просте кошнице, за ко)и хвата ко-
ванци)а руком при дизашу кошнице, и ко)и изгле
да налнк на батак (Жив. ].,]звох> 1880, 1461).
Изр. велики ~ : е. башак (1); мал и ~- ;
карабашак.
батак м е. башаг\ш]а. — Ни)е роба крива
што )е газда батак (распикука) (НПосл, БВ
1886, 110). Жена ми ]е ареуз батак, а )езичина
)'о) као лопар (Скок 2, 186).
Батак Презиме (Микик Л>. 1, 463; Шем.
Пакр. 1898, 3).
батакан, -ана м покр. йешао, Нуран и сл. са
добрым багйацима; исп. батакуша (1) (Обр. М.).
батакати, -ам несвр. е. бацахаши се. — Ди-
)'ете )е дотеки )еднако батакало ногама (Самок.
3, 211).
батаклук м (тур. ЪашкЬк) йройаеш, раейи-
куНсшво; вар. батакчилук. — Ко кад се да) е на
вереси)у, говорно би често газда Миле, вала
ти ту половина мала да оде у батаклук (Сам.,
БВ 1909, 244). Ортаклук батаклук (друштво )е
пропаст) (Скок 2, 186).
батакл>ун, -уна м зоол. покр. е. башок/ьун
(Хирц 3).
батакула ж покр. в. башакуша (2) (Срем,
Бор).).
батакун, -уна м покр. е. бакагйун. — Немам
нити )едне паре, а оке се за дипле десетак ба-
такуна (то )е 40 новчика) (Син>, В\-ковик В.,
ЗНЖ 29/1, 239).
батакурньача ж шал>. покр. слаоща ракща;
исн. патока (Банат, Лот.).
батакуша ж покр. 1. кокошка, Нурка и сл.
са добрим багйацима (Срем, Бор).).
2. фиг. жена развщених лиегйова; оар. бата
кула (Во)в., Борь).
326 БАТАКЧЩА — БАТАЛИОН
батёкчн)а м в. башагци]а. — Батакчи)'а, она)
ко)'и батерише (= упропасти) сво) иметак или
трговину (Босна, Скок 2, 186).* Полл [напол.с]
из мог хана, батакчи)о и салхано )една! (Скар.
С. 1, 79). (Пирот, Пе). С).
батакчйлук м е. башаклук. — Н>егов ранщ'и
батакчилук и расипан>е на пиКе и жене довели
су га до прос)ачког штапа (Мостар, Радул. ].).
батал1 (тур. Ьапа!) 1. прид. непром. а. йо-
кварсн, развален, найушшен, зайушшен; рЬав; исп.
баталан. — Нама стадоше очи као батал сат (Ве
сел. 11, 306). Момак . . . не би био лош, него
Ье га оне обаталити ... А зар ни)е и сада
батал? . . . Куд Ке гори од »ега? . . . Нит' )е
ли)еп, ни паметан ("Нор. С. 9, 54). Кад )'е )ело
тако покварено, да се повраКа (бл>у)е), рекне
му: батал (Босна, Мурп* Ф., ЗНЖ 8, 94).
На другом потоку . . . лежи она 1оцкова во-
деница што ]е веК одавна батал (Нуш. 3, 8). Но
рачун ;е био батал, правлен без крчмара (МН
1892, 78/2). Приморан [)е] да их с времена
на време опомиье, )ер би иначе била батал
посла (Дело 12, 319). в. кила» (Вуков. А. 2;
Глик 1).
2. (у именичко) служби) м покр. а. вр.ю
велики килим. — Главне врете Нилимова векином
се турским имеиом зову: „)астуци" батал",
„мерка" (Пирот, Кост. К. 2, ПО). Батал )е Килим
4 м. дугачак и 3,5 м. широк, а служи за засти-
ра>ье великих соба (Пирот, Живк. М. 2).
б. круйан, сгйари сван или ]арац (Пирот, Пе)'.
С; Зоруновац, Цветк. М. 1).
Изр. поНи у батал, постати баталом: йро-
йасши. — Имавье му пошло у батал (ЦТ, ШоН).
Сн.'ша ми }е во)ска иэгинула, | Силна опет ба
талом постала (Суб. ]. 7, 187). учинити (у) батал:
унишшиши, йоквариши. — Ми теферич батал
учинисмо (НП Вук 7, 32). Писато воеводи . . .
гди год што опази, да отме или да у батал учини
(Дел. прот., 206).
батал', -ала м покр. а. шврдо дрво за граЬу
(Парч. 1). б. облица од дрвеша, сшуй. — Око
софре се с)еди на стоцима или на троножима,
на кладама или на баталу (ступу), на камену итд.
(Бул. В., БВ 1895, 138). Само округл • комади
од корчуланске бор овине има)у посебно име
батал (Скок 1, 146).
бЗтала ж мочварно, неуйсшрео.ъиво зем.ьи-
шШе; исп. батал1 (1а), баталина (1). — Батала и
баталина зове се у Конавлима гд]е )е мочварна
землл (Зоре 3, 212).
баталан, -лна, -лно йокварен, неуйошреблив,
зайушшен; исп. батал1 (1а). — Она) дрвллник код
кухшье и она батална С]екира тамо (Лал. 1,
122).
баталйш, -аша м "эоол. покр. в. главой Со-
Ьшз 1о» (Дубровник, ГлХНД 1889, 296).
баталбо) и пазив за велики, гломазан Пред
мет, за великог човека; исп. батал1 (2). — Батал
бо), на)веЬи човек, на)веКа куНа, калуп за обуЬу
и одеКа за на)'веЬег човека (Жун.). Чов)еку, ко)*и
)е висок, кажу: батал Ъо) (Босна, Мургий Ф.,
ЗНЖ 8, 87). Баталбо) каже се за нешто гло-
мазно, превелико, обично за ципеле или узраст
човеч)и (Срб. Поп. П. М.).
х баталёон, -бна м покр. в. баша.ъон. — Свуд
и на сваком м)есту био )е друг првог во)ника
свога баталеона (БВ 1895, 362). Баталёон )'е од)е-
л>евье од 500 до 1000 во)ника (ЦГ, 1овиЬ. 1).
И слегоше се три баталеона у град (Нев., Звезда
4, 1070).
баталеонскй, -3, -б покр. е. башалонски : ~
писар, ~ трубач (ЦТ, 1овиК. 1).
баталн)а (батали)а) ж 1. покр. а. зайушшена
пива, йарлог; исп. батала, баталлша (2), бата-
л>уша (1). — Батали)а )е н>ива (слаба) ко)а
се за дуго година не оре и не коси (ТемниЬ,
Ми). С. 1). б. ойшшинско землишше, ойшшин-
ски йашлак. — Ако су пол>а сеоска сво)ина то
се зове утрина, општина или батали)а (Ресава,
Ми). С. 8, 120). За)сдничких панпьака или не
пуста (утрина, батали)'а, парлога) овде нема (Ле-
вач, М—Б 1, 64).
2. (веЬином у атрибутско) служби) нешшо
йокварено, неуйошребливо, зайушшена, рНаво; вар.
бата)'ли)а (1); исп. баталина, баталчина, батвал-
чина*. — Баталщ'а [)е] штогод покварено, н. п.
пушка, сахат (Вук, Р).). Свежи мени руке нао-
пако, | Да)де мени коаа 1)утурума, | Свежи мени
ноге испод ко&а, | И да;де ми Норду батали1у, |
Па ме пусти низ то пол>с равно (НП, ГлХНД
1888, 120).
батали)а ж (тал. оаподНа) эаст. битка; вар.
батарша. — Погибе на Лозници на Св. Тро)ице
у- велико) баталищ (Ней. М. 3, 324). Било )е
. . . врашке батали)е, било )е крви (Шен. А. 8,
121). Ларма, лом, стощ читава батали)а! (]акш.
Ъ. 4, 123). Страшна баталь)а би; паде довольно
мртвих с обе стране (Мил. М. Ъ. 32, 9). Еь
бит Ье иоКас . . . страшпе батали)'е и крвавих
глава (КовачиЬ 2, 232).
баталй)ун, -уна м заст. в. башалон. — Гле-
дао сам малене ерпске четице, где као плеву
разве)'у читаве батали)уне Мапара (1акш. Ъ.
4, 9). 1елачиН прибра у Загребу храбре батали-
1'уне Срба и Хрвата (Шапч. 12, 205). Суд)еловаху
два батали)'уна код осва]*ав>а )*ужне Далмаци]с
(Строх. 1, 118).
баталн)унац, -нца м (ген. ми. баталй)унаца)
эаст. в. башалонаи. — [ЛазиЬ] )е као во1)а Ки-
киндско-диштриктских батали)'унаца многа ве
лика )унаштва починио (БК 1898, 343).
бЗталина ж 1. в. баша. га. — Испод и.их
[брегова] ци)еди се гашггалина и околну малу
равницу претвара у пузл,иву и гадну баталину
(Дубровник, Словин. 1881, 73).
2. бот. е. зука Во1Ъо5сЬосгшз шаг1(Ш1и$ (Ду
бровник, ГлХНД 1887, 208).
баталина ж в. башйлща (2). — Баталина
)е нешто старо, забатал.сно: )едаред сам чу о за
стару пушку, а други пут за запарложен вино
град (Зма) 4). (Павлин., Р1А).
баталйбн, -бна м заст. в. башалон. — Но
кадь маг)аръ похара батал юнъ, онда и ове назна-
чене ствари нестану (ТруиЬ Ъ., Поз. 1849, 106).
Г. Потпоручик 4. роте I. баталиона 1ев1>ени)е
МилиКевиК (Вук 3, 102). Кохорте [су] одгова-
рале садаппьим нашим баталионима од 300^500
л>уди у стро)у (Тру). С. 1, 16). Писмо од мене
Ра)ка ИгвьатовиЬа во)ника I чете III баталиона
моме оцу (Весел. 18, 150). Крену Л>уботински
батали)'он на во)'ску (Мил.. 1, 60). Отворите се
широм врата, и на в>има указа се читав бата-
ли)'он врагова (НПр Ча)"к., 107).
 БАТАЛИОНИ — БАТАЛэИВАТИ (СИ)
баталибнй, -3, -б зает. «. баша/ъонски. — На
челу баталиона поставлен )е по )'едан командир,
као бягалиони запов;едник (Братик Т., БВ 1910,
21). Он беше отишао с во)ском на границу као
баталиони свештеник (Самоупр. 1883, 19/2).
баталитн, батЗлйм (имп. батали; аор. 63-
талй) свр. и несвр. исн. батал1 (1), батал>евати
(се), батал>ивати (се) I 1. йресша(;а)ши радиши
нешшо а. оешавиши, оешав/ьаши, оканиши се,
махнуши се. — Бежи, море, батали молитву —
ни;е ти вв)де! (Глиш. 1, 85). Ама баталите, л>уди,
корава поела! — умиру)у их опет (Срем. 4, 42).
1акове брате, батали бригу! — рече му жена
(Мат. 12, 59). 1а сам баталио дуван и више га
не пушим (ПараКин, Вел>. Н.). б. йрекинуши,
йрекидаши, обуешавиши, обуешав.ъаши. — Де-
ветог фебруара нареди влада да се батале све
припреме за банкет (Преодн. 1874, 127). Одго-
вори Мара осорно, не баталеКи поела (Ъор. С.
10, 165). Среддьи одморак ]е кад селяци батале
рад и седну да руча;у (Милос. С. 1, 16). „Не
кол>и то, вели ми комши)°а, видиш да )с зми)а
У)ела! Отровакеш се месом" ... И ]'а баталио
клан.е и облагао )'адно) животинки ногу живим
сиркетом (Радик Д. 6, 64).
2. а. йресша(]а)ши уйошреб.ъаваши, зайуеши-
ши, зайушшаши, найуешиши, найушшаши. —
Прегазимо реку, у1)емо у батал>епу цркву (Рув.
И. 3, 170). Од тога првог населя заостало )е
„батал,ено" (напуштено) гробл>е (Радив. Т. 4,
140). б. йресша()а)ши се сшараши о нечему, зане-
мари(ва)ши. — Она бана с во)ске не чекаше: |
Батали му преби]'еле дворе, | Опусти му девет
винограда (НП Вук 2, 171). Монаси . . . нека
се не м)еша)у ни у црквене, ни у гра^анске
послове, баталеНи послове спога манастира (Ми
лаш 2, 66). И ако вам ни)е жао сво)"е деце —
баталите школу опет! (Мил. М. Ъ. 30, 79).
3. не узеши, не узимаши у обзир, йренебрег-
нуши, Пренебрегавший, одбаци(ва)ши. — Ово Не
Далмаци 1 а постигнута, ако узме на себе . . .
облик ерпски, не баталеки у исто доба начела
италиданске сувремене културе (СЛ 1880, 15/1).
Кад би ти била нешто удовица, )'а бих баталио
сву срамоту, па бих те узео (Весел. 18, 420).
И без овога служе други разлоэи да се та сумн>а
посвема батали (Чер. 1, 54).
4. (йо)квариШи, (йо)ремешншн, (о)шшешиши.
— За право накосмо, да Василъ . . . пушку даде
1овану ... и 3 гроша да плати, защо с пушку
баталио (ПШМ, 97). Сви други стану у гласъ
пиката: „у камень съ ньимъ, тай прави смутню
и батали намъ посао" (СН 1850, 226). 1ер )е,
горак [хлеб], покра) деце мале, | У ноки ми,
сваки сан батале (Тов. В. М. 2, 317).
II —< се 1. а. (йо)квариши се, (ис)кварнши се;
оронуши, биваши башал1. — Тако )е . . . гранена
1859 нова касарна у Сара)еву, наместо старе, ко)а
се дотле била „сва баталила" (Вла). 4, 255). На
овоме путу, кощ )'е не само батал>ен, век и не-
проходан . . . )ош [се] и сад позна)е калдрма
(Ъорй. Т., БК 1898, 1214). Бадава што су у пеки
дрва горела, кад кроз баталена врата и прозоре
дува)у изукрштани ветрови (СА 1896, 68). Не-
када . . . )е само . . . оправляю батал>ене му-
штикле и олупане табакере (Срем. 8, 14). б. йо-
сШа(]а)Ши рЪав, нева/ьао. — После, коно, Пера
ти се нешто баталио. Ни оно дете, ни да) Боже!
. . . оно што ради не вал>а (Весел. 10, 113).
327
в. (из)губиши добре особине; зайуешиши се, зайу-
шшаши се. — Кад )е човек у добру ]'еднако, | Ум
дри^ема, памет батали се (НовиК 5, 160). Челлде
се батали, кад не пази много на себе, на ноппьу,
чистоку (ЦТ, 1овик. 1).
2. махнуши се, оканиши се. — 1а сам за тебе
ри)сшио, да останеш командир, а да се попов-
ства баталиш (Пав. 18, 39). Море батали се
корава посла! (Вла). 1).
баталица ж покр. «. бадр.ъак (Вуков. А. 2).
батало м 1. она] ко]и баша. — Изаберу
„бабу" и „батала" [у игри „зу)ан>е"] . . . Баба
с(еди отраг, а сви су остали пчеле. Батало иде
око н>их1(Бег. Н. 2, 268).
2. човек ко]и говори бесмислице (Босна, Бор).).
Батало йрезиме (Пол. 1951, 13763/16; Шем.
Карл. 1883, 62).
баталуга ж покр. бачвица за воду. — Д)е-
во)ка у Водова^и . . . узела баталугу (буре) и
отишла на воду (Вул. В., Ча)К. 3, 180). (Ко-
навли, Зоре 3, 212).
баталук м (тур. ЬакаПис) квар, шшеша. —
Него то )"е велика срека божи)'а, што су ри;етке
те в)етрине, па не дура)у по пуно, а онда нема
велика баталука (штете) (БиХ, Зовко, ЗНЖ
6, 117).
баталчниа ж погрд. «. баш&лща (2). — Но
оруж1а нису ПОН1ПСЛИ, | До по 1едну пушку за
подасом, | Ил' по хедну дугу баталчину (Новик
6, 104). Кола су му права баталчина (1агодина,
Милос. И.).
баталци)а и баталцн)а м рЬав макшор; ясп.
ма)стор квариш. — Пошто му се )едан стуб . . .
срушио . . . рекли [су] да )е ма)стор „батал-
ци)а" (Шуб. 1, 98).
батал>а* ж покр. в. бадрлак. — По правилу
батал>е се и не преносе у наслеке, иначе би
потомци сакатих и кл>астих били тако^е . . .
богал>и ... а то не бива (Рад. А. 1, 17в).
батал>а* ж покр. в. башалон. — Кад су били
зеленоме лугу, | Помоле се 1)ин^ане кочи)е, |
Вуку 1ьиха дван'ест бедеви]а, | А гони их батал>а
вошика (НП Херм. 1, 398).
Батаоьа йрезиме (Дроби,. 1, 325).
батй.-ьак, -л.ка м в. бадрлак. — При одре-
киван>у . . . онеспособл>ености код ампутираних
(обезу^ених), треба узимати у обзир и сам патр-
ллк (баталлк) (36. зак. 12, 121). Оном руком
што ми оста)е заклаку вас, а Лавини)а држаке
сво)им батал,цима лавор у ко)и ке теки ваша
злочина крв (Бан 11, 35).
батальёвати (се), -тал>у)Ем (се) несвр. покр.
(ЦТ) е. баШаяиши (се). — Не да)у лукави, но
смета)у 1едан другоме, па сам |'а то баталио —
одговори Симо. — Ни)е му добро ... ни се
сметат' ни баталеват' (Вукчевик )., Луча 1899,
75). Залуду )'е био ли<еп чов)ек, али се почео
батал>евати (1овиЬ.~1).
батал>ёя>е с гл. им. од башалиши (се).
батал>йваи>е с гл. им. од баШа/ьиваши (се).
баталэивати (се), -ал>у)6м (се) несвр. в. ба
шалиши (се). — И шарао )0) ерлюм кундак, и
неколико пута опет батал>ивао рад, уста)ао и
одлазио (Срем. 8, 133). Раде на путовима, за
ко)е зна;у да се неке батал>ивати, ако други
г
328 БЛТАЛ.ИГАТИ — БАТАРА»
старешина или инцинир до1)с (Гру). I. 3, 8).
У С)еничком и Б)елопол.ском кра^у . . . „моба
)ош тра)е — не батальу)е се ништа", веЬ „како
)е било, тако )е и сад" (Вла). 3, 548).
бата.-ьнгати, -ам несвр. в. балсзшши; вар.
батальугати. — Море оставите Норава посла.
Што ми ту баталигате така тука (С. Заст. 1891,
154). Не могу да те слушай да ми батальигаш
(Вран>е, Дим. Т.).
баталькца ж покр. 1. «. бадрлак. — Кад
би се нога одсекла испод колена, не би било
довол>но здраве коже да се покри;е батал>ица
(СА 1874, 38). Зато и сакрива, гутол>и сакату
руку, управо батальицу, коликогод може (Цеп.
2, 12). Кад се цвеЬе посасеца или влаКе са ше-
нице, остану салю батал>ице (Банат, Лот.). Од
репа [рибе] )с остала мала баталлща, ко)а се на
ниже сави)'а (Панч. 4, 136). Кад стражн>их крила
нема, као у муха, она су застушъена неким бата-
л>ицама, ко)е има)'у лик ситних лопара (И., 245).
Оба су друга прста [у коша] неразви)'ена и сто)с
као батальице испод коже (Доки К 1, 24).
2. е. башА.ица (1а) (Слав., Бор).).
батальна ж мала башина, шшай; исп. бат1
(2а) (само у изразу: алку на бата/ъку в. а.ъка
(Изр.)).
батальон, -она м (фр. ЬашШоп) но), ео]на
^единица сасшавлена од две до чешири чеше; вар.
баталеон, батали)ун, баталион, баталъун; исп.
батал>аа: пешадиски ~, возарски ~, допунски ~
итд.; фиг. скуйина. — Та генераци)а седамдесе-
тих и осамдесетих година остала )е празна и
)алова, али она )е ипак полагала сво)е испите
и стала у бирократске батальоне, па се од ре-
грута протукла до некога вишега ранга (Крл.
1, 23).
батальбнац, -нца м (ген. мн. баталъбнаца)
заст. йрийадник батальона; вар. батали^унац, ба-
тальунац. — Сваки [Ке] батальонац бити казн-Ьн,
ако се усудн носити войнички знак на капи (СН
1880, 108).
батальони, -а, -б заст. е. башалонски. —
Батальони командир треба да мотри, да су ре
зерве на врел.е употребльене (Ратн. 9, 107).
Морали [су] иЬи у батальону школу (И., 170).
батальбнекн, -а, -6 ко/м се односи на баша-
лон; вар. баталеонскн, баталион и, батальони, ба-
тальунски: — а!)\тант, — лекар, — комора.
батальбнчнК м дем. од башалон. — Об)а-
нпьсно нам )е да непри)атель има два „бата.ъон-
чиКа" (1елиК М., ЗК 15, 18).
батальуга м покр. в. балезгало (Вран>е,
Вла). 1).
батальугати, -ам неевр. покр. «. балезгтТш
(Враае, Вла). 1).
баталъун, -уна м е. башалон. — С вуковима
сво)им уништио баталъун царских низама (Во)н.
И. 6, 95). Пише да )е у Ъеру, на бата.ъуну и
да му )е ли)епо (Ъор. С. 11, 630). Наш батал>ун
ста)ао у мало) варошици — негд)с код Милана
(Шен. А. 6, 69). Милптарна ко.чанда у Теми-
шнару . . . расписала )е стсча; за нова звагьа
у Во^ничко) Граници ... и за тителски баталъун
(Поп. Ъ. 9, 3).
багальунац, -нца м в. башалонац (Во)п.,
Бор).).
батальупка ж ось деву'ка или жена ко]а се
врзма око ео]ске. — То )с наша сека батальунка
(Во)в., Бор).). •
батальунскн, -а, -б в. башалонски (Бор).).
батальуша ж покр. 1. е. башйлща (1а). —
Батал>уше су забаталене земл.е од винограда и
воЬака, парлози (Слав., Бор).).
2. уседелица. — Батальуше су неразудате,
застарело дево)ке, што плету седе власи (Банат,
Бор;.).
батальушка ж покр. е. башур. — Свиаьче
... се убоде у врат ... да ... иде крв. Кад крв
стане . . . рупу од ножа запанемо с батал.ушком, да
не нзиде крв (Градиште, Варница Ш., ЗНЖ 5,
305). Знаду убити турпи)'у и у батур (кочан,, ба-
турица, батал.ушка) од кукуруза (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 251).
бЗтан, -тна, -тно покр. среНан; вар. бахтан;
исп. бат'. — Он )'е батан чоек, све му успева
(ЦГ, СтаниЬ Мил.).
батан м хий. од баша (3). — Деца зову
оца: ... „Кале", „бато" и „батане" (Фрушка
Гора, Шкар. 2, 80).
Батан йрезиме (Вук 17, 213).
БатанозиЬ йрезиме (ПШМ, 46; Пол. 1950,
13524/3).
батагье с гл. им. од башаши.
бЗтан>е с гл. им. од башаши се.
батар1, -ара м (май. Ьасаг) покр. фина йо-
кривена кола; каруце, фи)акер; вар. батара1. —
Он се возио на лаком и скупоценом батару,
запрегнутом са четири коша (НД 1890, 25/1).
Да вас мало провоза | На златном батару (Зма)
1, 176).
батар2, -ара .« 1. «. башара1. — Самб сам
набрао десет батара грож!)а (Радо). Вл.;. Батар
)е исто што и батара. Негде се та корпа зове
котобань СГагодина, Милос. И.). Од божикне
сламе остав.тьа)у по 1едан батар (Левач, СреЬ.
]., Дело 18, 111). У потпуно мирним, „мртвим
водама" [око Смедерева] „замешта)у" се батар и
главчина ... Батар )е крушкастог облика ...
Много потссКа на кошнице вршкаре (Молш-
ровиН П., ГлЕМ 1937, 161).
2. кош на колима. — Батар означу)е )едно-
ставно лотре за вожен>е кукуруза. Исплетен )е,
на)обични)е, од врбова пруЬа (Тимок, Стан.
М. 1).
Батар, -ара йрезиме; исп. Батара (Шем. Карл.
1883, 62; Коч., СКГл 8, 413).
Батар, -тра м йошок у Мачви ко/и се улива
у Засавицу (Вук, Р).).
батара ж (тал. Ьанеге, туКи) покр. йлошун.
— Турили га на батару (т). ставили га пред
чету па га плотуном убили, стрельали) (КМ,
Ел. Г. 4, 498). Сватови опале „батару" (Црм-
ница, 1овановиК Л., ЗНЖ 1, 67). Пуштите
батару на Турке, значи: оган, из пушака (ЦГ,
1овик. 1).
батара1 ж (ген. мн. бЗтарЗ) е. башар1. —
И слуге ми злато носе | 1ош се возе на батари
(Шапч. 9, 40).
батара'' ж (ген. мн. батара) вар. батар* 1. века
корйа од йруНа; вар. батарка, батура" (1). —
Батара означава велик)' корпу од пруЬа без
 БЛТАРА
дршке Оасеница, Павл. ]ер. 1). Сламу нз Зу
брете не баца)у из куЬс веЬ )е оставл>а]у у какво)
батари ... после ... праве ... од н>е гнезда (Хо-
мол>е, Милос. С. 1, 79). Спремио дивлл лозе,
па плете батаре или котарице (Дач. Ж. 4, 68).
2. кош за йилиНе. — Батара, котарица (врло
ретка) под ко)у се поклапа квочка са малим
пилиКима (тако да пилиКи могу излазити и
улазити) (Петр. Н. 1, 1019).
3. врсша кошнице од йлешеног йруНа. — Ба
тара )с кошница вршкара ко)а )е претенасто
дел>ива (Шум., Дим. Т.).
4. найрава за хваша/ье рибе у облику кошнице
вршкаре; вар. батра. — Батара значи слепи кош
за рибу — сл:пак (За)ечар, Ник. Ж.; Ресава,
Мел. 1; Хомол>с, Милос С. 1, 349).
Батара Презиме; исп. Батар (Вук 15, 463).
батарЗц узв. покр. (ЦГ) в. башац (|овиЬ. 1 ;
Стани Ь Мил.).
батарёла ж покр. бука, греуа. — Кад се
удовац жени или удовица уда)е ... трубе [му]
из говепих рогова и другу врет буке чине. То
зову чинит батарелу (Трогир, 1авор 1885, 440).
батарика ж покр. в. башалща. — Ту се
чини страшна батарша, | Што до данас виша
била ни)е | Од Тураках и Црногораца (НП
Вук 9, 211).
батарика ж покр. в. бадр.ьак. — Батарика
значи стабло без лишНа. Кад град утуче бери-
Нет, па остане само стабло, онда се каже „оста
сама батарика" (Левач, Буш. 1). Нема дрва но
чупа батарике по шивача те се гре)е (Па-
раКин, Вел,. Н.).
батарисати, -ишем свр. покр. в. башери-
саши. — Батарисао ми )е с бравима све што
имам (ЦГ, )овиЬ. 1).
батарнца ж дем. од башара*. — Од шевара
и пруЬа плете батарице (Дач. Ж. 1, 19). После
)ела преостаде пуна батарнца мрва (НПр, ЦГл
1901, 24/4).
батарка ж покр. е. башараУ ( I) (С\;р;ьш\
Васил,.).
батарче (батарче), -ета с покр. дем. од башар1.
— Батарче, котарче (Сврллг, Васил,.).
батарчнца ж покр. дем. од башарка (Свр-
л.иг, Васил,.).
батаст, -а, -о ко/и личи на баш1 (2) (Вукои.
А. 2).
батати, батам (бата)у) неевр. исп. бактати
(I) I 1. иНи с найором, несигурно, луйа;уНи йош-
муло ногама, шруйкаши При ходу; исп. батало
(1). — Бата како мало теле (иде непоуздано)
(Вла). 2, 273). Батати, несигурно ходати, напр.
дивете кад прохода (Мостар, "Кор. С. 3). НЬегов
прад)ед, веЬ скоро сасвим ослп]спио, бата;уЬи
преко собе, при15е му (Ъоп. 10, 163). Па са сво)им
штапом бата | до радио-апарата (И. 4, 21). Кум
обилази око н>их [пчела] и лупа ногама. Пчелар
пита: „Ко то туда бата" (Миодр. 4, 253).
2. луйаши, удараши. — Божий штапом бата, |
Носи супа злата | Од врата до врата (НП Вук
6, 340). БожиЬ, БожиН бата | На обо)'а врата, |
Носи киту злата, | Да позлати врата (И. 1, 117).
II ~- се в. башаши (1). — Сли^епац се по
кр») во!>е бата, | А ви]ерног свога воЬу пита
(Бот. 1, 69).
57
БАТВИЪ 329
бЗтати се, -ам се неевр. покр. «. башиши
(II, 3). — Добра би ова пушка била само да
се не бата (ЦГ, Зма) 4).
батац (батац) узв. покр. (ЦГ) за изражаван>е
изненаТуаьа због неочекиване Попове, наглог до-
ласка: шуй; вар. батарац. — Ми о аему збо-
римо, а он батац у ку1\у С1овиН. 1). Док Ьаур-
кшьа батац па мег)у н.и' (Нев. 2, 285). Од)едном
батац пред нама као да из земл,е ниче )едно
турско момче (Пав. 13, 104). Таман би)асмо
с)'ели да ручамо, док теке он на врата — батац
(Том. М.).
батачак, -чка м хий. од башак. — Посматрао
)е ... )едан завежл>а) из кога )е вирио румсн
батачак печеног петлиКа (Петр. Е. 5, 13).
батаче, -ета с дем. од башак (БелиЬ 15).
батачёвье с гл. им. од башачиши. — Од ових
послова на)мили)с ми )е батачен>е (Срем, Бор).).
батачива ж аугм. од башак. — Завргло се
ди!ете батачином, много Не му нахудити (Далм.,
Мед. 2, 943).
батачнти, -им неевр. ]есши башаке. — в.
пр. под батачёвье.
батачвЬ м дем. од башак. — Какавъ ба-
тачить, или крылце отъ какве падчице (Ву]иЬ
]. 5, 69). Баш вам се хтело да )0) пре времена
пружитг батачиК (Мил. М. Ъ. 35, 357).
баташ м зоол. покр. в. главами цийал Ми§П
серЬа1из (врсша морске рибе) (Далм., Шол,ан
1, 205).
батва ж 1. е. башео. — Опазила )с найме,
да су тежацн на батвама ггуштали толико плода
(Ьал. 3, 88). Кудгод ке пасти боб на поледицу,
бобове батве изникну и у сво) час процвату и
обил>но уроде (Коло 1847, 13).
2. агр. е. башвача (I). — Има крушака:
такуша ... си>ерака ... батава (Ужице, Мил.
М. Ъ. 15, 629). Батве, зимске крушке (Сара)ево,
Бор).).
батвалак, -валка м покр. неошесана мошка,
{фишка (Левач, Буш. 1).
батвалчина1 м и ж покр. велики и шрайав
човек; исп. бата)лн)а (2) (Левач, Буш. 1).
батвалчина' ж е. башйлща (2). —Батвал
чина значи нешто што )'е забатал>ено, напуштено,
рабаКено (Ми). С. 1).
батванце (батванце), -ета с дем. од башво.
— Купус се си)е о Филипу ... У ред се меНу
три или четири батванца, ко) а се ... посаду
(Варош, ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 160).
батвача ж (геи. ми. батиача) 1. агр. круйна
зимска крушка, озимача; вар. батва (2), батлача,
батлоча. — Батвача )е врета крушака; род )е
крупан, доспи)ева у )есен, али се не )еде док
не угн>или (Босна, Ба). Д.). Нев)еста )е дони-
)ела ... зрелих крушака батвача )'еднако слатких
као мед (Шим. 8, 379). Батвача значи неку врет
зимских крушака, бо)е зелене;док се не усто)е
опоре су (Бани)а, Ворк.). Батвача, врста велике
крушке на Отоку Мллту (Зоре 3, 212).
2. покр. е. чиода, игла за йридевапе, йри-
бадача (Бани)а, Ворк.).
батвиЬ м дем. од башво. — БатвиКи, ко)и
се поси)еку, уз главно батво курузе (Озал.,
Р1Л, под )'аловина 2).
330 БАТВИЦА — БАТИНА
бЗтвпца ж дем. од башва. — Црвена мала
батвица, на глави )0) крастица, отрага палица
(шипак) (НЗаг Вук, 24).
бЗтво с (ген. ив. батавЗ и батва) сшаб.ъика
коза носи цвеш; сшрук билке, $сариз; вар. батва
(1), батла; исп. 65т1 (6), батав.ъе, бате.ъица (б)}
бйк (2). — Лист се на грани не миче, батво
се трава не н.и;а (Назор 9, 75). Пусти )едно
батво и на том има онда много цв)етиКа (Турин
1, 377). Нема батва без два клипа као кравска
репа (Цеп. 1, 68). Батва се ломила ... клипови
кидали (Коз. И. 1, 11). (Терм. 1).
батела1 ж (тал. Ьа(се11о) покр. лакица, чамац.
— Батела )е врло мала ла!)ица са равним дном
... Дужина )е 3.80 до 5 м. (Скок 1, 150).
батела* ж покр. велика чаша. — Тако
долибаша ... четврту бателу ... нашцс своме
омене домене [суседу за столом] (Буковица, Ард.,
ЗНЖ 7, 246).
батёлйна ж покр. мала башелаУ (Скок 1, 150).
бателэица ж покр. а. бик у лука, лукова
йрорашлика. — Бател>ица [)е] у прорасла лука
и другога поврка у врху главнца у ко)'о) )с с]еме
(Далм., Павлин., Р1А). б. в. башво. — Бател>ица
[)'е] пазив за стабло црног лука (Митр. Т. 1).
батёри)а и батериса ж (фр. Ьаггепе) 1. во).
а. основна ^единица у аршилериз'и зачине 4 до 6
шойова са лудсшвом и материалом. — Тако )е
и )ачина батери)е од шест топова усво)ена прак-
тичким искуством као на)погодни)а )единица
за артилери)у (Балт. 1, 42). б. ушврЬен По
лозка] за башериз'у (1а); исп. ампласман. — На
... )ужном сектору било )'е доста батериса
изра1)ених од бетона (АранЬсловин II., Опсада
Ядрена 1912—13 г.). фиг. оружз'с, средство за
борбу Прошив некого. — Адвокат Баричини,
мало задовол>ан исходом ... ствари, обрну сво)°е
батери)е на другу страну (Грол 1, 40).
2. ел. сйо; выше галванских елеменаша, аку-
мулашора, кондензашора; мала ламйа направ
лена на том йринцийу. — Скуп ла)денских
боца обично се зове електрична батери)а (Дук.
М. 1, 328). Али )'е за звонце требало имати елек-
тричну батери)у (Ъос. Б. 3, 169). Ни)е се чуо бат
... цокула нити су се вид) ели сви)етли кру-
гови, ко)е баца цепна батери)а (Реп. 1948, 161).
3. пазив за разне Приборе кози се саайоз'е
из више йовезаних з'еднаких Предмета; (обично у
шали) више исших Предмета уоПшше. — Тако се
спреми десетак буради и спо)е )едно с другим у
батери)°у [за извлечение алкохола из комияе]
(Ранк. Б. 1, 152). Цела батери)а [од четири
апарата] обраг)у)е за )едан час око 3.400 литара
млека (1—О 1, 148). Пиво се поручивало на
„батери)е" (сандук од 25 флэша) (Петр. Мих.
5, 80). Пред надзорником, батери)°а каталога:
она) из дворане, и ... номинални каталог, реални
каталог (Сек. 4, 17).
Изр. тешка ~->: крута или шешко Покре-
шлива особа.
батсрнсаватя, -йсавЗм (-ава)у) несвр. (свр.
батерисати) покр. уйройашНиваши, унишшаваши,
немилице шрошииш, расиПаши. — Одаклен ти
толики повци, те их тако батерисаваш (Шант.,
БВ 1888, 125). Нашао [би] раскалашно друштво
... па с н>има пи)анчио у механи и батерисавао
новац (Шант. 8, 101).
батёрнсати, -ишём (аор. бЭтериса) свр. (несвр.
батерисавати) (тур. ЬаИгтак) покр. 1. уПроПа-
сшиши; унишшиши, расийнички йошрошиши, йро-
Нердаши; вар. батарисати, батирисати, битири-
сати ; исп. батисати* (I), бектерисати, битисати* (4).
— Батериса ... све! ... Царску хазну да му дадем
и вьу би упропастио! (Т\ор. С. 6, 376). Све што
)е и.мао батерисао )е. Сад )е остао го ко прет
(Бос. Грахово, Билб. 2).
2. а. ПроПасши; исп. битисати* (2). — ]е си
л' видно, како батериса мо) „топ", Селим е! —
Вала и нека )'е, купит Немо ти оваку „танку',
танану", ко што су наше! (Магл. 1, 114). б. По
мерший Намеку, шенуши. — „ХоЬете ли самном,
или да идем сам да га избавим из швапских
руку?" „Како сам, Никола, батерисао а!, не
памтиш ли ваше зав)ере и тво)е заклетве" (Ку-
киЬ 1, 69).
батёрйскн = батёрй)скн, -2, -б ко}и се
односи на башериз'у, к°}и ПриПада башериз и: ~
апарат, ~» колона, ~ комора, -^ наредник, ~<
осматрачница, ~> плотун.
бйти реч без значена у загонеци: Зовути
бати, зашигли мигли, заремет'ли нетели, за
свему селу пергатори)а (Вук, Р)., под зовути
бати).
бативбга ж покр. в. башифога.—Бативога [)е]
кожии тоболац, служи пушачима као спрема за
опьило, кремен и ус)еку (труд), чиме произва-
1)а)у ватру (Проев). 1895, 533). Немам 1)авол,у
кап дувана у бативози (ЦТ, Радом.).
батндур, -ура м (тал. Ьагишга, ударац) покр.
звекир на врашима. — Врата од портуна ... чи)е
су се кваке и батидури и у мраку с)али [била
су] ... полуотворена (Барт. 1, 150). На вратима
КовачевиЬевих одзвагьао )е батидур (И., 98).
батйг)аи, -ана м бот. покр. в. модри йа-
шлииан 5о1апит теЬп^епа (Дубица, Бор).).
батин и бйтйн, -ина, -ино кози Прийада
бйши. — Углиби [се] у блату са батиним чиз-
Л1ама (Срсм. 11, 183).
батина ж (гея. «ш. батина) 1. Подуже, шеже
дрво козе служи наз'више за биз'еие; исп. а)да-
мак (1), 63т1 (2а), баталжа, батог (1), мачуга,
мочуга, то)ага, толлга. — Заврг'о се дреновом
батином, | У батини хиллду клинаца (НП Вук
3, 151). Бора ми Ьу те оном дреновом батином ...
иэлемати (НПр Сто). М., 60). Узме батину и до-
зове жену у собу: „Ходи жено да ти кажем".
Па све батином по ню) (НПр Вук, 18). Залети
се на н, и махне батином. А батина се разлети
на парчад (Горан 1, 100). фиг. покр. мушки уд;
исп. бат1 (2в) (ЦГ, ШоЬ).
2. мн. а. ударци батином (1) или чим другим.
— ХоНу да се ради, код мене нема маркирака
ни извлаченл. Иначе биЬе батина к'о кише
(Чол. 1, 79). фиг. Иза подулл ... дебате, у ко)о)
су млади бирократиКи врло много моралних
батина одни)'ели, призна ци)ело'... друштво, да
су и они Словении (Шея. А. 8, 57). 6.* ист. те
лесно казна ударанл. батином (1). — Казне су
биле ...: Батине до 100 удараца, затженскин>е
до 100 камци)а (Макс. Ст. 5, XXIII). Од педе-
сетих година, батине се удара)'у на све стране,
и полици)'а за час долази до потребног „ува-
жени)'а" (1ов. С. 1, 35). Тако момку ударите
100 батина (ПШМ, 28).
 ВАТИНА — БАТИСАТИ»
3. в. башиН (4). — Батина, кантарско )а)е
(Босна, Дим. Т.).
4. погрд. сулудасш човек, дедак (Вук, Р).;
ЪорЬ. 1ов. 1, 232).
Изр. доби(]а)ти, (из)вуНи, язести бативе:
биши баштан, (ис)шучен. — Због )едяе лоше
речи изео двадесет и пет батина (Нуль 18, 8).
Учило се на намет ... у случа)у незнаша вукле
се батине (Скерл. 7, 6). фиг. йрешрйеши йораз. —
На Конатици Аустри)анци добили тешке батине
(Пол. 1915, 3895). Што ниси платно одмах, него
и лежао хапс и вукао батине? — улита га суди)а
(Кипа 1905, 33/4). оцсппти некомс батине: из-
башинаши га (йо казни). — 1а сам ... мощма
очима гледао, где мирска власт повали све-
штеника, и одцепи му по 50 батина (Жив. 1ак.
I, 12). хоНеш батину: нема од шога нишша (Вук,
Р)0.
нпосл ~ има. два кра]а: не зна се ко Не
горе йроНи, найаднуши или найадач (НПосл Вук).
Батина йрезиме (Шем. Карл. 1883, 62).
батинаше с гл. им. од башинаши.
батннар, -ара и батннар, -а м заст. 1. оно/
ко/и ерши казну башинапа. — За ври]°еме во]не
управе код нас су носили иски капроли уз сабл>у
ллсков штап, ко)им су ударали батине л>удима
осуг)еним на батине. Ти капроли звали су се ба-
тинари (Дубица, ХрваН.).
2. скитница, вуцибашина. — Ви сте горн
од на]'горег батинара (Трет., Напр. 1901, 774).
Блативьани, )едни батннари; | Крушковл>ани,
)едни вретенари (НП, БВ 1893, 10).
батинара ж покр. чобаница са башином. —
Батинара )"е женено чельаде ко)е иде за свикама
или за овцама, )ер }о) )е увек батина у рукама
(Сомбор, Гавр. Мил.).
батинатн, -Зм (-амо, -ате; аор. бЗтина; р. пр.
бЗтинао, -ала, -Зло; трп. батинан и батинат) неевр.
вар. батикати I 1. удараши, шуНи башином. —
Глувом вичи, а пустог батина) (Зма) 4).
2. кажлаеаши ударцима баишне. — Могло
се све очекивати, у доба када се на мртво име
батинало (Скерл. 7, 67). Ако не послушате ову
запови)ест, сви Кете бити батинати (Мед. 2,
943).
3. иНи насумце и с великим найором, за-
мараши се, ломиши се. — Ми ти сишли с правого
пута, те ци)елу ноЬ батина) преко некакви)е'
урвина и провали)'а (Бани)а, Ворк.). Батина) при)е
по граду — овамо поглаварству, онамо сабор,
пеки концерта, неке расправе, представе, опере
(Кралч. С. 2, 24). (Ресава, Дан. Н.).
4. З1ст. «. балезгайш (Вук, Р]'.).
II ~ се уз. повр. — Посматрам ли зараЬене
народе, као да гледам пи)'андуре где се батина)у
у порцуланско) радн>и (Крл. 2, 130).
батйнаш, -аша м (вок. батинашу) презр.
X. она] ко]и )е склон физичком разрачунаван>у
са другими; она) ко}и йримен>у)е шелесну казну као
йойравно средств ■>; исп. батннар (1). — Изашао )е
[Орбили)е Пупили)'е] на глас као оштар учител».
Цицерон га )е прозвао батйнаш (Мил. М. Ъ.
II, 54). МарковиЬ )е у наставницима-батинашима
видео несвееяе л>уде (ЪуриЬ В., Кн>иж. 3, 101).
Усто поднесе прщ'аву против батинаша, ко)ом
изазва само вепу зловол>у на себе и д)ечака
(Горан 3, 93).
331
2. погрд. пазив ко]и се да]е йрийадницима вла-
да]уНих реакционарних сшранака (на)чешНе у вези
са старом 1угослави]ом) . — Радипевци нису смели
остатн посланици после свога пребеглиштва у ...
спрежнике „батинаша" (Прод., СКГл НС 16,
288). И гле, четири крал>евска министра (ба-
тинаши Драшковип и ПрнбиЬевиЬ) саста)у се и
ствара)у ова) заюъучак (РадиЬ С, СД 1921, 1).
батйнашкй, -а, -б ист. ко /и се односи на
башинаше, ко]и ;с у вези са башинаши.иа. —
Батинашке новине све без' нэиимке узда)у се
само у силу (РадиН С, СД 1921, 1). Батинашким
аргументима не може [се] оборити истина (Глиг.,
КН 1948, 32/1).
батннаштво ' с сисшем хо]и се служи ше-
лесним казнама; схвашан>е да су шелесне казне
йошребне (Р—К 2).
БатиняЬ йрезиме (ГлЗМ 1929, 9; ЗНЖ
21, 288).
батиница ж 1. дем. од башина. — Бати-
нице драга, буди ми при руцн! (Зма) 1, 270).
Што Ье батиница, што Ье шипчица волиЬу
бож)'ем? (Горан 1, 7).
2. йокожица на врху рога у говечеша, док се
рог не очисши (Вук, Р).).
3. покр. вреша колача; исп. башьача' (3).
— Матере месе деци о Ускрсу колаче (батинице)
... као кратке од теста оплетене витице (Бачка,
Макс. I. 1). Подугачак колач ко)и се ми)еси на
божиК и на ускре тако да се на )едном кра)у
уплете у н> на божиК орах а на ускре црвено
)а)е, те та) кра( у ком )е орах или )а]е буде дебл>и
(Мушицки Б., Р1А).
Батиннца йрезиме (РаЬ. 3, 574; ЗНЖ 21,
288).
батнничица ж дем. од башиница (1), само
у загонеии: ]а по!)ох путомшпин, сусрете ме
турко-мишчиК, он на ме главичицом, и )'а на н>
батшшчицом (НЗаг Вук, 40).
батннчяца ж покр. дем. од башиница (I). —
Онда се узме неколико полиКах вина из лагва,
метне м)есто тога толико вина са моруаим м)еху-
ром унутар, те се миеша батинчицом, да се
м)ехур )еднако пораздиели (ПП 1868, 164).
батцн>ан>е с гл. им. од башин>аши.
батишатн, -5м неевр. в. башинаши. — Истина
}е жива, да господин сатник ни)е никада ... ба-
тшьао сво)е л>уде (Крл. 4, 107).
батпрпсати, -ишём свр. покр. е. башерисаши.—
Тамо другу не дам ни )едноме, | ]ер Ье нама
батирисат во)ска; | ВсК ви мени бол>и шипар
каж'те (НП, БВ 1902, 286). (БиХ, ГрЛ. 1).
батисале с гл. им. од башисаши.
батнеати1, -ишём свр. покр. в. бахнуши. — Од
некуд батиса и Нико с коланом (Пав. 17, 34).
У томе батише и господар у пратвьи во)воде
Петра (И. 21, 97).
батисати', -ишём свр. покр. в. биШисаши*
(1). — Што )е било—било; било и батисало!
(Нев., СКГл 14, 726). (Заглавак, Стеф. Ж.).
батисати3, -ишём свр. покр. I в. башерисаши.
— Ветерница ... по ко)у башту мало „батише"
(Ник. Р. 2, 34). Некад )е било бол>е, некад
горе, а ове године батисах ... Ни пиле немам
(Петр. П. 1, 81). Он )С батисао (пропао) (ЦТ,
Г
332 БЛТИСКИ
Шок). У последнее време много )е батисао, просто
сенка од човека (Крушевац, Сто). С.)- (Ужице,
Жун.).
П ~ се йоквариши се, йройасши. — Ксво,
мори, 'оке ... да ни се батише слава, ке врне ...
Ьиша (Срем. 3, 27).
батискй, -а, -5 зает. в. башисшен. — На
№0) ^елици] нек )е батиска, ил тарлатанска ха-
л>ина, бол>е изгледа, него друге у свили (Ипь.
I. 8, 165).
батист м (фр. ЬаПЯс) фино и шапка лане/ю
или Памучно йлашно. — ЬЬена марама, та) фини
кочадик батиста, мирисаше (Мил. М. Ъ. 13,
197). теси л' видела ... да му )е марама од ба
тиста! (Рув. К. 1, 124). [Н>о)] )е на)вска гала
)сдна блуза из батиста (Крл. 1, 19).
батистан, -а, -о в. башисшен. — Марица
нс.ма ништа, можда )едва )сдно парченце ба-
тистапе кратке кошул>е (Ъос. Б. 2, 129). То )'е
била бела батистана марама (Нуш. 3, 157).
батистен, -а, -о ко]и }е од башисша; вар.
багистан; исп. батискй, батистов. — Боже, каква
)е то марампца! Танка батистена (Поп. Ъ. 1,
155). Изнела сам ... батистену хал>ину (С—Ъ
1, 213).
батистов, -а, -о ласт. в. башисшен. — Ни)е
онда било ни са златом ... извезених долама ...
ни белих батистових марама (Бат. 1, 375).
бйтпти, -им свр. и иссвр. (тал. ЬаПсге)
I 1. шуНи, удариши, удараши (Шоб. С. 1).
2. исшаНи, исшицаши, известии, вешаши. —
Сваки сво)у бандеру (заставу) бати! (Маж. Ф.
2, 60).
3. Фиг. срееши, срешаши, наиНи на некого;
исп. абатити (Црмница, ]ововик Л., БВ 1894,
108; ЦГ, Шок).
II ~ се 1. оориши се. — Сваке педите [не-
дел>е] на кра)у игре придавала би горкл кумпа-
н>и|а довн>о) гори.у тфцу за другу неди)у, након
што бисебатнли за н»у (Корчула, Цетиник Ф.,
ЗНЖ 27, 362).
2. срееши се, срешаши се. — Идем куЬи кад
поред школе батим се са 1анком (Цетин>е, Март.
И.). (Ерд. 1,_ 243). _
3. шргнуши се, шрзаши се; исп. батати се.
— Батила се пушка, т). тргла се (ЦТ, Вук, Р).).
(Ерд. 7, 243).
батиИ, -а и батйЬ, -йка м (ген. мн. батйка
и батйка) 1. дем. од баш1 (1, 2, 4, 6, 7). — И
батики загрм)еше по бубн>у (Шен. А. 8, 69).
Нареди [ми] да покажем снелу в)ештину на
бубн>у ... Без устезан>а прихватим [се] батиЬа
(Бук. 1, 36). У землу заби)'е батиКем клепан на
ко]ем Ке утан.ити оштрицу косе (Перк. 1, 116).
БатиЬ )е дрвени мал.иК ко;им се туца месо да
буде мекше (Хрв., Кос). ]<ха дохвати батике
... и поче ударати по клепки — даски (ТуриК 3,
9). „А тко оно удара звечком?" — „... БатиЬ. Ви
диш овако: Куц! Куц! по звону" (Назор 5, 10).
Види )е веЬ кроз ноН ; маше из далека : I скакутави
батиК звонца за врбицу! (Давичо, Кн>иж. 1, 49).
КаКунак [има] ... струк повисок, 1>а врху батиЬ
с цветом (Драгое, ЛМС 190, 96). Пада у очи ...
изванредна )ачина батиНа (дон>их бутана) (Гавр.
С. 1, 125). Види какви су батики! (Радо). Вл.).
2. младо дрво, сшабло младог дрвеша, облица.
— БатиЬ ... младо дрво неодсечено или одсе-
БАТКАВИЦА
чено, од прилике 8 до 10 см. у пречнику (Митр.
Т. 1). БатиЬ )е дрво, облица, мертек. Насскао
сам )°една кола батака (Косма), 1ек.). Имам
дво)а кола: )една буковача, а друга батака (Мил.
М. Ъ. 18, 335). Цибровьа пресеца батике и ложи
под казан (И. 34, 145). Он докопа )'едан батак,
па мене меку плекке (Весел. 8, 34). Дотерао са-
онице пуне граничевих батика (Ник. 1ов. 1, 107).
3. в. бадр.ъак. — Батак ... одс]ечен прет,
преби)сн кл>уч (Вук, Р).). Батак ... говори се
особито за ситни)е кусатке, н. пр. за кусадак
од прета (Батут I, 6). Батак ... остатак ко)и
остане кад се неки уд еасуши (Вуков. А. 2).
А тад чоло, руку одс^ечених, | Кроз зрак мрачни
издижук батике, | Крвл>у шкропск сво) образ
црвени [заупит ке] (Тице 1, 165).
4. покр. шег за вагу, каншарско /а/<; исп.
батина (3). — Овамо у нас [на Кордуну] обич
ните су и српски]с ри)ечи: батик, ки)ача, баланца
[место вунтеаак] (Корд., БВ 1893, 244).
5. шшайиН за йлешен>е. — Милосрдне сестре
научиле су неколико женских у ... селу ... пре
вити чипке на батике (Виенац 1880, 91). Неке се
[чипке] ... не радеиглом, него само прстима или
батикимавезива)уки, распликуки ... нитке конца,
свиле или злата (Бгл., ЗНЖ 11, 25).
в. бот. покр. а. ман>а цвасш у облику клийа
код неких билака; исп. батурак, батурица (I),
ботур (16), палацка, теле (Баран>а, Вук, Р).).
б. йрашник, шучак. — Гледа)те цви)ет, па кете
вид)ети у средини као дугу ц)евчицу, а наоколо
младе прашнате батике: у сри)сди )е женско, а
на около мужкарци (Радик А., Дом 1900, 61).
7. зоол. а. е. обична шраварка $ах1со1а (Рга-
Г1Псо1а) гиЬегга (Хирц 3). б. обична црвенрейка
Рпоетсигиз рЬоепкигиз (И.), в. Планинска црвен
рейка Рпоешсигия осЬгигив (И.).
Изр. зоол. ~ беловратш : е. башиН (7а)
(Стсоик. 2,11; Брус. 2, 45). ~ ковач : е. црноглаеа
шраварка §ах1со1а (Рга11псо1а) гиЫсо1а (Брус.
2, 45). — йрдавац: е. башиН (7а) (Брус. 2, 45).
—' црноврати : е. црноглаеа шраварка $ах!Со1а
(Ргаппсо1а) гиЫсо1а (Сто)ик 2, 11).
батнфбга ж (тал. ЬаИ1Гиосо, опьило) покр.
кесица за кресиво; дуванкеса; вар. бативога, ба-
тифока. — Батифога )е кожна кесица у коф)
се држи крешиво (опьило, кремен, ус)ека) (ЦГ,
Март. И.). Имаш ли дувана у батифогу? (Це-
тин>е, Лоп. Ъ.).
батнфбка ж покр. в. башифога (Шоб. С. 1).
батнтда (батица) ■ дем. и хий. од баша. —
Дарица (Драголубу): Ха)демо батице! (Стеф.
Св., ЗК 10, 11).
батица ж покр. 1. в. башак ( 1) (При-
гор)е, Аре; Жумберак, Скок 4, 360).
2. кугла на шшайу; фиг. човеч;а глава. —
Свака кугла на штапу зове се на Ри]еци батица,
па се тако каже и за главу човеч» )у (Р1А).
3. кщача, шо]ага (Црес, Тен. 1, 71).
батишн»пца ж покр. е. чиода, игла за
йридевагье, йрибадача (Жумберак, Скок 4, 360).
батка м покр. хий. од баша (1). — Батка
)е стари ) и брат (од милоште, више у шали)
(Враше, Вла). 1). Саг ке батка да се врне; неке
много да ми те остави (Станк. Б., СКГл 5, 164).
баткавнца ж ист. в. бацкалица (I) (Вуков.
А. 2).
 БАТКАН>Е — БАТОГЛАВИЦА
бЗткавье с 1. гл. им. од башкаши.
2. пет. йункцща, ваЪен>е шечносши (ексудаша,
гно]а, крви) из шела йомоНу шушье игле (Вуков.
А. 2).
бйткатн, -5м неевр. уч. покр. е. боцкаши.
— Лукина ккерка (единица — д)ево)че од ко)е
тридесете — батка тромо иглицом у шарену,
очевидно свечану ха.ъину (Драж. 2, 280).
бЗтла ж покр. е. башво. — Батла )е струк,
стабл>ика кукуруза (Зоруновац, Цветк. М. 1).
батлак м (тур. Ьасак, ЬаСаккк) исп. бата (1)
1. жишко блашо, глиб, калуга; исп. баток, ба-
тун. — Негде )е у близини н>ихово) [извора]
и батла к или кашкалица, где се сшпье преко
лета у блату кашка)у и тако расхла1)у)у (Ми).
С. 8, 115). Батлак ]е глиб испод стоке (ЦТ,
1овиК. 1). Батлак )е влажно земл>иште где нога
упада, мочар (Пиоот, Живк. М. 2). Запао сас
кола у )едан батлак (КМ, Ел. Г. 3). Нам^ери се
на трговце, копима он продаде све свинье салю
окине им репове; по!)е у )едан батлак, те по
воде све репове у глибу (НПр, Проев). 1893,
102).
2. покр. шраг йо йушу (о.шшн,аву) (Далм.,
Павлин., Р1А).
Батлак йрезиме (Дед. ]. 3, 247).
батлача ж покр. е. башяача (Хрв., Кос.).
батли прнд. непром. (тур. Ьап.с1<) вар. бахтли;
исп. батли)аст 1. ко]и има уейеха у свему, сре-
кан; исп. бит*. — Батли човеку и стршл>енови
мед граде (МН 1892, 161/1). Кад )е човек батли
— ништа му се не може (Ком. 1, 161). Био сам
ти ... батли од )утра: крмача ми опрасила сед-
моро (Весел. 10, 173).
2. ко}и другоме доноси среНу. — Раду) у се
што су тако батли руке, те )е помогло трл>ан>е
(Срем. 3, 50). Батли муштери)а, рекне се: има
паку руку (Тро). 7, 47).
батли)а м и ж (ген. мн. б5тлй)а) супр.
баксуз 1. она; ко}и има среНе у живошу; исп.
бафтаци)а, бахташф, бериКетник. — гер )е Лазо
у бо)у батли^а (Вук, Р).). Ко )е батли;а и евраке
му )а)ца носе (Левач, Буш. 1). Поздрави газду
и реци му да од наше погодбе нема ништа више!
Шта ку, кад нисте батли^е! (РадиК Д. 4, 103).
Мехмед вазда у бо)у батли)'а, I Т)ерат Не вас
ко облаке плеска (Богов. 2, 133).
2. она] ко}и доноси среНу другоме. — Да не
би полазио куЬу кощ „нема среке", обично се
унапред позове „батли)а", те он по позиву по-
лази дом (Тимок, Стан. М., ГлЕМ 1929, 51).
У путу не воле [ловци] никог да сретну . . .
само се раду)у кад сретну Циганку, ]ер су Ци-
гани батли^е (Хомол>е, Милос. С. 1, 347). Ако
се кокоши буду . . . добро множило и носиле
]'а)'а, онда ]с положащик батлида (Ми). С.
3, 113).
3. (у атрьбутско) служби) ко/и има среНе, ко/и
доноси среНу. — За н»у ми рекоше много ]е батли)а
жена за налажевье кумови (Гол. Мих. 2, 8).
батли)аст, -а, -о в. башли (Лесковац, Дим.
С).
бЗтло с покр. в. бадр.ъак. — Батло )'е део
струка кукурузног ко)и остане над земл>ом кад
се кукуруз у 1есен посече; затим од купуса кад
се исеку главице и остане да стрчи само коревье;
уопште све као окресина, огризина, оно што
333
остане (Тимок, Милен.). Батло су оглабине:
кад полони )еду струк кукуруза, па по)еду само
лишке, остатак се зове батло (Тимок, Ост. Д.).
батло-ш ж покр. е. башвача. — Батлоча
значи крушку ко)0) )'е плод крупан (Книн, Си-
миЬ С).
бйттьав, -а, -о покр. укруНсн, ушшайлен. —
Стар сам, мо)е су руке батл>аве (Злакуса, Паял.
Б.). Иде као батл.ач пи)евац или кош (БиХ.
Радо). В.).
батнй, -а, -б покр. ко]и се односи на бЗш';
ко]и има везе са башом; пар. батн-и1: — ударац
(Никол. Ъ.).
бйтн.ак м покр. е. бад/ьак (1). — Опет до-
макнн нареди: „Ха)дете сад посн)еците баттьаке
V име Бож)е" (Паштровики, ПоповиК В., Ча)к.
3, 54).
батшача ж покр. в. баднача* (3). — Ов1)е
му изнесу кокош печену и погачу щ^елу (у
ПаштровиКима зову батн,ача) (Поповик В., Ча;к.
3, 58).
б&твьй1, -5, -ё покр. е. башни : ~ лупа (Бор).).
батн.й2, -а, -ё покр. в. бадли (Изр.). — На
Бапьи дан при)е зоре домаКин викне: „Кэмо ве?
Добро ви )утро и частиво Батвъе )утро" (Паштро
вики, ПоповиК В., Ча)к. 3, 54).
бато, -а (ЦГ) и -ё (БиХ) м (вок. бато) в. ббша.
батовпна ж покр. 1. бот. в. башур. — Бате
нина, ову сам реч чуо у Панчеву и мислим да
значи кукуруз у клиповима (Зиа) 4).
2. зоол. в. безмек (Шолли 1, 234; Хирц 4).
батбврл., -врл,а м покр. башоврласш човек;
исп. батоврл>ак, батоврл>ан, батонр.ъац. — Она)
батоврл, зори се као да )е неки ;унак (ЦГ, Шоп).
батоврльак, -ака м покр. е. башоврл (ЦГ,
ШоЬ).
батоЕрльана ж покр. башоврласша жена
(ЦГ, Шок).
батоирл.йн, -а на м покр. в. башоврл (ЦГ,
Шок).
батбврлэаст, -а, -о покр. онизак а дежме-
касш (ЦГ, Шок}.
батовр.ъац, -врл.ца м покр. в. башоврл (ЦГ,
Шок).
батог « 1.1, башина (1). — Узсо батог у
руке да извуче неку скршьицу испод постел>е
(Кур. 5, 29).
2. в. башок1. — У живоме говору данас
ри)еч батог значи: суха риба т.). риба суха као
бат (Кур. 5, 29).
батоглав м зоол. в. безмек 1_'гапо<;сорш зса-
Ьег (Шоллн 1, 234).
батбглавац, -авца м зоол. 1. е. руси еврачак
Ьапшз со11иг10 (Хирц 3).
2. е. бркаша шр.ъа Ми11и$ ЬагЬгшз (вреша
морске рибе) (Далм., Шол>ан 1, 173).
3. неки црвиН башурасше главе, шшо живи у
води а нейресшано миче рейом (Брач, ГлХНД
1887, 119).
бат&главица ж зоол. 1. в. бркаша шрла
МиНиз ЬагЬашз (вреша морске рибе) . — Народна
пак имена тих риба )есу она: брадушчик, бато-
главица, трлл (Нак. 2, 217). (Далм., Шол>аи
1, 173; Вуков. А. 2).
334 ВАТОГЛАВКА
2. в. йашка леделарка С1апрт1а вкисюп (ПС
1880, 45).
батб главка ж зоол. покр. е. бркаша шр.ъа
Ми11из ЬагЬасш (врсша морске рибе) (Далм., Шо-
ллн 1, 173).
баток м покр. е. башлак (1). — Батон )е
место из кога вода не може да отиче, него ту
оста)е; због тога )е неугодно за обра1)иван>е, а
нарочито за баштоваилук (Вран>е, Дим. Т.).
биток м сушена риба; вар. батог (2), батока.
— Баток се назива суво риблЪ месо и долази
трговиномъ одъ различите рибе (Поп. Ъ. М. 1,
406). Баток то )е сува риба, на форму наше
пршуте . . . само ни)е сушена на диму и ватри,
веЬ на сунцу (Митр. Т. 1).
батока ж в. башок. — Батока )'е сушена
крупни)а риба (шаран) на обручу (Срби)а, Бор).).
На ка;шевс исечени моруни, (есетре, крупни
сомови ... и шарани висили су на кононцима
сушеЬи се на сунцу: то )е била негдаипьа чувена
„батока" (Петр. Мих. 5, 44).
бВтоюьун и эоол. в. башоклун шрешпар
(Терм. 3).
Иэр. ~ треииьар : йшищг йевачица кратко;
а дебелог и уаког к/ъуна СоссогЬгашгез соссогпга-
и$1ез из ф. Рпш$ППаае; нес. батаюьун, бато-
юъунац, дебелоюьун, длеск, драчоюьун, ле-
шникар, тренньар, тренпьара, тупоюъун, усто-
к.ъун (Терм. 3).
батокльунац, -нца м (ген. ми. батбюьунацЗ)
зоол. е. башоклун шреш/ьар (Днв.).
батоп.а м аугм. од башо; исп. бата (6). —
Треба )ак и в]еш' батмьа, па да с' усуди да му
иште шкер (Нев. 3, 37). Сиша' . . . поп Мак
сим, чо)ак од они)а стари)а крл.ах и батонах
(И., СКГл 19, 563). Катонъа зкачи силан, зна
чащая чов)ек (ЦТ, ШоЬ).
БаторовиЬ йрезиме (Нов. 6, 273).
Бйточина ж варошица у Шумадщи, на реци
Лейеници.
БЗточинац, -йнца м сшановник Башочине;
она; ко/и ]е йореклом из Башочине.
Баточйнка ж сшановница Башочине; она ко}а
}е йореклом из Башочине.
баточка ж покр. в. чиода, игла за йрибадан>е,
йрибадача; исп. батшшьица. — Баточка )'е у Ко-
навлима игла са главицом (Зоре 3, 212).
бЗтра ж е. башара* (4). — Зато на рули од
горняка има мали кошиЬ, батра, или вран>
пеплетен од лозе или од пруКа (Мил. М. Ъ.
34, 32).
батрга ж покр. е. бадрлак. — Изредали се
богал>и прос)аци. Аветшьски се тамо клате на
жарком сунцу с истуреним батргама м)есто руку
(Ву)чип И., Реп. 1948, 140).
батргав, -а, -о куй се башрга. — Зати.м |
Нетачност клима, | батргав | спори бат, | о врату
обвешен вуче I покварен | кухин>ски сат (Ъоп.
8, 26).
батргало мне она] ко]и се башрга. — Ба-
тргало )'е човек (идете) ко)и се батрга (Во)в.,
Бор).). Батргало )е она) ко) и ни трезан не иде
као други л>уди, него се све нешто батрга (Бачка,
Радон. Н.). (Вла)'. 1).
батргавье с гл. им. од башргаши (се).
ЕАТРГАТИ
батргара ж покр. шалив назив за ракщу;
вар. батргача.— Батргара )е погрдно име за раки)у,
од ко]е се човек батрга кад ]е пи]е (Бачка, Мед.
7). (Банат, Лот.).
батргати, -ам (-амо, -йте; аор. б1трг5; р.пр.
бйтргао, -ала, -ало; трп. багрган и батргат) неевр.
I 1. а. иНи несигурним, неу]вдначеним кораком,
зайшьуки у ходу; вар. батрл>ати, батраати. —
Мрак осва)а све више, а ми батргамо уморни
друмом (Глиш. 8, 50). Батргали су и поводили
се час на )едну, час на другу страну СЬор. С.
5, 101). Попели су се посрКуКи на кров брода,
па после силазили у ложионицу, батрга)уки по
уским степеницама (Живад. 3, 92). У тишини се
;асно чуло како нешто гази и батрга кроза шуму
(Ъоп. 1, 143). фиг. Некада тако . . . заг)ем дубле
у лавиринт подземних путева душе и тамо ба-
тргам кроз мракове (Велм. 1, 7). б. гацаши,
шевелаши. — Испред куНе беше стари бунар а
око н>ега наслагане велике плоче од ко) их )е
отицала уста)ала црна барица по ко)01 патке цео
дан батргаху (Станк. Б. 1, 48). в. ошешуйаши
од равномерное крешан>а (о шочку, чигри и др.) . —
За чигру кажу деца да батрга, кад се не врти
лепо веЬ помало отскаче и дрма се (Зма) 4).
2. койрцаши се, ошимаши се. — Таласи за-
шьуснуше. }а пропадох у иски бездан. ОсеКам
како налеКу на мене, батргам по води да би се
извукао Цак. С. 3, 213). фиг. чиниши найоре,
шрудиши се, залагаши се, насшо]'аши (ШоЬ).
3. а. млашараши (ногама, рукама и сл.),баца-
каши се, йраНакаши се. — Батрга кратким облим
ручицама (Давичо, Кн>иж. 1, 355). б. лизаши,
сукшаши (о йламену). — Пламенци батргаху по
ваздуху као крила пламених птица (Цес. 3, 34).
4. неейрешно йокрешаши, с муком яйцами,
зайлишаши. — Куд си пристав с гавма, кад
батрга)у с ногама ко мо)'а баба с оном великом
вар)ачом (Зма) 1866, 16). Опи)е се брзо и онда
. . . батргао би ]едва )езиком (Зап. 1, 85).
5. покр. дрмусаши, шресши. — О^ешкао се
Крал, . . . држеКи Панкрачеву руку у сво)0) ба-
трга)уКи н>оме (Цес. 5, 38).
6. покр. кидаши, ломиши. — Деца батргаху
клас)е (Мел. 1).
7. покр. чиниши да се йрешура, йремеЬе (о
шшайу). — Батргати штап: врхом штапа тако
ударати у земл>у да се штап мора преметати
(Радон. Н.).
8. фиг. а. говориши козешша, шрабулаши
(Вла). 1). б. йричаши иейрекидано, без везе. —
Они први ... батрга) у туда у раскорак сваю)
сво;'е муке (Наст. 6, 127).
II ~се 1. е. башргаши (1—3). — И нико
га ни)е видео да се он батрга пи)ан преко сокака
(Срем. 3, 53). У то) супротности батрга се савре-
мена држава, на многим местима, неодлучна
куда да по^е ("Бон. Н. 1, 106). Сунце )е при
пекло, тако да се кола као уафним гвож^ем
окована, батргала ме^у )аругама и дрвеКем (Црн>.
1, 172). Радо бы ти казала чико, но врло мс
те е жао, твое Ье се ерце веЬма батргати (Стер.
1, 48). На колима . . . два точка, место на ру-
кавцима, батргаху се на церово) главки (Мил.
М. Ъ. 33, 135). Он )е волио Итали)у . . . али
ону живота, ко)и не миру)"е . . . него живи,
тече, трче и батрга се не знам како би)есно (Чер.
1, 194). Мирно иде, пуши и погледа, | А пред
н>им се деца батрга)у мала (Ил. В. 2, 65).
 БАТРГАЧА — БАТУНА
2. мешаши се, йлесши се (у шшо). —
Зашто се батргаш у оно што ти ни)е посао
(Мел. 1).
батргача ж е. башргара. — Батргача )е од
ране испечена раки)а, ко^ом над се ко опи;е
веЬма се — коба)аги — батрга, него од комовице
или ш.ъивовице (Радон. Н.). Ракита од ране
(батргача комадара) отца ал невесела (Зма)
1865, 10).
бйтрёше с гл. им. од башриши.
батривити, -им несвр. в. бодриши. — Мо
лим се свевшшьему Богу, то ме ) едино ободрава
(батриви) (ПП 1867, 21).
батрнвост, -ости ж е. бодросш. — Ви [сте]
. . . зшфзда . . . ко)а . . . св)етлост . . . до
броте, умшьатости и батривости да]е (Ил. Л. 1,
XIII). Осим тога, с великом батривошЬу за
мо)у болну душу наишао сам на признаке мо)ега
рада у Архиву (1аг. 3, 207).
батрити, батрйм несвр. (май. ЬаСог11) I «.
бодриши. — На)волео бих . . . батрити клонули
свет, нека не малакше (Вила 1865, 296). Нетко
. . . ]°ецавим защевом себе батрио (Киш 1, 141).
Батри дух за борбу (Нов., Отацб. 1, 60). Ал' )'е
брже Миклуш тихим гласом батри: | „Госпо,
мила ма)ко, не бо)те се само, | Не носим )а зло-
коб и несреЬу амо" (Зма) 1, 401).
II ~ се повр. — Омладина се . . . спрема да
достойно настави посао отаца . . . она се батри,
да га )ош веЬма умножи (Матица 1869, 310).
БатрнЬ и БйтриЬ м име (Борба 1950, 86/2;
Марет. 7, 87).
батрица ж (грч. ЬагЬгоп, степеница) 1. уз-
дигнуши йойлочани Простор Пред куНом, шераса.—
Пилат. . . иза!)е пред народ и стаде на батрици
високог уласка са ступовима (СН 1894, 415).
1еданпут [сам] сто)ао на )едно) батрици од на
шего затвора са )ош три друга, покушава)°уЬи
да скачемо у путу (Поп. Ъ. 6, 135).
2. а. камени йраг, наслага (у води). — Са
запада су седрене сти^ене (батрице) Малого те-
зерца, Вира и Батиновца (Фран. 1, 69). Вебер . . .
наслуЬу)е ... да седрених преграда („батрица")
ни)е било на м)есту Плитвичких |езера, када )е
онуда вода продрла . . . веЬ да )е ... вода
твореКи батрице Дезера начинила (И., 208).
б. огранена зараван или нанесена земла на сшено-
вишом шяу и заровнена у облику шерасе. — Л>уди
су оно мало землл ме!)у стиенами оградили, или
батрице (терасе) саградили и насто)е извабити
из н>е ко)'е зрно жита (III ул. 3, 70). Батрице могу
ее с успи)ехом употри)ебити и за изво(?ен>е рани)'ег
поврЬа (РадиЬ Ъ. 4, 14).
бйтрк м покр. скака/ье, 1)ийан>е, йомамно тра
пе. — Диван држе ... на друму ... на кра)
села, а по зими у диванкуЬи ... На таком мисту
скупе се поели вечере момци и цуре, па а)д у
батрк. Ко)и момак зна свират, та) свира, други
се у'вате у коло, па удри (Оток, Ловрет., ЗНЖ
4, 91).
бЦтрл. м сокр. одломлени део гране; исп. ба-
дрллк. — [Краву] ни)есмо хт)ели ни да погле-
дамо . . . сем ако )°е дару)емо каменом у бокове
или батрл>ем дубовим по ребрима (Ъон. Т. 3, 344).
батрл»а ж покр. е. бадрлак. — Много воде
задрже жиле, батрдо итд. (ТуриК 1, 546).
335
батрл>ак, -л>ка и (ген. «н. батбл>ЗкЗ) «. ба
дрлак. — У другого )е била откинута рука више
зглоба и он )е пружао у вис 6агрл»ак и.езин
(Ви). 3, 142). Загледа се у мали батрл>ак кажи-
прста (Минд. 2, 88). Остали мишиЬи са маше
правилним кра)евима батрхьака [су] формално
откинути кажипрстом (СА 1895, 658). При саби-
ран>у [гл>ива] не треба их ьз земъе чупати, него
их вала при дну струна (дршке) одсеЬи, а батр-
ллк им опет земллм покрити (.Батут 2, 100).
Десно — ред младих багремова, пресечен митра-
л>еским рафалом као тестером. Уз н>их, уз те
батрлже багремова, по)единачни ровови (Минд.
1, 39).
батрл>ан»е с гл. им. од башрлаши.
батрл>атп, -ам (-амо, -ате; .аор. батр.ъа;
р. пр. батрл.ао, -&ла, -ало) несвр. 1. в. башргаши
(I, 1а). — Сретну . . . скроз немоЬну, стогод-
сьачу баку, ко)а 'едва батрл>а путем (НПр,
ГлЕМ 1936, 169). Налоче се [медвед] вина и
раки)е, па стане батрллти, а они доЬу, па га
свежу и оку)у (Лика, КрмпотиК И., ЗНЖ 5, 136).
Рупцем завежу му очи . . . Сада ова) батрлл по
куНи, они га драже (Бег. Н. 2, 258). Нагази
негд)с на виловско коло ... и сада батрл>а по
сви)ету као тичица сломл>ени)ех крила (ДелиН
М., БВ 18881246).
2. чачкаши, йийкаши. — 1уста се подсм)е-
шку)е, батрл>а)упн кажипрстом сад по носу, сад
по ушима (КовачиН 2, 227).
батрльика ж део кукурузове сшаблик* са
кореном, ко]и осша]е После сече/ьа; исп. бадрл>ица
(Дим. Т.).
батрльица ж е. бадрлмца. — И задовол.но
протегне батрллце (Павич., ХК 13, 123). На-
редник . . . свом снагом стеже му батрлицу на
ушно) ШКОЛ.ЦИ (Маш. 1, 42). Палушке (батр-
л>нце) за)едно с комушином на >ьима пушта)у . . .
низ ри)еку (ФраииН И., ГлЕМ 1935, 36). Свако
)е перо, од прилике, за половину батрл>ице сво)'е
обрасло папер)ем (РадиЬ Ъ. 6, 19) Отресала )е
с оди)ела батрл>ицс си)ена (Новак В). 4, 72).
батргьата, -им несвр. е. башргаши (I, 1а) . —
Багрша он тако об)сшсис главе и модар као чивит
(Кик., СКГл НС 29, 321).
батуда ж (тал. Ьагшга) покр. 1. шуцаник,
шлунак за насийале йушева; гомияа ш.ъунка укра^
йуша; вар. батура1; исп. шодер. — У другом
)едном сну отац )е с ыш на цести уз батуду
(кад«е»е за цесте) (Нех. 3, 72). (Лика, Шкар. 1).
2. камаъем насуш йуш (Лика, Нар.).
батудйратн, -удйрам (-йра)у) свр. и несвр.
покр. Посуши, йосийаши йуш исшуцаним каменом
(Лика, Поп. Мил., Щ 3, 253).
батука м покр. в. баша (3) . — Младе пре-
деваю имена челядма . . . Омла^ини мушкой . . .
бата, батука (ПБС 1844, 248).
батульвца ж покр. в. бадрлак (Милеусн.).
батун, -уна м (тур. ЬаЫк) блашо, глиб; вар.
батувъа; исп. бата (I), батлак (1). — То рекав
АнЬел к бари се врте | И нсста ходеКи по том
батуну (Стан. Д. 5, 34). (Бока, Вук, Р).).
батуна ж «. бйш*. — Па, ет'. . . довели тако
жену, ко)а )е грешила . . . управо ни)'е гре
шила, него нъена зла батуна . . . затекли )е
(Ранк. С. 3, 217). Таква )е мо)а батуна (Ней. Н.).
336 БАТУНИБ
батуннН м покр. комадиН хлеба (Срб., Ра-
дсньиЬ Ж., РМ).
батуша ж покр. в. башун (X. Вас. 1, 21).
бЗтур м покр. кочан,, окомак кукуруза; нсп.
баталушка, батовина, батурица (2а). — Свака
[турпи)а] имадс ши.ъак, на ком ;е члннак од
дрвета, али знаду убити турпи^у и у батур . . .
од кукуруза (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 2511.
батура1 ж е. башуда. — ]от цестом никог
нема, нити се чу)е лупа кола по не уби^ено)
сасвим батури (ОбрадовиН П., БК 1901, 610).
батура* ж 1. е. башара2 (]). — Набрала
сам пуну батуру пасул>а (Срем, Прер. Д., ЛМС
184, 83).
2. найрава од йруКа за чуеан>е риое; исп. барка
(2), батара2 (4) (Белегиш, Душ).).
батура' ж главица (найр. на шшайу и др.)
(ГрЬ- 1).
батурак, -рка н бот. в. башиН (6а) (Поп.
Ъ. 4).
батураст, -а, -о ко]и има облик башуре*; за-
деблао, заоблен. — Батоглавац . . . н>еки црпнЬ (?)
батурасте главе (Ост. А., Хнрц 2).
батурати, -5м нссвр. покр. алкаво, йовршно
радиши. — Село има )ош стражу (зидану куКу),
бику и шприц за ватру ... С там се стварима
батура, ништа се не чува (Варош, ЛукиН Л.,
ЗНЖ 26, 121).
батурача ж покр. деб/ъи кра], држак на
йреслици или врешену. — На вр' дршка [на
прели] )е насаНена батурача, око коге се преЬа
умота . . . Батурача или сукадща [на вретену] —
то )е држак, на ко^ем има глава, ко шака (Крал>е,
КлариН И., ЗНЖ 6, 89).
батурина ж покр. велика, дебела башина (Ра
дон. Н.).
батурица ж 1. бот. в. башиН (6а) (Сим. Д. 2).
2. а. в. башур. — Батурица — шепурика
окрушених клипов а (Радик Ъ. 3, 87). б. в. ба-
дрлак. — Иде у пол-Ъ, гди е бью кукурузъ, те на
купи оныхъ батурица од кукурузовине, и съ
тымъ угрее пеНъ (Седм. 1853, 277).
3. задеблали корен длаке. — Али на)бол>е би
било н>их [бадл»е] . . . повадити, )ер док су оне
н>ихове батурице (главице на дно длаке . . .), не
Неш имати мира (БиХ, Зовко, ЗНЖ 1, 265).
батускера ж башйк (у йцорашитом и ауг-
меншашивном значепу) (Бачка, Бор).).
Батут йрезиме (Бока, Нак. 2, 558).
бйтуц м эоол. покр. е. скоба.ь СЬопЫгозюта
павиа (слашководна риба). — Лашским путова-
п. ем дознадох, да се подуста у 1асеновцу каже
и батуц (Мед. 4, 7). (Далм., Борь).
батучевина ж покр. месо рибе башуца (Далм.
Бор).).
БатушпЬ йрезиме (БВ 1886, 256).
батушка ж покр. е. чиода, шла за йриде-
ван>е, йрибадача. — Та]не станице пркосно )ав-
:ьа;у да би влада лакше пронашла чиоду (иглу
батушку) него и>их (СК 1937, 39—40/14).
баЬ- скраНено баНа (1 и 2), йрви део йолусло-
женице уз лично име оца, браша, йрщаше.ъа и др.
— Огац, Фила, баК-Фила . . . ни)е показивао
никакову противност (Коз. И. 2, 268). Ну слуша)
БЛ'Б.ОН.А
ме )'оште побратиме, | КазаКу ти )ош што од баЬ-
Шиме (БШН 1870, 101). На куКи опет лупнуше
врата и чу се братов зов: — О, баЬ' Андри)а!
. . . Бак* Андри)а! (Петр. П. 1, 7).
баЬа и баНа (ист. кр.) = баЬо (зап. кр.) м
(вок. бапа и баНо); исп. бита 1. у хийокорисшич-
ном значену : браш (обично сшярщи). — БаЬа,
баНо, ба)ица, баш К — све су то називи за ста
ршего брата (БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 370). Ила-
ри)а [брат]: Примири се, баНо! (Косор, XX век
1938, 5/98). БаНо значи што и брато (Дубица,
ХрваК.). Тако се у п)есме спомшьу сви редом
куКани, баЬо, сека, стрина (Варош, ЛукиН Л.,
ЗНЖ 25, 337).
2. у хийокорисшичном значепу : ошац, свекар,
девер, друг, чика и ел. — БаНа и бЗца зову деца
оца и мла^а браНа стари)у (Бачка, ДунН.). Сна)а
вели свом диверу, ако )е од н>е стари)и: баНо!
(Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 328). Друг друга зове:
друже . . . брато, баНо (И., 387). Слуга зове
газду . . . прама газдинима годинама: баЬа, чича
(И., 370). Мла^и укуЬани зову га [слугу] баНом,
чичом, или дидако.м, како )е веН стар (И., 370).
Шта ви знате баНа Дам)ане (Игнь. ]. 7, 154).
ПролазеНи кроз село . . . код )едне оси иск с
колибе . . . викну: „КалнниНу!" — „Одмах, баНо,
одмах", зачу се глас (Макс. ). 2, 7).
3. назив за снажног или богашог чоеека; нсп.
Ьида. — На клипку се баКа позна)о (|уриК Б.,
ЗНЖ 13, 283). Маци )е разбно и главу. Као баНу
каквога — ударно )у у по т)емен>аче (Берт. 1, 14).
Гица) се ти само колико ти )е иол.а, али умек-
шаНе тебе ова) баЬа! (Срет. М. 5, 82). То )е
добар бйНа, има 100 ланаца земл>е (Радон. Н.).
БаНа и БаЬа м име одмила; нсп. бЗНа.
баНак м йударска колибица (Хрв. Кра)ина,
Аре).
баЬакаше с гл. им. од баНакаши (се) (Павл.
Б.).
баЬакатя (се), -ам (се) (-амо, -ате; аор. 63-
Нака; р. пр. бЭНакао, -ала, -ало) нссвр. покр. е.
бацакаши (се) (Павл. Б.; ЦГ, 1овиН. 1).
баЬан м хий. од баНа. — Та не .числим ни
1а друкче, баНане (Грч.-Мил. 1, 410). Ко, зар
он, мо) баНан? (Петр. П. 1, 23).
БаЬанов йрезиме (Им. МС, 123; Аре).
баЬйр, -йра м (ар. Ьакйге, рано воНе) агр.
вреша дин,е. — А гд)е су ластовске диае . . .
неретвански баНирн, сплетске лшье (Вул. В.,
БВ 1895, 156). (Шул. 5).
баЬо, -а (ЦГ) и -ё (БиХ) м е. баНа.
Б&ЬовиЬ и БаЬоввЬ йрезиме (Вук 18, 388;
Дед. В. 2, 57).
бапбкало мне покр. она] ко]и баНока, скиШ-
ница, беейосличар (Бан^'а, Ворк.).
баЬ6кан>е с покр. гл. им. од баНокаши.
баЬбкати, баНбкам неевр. покр. 1. иНи без
ци.ьа, базаши, скишаши, лу/ьаши. — Немам кад
по селу баНокат (Варош, ЛукиН Л., ЗНЖ 26,
134). БаНокам по ловишту ... и не ловим (Цеп.
1, 5). (Лика, Шкар. 1).
2. беейосличиши и расийаши новац (Лика,
Трб. П.).
баЬогьа м покр. аугм. од баНо; исп. баНа (3).
— БаНон>а [)е] човек висок и крупан, а притом
и угледан (ЦГ, 1ововиЬ 1).
 БАЪУК
бапук м покр. 1. камен ко]и се меНе йокра)
йуша да се кола не би срушила у йровалщу; исп.
колобран (Лика, Кос.)»
2. фиг. омален дежмекасш човек (Лика, Кос.).
байун, -уна м покр. велики сандук (Црмница,
МнлетиК Б., СДЗб 9, 263). фиг. гломазан, не-
сйрешан човек (И.).
баЬушка м (рус. батюшка, отац; свештенпк)
фам. Рус, руски цар, Руси уойшше. — Чуд-
новати л>уди, та брака наша Руси! Има их
... и онаких и онаких . . . Што сам ти синоК
средним баКушком награисао (Шапч. 8, 61). Ба-
Нушка Ке вьему с ле^а . , . па Ке да рипа у
Дунав к'о жаба (Нуш. 14, 43). „БаКушка" [им )е]
„слупао цименту" (Дуд. 1, 123). Можда Ье га
[крала] у овом рату одбацити ко Руси цара-
баКушку седамнаесте (Чол. 3, 28).
бау-бау и бау-бау узв. оном. 1. за йлашеле
деце; исп. баук. — О ти вуче, бау бау! (НП Вук
6, 287). Изш)и ти под пенцер, па вичи „бау,
бау", па пе се [дете] вальда преплашити и упу-
тати (Шкар. 2, 214).
2. за йодражаваке шойовског йуцла и ел. —
Бомбардоваае ! Гранате! повикаше сви . . . Бау,
ФИ)У)У)У> ТРас! (Ков. Д. 1, 40).
бау бау м непром. в. баук (1). — Био )е
прави баубау и црвена крпа за све . . . медио-
критете (Вол>а 1926, 408).
баук м 1. (йо народном веровагьу) замы
шлено зло биНе ко}е улива сшрах, страшило; исп.
ба>а1 (1), ба)о1, бареч (1), баречина', баро", бау
бау, баучка, бучка. — На ногама гаНе шаро-
вите, | Какие су )0] клете искиНене 1 | До кол>ена
вуци и бауци (НП Вук 3, 103). Куд ме водиш
У гуДУРе ове I ■ • • Овде ви)у вуци и бауци
(Митр. М. 1, 119). „Чедо драго, а зашт кри]'еш
лице?" | „Погле отац кра) шуштека луга |
Зар не видиш ноНнога баука?" (Живк. В. 1,
149). Не одобра вам ни у ком ел уча) у да се деца
плаше каквим бауцима (Мил. М. Ъ. 13, 62).
фиг. она] ко]и улива сшрах, оно шшо задаче
сшрах. — Да пишем о овоме чудноватом чо-
веку [о Белом Мехмеду], управо о овоме ба-
уку, натерало ме )е то, што се о н»ему има)у
дво)ака мишл>ен>а (МариЬ С, БК 1897, 1460).
Кад се бич, та) баук кошски, употреби . . . кон.
брзо сазна шта се од н>ега хоЬе (СпасиЬ Д.
3, 318). Метерних )е овом као и сваком другом
приликом плашио владаре бауком опште рево-
луци)е (Поп. В. 1, 63). Аустри;а и Немачка . . .
траже распарчаваше Велике Руси)'е. Оне хоКе да
уби)у словенског баука (Правда 1917, 318/1).
2. сшрах, зебла. — За старогрчке духове, мо-
рал )е био у принципу мудрости и у осеКаау дуж-
ности; и без баука од бож)е казне СДуч. ]. 5, 215).
3. ойшши пазив за све шшо мили, гмимсе (буба,
црв, глиста, змща ишд.); исп. ба^а1 (2), бара* (1),
баречина*, баро*, бароч, баул>ак (2), баул>ина
(Милеусн.; Бор).).
4. мед. нар. а. е. бйк. — Жене тепа)уКи зову
зубе у мале Д)еце . . . м^есто бак . . . баук, и
баучак (Вук, Р).). 6. покр. в. ]ечмичак, црвени
чвориН на ивици очног кайка ко)и насша]е услед
зайаленм ло]не жлезде (Ьогс1ео1ит) (Брач, Гл.
ХНД 1886, 124).
Изр. зоол. покр. с/а/яя ~ : в. велики свишац
Ьатрупз посгИиса (Н. В). 5, 182). цряи ~ : в.
сланинар Осгтсже* 1агсЗагшя (Н. В). 5, 181).
58
БАУЛАТИ 337
Баук надимак ко}и }е йосШао йрезиме (РаЬ.
3, 63; Шем. Пакр. 1898/Ш, 6).
баукавъе и баука&е с гл. им. од баукаши (се) .
баукати, баучём и баукатн, баучём и бау-
кам неевр. I 1. викаши „бау", йлашиши шаквом
виком. — Него . . . хаще да се плашимо . . .
Стриц пристане на то, па изи^е пред пеНину и
стане баукати: „Бау! бау! бау!" (НПр Вук, 212).
2. рикаши. — Чули сте га [ерндака] сви,
кад ;ош )с у шуми баукао (Цеп. 1, 114).
II ~ се уз. повр. йлашиши ]едно друго вичуНи
„бау"; йравиши се бауком, йрерушаваши се у
баука; исп. баучити се (1). — Ъеца се баука)у,
)едно другим, кад се )едно од другог кри;е и
виче: бау! бау! ЦовиК. 1).
баукли)а ж зоол. покр. в. бубамара СоссшеНа
версетрилсшеа. — Кад пане на момка баукли]а
. . . говори )о; три пута: „Бауклща, гд)е )е мо)а
)аукли)а?" (Драгичевип Т., ГлЗМ 1907, 52).
баукнути, баукнём и баукнути, баукнём
свр. трен, (неспр. баукати) 1. викнуши „бау". —
Баукни оно) немирно) деци у соби, ал и да те
не виде (Ред.).
2. рикнуши. — А он потихо пева и застане
кад срн>ак баукне (Шум. гл. 1941, 1/8).
баул, -ула м (тал. Ьаи1е) покр. йуШнички
ковчег, веНи Пушнички кофер; вар. бавун, ба)ул,
ба)ун, баун, бауо; исп. баулин. — ПрексиноКь
послао самь ви . . . вашъ баулъ а сада шил-Ьмъ
по истоме и кистинъ сь кньигама (Милаковик
Д., Вук 16, 43). Юьажева свита, сви Турци
с музиком, слуге, баули, све се у тили час на-
трпа на „Тимзах" (Зап. 4, 238). Устаде ... и
отвори сво) баул са сведении поклопцем (Самок.
3, 188).
баулйн, -йна м покр. е. баул Цововик Л.,
БВ 1894, 107).
баулиЬ м дем. од баул; ручни кофер. — Ба-
улиЬ. )е осредьи ручни куфер, што се обично
у )едно) руци носи (ЦГ, Ха)Д.). Карата написа
ние имаЬаше пун )едан баулиЬ (Зел. 2, 37).
А факин ме ники обликолио да Не ми он наЬн
приноЬиште и однити ми баулиЬ за динар (Мат.
16, 277).
баулче, -ета с дем. од баул. — ИмаНе. . .
]'едно бар оковано баулче ну но дуката (Маш.
1, НО).
баул.1 м покр. в. баулач (Гружа, Васил>.).
баул»* узвик за йошешицале: баул>а}1 —
Баул,, баул,, мо) Качо, и напи) се ладане, и
остани онако четвороножно (Наст. 1, 83).
баул»ак, -л>ка м 1. дем. од баул,1.— Док из
тала равни читавие | Ко' баул1ак изнорило не
тто, I Усправисе, и на сусрет к' нама (Сар. 6, 40).
2. покр. е. баук (3) (ЦГ, Шоп).
баул>анче (баул>анче), -ета с покр. у хийо-
корисшичном значс/ьу : мало деше кад шек йочне
да баула (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
баул>ан>е с гл. им. од бау.ьаши.
баул>ар, -ара м зоол. в. шрчу/ьак СагаЬиз
(Град. 1, 15).
баул>атн, -8м (-амо, -ате; аор. бйул>3; р. пр.
бЗульао, -Зла, -Зло) неевр. 1. крешаши се йобаучке,
Ш]. ойируНи се рукама, коленима и шрбухэм, йу-
зиши; исп. бушел>ати. — Оставлена сама себи
338 БАУЛ.АЧ — БАХ*
. . . [деца] баула)у и пузе по застрто| земли
(Мил. М. Ъ. 13, 18). То чини само човек,
бау:ьа;уЬи као дете обема и ыогама и рукама
(Зеч. Мил. 3, 137). Он се сруши на колена
и поче четвороношке баул>ати (Ил. Д. 3, 146).
Падало се, баулало и котрл>ало низ стрме
стране (Давичо 1, 85). Велики део рашеника
; . . на рукама почео да баула уза страну (Дед.
В. 2, 232). _ "
2. милеши, с муком иНи. — Баула^у троме
самарасте корн>аче (Нев., Дело 33, 298). 1едан
с)екираш . . . вуче тежак багл>ав корак . . . у-
порно баула, ево десет година ... и то што га
гони да тако упорно баула, то )е нагон ко)и га
т)ера као живину (Кик. 1, 167). Кон, му ма-
лаксао. ]едва )ош бау.ъа (Стан. Д. 2, 260). фиг.
Сме)е [се] то) чудно) зверци, човеку, гледа)уЬи
)с како баула ка савршенству (Ков. Б., Нуш.
25, 330).
баулач, -ача м она) ко]и баула; фиг. лойов;
исп. баул»1 (Гружа—Надибар, Басил.).
баулача ж покр. женско деше кад йочне да
баула (ДучаловиКи, Ков. Р.).
баулина ж в. баук (3); исп. баулати. —
Их, колика ми баулина пут преЬе! Шушка не
тто, мора да )с некаква баулина (Гружа —
Надибар, Васил.). Какое су ово баулине, што
су се разбаулале овуди^е? (ЦТ, Маговч.). (ЦТ,
]овнЪ.. 1).
баулке прил. баула)уНи; исп. баучки, по-
баулке, побаучке. — ВеЬина Пекина има тако
мали отвор да се (едва баулке у н>их улеКи може
(Жу). 3, 48).
баун, -уна м в. баул. — Биле су порег/ане
по соби оне старе домайе скрише, бауни и столо-
вачи (Ъуровик Р., Ств. 1948, 210). Бо)ица . . .
)е казао да )е однео два „бауна" робе ('Бур.
5, 162).
бауника ж бот. покр. в. буника Нуозсуапш»
шр;ег. — Буника, бауника . . . гЬезиним се Йе
меном каде зуби болесни (Них. 1, 6).
бауо, баула м покр. е. баул. — Мо) бауо )е
био крцат нових оди)ела (Бук. 1, 77).
баура ж (ген. ми. баура) а. шуша овца (Бач
ка, Вук, Р).). б. баурава овца. — О) преслице,
другарице, | . . . Бауру )е циганнма | Мо) за
тебе драги дао; | Ал' шта Ку му зато дати, | Нек
му ни)е овце жао (Суб. ). 2, 10).
баурав, -а, -о коуи има гуешо мркобело руно
(Поп. А. 3, 94).
бауран, -ана м баурав ован (Срем, Прер.
Д.).
баурача ж агр. е. бабура (1а). — Набере
лишЬа ... од паприке баураче (оне што се пуне
при справлалу сарме од паприке) (Ми). С.
6, 393).
баучак, -чка ж дем. од баук. — Зар иштете
ви других вештица, | Баучака и караконцула?
(Ку). 3, XXV). Баучак . . . означава зубик у
детета (Петр. П., ГлЕМ 1933, 106).
бауч.ша и баучипа ж аугм. и йс]. од баук.
— Кад Д)ецу плаше с тарантелом, скорпиуном
пауком . . . говоре: „ено баучине сад Ье те
и^ести" (ПоповиК В., Вук 18, 81). Скакав ци
гусенице и друге баучине . . . гризу и )еду жито
и грож!)е (И., 74).
баучитп се, баучйм се неевр. 1. в. баукаши
(II). — А д)сца се луда на орла нагнаше, |
Бауче се, сми^у, )'едно друго плаше (Ил. ]. 3, 197).
2. беэл. мрачиши се, облачиши се, йрекри-
ваши се шамним облацима. — Тек што )е почео
ври^еЬи, стаде се баучити и облачити (НПр
Ча]'к., 375). Нешто се баучи са запада, т;. спрема
се за кишу (Бани]а, Ворк.).
баучица ж нар. мало дрвце шшо сшо]и йо-
йреко на мошовилу. — Узму мотовило ... и
на н> .мота) у с вретена прег)у, но све на )едну
страну баучице, пак на д\ угу, да се посли;е
раставити да (Оп. 1, 5).
бауч)е с покр. дрвена ручка, дрэкак. — Срп
^е усадит у бауч)е или линак, округли комад
дрвета (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 232).
баучка ж покр. в. баук (1). — Бау, бау . . .
видиш сине, иде баучка, па Не да те изеде (Вранье,
Вла). 1).
бЗучкй, -а, -б ко]и се односи на баука. —
Ъе )' баучко бавиште, | И г)е внлеко са)миште,
— | Ту )е вилца двор и кров (Сар. 13, 62).
баучкп прил. е. баулке (ЦТ, Бор).).
бёфт м покр. «. бЛш'. — Среттьа породица,
ко)а такие з-бафтом кунаке ра1)е (Мил. 2, 41).
Изр. на ~ : на среНу (у жели да нешшо
иейадне йоволно). — Кад се неко на нешто
решава уложити, каже: „А;д на бафт тога и
тога" (Дуч. С. 1, 310).
бЗфтаци)а м покр. в. башлща. — За онога
коме добро поели пролазе веру)е [се], да )е . . .
бафтаци^а (Дуч. С. 1, 310).
Бах м (лок. Баху) заст. е. Бй (Мил. М. Ъ.
15, 309).
бМх1 узв. «. бй (1 б). — Оливера (пошто се
уверила да )е Нешка изишла, Драгошу иза
ле!)а.) Бах! (]ов. Дар. 1, 91).
бйх- м заст. 1. вика, бука; йреш/ьа. — 1ер
)е луто утучена ра;а | Од турскога баха и зулума
(НП Вук 9, 470). Кесеци)а на лих ноЬэ'- "'дари,
отца му одой бахом, а лега ухвати и веза (НовиК
7, 90). Да )а с колици.ма св)ема . . . по!)е.м, и
да оно Потуради)е . . . изненада и бахом а ноЬу
растерам (Сар. 12, 358).
2. йредзнак нечего. — Ни од зоре баха ни
би)елога данка (Зоре 3, 211).
Изр. ударити, ударати, уби(]а)тя бахом:
(йо)йлашшТш, засшраши(ва)ши (виком, грдпзм).
— 1унак б)еше Фазли-харачли)а, | . . . Не даде
му РосниЬу Стеване, | . . . Удари га бахом и
ршумом, | Об)е му )е руке савезао (НП Вук 3,
310). Не позна)ете ви Арбанасе на* )а. ]л н>и'
уби^ем ба(х)ом (Дуч. С. 1, 490).
б$х*мзаст. само у изразу: ударити у ~: По
чеши йорицоши, йореНи; не йризнаши; исп. 63 (2а),
башити*. — Чу)уЬи све . . . удари у бах и оста
при том да ноНас никуда из двора ни)е излазила
(НПр Маг. Б., 172). Кад донесем цв')еЬа позла-
Нена | И теби га )а дару)ем, бане! [ Немо; мени
у бах ударити, | Да ми не Кеш Злат')у поклонити
(НП Бос, 290). И у бах кад удари силан власт-
ник, не сми)е му свако ударити у очи, ни реки
му, да не говори истине (НовиЬ 8, 32). Ако се
заклео криво или лажно св)едочио за какву
сво)у корист, н.пр. ударно кому у бах за дуг . . .
тад )е непоштен (Богиш. 3, 637).
 БАХ» — БАХАТОСТ
б&х* йрилог за йо]ачаван>е 1. сасвим, йошйуно.
— А како )е нарав л>удска по себи вишс зла
него добра, тако они пушКа)у бах мах злу сва-
кому (Павлин. 1, 68). Нити што кому кажем,
нити зашто питам; него пустио бах мах уобрази
... да изазивл>е сукобе, борбе, л>убави (И.
5, 48).
2. (у одречно) реченици) никако, баш никако.
— Друга тройка у ово) природи, | Гд)'е прол>е-
пс.м в)ечним пупи цвисЬе, | Кому ноНни Ован
бах не шкоди (Тице 1, 536).
баханал, -ала м е. баханалща. — Ни сан>ао
нисам да сам дошао баханткшьа.ма у баханал
(Ча)к. 1, 15). Сви трче у гондоле на терасе, у
друге дворане, откле се гледа чудо Венещцан-
ског баханала (Вощ. И., Звезда 4, 539). Живота
се хоНе ... ал' не онога, ко)и срКс као би)есни
баханал по склиско) стази (Шен. А., ХКК, 172).
баханалй), -и;а м е. баханалща. — Он ]°е
од на^ре^их код нас преко кога л>убав ни)е
прешла као баханалй) или карневал (Митрино-
виЬ Д., БВ 1913, 114).
баханали;а ж (обично у мн.) (лат. ВассЬа-
паПа, верска свечаност у част бога Баха) разу-
здано весел.е, йщанка; вар. баканал, баканалида,
баханал, баханалй ). — Од сцене у амаму ... он
[Борисав СтанковиН] )е начинио орги)у разблуд-
ности и нудистичку баханали)у (Богд. М. 2, 78).
'Бачки растанак, )есте само опис )едне 1)ачкс
шпанке, )една доста груба баханалг )'а испод Ма-
гарчева Брда (Скерл. 4, 341).
баханалскй, -а, -б ку'и се обноси на баха-
налщу. — Рубенсове презреле Амазонке . . . ожи-
ве.'.е и вреле, сручава)у на мене сво)у баханал-
ску пожуду (Петр. В. 7, 133).
бахант м (лат. Ьасспаш,-ап(1$) мит. свешшеник
бога Баха; учесник у баханалщама (Зам. 1).
бахантан, -тна, -тно разуздан, раскалашан;
исп. бакантски, бахантички, бахантски. — Ни
песме ко)с су посвеЬене пику нису бахантне, нису
орпфшке, и у н>има )е од)ск вьегове ['Буре
1акшиЬа] непомирености са ругобама таданпье
друштвенс стварности, ьегове непокорности и
неукротивости (Глиг., КН 1948, 41/1).
бахантица ж в. баханшкшъа. — На челу
сви)ех, као префина, модерна бахантица — кан-
кану)е Лиди)а (Во)н. И. 2, 139). Нек живи
льубав, бахантица дивна (Дом). 1, 22).
бахантички. -8, -5 заст. е. баханшан. — У-
жасан )'е призор гледати то бахантичко коло
негаци)'е, досетке и поруге (Нов. 4, 112).
бахантка ж в. баханшкшъа. — Бахантка )'е
блесна, што ми душу сише (Назор 4, 3).
бахапткнша ж мит. свешшеница бога Баха;
учесница у баханалщама; вар. баканткшьа; исп.
бахантица, бахантка. — Пошто су Орфеда, кад
)е изгубио сно) идеал, баханткшье разнеле на
комаде, н>егова )е лира стално понавл>ала: „Еври-
дика!" (Кнеж. Р. 1, 19). СреКа сад избила не-
надно, заиграла махнито као бахантюньа (Ъур.
2, 147). Та оно )"е . . . Олимп ербски муза, овде
бораве Сатири, баханткин>е, Фау1ш и Сирене
(Рув. К. 2, 277).
бахантски, -а, -б е. баханшан.
бахат1, бахата и бахта и бЗхат, -а м <>. баш;
вар. бакат. — Како та)ом иду клети Турци, | Од
339
евс войске нема ни ри)ечи, | Тек од бахта земл>а
потутн»у)е (НовиН 1, 20). Ослухн>ива, иде ли
когод, и, не чу^уКи никаква бахата, заклимала
би главом (Вод. 3, 36). Зачу се бахат босих ногу
(Макс. ]. 2, 193). Чуо се одмерени бахат н>егових
поткованих чизама СГов. Мил., КС 1927, 193).
И коша су )едног угледали тада | Како )ури,
б)есни, на ноздрве дува. | Сва дубрава )ечи од
силна му бахта (Стан. Д. 1, 15). ,)ош мало, па
смо у тихо) ноЬи могли разабрати бахат весала
у води (1ов. М. 1, 83). Дочу)у1ш на)ман>и бахат
на вратих ерца мога (1уришевиК, Батут 1).
бахат2, -а, -о обесшан, осион, надмен. — Та
мисао ра^ала се . . . као )едино могуКа освета
за сузе и смрт ко)'е су бахата нациста серали
(Давичо, Кн>иж. 1, 337). Псовка мрачним дво
ром )ечи, | И но Кае то се на тежаке дречи |
Бахата жена грофа Бер нардина (Назор 3, 175).
Море )е чудно, та)инствено шуморило, а н>егов
се )е шум слагао у пакленски акорд са бахатим
слш)ехом оне несретнице Цер. 1, 56). Тако ситно
ти)ело незнатна уредника закутнога, но у сво)0)
околини врло бахатога листиКа миго.ъи неком
укоченом самоспозна)ом (КовачиЬ 2, 55). Ни)е
био бахат у говору са водником, него просто-
ердачап (Блаж. 1, 66). То су биле ри)ечи . . .
патриотског Крагу^евца, бачене у лице бахатом
осва]'ачу (Чол. 2, 166). Бахато брблаше о мувье-
витом рату заменено )е тужним нарицавьем о
неизбежности дуготращог рата (Дед. В. 2, 243).
бахататн се, -ам се неевр. размеШаши се,
шейуриши се. — Напокон узе се )едан мла^ан
учител> бахатати се и у сво) напетости . . . по-
ругл>иво рече модему суседу . . . „та си бун>о"
(БШН 1870, 204).
бахатац, бахаца м покр. бахаш човек. —
Скршит се мора робска лозинка бахатца и наби-
кулена: та црве, )'ер си мален, )ер си црв, сви)'а)
се под силничкимн ногами! (Ковач1 Ь 1, 32).
бахатлук ж индив. в. бахашосш. — Од чега
)'е онда живела душа тог света [Турака] ... од
лажног бахатлука кад се над ра)ом бесни (Сек.
4, 186).
бЗхато прил. обесно, осионо, наднено. —
Непросви)етл>ен чов)'ек ... се над све, што )е
слабите од ньега . . . бахато диже (Трет., Напр.
1901, 283). Кол>ари су се бахато надимали (Кран»ч.
Ст). 1, 243). Желите ли осв)'едочити се да се
по Москви туЬинци бахато шире Оаг. 2, 195).
Рекне те се бахато иасми)е ("Бал. 10, 55). Зато
сам се . . . радовао када сам видео н>ихова лица
мало друкчи)а него што су им била када су,
бахато и самоув)ерено, ушетали у нашу земл>у
(Чол. 2, 235).
бЗхатост, -оста ж обесш, осноносш, надме-
носш; исп. бахатлук. — И куда плази то сви-
)етло, онуд вуче за собом сву силу ситних про-
зирних крилашца и други свакакви мали живот,
што га ]е чов)ек у бахатости незнан>а и глупости
назвао „гамад" (Ъал. 8, 124). Ко не зна та) тип
нашег човека силеци)°е и паразита . . .? Ко не
носи у души жалац н>ихове бахатости? (АндриН
8, 156). Залегао се тако с временом у Тахирбега
. . . ос)еКа) самосви)ести . . . постао поносан и
кочоперан, а од поноса постала бахатост (Кик.
1, 277). Од поноситог и осетл,ивог динар ца
развио се у новим приликама тип пун резигна
340 БЛХИЧЛН — БАЦА*
ци)е, ко)н мирно и без отпора трпи нсьо.ъу и
бахатост мале господе (Марч. 2, 540). Чудо-
вишна идеологи)а расизма . . . чудовишни по-
редак у шихопо) земл>и и н>ихово) армией ство-
рио )е код н>их ону бахатост, надутост, она)
мало усил>ени, кратки, силовити, самозадовол>ни
сми;ех (Ъил. 1, 313).
бахнчаи, -чна, -чно 1 жив, шемйераменшан,
бахнчкй, -а, -б ] йун заноса. — Въего-
шеви су спевови драме, ма да су догаОДи епски
и фрагментарни ... по нека кола дубоко бахи-
чна и психолошка (Црш., СКГл НС 16, 570).
Тиреси)а и Агава . . . обузети су бахичким оду-
шсвл>ен>ем за новога Бога, Диониса (Ков. Б.,
Гл1ПД 12, 625).
бахнутн, бахнем свр. трен, изненада доНи,
наиНи, уйасши; вар. бакнути1, банути (1); исп.
батисати1. — |еднога дана бахну канетаи у
село (Весел. 17, 37). Окрепе се и гледа да ко
не би бахнуо (Шант. 5, 6). Бели Мехмед и 50
се^мена у поноНи бахнуше изненада у ову ерпску
Шпарту (МариЬ С, БК 1897, 1589). ";Гош су
многе по Тимоку страже, | Што на Турке пазе
Вндинли)е, | Да не бахну отуд у Срби)у (НовиК
6, 300).
бйхор1 м покр. шрбух; исп. баор (1) (Сент-
андри)а, Зма) 4).
бахор- м покр. чароблак, вешшак. — Ча-
робни гуслач бахор на виолини Сер. 2, 105).
бМхорёше с гл. им. од бахориши.
бахорн)а ж чаролща, ба]носш, драж; исп.
бахорство. — Сва )е рацост и жалост . . . народа
у п)есмах . . . сва л>убка чудесност и ]асна бахо-
ри)а наше прастарине у н>егових припови;естих
(Кур. 1, 34).
бйхорнти, -им неевр. 1. е. ба}аши (1а). —
Нешто ме )е забшьела глаь а, | Нег' ми зови ба-
хорицу, ма)ко, | Да би мене мллду бахорила
(Вук, Р).). Ни)е била код ли)ечника, Дубравка
нешто бахори око н>е (Дубровник, Кастр.).
2. покр. уга^аиш некоме; йазиши, мазшии некого.
— Бахори га [оронулог старца] као мало ди)ете
(Дубровник, Кастр.). Баба каже Д)етету ко)е се
око 1ье умил>ава: „ХоКеш да те баба бахо
ри!" (И.).
бахорнца ж 1. в. ба]а.шца (1). — Има ли
код вас видарица, бил>арица, ба)алица (бахо
рнца) ... и других врста надри-лекара (Здр.
1907, 352). Зовну ба'орице, да приви)у траве
(Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ 10, 88). Преглавак
о в)ештици, ко]а има многе прид)свке, бива:
Крстача . . . бахорица (Вул. В., Кар. 1901, 187).
2. би.ъе за бахореле (Кур.; Батут 1; Глик 1).
бахориица ж 1. в. бща.шца (1). — III та
код вас припови^еда пук о вилах . . . бахорни-
цах . . . врачарицах? (Кук., Арк. 1, 242).
2. бот. «. чароба}ка Сксеа 1иГепапа (Шул.
5, 509).
бЗхорскй, -2, -б ко]и /е у вези с бахоромг,
бахорен,ем : <~ бил^е (Кур., Аре).
бЗхорство с в. бахорща (Кур., Аре).
бахрат, -а, -о покр. шрбушасш; исп. бахор1
(Сентандри)а, Зма) 4).
бахсуз прид. нспром. е. баксуз. — Тво)и кала)и
и бахсуз политика од укопаци)е па до данас ни)е
била на)зрелн)а (Скар. С. 1, 41). Не купу) кон>а
чапраса . . . ;ер )е такав кон, бахсуз (несрсКан),
али не по тво)у, него по сво)у главу (ГлЗМ 1898,
518; Аре).
бахт м в. баш*. — Добра бахта диздарева
сина! | Авли)нска му отворена врата (НП Мар).
Л. 3, 9). Ту обаве обо)е )едну кратку молитву
ради бахта (среКе) и напретка (Ку.шновнК М.,
ЗНЖ 4, 129). Боли )е драм бахта, него 1)еми)а
воска (НПосл., БВ 1890, 343).
БВхта йрезиме ('Кор. В. 2, 121).
бйхтан, -тна, -тно (комп. бахтни)й) покр. в.
байшн. — Него почмимо о чему бахтни)см и за-
ни.м;ыши)см (Скар. С. 1, 72).
бахтавье с гл. им. од бахшаши (се).
бахтати (се), башЬём (бахЬём) (се) нссар. в.
бакшиши (се). — Одмакли два три пушкомета,
кад за вьима бахЬс Арбанас (Пав. 23, 56). БахНе
дишуК, кб ви)ор да ломи на клисури крел.ут
(Трес. 3, 42). То )е она) исти АндриЬ, што )е
ЖефаровиКа . . . означио плаги)атором, )ер ни)е
знао вид)ети и прочитати, што )е требало и
вид)ети и прочитати, кад се чов)ек башЬе око
кн.иге (Врх., БК 1899, 1591). Хипархо )е тачно
изм)ерио сунчану годину, а Мехиканци и Етрусци
тако^е су се о том бахтали (Рак. Мита, Вила
1868, 400).
бЗхтаци)а м е. башлща. — Вила зове у
турску орди;у | ... „О Меми)а турски бахта-
ш^а! | Ако те )е игг)е у орди)у | Ти потрчи
право на сердара, | Да му добру поси)°ечеш главу
(НП, БВ 1912, 202).
бахтети, -им неспр. покр. засшрашиваши, бре-
цаиш се. — Кад почне да бахти, а ти му реци:
муч (ЦТ, Шоп).
Бахти)аревиЬ йрезиме (БВ 1896, 216; Ан-
дриК 7, 269).
бахтли пряд. нспром. е. башли. — Ова) )е
чон^ск врло бахтли (Скок 2, 183). Здрава и
жива, сретна и бахтли била (Кулиновип М.,
ЗНЖ 3, 147).
бахтсуэ м покр. е. баксуз (НП Херм. 2, 621).
бахул»ача ж зоол. е. Кубасша шева Са1еп<1а
сг1$са1а. — И бахул>ача зими оде у свит, а у
пролиЬе ето )е опет у село (Калеб 2, 227).
бахча ж в. ййлииа. — Модри кровови по
тонули у зеленило ко)е се диже из бахча
(Нуш., БК 1896, 1108).
68ц1 узв. за еаблеле оваца; исп. баца*. — У
оближню) Подгорица икавци опет из Босне,
овце вабе са бац! (Тро). 7, 159).
68ц* узв. у глаголско) служби (према гл.
бациутн) у значен>у: бойни. — Бац )едном, бац
другом, не може се внше трп)ети 0овиЬ. 1).
баца1 м покр. 1. е. браца. — Баца у Во)водини
исто што и браца (Бор).).
2. у хийокорисшичном значе/ьу : сшриц. —
Баца се зове у милости стриц (Лепеница, Ризн.).
б8ца' ж (геи. «н. баца) а. назив за овцу без
белеге на главы и име шакво] окивошшьи. — За
овце су [у Васо)евиКима] шцчешЬе ова имена:
бал>уша . . . галл . . . баца (ако нема белега на
глави) (Раичевип С, ГлЕМ 1931, 70). (Тро).
7, 161). б. сишна овца жуНкасше главе (Ускоци,
ЦГ, СтаниЬМил.). в. (и баца) овцауойшше (Пи-
рот, Стан. Мил.).
 БАЦАТ — ЕАЦАТИ
бЗц&) м индив. бацшье,хишац (Стер.,ГлДСС
1, 56; Поп. Ъ. 4).
бЗцак м индив. замах, ударац. — Мегало-
сауро би могао на)веЬу данас гали)у ]'едним ба-
цаком репа раздробити (Прица Д., Даница
1867, 356).
бацак, -цка м покр. в. бацан (а) . — Загле-
дао се као бацак у отаву (Сврл>нг, Васил».).
бацакало м и с 1. она) ко]и се ногама бацака.
— Размаженом детету, ко)е се од горопади вал>а
и ногама бацака, каже се: „Ти си право баца
кало!" (Радон. Н.).
2. фиг. она; ко;и се радо размене (нарочито
ноецем) (Во)в., Бор).).
бадакйвье с гл. им. од бацакаши (се).
бацакати, -5м (-амо, -ате; вор. бацака, р. пр.
бацакао, -Зла, -ало, три. бацакЗн) несвр. уч. I у
деминутивном значсшу: брзо, жшо и йомам
бацаши. — Гледао сам чардаш играт' | При)а-
шина 1ашу: I Бацако )е ноге | У свбм раска-
лашу (Зма) 3, 93). Било )е тик до палача, што
су се дизале према уви)ек младому мору, ко)е
ни)е иикад бацакало више искара и зви)ездица
ва сво)0| повратни, него данас (Деж. В. 1,79).
II ~ се 1. а. живо се баиаши шамо-амо но
гама, кашкад и рукама и главом, койрцаши се;
в«р. батакати, баКакати (се). — ]е л' то тело . . .
ко)е се бацакало ножицама и ручицама и тиме
чинило на)веЬу радост родител>има? (Поп. Л.,
БК 1898, 622). Миждрак му се блиста, кон» му
се бацака (Зма) 1, 428). Кад оЬути [магарица]
хуку аутомобила, престраши се, главу сави)е
ме1)у предн.е ноге, а задн>има се бацака, као да
би одбиха ту напаст (Нам. 2, 49). б. брзо, немирно
се баиаши целим шелом; исп. праЬакаги се, киди-
сати. — Уз мутну реку газили су мокри рг бари,
у чи)и.ч су се мрежама бацакале, час-по, беле
рибице (1ан>ушевиН Г., Венац 11, 215). Овчарски
пас бацакао се и ла)ао (Шоб. С. 2, 99). А )утра
су била красна, небо прозрачно, пречисто, он
се озарено машином [авионом] бацакао у плав-
касти освежу )уКи божищ етар (Вукос. Ж. 1,
21>-
2. фиг. а. размешаши се, шейуриши се. —
Винавер . . . осеКа сво)у младу снагу, прошпье
се и бацака се (Скерл. 19, 148). Ем учинио угур-
сузлук, ем се )ош бацака (Глиш. 8, 115). б. оши-
маши се, браниши се. — Ти се можеш бацакати
и копрцати колико ти )'е драго, али у ово) борби
ти Кеш остати обележен као: лажов (Весел.
16, 437).
бацакнути се, бацакнём се (аор. бацакну се)
свр. трен. учиниши брз, нагао йокреш ногама; вар.
бацукнути се. — Он се л>утито бацакну два до
три пут ногама (Лаз. Л. 2, 206). Дете се у часу
бацакну, те )0) из наруч)а паде (НедиЬ Л».
2, 118).
бацалпца ж ерсша рибарске мреже, сершме;
исп. бацаН. — Р] бари бацалицама . . . рибу хва-
тати могу (Мед. 8).
бапалйтпте с фиск, мишо на ко}ем се изводи
вежба и ушакмица у бацапу кугле, диска, койла
и др. — Првих дана када су дошли на одре-
диште . . . [фискултурници су] направили . . .
бацалиште за куглу и диск (Борба 1947, 140/7).
бЗцал, м покр. сишан ован коме ]е йреднм
део главе жуНкасш; фиг. жго/ьав, неугледан човек;
341
исп. бацан (а). — Од оног бацал>а не могу ни деца
бити крупни)а (Ускоци, СтаниК Мил.).
Бацагьа Презиме (Марч. 2, 567).
бацаоька ж 1. бацшье, начин бацала йилака
у игри. — Сад иде башиька . . . )едан [се пил>ак]
бани у висину, а . . . четири положе на земл»у
(Мил. М. Ъ. 34, 234).
2. а. деч)'а играчка за бацапе каменчиНа и
сл. (Гр5). 1; Радул. ].). б. ору!)е ко]им се баца]у
сшреле, камен и сл.; исп. бацач (2). — Побила
се два табора, са отровним кошьима и оклопима
из трстике и опьеним бацал>кама (Крл.,КР 1924,
301).
бацан м а. назив за белог овна и име шакво)
живошшьи; вар. бацак, баца.ъ; исп. бацковьа. —
Овнови [се вабе]: Ьй и обично му се дода име,
ка' . . . бацан (коме )е цело тело и лице бело)
(Тро). 7, 161). б. име йсу (Обр. М.).
бацани)а ж (обично у мн.) 1. враибина, чини.
— Неке бо)е одвраЬа)у „зло око", ослабе „уроке",
„чаре", „бацани)е" (Бел. 2, 171).
2. мудричоье, зановешапе, Причале. — Ех,
лако )е из топле собе запови1'едати и мудрим се
бацани)'ама надмудривати (Плеп. 1, 122).
Изр. бацата бацани]в: а) маЪщаши, баиаши
чини. — Бацани)е се бащду кад се врача (Зма)
4). б) мудричиши, зановешаши; добациваши. —
1а што Ьу вам бацат бацани)у? | Бацани)а чорбе
не зачтьа, | ВеНе месо овце )аловице (Зеница,
Поп. Д. С). Про!)' се бане! бацат бацание | . . .
Да ми да)'еш све на кола благо | Твене главе сад
учуват неЬеш (НП ]—М, 305). „Како с' момак
на оцаку вичеш?" | НЬему Иван баца бацани)е: |
„Побратиме, Новллнин Али)а, | Зар не зна-
деш за Зукине стине, | За онога Зукан бар)ак-
тара!?" (НП Шун»., 34). Ан^а аему вели лакр-
ДИ)у: | »1ер не пи)'еш и не и)'еш, Което?" | Ал
)0) Коста баца бацани)'е: | „Мене, сестро, забо
леела глава, I Од чемера и ерце и глава!" (НП
Б—Б, 516).
бацан», -шьа м 1. е. кошар, корйа без дна
ко]ом се хваша риба. — Не треба ти . . . ни ба
цан», ни рогач . . . можеш рибу, мередовом као
из барке вадити (Цеп. 1, 75).
2. зоол. е. Поскок У1рега агптойукз. — Ба
цан» . . . зми)а шумска са круницом на глави,
што се баци за чов)еком (Брувно, Лика, Хирц 2).
бЗцавъе с гл. им. од бацаши.
бацавье с 1. гл. им. од бацаши.
2. фиск, назив ейоршеких шара у ко]има и
играчи шакмичс у бацапу нечего: ~ камена, ~
кошьа, <~ кугле.
3. ерсша хваша/ьа рибе. — Бацаае зову у
Стону рибан»е на ости, кад се вози (Зоре 3, 221).
4. аер. назив за ошеечне йокреше авиона у
лешу услед неравномерное вешра и шзв. ваздушних
Празнина.
Б. разлика измену живе шежине живошшьа
за кла/ье и добшеног меса (Свезн.).
Изр. пи]е за ~; може се узеши у обзир, има
извесне вредности. — Ма да ни)'е )'опет и због
овог нашег при)еседника ... — И та ти [реч]
ни;е за бацан»е, стрико Мирно (ЪукиЬ Д. 1, 139).
бацар, -ара м рибарска ейрава (ГлХНД
1889, 78).
«Яцати, -ам (бацати, бацДм) несвр. уч. (свр.
бЗцнути1) 1. «. боцкаши (Вук, Р).).
342 БАЦАТИ
2. бол. йробадати, жигати. — Баца ме над
лијевом сисом (ЦТ, Батут 1).
бацати, -Зм (-амо, -яте; аор. баца; трп. ба-
цан) несвр. (свр. бацити); вар. бачати (се); исп.
бацивати, баченати*, бачивати I 1. чинити
да се нетто йокрене с места и йадне на извесном
отстојању а. кад је реч о живом бићу (за
махом руке, шайе или другое дела тела); исп.
врл>ати, хитати. — И одоше здраво и весе
ло | Пјевајући, копље бацајући (НП Рист. К.,
108). Момци . . . дижу камеи ... па баца ј у ко
ће боље и даље (Бег. Н. 2, 265). Цуре лаке
из свих мушебака | На њ бацале руже и зумбуле
плаве (Шант. 3, 136). Бацао је камен по цести
а пас се страсно залијетао за н>им (Калеб 3, 203).
Кад вол бариче, на главу си сам зеюьу баца
(НПосл., Ил. Л. 1, 247). Кад удара Страхинића
бана | Из седла га коњу изгоњаше, | А на уши
ђогу нагоњаше, | Узмахује [кон>] и главом и
снагом, | Те у седло баца господара (НП Бук
2, 282). в. кад је реч о некој справи или оруђу. —
Онде где је топ неупотребљив [Леонардо да
Винчи] може га заменити катапултима и спра-
вама које бацају стреле (Пол. 1952, 14148/6). У
јеку снежних лавина и непогода . . . авиони . . .
су бацали храну над врхом Кобилице (Борба
1952, 48/3). в. кад је реч о природным силама. —
Како ко стигне . . . седне окрећући леђа ветру,
који је бацао снег на њих (Ћос. Д. 1, 12). Има
неколико случајева [од потреса], где су дашчани
спратови бацани са својих подлога по 6—7 м и
претурени (Мих. Ј. 1 , 85). Ко први пут дође у . . .
красну Фрушку Гору . . . нек не тражи ту српске
Етне и Везува, што ватру, лаву и камење баца
(Змај 1, 487). Морава је плаовита: | Синоћ момка
занијела, | А јутрос га на брег баца (НП Бук
1, 431). фиг. Упутио се у свијет као бескућник
. . . Случај га је бацао куд и камо је хтио (Симић
Н. 4, 23).
2. а. смештати, сшављаши (у нетто). —
Бацајући своју куглицу у кутију социјалне демо-
кратије, ви чините један историјски револуцио-
нарни завет (Арх. КПЈ 4, 89). 6. йомерати,
йремештати. — Ранко . . . цедио кроз пијан
осмех колуте дувана, бацао капу на потиллк и
враћао је к челу (Радић Д. 1, 78).
3. а. избагрлвати, давати из себе, од себе. —
Љети . . . скакавице се селе из Скадарског Језера
низ Бојану у море, да тамо бацају икру (Јовић.
5, 128). А бацам што узмем у се, повраћам (Горан
1, 145). Овакве хаџије би се попеле до извора
Кастилије, који и данас баца своје ледене воде,
и ту би се најпре опрали од греха (Дуч. Ј. 5, 170).
Гледај и на пан., када гори . . . ако . . . баца
модри пламен . . . сутра је бура (Пољица, Иван.
Ф., ЗНЖ 8, 207). Рано у прољеће поникне и
баца широк лист мразовац (Турић 1, 364). б. рас-
простирати, ширити. — Код отворених про-
зора вида ш лепе гранате багреме, једна се грана
у другу сплела, те бацају у собе дебео хлад, и
мирисав зрак (Ипь. Ј. 8, 5).
4. метати што на себе, облачити. — Она
млада у дворе се врати, | На се баца одијело
дивно (НП Бук 3, 350). Ни једна и не мисли
на одбрану нити да бега, | Већ брже боље свака
баца одело на снагу (Ђор. 2, 200).
5. увлачити, турати (о руци). — Па му
руке у њедарца баца | Из њедара јабук' изва-
дила (НП Бук 2, 564).
в. урезивати, уписивати. — Он му златна
сакује прстена, | На н> ми баца два л'јепа имена
(НП Б—Б, 387).
7. расийати, немилице трошити. — Бацао
је паре као ђубре (Весел. 4, 41). А тај свет воли
да се проводи и зато баца новац немилице (Ђу-
рић А. 2, 171). Лумпује по цијеле ноћи ... и
баца хшьаде (Крл. 1, 80). А ово ми четвртн
брод, како се укрцавам за диспенсијера. Добро
је. Знаш ... да се људи не жале и да се не
баца (Ђаја_Б. 2, 28)._
8. слаши, упућивати (у борбу, на положај) . —
Александар Македонски и Наполеон I бацали
су своју коњипу напред (Ратн. 9, 297). Две бри
гаде Прве пролетеоске дивизије . . . задржавају
Немце, који бацају у борбу огромне снаге (Минд.
1, 175). Народ је бацан у крваве борбе које су
слабиле његову снагу (Прод. 2, 18).
9. найуштати, остављати, одбаиивати. —
Тада баца рад, оде својој кућици ... и слава
по вас цели дан (Весел. 17, 532).
10. гласно изговарати, довикивати. — Јаро-
мир! Јаромир! — орило се по Каренцима, и ово
име, бачено с насипа у нъегов родни град, као
што се баца у успавани логор име непријатељско,
зграби га за ерце и прожме га ледом (Назор
18, 303). Ал му Турчин прогон ара риечи | . . .
Њему Нико баца опетице: | „Ниј »зишо Нико
у штанину" (НП Ј—М, 244).
11. йреносити, йовлачити (акценат) . — О-
стале . . . чете именица бацају на приједлог
слаби кратки акцент; на пр. од брата . . . 6д
образа, без дуката (Марет. 3, 155).
12. доносити, давати (приход, корист). —
Даде бане ступе ваљарице, | Што баца ј у на го
дину дана | По хиљаду мехкије' дуката (НП
Андрић Н., 72). Не знате ви колико то въему
баца . . . Видите колико је народа . . . сваки ће
посебице платити трошкове (Ћип. 2, 218).
13. доводити (у неко стање, обично тешко;
у неки положиу, обично непријатан) . — Па што
је он [хајдук] прош'о, ни по чуда, него што и
нас баца у беду (Стер. 12, 193). Милош баца у
несвијест људе | ал' у пјанство неко преће-
рано (Њег. 7, 136). Народу су . . . чинили ве-
лику штсту, бацали земљу у велика зла (Крст.
Н. 2, 20). И чежња за н>ом трга га и баца у
очај (Ћип. 2, 285). Шта те у такво очајање баца
(Змај 1 , 225). Страх обузима све друштвене сло-
јеве, који Револуцију баца судбоносно у тота-
литарни режим (Радица Б., XX век 1938, 5/70).
Али, откуда код сел>ака та потреба за кредитом
која га баца у руке зеленаша (Јов. С. 7, 85).
Превласт [Француске] је знатно била повећана
1881 . . . што је озлоједило Италијане бапајући
их у наручје Аустрије и Немачке (XX век 1938,
5/53).
14. йреливаши се, прелазити (за боју). —
На њој је раскопша туника ружине боје, од
Сиријске свиле која по гдекад баца на модри-
касто (Кор. 1, 63). Па ено и црвеног сунца
... па онога што баца на модро (Шим. 7, 15).
Кадикад је [Црно Брело] модрушасто, кадикад
баца на зелено и понекад рекао бих да је заму-
зено млијеком (И. 6, 6).
II ~ се 1. в. бацати (1, 1а) а. (нечим) у
циљу да се нешто погоди, отера и ел. — Он се
на н>у ашик учинио, | Па се баца гуњом и јабу-
ком (НПВук 1, 469). Мајка иде на броде, | Пак
 БАЦАЪ — БАЦИГАТИ
се баца каменом: | Тони, топи Давеше (И., 204).
Баца се камевьем у вренике, а они у н> (Андрик
1, 46). б. (нечега) у цилу надмешашз. — Кад
се момци баца)у качена вал>а би.ъегу своду по-
св)едочити (НП Вук 2, 486). А хащуци крвави
)унаци, | Баца^у се маля и камена (НП Петран.
Б. 2, 66).
2. а. скакаши с висине у нешшо (воду, бездан
и др.). — Зар )е могуКе . . . да )е . . . она Д)е-
во)'ка долазила ноЬу . . . онамо на рт и бацала
се у море (Лис. 1 , 38). фиг. И Во)'ислав ИлиК . . .
се . . . баца у арену дневних политичких борба
(Скерл. 4, 20). Бацао се у живот без узда, без
м)ере, вихорски (Чер. 1, 76). 6. нагло легаши,
седаши. — Омладинци се почеше уклан>ати, ба-
ца)°уКи се на сво)'е лежане (Нож. 1, 172). Друга
тро)ка . . . скачуКи кратким наглим скоковима
бацала се на земл>у и пуцала (Селим., КБС, 349).
Тежак и изломл.ен баца се рибар на постел>у
(СавковиК М., Кн.нж. 1,402). в. нагло йадаши,
сшройошшавайш ее; ]уриши наниже, уливаши се
(о рекама и сл.) . — Проб)ешн»у)е, грмеЬи с ви
сока, С)а]'ан слал и баца се у дубину, у камену
котлину (Шен. А. 8, 54). Амазона се баца у свет
ско море Сов. Влад. 1, 78).
3. а. кривудаши, не иНи равномерно. — То
чек се баца . . . машина се баца (Р—К 2).
б. вишойериши се, кривиши се. — Дрво Делово]
нема смолиих ци)еви . . . искано )е, лако се ци)епа,
не баца се и не да се сави)ати (Ненад. 1, 50).
4. ковишлаши се; йраЬакаши се. — Зраком
се бацале веселе шеве (Ъал. 7, 162). Чу)'у се
делфини где пушу и где се баца)у по фосфорно)
тишини (Крл. 2, 90).
5. нагло се йокрешаши, шрзаши се. — Драва
1С силно шутила, валови су се страшно бацали
на оштроме в)'етру (Ъал. 11, 58). Глава тешка
као од камена )еднако се бацала с лева на десно
и заривала у )'астук (Сек. 1, 193.) фиг. Има ча
сова када се у мени душа п)ени и баца, и мо)е
двадесет и три године дижу сво) глас (АндриН
1, 32).
в. а. силовишо, бесно найадаши. — Сабллм
у руци на н>ега [се] баца (Ратн. 9, 303). фиг.
Цело [се] село на)веЬом мржньом баца на [прет-
седника] (Село 1923, 179/4). Голема С)ена бацала
се би)есно на закрачунана ста)'ска врата (Горан
1, 62). б. наваливаши жудно, с йохлейом. —
Врапци в)'ечно узбу1)ени . . . грозничаво се ба-
ца)у на храну да се утове за пролетни л>убавно-
родителаски напор (Калеб 3, 56). в. фиг. йре-
даваши се енергично неком Послу. — Влада)упа
буржоазн)'а се баца ... на вештачко подизавье
индустри)*е (Туц. 1, 109). Ослоба1)а)упи градове
наша во)ска . . . бацала се ... на чиитевъе улица
и касарни (Дед. В. 2, 596). Сад се баца;у на
науку . . . чита)у трактате физике и хеми)е (Поп.
Б. 5, 282).
7. нагло крешагйи неким делом шела. — Он
га ку)е, кон. се ногом баца (НП Вук 1, 15). Ба
ца)')^ се главой и рукама ... он п)еваше
нескладно (Маш. 4, 72).
Иэр. «•« карте, ~ крв, *•> прашину у очи и др.
в. код тих им спица.
бацан, -ЗНа м е. бацалица. — Кад се ша
рани би)у, онда са суха баца чов)ек ова) обруч
с прсЬо.ч, па ако )е поклопио кога шарана, не
Ке утеЬи, )ер )е обруч тежак, па )е бацаК при-
легао по дну (Мед., ЛМС 166, 61 —62).
343
бацач, -ача м 1. она]' ко]и баца. — Пиндар
)е певао, „дизао на крилима гени)'а" имена . . .
бацача дискоса (Сек. 4, 266). Пуст расипник
злата, та), из ерца свог; — | И бацач бисер)а по
блатноме тлу (Беш. 1, 95).
2. во), ору^е за избацшапе бомби, гранаша,
мина, Пламена и др.; исп. бацалжа (2 б). — „Ба
зука" )е ручни противтенковски бацач граната
на ракетни погон ;(Пол. 1951, 13788/4). Сад Ье
почета напад . . . грунуЬе ... и мине малих
бацача (Селим., КБС, 345). У току Светског
рата . . . употребл>авана [су] борбена кола [тен-
кови] . . . бацачи пламенова (Павл. Ж. 1, 598).
На коме Ье пространству бити потребно зашти-
тити л.удство зависи од тога да ли )е напад
изведен бацачима отрова . . . или отровним гра-
натама (Радул. М. 1, 98). фиг. Бощм се тих
културних откриЬа, | тих мртвих бацача бомби
(Макс. Д. 3, 162).
бацачица ж жена бацач. — Бацачица диска
1ули)'а Мате) заузела )'е у финалном такмичен>у
пето место (Пол. 1950, 13642/5). фиг. Сваки
по)ам сенку баца . . . хоЬу . . . сенкину сенку
наКи и одво)ити од н>ене бацачице (Вин. 1, 64).
бацЗчкн, -а, -б ко)и се односи на бацача,
бацаче: ~ цев, '~- муници)а, >~ мина, •~ ватра,
~ екипа.
бЗцсп> м 1. е. сшрук, сшаб.ъика зелаеше билке.
— Доната ми )*едан бацел, л>утике или лука
(Кос).
2. е. бик* (а) (Сими* С).
3. е. бадрлак (ЛМС 160, 74).
бацёльак, -лжа м е. бадрлак. — Шопарова
операци)а има сво)е непри)атности у томе, што
бацел>ак узме брзо ненормалан положа) (СА 8,
760).
бацёл>ати, -Зм неевр. (тал. уас111аге) покр.
е. бунцаши (1). — НемоКник бацел,а кад за1)е у
болести; говори сад )едну сад другу (Павлин.,
Р1А). (Глик 1).
бац6л.ати се, -Зм се повр. йушшаши бацел
(2). — Кад у лука, капуле или л.утике почну
бацели расти, рече се да се „бацел>а" (Книн.
окр., СимиК С).
бацёп>ика ж 1. сш облика дувана; исп. ба
цел, (1) (Хрв. Красина, Аре).
2. бот. в. различал Сетаигеа $саЫоза (Шул. 5).
БЗцетиЬ Презиме (МиЬиН Л>. 1, 449; Дроби,.
2, 280).
бацйвати, бацу)ём (бацйвЗм) неевр. покр. в.
бацагйи. — Близу находи се )'ама, у ко)'у би Кра-
л>евиН Турке изпрес)сцане бацивао (МилиновиН
С, Арк. 5, 211). Киту пниЬа Манде находила, |
Лило га )е убирала Манде, | На жарко га баци-
вала сунце (НП АндриК Н., 97). Али на то не
мисли д)ево)ка, | ВеК бацу)е с ногу папучице
(Бот. 2, 78). Црногорци бе)аху обучени у народ
ном оделу и по цео дан се скакаху и тураху (баци-
ваху камена) (СМ 1931, 31/3).
бацигав, -а, -о покр. ко]и бацша, загриж ъив,
ла]ав (ЦТ, 1овиЬ. 1).
бацигавац, -Звца м покр. бацигав човек; исп.
бацигов, гринтаК (ЦГ> 1овиН. 1).
бацпган>е с покр. гл. им. од бацигаши.
бацйгати, -Зм неевр. покр. 1. а. без смиела
брблаши (Цеклин, Лоп. "Б.), б. за]едаши, заке
344 БАЦИГОВ — БАЩГГИ
раши (ЦГ, 1овиЬ. 1). в. говориши ружне речи. —
Дружи се с мангупима, па )е научно да бацига
(ЦГ, Радом.).
2. дуваши час с }едне стране, час с друге (о
ветру). — Ту ... почне нам бацпгат час од
леванта, час од пунента (Вод. 3, 51).
бацнтов м покр. в. бацигавац (ЦГ, ]овиК. 1).
бацнка м хий. од бйца1; шейагье брошу или
деверу, а йонекад и оцу (Банат, Лот.).
бацпл, -а и бацил, -ила м (лат. ЬасПшт,
штапиН) биол. ]едноНвлични организам из класс
бакшергца ко]и има облик шшайиНа и ко]и се
махом креНе йомоНу шрей.ъи; вар. бакцил, ба
цила, бацилус; исп. бактерща (а), микроб.
бацйла (бацила) ж зает. в. бацил. — Данас
се у опште мисли, да су повод . . . болестима
сиЬушне гл>ивице . . . ко)с се зову микробе, бак-
тери)е, бациле ('БорЬ. Влад. 1, 28). фиг. шшсшан,
р})ав човек, гад. — Што Глуходол>ани не одре-
дисте чов)ека да са мном разговара, но ову
бацилу (Пав. 12, 54).
бЗциларнй, -5, -б ко]и ;е у вези са бацилом,
ко]и има бацила: ~ срдоболл.
бацйлати, -5м песвр. покр. в. баци.ъаши (Зо
ре 2, 6; Полица, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 250).
бацнлаш, -аша м е. клицоноша, она]' ко}и
има заразне бациле у себи, ко]и их йреноси на
другого . — Прона1)ена су четири нова бацилаша.
У Броду )е изолиран )едан колеричан шумски
радник (Отанб. 1913, 1/3).
бацилус и в. бацил (Ъор1). Влад. 5, 107).
бацйл>ан>е с гл. им. од баци.ъаши.
бацнгьати, -ам весвр. (тал. ди]'ал. ЪахШаг)
покр. мариши, обраНаши йажн>у на сишнице, му-
чиши се, }едиши се; вар. бацйлати. — Ни у шта
он не бацильа. Све му вала равно до мора (Бос.
Грахово, Билб. 2). (Ти]ан П., ЗНЖ 32/И, 256).
бацити, бацйм и бацити, -им (нмп. баци и
баци; аор. бацй и бацй; трп. бачен и бЗчен) свр.
(несвр. бацати) вар. бачити1 I 1. учиниши, йро-
узроковаши да се нешшо йокрене с места и йадне на
извесном ошсшо]0)ьу а. код ]е реч о живом биНу
(замахом руке, или йокрешом неког дела тела);
исп. врлэити, метнути, потегнути, ринути, хатити,
хитнути. — Баци кошье би)ело Латинче | На Ми-
лоша у прей )уначке (НП Вук 2, 146). С леЬа
баци диван-кабаницу, | А са главе тастова кал-
пака (И., 584). Биберац скочи, дохвати топуз
па га баци натраг, али двапута дал.е него што га
;е зма) бацио (НПр Ча)к., 28). Сада . . . баци
са 1ьега [са кревета] ове замазане плахте и ]'астуке,
а метни чисте (И., 126). Жена донесе комад
хлеба и баци пред пса (НПр Вук, 17). Он баци
опушак на земл>у (Ъоп. 12, 520). фиг. 1а могу
бацити иде) у, зрно . . . Из тога зрна Не израсти
чшьеница (Макс. ]. 3, 384). б. кад ]е реч о неко]
ейрави или ору^у. — У Малим Горицама била
само )'една стара куЬа ... а одатле у босанску
ме!>у могашс добра пушка зрно бацити (Шим.
6, 28). За два дана 12 авиона бацило )е око 200
пакета [хране] са падобранима ... у села Во)-
ско, Ъепован и Дон>у Тривушу (Борба 1952,
46/3). в. кад ]е реч о Природным силама. — Пев-
шще . . . са пултовима за квьиге претурене су
[од землзотреса] ... и бачене од места на коме
су ста)але за 2, 6 м (Мих. ]. 1, 83).
2. а. меШнуШи, сшавиШи, гурнуши, ринути
и ел. (у нешшо, на нешшо). — Отац кад )е видео
толику жалост, пустио ковьа у ергелу а оружие
на таван бацио (НПр Вук, 34). Приповеда ми
наша господа протиница да )е у тас бацио два
небушена цванцика (Дакш. Ъ. 11, 442). А Турчзш
бацио пушку преко крила, крецнуо врашки раме-
нима, а коп. стао . . . скакати у вис (ЪукиЬ Д. 1,
122). Кад )е све ли)епо готово . . . тад )е [ла^у]
опет тура;у у море и то зову бацит у море (Зоре 1 ,
330). Мора се престати са застарелом праксом . . .
да се о одо)чадима води рачуна — тек кад их
ванбрачне ма)ке баце у улични ендек (Вид. Сл.
2, 158). Немам што ддеци да бацим у лонац
(Горан 1, 162). б. срушиши, обориши. — И ради)е
бк подивели да нам баце бедеме на тле него ли
да нам се оскврне та слобода (Во)н. Л. 3, 118).
3. а. саградиши, йодиНи, смесшиши у забаче-
ном кразу. — 1една фабрика бачена усред пол.а
опрдила [)е] велики простор око себе као пламена
планина (Ъор1). Мих. 1, 389). 1една црна куЬа ба
чена )е баш сред каме&а. Око н>е тишина (Маруш.
1, 27). б. однеши, йремесшиши, йослаши (обично у
далеко или забишно место). — Ма где био . . .
и ма где ме судбина бацила, пеку цикада забо-
равити да сам у варварско) зе.м.ъи . . . нашао
на)просвеКени)ег и на]л>убазни)ег човека (АндриЬ
5, 487). За ова) случа) . . . више од три четвр-
тине Срби)е били су готово у немогуЬности, да
сво)е продукте лако баце на север наше отацбине
(Сто). К. 1, 72). Мо) жалосни учо ... Да си
вредно оволико де, не би те бацили мени у Три-
)ешн.ицу (Шапч. 13, 94). Планине су овде пуне
магле и грмл>авине; то )е алпи)ски кра) бачен
на исток (Дуч. I. 5, 151).
4. а. даши из себе или од себе, (ис)йусшиши
из себе. — Отуда )е тресет онако на.ъан за огрев,
и )'едва 25% пепела баци (Матица 1867, 321).
О) Бога ти, наше мило сунце, | Баци зраке,
спали зма)у крила! (НП Рист. К., 10). При)е
него баци сунце оган> с врха планине, [она се]
пробила кроз л>есковине (Лоп. Н. 1, 116). б. рас-
йросшреши, рашириши. — Дрва су бацила густе
сенове од себе (Рув. К. 1, 81). Прав као свеНа,
око живо па с)а)но, па оне дуге трепавице, рекао
би, бациле сенку чак до )агодица (Весел. 7, ПО).
в. даши, йружиши, Произвести, родиши. —
Хаш1-1а.чаковиК )е радио што )е могао, али,
место десетине хилъада момака, колико )е могла
средн>а Босна да баци, имао ]*е )едва ко)у хи-
лъаду бораца (Чубр. В. 1, 360). Рало пшенице
може да баци, кад )е добар род, до 900 кгр.
ОовиН. 4, 400). Приход са )едног хектара . . .
износи око 5300 динара. Али то )'е у Чешко),
где хектар баци по 20 и 30 метар. центи (Село
1923, 196/4)._
5. ставший, метнути на себе, навуНи, обуНи.
— На главу баци сваг.ену Ьатки)у, | И устаче
везене гипуче, | Па окрену низ Ьемерли кулу
(НП Мар). Л. 3, 100). Свештеник баци на се
епитрахили, па ... поче опширну придику
(Шапч. 7, 25). И црвени Хреля, несу^ени
во)'но, | Бацио )'е на се оруж)е убо)*но (Шапч.
5, 274). Загрне рукаве до по лакта ... на руке
баци прстен>е, вере и литице (Полица, Иван.
Ф., ЗНЖ 8, 312). Сад Ьу, вели, само да штогод
бацим на се (Чол. 1, 162). И беду)инско одело
| Баци лепокро)'но на се и гиздаво одену
тело (Ъор. 2, 90).
 ВАЦИТИ
6. увући, турити (оруцы). — Мујо баци у
џепове руке, | Па му даде дваест маџарија (НП
Марј. Л. 3, 307).
7. йошрошиши, издати, сшраћити (о новцу
и ел.). — Избори су расписани и варошке пар-
тије бациће милионе на пропаганду (Село 1923,
147/3). Ја бнх на то трошио хиљаде, ја сам увје-
рен да не би биле залуду бачене (Јаг. 3, 120).
Много је друштвеног васпитања потребно да
човек уме, кријући, бацити велике новце . . .
зато да другоме учини задовољство од неколико
сати (Поп. Б. 5, 262). На Николи ни по чему [се]
није могло познати да ће и једну пару бацити
узалудно (Ћор. С, СКГл 16, 83).
8. вој. хитно йосяати (у борбу, на йо.ю-
жај). — Бациће све нове пукове, лупаће га . . .
док се не сруши (Ков. Д. 1, 232). А чему је
крал. Валдемар бацио толику војску у Норве-
шку? (Назор 18, 203). „Баци батаљон на десно
крило!", „баци чету у бок!" (Минд. 4, 45).
Бацило га из магазина ради неких крађа, за
казну, у прве ровове (Анђел. 2, 37).
9. найустити, оставити, одбациши. — Тако
дакле . . . банкротирани постолар! Бацила га,
бацила га. Да јој нисам од нужде! (Шен. А.
8, 295). Оно што воли — ради, што не воли —
баци (Весел. 18, 317).
10. истерати, изгнати. — Пуба Влаховић,
у смислу банске наредбе . . . био [је] бачен из
седмог разреда гимназије (Крл. 1, 54). Тај је
Кунеј био пред матуром бачен из гимназије ради
политике (Крл.,_КР 1923, 1/8).
11. изговориши, проговоришы, убациши, до-
бацити. — Мишо . . . баци по иску италијанску
ријеч у инфинитиву (Ђон. Ј. 3, 197). Неки се
положе па ни ријечи, него чешу [једу] месину
... па ће им неки рећи: „Дедете и ви, људи,
коју бац 'те, ја", а ови им одговоре: „Која овца
блей, губи залогај!" (Буковица, Ард., ЗНЖ
7, 243). Јаромир! Јаромир! — орило се по
Каренцима, и ово име, бачено с насипа у његов
родни град . . . зграби га за срце (Назор 18,
303). У овоме има . . . много више истине но
што би то излазило из ове више овлаш ба
чене примедбе (Недић Л>. 1, 37). Кад се по-
јави предеједник те баци неколико по шали ца,
насмијеши се друштво по дужности (Шен. А.
5, 258).
12. йоеити, саеыши, забацити. — Рогов» у
н>их [волова] беху као у јелена ... а врхови
беху бачени натраг (Ат. Б. 2, 13).
13. довести (у неко сталье, обычно тешко;
у неки положај, обычно непријатан); уеалити. —
Прерани браци . . . баце млоге фамише у б-Ьду
(Цук. 3, 503). Цео свет је мање-више обавештен
о великој беди у коју је рат бащю Србију (Арх.
КПЈ 4, 288). Заповеднику Београда . . . поручи
да . . . удари . . . тако да се бродарска опсада
турска баци међу две ватре (Нов. 23, 273). Да
ли он данас бол.е ради од оних . . . који су . . .
рушили тековине целога народа докле нашосле
нису свалили и себе и народ и бацили у туђинско
ропство (Вукнћ. М. 6, VIII).
II ~ се 1. (нечим или без допунс) е. бацити
(I, 1а). — Баци се каменом у грм, па ако скочи
зец, добро и јест (НПосл, Бршљан 1886, 77).
Баци ме се зеленом јабуком, | А ја аега ридом
позлаћеном (НП Бос, 55). Он се баци грдном
топузином (Бот. 2, 45). Прости, Боже и бијела
345
цркво! | Да се једном бацим преко тебе: | Не
ћу на те, него преко тебе (НП Вук 2, 213).
2. а. с висине у нешто скочити (у «оду,
бездан); стрмоглавити се, срушыти се. — Гене-
ралица . . . два пута се бацила у воду (Крл.
3, 21). Реци с куле да с' наглавце бацим, | Мог
живота ја не жалим млада (Бот. 2, 103). Ако ко
рече гори ово ј : дигни се и баци се у море, и . . .
узвјерује . . . биће му штогод рече (Вук 11, 43).
б. нагло лећи, прућити се, извалити се; нагло
сести. — Постидио се Имбра, бацио се на земљу,
па удри у плач (Кол. 2, 83). Отиде кући, баци
се једно по сата на постељу (СЛ 1880, 50/2).
Она уђе у вајат и баци се по своме креветцу
(Срет. М. 5, 27). Немарно се бацило на зелену
траву младо чобанче (Ранк. С. 3, 2). Ја сам нај-
несретнија жена на овоме свету! . . . (баци се на
столицу и плаче) (Трифк. К. 1, 26). Нина . ..
нагло се баци у фотељу (Илић А., XX век
1939, 741). Онда се бацим у столицу, па се поч
нем церекати (БК 1898, 370).
3. сыловито навалити, јурнути, напасти (на
некого, на нешто) . — Па сваю« бичем на жртве
се баци (Горан 4, 11). Бац« се на мене шама-
рима и песницама (Ђон. Ј. 3, 71). Турци [се]
бацише као биесни на Угарску (Павлин. 1, 148).
Познато је да је она [Аустрија] и за време
првог балканског рата хтела да се баци свом
својом ратном силом на Србију (ЗК 10, 1). Двије
[су] се хорде хајдука из Тиране бациле једна на
Ъаковицу а друга на Дибру (СР 1920, 165/1).
Тројица му се баце на џепове, неко му одри-
јеши кравату (Калеб 3, 371). Хтио је да се баци
на једну голу осушену липу и да је загрли обје-
ручке (Батуш. 1, 173). У оном моменту, да би
се коњица бацила на сусрет цело) страви и сили
наступајућег победиоца . . . потребна је узвише-
ност душе (Рати. 9, 311). фиг. Па та, сад да
дође какво опасно време, — ти би се бацио и
у опасност (Игњ. Ј. 9, 216). Пропаст зијева ми
пред очима . . . у н.у се вал>а бацити, у н>ој
погинути (Шен. А. 8, 311).
4. а. нагло, немирно покренути (део тела или
цело те/о). — Добар дорат Хаџагић-Мујаге. |
Кад опази кошье убоднцу. | Он се баци с десна
на лијево, | А мимо н>ег копље пролетило (НП
Марј. Л. 3, 81). б. скочити; улететы, йолстети.
— Ал' баш кад је Миклуш хтео да брата смла-
ти, | Међу њих се баци уплашена мати (Змај 1,
395). Кажу, да се зато на чело войске бацио, да
пре погине (Вилов. 1, 64). в. брзо се йойети,
ускочиты, узјахати. — [Евка] се бацила на тарабу
и као баћа скочила преко тарабе у авлију (Берт.
1, 118). До ђогата свога долазио, | Па се »ьему
на сриједу баци (НП Петран. Б. 2, 541). Обгрли
коња и баци се на рамена (Ћор. С. 10, 412).
Млада офищго . . . баци <е у седло кратким и
сигурним скоком (Пијсм. 1911, 26/1). То се
Марко из сна тешког даже. | Узе топуз, на
Шарпа се баци (Милош. М. 1, 28). г. йостаеити
се, заузети неки положај. — У Дахомеји кад
поданицима прилазь владалац баце се у живо-
тињски положај — четвороношке пузе итд.
(Трој. 7, 66). д. брзо кренути, йохитати. — Кад
то зачу каурски војвода, | Баци Злату у зелену
траву, | Па се баци поллм побјегнутк (НП Шаул.
3, 138). И почем се тако опростише, | Опро
стите, пак се наврсташе, | Бацише се доље низ
планину | За својијем харамбашом Ъуртом (Но-
-
346 БАЦКА — БЛЧ
виН 3, 9). Даровита младиЬ, надо)'ен знанием а
снабдевен златом свога поочима, баци се на море
за трговином Сов. М. 1, 63). Французи, с' пре-
сеченом одступницом, морали су се у Мец ба-
цити, где су после и орумф положили (Рати.
9, 306). Услед задоцнеле помоКи наших саве-
зника . . . принуйени [смо] ... да се бацимо на
милост и немилост у албанске кршеве (Во)вода
Путник, Нуш. 15, 185).
5. йрионуши енергично на неки йосао, одаши
се чему, лашиши се нечего, сое се йредаши некоме
или нечему. — Веома сам срсЬаи што . . . могу ви-
д]ети резултате рада радних руку в)ерних сннова
домовине, ко)и су се бацили на подизаше и
изградау сво)е земле (Тито 2, 267). Неретл>ани
се бацише на гусаренье (К—] 2, 34). Заседе и баци
се на читавье (ЛукиН Н. 1, 514). Да се могаше
та) велики и неуморни радник бацити и на
драму, вн би )амачно постао велик драматичар
(Матош 2, 99). Професор Новотни толико [се]
исто бацио на ракь)у колико и на наставу (Нуш.
24, 323). Знам многе л>уде, ко)и су, док се ни)"есу
бацили на пчеларство, слободне часове прово
дили по крчмама (Жив. ]. 1, 4). Како )е стигла,
одмах се бацила на мене, то )сст преузела )'е да.ъу
негу и лечеае (Конф. 4, 103).
в. врНи се на некого (йо изгледу или какво)
особини), умешнуши се на кого. — Ни)е био ни
мало на ме налик. Бацио се био иа г)еда, мога
оца (Коч. 2, 55). И просто ми )е мило што се
она у нечему и на мене бацила (Баяов., Юьиж.
3, 519). Да, ли)'епа )е, рече, ако се касни)е само
не баци на ма)'ку (СимиЬ Н., ХК 14, 40). Л>убав
прама Л)еци . . . надокнайивала [61] ... оно,
што )0) )е ускраКивао брак. Поготову, кад би
се Д)еца душевно бацила на материн род (Новак
В). 2, 134). Ова) мо) Симан нит' )е на мене ни
на поко)ну ма)"ку ... на у^аке се бацио (АндриК
8, 17).
Изр. <-' карте, ~ прашину у очи и др. в. код
тих именица.
бЗцка ж 1. зоол. (обично у мн.) ]една од бодли
у усшима сшеница и осшалих риличара, ко}има
йробада]у шела живошшьа и би.ъака да би сисале
крв и сокове; син. бодл>а; исп. рилица. — Сисалка
[полукрилаца] . . . састощ се из )'едне ножнице . . .
и из бацке саставл>ене из четири танка али
крута и на врху зупчаста конца (Панч. 4, 248).
2. бот. покр. «. бод/ьа (1). — Ахени)е су извр-
нуто )а)асте и пльоснате ... а завршене су крат
ком бацком (Петр. С. 2, 28). Окца у прашница
нема)у бацку (И., 15).
бЗцкав, -а, -о ко$и има бацке (2), бод/ъикав.
— ЛишЬе ... )е дугуллсто ... затубасто и на
врху бацкаво (Петр. С. 2, 419). Окца су у пра
шница бацкава (И., 642).
б&цкавица ж в. бацкалица (1). — Бацка-
вица зове се оно шило кощм ли)*ечник пушта
крв (Куш. 1, 216).
бЗцкалнца ж 1. мед. в. ланцсша, сйрава за
ашварапе вена; вар. баткавица, бацкавица. —
Отвара)'у им жилу . . . нештером или бацкали-
цом (ланцетом) (Батут, Здр. 1906, 132).
2. е. бацкало (ЦТ, 1овиЬ.; Вод)., Бор).).
бЗцкало м и с за;'едл>ива особа; исп. бацка
лица (2), бацкош. — А волео ]'е ожеКи, па тек
каквог бацкала или празноглавипа (СавиЬ М.,
БК 1901, 598).
б3цкан>е с гл. им. од бацкаши.
бЗцкати, -а.м несвр. уч. 1. е. боцкаши. — Кад
му се деси [да нагази] полагано бацка и Кушка,
а . . . кон>а бедуаста и подобро ошине (Кузм.
1, 9). Коршача ... ногама миче, ако )0) се
мишиЬи од ногу бацка)у (Панч. 4, 210). фиг.
Нешто ме бацка^у оне аегове речи (ЦГ, 1овиЬ. 1).
2. чисшиши зубе (Жумберак, Скок 4, 359).
бЗцко м а. пазив за овна, обично на]сша-
ри;'ег; исп. бацак. — Дум, дуц, бацко ! Бррр,
бацко! (Ресава, Мел.). (Пирот, Стан. Мил.).
б. име нерасшу (Обр. М.).
БЗцковпЬ йрезиме (Ерд. 7, 134).
бацкогьа м покр. в. бацай (а) (Сврл>иг, Ва-
си.ъ.). фиг. йразан, глуй човек (И.).
бацкош м е. бацкало (Банах, Бор).).
бЗцнутн1, -нём свр. трен, (несвр. бЗцати) е.
боцнуши. — Бацне ме час-по кол>ену (ЦГ, Ба
тут 1).
бЗцнути* (се), -нём (се) свр. трен, у деми-
нушивном значепу : бациши (се) . — Дево)че веК
бе;аше прискочило и одрешило СимиЬу бошчу,
ко)у бацну у страну (МН 1892, 336/2). Домаши
испражн>ену торбу, бацну главу унутра (Тод.
П. 1, 298).
бащьати, -Зм несвр. покр. хваШаши рибу
бацн>ем (Оси)ек, Богд. Л.).
Бацо 1. м име (ШоЬ; Пав. 3, 53).
2. йрезиме (Дед. ]. 3, 374).
бацукнути се, бацукнём се свр. трен. «. ба-
цакнуши се. — И Никола потурне ... нешто,
па и )а се несви)есно занесем за н>има, те )0)
се бацукнём „зексером" на дрхтав длан (Драж.
4, 362). Кад би га ма)ка узела корити, а он се
на н>у залети, полуби )0) н>едра, па се опет
бацукни (Буд. 1, 41).
б&ч, бача м (рум. Ьасш, чобанин) 1. сшаре-
шина бачи]е (2) , на]'сшари;и йасшир у бачщи (2) .
— Она) ко)и на)'више стоке и млека има, поста)е
старешина бачи)е и зове се: бач (КариН 1, 402).
На)стари)и ме^у пастирима зове се бач (Том. С.
2, 449). Бач ... старешина распорете шта Ье
ко да ради и кад Не ко од домаКина да бачу)е,
т). да доби)е сво) део масла, сира и вурде (Пи-
рот, Стан. Мил.).
2. е. бачи)ар. — Сутрадая за)'едкички пре-
бро)'ава)у стада да провере да ли )'е код свакога
бача тачно онолико оваца колико )е казао да )с
догнао (Звижд, МилошевиЬ М., ГлЕМ 1939,
114).
3. она}' ко се на бачщи (2) брине о мужи и
йрсради млека. — Бач )е господар помуженог
млека (значи: он )е радник око млека). Он сири,
буКка масло, прекухава сурутку те прави вурду;
он сваком домаКину изда;с, по кантару, оно
лико сира и масла, колико коме припада (Тро).
1, 72). Први, на)стари)и, овчар зове се Ьеа
(Кеха)а) ... он ... одреЬу)е бача (т. ). онога на
кога долази ред да бачева) (Стан. М. 2, 14).
Погоди [се] и човек, коме Ье ) едина дужност
бита: прерада млека. То )е бач. За целу раддьу,
што се тиче прераде млека, одговара бач (Ник.
В. 2, 16). Бач потсиру)е млеко, пере каце, ведра,
цедил>ке, а и музе стоку (Ник. Р. 3, 50).
Бач, Бача м село у Бачко], северозайадно од
Бачке Паданке.
 БАЧ — БАЧВАР
68ч м (тур. Ьас) ист. е. баждарина (3). —
Бач )е )'една стара дажбина ко)а )е узимана по
кланцима (Гавр. М. 2, 420). То су били доходци
београдске царинарнице, трошарине, кантара,
бача на градским капи ] ама (И., 377). На та)
Г>ап или бач жалила се ... влада српска, поми-
н>уки да )е „одавно посто)ао обича] напла-
вивати под нменом бач 6 пара на сваки то
вар еспапа ко;и прелази преко Дупнице" (Нов.
17, 79).
бача ж е. баждарина (3). — До сад )е о
вашару у Пироту панаир 'аси узимао бачу 15
гроша на товар (Ъорг). Т. 8, 303).
бача ж покр. е. бйшша. — О 1)ево)КО, ^е
си руже брала? | — Младо момче, у зелене баче
(НП, Дуч. С. 1, 351)- Поче да прича ... какви
су царски двори, какве ли биче, воденице (Л>уб.
1, 93).
бача ж руд. шлака, згура; сшакло шшо
исшече с гвозк^ем над се руде кале; исп. бабурача.
— У Босни ни)е при)'е било т. з. „)ени-ма)дана"
... вен само обячни)'ех пеКи; ну въихове се ба-
бураче не разлику)у битно, те би се с тога за
ри)еч ... „шл.ака" могла узети „бабурача" или
„бача" (Вареш, Димив).
бача и бача м (мац. ЪасзО в. баНа. —
Деца зову оца бача (Бачка, Дун!).). ОтиКи ве
бача, остане снаша (НПосл Вук). Ходи бар
седи с нама, син ол че ... — Волим самову
бача Тасо! Оакш. Ъ. 3, 161). Так ти )е то
так, мо) бача, настави жена (Мишк. 1, 42).
Сво)им кистом хватао ... сад крепне момке,
онда опет старе баче, надуте магнате (РадиЬ
С 2, 232).
бЗчав, -а, -о покр. кози се бача, ко]и се риша.
— Добри нам се ковьи разлиденише | И бачави
они постадоше | По подрумим никуд не идуаи
(Словин. 1881, 403). Туде срета )еднога про
стака | .... Гд)'е за собом он води ковьица, | А
онога бачава кулаша (И., 431).
бачаванци)а м покр. в. башшован (Лесковац,
Цвет. ].).
бачаванцйка (бачаванцйка) ж покр. в. 6а-
шшованка (Лесковац, Цвет. ].).
бачад ж зб. им. од баче1. — Прича)у како
)е некакав рек'о ливади: „Ето младийа и бачади-
)унади, да те узору!" Ливада им одговори:
„Каква бачад-)унад, какав ли младиа!" СГагодив
С, БВ 1903, 15).
Бачанин Презиме (Ил. Р. 2, 652).
бачанлук м покр. е. бошчалук. — Сваком
свату бачанлук пода)те (Тим. Кращна, Стан.
М. 7, 91).
бачан.е с гл. им. од банаши (се).
бачар м е. бачи]ар. — Л>уди ко)и се удру-
жу)у да за]'едно бачи)а)у, зову се бачи)'ари или
бачари, а н>ихове жене бачидарке или бачарке
(Милос. С. 1 , 322). Тгеха)а )е старешина чобански;
он води рачун о примл>ено) и помешано) стоци,
ко)у мора раздати свакоме бачару по работу,
по што се еврши бачи]'а (Мил. М. Ъ. 9, 137).
Ъа)а води о томе рачуна кад Не први бачар бити
измирен и на дан два пре закаже другоме да
до^е (Грб. С. 1, 344).
Бачаревив Презиме (ДрагиЬ М. 1, 319;
Павл. Р. 1, 394).
347
бЗчарица (бачарица) ж в. бачщарка. —
Она) што долази на бач^у да прима млеко
зове се бачар, а аегова жена бачарица (Грб.
С. 1, 342).
б&чарка ж 1. в. бачщарка. — в. пр. под
бачар.
2. (бачЗрка) покр. музара овца или коза
(Тупижница, Милошак.).
бЗчарскй, -а, -б коз'и се односи на бачара,
бачаре: <~ стока.
бачати (се), -8м (се) иесвр. покр. в. бй-
цаши (се). — Бачати земл>у, то )е бачати 'леб
(Лоп. Н. 1, 114). Неве брана на мене при)екор
и проклетство бачат зашто се с тобом пос>екох
(Мил>. 1, 93). Гле чудеса, што се ради! | кй •
Петровград с)а)е, блиста, | пруЬа мунье, бача
громе (Н>ег. 8, 52). Скока скаче, камена се бача
(И. 11, 10). Не бача)'у се камена и не скачу (Ни-
кац 1, НО). Кон> се бача ногама УовиЬ. 1).
бЗчва ж Х.буре (обично велико). — Бачва )'есте
велико буре ну ко)е има и вратанца (Драг. 3,
222). [По авли)и] су лежале здраве и разлу-
пане бачве ("Кор. С. 9, 212). За трен ока загр-
меше ... ватрогасне бачве и шмркови (Петр.
В. б, 57).
2. эоол. покр. волка, гуша у йшица (Валпово,
Н. В). 7, 148).
3. бот. покр. в. бик* (а). — Батво видимо у
лука кад прорасте, те га народ зове бачва, вре,
тено, бик (Шул. 1, 16). Из средине пераца
изплаче се нешто одебл.а пера, а има)у на врху
св)'етли)'у квржицу. То )е батво, а кажу му
бачва или бик (Турив 1, 444).
Изр. (гласом) као из бачве (говорити и
ел.): дубоким гласом. — И мо)е праунуче запам-
тиве ова) дан! — рече Никола водник, гласом
као из бачве, по чему су га лако распознавали
(Ъос. Д. 1, 13).
Бачванпп 1. м (мы. Бачпани) сшановник
Бачке; она] ко]и /е йореклом из Бачке.
2. Презиме (Аре; Вук 16, 250).
Бачванка ж сшановница Бачке; она ко]а /<
йореклом из Бачке; исп. Бачкулл (1).
бачванка ж вреша народног кола; исп. ба-
чованка (БВ 1890, 47).
бачванскй и бачванскв, -а, -б ко]и йри-
йада Бачванима, ко}и се односи на Бачване; ко]и
йрийада Бачко], ко;и }е из Бачке: ~ песма, ~
коло.
Бачванскй Презиме (Кн.. о Вуку, 132).
Бачвапче, -ста с дем. и хий. од Бачванин;
деше из Бачке (Вук, Р).).
Бачванчица ж дем. и хий. од Бачванка. —
Колико ве лепих Бачванчица за вьим уздисати
довановив Ъ., БВ 1891, 54).
бачванчица (бачванчица) ж вреша народног
кола (Бор).).
Бачванпив Презиме (Ми). С. 2, 322).
б&чвар м она) ко]и Прави бачве, бурад, каце
и др.; исп. бочар, качар. — За оне ко)и граде
бачве и каце на)бол.и )е назив бачвар (У)'чиЬ
Т., Щ 5, 81). Не смета му нимало ... ни звр)ан.е
кола, ни лушьава Митра бачвара (Ъор. С. 10,
387). Па шта ве колар, бачвар, плетикош ... да
нестане шумах (Шул. 3, 42).
 348 БАЧВАРА
бачвара ж (ген. мн. бачвара) 1. зграда у
ко)0] се држе бачве и други судови за йиНе; йен.
бачварница (2), качара. — Сви ови судови [за
пике] скупа држе се ... у бачвари (качари, стащ,
хижини) (Ми). С. 5, 63). Извитьава се што га
раки)ом не може понудите, ]'ер му )е до бачваре
вал.ало два сата пртити (Радик Д. 1, 63).
2. агр. вреша крушке (Вал,, окр., Дим. Т.).
бачварсв и бачварёв, -ева, -ево = бачва-
ров и бачварбв, -ова, -ово ко/и йрийада бачвару.
бачвари)а ж 1. е. бачварешво. — Д]'ево)ка век
преде уз ма)ку, а она) веки сокб израку)е колешца
и одлучу)е, како Ье учити бачвари)у, чим од-
макне ова ... студен (Ковачик 2, 303).
• 2. в. бачварница (1). — Нашао га )'е пред
рьеговом бачвари^ом (Десница В., КН 1950,
35/2).
бЗчварнца и бачварнца ж в. бачварка
(Лика, Аре).
бЗчварка ж бачварева жена; исп. бачва-
рица. — Тати)'ана да мене препоручи, )'една
ординарна бачварка, то ;е лепо, то ) с за мене
леи комшшменат (Игн>. ]. 8, 341).
бачварница ж 1. радионица у ко]о] се из-
ра))у}У бачве, бурад, каце и др.; исп. бачвари)°а
(2). — Пи.ъзна ... бачварница ... у сред шуме
творе више путах права чудеса (Шул. 3, 102).
2. в. бачвара (1) (Шум., Дим. Т.).
бачваров в. бачварев.
бЗчварскй, -3, -б ко]и се обноси на бачвара
или бачварешво: ~ дуга, ~ занат.
бачварство с бачварски занаш; исп. бачва
ри)^ (1). — Особито потребан занат код нас
)ест бачварство (лагварство или пинтари)а) (ПП
1868, 145).
бачварче и бачварче, -ста с 1. дем. од
бачвар.
2. буре од 500 до 1000 лишара (Грб. С.
2, 230).
бЗчваст, -а, -о ко/и има облик бачве; иейуй-
чвн; шрбушасш. — Дизалица )е пренела огромну
бачвасту посуду са текуким железом (Борба 1949,
103/4). Грудни кош и трбух [код стоке] има)у
правилну граку, кад се ребра дубоко спушта)у
и кад су бачваста (Ъор1). Влад. 3, 40). Власник,
бачваст чов)ечац с образима набухлима (Цес.
3, 80).
бачвенй, -а, -0 ко)и йрийада бачви, ко]и се
обноси на бачву. — Или зар се можда век ии]е
догодило, да су обручи бачвенй попуцали (Кри-
жан, Виенац 1871, 366).
бачвётак, -тка м мала бачва, бачвица; вар.
бачветка (Левач, Буш. 1).
бачветнна ж аугм. од бачва. — Ко ке ту
бачветину увалити у кола? (Мед. 2, 943).
бачветка ж в. бачееШак. — Бачветка од
6 товара вреди 15 дин. (СН 1896, 52).
бачвеш м подр. покр. «. бачвогъа (ЦТ,
Том. М.).
бачвии, -а, -о ко/и йрийада бачви.
бачвнна ж пе). стара бачва (ЦГ, /овиЬ. 1).
бйчввца ж 1. дем. од бачва. — Пиво се
точило пред вече, те )'е редовно пролазила по
)сдна бачвица (Мат. 1, 103). Сто)ала сам веки
БАЧЕВИШТН
део дана уз бачвице у ко)'има су били посакени
олеандери (СКГл НС 31, 167). [Сарделу] у редове
соле у бачвицама, ко)е се зову „бижице" (Нак.
2, 219). фиг. деоео, шрбушасш човек. — Нахрупи
на врата ... Вицко Кореник, трбушаста бачвица
на кратким брзим ногама (Драж. 1, 60).
2. эоол. лушка код веНине двокрилаца (Б—<Х>
2, 213).
Изр. эоол. и азуб. ьена ~: вреша морске жи-
вошин>ице из реда йлашшаша Е)оНо1шп деппси-
1ашт из ф. 5а1рю1ае (Терм. 3; Мед. 9, 186).
бачвомер м ейрава за мерене зайремине ба
чова. — Количина [пива] ке се утврдити Маги-
)евикевим бачвомером (36. зак. 11, 135).
бачвон>а м подр. покр. она) ко] и има велики
шрбух, шрбопа; исп. бачвеш. — Бачвола, снага
му )е у дебллни, у салу (ЦГ, Шок).
баче1, -ета с (супл. мн. бач5д) покр. дем. и
хий. од бЗк1. — 1аче мо]е мило баче | од те ваше
)адне краве (Коч. 1, 5).
б8че*, -ета с покр. врх ексера ко)и се ошкине
клешшима При йошкиван>у ко>ьа и волова (Вравье,
Вла). 1).
бачев, -а, -о ко]и йрийада бачу; ко]и се
односи на бача.
бачевавье1 с гл. им. од бачеваши1.
бачеваше- с гл. им. од бачеваши*.
бачёвати1, бачу){м (бачёвам) неевр. покр.
1. в. бачщаши (1). — Становници Г. Секирне
бачу)у са по 250 до 310 глава ситне стоке на
»-3 места (Ник^ Р. 3, 49).
2. йрема ушвр^еном реду муеши обречено
време сву сшоку на бичщи (2); исп. бачидати (2),
бачувати (2). — Први, на)стари)и, овчар зове
се кеа (кеха)а) ... Он одре()у)е бача (т. ). онога
на кога долази ред да бачева) (Стан. М. 2, 14).
Ко буде смешао на|'векн бро) стоке, та) се зове
стадник и он први бачева. Ред бачевала одре-
1>у)е се бро)ем стоке (Тро). 1, 73). Прво бачу]е
„стадник", т). она) ко)и на)више стоке у бачи)и
има (Пирот, Ри;н.). Бач ... распоре))у)е ... кад
ке ко од домакина да бачу)е, т). да доби)е
сво) део масла, сира и вурде (Пирот, Стан.
Мил.).
бачёвати', бачу)ём неевр. покр. в. бацаши. —
У море )у бачевали, искобницу | А море )у из-
метало, отпадницу (НП, Дуч. С. 1, 260).
Бачевац, -ёвца Презиме; исп. Бачовац (Павл.
Р. 1, 362).
бачевина1 ж 1. е. бачща (2иЗ). — Станов
ници тих села има)у сво)е бачевине или бачи)'е
(где стока лежи) ван села (Ник. Р. 3, 49). Лети
држе стоку око бачевина или мандри, ко)'е су на
странама Шар-планине (Цви). 5, 1095). И главна
зграда се зове ерпски бачевина, арнаутски ман
дра (И., 1095).
2. покр. бачи)'ан>е, йрово^епе времена на бачщи
(Крива Фе)а, Велик 1, 383).
3. ист. данак ейахщи на бачиску сшоку. —
[Спахи)а] . . . )е доби)ао од мештана димнияу,
чибук, бачевнну (Ник. Р. 2, 35).
4. в. бачщишше. — в. пр. под бачи)иште.
бачевина' ж месо од бика; исп. бак1. — Не
)еде ми се ова бачевина (Ускоци, Станик Мил.).
бачевйште с покр. в. бачщишше. — в. пр
под бачи)иште.
 БЛЧВВСКИ
бачевскй, -а, -о ко]и се односи на бича. —
Утврди [се] код чи)е Ке се колибе утврЬивати
бачевски ред (МилошевиЬ М., ГлЕМ 1939,
113).
бачёнка ж покр. е. чиода, игла за йридевшье.
— Прибодача (овеЬа игла ко) ом се што при-
бада, и. пр., рубац што се носи око врата,
али ко)а служи и за накит — док )е бочка,
баченка, баб.ъача или чиода маша и не служи
за накит) (Куш. 1, 106). Кад помислим на те, уЬе
враг у ме! . . . Ка' да сам се баченака на) 'о ...
Све ме боцка! (Пец. 3, 22).
бачяваке с покр. гл. им. од бачиваши.
бачйватп, бачйвЗм и бачу)ём неевр. (спр. ба-
чити) покр. в. бацаши. — Немо)те ме у 1аму ба-
чиват', | Но ме бач'те на друм у планину (НП
Вук 2, 34).
бачи)а ж (ген. мн. бачй'а) 1. лешпе исше-
ривсиье стоке у йланину и здружившье сшочара
ради за^едничке иейаше и муже сшоке, односно
йрераде млека; исп. бачи)ан>е (2). — Овде )е )ош
добро очувано удруживаае стоке, ко)е зову стен
или бачи)а С1ов. Л>. 1, 386). МеЬу тим обича-
)има заузимали су ... видно место: моба, поза)-
мица, спрега и бачи)а (Вла). 3, 2). Тиме )е фор-
мирана бачи)а, и излази се са стоком на заку-
пл>ену кшлу [деоющу] (Цви). 5, 1012). Ъеха)а
)е старешина чобански; он води рачун о при-
мл>ено) и помешано) стоци, ко)у мора раздати
свакоме бачару по работу, по што се еврши ба-
чи)а (Мил. М. Ъ. 9, 137).
2. лешие сшочарско насе.ъе у йланини с коли-
бама и шоровима где се сшока найаса и музе; исп.
бачевина1 (1), бачило, бачина1, катун, стан. —
Они [Словени] су заузели неколш<е отворене
кра;еве, и подизали су на н.н.ма сво)е засе-
оке и бачи)е (Нов. 9, 33). Зоог близости Копа-
оника, на коме има безбро;них бачи)а, могуКе
[)е], да се сурутка и други производи од стоке ...
свакад у довол>но) количини набавити могу
(Панч. 3, 11). Смешана стока и л>уди ко)и )е
чува)у, као и оно место, где се врши мужа и рад
око млека зове се бачика (Ник. В. 2, 14). Знао
[сам] да ... домаЬин ноЬива на бачищ (Бож. Г.
3, 43).
3. зграда на бачщи (2) , у ко]0] се смешша]у и
музу овце, сири млеко и чувашу млечни Производи;
исп. бачевина1 (1), бачило, бочевина. — Бачи)е
[су] . . . зграде од брвана, даском, лубом или чет
ном покривене и опшанчене камешем, кол>ем
или врзином за стоку (Панч. 10, 50). Бачи)'е су
зграде где се музе и млеко сири (1ов. Ъ. 2).
Сирии се оставлэа)у у исто) „бачи)и" где се изра-
1)у)у, да сво)е зрен>е издрже. „Бачи)а" )е )една
повела кошара од поплета, покривена даскама
или шаторским платном Оов. А. 4, 145).
4. сшока Помешана у бачи]и (2) (Пират, окр.,
Кост. К. 1, 57).
5. млечни Производи ко]и се добща^у на ба
чщи (Пирот. окр., Кост. К. 1, 57).
в. Право бачщаил (2) (Пирот. окр., Кост.
К. 1, 57).
7. млекарник. — Напослетку, да се и сама
зграда у ко)*о) се држе млечни производи назива
„бачи)ом" потвр!)у)е и данас та) назив за млекар,
Т). зграду код купе, у Губеревцу, Врбетима и
суседним селима (Петр. П. Ж. 2, 41).
бачи)ан>е с гл. им. од бачщаши.
БАЧИСКИ 349
бачй)ар, -ара м учесиик у бачщи (1); исп.
бач (2), бачар, бачи)'аш, супашник. — Л>уди ко)и
се удружу)у да за]едно бачи]'а)у, зову се бачи-
)ари и бачари, а кихоие жене бачи)арке или ба-
чарке (Милос. С. 1, 322).
бачй)арка ж жена бачщарева; мсп. бачарица,
бачарка (1). — в. пр. под бачи)'ар.
бача)арскй, -5, -б ко]и Прийада бачщару :
«- стока.
бачй)ати, -ам (-амо, -йте; аор. бачн)5; р. пр.
бачи)ао, -Зла, -ало) неевр. 1. биши учесник у ба-
чир* (1 и 2), држаши сшоку на бачщи; исп. ба-
чевати1 (1), бачувати (1). — Населили су се
[Турлаци] ... у Добручи, где )'ош и сад бачи-
)а)у (Нов. 8, 21). За)еднички бачи)°а)у домаКинн
различитог имуКног стажа: са деведесет брава,
са тридесет, са десет, па и са ман>е (МилошевиЬ
М., ГлЕМ 1939, 115).
2. в. бачеваши1 (2). — Ко)и данас бачи)а,
т). ко)и данас музе стадо, коме )е данас ред муже?
(Пирот. окр., Васил>.).
бачй)аш, -аша м в. бачщар. — У ма)у и )уну
бачи)'аши гоне сво)е крапе у планину (Рак.
Мита 6, 139).
бачи)йште с покр. место где су ранще биле
бачще (2); исп. бачевина (4), бачевиште, ба-
чиште. — Место где )е стока лежала [зову]
„бачищште", а на пр. у Калки веле „бачевина"
и „бачевиште" (Ник. Р. 3, 49). А
бачика ж покр. е. бачииа1. — Бачика )с
жена бачева, ко)а у бачищ помаже сирити, а и
свако женско челлде ко)е у бачи)'и ради око
сирен>а и буЬкака масла (Нишава, Ризн.).
бачилйште с в. бачща (2) . — Станом се
зове она зграда, у ко)0) се млеко прера1)у)е, а
цела ьегова околина бачилйште (Цви) . 5, 1009).
Ради прераде млека, према планини су бачи-
лишта (Смил.. Т. 2, 356). Основали су неки од
Рудничана ново село ... где су им дотада била
бачилишта (Фил. М. 2, 516).
бачило с (ген. мн. бЗчйлЗ) в. бачща (2 и 3).
— По свима планинама има мандри или бачила
(Цви). 2, СХХХУ). Кад и ту нестане простора,
онда праве ново село: махом на по)атама и ба-
чилима (И., XXVI). Многе су речи ограничене
на, више или ман>е, ужи круг: ... бачило (ко
шара овч;а) (К—] 1, 118). За свога бавл>ен>а у
Морави [Ашани] нема)у бачила, )'ер до Ъур-
г>евдана не музу стоку (Урош. А. 1, 45). Бачило
зову зграду (а не место) где млеко прераг)у)у
(Врале, Вел>. М. 1).
Бачнна ж село у Шумадщ'и, у ТемниНу.
бачина1 ж покр. е. бачща (2) (Вук, Р).).
бачина* ж аугм. од бйк1. — Ъачина као и
бачина (Хрв., НПосл Вук). Бак )'е био доведен,
и читана се купа скатила на двориште ... В)ере
ми, добра бачина 1 — Управо момак за Руменку
(СимиК Н. 4, 38).
^ бачина* ж эоол. ]алова ]егулл АпртШа уи1-
вапз (Далм., Шол.ан 1, 124).
бачйскй = бачй)скй, -а, -б ко;и йрийада
бачщи, ко]и се односи на бачщ'у : <— за)едница, ~
стока.
бачнеки = бачй)ски прил. на бачиеки на
чин, као на бачщи. — Пошто се стока у Срби)и
350 БАЧИТИ1
поглавито гащ по польу и шуми — бачпски, то
\е сенокос шуми без икакве вредности С(ов. Ъ.
С. 1, 197).
бачяти1, бачйм и бЗчптн, -им сир. (несвр.
бачивати) покр. I 1. в. бациши. — Брзо |онан
ма)'ку уфатио, [ ...Фрк )е бачи на силна Лабуда, |
А диву ]е главу окинуо (НП Вук 2, 37). Брата
бачи дору у рамена (И., 632). Када ме нащри^е
бачише у воду, почех пливати (гЬег. 9, 748).
2. родиши; о)'агн>иши, ошелиши и ел.— Добар
)е Амид био, ко предан турски син кога )е була
бачила (Никац 1, 54). Остаде ми триста )алови-
)ех, | И остаде стотика угичах, | Бачише ми триста
)аган>ацах (НП Вук 3, 430).
II ~ се в. бациши се. — Те )е ма)ку сво)у
послушао | ... И Лабуда свога изводио | Бачише
се н>ему о рамена (НП Вук 2, 27). Из подрума
шара прихватио, I Па се н>ему бачи у рамена
(НП Б—Б, 217).
бачнтн', бачйм несвр. покр. йобеЬизаши та
гом; гоейодариши; исп. бак1. — Шта Кеш: МО)
бра)ко, данас ко )ачи, та) бачи, а ко )е не)ак мора
да се подлегне )ачему (Буковица, Ард., ЗНЖ
7, 263).
бачпЬ, -а, бачйЬ, -йЬа и 61чиЬ, -а м покр.
дем. од бйк1. — Бол>а )е )една крава за помусти
него стотину бачиЬа (Грахово, НПосл, БВ 1888,
155). Сви бачиЬи седмачики (Лика, Кур. 2, 23).
]едан се бачиН помамно заскакуде на сво)'у дру-
гарицу (Кик. 1, 256).
БачнК йрезиме (Марч. 1, 343; Цви). 5,1234).
бачпца ж е. бЛкица (1). — [Поп-Ду1'о би]
чскао да га побожне бабе ... походе ... Нашла
би се понека прва бачица, смерно му пришла и
затражила благослов (Бож. Г. 7, 135).
бачпца1 ж жена ко]'а на бачщи (2) музе сто
ку; жена бачева; исп. бачика, планинка, стана-
рица. — Бачица (станарица) виче чобанина, да
докера овце те да их помузе зарана (НЗаг Нов.,
6). А )една [редуша у задрузи] се одре!)ивала и
за бачицу, те )е лети музла стоку (Миодр. 4,
226). Задруге, ко)е има;у козе и овце ... има)у
бача и бачицу, т). мужа и жену, ко)и проводе
код стоке цело лето, музуКи )е и правеЬи сир и
масло (Петр. А. 1, 340). На)стари)и ме!)у пасти-
рима зове се бач, а аегова жена бачица (Том.
С. 2, 449).
бачица* ж покр. )уница; исп. бак1 (Ускоци,
СтаниЬ Мил.).
бачйште с в. бачщишше (Р1А).
Бачка и Бачка ж део Панонске Низине из
мену Дунава, Тисе и ]угослоеенско-мщшрске гра
нице.
Иэр. мирна ~, мир ~: све /е у реду! — Ко
хоЬе да нзда)с н. пр. политичке новине, положи
у новцу толико и толико хил.ада кауци^е, па
мирна Бачка (НД 1890, 3/1). „Напиши да у
нашем селу так'ог зел,а нит' )е било, нити сада
има!" — и мирна Бачка! (Сими К Д. 1, 154). Про-
пусте их и ратосшьа)у их се лако, па мир Бачка
(Задр. 1879, 84).
бачка1 ж покр. вреша буреша; исп. бочка1
(Шапч. 13, 465).
бёчка* ж покр. в. бик* (а). — Цвитне не-
дил.е ... не саде лук, да не буду саме бачке у
луку (Оток, Ловрет., ЗНЖ 7, 145).
БАЧУКИН
Бачка Паланка ж варошица у }ужно} Бач
ка), недалеко од Дунава.
бачкати, -ам несвр. покр. I йр/ъаши. — Тво)
;е прение [Ьачка вежбанка] био бачкан (и убач-
кан) (Сирин. Жупа, СимиЬ М.).
II — се повр. 1. Цеца се бачкала по блато,
па се све убачкала (Сирин. Жупа, СимиН М.).
2. в. брчкаши (И, 1). — Дете ти се бачка
по корито (Црна Трава, Дим. С.).
Бачка Топола ж варошица у Бачкэ), из-
ме1)у Субошице и Новог Сада.
бачки, -а, -б ко)и йрийада Бачко]; ко)и се
односи на Бачку : — коло, ~ равница.
бачки прнл. на бачки начин, као шшо чине
Бачвани. — ПеваНу ти шалу, збил>у— | ПеваЬу
ти бачки (Зма) 1, 64).
Бачки Пётровац м варошица у Бачко), се-
верозайадно од Новог Сада.
Бачковьа йрезиме (Каран. 2, 294; Рай. 3,
572).
бачковьа м име волу; исп. бЗк1 (Поцершга,
Моск. 6).
Бачкул.а 1. ж в. Бачванка (йонекад йод-
ругливо) . — Бачкул.а зову у Срему женско че-
л>аде из Бачке (Зма) 4). Та зна он шта у Бачко )
нема, а за чим Бачкул>а хоЬе да свисне 0овано-
виЬ "Б., БВ 1891, 54). Наше бачкул>е-дево)ке,
дунде и мазе, )ош увек више наппьу убо)ицама
и лакомисленим кавал>ерима (Петр. В. 6, 44).
2. надимак ко]и ;е йосшао йрезиме (Ил. Р.
2, 623; Рат, 83).
бачкул>а ж име домаКо] живошипи а. краен
(обично мало] и добро)); исп. бачкоьа (Поце-
рина, Моск. 6; Банат, Бор).), б. кокошки. — Сва-
ко) коки надео би име. Стане ... па их бро)и:
трцава, бачку.ъа ... красу.ъка (Шапч. 4, 210).
Бачли)а йрезиме (Борба 1947, 274/3).
бачма ж е. бик' (а) (Драгое., Вук 16, 295).
бачбван, -ана м нар. в. башшован (Аре).
бачбванка ж нар. в. бачванка. — На)ра-
ди)е се игра)'у ове игре: поломка . . . бачованка
(Грб. С. 1, 330).
Бачовац, -овца йрезиме; исп. Бачевац (Цпн).
5, 1224).
бачувавье с гл. им. од бачуваши. — У овом
кра)у )ош од старог времена посто)и обича), да
селлци за време лета за)еднички чува)у и музу
сво)у ситну стоку, овце и козе ... Та се радла
зове бачувавье (Ник. В. 2, 14).
бачувати, бачу)ём несвр. покр. 1. в. бачи-
)'аши (1). — в. пр. под бачуван>е.
2. в. бачёваши1 (2). — „Кад )е тво) ред на
бачи)у?" „1а чу од )утре да бачу)ем." „Ко) саг
бачу)е?" „1ош дво)ичка, да излезну, па на мен
дооди ред да бачу)ем" (Ник. В. 2, 14).
3. биши бач (3). — „Бачувати" ... зове се
бачев рад, бити бач. На пр. )'а бачу)ем има две
године (Тро). 1, 71).
бачуга ж покр. е. буца1 (1а) (БиХ, Грг>. 1).
бачукйн, -йна м (тал. Ьасиссо, капул,ача)
покр. калуфер шреНег фран>евачког реда, шреНо-
редац. — Велика препирка )е била, како [свети
Фравьа Асишки на слици] има бит обучен, оли
како капуЬин, оли како бачукйн, оли како
фратар 8СПСПОП8 оЬзегуапиае (Сто). Ив. 1, 98).
 ЕАЧУРА — БАЦЕН.АЧА
бачура ж покр. шуйле сшабло за скуюьа/ье
изворске воде. — У другим [иасс.ъима] ... скупл>а
се [вода] у дрвену „бачуру" (стублину, „шЬуби")
Сов. К. 2, 21).
63ц м (тур. Ьас, царина) в. баждарина (3).
— С царинама се може саставити ... 6. бац или
провозна царина (Нов. 17, 79). Иначе )е н>ихов
[цариннка] главни посао био узиманье баца (ца
рице; (Скар. В. 1, 68).
баца1 = бацо1 м (вок. бацо) (тур. Ьасак$12)
моли закрж/ъао човек, кейец. — Обо)ица су под-
)сднако расла, али тако полако да су их у школи
прозвали „баце" (Кашик. Т. 1, 12). Гле колики
)е, прави баца! (Ниш, Ризн.).
баца- ж (вок. бацо) ружна, рашчуиана жена,
сличай вешшици; вешшица; пси. бацакуша. —
Б) ежи, Миле, с врата у куЬу — его иде баца!
(Мостар, Радул. ].). Тада цар поче обсКаыати
велико благо ко му за кКер прозна, а то чу )една
стара баца — в^ештица — па од града до града ...
док )с не на!)с и позна (НПр Прод., 101).
баца3 = бацо* м (вок. бацо; мн. баце, ба-
цеви) покр. хий. од бацанак. — лСенине сестре
муж )е баца (Заплаше, ПстровиН В., ЗНЖ 5,
119). Удадох свастику само да доби)ем бацу
(Сврдиг, Васшь.).
баца1 (баца) ж (ген. мн. бацЗ) (тур. Баса;
1. спинор, руйа (йонекад с йоклойцем) а. на крову
или у зиду куНе за дим, за свешлосш, за Пролаз;
вар. бацва. — На сламарама оставл>а)у се у
крову нарочите рупе, ко)е се зову баце или ви
селице и врше улогу и прозора и днмшака (Дед.
1.3, 84). Код кровова са слеменом нема капиКа,
веЬ су у место ших баце с кагшцом, опет све од
дрвета (Павл. Л>. 1, 436). Озго са крова з;апи
широка баца кроз ко;у продире светлеет (Ранк.
С. 2, 117). Величает дим вио се на бацу и ишао
право к небу (Весел. 6, 145). На )едном ... кра)у
дворишта апсана одбрвана без прозора, са медном
само малом бацом уза саму стрелу (Доман., БК
1902, 515). Но погле тамо оног: наместио у )едно)
подрумско; баци — од три стопе у ширину и три
у висину — сво)у тезгу (КостиЬ М., Даница 1866,
210). У подрумским зидовима ироби)а)у се у цил>у
пролаза, или осветл>аван>а врата, прозори и
баце (Ранк. Б. 1, 15). б. на йекарско) йеНи, на
ракиском казану за дим, ваздух и ел. — Поред
оцака или димнъака на фурунама [пекарским] се
налазе ;ош и баце или вентили за хлаЬеше пре-
гре;ане фуруне (Ми). С. 7, 68). Баца )е позади
мала руна на казану кроз ко)у пролази дим и
ваздух (Темнить В—С). (Црна Река, С—Ц).
в. на лаЬи за шойовску цев. — Беше се дигла
силна бура, ко;а одвали с лева юъун [лаг)е] и
)едну бацу топовску (Рак. Мита 9, 119).
2. заст. удублегье у зиду, слеш йрозор; нсп.
бацура (2). — У олтару у едной баджи видю-
самъ икону пресвете Богоматере съ крили (Ву-
)иМ ]. 4, 66). С леве стране од олтара | Угнута
)е баца мала, | У бацици стакаоце | С аранг)ел-
ским светим пунъем (Бугарски Ъ., Даница 1862,
302).
Иэр. ~ яа кубе, ва самар : баца на куНи ко]а
има облик кубеша или самара. — До зида ко)и ра-
ставл»а „куЬу" од собе )е огндште четвртастог
облика, са кога дим излази на „бацу", на „самар"
или на „кубе" (Мило). Б. 1, 658). На)р)ег)а )с
баца на самар, ко)а се прави на шл>емену крова
351
и изгледа као самар, по чему )е и име добила
(Трифк. С. и В. 1, 35). слепа ~: на]йримишив-
нща баца; нсп. Ьорбаца. — На)обичшф )е сли-
)епа баца ... То )е отвор ко)и се прави над
се 2—3 даске )еднога шва на дошем кра)у по-
дипгу за 20—25 см. и тако утврде (Трифк. С.
и В. 1, 34).
баца* ж е. баждарина (3). — Товар се
баце не бо)и (Кап. 1, 181).
бацак м (тур. Ьасак) 1. покр. нога. — Бацак
значи крак, цела нога код човека (Тупижница,
Милошак.).
2. одрана кожа са йреднмх и задн>их ногу.
— Па подиже бацак од мег)еда. | Кад под нъиме
дви]е кубурли)е (НП, БВ 1902, 176). На чукл,у
]'е пробушен бацак (овако зову преднъе и задше
ноге на кожи) (Тро;., Енц. Ст. 3, 190).
3. оианак од коже с гоееЬих ногу; нсп. ножа и.
(Вук, Р].).
Бацак йрезиме (Дед. ]. 3, 249; Дроби,. 1,
305).
бацаклп)а ж (тур. ЬасакН, човек ко)и има
дуге ноге) 1. эяст. холандски злашник (на коме }е
насликан човек ко]и има ноге у оклойу); исп. му-
шебакли)а. — Наймилш су имъ [златарима] ста
ри Холандски дукати, што се кажу бацакше
(Поп. Ъ. М. 1, 134).
2. вреша шубаре (од кожице ]агн,еНих ногу).
— Нарочито обраНам пажньу г.г. трговцима из
унутрашн>ости на велики избор шубара астра-
ганских, бацакли;а и ердел>ских (СП 1903,
65/4).
бацакуша ж пе>. в. бйца*. — Децу плаше:
Ето бацакуше! (Херц., ШВ 1895, 797).
бацаыак, -нка и -а м (мн. бацанци, баца-
наци) (тур. Ьасапак) покр. е. йашеног, муж: жг-
нине сесшре; вар. бацаног, баценак. — Вино
пи)е ерпски цар-Лазаре, | Са шур)аком Бошком
1уговиКем, | И с бацанком Стра)ом БановиЬа
(НП, БВ 1889, 267). Пашанац, пашанци — ри-
)етко се код нас чу)е, а значи: бацанак, бацанаци
(БиХ, Зовко, ЗНЖ 7, 375).
бацаног м е. бацанак. — Да су сви ови мо]'и
наводи тачни потврдиКе мо;а господа, мо;а сва
стика и мо) бацаног (Петр. Е. 6, 10).
бацар, -йра м в. баждар (1 и 3). — Бацар
узима бацу. — То су л.удн ко)и су м)ери;ш жито,
па од сваке десете оке узимали царевину као
ушур (Скок 2, 183).
бацачак, -чка м дем. и хий. од бацак (1). —
Сваки патак за сво) бацачак (Срб., КовачевиЬ
Л>., Р1А).
бацва ж е. баца* (1а). — КуЬа гори, а дуг
на бацви ван излази (1авор 1876, 478).
бацдар, -ара м в. баждар (3). — Над уво
зом и извозом водно )е надзор бацдар (цариник)
(Скар. В. 1, 68).
баценак м покр. в. баианак (Заглавак,
Стеф. Ж.).
бацешак, -ака м в. баценлча (Ил>евл,а,
Ба). Д.).
бацевьача ж покр. мошка ко]ом се ошвара и
зашвара кайак на баци; исп. бацен>ак. — На
крову )е „баца", ко)а се отвара и затварз трюьом
бацешачом (Каран. 1, 301).
Г
352 ЕАЦИБОЭЛУК — БАША
бациббзлук .« «. башибозук. — Посли)е та
три дана стаже ... доброволдчки бацибозлук из
Бренфа (Лал. 3, 211).
баппн и баайя, -ина, -ипо козы йрийада
б&ци.
бапнца ж а. дем. од баца1. — Заборавио
сам реНи, да дан>у воКу пред мо)им вратама сто]'и
стражар, и да ми очи немогу прогледати кроз
бацицу, а да се несусретну са легова два вазда
отворена, вазда будна ока (Даница 1866, 513).
б. руйица, шуй.ъика на шканини. — Те брагеше
су везене белим вуненим или памучним кон-
нем или памучним концем са бацицама на ивици
иогавица (Ерд. 4, 523).
бапо>, -а (ЦТ) и -8 (БиХ) м 1. е. бйиа\ (Р—К 2).
2. име ]арцу (Слав., Мнлеусн.; Обр. М.).
бацо" м покр. в. бйиа* (Далм., Павлин., Р1А).
Бацо м падимак; исп. бацо1 (Вид. Н. 1, 181).
бапол м покр. врсШа овце. — У Мллту зову
се неке овце и бацоли (Кур. 2, 34).
бапдмет м покр. димничар, оцачар (Хрв.,
Вук, Р).).
бацор м покр. в. шор, ограден йросшор на коме
се држи сшока. — До комарника )'е с )едне стране
ториште или кочак, ограден врл>икама ... Ашани
га зову бацор (Ник. Р. 3, 49).
бЗц-пазар, -Ара м (тур. Ьас + рагаг) покр.
такса на йродашу робу. — На сара)евско) чар-
ши)и наплапивана Не] нека такса од продано
робе, ко)а се звала бап-пазар (Скар. В. 1, 164).
бапул>а ж мала нрава; исп. баца1 (Во)в.,
Борь).
баг/ура ж покр. 1. аугм. од баца1 (1) (Зма) 4).
2. е. баца1 (2) .— У штали )е удубл>ен>е у зиду,
бапура, где се оставл.а жижак, чешапф и четка
(Во) в., Радон. Н.).
бЯш1, баша и (ми. башеви) (тур. Ьа$, глава)
1. (и баш) покр. йредгьи кра] ла!)е, йрамац. — Гера
разави ;сдро, ко)с б)сше смотано и привезано уз
катарку, натаче крмило, за тим скочи на баш
(Страж. 1893, 2). На овим ла^ама вш)ао би често
на башу лепо издигнуту Ьошкицу (Поп. Ср.,
1, 82). Ове лнг,е, што су им веНма биле уздиг-
вуте фаре и башеви ... биле су сво^ине босан-
ских бегова и спахн)'а (И., 82). Радиша беше
незгодно стао на баш од каика (Ком. 6, 79).
2. у йридевско) службы као йрви део йолусло-
женица, са значелем: главны, на}сшарщи, на]бо-
.ьи: баш-ага, баш-кнез, баш-чарши)а и си.
Иэр. ~ за ~ , ~ а ~ : (йри шрговачко) раз
мены) глава за главу, ]едно за друго (без ырида). —
Трампа се врши или „баш за баш" што значи
без „придавушке" (прида), или с придом (Ник.
В. 2, 271). Ха)дс да мевьамо кон>е. — Ха)де, ко-
лико Кеш да даш прид? — Нема ништа, ако
хоЬеш „баш за баш" (Пирот, Стан. Мил.). Лико-
драни продали Мо)ковиКанима преславу за ша-
ровв>ак и искали два динара прида, а Мо)кови-
Кани рекли: „Не дамо ни паре прида, него баш
а баш (главу за главу) — шарошьак за прнславу"
(Дворска, Нен. Н.).
б&ш* прнл. 1. за исшицанл, йо]ачаван>е а. не-
ког ысказа, речы: уйраво, заыеша, сшварно. — Са-
градише високе Дечане, | Баш Дечане више Ъа-
ковице (НП Вук 2, 199). Онда чоек помисли у
себи; „Баш сам права будала! )а ■•тор чоек, па
сам дошао г)етету да ме св)ету)е како Ку се же-
нити" (НПр Вук, 195). Срина га )е наименовала
за то „Голубацъ", кадъ га е сазидала и видила,
говореЬи „башъ ми е лепъ <ао Голубъ на грани"
(Вла)иЬ 1, 27). Баш аферим, бул>укбаша Зеко
(НовиЬ 2, 94). [Касациони сух )е] нашао, да ни)е
доказано, да )с Ристиво;е пуцао да уби)е баш
среског начелника, веК да )е само у отите хтсо
убити (Ав. 2, 100). Твощ мали точкови [на
сату] раде као што се обично говори: баш као
добар сат Оакш. Ъ. 5, 247). Стал му )е особит ...
иде)е баш поетске (Сто). Ив. 2, 30). б. исшовре-
меносши две]у радгьи : уйраво шада, у шаг час. —
Он уз)аше на вранца, па баш кад су сватови из
цркве излазили долети меву н>их (НПр Вук, 12).
1една мома тамо била, | Баш водице заитила (Ра-
дич. 1, 2С8). Баш кад та )а у гимнази)у ступи, а
нова се система уведе (Р\*в. К. 1, 29). Тамо )е
баш отворен некакав конгрсс (Давичо 1, 317).
в. нечег шшо се искл>учу)е из одлучног швр1)ен>а,
рады ублажаваьъа, ограничаван>а; исп. уствари. —
Не треба да буде баш пророк, ако прорече, да
ни)е далеко вр1 емс, кадно Не се горе... претво-
рити у голи крш (Шул. 3, 59). Б)ежи куНи, да
се згри)еш! ... Па ... знаш ... \я баш и не имам
купе (Живк. М. 1, 27). г. одби]а>ьо, неслагагьа
(са йошс.чехом, луш>ьом). — Допи Ьеш ти }ош
да ме молиш за ово. — Е баш да ти не дог)ем
(Ред.). д. (са да) дойушшааа, йрешыосшавланл
нечего као могуНног и йоред шога шшо би се оче-
кивало суйрошно; исп. ако (3), чак, макар. — Иш-
НераКу испод Беча Турке | Баш да би му кМери
не узео (НП Вук 3, 48). Он )е могао код сов-
)етника за бадава бавити се неколико дана, баш
и да )'е кока имао (Вук 3, 9). Од сад нигда неКу
зло каково у чн нити, баш да ме нико и не вид и
(Иги>. М. 1, 6). Насл-Ьдница Ье добыта права
своя ... безъ призр'Ьня на овай Законикъ, башъ
да бы овай у нечемъ волю зав-Бштатслъву
и ограничавао (Зак. 3, 6). Викне: „Помоз', ма
и тко си! Баш да враг ми помоЬ носи" (Шея.
А. 11, 137).
2. (у служби узвика) за исказива/ье разных
осеНала (одобраван>а, чу!)ен>а, неверыце, одби]агьа,
негодовала). — В, ти си, дакле, нови уча! ...
Б, баш, баш! ... 'Вала та! ... 'валати! (Весел. 12,
302). А.: 1еси ли чула да се госпоЬица Роса испро
сила? Б.: Баш? (Алексинац, Борис). Стоде на-
писато да четири велике реке иеред кега из-
виру. Ево четири реке: Дунав и Тиса, Сава и
Драва. Ее баш! Пак зар ове реке из )едяог
места извиру? (Дос. 15, 158).
3. (иза свезе и) за дале, шачнгуе об;ашн>ен>с
йри набра)а1ьу : ишо. — т : •» значи сгавъе мора и
баш: 0 =• глатко, 1 ■• врло мирно (ПГ 1929, 21).
бйш3 м покр. е. бас (2) (Дубровник, Зоре
2,4).
баша м (вок. бйшо) покр. свекар (Срем, Вук,
Р1-).
баша м (ген. мн. башЭ) (тур. Ьа$)'ист. 1.я.йз-
главар, сшарешина (за време шурске владавине) ; исп.
башн)а. — ]я познавах к'о што вас позначен | Не
кадаппье баше сара]евске (Бан 3, 66). Кад су
при;е баше башовале, | Крсно име служит* не
дадоше (НП Петран. Б. 3, 652). б. као други
део сложеныца и йолусяожениыа 'са значения:
главки, на;сшари)и, на/боли. — Добрим, чувеним
и богатим ма)сторима Турци су давали надимак
 БАША — БАШИБОЗУК
баша. Тако ^е било Ьурчибаша ... терзибаша
(Ми). С. 7, 277). в. као други део сложеница (уз
имена), као шишула ко]у ]е ра)а давала Турчину.
— Усеин-баша, Смаил-баша (Вук, Р)'.).
2. у Во}но] Крарши : кайлар. — Сережани
су били посебан од>ел во)ске ... гЬихове су
шарже биле: баша (каплар) и обербаша (страж-
мештар) (Л>уштина )., Брпиьан 1885, 61).
3. ]аничар (у Срби]и и Поспи). — Да се у
Виноград не враНа)у баше илити )аничари, ко)и
су при)е рата ко)екака насили)а по Срби)и чи
нили (Вук 8, 3). Иду силни четири дахи)с, | Со
бой воде башах пет стотина (НП Вук 4, 153).
ВеЬ иза првог везирова&а Алипаше ХеКи.мовиКа
(1736) преотеле су маха баше (домаЬи )ан>ичари)
у Босни и одупирали се везиру (Скар. В. 1, 124).
Баша йрезиме СГовиЬ. 5, 43; И. 4, 490).
башабаш, -аша м (вок. башабашу) (тур.
Ьа$ Ьа$, главно) сшарешина у деч]им шрама
(меше, робова и др.); исп. баш1(2), башер. —
Долазио [)е] увек на игру с нама г)ацима и увек
)е, наравно, био башабаш (Лаз. Л. 3, 382).
баш-ага (башага) м (тур. Ьа;а$а) сшарешина
ага. — Први узе ба)рак Суле)манага Ищге-
ба>рактар и постадс башага (главни ага) (Скар.
В. 1, 154).
башак1, -шка м покр. добродушан и неуме
шан човек, заврзан (Раг)евина, Борис).
башак- , -шка м зоол. покр. в. слингура
В1егшш$ \ти1§ап8 (Дубровник, Хирц 4).
башалук м (тур. Ьа^аЬк) 1. а. зва/ье, досшо-
Зансшво бдше (I) . — При избору баша пазило се,
да оца, када остари или умре, зами)сни у том
зван>у син, па )е у неку руку башалук био наш-
л>едан(Скар. В. 1, 135). б. башин йосед. — Други
запис говори како су )ан>ичари тада ударали
на Београд три пута, зато што им )е султан уки-
нуо башалуке (т). што им )е затворио Београд-
ски Пашалук и изагнао их из неправедно прео-
тетих имаша) (Нов. 17, 330). До^е ферман шехру
Сара)еву; | Да скида)у башам башалуке | А агама
тврде агалуке (НП, БП 1850, 39).
2. обесно йонашшье баша, обесш, паси.ъе. —
Али изнащре [баше] не покажу н>иова башалука,
него стану живети мирно и поштено (Вук 8, 5).
Свуд су Ьуд пром)енули [Турци] ... на ра)у
искачу, и башалук стари проводе (С] 1849, 218).
башамар, -ара м покр. ]ашо риба. — Кад
из пележи приступи кра)у какав башамар, и
угледа)у га рибари, ограде га мрежом и ухите
неизбро)но множтво (Дубровник, Зоре 1, 351).
башамариЬ м покр. дем. од башамар. —
Кадгод ... башамар разди)ели се на више баша-
мариЬа и растрка ... се тамо амо (Дубровник,
Зоре 1, 351).
Башавин м сшановник села Баа; она] ко]и )с
йореклом из села Боа (Мил. М. Ъ., Р1А).
Башанка ж сшановница села Баа; она ко]а
]е йореклом из села Баа (Мил. М. Ъ., Р1А).
башарё&е с гл. им. од башариши се.
башарити се, башарйм се несвр. в. башка-
риши се (2). — 1адна сиротшьо! како тешка
мора бита тво)а глад онде где се други у срам
ном раскоштву башаре! (Рак. Мита 4, 17). Ба-
шари се као миш по трицама (ИлиК В., Р1А).
Момци се шалише и башарише на сав мах
60
353
(Поп. Ъ. 1, 105). фиг. Сервантес )е са сводим
славним делом с почетка само хтео да уништи
луду романтику, ко)а се била почела ужасно
башарити (Нов. 4, 392). У целом делу све )е
натегнуто осим лакрди)'е, ко}а се угодно по шему
башари (Вулов. 4, 68).
б2ш-бсс м (тур. Ьа? Ье21) покр. окенска ма-
рама за йовезива/ье главе, йовезача. — Сватови
дару)у младу са по 1 до 2 динара, а она шима
по мараму, а шиховим женама по „)ашмак" или
„башбес" аовиК. 5, 143).
башёше с гл. им. од б&шиши се.
башёнье с гл. им. од башиши (се).
башер м е. башабаш. — То )е игра лоптом
... Прво се одво)е играчи, све два и два. За-
тим се одво)е дво^ица, ко)'и се зову „башери"
... Тим начином башери разделе ове парове на
две гомиле (Ник. В. 2, 396).
башескн)а м (тур. Ъа$ + евк1, стари, ислу-
жени) бивши, ислужени )аничар, )аничарски ве
теран; исп. баша (3). — Сара)евско гра^анство
[)е] стало одржавати зборове и на н>има изаби-
рати за во^е познати)е башески)е ()ен,ичарски
ветерани) и а)ане (Скар. В. 1, 124).
башет, -а, -о покр. (тал. Ьа$$е((о) низак
(Дубровник, Зоре 2, 4; Будм. 1, 166).
башёта ж покр. ома/ьа жена (ЦТ, ШоЬ).
башётан м покр. 1. омален, йун човек; исп.
башет, башетаст. — То )е ]едан башетан, ка да
ни)е шегов син (Трегшьево, Пеш.).
2. е. барило (1) (ЦТ, 1овип. 4).
башетаст1, -а, -о покр. омален, дежмекасш;
исп. башет, башетан (1). — У то нека момчад
дотрчаше, | башетаста, куси)ех гушина, | а Ьах
реЬи, да су из ЪеклиЬа (ПТ, 1авор 1892, 425).
башетаст', -а, -о (тур. Ъа$, глава) главам
(за сшоку) (Вуков. А. 2).
башетица ж покр. в. барило (1) (ЦТ, ]о-
виК. 1).
башнбозлукм 1. ист. в. башибозук. — Нека-
кав ... Шумадинац ... пуца у )ОШ плашл>иве го
миле башибозлука (Бож. Г. 2, 147).
2. разузданосш, обесш. — Толику \с дреку
надала сво)им башибозлуком и )аничарлуком да
)е се сав ... свет загледао у чуду (Звоно 1910,
225/1).
башиббзлучкй, -3, -б «. башибдзучкй. —
Било )е занимл.иво посматрати [га] ... како из
води, на опште увесел>ен,е, сво)е башибозлучке
пантомине (Звоно 1910, 237/1).
башибДзук м (тур. Ьа$1Ьогик) ист. некадаиоьа
нерегуларна ео]ска код Турака; недшщийлипована,
неуре1)ена во)ска уойшше; йо)единац из шакве
во]ске; пар. бацибозлук, башибозлук. — Сам
[)е] са 3000 во)ника, ко)е регуларних а ко)е
башибозука, прешао (Кат. 1, 562). Башибозук
би се растурио у ман>е одреде, па би четнички
сметао довоз муници)е и хране Аустри)анцима
(Скар. В. 1, 257). Распо]асани башнбозуци ...
радили су шта су хтели (Чубр. В. 1, 75). ВеК
)е пос)еко неколико башибозука (Шен. А. 8,
244). Башибозуци су посели Пол>ице и пре
секли тако везу измеЬу Дужи и Зубаца (Ъор.
В. 4, 40). фиг. Горег башибозука во)ска ни)е
могла да роди! Оак. С. 2, 242).
-
354 БАШИЕОЗУКОВАТИ — БАШКА
башибдзуковати, -ку)ём неевр. йонашаши
се као башибозук, обесно, разуздано. — На нншану
опозиц11)е био )е Министар Унутрашн.их Дела,
н>егово поступайте са среским начелнииима, ко)и
су у последнее време почели да башибозуку)у
по зсмлл (Село 1923, 196/2).
башнбдзучкй, -а, -6 ко/и ;е у вези са баши-
бозуком; вар. башибозлучки. — Да ублажи мало
сво! башибозучки изглед, метнуо |е на главу
полуцилиндер (Мил. В., БВ 1914, 25).
башибозучки прил. као шшо чини баши
бозук. — Они башибозучки нападоше и отеше
српско Брегово (ШГл 1885, 105/1).
баши]8 м покр. кмеш ; исп. баша (1а) (Белип
1, 396).
башнменат, -нта м покр. е. басамси(а)ш
(ЦГ, Шов).
башвн и башйн, -ина, -ино ко]и йрийада
ваши, ко}и се односи на башу.
башня и башйн, -ина, -ино покр. ко]и йри
йада бйши, ко]и се односи на бйшу.
Сашина ж покр. аугм. од бйх*. — Сачувао
те Бог ... од башине Чевске и дивл>ине Цуцке!
(ЦГ, Вук, Р)., под шарило).
башипица ж покр. жена бйшё, свекрва (Бач
ка, Борь; Срем, Ков. С).
башиница ж жена баше (2) (Аре).
башннскй, -з, -б ко/и се односи на башу.
— Ко)и )е починио лупештину, ногао )е по
кадинском шер^ату и башинском пеифу запла-
тити конем или конопцем (Гр1). 4, 221). Везир
)е то тако само рекао, али ни|е одобравао ба-
шинских нереда (Скар. В, 1, 122).
башити1, -им неевр. I називаши коза башом
(Вук, Р).).
II ~ се чиниши се (йроглашаваши се) башом
(Вук, РЬ).
башити*, -им неевр. покр. йорииаши; заша-
Сиваши, уша]иваши; исп. ашити, бах'. — Сло-
вачко племство, колико с у последн-Ь време
одро^ено те свой ро1)еный народъ баши и одриче,
не могаше ипакъ нигда у таковимъ друштвима
затаяти свою наравь (Бошк. ]. 1, 120). На што
башит' што сви зна)у редом (^акш. Ъ. 9, 130).
Башити то, изгледа, не чинити ништа друго,
до тврдити )'едан замршен парадокс (Рад. М.
3, 351). Немо) башити, немо), знамо шта си
учинио (Жупа, Симии М.).
башити3, -им неевр. покр. йлашиши, засшра-
шиваши; исп. бах1 (Изр.). — Ни абера, они нас
тиме само баше (Ускоци, Станин Мил.).
башити се, -им се неевр. покр. чудиши се,
изненаНиваши се; исп. изубаха, изубашити се. —
Што се башиш, али ме и при)е нидеси гледао?
(ЦГ, ]обиЬ. 1). Он се томе баши (чуди) (ЦГ,
Шон).
башити се1, башйм се неевр. 1. йонашаши
се као баша, силиши се, размешаши се, йравиши
се важан ; исп. башкарити се (4). — Доведе
1аков ... 600 луди под оруж)ем, кощ су башеКи
се по улицама викали (Вук 9, 167). У весел.у
и при вина чаши | Буд' умерен и ништа с' не баши
(Нен. Л>. 6, 109). Где )е Србин живовао лепо |
Ту се турски )аничари баше (Драг. 1, 38). Кньаз
Данило сад се по Цеттньу баши и хвали, како )е
доскочио сви)ем злотворима (ПоповиЬ В., Вук
18, 320). Ни]есам каэ'о да нам се одсада неЬе
башит' по цркви они ... газда Радован, што
хопе да докучи небо носом ("Нор. С. 9, 538).
Имате ли поставе? пита она. — Ево, кога год
хоКеш ... кретона, фуштана ... баши се ВинчиЬ
и таре зно)ни подвал>ак (Шим. 5, 173). Пред
страним особама, градским л>удима, хвата )е
стид, ос)ети да у овакво) околини не приличи
башити се тим насладама (Стипч. 1, 200).
2. в. башкариши се (1). — Сад ну )а допу-
стити, да ти стара ломиш кости, а )а млада да
се башим по кревету! (Суб. ]. 6, 214).
башити се*, башйм се неевр. покр. ока-
ниши се, осшавиши се чега (Вук, Р).).
БЗшин йрезиме; исп. Баша.
башпца ж покр. 1. дугачка камена йлоча за
засво!)аван>е йрозора (ЦГ, 1овив. 1).
2. сшейенииа, басамак. — Оклизну се. Паде
силазеКи низ башице (ЦГ, ШоН).
башица ж (тур. Ьа;, почетак) йрва ракита
шшо йошече из казана йри йечегьу; исп. првенац,
ртница. — Пуста башица, прва кап испод ци-
)ева, клизи низ грло — гладан би )е пио! (Коч.
5, 61). Каква патока? Каква клипара! ... То )е
препечена башица. Од седам година! Од шлдве
мотичанке! (Цеп. 1, 213).
Башица йрезиме (Дед. ]. 3, 308; Синд.
1, 188).
башиш м покр. в. бакшиш. — Први дан ...
заЬе бубн>ар од врата до врата и удара у бубавь:
иште башиш од л>уди (Наметак X., ЗНЖ 21,
150).
Башка ж населе, лука и морско куйалишше
на осшрву Крку.
башка прил. (тур. Ьа;ка) 1. а. йосебно, од-
во]ено, засебно; исп. бамбашка. — Видео [сам]
у Срему како се чиновно по црквама стоде,
и жене башка а л-.удн башка (Нен. М. 2, 30).
Ту1)е Ье нас се]е завадити, | Башка пе нам дворе
поградити (НП Вук 2, 43). 1а сам с ньиме дру-
штво учинио, | Оба сложно на въег да удримо |
... Да се башка мирит' не сми]емо (Лэуб. 4,
43). А )& би му по сво) прилини морала )ош
и башка кувати (Рув. К. 1, 109). б. уешо, йриде.
— Послужио Петар малишана, башка му тутнуо
у руке кесицу са бонбонама (Петр. П. 3, 12).
в. насшрану, не узима/'уйи у обзир, найосе. —
Пре свега, одузимате марви по)ило. Ви не знате
шта то значи у летн?е дане ... Башка што )е
евршено с н>еном испашом (Петр. П. 2, 187).
Ко оно скушьа око себе ра)у, да )е свету)е и
мири? ... А веЬ башка оно, што си Стано)ку
хтео сакрити! (Ил. Д. 3, 184).
2. (у придевско) служби) а. йосебан, одво-
}ен; исп. башкали. — Зар и 1аиьипи)е има башка
молитву? (Ъор. С. 11, 387). 1а изучио школе,
постао човек и свио себи башка гнездо (АндриЬ
М., БК 1898, 588). б. особиш, ко;и пще као осшали
сееш, ко]и се исшиче нечим добрим или рЬаеим. —
Ово )е ди)ете башка, али )е оно опет башкире,
значи: бол>е, уредни)е, одво)'ени)е (ЦГ, 1овиЬ.
1). Уви)ек се истицао сво ) им башка мтшьешем
и падао у очи сво)'им особеааштвом (Радул. I.).
Изр. башка . . . башка: ]едно . . . друто. —
Ама остав' ти Ра)у! Башка )е Рада, а башка она
дво)ица (Срем. 4, 22). А т)ешим се сам: „Башка
 БАШКА ВОДА — БАШ-КНЕШТВО
)е", велим сам себи, „народна влада, а башка
)е галда ..." (СучевиЬ Б., СК 1939, 108/3).
БЗшка В5да ж населе и морско куйалишше
у Далмацией, северно од Макарске.
башкалак м покр. е. башкалук (2). — Свака
жена чува у сво)0) „кошари" „руво" и друге
ствари. То )е женски „башкалак" (Урош. А.
1. 53).
башкали прид. непром. в. башка (2) . — Кад
му ра)а каже ... да )е н>егов )унац пробо кади-
)инога, завиче кади)а: машалах — машалах! то
)е сад са свим други башкали маслахат (НПр
Врч. 1, 103).
башкалнсатн, -ишём иесвр. покр. в. башка-
лучший (Златибор, Смил>. Н.).
Башкало йрезиме (Шем. Бос. 1886, 107).
БашкаловвЬ йрезиме (Рак. М. 1, 808; Шем.
Бос. 1886, ПО).
башкалугцща м 1. она; ко;и има нарочише
ода;'е за госте; исп. башкалук (1). — Ту имаше
и башкалуттпф, | Што господска госта дочекаше
СНовип 3, 52).
2. она; коуи има йосебно миш.ъен>е или се
нечим одва]а од других. — И при]'е нашег разго
вора знао сам да се Павле нейе с нама сложити.
Вазда )е био башкалугщф (Херц., Радул. I.).
башкалук м (тур. Ьа$каЬк) 1. одео]ене йро-
сшорщ'е: куНа, йросшорща или чардак за госте;
ода]а за жену (у муслимана) . — )е ли у двору
]една кука или посто)и и гостинска куЬа или
конак или башкалук (чардак)? (Цви). 2, XIV).
Код имуЬни)их ... кука )е двострука, растав-
л.ена ган>ком и засебно покривена. То )'е башка
лук или мусафирхана (Каран. 1, 306). Ода) а
за жену зове се башкалук (Високо, МургиН Ф.,
ЗНЖ 8, 90). Осем куКе, у ко;о) се редовно
живи, имуКаи домаКин има и коначиК (башкалук),
то )ест, оделиту купу за госте (Мил. М. Ъ.
34, 6).
2. лична сво]ина }едног задругара, оно шшо
]е одво]ено; вар. башкалак; исп. бсобина. — „Баш-
калука" (личне свощне) по)едини задругари
могу имати само ако су то добили у мираз (Урош.
А. 1, 127). „Нисмо", вели, „одво)ени, немамо
башкалука, па сам", вели, „ко везан" (Кулен.
2, 23).
3. издвщшье, одвО]ено живлеъе. — Кад сазна
[жена] ... да га не море никако пресентати на ба
шкалук од браНе, онда ... изговори: „Лако )е
за мога мужа. Пун )с памети, ка и самар свиле..."
(Буковица, Ард., ЗНЖ 5, 40). Дво)и се од на
рода и на неки башкалук иде (Гру). ]. 2, 237).
4. покр. доброта; ред, йослушносш, слога у
куПи (ЦТ, 1овиН. 1).
башкалучёше с гл. им. од башкалучиши.
башкалучити, -им несвр. одва^аши, делиши;
исп. башкалисати (Вук, Р).).
башкалучнЬ м дем. од башкалук (1); одво-
]ено мало одел>ен>е са Прибором за йра/ье тела
или за држагъе ствари; исп. башкара. — Сваки
ожекени члан породице има своду собу и кра)
н>е башкалучиЬ за купан>е, зван хаманцик (Херц.,
ЪуриЬ О. 1, 1137). Свака бол>а мухамеданска
куЬа има и )едан нарочит башкалучиЬ, сличай
повеЬем орману, за робу, накит и оруж)е; то )е
мусандера (И., 1136).
355
башкалучкй, -а, -б ко}'и се односи на ба
шкалук: ~ живот.
башкалучкй прил. оделено, одво}ено. —
Држим све башкалучкй (БорЬ).
башкара ж засебна ода]а за куйан>е ; исп.
башкалучиН. — 1едан Бошшак мухамеданац у
пливници ни)е хтео да се купа где сви други
плива^у, веЬ )е искао за себе „башкару" (Зма; 4).
башкарати, -ам иссвр. одва]аши, дво]иши;
исп. башка (1). — Ишла при)а кума са колачем,
па на врати стаде викати: „Кумо, о кумо! ОКе
л' кума гаца [псето]?" Кад )е кума чула изнЬе
пред н.у и рече: „А што кумо и н>ега кумиш?
„Е", одговори при)а, „не башкарам ]а аега од
вас" (Банат, Подгр.).
башкарё1ьс с гл. им. од башкариши се.
башкарити се, башкарйм се несвр. 1. од-
мараши се лежеНи, лешкариши; излежаваши се;
исп. башити се1 (2). — Рад овог г. сав)еткика
састо)и се у томе, да се у ли)епо нам]ештено)
ода^и по ваздан на миндерлуку башкари ...
оируЬи се колико ;е дуг и широк (СЛ 1880,
36/3). Зар не видите облак? Ха^д'те да поденемо
сено, па се после башкарите! (Свр.ъиг, Васил».).
Лако )е Милану башкарити се, кад му има ко
радити (И.).
2. йроводиши време у нераду и уживалу,
живеши безбрижно; исп. башарити се. — 1ош
сам, као што видиш, овде ... мада ти мислиш,
можда, да се веН бапшарим по Софи)и (Лаз. Л.
3, 520). Земл>орадник запиае ... да заради плату
сво)им стареишнама, ко)И се башкаре на рачун
сиротшье (Марк. Св. 1, 10). Турски се)мени,
баше и субаше, )ош су пировали и башкарили
се по питомим селима ... српским (Ком. 2, 9).
3. развщаши се несмешано, развш'аши се йод
йоволним околносшима, шириши се. — Тешко
нам )е изабрати речи са ко) има би ... покудили
немарност ко)а се усред наше престонице тако
комотно башкари (Самоупр. 1883, 21/1). Друга
)една беда наше литературе, то )е сувише ве
лики бро) импортираних, а )ош никако несва-
рених иде|а, што се по въо) неоправдано башкаре
(Димитри)евиг1 Р., Прегл. 1937, 175).
4. йравиши се важан; исп. башити се1 (1). —
Л>уди га гледа)у, а он се само башкари: наслоило
десну руку на )атаган, а левом глади сво)е чу-
паве бркове СГакш. Ъ. 7, 211).
башки, -а, -б ко/и се односи на село Ба
СГов. Коста 1, 147).
бЗш-кмЕт (бЗшкмет) м заст. йрешседник
ойшшине. — И башкмет вароши београдске ...
посведочити може (Рув. И. 3, 185).
бЗш-кнёз (бЗшкнёз) м главки кнез; исп. баш1
(2). — Под владом Турском у Срби)и свака
;е кнежевина имала свога кнеза, ко;и се ради
разлике од сеоски)ех кнезова звао ... на неки ) ем
м)естима башкнез (Вук, Р)., под кнез). Вук тога
старешину назива баш-кнезом, што би српски
било главни кнез или велики кнез (Нов. 17,
144). На нахи)ско кнештво обор-кнезови су до
бивали берате од султана, те су се звали кне-
зови бератли)е, а звали су се )ош и башкнезовима
и вила)етским кнезовима (ВукиН. М. 5, 30).
ба'ш-кпёп1тво (башкнёштво) с ист. зва/ье
баш-кнеза; кнежина баш-кнеза. — БудуКи да га
Цована РашковиЬа] нико ни]е хтео титулирати
356 БАШКОТ
юьазем ... он опет оде у Цариград ... тражски
да ... му се ... башкнештво даде (Бат. 1, 520).
Ми држимо, да )е ово [)аничарство] главни
узрок, што )е и старовлашко башкнештво, )'ошт
пре устанка Кара1)ор1)евог, слабити ... почело
(И., 518).
башкот м «. бешкош. — Ломе се зуби у
туйемъ башкоту (Дос. 8, 23). 1едном по вечери
с)еднм на конопима и притризам комад башкота
(Драж. 2, 222). Хранили су се [рибари] улов-
л>еном рибом и тврдим „башкотом" (Борба 1949,
7/7).
баш-кулаш (башкулаш) -аша м агр. врсша
йасула (ПИ, 57).
башлек м в. башлук (2). — Бабо спреми
сво^у (единицу, | Опремио па )'е укопао, | Виш'
главе )0) башлеке посади (НП АндриН Н., 196).
башли прид. испром. (тур. Ьа§Ь, кощ и.ма главу)
главни; исп. баш1 (2). — Водит' Ье вас на башли
чарши)у, | Онд1е Ье вас младе изв1ешати (НП,
ВУ, 100).
башлика ж 1. в. чиода, шла с главицом (за
йридеван>е), йрибадача. — Под вратом се [жен-
ска кошул>а] сагшн>е баштаном (Трифк. С. и
В. 1, 79). Ул>удна д)'ево)ка дони^еЬе на машама
само мали комадиК угл.сна или Не га натакнути
на башли)у (ДрагичевиЬ Т., ГлЗМ 1907, 33).
Узима)у огледалца, башли)е са црвеним или
црним стакленим главама, меНу и скида)у прстен>е
(Самок. 3, 71). Кад му рекне ову поииъешьу
ри)еч, онда га ободе башли^ом (т. ). иглом с не
великом главом) у колено (Варош, Жул>иЬ М.,
ЗНЖ 10, 115).
2. клуйа йод башом; исп. баш1 (1) (Хеф. 1,
146).
башлык м 1. е. башлика. — Н>у [капул>ачу]
треба завести и за „официре и за воднике", а
у свему као руски „башлик" (СН 1840, 451).
Старац изиЬс да види и врати се с неким чо-
веком умотаним до обрва у башлик (Моск. 3,
140). Шалови, капумъаче и башлици су само за
те необичне прилике (Здр. 1908, 12).
2. «. башлук (1). — А каменорезац урезу)е
натпис на везировом башлику од меког камена
(АндриН, Кн>иж. 5, 92).
башлика ж (тур. Ьа$11к) кайу.ъача са йроду-
мсеним крщевима за умошава/ъе око враша; вар.
башлик (1), башлук (4), башл>ика. — Во)ници
корача)у лагано, за.чшшьсни и тужни. Главе су
увезали башликама или марамама (.!ак. С. 2,
191). Место капул^аче [носи се] башлика, ко|а
се може носити и са поставл>еним мекинтошима
(Мин. в. 14, 36). Натукох башлику на главу да
бих се лакше пробно (Бож. Г. 3, 43).
башлук м (тур. Ьа^Нк) 1. врх муслиманског
надгробное ейоменика у «иду шурбана; сам ейо-
меник; вар. башлек, башлик (2); исп. мезар, ни-
шан. — Готово на кра)у харема лежала су два
мезара, с накривл>еним башлуцима, обраслим
маховином (Ъор. С. 5, 51). Био )е гроб до
гроба с )еднаким башлуцима (Нам. 1, 78). Заку
пала ешьа кукавица | На Прологу, високо) пла-
нини, | На башлуку Бо)'ичиК-Али)е (НП Херм.
2, 494).
2. архит. заст. глава на сшубу, кайишел. — Гла
вари (башлуцы) овш столпова, на кое су се
сводови папертни (женске цркве) наслонили
БАШТА
виде се величине столпит подножш (1ур. Г.
Ь 20).
3. горпи кра] йреслице; вар. башл>ук (2). —
О) преслице, другарице, | ... Башлук ти )е од
)авора (Суб. I. 2, 10).
4. в. башлика. — Башлике — башлуци или
капуллче (ИР, 38).
5. оглав. — 1ош крвава грива у алата I Од
башлука до пб стирменлука (НП Мар). Л. 2,
556).
в. греда ко]а служи као Подлога за моснице.
— Башлук )е кратка греда преко ко)е меЬу и
саставлэа^у моснице, т). дуже греде на ко)е меЬу
патос (Тупижница, Милошак.).
башл>ика ж е. башлика (Пожаревац, Чачак,
Дим. Т.).
башл>ук м покр. 1. йреслица. — Диво)ке!
Ево вам рат, изкупите све ваше оруже, дивчике,
башлуке, и Ьердане (БШН 1870, 102).
2. е. башлук (3) . — Горнл кра) прел.е зове
се бапиъук, долаи тав>и прело (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 297).
башмак м (тур. Ьа?так) врсша йлишке обуНе;
йайуча, сандала; вар. пашмаг. — ВсК кра)но [)е]
ври|еме, да се )едаред писаоци од слагке сисе
одби^у, д]ечински се им башмаци свуку и да се
поставла)у на младосне сво)е ноге (Враз С,
ХКК, 26).
башмакчн)а м она} ко]и йрави башмаке,
обуНар; вар. пашмакчи)'а. — Занатли)е су ... били
еврстани у многобро)не занате ...: казанци)е ...
башмакчи)е (обуКари), Ьурчи)'е (Скар. В. 1, 67).
бйш-место с Почасно место; исп. баш1 (2).
— С десне стране огтьишта )е баш-место за
госта, други седе на асурама, кожама, врсЬама
(Тро). 6, 280).
бЗш-муктар (башмуктар), -йра м (тур. Ьа?-
тшгСаг) покр. а. главни кмеш (сшарешина) ; исп.
баш1 (2). — Она )'е [лисица] вели кокоштьи
башмуктар (поглавар) (НПр, БВ 1888, 318).
б. покр. надзорник над шргом воНа и йоврНа (Сара-
]ево, Бор).).
б2ш-муктарнна (башмуктарина) ж йи}ача-
рина, шрошарина; исп. баш-муктар (б) (Бор).).
бапшутн, -нём свр. шатр. у дариши. — Башни
га у анту! = Удри га у главу! (КаракашевиЬ
В., ЛМС 198, 129).
Башо м име (ЦГ, СтаниН Мил.).
Башова (Башова) Градина ж в. Балшова
Градина (Вук, Р).).
башбватн, башу)ём неевр. вршиши дужносш
баше; зайоведаши као баша. — в. пр. под баша
(1а).
БашовиЬ и БашовиЬ йрезиме (Ерд. 7, 124).
бЗшта м (мн. баште, ди^ал. баштсви) покр.
1. ошац, родишел. — Двори су ми од башту
остали, | Столове сам за паре купио (Црноречки
окр., НП, Мил. М. Ъ. 15, 925). Или си башта
или ЬаЬа, или хлеб или крух, све }е тер )еднако
(Дан. 11, 32). Дома )есам леле! сама несам, |
Кра) мене )'е леле стари башта (ПараКин, В—С).
Деца оца зову: тале, башта, та;ко (Грб. С. 1,
140). Старица ма)ка ... кувала )"е неку про)у у
гаравом бакрачу ... а „башта" )е седео озби.ъно
на троножно) столици (Нуш. 16, 67). (Ист. Срб.,
БелиЬ 1, 345] Заглавак и околина Квъажевца,
 БАШТА — БАШТИНА
Стеф. Ж.; Средам Тимок, Стан. М. 1; Тупи-
жница, Милошак.).
2. сшарщи сродник. — Старщег стрица у
куки деца зову стари тате или стари башта
(Ник. В. 2, 93).
3. заст. сшарешина у манасширу Хилендару.
— Башта се звао старешина у Хилендару, млаг)и
од иконома С1акшев.). Старац, ко)и ке управ-
л>ати пиргом, поставл>а се само из хиландарскога
манастира, бира)у га брака и треба да )е за то
на)врсни)и посли)'е игумна и „баште" (Дан. "Б.
7, 34).
башта и бйшта ж (ген. мн. башта и ба
шта) (тур. ЬаЬсе) вар. балда, ба)ча, бакча, барча,
бахча, бача, башКа, башча 1. ерш, градина, йо-
врйиьак. — Она] комад земл>е или баштине, на
ком се то поврке производи и га)'и, зове ое
повртя>ак, или просто врт — башта (Радик
Ъ. 4, 3). У Острову ... било )е на 1200 по
гона н.нва са кукурузой и башти са зелени
(Мило). Б. 2, 126). ОбделаваЬе се по гар-
низонима во]ничке баште на државном зем-
л>ишту (36. зак. 14, 52). Испред куКе мака
баштица, тако звана дево)ачка башта (Срем. 8,
6). Пун ми )е живот свакога мил>а, | К'о цветна
башта пуна обшъа СГов. В. М. 2, 219). Миришу
нарад и шафран, цимет и црл>ени шипак, |
Ийирот и пол>ско цв')еНе у оним баштама (Назор
3, 26).
2. воНн&к, землишше на коме расшу воНке.
— И поЫьаци, особито ш.ъипацн или, како их
чешКе зову, баште граде овде по селима чи-
таве шуме (Ерд. 1, 19). Иманье око кука нема
нарочитог назива; вотн>ак се зове башта, н>ива
подкуКница (Павл. Л>. 2, 455).
3. Парк. — Романовича )'е пространо зем-
л>иште, на коме )'е варошка „башта" (парк) и
суседни део вароши Цетивьа (Ерд. 7, 235).
Изр. ботаничка ~: ерш у коме се га]* йо-
]едине врсше домаНих и сшраних би/ьака. деч]а
~ : в. деч]и вршиН. зимска (стаклена) ~: йро-
сшорща са кровом и зидовима од сшакла за га-
}'ен,е ]ужних билака или раног йоврНа и воНа; исп.
стаклара. зоолошка ~ : в. зоолошки ерш. летн>а
~ : ресшоран, кована и др. йод ведрим небом за
лешау сезону, огледна (опятна) >— : одво^ено зем-
лмшше за га;ен>е ои.ъака на ко]'има се ерше ра
зно исйишива/ьа.
иНи у башту : бшТш йриморан на „куйовину"
(узимапе) новог камена у игры домина (Ил. Др.).
баштало с шатр. бубан>; звоно (Карака-
шевик В., ЛМС 198, 128).
баштан м покр. в. босшан (1). — Можда
се )'е хтио ... разхладит зрелим воНем или си
у бу)'ном баштану убрати дивьу? (Виенац 1879,
119).
баштанскй, -а, -о заст. в. башшенски. —
Село Турин, кое са южне стране ... чуваю и
закланию незнатни зидови баштенски и поманьи
набок одъ земл* (Вилов. 1, 59). Различии ...
гасови ... оставе иза себе матер но безъ азота,
а съ млого угл-Ьника, коя се зове баштенска
земля, или црница (Мар. В. 2, 251).
башта р, -ара м 1. заст. е. башшован. —
От 744 люди, кои су преко 80 година живили,
били су: ... баштара 4 (Сте). 1, 155).
2. покр. она] ко]и воли да ради у башши;
вар. башЬар1 (Слав., Бор).).
357
баштарош м покр. она] ко]'и краде йо шуЬим
баштама; вар. башКарош. — Два брата: )сдан
пилипарош, други баштарош (Бачка, Бор).).
баштати, -ам несвр. безл. покр. е. басшаши
(1). — Нема Црногорца, да \е био на м)есто
Петрово, ако би му баштало, што не би исто
учинио (Пав. 25, 44).
баштво с покр. башшинско добро (РибарнЬ
У, СДЗб 9, 130).
баштво с Права и свойство баше. — Субаша
ни;е прави баша, веК има нешто од баштва
(Сто). Л>., Щ 5, 54).
баштёнй, -а, -б в. башшёнскй. — ДимиЬ ...
негу)е и цвеЬе и одабрану баштену зелен (Мил.
М. Ъ. 25, 254). Они ... стадоше код баштене
ограде (Ком. 6, 16). Разапне их [гувьеве и сукно]
на баштене тарабе, да се осуше и пров)етре
(Диздар X., Зап. 5, 27).
бЗштенйк м в. башшиник (1). — За не-
знатну штету ко)у би учинио баштеник, спахи)а
би се наплаЬивао или )сдним делом баштине
или целом баштином (Мрк. 1, 309).
бЗштеняца ж данак сйахи/ама на оно шшо
се се]'е у башшама. — [Спахи)е у Срби)и] на
ожен>ену главу узимали су по )едан грош, и
то се звало главшща, и баштеницу 20 пара
узимали су за све ситнице, т). што се се)е у
баштама (Нен. М. 2, 18).
баштёнскй, -5, -б ко/к се га]'и у башши,
ко]и се односи на башшу; вар. баштанскй, ба-
шЬенски, башченски; исп. баштени, баишени,
башчени: — бил>ка, — усев.
баштенски прил. као шшо одговара башши,
као за башшу. — За н, [пасул>] се мора земля
тако реКи баштенски припремити (Лук. 1, 61).
баштёнство и баштёнство с заст. в. ба-
шшовансшво. — Заводу припада )една школа за
баштёнство у Ин>и (РадовановиЬ М., Дело 9,
185).
баштёвъак, -яка м покр. дуван однегован у
башши, обично на землишшу уз куЛу (Мостар и
околина, Радул. ].).
баштётнна1 м покр. аугм. од бйшша (Тим.
окр., БелиЬ 1, 384).
баштётнна2 м аугм. од бйшша.
башти) анчиЬ и агр. покр. врсша винове
лозе црна громс^а и само шо гроок^е (Црес,
Шул. 5).
баштнн, -а, -о покр. ко]и йрийада башши
(1). — Море, да си останемо ту) при баштино
тулбе и мезар! (Срем. 13, 63). Посели ми Неро
Магдалено, | Да поносиш те) танке кошулл, |
Да поносиш баштино то злато (Тимок, Станим.
Вл.).
Изр. обути баштине опанке покр. биши бос.
— Данке мори, што си боса? — Несам боса,
зар не видиш: обула сам баштини опанци (Пирот,
Стан. Мил.).
баштана ж исп. башта, баштинство 1. све
шшо ]'е насмЬено од оца или йредака, наслеге,
наследство; дедовина; очееина а. земла и маше-
рн]'ална добра уойшше. — А Боиновик, не сме-
)уки од Антони)а ики у 1адар на сво)у баштину,
остане у наи)и Шабачко] у селу Добрику (Вук 8,
252). Код Словена ... означава се земля у при
 358 БАШТИНАР — БАШТИНИЦА
девском облику као добро прародителя, де
дова или отаца: д) едина ... отьчина, и на)зад
баштана (од башта отац) (Радон. ]. 1, 140).
Заслужена добра ... су различите од баштане
(рагптопшт) или наслиеднога иметка (Рач. 1,
48). Баштаном се у старо) српско) држави на-
зиваше у опште непокретна имовина или сво)ина,
то )сст земля ко)а )'е од старине наслеЬена (ВукиК.
М. 4, 123). Пуче одмах глас, да )е Али ВидаиЬ
постао пашом сребреничким и да Не оставити
град зворнички, баштану сво)их д)едова (Том.
Е. 2, 104). б. фиг. насле^ена духовна добра, ду
хоте и шелесне особине. — У колико ко)и народ
сво)у народну школу векма .ъуби, цени, под-
помаже ... у толико ... сво)0) деци ка)бол>у
баштану након себе оставлю (ВукиЬевиЬ Н.,
Матица 1867, 74). Школе и наобразба ... излази
на широко пол>е и поста) е свачи]Ом баштаном
(Тице 1, 17). Праславени [су могли] ... осамо-
стал>ени, носити у сво)о; културно) баштини и
ткалачке справе (Гавайи М., ЗНЖ 26, 1). ]а
видим, да ми у дну душе ... живе В)ечне, не-
св)есне и благословене баштане д)едова (АндриЬ
1, 34). Нагло )'у салетила сушица — би реНи
баштана од слабе ]о] ма)ке (Драж. 1, 120). Да
су сва та сво)'ства прешла баштаном од )еднога
поко.ъе1ьа на друго, о том нема сумн>е (Коз. I.
1, 116).
2. йосед, нейокрешно добро, имаме; исп. ба-
штшьа. — У свако) осво)ено) земл>и нико ии)е
могао имати баштина или непокретног иман>а
осим султана (ВукиК. М. б, 407). Баштина, <1с~
гшшшп, доби)°ала се од државнога господара и
оста)'ала породици с правима и дужностима што
беху у држави као Сеийит (Дан. Ъ., Р). 1, 30).
Изда)ници губе повел>ске баштане (Игн>. ].,
Брш.ъан 1886, 73). Баштина ... се могла и ку-
пити, и онда се звала кушьеница-баштана (1акш.
Г., ПГл 1892, 221).
Я. правн. Право сойсшвеносши на нейокрешну
имовину. — Право сопствености на непокретна
добра, назива се право баштинско, или )едном
реч^у баштина (Ыикет. Г. 1, 138). По томе )е
по)му владалац могао ) едини давати баштане
(вечно наследствено право непокретне сводне)
(Нов. 17, 58).
4. родни кра], завича]. — Мисао на баштану
затире или ублажу)е у памети бол (Горан 2, 22).
(Лук, Р).; Р—К 2).
5. обрадиво землишше (мива, ливада, воНмак
ишд.) ; исп. башчина (2). — Баштина се зове свако
земл>иште за обраг)иван>е (Ерд. 2, 234).У Србш
подъ именомъ баштана разумеваю се ньпве и
ливаде (Ник. Ат., ГлДСС 1, 18). Преобратише
пусте паше у веселе баштане (Поз. 1849, 270). Ми
хаиле ГутиН посадио ;е у Винодолу (у Невеаньу)
баштану крумпиром (Вул. В., Бршлан 1886,
26). ОраКу землю зове Црногорац баштана
(Медак. 1, 150). „Баштина" на полуотоку [Пе-
л>ешцу] значи обра1)ену земл>у (Б)еловучиЬ Н.,
СЕЗб 23, 210).
бЗштвнар, -а (баштинЗр, -йра) м е. башйХи-
ник (1 и 2). — Властелин баштанар имао ;е на
следие баштане, ко)е су на вечита времена биле
имовина породице, а ко)е )е властела могла до
бита или насле!)ем од предана или од владаоца
(ВукиЬ. М. I, 121). Тек по ослобог)ен>у Срби)°е
сваки )'е Србин постао баштанар — сопстве-
ник — свога имаша (Гружа, Васшь.).
баштннатн, -им неевр. покр. в. башшиниши*.
— Баштана) земл>у ако хоЬеш да добро роди
(ЦГ, Шоп).
бйштннйк м 1. она) ко}и }в наследие башшину,
наследник; вар. баштеннк, баштник; исп. баштина
(1), баштанар. — Данас у ерпскохрватском значи
баштини к наследник, башта нити наследита
^Радон. ]. 3, 64). Постаде Ст)епан во) водом
хрватске зем.ъе, баштиником свога стрица те
бож)ом милости ..будуКим наследником хрват-
скога приестола" (КлаиЬ В., Виенац 1871, 125).
Укориешено )е насл>едно право првородства, по
ко)ем )е на)стари)и син )едини баштиник отчевих
некретнина (РадиН С. 1, 35). Али као баштиник
иде)а старога илирства гледао )е да ... подигне
значение основних школа (1аг. 2, 92). Сви ко)'и
страда)у и умиру за сво)е истине ... баштаници
су В)ечности ко)а посто)и само за оне ко)'и В)е-
РУ)у и пате (АндриЬ 1, 83). Роман )'е баштиник
епа, новеле, припов)ести, цртице, гатке, ро
мансе (У). Т., Прегл. 1937, 641).
2. она] ко]и има какво нейокрешно добро; вар.
башКеннк; исп. баштина (2), баштанар. — По-
знато )е да )е у старо) српско) држави сво)ина
непокретности припадала или цару, т). држави,
или баштинику (Нов. 17, 58). Сваки, ко)и на
другога добро какво непокретно ... преноси мора
сам господар или баштиник од истога добра
бита (Никет. Г. 1, 185). Нови баштиник стиче
сва права на баштану када спахи)'а одобри пу
повину и од новог баштиника прими таписку
таксу у име преноса (Скар. В. 1, 78). Кочи)аш
... зачуйено проматраше богатога баштиника
трговца Во)ниЬа (Кум. 1, 203).
баштипйков, -а, -о ко)и йрийада башшинику.
б5штинител>ица ж индив. в. башшинииа (2).
— Царица Констанца . . . задша баштинителица
Норманска ... родила се г. 1154 (Тице 1, 394).
баштипнти1, -им сп р. и неевр. I 1. доби-
(]а)ши у башшину (1), наследиши, наследивший.
— Баштинио )е од оца ... купу, неколнко ли-
)епих винограда и нешто новца (Барт. 1, 29).
Иметак граЬана кощ умру без законитих ба
штиника, баштини градски фискус (Строх. 1,
131). Франггуска ни)е баштинила импери)али-
стичке тежае Карла Великога (Поп. В. 3, 14).
Данацпьи Дубровчани баштинили су од старих
)едну важну особину — смисао за трговину
(Синд. 1, 99). Мо)а )е ма)'ка, мислим, од свога
оца ... баштинила особиту вол»у за културним
напретком (1аг. 2, 4). Раэабрала [|е] да )'е син
баштинио сву жестину и шегов понос (Магл.
1, 46). Мадка, од ко)"е б)еше баштинила л>епоту
сво)'их ... очи)у, умри;е )0) (Трешч. 2, 17). Али
она не може да савлада башттьене Радине наваде
и нагоне (Ъип. 3, 9).
2. покр. увести, уводиши у Право башшиника,
ушврдиши, ушвр^иваши Право на башшину (1 и 2)
(ЦГ, Шоп; 1овип. 1).
П ~ се ушврдиши, ушвр^иваши сойсшвеносш
нейокрешног имама шайщом, башшинком (Гружа,
Васшь.).
бЗпггнннти*, -им свр. и неевр. добрим обраЦи-
вамем (у)чиниши нейлодну или слабу землу Плод
ном; вар. баштинати (ЦГ, ШоЬ; 1овиН. 1).
бйштнница ж 1. дем. од башшина (2). —
Држава )е разделила ова имаша у мале башта
 БАШТИНИЧКИ — БАШТОВАНЛУЧКИ
нице и распродала брЬанским и планин«ким ста-
новницима (Павл. Л>. 4, 342). Он купи у ...
селу нешто баштинице, на ко)0) направи себи
куКу (Зеч. Мил._1, 1003).
2. жена башшиник (I), наследница; теп. ба-
штинител>ица. — Срна [би]'аше] (единица и на)-
богати)а баштиница у Чардацима (Шил. 8, 48).
На руском при)естолу С)еди Катарина II, само-
званица ... а права баштиница круне, Марина
Петровна ... живи под туйим именом у Италики
(Шен. А. 15, 201). Угарски крал. Лудовик [дао
)е] сво)у свастику ... ко)а ]е била права башти
ница босанске крал>евине ... за жену грофу
Херману (Рув. И. 3, 354). [Штросма)ер из)ав-
л>у)е у сво)еручном писму] да „)угословенска
академика" има бита баштиницом свиду вьегових
слика и уметнина (Матица 1866, 527).
бЯштиничкЗ, -а, -б ко]и йрийада башши-
нику, ксци се односи на башшшшка : ~ куКа, ~
право.
баштйнка ж в. шайща, }авна исйрава о сво
дили нейокрешног имапа. — За продано непо-
кретно добро да;е се „писмени доказ", ташщ,
темусуН или баштйнка (Ср. драгачевски, Про-
тиК Л>., ГлЕМ 1936, 18). Генерална основа има
да садржи: ... 4) списан власника ... изранен
према податцима земл>ишних кн>ига, а где ове
не посто)е, на основу баштйнка (тапи)а) и дру
гих докумсната (36. зак. 20, 75).
баштинскй, -3, -б кот се односи на башши-
ну: ~ право, — сводит, ~ ташф.
Изр. ~ книга в. юьига (Изр.).
бВштннство с в. бйшшина (1 и 2). —
Племе Левиново било )е исюьучено из диобе
баштинства племена Израелских (Тице 1, 280).
Та) му )'е хЬео приграбити неко баштинство што
)е дому напу.ъски Карло II био оставио (Павлин.
1, 132). Велики део ]елинскога баштинства при
чини, те ... у н>ему продираше ... расположена,
да све што )е европско ни пода шта недржи
(Даница 1866, 39). Л>епост, дика, младост, | Ка'
по)ави мину: | Тек баштинства чисте | Л>убави
не гину (Сунд. 1, 21). То )е очито неисправно,
)ер за другу половицу наступа законско ба
штинство, при ко)ему суд)елу]у и синови и тако
су кКери ограничено на мали дио, )сднак нужном
ди]елу (МПД 1912/1, 209).
баштшьа ж покр. в. башшина (2) . — Ста-
ну)е у своме двору ... Има и кьешто башпиьа
(Мат. 9, 95).
ба'штин.ёше1 с гл. им. од башшиниши1.
баштшьёше2 с гл. им. од башшиниши1.
бЗштити се, -им се несвр. покр. йолагаши
Право на сво]ину. — Башти се у гору, мни и вели
да има ту неки дио С1ововиЬ Л., БВ 1894, 11).
БаштиЬ йрезиме (Мило). Б. 3, 94; ]овиК.
7, 509).
баштица, баштица, баштица и баштица
ж дем. од бйшша; исп. башчица. — )а Ку требит'
црве, бубе, | Из тво)е баштице (Зма) 1, 347).
Отишао )е до сво)их пчела, ко)е )е )ОШ пре вечере
сместио насред баштице (Ради}! Д. 6, 27). 1ер и од
оно баштице друго не тражи, до души мало
калопера и смилл (Наст. 4, 37).
баштнйк м заст. покр. в. башшиник (1). —
Ме!)у ове спада ... кнез Радиша ДмитровиК ...
359
са сводим баштником Тро)аном ГундулиКем из
Дубровника (Арк. 1, 146).
баштован, -ана м (тур. ЬаЬсп'ап) она] ко)и
се 6а ей га]еи>ем цвеНа и йоврЬа (обычно за Продажу);
вршар, йовршар; вар. бачован, башЬован, башчо-
ван; исп. бакчованшф, бачаванци)а, баштар (1),
баштованци)а, башчованщф. — Бредни и свесни
ссл>ани... Ье надокнадити оскудицу кише водова-
дима, као што то чине баштованн (градинари)
бугарски (Пел. 1, 690). Ко хоКе руже да наврЬе,
зове у помоЬ баштоване (Мил. М. Ъ., 1ед. 1873,
1/2). Баштован седи, хода | кроз ле)с повртн>ака
(Макс. Д. 3, 159). фиг. Наше )е тело врт, коме
)е наша вол,а баштован (Трив. 4, 49).
Баштбван, -ана йрезиме (Дед. ]. 3, 250;
Мед. 7).
баштована ж е. башшованциница (1). —
Пред [нашима] ... )е блатн-ава низина на ко)0)
су некада биле баштоване (Гол. М. 1, 60). Ба
штоване су прве биле ко)е су дале трговачку
вредност Ьубрету прикушьеном са стране (Ми-
лут. Б. 1, 40). У )арку поред мо^е баштоване има
воде у изобил>у (СБ 1938, 3/14).
баштованисати, -ншём несвр. га}'иши цвеНе
и йоврНе; исп. баштованити, башчованити. — Ту
)е чика 1ордан пударисао и баштованисао (Срем.
13, 91).
баштованити, -бванйм несвр. в. башшова-
нисаши. — Мало унук 1ован ... мало деда
Машина стара же.ъа да баштовани ... деда
Маша узе у главу нову одлуку: да ... купи
[куЬу] ... на Топчидерском брду (Сек. 5, 247).
баштбванка ж жена башшован; башшова-
нова жена; жена ко)0] )е у задрузи дужносш да
га]и йоврНе; вар. башчованка; исп. бачаванцика,
баштованцика (а), баштованциница (3), башчаван-
цика, башчованцика. — Нела би кадгод отишла
у врт те очистила и залила ко)и бусен цви-
)еКа ... да види, како Ье ]о\ ста^ати оди)ело
баштованке (Коз. ]. 2, 53). Да се зна, ко>а )е
редуша, ко)а )е станарица, ко)а баштованка ...
па да )една друго) у пословима не смета (Ник.
Ат. 7, 99).
баштованлук м (тур. ЬаЬсп'апЬк) 1. в. башшо-
вансшез. — Разса^иван'Б неке заръ овамо принад-
лежати но у баштованлукъ? (Ник. Ат. 3, 85).
Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве
земл.е и таког ортака (НПр Вук, Беч 1870,
275). Главна привредна грана становника ивич-
них села Прилепског Пол>а ... су земллрадньа
и баштованлук (Дам)ановиЬ Д., ГлЕМ 1928, 104).
Али свецу се допао баштованлук ... Идупег
пролека, цео простор ... бе^аше покривей густим
житом, 1ечмом ... грашком, купусом (Поп. П.
1, 67). У тим селима живе л>уди ко)и се баве
баштованлуком (Зог. 4, 37).
2. мыши засаЬено йоврНем; исп. башто
ванциница (1), башчалук (1), башчелук. — Жа-
лин )е често уста]ао ноКу да гони зечеве из ба-
штованлука и пасул>ишта (Паун. С. 1, 288).
3. башшовански Производи; исп. башчалук (1),
башчари^а. — Побро)а све могуКе артикле, ко)е
би се могле купити у овом маленом месту, све
врете баштованлука, сву могуЬу пернату живину
(Кост. Т., БК 1911, 549).
баштованпучкя, -8, -о ко]и се односи на
башшованлук.
360 БАШТОВАНОВ — БАШЧА
баштованов и баштованбв, -ова, -ово ко/и
йрийада башшовану; вар. башчованов.
баштбванскй, -а, -б ко]и се обноси на ба-
шшована и башшовансшво; вар. башчовански; исп.
башчаванциски: ~ еснаф, «* занат, ~ посао,
~ слуга, ~ би.ъе, ~ долап.
баштованство с рад у башши, обделавале
башше као занаш, йовршарсшво, вршарсшво, гра-
динарсшво; вар. башчованство; исп. баштенство,
баштовашгук (1), баштованцилук. — Нужно е
не само баштованство, него и ц-Ьлу струну
земльод-кша ... подизати (СН 1846, 334). У
солунско) котлини важно )е средиште башто-
ванства Пазар (Мило). Б. 2, 118). Унапре^иваье
вртларства (баштованства, градинарства) врши
се ... у крадевима ко]и су подесни за произ
води^ раног поврЬа (36. лак. 19, 19).
баштованче и баштованче, -ста с дем. од
башшован; деше башшованово (Борь).
баштованчица ж дем. и хий. од башшо-
ванка; млада башшованка, окенско деше башшо
ваново (Бор).).
баштованци)а м в. башшован. — Прои-
звошьом поврЬа, варива и бостана (лижа и лубе-
нииа) баве се баштованци)е (Фнл. М., ГлЕМ
1934, 51). Баштованци)е у Крушевцу произ
воле ... и прода)у: купус, паприку, кел» (Ми).
С. 7, 131).
баштованпи)ин, -а, -о ко]и йрийада башшо-
вантуи.
баштованцйка (баштованцйка) ж а. е. ба
шшованка (Ресава, Мел. 1; Бор;.), б. она ко;а
се бави йрода]ом йоврНа (Ресава, Мел. 1).
баштованцикпн, -а, -о ко/и йрийада башшо-
ваниики.
баштованцилук м в. башшовансшво. — Али
кад настане пролеЬе ... он опет поче баштован
цилук (Срем. 13, 101). фиг. тулске жеге ... има)'у
врло рЬаво детство на произволе бугарског по-
литичког баштованцилука (Пол. 1915, 4086/2).
баштованцйнипа ж вар. башчованциница
1. землишше на ко)ем башшовани га)е цлеНс и йо-
врНе; исп. баштована, баштованлук (2). — Мотив
)'е са старога дунавског кра)а у Београду ... где
су некада биле баштованцишще са примитивним
долапима за разливание воде (Панд., XX век
1938, 7/169). Потражише заклон по оближвьим
рововима ко)н су служили за наводдъапаше та-
№01шьих башгованциница (Лаз. М. 3, 45).
2. дуНан, место где се йрода)у башшоеански
йроизводи (Бор).; Ресава, Мел. 1).
3. в. башхйоынка (Бор).),
баштованцйскй = баштовапцй|скн, -а,
-б ко/и се односи на башшованищу и башшованлук;
вар. башчованциски: ~ еснаф.
баштун, -уна м покр. в. басШун. — Кад чоба-
нин у Црно) Гори и Горвьо) Херцеговини изнесе
бреме сена, одмах пободе баштун (палицу) и по-
би)е на пртини предовцама (Тро). 7, 225). Држ'
)с ... повика ми Господар с вратах, и уприте
баштуном на нев]есту (Нев., Дело 61, 19). Сти-
гоше ... шкутори са широким зембшьом о врату и
снопом баштуна на лепима (Пор. С. 11, 473).
баштунавье с покр. гл. им. од башшунаши.
— Баштунаше не вал>а ни за стоку, акамоли за
л,удс_(ЦГ, Шоп).
баштунати, -ам нссвр. покр. шуНи башшу-
ном (ЦТ, ШоЬ). — в. пр. под баштунаше.
баштун>ац, -вьца м шатр. а. дрво (Вук, Р).,
под гегавачки). б. шшай; исп. баштун (Вук,
Р)., под гегавачки).
баштурина ж аугм. и йе). од башша (Во)в.,
Бор).).
башЬа ж покр. в. бйшша (I и 2). —Кад четвр-
ти данак освануо, | Он се сакри у зелену банту
(НП Шаул. 3, 140). Присучено [)е] ... да што
е иза мужа Станислава остало, деци припада
вечито: виноградъ и банта (ПШМ, 3). Окитиле
се по селима байте и куЬице (Брл. 1, 100). В)е-
ру)те, не Ьете моКи проН': башКе су, зерзеват )е,
све )е то преорано, не)ма пута, и баш не морете
проЬи (Мил. М. Ъ. 9, 19). Оставляй за собом,
уз море, замените банте, са опуст)*елима дво-
ровима у чи)им заклоницама расте наранча и
лимун ("Кип. 4, 79).
башЬар1, -ара м покр. е. башшар (2) (Ба-
нат, Бор).).
башЬар*, -ара м ист. ратник из 1848 го
дине коме /«, као награда, доделено землишше. —
У Банату )е делила царевина око села празне
плацеве свима оним особама ко)е су 1848 во)'е-
вале противу МаЬара. Ти се л>уди зову тамо
башЬари (Бор).).
башЬарош » покр. в. башшарош (Банат,
Бор).).
башЬенй, -3, -б в. башшенски (Банат, Бор;.).
башЬенйк м покр. е. башшиник (2). — Гле-
да) онога трговца, онога башКеника, онога раз-
борна човика, што ]с никао из пука и мало се
подигао, али не стили се свога рода (Павлин.
17Т0).
башКёнскй, -3, -б в. башшенски (Бор).).
башЬица ж дем. од ваш па. — 1а Ьу вама
п)евати | У зелено) башЬици (Во)Н. И. 6, 47).
(Банат, Бор).).
башЬбван, -ана м покр. в. башшован. —
У сдной башКи, подъ еднымъ баптованомъ, ко-
лико различиты но красны цв-Ътова има (Игв>.
]■ 1, 77).
башЬурвна ж аугм. и йе]. од башНа (Во)в.,
Бор).).
башуна ж покр. главурда; исп. баш1. —
Зар ти не знаш, болан, да се н>иов отав, дигб
против царевине, али с врло мало мозга у ба-
шуни (Коч. 2, 68). Био си гологлав, к'о и сад,
али башуна ти се шф такос)а)ила (Банов. 1,9).
башура ж покр. уви]ач од овч)е коже или бу
рого ко]им се зими и йо тайном времену ооавща сшс-
йало йреко чарайа. — Данаппьа чарапа нови;ег }е
датума... гЬени предаюдници су: башуре (кожни
уви)ачи у ко)е се уви)а стопало), навошти ... ла-
нене крпе и обо)ци (ПавловиЬ М., ГлЕМ 1927,
64). У источним пределима Срби)'е носе зими пе
ред пастира и остали л.уди )едну врсту кожних за-
ви)ача око ногу, ко)е назива)у „навушти" (на
вошти), башуре (Петр. П. Ж., ГлЕМ 1937, 93).
Када се баориште скине са баора, онда се баор
осуши, па се и н>им зими зави]а)у ноге и то се
зове башура (ТемниК—Левач, Мя\. С. 1).
башча и башча (башча) ж е. бйшша (1 и 2).
— Носи ибрик у десници руци | Те посишье по
 БАШЧАВАНУИКА — БАШЧОВАНЦЩА
башчи цви)еЬе (НП Вук 14, 534). Показа му
башче и воюьаке, | И по н>има силне теферице
(НовиЬ. 3, 57). Чи]а ли ;е ово башча овако лепа?
... Све пограг}ене стазе па посуте на)лешпим
цвеКем (Весел. 3, 185). Гле! Цви^еКе башчу нам
круни (Тал., ХМЛ, 45). Изи^иде, Като, изи1)иде,
злато, | У зелену башчу, под жуту наранцу (НП,
Заст. 1894, 106/2). Покра) куКе )е обично башча,
вепином засажена ниьивама (Трифк. С. и В. 1,
31). У сумрач)у пролазили су башчом испод
цватуНих вошьака (Леек. 2, 37). У башчама про-
цвале воКке (Лив. 1, 33). Веома многе башче
(шл>иваци) захвата; у знатан део зешьишта Цов.
К. 1, 335). фиг. У ви)енац сво]их л>убавних
усщеха уплете и )едан цви)ет из народне башче
(Кол. 2, 167).
башчаванпйка (башчаванцика) ж покр. в.
башшованка (Вран>е, Вла). 1).
башчавапцйскн = башча ванцй)скй, -5, -б
покр. е. башшовански (Вран>е, Вла]. 1).
башчалук м 1. е. башшованлук (2иЗ). —
Ударише по башчам' пандури | По башчама и
башчалуцима (НП Херм. 2, 436). Ова година
ни) е добра за башчалук: купус ми победе бухач;
бостан уби то1ьа ... просо врапци позобали (Ист.
Срби)а, Васил..).
2. геуен-е воНа, воЛарсшво. — О башчалуку.
— ВоЬке треба почети ома ожу)'ка мисеца садити
(БШН 1870, 4).
башчан(ин) м агр. покр. вреша винове лозе
црна грож^а и само шо грож^е (Цриквеница,
Шул. 5).
БЗшчаннп м сшановник Башке; она; ко]и /«
йореклом из Башке (Р1А).
БЗшчанка ж сшановница Башке; она ко]а /«
йореклом из Башке.
башчапскн, -3, -б ко]и се односи на Башку:
~ лука.
Изр. Бшичанска плоча: глаголски нашйис
на камено] йлочи у цркви сееше Луцщ'е код Иове
Башке, на]сшари}и йисани ейоменик на нашем
)езику.
Башчар, -ара Презиме (Ел. Г. 3).
башчарн)а ж в. башшованлук (3). — Од
жита се давала [беговима] треЬина, од сена по
ловина, а од башчари)е четвртина (Каран. 1, 309).
башчарка ж бот. глива Магазгшш сагуо-
рЬу11еиз (огеадев) из ф. А§апсасеае; исп. башчо-
ванка (2), вилин клинчац. — Башчарка )е гсьива
за )ело; расте на обраг)еном земл>ишту, по гра-
динама (Подрин. окр., Ран. 1).
б8ш-чарши)а (башчарши)а) ж (тур. Ъа$-
саг$0 главни шрг, обично Покривен; вар. баиш-
чарши)"а; исп. баш1 (2). — Баш-чарши)0, батли
ти си (НП Вук 14, 341). Како до!)е куКи и фше
с коша ... оде у баш-чарши)у (Бар. 4, 14). Ага
му )е био Ибрага Колош, сарач, са дуЬаном
на Баш-чарши]'и (АндриЬ 8, 7).
бЗш-чауш (башчауш) м (тур. Ьа$сауив) ист.
наредник у шурско] ео)сци. — Хасан )е ... био име
нован башчаушом (наредником) ове дружине
(АврамовиК С, БК 1896, 1318). Могли бисмо
изгинути грдно, | Од каваэа и од башчауша
(НП, БВ 1897, 331). На перону )е било ... не-
колико прл>авих пандурица са башчаушем Бербе-
ровиЬем на челу (Коч. 6, 248). Држат Ьу те
61
361
ка и сво)е д')ете, | Ти 'ш ми бити баш-чауш
на Лици (НП Мар). Л. 2, 115).
БашчаушевиЬ Презиме (БВ 1910, 359).
Баш-Чёлик м личносш из исшоимене народне
йрийовешке (НПр Вук, Беч 1870, 185).
башчелук м в. башшованлук (2). — Озгор
с висине, из )еднога стрмог башчелука зачу се
гласна ... п)есма (БВ 1891, 245).
башчепй, -8, -5 е. башшенски. — Сретосмо
се на башчени врати | ]а 1ьо) дадо струк румене
руже (НП Вук 2, 164). Забавлъала се послом
... у очекаау, кад Ье залупнути башчена врата
СГуркип 1, 172).
башчёнскй, -й, -б в. башшенски. — По
гледаше на башченска врата. 1ош )'еднако сто)е
;азом отворена (БВ 1891, 245). Како до^е на
башченска врата, | Одмах скочи Топлила Ми
лане (НП Петран. Б. 2, 224).
башчина ж (ген. мн. башчина) 1. аугм. од
башча (Вук, Р).).
2. в. бйшшина (5). — У башчине Патак
шмигну (Шант. 8, 199). Криста Не уз башчине
применим путем до сво)е куЬе (Берт. 1, 82).
3. в. башчишше. — Ливада звана башчина
(СН 1872, 204). Нэива у башчинама (И., 310).
башчина, башчица, башчица и башчйца
ж дем. од башча; исп. баштица. — Сто) и у сред
)едне мале башчице, ко)а )е сва уцвала црвеним
цви)еЬем (Вук 13, 743). ИзаЬе у башчицу, те
с^еде под липу (Весел. 4, 35). Сунце )е жегло
духан у малим башчицама (Нам. 2, 10). Пред
ни)едном куЬо.м нема башчице, веН чистина
(Варош, ЛукиК Л., ЗНЖ 24, 41).
багичнште с место где су некад биле башче;
исп. башчина (3), башчованлук (2). — ЬЬиве у
башчишту (СН 1873, 259).
башчдван, -ана м е. башшован. — Да ми
буде башчован у башчи (НП Вук 10, 328). Неки
Милошев башчован ... до^е к н>ему (Вук, Кньиж.
5, 155).
башчованити, -бвЗнйм неевр. покр. в. ба-
шшованисаши (Во)В., Бор;.; ЦГ, ШоЬ).
башчдвапка ж покр. 1. е. башшованка. —
Да су момци, к'о румена ружа, | Све би фра)ле
башчованке биле (НП Вук 1, 636). У1)е ...
башчован, водеЬи са собом свою прекрасну
башчованку (Дос. 3, 63).
2. бот. е. башчарка (Подрин. окр., Ран. 1).
башчованлук м 1. в. башшованлук (2). —
Башчованлук )е башта (шива) на кор)' баштовани
саде поврКе (ДучаловиКи, Ков. Р.).
2. в. башчишше. — гЬива названа башчо
ванлук (СН 1872, 310).
башчованов и башчованбв, -ова, -ово в.
башшованов. — Башчованова Чесма, извор у
Малом Мокром Лугу ... Градио )е неки Ъор^и)е
башчован (Богип А., ГлСУД 19, 102).
баютбванскй, -а, -б в. башшовански. —
Новосадски башчовани на)бол>е у нашо) о-
колини башчовански посао разуме)у (Бачка,
Радон. Н.).
башчованство (башчованство) с в. башшо-
ванешво (Аре).
баютованци]а (башчованци)а) м в. ба
шшован (Вук, Р).).
362 БАШЧОВАНЦИКА — БДЕТИ
башчованцйка (башчованцйка) ж е. башшо-
ванка (БиХ, Бор).).
башчованцйница ж е. башшованииница (Ду-
чаловиКи, Ков. Р.).
башчованпйскй = башчояанпщскй, -5, -о
в. башшованциски : ~ посао, ~ радии к.
башчура ж не/, од башча (БиХ, Бор).).
башчурина ж аугм. и йе/. од башча. — Иза
купе опет [беху] башчурине, ко)'и)ех се вазда
с;еЬам, како сам по вьима каскао (ШантиЬ ].,
Дело 11, 253).
бдёии)е с вар. д спи) с 1. а. но/та служба
у Православно] цркви уочи великих ираз пика. —
По1)е ... после свеноКнога бдени)а, с лити)ама и
кандилима ... на светител>ев гроб (Нов. 9, 169).
Лэуди се даду у бригу, а некакав врач каже им
да држе бдени)'е у очи Прокошьа ... а сутра дан
да носе лити)у (Мил. М. Ъ. 15, 636). Нас че-
творица попова ... смо одслужили и вечерн>е и
бдени)е (НовиЬ, Матица 1866, 780). Беше ве
лики четвртак ... Народ се искупио на бдени)'е
Цакш. Ъ. 4, 4). Свет ... иде у цркву само на
бдеюф и свадбе (Уск. 1, 104). б. нар. молишва
у нарочишим йриликама; исп. бден>е (2). — Свуд
)е води по манастирима, | и чита' )0) масла и
бдени)а (Н>ег. 7, 134). Тамнавац преко године
чини многе молитве, или како он зове „бдени)а"
(дени)а). Ни купшег прага неЬе поставите, ни
у виноград неЬе уЬи, ни вола или коньа неЬе у
плуг ухватити, докле не приреди опште сеоско
бдени]'е (Павл. Л>. 2, 631).
2. заст е. бдегъе (1), Провожен* ноНи у несйа-
вагьу. — Не знам само да л' беше та озбил,-
ност и то државъе пуно досто)анства израз
самопоуздан>а у вештину сво)у, илити последица
нопноме бдени)у, те слика каквога )акога мамур-
лука (Рув. К. 1, 392).
Изр. клетвепа 6дени]а, проклета бдени]а:
йроклин>ан>е у цркви. — (У Маинама) 7 свеште-
ника обуку одежде извраЬене и узму у руке по
сви)еНу окренуту наопако, па проклиньу онога
ко)и )е што учинио (а не зна се ко )е). У Б]ело-
павлиЬима ово се зове клетвена бденша (Вук,
Р)., под катрабунаК). А игуман ... за седам дана
узастопце на )утрен>у и вечерау држа „проклета
бдени)а" на Кривачу и среЬу аегову (Нев., БВ
1908, 459).
бдёнпсавъе с гл. им. од бденисаши.
бдённсати, -ишём несвр. е. бдеши. — 1оаким
[)е] провео сав сво1 живот ... по читаве ноКи бде-
нишу!ш на ногама, и беседеЬи с Богом (Нов. 9,
168). Бденисао [)е] по сву драгату ноЬ бож)'у ... и
— не могаше ништа смислити (Весел. 16, 79).
Деца, ко)а спава)у кад )'е време, бол>е раде за бу-
дуКност од оне ко;а бденишу да би прибавила
себи неколика прерана задовол>ства (Спас. В. 1,
179). Косовске се сени из гробова буде, | И бде
нишу тако до Зорина цика (Петр. Мил. 1, 111).
Сирота Мара порушила се, бденишуКи око малога
болесника (МаршиНанин Б., Звезда 2, 377). Ко-
лико сам непроспаваних ноКи провео бденипгуки
над ьеном судбином (1ов. ]. 3, 13).
бдёвье |. бд)ён>е и бдй)ён>е с 1. гл. им. од
бдеши, бд)еши.
2. «. бденще (б). — Прени)еше [мртваца]
у цркву, гд)е му, на пореже, почеше чатити
бд1'ен>а (Мат. 4, 74).
бдёти ). бд)ётн (некн.. и. и (. бдйти) бдйм
(бдём, бдй)ем) (-ймо, -йте; импф. б^ах = бдё)ах
). бдй)ах; имп. бди; р. пр. бдео, нешь. бдйо, |.
бдйо, бдёла ). бд)ёла, неюь. и. и \. бдйла, -ло)
несвр. исп. бдённсати 1. йроводиши време, ноН,
без сна; не сйаваши. — На сунцу бд)ети а на М)е-
сецу спати ни)'е часно ни корисно (Дан. Ъ. 11,
66). Устандер, устан', Смил>ана, | Ср%Ка ти иде
у куКу I . . . Ако те наЬе да бди)еш, | ДаЬе ти
млада Драгана (Суб. ]. 2, 40). Право )е што бдим
док други спава, | окупай тамном водом ноЬи, |
што нико ни откуд не да)е (аса, | зовнем ли
кога у самоЬи (Макс. Д. 3, 42). Уза н>, тек малко
на шилтету ниже, | Ко символ среКе наша ма)ка
бди!е; | За скори БожиН кошул>е нам ши)е
(Шант. 3, 115). Он по^е Помпони)ану и дру-
гн.ма, ко)и су бдели Дов. М. 4, 162). Крал,
свуд близу во)ске, бде и чека жудно (Станим.
В. 1, 102). Али ни)е консул био сам ко)и )е бдео
у то)" велико) згради (АндриК 5, 145). 1есам ли
снио? ]есам ли бдйо? (Шен. А. 4, 80). Симоне,
ти спаваш? Зар нисте могли (едну уру бд)ети?
(Косор 2, 147). 1ош бди)еш? — улита грофица
забринуто. — Да, никако не могу да осветим
умор ... С)едим, читам и чекам сан (Бубл. 1, 18).
НоЬ и мир ... Пучина С)а се. | Морнари и борци
бде и слуша)у (Назор 3, 109). Све се спремало,
да бди)е ту нок (Перк. 1, 147).
2. йазиши, биши на ойрези, чуваши стражу,
сшражариши; исп. бодарствовати. — [Себар] )е
оружан бдйо око дома властелинова (Нуш. 8,
189). На више м)еста око логора бди]аху страже
(Том. Е. 2, 22). Гласник ... морао )е застати
пред ош<опом и одговорити стражару ко)и )е
бдйо на гвозденим вратима првога бедема (Гавр.
А. 2, 58). Страже ... су дужне бдити и све пре-
дузети да до пожара не дойе (36. зак. 20, 140).
Слуге су били ... добили пушке ... и сваке ноКи
)е по )едан морао да бди)'е и да се о поноКи у
два сата )ави пуцшавом (Крл. 1, 91). фиг. По
ви)енцу брда м)есец стражом бди)е (Кост. Д.
3. сшално се бринуши, сшараши се о коме,
о чему; лебдеши над ким, йазиши на кога. —
Влада строго бди да се )авни морал ... чува
(1ед. 1873, 195). Бурмазово око будно [)'е] бдело
да „Штампа" ... остане у границама грайанске
присто)ности (Ъос. Б. 3, 25о). Свака д>тиа има
свог ангела ко)и )е храни и ко)и над вьом бди
(Гавр. А. 2, 99). НоЬас сам нешто мало спавала,
)ер )е ]'една комшинка бдила над ма)ком (Уск.
1, 166). НастаКе нарашта) К01И ... Ье ревносно
бдети над сво)ОМ народном чаипЧу (Бошк. ].
3, 259). Старешина )е стари Стеван ... въегов
поглед бди над свим, аегов ум цару)е (Весел.
17, 43). Не оставл>а) мс, оче, | Тво1 дух над
мо)'им нека вазда бди)е (Алауп. 1 , 33) . Оно што
се ... о нъима [новинарима и шьижевницима]
говори треба . . . разумети да )е речено о н>има
као л,удима ко)и бде над )езиком дневне
штампе, као о чуварима и шириоцима добре
или р^аве речи у ню) (БелиЬ, Щ НС 1, 82).
Гени)'е Натка Нодила с орловских висина и
данас бди)е над лепотом и вредношКу истинске
(угословенске и слободне мисли (Новак В. 1,
198). Перце ;е бдйо над правицом стотине
година (Горан 1, 101). Смрт ових одличних
л.уди с)сНа ме )ош жиил>е, да нам )е дужност
бдити над опкнм добром (РадиЬ С. 2, 193).
 БДИГЕНэЕ — БЕАМТЕРЩА
бдй^ёгье в. бдеуье.
бдйлап, бдйоца м (ген. мн. бдйлаца) а. она]
ко]и бди; исп. бднтел>. — Прима [)е] аегов
брат ... нерадник, спавач дашу када треба ра-
дити и стварати, бдилац ноНу када се не живи
и не ради но сан>а (Стеф. Св. 7, IV). Основой
уговору б)еше кршКанско сународно право, ко)е
му )'е папа био бдилац и извршител, (Рач. 2,
208). б. она] кощ ноНу чува йок/уника. — Ни)е
паче било ни обичних бдйлаца над тиделом
покодшце (Таб. 1, 214). Бдиоци мумл>а)у кра]
одра ... чаробну молитву против сабласти (Горан
2, 77).
бдйлачкй, -а, -б ко]и се односи на бдиоце. —
Юьучару, што гледаш очима уви)ек будним | и
носиш та! бдйлачкй штап, | странцима ... I реци
да )е нокас пресахнуо слал (Шоп Н., XX век
1938, 6/20).
бдильа ж 1. она ко га бди.
2. индив. ноНна ламйа ко]'а слабо свешли. —
Према светлости бдшье познадох малог оловног
вощика, кощ )е тамо становао (Венац 10, 295).
бдшье с (з.) в. бден>е.
бднтелан, -лна, -лно (рус бдительный) арх.
ко/и добро йази, йажлив, ойрезан. — Скендербег
увек бдителан ... понагли Балабана у прелазу
разбита (Стер. 13, 397).
бдйтелнбет, -оста ж арх. будносш, ойрезносш,
йаж>ьа. — ХоКемо ли се ми зар ка^ати за нашу
бдителност? (Тар. И. 1, 174).
бдйтель м заст. в. бдилац (а) . — Сад долази
у реду медвед, леньивчина, велики спавач и
не маньи флегматически бдитель, кои при свем
том опет дуто не живи (Сте). 1, 96).
бдйти (з.) е. бдеши.
бд)ёв>е в. бден>е.
бд)ёти в. бдеши.
бё1 с непром. 1. а. пазив за друго слово лати
нице; исп. б, буки. — Имена слова, средаега су
рода: то аз, то буки, то слово, то бе ... а не та)
бе (Бошк. ]. 2, 125). б. назив за други оде.ъак
или йододелак шекеша; за нешшо друго йо реду
(куНа, разред и ел.).
2. муз. а. шон ха (Ь) снижен за йолуеше-
йен. б. знак за снижепе ма ког шона за йолу-
сшейен.
бё* (бе) узв. оном. а. за йодражаван>е бле-
]'а/ьа овце. — Ти до!)еш, а )а бле)им: бе-е, бе-е-е
(Мат. 10, 11). ]я волим сво^е овчице! ... Бё! Бё
(Назор 5, 133). фиг. за исмеван,е. — Срби ке
реки некоме бе кад хоНе да му исме^у говор
(Тро). 7, 138). ]я онда гурнем шах, кажем му
бёё (Лаз. Л. 2, 276). б. за дозивапе, гпн>аье,
разлучиван>е оваца (често уз: би)а, рс). — Пастир
мами ... овце: бе, бе о — )е (Петр. А. 1, 393).
У округу книнском у селу Голубику надвише
се чу)е бе кад вабе овце (Тро). 7, 160). Бе би)а,
бе, вук вас поклао! (Мед. 1, 1610). Кад чобани
за)едно чува)у овце те поЬера)у благо куЬи и
до1)у на раскреницу, онда вичу: „Бе рс, бе ресс",
да се саме получе (И.). Кад овце разлучу)е
[чобанин] виче: рс, рс! бе, рс! (Крмпотик ].,
ЗНЖ 5, 144).
Иэр. ни ~- .* нишша не знаши, ни речи не
реНи, ни бекнуши. — Да му )е ко)И дошао ... па
казао: оЬу да се за но ним, то би се одма пожурио,
363
и евршио, па макар ни „бе" не знао Сед. 1873,
2/4). Све замуче муком. Од онолнкс гра)е, сад
нико ни бе (БВ 1893, 171).
бё узв. (тур. Ье) 1. за исшица/ье, наглаша-
ван,е исказа: бре, море, та. — Сад ов()е морам
ста)ати, у Лазарету 10 дана (Бе вала Богу! кад
ни)е 40) (Вук 12, 178). Бе кад су они живи,
сад ми ни)е бриге (Ней. М. 2, 190). Све )е спол>а
би)у топовима, I Бе не могу да оборе куле (НП
Херм. 1, 77). Кад то Бего чу, врло се зачуди,
па помисли у себи: Бе то тако море бита и код
мене (БесаровиЬ Н., БВ 1888, 130). Бе, зна ко
и он, ако не зна и више (НПр Прод., 109). Бе
потежи, хоКеш, )а! Бе не мореш, да си див!
Суркик 1, 241). Бе, не знаш бруке, мо) Османе
(Хумо 3, 192).
2. за йо]ачаван>е йри обраЬан>у : а. с неодо-
бравапем. — Бе не лудуь мо)а снахо драга (НП
Вук 3, 457). Бе стан Отаи! Куд' си навалио
(Сар. 2, 20). б. за йозив, зайовесш: де, ха]де,
белей. — )еднога дана зими, викне он ... сина,
па му рече: „А бе синко, узми пет стотина брава
оваца, па да их иелу зиму чуваш (НПр Ча)к.,
287). Бе не плачи, соко тице сива! (НП Петран.
Б. 3, 277). Но говори во)вода Драгиша: | „Бе
отале нака дервишино, | ... Русу Ьу та главу по-
губита" (НП Шаул. 1, 193). в. с чу^епем. —
Владика га позове и пита: „Где си ти, бе?"
(НПр Ча)к., 257).
3. за одобраван>е, дивлеае (чесшо йо]'ачано
са „аферим") . — Бе )еси ти неки Крал>евиЬ Марко
(Лаз. Л. 1, 159). Кад погледам унутра, бе како
)е чисто, све би меда лиз'о с пода (КашиковиЬ
Н., БВ 1902, 218). Бе, да видиш, сад та )е то век
д)ечачиК (Шуб. 3, 151). Бе аферим, то су л>уди
(Зма) 1, 248). Бе аферим, три ерпске во)воде
(Новик 1, 120). Бе аферим, Кулиновик Беже, |
У кра^ини на сабли витеже (Л>уштина ]., Бршлан
1885, 61). Бе кита, бе фес ... бе пита, бе колачи!
(Бос. Грахово, Пило. 2).
4. у службы свезе уз две или више суйрошних
реченица у значепу : било ... било, или ... или. —
Бе тражи, бе не тражи, зови, не зови. Сведно
Бога ми (Черовик Б., БВ 1910, 343).
бёапнца ж зоол. а. в. беовица (1а). — После
кркуше и клена по количини долази беавица,
или како )'е народ назива „брзеш", „брзаш",
„брзак" (Пек, Милошевик М., ГлЕМ 1939, 108).
б. «. йловка А1Ьипшз Ырипсишз (Вал>ево,
Сто)'ик. 1).
бёаз прид. непром. в. бв]аз. — Она носи беаз-
чифти)ане [беле гаке] (Скок 2, 186). (Босна,
Поп. Д. С).
беамтер м (нем. Веат(ег) варв. службеник у
канцеларищ (чесшо с йошцен>иван>ем) . — Ако се
кои Србинъ код ЛатиновиЬевы беамтера по
тужи, то га ови тако оправе, да изгуби за
свагда волю предъ судъ ики (Поз. 1849, 137).
На Каптолу гледао )е [Шеноа] мужеке и пре-
бендаре и беамтере и шл,иваре (Бар. 3, 84).
беамтёри)а ж зб. ир. канцелариски сяужбе-
ници; /ъихов сшалеж. — Аустри)а )е ... била
апсолутастичка држава, а „крашска" беамте-
ри)п политачки бесправна класа л>уди (Матас.
1, 50). За реакци)у, они су прави врагови ...
за сву нашу ... бездано жалосну беамтери|у и
пургери|у (Чер. 1, 137). 1а бих та св)етовао,
да не идеш у беамтери^у! (Ъал. 12, 292).
Г
364 БЕАМТЕРСКИ
беамтерскй, -8, -5 ко]и се обноси на беам-
шера и на беамшерсшво. — Мо) супруг ... то
вам )е управо беамтерска натура (Срем. 11, 148).
Кад )е посто мяоги ко)' Илирац | Беамтерскй
сухи пензионирац (Шен. А. 11, 452).
беамтёрство с служба беамшера. — Има
ислужени унтерофицира, ко)и чсзну за беам-
терством (Ипь. ]. 9, 269).
беамтёрчиЬ м дем. од беамшер. — У ...
ди)ел>ен>у наслова ни)'е био шкрт, те )е иа)мир-
ни)е душе на)обични)ему шл>ввару или )ош обич-
ни)ему беамтерчиЬу написао дуги наслов какове
„Велеможности" (Ъал. 6, 206). Нека зна да )е
то демократом к/Ка, гд)е се селлк веКма по-
шту)е него неки беамтёрчиЬ (Кол. 1, 123).
бёан, -ана м е. бе}ан. — Изиг/и на беан,
а немо) као жена иза врата (ЦТ, Том. М.).
гЬегова су Д]'ела почела излазит на беан (Скок
2, 186). Нсгд)е се [юьига] загубила ... Кад ли
Ке опет на беан (видик, сви)ет) избити, нико
не зна (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 132).
беана ж (тур. ЬеЬапе, повод) замерка, мала,
недостаток; вар. бе)ана. — О) кра.ъице, ли^епа
госпоЬо! | Што беане ти Петру наодиш? (НП
1астр., 301). Нико без беане ни)е (КМ, Ел.
Г. 3).
бёанйле прил. покр. е. 6е]аниле. — Толико
)е очи)у гледало кад му )е пред евима беаниле
рекао да )е бо.ъи од н>ега (ЦТ, Том. М.).
бёар, -ара м в. бехар. — 1абука се В)етру
моли, | Да )°о) гране не поломи, | Да )о) беар не
омане (НП Шаул. 3, 6). Ове су године гшъиве
биле пуне беара (ЦТ, Том. М.). Остави му три
ките цвн)еКа: | ... Другу киту би)ела беара (НП
Петран. Б. 1, 118). Састали су се тек кад су ...
почели ... први беари белети по ... воЬаацима
(Уск., СКГл 27, 9).
Иэр. ~ кора: врсша «еза (Бел. 1, 34).
Беара йрезиме (Далм., ЛМС 201, 72; Пол.
1953, 13505/5).
бёаран, -рна, -рно в. бехаран. — Снег )е
пао на беарно воке, | Нек' с' узима ко са киме
хоНе (НП, ЦГл 1900, 40/3).
беарати, -ам несвр. в. бехараши. — Бог т'
убио, грано )оргована, | Беарала, рода не имала
(НП Шаул. 3, 30). Ове )'е године воЬе беарало,
што нико не памти (ЦТ, Том. М.).
беаритн, беарйм несвр. е. бехараши (ЦТ,
1овиН. 1).
бёарка ж врсша украса, шаре на народно]
ношнм (Ра1)свина, КЕМ).
бёб м бот. покр. в. боб1(1а) (ГрЬ. 5, 140).
бёба ж покр. е. бёбица1. — Зрикав )е она)
ко)н ситно гле!}с, шюньи и привраКа очима,
да му се више пут бебе сакри)у, па се само вида
оно било у очима (Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 105).
бёба ж (веж. бёбо) новоро/)енче, сасвим мало
деше; исп. бебан, бебе, бебун (1). — Од бо-
гаства б)еху полу^ели, | ^етивьаху исто као бебе
(Н>ег. 7, 160). Дете одмах по роЬеьу зове се
беба (Грб. С. 1, 140). Пре крштен>а зову дете
„беба" или „мали", „мала" (Разв. 1938, 106).
Прикова [поглед] за н> као беба за лучац од
бешике (Нев., СКГл 27, 802). Щевуцка беба
као птичица (Ков. А. 1, 72). фиг. неозбилан,
БЕБЛ.АК
незрео човек. — Изроди су то и бебе, те виппьега
име хуле (Н>ег. 6, 27).
бёбан м е. осба (Коз. I. 4, XII).
бёбац, -пца м (ген. мн. бёбаца) хий. од бёба. —
Мамица да)'е детету да сиса,— | а бебац, с кап-
лама под носом, | Сиса (Зог., Кн>иж. 7, 729).
бёбё (бебё) ж е. бёба. — Сипа се мало
[освеКене воде] и у ону воду у ко)'о) Ье се
бёбё (беба) купати (Лужница, Ник. В. 2, 167).
(Дубровник, Зоре, Р1А).
бебёвце, -ета с покр. у хий. значепу : бёба;
исп. бёбица (Юьажевац, Станим. Вл.; Пирот,
Ник. В. 1).
бебёЬати, бёбёЬём несвр. в. бле]аши (Далм.,
Никол. Ъ).
бсбин и бёбнн, -ина, -ино ко]и йрийада бёби.
бёоина ж бот. в. вейрина (1а) Кизси8 (Далм.,
Бор).).
бебинаати се, -ам се несвр. покр. е. бебиши
се. — Зар ... не видиш да се жена бебшьа, по-
наша као двадесетогодиппьа Д)ево)ка (СимиК Н.
2, 19).
бёбнтп се, бёбйм се несвр. исп. бебинлти
се, бебунити се, бебуьати се а. йонашаши се
као бёба; йравиши се бёба; йравиши се млад. —
Она се беби као да )е Д)ево)чица, а не век
зрела жена (ЦТ, ШоК). „Шта се бебиш? По
тупи зубе, па лези у бешику", рекне се ономе
ко кри)е године (БиХ, Гр!>. 1). б. йравиши
йлачно лице као у бёбе, мазиши се; исп. кмезити
се, к&езити се. — Ди)ете се беби, ко)е се
каези и тобож плаче, само да му неко нетто
дадне (ЦТ, 1овиЬ. 1). в. йодешаваши се, маьаши
се йрема ономе шшо одговара бёби. — Све некакви
ситни, пискави гласови ко)и се бебе (Ъон. ].
3, 203).
БёбиЬ йрезиме (Дед. I. 3, 318; Павл. Л>.
1, 623).
бёбица (бёбица) ж 1. дем. и хий. од бёба. —
Бёбица ... поздравила присутне ... првим плачем
(Радо* Д. 4, 100). Четворо Д)еце. А колико
д)ево)чица? ... А имаду ли бебице? (Назор 5,
139). фиг. размажена жена, девочка. — То су
биле неке бебице с локницама ко)е и не говоре
него маучу мазеЬи се (Петр. В. 6, 20).
2. покр. лушка, лушкица (обично куйовна). —
Али )е нама Д)епи био 1ош мили)и, )'ер нам )е
из папира знао резати свакаких фигурица ...
и уза то правио тоалете за све па)ацике и бебице
(Ъал. 8, 14). Има)е Д)еца ... звекеталжи ...
зипака, бёбица (Варош, ЛукиЬ Л., ЗНЖ 25,
122).
бёбица1 ж бот. в. лоскавац РЬузаНз а1ке-
кёпе! (Поп. Ъ. 4).
бёбица3 ж анат. покр. зеница ока; исп. бёба.
— Палоц ... се сме)е и све му се „бебице" у
очима шире од узбу^енза (Малаг. 1, 75).
бёбичвьак м бот. е. лоскавац РЬузаНз а1ке-
кёпв! (Слав., Шул. 5).
бёбйште с пе). покр. бёба. — Што плаче
па то бебиште? (Пирот, Ник. ].).
бёбльак, -йка м покр. округао каменчиН ко;и
се гаЪа као меша (у ]вдно] игри); сама шаква
игра. — Играчи метну на извесно место округао
каменчиЬ, ко)и се у игри зове бебллк. Са одре-
 БЕБЛ>ЕН>Е — БЕГ
Ьеног места га^а)у бебл>ак згодним каменом
(Пирот, Пе). С). А)де да играмо бебл>ак (Стан.
Мил.).
бйбл>ё1ье с гл. им. од бебиши се.
бёбрина ж бот. е. вейрина (16) Кизсш Ьуро-
е1оз5ит (Шул. 5).
бёбрйнчпца ж врсша народное веза на ру-
кавима (Варош, ЛукиН Л., ЗНЖ 24, 224).
бё'оук м покр. в. бобук (1а и б). — Мехурови
што се праве од >аке кише, зову се бебуци (Бачка,
Радон. Н.). Кад обад у)еде, искочи бебук, велик
као лешн>ик (Батут I, 8). Бебук, оно што на-
текне кад стеница (комарица) у)еде (Вуков. А. 2).
бебукало м покр. она] ко}и бебуче, галамци^а,
лармацща; вар. бебуцало. — Бебукало )'е она]
ко)и чим се опи]'е, одма )е пуно село н>егове
ларме и бебукаша (Бачка, Радон. Н). (Во)'в.,
Бор).).
бебукан>е с гл. им. од бебукаши.
бебукати (се), бёбучём (се) несвр. вар. бебу-
цати покр. 1. викаши, галамиши, лармаши размеНуНи
се. — Немо) бебукати узалуд (Во)в., Бор).). А
где су они )учераш1ьи )унаци, да се и данас
калаше и бебучу? (Батут, Лов. 1900, ПО). Шта
се ти толико бебучу? (Бачка, Радон. Н.). ИмуЬ-
нн]н Бачванин по тфци ... поносито шеЬе,
или се по биртищ ... „с кондиром у руци" бе
буче (Рув. И. 2, 168). Ништа не ради, а увек
се на|'више бебуче! (Срем, Сим. Р.).
2. мукаши, рикаши. — Чим ни)е крава код
куЬе, а теле одма бебуче (Бачка, Радон. Н.).
Бебукати се — каже се за вола или бика кад риче
и хо&е да се туче (Ост. Т. 1).
бёбун, -уна м покр. (ЦТ) 1. е. бёба (Шоп).
2. човек ко]и се бебуни (ШоК).
бебунак, -нка м покр. хий од бебун (ЦГ, Шоп).
бсбунити се, бёбунйм се несвр. покр. е. беби
ши се. — Бебуни се као мало ди)ете, беба (Срб.,
Поп. П. М.). Чудно ли се бебуни данаипьа
младост, боже! (Мат. 1, 64). Фра;ла се стала
н>ежити, бебунити (Матош 2, 12).
бебуница ж покр. жена ко}а се бебуни (ЦГ,
Шоп).
бебунство с покр. сво]сшво онога ко/и се бе
буни (ЦГ, Шов).
бебунче, -ета с покр. дем. од бебун (ЦГ, Шов).
беоушанье с гл. им. од бебулаши се.
бебу&ати се, -Зм се несвр. покр. в. бебиши се
(ЦГ, 1овип. 1; Шоп).
бебувьён>е с гл. им. од бебуниши се.
бебуцало м покр. в. бебукало (Во; в., Бор).).
бебуца&е с гл. им. од бебуцаши.
бебуцати, бёбуцам несвр. покр. е. бебукаши
(се) (Во)в., Бор).).
бёбушка ж покр. у хий. значен>у : бёба. — Ала
ти )е златна тво)а бебушка (Бачка, Бор).).
бёван, -ана м покр. в. бе;ан. — Пзнг)е на
беван све што год су радили (ЦТ, Март. И.).
Али се не дешава, да ико икоме ... запали купу
... а могуЬе )е опет, и да има тога, али не излази
на беван СГовиЬ. 10, 103).
бёванда ж (тал . Ьечапйа, пиЬе) покр. разводнено
вино; исп. комшьак, чигир, чингер, шилер. —
365
Комиаак, или како се ]'ош код нас зове беванда,
чигир и шилер, )*е алкохолно пиве, ко)е се до-
би)'а додаван.см воде комиии (Ранк. Б. 1, 283).
Преливена водом винова дрожда да)е слабо али
врло питко и здраво пипе (вино испод комиие,
беванду) (Панч. 5, 280). На столу б)еше: зехьа,
пржене рибе ... хл>еба и врч беванде (развод-
н>ена вина) (Мат. 7, 30). Ра1)е пи)е беванду но
право вино (Косор 5, 117). фиг. Чим не прави
беванду од старога вина народне културе, а
уводи ... нове иде^е, мислилац се у шщионали-
стичким очима „одбио од свога народа" (Шимип
С. 1, 169).
Бёванда йрезиме (Дед. I. 3, 381; ЗНЖ
21, 288).
бёвандица ж покр. дем. и хий. од беванда. —
Што од супца, што од капи бевандице гор)ело
[)е] лице (Бар. 4, 73).
бёвут, -ута м (перс. Ь1Ьис1) несвесш, омам-
леносш; вар. беут, бехут. — Из оног дубоког
мог бевута | У ко)'и сам био пао сирома, | ...
трже ме пущьава грома (Стан. Д. 5, 14). Дошао
у бевут, т. ). обезнанио се (Вук, Р).).
бёг ). бй)сг м (лок. бегу )'. би)ёгу; ин. бёзи
>. бй)'ези) 1. бекешво, бежан>е. — У дивллм
бегу, у журби живо), | Виде се чете стада и
срама Оакш. Ъ. 1, 166). Од те пушке бро)ио )е
„пруски крал." године и дане, као што Турци
од би)ега пророкова (Шен. А. 8, 65). Грабани ...
морадоше тражити спаса у бегу (К—] 1, 91).
Собом поведоше ... стоку и све оно што су у
би)"егу на себи могли пони)'ети ('Кип. 1, 2).
Ево, та) се тво) Тодор баш добар чов)ек каже,
па гле, шта уради од себе и што се све из н>е-
гова би)ега излегло (Буд. 2, 59). Би)ези су срам-
ни, ал' су пробитачни (БЦ 1850, 122). Побо)ах
се да и н.их не престрашим и не раст)'ерам у
би)ег (Назор 9, 91). На би)'егу пред Турцима
закопали су дол>е фратри ... звона своде цркве
(Перк. 1, 141). фиг. Све ово у сво)0) суштини
представлю само „бег од друштва" (Прегл. 1927,
2/5). Бн)аше ]'о), као да види и гледа би)'ег мла
дости од себе (Ъал. 16, 104). Зар се на би-
)егу од живота, барем од оног простог у жи
воту на)при)е налази излаз (Цес. 2, 10). Ма
шта чинио )а се од бола свог ослободити не
могу; ту нема би)ега и нема повратка (АндриК
1, 80).
2. шок, йрошицагье (воде, реке). — Ста)ао
)е НавариЬ ... над ри)еком ... и тихо посматрао
би)ег вода (СимиЬ Н. 4, 169). У дивдом би)егу
се разли)'ева прол.етна ри)ека (Турсан ]., ХК
18, 205).
3. фиск, изненадно избщан>е на чело неке
шрке (у уйошреби нарочито у бициклщму) .
Иэр. враж}н ~: бот. е. каншарион Нуре-
пешп регГогашт (Шул. 5).
дати се (нагнати, иадати се, ыагнути,уда-
ритя шел.) у ~ в. бекство (Изр.). — Чим нас
Турци | Опазише, дадоше се у б')ег (Бан 3, 166).
Кара^ор!)е, када виде како Турци дадоше бег, а
он превикне на коньике: — 1уриш! (Прот. А. 1,
14). Ако нагне у бег, )а га 1Ш стиЬи не могу
(1акш. Ъ. 5, 45). А он ... наже у б)ег испред
раз)арених непри)ател>а (Шоб. С. 3, 68). Миш
удари у би)ег ... поб)еже у рупу (Лис. 1,36).
[Ко1ь] сине на страну, па тисне се на би|ег
што могаше и не могаше (Словин. 1881, 205).
366 ВЕГ — БЕГАТИ
гонити, пагпати (натератн и ел.) у** в. бекство
(Изр.). — Срби су . . . читаве регименте ору-
жаних Мацара у бег гонили С1акш. Ъ. 3, 36).
Караг/ор1)е [)е] тукао Султанове паше и гонио
их )е у бег (Живад. 4, 194). Никола Сабадив
... више геновеских галиах у б)ег нат)ера
(Кук., Арк. 1, 50). Радоалдус ... >е поклао ве
лики бро) Словена и остатак нагнао у би;ег
(Скок 1, 23). Ударе изнеиада Црногорци на
Турке, те их ... нагна)у у б)ег (БВ 1890, 60).
Каури их опазе и натисну у би]ег, да су )едва
живе главе изтцели (НПр Корд. 1, 11). По-
т)ераше у би)ег градител>е (Назор 14, 301).
бёг м (мн. бёгови, бёзи, ген. бёгбва, бёг5,
дат. ббговима, безима) (тур. Ьеу, ди)'ал. Ье^)
I. а. шишула муслимансксг власшелина, йлемиНа,
велико: йоседника; кад сшо]и уз име, сшав.ъа се
обычно иза н>ега; исп. беглер. — Завади се и
мило и драго: | Млад Омер-бег с Омер-бего-
вицом (НП Вук 1, 561). Посташе у Босни три
засебна реда: бегови-властела, земгьопоседници
и господари (Шапч. 12, 107). Ми, бези и аге,
остали овг)е да сачекамо смрт на прагу (Нуш.
12, 47). Кра.ъски се с царем би)у ... али агама
и безима баштине не дира)у (Бож. Г. 2, 136).
Нажалост могу констатовати, да безима и агама
ни)е толико стало до земл>е (Коч. 6, 205). б. ист.
шишула сынова кнеза Милоша. — Неки Ъор^е
ЗориН ... )е неко време био учител. Беговима
Милану и Михаилу (Мил. М. Ъ. 39, 37).
У Велико) Школи учила су се и деца Кнеза
Милоша, бегови Милан и Михаило ОбреновиК
(Ъорг). Т. 5, 101).
2. ист. заповедник, уйравиик ]едне области,
гоейодар, кнез; исп. ба), бе]'1. — Султан посла
Махмуд пашу против херцега, ко)и ]е исто тако
био господар (бег) од )едне земле као и крал>
(Ел. Г. 5, 617). Да Порта призна Кара!)орЬа
за Бега (к1ьаза) од Срби)е (Бат. 1, 952). У то
време у овим земл>ама било ]'е око 50 ... наследних
бегова (ВукиК. М. 5, 119). „1ош од старих вре
мена бези су имали сву власт у сводим подруч-
]'има" (Поп. Д. ]. 1, 93).
3. заст. господин, гоейодар (Дубровник, Вук,
Р).).
4. покр. младожаьа. — Тко се прима мо)е
сестре? Бег (младоженл) : ]а, ко)и се тебе не
бо)им (ЗориН М., ЗНЖ 1, 185). Е мо) беже
(тако сада зове [г)]увеги)'у), хоКеш ли ти моН
в>у хранит и од зла бранит? Он одговара: ХоЬу
(Паг, Широла Б., ЗНЖ 31/И, 104). (Хрв.,
Вук,Р).).
5. покр. клий кукуруза са зашвореноцрвеним
зрнима (КМ, Ел. Г. 3, 36).
Изр. жцветII као (мали) —-: живеши у изо-
бил>у, икаши свега и свачега. — Живи као бег на
Херцеговини (НПослВук). Кад ко добро живи ...
рече се да живи као бег (Куш. 1, 40). КуЬа
пуна свачега, те )'е могла живети као мали бег
(Дач. Ж. 1, 72).
бега ). б]ёга м и ж само у загонеци: а. (за
миша); исп. б)его: Чуча чучи, б)'ега б)ежи, скочи
чуча, те ухвати б)егу (Вук, Р)., под б)ега). 6. (за
броН) : Бег беги у земл>ици леги, лега киша
бегенише а он кишу )ош више (НЗаг Обр. М.).
бега)ли)а и бега)лн)а м е. беговац. — 1а сам
куЬом од старине | Силни везир бега)ли)'а (гЬег.
II, 10).
бегалац ). б)ёгалац, -аоца м (ген. мн. бега-
лацэ ь б)'ёгалаца) в. бегунац (1). — Месечина
. . . показа траг бегалаца (Рак. Мита 9, 90).
бёгалпца ). б)ёгалица м в. бегунац (1). —
Око себе сакупи доииьаке, | Б)егалице из земл>е
Въемачке (НовиК 9, 228).
бегал^ка ж покр. в. бегуница (2). — За де
вочку ко)а се уда)е уговореном отмицом има . . .
много имена: . . . бегалжа (Косово), побегулл
(Ъор^. Т. 11, 87). Свадба бива „с'с бегаше", а
дево)ка се зове „бегал>ка" (Петр. А. 1, 380).
Бёган м име (НП Вук 5, 152; БВ 1894, 335;
БВ 1898, 174; БВ 1907, 100).
бёган Ь б)ёгап м заст. е. бегунац (1). —
Беж', Иване бегане, его попа за тобом, носи
кошье за собом (НП, Р1А, под б)еган). А б)егая
)е догнан до духара (МартиН Г., Р1А).
беганац \. б)еганац, -нца м (ген. мн. бе-
ганЗца ). б)ёганаца) покр. е. бегунац (1). — За
н>их се не зна да су дошли, да су „бегании"
(Ник. Р. 3, 346).
бегане, -ета с покр. в. богача (1). — По
става на шубари ]е бела кожа, бегане, а спол.а
)с шубара црна (Млава, 1уришиН ]., ГлЕМ
1936, 93).
беганнца ж агр. вреша крушке; исп. бегли)а
(Ужице, Вук, Р).).
бёганов ). б)еганов, -а, -о ко/и йрийада бе-
гану, ко;и се односи на бегана; вар. бежанов. —
Б)еганова ма)'ка п)ева (Нов., Р]А). Неко друже
преко по.ъа струже, | б)еганова не плакала ма;ка
(НП Краус, 60).
БёгановиЬ йрезиме (ЦТ, Ускоци, СтаниЬ
Мил. ; Каран. 2, 290).
бёга1ье '). б)ёган>е с гл. им. од бегаши, б}е-
гаши.
Изр. ~ напо/ъе : чесшо шершьс на евршаваае
нужде, ]ак Пролив; исп. бежати (Изр.) (Ниш,
Сто*. Д.).
бёгар, -ара (бёгар, -а) м агр. в. бегарка (Ел.
Г. 1).
бёгарка ж (гур. Ьср агтиди) агр. бреша ойле-
мелене крушке; вар. бйгарка; исп. бегар, бегар-
мут(а) (Ел. Г. 1).
бегармут м 1 агр. в. бегарка (Уж. окр.,
бегармута ж / Жун.; Сара^ево, Бор].).
бёгат, -ата м в. беглук (2) . — СакупиЬу три
ил>аде во)ске, | Да осво]им Бегат на Кра)ини
(НП Вук 14, 608).
бёгати ). б}ёгати, -ам неевр. е. бежаши. —
Па поб)еже уз би^елу кулу, | Но му Павле не
ладе б)егати (НП Вук 3, 368). Турци почну
бегати Чачку и Ужицу (Йен. М. 2, 11). Ко )е
оно враг, господине?! Всштице, на мо)у душу!
Ха)де да бегамо! (Стер. 7, 91). Во)ска остаде
без главе и наже бегати (Нов. 23, 278). Бега)
амо, радилице, | У лиснато гран>е (Шапч. 5, 195).
Б)ега) од овога а иди за правдой (Вук 1 1 , 184). Ста-
новништво обе)у вера бегало )'е испред н>ега као
испред на)горег непри)ател>а (Том. 1ов., 1, 86).
Бегала )е од укуЬана . . . само да би била сама
(Весел. 3, 75). Извештава богаташке родител>е
како им се деца уче ... и како „пос)епу)у"
односно бега)у од школе (Срем. 4, 137). Палоц
)е био на)бржи и бегао испред сви)у (Малаг.
 ВЕГАЦ1 — ВЕГЕШ
1, 91). Не чу)ем лепришье тииа, ко)е бега)'у из
земл,е (Сек., БВ 1911, 325). Зверопи [се] попла-
шили и почели бегати ксоегди (Вла). 4, 301).
Снага мора да до1)е одозго, иначе се никад не
може стиКи онаь ко)и бега (Балт. 1, 360). Зато,
ветриКу, и ти се жури! | . . . Бега) пугима не
знании, дугим (Шапч. 10, 82). Сунне бега | Ал'
нема н>ега (Радич. 1, 57). Мисао мо|а немирна |
враНа се, даже и бега (Милич. С. 2, 60). Колан
не бега ни напред ни назад (СпасиЬ Д. 3, 108).
Да Бог да их свако добро у свету бегало, што
стобом тако учинише! (Даница 1863, 150).Бег'о
)е цркву и поуку н>ену (Зма) 1, 5.11). Сел>аци
зна^у да )езеро извесан низ година „бега", затим
„става" (Цвн). 5, 741). На та) начин вода испуни
она) простор у чаурини ко)и семе нще испунило,
те отежа и при дрл>ан>у не бега из земле на
површину (СпасиН Д. 2, 31). Свако [их] пре-
зире, од лих се склан.а и бега као Ьаво од крста
СГелиЬ И. 1, 49). Кад ко)и много „бега на поле",
онда му угребу столицу па седи на н>0), или му
меЬу угре)ану . . . циглу на трбух (Ми).С, Кар.
1901, 224).
бегац1 ). б]ёгац, бекца ь б)ёкца м заст. 1. е.
бегунац (1). — Б)егац се држи )едног пута, а
покера сто (Вук, Р).). Б)'егац б)еше неки Ка)иЬ
Васо (НовиЬ 9, 89).
2. у узвично] служби: беоки! — Та) ли)епи
сом раздро мрежу па б)егац (Шен. А. 8, 249).
бегац1, бекиа м дем. од 61г (Мед. 2, 943).
Беге), Бегс;а и река у Еанашу, лева При
тока Тисе.
бегенаае с гл. им. од бегенаши.
бегенати, -ам свр. и нссвр. покр. в. бегениеаши.
— Видиш, аутономаши нису народньаци, али
ипак они ти изреда бегена)у Талн)анцим . . .
|ербо су ортачари (Павлин. 1, 68). Народ не
бегена таки накит (Пол>ица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 23). Кад она женска страна бегена ткан>е,
можеш с и.им . . . владици (ОбрадовиЬ П., БК
1901, 613). УБе кум у куку, да бегена, како му
)е пек озидана (НПр, Срб. 1892, бр. 94). Да му
кулу докем бегенати (НП Бос, 412).
бегендисан>е с гл. им. од бегеидасаши.
бегендисати, -ишём заст. свр. и несвр. в. бе
гениеаши. — Да га неки од нЬгови нонш колега
не бегендишу, Н1е ми за чудо (Обреновик М.,
Вук 18, 658). Кад ме бег бегендише, село нека
егленише (НПосл, БВ 1910, 336). Ако ]е дево)ка
бегендисала момка, онда он одмах шал>е к н>0)
свога повереника (Павл. 1ер. 4, 223). ДеЕо]ке
. . . облаче се што могу лепше . . . само да би
се коме допале, или како се то код нас каже,
да би их неко „бегендисао" (Петр. А. 1, 385).
БегепешнН йрезиме; исп. Бегенишик (Ъор.
В. 2, 128; Борба 1947, 43/9).
бегенисаван>е с гл. им. од бегенисаваши.
бегенисавати, -йсава.ч несвр. уч. в. бегени
еаши. — Ха), ха)! како су ваши стари бегени-
савали дево)ке, а како се ви данас — зал>убл>у-
)ете! (Лаз. Л. 2, 119). На н.н.ма [састанцима] се
игра, пева и „бегенисава)'у" дево)ке (Дробь.
5, 33). Шта Ье цар, него се крене бегенисавати
занат (НПр, БВ 1894, 345). 1едно му само нисмо
бс ген иса вали: наш попа ни)е ни како ишао у
механу (Дач. Ж. 4, 186).
367
бегёнисан>е с гл. им. од бегениеаши.
бегёнясати, -ишём (аор. бёгениса) (тур. Ье-
8ешпек) свр. и нссвр. вар. бегендисати, бегенди
сати; исп. бегенати, бегенисавати, бегенити
I 1. а. осешиши, осеЬаши лубав, симйашщ'е (йрема
некоме). — Ко)и кога бегенише, с оним и (егле
нише (НПосл Вук). Момак цуру бегенише (НП
Краус 86). ВеЬ цео сокак . . . зна, да мо; Младен
тво)у 1елку бегенише (Ипь. ]. 2, 8). У нас се
у Сара)еву цуре не кри)у, веК шта ко вида и
бегенише ... то проси и узима (БесаровиЬ Н.,
БВ 1887, 342). Не даь Боже, да би тебе натерала
да ти узмеш ону ко)у не бегенишеш (Весел.
7, 100). б. волети, мариши, имаши у воли нешшо,
дойадаши се (некоме) . — Не бегенишем за сво-
)им столом л>уди, ко)И су толи чврсто закон
чили дугмета сво)е униформе, да им не видиш
ерцу до дна (Шен. А. 8, 118). Скаком она неку
махану зна, свакому приговорити, никога беге-
нисати (Огр. 1, 75). Бог из тебе само беге
нише | Чрез пророка са земл>ом владати (ВЬег.
7, 137). Друга из друштва надовеза: — А Срето,
видиш, с нама не бегенише (Сам., НИ 1905, 290).
Па се ондар окрену нама, те и нам честита
нову годину, онако на сухо — без л>убл>ен.а,
)ер ... се не {Зегенисаше с нама л.убити (Бул.
С. 2, 118).
2. одобриши, одобраваши, да(ва)ши сагла-
сносш, йрисша(]а)ши на нешшо. — Цар ни)с
ништа бегенисао што они [доглавници] ураде
(НПр., БВ 1886, 91). Мир)ана век виде да ;о)
Стано)ло не бегенише избор (Дач. Ж. 1, 63).
То ми ни)е драго од тебе, то не бегенишем (Мул.
2, 156).
3. изабраши, бираши йо своя укусу. — 1а
сам мога Хасан-ефенди)у сама бегенисала (Ъор.
С. 6, 286). Онда им паша ... изда бурунти1у да
могу себи саградити намастир ... Кнез Обрад
бегенише оно м)есто 1>е )е с дружином у'ватио
конак (Коч. 5, 368).
4. видеши, (раз)гледаши са дивл>ен>ем, дшиши
се; (о)цениши.— Ну ход' побро Петре капетане
— да ми добро бегенишеш злато (НП Чо)К.,
208). Позове . . . водводе, да му бегенишу за-
дужбину (Пав. 18, 53).
II ~ се (за)вояеши се, дойасши се, дойа
даши се }едно другой. — Бегенисали сте се и
миловали, други )е заиска' и она му при,«ила
прстен — и евршен конат (Нев., Звезда 4,
272). Кад се момак и дево)ка бегенишу ... не
пази се на године (Дроби.., ГлЕМ 1937, 78).
бегенити, -им (-ймо, -йте) свр. и несвр. *. беге
ниеаши. — Обуче душанку, па не бегени навуКи
рукаве, но их спусти низ плеЬи (Пав. 21, 86).
Ако бегените, долите на по чашу раки)е (ЦТ,
товиЬ. 1). 1еси ли бегенио дево)ку? — Нисам. —
А што? — Не пал.а (Павл. ]ер. 2, 174).
БегёнпшиЬ йрезиме; исп. БегенешиЬ (Ъу-
риЬ О. 1, 1205; Борба 1949, 145/2).
бёг-ефёндн)а (бёгефенди|а) м ист. йри обра-
На>ьу, у значепу: йлемениши гоейодин. — 1есте ли
и ви папази? — 1есмо у царско здравл>е, бег-
ефенди)а (АндриК 3, 51).
бёгеш ж (мац. Ьосб) муз. инешруменаш са оки-
цама за йрашлу, бас. — И жице пиште, бру)и
бегеш, | Весело свира Цига Уавор 1891, 473).
Пева)у роспи)е уз бегеш, яекако напукло, жало-
вито (1евт. 1, 66).
368 БЕГИНИЦА — БЕГЛУК
бёгиница ж а. ист. е. беговица (!) . —г 1а ка
шица, а ти бёгиница (НП Вук 6, 82). б. заст.
девочка, жена из угледне йородице. — Пошетала
банова Мари)а | ... Свак се к>0)31 с пута укла-
н>аше | ... Али треки с миром не хке проки | ...
Бёгиница н>ему говорила (НП Вук 6, 15).
бегшьа и бегтьа ж ист. е. беговица (1) . —
Да) изведи ли)епу 1)ево)ку, | На огледу да се
огледамо, I Може л' бити за мене бегшьа (НП
Шаул. 1, 816). Живот )0) )е текао као какво)
бегшьи (Бож. Г. 6, 15). (Вук, Р}.).
бёгиЬ м ист. беговски сип; исп. беговиН. —
Ту онъ на!)е сына Беговскога | Уфати га за бхелу
руку | ... Отле пише листъ кньигё б1еле, | Те
е шал-Ъ паши Мехмед-паши: | Пошльи мене вое
воду Рада! | ... Да ти врнемь хата и Бегика
(НП Чо)к., 66).
БёгыЬ и Бёгик йрезиме (Дед. ]. 3, 260;
ЗНЖ 21, 288).
бёгйЬ, -йЬа м ист. дем. од бег (Ред.).
бёглак м шжр. в. беглук. — Дигли се ви-
соко ... преко беглака, два дугачка граната реда
мурава (Ъур. 2, 29).
бёглац ;. б)ёглац, беглаца и бегаоца м
(ген. мн. бегалаца и беглаца) заст. в. бегунац (1).
— Цар Доншнски имаше у своему воинству
н-Ько число беглаца (Живк. С. 1, 360). Бугари
запо)'армили с собом остале Србе па за б)еглашш
у пот)еру (Павлин. 1, 125).
бёглер м (тур. дн]'ал. Ъе(*1ег, бегови) ист. вели-
койоседник за време Турака; вар. бе)лер. — Турци
се у овим кра)евима ди)еле, у главном ... на бег-
лере (феудалне пос)еднике) и фукару (сиротшьу)
(Лапч. 2. 3, 57).
бёглербег (бёглер-б2г) м (тур. ди^ал. Ьей!ег-
Ьее, бег над беговима) ист. врховни заповедник во]ни
и граЦански, сшарешина неке области, йокра]ине
за време Турака; вар. бе)лербе). — Санпак бези
[примали су заповести] од свог беглер-бега или
главног губернатора провинци)е (Мишков. 1, 69).
Али -паша )е био велики везир Муратов, Тимур-
таш бёглербег европске во)ске (Ъор. 2, 229).
Хаци-Мустафа паша )'е постао тих дана беглер-бег
румелиски (Ъор. В., Нен. М. 3, ЬУИ). Српске
земл.е . . . долазиле су под управу румели]-
скога и босанскога беглер-бега (Вукик. М. 5,
29). Кулин-бег )е потомак оних ала)-бегова,
ко)'и су, прево!)ени беглербегом, водили бо-
санске грани чаре (Шапч. 12, 117).
беглербегат, -ата м ист. е. беглербеглук. —
Беглербегати или вила;ети деле се на ман>е во)не
. . . (единице, сашдаке (Радон. ]. 6, 26).
беглербеглук м ист. облает ко)ом /« уйрав-
/ъао бёглербег; исп. беглербегат. — Хусе)'ин нареди
да се прикупе данци и други приходи беглербе-
глука (ВукиК. М. 3, 77).
беглербегов, -а, -о ко]и йрийада беглербегу,
ко]и се односи на беглербега. — Пропала женидба
[Ива Секанина] Фатом беглербеговом (Поп. П.
2, 92). Бего у оно ври)еме . . . био )е неки бе
глербегов поузданик (СимиЬ Н. 4, 88).
беглёрка ж агр. вреша винове лозе. — Манье
)е засажена бела лоза, ко)а се зове прнарка, а
)ош маке беглёрка (Неготин, Цви). 3, 317).
беглерскй, -а, -5 ко)и се односи на беглера,
беглере: ~ земл>а, ~> породица, ~ сво)ина.
бёглв)а ж агр. в. беганица (Зеница, Поп.
Д. С).
беглик м ист. покр. в. беглук. — Ни)една уред-
ба, ни за поиск и пропис нису регулисали односе
измену беглика и ]арици]а — наполичара на
вьима (Ку)унциК М., ЖР 1928, 4). Кроз ову су
облает гонили и „беглик", стоку од Ниша и
Лесковца за Цариград (Ник. Р. 3, 15). Држави
плаЬа на главу по 5 гроша беглика (порез на
стоку) (Петр. А. 1, 427). Беглик, данак на овцу,
и козу по 100 пара чаршиских (Мил. М. Ъ. 23,
134). Спахи)и су давали: масло ... сир, )'агн>е ...
беглик — десету овцу, вуну или 1 пар чарапа
(Ник. Р. 1, 113). Цар . . . му дозволи, да може
наплаКивзти по 13 гроша годиппье беглига од
сваке свшье (Ъорк. Т., БК 1896, 882).
бегличкй, -а, -5 ист. е. беглучки. — На бе-
гличку чешму воду да не пи)еш (Ник. В. 2, 416).
беглицн)а м ист. покр. в. беглугищ'а. — Сад
проЬоше беглици^е | Отераше мо)у ма)ку (Леско-
вац, НП, Дим. С).
бёг-лбкум м колач с медом, медешгк ; исп.
гураби^а, татли)а. — Бег-локум: ти)есто, бол>е
реКи брашно, закуха се маслом испече у облику
ишараних комадиКа и зали)е медом (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 1, 107).
беглугцп)а я ист. бегов момак, йрашилац;
вар. беглици)а. — Из писма вашег [разумем] да
)е ПеришиЬ из }агодине са беглугци)ама поради
куповаша овнова дошао (Мил. М. Ъ. 39,
2121). Беглугци)а б)ешс и )емина | На стотине,
те се помагаше | ПреврКуКи небро)ено благо
(НовиН 3, 87). „Да му ни)е било ... Али-пашине
курди)'е, мукно [мучно] би га у милости вези-
рово) одржала", примети Бего вези ров беглуг-
ци)а (Ком. 6, 344).
беглук м (ген. мн. бёглука) (тур. ди)'ал. Ье^Нк)
вар. беглак, беглик ист. 1. државно добро, имшъе,
државна сво]ина за време шурске владавине. —
Во)ницима да|у барут из беглука (Вук, Р).).
1ечма такоЬер узимали су из беглука а кашто и
дрва и синена (Вук 3, 8). Они поклонише [во
ла] у беглук (ПШМ, 215).
2. а. именье ко]в ]е бег добщао у йосед; исп.
бегат, беговина. — Уз куле и чардаке има^у
аге и сво)'е башче, ливаде и в>иве . . . Ово су
беглуци ко)е аге обраЬу)у за сво) рачун са над-
ничарима (Трифк. С. и В. 1, 21). Како кемо саки
на Удбину | До беглука бега удбшьскога (НП
Мар). Л. 2, 212). Турнашф одузме све имаше
породнци Дадика и претвори у беглук (Вукик.
М. 2, 88). У ствари, иза снега тога сто)'и велики
посед: беглуци и грофовска иман.а (Ъос. Б.
3, 392). Кметови дава)у половину или трекину
од хака . . . ]ош неки држе и беглука и кеси-
мача (Дед. I. 3, 293). б. беговска куНа са ейо-
редним зградама на имшъу. — Нащосле, на
чифлицима имамо )'ош )едан тип куке: то су
беговске куле или беглуци са амбарима за жито
(Рад. Во). 1, 159). Момци таман пали под бег-
луке, | Под беглуке учтугли-везира (НП Херм.
1, 213). в. стока и осшали мал ко]и /е йрийадао
беглуку. — Беглуци су иман>а (стока, пчеле) му-
слимански)°ех породица на читлуцима (Дед. I.
2, 832).
3. а. зб. им. назамни радници на беговском
иман>у. — Беглук купи Сузица кадила | . . . Двие
 БЕГЛУКАНА — БВГОВАЦ
стотине младих косиоцах (НП ]—М, 556). 6. во/-
ници ко}е бег да]е држави. — ПодиЬ Ке се беглук
ЬЬсмаддф, | И пред в>има од 1анока бане, | Те
Ке иКи цркви намастиру (НП Херм. 2, 191).
4. бесйлашан, йрисилан рад на беговском има-
н>у; кулук. — Док се беглучило само у нед)ел>у
. . . младеж )с на беглук ишла радо као на мобу
(Вук, Р)., под читлук). По начину . . . окушьа&а
[посленнка] то су у ствари тлаке, работе . . .
беглуци или кулуци (Вла). 3, 57). Жител>и села
Метовице нагнати [су], да беглуком трн>е на
плацеве . . . довлаче и ове загражу (Гру). I-
1, 221). И БеограЬани и сел>аци све су то радили
под кулук и беглук (Поп. Ср. 1, 135). Истина
)'е, против вол>е нико добро не ради. Наши стари
Херцеговци говорили су: „Кенъац се на беглуку
сломио" (Приб. 1, 27).
5. йорез на сшоку, за време Турака, у новцу
или у нашури. — Та )е сумица обухватила закуп-
нину за пашу . . . порез турско) држави за стоку
(„беглук") (Мило). Б., ЗК 18,_11).
Изр. заст. отиНи у -—- : биши зайлепен у ко-
рисш државе. — Вас Ке ти дирлук у беглук
отиКи (НП Шун>. 1, 129). Обл»е Ке нас вода
однщети, | наше благо у беглук отити (НПКраус,
21). узетн у ~: зайлениши, конфисковании у
корисш државе. — Узели му све у беглук (Вук,
Р).). Пар . . . запов]еди те га . . . баце у там-
ницу ... а гали)у му узме у беглук (НПр Маг.
Б., 156). Обнародовано [)'е], да се сваки ово-
страни поданик . . . натраг врати и лежеКе добро
сво)е опет прими, )ер Ке се и спачи)е после тога
у беглук узети (Гавр. М. 1, 243).
беглука на ж (тур. дид'ал. ЬееПкЬапе) ист. бегов-
ска куНа. — Ви знате да слуге у овим беглуканама,
)едва служе и оне, кощ;е се бо)е (Вук 15, 133).
б ёг нучар м ист. йолойривредни радпик на
беговско} земли, найоличар, чифчща. — Бивша
1угослави)а . . . [;е] добром ди)елу беглучара
ставила на терет, да се сводим средствима откуп-
л,у]е (Ста)иК А., Прегл. 1948, 371). Мораву . . .
беглучари у Босни и Херцеговини . . . плаКати
за земл>у велепос)едницима (Арх. КЩ 3, 260).
беглучарскй, -а, -б нет. кэ]и се односи на
беглу чаре: ~ систем.
беглучёше с гл. им. од беглучший.
беглучити, -им (аор. ббглучй) неевр. 1. ист.
беейлашно радигйи на беглуку., кулучший бегу; исп.
кулуковати. — Послще су [селяци] . . . беглу-
чили о сво)0) храни и аратосшъали су се беглука
(Вук, Р)., под читлук). Бего АсанпашиКъ зовне
своего кмета, да му беглучи (СН 1850, 242).
Кабулите ли ... да Кете ми уредно давати
четвртину ... и беглучити (Бож. Г. 7, 123).
Ра)а мора и беглучити, т.). неколико дана у
годили свому спахи)и бесплатно радити на бе
глуку (НП Мар). Л. 2, ХЫ).
2. шрошиши немилице. — Ссхьани беглуче
црковно вино (Далм., Павлин., Р1А).
беглучиЬ м дем. од беглук (2) (Зеница,
Поп. Д. С).
беглучйште с ист. беглучко зем/ъишше, има-
н>е. — Земл>иште око Куле било беглучйште те
су га обра!)ивали бегови (РаК. 1, 177). На ]'едно)
страни видимо широка иол,а Ни|'смаца и Ма-
Ьара, на друго) простране конаке и беглучишта
(Отацб. 1913, 15/1).
369
беглучкй, -8, -6 ист. ко]и се односи на бе
глук; вар. беглички: ~ амбар, <~ зем.ъа, <^-
чардак.
бёглучкивьа ж йушка или йшшио.ь (у на
родно] йесми) . — Огргу)у пушке беглучкшье (НП
Мар). Л. 2, 534). Он се фати свощх беглуч-
кшьа (И., 236).
бегтьив )'. б)ёгл>ив, -а, -о ко}и бежи, измиче
"з руку, клизав. — Кад се пре^а слабо нависе,
не може се ни платно код ткаша добро разви-
^ати, те се каже: ал' )е платно б]егл>иво, ал' су
жице тргливе (Лика, Кос.).
бёгнути ). б]ёгнути, -нём свр. трен, (неевр.
бегати) нагло се уклониши, йобеНи. — Ч1я ли су
Икарова крила? | ... Оного ли, ко мейданъ
одржи? | Ил' онога, што съ мейдана б-Ъгне, | Да
однесе на раменма главу (Сар. 10, 34). Момче
гледну, а 1)ево}ка б)егну (НП, БВ 1891, 122).
Ловила, сквичеКи, бегне мимо рибн>аке (Цви)ан.
1, 120). Посли)'е службе Бож)е б)'егне без трага
(Шел. А. 4, 11). Бацит на себе оне кошулл . . .
опасат се . . . пасом и б)егнут уз стрмину (]ер.
1, 58).
Бёго м 1. хий. од Бегай (ЗНЖ 26, 152).
2. име (Дед. В. 2, 330; СтаниК М.).
3. йрезиме (Бор. В. 2, 157; ХК 7, 447).
бёго м (вок. бёго) хий. од 6Ъг (1). — О МО)
зете, Л>убовиКу бего! | Купи свате, ходи по 1)е-
во^ку (НП Вук 3, 534). Какав ли )ад вел>и тако
те стего | ... реци ми бего! (Стан. Д. 5, 200).
бегов и бёгбв, -ова, -ово ко]и йрийада бегу :
•~ вино, ~ землл, -~ конак.
бегбвавье и бёговаше с гл. им. од беговаши.
бег&ват, -ата м ист. 1. зб. им. беговски сшалеж,
бегови ; исп. беговство (2). — Беговат )е прити-
снуо не само све кмете наше него и све мусло-
мане (Отацб. 1913, 1/1). 1едан мали део [устаника
се] повлачи у планине . . . други, веки, страда
на дому од раз^ареног беговата ("Бор. В. 4, 63).
Дутом борбом са Цариградом пропао )е цвет
босанског беговата (Чубр. В. 1, 4). Царска вой
ска и беговат с]'еде, а никшиКки б)егунцн . . .
тутвье и халачу по Сара)еву (АндриК 6, 132).
2. беговска власш, уйрава, уре^епе. — Примио
)е босански беговат. Та) му )е посао у велико
био олакшан радом ньегових претходника (Коч.
6, 164). А кад )е Аустри)а ушла у Босну, онда
смо се вратили. Али беговат )е остао, ни)'е нам
Вран,о дао земл.у (Дед. В. 2, 64).
бегДватн, бёгу)ём и бёговатн, -гу)ём неевр.
1. нет. вршиши беговску власш, биши бЪг. — Тако
)е беговао више од годину дана, а онда )е на-
летио на зас)еду и ]едва се . . . пзвукао (Лал.,
КБС, 159).
2. уживаши, живеши роскошно као бег. —
Па бегу)е кулам' на чардаке, | А слуге га као
пашу служе (НП Вук 9, 460). Нека бегуне кад
му )е бог дао (ЦТ, 1овиК. 1). Пролази и кроз
оне простори)е, у ко)има су беговице беговале,
хануме господовале (Поп. 3. 2, 104).
бёговап, -овца м она] ко/и }е из угледне
йородице; госйодичиН; исп. бега)ли)а. — Беговац
)е беговац, ако не Ке имати ни новац; а магарац
)е магарац, ако Ке имати и златан покровац
(НПосл Вук). Трангер, ос)'ечки патрици) . . .
живи од женииих руку, а )ер беговац ако
 370 БЕГОВИНА — БЕГУНАЦ
неве имати ни новац, не 6и продао свога
прстс)едништва ни за што (Цеп. 2, 125).
бёговнна ж ист. е. беглук (2) . — Само га )е
бранно Зулфага ... и то може бита, да покаже
хатер . . . Иванову оцу . . . ко)и )е негда био
Ьеха;а ... у беговини (Вул. В., Бршл>ан 1886,
100). КуЬица )'е мо)а, господине, и Ьошак >е мо),
и то ми )'е сва беговина ("Нор. С. 5, 82).
бёговив м ист. човек беговског йорекла, беговски
йошомак; исп. бега)ли)'а, бёгив. — Ми смо бего-
виКи и ко.ъеники (Змаь Зора 1898, 3/95). Никад
ми срце ни)е буле зажелело ... — То та се, бе-
гониЬу, из очи)у види (Ипь. ]. 4, 35). Неки
богата дебарски беговив ... ув со га у арбанашке
солунске кругове (Бож. Г. 5, 29).
БёговиЬ (БёговиЬ и БеговиК) йрезиме (ХК
15, 47; Ъор. В. 2, 63).
бёговивкй, -а, -б ист. в. беговски. — Оне нису
знале, кад су . . . оставл>але чардак беговивског
ефеншф (Симиа Н. 4, 59).
бёговица ж 1. бегова жена; исп. бегиница (а),
бегшьа. — Бёговица Уса угледала (НП Вук 6,
70). Дочека [их] радостан Хаци-бег са сво)ом бе-
говицом (НовиЬ, Брихтьан 1886, 13). Пошетала
1ован-беговица, | По бостану, по сво)ему цви)еву
(НП Петран. Б. 1, 17). Ако сам и бёговица, ни-
сам султани)а (Ъор. С. 7, 440). Бёговица . . .
из палила се сад на миндерлук (Кукиа 1, 80).
III та сте наумили вас дво)е, да беговски харем
од ове купе направите? Тако сте почели куиу
да кувите ! То те она тво)а бёговица упутала,
)е ли? (Андрив 8, 133).
2. име одмила ко]е новодоведена млада да]е
младо] жснско} особи у куНи (ПБС 1844, 249).
3. агр. врсша )абуке (М. Пожаревац, Ост.
Д.).
бёговскй, -а, -б ист. ко/и йрийада бЪгу, ко]и се
о (I'п оси на бега; исп. беговиКки: ~ кула, ~ момак,
~ порекло, ~ систем, ~ харем, ~ чардак.
беговски прил. ист. на беговски начин, као бег;
гдсйодски. — Холо иду, беговски се шире ^авор
1890, 641). 1есте маске . . . подворили липо ! Баш
беговски и по адету старом! (Огр. 1, 71). Че-
сто )'е ... онако беговски беспосличио (Срем.,
СКГл 6, 807). Има небро)ено више света ко)и
би се задовол>но и мршавим ручном и бедни^им
станом, само да живи у Паризу, него што би
био блажен да живи беговски у каквом анадол-
ском месту (Дуч. ] . 6, 67).
бёговство с ист. 1. беговско зваме, има>ье,
досшо]ансшво ; исп. бекеш о'-. — Макар ми се и
ругали . . . )а сам бёговство сво)е био об)'есио о
клин и готово заборавио на н>ега (Ъор. С. 11,
164). На ум [ми] пала Ала)бегова згода и бёгов
ство и Му)киЬа сиромаштво према н.е,му и све
(Мул. 2, 177). _
2. е. беговаш (I). — Оно што )е он рекао о
Бонпьаклуку, може се прим^енити на ци)ело бё
говство (Шапч. 3, 54).
Бёго)евиЬ йрезиме (Авр. Д. 1, 267, у до-
датку).
бегом '). бй)егом прил. окурно, шрчеки, чу
реки. — Бежи бегом кроз гору зелену (НП Вук
15, 76). ОбраЬаш нас, те б)ежимо б)егом | Испред
наших кивни)ех злотвора (Ут). 2, 88). Мораву
брегом пребродише (Пуц. 1, 108).
бёгони)а и бсгони)а ж бот. врсша украсне
собне би.ъке рода Ве§огна из ф. Ве$оп1асеае йо-
реклом из Америке и Индще (Влад. Т. 1).
Бегулив йрезиме (Каран. 2, 287).
бегун ). б)ёгун, -уна м а. в. бегунац (1).
— Б1егун бржи, него Т1ера1упи (Сар. 1, 135).
Да )е поб)егао ка' и остали, шта би му рекли?
да )е страшивица, да )еБ)егун (ПоповиК В., Вук
18, 160). 1ури плаха б|егуна (Стан. Д. 5, 316).
А што сте, б)егуни, добежали ов^е? (Пав. 18,
68). б. индив. у йридевско] службы уз именицу
йшица у значеььу : селица. — Врата с' )ато бе
гун-птица, | На милена места стара: | Славу),
шева, ластавица | Новим гласом песме ствара!
(Поп. А. 2, 10).
бегу нар ;. б)сгунар, -ара м покр. «. бегунац
(1). — Знаш ли што о н>ему, старче? 1е ли бе-
гунар или роб? (Срем. 6, 28).
бегунац ). б)егуиац, -нца м (ген. мн. бёгу-
нацЗ ). б)ёгунаца) 1. она) ко;и бежи иейред неке
ойасносши; избеглица; исп. бегалац, бегалица, бе-
ган, беганац, бегац1 (1), беглац, бегун (а), бегунар,
бежалица, бежаник, беженар, бежинар, бежина-
рац, бежунар. — Б)егунац се држи )едног пута
а покера сто (НПосл Вук). Начините потеру за
поштарем, те ухватите тога бегунца (Рув. К. 2,
316). На те баштане насел.авалн су и бегу и не,
ко)и би им добегли, особито у време ратова
(ВукиК. М. 4, 42). Неколико стотина хил.ада
бегунаца ... су се настанили у пустим рав-
ницама 1ужне Угарске (Скерл. 12, 7). Ако се
такав бегунац не на^е, мора]'у се четири . . .
племива заклети ... да нема ни )едног човека
кра.ъева ко)и би онде био населен или са-
кривен (Радон. }. 5, 119). БаториЬе . . . от)е-
раше, а м)'есто въих населише влашке б)егунце
(Ъал. 6, 20).
2. она] ко]и се уклонив, ко}и ]е ошишао (из
слог родног кра)а, из земле и ел.); исп. бежанац.
— Ова Госпа, чимъ баци очи на мене, позна изъ
мои альина да самъ бегунацъ из куЬе сирота, и
запита ме ко самъ и куда идсмъ (Зуб. 7, 79).
Он [Досите)] с необичном топлином опису^е пут
ко)им )е, као бегунац, дошао у Хопово да се
посвети (Ост. Т. 2, 109). Иш'о )е, иш'о )е, не
гледа)ув' пута | Све )е н>ему )едно ма куда за-
лута; | . . . Широка )е пуста примила бегунца
(Зма) 1, 373).
3. (обично уз во]ни, рег)е во)нички- заст. во-
]ени) лице ко]в ]'е йобегло у ци.ъу избегавашг
отслужена ворюг рока, борбе или службе у рашу,
дезершер. — ИспраЬао [)е] добровол>це кореКи
сво)е бегунце са фронта ко)и су рушили во)<жу
и с н>ом Руси)у (Весн. 1, 162). Тали)анска влада
обавестила )е ... да су амнестиране све три
врете бегунаца (бегунци испред во)не обавезе,
дезертерци из касарне и бегунци из рата) (Пол.
1915, 4026/1). Али нощички запт — и то )Ош
у ратно ври)еме — са овим ни)е рачунао . . .
Иван буде сташьен на .чистину б)егунаца (Ъал.
8, 88). Открио )е )едне вечери под сводим кре-
ветом )едног во)'ног бегунца из Аустри)е (Ъос.
Б. 3, 263). Б-Ьгунци военнш скитаю се по области
Галлицш (НСД 1816, 104). Два младиКа, заци-
)ело во)нички б)егунци, ста)али су по страни,
шутеии (Пар Ем. 3, 79).
4. покр. муж ко]и найуеши сво;у жену (По
повна В., Вук 18, 82).
 БЕГУНАЧКИ — БЕДА
5. покр. (чешКе уз ро/) дивли ро] йчела. —
Бдегунац ... значи што и дивл>и ро), ко] и по-
сли)е неколико дана из кошнице утекне (Жив.
1. 1, 11). Пчеле напушта)у кошницу, као ро).
Отуда су и добиле пазив ро) бегунац (СБ 1938,
7/9). Б)егунац )е дивл>и роь т). она) ко;и утекне
из трмке (Херц., Бор).).
бёгуначкй ). б)ёгупачкн, -а, -б ко]и се об
носи на бегунца; исп. бегунски. — Приходи ...
употребике се исюьучиво на накнаду бегуначких
породи ца (Нов. 21, 2). Он )е на земл>и влажно)
од ноКаплье кише нашао траг од стонала бегу
начких (Ъорг). Вл. 13, 364). Тако и осташе ови
захтеви само лепе жел>е бегуначке (Чубр. В.
1. 29).
бегуница ). б)егуница ж 1. а. жена бегунац;
исп. бегунка. — ПоНера удари трагом за б)егуни-
цом С1овиН., БВ 1900, 122). Ту )е и комшиница
Мир)ана, б)егуница из Бачке (Ъоп. 12, 26). фиг.
Блага мисли побожна разума, | Инокосна ч'сгу-
ница мила, | Ковано се клониш опЬег друма | ...
Само ходиш, ко самица вила, | Увис тежеЬ по
хридно) стрмини (Прер. П. 2, 253). б. (у атри-
бутско) служби) индив. ко]'а йролази брзо. — Будан
проснивао )е б]егунице уре (Шен. А. 10, 131).
2. девочка ко}а сама сво/еволно одбегне момку
и.ш]е момак йо договору с н>ом ошме; исп. бегалжа,
бегунка, бежанка (1), добегул^, побегул>а. — Бе-
гунице су дево)ке ко>е, не чека)уКи редовну про-
сидбу, одбегава)у момцима (Мил. М. Ъ. 34, 219).
За дево)ку ко)а се уда)е уговореном отмицом
има ... много имена: бегуница, добеглица,бегал>ка,
побегул>а ... самодошлица, ускочкшьа ... при-
беглица (Ъор1). Т. 11, 87). 1а сам и бегуница по-
стала само да бих тво)а била (Весел. 6, 354).
3. жена ко}а найусши мужа; исп. бегунче
(2). — Командант одмах посла курире ... ко)и
бегуницу стигоше и вратише )е мужу (Нуш.,
Звезда 4, 879). Б)егуница )'е жена ко)а од
мужа гюб)егне (Куш. 1, 47). Понуди и бегуницу
да одахне ... Можда Не срески начелник одмах
позвати н>ена свекра да ]°е води куЬи (Бож. Г.
5, 76). Кад доведоше б]'егуницу [одбеглу жену]
наг)ошс га [мужа] гд)е с)'еди код опьишта (Се-
кулип I., ЛК 1941, 101).
бегунка ). б)4гунка ж покр. е. бегуница. —
Теута, зло од)евена, без сваког крал>евског зна
мена — б)егунка — наслон>ена на рамена Вука,
свога старог слуге (Дем. 1, 124). Ипак ]'е веК за
ко)и сат ... отишла и сад )с б)егунка, ето веН
м)есец дана била ту, опет у сво)0) собици (Пес.
2, 82).
бегунски ). б)ёгунскй, -Я, -б в. бегуначки:
~ куКа, ~ навала.
бегунство ). б^егунство с покр. в. бексшво
(1а). — Мислима )е доиста и летио ... кроз сво]'
живот, почамши од злопатног д)етия>ства ... све
до времена садашшега б)егунства (Цес. 2, 203).
бёгунчад ]'. б)ёгунчад ж зб. им. од бегунче.
бегунче ). б)егупчс, -ета с (супл. ни. бё
гунчад) 1. деше бегунац. — „Но ти мали б)егунче,
што ти ту радиш у ово доба на путу?" Сиромак
дечко одговори: „1а иксам никакво б)егунче^
)а хоЬу отца да избавим, ко) )е затворен" (ПП
1867, 159).
2. в. бегуница (3) (Бока, Вук, Р).; Врч., Вук
17, 572).
371
бегунчев ). б]егунчев и бегунчёв ;. б)е-
г^нчёв, -ева, -ево ко]и йрийада бегунцу, ко]и се
односи на бегунца. — Угла^еност, умност ... б)е-
гунчева привлачаху старца (Мат. 8, 31). Достиг
ну )е хладан | б]егунчев нож, — тад мртва се
протегну (Во)н. И. 7, 33).
Бёгун.нК йрезиме (Фил. М. 1, 611).
бёгпв)а « е. бскчща (а). — Када )е зими
отишао Турчин ... оставио био дво)ицу ибег-
ци;а" код самокова (Ник. Р. 3, 184).
беда ж нндив. хий. од 6едеви}а (1). — Када
вида троглав Арапине | Да су свати далеко од-
макли | За сватим 1е беду обрнуо (НП Бос, 413).
беда ). бн)ёда ж (вок. бёдо }. бй]едо; ген.
мн. беда ). би)ёдЗ) 1. а. зло коуе задеси човека,
невола, найасш; исп. бедство, бела). — Нашла га
би)еда на суху путу (Вук, Р)., под наЬи). До-
лазило му )'е ... да )0) се из)ада на беду ко]'а га )е
снашла (Весел. 18, 360). А шта то чиниш, бо-
лан? Не пита), брате ... СнаГ;е ме, видиш, беда
(Глиш. 1, 35). Два на)бол>а адвоката заступала
су га веру)уКи да )е он човек прав, и да га )'е ово
снашла неви^ена беда (Мил. М. Ъ. 22, 38). А
сада, ево друге беде ... постао сам српским по-
даником — и тиме постао велеизда)ником, изгу-
био имаше и пензи)у (Тгип. 8, 245). Па ко)а те
беда довела у добровольце (Галог. 1, 7). фиг.
досадан човек, намеш.ъивац. — После ручка из)а-
висмо да смо ради у I. ... [иЬи]. Ал' )е Га|ик
беда, па хоНе и он с нами у ]. (Ипь. ]. 9, 410).
Молим те, игумане ... спаси ме од овог учителл
Николе. — А откудта бедазатобом? — Натурно
се, прилепио се уза ме као чичак (Шапч. 13, 132).
„До^ох да ме примиш у школу''. — А ко)а )е теби
нсвол>а, старче, да сад под старост тражиш
школе? ... Па онда приповеди учител>у, зарад
шта се наканио у школу. На)'зад, шта Ке учител,
с бедом, него га прими и рекне му, да седне с
децом у сками)у (НПр Ба). С, 10). б. шрарш
йашн>а, зад, муче/ье. — У старца млада жена
би]'еда готова (НПосл Вук). О мо)а ма)'ко што
ме роди | На ова) б)еде пуни сви)ет (Милов.
Л. 1, 42). Село са сво)им бедама било ]е, чи
нило му се, далеко иза н>ега (Ъос. Б. 3, 273).
Посто)и само голема л>удска би)°еда и неволе
)еднака и влашка и турска СЯоп. 2, 13).
2. оскудица, сиромашшво; супр. богатство,
обшье. — НайвеЬа оскудостъ и крайня беда
окружава и ц-Ьга и фамил1ю му (Раич. 1, 34). Н>с-
гова куНа бе)аше отворена за свакога ко)и би
пао на беду, закрвивши са Арнаутима (Бож. Г.
2, 42). Ко напаметживи у беду пасти мора (Арш.,
БК 1903, 149). Сврха овог да ваша може бита:
1) да се олакша посто)еЬа беда и тиме осигура
здравле детета (36. зак. 35, 52).
3. сйииье, йоложа] ко]и изазива йрезрепе. —
Кад му )е ... Лаура ... продирним погледом, у
ко]ему )е био уочио сву бщеду сво)'е неври)ед-
ности ... пружила руку ... он се пред н>ом покло
нно (КошЬ. 1, 124). ВЬегова )е функш!)а изло-
жити беду, недосто)ност и комику те врете л>уди,
ко]и су се одво)или од сво)е класс те се лепе за
господу (Кла)н X., Кн>иж. 2, 421).
4. оно о чему се мисли да /< без вредности
(човек, сшвар) (чесшо са „од" и дойуном у гени
тиву). — При одласку нашем с конференци)е ...
казао [)е] ... Беда ова) писар (Жив. Так. 1, 97).
Море, торвьа) се одавде, бедо, видиш где Ьеш
372 ВЕДАИН — ВЕДАН
главом да платиш, Бог те убио — рече Паштр-
мац срдито избацу^уНи Драгика (Тод. П. 1,46).
У Приштини сам дакле морао наново редуци-
рати рукописе ... одбацити оно што )е маке
вредно ... „Иди, бедо!" — мислио сам баца^уНи
га [рукопис „Сумьиво лице"] (Нуш. 12, 247).
И шта може таква )една беда од чиновника да
каже Крал>у о ... расположен^ народа (Ан-
дриН, Кн>иж. 2, 12). Никако не могу да про-
шьувим ... какав ]е он човек. Беда од човека
(Тар. 1, 13).
5. ложно ошиужнва/ьс, клевета, обеда, йо-
швора. — Да би високославни Сов)ет дознао да
у поменутоме одговору моме нема ништа против
... државне цензуре, него само да )е правдаше
од беде и напасти, усу!)у)ем се овде приложити
)едан штампа)! ексемплар од аега (Вук 18, 576).
Полиц ш издаде налог да распал>у)е мрзост на
1;аке, баца)уНи на н,их беду, да они пале Петров-
град (Слоб. 1864, 4/5). Алекса )е слао свога
брата ... Мус-Аги да га увери да )е то беда,
измшшьсна на н.ега, и да он не зна ништа за то
писмо (Мил. М. Ъ. 27, 404). Ако се покаже да
)е слагао, осуде га да плати штегу учшьену кра
хом за би)'еду (са1шпгиа) окривл>сноме и глобу
суди)ама (Богиш. 3, 564). Сирома' се човек упро-
пасти кад чу)е то [да )е узео из кесе 100 гроша],
и више му буде жао на беду, него за обречени'
сто гроша (НПр Прод., 323).
в. у неким усшаленим обршима : 1)аво, враг. —
Н-Ьга опетъ носи б-Ьда безъ икаква страха на
опасна м-Ьста, еда л' то веКъ ню правый посо
злосреКнога човека? (Радиш. В. 1, 48). Овамо
тражиш кума, и не Не ти нико да буде, )а ти се
нудим, па ме неНеш. Би)еда нека те онда зна шта
би ти рад! (НПр Ча)к., 425). А како )о') падне
на памет да те начини рибарем. — А беда би )е
знала (Макс. ]. 2, 94). Чизме неуре^ене, ремшье
попуцало, ни)е мазано, би)'еда га знала, кад
(ТуриК 3, 60). Каква )е то напаст там д)ево)кам?
Ни)е тому ни сахат, что се састадох с оном мла
дом ... пакево сад и старика ме зове. Ко)а им )е
б)еда? (Кур. 1, 55).
7. фиг. покр. вреша црквеног йореза. — Можда
има )ош кога, ко)и ни)е платно — „беду". Пла
та™ „беду", значи код Назарена платити паро-
хи)ал. Они су дужни да плаЬа^у парохи)ал ...
па зато и назива|у та) намет: бедом (Том. }.
1, 102).
Изр. гледатв беди у очи : живеши у оскудици,
мучиши се. — Ииса.м се родио у сиротишеко)
куНи ... Нисам никад гледао би)'еди у очи (Чол.
1, 190). дати за беду, дати у беду: йлашиши,
жршвоваши нешшо да би се човек ейасао неволе.
— Ту )е н.сга беда победила: | Што имао све за
беду дао! | ... И не може беду да одбше (Мил.
М. Ъ. 23, 256). Еда Бог да . . . штогод стекли,
све Турцима у би)еду дали! (Вук, Р)., под
Мачва). Ал' )е тужан много Турком дужан |
Што имаде све у беду даде (НП Ник. Г. 1,
157). као од беде, као с беде, од беде: без воле,
нерадо; немарко, алкаво. — Века часть нашш спи-
сателя. . . наше [юьиге] или сасвымъ презире
или само као одъ беде чита (Сте). 5, 166). Сваки
посленик кад ради неки посао под силу, или као
од беде ... више штети, него што привре1)у)е
(Драг. 2, 231). Ви сте те огласе читали као од
беде (Нуш. 25, 98). „Од)ек" као с беде донео )е:
„На погреб Л>уби НенадовиНу отишло )е 20 чла-
нова великошколског друштва „ОбилиК"" (ДЛ
1895, 25/2). У дуЬан до1)е као с беде ... и оде
(ВукиН. И. 2, 107). Г. Панта ... одговорио )е
подробно ... а не онако од беде (Рув. И. 3, 143).
Министар ... жали се како чиновници раде од
беде (тов. С. 7, 34). вавалити, ваваливати беду
ва врат: сшвориши неволу, намешнуши нейри-
]ашну обавезу. — Ако ми навале беду на врат,
ко Не ме бранити? (Том. I. 2, 140). вавуНв, ва-
влачити,узети, узимати беду ва врат : йримиши,
йримаши на себе неку нейрщашну обавезу, одговор-
носш, бригу. — Какво венчание ... — рече Ву)о.
За сваку лудост да навлачиш беду на врат (Ранк.
С. 1, 142). Озлобл>ен>е и обиду | бол>е претр-
пити, | Него веКу беду на врат | себи навла-
чити (Сто). И. 1, 30). Ни)е ни слутио какву
беду навлачи себи на врат (Живад., Венац 11,
12). Она )е гласно ... рекла, како )е ово неко
„дурл>иво дериште", и показала се што узеше
„беду на врат" (Миодр. 3, 22). скивутв беду с
врата : извршиши неку шешку дужносш, йребри-
нуши неку бригу. — Те ти )а ... с к»дох тако лепо
беду с врата и похнтах амо к вама! (Срем. 16, 33).
бедайн, -йна м покр. е. бедуин. — Млада )е
обично овако обучена: на глави )е фес ... преко
главе и лег)а виси бедайн ... или фал (Ми). С.
3, 25).
бёдак, -а и бедак, -ака м (нем. Ыб(1, глуп?)
(зап. кр.) ограничен, будаласш човек, глуйак; исп.
бедаковиН. — Многи кратка ума изъ овога Не су-
дити да е овай фшософь бедакъ 610 (Дос. 3, 45).
Сирома бедак ! он мисли, да с кньига куггус (Прот.
Ъ. 1, XII). Не дамо, да нас они потежу за нос,
нити да нас држе бедацима (Чер. 1, 131). Шути,
бедаче! ...И та си као и они [кош веру) у да Не
нека подземна вода цео град оборити] (Назор
5, 125).
бёдак, -ака м е. бедник (2) (Во)В., Бор].).
бедакшьа ж покр. глуйа жена, глуйача; исп.
бедакул>а, бедача. — Бедакшьа! плану господа
лупа)уНи ногама о тле (Назор 14, 206).
бёдаков и бедаков, -а, -о ко)и йрийадаб!-
даку (бедЛку), ко}и се односи на бЪдйка (бедака).
— „Ни)е из бедакове куНе та| госо бритвиН",
рече стара (Шен. А. 12, 16).
бёдаковиН м в. бёдак (Трнски И., Рад ]А
172, 229).
бедакутьа ж покр. в. бедакшьа (Нем. 2, 60).
бёдан ). бй)едав, -дна, -дно (комн. бедш^й
). б)ёД1Ш)й) 1. ко}и Наши, ко]и ]е у шешком сшшъу,
)адан, кощ изаз ива жа.ъсн.е. — Пре него што
самъ од ньи дошао, они ... мою одведоше Ангье-
лно. Шта да чшшмъ б Ьданъ — подъем за нь)'ма
(Ник. Ат. 1, 114). Госпо1)ице Емили)е )'е снноЬ
нестало од куНе и бедна мата ми рече, да сте
Ви она), што сте )0) отели кНер )единицу, — мсни
заручницу (ЗвекиН, Низ прип., 157). Ех, што
си бедан! — вели она благо. Па да би ме уми
рила, оста))л.а рад и леже са мной (Станк. Б.
1, 51). Лука ВукаловиН подигао се у Херцего-
вини на Турке, уза н> приставе )атомице бедна
ра)а (Рув. К. 1, 245). Кршен»ем феуда, заво^екем
... нове државне управе и н>еног надзора ...
некадапньа бесправна, бедна ра)а почин>е по-
мало долазити себи (Чубр. В. 1, 7). О бедни
Уроше1 твоя прекомерна доброта пораг)а зло
(Ник. Ат. 4, 12).
 БЕДАРВДА — БЕДЕВЩА
2. а. эаст. ко]и ]е у оскудици, неволи, сирома-
шан; исп. бй)ан (5). — Нису быле затворене
[двери] ни за све б-Ьдне, ниште, хроме и сл-Ьпе
(Михаил 1, 341). Према б-Ьдныма и кевольнима
осека)у велико обол-кшовен>е. Ниште и убоге
пикал празне не неодпушта)у Давор 1880, 53).
Бедне треба увек ... помагати (Вукас. М. 2, 13).
б. ко/и }е врло шеокак, безизлазан. — Ситуаци)а
)'е бедна С1аков. С. 3, 91).
3. а. ко/и /е мале вредности, недоволан, р%ав.
— ГвоздиЬ оста^е свсга са 200 форината, и са
тим бедним остатком ... хоЬе да иде у Беч (Скерл.
2, 128). Ти во)шши прича)у, да су провели две
године у Немачко), где су имали бедну храну
(Правда 1917, 189/2). 6. ко/и изазива йрезреле,
недосшо]ан. — ВЬегово бедно држан>е пред не-
при)ател>ем изазвало )'е презиран>е н>егових дру-
гова (Ред.).
бедарн}а ж (зап. кр.) оно шшо }е глуйо, не-
озбилно, будалашшина. — Све су то господ-
ске бедари)'е! Све су то официрске ... мудро-
ли;е! Брига баш Загород за такве глупости!
(Крл. 4, 75).
бедарце и бедарце, -ета с дем. од бедро
(Вук 6, 343).
ббдаст, -а, -о (комп. бедасти)й) (зап. кр.) бу-
да.юсш, глуй; исп. бедуаст*, беду}аст, бенаст. —
Зар ти мислиш да смо ми бедасти (Чол. 1, 12).
Да ни)е бедасти)ех оваца, в^еру) да не би било
ни незасити)ех пасти)ера (Вулич. 2, 82). Ко^ешта!
Ти си бедаст. Шути! (Трес. 5, 45). Она )е слаба
и бедаста жена! Шта она разуми)е о свим тим
стварима с новцем? (Крл. 1, 130). Она милу)е
само цвеЬе ... и бедасте са1ьари)е детшьске (Ма
тица 1869, 648). Ми не треба да будемо бедасти
поклоници ... цифара и ... планова, век треба
да разви)'амо радну умешност и организации
штедле (Л>>5ибратиЬ Д., Разв. 1938, 144).
[Припови)'едаше] му у душак свакакве бедасте
и неслане шале (Новак В). 3, 100). Ах, бедасте
ли моде ове копрене! (Кум. 1, 153).
бёдасто прил. на бедасш начин, глуйо. — Тко
не зна да у прави час „мудро шути" — нека
шути бедасто (Дук. А. 1, 16). Бедасто ми )'е о
томе и говорити (Нех. 11, 135). То [)е] тако
бедасто удешено! (Перк. 1, 26). Мени се то
чинило сми)ешним, бедасто д)етин>астим (СКГл
НС 31, 165). Не би „било сми^ешно, бесмислено,
надасве бедасто чинити, као да ум)етност може
мирно пропи покра) потреса сво)е епохе" (Ши-
миН С. 1, 171).
бедаст&Ьа ж (зап. кр.) а. особина онога
ко]и)е бедасш, глуйосш. — Уосталом )'е наш сви)ет
грозно бенаст, и )'а само велим то, да не Ьу бити
слуга ту^е бедастоЬе (Шен. А. 7, 163). Наша
бедастоКа шихова моЬ СГаг. 3, 74). б. глуй йосшу-
йак, будалашшина, глуйе речи. — Била [му )е]
права мука подносити мирно све оне бсдастоКе
... блезгари;е и неистине (Ъал. 17, 154). Такве
бедастоКе не пу да слушам (Ков. А. 1, 24). Има
у аима [рукописима] паметних мисли, ако су
ваше, али )ош више бедастоЬе ... Маните се
глупости и прихватите се озбил>ни)е кк.иге!
(Шим. 4, 55).
бёдач, -ача м покр. она] ко;'и некого беди,
клеветник; исп. бедаци)а (1), бедилац, бедник
(4) (Сврл>иг, Васил,.).
373
бедача ж покр. е. бсдакшьа. — Младик
рекне срдито: „Крепанога штакора ку ти дони-
)'ети, а не куниКа, ти бедача, ако в)еру)еш" (Ма).
1, 165).
бедачён>е с гл. им. од бедачиши (се).
бедачити, бёдачйм несвр. I йравиши некого
лудим (Аре).
II ~ се говориши или чиниши глуйосши, лу-
дираши се, ачиши се (Аре).
бёдачкй (бёдачкй), -а, -б ко]и се односи на
бедака, сиромашки.
бёдапи)а м покр. 1. е. бедач (Сврл>иг,
Васил».).
2. она] ко]и ради све као од беде, лен> човек
(Васил..).
3. в. беЬепик (Васил,.).
4. она] кого сналази нека беда, ]адник (Ва
си я>.).
бёдва ж (ген. мя. бёдвй и бёдава) покр.
1. в. моба, доброволан за]сднички рад код не
кого; радници у шаквом раду. — Поп позвао
„бедву" (мобу) да жн>е жито (Ник. В., ГлЕМ
1928, 107). Звали смо бедву да вучемо Нерамиду
(Сврл>иг, Васил..).
2. рад йод надницу (Осмаково, Ъор!>. Т.,
Кар. 1899, 92).
бёдвар, -ара м покр. родник у бедви, мобар;
исп. бедвач. — Пошто „бедвари" руча^у, по
пов Не син допи да узме први сноп (Ник. В.,
ГлЕМ 1928, 107).
бёдвара 1 ж покр. жена бедвар, мобарща
бедварица / (Вла). 3, 26; Сврл>иг, Ва
сил..).
бёдварскй, -а, -5 покр. ко]'и се односи на бе-
двора; пса. бедвенски: ~ посао, >~ радашк (Вла).
3, 26).
бёдвач, -ача м покр. в. бедвар (Вла]. 3, 26;
Сврллг, Васил..).
бёдвенехп, -а, -б покр. е. бедварски (Вла).
3, 26; Сврл>иг, Васил..).
бёдвён>е с покр. гл. им. од бедвиши. — Остави
се ти бедвевьа, него плати па да ти се честито
уради (Сврл,иг, Васил..).
бёдвптп (бёдвити), -им несвр. покр. ер-
шиши неки йосао бедвом, мобиши. — в. пр. под
бедвен>е.
бёд-дбва ж (тур. Ъедсша, молитва) покр. речи
ко]има се неко или нешшо осуЪу]е, йроклинл, йро-
клешешво; вар. бет-дова. — На н>ему )е материна
или очева беддова (Мостар, Скок 2, 187).
бедёви)а ж (тур. ЬейеУ1, бедуински) 1. кобила
добре йасмине (обично арайске); исп. аткнша, беду
ина (2). — Оштети му суру бедеви)у | Од кра)
репа до врх кукотреса (Вук, Р).). Кон.е и кобиле
арапске крви наш народ-зове у песмама: атовима
арапским ... бедеви]'ама (Кост. К. 1, 48). Стаде
вриска суре бедеви)е (Мил. М. Ъ. 3, 47). Про-
с)ачког )е Милош рода, а не господскога; нит'
)е н.ега мати родила, веЬ кобила сура бедеви)а
(Стер. 7, 84). Викну Арап на сво)"е солдате: |
„Брже мени мрку бедеви)'у!" (НП Херм. 2, 14).
Гроф [)е] имао високу енглеску бедеви)'у СБал.
10, 58). Све се види, како бедеви)а иде, као
да преде (Сара)л. 1, 39). До)ахао он на сво)0) ...
репато) бедеви)и (Кол. 2, 239). фиг. ир. клусина.
374 БЕДЕВИ'ИЦА — БЕДЕМЧИЪ
— Како лиено климаху и натезаху кола загорске
бедеви)е, не би)аше спретшцега но скренути на
политику (КовачиЬ 1, 105).
2. фиг. нр . здрава а лаъа жена (Лика, Шкар. 1).
бедевн)ица ж дем. и хий. од бедевща (1);
вар. бедевица. — Малена бедевищца скакаше
под н>им упропнице (Шапч. 11, 300).
бедёвисати, -шлём несвр. заст. в. бадава-
иисаши. — Бедевишеш по цео целцит дан (Стер.
12, 161).
бедёвнтп се, -им се несвр. уви]аши се као
бедевща. — Ала ова) шшва добро, све се бедеви
(Бачка, Дун^.).
бедевица ж в. бедевщица. — Чи)а |'е ово
бедевица овако ли)епа? (Мед. 2, 943).
бедёвнче, -ета с покр. дем. и хий. од беде-
ви]а (1). — 1ош )е дал>е аче бедеви)че (Вук, Р).).
(БелиН 15).
бедёвника ж агр. врсша ш.ъиве; вар. беде-
ника (Шул. 5).
бедёвуша ж покр. танка, высока незграйна
жена (ЦТ, 1овиЬ. 1).
бедекер м (по првом издавачу Немцу Вае-
йсксг-у) к/ы/га са йодаиима и об]аш)ьен>има о
неком кра]у земле или граду, Пушнички водич. —
Он )е ... написао као неки мали српски Бедекер
за Београг)ане, ко)и би долазили у Беч ради
изложбе (Вилов., БК 1904, 695). Као ктьиге за
изучававье географи)е служе корисно бедекери
(Нуш. 5, 171).
БсдёковиЬ йрезиме (ХК 7, 24; БВ 1896, 14).
бёдел м (тур. Ьес1е1, замена; цена) вар. бе-
дел,; исп. бедели)а покр. 1. она] ко;и;е,уз новчану
накнаду, служив у турско) или аусшриско; во]щи
место другого; заменах; исп. бедело. — Неки
л»уди, због болести или чега другог, нису били
способам иЬи на во)ску, па су м)есто себе слали
зам)енике (бедел) (Скар. В. 1, 83). ПлаЬао
)°е Остова бедела (заменика), ко) и )е за н,ега био
у чети и борио се у Црним Потоцима (Чубр. В.
1, 320). Одлазе тужни солдата и плаЬсни „бе-
дели" (Ъоп. 5, 207). Ко не може сам иЬи на
Кабу ... може бедела (зам)еника) о свом трошку
послати (НПМарь Л. 2, 581).
2. в. возница, Порез ко/и се йлаНао за неслу-
жен>е ео)ске; ошкуй од ео;не обавезе. — Бедел ...
порез ко)и се узимао од ХришНана за то што не
служе у во) спи (Мил. М. Ъ. 23, 134). Пове-
Нанн су данак на вино ... откуп од во)не обавезе
(бедел) (Влахов 1, 27).
бедёли)а (беделй)а) м покр. е. бедел. — ВеК
нек иде нама на мегдана, | Ил* нек за се бедели)у
тражи (НП, БВ 1899, 28). Укинут [)е] стари да
нак харач ... заведен )е м)есто 1ьега нови данак
во)иица или бсдсли)а (Скар. В. 1, 219). У по-
гледу бедели)'е (во)ног пореза) требало )е да се
у)едначи тешка и несносна такса и да се учини
снош.ъивом (Вукч. 1, 221).
беделица ж покр. жена бедел (1), заменица.
— Ако се што ко) о) догоди ... одмах м)'есто и>е
шагье нзихова старешица ... другу беделицу
(зам)еяицу) (БиХ, Зовко, ЗНЖ 6, 144).
бёдело м покр. в. бедел (1) (БиХ, Ъор. В. 1).
бёдел» и покр. в. бедел. — Пошл>у своде ...
фратре да моле ... да их ослободи во)не дужности ,
с там да они плате бедел>а (зам)еника) (Пав. 23,
159). Спахи^а )е морао да иде у во)ску, али „пи-
сани" водник )е могао да поша.ъе „бедел>а"
(Смил,. Т. 2, 376). Порез [за ослобо!)ен>е од
во)не службе] ... звао [се] бедел» ... бедел» )е
укинут, кад )е установ.ъено у Турско) да и
немуслимани служе во)ску (Ел. Г. 5, 437).
Иэр. ии}е му ви ~: ни]е му ни близу йо
вредности; ни}в као она] са ко;им се уйоре!)у;е
(Бингула, Мед., БК 1903, 1243).
бёдем и бёдем м (мн. бедеми, бедемн и бё-
демови, ген. бёдёма, ббдембва и бедемдвЗ) (тур.
Ьеёсп) вар. беден 1. во), зашшишни врло дебео
зид шврЦаее или ушвр^еног места; заклон за од-
брану, грудобран. — Фата Турке за грло би)е-
ло | ... Па их баца низ бедем од града (НП Вук
9, 265). Твоим вонщи, твокм ум1ештини | Не
смета1у градски бедемови (НовиН 6, 18). Изла
зите чешКе на бедеме, па гледаде, што )е (Шен.
А. 8, 105). И ту бану виле помогоше, | ... Бан
обори тврде бедемове (Кран»ч. С. 4, 127). Тро-
гир )е ... био опкол»ен )аким бедемима (Цар 2,
93). Да би ограда одолела новом борбеном сред
ству, насута )'е с унутрашше стране зида земл»а
и тиме огради дат нов и )'ачи профил борбеног
положа)а, ко)ег сада називамо бедем (МГ 1933,
246). Скочио ;е на бедем шанца (Весел., БВ
1897, 243). Изгибоше свеколике страже, | На
бедему по караулама (НовиН 6, 26). Двор )е
ограден двоструким бедемом (НПр Маг. Б., 29).
Гле! паде бедем заклашач, | С ньим пале спас
(Кош. 10, 119). фиг. Установе, закони и уредбе
слаби су бедеми, ако дух и свеет народна ни)е
прави и на))'ачи бедем (Бошк. Ст. 3, 138). Л>убав,
скромност и истина | Бедеми су нашег града
(Шапч. 5, 52). Држава наша )е била ... )ак бедем
против германског надираша (Правда 1917,
195/1). Владару своме будите бер"ч и крила
(Шант. 9, 346). Изгарах дата нешл) Ново | а
бог мо) био мо) )е Бедем (У). Т. 1, 16).
2. оно што личи на бедем (I), оно шшо /с
найравлено у виду гомиле. — Бедем лешева за-
крчи улаз (Мусул. 2, 183).
3. е. искойани йролаз за луде у градском
зиду, грудобрану (Тро). 6, 151). в. заст. в. ба-
самак (1а); исп. степенице. — Старац узме кНер
под руку, те ]е поведе по дрвеним бедемима
у први кат, где )е била гостионица (Ат. Б.
3, 512).
4. геогр. а. йланински ланац, масив. — Посве
одъ наши планина' различие су плани не у
округь; то су округли бедемови, са издублЬнимь
низама (Мар. В. 3, 56). Високн, )ако нздуженн
бедем приморских планина ... главне су {еди
нице у пластици ове области (Дед. ]. 3, 8).
В)етрови ко)И с мора долаэе, охладе се на вели
ком приморском планинском бедему (И., 16).
б. обола. — Злати) а се удавила пре три дана ...
По ) ила )аган.це на Дрини, па се омакла с бедема
(Туф., Венац 11, 206).
бедёмница 1 ж бот. в. росойас СЬеНскнишп
бедемпичара ] та)'и$ (Шул. 5 ; Слав., Бор).).
бёдемскн и бёдемскй, -3, -б ко;и ев односи
на бедем; вар. беденски: <■« пут, »«• топ.
бедёмчиЬ (бёдемчиЬ) м 1. дем. од бедем
(1 и За). — [Дворнште] ... захваташе, с )'едне
стране, бедёмчиЬ, подигнут ради одбране (Мат.
8, 127). Ту )едни прокопава)у какав бедемчип,
 БЕДЕН — БЕДНИК
колико да се човек може провуКи (ГлигориН
Д., БВ 1895, 58).
2. геогр. мало узвите/ье, брежулак, хумчица.
— На више од н>их зс.м.ъиште )е составлено од
(сзерског песка и тише, и виде се где где бе-
демчиНи 1 до 2 га високи (Цви). 5, 735).
беден м е. беде». — Да удримо на беден
од града, | Па што Бог да и среЬа )уначка! (НП
Вук 9, 260). Грцы су 10 година предъ Троян-
скимъ беденима провели (Бо). К. 1, 41). Око
Л>убин>а су бедени (зидине) яизоки (Бул. В.,
Брш.ъан 1886, 75). Пэ ето га до Градачца сш)е, |
Вас му беден сруши из топова (НП Херм. 1,
191). Панорам )е Дубровника, са ньеговим висо-
ким, сурим беденима ... с мора просто импо-
зантан (Цар, БК 1897, 370). Ласно )е из бедена
бо) бита (Кап. 1, 83).
бедена1 ж (тур. Ьей) нар. зло, найасш. —
Ба)алица ... сво)у руку с оним стварма провуче
кроз недра од шегове кошулл на далек, и го
вори овако: „Шта Кеш ту, бедено? Овде за
тебе места нема" (Мил. М. Ъ. 34, 234).
бедена* ж покр. неувалана вунена тканина;
исп. бедина. — Ткиво од танке „пре)е" зове се
„бедена", а од дебл>е ниги „сукно" (Новаля,
Широла Б., ЗНЖ 31/И, 92).
бедёнак, -нка м дем. од беден. — Да га
уздом не устеже златном, | Скочио би граду на
беденак (НП Богиш., 312).
бёдене само у деч]о] бро^аници (у игра). —
в. пр. под абе.
бедёника ж агр. в. бедевника (Шул. 5; Во)в.,
Бор).).
бёденскй, -а, -б е. бедемски (Аре).
бсдёнчиЬи м мн. вреша народное веза, шаре
(Бел. 1, 34).
бёдеше с зб. им. од беден. — Али грми, ал
се земла тресе? | Ал удара море о беление?
(Крупа, НП Б—Б, 9).
бедёЬин м без значаьа, само у загонеци (о
шелешу). — Поручио домадар домадарици, |
да му донесе трдеКин бедеЬин, | да га су че-
тири ибрика напо)и (НЗаг Нов., 220).
бёдндац, -иода м в. бедач (Р—К 2).
бедина ж покр. домаНе тонко црно Платно;
исп. бедена* (Крк, МилчетаЬ, Р]А).
Бёдин-Град м в. Бщедин Град (Вук, Р).).
бедйнерица и бедйнерица ж варв. в. беди-
нерка. — Кад )о) се навршила педесета година ...
буде ... дворюньом, „бединерицом" ... Кад би у
)едно) куКи помела собе, пошла би у другу,
да опере тан>уре (Кум. 3, 110).
бедияёрка и бедйнёрка ж (нем. ВесНе-
пепп) варв. кукна йомоНница ко]а долази да обав.ъа
йосао у одре^ене дане или часове; исп. бедйнерица.
— Слуга 1усуф живео ]е са „бединерком" Це-
милом (Шуб. 3, 9).
бёдйнтер и бединтер и (нем. ВесНепСег) варв.
заст. слуга, лични Послужител, лаке]; вар. педин-
тер. — 1а Ну бита барон ГолиН, ти си МО)
бединтер (Стер. 7, 167).
бёдити ). бн)ёдити, бёдйм ). бй)едйм (или.
беди >. би)ёди; аор. бёдй I. бй)едй; трп. бё!)ен
Ь бй;е1)ен) неевр. окривлаваши невиног, ойадаши,
клевешашн, нейравично ойшуживаши; исп. бе-
375
досата (1). — [Ву)аша] све Турци би)'едили ко)е
за што и глобдавали (Вук, Р)., под Ву)'аш).
Нека се читалац ... увери, да ли бедим )а или
говорим истину (Рув. И. 3, 269). Шта си ово
урадио, а? ... — Нисам ... — Ниси — видим
и )а ... Они тебе увек беде (Ком. 7, 165). Тко
Вас би;еди за то, ма)сторе, тко Вам вели, да
сте Ви криви? (Шен. А. 12, 211). Они су чак
бедили писца да он стварност изврЬе за л>убав
сво)с литерарне технике ОовановиН Л>., Лаз. Л.
1, XXIV). Гости не уме)у да игра)у, него )едно
друго чепа и гура и беди за неуспех (Срем. 4,
223). Босански великаши много су се гложили и
бедили ]едан другог ради изда)е (Радон. }. 4,
120). Ови л>уди ... почели [су] нас ... бедити
буном (С] 1849, 74). ВеЬ. унаприед знам да Ье
многи ... биедити мене непатриотизмом и рене
гатством (1аг. 2, 248).
БёднЬ йрезиме (ГлЗМ 1929/11, 11).
бед.ънв ). б)ёдл>нв, -а, -о покр. незгодан,
.ню. — Каква ти )е б)едл>ива невола? (НП Бег.
Н., 39). Говори се у Бингули ... „На овога не
Ке, ова) )е б)едл»ив" (Мед., БК 1903, 1243).
бёднйк ). бй)едпнк м 1. ома/ ко]и Наши,
изазива жален>е, неволник, мученик. — Ни)е било
бедника ни сиромаха ... да му ни)е помоЬи пру-
жила (Нов. 23, 81). Не чу;еш ли, како тужно
б'^едник | Испод мора виче (Бан 6, 124). [П)е-
сници] то царство нав]'ештава)у у сво)им дделима
би^едницима на ут)еху (Новак В). 3, 124). Та)
би)едник подлегао )е чару тих красних очи)у
(Ъал. 5, 232). Ето ти, брате, држал>ице и перо,
а ено ти место ... — рече г. Васа и показа дво-
)ицу бирократских бедника ... — па седи тамо
и ради (Срем. 4, 168). Сусед )е био болестан
уредник новина. Бедник )едан, ко)и )'е, као по-
лузгажен црв, обамирао ... трошеЬи, буквално,
задае мрвице свога живота, само да му новине
буду добра, корисна и юьижевна реч (Сек. 2, 147).
2. она] ко]и ]е у оскудици, сиромашак; исп.
бёдак. — Ко ли то куца у те касне сате? I ]е л'
неки бедгаш, да) му ко;и грош (Беш. 1, 65). Сви се
они ... окупише око гробара ... осим )едног бед
ника . . . ко)и се стидео сво)их рита и сто)'ао не-
помично у углу (БК 1898, 653). Не поста)'е се
преко ноКи богатим гра^анином и не .скаче се
лифтом из би)едника у спратове богатих (Вил.
1, 7). Наш гост б)'еше у свему прави би)'едник.
Без револвера, ко)и му у пасу б)еше, све друго
на шему не ври)е^аше гроша (Вул. С. 1, 12).
3. она; ко]и ]е за йрезира/ье, невалалац, ниш-
ков, йройалица; исп. бедшак (1). — О како Ье се
згранути од чуда | ... Касапски момци, каплари
и Кате! | Бедници 1едни што нам живот крате
(Рак. Мил. 2, 14). Ако [човек] у свако} прилици
пита шта свет мисли; ако не може бита без
светског мишл>ен>а и к>ему потчшьава сопствено
мишл.ен>е, он )е онда бедник ко)и очима служи
(Кнеж. Б. 3, 160). „Одлази", повиках, „ти си,
бедник, ниски, срамни бедник и у свему лажа
... ти си, нева.ъалче, да би задовол>ио тренутну
страст, унесреКио )едно )адно створевье за цео
живот (НедиЬ Л>. 2, 122). НеКе гром никакву
шушу (бедника) да уби]е (Тро). 5, 195).
4. (само ).) е. бедач (Вук, Р).).
5. е. беднмк (2). — Би)едник )ест технички
термин енглеске политичке економи]е за пол>о-
привредног радника (П—Ч 1, 336).
376 БЕДНЯКОВ — БЕДРАЧА
в. покр. а. шал,, досадам чоеек, нанеш.ъивац,
найасник. — Од онога бедника живот немам
(КМ, Ел. Г. 3). б. немирно, несшашко, сйадало.
— Е, бедник-дете, бре брате! (Враше, Вла).
1). Почну да се шале, а ;ош она, ако му рекне,
да )е бедник [^аво], значи, да )0) )е у воли
(ПетровиН В., ЗНЖ 5, 254).
бёднйков ). бй)едннков, -а, -о кощ йрийада
беднику, кощ се одном на бедника. — Си паше
[му] у полуотворена уста студене водице, и по
гуши бедниково) видело се да )е )едну чест од
н»е прогутао (}акш. Ъ. 7. 301).
бедница ]. би)едница ж жена бедник. —
Шта Ьс, сиротица мо'\а, свега има, што )0) срце
зажели, али )е ипак велика би)едница. Нити )е
жена, нити д)ево)ка, па )ош овако самоту)е у
то) нашо) зимско) пустоши (КовачиЬ 2, 303).
И нигде речце утехе за )адну, оставлену Миру:
О, ]а несрепница, о, )а бедница! (ЦвстиЬ 1, 88).
Мрзила )'е поред мужа и та; свет кощ )е жали.
Бедница ]е, дакле? (Живад., СКГл НС 15, 408).
Тако л* збориш! ... искрено ли збориш? | ...
Алаха та, лубиш ли ме )оште? | ... Ах б')сдшще!
престадох ли икад? | Л>убав ко) ом ти озариш
живот | Са животом (едино се гаси (Бан 3, 59).
Ти, беднице, не можеш другога волети (Слав.,
Радак.).
бёдничад )'. бй)едннчад ж зб. им. од бед-
ниче (Гружа, Басил.).
бёднпче (беднйче) \. бй)едниче (би)едниче),
-ета с (супл. мн. бёдничиЬн) бедно деше, ]ад-
ниче, сироче. — Од свега ми на^више осташе
на срцу и на памети они бедничиКи од 15— 18
година, ко)е кметови, по неко) наредби, беху
отерали од куЬа (Миодр. 5, 37).
бёдничкй ). бй)еднпчкй, -5, -6 кощ се об
носи на бедника. — Проводим тешки, беднички
живот (БиХ, Бор).).
бёдничкй '). бй)едничкн прил. в. бедно.
бедно ). бй)едно прил. на бедан начин, ;адно;
сиромашно, недостойно; исп. бёдничкй. — Он са-
му)е бедно и кукавно Оов. В. М. 2, 166).
Како бедно живе тамо наши попови! (Нов. 23,
248). Онда од тако промандрланог оран>а и од
тако бедно пооране земле захтева, да му добро
раЬа (Матив Г. 2, 37). Сви]'ет ... живи би-
)едно (Косор 2, 36). Он се бедно држао пред
непри)'ател>ем (Ред.).
бёднбст ). би)ёдя5ст, -ости ж сшшьс, осо-
бина онога шшо }е бедно, онога кощ }е у беди;
исп. бедноКа. — Близу годину дана у той бедности
[)"е] живю (Момировип Д., Вук 17, 447). Не-
среКно [)е] скончао у таквой оскудости и б-Ьд-
носты, да е трошкомъ народньимъ саранЬнъ
(Кост. М. 3, 10). Та економска политика ...
довела [)е] наше произво^аче до кра)н>е бедности
(С. Нез. 1888, 9/2). У унутраппьости ове куЬе
иста она сиротинка и иста бедност ко)а се по
свему граду видела (Ми). Ч., БК 1895, 758).
Чинило му се као да )е сва та дивота лепог летн>ег
дана само на то, да он )аче осети сво)'у бедност
(Доман. 2, 19). Осетих сво)у бедност у осами, | и
притиште ме век оловна чама (Петр. В. 1, 138).
беднбЬа ]'. б)едп6Ьа ж заст. в. бедносш. —
Све ово чини Бог ради нашег спасе н.а ... да
познамо како наш живот ни)е Богу угодан, и да
сво)у бедноЬу осудило (Баш. 1, 178).
Бёдн>а ж десна Притока Драве.
бёдшак ). бВ)едн>ак м 1. покр. е. бедник
(3). — ,,3ар ти, бсдн.аче, да уби)еш Мари)'а?"
повиче он громко (Зеч. Мил. 3, 265).
2. (према рус. бедняк) селах са мало земле
или без земле, йолойривредни родник, беземлаш;
исп. бедник (5). — Чега може бити за)едничког
измену кулака — ка^ишара — парти)ског кортеша
... и „бедн>ака" са пола хектара зе.чл>е (Пламенац
Ж., Прегл. 1937, 34). Рачунало се даКе 500.000
радника и б)сдн>ака (се.ъака са недовольно земле)
апсорбовати нови индустри)ски потхват (Ъон.
Н. 1, 9).
бёдоьачкй ]. бЦ)едо>ачкй, -3, -б кощ се
односи на бед/ъака, бщеднака. — ВЬегово би)'ед-
н>ачко лице скрушено се и захвално обраЬаше
к олтару (Ъал. 5, 239).
бедбватп ). б)ед6ватн, беду)ём \. б)ёду)ём
неевр. покр. а. йашиши, биши уцве.ьен. — С нами
Ти неш цвасти надом | Ил б)едоват горкин )а-
дом (БШН 1870, 10). б. }адиковаши, ващаши се.
— ]ло, )ао! Што Ьу неволна? б)едоваше жена
(Шен. А. 2, 92).
бедбйн, -йна м мкт. покр. вамйир, вукодлак.
— Кад умру „бедоини" (врет „кудлака") по-
сиеку им главне мишице на ногух, а у шкршьу
им метну колац од глога, да не уставу из гроба,
иначе Ье се, како одзвони пол ноКи, дигнути
из гроба (Бакар, Смичиклас Т., ЗНЖ 1, 210).
бедбка&е с гл. им. од бедокаши.
бедбкатн, бедбчём ысевр. покр. в. бердокаши
(1). — Кад би стале уре ударати | И за ньима
шильбок бедокати (Мил. М. Ъ. 15, 52). Кад стане
шилбок бедокати, а ви сви потрчите с пушком
у руци! (Ша)кашка, Бор).).
бёдосати, -ошё.м свр. и неевр. покр. 1. в.
бедиши. — Бедосали сиромаха ни крива ни дужна
(Врашс, Вла). 1).
2. (у)радиши нешшо од беде, По неволи. —
Нешто су бедосали, ама шта? Не знам (КМ,
Ел. Г. 3).
3. покр. (ис)йоганиши (Заглавак, Стеф. Ж.).
бедбуваст, -а, -о покр. кощ се йрави да не
чу]е нешшо (Вук 16, 295).
бёдра ж (ген. кв. бёдара) 1. в. бедро (1).
— По кошули си)а-)елек до бедре (НП Вук 1,
359). Шалваре )0) има)у на обе бедре по )едан
цеп (Мил. М. Ъ. 18, 146). Носи мач о бедри
(Врч. 5, 24). О ли)'ево) му бедри припаши мач
(Мат. 12, 37). Удари се руком по бедри (Трес.
5, 23). Тргну бритку саблу од бедре (Том. Е.
2, 40). Обично бива [да се кува] купус зелени
или кисели на евюьско) бедри (Конавли, Богдан
— Би)елиК П., ЗНЖ 27, 123).
2. покр. }една од две уейравне обяе греде на
улано] йреси. — Нови)И тип ти)еска има са
стране две обле греде — бедре ко)е се ... гор&им
кра)евима држе таванице, а долим леже на
ти)еску (Бока, Дробл., ГлЕМ 1936, 85).
бедраннца ж бот. покр. в. бедринаи (Црн.
1» Н4).
бёдраст, -а, -о кощ ]е широких бедара (Бу
ков. А. 2; Р—К 2).
бёдрача ж анат. в. бедрепача (1а). — Горле
ти)'ело подупрто )е ... костима бедраче и ножним
прстима (Напр. 1901, 490).
 БЕДРЕВИЦА — БЕДРИЦА
бёдревлца ж мед. покр. в. бедробола (Вуков.
А. 2).
бёдрепац, -ёнца (бедрёнац, -нца) м бот. е.
бедринац (Вуков. А. 2).
бёдренй, -8, -о ко/и се односи на бедро, бедра:
~ артсри)а, ~ вена, ~ зглоб, ~ кост.
Иэр. ~ ва.ъак, ~ шрот в. код тих именица.
бёдреппк, -а и бедрёнлк, -йка « 1. мед.
а. вет. «. йросшрел, заразна болеет домаНнх окиео-
ши/ьа, а чесшо и чоеека, ко;у изазиеа ВасШиз
ашЬгааз; йот. антракс, бедреница (1), бедре-
ници, бедреаача (2), бедрица (За), бедршица
(1) (Вуков. А. 2). 6. живац ко)и йролази кроз бедро,
бедрени живац (Вуков. А. 2).
2. каши о ко]ем виси саб/ъа, ка]ас. — За
кошанике [су потребил] конэички бедреници
(Браник 1887, 20/4). Остале ода)е беху пуне
свако)'аких ... г)ердана, наруквица, бедреника,
и свакога адш)ара ко)и се носи на двору владара
(Вин. 7, 127).
3. бот. в. бедринац. — ЗавиКу вам око бе-
дреником. Одмах Ье проКи (Ман. Н. 1, 133).
(Далм., Шул. 5).
бедреница, бедреница и бедреница ж
1. мед. вет. в. бедреник (1а). — Бедреница ;е
говела болеет ... на)чешКе се по)авл>у)е у бе-
дрима ... по чему }с и добила име (Лут., ГлЕМ
1930, 108). Прегледао )е ветеринар ... краву
и вели : бедреница (Крл. 9, 72). „Бедреница". —
Свшьска болеет. Брав само дркти (Буш. 3, 575).
2. (обично у мн.) бочна страна нечего а. купе.
— Шире стране у сваке куКе зову се бедренице
(Дед. I. 2, 731). 6. кревеша, колевке; исп. бедре-
н>ача (3), бедрн.нца (2). — Кревет има дви]'е
бедренице (ЦТ, Радом.). Бедренице су оне дви)е
штице на коли)'евци (БиХ, ГрЬ- 1). в. разбора.
— Бедренице зову се на разбору два прл>а
(Зоре 3, 212). г. самара. — За кои>е пртевъаке
... 'оКе се сомар, ко)и има дви бедренице (то су
даске с )едне и друге стране) (Поллца, Иван.
Ф., ЗНЖ 9, 104). д. лесшвица. — Бедренице
значе ступци од лествица, измену тих стубаца су
пречаге (Босна, Цветк. К. 2).
3. мн. два дугачка камена ко)а се меНу у гроб,
йо )едан са сваке айране, кад се мршвац сахра-
н>у]е без сандука; исп. бедрен>ача (4). — Мртвац
се метне ме!)у бедренице па се одозгор покрике
плочама поклопницама (БиХ, Гр1). 1). Плоче са
стране у гробници зову се у Бан>анима „бедре
нице" (Том. С. 4, 35).
4. у атрибутско) служби (обично уз сабла):
ко]и виси о бедрима; исп. бедриница (3). — Марко
сакова дви>е сабл* бедренице (Назор 18, 18).
(ЦТ, Поп. П. М.).
бедренйцп м мн. в. бедреник (1а) (Вук, Р).).
бедрёгьак, -йка и бёдрешак, -а м 1. анат. в.
бедренмча (1а) (Петр. Н. 1).
2. мн. бочне греде на забашу крова (Бани;а,
Ворк.).
3. покр. ойанак од коже са бедара; в»р. бе-
дрн>ак (ЦТ, СтаниН Мил.).
бедревьача и бёдревьача ж 1. анат. а. ]една
од шри каряичне косши оз Не1 у ко/у ]е углавлена
бедрена косш; исп. бедрача, бедре&ак (1), бедрица
(16), бедраача, легеаача, цревшача. — Карличне
кости су: цревшача или бедрен>ача (СпасиК Д. 3,
12). б. в. бедро (1). — Да потврди при^етау сти
63
377
снутом шаком удари по бедрешачи (Ъор. С.
11, 427).
2. в. бедреник (1а). — Бедрен>ача се по)ав-
л>у)е на)више код дебели телиКа . . . Млого )и
[телиКа] од бедрешаче погине (Оток, Ловрет.,
ЗНЖ 2, 265).
3. в. бедреница (26). — Смежурани чаршав
... се малко превесио преко ... пор1)але бедре
шаче кревета (Ъур. 4, 362).
4. в. бедреница (3). — На боку плоче [на
гробу], даклен на бедрешачи, налази се Ьири-
лицом ... натпис (Во)водиЬ М., БВ 1891, 120).
бёдрика ж агр. вреша слашке и шврде ]абуке;
исп. бедринка, бедрица (5). — Слатке и тврде
[)'абуке], у Краг. )асеннцн ... се зову бедрике
(Павл. ]ер. 3, 26). У Шумади)и Ьстс наЬн на)-
лепше ... )абуке, бедрике (НедиН Л>. 4, 315).
фиг. На гр удима зри мала бедрика (Фил. Д.
1, Ю).
бодрила ж эаст. е. бедро (1). —Ха! та неКе
(за Мачъ рукомъ) докъ овогь юштъ найверн1егъ
Пр1ятеля о бедрини пасати узмогу (Стеф. С.
1, 1). Опаши тай мачъ о бедрину (Ник. Ат. 1, 27).
бедринац и бедринац, -йнца (бедринац,
-нца) м бот. зе/ъасша билка у слободно] Природа
Р1трте11а зах^гава из ф. 1_1тЬеШГегае у уйо-
шреби у народном лекарству; исп. бедраница,
бедренац, бедрелик (3), бедриница (2), бедрица
(4), бедрница (3), горска коромачина, дивьица
(2), задух (2), мотрача, оскорушица, пупчащвица,
сил>, сил>евина, трава од пупка, црнпура (Панч.
7, 252).
БёдриннЬ йрезиме (БериЬ 2, 131).
бедриница ж 1. мед. реумашично-живчани бо-
лови у крешима, 1итЪа§о; вар. бедрница (2). —
Бедрница ... и нашем )'е народу позната као
лек од бедринице (1шпЬаво) (Панч. 5, 331).
2. бот. в. бедринац (Петр. С. 4, 213).
3. в. бедреница (4). — Повадише сабл>е бе
дринице (Вук, Р).).
бёдрйнка ж агр. покр. в. бедрика (Босна,
Бор).).
БёдриЬ йрезиме (Шем. Бос. 1886, 20; Трифк.
Си В. 1, 202).
бедрица ж (ген. мн. бёдрйца) 1. анат. а. е.
бедро (1). — Од бедрице сабл>у извадио (НП
Вук 2, 28). То )е сабла аге Ченти)игш, | ал*
жалосно уз бедрицу виси (Маж. И. 1, 52). На
глави му калпак и челенка | Низ бедрицу сабл>а
окована (Ут). 2, 5). Воеводе у с;а)ном оделу, о
бедрицама л>уте сабл>е (Ипь. ]., Брш.ъан 1885,
26). Неки су ... у ... шареним униформама са
сабл>ама о бедрици (Доман., СКГл 5, 483). Кад
)е млаг)и примио помоЬ оштре игле у бедрицу,
отац га )е узео у наруча) (Маруш. 1, 37). б. (код
кон.а и говеда) в. бедре/ьача (1а) (Вуков. А. 2).
2. усо.ъен и осушен буш, шунка. — Пунане су
очи и ерце сво) кутн.о; че.ъадн кад над ватром
погледа)у да се суше дуге кобасице, полутице,
бедрице и плеНа оранл>а (Врч. 3, 13). Висе ... о
жиокама ... много бедрице и полутке суха меса
(Нев. 2, 211).
3. а. мед. вет. в. бедреник (1а). — Кад па
падне бедрица на говече, оно се напне, па на
пречац скала (Прер. Д., ЛМС 184, 86). Ъ.месшо
на шелу ко}в од удара йойлави, модрица (Дуча-
ловиЬи, Ков. Р.).
378 БЕДРИЦА — БЕЪЕНИК
4. бот. е. бедринац (Поп. К. 1, 73).
5. агр. в. бедрика. — Ево . . . неколико врста
[)абука] ...: петроваче, белице ... бедрице (Мил.
М. Ъ. 15, 511). Народ наш цени и ове врете
)абука ...: зеленике, црвенике, тврдокорке, бе
дрице (Тод. Ч. 1, 37). Ево ти та )абука, ако се
неварам, била )е бедрица, и одмах се враЬа; купи
(НПр, БП 1851, 171).
Бедрица йрезиме (ПГл 1883, 511).
бедрннца и бёдрнпца ж 1. анат. в. бедро (I) .
— Од слепог црева почизье дебело црево, ко]е
се пен>е на више, па преко желуца на ниже ка
лево) бедрници, пролази кроз карличну душьу
... и излази на пол>е (Поп. Добр. 1, 181).
2. мед. в. бедриница (1). — Као лек од бе-
дрнице (1шпЬаво) употребллва се трава истог
имена (Бор!;. Вл. 4, 42).
3. бот. е. бедринац (Панч. 5, 331).
бёдрн,ак, -а и бёдрхьак, -а м покр. в. бедре-
1шк (3) (ЦТ, 1овиК. 1).
бедраача и бёдршача ж е. бедрепача (1а) .
— Ова кост (крена) са бедрн>ачама . . . гради
;едан велики затон (карлични) у ко)и )'с сме-
штен веКи део црева (Див. 1, 21).
бёдршнца ж мед. пет. I. в. бедреник (1а). —
Живом ватром се лечи ... Код говеда кад удари:
куга ... бедрвыща (Тро). 6, 57).
2. покр. в. бедреница (26). — Бедршица [)е]
даска на лево) или десно) страна дрвеног кре-
вета (ЦТ, Март. И.). (ЦТ, 1обип. 1).
бедро с (ми. бёдра, ген. бедара) 1. пси. бедра
(1), бедренъача (16), бедрина, бедрица (1а), бедр
ница (1) а. а»ат. ейолнигорнм део буша. — Утеши
ме, селе, од бедара, | Од бедара до витих ре-
бара (НП Вук 2, 465). Као кнеппьица из ба^ке,
корачала [)е] гиба)уКи бедра (Радий Д. 6, 203).
Ива пусти нагло оба весла и удари се рукама
по бедрима (Новак В). 3, 86). б. цео буш. —
Покретни део ноге ... састо]'и се из бута (бедро),
листа и стопала (Див. 1, 23).
2. зоол. шреНи зглавак ноге код инсекаша. —
Ноге су [код инсеката] саставл>ене из ових ...
делова: кука (соха), бутног прстена (1госЬапгег),
дугачког бедра ({епшг) (Докин 2, 192). ТреНи
зглавак [пчелине ноге] зове се бедро (]ов. ]. П.
1, 23).
3. фиг. ейолна, бочна страна неког Предмета;
исп. бедреница (2), ббк (2). — Н>иха)'у се бела
)едра, | Горе, доле, вода шьуска, | Чунип купа
сво)а бедра, | И дижу се весла уска (Милош.
М. 1, 127).
бедр6бол»а ж мед. в. иши]ас, оболенл нерва
ко]и се налази на задшу сшрани буша; исп. бедре-
вица. — Иши)ас — бедробол>а ;е обол.си.е на)-
дебл>ег живца — ишн)'аса, ко)и излази из кичме-
ног стуба и снабдева задай део целе ноге (Поп.
Добр. 1, 279).
бёдство с (рус бедствие) заст. в. б1да (I) . —
А докь людства инане с' и б-Ьдства (Сар. 8, 46).
Ахъ жалости, е ли кадъ | Ярко сунце видло, | Да
е кою йоштъ землю | Такво бЬдство стигло?
(Стер. 6, 69).
бёдуа м и ж заст. покр. в. бедув (ЦГ, Добр.).
бедушьс с гл. им. од бедуаши се.
бёдуаст1, -а, -о (тур. ЪесШаЪ) покр. злоНуд,
дурновиш (о чоееку и о кону). — А кад се на-
мири на кон>а бедуаста ... и подобро [га] ошине
(Кузм. 1, 9).
бёдуаст*, -а, -о покр. в. бедасш; вар. беду)аст.
— Чма>ьак ни)е за то! ... Овако слаб и бедуаст,
нити би уми)а стрицу чизме очистити, нити ...
воде донити, ни камару помести (Мат. 4, 1 1).
бедуатп се, -ам се неевр. покр. осецаши се,
обрециваши се на некого; исп. бедуаст1 (Дал.м.,
Павлин., Р|А).
бёдув м покр. она] ко/и )е бедуаст1 (човек
или кон,); вар. бедуа, бедух. — На)'гори )е вра-
нац, )ер ретко ко^и да ни)е бедув (Тро). 3, 16).
бедувйя, -йна м нар. в. бедуин (Шум., Петр.
П. Ж. 3).
Бедуин, -йна м (тур. Ьес1еУ1) йрийадник но-
мадских арайских Племена у йуешшьама Арабще,
суседних зема.ъа и Северне Африке; исп. Бедуинац.
— Но вичан )0) [пустари] изма)илски син | ]е-
здом )езди црни Бедуин (Пуц. 2, 29). Слободи
би мо)0) — тако ми се чини — I Завидели сами
срепни Бедуини (Зма) 1, 137). Бедуин тако
гинул.' за оазом | Кроз вруЬи пи]есак у чезнуКу
щева (Алауп. 1, 61). На обзор)у )ашу бедуини,
у би)елим бурнусима као какови нопни дуси!
(Маж. Ф. 2, 78).
бедуин, -йна м вео, обычно невесшински; вар.
бедайн, бедувин; исп. дувак (1), фал. — Она
[млада] ]е обично овако обучена: на глави ]'е
фес, а око феса перчен. По врх овога )е венац
и бедуин (Грб. С. 1, 173). Покривачи ... младе
има)у разна имена: ... вео, велета, бедуин,
дувак (ЪорЬ. Т. 12, 41).
бедуина ж 1. женски огршач сличал ономе
ко)и носе Бедуини. — Загрнута црном свиленом
бедуином ... брол.ала [)е] старица слатко ...
машуЬи рукама (Шен. А. 5, 287).
2. в. 5едеви]а (1). — Ласти бедущни цвеЬе
у злаЬану гриву )е сплела (Ъор. 2, 194).
Бедуинац, -нца (ген. мн. Бедуйнаца) м е.
Бедуин. — Изабраше силна ме)данни)у | Беду-
)инца Исака везира (Новин 5, 192).
бедуински, -а, -б ко/и се односи на Бедуине.
— Многобро)на бедуинска племена у)един»ена
[су] верским одушевл.ен>ед1 (Радон. 7, 66). Зато
у ризницу сиг)е и беду)инско одело | Баци ...
на се (Ъор. 2, 90).
Бедуннче и Бедувнче, -ета с дем. од Бе
дуин, бедуинско деше.
бёду)аст, -а, -о покр. е. бедасш. — Ми )есмо
ка мало )егленисали с н>им, ка шалили се, ми-
слеЬи да )е беду^аст (Мат. 4, 152).
бедуя уэв. реч не]асног йорекла и значена у
йрийеву йесме: У ковача честа башча | ... Сундул
мундул )адул )а, | 1адул бедул ^улистан (НП,
Вила 1866, 323).
бедух м покр. в. бедув (Мостар, Ъор. С. 3).
бе!>акати, бё1)3кам (-ака)у) неевр. покр. е. бе-
жЬакаши. — Иво Врана )е стално беГ)акао по
Црно) Гори и Приморду (ЦГ, Радом.).
бефёндисатн, -ишём сир. и неевр. покр. в. беге-
писайт (Пирот, Ник. 1.).
бёг)енйк ). бй)ег)спйк м она] кога увек беде,
ко/и /е обеден, обе/уеник; исп. бедаци)а (3). — Кад
те ту!)ин биеди, | Нек и слуша тебе бие^еника
(Прер. П. 2, 170).
 БЕЪЕНЦЩА — БЕЖАНИК
бекенпн^а м покр. човек ко/и нешшо на
рочито воли, мсраклща; исп. бегенисати (I, 1). —
Он )е голем бе!)енци)а на доброг кон>а. — За
хьуту раки)у нема бо.ъи бе!?енщф од н>ега
(Ниш, Васил..).
бё1)сн>е ]. би)е!)ён>е с гл. им. од бедиши,
биуедиФи.
бе!)йрац, -рца м само у загонеци (за волове) :
Четири четйрца, и два бег/йрца и пред н>има
]'ерётйш (НЗаг Нов., 94).
беж (над ;е натащено: бёж) предл. неки>. е.
без. — /оснфь никад' нешкеде га оставит', ни
бежъ нкга поКн (Сар. 7, 93). Не мереш бита
беж н>ега (Лика, Шкар. 1).
беж прид. непром. (фр. Ье1де) ко/и ]е бле-
досмсЬс бо)е, као луска бадема. — [Асортиман]
наших продавница ... обилуде шеширима зелене,
резеда, беж или л>убичасте бо)е (Комар. 1, 280).
бёжа,-ё).б)ёжо, -а(ЦГ) и -ё (БиХ) м (вок.
бёжо >. б)ёжо) сшрашливац, кукавица; исп. бе-
жан. — А)де, бежо, на )'уриш! (Зма) 4).
бежакаше )'. б)ежакан»е с гл. им. од бежа-
каши, б]ежакашы.
бежакати ). б)ежакатн, -ам (-амо, -ате)
несвр. уч. чесшо бежаши; склшъаши се. — Л>уди
дижу руке од посла и б)ежака)у по шуми ("Коп.
12, 218). Перо и н>егов отац претурили су преко
главе [усташке покол>е] б]'ежака]'упи по окол-
ним шумама (И. 10, 177).
бёжалица ). б)ёжаляца я и ж в. бегунац (1) .
— Из тог Шекулара навалиле б)'ежалице, | пушке
некакве заметнули | и тумара)у за стадима (Лал.,
Сел,, б. 1947, 45/7).
бежалоснйк м индив. неумолив човек, без
душных. — Он зна да Не га Бугари измрцварити,
од чега ке се згрозити цела Слатина, па ке )"едном
за навек престати тежити к таквим ... бежа-
лосницима (Бож. Г. 2, 129).
бёжан ). 6)1;жан, -и ж е. бежани]а. —
Молите [се] Богу да не буде б)ежан ваша у зиму
(Бук 11, 45). Но са штатом кошье побацио, |
Да не смета трку и б)ежани; | Мисли, )°адан,
да утеки може- (НовиК 5, 73). Та) ферман ...
био )е ... пароха грмушког, ко)и га некако у
неко) б)ежани изгуби (КовачевиЬ К., БВ 1888,
219). Оруж]'ем заблиста пол>е и дружтво ми у
ружну б)ежан | Ут^ера громовни Зеус (Марет.
2, 197). У ТршиНу се било скупило б)'ежани,
ко)е оданде, ко)е из доки села неколико сто-
тина душа (Вук 8, 29). Ти дочеку) б)'ежан на
вратима, | Не пропусти без бшьеге кога (НовиК
3, 134). Нишевачка бежан [;е] преко границе
у нашу страну са сво)'ом стоком пребегла (ЪорЬ.
Т. 17, 227).
бёжап ). б)ёжап, -жна, -жно заст. йро-
лазан, крашкошра}ан, шренушан. — Благо ономе,
кои безъ спомена кроз овай животъ не про!)е;
и кои б-БЖне трагове времена съ д-клма бележи
(АндриН А., ПБС 1844, 1). На)ман>и}ем, на)-
б]ежни)ем мица&ем сво)ега ти)ела ... чов)ек
каже сво^у скровиту в;еру (Вулич. 2, 18). У
овом б)ежном уздаху ... наслуНена )е позната
судбина Л>удевита XVI (Нод. 1, 93).
бежан ). б]ежан м покр. она) ко]и бежи
из сшраха, йлашливац, кукавица; исп. бегунац
(1), бежа. — То су од свих Британац на)бол>и
379
б]ежани ... они Британии, што су били храбри,
ти су век одавна минули, а преостале р!}е и
плашивице (Кур. 5, 101). (Вук, Р).).
безканац ). б)ежанац, -нца м заст. из-
беглица; исп. бегунац (2). — Ко си ти? ... Бе-
жанац, мали Сто^ан бежанац! (Тод. П. 2, 124).
Погранична села наша много су се забунила,
1ер су готово сва напун>ена бежанцима (Ъор1).
Т. 17, 499). Главна заслуга [за то] при пада
емигрантима, бежанцима (МН 1892, 72/1).
бежанн)а ) . б)ежаии)а ж исп. бежан 1. а. бе-
жагье, бексшво; исп. бежанка (2), бежан, . — Жан
Валжан да би )ош више осигурао сво^у бежа-
ни)Уа удесио )'е ствар тако да )е павил>он у
улици шшметско) оставио тек у мрак (Рак.
Мита 21, 5). Данас смо гледали с Калемегдана
бежани)у шину преко Саве (Миодр. 5, 229). Ова
бежани)'а из дон>их шанчева узбуни оне у гор-
ьим (Дело 13, 68). Све [се] завршава )'ед-
ном ужасном турском б)ежани)ом (Ъор. В.
4, 125). фиг. Партиска бежани)'а. Листови,
ко)И излазе у унутраппьости, пуни су разних
партиских из)ана, ко)има се бежи из )едне и
ускаче у другу странку (Штампа 1908, 5/2).
б. нагло найушшагье иске области од стране
сшановнишшва услед неке, обычно рашне опасности.
— Сви напушта)у сво)е домове пред на)ездом
непри)ател>а, и жене, полазеки у бежани)у,
наричу (1ак. С. 1, 57). Кренули тако у ону
црну неизвесност и потуцаье ко)е се зове бежа-
ни)*а (Ъор^. Кон. 1, 27). Кренули смо пут Авале,
захвакени општом бежани)ом (Чубр. Б. 1, 9).
заст. нар. Ма})арска буна (1848 г.). — О бе-
жани]'и било ми )е шест година (Зма) 4). И
сад над се приповеда, често се каже: уместо
„у време буне", „у време бежани)е" (Бачка,
Радон. Н.). Ма^арска буна зове се кратко бе-
жани)а (Банат, Бор}.).
2. а. боравлегье ван места сшанова/ьа ко)е ]е
найушшено услед неке рашне ойасносши; избе-
глишшво. — Одъ како самъ изъ бежаше куки
дошао приличну самъ гомилу неуместни по-
ступака ... накупю (Поз. 1849, 177). Посли]'е
овога, доша )е Или)а код мене, 1)е сам био у б)е-
жани)у од Турака (Мил,. 1, 80). б. покр. одво-
]ени живош После бекешва од мужа (Бани)а, Вор к.).
в. место где борове избеглице, збег. — Тамо [на
Медведнику] има доста бежашя [збегова]
(Нен. М. 1, 97).
3. а. цивилно сшановнишшво ко]в бежи од
неке ойасносши. — Иду л.ули, знаш, войска,
бежаки)а, а )а цупкам ка' штрупиран кон,
(Радик Д. 2, 121). Кафана, школа ... све пуно
раньеника и бежанще (Ъор1). Кон. 1, 38). Отац
[му )е] казао како ке се во)'ска окупити на
Косову и ту сачекати савезничку помок, а сва
бежани)а бике упукена некуд да.ъс (Паун. С.
1 , 23). б. фиг. луди ко]и одлазе некуда (уойшше) . —
Ево, кулл и гамиже кроз цео земл>ин шар пе-
чалбарска бежани)а милиона и милиона нас Ба-
буномораваца (Илик А., XX век 1938/П, 196).
Бежани]а ж село у Срему, зайадно од Земуна.
бежанйк )'. б)ежаяйк, -йка м заст. е. бе
гунац (1). — ПридоЬу им у помок многи Б)е-
жаници и Прекераници (Ноповик В., Вук 18,
395). Б)'ежаник се држи )'еднога пута а пот)ера
сто (Правд. 1852, 9). Зеинил се натури за б]'е-
жаником (Нев., Дело 33, 313).
380 БЕЖАНИСКИ» — БЕЖЕНСТВО
бежанйскй1 = бежавй)скй, -8, -б ко/и се
обноси на Бсжашцу.
бежанйскй* => бежашцскй ), б)ежавйскй
— б)ежапй)скй, -а, -б ко;и се односи на бежанщу ,
б}ежани]у. — У соби се осекало нетто празно,
пролазно, бежаниско (Шуб. 3, 225).
БёжаннЬ йрезиме Сов. К. 1, 371).
бежаница ). б)ежапнца ж в. бежанка (1)
(Херц., Бор;.).
бежанка ). б) Южанка ж 1. дево]ка ко}а од-
бегне момку; исп. бегуница (2), бежаница, по-
бегулл. — Приходи фонда биНе ови: 1-о од
бежанака (дево)ке ко)е бега)у за момком) и
распунгтеница ... од ко)их Не се по )'едан дукат
уэимати (ЦГл 1896, 23). Ама, чорбаци-Ъор^е,
нема ништа из конака, веН дошла )'една бежанка
да се суди (Поп. 3., НИ 1905, 129).
2. заст. е. бежанща (1). — Молио [га] да
му пропаже )едног )едитог сина кога )'е при
бежанки из Гил>ана нестало (Поп. Ср. 1, 514).
бёжанов )'. б)ёжавов и бёжанов ). б]ё-
жанбв, -ова, -ово ко;и йрийада бёжану; вар.
беганов. — Б)ежанова ма)ка п)°ева, а Степанова
плаче (НПосл Вук). Не тугуне никад бежанова
ма)ка (Станим. В. 1, 26). Држ се ти, Авдо,
кра]'а ... Зыаш, б)'ежанова [маща] ни]'е плакала
(Мул. I, 76).
бежав» ). б)ёжа1ь, -и ж покр. е. бежани]а
(1). — У б)'ежан> су ишла само здрава чел>ад,
докле су болеснике оставл»али без икаква мило-
срНа (Чок., БК 1902, 834).
бёжанье ). б)ёжап>е с гл. им. од бежаши,
б}ежаши.
бежати ]'. б)ёжати, -им (-ймо, -йте; аор.
бежа и б)ёжЗ; р. пр. бежао (. б)Зжао, -ала, -ало;
пр. сад. бсжёКи и боже Ни |. б)ёжёНи и б)ежёКи)
неевр. исп. бегати 1. брзо се удалаваши йред
ойасношЬу, ейасавашн се бекешном. — Б)'ежи
Марко, а Кера га кратьу (НП Вук 2, 196). Врапци
беже под стре)е (Весел. 11, 89). Пре два, три
дана млатну ]'е каменом, па беж (Том. ]. 1, 107).
Да б)'ежимо, синко, по сви)°ету, | А од цара и
мога и твога (НП Вук 2, 27). Б)ежимо б)е-
гом | Испред наших кивни)'ех злотвора (Ут). 2,
88). Гомилали су [се] ... редови не)ачи, ко)а )е
с голом душом бежала испред варвара ("Бук. 2, 3).
2. фиг. екмиъаши се, клониши се, избегавший
а. (од некого, од нечего). — ГащЬ ... )е бежао
од издаппъека (Весел. 17, 310). Од таквих )е
речи [црквенословенских] Вук бежао (БелиЬ 12,
248). Претставници те юьижевности почели су
бежати од стварности, они су отишли у мистику
(ЛалиК Р., Юьиж. 2, 463). Право мени каза
поко)ни кум Лаза: „Бежи од мираза" Уов. В.
М. 2, 185). б. (некого, нешшо). — Б)ежи сваки
судбу грозна мача (Поп. 1ев. 1, 244). 1а га
б)ежим, колико могу (Живк. М. 1, 112). Он са-
чу|е, кй да бежи л.уде (Зма) 2, 39). Морам
друштво б)ежати. 1ер ... ова ... шупл>а комеди)'а
наших салона ми )е досадила (Шен. А. 5, 41).
Тан.а ме б)"ежи, б)'ежи, кораком и погледом
(Драж. 2, 13). Обично б)ежи л.уде, сдеди у
палачи сво)0) (Ткалч. 1, 40). Он презире и
б)'ежи цркву и свете обреде (КовачиН 2, 212).
3. покр. шрчаши, ;уриши. — Зато сада: —
здраво био старче! | б)ежат ми )е докле сви)ех
на!;ем [овце] (Во)н. И. 4, 95). Видите она)
крет. Донде )е требало б)ежати па опет натраг.
Такова )е била оклада (Кул. I. 1, 8). 1абука
се откотрл>ала ... она почне б)ежати за )абуком
(Слав., НПр, ЗНЖ 18, 142). Бос, открите главе
б)ежао )е старац за свшьама (Ви). 3, 78). Не-
када су сви за миом б)ежали и били су сретни,
ако сам им дала мали прет (Ма;. 1, 16). Б;ежи
ти он за шом у шумице ... и мотри )е издалека
аер. 3, 82).
4. брзо йролазиши, йрошицаши; несшщаши,
ишчезаваши. — Време иде, време бежи (Стер.
6, 25). 1утро бежи, подне се примиче (Радич. 1,
150). Сад Не сунце да се роди, | Бежи ноЬца
тавна (Зма) 1, 570). Гледа) на чаше, кад се
точи вино ... ако ли пена брзо б)ежи (брзо ]е
неста)е), ми Немо остати (НПр Сто). М., 126).
Оне су ... слушале ту непрекидну песму живота
ко)и бежи у вечност (Живад. 2, 22).
5. йомераши се, йомииаши се со слога места.
— Ово се чини за то, да неби подноже б)ежале,
када тка.ъа упире у н>их (ГрЬ. 5, 180). Чика
Новаков МиНа, — она), знате, што му све бежи
капа на потил>ак, опио се (Наст. 3, 89). Коса
му )'е б)'ежала на чело у непослушним прамено-
вима (Тгоп. 12, 143).
в. измицаши некоме При шакмичепу, имаши
йредносш. — [Бициклиста] ЗориН )е тактички
погрешно возио ... Он ]е покушао да се „одлепи"
од осталих ... Добра поука за све возаче: не
треба „бежати" пре времена и узалудно тро-
шити снагу (Пол. 1949, 13228/5). „Црвена звезда"
бежи „Партизану" вей за пет бодова и победа
)0) }е такореНи осигурана (.1аи,.).
Изр. /^ као $аво од крета : сшраховаши,
клониши се од нечего При самом йомену, При само;
йомисли (НПосл Вук). ~ надвор, ~ напоъе:
имаши Пролив. — Б)ежим на двор ево веН треНи
дан (Батут 1, 8). (ЦГ, ЛМС_146, 65). бежи
(бога ти), беж'де: йро1)и се, осшави се, мани се;
не Пиша] (за исказнвшье одби)а>ьа, несшрйлегъа,
досаде) . — Ко ти )е то? — улитах Мила. — Бежи
бога ти! Наила и н>ен човек (Кал. 1, 21).Б]'ежи,
бога ти, само ко)ешта говорит (Шуб. 3, 41).
Иди, бежде, спава), Марка — пути он Марку
и Марка одлази (Коз. И. 2, 142).
беждёрван, -ана м покр. страшило у н>иви
(Гавр. А. 4, 9).
бежЬакатн, -а.м неевр. покр. иНи беашлно,
шумараши, скишаши се, базаши; беейосличиши;
исп. бажНакати, бейакати, безНакати (ЦГ, 1ово-
виН Л., БВ 1894, 12).
бёжйетан е. бездешан.
бёжгуетка в. бездешка (ЦГ, ХовиН. 1).
бёж1)еткшьа е. бездешкшьа (ЦГ, }овиН. 1).
бежёнар, -ара м покр. е. бегунац (1). —
Господар наш заповедно [)е] да из Влашке
беженаре ... у Окружи)е Црноречко шал>ем
(ЪорЬ. Т. 17, 439).
бёжепац, -ёнца « она; ко]и ]е без жене,
нежела; исп. беженик, беНар (1а). — БеНари
... ]'е ... чини ми се турска ри)еч и значи безжен-
ци (Сар. 12, 541). То) )е цркви неки беженац,
ковач Петар СтарчевиН, два звона даровао
(Буд. 2, 6).
бёжевык м покр. в. беженац (Бока, Бор).).
беженство и бежёпетво с нссшуйагье у брак,
незасниван>е йородице на шемеяу брака; исп. без
 БЕЖЕЪИ — БЕЗ
брачност. — Безженство епископа саставл>ало )е
веК обшти обича), или предание цркве (Ми
лаш 3, 125). Беженство у нашем народу )е
врло ретка ... по)ава (Ъор1). Т. 11, 1). Зан>егово
беженство скривио )е деломично сам доктор
(Кецм. 3, 10). Чешка БраКа ... одуста)у од по-
новнога крштеаа и од беженства свежих свеНе-
шша (РадиЬ. С. 2, 88).
бёжёЬй ). б^ёжёНй, -а, -ё несшалан, не
ухват. ьив. — Цела н>ена прилика )е несхватллва,
магловита, бежсЬа ('Бос. Б. 2, 27).
бежёЬкц и бежёЬкн ). б^ежёЬкй и б)е-
жёЪки прил. покр. бежеНи, трчеНи, у шрку. —
Све бежеКки сам стигао довде (Банат, Лот.).
То се ишло све бежеЬки (Банат, БорЮ.
бёживот м индив. оно шшо туе живо, отвари,
Предметы, мршаа Природа. — А' с творге мирис-
уста | Зазвони ласкав глас | И сап безживот,
лепа, | Оживи око нас (Шапч. 5, 35).
бежпвотан и бёнсивотан, -тна, -тно ко/и
]е без живота, мршав. — Стан>е човека разлику)е
се од сташа беживотног тела (Герш. 2, 1). Ути-
скивале су ... пламтеКу сви)еЬу у беживотну
руку мртвацу (Лив. 1, 113). фиг. у коме нема
живоша, живахноайи; безизразан. — У сухе, без-
животне и хладне параграфе била [)е] сапета
душа ум)етности (Новак В). 1, 77). Сав свет
око мене чшьаше ми се безживотан, бесадр-
жа)'ан, блед и пуст (Шапч. 4, 231). Ударци ко^е
)е он [С. МарковиЬ] задао беживотно] ... поези)и
шездесетих година ... били су ... поразни (Поп.
]., Кн>иж. 3, 10). Миле се смири, престаде да
дрхти и некуд уприте сво) тупи, безживотни
поглед (Ъур. 4 194). И пога^уНи му дал>е
миели ... беживотна маска настави (СимиЬ Н.
4, 66). ВЬихова )е душа празна ... а сми)ех
беживотан (ПолиЬ )., ХМЛ, 97). Позориште
)е свугде код нас више ман>е бесплодно, без-
животно ... сиромашно уметношку (Глиг. 1, 32).
беживотно и беживотно прил. на бежи-
еошан начин, мршво; шромо. — Безживотно опу-
штам руке низ тело (Минд. 2, 138). Пушио ]'е
цигарету беживотно (СимиН Ж. 3, 150). Нушип,
зацело ни)е имао ни тон, ни машту ... за озбил>ну
драму, ко)а )е ... увек деловала беживотно,
бесадржа)но (Богд. М., КН 1948, 9/3).
беживотност и беживотност, -ости ж сша-
>ье, особииа онога шшо )е беживотно, мршвило;
безизразносш, укоченоай, сувойарноай. — Леаин
„мртвило", „беживотност" метафизике доводи у
везу ... с неправилним решеньем питала о про-
тивречностима (Марк. Мир. 1, 211). Нгн.атовиН
)е волео ... нижи сталеж ... више но ону апа-
тичну, мртву вишу класу ко}о) он цикада ни)е
могао довол.но да пребаци и.сну немарност и
безживотност (Скерл. 2, 103). Нэихове физио-
номи)е ... одби)а)'у вас сводом безживотношКу
(Новаковип Б., ЖР 1928, 942). [МамузиН] )е
... указао на све недостатке ко)и се, укратко,
могу обухватити формулой: беживотност на-
ставе (XX век 1939, 304).
бёжина м покр. аугм. од Яг, моНни, угдедни
6Ъг (1а). — Аферим, бежино мо), кликну Му-
стафа (Сара)л. 1, 57).
бежйнар ). б^сжйиар, -ара м покр. е. бегу
нац (1). — Са другом децом достигав бежинаре
(Жив. 1ер., Лаз. Л. 3, XIII).
381
бежинарац ). б)ежинарац, -рца м покр. е.
бегунац (1). — У исто време доселило се )'е и
из Црне Реке 7 куЬа бежинараца у . . . село
Влаоле (ЪорЬ. Т. 17, 372).
бёжисвёт ]'. б)ёжясви)ет м она] ко]и избегава
свет. — Крв чов)ека борца и мукотрпника ... )е
заври)'едила, да )е чов)ечанство посвети спо)'ом
посевном сакрификаци)ом пред маенн.м уллм,
што се точи жилама тромих б)ежисви;ета и тру-
това (Драж. 2, 136).
бёжитпца ж вар. брежитица а. време над
несшане жиша йре нове жешве (БиХ, ГрЬ. 1).
б. неродица (БиХ, Гр^. 1).
бежиха>кач ] . б)ежиха)кач, -ача м гонилац
дивлачи у лову, ха}кач. — Пас се приближу^е
к ньему све то жешКе зави)'а)уЬ, раздражен
силном виком б)ежиха)кача (КовачиЬ 1, 143).
бёжичнй, -а, -б ел. ко/и функционише без
жица (шелефон, телеграф и ел): ~ сигнал, ~
теле графи )а, ~ централа.
бёясьебаш в. безлебан.
бёжл>ебица в. безлебица (БиХ, Радо). В.).
бёжльебовиЬ в. безлебовиН.
бёжльудан, -дна, -дно покр. в. безлудан. —
М)есто )е пусто и бежл^удно (Босна, КосановиЬ
С, ГлСУД 29, 181).
бёжл>усак, -ска м покр. е. безлусак. — Беж-
л>усак ... )е )а)е без л>уске, што перад изметне
(Дубровник, Зоре 3, 213).
бёжмек м эоол. покр. в. безмек. — Претио као
бежмек, има фацу [лице] од бежмека, реки Ье ко)'а
женскиша о претилу и дебелу чов)еку или д)етету
(КосиЬБ., ГлХНД 1890, 295). (Зоре 1, 341).
бежуиар ). 6}ежунар, -ара м в. бегунац (1).
— На Кубу пренели су кафу ... бежунари са Ст.
Доминго (СН 1851, 78). Добыемо весть, да с
Велик Ш Бечкерекъ пунъ ма^арски бежунара, што
су изъ Ссгедина пребегли (Вилов. 1, 206). Ништа
не заповедате за бежунарс ... ко)и су издохо-
дили и данас долазу )еднако, како Ьу с н>има
(Ъор. Т. 17, 367). Бежунари су ... измицали
журно да се што пре удал>е (Ъор1). Кон. 1, 29).
бежунарскй ). б)езкунарскй, -3, -б ко}и се
односи на бежунара: — воз, ~ гомила, -~ маса.
бежунарче и бежуиарче )'. б)езкунарче
и б)ежунарче, -ста с дем. и хий. од бежунар;
дете бежунар. — У очима и осмеху тог . . . бра-
тиКа, бежунарчета . . . назирала [;е] пеки сво)
неоваплоЬсни сан (Ъор1). Кон. 1, 102).
бёясучан, -чна, -чно ко/и ]е без жучносши, без
]еткосши. — Та бежучна ирошф [код Д. Шиму-
новиЬа], од ко)е се може болно наемщати, ни)е
него . . . слаб од)ек прита)аних му симпапф за
све што живи и пати око н>ега (БВ 1909, 366).
без (кад )е наглашено 6Ь; ребе беза испред
групе сугласника, напр.: беза зла, беза дна,
беза сна; понекад нешьижевно беж пред меким
сугласником, напр.: беж н>ега, беж луттье)
предл. с генитивом за исказивапе ошеушносши,
изузимала, исклучепа, немала, недосша]а>ъа; вар.
брез'; супр. са 1. а. Показухе да нема некого или
нечего, да нще шу, да не йосшощ (реч у генишиву
Понекад се изосшавпм, око ]е ранще йоменуШа
или се йодразумева) . — Онда $як . . . до^е
здраво куКи, али без попа (НПр Вук, 189).
382 ББЗ-
1аков . . . без во)ске дог)е у Чокешину (Вук,
Даница 3, 180). Ум )е само )едан без границе
(Н>ег. 1, 37). Море му )е беза дна (Дан. Ъ. 11,
63). А он сиромах као без мозга отумарао )е
негде у свет (}акш. Ъ. 5, 214). Пи)еро се приби
код сиромашне материне родбине, где )е растао
без школе, без надзора, без топлине (Мат. б, 57).
Мо) НаКа . . . радио без одушка и штедио (Шим.
2, 58). А он . . . при)авио се без въегова знан>а
на батал>онском рапорту (Крл. 4, 156). Зато он
[Родофиникин], ову тужбу противника Кара-
^орБевих, са знашем истих или без . . . тако
устро)и и шьазу )е Прозоровском представи
као да )е она н>ему подношена (Бат. 1, 409). б. с
речима ко]е казусу количину значи да шолико
недостаче до йуне мере. — То }с тешко три киле
без педесет грама (Моск. 6).
2. а. значи да се нешшо изузима, издва^а из
ранще реченог : изузевши, осим, сем; исп. )едино,
само. — Више н>ему не погибе друга | . . .
Без )еднога Рубешанин-Луке (НП Вук 9, 146).
Питати га нико не сми)аше | . . . Без у)ака Про-
роковиЬ Лаза (НП, ГлЕМ 1936, 108). Б)еше
изабрано седам 1)ака . . . куЬиЬа (без )еднога
ко)и )е пори^еклом био Далматинац) (Мат. 14,
124). Нико ништа не говори, | Без )ована учи
теле (НП, ЗНЖ 30/1, 189). б. казу;е да се у
ранще йоменушу количину не рачуна оно шшо
значи реч са „без": не рачушдуКи шу, не узима-
)уНи у обзир. — Кад )'е погинуо везир Махмут-
паша, 3000 )'е глава турски)ех помечено без ра-
1ьени)'ех и без они)ех мртви]ех што су Турин са
собом пони)'ели (Н>ег. 9, 620).
3. с реч]у уз ко]у сшо;и замен>у}е йогодбену
реченицу у значепу : око нема, кад нема, кад нще,
док не буде. — Не да) града без велика )ада
(НП Вук 4, 249). Нема зиме без в^етра ни зла
госта без Турчина (НПосл Вук). Нема отчевине
без крчевине (Павлин. 1, 52). Бана нам треба,
без бана нема сабора (Шен. А. 12, 192). Све да-
нашн>е државе одиста пазе на то правило и без
нево.ъе не одступа)у од н>ега (Герш. 1, 290).
Без в)етра гора се не шише (Кап. 1, 22). К'о
пуста грана, кад )есен>а крила | Тргну ]о] лишЬе
и покосе ледом, | Без вас би ма)ка домовина
била (Шант. 7, 329).
4. (у служби свезице) а. сокр. са свезицама
„око", „шшо" значи да се оно шшо ше реченице ка
зусу изузима од онога шшо }е другом реченицом ка-
за/ю : само око, осим ако. — У во)ску не могу
од раматиза, без ако се мора (Лал. 2, 205).
Рано )е занешен иьеговим говором, у ко;ега ни
какие поправке нема, без што му разум каже
(Мил,. 2, 115). б. реченице са „без ако", „без шшо"
могу биши делимично скраНене, сведене на сво]е
бишне делове. — 1а )е не дам никоме без на врх
ножа (Пав. 21, 120). Сви му Власи здравл>е
прихватите | . . . Без не хоЬс Поповив Милунё
(НП. Шаул. 1, 753). Ни)е било никог другог без
он и жена (Моск.). Непуштавам )а краве без по
ловицу пара (НПр Врч. 2, 124). в. варв. са све-
зицом „да" значи да не бива, да се не догаЬа
оно шшо ша реченица казусе : а да не, а да ни]е.
— Радознали читалац знаке, и без да му ул
кажем (Рув. И. 3, 22). Мучим се у паклу без
да игди помоЬи налазим (Гар. И. 1, 405).
Кинескн доктори лиече и вида)у све без да
виде и изтраже (Виенац 1871, 679). 1език
му се мота у устих, без да памет и ерце шта о
БЕЗАБЕРНОСТ
том знаду (Прер. П. 3, 65). П)есме сам ви)ерно
побшьежио без да сам само )едну ри)еч одузео
(НП Корд., VII). Понови запои кд . . . без
да )е ... у помок прискочив (Ил. Л., Арк.
5, 102).
Изр. ~ далега варв. одмах, без одлагааа. —
Она би му вал>да без дал.ега пружила руку када
би )е запросио (Ву)'к. 1, 9). Оне [одредбе] . . .
нису се без да.ъега могле примен.ивати на све
морнарине света (МГ 1933, 71). <~ збогом, ~< збо-
гом оста]': не козаеши „збогом", без йоздрава,
л>уш, увремен. — То, вала, неЬеш доживети!
рекох и одох без с Богом (Срем. 3, 39). Сад
иеш ти то чути и ви!)ети ! — рече Миле ... и
одмах без „збогом" окрену на десно (Би)елиК ].,
XX век 1939, 354). ~ себе: еан себе, у несве-
сном сшан,у. — Д)ево)ка клону без себе на руке
)'уиака, а ова) )'у понесе у сво)у барку (Шен. А.
2, 7). «^ себе (у)чинити: радиши као вон себе,
оча]но; исп. бесебе. — То ]'е Бож)а вол.а . . . !
Ут)еши се, друго мо)а, ни)е фа)де без себе чи-
нити! (ИванчевиК П., БВ 1898, 226). Немо) тако,
сестро! ]& знам да ти )е тепжо! . . . Треба мало
и проплакати, али чинити „без себе" . . . (Весел.
3, 181). ~ те (и) ~ ове покр. без околишен>а, без
увода; од]едаред; нейосредно. — Петко се у лицу
за)апурио ... па без те и без ове рече л>утито
Милищ (ЦеровиЬ Г., БВ 1902, 232). ]е ли и
тебе данас напопастио без те, без ове? (Сам.
2, 101).
без- (пред безвучним сугласницима бес-;
испред групе сугласника и беза-) вар. брез- Пре
фикс за гра$ен>е сложеница : а. йридевских — за
означава/ье да }е неко или нешшо без онога шшо
значи осноена реч сломсенице: безазлен, безбрк,
безгласан, безрук, безуб, беспослен, бесприме
рен и ел. б. именичких — за означавале да
нечему недосша]е оно шшо значи корен именичког
дела сложенице: бездан, безматак, беспарица,
беспутица и ел.
без, беза и беза « (мн. бёзови и бёзови) (тур,
Ьег) йлашно, веНином домаНе израде, различите
вреше йрема месту или Покравши. — Ех, ни)есам
скоро оваквог „беза" саткала, ама да се )една
жица прекинула! (Весел. 4, 32). Он облачи од
свиле кошул»у, | Од мелеза, од танкога беза (НП,
БВ 1887, 253). На н.ему «лете и беле рубине
од дебела сеоског беза (Ком. 2, 10). Тка)уЬи
ту^е безове, исхрагышала )'е и себе и сина ("Вор.
С, СКГл 11, 563). Носили се опанци, селлчки
без за кошуле (СимиК Д. 1, 79). Ткавье платна
(беза), колико се зна, куЬни )е обрт (Крешевлл-
ковиЬ X., ЗНЖ 30/1, 141). Жене . . . би)еле вей
у раном проллЬу „без" како у Славони)и нази-
ва)'у платно (Марков. 1, 81). Груди непокривене,
велике, висе у танко) кошул,и од свилена беза
(Андриг» 6, 148).
беза ж покр. жива ограда, живица (Срем,
Прер. Д., ЛМС 184, 86).
бёзаберан, -рна, -рно покр. е. безбрижан (3)
(ЦТ, 1овин. 1).
бёзабернйк м покр. безбрижан човек, не
брига (ЦТ, 1овиЬ. 1).
бёзабернвпа ж покр. безбрижна жена (ЦТ,
]оъкЬ.. 1).
безабервост, -ости ж покр. в. безбрижносш
(ЦГ, 1овиН. 1).
 БЕЗАВЕТАН — БЕЗАЗОТНИ
безаветан ). безав]етан, -тна, -тно зает. в.
безойоручан: ~ наследство (Зак. 3, 8).
безавитан, -тна, -тно (з.) в. безавешан.
безав^етан е. безавешан.
безадн>й, -а, -ё е. бездан* (1) : ~ )ама (ЦГ,
Вук, Р).).
безадвънца ж (обично у атрибутско] служби)
е. бездан1 (1). — Тако се не амбисао, као )ама
безадгыща (НПосл Вук). Цама] има и таквих,
кощма се не зна за дно; то су )аме безадн>ице
([овиН. 3, 412). Тако се не про^ео као )'ама
безадоьица! (Куш. 1, 70).
безазлё прил. зает. покр. е. безазлено. —
А )а га запитах, еасвим безазле (Зма) 4).
безазлен, -а, -о (комп. безазлени]й) а. ко}и
нема у себи злобе и лукавства, невин, чедан; исп.
безилан, безлобан, незлобив. — Будите дакле му
дри као зми)е и безазлени као голубови (Вук 1 1 ,
11). Исред . . . шале и безазленога весоьа ко
лена )'о) се спустите на Килим пред иконом (Нов.
23, 124). Смдешкао се )'е старицама ... и доба-
циваше им по ко)у безазлену шалу (гшп. 2, 31).
СамоНа и чамотшьа . . . нагониле су Давида . . .
на ту )алову странпутицу, у безазлени грех ко)и
)с називао поези)ом (АндриЬ 5, 87). б. неискусан,
наиван, йроешодушан. — Ана му се чинила као
овчица )една, ко)а из невол>е неке упире сво^е
безазлене очи у шега (Сек. 1, 91). Звонар 1акоб
био [)е] поштена душа ... а безазлен као невино
диете (НПр Сто). М., 128). Садржина ове друге
из)'аве . . . ни)е била више онако безазлена као
прва Уаг. 2, 106). Ти си ]'ош . . . одвише беза
злена, да би схватила, какове се нити око нас
преду (КовачиК 1, 83).
безазленац, -нца и безазленац, -ёнца м
покр. е. безазленко (Во)в., Бор).).
безазленнк м е. безазленко. — Зар да чекамо,
безазленици, | Да од нас прави сво)им Ьудима |
. . . шарен-луткове (1акш. Ъ. 9, 165).
безазпёнка ж она коза /« безазлена, наивка.
— Мо)е лепе безазленке, | Немо)те се мени крити
(Вила 1865, 329). О], дево)Ко, безазленко, хра-
но, | теси-л жел>на видет' чароли^е (Зма) 1, 16).
безазленко и безазленко м безазлен човек,
наивница; исп. безазленац, безазленнк, безазле-
н>ак. — Критика . . . била се нарочито окомила
на овог . . . неталентованог декламатора, „беза-
зленка" како се сам називао (Скерл. 3, 547).
Безазленко мо), главо луцкаста! . . . ^пьешце
си ти невино (Богд. М. 1, 38).
безазлено прил. на безазлен начин, наивно;
исп. безазле, безиле. — Безазлено [)0]] рече, да )е
лепша од сви)'у дево)'ака, што год их )е у селу
(Рув. К.1, 272). Почео )'е издавати )едан беза
злено консервативан лист (Скерл. 2, 38). Он
корача безазлено и ситно као дувна (Каш., СКГл
НС 11, 1). Она . . . шала у кавани ни)е била
. . . онако безазлено иехитрена (Цар Ем. 3, 110).
безазленост, -оеги ж 1. особица онога ко]и
}е безазлен, невиноеш, чедноеш; исп. безазлен>е.
— Тако )е на прилику он, тусуф, са свим образ
онога прекрасног 1усуфа у Египту, ко)и )е живео
у безазлености (Вила 1867, 10). Она )е била на
гласу са сво)'е безазлености СНов. 20, 11). Оно
лепо лице, пуно небесне безазлености, наКи Мете
небро^ено пута у н>еговим сликама (Ъор^. Вл.
383
1, 183). 1а сам ... у данима дево)ачке безазле
ности . . . сашала о сво)0) среКи (Ком. 8, 45).
2. неискусшво, наивност, йроешодушноеш . —
У туйинству се покварио и сво)у природну
безазленост (наивност) изгубио (Вукалинови Ь. ].,
Матица 1866, 653). Био []е] због сво)е безазле
ности и наивности за послове те врете незгодан
(Весел. 19, XIV). Антун . . . изразом савршене
безазлености, реКи Ье (Мат. 12, 159). У н>има
[очима] било сувише благости и неке наивне
безазлености (Ъал. 6, 324).
безазленчад ж зб. им. од безазленче. — Мир,
децо, мир! ... | Безазленчади луда, како ви [ Да
слутите, ко уби оца вам! (Кост. Л., ЛМС 194, 47).
безазленче, -ета с (супл. мн. безазленчад)
иидив. безазлено деше. — Хвала ти, боже, те
поела ово безазленче! (Кост. Л. 8, 69).
безазлешак м е. безазленко. — Дико мо)а,
могао си ради)е истрести )ад на мени би^едници!
О безазлен>аче, ври)едниче (Горан 1, 98).
безазлён,е с индив. е. безазленоеш (1). — Па
у чисто) невиности | Безазлеау и радости | Из
колевке главу диже (Поп. Мита, Матица 1869,
148).
безазоран, -рна, -рно 1 . ко]и нема обзира, ко]и
не води рачуна о другоме, безобзиран, дрзак, безо-
чан. — Код шега )е све огромно, па и цинизам
и безазорна беседа (Нов. 4, 58). Архимандрит, ,
призива)уЬи у себи све сотоне на главе ових
безазорних . . . гости^у, л>убазно . . . нуди госте
1)акони)ама (Ранк. С. 7, 276). Угла^еност и
оштроумност . . . наметне се у безазорно нева-
л.алство и лукаво варан>е (Зеч. Мил. 3, 171).
[Ту улогу )е] прихватила . . . влада спремна
да и по жел>и Кнежево) . . . угази у безазорну
. . . борбу против . . . опозици)'е (Прод. 2, 474).
2. ко]и се не бо]и, смео, одлучан. — Словен
ска народна кн>ига поста милом и безазорном ве
зом измену Словена и хриишанства (К—] 2, 96).
3. коме се нема шша замерший, беейрекоран. —
Овако се осу^еник бранно и чисто се енуждио,
очито прсза)уНи од помисли, е би му злочинство,
рад кога )е су!)ен, могло натрунити частан спо
мен безазорна )унака! (Буд., БК 1899, 1064).
безазорно прил. на безазоран начин, безочно,
дреко; смело, отворено. — Он . . . безазорно гази
оно што другоме говори да чува (Мил. М. Ъ.
12, 20). „Застава" безазорно тврди да су у
нашо) отацбини на дневном реду политична
убиства (Самоупр. 1903, 10/2). Напредшаци [су]
имали уза се сав полициски апарат, ко)и ;с
безобзирно и безазорно радио за владу а против
01юзнцн)с (Прод. 2, 471). Има у то) критици
непристо)'них причица . . . ко)е )е Вук беза
зорно употребио (Прод., Кн». о Вуку, 55). Она
у )авном акту владаоцу упуКеном безазорно из-
)авл>у)е да народ неЬе промену устава (Од).
1886, 25/1). Одржала с [скупштина] дакле Ср-
бину у опасности . . . име . . . коимъ се овай
и изванъ Срок безазорно служити може (СН
1851, 111).
безазорнбет, -ости ж сшан>е, особина онога
ко]и ]е безазоран, онога шшо }е безазорно, безобзир-
ноеш, дрекоеш, безочноеш (Р—К 2).
безазбтнй, -а, -б ко]и не садрзки азоша. —
МеЬу безазотним састо)цима на)'важни)е су масти
или претилине (Ъорб. Влад. 3, 95). Неки орган
384 БЕЗАК — БЕЗАКОЬЕ
ски састо)'ци [хране] ... не садрже азота и зову
се безазотни (Спасик Д. 3, 203).
безак, Песка « агр- покр. вреша йасула
(ЗНЖ 14, 107).
безакон1 м заст. 1. в. безакопе (2). — Све
болести долазе од бога, ко]и их шал>е као казну
за безакон (Ъорк. Вл. 4, 16).
2. покр. в. безаконик. — Па, ни)една в)еро и
безаконе, ко )е рек'о теби и томе до тебе, да
сваки боговетни лян прелазиш преко хендека и
газиш ова господарска добра? (Нев., Звезда
4, 983).
безакон', -а, -о ко;и /« без закона, ко]и не
Признаке закон, кош нще у складу са законом, йро-
шивзакониш; исп. безаконит, незаконит. — Жив-
л>аше праведник ме^У н>има, гледа)уки . . . беза-
кона Д)ела (Вук 11, 204). А да ко, )адо, пресу!)у)е
у нашу землу? . . . Ни крет, ни правда, но сила
Незакона! (Мат. 8, 23). Кад су вид 'ли тако
безаконе ствари | Заплакали су се мадарски ху
сари (Зма) 1, 377). Сводови [цркве] од)еку)у
. . . вриском и хулом безакони)ех вощика (Л>уб.
3, 105). Срамота нам, кад се безакони балоша
момчити стане и отме, па бекри;а (Цеп. 2, 158).
безаконац, -бнца м е. безаконик. — Многи
ке ти зборит' безаконци, | ... Да ме стрико
Ъуро изгубио (НП Вук 9, 331). Изгрми Гро
мове на гонител>е голоруких, неоружаних, не-
заштикених. На безаконце (Горан 1, 98).
безакошце с (рус. беззаконие) зает. в. беза-
кон>е (2) . — Треба наблюдавати, да невиногь чо
века, никада не тужимо; еръ се то, безъ безза-
кон1я . . . учинити не може (ЛазиЬ 3, 95). И
зар )е она крива што )с сви|ет поган, па чини
Незаконна? СЬор. С. 7, 162). [Они] су подводачи
у овом безакони)у били (Макс. Ст. 5, 146).
безаконик м она] ко]и се не држи закона или
вере, йреешуйник, безбожник, иноверац; вар. бре-
законик; исп. безакон1 (2), безаконац, безакошак.
— Владика Петар I у своме законику . . . увео
[)е] одредбу, по ко)0) се она) што )е узео туг)у
жену или отео 1>ево)ку као безаконик проКеривао
из земл.е (Дуч. С. 1, 164). Гласовит )е био од-
метник Мнко ... велики „безаконик", ]'ер се
мимо народне обича)е и племенске уредбе женио
кад год )е хтео (1елиЬ И. 3, 23). Тада се
цркви с великом славом повратише иконе и за
клали, ко)е би)аху разграбили безаконици (Дан.
Ъ. 5, 105). А уза те иде добра вокжа, | Што 1'
подобна да бше босанске | Потурице и безако-
нике (Новип 6, 233). Остао бих . . . мимо браНу
рис)ане; био бих безаконик (Поп. 3. 3, 140).
Свештеник га }е огласио за безаконика и од-
лучио га од цркве (Ъор1). Т., СКГл 19, 667).
Осилио се безаконик, грдан ма;ци ... па не Ье
да зна ни за Бога ни за душу (Срем. 2,186).
Е, а сад, да зали)'емо, браЬо, пикем! Ехе! — цери
се Главоша, безаконик ;едан (Било. 1, 39).
безаконйков и безакопйков, -ова, -ово
ко]и йрийада безаконику. — Боже мо) ! узми ме
из руке безбожникове, и из руке безаконикове
и насилникове (Дан. Ъ. 12, 461).
безаконит, -а, -о в. безакон*; вар. брезако-
нит. — Нека буде лишено . . . чина и оно све-
штено лице, ко)е захт)е посредником бити у
таком гнусном и безаконитом послу (Милаш 2,
64). Та) исти цици)а ... не устоке се да ар-
хи)ере)'у нуди 100 или 500 гроша да му се каква
безаконита же.ъа или захтев испуни (ЦГл 1900,
9/1).
безаконнти, -им неевр. е. безаконоваши (Трн-
ски И., Виенац 1884, 450).
безаконито прил. на безакониш начин, йро-
шивзаконишо; вар. брезаконито.
безаконитбет, -ости ж в. безакон>е (Бен. 2).
безаконица ж в. безбожница (1) (Вук, Р).;
Куш. 1, 144).
безаконичкй, -а, -о ко)и се обноси на беза-
конике. — Ненавидим друштво безаконичко, и
с безбожницима не следим (Дан. Ъ. 12, 444).
Добар разум да)е л>убав, а пут )е безаконичкй
храпав (И., 499). Престани се мучити ради тога
безаконичког народа (Л>убибр. 1, 77).
безаконйштво с в. безакопе (ЦТ, Поп.
П. М.).
безаконо прил. 1. на безакон начин, беейраено,
йрошивзаконишо; насилие. — Обр)ескова, нашега
министра, | Безаконо у тавницу баци (гЬег. 4,
149). Безаконо )е смрку претит' ми (Кост. Л.,
ЛМС 193, 84). Он [)е] н>у безаконо узео, и . . .
с н,оме живио . . . нев)енчан ЦелиК И. 1, 129).
2. суйрошно моралу, грешно. — Видимо гре
шника ко)'и )е, живеЬи безаконо и развратно,
расточио све оно што му )е дала на дар Бож)а
милост и благодат (Поп. Гавр. 8, 37).
безаконоватн, -ну)см неевр. эаст. живеши
грешным животом; исп. безакониш. — НевраКа
се [грешница] веНъ изъ Срусалима у Алексан-
др1ю, где е безаконовала, него са сокрушенимъ
ерцемъ прелази у 1орданъ и удалява се у пу-
стиню (Михаил 1, 300).
безаконост, -ости ж заст. е. безакон>е. — Без
законность, коя е свима на тренутакъ еданъ
обладала, заменьивала € беззаконность еди но га
беззаконника (Светик М., Голубица 1840, 92).
Любав материя ше у станю таку безаконость
учинити (СН 1851, 101).
безаконство с заст. «. безакон>е. — У стра-
хотама анархк и беззаконства грабе се за власЬу
(СН 1845, 146). Допунама [законика] од 1354
стао )е на пут [Душан] преступима и безаконству
и обуздао властелу (Мишков. 1, 20).
бе.чакогьак м е. безаконик. — Банчиш с
ту1)им женама! ... Па )ош на очиглед! ... Бе-
зако1ьаче! (Пец. 4, 57). фиг. зао дух, $аво. —
Прпше Симеуновицу бого)'авл>енском водицом и
чита зад1ьу молитву . . . Она се шише ... и
пада на црквени камени под. — Аха! виче тада
он: — изаки Ьеш век, безакон>аче. Отппри из
ове крштене душе (Симик Н. 4, 284).
безакон>е с 1. беейраено, безаконишо сшан>е,
беейравле; вар. брезако1ье; исп. безакокитост, бс-
закоништво, безаконост, безаконство, безду-
жност. — У Иш)и)и тешко безакоше : | Непошту)е
мла1)и стари)ега (НП Вук 2, 1). Па му оде го-
ворити да )е Бог за то послао колеру, што )е
по земл>и настало велико безакон>е, па се нико
не моли Богу (Ъор^. Вл. 2, 124). Све се даже из
мрака и блата: истина из заблуде ... закон из
Незаконна (Скерл. 13, 85).
2. безаконо дело, недело, насиле, грех; вар.
безакони)е; исп. безакон1 (1), бесудбина. — Идите
од мене ко)и чините безакоше (Вук 11, 8).
 БЕЗАКТИВНОСТ — БЕЗБЕДНО 385
Турско мора погинути царство | Са зулума и да до тог високог положа)а може стнЬи не
са бсзакон>а (Новик 3, 30). Бе)аше [се] створило ауторитетом сво)'е личности, него безауторитет-
тврдо увереше, да су зла и безакоша овога света ношку сводом (Демокр. 1919, 137/1).
превршила меру (Бошк. Ст. 3, 358). Они су безаштитан, -тна, -тно з»ст. ко]и /« без ичще
[општину] оптунашали ... да )е починила масу зашшише. — Бедни и безаштитни хришканин,
безакоша и насида (1ов. С. 3, 296). Свакога дана морао )е ... по 50 и више гроша дати, да се
дешавала [су се] нечувена безакоша у поробл>е- беде курталише (Бат. 1, 56). Царски во)ници
но) земл>и (Макс. Д., Кшиж. 3, 462). [Л>уди] уби)а;у ненаоружане и безаштитне л>уде (Шум.
поводом сваког случала безакоша иду у Команду 1876, 77). Ови црквени одв)етници . . . бране
м;еста и интервенишу (Чол. 3, 66). сироте, удовице и уопке све, ко^и су безаштитни
безактивност, -ости ж индив. е. неакшивносш, били (Милаш 4, 510). Шту)те безаштитна премца
ошеуешво акци]е. — КрашчевиЬ. слути да иза без- и поверевъе му оно, | с кощм га удес шегов у
активности долази само — смрт (Дворн. 2, 127). вашу средину дон'о (Ъор. 2, 70).
безакцен(а)тан, -тна, -тно ко]и нема акцен безбатан, -тна, -тно покр. ко]'и }е без среНе,
та, ненаглашен. — Исто тако, безакценатна при несреНан; исп. бат* (КМ, Ел. Г. 3).
рода краЬих облика личних заменица упуку^е бёзбатнйк м покр. она] ко]и ]'е безбатан. —
да се они у ову групу уврсте (Ъор1). П. 1, 219). Е несрекнику и безбатнику мо] (КМ, Ел. Г. 3).
безалкохблан, -лна, -лно ко]и нема, ко]и не бёзбатница ж покр. она ко]'а ]е безбашна
садроки алкохола. — Допуштено )'е ставляти (КМ, Ел. Г. 3).
у промет спешфлна вина (. . . слатка вина, бёзбатнйче, -ста с покр. безбашно деше (КМ,
као и „безалкохолно вино" односно ширу за
пике) (36. зак. 19, 46). Као на)°нови)'и занати Ел. Г. 3).
. . . могу се . . . споменути . . . произво!)ачи бёзбеда ж индив. в. безбедносш. — Од ко
содне воде и безалкохолних пиЬа (Вла;., ПЛ стру ку овог народа | Безбеди вашо) бедем ство-
1938, 288). рити СГакш. Ъ. 9, 15).
бёзам)еяяцё (само )'.) прил. покр. не убивши бёзбедап )". бёзб)едан, -дна, -дно ко]и ]'е
нщедног нейрщашелл Пред сойсшвену йогиби]у. — сигуран од оиасносши, обезбе^ен; безойасан. — И
Него се мичи с те исте стопе, да безам^енице не Турчин . . . ни)е смео ступити у та) безбедни
погинеш (НПр Врч. 5, 244). ерпски заклон да што сам мимо кнеза нарезе
(Мил. М. Ъ. 9, 289). Народ век поче да се
оёзан, -зна, -зно ко]и ]е од беза, йлашнен. — осека
Блажена аура и благословенъ Зефуръ ... су безбедан и да се смиру)е од узоуЬеша
духали у безна крила дрвенога коня, коимъ Делиград СБор1). Т. 5, 233). Водска ко)а )е напустила
самь преездю Ащштску пучину, Архшелагъ претворила се у ха^дучке чете и ца-
(Дос. 8, 90). У би)ело) безно) кошул>и (Га)р. риградски друм ни)е био никако безбедан (Гавр.
1930, 170). М. 1, 46). [Срби] су избегли из сво)е отацбине
зато, што су хтели слободу и безбедни)и живот
безаница 1 ж бот. покр. в. сшежа РосетШа (Стан. Ст. 2, 134). Мудрост властеоска . . .
безанка / апзеппа (Госпик, Шул. 5). приведе у безб)едан затон ову Републику (Во)н.
безапетйтибст, -ости ж нема/ье айешиша, Л. 3, 15). Веровали су да су с те стране
не]ешносш. — Опште стан>е н.ено одликовало се безбедни па се нису ни осигурали (Чубр. В.
. . . безапетитношку (Вучетик М., СА 1895, 724). 1, 274).
безаплеК 1 м покр. она] ко]и }е сам, без безбёдити, бёзбёдйм неевр. покр. I чиниши
безанлсЬа / зашшише, без ичще йомоНи. — некого безбедным, осшураваши. — Што ти вьега
Не да [се] схватити, како убожан свеКеник, безбедиш, над он тебе не безбеди ? (Гружа,
безаплек могао ]'е извести све оно, што )е извео Васшъ.).
Дон Бошко (КапиН 1, 156). Ово )е народ опак П »»> се повр. — Овим утвр^евьем се безбе-
и злу сваком навикао, а )а сирак, празнов, беза дим од воде (реке) (Гружа, Ваешь.).
плсЬа, пак ми се не Ье гроба знати (Л>уб. 1, 95). бёзбеднйк ). бёзб)еднйк м она] ко]и ]е
бёзар м покр. она) ко;и Продаже без, йлашно, безбедан, обезбе^ен. — И сад живи на ту!)ем
обично шорбареНи; йлашнар. — Безари . . . но имашу као какав безбедник (Гружа, Басил.).
сили су на лепима сандук и на сандуку мушеме бёзбедница ). бёзб)едняца ж она ко]а }е
у трубама. У сандуку су имали платно — без, безбедна. — Франц')у вид)ех помамл>ену луду
те смо их по том звали безари (Н. Сад, Поп. ко д)ево)ку | ... И Англн)у безби)едницу мор
Мир.). Комшински пас . . . пропрати . . . пер- ском на отоку, | Срдног лава напркена под това
)ара, безара, што прелазе улицама (Ад., БК ром злата (Пуц., Хрв. авт., 102).
1895, 483). бёзбеднйчкй ). бёзб)еднйчкй, -а, -5 ко]и
Бёзар йрезиме (Мрк. 1, 315 ; Шем. Бос. се односи на безбедника. — Он живи безбедничким
1886, 60). животом (Гружа, Васил,.).
бёзарица ж покр. йлашнена марама; исп. без. бёзбеднйчкй ). бёзб)еднйчкв прил. в. без
— Куповне су марамице безарице уздуж и прико бедно. — Живи бёзбеднйчкй. Ради бёзбеднйчкй
прутане кончане ... То су мараме )ош од ста (Гружа, Васил,.).
рине. Има )'и и сваке форме (Оток, Ловрет., безбедно ). бёзб)едно прил. на безбедан на
ЗНЖ 2, 169). чин, безойасно; безбрижно, мирно; исп. бёзбед
бёзарскй, -5, -б покр. ко/и се односи на нйчкй. — С оба кра;а могу щешаци безб)едно
безара, йлашнарски: ~ радша (Зма) 4). и угодно ходити (Зел. 2, 216). Бекир-Паша . . .
безауторитётпост, -ости ж недостаток, не се . . . старао доказати ра)И, да )е озбил>на . . .
ма/ье, неисшицапе аушоришеша. — Знао )е . . . жсл,а царска, да она мир безбедно ужива (Бат.
386 БЕЗБЕДНОСТ — БЕЗБОЖНИЦА
1, 10). Дубровачка господа [су] ... се поста-
рали, да им се поклисари безбедно дома врате
(Петран. Бож. 1, 156). Л>уди из Попова могу
безбедно долазити у Дубровник (Кост. К. 2, 13).
Прешао )е у Србн)у зато да овде лакше и без
беднее живи (Ъор1). Т. 17, 421).
безбедност и безбедност ). бёзб^едност
и безби)ёднбст, -ости ж безойасносш, сигурносш,
обезбе^еносш; исп. безбеда, безбедство, безбо)а-
зност. — Турци не могу остати дуго време у без-
бедности у Срби^и (Бат. 1, 478). Просвета уве-
Нава безбедност мег)у л>удима и ... у непрекидно)
борби с природой она ... сман>у)е невол>е (Мил.
М. Ъ. 13, 47). 1а Ну стобом. | Овд)е вмше ни-
какве за тебе | Безвредности нема (Бан 4, 235).
Дозвао )с к себи Министра и народно му:
да ... предузме све гаранци^е за личну и имовну
безбедност граг)ана (Миленк. 2, 126). Држава
у случа)у злочина против н>ене безбедности,
може предузети мере ... за одбрану (Ав. 1, 140).
Сеоске задруге доносиле су сводим члановима
пуну економску безбедност (ВукиНевиН В., КС
1927, 275).
безбедство и безбедство ). бёзб)едство
и оез5и)ёдсгво с заст. е. безбедност. — Овайга
сакр1е у едну собу, об-Ьщаншиму да Не га како
ноНь буде у безб-Ьдство поставити (Дос. 3, 157).
МудрошНу своюм сод кто [)е] ... да слободу,
и безбедство Гсрмаше, Еуропе, цЬлог земног
круга спасе (Ига. М. 2, 16).
безбё1)ён>е с гл. им. од безбедиши.
безбели (безбёли) прил. (тур. ЬезЪеШ) 1. за
йошвр^ивапе : зачета, зацело, наравне, бесумле,
]амачно, сигурно; исп. бели. — Овако безбели ...
жив)'ети дал>е не можемо (НПр Врч! 5, 144). Ов-
д)'е, безбели, живи везир — рече самом себи (Ве
сел. 17, 187). Ама кад ви велите да треба, онда
Ке безбели требат' ("Кор. С, СКГл 6, 1206). Бол>е
да се споразумемо сад, но да буде речи доцни]е!
. . . ]ес'\ Безбели! — вичу сви за совром (Кост.
Т., БВ 1907, 22). Твоме Не оцу ... безбели,
Сити мило и драго . . . ако по!)еш за сипа Мак
сима Тгука (Ком. 4, 76). „Таког Вука и ти знаш
добро". — „Знам, безбели да знам" (Шуб. 4, 21).
То су ти 1ьему, безбели, виле кумовале (Лис.
1, 23). Бесбели, рекао )е везир ... сад Ну га мо-
лити да му помогне (Гавр. М. 2, 687).
2. мирно, ейокорю. — Живи безбели (Гру-
жа, Васил>.).
безбид- (з.) е. безбед-, напр.: безбидан, без-
бидност итд.
бёзбитан, -тна, -тно ко]и нема бйши, ко]и
ни)е биНе, сшворе/ье; исп. бит (2) . — А ви [бол и
злоба] сте само безбитне случа^не кНери | Удеса
(Трес. 3, 181).
безб)ед- в. безбед-.
бёзббж ж неси, индив. е. безбожносш. —
Често с пьевом крвава прот^ечеш, | под валове
безбож закопа)еш (Н>ег. 8, 56).
бёзбожац, -жна, -жно (комп. безбожники)
1. хо}и не ееру]е у бога, ко]и }е йрошиван еерским
законима, грешан. — За нас ... [би] на)бол>е
било да остадоше Франнузи, и ако су безбожии!
(Мат. 8, 7). Н>у ;е одго)ила безбожна ма;ка, и у
друштву безбожних философа. Била )е свега
само )едном у цркпн, да се венча; чак ни то ни)е
хтела (Мил. В. 4, 424). Да покара све безбо
жнике за сва 1Ы1.чог.а безбожна Д)ела (Вук 11,
210). Крал» би ... скупио во)ску, дошао и заузео
безбожии и манити Париз (Нен. Л>. 18, 83).
Тада сам имао за при)атсъа насилна и безбожна
чов^ека (Андрии 1, 36).
2. ойак, сшрашан. — Не чу)е се тица, баш
никака гласа, | До вечите уке безбожних та-
ласа (]аюп. Ъ. 1, 29).
бёзбожац, -шца м 1. в. безбожник (1). —
Добра творе!ш смио ]'е клети | Безбошце, што
бож)у не виде славу (Стан. Д. 5, 331). Усвему
томе пьеву на Рим Карло ищ'е бёзбожац (Марк.
Ф. 1, 11). „Филозоф бёзбожац!" тврдили су
свеКеници, „Штрнгун, в^ештац" — говораху
тежаци (Назор 14, 145). Ви кете, господине
властелине, и безбожцем бити? ... — Не в)еру-
)ете, да битише бог? (КовачиЬ 1, 43).
2. нехришНанин, незнабожац. — Чврсти
зидови бранили су ову ... ограЬену културу,
оазу, проти наерта^има варвара, безбожаца ('Кип.
8, 285). Ко безбошци н>ему се клаша)у | У чатр-
л,и к'о и у палата (Живот 1906, 42). Безбожии!
Погани! То ... )е посаьедаи Свантевидоч год,
што га славите Шазор 18, 194).
бёзбозкачкн, -а, -о е. бЬзбожничкй. — Што
се тиче наставл^льа, хришЬанска деца у првим
вековима добивала су га у посто)авшим безбо-
жачким школама (Матиа Д. 3, 47).
безбожное 1 с цел. в. безбожносш (1) . —
бёзббж}е / Онда се наг)е еданъ худи обла-
гатель ... кои н1>га за безбожле оптужи (Дос.
3, 51). Те се сасвим' оденуше | С безбожиемъ
свое душе (Гор). 1, 253). СтолеЬима живесте
у безбож)у (Срем. 6, 39). И поред свега свог
безбож)'а и скептицизма, био [;е] пун су)евер)а
и врацбина Цов. С. 8, 301). Народи се к'о
валови морски | ВеН подижу у безбож)у своме
(Бан 7, 232). Иза свих наших безбож)а и порока
сго)и у позадшш ... Богородичина Прква (Дуч.
]. 5, 62).
безбожник м вар. безбож1ьак 1. она] ко]и не
веру]е у бога, атеист (а); исп. безаконик (2), бёз
божац (1), без перни к. — [Л>уди] колико су год
били безбожншш и анархиста, толико су исто
били и оптимиста С1ов. С. 3, 187). Ба [)е] био
безбожник ... Али, што ни)е крио, то б)еше н>е-
гова неисказана мржша према цркви (Мат. 12,
142).
2. грешник; ойак, р!)ае човек. — Праведни
[Не] жив)ети на зем.ъи и свети Не остати на
н»о), а безбожницима Не путови пропасти (Дан.
Ъ. 5, 104). Кад Турчинъ робл* продае на тргу,
| Безбожникъ онъ с и зверь (Стер. 6, 111). Тай
безбожник [крал,] свое зароблЬаике колЬ и
ждере (Српк. 2, 87). Ове сузе крв нек' плати
мрска | Из прси]'у срамног безбожника! (Дакш.
Ъ. 9, 101). ОтиНи Ну сутра, али Ну поставити
услов да ми та^ безбожник никада у куНу не
привири (Нуш. 1, 157).
безбожников и безбожников, -ова, -ово
ко]и йрийада безбожнику, ко]и се односи на без
божника. — ОпраНе ноге сво)'е у крви безбо-
жниково) (Дан. Ъ. 12, 456). С охолости безбе-
жникове мучи се убоги (Кран,ч. С. 5, 164).
безбожница ж 1. она ко]а не веру]е у бога;
исп. безаконица. — На жалост налази се свуда
 БЕЗБОЖНИЧКИ
и таквих безбожница, ко)е се усу})у)у и средства
им пружити против високе ове божи^е уредбе
(ВукадиновиЬ }., Матица 1866, 650).
2. грешница; ойака, р!)ава жена. — Иди
садъ к кнезу четкому и кажи му, да окъ садъ
безбожницу ону нападне (СН 1851, 75). Безбо
жница! све му )е одала (Баи 7, 83).
безбожнйчкй, -§, -б ко/и се односи на без
божника; исп. безбожан, безбожачки, безбо
жнйчкй. — Господе . . . пресуди измену нас и
овога безбожничкога народа (Л>убибр. 1, 77).
У мукама на)грознн)им | Безбожничку душу
шьу^е С1акш. Ъ. 2, 30).
безбожнйчкй прил. као шшо ради безбо
жник, на безбожнйчкй начин. — Он поступа према
нама безбожнйчкй (Ред.).
безбожнйштво с в. безбожносш. — Данас,
брате, ни крст не помаже. Безбожийштво улегло
у свет (Шапч. 4, 139). Ми смо старинске градове
разорили за аихово безбожийштво (Л>убибр. 1,
215). И.мате поштеше — не знате шта значи, | ...
И имате Веру безбожништва пуну (Бо). М. 4,14).
безбожно прил. на безбожан начин, йро-
шивно верским законима; ойако, немилосрдно. —
Стари Перси)анци мшшьаху да )е безбожно из
ложит Творца у л>удском облику (Мил. В. 5,
35). Нек плате за изгорела села и крв невини
граЬаиа, што их безбожно подавише (Рув. К. 2,
127). Шта? Зар )'е мало, што смо безбожно окле-
ветане, — зар )'ош и ова) гад на мене! (Макс.
I. 3, 424).
безбожност и безббжнбст, -ости ж исп.
безбож, безбожное, безбож|е, безбожийштво,
безбоштво, безбоштина 1. неверован>е у бога, нейо-
шшова/ье бога. — Он се дакле ни Бога не бощ!
— Но можда би и добро било, да )'е тако наста-
вио. Тим би само ;ош очити^е показао безбо-
жност сво)'у (Ков. Анд. 2,61).
2. безбожно дело, грех. — У тишини замка
увид)'еЬеш | Сву безбожност заклетве ти дреке
(Бан 6, 22). Реци неи^ерницима да Не им Бог,
ако )едном учине кра) свощм безбожностима,
опростити прошлост (Л>убибр. 1, 127). И пу-
шен>е )е дакле безбожност (Том. ]. 1, 51). Они
су [Шекспир и Данте] доиста канонисани, тако
да би била безбожност дирати их (Кнеж. Б.
3, 115).
бёзбожн»ак м е. безбожник. — Како Не она
за безбожаака да моли? (Шуб. 4, 142). Доказаше
... да )е исти кандидат безбожник ко]и не
полази цркву (Шен. А. 13, 22). По трафикама ...
продапа)у ее шьигс од ансиклопедиста до матерн-
(алиста безбожника (Крл. 2, 9). Срединах мо)их
неЬеш дожив^етк, безбожкаче! (Ткалч. 1, 137).
[Филип Орлеански] б)'еше раскалашени без-
божшак и пи)анчина (Нод. 1, 89).
безбожшачина м аугм. и йе}. од безбожн>ак
(Зеница, Поп. Д. С).
безоожшачкн, -а, -б е. безбожнйчкй. —
Све ваше безбожвьачке гадари)'е налажу вама
натраг на вашу властиту душу (Крл., КР
1923, 1/4).
бёзбожн>ачкн прил. на безбооюьачки начин,
безбожнйчкй.
бёзбо)азан, -зна, -зно заст. неуешрашив, од-
южан, смео. — Али мо;е безбо)азне лшели |
БЕЗБОЛАН 387
Потлачен>ем мо)а браНа приме: [ Кано мисли не-
дозреле главе (Сто). Ив. 2, 288).
бёзбо)азно прил. заст. неуешрашиео, одважно,
смело. — Ни мало им [Турцима] драго небуде
што им се Срби тако слободыо и безбо^азно при-
мичу (Сар. 12, 300).
безбо)азнбст и бёзбо)азнбст, -ости ж заст.
в. безбедносш. — Конь э добаръ и брзъ, до зоре
можешь у м-Ьсто безбоязности доКи (Дос. 3, 157).
бёзоорн и бе'збб)ан, -)на, -)'но ко/и нема
бо}е, необозен; исп. немашаст. — Сви се минерали
деле на безбо;не ... и бо)ене (Панч. 2, 35). Пче-
лин>а крв ни)е црвена, веЬ безбожна 0ов. ]. П.
1, 26). Лица [питомцима] ... бледа, безбожна, а
израз детшьи (Гол. М. 1, 16). [Кадифа] бли) еда,
управо безбожна и излшьала (Ъор. С. 5, 84). Из
... ране [на растовом листу] потече бистар без-
бо^ш мед (МатиН Г. 2, 91). Она тако воли ...
да нош1]"е празан ча) из безбоще стаклене шол>е
(Сек. 1, 159). Пекина )е ... пуна паучине и без-
бо)них провидних пыша (Петр. Р. 1, 21). фиг.
ко/и се ничим не одлику^е, неизразиш, зеднолик,
йразан. — ХристиКева влада изгледала )е без
божна чиновничка влада Оов. С. 10, 284). Давао
)е троме, развучене, безбо)не епске покуша^е
(Скерл. 9, 165), Глас му ]е ... био постао без-
бо)ан (Ъос. Б. 3, 301). Знала )е свакоме нешто
реКи п)'свуцка)'уКи безбо)ним старачким гласом
(Назор 1 1 , 20). Па опет ништа, опет )е остао затр-
пан, непознат, она] безбожан човек ко)и се не
примеЬу)е (Ъур. 1, 102).
безбожно и безбожно прил. на безбожан на
чин; фиг. неизразишо, неодреЬено, не]аено; моно-
шоно, ]еднолико. — Киша безбодео ли)е (Штам
бах Д., ХК 19, 280). Настаси)евиЬ своде мисли
изражава магловито и безбожно (Павл. М.).
безббжнбст и бёзбо}нбст (безбо)нбст), -ости
ж особина, свойство онога шшо ]е безбо]но. —
Особине [су минерала] ... лепа бо)а, односно
потпуна безбо)ност (Урош. С. 2, 1). Избор ма
терее ... био )е предмет мо)их нарочитих испи-
тиваша, а ко)е сам имао част саогшггити Акаде
мии под насловом о узроку безборюсти неких
природних бистрих вода (Мих. ]., Звезда 1, 63).
Публици оно [ва)арство] изгледа сувише ...
незанимл>иво ... у въегово) гипсаио), мермерно),
или бронзано; безбо)ности (Поп. Б., СКГл 15,
55). 1една тешкоЬа била )е та неодре^еност Бео-
града, шегова безбо)ност, неизраженост (Скерл.
13, 73). „Чика Тима" ... садржи сву заосталост
... и безбожност живота у маломе граду (ЪуриЬ
В., Юьиж. 2, 604).
бёзббл, -ола м (енгл. ЬззеЬаП) фиск, вреша
америчке игре с лойшом и машком.
бёзоблап, -лна, -лно ко/и /е без бола, ко}и
не изазива бол, ко]и не боли. — Брижлъиво )е
прегледао свог синчиКа ... Грло здраво, дисаше
чисто ... столик лабав и безболан (РадиЬ Д. 3,
111). Последаьнх година су у Енглеско) ... уса-
вршене потпуно ... методе безболног раЬаша
(Пол. 1950, 13723/7). фиг. Он )е тога био све-
стан, и читавом сери)ом поносних поза савла1)и-
вао осетл.ивост у себи, и неговао безболан жи
вот (Сек. 4, 220). Л>уди ... [се] раду)у ... сва-
ком безболном бежан>у од свести (Милич. 4,
154). Хафиз, кроз крило бож)ег с)а)а, | Безболну
П)есму креЬе (Шант. 7, 255). Нова држава ...
388 БКЗБОЛНО
успевала )е да на безболан начин, без ... потреса
извуче из народа порезе (АндриЬ 7, 193). У руци
юьига — безболан веран друг (Сур. 2, 12).
безболно прил. на безболан начин. — Та)
шарлатан се хвалио на вашарима да зна да
вади зубе безболно (Павл. М.). Малогра^ански
„социалиста" ... су мислили да Не аутоматскн,
идилично, безболно и без борбе путем задруга
. . . ликвидирати капиталнзам (Борба 1948,
165/7).
безболнбет, -ости ж особина онога шшо )е
безболно, неосеНале бола. — Права среЬа Ье се
... свести на утишаност од свих душевних бура,
на безболност, на унутраппьу непоколебл>иву
мирноКу (Атанаси)евип. К., XX век 1938, 6/98).
Животна струна, што из будизма тече ... то )е
борба за — безболношку (Базала А., Назор 1,
VIII).
оёзббрап, -рна, -рно ко/и ]е без бора (Бу
кин. А. 2).
бёзбоштво и безббштво с в. безбожносш.
— Цон Лабок ... унеколико )е био проширио
ову теори)у ставл>а)уКи )ош пре фетишизма бёз
боштво (атеизам) (Ерд. 9, 5). С тога не би тре-
бало заглушне буке на нас либерале, нити об) еде
са безв)'ерства и безбоштва (Нод. 1, 54). Попови
су се )ош мр годил и због мога безбоштва (Мат.
14, 31). Наука [ни)е] бёзбоштво ... и ако свет
тврди да )е тако (Уск. 1, 238). Та друга про
мена )е: слобода проповедан>а безбоштва; сло
бода проповедала да нема Бога (ГлСПЦ 1946,
51). СсЬао се ... метежа ... у школи: оне дер-
1ьаве ... онога бо)а и запомаган>а, онога без
боштва на чесми [где се би;у и сваОДу због
воде] (Миодр. 3, 22).
йё;>боштина ж покр. е. безбожносш. — Али
на)више су свако)ега зла учшьели и безбоштине
показали у Куче (Мил.., Племе Кучи, 318).
бёзбошчев, -а, -о ко]'и йрийада безбошцу. —
Славише с)а)ну сватбу господина Пепе са без-
божчевом клерку Софитом (КовачиЬ 1, 78).
бёзбрад, -а, -о ко/и }е без браде, голобрад. —
1едан безбради расколиик ... заслужив )е да му
крв попи)ем (Луб. 1, 226).
Бёзбрадица йрезиме (Шем. Бос. 1886, 74;
БК 1905, 1064).
бёзбрадица м покр. голобрад човек, Носа;
исп. голобраднца (Куш. 1, 68).
бёзбран, -а, -о заст. ко/и }в без одбране, без
зашшише, незашшиНен. — Безбраному путнику
не оста;е друго оружие него тужити се на сво;е-
воллост )еднога частника (С.] 1849, 250).
бёзбрат н покр. р!уав браш, небраш. — Ал'
сто ми безбрата гд)е )е подранио на раки;у (Л>уб.
2, 158).
бёзбратица ж покр. е. безбрашница. — 1а
сам бёзбратица и изгубл>сница, отвесам имала
под небом ништа до овога голога живота (Л>уб.
2, 98). Ружа оста сама на при)екладу, и стаде
тужити брата и нарицати му: ... Сад та сестра
бёзбратица | мо;а ружо! (И. 1, 40).
бёзбраткшьа ж в. безбрашница. — Ви мо-
рете тамо погинути, | ... }а остати сестра бёз
браткшьа (НП Шаул. 4, 90). Турске буле-удо-
вице и кадугашке-безбратктье процвиллше по
харемима (Нев., БВ 1908, 457).
БЕЗБРЕЖАН
бёзбратнйк м покр. она; ко]и }е без браша.
— Бёзбратнйк сам, ал' нидесам | ]а би)една удо-
вица! (Никола 2, 220).
бёзбратница ж она ко}а }е без браша; вар.
бёзбратица; исп. бёзбраткшьа. — Би^ах сестра
од три брата, аох! | ... А сад остах без шцедног,
аох! | Куку сестри безбратници (Вук 4, 209).
1а ни)есам имала никог без тебе и Ьеце, знаш,
\а сам бёзбратница! (Бул. С. 1, 8). Па се моли
своме Сину: | ... За дево)ку безбратннцу (Кош.
2, 43). Тамо, ако )е то био )едини брат па
умро, она [сестра] носи црнину целог живота и
назива се „бёзбратница" (Бур. 4, 245). Малена
сам лептирнца, | Сиротица бёзбратница! (Горан
3, 102).
бёзбратственйк м покр. 1. она] ко)и нема
брашешва, ше ]е без ослонца, без зашшише. — По-
хитах да се оженим ... да добавим заплеЬа, )'ер ;с
данас чоек бёзбратственйк свако) рЬи на поха-
рици (Л>уб. 3, 48).
2. она; ко/и се небраш ски односи йрема свозим
брашешвеницима, р1)ав брашешвеник. — Безако-
ник )ест и бескукник оно, бёзбратственйк )е,
коме )е рат мед сво)има мио! (Марет., Крл.
6, 22).
бёзбрачан, -чна, -чно ко]и не живи у браку;
коуи нще заснован на браку. — Безбрачанъ [)е]
ц-Ьо клиръ римске 1фкве (Цук. 3, 34). У без
брачном ... стан>у требовало се )е, да се у пуно)
строгости сачува чистоЬа д)свства (Милаш 2,
19). О безбрачном и ванбрачном животу свеште-
ника говори Виклиф с на)веЬом осудом (Бошк.
Ст. 5, 234). Кораис ... типе о браку ово: „Без
брачии живот, при)ател»у, то \е на)несреКни)и
живот на свету" ("Бор!). Вл. 12, 149).
бёзбрачи)е 1 с цел. в. безбрачносш. — Брачни
бёзбрач)е ) живот, или безбрачное оста-
)ало )е слободном избору (Милаш 2, 19). Ако ли
[свештеник] хоЬе да живи у безбрач)у, он мора
ту сво)у одлуку очитовати при)е рукоположенъа
(И. 4, 283).
безбрачно прил. на бёзбрачан начин, ван-
брачно. — [Козаци су] почели ... по пре^ацпгЬмъ
свомъ обычаю живити безбрачно (беЬарски)
(Теод. А. 1, 105).
безбрачнбет (бёзбрачнбет) , -оста ж живош
без брака, безбрачно сшан>е; исп. беженство, без-
брач)е. — Сдна черта духа времена, у комъ мы
живимо, есте безбрачност (СНЛ 1842, 65). Го
ворило се да )е утица) калу1)ерства био штетан за
породицу, ко)0) )е оно поби)ало светилу, про-
тивпоставл>а)уКи )0) безбрачност као стан.е
светите од брака (Мил. М. Ъ. 11, 70). Стари
[Толсто)] проповеда безбрачност и одрпцаше;
млади ... долази до ... правог заюьучка: Жени
се! (БК 1898, 1279). Лица ... испод 12 година
... нису дужна сво^у безбрачност доказивати
(Никет. Г. 1,48).
безбрашница ж несшашица брашна. — Сам
забран вал>а данас, на ово) безбрашници, пет
стотина дуката (Весел. 8, 32). Мене )'адницу за
текла незгода безбрашница, па се задужила до
очи)у (Маруш. 1, 18).
бёзбрежан, -жна, -жно нндив. неограничен,
неодре^ен. — На овим двема претпоставкама ...
заснива)у се све безбрежие метафизичке спеку-
лаци)е о суштини света (Велим. 1, 132).
 БВЗБРИГ
бёзбрйг м «. безбрига (2) (Хрв., Аре).
безбрига ж 1. в. безбрижносш. — У н>ему
се мирно и тихо почива, | Оно [гробл>е] тешке
бриге безбригом покрива (Нен. Л>. 10, 80). А
кад живот притащ с' да санл | О минулом добу
Ьакован>а, | О безбризи оних младих лета — |
Чини ми се прием с овог света (Шапч. 9, 99).
Све )е ... оживило ... под с]а)ем, што се ли)евао
с красних ;дсво)ака ... с шихове звонке рн;ечи
и с.ми)ешка, из ко)ега се само орила млада без
брига и чиста, весела душа (Ъал. 6, 212). Она би
вол>ела да )с негд)е на селу, у пространо) без
бризи (Ъип. 1, 80). Девет дана и девет ноЬи за-
довол>ства, уживаньа, среКе и безбриге сто)е
пред н>им (Шуб. 2, 102). Обраду)е се Тугомил
прешавши нагло из жалости и мука у веселу
безбригу (Горан 3, 97). Тако ]'е говорио ка-
петан Мика ... претерано наглашава)уКи сво)у
безбригу и нерад (АндриН 8, 148). Утисак ...
болесне безбриге изби)а из сваког предмета
(Хумо 1, 31).
2. безбрижан човек, небрига ; вар. безбриг. —
Од свих зал.убл>ених, ко)и су пожртвовно оби-
)али циганлук, би)аху на)жустри]и Сальх хамал
и Авдо безбрига (Косор 3, 93).
безбрижан, -жна, жно (комп. безбрйжни)й)
1. ко ;и нема брига, мирил, ведар ; исп. безбри-
жл>ив, беспечалан. — Санъ тихш люби безбри-
жне тежаке (Стер. 6, 88). Спустила се казна
Бож)а [ На безбрижан ова) дом (Зма) 1, 319).
Онд)'е нас задахом млада вина и мирисом печених
пурана узян) еле у иски благи безбрижни занос, те
смо ... запревали (Ъал. б, 36). Он ни)'е био онако
безбрижан као остали гости (Ъор. С. 10, 59). Он
)е слушао н>ихов безбрижан смех (Доман. 2, 16).
У „Ивково) слави" ... хтео )'е да очува )едну
„слику из веселих и безбрижних дана старога
Ниша" (Скерл. 16, 52). фиг. Безбрижне крушке
и слатки огрозди | И сухи грашак с)а)у на )у-
гарнъем сунцу (Горан 2, 212).
2. а. безбедан, безойаеан. — Гушанцу су дани
били, за )'емство н>еговог безбрижног проласка,
и таоци (Бат. 1, 224). 6. матери /и то осигуран,
обезбеЦен. — Читая чов)ечи) вн)ск требао би
)сдноме безбрижном чов)еку да скупи све наше
народне щесме, припови)'етке ... и ри)ечи (НПр
Вук, IV). Томе обил>у песама бе)аху узрок . . .
мирне и безбрижне године пред 1848-ом годи
ной (Вулов. 2, 15).
3. немаран, нейаж.ъив, нехашан; исп. беза-
пе чан.— У 1ьсгово) духовитости [било )е] нечега
неосетл»иво безбрижног (1ов. С. 4, 22).
бёзбрижица ж в. безбрижносш. — С )ед-
не стране слободна врева, среКна бёзбрижи
ца, и крилата доколица; с друге стране шум
рада (Рак. Мита 16, 42). Где ли Кеш да-
наске ... угинути ... од ... небратске безбри-
жице, семе им погинуло (Маш. 3, 55). Отац ...
печали рад н>енс грешне безбрижице! (Драж.
4, 14).
бёзбрйж)е с в. безбрижносш. — Видиш му
на лицу то слатко безбриж)'е (Зма) 18, 156). С
Богом, злато, — сан ми око склапа, | Дух би
радо безбриж)ем да плове (Алауп. 1, 52). Све
[се] подало безбриж)у. А ова) немар био [)'е]
горко плаКен (Рач. 2, 39).
безбрнжл.ив, -а, -о ласт. е. безбрижан (1)
(ЦГ, 1овиН. 1).
БЕЗБРИЖНОСТ 389
безбрижлзнво прил. ласт. в. безбрижно. —
А диклица млада безбрижл>иво дрема (Грч. I.,
БК 1905, 756). Жигицама ... поспане снашице ...
безбрижл>иво поступа)'у код ложеша, истек их
кудгод баце (БШН 1870, 124).
безбрвиоьнвбет, -ости ж заст. в. безбри
жносш. — По своюй обичной безбрижльивости за
цело време разговора руке на лепима држаше
(Срб. 1861, 72/3).
бёзбрижнйк м 1. безбрижан, задоволан,
миран човек; исп. безбрпжн.ак. — Сточари су
у Л1алешеву безбрижници, али у исто време и
паНеници (Павл. |ер. 4, 340). Наоколо живе
безбрижници, весели л>уди ("Нор. С. 12, 195).
Чак и л>уди ко)н се радо хвале да позна)у чов)е-
ка чн.м зине, називали су га ... безбрижником
(Пав. 14, 9).
2. немаран, нехашан човек. — Безбрижнику
)ош )е живот црн.и, | Сто пут теже згоде сваки-
дан>е (Алауп. 1, 47). Бсзбрижник мало брине о
себи и кугш и другим стварима (ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
безбрпжница ж 1. безбрижна жена; исп.
безбрижан (1 и 3) (ЦГ, ^вип*. 1; ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
2. (у атрибутско) служби) безбрижна. —
Мо)и иссел.аци, тице мо;е безбрижнице (Ъор.
С. 10, 341).
безбрижно прил. на безбрижан начин, без
бриге, не бринуНи се, мирно; исп. безбрижгьиво.
— Живелн су лепо, тихо. Али не слободно, без
брижно, век све као у неко) бризи, страху
(Станк. Б. '2, 102). Нама друзим лаш)'е )е умрит,
него вам богатим, ча )емате ча оставит — го-
вораше д)'сво)ка безбрижно (Ъип. 2, 60). И догод
;а не чу)ем да )е издато такво наре^еше, )'а Ьу без
брижно спавати (Нуш. 14, 91). Па да не би ништа
себи иза ле^а оставио, од чега би после сум&ао,
намисли он и на шанчеве ерпске у Иванковцу
ударити, »их часком збрисати, па онда дал>е
пут безбрижно предузети (Бат. 1, 181). [Главаш]
друмове чува, да н>има ра)а безбрижни)е ходи
(Вулов. 4, 356). Помислите ... идем ]а са свим
безбрижно по улицама нашега града ГВчрЬ- Вл.
1, 108). Препоручивао сам по примор)у ... на ку-
мове и на при)ател,е да потраже [краву], и обеЬао
1'аку соцбину ... но уздам се ... да ми иске
тако безбрижно пропанути (НПр Врч. 5, 253).
бёзбрижнбет (безбрйжнбет), -ости ж сво]-
сшво, сшагье онога ко}и /е безбрижан, мирноНа,
безбедносш, обезбеЬеносш, нехашносш; исп. беза-
берност, безбрига (1), бёзбрижица, безбриж)е,
безбрижл>ивост, беспечност. — Са каквим бих
правом )а могао одузети томе детенцету н>егову
безбрижност (Мил. М. Ъ. 13, 55). Вратила му се
стара безбрижност н>егова и весела Ьуд (Срем. 8,
111). Ти наши млада дани испун>ени [су] среНом
и безбрижношйу (Станк. Б. 1, 58). Богата, разма-
жени крчмар, б)еше ясс.ъан (едино одмора и
безбрижности (Мат. 9, 84). И мир Не бита д)ело
правде, што Не правда учинити биЬе поко) и без
брижност до ви)ека (Дан. Ъ. 12, 540). Ево [ки-
ри)е] за три м)есеца унапри)ед. Ради се о моме
миру и о мо)0) безбрижности (Батуш. 2, 7). Са-
вла!)у)у [их] греси ньихопи, шихова немарност и
безбрижност о спасешу (Поп. Гавр. 8, 23). Али
миелн ... наваллшаху у главу, потиску)уКи ]една
другу, и сметаху му да проматра живот велико
Г
390 БЕЗБРИЖН.АК
улице с беспосличарском безбрижношЬу (Ъор^.
П. 3, 74). Сва )е та писма слушала Мила без-
брижнопйу, ко)о) се ни)'есам могао ... надивити
(Лив. 1, 36). Наши владаоци мора)у нарочиту
бригу обраКатн на сво)у личну сигурност; Кнез
Михаило, ко)и ни)е хтео то да чини, платно
)'е сво)'у безбрижност главой Оов. С. 8, 88).
бёзбрпжшак м е. безбрижник (1) (ЦГ, 1о-
виК 1; Шоп).
безбрк, -а, -о ко/и /« без бркова; коме не
расту бркови; вар. брезбрк; исп. Носав. — Архи
мандрит видно )е да се 1елисе) по нарави ро-
дио безбрк, као што )е више л>уди ... гледао
без браде и безбрка (НПВрч. 5, 177). На прагу
с^едио )е омален, мршав старчиЬ. ... готово без
брк ("Кор. С. 4, 94). Питам: ко су те безбрке
погани? (Никац 1, 61). Два безбрка стражара
пороше му у сусрет (АндриК, Кн>иж. 5, 79). Слу
шав [)'е] растворивши сви)етле очи и безбрка
уста (Краьч. От). 1, 312). Копкао )е по своме
памКешу и видно себе као )ош безбрка младиКа,
онда, кад )е упознао сво)у Иву (Шим. 5, 123).
безбрк м в. безбрковиН. — Било ]'е л>уди
просителях, ко]и ;е знадофху таку кад они б)еху
безбрци (Мат. 1, 102). (ЦГ, СтаниЬ Мил.).
бсзбркаИ, -аНа и покр. е. безбрковиН (Херц.,
Бор).).
бёзбркац, -кца м ир. покр. в. безбрковиН
(Херц., Бор).).
безбркиле м ир. покр. е. безбрковиН (ЦГ,
]оваЬ.; ШоЬ).
бёзбрковиЬ м ир. безбрк човек; исп. без
брк, бсзбркаН, бёзбркац, безбркиле, безбркул.ак.
— Сусрели се на политичном мегдану брка-
ли)е и безбрковиЬи, стари)и и мла^и (ЪукиЬ Т.
1, 90).
безбркульак, -л>ка м ир. е. безбрковиН. —
Господин Венцличек, та) патулак, трчуллк, без-
бркуллк, ви)ао )е младу доктори)у ... ко ... паук
сироте мушице (Шен. А. 5, 137).
бёзброд, -а, -о ко/и ее не може йрегазиши,
ко;и }е без газа (о води); исп. брод (1). — Силне
ти В0)ске | ... разрише ровове, све воде без-
броде | проЬоше, на Запад, с кикотом слободе
(Кост. Д., Юьиж. 5, 12).
безбрб1)е с месшо где се река не може йрега
зиши. — Па наЬера у безброЬе вранца (НП Бук
7, 126). У Ситницу гази у безбро^е (НП Шаул.
1, 865).
бёзбрб) (бёзбрб)), -0]*а м 1. оно шшо се не
да избро]иши, мношшео; исп. безбро1<ггво (а). —
Човек не зна чему више да се диви: или нспре-
гледно) множиии намека, или неописаном без-
бро)у брдских облика (Мил. М. Ъ. 20, 42).
МеЬу зв)'езданим безбро)ем лебдио )е пун м)е-
эец (КовачиЬ 1, 35). На зиду ... фотографи)'е ...
у широким оквирима, обли)'ешьеним безбро)ем
ситних шко.ъчица (Шим. 6, 128). Читав )едан
сноп закона управл.а свим тим безбро)ем (Ъос.
Б. 2, 246). Он ни)е могао да схвати, среди та)
безбро) нових по)'мова (Петр. В. 3, 10).
2. (у прилошко) служби) в. безброво. —
Тако )' било безбро) пута (Зма) 1, 113). Преко
ниског и подводнога терена ви)уга безбро) по
тока (Ан1)ел. 2, 5). ЬЬени родителей су били веома
пажливи и бринули се за безбро) ситннца (Петр.
ВЕЗВАДНИЦА
Е. 2, 59). Она безбро) нити држи у сво)'им ру-
кама (Ъур. 4, 197). Потребно [)е] безбро) ум)'ет-
ника . . . ко)е [тр. ко)и] Ье подиЬи зграду за
в)ечито очуван>е наше крваве стварности (Горан
2, 33). На небесном плаветнилу осуло се безбро)
зви)езда и зв)ездица (Сам. 2, 160).
бёзбр6)ан (бёзбрб)ан), -)на, -)но ко}и се не
може изброрайи, неизбро]ан, многобро]ан ; вар.
безбро]ен; исп. бешчислен. — Тамо се виде без-
бро)не ватре (Мил. М. Ъ. 29, 29). Против Ср-
би)е купи [се] безбро)на турска во)ска (Нов.
14, 44). Безбро)НО цвеКе цвета | У врту око
мене (Грч. Мил., БК 1905, 758). Пишите юьиге,
дебеле, го)не, | Каиге безброще (Зма) 1, 359).
Зачсо Це] многим безбро)ним ри)ечима припо-
ви)едати (Ъал. 6, 17). Нэихова велика куКа [)е]
са безбро)ним прозорима (АндриЬ 2, 34).
бёзбро/сн, -ена, -ено заст. в. безбро}ан. —
Турска многа войска | Безброена мртва паде, |
Одъ Србина мишце кр-Ьпке (1Ьег. 5, 25). Гле-
даше га л>уди безбро)ени (Раднш. ]. 1, 3).
без5р6)но (бёзбрб)но) прил. исп. безбро) (2)
1. неизбро]но, бескрайно; многобрачно. — Машта
... може стварати ... безбро) но много целина
(Ъор1). П. 2, 6). Прште високе лестве, и кад се
изврну с града, | Бсзбро)но нападача са риком
на земл>у пада (Ил. В. 1, 189).
2. неограничен бро] йуша, безбро^ йуша. —
Безброщо сам га опомнк.ао да то не чини (Свр-
ллг, Васил>.). Значило [он] писце ... изложите
... опасностима, да сваког часа и безбро)но од-
говара)у ... за каи<н>ива дела (Ав. 5, 46). [Он] )е
знао да се говорни глас глумца на сцепи мен>а
безбро)но (Сек. 4, 99).
безбр6)ност и бсзбрб]нбст, -ости ж осо-
бина, свойство. йо]ам онога шшо се не да изброуаши;
многобр0}носш. — Све оне разлике измену гу-
ствве ... провидности, бо)е, еластичности и гео-
метри)ских облика, ко]е су готово до безбро)но-
сти довеле врете чвреглх и течних тела, збри-
сане су и сведене на вр :о слабе промене у
тежини и ... у бо)и (Стан. Ъ. 3, 93). Открива
му Ма)'а Брахме све ликове безброщости (Трес.
3, 159). Поред све безбро)Ности ових богова,
и старе грчке побожности ... осеКа) религиозни
био )е непотпун (Дуч. ]. 5, 176). Живот ...
сваки дан )е узбу!)ивао гладдгу душу жене изо
билием сво)их богатстава, безбро)'ношКу лепота
(ЛалиЬ Р., Юьиж. 2, 466).
безбр6)ство с а. в. безбро] (1). — Без1ак
... блеРо, кад' углед'о Цара | ... У безбро1ству
л' сами Генерала (Сар. 4, 136). б. инднв. велико
богатство. — И ти Ьеш ме замените у сваком
мом сво)ству и чо)ству, и безбро]ству и устро)-
ству (Вин. 7, 440).
безбучан, -чна, -чно ко}и не йрави буку, у
ко]ем нема буке, тих, миран. — Ова) кра) града
)е прилично безбучан, )'ер у н>ему нема великог
промета (Ред.).
бёзбучно прил. на безбучан начин, Шихо,
мирно. — На вечер су били опет у Брезнику,
да наставе тихи ... живот где се све бёзбучно
кретало (Тресч. 2, 81). Летатече тихо, бёзбучно
(Зма) 19, 192).
бёзвадница ж землишше ко]е нема вида, ш).
канала за наводлава)ье. — Рало земл>е, Т). дан
оравьа под водом може да роди 1000 килограма
 ВЕЗВАЖАН — БЕЗВЕРСТВО
кукуруза, па и више, док безвадяица, „суовара"
и у добрим кишним годинама не може дати
више од 2/3 овога (Санцак, Бар)актаровиК М.,
ГлЕМ 1938, 47).
бёзважан, -жиа, -жно ко/и нема важности;
исп. безнача)'ан (1). — Ништа мишце излишно
и безважно (Наст. 2, 129).
безваздушан и безваздушан, -шна, -шно
ко]'и ни]'е исйучьси воздухом, ко/и /е без воздуха;
исп. безрачан (2). — Густина ваздуха опада све
више, у колико висина ьегова расте, тако да на
послетку ваздуха сасвим нестане и наступи без
ваздушан простор (Стан. Ъ. 2, 153).
бёзвезан, -зна, -зно шатр. ко/и нема везе (са
нечим), ко/и нема йо]'ма (о нечему), бесмислен,
глуй: ~ причанье, ~ човек.
безвёздан ). безв)ёздан, -а, -о ко]и /г без
звезда; хо]'и нще обауан звездама, шаман. —
Душа ]"е мо)'а као безвездана ноН (Вид. А. 1, 146).
бёзвезност, -ости ж сшан>е, особина онога
ко/и }'е бёзвезан, онога шшо }е безвезно, нейовеза-
носш, бесмисленосш (Р—К 2).
бёзвера ) . бёзв)ера ж а. в. безвер]е(а) . — Без-
в)ера се помальа, кад народи назаду)у (Павлин.
4, 13). То )е послед, нашег века, | Где у дому,
вере, нема, | Безвера се, сад веН чека, | И, без-
боштво, брзо спрема Оов. В. М. 2, 347). б. не
права вера (за оне ко/и нису исше вере). — Ваша
вера, безвера (Бор).).
бёзвёран и бёзверан ). безв^ёран и бёз-
в)еран, -риа, -рно 1. ко/и ]е без икакве вере;
ашеисшичан. — Ни)е то да )е жена безверна;
него )е бёзверан муж н>ен (Мил. М. Ъ. 35, 15).
И Ната отвори ту ... юьигу, у ко)0)' )е био и
Сановник и Трепетник и Рожданик ... и )ош
сила других паметних ствари у ко)е дананньи
безверии и безбожнички нарашта) и не веру)е
(Срем. 4, 12). Во)вода од Орлеана био )'е скеп-
тичар и слободаак, тако су тада звали сло-
бодне и безверие духове (Штампа 1908, 1). По
целом свом смислу за живот, жена )е свагда
безверна колико и неверна (Дуч. ]. 6, 135).
2. ко}и пи]'е Праве вере (са гледишша йри-
йадника друге вере). — Како Немо ра)ом управ-
:ьатн, | кп)уно )'е сабл>а Орканова | на мегдану
)уначком добила, | на Косову и другим пол>има I
од влашкога рода безв)ернога (Н>ег. 8, 16). И
витешке крвапише руке, | ... СвкуН' Турке
безверие хайдуке (НП Чо)к., 257).
3. ко/и не одржава задашу реч, вероломан. —
Оида вичу из синцира | савезане поглавице: |
ТгуприлиНу, безобразна | и безв)'ерна мрска гла-
во, | то се д)ело храбро, мушко | зват не може,
нити зове (Н>ег. И, 10).
бёзверац ). бёзв)срац, -ёрца м в. безверных
(1). — Пошто исти крал» би)аше безв)ерац, народ
га прозва Гадом (Гр1}. 5, 3). Велика )е саблазна
учител. бёзверац (Мил. М. Ъ. 12, 12). Ако му
станет доказиватн, да нема баксузлука, онда си
„ни)една в)ера или безв)'ерац" (Семиз С, БВ
1905, 217). Н>егош ... )есте слободан мислилац,
али ни)е безв]'ерац (ШкеровиН Н., НЕ 11, 1).
„Оци и Д)еца" приказаше нихилисте, нови тип
безв)'ерца и западн>ака у Руси)и (Прох. 1,4).
бёзверачкй '). бёзв)ерачкй, -а, -б ко/и се
однпси на безверца, ашеисшички. — Силаб [па
пин] проглашен енцикликом 8 просинца 1864,
391
зборник )е главних безв)ерачких заблуда (Па
влин. 4, 26).
бёзвёри)е ). бёзв)ёри)е с в. безверие. —
Око мене широм | Безверие мрачно развидаше
крила (Ил. В. 2, 141).
бёзверица ). бёзв)ерпца ж в. безвер]е(а) . —
Морамо ... смело и у исти мах паметно сузби)ати
празноверицу, безверицу и глупост (Г—Г 2, 207).
бёзвёр)е ). бёзв)ёр)е исп. безвери;е с а. не-
йризнаваме , нема/ье нщедне религи]'е, ашеизам;
исп. безвера, бёзверица, безверство. — Безв)'ер)е
неможе да одржн никакав народ (Павлин. 4, 13).
Та)еран )е . . . тек на самртннчко) постел»и дао
свештенику написмено пока)ан>е за сво)е без
верие (Дуч. ]. 6, 241). Кра) свег свог безвер)а
он не могаде сакрити узбу!)ен>е (Тюс. Б. 2, 216).
6. сумгьа, скейса, колебагье. — После га )е чекао
дуги пут сударан>а, страдааа . . . безвер)'а (Шуб.
3, 181).
бёзвёрка ). бёзв)ёрка ж в. безвернииа. —
Ваш отац ]'е безбожац и безв)ерац . . . вал>да
сте и ви, д)ево)ко, безв)ерка (КовачиК 1, 68).
бёзвёрнйк и бёзвернйк ). бёзв)ёрнйк и
бёзв|ернйк м исп. бёзверац 1. она] ко/и не При
знаке ни)едну веру; ашеисш(а); исп. безбожник
(1). — еретик ;е отпадник од Бож;ег закона,
али он ни;е безверник (Нуш. 8, 194). Ваша кКи
и мо) знанац нека постану безв)'ерници. В;еру
)е лакше збацити него хал.ину (Шен. А. 8, 295).
2. она] ко]и йрийада нейраво} вери (са гледи
шша оних ко]и су друге вере) . — Кад ни1;оше Тур-
ци безв)'ернтпш, | Ъе кренуше млади Црногор-
ци | ... Тада Турци на н>и ударише (НП Вук
9, 46). Треба помоЬи Арбанасима и туки Турке
безв)ернике, сво)е непри)ателл (НовиЬ 7, 320).
3. она] ко]'и не дроки задашу реч, вероломных.
— Од Турчина стара безв)ерника (Вук, Р).). И
Мурат 1е био обекао, | У ХритнЬане да дирати
не Не | ... Но безв мерник ни^е св1еровао (НовиН,
ОС 1864, 182).
бёзвёрняцан бёзвервнца ). бёзв)ёрница и
бёзв)ерница ж жена безверник; исп. безверна.
— ]а ни^есам ни безв)ерница ни в)ероломница
(Нев., Звезда 4, 154).
бёзвёрничкй и бёзверничкй ). бёзв)ёр-
ничкй и бёзв)ерничкй, -а, -б хо]'и се односи на
безвернике, ашеисшички (Бор).).
бёзвёрскп и бёзверскй \. бёзв)ёрскй и
бёзв$ерскй, -5, -б ко]и се односи на безвер]'е, ко/и
]'е у вези са безверием, ашеисшички. — Учини
утисак на безверско друштво ко)е )е толико
марило за те ствари колико за крал>а од Сиама
(Мил. В. 4, 424). XVIII век наставлл та) за-
почети посао народног образовала, али не у
верском смеру, но у отворено^безверском (Скерл.
6, 5). Он )е чак сажал>евао свога колегу ко)и
мора да представлю )едну владу ко)'а )е никла
из револуци^е и у основи )е безверска (АндриН
5, 103).
безверство и безверство ). бёзв)ерство
и безв]ёрство с в. безвср]е (а). — Баш упо-
редо са модерним радничким покретом разви)а
се безверство као по]ава у маси (РН 1905, 39/2).
Религиозно осеНан>е било )е потпуно погашено,
а на н>егово се место у срцима укоренила грозна
празноверица, ко;а )с спрам безверства у главп
чудноват контраст чинила (Нов. 4, 111). Не
392 БЕЗВЕТРЕН — БЕЗВЛАПГЬЕ
трпе [га] свеКеници ради въегова безв)ерства
(Ъал. 8, 75). Безв)'ерство, нев)'ерство (ЦГ, 1о-
виН. 1).
безветрен )' . бёзв^етрен, -а, -о ко/и /е без
ветра, тих. — Рано у ютру, у време топло и без
ветрено, донеси у вшоградъ у сосуду съ водомъ
[калеме] (Бол. 1, 288). Чудна )'е била далека,
глуха орн>ава, ко)а )е толико с)еКала на гром
у такову тиху и безв)етрену зимску вечер 0а-
ковлевиЬ Н., Ви). 3, 140).
безветрица ). бёзв)етрнца ж време без
ветра, зашиш)е, майна; исп. безв)етар)'е. — У
олу]и натезали [смо] )адра и ужета, а у безв)е-
трици ... веслали у водама (Бег. М., Ви). 3,
692). За време безветрице, море )'е било узбур-
кано (СимиЬ. Ж. 3, 25\
безвндан, -дна, -дно ко/и /« обневидео, ко]и
не виды, слей. — Видь е одъ оспица изгубю; но
и као безвиданъ тако се ... одликовао, да га
е Митрополитъ црногорсшй св. Петар ПетровиЬ
као писмоносца употребю (СН 1844, 1297). фиг.
Узи^осте ви, | ...виделом да се назовете света. |
0, безвидни! | боговима да се начините, | О,
безбожни (Стеф. Св., КТ 3, 80).
бёзвиздан, -а, -о (з.) в. безвездан.
безвир- е. безвер-, напр. безвирнйк.
безв)ездаа е. безвездан.
безв]ер- в. безвер-.
безв^ест, -а, -о ().) покр. безуман, сулуд. —
Луда ни манита у нас нема. Томе реку, да )е
звекнут ... да )ебезв)ест (Буковина, Ард., ЗНЖ
5, 12).
бёзв)етар}е с ().) е. безвешрицз. — Зима мало
попустила и настало потпуно безв)етар)'е 0урк.
1. 1, 105).
бёзв)етрен в. безветрен.
бёзв)етрнца е. безвешрица.
безвладарство с заст. е. безвлашНе (1). —
А мисле ]е [славу] каЬи у стан>у ко)е сада влада,
т). у стан>у безвладарства 0сд. 1873, 93).
бёзвладн)е с арх. в. безвлашНе (1). — Без-
влади)е )е стан.е народа ко]'и не има поглавара,
нити власти да н>им управл>а (Никол. Ъ.).
безвладвй, -а, -б заст. е. анархисшички. —
бръ ко критички мудрослови, неради нити у
господареКемъ иначе деспотскомъ, нити у без-
владномъ иначе анархшскомъ, него ради у пра-
вомъ обштинскомъ или републиканскомъ духу
(Бранк. К. 1, 183).
бсзвладнйк м е. анархией (а) (1). — Они
се сами зову „анархиста", или просто хрватски
„безвладници" (РадиЬ А., Дом 1901, 243).
без владноет, -ости ж заст. е. безвлашНе (1)
(Поп. Ъ. 4).
бёзвлаг)с с в. безвлашНе (1). — Услиед тога
наста ... безвла1)е и неред у хрватско) држави
(Рач. 2, 254). Расматравьем и претресааем ...
овога ... само )е у стаиьу ... да )едном постави
кра) интелектуално) анархией (умном безвла^у,
нереду) ко)и ... цару)'е у области Стратеги]'е (Ъу-
риК Д. 2, 245). Унутраппье борбе ... чинлху да
)с ... трахало у земл>и на)горе безвла!)е и во;-
ничко самовлашКе (К—] 1, 13). Овако, у општем
лудилу и безвла1)у ... нико на)е могао никога
да саслуша ни разуме (АндриЬ 5, 322).
безвласан, -сна, -сно ко/и /е без власи, без
косе. — Многи [су] чалме свое погубили были,
и ведромъ небу оставили, да шмъ оно ныше
безвласне (голе) главе покрыс (СНЛ 1840, 144).
бёзвласничкй, -а, -о правн. ко/и нема вла-
сника. — Установл>ава се фонд за ратну штету
у ко)и улазе: суме добивене од прихода и про
доле безвласничких имальа (Моск., Село 1923,
174/6). Извршио [)е] ... распрода)у такозваних
безвласничких имаша (Правда 1917, 234/2).
бёзвласно прил. заст. йрошивно закону, са
моволие. — Совету ништа друго шце оспфло,
но одузети попечителчлвима могуЬност безвла
стно упьетавати чиновнике (Гру). ]. 1, 209).
бёзвлаенбет, -сти ж заст. е. безвлашНе (I)
(Во)в., Бор).).
бёзпласт ж заст. друшшвено уреНеле у ко]ем
нще йошребна власш. — Слобода се на против
оснива на одрицшьу завла^ивавьа и у свом
кра)°н>ем развитку евршава се поемом безвластии
(Марк. Св. 5, 196).
безвластап, -сна, -сно а. чща се власш на
оссНа, ко/и нема власти, немоНан. — Позиве
владу да пази ... да Срби^а „не постане репу-
бликом под кнезом" као што )е постала Пол>-
ска „са безвласним и немоКним крал>евима на
челу" (Прод. 2, 252). Она носи ... и тврду
)едну во.ъу ... да се уздржи, да се не пода,
да се не покаже ни слаба ни безвласна над
самом собом (Богд. М. 2, 81). б. ко/и Пока
зухе ошеуешво власти; исп. анархичен (а). —
Оне [новине] описую, као да се престолный
градь Мадридь у са свимъ безвластномъ станю
налазн (СН 1834, 47). И само држанье Арбанаса
;е кудикамо пред главарством свога фиса скром
нее од онога у кучки)сх Срба, ко)и су теча)'ем
безвласни)сх времена ... били непокорни гла-
варским одлукама (Дуч. С. 1 , 145).
безвластие с арх. в. безвлашНе (1). — Анар-
Х1я е по ербски реЬи „безвластие" (Поз. 1849,
139). У народу >е моментално настало без
властие (Марк. Св. 6, 47).
бёзвлашЬе (бёзвлашЬе) с 1. сшан>е без др-
жавне власти, анархща, безакаье; исп. безвла
дарство, безвлади)'е, безвладност, безвла^е, без-
власност, безвластное. — Сви та дога()а)н . . .
чинили су утисак ... да )е у Турско) настао
неред и бёзвлашЬе, и да тако растро)ена эемл>а
ни)е у станьу ратовати Сов. С. 8, 305). Посли)е
пропасти млетачке републике, за ври)еме без-
влашКа, владика [се] поче спремати да с во)-
ском си!)е у Боку (Мат. 8, 127). Београдски
Пашалук ]'е остао без организоване државне
власти; па ипак у въему ни)'е завладело безвлашНе
(НЕ 11, 394).
2. разузданосш, нейокорава/ье власшима, само
вола. — Радикална владавина са сво)им само-
управним безвлаптЬем ... свела )е била круг
државне власти на вароши (Нов. 22, 142).
Арнаутин се уплати, н>еговом безвлаппЧу до-
лази црни пегак тек кад му се жена уплати
(Бож. Г. 3, 93). Турске власти ни)есу хт)еле
трп)ети бёзвлашЬе Климената и покушавале су,
да их нагна)у на послушност (1овиК. 4, 419).
У там временима владалац као Лу) Петнаести
 БЕЗВОДАН — БЕЗВОЛ>НО
и Цар Павле били би срушени пре него што
би аихово безвлашКе напунило месец дана
(Мил. В. 3, 46).
бёзводан, -дна, -дно (комп. безв6дни)й)
а. ко]и ]е без воде; сиромашан водом. — Западни
[део] )е ... бёзводан, без и;едног потока или
;ачег извора живе воде (Шоб. С. 2, 11). Оне
су [вртаче] или безводне или у н>има има воде
до познога лета (Цви)., ПГл 1887, 807). Он
упуЬу)'е ... инжен>ера како Ье ... да изведе
наводдьаваизс у безводно) области (Петк. К.
1, 9). Мали 1осо ипак се не могаше привик-
нути каменоме и безводноме Тишковцу (Шим.
5, 29). б. хен. ко]и не садржи воде. — Алкохолъ
... яко ошя, а кадь е врло безводанъ и опасанъ
е (Мар. В. 2, 251). Соли кадъ су безводне, тврде
су (И., 208). Сушеае обавдамо ... помойу без-
водног натри)евог сулфата (Бубан. 1, 137).
безводица ж а. оскудица у води, немале
воде; вар. безводница (а), брезводица. — Али
су на жези во)ници страдали од безводице (К—т
1, 60). И у вал>евском округу има такав )едан
кра), где влада безводица (Здр. 1909, 106). У
селу )е тешка безводица, па сад жени вал>а и
брдом и долом далеко, далеко поЬи, да из вре-
ла ... донесе ... воде (Буд. 2, 120). Бунар ни)е
никад био сам, а у ово) безводици служило се
вьим све село (У). И. 1, 64). б. суша, Период без
кише. — Л>уте безводице дигле мокрину земл>и
(Павлин., Р1А). У брдима завладела же1) и без
водица па на Коравцу отимачина о воду (Хумо
1» 54).
безводница ж а. в. безводица (а). — Кад
нема воде, каже се да )е безводица или без
водница (Куш. 1, 18). б. време или место ос-
кудно водом. — Безводница ;е ври)'еме кад суша
пресане воде, а каже се и м;есто 1>с нема воде
(ЦТ, 1овиЬ. 1). А зашто из ове рупчине и без-
воднице не прем)есте престоницу? (Пав. 18, 137).
бёзводност, -ости ж немагъе воде, оскудица
у води; ист. безво^е. — Све )'е [код брда] око-
мито, суновратно, па то уз друге факторе (ого-
лиНеност, бёзводност итд.) да)е ман>е питом
карактер целоме кра)у (Цви). 1, 906). На мору
[)с] бура, а у пустивъи дивл>и зверови и бёзвод
ност (Том. ]ов., Дело 10, 182).
бёзво^е с е. бёзводност. — Што )е пустош
гроб сваке вегетаци)е, тому )е узрок нъезино без-
во!)е и безшум)е (Шул. 3, 49).
бёзвоэац, -осца м индив. она] ко]и нема кола
(Трнски И., Виенац 1884, 450).
бёзволац, -блца и бёзвоца м (мн. бёзволци
и бёзвбци, ген. бёзволаца) она] ко]и нема волова
(обично услед сиромашшва); вар. брсзволац; исп.
безволица, безволник, безвоник. — Доста пута
имукан чов)ек, ко)и има 6 волова, пусти без-
волца чов)ека уз плуг, те му узоре (Богиш. 3,
490). Кад )е загнет не ради се ништа на киви ...
)едино Не ти ова) или она; дата волове да ору
безволцу тежаку (Иванчевик П., БВ 1893, 365).
Безвоцима слободно )е помоки плугом и мота-
ком (Бег. Н. 2, 29).
безволица м и ж в. бёзволац. — Сиромашних
л>уди има ко)и не.ча;у ни волове за оран>е и зову
их безволице (Кар. 1904, 227). Зар да дам де
вочку у куКу безволица Сак. Т.). Кмет наредио
да безволице само изи^у на кулук мотикама. ]&
65
393
сам ти одавно безволица, )ер ми липсали волови
(Вел,. Н.).
бёзволнйк м в. бёзволац. — Л>уди „безвол-
ници" (ко)и нема)у теглеке стоке) прину^ени су
за стоку давати наднице (Павл. 1ер. 2, 120).
бёзвол>а ж а. е. безволносш. — Беше у н>о]зи
нека савъалична безвода ... )'ер чишашс се, да
душа у том лепом телу )'ош спава Цавор 1875,
396). б. неошйорносш, йойусшливосш. — Ни)е
могао ... да се окористи вьеном д^евичанском
безвол>ом и сли)епом оданошку (Ъал. 7, 25).
бёзводаы, безводен и бёзвол>ан, -л>на,
-дно 1. а. ко]и ]е без воле, равнодушан, айаши-
чан. — ХоКе, чича, чама на човека. Невесео )е и
бёзводан (Шапч. 4, 119). Ни]е наследие) ништа
... од очеве снаге и енерги)е, сем црта лица,
ко^е, уместо чврстине, ода)у ... безводног са-
аалицу (Петр. П. 2, 27). Душан Милаш изнио
;е помн>иво изра^ени план рада и развн)ао
га са топлином, ко)а би осво)ила и на)без-
водшф (Барт. 1, 113). Главни )унак )е )'едан
безводни, уморни изданак 1'едног старог гр-
мена (Вукик М., Зап. 4, 51). б. фиг. ко]и нема
снаге, живости, беживошан. — Онда тек запали
Га)иша сво)е чтафло, али одрвенило и посве без
водно (Турик 3, 93). [Дан шаде] сво)у )адну и
безводну св^етлост на предмете (Мил. В. 2, 103).
2. а. ко]и нешшо ради мимо сво]у волу. —
Тако )е био квьаз Михаило у овом послу аи
хово безводно оруди;е (Тар. И. 2, 357). Сла-
вени [су] бирали 12 измену себе найзнатнш
и найбогатш людш, кои су ме^усобне ныове
распре пресу!)ивали, и явна двла управляли,
нетражеки никакве плате, нити безвольне услу-
жности (Крст. Н. 1, 325). б. независан од воле,
аушомашски. — Укоченост )е безводно грчеае
мишика (Ъорг). Влад. 1, 125). Безводни покрети
мишиЬа ... изводе- се независно од наше воде
(Дав. Л>. 1, 8).
бёзводе с заст. в. безволносш. — У часо-
вима безвода ра^а)'у се злокобни непоредци
(Стер. 12, 236).
безводица ж в. безволносш. — Са стабла
нашег живота пада лишКе, споро се завргава
плод, крива )е наша душевна безводица (Крашч.
С. 6, 191).
безводно и безволосо прил. в. безволно. —
Мичу клецава кодена, безводко и досадливо,
као живи мртваци (Драж. 2, 134).
бёзвбднйк и бёзводнйк м она] ко]и ]е слабе
воле. — Народ гомила безводника и слабиЬа,
стадо (СимиК Н., ХК 14, 44). Паскал ... )едан
безводник ко)И себе и сво^е безбоштво анти-
дотира Богом (Лаз. Б., СКГл НС 13, 507).
безводно, безводно и безводно прил.
вар. безводно 1. а. без воле, равнодушно, айр-
шично. — Поп )е п)евао безводно и промукло
(Ъоп. 1, 150). Ученици са радошКу очеку)у ча-
сове )едних, а безводно и са незадоводством
часове других наставника (Гл 1ПД 12, 923).
б. фиг. млишаво. — Пошироке хлаче ... висделе
су му отрага, празно и безводно (Мар. Р. 1, 149).
2. Прошив сво]е воле, мимо сво]у волу. —
Видекеш да мораш увек нешто трпети, •водно
или безводно (Сек. 4, 93). ВЬегова душа има
у самом и, ему неразумдивих лав привата, у
ко)е безводно заблу1)у)е (Шапч., Отацб. 2, 336).
Г
394 ВЕЗВОЛ.НОСТ
Знадем те добру, пуну миливе, | Ал' те се опет,
безвольно, бо|им (1ов. В. М. 1, 139).
безв6л>ност и безвол.ност, -ости ж ошсу-
сшво воъе, айашщ'а, учмалосш; исп. безволл (а),
безвол»е, безво.ънца. — У влади се осеКао неки
замор и неодлучност; у странци нека безвол.-
ност Оов. С. 10, 115). Оно )е била сентимен-
талност пуна ... окрутности ... ово напротив
)'е безвол>ност; без праве в)ере и нарочите наде
(Барт. 1, 134). После заноса и полета долазила
\е тешка безволэност и гаг)ен»е (Маш. 3, 184).
бёзвбнйк м е. безволац. — Но остависмо
оман>е свеце, да се сиротама и сирочадма и без-
воницима (ко)и волова нема)у) сору шихове ба
штане (Врч. 5, 32). Ко)и има]у радннх волова,
по!)у са запрегом, а безвоници по!)у сами (Вукос.
С. 1, 21). Нема сел>ака веома богатих, али )е и
безвоника среКом )ош врло мало (Мил. М. "Б. 15,
116). Збун>ен дечко муца | У чело га куца | По-
деранштина, | Безвоник (Кош. 10, 147).
бёзвоКан, -Кна, -Нно а. ко/и нще йогодан
за гцоье воНа (БнХ, Грг}. 1). б. ко/и нще засажен
воНкама. — Невесшье )е до недавно било без-
вокан кра), а у н>ему данас раг)а)у изванредно
лепе )абуке (Радул. ].).
бёзвредан1 и бёзвредан ). бёзври)едан и
бёзвредан, -дна, -дно ко/и /« без вредности,
важности, некорисшан, неуйошреблив, иеважан;
иен. безвредностан. — Кад би физичка немоЬ
обладала ко)им народом, онда би он ... постао
безвредна чинлница у колу других народа (1ед.
1873, 129). По)единци [су] били изложени на)го-
рим шиканама, нарочито онда, ако би се на
шло какав, ма колико стар и бёзвредан . . .
комад оруж)'а (Ъор. В. 2, 106). Уместо справа
за мереше и апарата ко)и се не могу израдити
у нашо) земл>и, набавл>а)у. [се] безвредни и
мало потребни апарати (НМ 1949, 19). И кадгод
би погледао свежн>еве тога безвридеднога папир-
натога новца, н>егов би)ес би се обнавл>ао (Ма-
тас. 1, 22).
бёзвредан2 и бёзвредан ), бёзври)едан и
бёзвредан, -дна, -дно заст. 1. ко/и не наноси
или не може да нанесе йовреду, шшешу, нешко
длив, безойасан. — Водоземци ... понайвише без
вредна су и леня створеня, кромъ страшны
крокодила' (Мар. В. 1, 208).
2. нейовре^ен. — Старица то )едва дочека,
спреми се и отиде, и опет се скоро поврати без
вредна (Сар. 12, 251).
безвредно1 и безвредно ). бёзврн)едно и
безвредно прил. без вредности, бескорисно. —
Безвредно )е навал>ивати на шега да прими на
граду за посао ко)'и ]е он урадио из осеЬа&а
дужности (Ъорг). М.).
безвредно* и безвредно )'. бёзврн)едно и
безвредно прил. заст. без вреда, без йовреде. —
И тако (едва )'едвице Суле)ман везир отпусти
безвредно сво) лов и жртву (Сар. 12, 460).
бёзврёднбет1, бёзвреднбет и бёзвреднбет
). оё.зврп^едност, бёзвреднбет и безври)ёдност,
-ости ж недосшашак вредности, нишшавносш; исп.
бёзвредан1, безнача). — Мрачни везир са ко)им )е
сваки разговор )една лекцида о безвредности
свега што постов (АндриЬ 5,213). [Инфлашф]
претворила \е н>нхово наслеЬе у потпуну^без-
вредност (Матк. I, 47). Кадгод би угледала
ВВЗВРВМВНСКИ
пустивьака, мислила би на сво)у болесну страст.
на безври^едност свог живота (Бубл. 1, 227),
бёзвреднбет8 )'. бёзврн)еднбст ж заст. без-
ойасносш, безбедносш; исп. бёзвредан*. — Ово
право не само, што е естетство установило; но
и ... за кони, — коима се свако општество у
безвредности храни (Кост. М. 1, 64).
безвредностан ). безврн}ёдиостан, -сна,
-сно в. бёзвредан1. — Ове обвезнице биле су без-
вредносне ... тако да се нису ни котирале на бер-
зи (Рибар 1, 182). Од одела рече да >е преостало
свега )едан полован и безвредносан зимски
капут (ПоповиН Ч., БК 1902, 971). Како ;'е ово
мало равнице око Скрапежа пропало и безвред-
носно ... сел>аци су попели куКе на брда (Павл.
Л>. 3, 123).
бёзврежац, -ешца м агр. покр. ероша круй-
ног йасу.ъа ко/и расше жбунасшо а нема врезке
(Жупа, МилиК).
бёзврёме ). бёзври)еме, бёзвремена с 1. заст.
неблаговременосш. — Време краен, а безвреме
казни (НПосл Мушк., 30).
2. мед. изосша]ан>е менешруацще. — Пота)-
ница (нецви)ет, безври)'еме, атепогтЬбе) ли)ечи
се узиман>ем с медом у прашак стуцаним плодом
брштановим (Ъурч. 1, 70).
бёзвремен, -а, -о 1. заст. ко/и бива у невре-
ме; йрееремен, йреран. — Велика штета чини [се
винограду] не само честымъ, него и безвремен-
нымъ копан-Ьмъ (Бол. 1, 217). Но смерт бёзвре
мена ... узела га )е ("Борг). Т. 2, 402).
2. а. ко/и нще везан за одре^ено време, раз-
доб.ъе; исп. бёзвременскй. — Приятельска услуга
... е бёзвремена, и безместна (С. Дн. 1855, 9/3).
Прозна традишф — бадке, народне приче и др.
не везу)е [се] у главном за истори)ске личности
... но )е безимена и бёзвремена (Стеф. Св.
6, 220). б. ко/и /е ван времена, вечиш. — Без-
временим и достижним божанским законима не
треба логика временске узастопности (Сек.
3, 117). Да си ти [Христе] од искони {едно-
родни син и реч очева, сабеспочетан, бёзвремен,
с н»им увек битан (Баш. 1, 147).
бёзвремено прил. 1. заст. у невреме, кад не
трем:. — Разумно учени човекъ никадъ без
временно и суетно не показуе науку свою (Дос.
3, 171).
2. вечишо. — Вон. рибе, катрана и )'ухте из
кита)"городских магазина, страже што се мичу
по круништу зидова у )едноличном гиба&у,
све то сто)и бёзвремено у знаку столетних пер
спектива (Крл. 2, 75).
бёзвременбет, -ости ж 1. айагье, особина
онога што /е бёзвремено.
2. грая, особина йо ко]0] глаголена радн>а нще
везана за одре!)ено време, веН ваоки за сва вре
мена; исп. свевременост. — Отуда н>ихов [ре-
ченица] „уопштени" карактер, а отуда и н»и-
хова „безвременост", тако да глаголи у презенту
у н>има имаду само значеше свога вида (БелиЬ,
1Ф 6, 112).
бёзвременскй, -3, -б грам. ко/и нще везан
за одрешено време; исп. бёзвремен (2а), свевре-
менски. — У реченицама безвременским или
таквим ко)'е вреде за сва времена — они [гла
голи] доби)а)у значеше свога вида: тра)'ности
или серийности глаголске радье (БелиН, 1Ф
 ВЕЗВРВМВНСКИ — ВЕЗГЛАВАН
б, 113). Постанак глаголских именица и изве-
дсних придева пада, истина, у оно време када
)е значенье глагола било безвременско глагол-
ско-партиципско (Велик 11, 85).
безвременски прил. 1. на начин ко]и ни]с
везан за време, вечишо. — Тс оштре падине ...
преси)'ава)у се у полумраку, сшьиго, мирно и
безвременски (Борба 1947, 82/4).
2. грам. на начин ко]'и нще везан за обречено
време. — УказаНемо овде на подударност зна
чена безвременски употребл>ених глаголских
облика (Стев., ]Ф 18, 61).
бёзврсменство с незгодно време; исп. без-
време (1). — Не срдисе за безвременство или
неподобно м-Ьсто (Дос. 6, 55).
безвремпа прид. (само ж) ко]'а Наши од
безеремена (2) (БиХ, Гр5). 1).
безври)ед- в. безвред-.
бгзври^еме в. безвреме.
бёзвучан (бёзвучан), -чна, -чно 1. ко]'и нще
звучал, ко]'и нема }асан звук. — „И ти мислиш,
да Ьу )'а моКи спавати?" одговори старица без-
вучним гласом (Даница 1866, 651). ХоКе по цену
живчаних напада да исцеди из цигайских без-
вучних Кемапета и оно што бисмо назвали: тише
од на^тишега (РадиК Д. 3, 54).
2. грам. (о сугласницима) ко]'и се изговара
без шрейерепа гласных окица, мука».
3. Фиг. а. безгласан, нем. — Цветови само
махну свощм безвучним главицама (Рак. Мита
5, 14). У златно), безвучно) тишини, под мо-
друл>астим ... балдахином кренуо )е Загорац
(ПолиЬ 1, 52). б. ]еднолик. — Да ударени тон ...
у души сродне тонове пробуди ... и да безвучни
живот полепша)у и посвете (Вулов. 1, 126).
бёзвуч)е с мир, тишина. — Тада и у н>ено)
души завлада некаково безвуч)'е (Коз. ]. 4, 271).
безвучно (безвучно) прил. на бёзвучан на
чин, безгласно, мукло; шихо. — Почела [1-е] опет
да се безвучно сме)е до суза (Радов. К. 1, 234).
У ... парку, беззвучно живка)у птице (Велм.,
К] 3, 269).
бёзвучнбст (бёзвучнбст), -ости ж нема/ье
звучности. — У неким немачким ди)алектима
код експлозивних дентала ни)'е обавезна ни
звучност ни безвучност (Белип 11, 531).
бёзгаЬа м покр. в. безгаНник (2а) (ЦТ, Шок).
безгаЬан, -ана м в. безгаНник (25). — Сан-
килоти (безгаКани) васкрсли на велики ужас
високородних удовица под именом ... (беско
шул>ци) (Рак. Мита 9, 112).
бёзгаНац, -Ьца м покр. в. безгаНник (2а)
(ЦТ, ШоК).
бёзгаЬиле, -а м покр. в. безгаНник (2а) (ЦТ,
ШоЬ).
бсзгаКнпк и 1. она] ко]'и нема гаНа. — „Без-
гаКнику ни)е могуЬно гаКе скинути" (Поп. Б.
5, 228).
2. фиг. а. пуки сиромах, гола; исп. безгаЬа,
безгаКац, безгаЬиле, безгаКоша. — Све што )е
гладеж и безгаНник, то сад тражи издржан>е
(С. Заст. 1891, 2). Тамо су ти: муфлизи, бан
крота, безгаЬници, бескугшици (Шумад. 1888,
194). б. ист. йолишички револуционар, левичар у
доба насша^ана социализма у Србщи; исп. безгаКан,
395
санкилот. — [Радикалн] истина има^у сво)е банке,
а шихови прваци су од некадагшьих безгаЬника
постали богата л>уди (Село 1923, 192/2). Пред
народом и пред владаоцем ви сте нас двадесет
година клеветали као конспираторе, комунце,
петроле)це, анархисте, динамитли)е, паликуКе,
безгаКнике (Од). 1888, 34/2).
безгаЬовьа м покр. е. безгаНник (2а) (ЦТ,
ШоЬ).
бёзглав, -а, -о (комп. безглави)й) исп. бёз-
главан 1. ко}и ]е без главе; ко]и ]е лишен главе,
обезглавлен. — Школже (или безглаве животише)
сто]е на доста ниском стугаьу савршенства (Жив.
Ж. 1, 56). Али ]с тужно вид)ети на столу без-
главо пециво (Л>уб. 1, 34). Маса голих телеса,
смешаних и у покрету као гомила румених црва,
безглавих, безимених ("Вое. Б. 2, 96). Остадох
с)едеКи покра) безглавога Спасо)а [отсечене главе]
(Шнм. 8, 338). фиг. ко]и ]е без старейшие, мужа,
матице. — Француску остави безглаву (Пав
лин., Р1А).
2. а. ко/и )е изгубио ори}еншацщу, збукен,
йомешен, избезумлен. — Преплашен стрчах на
улицу и наЬох се у журби безглавих л»удских
гомила што су са кантама воде збуаено трчале
(Шар. 1, 46). Жене су управо биле збу&ене и
безглаве (Петр. В. 8, 56). Систематско повла-
ченъе може да се претвори у панично бегство
и )едно до тог тренутка организовано тело по-
ста)'е безглава гомила (МГ 1933, 1). б. нейроми-
шлен, неразуман. — Турци лакоми, Грци лу-
кави, а наши капетани и кметови безглави (Пав.
20. 186). Никакви страни >тица)и нису могли
у оноликом степену онерасположити широке
масе народне као К'дна безглава политика (БД
1921, 28/1). Свака пролумпована ноЬ била )е
;едан грч ... )'едан фокус у лудом шеговом и
безглавом животу (ПолиК 1, 28). Чшьеница, да
се )с он ... знао стропоштати низ себе ... иКи
дале ... у неку грдни)у, безглави;у, безумни)у ...
анормалност (Чер. 1, 174). Овакво безглаво
штампа!ье школских гаьнга нимало не погоду )е
томе да се (сдном среде наше школске прилике
(Гл1ПД 12, 8). в. врашоломан, вршоглав. —
Земл>а под нама ... задрхтала ]'с пол.ул,ана си-
ловитим ударцима граната, што су )уриле без
главом брзином преко нас (Блаж. 1, 82).
бёзглаван, -вна, -вно в. безглав. — Вида га
мртвог и безглавног (Стер. 13, 319). Дунуо бих
искру ... у безглавне трупине (Даница 1866, 514).
Казивао ]е како му ]е остала дружина без ньега
сиротпа — и безглавна (ПоповиН В., Вук 18,
347). Словенска црква после смрти Методове
оста безглавна (Бошк. I. 3, 216). НеЬу док сам
жив издати и оставити отечество и ову сироти-
»у, и сво]у стару ма^ку и жену и Д)'ецу дома
безглавне и самохране (Сар. 12, 45). Каже се
)ош да )е жена обезглавила кад )0) )'е умро муж,
да )е безглавна жена (Куш. 1, 47). Кад у ко-
шници нема матице, веле да )е „копошца без
главна" (Земун, Мед., 1авор 1886, 1516). Преко
ритова, шума, преко погорелих села лутао )е
бёзглаван народ Оакш. Ъ. 4, 6). Вичу и кука)у
ппотив безглавног владаша Миркова (ПоповиК
В"., Вук 18, 309).
бёзглаван, -ана м она] коуи ради као без
главе, без Намети. — Навезат Не ти се име беспо-
слице и безглавана (Павлин., Р1А).
396 БЕЗГЛАВАЦ — БЕЗГРАНИЧАН
Бёзглавац, -Звца м покр. само у нзразу:
Свети Уован Бёзглавац: а. Усековапе, хришНански
йразник (29 августа! 11 сейшембра) , везан за ош-
сецан>е главе св. 1овану Крсшише/ьу. — По нека
чел>ад ... )еднонйче или препосте без ни зало
га )а )°ела или пиНа ... светог )ована Безглавца
(29. августа) (ЦТ, 1овиЬ. 10, 112).
безглавити се, бёзглЗвйм се несвр. покр.
губиши ее (ЦТ, ШоК).
безглавицё прил. в. безглаво. — Руче медо,
а рнсови реже, | Плаха стада безглавицё б)еже
(Трес. 4, 128).
бёзглавлье с в. безглавосш (2). — Стизали
су гласовн о Руси;и све црн>и за црн>им, безглав-
л>е )е обузело и логор (Петр. В. 8, 96).
бёзглавно прил. в. безглаво. — За моле ...
за ону посл.едн>у пенси^у, што )"с Юьаз без
главно изгубио (ПоповиК В., Вук 18, 305).
безглавност, -ости ж е. безглавосш (ЦТ,
Шок).
безглаво прил. као без главе, шбезум.ьсно,
лудо; неразумно, нейромиш.ъено; в»р. бёзглавно;
исп. безглавицё, безглавце. — Кретао се од)едном
целим телом, безглаво, и летео као бачен (Ан-
дриК 8, 48). Безглаво смо )'урили и разбили си
лубаае (Ханж. 1, 189). Тежаци потрчали без
главо (Горан 1, 40). Кад смо изашли на косе
вид)ели смо их како безглаво скачу ... преко
камека и грмла (Суш. 1, 140). Имао )е прилике
да види како се непри)ател> безглаво повлачи
(СимиК Д. 1, 189). Стерла )е ... против ... моде
за ко)'ом цео свет безглаво трчи (ЪуриК В.,
Юьиж. 2, 587).
безглавост, -ости ж исп. безглавност 1. не-
ман>е главе (Вуков А. 2, 10).
2. фиг. збупеносш, йомешеносш; исп. без-
главл>е, обезглавл>еност. — Кад ]'е та) устанак
од 1882 био утушен, настала )е у земл>и дуто
времена осетна безглавост ("Кор. В. 5, 182). У
Крайний, гд)е )е све у потащ од би;еса дрхтало,
ова) на]нопи)и преокрет изазвао )е оча] безгла-
вости (Нех. 3, 249). Он )е однио наш кофер.
То наравно ни)е била н>егова крив&а, него
мо)а безглавост (такиЬ Ж., Ви). 3, 267). Али
кад падно мушка команда, редови се сре!)у)у и
безглавост )е№ава (Нож. 1, 201).
безглавце прил. е. безглаво. — Морао [\е\
безглавце бегати (ЗД 1818, 6).
бёзглас м иидив. мук, Нушапе. — Завапити
тада или бити нем, безглас )е ту што и глас:
одговора оча)у нема (Наст. 4, 132).
безгласав, -сна, -сно 1. а. ко}и не да]е од
себе гласа, шума, нечу]сн, нем, тих. — Безгласна
као с)ена, сунула )е [птичурина] поврх самих
н.ихових глава ("Коп. 5, 22). Силна радост прави
човека безгласним (Прод., БВ 1910, 83). Над
безгласним селом пели се само пут неба, нечущо,
праменови дима (Живо)., КБС, 102). Ти нсмаш
шта изнн]сти до сиротшьско ерце и старе руке
с траговима рада и безгласне сузе (АндриЬ 1,
28). Све ово што )е речено, односи се, углавном,
на безгласан филм (АврамовиЬ Н., XX век 1938,
5/132). Уто она леб^аше ... сво]'им безгласним
газелским кроком према мени (Косор 2, 163).
Ву^ица )е скоро безгласан, нема снаге да сам
моли (Живад. 4, 321). фиг. Ти разумешъ слабо
безгласни ерца эзикъ (Дос. 3, 227). 6. ко]и се
не буни, йокоран. — Ти хоКеш да направит ...
од слободнога народа ... безгласну стоку (Сл. ].
1904, 25/3). Безгласни пакъ и безъ сваке помоЬи
селяци, мораю давати све што се одъ ньи заиште
(Мил. М. Ъ. 5, 99). Руски >е народ безгласан,
погажен (Шапч. 7, 159).
2. грам. а. ко]и се не изговара. — Ме1)у друге
опет не само трпа сугласно н ... него и без
гласне )ерове (Дан. Ъ. 8, 8). б. заст. сугласни. —
Писмена ова д!;лс се ... на гласна: а, я, е ...
безгласна: б, в, г, д, Ь итд. (Нинк. 1, 5).
бёзгласи)е с арх. в. безгласносш. — Исто.чъ
у еданъ маа прекинесе ово тамно безглас1е, и све
подгорске пеКине ... за звоне (Дос. 3, 292).
безгласка ж (у агрибутско) служби) нар. она
ко]а не да]е од себе гласа. — У дубоке дубине,
планине безгласке и )аме безданке (Херц.,Бор).).
безгласнйк м заст. 1. она] ко;и нема гласачко
Право. — ВЬихова [радикална] рул>а, у ко)01 бе-
ше доста и безгласника пикну: Прима се (Шумад.
1888, 9/2). Нису хтели да се изложе ... батинама
и ножевима напо;ених безглаашка (С. Нез. 1888,
15/2).
2. иидив. слово азбуке ко;е се не изговара. —
Сръ дебелый одговара [)еру малом] мукло и
безгласно: | У шумици никогъ не'ма до насъ
два юнака, | „Безгласника одъ старина', два
брата еднака" (Хаи. 2, 117).
безгласно прил. без гласа, нечущо, мукло,
шихо. — И царица ме1)у цвеЬем, | ... Тужи,
вене за пролеЬем, | И безгласно, тихо мре (Ил.
В. 1, 72). Мати ... кити свежи гроб и тихо, без
гласно )еца над н>име (ЗК 17, 9). Младе дево)ке
при раду, безгласно и нагонски, понавл,а)у речи
и мелоди)у л.убавне песме (АндриК 4, 13).
Мелани)а се пред н>им безгласно кретала (Крл.
1> 30).
безглаенбет, -ости ж ошеуешво сваког гла
са, йошйун мир, йошйуна шишина; исп. безгла
сное. — Он у бескращо)" непокретности, безгла
сности вечерших часова наслан.а се на н>ен то-
пли врат (СимиН Н. 1, 73). А можда нигд)е ни)е
тако дана тишина, безгласност, мир, поко), као
у н)ссми „Мирис л,ил,ана" (Горан 2, 149).
безглобан, -бна, -био ко]и нема згЛобова
(Вуков. А. 2, 11).
безгно)ан, -)на, -)НО ко;и /е без гно]ен,а. —
Бсзгно)но зарашКиваае (Вуков. А. 2, 12).
безграмотен, -тна, -тно (рус. безграмот
ный) заст. нейисмен. — Од остале две парти)е
)една )е са свим безграмотна, те вас се ништа
и не тиче (Вулов., БК 1909, 270).
бёзграмотнйк м заст. нейисмен човек. — Ми,
напротив, мислимо да су модра ле^а тога сму-
шенога безграмотника само )едан доказ више да
се и юьижевни укус ширнх читалачких кругова
ме1ьа на бол>е (Штампа 1903, 322).
безграничен (безграничен), -чна, -чно 1. ко-
]и ничим нще ограничен или условл>ен, неограни
чен, айсолушан, бескрау'ан; исп. безограничен,
беспределан. — Безграничне простори)*е — | Све
то мени ништа ни)е (Зма) 1, 324). Из овога се
види како )е бескра)'но велико пол>е стилистике;
али оно ни)е безгранично (БелиЬ, Н1 3, 135).
фиг. Наука [захтева] безграннчну слободу и без
 БЕЗГРАНИЧ1Е — БЕЗДАН1
граничан напредак (Марк. Св. 2, 14). Народу
прппада безгранично право заповедана С1ов. С.
5, 38).
2. йрешерано велик, йрешерано дуг, огроман,
неизмерим, неисцрйан. — Треба само да завири у
н>егово велико дело, дело пуно безграничнога
рада и дубокога знака (Ъор1). Вл. 6, 283). Без
гранично, неисцрпно богатство онога што )е
лепо не обелодан>у)е се само у )'едном одре^еном
облику (ПГл 1892, 198). Сад сам са безгранич
ном мржньом гледао све око себе (Мат. 3, 57).
Самоволка власти била )'е безгранична ("Бор. В.
2, 232). Вал>да се сеКате ви оне приче о безгра
нично) парници (Нуш. 25, 88). За наше народе
се широм отворила безгранична, широка душа
Русине (Ъил. 1, 122).
безгранйч)1е с арх. в. безграничносш. —
Упрвши поглед пун оча)'ан>а | У безгранич|'е
гледа жалосно ^акш. Ъ. 9, 197). Оно глатко
море, | ... као да )е у спаван>у тврдом | Заузело
простор безгранич)у грдном (Зма) 1, 388). Како
настане савршено безгранич)'е, одмах узвишено
прелазн у страшно (Шапч., Даница 1866, 739).
Пространост му се раширила у души као без-
гранич)'е (Цес. 4, 208).
безгранично (безгранично) прил. на без-
граничан начин, неизмерно, йрешерано; исп. бес-
пределно. — Он )е безгранично безобразан
био у нзлшш.ъашу и емшшьздьу ... лажи (Бат.
1, 600). Водио их )е ЛисовиЬ, човек решен на
свашта и кнезу Мплошу безгранично одан (Тод.
П. 1, 268). 1а не знам границе мо)'им осеЬа)°има,
)'ер )а те волим безгранично (Уск. 1, 185).
безграничност (безграничност), -ости ж
неограниченосш бесконачносш, бескра]носш; йен.
безгранич)е, безограничност. — Ми опажамо
емпирички простор . . . али му границе не можемо
да замислимо, а безграничност )'е опет емпирички
непо)мл>ива (Ву)иК М. 1, 41). Видети целу ва-
селену значи вндети н>ену безграничност (Ком.
8, 13). ПЬаху напред ободе, сами, изгубл>ени у
то) бело) безграничности (БК 1898, 595).
бёзгребёнке ж мн. зоол. индив. назив за
ред йшица шркачица Капгае, ко]'е немцу гре
бена на грудно] косши (спзга зСепп) (Б—Ф 1, 129).
безгрешан, -шна, -шно (и. и ).) (ре^е и
бёзгр)ешан) 1. ко/и /е без греха, нейорочан. —
]ер су и они [свети оци] луди били, зато нису
могли безгрешни бита (Дос. 10, 115). Лик без-
грешног Сиаситс.ъа грешни л>уди данас су по
ругали (Бог. 1, 98). Бог )'е могао н>ега [Адама]
створити и безгр)ешна (Дан. Ъ. 5, 90). Господа
Матица ерпска! С)а)на, чиста, безгрешна и веч
на жена (Сек. 2, 323).
2. ко/и нще учинио грех, ко}и }е без кривице,
невин. — Цар Душан у гневу осу!)У)е на вешан>е
не само свога невиног посинка, него и ро^ену
кйер тако^е безгрешну (Прод., СКГл НС 32, 618).
3. ко]и не изражава нишша грешно, безазлен;
у ко]'ем нема греха. — Погледадте ми ... там
чистим и безгрешним сводим очима право у душу
(Сек. 1, 196). Народ не сматра потпуно безгре
шним мобни рад у празничне дане (Вла). 3, 89).
бёзгрешнйк (и. и ).) (ре^е \. бёзгр)ешнйк)
м 1. она] ко}и ]в без греха. — Бог не тражи на
земл>и безгрешнике него простодушне и не-
притворне пока)нике (Поп. Гавр. 8, 111).
397
2. она] ко]'и не йрави грешке, то/и ]е нейогре-
шив. — На такве грешке нека онако отмено
машу главой они тобожн>и безгрешници, ко)и
оваки посао нису нигда радили (Жу)., ПГл
1892, 255).
бёзгрешница (и. и ).) (ре!)е ь безгр)°е-
пшица) ж она ко;а /е без греха. — Милу жену
безгрешницу | Преуморну тко би крадом | Оста-
вио и отишо (Марет. 5, 94). Бёзгрешница ;'е
жена ко)'а се сматра за побожну и држи се да не
може погрешити (ДучаловиКи, Ков. Р.).
безгрешно (и. и )'.) (ре!)е т. бёзгр)"ешно)
прил. без греха, не грешеНи. — Безгрешни)'е [би]
било да кишта ни)е радио (Бат. 1, 632). Вы сте
св-Ьдоци и Богъ, како смо се свето и праведно, и
безгр-Ьшно владели (Тру). Н. 2, 120). На дан
жртве ерши све то | и безгрешно: од Господа
трпен (Ут). 2, 168).
бёзгрепшбет (и. и ).) (ре1)е ). безгр)ешнбст),
-ости ж особина онога коуи /« безгрешан, онога
шшо }е безгрешно, нейорочносш, нейогрешивосш. —
Проблем зачеКа )е ... подигнут на мистери),
ко)И )с добио ступан» безгреншости (ХК 13,
206). Баш отуда долази та кинеска обштепо-
зната оригиналиост у мислима и безгрешност
у начелима н>иовим (Зма) 1866, 46).
безгрив, -а, -о е. безгриван. — Ъе на1)е то
безгриво кл>усе (ЦТ, СтаниЬ Мил.).
безгриван, -вна, -вно ко/и ]'е без гриве; исп.
безгрив. — [Чула се] непрекидна рика великога
тигра . . . или безгривног американског лава
(НИ 1902, 210).
безгрнш- (з.) в. безгреш-, напр.: безгришан,
безгришност.
безгр)1еш- е. безгреш-.
бёздаждан, -ж(д)на, -ж(д)но е. бескишан.
— Како се може постиЬи, да се сухе и бездаждне
равнице у велико наводнивад'у (ПП 1868, 153).
Фабрички димвьаци ... црта)у се у ведром и веН
давно бездаждном небу ('Бон. ]. 2, 50). Баштане
сухе пред голим, бездажним небом Ьутале (И.
1, 24).
бёзда)а ж нешшо у шшо се уложило или
улаже много труда, а шшо не доноси корисши. —
Што Ке мени кула од камена? | ... Отеретих
)'адну сиротишу | Док наградах оваку бездаду
(Мил. М. Ъ. 15, 785). „Волео бих да могу про-
дати ову мо)у безда)у", рекао )°едан Карловча-
шш за сво) виноград (Зма) 4).
бёзда)пнца ж е. бездан1. — Одалъени жамор
ка' из безда)ннце проговара (Павлин., Р1А).
бёздалёк м лакомислен, крашкоуман човек
(Хрв., Кос.).
Бёздан м село у Бачко], речно йрисшанишше
на лево] обали Дулова, близу Сомбора.
бёздан1 и бёздан м и ж 1. дубока Прова
лила ко;а се не може измериши, ниши ]0] се дно
може сагледаши; бескра]на дубина; вар. безда-
на, бездан», безданъа, бездна, бездно, безна,
безно, брездан; исп. безашыща, бездадница, без-
даница (1), безданка (1), безданьица. — Крив )е
1)аво и н>егова матер | У бездану, кй 1)е гри)е
сунце (Н>ег. 4, 179). Довуче се до на кра) без-
дана, | Па са Фатом у н>сга се сруши (Радич. 1,
196). А ко мени самцу ... да помогне, да ми руку
помоЬи пружи, да ме одржи ... над бездан>у и
398 БЕЗДАН* — БЕЗДАН.
провали)ом? (Рув. И. 2, 49). Мо)а )е пливала
душа С)а)не кроз оне атоме, | Слободна дал>е и
више измену бездани дви)е (Кран>ч. С. 5, 45).
Са руба бездани смело гледа) доли! (Шант. 2,
116). Пред аеговим духовним очима откри се
дубока та;на као мрачан бездан (]акш. М. 3,
16). Ту ствар не треба узети сентиментално ...
скок младе и несретне жене у бездан (Крл. 3,
31). фиг. Какав су бездан ова два три метра | до
твога лица (У). Т. 1, 10). ОсеНао [)е] бездан
измену господе Алексе]евих и сво^е комунистач-
ке пратше (Крл. 2, 84).
2. фиг. а. бескрщносш, бесконачносш, неиз-
мерносш. — Минута се и векови меша)у ме^у
собом кад утону у бездан времена (Мили)аш.
1, 68). б. неизмерна количина, неизмерно мношшво.
— Нисам никоме дао ни да такие у ова) бездан
боли и чеж1ьа, немира и нада — и бацио сам се
на рад (Бег. М. 2, 96). Из дубине срца призва
бездан милости (Баш. 1, 101). Беше у том по-
гледу читав бездан прекора (Ранк. С. 2, 184).
3. фиг. несреИа, йройасш. — И )едан )едини
удар од стране противника био би доволлн, да
их [Прусе] гурне у бездан (Балт. 1, 278).
4. (у придевско) служби) е. безданг(1). —
Па и ньега нагнах тамо | На дубоку бездан-)аму
(Сунд. 1, 173).
бездан1, -дана, -дано (ре!)е -дна, -дно) исп.
безадоьи, бездански, бездан>и, безднен 1. ко]и /«
без дна; неизмерно дубок. — Он га баци у )аму
бездану (НП Вук 4, 434). На бездано сшгЬ море |
Навезо се Србин млад (НиколиК С, СНЛ 1844,
169). Тамо има бездано {езеро (Мил. М. Ъ. 23,
410). Он )е ]'еднако у н>у гледао, као што се гледа
... у бездану провали^у (Глиш. 4, 239). Пред н>их
се даже | Из бездних провала | Титана пригу-
шених | Уморени дах (Зма; 19, 271). А рш
>'1з')ек б)еше плитка бездна чаша зв)сздовннс !
(Краач. С. 5, 105). Од тога 300 милиона иде у
бездани цеп картела (СК 1936, 6). фиг. Донесе
тиха ноЬ ... заносан глас песме ... да им пробуди
)ош безданице и недохватл>иви)е жел>е (Хумо,
СКГл НС 16, 403). Душа )е поноршф, безда-
ни )' а и хаотични )а него ум (Атанаси)евиЬ Кс. , Кнеж.
Б. 5, XXIII). Обухвати сводим безданим плавим
погледом целу околину (1анк. Мил. 3, 132).
2. неизмеран, бескрщан. — У ово) )е драми^
... приказана и сама душа народна, шаролика и
бездана (НЕ 12, 475). Она )е проклшьала н>е-
гово поштеае и искрено га мрзила као сво)'у
бездану несреЬу (Вил. 1, 10). 1а плевам себе кад
из црне бездане ... ноЬн изнесем бли^едо меко
лице (Горан 2, 98). Мнш;ьах наКи у твом
оку, | и мо)их сан>а заклои блажен | и бездну
пустош предубоку (Дом). 1, 47).
3. незщаж.ъив, йрождрлив. — Острогу и
Богу вазда; али ономе безданоме гЬегушу ...
не дам ни ками у зубе (Пав. 17, 91). Из н>егове
ц)елокупне личности одудара она) себични и уски
боииъаклук, са свом сводом ... безданом, феудал-
ном пожудом за сабиран>ем матери)'алних добара
(Коч. 6, 214).
4. несхвашлив, недокучив. — Марине се не
могаше више надвирити над Жана Валжана а
да га не спопадне вртоглавица. Ко ]е дакле ова]
бездани човек? (Рак. Мита 25, 32).
бёздапа ж в. бездан1. — Ъаво ... стане б)'е-
жати, а она за вьим, док га доКера до )еднс без
дане у ко]у улеЬе безобзирце (НПр, БВ 1902,
350). Стекоше се л>уди око н>еке бездане, што се
сронила под Ребесин>ем (Мат. 13, 192). Л>убо-
мора на прошлост ... )'е бездана у ко]у се не сме
погледати (Дуч. ]. 6, 108). Сад мисли ... да се
... у неизмерну бездану худе судбе сурва (Ипь.
]■ 8, 458).
бёздапица ж 1. е. бездан1. — Мора да гази
преко провали)а, преко безданица и ледених
пукотина (Драг., ГлСУД 43, 320). Докотрл>а)у
га [камен] баш на ивицу страховите провали)е,
па га после сви сложно гурну у безданицу (]аыа.
Ъ. 5, 59). Мучим о страхоти самога друма, ко)И
се ]е повео крадем врлетних клисура, поврх по-
нора и безданица (Шул., Виенац 1871, 594).
Бацили су усташе у ову безданицу око стотину и
педесет здравих младах льуди (Борба 1951,
176/2). Ни петнаест се дана ни)е сасуло у мрачну
безданицу прошлости (Нев., Звезда 4, 210).
Пред собом би видала неку страшну безданицу
ос)еКа)угш се самом на сви]ету, запуштеном (Кум.
3, 99). Пошл.едн>а нед)ел>а исиред самога поста
отвора нам улазак у н> казу)уЬи како нам )'е пра-
отац Адам пао по гри)еху, да бисмо знали ...
из какве нас )'е безданице извукао спасите.ъ
(Дан. Ъ. 5, 73).
2. (у атрибутско) служби) в. бездан' (1). —
А то ни)е ледена тавница, | Но некака )ама без
даница (Вук, Р).). А трупина трула, лен>а, | У
провале безданице | Глупу главу саран>у)е (1акш.
Ъ. 2, 131). У празна попа торбица ;ама безда
ница (Пав. 26, 43).
безданка ж 1. е. бездан1. — Чек' док те
стигнем и запьурим у безданку! (Дов. 1, 40).
Памтим у души с вечитом милином | тво) говор
тешки у орл>ан>у кама, | ... и говор мрачни кроз
хуктака страсна | тво^их пеЬина, безданки, гу-
дура (Кор. 2, 7). Зачудило ме )е то, што ми
пишете, да би мо)а браКа могла изаЬи из бездан-
ке, у ко)у их стрмоглавише (Отацб. 30, 35).
Кроз главу му севаху муке, ко)е осветллваху
дно безданке, на ко;у се сад нагао у мислима
(Мат. 16, 87).
2. (у атрибутско) служби) в. бездан* (1) . —
Заповиди, да се то злато одма баци у )аму
безданку (НПр, Буковица, ЗНЖ 19, 357).
А
а бездано прил. бескрайно, неизмерно. — Он )е
бездано, океански )ак (Косор 4, 145). Понекад
сам бездано жедна л>убави (КС 1927, 207). У том
)с часу бездано мрзио и проклишао тог брбл>ив-
ца, ко)'ему ш^е ништа свето и ко)и руши све
(Вил. 1,9). Севдах, пундертаза бездано опо]ним
и недостиживим (Хумо, СКГл НС 16, 403).
БездановнЬ йрезиме (Ерд. 1, 164).
безданост, -ости ж нейосшо]Шъе дна. — 1ош
)'е било паучника, ко)И су озби.'ыю писали о без-
даности Средоземног Мора (Ра^иЬ В., Звезда
2, 330).
бездански, -8, -5 в. бездан*. — Скочимо у
безданску з)аву (Стер. 7, 87). И гледаше, како
дубоко доле у бездансксп црнини наша земал,ска
груда колута (Кран»ч. С. 2, 53).
безданчжЬ м дем. од бездан1. — ЬЬива код
безданчиКа (СН 1871, 468).
бездан, и бездан, чиже, бездан1. — Имао
)е читаву бездан, послова (Лаз. Л., Матица
1869, 761). (ЦТ, ШоЪ).
 БЕЗДАША
бездан. а ж в. бездан1. — А множина му
[калуферу] одговори: „Да злу душу суноврати-
мо у безданъу, да )0) се за кост не зна" (Л>уб. 1,
203). (Тупижница, Милошак.).
бёздан>й, -а, -ё е. бездан1. — [Ъево)ку] на-
чиниле виле од сни)ега изва^ена из )аме без-
дан>е (НПр Вук, 130). Поче тонут у дубоко
море | ... 1аз бездааи кад се растворио (Л>уб.
4, 65). У много М)сста )е дигнута копрена што
покриваше дубоке али нипошто бездаае )аме
(Радик Ф., Бршлан 1885, 55).
бёздан>ица ж е. бездан1. — Запови^еди да
се то злато одмах баци у )едну бездан>ицу (Херц.,
НПр., СДМ 1865, 51). Тамо су на;бол>е разви-
)ени сви облици крша: долине, бездашице, пе-
Ыше и подземни канали (Цви). 1, 908). Као
обрела се над истом безда&ицом наврх Крсца
(Нев., СКГл 27, 805).
бёздаран, -рна, -рно ко/и нще даровиш,
необдарен. — Празни и узалудни напори уобра-
жене младости ... вецбе бездарног стихоклепца
(Штампа 1908, 56). Сен-Бев )е био мишл>ен>а,
да )е одвише смело бацати се ради дво;ице-тро-
)'ице бездарних л>уди свом жестином на институ
тку чи)им се чланом ... желело постати (НЕ
11, 361). Веома мали бро) бездарних писаца и
публициста отишао )е у службу насилничких
режима (Глиг., КН 1949, 16/4).
бёздах, -а, -о ко/и се ерши без йредаха. —
Чуцук [магарац] ... подизао [се] да одговори
продирним, бездахим реваншем на крикове сво-
)их суродника (Гор)ански) В., Ви). 3, 399).
бёздахан, -хна, -хно ко]и ]'е осшао без даха,
занемео (од изнена^ела, дислела и ел.); исп.
бездушан*. — Сада су та погледи троми и су-
морни. Тек што полшловаху бездахну околину
(Во)н. И., Щ 1, 112).
бёздашан, -шна, -шно ко]'и да}» слаб При
нос, неуносан, нереншабилан. — Бёздашан )е то
посао хранити свилене бубе (Ириг, Зма) 4).
бёздашан, -шна, -шно ко]и ]е без даха, нем.
— Не би ни ту удовол>ено моме бездашноме упиту ,
и )а се преплаших салюта себе (Во)Н. И. 7, 71).
бездв6)бен, -а, -о ко/и не йодлеже сумши,
несумнмв. — Народ има бездво^бено право, и
законито стан>е, ако )'е шкодл>иво промщенити
(Нех. 3, 16).
бездв6)бено прил. несуннмео, бесумше. —
Н>у ^е бездво)бено писао Копитар (Богиш., Ср1)
1902, 677). Изгледа, да ;е село Внесла врло раног
постанка, можда из доба при)'е Неманика, за
ко)их )е бездво)бено постегала (Нак. 2, 506).
безделство (бездё)ство) с заст. нерад, неак-
шивносш. — Сада стое сви они благомыслеки
Срби у безд-Ъйству, ибо Князь са себи привер-
женымъ злохотницима опаков е изъ круга Д'Ья-
телности удалява (Ф. Пр., 19).
бёзделак |. бёзд]елак, бёздеока >. бёздиока
м оно шшо се не може дале делиши; вар. бёзде
лак. — Бёзделак (безделлк), по тумачеау Глика
оно што се не може више делити, дакле „моле
кул" или „атом" (Вуков. А. 2).
бёздёлан ) . бёзди)елая, -лна, -лно ко/и нема
удела у нечему. — Ред )е био безгласно) и без-
ди)елно) сводом крвл>у и сво)им иман>ем да под-
храьива туйу државу (Павлин., Р1А).
ЕЕЗДЕЛ>В 399
бездёлатан ]'. бсзд)ёла1ап, -тна, -тно ко]'и
нще иейулен делашем, Послом; докон. — Уз без-
делатно чеканье Ускоци су потрошили и оно
мало, што су могли понети собом из старог за-
вича;а (Мал 1, 126).
бездёлаЬ). безд)ёлаЬ, -ака м покр. злорад-
ник; леншшина (ЦГ, 1овик. 1).
бёздёли)е с (рсл. без;гБл1е) арх. е. бездело.
— Докъ е неприятель по заузетьшъ м'Ьстама ова
грозна безд,Ьл1Я чиню, ербски су се сынови на
бойномъ полю челюсти смрти храбро излагали
(Поз. 1849, 101). Благо оним' коима су | Без-
делия опроштена (Гор). 1, 99). Све оно зло, што
безпослен човек чини, или што )С кадар у дан-
губици учинити, зове се безделке (Радон. Н.).
безделица ). безднелица ж в. беейослица
(1иЗ); исп. безделница1. — Канн се безд)°елицс.
Буди наш (Шен. А. 12, 31). Он )е покутио у та)
трен жедьу за миром и безд)'елицом (Ъал. 3, 86).
Бол-Ъ се кадъгодъ и преварити, него за сваку
безделицу и багателу подозреше имати (Дос. 1,
34). За найманю сваку безделицу | Плане пу-
стый као огань живи (Суб. В. 2, 116). Мени )е
жао ... да Вам ... ко;е какви)ема безд)елицама
главу пуне (гЬег., Ств. 1948, 72).
бёзделнйк ). бёздаелпйк м заст. она] ко]и
чини недела, йресшуйник; невалалац. — Као
грешни безделник, ког страх и савест гони, кло-
нио се ... света (ПетровиН I., Даница 1863, 818).
И то ке бити ваша дела, безделници ни ]'едни
(1акш. Ъ. 6, 252). Смирно се безделник, а мртве
)е грехота клети и псовати (Шапч. 4, 110). Таки
да си им 'о ики | Безд)елниче! да не псу)ем, | За-
штоку те дотле туки, | Док у теби душу чу)ем
(Сто). И. 1, 55). Али куда да се девам )а, гре
шник и безделник?! (Ил. Д., БК 1912, 38).
безделница1 ). бёзд)елница заст. е. беейо
слица (3); исп. безделица. — Преко света [тр.
свега] тога ни самъ толико много за таке без-
д-Ьлнице марю, нит' устн-Ь уедао (Филос. 1, 16).
О! да бы мы то доживили, да се ове без-
д*шшце у нашему роду истребе (Сто;к. А.
4, 247).
безделница* )'. бёзд)елннца ж заст. жена
ко]'а чини недела, йресшуйница; невсиьалица. —
Идите одма испредъ мои очно безд'Ьлнице едне!
(Ву)иЬ I. 6, 12).
бёздело ). бёзд)ело с недело, злочин; исп.
бездели)е, безделство, безделе. — Ево веК не
колике хришКанске главе падоше, а Турцима
ни)'е ни абера за толика шихова бездела (Видов-
дан 1862, 44). Пре две године иачшшшс овде
читаву буну и така бездела против здравог ра
зума, да се човек мора чудити (КостиК М., Да
ница 1866, 329). Они Ье гледати само сво)е
безд)ело, сво)у жртву на све ви)еке вп^кова
(Леек. 2, 7).
безделство с заст. в. бездело. — Довршио си
тво)е безделство! ... Оставив сам те у животу
за неколико магновеша, да се опомеиеш тпо;их
грехова, да се помолиш Богу (Ат. Б. 3, 130).
бёздел>ак ). бёзд)ел>ак, -ёл>ка м е. бёзделак.
— в. пр. под бёзделак.
бёздёл>е с заст. в. бездело. — Поломите ...
олтаре и чинише од н.их свако^ака бездел>а (Ви-
довдан 1862, 84/3). Ако су невиног на батине осу
дили, за)едно су то сво)е бездел>е у закониту
 400 ВЕЗДЕР — БЕЗДНЕН
форму облачили (1акш. Ъ. 6, 267). Час грпи
н>ихова [татарска] безделл, а час их каииьава
(Нов. 11, 109). На гаришту те твр^аве натаКи
Ну му за то бездел>е вьегову главу (Рув. К. 2, 91).
бёздер м покр. 1. незгода, нейрилика, мука;
исп. бездерисати (Сврл>иг, Васшь.; Тупижница,
Милошак.; Сокобаша, Цветк. М. 2; Вран>е,
Вла). 1).
2. вика, галама; лом. — Даду бездер по соби
кад )а нисам код куНе (Левач, СреНк. ].).
Изр. од ~: од неволе, да би се нечего ошарасио;
исп. безер. — Даде му од бездер, т]. даде му да
би га се отарасио (Вран>е, Вла). 1). пасти на~:
досйеши у беду, неволу; исп. бездерисати се (Вра
нье, Дим. Т.).
бёздерён>с с гл. им. од бездериши (се).
бездёрисаше с гл. им. од бездерисоши (се).
бездерисати, -ишём свр. и несар. (тур. Ъег-
йитпек, досаНивати) покр. I несвр. доса^иваши,
смешаши (Поп. Ъ. 10, 42).
II ~ се 1. йасши, йадаши у беду, неволу;
исп бездер (изр.) (Врале, Дим. Т.).
2. оканиши се, избегаваши. — Чбвек се безде-
рйше циганлЬка (Ел. Г. 3).
бёздерити, -им несвр. I йлашиши виком. —
Немо) да га бездериш, он )е и онако пруд (див-
л>ачан) (Сврл>иг, Васшь.).
II ~ се йлашиши се. — Бездери се као да
)е из шуме дошао! (Сврл>иг, Васил..). Што се
бездериш од мене, неНу те по)ести! (И.).
бёздет ). бёзздет, -а, -о а. в. бездешан. —
Из разговора ш нлме сазнаду, да )'е допета без-
Д)'ет (НПр, БВ 1908, 28). б. (у именичко] слу-
жби) е. бездешак. — За што, Турчине, не поку-
пиш ти^ех куруза? — Не Ну, в)ера )е, )ер ето
сад на безд)ста иза мене, он Не то покупити
(НПр, БВ 1908, 28).
бёздетак ). бёзд)етак, -тка м она] ко]и /«
бездешан; вар. брезд)етак; исп. бездетно, бешчед-
ник. — Стари)и брат б)сше безд)етак и доста
врлетан чов)ек (НПр Корд. 2, 53). За првый
постарала се мала убога обштина, а за другш
некш селянинъ безд-Ьтакъ (СДМ 1859, 166). Д)'еце
се ра^а доста, те )е уопКе мало безд)етака (Лика,
КрчмариН Б., ЗНЖ 10, 311).
бёздетан ]'. бёзд^етан, -тна, -тно (покр. ).
бёжНетан, бёздетан) ко;и нема деце; ко]а не мооке
разами; исп. бездет, бешчедан1. — Безд)етна по
родила [треба да] доби^е у н>ем не ди)ете, него
баштиника имутка (Краньч. С. 2, 39). У исти час
понуди безд)'етни стриц Франу сву сво;у баштину
(Драж. 1, 118). Безд)етног задругара \е кадикад
о диоби наслег)ивало потсво]че (Дуч. С. 1, 123).
У Египту се веру)е да од урока човек може по-
стати импотентан, жена бездетна (БорН. Т. 15,
89). Стеван ... )е ... умрьо на Цетиньу бездетен,
те су после н>ега почели владати митрополити
(ДраговиН М., ЛМС 193, 105). Утри)еНе му се
куНа, )ер му )е жена бежНетна (ЦТ, Ускоци,
СтаниН Мил.).
бездетна у. бездетна (покр. ). бёжНетка,
бёзНетка) ж нар. она ко]а /« бездетна, нерошки-
па; вар. брезд)етка; исп. бездеткивьа, безг)етко-
ша, без5)еткул>а. — Жена ко>а ннкако не ра!)а,
зове се неротка или бездетна, а по негде и штир-
кача (Хомол>е, Милос. С. 1, 86). Удовица без
детна оста)'е уз ког девера са правом ужива>ьа
дела свог мужа (И., 286). Бане ... баш пред н>ихов
круг Баре Фнлипчева, веН старика удова без-
д^етка (Буд. 2, 160). Бездетна )е жена без д)е-
тета (ЦГ, ШоН). Осем речи „нероткивьа" често
се чу)е реч бездетна па и штирица (Нишава,
Ник. В. 2, 160).
бёмдеткшьа ). бёзд)еткнн>а (покр. |.
бёжНеткшьа, бёзНеткивьа) ж е. бездетна. — Без-
деткшьа )е жена ко)а не ра^а децу (Левач,
Буш. 1). Безд)еткшьа [)°е] жена без Д)еце (Куш.
1, 48). Код нас су ри)етке „безНетюпье" (жене
без Д)еце) (ТовиН. 10, 72).
бездетно ]. бездетно м в. бездешак (Лика,
Трб. П.).
бёздетнбет ). бёзд)етност, -ости ж особина
01юга ко}и }е бездешан, неейособносш за раЬагье
деце; исп. бешчедност1. — 1една врста двоже-
наца бивала )'е ... од силе, а друга опет узроком
безд)етности (Дуч. С. 1, 164). И ма)'ку аегову
грла )е безд)етност Есмина (Магл. 1, 132).
бёздп)елан в. безделан.
бёздимнй, -а, -б ко/и не дими йри сагорева/ьу.
— Бездимни )е барут смеша пироксилина и коло-
ди)'ума (Лоз. 4, 176). Тежак мирис бездимног
барута штипа за грло СГак. С. 1, 106). Само су
ужурбано звонили казани и судови и залоснено
пуцкарале наше „бездимне" ватре (Минд. 1,
248).
Бёздйн, -йна м манасшир у румунском делу
Банаша,у Моришко] области (Вук, Р).).
бёздннекп, -а, -б ко]и йрийада Бездину, ко)и
/е из Бездина (Вук, Р}.).
бёздиса^ан, -)на, -)'но необ. ко]и се ерши без
доха; найеш. — После почивке ко;а зи)а без-
диса^ним очекиваньем топовске рике, од)едном
)'аукну (Петр. В. 4, 28).
безд)ел- в. бездел-.
бёзда'ет е. бездеш.
бездет- в. бездеш-.
бёздлак, -а, -о ко]н нще обрасшао длаком;
исп. бездлачан. — Црни биволи, дебеле, скоро
бездлаке коже, клатили су се (Тгос. Б. 3, 57).
бёздлака м индив. биНе ко]е нще обросло
длаком. — Те ноНи кад сретнете бездлаку —
н>сгово )'е име човек — ви га се неНете бо)ати
(Цви)ан. 1, 80).
бездлачан, -чна, -чно в. бездлак. — Ради
н^гове црнограорасте, бездлачне й збрчкасте
коже. .. оужаенсо чКдовифе на свет» оуказ8есе
(Ву)иН I. 1, 724).
бездна и бездна ж в. бездан1. — Навь се
буре с (арошНу пушта)у, | Ъера)у га тамо и
овамо, | ... Док га баце у бездну кипеНу (ВЬег. 1,
9). Из ове опасности западне одмах измену две
страшне аждаие у бездш! морско) (Зеч. Мил.
3, 125). фиг. Да будемо светле и душе и лика, |
Наследници вредни тебе праведника, | Те да
бездне греха меНу нама ни)е, | Оче Григори)е!
(Шапч. 5, 143). Имена ... открива]'у све бездне
н>ихових црних душа (Скерл. 3, 444). 1есен,
предобра мати, | л>удство ужасно пати, | и тоне
у бездну туте (Крл. 7, 27).
бёэднен и бёзднен, -а, -о в. бездан1 (1). —
Престрашена, као да )е ненадано ступила ногом
над безднени )аз (Трес. 2, 13).
 БЕЗДНО — БЕЗДУШАН1
бёздно и бездно с е. бездан1. — Па ти дивл>и
грозовити вали | Што све руше и у бездно носе
(Поп. Мита 1, 107). Ти гуташ злато, као бездно
(Трес. 5, 113). На ме зи)'а гроба бездно хладно
(Хар. 2, 81). И божанство пьевом плану. Град ]е
дигло и в^етрину, | Узбунило бездна морска,
плахе р')еке, бхьесак, тмину (Наэор 3, 46). Тур-
нуо главу у неко црно бездно (Цес. 3, 246). А
век за веком ;ури у бездно (Живот 1906, 120).
бездом м покр. уадан, здосреНан дом; дом
ко]и ]'е осшао без мушких глава. — А )а, мати,
... одлучих се да се како било провучем кроз
Метохи^у и С)енички Санпак и предерем к теби
у бабовину- сво)у и без-дом 0)а1)ени (Нев., БВ
1909, 55). Не бих ни одила нику^, мрчна, од
бездома, да могу од ове мака&чади. Нека по-
гинем на опьиште (Бон. ]. 3, 88).
Изр. у ~: незнано куд, бесшрага, у бесшра-
ги]у. — Ни)е хт)ела [сиромаха] никаква узети,
но му свака вел>аше ... вуци се од куд си дошао
... Он ти, — црн, врат у рамена, па отолен у
бездом (НПр, Луча 1899, 338). Исте се ноЬи усред
поноКи дигоше Турий та)но, полако, и поб)е-
гоше натраг у бездом (Нев., БВ 1909, 104).
бёздоман, -мна, -мно ко]и ;> без дома, без
куНе, без скровишша; исп. бездомовни. — Лутао
по сви)ету као бездомно псето (СимиЬ Н. 1, 61.)
Стаменко се покорно подигао и као бездомни
невол»ник изншао из куЬе (Бож. Г. 1, 27). То )е
велика благост за читав у вашу околину, а наро
чито за радну бездомну сиротшьу (Петр. П. 1,
67). фиг. Мислим на тно;с бездомне, скитничке
ноЬи (Козарч. 2, 7).
бёздомйслн прил. покр. без нарочишог йри-
йреманм, без йремишлапа. — Пошао сам код
н»ега бездомисли (ЦТ, ]овиК. 1).
бёздомнйк м в. бескуНник. — Ова велика
кафана чисто )е мамила бездомнике (Ков. Д. 1,
144). Коме тетки, крвав зно), | Радениче, | Без-
домниче, | Брате мо)? (Кош. 3, 57).
бездомница ж 1. покр. она ко]а у дому (ш]\
у мужевлево] куНи) нема више никог од мушка-
раца; исп. бездом, бескуКшща (2). — Оба рода
хоЬе ... да докажу, да она жена у чидем )е дру-
штву погинуо друг, ни)е безродница нити без
домница, но да има ко осветити увреду н>еие
части (Дуч. С. 1, 180). Но не могу ^адовати, | У
роду сам несретшща, | А у дому бездомница
(НП Шаул. 2, 104).
2. (у придевско) служби) е. бёздоман. — Фиг.
И оде нада бездомница | Ко без гнезда кукавица
(Кош. 9, 18).
бездбмбвнй, -а, -б заст. е. бёздоман. — Слу
ге и бездомовни надничари (СНЛ 1842, 179).
безд 6мб вник м индив. она] ко]и ]в без до
мовине. — Избегаемо тамо у тал')анске кра)е, |
... Бездомовник блудим, немам нигде мира (Зма)
18, 187).
бёздрван, -вна, -вно (комп. бездрвни)й)
а. то/и ]е без дрва; ко]'и ни]'е обрасшао дрвеНем. —
Бездрвна [)е] земл>а ... гд)е нема дрва (ЦТ, Вук,
Р).). Тек у нови)е време, и у кра)евима бездрв-
ни)им, виЬа се више куЬа зиданих (Мил. М. Ъ.
15, 999). На оних бездрвних голи)етих )едва
допире вегетащф (Шул. 3, 66). Земля ;е ...
бездрвна (оскудна дрвима) (Куш. 1, 22). б. то/и
нще од дрвеша; ко]и нема у свои древних сасшо-
401
]ака. — Када друга могу правити бездрвне
шибице, зашто то исто и ми не бисмо радили?
(Пол. 1951, 13751/11). Бездрвна харти;а )е на)-
бол>ег квалитета (Ред.).
бёздрвица ж оскудица у дрвима или у дрвеНу;
исп. бездрв)е, бездрвница. — У нас )е велика
бёздрвица, без дрва смо (ЦГ, 1овиК. 1). Народ
[Ье се] одонуд ... због бездрвице морати расе-
лити (Крас. 1, 60). „Докундисала им ]'е т^ескоба,
бёздрвица и безводица" и „ист)ерала их потреба"
из Лике (Каран. 1, 364).
бёздрв)е с заст. в. бёздрвица. — Око града
Солника има )оште веЬега бездрвна (Шул. 3, 80).
бездрвница ж индив. е. бёздрвица. — Ако
се ова садн.а настави нестат Ьс ... бездрвнице,
с ко)е сада страдамо (Шул. 3, 179).
бездрг)ан, -ана м покр. е. базр^ан (1). — 1Ье-
сам паша, што Кемени робл>е? | Ни бездр^ан, што
Ке мени благо? (НП Вук 6, 125).
бездржавнй, -а, -б коуи ]е без државне вла
сти. — Сматра се [Сорел смагра] да Ье се дик
татура пролетариата полако ублажити и ишче-
знути у корист друштва анархичног (мисли
бескласног и бездржа ш юг) (Цес., КР 1921, 52).
бездроб1 м покр. 1. в. бездробпак. — Е),
бездробе, )еси ли се вев. на)ео? — Чудюфх
бездроба, по Богу брате! (Пл>евл>а, Ба]. Д.).
2. особа с молим, увученим сшомаком (ЦТ,
Станип Мил.).
бездроб*, -а, -о покр. то/и има мали, уву-
чени сшомак; исп. бездроб1 (2). — Како ти )е
ова бедеви)°а бездроба! (ЦГ, СтаниЬ Мил.).
бёздробан, -бна, -бно покр. то/и много ]еде,
незасиш (Крагу)евац, Радо). Вл.).
бёздробвьак м покр. она] ко]и /е бёздробан;
незасиш човек, гладница; исп. бездроб1 (1). —
Бездробн»ак )'е чел^аде ко)е непрестано )еде и
вазда |е опет гладно (Крагу)евац, Радо). Вл.).
бёздружан, -жна, -жно заст. то/и/е без друга,
друштва. — КолЬ ти с ни еднога друга имати
да се зовешъ бездружанъ него многе и различие
имаюКи, да се незнашъ какавъ си (Дос. 6, 55).
бёздружийк м она] ко]'и /е бёздружан. —
Срам ]е чети напаст' бездружника (Зма) 4).
бездужнбет, -ости ж покр. е. безакон>в (1)
(ЦГ, ЛовиЬ. 1).
бёздупиЬ м погрд. покр. врло мршава особа;
исп. бездупнзак (Крушевац, Сто). С).
бёздушьак м погрд. покр. в. бездуйиН (Вран>е,
Вла). 1).
бездуховен, -вна, -вно ко/и ]'е оскудан ду
хом. — Ученост веКину л>уди чини )ош безду-
ховни)им и глушьим но што су по само) при
рода (Ву). 2, 16).
бёздушан1, -шна, -шно (комп. бездушни)й)
1. ко]и нема сожалела, саосеНан>а; немилостив,
нечовечан, свирей; безобзиран; супр. душеван; исп.
бездушеван, бездушаи, безмилоердан, безми-
лостан. — Ни)е она душевна, него баш бездушна,
кад овако развал,у)е човеку куЬу за ништа (Мил.
М. Ъ. 25, 140). А зар ти не знаш, бездушии
матери)'алисто, да ми ... радо да)емо и кошул>у
с ле^а (Ъор^. Вл. 2, 2). А )а? — )а сам свиреп,
бёздушан и зао (Дне 3, 63). Бездушии коман-
данти ... стрелку у име Божде ... сво)е ро^ене
-
402 БЕЗДУШАН1 — БЕЗЕМАЛ.СКИ
во}нике (Вас. Д., СКГл НС 5, 92). Бездушии
трговци ударишс превелике ци)ене (Мат. 12,
182). Он узима у заштиту ссл>аке од законнте
ха)дучи)е и бездушие експлоатаци)е (Скерл.
9, 376).
2. заст. ко/и ]е без душе; ко)и )е без живоша,
мршав. — ПытаЬе кои зашто да се казни без
душно дрво (Михаил 1, 313). Као неке ствари
бездушие ко)е да]у глас, била свирала или гу-
сле, ако различна гласа не да)у, како Ье се ра-
зум)'ети шта се свира или гуди? (Вук 11, 153).
Тако )е расположена поникло из релипцозног
начела, из пантеизма, ко)и бришс разлику ме!)у
живим и бездушним (Нов. 3, 36). Садъ безду-
шанъ, мртавъ лежи (Стер. 6, 49).
бездушен1, -шна, -шно заст. е. бездахан. —
Ката, (бездушна) Ахъ! Госпо, я самь се тако
уплашила (Витк. М. 1, 76). Стаяо самь неколико
тренупа као бездушанъ, и езыкъ ми се свеже
(Зуб. 4, 34).
бёздушац, -шца м заст. в. бездушкик. —
Има их бездушаца, ко)и тако оправл>а)у пушке,
да се одмах сутра мора) у оправл>ати (Видовдан
1862, 100/2). А )есу ли ти казали ти бездушии и
безверии ... да )е (адног народа и будуНност
)адна (Гру). Н. 6, 8).
бёздушёван (бёздушёван), -вна, -вно в. без-
душан1 (1) . — Бездушевни гди Франвези биесте ?
(Хица Г., Сто). Ив. 2, 152).
бездуш)е (бёздунце) с в. бездушност (1). —
Зашто толико бездупца и немилости према она-
квом човеку ? (Живад. 6, 226). У подвалама и без-
душ)у до савршенства да дотера, па онда свима
за врат да зассдне (Маш. 3, 146).
бездушник м она] ко]и }е бездушии"1 (1);
исп. бёздушац, бездунньак, брездуппьак. — Вла
сти казне сваког оног бездушника, ко)И мучи
домаве животшье (Обл. 2, 26). Ха)т' отоле
Бож')и бездушници! | Ъаволи ви пошлели душу
(НП Вук 2, 127). Ето чов')ек бездушник ради
ми о глави, нев)еру) му (НПр Сто). М., 14).
Каматниче и бездушниче! НеЬеш ти мене више
варати (НПр Врч. 3, 93). Има ме^у механци-
)ама и таквих бездушника, ко)и купу)у и црк-
нуту марву (Пел. 1, 31). Веру)те ми да би од
н>ега на] после изашао бездушник и измет (Нов.
20, 48). Да се нам)сри на каквога бездушника,
била би (д)ево)чица) несретна за сав живот
(Новак В). 3, 27). Бездушници од)урише чо-
века од шегове ро^ене купе (Доман. 4, 191).
бездушница ж вар. брездушница 1. она ко]а
}г бездушна1 (I). — Кад До1)у у некаку гусгу
шуму заведу )е како им )е она бездушница наре-
дила, свежу )е за 1едно дрво и хоЬаху )е убити
(НПр Вук, 165). Бездушница! кога )е би)есно |
Одби)ала жива, сада мртва | Неут)ешно, оча-
)ано жали (Бан 7, 85). Бог ме ни)е бездушницом
створио, те ми ништа ни)е драже, него кад могу
бити услужна двома зал>убл>еним (Ъор1). Вл. 11,
127). Опази ги )една бездушница, | Па отиде у
гору зелену, | Те си бере свако)аку травку, |
Пона)1шшс бн.ъс омразито (НП, Мил. М. Ъ. 23,
146). Тво)а ма)ка, бездушница, мене опала
(Зма) 4).
2. покр. вешшица. — Вештицу различите
назива]'у: вештица ... бездушница, непрескоч-
ница (1елиК И. 3, 47).
бездушничкй, -3, -б ко]и се односи на без
душника. — Поб)егла )е у ноК мирну, | ... Као
дробна ластавица, | Кад )0) рука бездушничка |
Драго мало гниездо сруши (Хар. 1, 137).
бёздушннчки прил. као бездушник. — По-
ступио )е бездушнички према то) сирото) жени
(Ред.).
бездушно прил. на бездушии начин, неми-
лоердно, несаяеено, безобзирно; исп. бездушнички,
безмилосно. — Тво)а пуста ха)ка ловачка ме
гони, | Бездушно и срамно, као зви)ер дивл.у
(Шант. 2, 1). Пека маЬеха бездушно мучила сво)е
пасторче (Новак В). 1, 107). Израдио )е Г. Гли-
шиЬ однос измену ... сиротог свирача Сре)е и ...
газда Мил^а ко)и онога бездушно експлоатише
(Поп. П., СКГл 6, 935).
бёздушябст, -ости ж 1. особина онога ко)и /«
бездушан1 (I), онога шшо /е бездушно; нечоеечносш,
суровосш; исп. бездуцце. — То време се одлику-
)е бездушношКу и грамзл>ивошЬу (Лопанд. 1, 16).
Така бездушност у каж1ьаван,у може само распа
ли™ освету (Глиш. 5, 134).
2. бездушно дело. — Како ли )е она могла ту
бездушност починити (Коз. ]. 4, 351).
бёздушн>ак м е. бездушник; вар. брездуппьак.
— Било )е бездуппьака, ко)и су кукавно) в)еве-
рици одс)екли реп (ТуриЬ 1, 568). Чуете ли,
ако Бога знате! онога бездупнъака? (НПр Врч.
2, 5).
бездухшьй, -а, -ё в. бездушан1 (1). — Ако
стриц бездушши | Окал>а ми образ, и за свеЬ ме |
Тебе лиши ... | Тешко аему (Бан 8, 17).
без!>акан>е с гл. им. од без^акаши. — ]ср се
ту више гледа на корист него на без^акавье (бе-
спосличарен>е) (ЦТ, 1овиН. 10, 34).
безг)акати, -ам неевр. покр. «. беж1)акаши.
— в. пр. под без^акан>е.
без^ет- е. бездеш-.
бёзЦеткоша ж ().) покр. «. бездешка (ЦТ,
ШоК).
без1)ёткул.а ж ().) покр. е. бездешка (ЦТ,
Шоп).
безе прил. дсч. покр. на лепима, накркаче
(као шшо су некада шрговци шорбари носили без
и друге шканине); исп. 1>оче. — „Носити дете безе",
носити га 1;оче (Во)в., Зма) 4). Ма)мун куну
носи безе (Кош. 2, 54).
безёвёвка ж (тур. регеуепк, подводач) индив.
йодводачица; невалалица; исп. пезевенк. — Ка>а
би себи привукла )ато безевенка, пропалица,
чанколиза .чутких и женских (Игн>. I. 8, 194).
И шене венчане ха.ънне продао )е )едно) по-
знато) варошко) безевенци (И., 426).
бёзекнути, -нём свр. трен. покр. I шргнуши,
сецнуши; изненадиши. — Безекнуше те мало, а
да те нису безекнули, ти не би знао шта би
радио (Сврл.иг, Васшь.).
II -~ се изненадиши се, зайапиши се, забезек-
нуши се. — Ал' се безекну кад мене тамо угледа
(Свр.ъиг, Васи.ъ.).
беземал>скй, -а, -б индив. в. беземлишни. —
Приступила )е ... спроноЬешу колонизаци)е на-
сел>ава)упи на ... ентним поседима безземал>ско
становништво тога кра)а (АлексиК Н., XX век
1939, 282).
 БЕЗЕМЛ.АК — БЕЗИЗЛАЗ
безёмл>ак, -ака н в. беземлаш. — Безземл>ак,
ко)и нема зелчье (Трнски, Виенац 1884, 450).
безем]ьан, -а, -о ко]и ни]е Покривей землом,
голешан. — У беземл>ано) и камено) страни оба-
рали су дрва и стекли лист за зимницу сво)их
коза (ЪуровиЬ Р., Ств. 1948, 216).
безёмльаш, -аша м зем.ъорадник ко]и нема
сво]е земле; исп. беземлак, беземник. — Родом
)е из овог кра)а, сел^к беземллш (Чол. 2, 199).
Драго)'ево бивше занимайте било [)е] — безем-
л>аш, надничар (ТошиЬ Т., КБС, 364). Огласи
се новодно многострук хихот ... пренемагала
и беземл^аша (Горан 1, 153).
безёмл>ашкй, -а, -б ко]и се односи на безем-
лаше. — Српско становништво по градовима
ода)е се ... тргоиини и заиатима, али веКина и
далл живи ... као беземллшко радништво на
ту1)о) земльи (Фил. М. 3, 409).
бёземльйпшй, -а, -б ко]и ]е без земле; исп.
беземалски. — Преда) уЬи земл>у беземл>ишним
или прода)'уКи )е, држава Ье бити у ставъу да
створи врло )ак и огроман извор за покрике
сво)нх дугова (Демокр. 1919, 61/4).
бёземннк м покр. в. беземлаш. — Као оста-
так из времена, када )е вода делена по домовима,
имало )'е у метохи)ским селима ... сиромаха, бе-
земника, ко)и су имали сво)'е сахате воде (Ву-
кос. С. 1, 100).
безенергйзам, -зма м индив. в. безенергич-
носш. — Сунце на заласку ... уми се смрадним
димом какве творнице, иза ко)"е тоне, умире,
млако, невольно. Безенергйзам. Клонулост (Чер.
1, 150).
безепёргйскй = безенёргй)скй, -а, -б
коуи ]е без енерги]е. — РоЬен у доба великог Ми-
лоша ... преносио се духом из безенерги|ске са-
даппьости у дане косовскс и закосовске (Матош
1, 43).
безепергичност, -ости ж сша/ье, особина
онога коуи нема снсргн]е, онога шшо ]е без енергще;
исп. безенергйзам. — Безенергичност )е смртни
гри)ех Хрватске при)'етеКи )0]' одиста озбил>ном
опасношКу смрти (У). Т., БВ 1911, 321).
бёзер м само у изразима : ~ тебе било: нека
ше 1)аво носи, арашос ше било; исп. бездер (изр.).
— Пуче глава на тринес комада | ... Ал говори
КраЛэевиЬу Марко: | „Безер тебе, Туре, с гла
вой било! [ ]а се )есам с тобом пашалио ..."
(НП Бос., 428). отиНи безером : Пройасши, не-
сшаши (Микл. 1, 26).
безёрЦан, -ана м покр. в. базр^ан (1) . — ]а
имадем Богом побратима | Богом побра Наста
безер^ана (НП Вук 3, 370).
безеукати се, безёукам се свр. покр. узне-
мириши се. — Кон» се безеука, кад оауши вука
(НПосл Сто). М. 2, 121).
бёзец (безёц) м питр. 1. узвик ко]ня неко
безецу]е, резервише нешшо за себе После онога
коме се обраНа. — Кад прочиташ „Спорт" —
безец! (Пеш.).
2. (у именичко) служби) м а. оно шшо се
безецу]е. — Мо) безец )е први, а ти после до-
лазиш_на ред (Пеш.). б. осшашак недойушене
цигареше ко]и се уешуйа другоме. — Он ми
досади тражеКи безец, не могу никада да по-
пушим целу цигарету С1ан>.).
403
бёзецовавъе с гл. им. од безецоваши.
бёзецовати, -пу)ём сор. и неевр. (нем. Ьсзеи-
еп) 1. унайред заузеши, заузимаши, резервисаши;
исп. ангажовати (3). — 1ер ако би ... требало
приредити кермес, онда би )ош сад требало бё
зецовати Калимегдан (Нуш. 24, 188). Они ко)и
„безецу)'у" места, улазе у вагоне од ко)их Не се
сачинити комлозищф за н>ихов воз (Пол. 1951,
13936/4).
2. зайосесши, зайоседаши. — Београдска ми-
нистарска гомила ... шета ... и чека час кад Ье
)0) бити наречено да се понамешта на мини-
старске положа^е, ко)И су сад моментално бе-
зецовани (Штампа 1903, 64/1).
безж- е. беле-.
безз- в. без-.
безадё)ан и бёзядё)ан, -)'на, -)'но ко]и ]е
без иде]а, без начела; исп. безмисаон. — Безиде)на
уметност ни)е човеч)'а уметност (Кн>иж. 1, 175).
Катарза умируКсг гра1)анског друштва данас )е
симболична нианса, безидерш пссимистички уз
дах и декоративни трик (Крл. 2, 102). Она [По-
лиЬева поези)'а] бп)аше ... бич за наше друштво,
ко)е »ему би)аше безбожно, безнде)но (Чер. 1 , 43).
безидё)но и бёзидё)по прил. на безиде]ан
начин. — Он безидещо говори о уметности (Ред.).
безидё)нбст, -ости ж оскудица иде}а, на
чела, недосшашак иде]не усмереносши; исп. без-
мисаоност. — Постизававьу данаш&ег ... дру-
штвеног щиьа ... )'угословенски шьнжевници
допринеКе и ... борбом ... против плиткости и
безиде)'ности (Зих., КН 1948, 12/1). Он пати
поглавито од туЬих идо)и, као Г. ПашиК од
безиде)ности (НЕ 12, 55).
бёзизглёдан (безйзгледан) , -дна, -дно «<?/«
не Ьа]е наде на уейех у нечему, на осшварепе, йо-
болшапе нечего, безнадеокан; исп. безизлазан. —
У основи то )е )алов посао и безизгледна борба
(АндриЬ 8, 189). Али што )е тужно и безиз-
гледно то )"е то, да иа)1ювн)а генерации ... по
казу)^ ... много поразни)и и страшни;и профил
него ова прошла (Крл., КР 1924, 125). Они су ...
започели )едну луду, безизгледну и унапред
изгубл>ену битку (Барт., СКГл НС 15, 285).
Н>ихове наде су сваки дан безизгледшде (Прегл.
1948, 3). Из веЬ ... натуштеног и безизгледног
неба заслало [)е] ипак сунце (Цес. 1,17). Живот
им )'е текао страховито бридак ... монотон, без
йзгледан и срамотан (Козарч. 2, 164).
бёзизглёдно (безйзгледно) прил. на безйз
гледан начин, безнадежно. — Али као за пркос,
ти непри^атни сусрета(и све се чешНе и безиз-
гледни)е на бол>е понавл>аху (Маш. 4, 96). Али
)е осетио, наравно, да )е безйзгледно прикован
и сапет (Ковач 1, 95).
безизглёднбет (безйзгледнбет), -ости ж не-
ман,е наде на уейех, на йооолшшъе; безнадеокан
Полозка]. — Ужива )утрос да нагони и себе и
консула у на)црн>у безизгледност (Андрип 5, 215).
Досада, умор, нестршьевъе, ос)еЬа) дуге и дуге
безизгледности плода, све се то тада згрушало
(Цес. 3, 86). Усамл>еничка акци)а ... због своде
безизгледности нигдде ни)е нашла од)ека ни
помоЬи (Лал. 2, 9).
безйзлаз м в. безизлазносш. — Имао )е осе-
Ь:ш.е да )"с у неком огаптем безизлазу и он и сана-
тори^ум (Макс. Д., Кн>иж. 6, 117).
404 БПЗИЗЛАЗАН
безнзлазан и бёзпзлазан, -зна, -зыо из ко)ег
нема излаза, ко]и се не може с усйехом решиши,
безнадежан; исп. безисходан. — Нисам хтео да
прекидам она) низ школских предмета, ко)И ...
да)у )асну слнку онога безизлазнога лавиринта,
кроз ко]и смо се у младости провлачили (Нуш.
5, 243). Ту, на на)безизлазни]ем месту треба тра-
жити излаз (АндриК 7, 116). Кад )е командант
црногорске дивизи]е уочио безизлазан положа)
прве бригаде, нареди да се отступа (Пав. 8, 179).
Наполеон их )е [непри)ател>е] поставио у поло
жа] безизлазни (ЪуриЬ Д. 2, 208). Политична
демократи) а )е ... довела ... саму себе до ]едне
безизлазне ситуаци)е (Волл 1926, 401). Тиме )е
извоз оваца у Грчку скоро еасвим онемогуисн
и ... сточари налазе се данас у безизлазном ста-
н,у (АлексиЬ Н., XX век 1939, 138).
безйзлазно и безйзлазно при л. 1. без икаквог
изгледа на уейех, узалудно. — Нама се чини ...
да би се ова борба, ко)а се тако трайно и тако
безйзлазно води, еасвим прекинула (Гар. М.
1, 61). И све ]аче, све безизлазни^е: он се врти
око н>е (Нает. 3, 55).
2. безусловно, айсолушно. — Али ;а не ми
слим да )с Срби]а географски» положа)ем еа
свим неодоллво и безйзлазно везана са средшом
Европом (Цви). 6, 58).
безизлазност и безизлазност, -ости ж не-
ман>е излаза из нечега; безйзлазно, оча;но сшшъе;
исп. безизлаз. — Али, знатно преовла1)у)у не
гативни карактери: општи утисак тежак )е, нека
безизлазност као да све помрачу)е (Мат. 16, 28).
О се паша ... су поискад узимала изглед привидне
опште безизгледности и безизлазности (Андрип
8, 202). Беч ... ]е град парила, ко)е се ломе н
кидалу беспомоЬно у )алово) безизлазности (Крл.
2, 15). И онда до^е безизлазност, оча) и неу-
ставл>иво стремл>еше у пропаст (Маш. 4, 49). Та)
део [кьиге] могао би да буде знача)ан за пе-
сника ... уколико буде успео да одбаци све оно
што га )е вукло у безизлазност (КН 1948, 23/2).
безизмёнцё прил. без смен>иван>а, без смене.
— Безизменце [су] радили и копали шанчеве
(Поп. Ср. 1, 67).
безизнйман, -мна, -мно (зап. кр.) е. безизу-
зешан. — ВЬегово геело бе^аху четири прашка
чланка и он наглашава у свако) прнлици без-
обзирно и безизнимно н>ихово спрово^ен>е
(Прел. 1, 235). Они су на^чсшЬл, да не речемо
безизнимни (Невист. 1, 11).
безизнимно прил. е. безизузешно. — Л>уди
су готово безизнимно одмах уплачивали штете
(Бал. 17, 193). За хистори)у може се мирне душе
реки, да )е врло захвална, )ер )е у н>0) безиз
нимно све знаменито (Крл. 2, 17). Код нас без
изнимно влада мшшьеше да ]е Досите) ... био
предодре^ен за ону епоху (Десница В., МСД
1934, 113).
безизнимце прил. (зап. кр.) в. безизузешно,
— У нас )е и то обича), кога се досле држасмо
безизнимце (Буд. 2, 191).
бёзизражгцап, -)'на, -]'но в. безизразан. —
С ужасом се сеЬао шезиних упалих безизража)-
них очи)у (Ковач 1, 107). Нахрпало се и правих
ум)етнина, али било више безличног и безизра-
жа)ног дрвл,а и намека, к томе сакатог и оште-
Кеног (Горан 3, 153). Мрзио сам н>егово пуно,
БЕЗИЗУЗЕТНО
задоволено, безизража)но, непов)ерл>иво лице
(Козарч. 2, 34).
бёзизража}но прил. в. безизразно. — И
извадивши прете из уста бул>ио )е у н. безизра-
жа)но (Цес. 5, 86). Пак, безизражащо, каже )0):
Не разуми) ем! — Желите ли можда каквих по-
датака о ьо)? (Вощ. И., СКГл НС 15, 85).
безизразан, -зна, -зно ко}и }е лишен карак-
шерисшичних црша; ко]и нишша собом не казусе;
ко]и не Показухе осеКшьа, мисли; шуй, йразан,
не]асан; исп. безизража)ан, безнача)ан (2). —
На безизразном лицу н>еговом небеше никаква
трага морално) спази (Даница 1865, 681). Сре-
мац )е ... жалио што ... Ниш, из свога живо
писного ... Истока, прелази у суви, без
изразни, „хладни и бездушни Запад" (Скерл.
16, 57). Карактеристика те модне по>ези)е )е та
... да [)е] ... конвенционална, безизразна, као
реденгот, цилиндар или рукавица (Матош, БК
1904, 1349). И обо)ица се неко врн)еме гледаху,
безизразним погледом ("Нор. С. 5, 25). Подела
снаге под)еднако на све три колоне неправилна
)е, )ср )е овакав распоред снаге безизразан, по-
што се из н>ега не види где Командант дивизи^е
намерава да изврши главни напад, а где споре-
дан (Павл. Ж. 3, 81). Мртве, безизразнс очи
слепог гледале су негде у дал>ину, преко наших
глава, кроз зидове (Минд. 2, 27).
безнзразнтбет, -ости ж в. безизразносш. —
Личност ГундулиКева ни)'е утонула сасвим у
безизразитости властитих продуката (Бар. 2, 31).
безизразно прил. на безизразан начин; исп.
безизражащо. — Он ме погледа тупо, безизра
зно, слеже раменима (Доман. 4, 16). НоКу ...
седи у постел>и и безизразно гледа у сиви по
криван и тако чека свануке (Радик Д. 3, 13).
Сто)имо непомични, безизразно загледани у
шегов златни цвикер (Минд. 2, 104).
безизразнбет, -ости ж особина онога шшо
]е безизразно, неизразишосш, безбо]носш. — Два
десет година шеговог ствараьа показу)у ... )е-
дан уметнички ниво чист и никад не спуштан
до безизразности (Живо). 4, 50). Нэихов 1'език
ломио се о прозаичност, безизразност и безбо)-
ност текста (Глиг. 1, 42). Сел>ак Кочикев ни)е
више сел>ак Веселиновикев, ко)и у шему ни)е
могао да види читаву лествицу противуречних
страсти ... него )е н>егову простодушное! терао
до безизразности (Дуч. ]., СКГл 19, 120).
бёзнзузетан, -тна, -тно ко]и }е шакав да
од пега нема изузешка; исп. безизнйман. —
Ме^утим, то правило ни само собом ни)е )е-
динствено, безизузетно (Кост. Др., Щ 1, 152).
Во)ничка обвеза постала [)'е] општа, безизузетна
гра^анска дужност (Гру). С. 1, 132).
безнзузётачнбет, -ости ж в. безизузешносш.
— Тако ево сам по)ам нужде доводи са собом
безизузетачност (Марет. 3, 35). Исти гласови
у исто време под )еднаким погодбама )еднако се
мен,а)у. То )е безизузетачност гласовних закона
(БелиК, СКГл 6, 748).
безизузетно прил. без изузешка, увек, сшал-
но, неизосшавно; исп. безизнимно, безизнимце.
— Закон противречности ни)е безизузетно и
закон психолошког мишл>ен>а (Петрон. 4, 12).
Дреница има ... безбро) плеНатих брежулака,
равни и зараванака покривених безизузетно хра
 БВЗИЗУЗЕТНОСТ — БЕЗИНТЕРВСАН
стовином, ситногорицом и забранима (Бож. Г.
3, 81). Али се скоро безизузетно при воЬеьу
тих борби ... ни)е обраЬала пажн>а, да овде ни)е
било речи ... о ситним расправама око ранга
(Миланов 1, 168).
безнзузетпост и безвзузётнбст, -ости ж
особина онога шшо }е безизузетно; исп. безизузе-
тачност . — Безизузетност овога правила )е оче
видна (Ред.).
бёзи)ак м покр. в. без]ак. — Овуда зам)ера]у
оно) куЬи, ако )е г)е женско господар. Ту држе
л>уде, да су будале и бези)аци (Буковица, Ард.,
ЗНЖ 4, 206). (Нови Сад, Нат.).
бези)акуша ж покр. в. без]акуша (Нови Сад,
Нат.).
бёзйлан, -лна, -лно (без + тур. ЬПе, лукав
ство, превара) покр. ко/и нще лукав; безазлен;
искре»; вар. бесхилан (Вук, Р).; Босна, Скок
2, 353).
безилё прил. покр. безазлено, искрено (Зма;
4).
безиме, безимена с покр. йрезиме. — А знаш
ли како му ]'е име и безиме? (НПр, БВ 1893, 152).
Незаконита Д)еца, ако су у родител>ско) куКи,
носе очево безил!е (Буковица, Богиш. 3, 318).
Прийе л' чоек жене у куКу, свакако задржи сво)'е
безиме (Варош, ЛукиК Л., ЗНЖ 26, 113).
безимен, -ена, -ено вар. брезимен 1. исп.
анониман а. чще се име не зна, нейознаш. — То
су тако звана пречишкававьа ... рад обично
безимених лшслилаца (БелиЬ, СКГл 6, 746). Бе-
зимени критичар доиста )е разложито доказао
... да се ова юьига састо)и из два дела (Рад. А. 1 ,
ЬХХХУ1). Безимен оста многи пророк света
(Стеф. Св. 1, 36). б. ко]и ]е без йошйиса, чщ'и се
шеорац не зна. — Да се освети, писала ]'е сваки
дан по ко)'е безимено писмо (Кум. 3/1, 64).
Крал» ... )е добио )0ш )едну безимену доставу
(Миленк. 2, 118). фиг. 1авно )е м»ен>е снага,
али безимена С1ов. С. 5, 134).
2. ко]и нема свога имена, ко;и ]ош нще добио
име. — Преко Саве ... губили се у недоглед бе-
зимени ритови (Уск. 1, 93). Пешадиски пук ...
на безимено) коси (Павл. Ж. 2, 41). Безимена
артери)а, аПепа апопута (Мед. 9, 9).
3. ко/и се не може означиши обременим име
нем, неодреЬен; неисказан. — Да ти душа у ду-
бини | Безимене скрива ]'аде (Ми)алк. 1, 17).
Прита)ене силе )'от будне нарави, безимене с)ете
дуги)'ех кишыи)ех дана (Вощ. И. 3, 65). Нека
чудновата безимена чежвьа обузела га (Косор 2,
41). Само у )утро, кад се пробудимо, >ави се
бол, мукло и дубоко, и безимена жалост не си-
лази с лица цио дан (АндриН 1, 103).
Изр. ~> друштво, <—> недела в. код тих име-
ница.
безименик м е. безимегьок. — Никад се ни;е
сазнало име овога човека; то )е био неки ... про-
лазни херо), она) велики безименик што ]'е увек
умешан у кризе човечанске и у генезе соци)алне
(Рак. Мита 21, 50).
беэимёвко м е. безимен>ак. — Бсзименко
стану^е у исто) куЬи у ко)0)' и она и стриц
(Вин. 4, 143).
безимено прил. без означавапа имена; исп.
анонимно. — То )е сада било )едно надлештво
ко)е ... безимено, готово механички, управлл
405
народом (1ов. С, СКГл 5, 523). Н>егов прев од
Хасанагинице об)авл,ен [)е] безимено (Живо). 2,
ЬУН). Намеравао ]е у)едно и да )0) пошал>е цве-
Ка. Прилшла не придшла безимено, биЬе )0) дра-
го (Петр. В. 4, 78).
бёзименовиЬ м е. безимегъак. — Чуди се ...
гд)'е се усудио безименовиЬ неки и )едну при-
м)едбу изни)ети (Нод. 1, 8).
безименбст, -ости ж особина, сшшье онога
ко]и ]е безимен, онога шшо ;с безимено; исп. ано-
нимност, безил\енство, безилиье. — Она ношаше
на челу печат безимености и незнани (Рак. Мита
7, 50). Па и оно од живота што се видело на сун-
цу и на дану ... и то )е прекли&ало за скровиштем
и Кутан.ем и са прстом на устима бежало у безиме-
ност и тишину ... Све )е стрепило да не буде на
звано правим именом (АндриК 5, 147). Та) мали
чов)ек ... чов)ек на)прос)ечни)е безимености ...
та) )'е чов]'ек зата)ио (Крл., КН 1948, 8/3).
бёзимёнство и безимёяство с инднв. в. бези-
меносш. — На)више би се л>утио на безименство
у критикама (Ра)'к., Бршл>ан 1885, 21).
безимен.ак м исп. безименик, безименко,
безименовиЬ, безимешаковиЬ 1. а. она] ко]и кри]е
сво]с име. — Безименьак, ово вама пише, | Бези-
мсшак, ама Срони прави (Бьег. 4, 36). б. она]
коме се не зна име. — Ако те ко)'и безименьак у
тмуши тури и обешчасти, ти се неКеш уври)е-
дити, )ер га не познаш (Л>уб. 5, 329).
2. фиг. а. она] ко]и }е без икаквог угледа, она]
чще име нишша не значи. — Неколико драга-
чевских безимешака здружени са два напред-
1ьака жалише се ... противу мога избора (Са-
моуп. 1883, 6/3). б. човек неугледна рода (ЦТ,
1овиг1. 1).
3. мн. ипдив. акционар анонимно: друшшва.
— За)°аукаЬе белгиски безимеааци [акционари
Белгиског трамва)Ског друштва у Београду], па
Не сами нудити трамва)'ске карте (Уск. 1, 104).
безимевьакоЕиН м е. безименак. — Морам да
се браним од неправедних напада)'а ко)"екаквих
безимен>аковипа (Будисавл,евиН М., БК 1911,
736). 1едне ти се ноЬи дигни та два безименлко-
виЬа ... те куКи оца )едне ... )аранице (Нев.,
БВ 1910, 15).
бёзпмкшъа ж имдив. (у атрибутско) слу-
жби) в. безимен (1). — А они и уми)'у )арити опКе-
нито заниманзС ... и милом виле П)есникин,е и
силом поште безимюнье (Драж. 2, 265).
бёзймл>е с заст. е. безименосш. — Сад [ти,
смрти] обараш главу, свиетли дом | ... А сад
црвка невидиво дробна, | Непозната у безимльу
свом (Прер. П. 2, 34).
.бёзимуЬан, -Кна, -Ьне ко]'и ]'е слабог имоеног
сшааа, сиромашан; исп. неимуНан (Р—К 2;
Бак. 1).
бёзнннци)атпван, -вна, -вно ко]и нема ини-
цщашиве, ко]'и нема способности, снаге да нешшо
ошйочне. — Она се развн)а у )'едно) учмало) кул-
тури, можда оптереКено) и неким фаталистичким
дремежом Истока, али много више притиснуто)
некретним, безиници)ативним ... лудским мате
риалом (Богд. М., Данас 1934, 167).
бёзивтерссан, -сна, -сно 1. ко]и не доноси
интерес, камашу. — Срби)а [би] могла ... да мзда
безинтересних упутница на државну касу у су-
ми од десет мили)уна динара (Шум. 1876, 105).
406 БЕЗИНТЕРЕСНО — БЕЗТАЧКИ*
2. несебичан; ко]'и не слуоки йракшичним ци-
левима. — Народи ... чине велику и безинтере-
сну дворбу и угодбу на)вишим светилама науке
(Мил. М. Ъ. 21, 41). Како сам се негда ... код
те две скоро )'едине мо)е безинтересне л.убави —
осеЬао сигуран ... чист (Тиш. 8, 192). Естетска
чувства се оснивя)у на чисто безинтересно) кон-
темплаци)и (Врх., БК 1904, 349). Уметност )е
безинтересна (Нед. Д. 1, 22).
3. ко]и не изазива йажн>у; незанимлив, неин-
шересаншан. — А сад слушаете пример, ко)и
неКе бита безинтересан (Драг. 2, 409).
безинтересно прил. несебично; незанимлшо,
неиншересаншно. — Мислимо да неКе бита бес-
корисно и безинтересно, ако нам дозволите (Злат.
1887, 37/1). Он )'е у овом случа)у сасвим без
интересно поступив (Ред.).
бёзннтересябст, -ости ж индив. е. незаин-
шересованосш, ошсусшво личное иншереса, несебич-
носш; об]'екшивносш. — За та) посао валл
нека безинтересност духа, вал>а да човек забо-
рави сам себе (Мил. М. Ъ. 13, 102— 103).
безискуствен и безискуствен, -а, -о ин
див. ко/и нема искуайва, неискусан. — Ту ни)е
довольно да чов)'ек и по неколико пута удари
главом о зид, као она безискуствена риба о ста-
клену преграду (Маш. 4, 97).
безйстан 1 м (тур. Ьегезкп) йокривен шрг,
безйстен / йокривена чаршща; шрговинска
радпа, дуНан. — Имаде и врло ли^епих тржница,
затворених, ко)е се ноКу затвара)у као земал>ске
палаче; зову их безйстан (Скар. В. 1, 100). Безй
стан ... посто)и )ош увек, са сводим тунелским
обликом и дуЬанима ("Кор. В. 5, 164). И то ;е
г. Панту тако задивило ... да )е одмах стао по
чарппфма и безистанима биоградским говорити
... да )'е Руварац пророк (Рув. И. 3, 151). Или
их разорите па од камена разорених цркава и
манастира правите безистане (тргове сводом
зокривеяе) (ВукиМ. М. 5, 31). То )екне из по-
кривеног безистена, као из каквог дубоког ла-
гума (Нуш. 16, 153). Асан града нове безистене, |
Не града их, да о н>има ради, | ВеК их гради,
да д)ево)ке мами (НП Вук 1,596). Иди, брате,
безистену моме, | Донеси ми стрелу Татаранку
(И. 2, 359).
безйсходан, -дна, -дно а. е. безизлазан. —
Улази у танчине ... безисходне, детерминиста и
н>ихових противника (Атанаси)евиН Кс, Кнеж.
Б. 2, XXIV). Поче с оча)ан>ем прелетати оне без
исходне фразе, ко)има нема кра)а (1акш. М. 2,
94). б. ко]и не доводи до решена; узалудан, бес-
иилан. — Дог)е )0) у ]едан мах ... да му све от
крыв ... али сиеста затим увиде да )е тако шта
безисходна ствар (Вин. 3, 159).
Бёз)ак 1. к (ми. Без)3ци и Б8з)'акови) сша-
новник Без^ачще; она] ко]и /е йореклом из Без]а-
чи]е. — Говори он [1анез Трдина] у поглавл.у
о Вараждану чешКе о Без)ацима и без)ачком
говору ... како су се „илирски родол,уби ругали
госпо^ицама, ако су говориле домаЬе без)ачко
нареч)'е" (Илеш. 1, 86).
2. йрезиме (ЗНЖ 21, 288).
бёз|ак м погрд. глуйак, блесавко, букван;
йросшак, незналица; вар. бези^ак; исл. безлекан.
—' И ми, уместо да затражимо отворено ... ми-
шл>ен>е Русине ... ми смо се, као сваки без)аци
упустили, да нага1)амо шта би она могла желети
(Пир. 1, 26). Не млати, не оби)'а) гране! Треба,
без)аче, и до године да роди! (Мил. М. Ъ. 30,
58). Па ипак ста)аше на улазу као без)ак и Ьу-
таше (Лаз. Л. 2, 25). Бол>е )е што не зна! Бол>е
)е за чов)'ека, да )е без)ак (Мат. 10, 47). „Без)'ак"
)е познат у Загребу и у хрватском Загор)'у
(Илеш. 1, 73). „Без)ак" се у слувьскоме срезу
каже глупаку, човеку, ко]и се не зна снаНи,
уопште човеку ограничену (И., 74). У околици
Новог Сада значи „без)ак" човека сулуда ...
Слично у Срему ... без)ак = петрогоша, ла-
комислен човек, приглуп (И., 75). Без)апи
ни^едни ! Зар листе могли за вас наКи другу ка-
вану, него сви на )едно место (Рани. С. 7, 28).
Сви ти на свиету без)аци, | Барата)'уЬ новцем,
били луди (Типе 1, 61). Шта вазда зи^аш као
стари без)ак (Плеп. 1, 5).
без)акан>е с гл. им. од без;акаши. — О'
[тр. Од] чуйен>а и без)акан>а младу марвинчету
нема иишта, да му може толико зла ... учинити.
Да )е било )ан>е, козле, шта било, на)окопрчни)е
(живахни)е), кад му се зачуди ... кб да га из
пушке уби;еш (Босна, Зовко, ЗНЖ 6, 295).
без)акатн, -ам нссвр. покр. в. без^ачиши (1).
— в. пр. под без)ака!ье.
Бсз)акн1ьа ж сшановница Без]ачи]е; она ко]а
]е йореклом из Бсз]ачще; исп. Без]"акуша (Нем.
2, 54).
без)акул>а ж е. без;акуша (Дучаловики,
Ков. Р.).
Без)акуша ж в. Без]акинл (Нем. 2, 54).
без^акуша ж погрд. глуйача, сакалуда;
йросшакуша; вар. бези)акуша; исп. без)акул>а,
безлекача. — Без)акуша зову ону женску ко)'а )е
сулудаста, па сво)им понашавьем изазива потсме-
ван>е (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
бёз)ача ж 1. врсша хрвашске йасширске луле
(Илеш. 1, 87). _
2. агр. врсша шливе (Илеш. 1, 89; Слав.,
Бор}.).
без)аче (без)аче), -ета с дем. од без}ак. —
Био )е у д)'етинству тако без)'аче, да га )е ма;'ка
)едном одвела скрбнику и овако приказала: ево
вам га, овога смртнога ли)'енца (Павлин., Р)А).
без)йчён>е с гл. им. од без]ачий~ш.
Без)ачи]а ж кра] ко]и обухваша Срез йа-
зински и горнм део Среза йоречкогу средня] Исшри,
где живе Без]аци (Илеш. 1, 78).
без)ачина м 1. аугм. од без]ак. — У Цри-
квеници и околини да)е се „без)ак" или чешКе
„без)ачина" као придевак опорим и тврдогла-
вим л>удима, кад их ко хоЬе приказати као
луде (Илеш. 1, 74). (ДучаловиНи, Ков. Р.).
2. човек ко]и не воли да ради, бадаваии]а
(Лика, Шкар. 1).
без)ачитн, без]Эчйм нссвр. 1. бленуши, зи-
}аши, заз]'аваши; исп. без)акати. — И без^ачеп'
ал' се натпис чита (Сар. 13, 117). Чини му се
кд да вас сви)ет ... у н» гледа и без;ачи (БиХ,
Зовко, ЗНЖ 1, 275). (Далм.^ Р1А).
2. дангубиши, бадаваиисаши (Лика, Шкар.1).
бсз)йчкй1, -а, -б ко]и се односи на Бе^аке.
— в. пр. под Без)'ак (1).
бё^ачкй*, -а, -б глуй; йросшачки, незна-
лички. — Нико се од присутних ни)е надао ова
 БЕ31АШТВ01 — БЕЗЛИЧАН1
ком без)ачком эахтеву (ЦГл 1899, 21/3). Шчепа
мртваца за ноге ... па уз скрнаван смех и ружну
без)'ачку шалу, одгура у лешариицу (ИвановиН
В., XX век 1939, 184). Нема горе и опастф
болести од без)'ачког презиран>а л>удског биКа
(Петр. Л>. 1, 20).
бёз^аштво1 с скуй бишних особина Без]ака.
— Из тога се види, како )е народна свеет илир-
ска ... потискивала локално без;аштво (Илеш.
1, 86).
бёз)аштво* с особине сво]сшвене без}аку, лу-
досш, йросшашшво. — Складиште побркане исти
не и заблуде ... глупости ... без|аштва (Павлин.
4, 10).
бёз)еровскй, -3, -б заст. ко/и /е без шанког и
дебелог )вра. — БезеровскШ правогшеь веКъ се
употреблявао у почетку овога стояЬЬа (Под.
1847, 30).
безлйборпбет, -ости ж (рус безалаберность)
варв. збрка, перед, дармар. — И друга зверад по
селу и ван овог заурла^у; кокоши се разбуде и
стане )их какот, гуске шиште и т. д. да се неможе
преставити себи та безлаборност и смеса разних
гласова (НП Мило). М. 1, 149).
бёзлебан ). бёзл>ебаи, -бна, -оно (покр. \,
бе>юьебан) в. бесхлебан. — Осетите одмах сву
паттьу изнемоглих во)ника, деце, жена и стара-
ца, што су се преко провалила и кршева снежне
и безлебне Албани)е пробивали ]адпанском
Мору (Весн. 1, 2). На | гор и ми )е бошьебан ру-
чак (Ускоци, Стан и Ь Мил.).
безлёбара ж нар. е. бесхлебара (Окр. ва.'ь.,
КовачевиЬ Л>., Р]А, под бесхлебара; Поп. Ъ. 4).
бёзлебица \. бёзл>сбица (покр. ). беж.ъе-
бица) ж в. бесхлебица. — Сачува; Боже, доче-
кати )ош ;едаред онаке безлебице (Зма) 4).
У нас )'е у прол>еНе обично бежллбица (Уско
ци, СтаниН Мил.). У Пчелице честе водсни-
це, | Си.'ьсвпца, црна бёзлебица (НП, Мил.
М. Ъ. 15, 218). Ама он Не од лека до века бита
бёзлебица, како битанци сво лето и неЬе да
ради (Морава, В—С).
бёзлебница ж в. бесхлебница (Ц. Трава, Дим.
С).
бёзлебовнЬ ). бёзлъебовиЬ (покр. \. бё-
жл>ебовиК) м е. бесхлебовиН. — Скупили се све
неки нерадини и безлебовиКи, чека]уКи да им
Ката Ра)ко, кад се напи)е, баци што у кл>ун (Моск.
6). Туда похиташе сви „безл>ебовиЬи" (С. Нез.
1888, 4/1). Ни)е само он бежл>ебовип, него су
му то били и стари (Ускоци, СтаниН Мил.).
безлекап м покр. в. без]ак (Бащф, Ворк.;
Врховине, Поп. М.; Босна, Бор).).
безлёкача ж покр. в. без}акуша. — Ова Ката
Бастина, то та ;е права безлёкача (Бани)а, Ворк.).
бёзлечав ). бёзльечан, -чна, -чно 1. в.
неизлечив, ко/и се не мооке излечиши. — Незлиеди
ми барем ти мое ранне, а нетражим та да ми
и[х] лиечиш, зашто су чудне и бсзл>ечне се бита
чине и правоме л>екару (Сар., БК 1896, 1145).
2. индив. ко]и задаче неизлечиву рану, тиро
ван. — Родену матер безлечном стрелицом стрс-
лю (Ъор. 2, 145).
бёзли прид. непром. (тур. ЬегН) ко/и ]е од
безо, йлашнен. — Ни)е скннуо штедних хал>пна
... Би)ела безли кошул>а, нов цемадан (1уркиН
407
1, 65). Ем на мени ... безли кошулэа, цемадан
(Богип 1, 217).
бёзли]ек « ().) оно чему нема лека; кра;>ьа
нужда, невола (ЦГ, ДовиЬ. 1).
безлик, -а, -о индив. в. безличан1 (4). — [Ко
Ье] да прочита причу о мени, | како сам стао пред
зидом безликих нада (БоглиЬ А., Ви;. 3, 630).
безлнкаш, -аша м агр. вреша йасу.ьа са
махунама без лике (конаца). — Пасу/ьа има од
неколико сорта: безликаш или 1)шй)уваш, са
округлим ... мрким зрнетом (Теж. 1875, 163).
бёзлнсиице ж мн. бот. билке без лишка
ЛрЬуИа (Р1А; Р—К 2).
безлист, -а, -о заст. е. безлисшан (Шул. 2,
194).
безлистан, -сна, -сно исп. безлист бот. а. ко-
]и /е без лишНа, ко}и уойшше не добива лишНе.
— Заметак [у маховине] нзрасте у безлисно сте
бло ко)е врхом задебл.а (1ур. Ж. 1, 166). б. ко/и
]е осшао без лишНа, са кога /е ойаао лишНе. —
Безлисне гране исецкале видик и уоквирилс
делиЬе светлога неба (РадиК Д. 5, 151). Големе
ста)ене ... стад'аху као и при^е, као и безлисна
дрвета и грмл>е (Шим. 6, 13).
бёзлистац, -сца м бот. в. кукавичин хлеб
Мопоггора Ьурориуз (Р1А).
безлицемерно прил. индив. без йрешвара-
н>а, искрено. — И да их закуне скупштина: да пс
они. .. свакоме без разлике беспристрасно и без
лицемерно ... судити (Нен. М. 2, 239).
безличан1, -чна, -чно (комп. безлйчни)й)
1. а. ко/и не води рачуна о сводим личним осеНали-
ма или иншересима, об;екшиван. — [Државна ор-
ганизащца] претпоставллла би л,уде ко^и би
били у стан>у начинити се потпуно безличннма
(1ов. С. 5, 142). Он ни)е хладан и безличан по-
сматрач (1ов. С, Вас. Д. 2, XIV). б. ко}и не исши-
чс сво]у личносш, йовучен, скроман. — Изгледала
)е у купи савршено ненаметл>ива и безлична
(Вид. А. 1, 209).
2. а. ко/и нема индивидуалносши; ко/и нема
ничег характеристичное. — Симип ... био )е
дипломат и бирократ, врло уредан и углайен,
али савршено безличан 0ов. С. 10, 361). По
нужда и по навици такве дево)ке поставу без
лична, несавремена створен>а, неотпорна према
ту^им егоизмима (АндриК 8, 89). б. ко/и }е као
и сваки други, ко/и се ничим не разлику]е од дру
гих. — 1а сам био за ньега безличии паци)снт
(Батуш. 2, 108). Дебели Па)0 успио )е ... да се
одмакне подалеко од Тодора и да се ту закуку-
л>и измену дво)Ице безличних сс.ъака (Ъоп.
12, 22).
3. ко]и се не односи на )едну личноай, ко]и
важи за све, ко]и йрийада сейма, ко)и се односи
на све; ойшши. — Та „лирика мисли" опевала )е
мирна, сталожена, ошпта, безлична осе!\ан>а
(Скерл. 9, 87). ОсеКам у себи ... снагу, ко|'а )е
готова да се подухвати безличног ... и тешког
народног посла (Сек. 5, 26). Леконт де Лил ...
прокламовао [)е] начело: да уметност мора да
буде безлична, лесник неузбудаьив (Скерл. 4,
30). Прве аегове лирске песме опште су, без
личие су, без акцента (И. 17, 40).
4. ко]и нема одреЬеног облика, безобличан,
неодреЬен, неизразиш; исп. безлик. — И млади
Рибар зацишьен )е гледб | Безлична лица, об
408 БЕЗЛИЧЛН* — БЕЗМАТЧИВ
наженеггуи гр (Ил. В. 2, 79). Та) аргуменат ... од-
ни)°ела [)е] тамо ... спустивши га у безличан
мрак подземних градских канала (Цес. 1, 68).
Ватра )е пуцкарала, и дуге безличие сенке
играле по зиду (Туф. ]., Венац 11, 206).
5. ко]и нще везан за неку личносш; супр. апсо-
лутистички, аутократски. — У науци владан>а
Дубровник претече свога учителл оживотво-
реаем на)фини)е безличне владе у 1европи
(Во)Н. Л. 3, 15). У неким државама [влада] не
расположение представника старидих привредних
система према акционерским друштвима, као
типским претставницима модерног безличног,
капиталистичког предузеЬа (ДаниЬ Д., Екон.
1912, 8/121).
в. грам. ко/и се не односи на обречено лице:
~-> глагол, ~ глаголски облик, ~ реченица, ~
заменила.
безличан' (з.) в. безлечан.
безлично прил. без исшицшьа сво]е личности,
объективно. — Има и дела писани х без присне
везе са животом, независно од н>ега, безлично
(Поп. П. 1, 80). Ди Мартини )'е говорио тврдо,
али безлично (Вид. А. 1, 313). Ко ради више
рационалистички, та) поступа безлично, више
объективно и веЬма се ослан>а ... на ... позитивне
науке (Миланов 1, 121). Свако хоке да буде сво)
господар. Безлично радити ни)е у крви нашег
народа (Поп. Д. ]. 2, 157). 1а говорим пре снега
безлично, као )едан од многих у чи)им су се
уверен>има извршиле сличне промене ("Кур-
чин М., НЕ 12, 479).
бёзличнбет, -ости ж сшанл, особина онога
ко]и }е безличан, онога шшо /« безлично; неисши-
иа/ье с«о}е личности, об]екшивносш; ;едноличносш.
— Реалист )е био и по извесно) ладноКи, уз-
држл>ивости, готово безличности, ко)ом )е при-
казивао живот (Скерл. 12, 372). Врете уметности
... ко)има се суб)ективни карактер спори и за
ко)е се тражи тако звана об)ективност, безлич-
ност и избациваше сваког личног момента (Панд.
4, 34). Режисерово избегава&е ... да нас )°асно
и недвосмислено упозна са покращнама у ко)има
)е вршио сииман>е, довело )е до делимичне
безличности филма (Вучо А., Кн>иж. 1, 126).
бёзлобап, -бна, -бно (комп. безл6бни)й)
безазлен, добродушии, невин; исп. безлобив, бе-
злобл,нв. — Слатка )е ствар и пуна безлобне
забаве ... спомин>ати се сво)и прошасти времена
(Дос. 10, 3). И весело по^е | у зешье н>едрима |
кй безлобно д')ете | у матернъе руке (ВЬег. 8,
95). Иска да су жене биле мирна и безлобна ство-
ренза Бож)'а (НПр Гавр. А., 58). Виде )0) оне
плаве безлобне очи (Лаз. Л. 2, 243). То су ...
амизантне и безлобне лагари)'е )едног проби-
света, ко^е се )ош и дан данас на све стране
чита)у са слашКу (БК 1901, 294).
безлДбив, -а, -о арх. в. безлобан. — И без-
злобива шала, кад убоде, некъ чека даНе убо-
дена бити, и нека се не ерди (Дос. 3, 214). Ко-
лико )е Швабица ... привео (за)едно с безлоби-
вом им дечицом) у крило православля (Срем.
11, 170).
безлоби)е с цел. в. безлобносш. — Дасе
чисто Еуан^елско учеше, и с' ньим беззлоб1е
и непорочность нрава ... поврате (Игн>. М.
2, 24).
безлобице прил. в. безлобно. — То )е он
безлобице учинио (Зма) 4).
безл6бп>ив, -а, -о е. безлобан (Срем, Бор]'.).
безлобно прил. без злобе, безазлено, добро
душно; исп. безлобице. — По улицама ходи
сваки безлобно за сводим послом (Рув. К. 2, 145).
бёзпобнбет, -ости ж безазленосш, доброду-
шносш; исп. безлоби)е. — Найпре обуцыте ...
Вашу душу и ердце у светлу и чисту ризу бе'з-
лобности и непорочности! (Голубица 1840, 19).
Све што може бити доброте, безлобности, вр-
лине ... то има)у дво^е сироте и напуштене деце
(Поп. П., СКГл 5, 285).
безлубашац, -аца м (ген. мн. безлубшьаца)
зоол. вар. безлубнъак а. экивоши/ьа ко]а нема лу-
бан>е. б. мн. сисшемашски назив за груйу оки-
еошиуьа ко;'е нема^у лубапе, Асгаша.
бёзлуб&ак м в. безлуба»,ац (Бен. 2).
без.'ьеб- е. безлеб-.
бёзл>ечан в. безлечан.
бёзльубавав и безл>убаван, -вна, -вноиндив.
ко]и нема лубави, у коме нема лубави. — Ил*
пусппьом безл>убавном | ХоЬеш ерце да ти блу
ди? (Шапч. 1, 122).
бёзл>убл>е с индив. ошеушносш лубави. —
По)уЬи лубави славу, | Бакл>ом расвиетли без-
л>убл>а тмину (Трес. 3, 89).
бёзл>уд, -а, -о е. безлудан. — Ада )е пуста,
мртва и безл>уда (Тош. 1, 38).
бёзл>удан, -дна, -дно ненасшапен; Пуст; вар.
бежлудан, безл>уд. — У планини безл>удно) се |
На море л>уди намерих (Марет. 5, 52). Као сре-
ство да постигне цил> изабрао )е ... пост и самоКу
у сухо) безл>удно) пустинэн (Бог. 1,4). Над чита-
ву, нанзглед безл>удну, опустошену крапину —
прострла се необична, велика, уморна тишина
(Минд. 4, 15). Степан [би] развукао старинску
песму, отегнуту и тужпу као запуштен и без
лудан, боквицом обрастао сгепски пут (Моск.
1, 154). Но све )'е било мрачно и безл>удно
(Цес. 5, 171).
бёзльудпца ж индив. в. безлудносш. — Заде
ло не мишл>ах оваке да Ье казне сад | из)'едат'
ме на овом стрму високом, | у безл>удици ове
земле самотне (ЪуриК Мил. 1, 15).
бёзл>удно прил. без йрисуешва луди, Пусто.
— 1урили [смо га] до у ^годину, где )е безлуд-
но, као пустивьа (Мих. Ст. 1, 107). Што су ...
дубл>е залазили у воЬшак, то )е око н>их поста-
)ало тише и безл.удни)'е (Радов. К. 1, 103).
бёзл>удвбст, -ости ж ошеуешво луди, нена-
селеност; исп. безл>удица. — У пустоши и без-
лудности н=>егов нзисак разносио се надалеко
и неподноииьиво од)ею!вао (Паун. С. 1, 65).
Онда нам )е ова техника, у поре^енъу са безл>уд-
ношЬу ко)а )'е окружу)е, изгледала богата (Йл.
—Аг. 1, 32).
бёзл>усак, -ска м _/в/е ко]е нема луске; вар.
бежлусак. — Ако кокош снесе ]а)е без л>уске,
кажу, да )е )ела мекшьа па )е снесла безл>усак
(Оток, Ловрет., ЗНЖ 2, 262). Безл,усак, )а)е
изметнуто без л>уске (Словив. 1884, 30).
бёзма)чпК м деше ко}е осшане без ма}ке. —
Не жалим толико &у, ал жалим ове безма)чиЬе
(Зма) 4). И не потра)а дуго, а она ... издахну.
 БВЗМАЛА — БЕЗМЕСТАН
Жене закукаше. Четверо не)аке деце посташе
безма)'чиЬи (Батут 4, 99).
безмала прил. в. безмало. — Тако се начини
за среднее векове коначан византидско-словенски
просветни тип, без мала /еднак и за Србе и за
Бутаре (Нов. 9, 139).
бёзмало прил. скоро, готово, малшене; вар.
безмала. — Грува)'у аихове шешане без мало
као топови (Мил. М. Ъ. 29, 29). Распоред наших
трупа у зору ... остао ]е безмало исти као и у
току ноНи (Павл. Ж. 2, 598). Као без мало цео
н>егов нарашта) ... Во]нслав ИлнЬ се нашао у
редовима раздражене опозици^е (Скерл. 4, 21).
Машине су коштале безмало онолико колико )е
он имао по пресуди Ратне штете (Ъос. Б. 3, 193).
безматак, -тка м кошница или роу без ма
шице; исп. безматка. — При спа/а&у се дешава
да )'една кошница има матицу а друга )е безма
так (ЗК 1941, 40). Кошница ко)а остане без ма
тице, зове се безматак а гдегде удовица (Милос.
С. 1, 407).
безматан, -тна, -тно в. безмашичан. — Слабе
и безматне ро)'еве [пчела] прихранъивати и здру-
жити (Пел. 1, 839).
бёзматичан, -чна, -чно ко/и /« без машице;
исп. безматан. — Ласно дакле безматичну ко-
шншгу помощи можемо (Макс. А. 1, 64).
безматнчёше с гл. им. од безмашичиши. —
За нас су на)важни;а ... два начина, и то: огра
нивайте матица Ханемановом решетком и уби-
)авьем матице (безматичен>е) (Март. М. 1, 171).
бёзматнчптп, -им неевр. I уогуаши матицу.
— в. пр. под безматичен>е.
II ~ се осша;ати без машице. — Кад се
више ро]'ева у )едно клупче ухвате и стресу у
)едну кошницу, ти се ро/еви у )едно) кошници
обично безматиче т. ). матице ... )една на другу
удара)у и косе се, те из бо/а често не изиде ни
/една жива (Жив. ]., 1авор 1879, 307).
безматка ж е. безматак. — Ако се при
потанком прегледу кошнице матица ни)е могла
пронаЬи, ова )°е кошница безматка (Мрш. 1,
75). Кошница, ко)'а никакве матице нема, зове
се безматка (Ъор1). Влад. 2, 6).
безмек м зоол. морска рыба 11гапо8сори5 зса-
Ьег из ф. ТгасЫтйае, дуга до 27 см, са изразишо
великом главом; син. чач; вар. бежмек, бесмек; исп.
батовина (2), батоглав, небоглед, свирац, чача,
чачак (Шол.ан 1, 234; Хирц 4).
бёзмёран и бёзмёран ). бё.чм/ёран и бёз-
м/еран, -рна, -рно исп. безм^ер, неизмеран а. ко/и
нема границе, бескра]ан. — Сунце, ти ... )*уриш
брзо ... без сна и покоса, по безмерно) пучини
ко)а ти )'е одре^ена (Милпч. 4, 164). Овде ...
предео има над собом целу половину неба. Ви
дик )е безмеран (Дуч. ]. 5, 141). б. йредуг, бес
крайно дуг. — Требало )е да се ... отме од нас,
од средине ко)0) )е десет безм]ершк година
плаЬао сво) порез (Дуч. ]., БВ 1908, 318). в. мно-
гоброуан, безбро}ан. — Скутптина неЬе бити по
закону, но ... Ье се скупити )една безмерна мно-
жина света (Гру). ]. 1, 173). Споллшност овога
безмернога народа [Руса] ... исто )е онако спо-
ко)но мирна ... као и пре рата (Пол. 1915, 3936/1).
г. йрекомеран, Превелик; огроман. — Улива у ...
народ нову снагу, да не клоне под безмерним
теретом (Мил. М. Ъ. 24, 34). 1ер ]'е чудан
67
409
особешак у сво^о) безмерно) тузи и )уначком
болу (Бож. Г. 4, 130). Честито кита^ско споко)-
ство узмиче испред безмерне покретл>ивости
инди)ске (Нов. 3, 32). О, покидаете ланце, ви
дивл>е безмерне страсти (Ил. В. 2, 185).
бёзмерицё ). бёзм)ерицё прил. в. безмерно.
— Он му )е давао безмерице, и шаком и капом
(Зма) 4).
бёзмёр)е ). бёзм)ёр)е с в. безмерносш. —
Пред н>им се простирало оно безм)ер)е, заокру-
жено н>еним брдинама ("Кип. 2, 107). И душа
се мо)а, | ко)а в;счно л,уби, | као )ека тво)а | у
безмерне губи (Бег. М. 3, 35). И носи нам вреле
душе | У далеки свемир, гд)'е безм)ер)'ем в)етар |
Бескра]них чежка душе (Ник. Мих. 1, 15).
Блажено мировале у ... безм) ер ) у времена (Ханж.
1, 379). Површином [)езера] му се мршти ...
валовое као безм]ер)е сребрних зми)а (Матош
1, 15).
безмерно и безмерно ). бёзм)ёрно и бёз-
м)срно прил. бескрайно, врло много, одвеН много;
исп. безмерице. — У )едно) долини, безмерно
испод нас, гореле су ... ватре (Дуч. ]., СКГл
17, 143). Буди ми л>уба! Л>уби ме верно, | А
)а Ьу тебе л>убит' безмерно (1акш. Ъ. 12, 76).
Наука безмерно стощ над религиям (Скерл.
16, 14). Беше у 1анка )ош )едан, вазда будан,
и безмерно веран гласник (Мил. М. Ъ. 33, 20).
безмёрнбет и бёзмернбет ). безм)ёрност
и бёзм)ериост, -ости ж сшагье, особина онога
шшо }е безмерно, безбро]но, неизмерносш, бескра)-
носш, огромносш; исп. безмерне. — [НенадовиЬеве]
песме проткане [су] размипцьакима ... мислима
... о безмерности простора (Скерл. 9, 206).
Копрена ... ширила се и протезала у безм)ерност
(Тал. 1, 25). Безмерност празнине и потпуне ти
шине ... испуни га страхом (Нос. Б. 2, 96). Ретко
]'е ко)и могао безмерност сно)е л>убави да скон-
центрише само на )едну жену (Дуч. ]. 6, 96).
бёзмесан, -сна, -сно ко/и ]е без меса: ~
храна, ~ )'ело, -~ ди)ета.
Иэр. безиесвв дав : дан када се не^еде месо. —
Три безлесна дана уведена су код нас, уместо
два досадаипьа (СК 1940, 130/15).
бёзмесечан ). бёзм]есечан, -чна, -чно ко/к
]е без месечине. — Ова безмесечна ноп као да
)ош увек беше онако великолепна, као и пре
(Макс. ^ 2, 126). Безм)'есечна )е ноК пропустила
четнике кроз сво)у помрчину (Вул. С. 1, 49).
Прва се )'е дос)'етила да Ье настати тамна, без-
М)есечна ноН (Шим. 5, 70).
бёзмесно ). бёзм)есно прил. заст. неумесно,
нейошребно. — Овди неКе бити сувише, а ни
безм)естно казати, одкуда се удесио ту ЦукиЬ
(Сар. 12, 196). Ми не Немо за овакав поступак
Младенов ништа у ползу опраидшьа н.еговог
наводит», )'ер би то сасвим бёзмесно и сувише
било (Бат. 1, 336).
бёзмеенбет ). бёзм)еснбст, -ости ж заст.
неумесносш. — Не прекослови никому ни у оче
видной безм-Ьстности (Дос. 4, 49).
бёзместан ). бёзм)естан, -сна, -сно заст.
1. ко/и нще еезан за месшо. — Приятельска услу
га ... е безвремена, и безместна (С. Дн. 1855, 9).
2. е. неумесшан, ко]и туе на свом месту, ко/и
не одговара ситуацией, йриликама, ономе о чему
]е реч и ел. — Одбацимо дакле простачка и без
410 ВЕЗМЕТВЖАН
м-встна прим-Ъчашя (Дос. 3, 33). Благост Фоче
лажна и безмхестна, | Сйедина му проз1абава
злости (Сар. 2, 62). Ни)'е дакле оно питаше су-
вишно и безместно (Рув. К. 1, 367). Што пак
о 1ьсму у разним новинама пише ... то )е сасвим
безмесно (Жив. 1ак. 1, 23).
безмётежап, -жна, жно заст. безбрижан,
йошйуно мираи. — ЗахтЬо самь ... кротко и тихо
свагда владаюЬи, безметежанъ животь под-
ручныхъ нашихъ уредити (Ат. П. 4, 78). Н>и-
хов [|е] живот чист и безметежан, беспутан и
бестелесан (Баш. 1, 97).
бсзмилосрдап и безмил&срдан, -дна, -дно
в. бездушан1 (1). — Немачка ]е ... об)авила бсз-
милосрдни сумаренски рат (СН 1917, 41/1).
бёзмилостан, -сна, -сно в. бездушан1 (1) . —
Са обесних да се срца | Безмилосна здере кора
(Зма) 2, 162). Отимали се, вечито бранили од
исте планине хранител>ке и н>ене безмилосне
нарави (РадиЬ Д. 6, 118). У н>има )с )асно раза-
бирао страхоте, безмилосне при)етн>е ГКошЬ.
1, 128). У безмилосно) средний паланке, он ни)е
запажао подсмехе л>уди према себи (Живад.,
СКГл НС 19, 82).
бсзмирйсан, -сна, -сно ко/и ]е без икаквог
мириса. — Оба ова елемента су безбо)ни и беэ-
мирнсни гасови (Весин 1, 16). Бсзмирйсан се
зрак натопио задахом цв)етова (Лив. 1, 34).
безмирйсно прил. без мириса. — КериЬ )е
... пон>ушкао оно нетто што шьушти нечу)'но
и безмирйсно с неба (Петр. В. 7, 9).
бёзмйсаоя, -а, -о ко]и нема, не садроки мы
сли, иде]а; исп. безиде)°ан, безмислен. — Ретори
су надриюьиге са свима сводим безмисаоним
речима и кваре тиме и уби)а)*у праву речитост
(Мил. М. Ъ. 11, 55). Онда [вас] наркотично де)-
ство развучених и безмисаоних периода смртно
пьави (Ву). 2, 106).
бёзмйсаонбст, -ости ж особина онога ко]и
]'е безмисаон, онога шшо }е безмисаоно; исп. без-
иде)ност. — И не бисмо се, после тога, нарочито
чудили никакво) манифестацией шегове безми-
саоности или ограничености (Ву). 2, 29).
бёзмпслен, -а, -о в. безмисаон. — Она нас по-
вергава у безмислену недЪятелность (Сол. 4, 9).
бёзмислепо прил. без икаквих мисли, шуйо.
— Глас )0) задрхта, очи се некако безмислено
запилише у море (Цар Ем. 3, 23).
бёзмислица ж иядив. в. бесмислица. — Ка-
ко Ье то да постигну, кад су пуне таквих и толи-
ких бёзмислица (Поп. Ъ. 6, 229).
бёзмйтаи, -тна, -тно 1. ко)и се не може йод-
мишиши, нейодмишлив; нейошкуйлив; нейрисшра-
сшан. — Оне су ... безмитне судаке у борбама
у животу (Мил. М. Ъ. 35, 68). Гле Госпо
де, Ти безмитни врачу, I Нашу земл>у од мора
до мора (Ут). 2, 154). Он се показао зачудно
безмитан и непоткуплив (Вин. 7, 416).
2. ко;и се не може ничим умилосшиеиши, не-
умишан, неумо.ьив, немилосрдан. — Ослушкивао
када Ке народ свуда букнути, и устати на оруж)е
према безмитним душманима сводим (Сар. 12,
176). Див )е срца безмитног (ЪуриК Мил. 1, 8).
Иэр. безыитви врачи в. врач (изр.).
бёзмйтнпк м она] ко;и /е безмишан; исп.
бссрбарник, бссребрник. — Кнежеви и везири
БВЗМОТОРАН
[Ье] те године бита праведни, а кади;е не-
поткупливе и безмнтници (Вин. 7, 354). Свети
Врачи безмитници; ко)и Риста Спасителл без
ншта служите (БВ 1891, 169).
бёзмйтно прил. неумишно, нейрисшрасно .
— Но, ако приде не из1фе 1)ело на видело, пото.м-
ство Ье безмитно ... судити без атера и без страа
(Вук 15, 103).
бёзмнтнбст, -ости ж немилосрдносш, без-
душносш, неумоливосш. — Тако се )0Ш и поте-
кар допревершу)е србске судбе грозност и не-
одклона безмитност свир)'епи)а (Сар. 12, 40).
безм)е- в. безме-.
бёзм)ер, -а, -о ().) «. безмеран. — Прве рибе
... ове безм)ере епохе, имаху хрбтеньачу (Бру-
сина С, Вненац 1871, 218).
бёзмлечиица )'. бёзмльечница ж она ко]а
нема млека (Вуков. А. 2; Поп. Ъ. 4).
бёзмлйвница ж она ко)а ]е без млива (бра
шна). — ]а сам ]адна бёзмлйвница, )а сам ]'адна
бесолница (т.). ко)а нема млива и соли) (Вук,
Р).). Па се моли своме Сину: | ...За дево)ку
безбратшщу, | Безмливницу, | Бесолницу (Кош.
2, 43).
бёзмльечннца в. безмлечница.
бёзмождан, -а, -о покр. ко/и }е без мозга,
йразноглав, сулуд; вар. брезможден; исп. безмозги.
— СреЬе л' имат', но аем* св1ести бита, | Што
и сластно а отровно 1ело, | Ил' маЁсторска без-
мождана глава (Сар. 2, 63). (ЦТ, 1овиЬ. 1; Ни
кол. Ъ.).
бёзможданйк м покр. в. безмозган (ЦТ,
1овиЬ. 1).
безможданило с покр. в. безмозган (ЦТ, }о-
виЬ. 1).
бёзможданица ж покр. в. безмозгула (ЦТ,
1овиЬ. 1).
безмбзган м човек без йамеши, лудак, сме
шении, йразноглавац; исп. бёзможданйк, безмо
жданило, безмозгиле, безмозговиЬ. — ]а сам
луда по праву наследства ... \а сам Вамба, син
Безмозгана, син Празноглава (ПетровиЬ Ч.,
А^ванхо, СКЗ 1900, 77).
бёзмозгй, -а, -б покр. в. бёзмождан (ЦТ,
1овиЬ. 1).
безмозгиле м покр. в. безмозган (ЦТ, 1о-
виЬ. 1).
безмозговиЬ м е. безмозган. — Кад сила-
зиш у село, немо), молим те, да пи^еш ... —
Нисам ... толики безмозговиЬ (Ъос. Д. 1, 91).
безм6згул>а ж смешена, сулуда жена; исп.
бёзможданица (ЦТ, 1овиЬ. 1).
бёзмблви)е с (рус. безмолвие) заст. Нуша-
н>е. — Не зна свет, шта ]е данас манастир ...
Нема ту ни мира ни безмолви)а, веЬ всчити не-
мир и кавга (Грч. ]. 4, 32).
безмолвии, -й, -б (рус. безмолвный) заст.
Нуш.ъив (Шапч. 13, 465).
безмбралан и бёзморалан, -лна, -лно заст.
в. аморалан. — И юшт ... против свакояка гонения
и безморална поступаня, коя ово знание [лекара]
свагда прате, немарльив постае (Сте). 1, 153).
бёзмбторан, безмбтбран и безмоторап,
-рна, -рно ко]и ]е без мошора. — Ко )е могао до
 БЕЗМСУНАН — БЕЗНАДНИК
скора мислити, да Не се по)авити занат за израду
безмоторних авиона (МишиНД., ПЛ 1938,285).
бёзмоЬан, -Кна, -Ьно немоНан, слаб. — Н>у,
сироту, безмоКну, стару и самохрану, у то доба
сна^е )една беда (Драг. 2, 89). Говорио )е полако
... гласом, у ко)ем )'е била мржн>а и пакост ...
безмоКна бунтовника (КошК. 1, 103). Били су
представлени у парламенту )едном безмоЬном
и неуочивом ман>ином (СН 1917, 63/1).
бёзмоНност, -ости ж нема/ье моНи, немоН,
слабосш. — ОсеЬа сво)'у бёзмоНност и уви^а )асно
да никоме ништа не може учинити (Ранк. С.
2, 107). Охрабрени више сад но икад | Магно-
веиом нашом безмоНношНу, | ... Могли би нам
на град насрнути (Бан 8, 52).
бёзмужно прил. арх. без мужа, бесйолним
йушем. — Ко)И си се ... овапутио у утроби пре-
свете и свебезгрешне деве Мари)е безмун<но
(Баш. 1, 207). Пророковато [)е], да Не Кристос
из пресвете утробе Д)еве Мари)е бёзмужно ро-
1)ен бити са чудом Духа светога (Буковица,
Ард., ЗНЖ 20, 36).
бёзмучап, -чна, -чно заст. ко/и }$ без муке,
лак, сйоко;'ан. — [Град] по нарави биаше стекао
широку луку, гд)е )е било безмучно излазеше и
уво!)ен>е (Арк. 2, 202). Нити могу имат' мира,
ни поко)а, | Ни весела дана, ни безмучне ноНи, |
Док год лежи сужан у тамници (Суб. ). 7, 234).
безмучно прил. заст. лако, сйокорю. —
Ни е л' балле, лакше, и умние | Одавлесе пре-
М1естит' нам' некуд', | ... Те жив^ети мирно и
безмучно (Сар. 2, 171).
бёзна ж в. бездан1. — Од сви мо)и )асам
одел>ена | И у безну морску испуштена (Сто).
И. 1, 64). Дол' у безни вода ху)и (Вила 1865,
305). А всН путник с кои>ем лаким | У безни се
измрвио (З.ма) 1, 326). Тво^а се Лзубав чини
виолином | са четири жице, безном песме )асне
(У). Т. 2, 79).
безвагласаы и безнагласан, -сна, -сно
ко/и /е без нарочишог иаглашавшьа. — Он ме пре-
духитри и рече тихим, безбощим, безнагласним
... речима (Петр. В. 2, 22).
бёзпад ж песн. е. безнадносш. — Крварит
Ну тако до потоаег ми дана | Рад свега, што ми
безнад узе (Кран,ч. С. 4, 177).
бёзяадан и бёзнадан, -дна, -дно исп.
безнадеж(д)ан, безнадши, безнадован, безуфан
а. ко/и не да]е наде на добар исход, нейойрав.ьив,
оча]ан. — Нисам ни стратег ни политичар,
али мислим, да )е данашн>а ситуащф земл>е
црна и скоро безнадна (Ъип. 8, 247). Поло-
жа) врло тежак и за обичну во)ску бёзнадан
(ЪуриН Д. 1, 420). ЕЬезин \о) живот из-
гледаше тако несретан и бёзнадан (Тресч. 2,
80). Са на;безнадни)им губицима чов^ек се на;-
лакше помири (АндриН 1, 35). Госпо^ица )е са-
знала да се официр отровао и да су дво^ица ...
зеленаша остали са безнадним потраживаавм
(И. 4, 52). Таква каква )е, лисич)а лукавост )ош
седи код свог безнадног проблема (Кнеж. Б.,
3, 305). б. ко/и нще йодржаван надом, ко]и }е
лишен сваке наде. — Колико )е ту силно изнесена
та безнадна ... л>убав (Прод. 1, 96). У кеним
цртама као да беше исписано некакво бо)аноьиво
и безнадно очекиваае (Макс. I. 2, 61). Земл>ом
се ширио лелек, над васмиром стерала крила
411
туга, неволе и безнадни оча) (1ер. 1, 86). Н>ега
мори ... безнадна чежа.а (Бег. М. 1, 99). Боло-
вала )е ... од замршене и безнадне л>убави према
)едном другу из детншства (АндриК 8. 35). РаЬа
се на)едном у срцима на)подивл>али)их ратника
... безнадних д)'евица и силол! осакаЬених бескуК-
ника ... силна ... ватра л>убави и братства (Барт.,
К] 1, 2). Немиран, сатрвен и бёзнадан шаптао
]'е (Вил. 2, 137). в. ко/и изражава ошсусшво сваке
наде. — Управл>али су они сво)е безнадне по-
гледе светителлша и шаптали су ... молитве
(Туф., Венац 11, 201). Л>удине ... бризнуше у
безнадни плач (Цет. 1, 31).
безнадеж(д)ан и безнадеж(д)ан, -жна,
-жно (рус. безнадежный) в. бёзнадан. — Осман
... увиг)а да )'е н>егов положа) безнадеждан, и
са тешким срцем пружа сво)'у сабл.у (Ъор^. Вл.
14, 363). Дунавска днвизтф [)'е] у безнадежном
положа)у, и ... прекшиье за по)ачан>е 0анк. Р.
1, 4). Стаае )е озбил>но, али не и безнадежно
(1ов. ^. 1, 105). Лекари [су] утврдили да му )е
стаае безнадежно (Ков. Б., Кн>иж. 3, 133).
Згаришта ... прича)у ... безнадежен живот де-
сеткованог и голог народа (Крст. А. 1, 3). И у
то) пусто) безнадежно) студи | последша )0ште
самилосна игра | кроз ова) живот прогошена
тигра (У). Т. 1, 30). Турци су се борили са без-
надежнол! храброшКу (ЪуриК Д. 1, 226).
безн&дежнйк и безнадежнйк м в. безнад-
ник. — Или сам истовремено и та) безнадсжник
ко)'и осека приближаван>е смрти, а нема снаге
да дигне руку на себе, да та) процес убрза (Бо).
Р. 1, 66).
безийдежпо и безнадежно прил. в. без
надно. — Ако ова) систем устра;е то Ье се пот-
пуно и безнадежно срупшти све (Отацб. 2, 591).
И капетан на послегку безнадежно махну гла
вой (Ранк. С. 1, 281). Негда, велиш, у )аду сам |
Л>упко — мило певао, | Кад сам )ош о сретном
мил>у | Безнадеждно сневао (Поп. Мита 1, 196).
Завлачите [се] у сво)у пусту собу и опружени
безнадежно по своме момачком кревету ... пла
чете СБос. Б. 1, 65).
безпйдсжност и безнадеиснбст, -ости ж е.
безнадносш. — А они, ко)има )е безнадежност
на лицу била, били су ми )ош гори (Данина 1863,
436). Он )е нашао да )е Во)Иславу из Пушкина
остало оно основно елеги)ско расположение, осе-
Ьан>е светског ништавила, умор од живота и без
надежност (Скерл. 4, 57). И у ово) безнадежности
на оздравл>ен>е, ова би га нада на бачи)е често
храбрила (Крст. А. 2, 511). Ти падаш у безна
дежност без стварног разлога (Бо). Р. 2, 196).
Л>удске очи нису у стан»у да изразе више безна
дежности и тихог оча)'а1ьа него што )е изби|ало
из очи)у тог сеоског слуге (Чол. 1, 156).
бёзнадица ж в. безнадносш. — Ипак те пи-
там, варава ми надо, | У безнадици, што си,
реци, што си? (Арнолд 1, 26).
бёзнади.цё прил. покр. в. безнадно. — Оба-
дви)е нато безнадице уздахну (Коз. ]. 4, 144).
бёзнаднйк м она; ко]и ]е изгубио сваку наду;
очаршк; исп. безнадежник. — Безнадником ту-
жним слатком надом буди! (Прер. П. 3, 248). И
као безнадник на самртно) постелл усшьавао
се ... и успео, да задату реч досто)но откупи
Оавор 1875, 195). А годи)'аше му, да га држе бсз-
г
 412 БЕЗНАДНО
надником (Матош 1, 20). Занимл>иво \е посло-
вати надл>удском неуморношКу ... трудити се
као очащи безнадник (МитриновиЬ Д., БВ
1913, 91).
бёзнадно и бёзнадно прил. 1. без наде, опас
но; исп. безнадежно, безнадице, безуфано. —
Безнадно размишляваше о сво)0) иесрсЬи ("Еип.
2, 5). Колико л>уди, колико жена ... док он
овако безнадно лежи, колико н>их лежи )едно
другом у наруоу (Нос. Б. 2, 96). Пут се пру-
жао ... и био безнадно пуст (Петр. Е. 4, 16).
Влажан и безнадно сив )есен>и сутон веп. се
хватао (Ъоп.1, 38).
2. покр. изненадно,неочекивано (Херц.,Бор).).
бёзнадност и бёзнадност, -ости ж Немане
никакве наде; оча;ан>е; исп. безнад, безнадежност,
безнадица, безнале, безуфаност, безухваност.
— У томе погледу одси)авала )е нека дубока
туга и бёзнадност (Ком. 8, 126). А над там свим
ос)еЬаш, као да лебди у зраку, ужасну бёзнад
ност, ко)а се зарила неким ки)ачастим зупцима
у сваки мишиК (Кик., ХК 14, 111). Ос)'еКао )е
Мутавац ... оча), бёзнадност (Цес. 4, 39). Зачу
ден и до безнадности уплашен пита ... шта )е
то с н>им било (Ъоп. 2, 83).
бёзнадшй, -а, -ё иидив. в. безнадан. — Ко
би друго у оно безнадае ври)еме тим народима
повратно В)еру (ДрашковиЬ Б., КН 1948, 22/1).
бёзнадбван, -вна, -вно индив. в. безнадан. —
Ах тужно мо)е, безнадовно срце (Марет. 1,44).
безнале с в. бёзнадност . — А сада раза-
бираше тек би)еду и, што )°е )ош горе — без
нале у бол>е ("Кип. 2, 74). Окружу) е [ме] жалост,
би]еда и безнале (Новак В]. 1, 194). Нека нам
кн>ига буде морална утеха и друга у данима кло-
нулости, безнала, несреЬе (ПетровиЬ У., БК
1899, 977). Нада мном исто зи)а | безнале судбе
зле (Петр. В. 1, 152). Колоне десно нема, па
нема! Све сама тмина и безнале (Крл. 4, 57).
Можеш ли по)мити, какав )е пакао у мо)0) души,
какав оча) и безнале (Тресч. 2, 74). Лекар )е
спустио руку са изразом потпуног безнала (Ан-
дриК 5, 303).
безнамерно прил. индив. ненамерно, нехо-
. шице, несвесно. — Нама се чини ... да )е био увек,
често безнамерно, по самом нагону, себи досле-
дан (Мил. М. Ъ. 15, 277).
бемамерност, -ости ж индив. неусмереносш ,
нешенденциозносш. — Из снега излази да )е прак
тична, етична и научна безнамерност битни знак
уметности поред карактера при)'атности (Врх.,
БК 1904, 349).
безнаше с в. бесвесносш. — Погледаше се
као у безнаньу, погледаше се, )ер одмах упозна-
ше, какову су гр)ехоту на Д)еду починили (Брл.
Ь 17).
безнаравствен, -а, -о (рус. безнравствен
ный) зает. ко]и нарушава морална начела; немо-
ралан. — Свуда )е он презрен као лице безнарав-
ствено ко)е унижава човечи)у природу (Дан. Ъ.
8, 285). Опора и горка сатира, каква )'е таман за
то сурово, безнаравствено ... доба пристегала,
раширила се мало по мало (Нов. 5, 322).
безнаравствепост, -ости ж зает. наруша
ване моралних начела; неморал. — ^р су се па
метни и разборити л>уди стали опирати лажи и
БНЗНАЧЕЛАН
безнаравствености (Нов. 5, 261). Ми би тако
избегли ... страшна зла, ко)а подгриза)у западна
друштва, као — пролетариат, страшну безна-
равственост и поделу народа на класе (Марк.
Св. 7, 80).
безнародан, -дна, -дно индив. ко]и нема на-
ционалне свесшщ однороден. — У т. зв. проши-
рено царевинско ви)'еЬе ни)е позвао ни )еднога
)'единога заступника чешкога народа, него тек
представнике безнароднога племства у Чешко)
(Радик С. 2, 181).
безнача) м песи. индив. в. безнача}Н0сш. —
]ер {а ти, старче, радо не слушам | Говора
празног дуги безнача) (1акш. Ъ. 9, 6).
бёзнача)ан, -)на, -)но (комп. безнача)ни)й)
1. коли )е без знача]а, без вредносши; исп. без-
важан. — Дво)'ака )е аихова литература о Ма
кедонии: 1едну чини маса безнача)них, сипшх,
юьига и брошура (Ъор1). Т. 4, 8). Адам )е из
говорно неколико безнача) них речи (Козарч.
1, 161).
2. ко]и не казу]е нишша; ко]'и се ничим не
одлику]е; исп. безизразан. — Мата ... )е седела
с рукама у крилу, и безначалии погледом гле
дала у свеНу (Лаз. Л. 1, 85). Безнача) ним, кон-
вснционалним стилом не изражава се лако склад-
ност лика мо)е синовице (Шапч. 4, 220).
3. (зап. кр.) е. бескаракшеран (Бен. 2).
бёзпача}нйк м 1. она] ко]и ]е без знача]а,
незнашан, неугледан човек. — Кад долази на
ручак, жагоре ... по соби и дал>е као да )е
ушао ма ко;и безнача)'ник (Ъор1). Кон. 1, 135).
2. она] ко/и /« бескаракшеран; она] ко]и ]е без
начела. — Кадгод помислим на такве безнача) -
нике, (хамелеоне) ... пада ми на ум она) лепи
закон Солонов (С] 1849, 265). Насупрот )е оно
ли)а, лукав, мудар чов)ек, безнача)ник, ко)'
прелази од )'едне странке на другу и тражи сваг-
д)е само сво|у корист (Шен. А. 15, 309). Ако )е
Колачек безнача)'ник, ако он данас лиже пете ...
зато не Ьу оча)авати (Ъал. 12, 95).
безначалие прил. на безнача]'ан начин; без
изразно. — Л>убомир )0) преврташе листове од
нота и безначащо гледаше у коло играча (Шапч.
4, 83).
безнача)ност, -оста ж особина онога ко]'и ]'е
безнача]ан, онога шшо ]в безначалии, нишшав-
носш, бескаракшерносш; исп. безнача). — Руварцу
)'е била )асиа безнача)ност тих стихова као доку-
мената за истори)у политичку (Кост. Др. 1, 30).
Али |е сада )асна била сва слабост, сва незнат-
ности безнача)'ност усамл»ене жене (Сек. 1, 206).
Пркосно старац указивао на безначащост целог
разговора (РадиЬ Д. 3, 101). Зато )е велика
безначелност и подла беззнача)'ност од стране
оних л>удих, ко)и су с Макари опет кокетирати
почели (С1 1849, 10). Хусейн )е у том поступку
назирао безначащост и превртл>ивост (Том.
Е. 2, 40). Ни)'е могао подлости ... уопНе безна-
ча)'ности под живу главу подни)ета (Коз. I.
4, 304).
безначелан, -лна, -лно 1. ко]и се не йридр-
жава никаквих начела. — тер су и они као и
ови у безначелном ... и безобразном брблюв-
ству ... дотле дотерали, да су данас у блато ба
цали оно исто, што су )уче у звезде ковали (Нов.
3, 204). Реч )е о нашо) данашньо) гаьижевности,
 БЕЗНАЧЕЛНО — БЕЗОБЗИРНИЦВ
ко)а не показу)е карактеристичне знаке неизра-
Ьенпх погледа и безначелне подво)еноста (Панд.,
БВ 1911, 289). Безначелни министри, грабе-
жл>иво племство, ропски парламенат, такова су
била оруЬа копима се Енглеска ослободила испод
]арма Рима (Мил. В. 3, 17).
2. заст. ко]и }е без йочешка. — О велики
Боже безначелни, | СвемогуКи, умом недости-
жни (Ут). 2, 149).
безначелно прил. не држеНи се никаквог на-
чела. — Сви злодуси раде на социализации зла
анархистички безначелно (Поп. 1уст. 1, 145).
безначелност, -ости ж особина онога ко]и ]е
безначелан, онога шиш /е безначелно; неман>е на
чала, нейридржавапе начела; исп. безначел>е. —
У ово) општо) безначелности, у ово) идейно)
пустин>и ... Светозар МарковиК ... да)е пример
иде^не и начелне борбе (Скерл. 7, 259). На н>
се показивало ирстом као на главног представ-
ника новинарске безначелности (Дов. С, СКГл
20, 363).
безиачё ье с индив. е. безначелноай. — По
свету пуном злобе и неверства, | Пуном по-
длаштва, пуном лицемерства, | Дивллчких же-
л>а, пуста безначел>а (Зма) 3, 265).
бёзнежан, -жна, -жно заст. ко/а нще нежан;
суров, груб. — Зашт' безнвжномь | Рукомь, ах!
усгЬя сЬме трня (Хаи. 2, 31).
бёзнежно прил. заст. без нежносши, сурово,
грубо. — Съ ньима [ближньима] се не само
кадкадъ, или хладно и безн-Ьжно, него преко
цЬлогъ живота вашегь любовно и пр1ятелски ...
гледите (БериН 2, 59).
безнишнйк м покр. е. безтшмьак. — Настави
се [ослони се на] тётка Ружина, чов)ека сиромаха
и безнишника, ко)и )о у велико} невол>и живио
(Л>уб. 1, 78).
бёзншшьак м покр. она) ко]и нема нигде ни-
шша,голаН; вар. безнишнйк. — Сви)ет )е за ски-
таче, пробигоре и безншшьаке у кощма ни)е ни
куНе ни напретка (Л>уб. 1, 35). Простаци и сиро-
тшьа, ма како иначе вал>ани и честити били,
оста)у вазда безнишааци и фукара (Маш. 3, 149).
бёзио с в. бездан1 (Марет. 6, 3).
безнбвчап, -а, -о 1. ко]и /« оскудан у новцу.
— Оволика свота у оно безновчано време, зар
ни)е басна, ко)0)' се и данас вал>а чудити (Шапч.
6, 139).
2. заст. бесйлашан. — И прислуге безнов-
чане разне (Сар. 2, 61).
безног, -а, -о ко/и /е без ноге или без ногу;
исп. безножан. — И болни и глухи има)у мету, | и
богал> безноги по сунцу се миче (Макс. Д. 3,
29). Долазили су ... на штакама, на носилима,
слепи, безноги, безруки (Минд. 2, 27).
безножан, -жна, -жно е. безног. — Изъ
овы шя 68д8 после безножныи црвиНи (Ву)иЬ
}. 1, 203). Женка снесе у пролеЬе у свако зрно
по )едно ;а)е, из кога се наскоро излеже бела,
безножна ларва (Ъорг). Влад. 4, 53).
бёзножац, -ошца м (мн. бёзношци, ген. бёз-
ножаца) зоол. а. безножни водоземац из груйе
Ароёа. б. ми. сисшемашски назив за груйу без-
ножних водоземаца Арос1а (Мед. 9, 165).
бёзноздрвац, -дрвца м индив. она; ко}и нема
ноздрва. — Старац се на другу страну окрене, и
413
рече: „бёзноздрвац!" — ... ДаНу ]'а теби, бёзно
здрвац (Поп. Милош, Кн>иж. 8, 504).
бёзнокт, -а, -о ко]и нема нокша или нокйицу.
— Пружи дебели безнокти кажипрст и у висини
замахне н>им ни^ечуЬи (Калеб 2, 112).
безнос, -а, -о ко)и }е без носа; исп. безносая.
— Однекле су пузили подерани прос)'аци, пада-
вичари, до шл'аса голи, безноси (Краач. Ст). 1,
238). Прохор и спи, гледа)уКи попреко у безно-
сог деда (Моск. 3, 439).
бёзносан, -сна, -сно е. безнос. — Ни)е добро
имати госта, ко)И се безносноме кипу клака
(Маж. Ф. 2, 164). Запов)еди чаушбаши Бурин-
зифи (безносном) да ... донесе главу Арслан-
паше (ВукиК. М. 3, 22). Лепо [смо] осмотрили
положа) острва и видели обича^е безпосног на
рода (Вин. 6, 53).
бёзносиле, -ла м покр. она] ко)и ]с без носа
(ЦТ, 1овик. 1).
бёзобзйр м заст. в. безобзирносш . — Тада
Ьу )а вами са сваки.м безобзиром поручити:
одите ми сутра на чесму а)дучку! (Дос. 12, 134).
бёзобзйра прил. в. безобзирце. — И запо
веди да ... одмах безобзира одлази (Ат. Б. 3, 35).
Оде главой безобзира (ЦГ, ШоЬ).
бёзобзйран, -рна, -рно (коми, безобзйр-
ни)й) 1. а. ко]и нема обзира, ко}и не бира сред
ства; дрзак, осион; йрешерано смео. — Раухова
влада поплакивала [)е] мало) али безобзирно]
странци СтарчевиКево) (1аг. 2, 105). Све до )уче
газише те худи | Безобзирни л>уди (Зма) 1, 508).
Били су врло безобзирни, да не кажем безо
бразии у свом понашашу (Новак В). 1, 185). Не
победу на)бол>и и на)способни)и, но они ко)и
су на)безобзирни)и у избору средстава (Скерл.
2, 155). Не напушта м)есто за осам дана, у страху
да му га ко безобзирнищ и ум)ешни]и не пре-
отме (Барт. 1, 3). б. насршлмв, досадан; расйу-
шшен. — Волови су се под брестом бранили
реповима од безобзирних мува (РадиН Д. 6, 178).
Замицао брзо за Ьошкове, прапен раскалашним
смехом и узвицима безобзирне паланачке дечур-
ли^е (Димитри)евиК Р., Венац 11, 17).
2. ко]и нще ничим ограничен; слободан; айсо-
лушан. — Од истине не могу да га отргну ни
страшни ресултати безобзирнога научног испи-
тиван>а, ни спол>ие опасности (Ъор1). Вл. 12,
273). Са слободном штампом поста)'е могуЬан
)едан лакши, безобзирни)'и тон у новинарству
(1ов. С, СКГл 20, 28—29). Код аих )е главна
основа историска чистота и безобзирна правил-
ност (Ъор^иК П., Щ 1, 217). Можемо тако
означити безобзирну искреност неких великих
лирика (Горан 2, 120).
безобзйркё прил. в. безобзирце. — У н.их
такови страх у^е, да су поб1егли безобзйркё
оданде (НовиЬ 6, 93). Чим Швабче доби кра)-
цару, отрча безобзйркё (Ком. 1862, 106). Кад
Настас ... прогледа, а он усред неког града ...
где свет иде на све стране журно и безобзйркё
(Вукип. И. 3, 243). Тим путем треба ситнити
кораком и презати уши, док се у неко ври)еме
мора ударити главом безобзйркё (Горан 3, 84).
безббзирницё прил. е. безобзирце. — До
капи испи)е [чашу] као да боле принуда и Шти-
л>ановиЬа да и он без обзирнице шегову допн)с
(Л>уб. 1, 51). (Аре.).
■'"
414 БЕЗОБЗИРНО — БЕЗОБРАЗАН
бёзобзйрно прил. I. на безоозиран начин;
дрскоу безобразно; неограничено; исп. безобзирце
(3). — С тога )е ... почео бёзобзйрно да извр-
шу)е сво)е властите мисли (Нов. 14, 202). Ма-
1)арска влада ... )е у то доба почела бёзоб
зйрно гонити Србе (Скерл. 7, 72). Ни;е писао
... да сакри)е сво)'е мисли, но да отворено, бёз
обзйрно ... каже целу сво)у мисао (И. 18, 58).
Убадао га [)арац] бёзобзйрно сво)'им шн;ьатнм
роговима у лице (Новак В). 3, 100).
2. заст. е. безобзирце (I). — [Турци] су
бёзобзйрно измакли са окрайка црногорске обале
(Поз. 1849, 50).
безобзйрнбст, -ости ж особина онога ко]» }е
безобзиран; нема/ье обзира; исп. безобзир. — Л>у-
тио )е ьегов нсха) и безобзирност прсма к.0)
(Ъип. 1, 150). А докле )е ишла безобзирност
аустриских чиновника у том погледу, може се
оценити по поступцима (Вла). 4, 136).
безобзирце прил. вар. безобзирке; исп. без-
обзира, безобзирнице 1. не обазируНи се, не
осврНуНи се, у на]веНо] брзини; исп. бёзобзйрно
(2). — Лопови дрекну и побегну безобзирце
(Глиш. 8, 150). Ъаво побегне безобзирце, тако
да се до пакла ни)е осврнуо, ни душом дануо
(Ми). С. 7, 254). Безобзирце, куца)'уЬег срца
полетах гуштаром (Драж. 2, 21).
2. не водеНи рачуна ни о чему; йо сваку цену,
йошшо-йошо. — Ти' иеКеш да разумеш тегобе
мога положа)'а, но безобзирце хоКеш нешто
(Рист. ]. 2, 15). Влада ни)е била решена да срл>а
безобзирце у рат (Пир. 1, 18). 1авна критика ...
треба да чини сво)'е безобзирце и немилице
(Рув. К. 2, 69). Безобзирце [)е] оборио сваку
препону (Шен. А.,ХКК, 199). )ула хт)еде Фаби-
)ана умирита, али он безобзирце настави (Шен.
М. 1, 41).
3. без уешручавапа, слобоЬно; исп. бёзоб
зйрно (1). — Само е оно право, сыне, што
свагда и у свакомъ случаю безобзирце смешъ
чинити (Поп. Гавр. 3, 7). Ту се пило безобзирце
на н>егов рачун (Живад. 3, 81).
4. нейромишлено, нейажливо. — Због таких
виших обзира безобзирце се улетало у мрежу
(Од). 1886, 27). Део тела на коме има каква
рана ... не смете притискивати и трл>ати безоб
зирце (Ъор1). Вл. 5, 31). Щешак [пасул>] има
немце сво)И)е врлина, ко)е се не сми)у онако
безобзирце щнфКи (РадиЬ Ъ. 4, 155).
5. заст. без разяике, без изузешка. — И мер-
жаше без обзирце свакога, кои за н>ега неха^аше
(ДИ 1863, 51).
бёзобица ж нема/ье зоби, оскудица у зоби. —
Што ти )*е тако мршав кон.? — Пати од безобице
(Зма) 4).
безоблачен и бёзоолачап, -чна, -чно ко/и
/« без облака, ведар. — Небо ми )е безоблачно |
Живот тако млад (Шапч. 1, 100). Та) дан беше
тих и безоблачаи (Цшцан. 1, 89). Услед разре-
гуене и безоблачне атмосфере Марсова површина
)е ... увек доступна посматран>има (Астр., 150).
фиг. }ер оне [енерги)а, смелост и чврстииа] су
одавно напустиле небо, уступа)уКи место благо)
хармоиищ и безоблачном, вечитом задовол,-
ству (Вин. 1, 31).
бёзоблйчан и безболнчап, -чна, -чно 1. ко-
]и ]е без одреЦеног облика; исп. бесформан. —
На )ави све ми се оне санене приказе губе, по
ста) у магловите, безобличне (Шен. М. 2, 35).
Тако )е мислио Микелангуело док )е ... клесао
из безобличног камена сво)у Зору и Дан (XX век
1938, 5/145). Десно фин и )асан отисак ноге ...
а лево бёзоблйчан траг од бангаве стопале (Пол.
Н., Венац 10, 686). Површином воде пловили
су неки црни предмети, безоблични (Ъос. Б.
3, 41). Во)ници и цела маса од меса и челика сру-
чи се у )аругу као безоблична гомила Оак. С.
2, 135). фиг. не^асан, неодре^ен. — Уопште )е
она у та) безоблични страх ... мало улазила (Вид.
А., СКГл НС 29, 407).
2. ко}и }с шонски неодре^ен, неаршикулисан.
— Грозни, безоблични лавеж излазио )е из жи
вотике (Горан 1, 62).
3. грам. ко]и ]е без йроменливосши облика, ко)и
се не мела, нейроменлив. — Овде се сучел>ава)у
два принципа: начело безобличних саставних
делова синтагма — скамеаеност ... и — начело
синтагма са деловима потпуне слободе при упо
треби падежних нарочитих облика (Бели К 11,
205).
безоблйч)е с в. безобличносш. — Ана Па
влова )с играла та)анствене прелазе биКа из )сд-
ног ста&а у друго ... Прелаз из пласгичног обли
ка у безоблич)е (Сек. 4, 155). Сиротшьа ... по-
крива ле^а и главу старом вреЬом ... забралу)е
се и потпасу)е, умотава у крпе до безоблич)а,
обува се кожом, крпом и дрветом (АндрнЬ
5, 130).
безобпйчнбет и безббппчнбет, -ости ж
особина онога шшо ]е безоблично; неманл одрс1)еног
облика; исп. безоблич)е, бсзобрази)с (2), бесфор-
мност. — Гд)е )е све исто, монструозност и без-
обличност влада)у као правило (У). Т., Прегл.
1937, 381.
бёзоббдан, -дна, -дно ков. ко]и нема обода. —
Носач метака [код пушке] удешен )е тако, да
се може пунити са обе стране, а ово ]е доби)ено
усгьед безободних чаура (СН 1890, 418).
безббражкак м покр. «. безобразник (ЦТ,
1овиЬ. 1; Лика, Трб. П.).
безббражшача ж покр. в. безобразница
(ЦТ, ШоЬ).
бёзобраз ж 1. в. безобразлук. — [Домици-
)'ан] преобраз.ъив колико хоЬ, те као створен
за бёзобраз, саслуша молбу (Кур. 5, 109).
2. покр. безобразан човек. — Тгути, безобрази
)една! (ЦТ, Станик Мил.).
безобразан, -зна, -зно (комп. безобразни(н)
исп. благобезобразан 1. ко}и се не сшиди ев .у их
йосшуйака, бесшидан, бесраман. — Безобразие
обрлэане курве, | повукуше тс нам образ грде!
(Взег. 7, 182). Ох! ни да )е она безобразна |
Као каква блудница (Бан 6, 35). Челад у Шибе-
нику доста безобразна, н. пр. жене псу)у као и
л.уди (Врч., Ча)к. 3, 71).
2. дрзак, безочан, наершлив. — Беседа ...
ко)а )е штампана под ХациЬевим именом ... нечу-
вена )е безобразна кшижевна крака (Брииьан
1886, 63). Е, гле ти безобразног прос)ака! ...
Гле, човек мора да га псима гони (]акш. Ъ.
5, 218). Чарши)а безобразна, па и на)ман>у ствар
износи на пазар (Ком. 7, 181). А били су врло
безобзирни, да не кажем безобразии у свои
понашан>у, лагали су дрзовито (Новак В). 1, 185).
Ми не имамо ништа друго примиетати, него
 БЕЗОБРАЗВДЕ1 — БЕЗОБРАШТИНА
да су те вране )ако безобразне (КовачиК 1, 46).
Фиг. Седамдесет на сто плаНам. Какавъ е то бе-
зобразанъ интересъ (Зуб. 2, 126).
3. срамошан, неПрисшо]ан, Порнографски. —
Замислите сад, да дете, са тако прерано ... разви-
)еним полним „потребама" и разви)еном безо
бразном фантазиям ступа у такву среду (Марк.
Св. 7, 68). По улицама хода)у у ... безобразном
оделу (36. зак. 1 , 306). Какво задовол>ство има)у
л>уди читати безобразне каигс (Мил. М. Ъ.
35, 36). Тако исто треба откланлти од омладине
... безобразне слике (Пел. 1, 422).
безобразите1 (безобрази)е) с цел. заст. е. безо-
бразлук. — Онъ то оставля онимъ дел I яма кои
съ безобраз1емъ своимъ иощесе поносе (Дос.
3, 216). Заградити разкораченима ногама огнице
... велика е манитость и безобразие (И. 6, 36).
Какво )е то тво;е безобразие, Мо)се)у, Или)и
и Христу да се уподобл>аваш (Трифк. К. 2, 79).
бездбразн)е* с (рус. безобразие) варв. ругоба,
наказан лик, наказносш. — Природа )е тамо
поселила | Сва страшила у безобрази)у (Н>ег.
9, 147). БиКе яьима ништожна божаства | Све
изроди у безобрази)'у (И. 11, 11).
безббразити, -им неевр. покр. говориши или
чиниши безобразлуке (ЦТ, 1овиК. 1).
безобразлук м исп. безобраз (1), безобра
зите1, безобразност, безобраштина(1), благобезо-
бразлук 1. особина онога шшо /« безобразно, бе-
сшидносш; дрскосш, безочносш. — Безобразлук и
цинизам ретко )'е кад долазио до овога стушьа
у полуслужбеном гласилу (Од). 1886, 67/1).
Превратне иде)е са сводим терором и безобра-
злуком утврде се ушшвом на онаку скупштину
... брзо (1аг. 2, 366). Критика беше написана то
ном, чи)а оштрина прелази готово у безобразлук
(Весел. 16, 263). Притворност претворила се у
см)елост, см)елост у безобразлук (СЛ 1880, 12/1).
2. неморал, разврат; неПрисшо]на сшвар, не-
йрисшо]ан Посшуйак. — Почнемъ я презрително
сматрати безобразлукъ комед1янтскога живота
(Зуб. 3, 49). Миленко )евеЬдо тога безобразлука
дошао био, да )е цео хор нимфи одржавао (Бат.
1, 378). То )е директорка некакве прнватие де-
во)ачке школе. Тврдила на)гнусни;е безобра
злуке за неку госпожу ("Бор}). Вл. 13, 136). А
кад се веК тако извол>ева, и кад се ко)екак'и
безобразлуци подмену ка' кукавичино )а)це, е,
онда ... (РадиК Д. 4, 91).
безббразнйк м исп. безображ1ьак, безобраз-
ньак, безобраштина (2), благобезобразник а. она]
ко]и ]е безобразан, дрзак, наершлив човек. — Я
оЬу овима безобразницыма да покажемъ, да
нисамъ я она жена, съ коюмъ се безъ страхо-
почитаня разговарати може! (Зуб. 2, 66). Ако
их овако оставим, )ош Не горе безобразници на-
падати на мене (Стер. 9, 193). Чуете ли безо
бразника? ... да се )'една солдатина сми)е пона-
шати онако прама мене, а и прама вас!? (Мат.
8, 6). 6. нейрисшо}ан, неулудан човек. — Безо-
бразниче )едан; ради тво)ега понашака вал>а
да ми се ди;'ете црвени за столом! (Лнс. 1, 42).
в. она] ко]и /е без осеНапа части, йошшоъа. —
Ко се стави части и поштен>а, | Турчину се не
хКе покорити | ...Страшмьивци се н>ему пре
дадеше, | Све стра1шьивци и безобразници (НП
Вук 5, 228). Те зли ков ци и безобразници | Са
мовольно тад се узни)еше | И дигоше нада те,
415
везиру, [Пак посташе земли господари (НовиЬ
3, 155). И он води стотину хил>ада, | Све )унака
болег од бол>ега, | Безкутвьика и безобразника, |
Ко)инема купе ни куНишта (НП, БВ 1893, 149).
безббразпица ж исп. безображн>ача а. без
образна, дрека жена. — Безобразница, видила
оно мало край цара, па оке да спири (Стер. 3,
25). б. непристойна, неу/ъудна жена. — Гледа)
ти безобразнице, где се баш предамном чеш.ьа!
помисли момак (КиЬа 1905, 3/1). в. неПошшена
жена, невалалица. — Безобразница ни)една, а
лепо сам овим мощм старим очима видео, где
се са оним погаником грлн и цлшче С1акш. Ъ.
7, 270). Непоштену жену зову: безобразница
аовиК. 3, 675).
безббразничина м и ж аугм. и йе]. од безо
бразник. — Стане вам та безобразничина поред
мене раме уз раме; )а одмичи, а он се, баш видим
навалице, примиче (Шапч. 6, 87).
бездбразнйчкй, -а, -б ко}и се односи на
безобразника, ко]и }е као у безобразника. — Те
образине доле с образа, | безобразничко дволи-
чи)е то | кри)'омчарску што негу)е вам срам!
(Кост. Л. 4, 86).
безобразно прил. на безобразан начин, не
пристойно, бесшидно, дрско, безочно. — Горе
)0) очи као у ченги)е. Рече се женскоме ко)е
безобразно гледи (НПосл Вук). И дале онако
безобразно пили у Петри)у (Сам. 2, 113). Мла-
диН кочи)аш ... поче ;аче да гони и безобразно
подвику)с (Бож. Г. 4, 24). Оробио нас, не би
ни)едан МлечиК безобразнике! (Новак В). 3, 38).
безобразност, -ости ж исп. безобразлук
а. особина онога ко]и]е безобразан, онога шшо]е без
образно. — Безобразност )е срамота (Рак. Мита
14, 37). Не чудим се ни дрскости ни безобразно
сти, али ни)есам мислио да Не бити тако луди
(Мат. 5, 32). Ви само )едну ствар имате од прве
врете, то )е ваша безобразност (Ник. А. 2, 49).
б. оно шшо ]е безобразно, безобразно дело или По-
сшуПак. — Муза Талибе оставила )е са гени)ем
пристойности си о) хам [тр. храм], а уселил а се у
н.сга грубост и безобразност (Даница 1861,
528). Назвао )е безобразношНу и безумношпу,
што се пореже с Мо)се)ем, Или)ом и Спаси
телем (Ост. Т. 2, 242). „То )е екранна безо
бразност!" — викну. „Он се усу^У)е и на ме бла
том набацивати" (КовачиК 1, 94). П.ъачкаши
[селяци], хтели би да доби)у без рада ... Безо
бразност! Ни]е онда ни чудо ... што нас мужик
гази. Овакви га уче (Весн. 1, 109).
безббразкак а покр. е. безобразник (ЦТ,
Шоп).
бёзобран, -а, -о заст. ко/и нема бране, ограде;
ко;и ]е без одбране, незашшиНен. — Римска Им-
пер1я е та стена, о кою су се варварски народи,
подобно таласима океана, ударали ... разбили се
и найпосле, разрушивши и укинувши ограду
грозну, разлили су се по безобраноме про
странству (Жив. Т. 1, 139).
безобраштина, безобраштина и безо
браштина ж 1. в. безобразлук. — Само се у
на)страшни)им сатирама 1увеналовим налази
нешто налик на ону гомилу бруке, срамоте, не-
обуздане безобраштине (Нов. 4, 289). А какве
безобраштине причаше та фукара, то се не може
казати (Вул. С, БК 1904, 583). Имали сте )уче
416 БЕЗОВСКИ — БЕЗОПАСНО
... храбрости за сво)у безобраштину (Цес. 7, 37).
ВеН се чудите ви н>езино) безоораштини, што
она рече Сто)адину, да )0) )е ми.ш)и Крал>евиЬ
Марко од на)ро!)ени)ег свога (Новип, Даница
1862, 533).
2. е. безобразник (ДучаловиКи, Ков. Р.; ЦТ,
ШоК).
бёзовскй, -а, -б покр. ко/и се обноси на без
(йлашно) (Мед. 7).
безбган», -пьа м покр.: „Безоган," се зове
она) мед што се из улишта извади за ли)ек без
опьа, Т). без икаквога дима или када, а упо-
трео.ъава се за мазанье сви)у отока (Дуч. С.
1, 527).
безограничен, -а, -о необ. е. безграничан
(1). — Држава ... узга)аше у владаоцима Ду
бровника на)тошш)у В)еру ... пожртвованост
безограничену (Во)н. Л. 1, 11).
безограничност, -ости ж необ. в. безгра-
ничносш. — По овоме дакле староме БогочашЬу
произнес ограничено безограничность Боною
у трострукимъ особама определяваюКе Право-
вер* (Драгое. 1, 71).
безбдвлачан, -чна, -чно (зап. кр). в. нео-
дложан, ко}и се не може одлагаши, хишан; исп.
безодгодан. — Зато замоли генерала, да одустане
од безодвлачне извршбе (Ъал. 17, 38). Борба
против дивл>ачких прогона — за безодвлачно
ослобо1)е1ье политичких затворе) шка ... треба
да има знача) широке кампаше (Арх. КЩ 3,158).
безодвлачно прил. (зап. кр.) без облагала,
неодложно, хишно; исп. безодгодно, безодлажно.
— Да се Красина ... безодвлачно на сабор и
уставно суделоваье позове (Самоупр. 1883, 14/3).
ТребаЬе само да се лаги посла, безодвлачно,
живо, и не губеЬи времена да нам)ести све
батери^е (Цар Ем. 4, 71).
бёзодговоран и бёзодговбран, -рна, -рно
1. в. неодговоран, ко/и не йовлачи за собом одго-
ворносш, казну. — Мо) )е отац бесави)есни убо-
)ица и злочинац, он хоЬе безодговорно проли-
)'еван>е крви (Косор 2, 153).
2. ко/а не уме, нема обича] да одговара, йро-
Шиврсчи. — Многима [се] допада. Тако тиха,
кротка, безодговорна, сагласна, на све сагласна
(Макс. ]. 3, 67).
безодгодан, -дна, -дно в. безодвлачан. —
Ова) посао )е безодгодан (Ред.).
безбдтодно прил. в. безодвлачно. — Седам-
наест [поднесака] ... )е добило ознаку ... „безод
годно", „безодвлачно" (Буд., БК 1895, 293).
безодлажно прил. индив. е. безодвлачно. —
Жели ... да му исти новци озбшьом и подпуно
и безодлажно на руке до1)у (Сар. 12, 122).
бёзодмбран и безбдморан, -рна, -рно а. ко-
/и се ерши, шече без одмора, неуморан, нейреки-
дан, сшалан. — О нл;говой забуни, страсти,
безодморномъ ерляню и теженю ... нека [од]
заоставши писама сведоче (Ра)иК 1, 158). Духом
клонула во)'ска, ни)е то могла више исправити,
)ер )0) Немци безодморним )'урен>ем недадоше
одушке да до^е к себи (Ратн. 6, 619). Навикнут
на безодморни рад, врло ми )е брзо поспало
„дуто време" (Драг. 2, 258). С мртвацем бол>е
да смо, | ... Него на мукама душе лежати | У
безодморно) грожвъи (Стеф. Св. 3, 41). 6. ко/и
/* у сшално] найрегнушосши, йренайрегнуШ. —
Свакад [се], кад се што од народа у по.моК
општим потребама захтевати морало, строго
призрен>е обращало од стране Совета ... на бедно
и безодморно ставье народа (Бат. 1, 369).
безодморно и безодморно прил. без одма
рала, неуморно. — Он )е [Кара1)ор1)е] дан и ноЬ,
безодморно и сам летио и низ Мораву и уз Мо
раву (Бат. 1, 581).
безодморност, -ости ж индив. сшан>е онога
ко)и }е без одмора, немапе одмора. — Веп' ми
кажи 1е л' ти додиала | Безодморност и на.чучша
силна (Сар. 2, 51).
бёзодразан, -зна, -зно ко/и не да]е одраза,
ошс]а)а. — Прелазио )е поврх намрешкане воде
беличаст полуо'а) ковне, безодразне, хладне ...
бо)е коситера (Мусул. 2, 158).
бёзок, -а, -о ко/и /е без очи)у или без ]едног
ока. — Црна безока чудовишта, надувена од
л>удске крви ... миле С1урк. М. 1, 288).
бёзоколйшан и безоколйшан, -шна, -шно
ко/и се ерши без околише/ъа, без уешеза/ьа, нейо-
средан. — Признао )"е, да )е Кн>аз таквим без-
околишним меишьем у суде^ска дела поништио у
зс.ч;ьи сваху закону заштиту (Гру). ]. 1, 225).
бёзоколйшно и безокблйшяо прил. без
околишепа, нейосредно. — Ето дакле и опета за
што! За угодити посве и бёзоколйшно истоме
Трактату (Сар. 9, 35).
бёзокост, -ости ж особина онога ко]и /е бе-
зок (Р—К 2).
бёзолу^ан, -)'на, -]но ко^и ;е без олу;е, мирон,
ших. — [Бродови] су ... дочаравали )'ато ... типа,
што се уморне од лета, пучине, олу)е одмара)у
у сигурном, безолу)ном, мирном затиш)у (Косор
5, 40).
безопазан, -зна, -зно заст. неойрезан, нейро-
миш.ъен (Р1А).
бёзопазно прил. заст. неойрезно, нейроми-
шлено. — Не чини добра бёзопазно, да те зло
не на^е (Дан. Ъ. 11, 70).
безопасен (безопасен), -сна, -сно (комп.
безопасни)й) 1. ко/и нще ойасан, ко]и не може да
нанесе шшеше, да шкоди, нешкодлмв. — Жена
[ми] пати од неке лаке, безопасно по грешке на
ерцу (БК 1898, 756). Момчилова л>уба поручу)е
лубавнику да поведе во)Ску, а она Ье веЬ учи-
Ш1ти Момчила безопасним, спалити кошу крила
и залита сабл.у (Меденица Р., Зап. 5, 25). Уллне
е.чулзи^е, са хо)п.ча се врше проаньа, да)у ...
одличне резултате а безопасне су за лишЬе
(Вукас. П. 2, 49). Затвором ... казниЬе се: 1.
ко болу)е од какве заразне болести па се прими
службе у какво) куКи пре него што га лекар
огласи за здравог или безопасног по здравл,е
других (36. зак. 32, 101).
2. ко/и /« изеан ойасносши, сигуран, безбе-
дан. — Она [лисица], кад улови великог пу-
рана, кога не може да понесе, не Ье да га
удави одмах, него га ухвати зубма за кресту а
репом га погони, те он кукавац пуКка и иде уз
н>у до на место, за н>у безопасно; па га тек
ту удави и )*еде (Мил. М. Ъ. 9, 150). Наредио
)е одмах да се та) младиЬ ... упути на ко)у
другу безопасни)у службу (Нуш. 14, 326).
безопасно (безопасно) прил. без ойасносши,
сигурно. — Могу ли му безопасно ову сумму
 БЕ30ПАСН0СТ — БЕЗОТАЦБИНСКИ
[новца] дата? (Раич. 1, 166). Он не може да се
начуди како сме)у Турци слободно пролазити
друмовима и безопасно терати робу трговачку
(Поп. П. 3, 171). У разговорима како да се
што безопаснее до!)е до Цариграда, говорило
се много о Срби)и (Радон. ]. 7, 95).
безопасност, -ости ж сшан>е, особина онога
шшо )е безойасно, сигурносш, безбедносш, нешко-
дливосш; исп. безопаст. — Ти се само за пртмьаге
брини, | А за нашу пуну безопасност | Мен*
остави бригу свуколику (Бан 3, 122). Бугарска
б)еше ... савладана; а грчка држава получи тием
на западу безопасност и мир (Рач. 2, 68). Твр-
5ава ... увеЬава безопасност во)ске (ЪуриЬ Д.
2, 152). Путници не усу^иваху се путовати у
земл>у, у ко;о] турски поредак не обеНаваше ни
личну безопасност (ПГл 1892, 378). Царица...
доказу)е безопасност овога предузеКа против
Порте (Бор1). Вл. 14, 63). Дуго су уверавали,
да )е и зми)ина пл>увачка отровна, док ни^е
париски професор ... безопасност зми)ине шъу-
вачке доказао (РадиЬ Ъ. 9, 24).
безопаст ж нсоб. е. безойасносш. — Због
веКе беэопасти не могу на граници при исто)
лини) и ни села ни друга обиталишта дуди сто-
)ати (СН 1879, 581).
бёзопоручан (бездпоручан), -чна, -чно ко/и
/« без ойоруке, без шесшаменша; ко]и нще ушвр-
(>ен ойоруком, шесшаменшом; исп. безаветан. —
Питаша из насл.еднога права врло су ман>кава.
Ту уопКе нема питан>а, тко )е зван на наследство,
ако нема опоруке, а камоли питаае, какав ври-
)'еди безопоручни наследии ред? (Строхал И.,
ЗНЖ 14, 43).
безбпречан, -чна, -чно ко]и нще у ойреци,
у суйрошносши (с ним или чим); ко]и у себи не
садржи суйрошносши. — Напридед истакнуто
„У)един>ен>е" спознала употиун>ава се ... овим
новим критери]ским моментом у складно, безо-
пречно у)единъен>е (Дворн. 1, 171).
бёзопрошта^ан, -)'на, -)но ко/и се не може
ойросшиши, неойросшив. — ОсеКала [)е] према
нехотичном проузроковачу н>ене )учерашн.е без-
опрошта)'не ... слабости — досадно, готово не-
при)атедско, осеЬавье (Ъор1). П. 3, 179).
безорганскн, -а, -б заст. е. аноргански. —
Сви предмета естества спадаю у два велика ...
царства: или су особе органскогь, или безорган-
скогъ естества (Мар. В. 2, 6).
безор1с с доба Пред зору. — Са безорда Тур
ци кеисаше (Вук, Р).).
бёзбрно прил. без воле, као од беде. — Во)-
ници ... забринути изласком бо)а кощ тек што
се ни]'е отпочео, )е(аху са свим безорно (Мил.
М. Ъ. 18, 67).
безоружен и бёзоружан, -а, -о ко;и ]с без
оруж]а, ненаоружан; разоружая; вар. безору
жен. — Лука остави оружие пак са сином, тако-
^ер безоружаним, по^е к патри]ару (Л>уб. 1, 153).
Командами нека издаду строг налог ... да се
вощицп уздрже од и анида на жене, децу и у
опште на мирне безоружане гра^ане (ЪуриЬ
Д. 1, 67). Безоружани, у ту^им рукама, нису
оно, што су негда са пушком у руци ... били
(Ъип. 8, 122).
безоружати, -ам свр. и неевр. одузеши, оду-
зимаши пеком оружие, разоружали. — Ни)е лако
417
безоружат' ра)'у, | ... Без велике наше погиби)'е
(НП Вук 9, 88).
безоружен, -а, -о индив. в. безоружная. —
Неби му запета медвед дозволю, да и друга
удар учини, него би и н-Ьга, и безоружене пра-
тюце сасвим упропастю (Игн>. М. 1, 111).
безбеат, -а, -о бот. ко]и нема ос;а. — У
групу одабраних [класова] не могу доНи заделно,
на пр. осате и безосате форме (Спас. Вл. 1, 16).
бёзосац, -сца м бот. в. класача Вготиз тег-
Ш18 (Црн. 1, 140).
бёзосеЬа)ан ). бёзос)еЬа)ан, -)на, -)но 1. ко-
;и ;е неосешлив за сйо/ьашн>е надража;'е. —
Да)'е [се] првеиство )едно) методи, ко)'о) )е цил>,
да начини безосеЬащим само место хируршког
извршеша и вьегову над'ближу околину (Пел.
1, 207).
2. ко;и нема осеНан>а, саосеКанл. — Никада
)0) ... родителей нису изгледали тако глупи,
троми, бсзосеЬадш (Вид. А., СКГл НС 19, 333).
БезосеЬа]ан за велике болове, као да )е старост
из н>егове дуговечне душе испарила сву нег-
даипьу осетл.ивосг оца и домаКина, пренемагао
се пред стварношЬу (РадиК Д. 1, 13). Грозне
су ми се сузе ... стакале ... на безос)еКа)'ну гро-
тин>у сурога камен>а (Нев. 2, 8).
бёзосеЬа)ио )'. бёзос)еЬа)но прил. без ика-
квог осеНапа, неосешливо, равнодушно. — Спуда
би сретао льуде ко)и би истим хладним, безосе-
Ьадно хладним покретом главе показали на ра
звалине (Тод. Р. 1, 197). Но сви су му они били
туЬи ... безосепа)'но непажллши (Радик Д. 4,
108). Пол>ана с тисуЬом турских гробова, преко
ко)их хладно и безоедсКадно гажаху они ... тут-
каше потмуло под главарским корацима (Нев.
2, 72).
безосеЬ^нбст ). безос)еНа)'пост, -ости ж
особина онога ко;и ;е безосеНа;ан, неман,е (са)осе-
Нан>а, неосешливосш, равнодушносш; исп. безо-
сеКагье. — Мережковски) тачно износи неверо-
ватну цареву безосеЬа)'ност (Прел. 1, 193).
Безос)еЬа)ност му смета да разумнее л>уде и
вьихове невол>е (Радул. ].).
безосеЬашс ]. безбс)сЬан.е с нсоб. е. безо-
сеНарюсш. — Имам да кажем неколико речи од-
носно напомене г. ЦемовиЬа, у погледу нашег
безосеЬа&а (Н. Скуп. 4, 444).
безосдсЬ- е. безосеН-.
безбенбван (бёзоенбван) , -вна, -вно ко/и
нема основа, неоснован, неоправдан. — Поредъ
ове сасвимъ безосновне, самовольне м-Ьре мо
рали смо трпити, да г. Маерхоферъ наше новине
сравнява с онимъ листовима, кое онъ, „нева-
лялима" назива (СН 1851, 360). Мутесариф трав-
ничкога санцака )'ави ... да се овакви безо-
сновни гласови често проносе (Босна 1869,
169/1). А и суперлативне ВодновиКеве хвале не
би^аху тако^ер безосновне (Чер. 1, 158).
бёзосрампо прил. покр. в. бесрамно. —
Мужи воде помету себе лав (говор), ал и сви
седе мудро, ;ер Ье жене да и' пропуде, ако почну
што безосрамно да зборе (Заплаше, ПетровиК
В., ЗНЖ 5, 269).
безбтапбинскй, -3, -б ко]и не води рачуна
о иншересима ошацбине, нейашриошски. — Бео-
градски Кифта ;ош заседава у банкама као врхов-
Г
418 БЕЗОТАЦБИНСТВО — БЕЗОЧНОСТ
ним организаци;ама капитала, и све бранеЬи
1'едан безотацбински систем, он се прей сводим
лицемерним родо.ъубхье.м (Богд. М. 2, 103).
безбтапбйнство с немсиъе ошаибине, држав-
ланешва. — Свако лице вал>а да )'е поданик
неке државе ... да има сво;у отацбину. Према
томе безотацбинство )'е изузетак (Милосавл>евиЬ
Ж., Дело 9, 484).
бёзотпбран и безотпоран, -рна, -рно в.
неошйоран, ко]и не може да да ошйора; неиздр-
жлив, слаб. — Истина све више ограничава вред-
ност, величину и снагу човекову, спушта)уКи
га све више до невол>не, безотпорне ствари у
општем процесу биваша (Кнеж. Б. 2, 133). Благо-
дареКи то) законско) заштити на)безотпорни)их
... многе радничке генераци)'е су сачуване од
дсгенераци)е (Туц., Арх. КГЦ 4, 209). Млака
атмосфера чинила ме до кра)°ности безотпорним
(Туф., Венац 11, 199).
бёзотпбрво и безбтпорно прил. не да)уКи
ошйора, без икаквог ошйора. — Руски двор [им )е]
про неколико година наредио да слуша)у некога
Петра Малог ... па су му се безотпорно покора-
вали, и ако се он ружно владао (Ъор^. Вл. 15, 17).
безотпорибст, -ости ж е. неошйорносш, осо-
бина, сша/ье онога ко]и }е безошйоран, онога шшо
)е безошйорно. — Има тренутака ... где победи-
лац ... чини безбрижне покрете, срачунате на
безотпорност побе^еног Оанк. Р. 1, 146).
бёзотштетан, -тна, -тно индив. ко/и се ерши
без давапа ошшшеше. — За све остало селлштво
... имала )е та парола бити празна фраза, \ер ни)'е
претставл>ала ... безодштетну поделу црквеног
и световног велепоседа (Цес, КР 1923, 1/22).
безочан, -чна, -чно (колш. бездчни)й) исп.
безочит 1. безобразан, нейрисшо]ан. — Чу)ете ли,
ако Бога знате! | Безочнога овога образа (Н>ег.
4, 106). ]улишка ни)е тако безочна, да она по-
зове Еьега [младиКа] на састанак (Ипь. Т. 7,
34). Ух! безочни)ех ових ваших 1)евО)'ака ку-
кала им ма)ка! н^една не обори очи спрам ту-
1)ега момка осим оне )°едне, ко)'а зна за стид д)'е-
во)'ачки (НПр Врч. 3, 57). Тако те )'е уз)'а'ала
па дизгина и мамуза кучка безочна (РаднЬ Д.
6, 130).
2. одвеН смео, дрзак, безобзиран. — То )'е
могао само човек кра^ше смео, управо безочан
Оов. С. 3, 49). Прекорен за дотадан>е безочно
наступаше у Срби)у, ПоКорек )е одговорио
(1анк. Р. 1, 155). Писац )е био толико безочан
да тврди како се са мном дописивао (НедиК
М. 1, 128). Долазио )е у то) храбрости до бе-
зочне дрскости (Т°Д- П. 1, 136). Она [дикта
тура] значи режим безочне пллчке (Арх. КП1
3, 220).
безочапство с заст. е. безочносш. — )а не
смн)см гледат 'по сви)ету | Од тво)ега безочан-
ства грдна (НовиК 9, 43). Уби [ме] 1еринино
безочанство, што не пазаше свога мужа пред
тут)им сви)етом (И. 7, 167). Нема безочанства,
нема беспутности и немилоср^а од ко)ега би му
задрхтало ерце (Живад. 4, 70.
безочари)а ж покр. в. безочносш. — Кад су
в)ерени, онда он ш »ом не игра у колу (кажу,
да би то била велика безочари)'а, }ер Ке се имат
кад миловат), него она с н>еговом, а он с н>ези-
ном сво)том (Конавли, Баларии Н., ЗНЖ 3, 277).
бёзоче, -ета с деше ко]е ]е осшало без оца.
— Без оца безоче, без ма^ке сироче (Зма) 4).
б^зочён>е с гл. им. од безочиши.
бёзочнт, -а, -о иидив. в. безочан. — Помама
би била плаха | и ласкаше безочито! (Поп. А.
2, 80).
бёзочнтн, -им неевр. 1. йрекораваши кога
због безочних йосшуйака, засши^иваши (Р|А).
2. смело, бесшидно йрошивречиши. — Фратар
безочио да нема лорка, па ри]еч по рн;еч окла-
дили се ... он да нема, а Конавл>аннн да има
(НПр, Ча)к. 3, 194). Кад се рече странке, ра-
зуми)у се ту страсти и пркоси страствени, ко)и
не да^у вид)ети праву истину, него )0) )ош очито
безоче (Сто). Ив. 2, 327).
бёзочиЬ м деше коме се не зна ошац. — Жа
лим се на чланак у граЬанском закону ко)и не да
тражити оца детету безочиКу (Мил. М. Ъ.
35, 153).
бёзочнйк м она] ко}и ;е безочан; бесшидник,
безобразник; вар. безочкак. — Та) безочник [)е]
бацао таку гадну кривицу на честиту женскшьу
као што )е била Зобеида (НовиК, Матица 1866,
194). Па му брзац ри)еч говорио: | „Безочниче,
лукави грабл,ивче" (Кост. Л. 6, 23). Тешко
стидну ме!)у безочнике (Врч. 5, 99). Безочници!
И они има)у смелости да говоре у име некакве
правде (Демокр. 1919, 165/1). Доди)ало )0) и
дозлогрдило да ... слуша врело ашикован>е
безочника (РадиЬ Д. 6, 109).
бёзочница ж безочна жена; пси. безоч-
н.лка, безочнзача. — Непоштену жену зову ...
бёзочница (значи, нема очи, да иде ме!)у сви)ет)
ОовиЬ. 3, 675). Заиид.ъив свет [)0)'] произвол.-
но и злонамерно пакости и измишл,отинама
само прави од н>е на)'цршу безочницу (РадиЬ
Д. 6, 145).
бёзочнйчкй, -а, -5 ко]и ;е као у безочника.
— Критику изопачи обично завист, мржнл и
пакост. Критици постану преварл>иви опадачи,
и насртл>иви напастници безочничким начином
бол>е од себе ружеКи (НовиК, ОС 1864, 178).
бёзочнйчкй прил. као безочник.
бёзочнйштво с е. безочносш (ЦГ, ШоК).
бёзочно прил. на безочан начин, дрско,
срамно, бесшидно. — Зар се поштена тежачка
Д)ево)ка заноси тако безочно за )едни)ем чов)е-
ком? (Мат. 3, 20). Ово себи безочно присво)и
римска црква и н>ен папа (Вулич. 2, 61).
бёзочнбет, -ости ж исп. безочанство, безо-
чари)а, бёзочнйштво, безочн>аштво, безоштво
]. особина онога ко]и ]с безочан, онога шшо ]с
безочно. — И при на)веЬо) безочности, д)ево)'ке
па ни младиЬи не могу на давним састанцима
чинити оно, што Ке допустити себи кад су
потпуно салш (Вла). 3, 516). Безочности )'ачега
могаше пркосити )сдино супремаци)ом ума
(Венц., БВ 191 1, 184).
2. оно шшо ]е безочно, безочан йосшуйак. —
Безочност аустро-угарске )е бескра)на (Од).
1886, 59/1). Зар то ни)*е била и подла и ниска
безочност ... веровати да )едан млади капетан
нишани да седне на столицу министарства
во)ног?! (Драг. 2, 324). Сличних безочности има
и у трагеди)и Сплетка и л>убав (Трив., СПр
1936—1937, 224).
 БЕ30ЧН.АК
бёзочвьак м покр. в. безочник. — Безо чн як,
човек кои без икакве учтивости што тражи,
и оке да му се дадне (Врч., Вук 17, 571).
бёз'очаача } ж покр- *• безочнииа ОТ*, Шок).
бсзочн>аштво с в. безочносш (ЦТ, ШоЬ).
бёзоштво с неодом. в. безочносш (Р—К 2).
бёзрадан, -дна, -дно ко/и низе исйу/ьен ра
дом; ко]и се добива без рада. — Та) осебу)андру-
штвени разред су они, кощ хоКе, да на рачун
ту1)их жул>ева и туке муке проводе лагодан и
безрадни живот (МПД 1912/1, 151). Н>ена тежвъа
ни)е зато намеьена уништеьу класне борбе, век
уништеау безрадног дохотка (БД 1921, 17/1).
бёзрадосно прил. без икакве радости, не зна-
]уНи ни за какву радосш. — Она живи преко
сво^е воле у мужевллво) куКи, где )еде и
спава с н>им бёзрадосно и безжалосно, апатично
и хладно (Дуч. ]. 6, 163).
бсзрадостан, -сна, -сно ко]и /е без радости.
— Сво)е бёзрадосно промицаке по животу изла
гала )е са много по)единости (Атанаси)евик К.,
XX век 1939, 763). То )е све чега се секао: ни-
]едног зрачка сунца, све нечег сурог, безрадо-
сног (Вид. А., СКГл НС 29, 245).
бёзраЬе с индив. нерад, бесйосличаъе. — А
то баш ни)е тако посо лак, | У безраку кад тре
ба да се ради (Алауп. 1, 65).
безразличен, -чна, -чно сваки без разлике,
ма какав, било ко]и. — I едино што )е ... прео-
стало )ест ... (едноставна см)еса безразличног
л>удског рада, т. ). утрошка лудске радне снаге
без обзира на облик н>ена трошен>а (П—Ч 1,4).
Он [капитал] ту посто)'и у безразличном, себи
)еднаком облич)у самосталне вредности (Пи).
М. 4, 307).
безразложан, -жна, -жно 1. ко/и нще на
став, нще изазван неким сшварним разлогом, узро-
ком, неоправдан, неоснован; исп. безразложит,
безузрочан. — Садъ ми се тужи истый Бог-
дановиКъ, да му речени СеферовиКъ неке да
врати пушку, него иште безразложну камату
(1Ьег. 10, 272). И Л>убица )е ... допринела, да
се хладноНа ме1)у н>има увеКа, а то само због
оног безразложног женског ината (Ранк. С. 2,
66). Ту се изроди )една мала препирка ... у ко)0)
изби)а она безразложна тужба на живот ко)и сви
толико грдимо а овамо толико волимо (Весел.,
БК 1902, 1191). Главки ... покретач л>удског
д)елован>а [)е] страх, панички, неразумии, често
посве безразложни, али истински и дубоки
страх (Андрик 1, 58).
2. ко]и ни)'е йрисшуйачан разлозима, неразбо-
риш, неразуман. — Дол1анчевик Радоване дрз-
ски, 1 Што кубуром Српску Принцу претиш, |
Акоб негда безразложан ... био! (Сар. 3, 101).
безразложит, -а, -о в. безразложан (1). —
Отуда се и )авл>ало ... безразложито осу1)иван.е
црквених установа (Милаш 1,3).
безразложяо прил. без разлога, неойравда-
но; исп. безузрочно. — Амирал, се сувише често
и безразложно сми)'ао (Мат. 6, 174). Бо.ъс )е
и умрети, него од сво)ега уверегьа безразложно
одустати (Зеч. Мил. 2, 263). Има да се доведу
... сва безразложно изостала деца од калем-
л>еоа (36. зак. 3, 9).
БЕЗРЕДАН 419
безразложност, -ости ж исп. безузрочност
а. осетина онога што }е безразложно, неойравда-
носш, неоснованосш . — Безразложност н>егове
тужбе )е очевидна (Ред.). б. нейосшо)ан,е разлога,
неусловленосш. — 1една подава свести ... изгледа
да )емчи за безразложност у промени праваца
вол>е (Ку). 6, 113). в. йомешеносш, неразу.мносш,
неразборишосш. — Онда се губи у тмини безра-
зложности и заплеке у сплетке сумн>е без кра)а
и конца (Лорковик И., БК ;899, 1472).
безразлучно прил. эаст. не одва}а]уЬи се,
нераздво)но. — [Он )е] свима ро^еним домород-
ним поглаварима ... митрополита Леонти)а пред-
поставио и с н>име, сваки дан, безразлучно
налазеки се, шуровао (Бат. 1, 402).
бёзразуман, -мна, -мно ко]и нема разума,
ко)и не йроисшиче из разума, неразуман, нагонски.
— О жене безразумне и безъ мозга! (Ву)ик I.
б, 33). ВЬегово бестраствено, безразумно делаиье
иде напред (Нуш. 4, 430).
бёзрасан, -сна, -сно ко]и нще добре расе. —
Чист принос од )едне обичне селячке, безрасне
кокошке ... износио би 35 динара (Ста). У. 1, 5).
безрасудан, -дна, -дно (рус безрассудный)
заст. неразуман, нейромишллн. — Да бы се нака
зали [Пзраи.ъци] за безрасудно роптан-Ь, по-
слане су на ньи зм1е (Михаил 1, 505). Погр)'е-
шку сам позно грдну позна | безрасудно наше
заблуке1ье (К>ег. 1, 54).
безрасудно прил. заст. неразумно, нейроми-
шл>ено. — Овако оча^ан и безрасудно дрзновен,
одлучим: сам ди^ете повести Зоричу (Зел.
1, 172). Као такови [дунаци] треба и цара да
имамо тврда и разборита, да не троши безра
судно оно, што )е други стекао (Стер. 7, 33).
безрасудност, -ости ж заст. особина онога
ко)и }е безрасудан, неразумносш. — Они [су се]
долазкомъ н-Ьговн.мъ ... одъ крвожеднеке Мак*
симин1янове безрасудности избавили (Кост. М.
3, 145).
безрачаи, -чна, -чно 1. ко/и ]'е без светлости,
шаман. — Они шари што се к небу дижу, | Те
се виде у сви)етло) сфери | Како лопте тмасте и
безрачне, | То су сунца, вожди созв)езди)ах
(Н>ег. 1, 17). Месец се помал>а ... безрачан
(Ъа)а Б. 3, 40). Ступам у избу немилу и мрачну, |
Кб у гробницу, ледену, безрачну (Марк. Д.
1, 42).
2. е. безваздушан. — Покус учи нас, да се
и у беззрачном простору [вода] претвара у паре
(Крижан, Виенац 1871, 367).
безркан, -анам е. базрЬан (1). — И )а тепам
оне безрЬанс, | Те узимам те жуте дукате (НП
1астр., 232).
бёзредан, -дна, -дно 1. а. у ко]ем нема
ушвр^еног реда, нейравилан, несре^ен. — Ретко
[се] ствара)у савршене минералне (единке, век
се минерална маса саставл>а у безредне агрегате
(Панч. 2, 26). Вилоти)е ... ни)е могао да скрди
безредне по^мове (Радик Д. 4, 30). б. ко]и се
не обав.ъа йо неком ушвр!)еном реду, йравилно. —
Мршаво к.ъусе, препликуки ногама, у безред-
ном галопу [)е] )урило (Радик Д. 6, 166). Услед
безредног тошьенл конопле и лана, вода )е у
рекама трована (1ов. Л. 1, 89).
2. ко]и се не йридржава реда, неумерен, неу-
редан. — Безредне су [селлнке] у )елу и пику ...
420 БЕЗРЕДИЦА — БЕЗРОД
]сду што им се намири, неглду воду саму ... веЬ
вино циело и раки)у као мужкарци (Арк. 5,
324). [Луди] врло често се жене само да се од-
море од умора безредне и претоварене младости
(Мил. М. Ъ._35, 405).
3. нейрисшоуан, неулудан. — Ти си срдце
мо) им у грудма узбунио рекав | Безредне ри)ечи
(Марет. 2, 104).
4. коуи ниуе у реду, коуи ниуе како шреба. —
Море, кад )с мир,. Велика да затворит у она)
кавез ... он би се истргао, и учинио што без-
редно (Мил. М. Ъ. 27, 749).
бёзредица ж несре/усно сша/ье, неред. — На-
илазак Турака, уносио )е у земал>ску управу,
)ош веЬе забуне и дуже безредице С1ов. Ал.,
Кар. 1899, 129). У безредици, под турском вла-
давином, српске су жене често напуштале мужа
(.]ов. Ал. 2, 84).
бёзредицё прнл. без ушвр1)сног реда. — Ми
безредице идемо по воду, кад ко)а доспе (Зма) 4).
бёзреднйк м она] коуи йрави неред, изгред-
ник. — Имам заповест ... да мотрим на све ... да
оваришем ... сваки буиак, у ко)и се купе бун-
товници и безредници (Шапч. 12, 459).
бёзредно прил. без ушвр/уеног реда, нейра-
ви.то, у нереду. — И ако )е дакле мала мо-
гуЬност за извоз, опет нам се чини, да )е гора
бёзредно сечена (Мил. М. Ъ. 15, 583). Сем
овога, оба су састо)ка и бёзредно растурена ме1)у
осталим састо)цима (Цви). 5, 768). И док се
хучни скуп, затрепан вином ... бёзредно коме-
шао ... поздравио сам непознатог (,1'адиК Д.
3, 50). Пред н>ом се [кафаном] обавл>а ... рас-
прода)а посве сиротшьскс покретности ко)а )е
бёзредно набацана по плочнику и столовнма
(И., XX век 1938, 737).
бёзреднбст, -ости ж нсмшье реда, неуред-
носш, неред. — Увриежензао обича) у се.ъачко.м
пуку и В)ековита безредност могли су само сузби-
вени остати и пошешто препрнечсни (Шул. 3, 78).
безрёзёрвнй, -а, -б коуи се ерши без резерве,
без ограничена; безуслован. — Старац Зосима )е
чаробно оваплоКен>е православног бескомпро-
мисног и безрезервног идеша за Христом (Поп.
]уст. 1, 191). Дшыье безрезервно везива&е на
те групице изда)ника, озбилно [би] угрозило
углед ... савезника и код нас и у сви)ету (Дед.
8. 2, 412).
бёзрёитан, -тна, -тно коуи не доноси реншу.
— При пада)уЬо) цени може се ... рента обра-
зовати на досад безрентним земллма (Пи). М.
4, 573).
бёзрсп, -а, -о исп. безрепан коуиуе без рейа.
— Систематски преглед безрепих амфиби)а (До-
киЬ 1, 75). [Он Ье] као ... безрепа гуштерица
сми)ешно пред на.ма скакутати (МБ 1930, 67).
фиг. погрд. (о човеку, обично уз речи : гад, стока
и ел.). — О гаде безрепи! (ЦТ, ШоЬ).
безрепан, -пна, -пно е. безрей. — Их! Наро
да — стоке безрепне! (Маш. 1, 172).
безрепан м покр. име нерасшу (Лика, Обр.
М.).
бёзрепац, -пца м зоол. а. безрейи водоземац.
Ь. мн. сисшемашски назив за водоземце коуи не-
мауу рейа (Апига, ВаггасЫа, Есаидаш) (Мед.
9, 165 ; Терм. 3).
бёзрепнле м покр. е. безрейаьа (1) (ЦГ, ШоЬ).
бёзрепиЬ м (обично у придевско) служби)
онау коуи уе без рейа, кус; исп. безрепчиК. — Два
пётлиКа бёзрепиЬа, | Кусавца, | 11овн)а.ш )ед-
ног малог | Гмизавца (Кош. 2, 69). А пилиЬи
СезрспиКи | ... Кроз вр.ъике вире (И. 5, 7).
бёзрепица м и ж погрд. покр. глуйак, глу-
йача. — Бёзрепица )е — жали боже што )е кр-
шЬен (ЦГ, ШоЬ).
безрёпоша м погрд. покр. 1. глуйак; исп. бёз
репнле (ЦТ, ШоЬ).
2. 1уаво (Стев.).
бёзрепчнЬ м в. безрейи/}. — Закла Ьу ви
коку шарку, | Ко)а не носи! | И п)евчиЬа без-
репчиЬа, | Ко)и не п)еиа! (НП Шаул. 3, 64).
бёзречаи ). бёзр)ечан (нспр. бёзри)ечан),
-чна, -чно коуи уе без речи, нем; коуи се не може
исказаши речима, неизрецив; исп. безр)ек. — Тихи,
безри)ечни загр.ъа) ... говораше им, како су
зауви)ек сво)и (Ъал. 17, 91). Као што у свом
ерцу, тако )с и онд)е нашао све бсзри)ечно и
шутллво (Коз. ]. 2, 105). Грозна, пуста, в)ечна |
у оку бол им, а усна безр)ечна | тек дршЬе,
трепти (Бег. М. 3, 59). Безречна туга мо)их
раннх бора | у ерце Ье ти претогшти сне (Петр.
В. 1, 108). Неизрецива, безречна чежн>а оста]е
(МитриновиЬ Д., БВ 1913, 91).
бёзречнбет )'. бёзр^счност, -ости ж Нуша-
н,е. — Он се бо)ао ове паузе; бо]ао се ове безреч-
ности (Петр. В. 2, 48).
бёзрзно прил. покр. безобразно, нейошшено,
нечасно. — 1еднога [су] значеша рз и часш.
Дакле: „рзно )е", „ли)епо )е" и „образно )е"
значе све )едно, као што су ]еднога супрот-
нога смисла изрази: „безрзно )е", „безобразно
)е", „зазорно )'е" и „срамотно )е" (Дуч. С. 1,475).
бёзрибица ж 1. оскудица у круйноу риби. —
Кад нема рибе, или кад се не може намерити,
рибари ударе у ловл>ен>е ситни)е рибе, кркуша,
мреница, вараваца и др. и то зову: бёзрибица
(Панч., ГлДСС 12, 580). (Р—К 2).
2. сишна риба. — У шнма се (тикварама)
држи риба по 8 дана, а оеке, н. пр. Сомове, хра
пе безрибицама (Мед., ЛМС 160, 87).
3. зоол. в. говедарка СоЫо доЫо (Вшшъица,
Сто)иЬ. 1, 22).
бёзри^ечан в. безречан.
бёзр)ек, -а, -о ().) индив. в. безречан. — Не
бих могао описати сво)ега ни)емога безр)екога
блаженства (Ъал. 10, 87).
бёзр)ечав е. безречан.
бёзр)ечнбст е. безречносш.
безрог, -а, -о коуи нема рогова; исп. безро-
жан. — Съ единъ кратъ разс-Ьченомъ копытомъ
... отъ коихъ н-Ька рогове имаю, а друга безрога
есу (Сто)к. А. 4, 120).
безрбган м покр. шуш ован (Ускоци, Ста-
ниЬ Мил.).
бёзрбд м покр. а. у'адан, злосреНан род (дево-
уачка родбина удаше ясене). — А она ни пет ни
девет, но дохвати ж1)елу, те с н>ом у безрод ма
тери над постел>у, да )е кудш и преклиле, да
смочи руке. До1)е )0) у то брат с тора, изаждене
)е из куЬе (Л>уб. 1, 201). Немам у безрод никога,
нако саморану мащу (Треииьево, Пеш.). б. де
 БЕЗРОДАН
во]ачка родбина удаШе ясене ко}а /« оеШала без
мушке главе (Стев.).
бёзродан, -дна, -дно 1. нейлоЬан, бесйлодан.
— СкрхаКу се к 'о безродно дрво, да и и ко не
зажали за мном (Ъор. С. 10, 445). Онда се ретко
где трпела безродна невеста („Ил' ми роди,
ил' Не друга земам") (Павл. 1ер. 4, 378).
2. покр. ко/и /« без родбине. — Свекар 1ану
за роднину кори: | „О;, ти 1ано, безродна неве-
сто" (НП, Тимок, Станим. Вл.).
безрбдитётъан, -л>на, -л.по заст. ко/и нема
родителя. — Что бы печална ова и безродител-
на существа на овоиу св'Ъту творила (Сто)К. А.
4, 165).
безрбдительство (безродитёл>ство) с немале
родишела. — ПачиК )е, дакле, уплео и опевао
четир беде: сироттьу, богал>ство, усамл>еност и
безродител>ство (НиколиК В., БК 1902, 601).
бёзроднйк м она] ко/и /е без родбине. — 1ош
)е цура мене прекорила: | ,,Е), )уначе, )'едан
безродниче, | Зар те нема нико избавити" (НП,
БВ 1913, 31).
бёзродница ж 1. она ког'а /е без родбине;
исп. безроткшьа. — ]я ни)есам всето бёзродница
(Вук, Р).). Безроткшьа или бёзродница )'е жен
ено ко)е нема свога рода, сво)е родбине (Куш.
1, 56). Кад [код Арбанаса] ... неко погине у
друштву с чи)ом женом, то га „свеКа)у" и аегов
род и дом оне жене, )ер оба рода хоКе... да
докажу, да она жена ... ни)е бёзродница нити
бездомница, но да има ко осветити увреду
н>ене части (Дуч. С. 1, 180). фиг. она ко}а живи
осамлено, осамленица. — Смрча бёзродница I ...
Тужно гледа из осамка: | Грлила би се)у, бра
та, | Ал' их нема, сиротанка (Кош. 4, 65).
2. в. безрошка. — Бёзродница терети куКу,
сам Бог на н.0) показухе гри)ех неплодности:
уви)ек поболидева, жути и вене (Горан 3, 83).
бёзроднбет, -ости ж особина, сша/ье онога
ко]и /е безродан, онога шшо /» безродно, нейлод-
носш (Р—К 2).
бёзрожан, -жна, -жно в. безрог. — Овце су
веКином безрожне, овнови снабд)'евени сна-
жним ... роговллм (ГлМП 1930, 29/12).
бёзрожябст, -ости ж особина онога ко/и /е
без рогова (за овце, козе, говеда) (СофреновиКЪ.).
безрбковнй, -5, -б ко/и /« без одре^еног рока.
— И она [банка] диригу)е безроковним за;мо-
вима (Радов. О. 1, 119).
безропотно прил. заст. без ройшала, без
гун^ашг, без негодовала. — Безъ тяготе лиша-
ватисе, и гдикою малу, а и велику нужду без
ропотно сносити (Рун>. 1, 36).
бёзротка ж в. нерошкшъа, жена ко]а не
ра})а; исп. бёзродница (2) (Батут, ЛМС 148, 86).
безроткшьа ж в. бёзродница (1). — Ходи,
до^и сестри у походе, | Амо ти ме безродки-
ньомъ зову (НП Чо)'к., 164). Аш)е мо)*а, ти си
безроткиьа: | Свак ми чедо честиту^е младо, |
Од рода ти тн)е нико нема (Вук, Р).). Ма)ка
ти )е безбратница | И одива безроткшьа (НП
Шаул. 2, 150).
бёзроткшъица ж дем. и хий. од безрошкинл
(Зеница, Поп. Д. С).
безрук, -а, -о ко]и /« без руке или руку. —
Други ... резаше печену овчетину безруком
БВ8УВОСТ 421
официру (Ранк. С, Дело 5, 94). Чини ми се,
да сам безрук и да сам немушти (Барт., СКГл
НС 31, 5). Било )'е ратних кретова за сваког
безруког (Радиг! Д. 3, 23).
безрукаван, -вна, -вно ко;и )е без рукава,
ко]и нема рукава. — Колски пут [)е] пун л>уди,
жена, деце, ... хам ала с плавим доколеницама
... без рукавним напршвьацима ко)има се бо;а
не позна)е (Ми]. Ч. 3, 11).
бёзрукац, -кца м 1 . мушко деше решено без
руку; човек без руку; исп. безрукиле (Р—К 2).
2. е. /}ечерма, зубун без рукава (Р1А).
безрукиле м покр. в. бёзрукац (1) (ЦТ,
1овиК. 1).
бёзручковкЬ и безручковиЬ м индив. она]
ко}и нема ни ручка; йуки сиромах. — А да како
си мога направит толики крд безручковиНа, да
Бог да те живи огаа изгорио (Пав. 12, 82).
безе- е. бес-.
бёзуб, -а, -о ко}и нема зуба; исп. безубан,
безубат. — На безуба уста л.утито истресе:
знам )а то све! (Лаз. Л. 1, 172). У1)е ;едан сед
старац, погрбллн, безуб, замаглених очи)у
(Ранк. С. 2, 15). И апетит изда, а код гдеко)их
— нарочито безубих — и варен>е попусти (Ба
тут, Здр. 1909, 1). У речима му се осепа неки
чудан изговор и врсканье, као у безубог детета
(Живад. 4, 271). Жвала треба да лежи ... на
безубим деловима доае вилице (СпасиК Д. 3,
312).
бёзубан, -бна, -бно в. безуб. — Из помрчине
лобан>е зрачи радост, из безубних вилица осме-
)ак (РадиН Д. 6, 178). Измену купьака и секу-
тиКа код кока посто)и доста велик безубни
простор (Вуков. А. 1, 53).
безубат, -а, -о индив. в. безуб. — А и грив
на бисера аежнога [зуби] | Изагн>и}е ... | Пак
угоне рило безубато (Л>уб., Вила 1868, 248).
бёзубац, -пца м она] ко]и ]е безуб; исп.
безубиле, безубиЬ, безубоша (Шум., Дим. Т.;
ЦГ, ШоК).
безубача ж она ко}а }в безуба; исп. безу-
бица (2). — Неке [жене] су век причале шта
Ье све бити ... Нарочито се у томе одликовала
)една безубача (Т\ор. С. 4, 245).
бёзубе ж ми. зоол. фамилща морских риба
Сургтодопийзе, од ко]их /г на;чешНа обрван
(йасшрица) Сурппо6"оп са1аптпш. — У боке-
шком зал>еву ... имаде ових риба: Дупини ...
тул>ани ... безубе (Сургто<1оп11о!ае), сарделе
(Бока, Нак. 22, 71).
безубиле м покр. е. безубац (ЦГ, ШоК).
бёзубиЬ м в. безубац. — Све телиЬи, коле-
до, | Потеглипи, коледо, | Дугорепи, коледо, |
БезубиКи, коледо (НП, Милос. С. 1, 81).
бёзубица ж покр. 1. е. безубосш (Бор).).
2. е. безубача (ЦТ, Шоп).
Изр. велика ~ зоол. е. безуйка (Бор).).
бёзубо прил. као код безубог човека. — Док
би гонор ио и усне су му се борале, расплитале
и безубо мрсиле (Давичо, Кн>иж. 1, 333).
безубон.а м покр. е. безубац (ЦГ, ШоК).
бёзуббет, -ости ж немала зуба; исп. безу-
бица (1). — Поми)ешала се старост и безубост
(ЦГ, ШоК).
422 БЕЗУВ — БЕЗУКУСНОСТ
безув = безух, -а, -о ко/и /е без ува, без
уши/у (без ушица, без дршке и ел.); фиг. ко/и /е
без звука, Лих. — Све )е глуво, безуво. | Ни
птице, ни пчеле (Кулен. 1, 9).
безувёнта ж (тур. Ьегеп, у крас, вакит)
украсна трака, йовеза. — У долами оглодало, |
И од злата безувента (НП Петран. Б. 1, 167).
безуветан ). безув) етан, -тна, -тно е.
безуслован. — У безуветном и свесном узвиша-
ван>у ове идя'е ... [излази] тежша да завлада)у
светом (Нов. 3, 212). [Чов)ек се] овим довила
до дивног по)ма безув)етног савршенства (Пав
лин. 4, 20). Ни модерна филозофи^а ни по)е-
зи]'а нн)с допустила, да се индивидуум подвргне
безуветно) превласти друштва (Будисавл>евиЬ
М., БК 1904, 1533). ХоКу: безув^етну истину
(Бег. М. 4, 97).
безуветно ;. безув]етно прил. е. безусловно.
— Да би се избегло ... кризи ... мора)у се безу
ветно подузети потребне мере (Пор. В. 4, 77). Су-
радаа )е безув)етно потребна (Ков. А. 1, 124).
Код нас се укор)енила кшижевна традици)а да )е
за драму безув)етно потребна ... одм)ереност и
строга отесаност (Сли)епчевиК П., БВ 1911, 115).
безуветнбет ). безув)етнбст, -ости ж е.
безусловности (Р—К 2).
безув) етан е. безувешан.
безув)етно е. безуветно.
безув)етнбст е. безувешносш.
бёзуговоран, -рна, -рно ко/и ни/в регулисан
уговором. — Од половине марта 1909 продужено
)е безуговорно станке (Сто]'к. К. 1, 25).
бёзудан, -дна, -дно ко/и /е без некое уда;
класш, сакаш (Вуков. А. 2).
безудобан, -бна, -бно индии, ко/и не йада у
Право доба; ко]и се ерши у неПоволно време. — 1ер-
бо су Турци, посли)е Хаци-Проданове безудобне
а кра)1ье-оча)ане побуне, )ош се нечему те
веЬему и озбн.ъсюцему падали од Србалл (Сар.
12, 170).
бёзуздан, -а, -о (бёзуздан, -дна, -дно) заст.
разуздан, необуздан. — Гле Турака небро)'ене
чете | Безузданим биесом веЬе ерну; | Београду
ето веКе лете | Халакад'у, уби)а)у, грну (Пуц.
1, 97). Пуна кеса, и безуздна храброст | На1)у
посла и на брезпослици (Сар. 1, 15).
бё'зузданост, -ости ж заст. особина онога
ко/и /е бёзуздан, онога шшо /е безуздано, разу-
зданосш, необузданосш; исп. безузди]'е. — Ние
безузданостъ, ние фанатизамъ бью покретачъ
(СН 1846, 69). Турска власт рече да ни)е у
стан>у безузданост сво)их льуди савладати (Ви-
довдан 1862, 101/1).
безузди)е с арх. в. безузданосш. — Ази-
)'атско безузди^е, т.). тиранство, а безсов]'ести)е
ази^атско т.). варварско; ово и обо)е иева.ъа
ни на по се, а то ли скупа, али су пона)чешЬе
за)едно (Сар. 12, 492).
безуздно прил. заст. необ\здано; нагло, Пло
хо. — Ту безуздно и без противд1е:ства |
Мрачне страсти, та породи Ада | Ншриште су
изнудила себи (Сар. 2, 140).
бёзуздновбл>но прил. индив. неограничено,
самоволие. — Оном ... Корсиканцу [Наполеону]
се учинило и заумило, да )е сав ова) сви)ет, и да
су ова сваколика на сви)ету л>удства само по-
рад' а>ега и за н>ега )единога створена, а да св)е-
ма он собом владука, и безуздноволло сам
господару^е и султанише (Сар. 12, 9).
безузрочан, -чна, -чно в. безразложан (]).
— Ова) тренутак вашег безузрочног нерасполо-
жеша неКу никад заборавити! Оакш. Ъ. 6, 158).
И сам [се] придружио аиховом безузрочном
смеху (Г—Г 2, 312). У ноЬи га распише 'безу-
зрочна, али дубока туга младиЬа ко)ем )е живот
тесан и сув (Скерл. 13, 147).
безузрочно прил. в. безразложно. — Од ерца
га жалимо, над га пи)ани ковачки момак 1ожи,
безузрочно, подговорен од других, напада у
н»егову сопствену дукану (Пе)иновиЬ М., ПГл
1892, 600).
безузрочнбет, -ости ж е. безразложносш.
— Измег)у волзних и нево.ъних дела ... ни)е ра-
злика у узрочности и безузрочности (Ку). 6, 117).
безуказан, -зна, -зно е. неуказни, ко/и ни/е
указом йосшав.ьен, уейосшавлен: безуказни чи
новник.
Иэр. ~ канцелярита ист. државна уешанова
ко/о/ /е било Поверено обавешшавапе домаНе и
сшране /авносши о дога^а/има из унушраш/ье и
ейо.ьне Политике, а чи/и су службеници, сем шефа,
били неуказни чиновници. — „Видов-дан" пре
твори се у орган намесништва, пошто су му глав-
ни радници били све чиновници безуказне кан-
цсларн)е (Видело 1880, 54/1). После тако дугог
школоваша и тумарала по свету склонно се беше
у неку заветрину овде у Београду ; ту се беше
прибио уз ону чувену „безуказну канцелари)у"
(Мил. М. Ъ. 25, 314).
безукбран, -рна, -рно индив. в. беейрекоран.
— Безукорну укор наметнули, | Чим' и себе исте
обрука1у (Сар. 2, 161).
бёзукрасан, -сна, -сно ко]и нема украса,
неукрашен. — Обучене у елегантне, безукрасне,
свилене блузе ... улазнле су ... у ручаоницу
(Петр. В. 5, 113).
бёзукусан, -сна, -сно 1. блушав, неукусан;
исп. бескусан. — Има случа)ева где се ... енрова
шшгаа ... мора кувати, а вьено кувавье )е везано
за додаванзе шеКера, )ер би без шеЬера кувана
била безукусна (Никет. М. 1, 55).
2. ко/и нема смисла за укусно, лейо. — 1с ли
то немаштина или мода — ова на]веКа тиранка '
безукусног света, — )а не могу управо да пре-
судим (Мил. М. Ъ. 15, 118). Узео [)е] ова)
предмет из )едне Перси)еве баладе, у велико на
гласу у оно безукусно ври^еме (Бан 11, 36).
Дубровник ... нейе )ош за дуго моЬи да се при-
лагоди на) езди безукусног снобизма (Цар 5,
48).
бВзукусно прил. на бёзукусан начин, неу
кусно. — Читав низ тезги ... тезги истина без-
укусни)е ра})ених и примитивни)их ... пружа се
чак и у споредне улице (Пол. 1915, 4001/3).
бёзукуенбет (безукуенбет) , -ости ж особина,
статье онога ко/и /е бёзукусан, онога шшо /в без
укусно; недосшашак укуса. — Ма)сторско пе-
сништво пустило )е песничке облике да у безу-
кусности са свим задивл>а)у (Нов. 5, 303). Гра-
1)евинско) безукусности тобожн>их палача ...
треба ... узрок тражити и у оно) окорело] па-
три)архалности задарски)ех старос)едилаца (Цар
 БЕЗУМ — БЕЗУМНИК
5, 152). Узрок безукусности неког )ела може
бити и то што )е непосольено (Ред.).
бёзум м в. безумле. — Страшан )е ремек
тво)е старости, | Што га )е безум мозга боле-
сног | У проклетоме часу смислио! (1акш. Ъ.
10, 202). Л>убим ли те ... ил' ме безум ганьа
(Зма) 1, 62). ЗнаЬеш клетва да л' осво)ку смета, |
или хр!)а и безум во)нички (Кост. Л., |авор
1874, 140). тао да га злоба или безум гурне
(Петр. В. 1, 63).
бёзум, -а, -о е. безуман. — Безума ти мисо
онуд не тумара | Куд нас жел.ни поглед беспу-
тицом блуди (Краньч. С. 5, 209). Он )е вазда
био безум чов)ек (Радул. ].).
бёзуман и безуман, -мна, -мно исп. бёзум
1. а. корл /е без разума, бесловесан. — Онда ди)ете
постане исто као и медв)еди ... не научи се нигда
говорити, и оста безумно (Влад. Д. 1, 44). 1е-
дан део народа што не изгибе ... Турци похва-
таше ... па као стоку тераху на тргове по ... тур-
ским градовима, где их као безумну животишу
у бесцен>е продаваху (ВукиК. М. 4, 101). б. ко/и
нейравилно расуЬу]е, неразуман, неразбориш. —
Колико с бсзуманъ свакш онай кои се на себе и
свою снагу .много узда (Поп. Гавр. 3, 26). Са
сви)ем смо безумие будале, | Сад видимо, што
се урадило (НП Вук 5, 505). в. умно йоремеНен,
луд, махниш; ко}и изгледа умно йоремеНен, луд;
ко/и йошиче из лудила. — Вшшьи среКе даде, I
Те безумии син нам не учини вреда (Бо). М. 1,
66). Одвратни сара)евски элочин обас)'ава све
оне неизлечиве смутае безумних фанатика (1ов.
I. 1, 110). Докле не усну, л>убих )0) | Безумно
око (Горан 5, 53). Уво)ке )е он видео ... и ра
мена, и све што )е створено за безумие полупце
(Глиш. 5, 109). г. ко/и нще руковоНен разумом,
йаничан. — Настаде страшна, безумна селидба
престонице (Ков. Д. 1, 31).
2. ко^и се не може ойравдаши разумом, нео-
снован, нсйромишлен. — Физика ... дас намъ
веру у нашу снагу, и слободи насъ одъ свакогь
безумногъ стра' (Мар. В. 2, 7). Ни скорапньи
мо) одрица) правки ]Ни)е мог'о сатрти у теби |
Ту безумну наду (Бан 3, 182). Трпите онаке
безумие предлоге (Ъор1). 1ов. 2, 24).
3. йрешерано, нейо]мливо велик, /вк, силан;
исп. лудачки. — Брже бери млогу силну во)-
ску | Све Бриане безумие )унаке (НП Вук 4, 213).
Гледа) )аругу, ко)у ти )е мо)'а освета ископала,
да ту црног гроба на^еш, ко)и Ке тво>у славу и
безумну храброст на дно мрачних сво)их прси)у
примити (Стер. 7, 114). Што зачуйеном уму ка-
зу)е, | Безумног беса дело свирепо (1акш. Ъ. 1,
151). Ти како си круг земл>и прешао, | Уску
сферу безумног метежа, | 1а сам тебе пазити по-
чео (Н>ег. 1, 14). Безумии ковитлац ... прив-
лачио )е старца као вртлог сламку (АндриК
5, 317).
безумац, -умца м заст. в. безумник. — На
што твое сузе б-Ьсный безумче? (СН 1851, 196).
Теби сам се ка' врагу дивио, | Завидова' —
сли]'епо безумац! (Зета 1885, 17).
безуметничкй, -а, -б индив. ко;и не йошиче
од неког одреЬеног умешника, неумешнички, па
родии (о йоези]и) . — У таким обзирима допашКе
нам се у природно) безуметничко) по)ези)°и само
прости, можда )'еднозвучни ритдги (БК 1900,
1241).
423
безумити, -им несвр. I 1. завараваши, дово
дивши у заблуду, залуНиваши. — Да отиде у село
Млетичак, | Да безуми Ченгип. - Смаил - агу, |
Док окупим младе Морачане (Вук, Р].). Али као
права домшшьанка знала им )е узвратити бла-
гост и доброЬу слатким лагари)ама, што |е н.ега
безумило (Горан 3, 103). Безуми га Злати)а
^ево^ка (НП Шаул. 1, 724).
2. доведший у безумл>е, избезум.ъиваши. —
Дахи)е )е сила безумила, | Не знадоше, шта Ке
од б)еснила, | ВеН усташе и на цара свога (НовиЬ
3, 221).
И ~ се вараши се, завараваши се. — Немо)
ми се безумити, | Да ти ни)е црна сестра, | Да
преви)е ране тво)е, | Ка и што )е научила (НП
Шаул. 2, 198).
бёзумица ж е. безумле. — У силно) безумици,
ко;а крв сле!)ава, освртала се на све стране, како
да избегне да не вида ову лешину без главе, ко)а
на сво)им ногама сто)и и )ош )0) приступа (Ил.
Д. 2, 67). То ти )е била велика бёзумица (Зма) 4).
бёзумицё прил. (зап.кр.) е. безумно. — Зар не
видите, судии, да су прети | Сотбне плели то
плетиво с н>оме, [У ко)е син мо) паде безумице?
(Том. Е. 1, 119). Прати)аше безумице игру СНип.
5, 148).
бёзум)с с в. безумле. — Ал' безум1е довол1но
л' 1е нужним? (Сар. 1, 78). Дужност )е државе
оприети се свакому безум)у, макар и нечинила
баш квара таква безумна д)ела (Шул. 3, 92).
Кад су с ума кренули Спл.еКани, | А за ум)е
примили безум)е (Бот. 2, 298).
бёзумл>е с вар. безум)е; исп. бёзум, бёзу
мица, безумниште, безумност, безумство, безум-
штина 1. ейииье, особина онога ко)и )е безуман. —
И би ли право било, да с нашег безумлл поерне
цела буггуЯност нашег народа (Драг. 2, 229). Све
га )е то уморило и разнежило, као што )'е обично
у л.уди, ко)И су до безумл>а зал>убл>ени (Нов.
20, 64). До!>е у сво) стан, блед, страшан, коса
му разбарушена, на лицу знаци безумлл (Поп.
Ъ. 2, 164). Он ни)е уздржао свога Кнеза од )едне
вратоломне иде)е ко)а )е том сиротом човеку
дошла у )едном тренутку страха и безумл>а (1ов.
С. 1, 258). Та) плач )едног до безумла храброг
човека ... то ;е нешто на)дирл,иви)е, што сам у
животу видео (Вас. Д. 2, 38). Смеряй цветак
бистра умл>а, | Води момке до безумльа (Зма) 1,
158). Стари ]опе одвезао [га )е] у велико) лаЬи
у безумле и ужас (Ник. Рик. I, ИЗ).
2. оно шшо }е безумно; безумно дело, нейроми-
шлен йосшуйак, глуйосш, бесмислица. — А ми
пропови)едамо Христа разапета, 1евре)има дакле
саблазан а Грцима безумле (Вук 11, 145). Кад
)'е ова мисао и у Грка безумл>е то се она у Славена
Грчке в) ере )ош ман>е може узети за истину (Дан.
Ъ. 8, 82). Критика би с правом строго ошинула
такво безумле (Гар. М. 1, 28). А загонетна Лу-
крица ... ради ко]'е >е починио толико безум.ъа?
(Барт. 1, 5).
Изр. дати уиле за ~; йревариши се, йо-
грешиши, слудоваши. — У)Ко Данко, немерено
благо! | ... Немо) дата умл>е за безумл>е (НП
Вук 2, 508).
бёзумл>ён>е с гл. им. од безумиши.
бёзумнйк и бёзумннк м безуман човек; исп.
безумац, безумлак. — Бог »ему рече: безумнцче!
ову ноК узеке душу тво)'у од тебе (Вук II, 65).
,-'
424 БЕЗУМНИКОВ — БЕЗУСЛОВНОСТ
Отрова му умл>е, срце, душу, | Те безумник ено
шта наради! (]акш. Ъ. 9, 124). Да ме не уздр-
жава природно великодуш)е, )а бих тога безум-
ника смрвио, ради примера и поуке свету (Бошк.
Ст. 5, 156— 157). Сем калуфера ... не ступа)у у
брак )ош болесници, безумшщи и неспособни
за рад (ЪорЬ. Т. И, 4).
бёзумнйков и бёзумнйков, -а, -о ко]и йри-
йада безумнику, ко]и се обноси на безумника. —
}ер сан долази од многога посла, а глас бёзумнй
ков од многих ри)ечи (Дан. Ъ. 12, 513).
безумница и безумница ж безумна жена.
— То ли та )е безумница рекла? (Бан 3, 81).
Та шта чиним ]а, безумница? (ЦветиН 1, 45).
бёзумничкй и бёзумничкй, -5, -б ко]и се
обноси на безумника; ко/и }» као у безумника. —
Усне мудри)ех л>уди си)у знаае, а срце безум-
ничко не чини тако (Дан. Ъ. 12, 500). А ко )е
оно про)ахао друмом | у брзу, хитру, безумничку
касу (Спир. 1, 57).
бёзумнйште с иядив. е. безумле. — Крити
ка оно те, него бёзумнйште простога хаоса
(Под. 1847, 8).
безумно и безумно прял, на безуман начин;
неразборишо; яудо; махнишо, сшрасно; исп. бе-
зумице. — Препаде се СтрахиниЬу бане, | Ъе
погибе лудо и безумно (НП Вук 2, 285). А тежко
е одговора дата, | За безумно проливену крвцу
(Суб. ]. 1, 17). Сами су криви сво)0] неволей,
зашто су безумно гору пос)екли и у паииьаке
)у претворили (Шул. 3, 35). То су жене ко)е ...
безумно л>убите (Дуч. ]., СКГл 17, 140). Желим
... | У тво)еочи да тонем безумно (Бо). М. 4, 19).
бёзумност и бёзумност, -ости ж в. без
умле. — Израил.ци ... себични до безумности,
не могоше ... да схвате да их )е сустигло Бож)е
каран>е (Поп. Гавр. 8, 56). Аристократска охо-
лост ... баца на н>у с)ену ... сталишке безумности
(Ъал. 10, 83). Изгубллни су они ко)и сво)у Д)ецу
уби)а)у из безумности, из незнан>а (Л>убибр. 1,
101). Она га )е волела читаву годину, и често до
безумности (Мил. В. 4, 145). Насме^а се Ву^ица
грчевито, смехом пуним неке )езиве страве и
силом савла^иване безумности (Живад. 4, 290).
На свашто ли л>уде наЬерасте, | На бёзумност
и на пакост л>уту! (НП Вук 5, 59). Син наш?
... Плод несреЬни наше безумности (Бан 5, 44).
бёзумвьак м е. безумник. — Сав свиет их
презире као безумлаке (Цираки Ф., Виенац
1871, 785). Безумшак — тежак и гори кроз ко)у
прог)е! (ШоЬ).
бёзумбран и безуморан, -рна, -рно заст.
в. неуморан, веома вредан; нейрекидан, сшалан.
— Ву)иК заслужу)е хвалу за сво)у безуморну
ревност (Мил. М. Ъ. 15, 31).
бёзумбрнйк м покр. она] ко)и /« вечишо у
Послу, веома вредан човек (Срем, Бор).).
безумство и безумство с (рус. безумство)
заст. е. безумле. — Да ли )е ово ... пророковаке
заиста пород обичног ув-Ьрсаа, или ... произвол
и знак тихог безумства (Суб. I. 5, 96). Онда би
се уверили да нема вампира, ни вила, ни ве-
штица; нити да може мртвац из гроба ноНу
устати ... вы бы ... децу вашу учили, да су све
то ... очевидне лудости и безумства (ЧСЛ 1847,
67).
бёзумствовати, -ству)ём неевр. (рус. без
умствовать) заст. йонашаши се безумно, лудоваши.
— Мисли да се сад веК може теки и над човек
безумству)е у сво]им Ьефовима (Тар. И. 2, 253).
бёзумштина ж заст. в. безумле. — То е
велика греота и бёзумштина, овлико 1)етиЬа
заклати око четири Коаера (Медак. 1, 85).
бёзупка ж зоол. обично у изразу велика ~ :
барска школка с (Панком лушшуром без браее
Апокопы сувпеа; исп. безубица (Терм. 3).
безупливан и бёзуплйван, -вна, -вно
е. безушица]ан. — Краллвском комесару испадне
за руком да учини ерпску народну странку безу-
шшвном (1ед. 1873, 35).
бёзусан, -сна, -сно иядив. ко]и }е без усана.
— Колико ц)с:юва процва са безусних зу'батих
уста! (Трес. 3, 146).
бёзуслбван и безусловен, -вна, -вно исп.
безуветан'1. ко/и се ерши без икаквих услова. —
Турски ... одред био [)'е] одсечен и приморая
на безусловну преда)у (ЪуриЬ Д. 1,410—411).
Црногорци неНе зажалити што су ... безусловним
ступан,ем у за)едницу са Срби;ом омогуЬили
брзо у)едопьен.е (Зап. 4, 5). У Бечу траже без
условну капитулаци]у ерпске во)'ске (]ов. ].
3, 55).
2. а. йошйун, айсолушан. — Безусловна по-
слушност то )е главна, ) едина и неопходна погод-
ба васпитаау (СимиН Св., ПГл 1892, 615). Ча-
сописи ... люра;у те сво)е дужности вршити ...
са безусловном искреноишу (Поп. В. 1, 71).
Одлика се судске власти састо)и у н>ено) без
условно; потчиаености закону (Дов. С, СКГл
НС 2, 615). б. неойходан, обавезан, ко]и не шрйи
йоговора. — Безусловна )е потреба, да положа) не
буде танак, но да има сво)е дубине (ЪуриЬ Д.
1, 148). До балканског савеза ... доКи Ье тек
онда, када мисао о безусловно) потреби тога
савеза ... продре у масе тих народа (Ъор^.
Вл. 14, 22).
безуслбвл>е с покр. е. оезусловносш (Во)'в.,
Бор).).
безусловно и безусловно прил. без икакве
ограде, айсолушно, йошйуно; без йоговора; несум-
н>иво; неойходно; исп. безуветно. — Карактер це
нимо безусловно (Поп. Ср., ПГл 1892, прилог
уз бр. 3, 28). Тада се слепо и безусловно веро
вало у ... с)а)ну будуНност ерпскога народа
(Скерл. 4, 7). Вола законодавних органа важи
безусловно као вол>а државна 0ов. С. 5, 145).
Сви су ти наводи, поткрепл>ени искуством за
време зашьих година, безусловно истинити (НЕ
12, 297). Зар ни^е величанствено? Шта? Зар
ни)е? — Безусловно (Каш., СКГл НС 13, 244).
[Путник] да им буде во1), а они да га безусловно
слуша)у (Доман. 3, 54). Од свакога пореза осло-
бодити приходе ко)и су безусловно нужни за
лични опстанак (Арх. КГЦ 3, 14).
безусябвнбет, -ости ж особина онога шшо
]* безусловно, неограничемо важепе, нейрикоснове-
носш, неограниченосш, неойходносш; исп. безу-
ветнест, безусловл.е. — Казавши овако шта
говоре и )едни и друга, ]'а бих се ради;е прикло
нио овом последоьем мишл.еау, али сам врло про-
тиван безусловности у оваким питавьима (Мил.
М. Ъ. 10, 63). [Пар] )е наполшвьао безуслов-
ност свога самодрштва онима, ко)и су хтели да
 ВЕЗУСНОСТ
се осла1ьа)у на либералне назоре (Прел. 1, 7).
Безусловной1 овде ... значн да трасант не може
ни у ком случа)у исплату чека условити ма ка-
квом погодбом (1анк. Д. 1, 143).
бёзусндст, -ости ж особина, сшагье онога
ко)и нема усача; немала усана (Вуков. А. 2).
безуспех \. безусщех м покр. в. неуспех,
ошеуешво успеха у пеком йодухвашу (Срем, Бор).).
безуспешен и безуспешен ) . бёзусп)ёшан
и безуейешан, -шна, -шно ко/и не доноси ус
пеха, не доводи до цила, неуейешан, неуейео,
узалудан. — У таком случа]у тужба шегова
мора остати безуспешном (Милаш 2, 46). Ми
смо ... по овоме чинили неколико представака
али су нам све остале безуспешне (ПГл 1892,
868). 1а [сам се] мучио тим безуспешним поку
паем да мислим о том чудном закону у то; ]'ош
чудни^о) земл>и (Доман. 6, 108). Две хил>аде
л>уди пали су као жртва овога ... безуспешнога
напада Цов. ]. 2, 71).
безуспешной безуспешно )'. безуспешно
и безуспешно прил. на безуейешан начин, без
уейеха, узалуд; исп. безусщешице. — [Данило
Мсдаковик] безуспешно покушава да настави
политички рад (Скерл. 12, 203).
безуспепшбет )'. безусщешнбет, -ости ж
иеман>е уейеха, немогуНносш уейеха, узалудносш. —
Што са безуспешности свога посланства, што са
нездрава ваздуха занемогне (Даница 1865, 334).
Видекн дакле безусп)ешност век а рпоп, послу-
жих се и )а ... телеграфом (1аг. 2, 249). [Во)'но-
вик] види безуспешност и несавременост душев-
них напора свощх господара (Бар. 2, 108).
безуспих м (з.) в. безуейех.
безуспишан, -шна, -шно (з.) в. безуейешан.
безуспишно прил. (з.) е. безуейешно.
безуспишност ж (з.) в. безуейешносш.
безусп)ех в. безуейех.
бёзусп)ёшан е. безуейешан.
безусп)ешицё прил. ().) в. безуейешно. —
Плови горе но безусп)ешице, | ]ер се врака
празни)и к обали (Тице 1, 451).
безуспешно в. безуейешно.
безусп)ешнбст в. безуейешносш.
бёзуставан и бёзуставан, -вна, -вно 1. ко-
/и ]е без устава. — Ником [у Срби)и] ни)е ни
падало на ум да тражи безуставно ставье (Пир.
1, 66).
2. ко]и нще у складу са уставом, неуешаван,
йрошивуешаван. — Било )е наших владара ко)И
нису поштовали устав, и многи ьихови поступил
били су безуставни (Ред.).
безуставно и безуставно прил. без устава;
йрошивно уставу, неуешавно. — Скупштина ако
неке да покаже да хоке да гази Устав и да ради
безуставно не треба да прими ова) предлог (Н.
Скуп. 1, 304).
безуставнбет, -ости ж сшагье без устава,
неуешавносш (Петр. Н. 1, 701).
безутешан (безутешен) ). безут]ешан (без
ушешан), -шна, -шно кор* не доноси утехе; ко)и
ее не може ничим ушешиши, неушешан, оча]ан.
— Отишао би далеко у шуму, те ту би се задубио
у безутешна разматрааа (Рув. К. 1, 290). Безу
тешно оча}а№е провириваше из н>их [елеги)'а]
ВЕЗУХВАНОСТ 425
(Шапч. 8, 162). 1а знам да ке тако и срека нам
проки, | Да ке нагло часи безутешни доки (Ми-
лош. М. 1, 118). У аегово) души настаде мукла,
безутешна празнина (Леек. 2, 4). У безутешном
плачу подрхтавала су н>езина н>ежна плеНа
(Ловрик Б., СКГл НС 18, 419).
безутешно (безутешно) ). безутешно (без
утешно) прил. на безушешан начин, неутешно,
оча]но. — 1а те безутешно гледам.у жалосним
маштама (У). Т. 2, 169).
безутешност )'. безут^ешнбет, -ости ж
сшап.е онога коуи ;'е безушешан, онога шшо /е безу
тешно, неушешносш; очи; пост. — Ни речи о
каквом оставллньу наследства, само безуте
шност, тужбе на судбину (Даница 1863, 531). Као
да )е ... открио безутешност стварности (Бих.
1, 301).
бёзутица]ан, -]'на, -)но ко/и /е без ушицаза;
немоНан; исп. безупливан. — ВЬихов [градова]
)е знача) ништаван, )ер се малом во)ском могу
блокирати, — учинити безутица)ним (Ъурик Д.
2, 163). То значи да ке се ОУН претворити у
сасвим безутица)ан орган (Борба 1949, 68/4).
бёзутица)но прил. без икаквог ушица]а. — Ну-
шик ... ни)е имао ни тон, ни машту ... за озбшьну
драму, кода )е, кад се на н>о; и окушавао, увек
деловала беживотно, бесадржа)но, безутица)но
(Богд. М., КН 1948, 9/3).
безут)ешан в. безушешан.
безут)ешно в. безутешно.
безут)ешнбст е. безутешност.
безутробвьак м зоол. индив. водени бескич-
маьак из ф. дуйлара (Соектегага) (Жив. Ж.
1. 42).
бёзуфан, -а, -о (зап. кр.) в. безнадан. — Ви
дим кавгу Срба и Турчина | Видим, леле! бо^е
безуфане (Пуц. 1, 162). ]еда ли ;е могуке )ед-
ному ерцу, ко)е мало часа при)е умираше, на
)едан мах зачета ... тврду В)еру, да ке виздети
оно, што безуфано до тог часа изгледало )е
(Вод. 3, 90).
безуфано прил. (зап. кр.) в. безнадно. — За-
магл>ено старичино око тромо и безуфано пузи
трагом прллве трешчице (Драж. 2, 111).
бёзуфанбет, -ости ж (зап. кр.) в. безнадносш;
вар. безухваност. — Та] [га )е] призор толико
утешио, да се оканио сваког оча)ан>а и безуфа-
ности (1аг. 2, 205).
бёзуфа&е с гл. им. од безуфаши се. — 1сд-
ном само у животу ... сурне и закуца младост ...
онда клоне и она ко спржени цшфтак под
жеженим пламом безуфан>а и нев;ере (Лукша
1, 82).
бёзуфати се, -5м се неевр. немаши наде. —
в. пр. под безуфан>е.
безух, -а, -о в. безув. — Дух 1едан, сав ра-
н>ав, тада ке стати | Гледат' ме, пошто ми по
ближе приде. | Би безух; рулу му имаде грло
(Стан. Д. 5, 103). Петрица ... махне ... окор-
]'елим, безухим, трокраким штапом од смокве
(Матош 2, 74).
безухваност, -ости ж (зап. кр.) е. безнад
носш; в»р. безуфаност. — Разговори ме само
опет; )ер иначе била би ме стровалила у без
ухваност (ДИ 1863, 118).
426 БЕЗУЧАСНО
бсзучасно прил. (рус. безучастно) равно
душно, мирно, не учесшву]уНи. — Бог не живи
само у контемплативно) пасивности, свршивши
сво)е дело и посматра)уКи га сада безучасно из
далине (Велим. I, 139).
безучёшЬе с равнодушносш, ошсусшво саосе-
кан>а. — Али, кому сам )'е год понудио [л>убав],
одбио ]"у )е, а на уздар)е сам добио мржн>у, без-
учешЬе (Ник. Рик. 1, 67).
бёзучнйк м заст. она} ко;и ]е недоучен у
неком Послу, заношу и ел. — Такови безучници
само по )'едну и по две године служе занята ради,
пак срамотно изи!)У од )едног ма)'стора, и по
окружи)у ... по механама, по куЬа.ма, раде и
кваре л»удима хал>ине (Ъор!). Т. 8, 215).
бёзушка ж покр. игла без ушица. — V"де
вала баба у безушку према «веки, па рекла:
„Видим уши, али ми дркте руке те не могу да
погодим" (Пирот. окр., Васшь.).
безф- е. бесф-.
без х- е. бесх-.
безч- в. бешч-.
безш- в. беш-.
бёиз м (тур. Ьеугь )а]олик, )а)аст) млйдеж.
— На челу му ситан беиз | Мег)у очима (НП,
БВ 1886, 29).
6Е11 м *. бЪг(2). — Во|ска, ко)а има суверен-
ску власт [у Алжиру], подиже и обара по )еднога
старешину, коде се зове бе) (Мил. М. Ъ. 7,
147). Султан од Марока ... бике сведен на по
ложат бе)а од Туниса (Пи)ем. 1911, 45/1).
бёР покр. узвик ко]им се гоне и еабе овце. —
Како се животшье дозивл»у?... Овцама се виче:
бе)-бе)! (БихаН, КлариН И., ЗНЖ 6, 97). А гоне
се [овце]: бё)! (И., 98).
бе^а ж покр. 1. в. звечка, играчка за сасвим
.налу децу, коуа звецка кад се йокреНе (Мартонош,
Бор).).
2. фам. деч]и мушки Полни орган; исп. кита
(Вал. окр., Ковачевик Л>., Р1А).
3. деч. мало ]'агн>е (Во)в., Трб. П.).
бё]авица ж эоол. покр. в. беовица (1а) (На-
кривашска Бара, Сто)ик. 1, 27).
бе)аги прил. е. ба]аги (1). — Но по обича)у
требало им се на) присед опсоват ... па посли)е бит,
како ке бс|'аги бо) бит због псовке (Мил,. 1, 56).
Л>убомир му, са ... неотесаном сел>ачком, бе)аги
понерл.иво.ч мимиком ... прозбори (Ранк. С. 3,
116). Н>их [се] дво)е, као бе)аги, нашли )едно
поред другога (Вукик. И. 1, 69).
бе) йдёр, -ёра м в. ба]адер. — Од Вран>анке
... остало )е од празничног, сто)ашьег одела ...
три бе)адера и неколико скутала (X. Вас,
ГлЕМ 1932, 8).
бё)аз, -аза ж (тур. Ьеуаг, бео) вар. беаз, бе)ас
1. а. бео кон,, белац. — Бег до)аши на добру
бе)'азу (НП ]—М, 490). б. бео голуб. — Како
тво]и бе)"азл, кулаши, бозови, пембе, — а, го
лубару дорКолски? (Никол. Б. 1, 12).
2. (у придевско) служби) непром. бео. — На
н»ему )е бе]аз хантери)'а (НП Вук 6, 164).
бё)ан, -ана м (тур. Ьеуап, об)авл>иван>е) виде
ло, ;авносш (обично уз глаголе: изаЬи, излазит,
избита, изби)ати и ел.); вар. беан, беван. — До-
сга Ке му [болеснику] болести на )'едном нестати,
БЕКА1
ко)е )ош ни)е ни Кутио, а ко)'е би у стари)е доба
живота на бе)ан (сри)еду) избило (БиХ, Зовко,
ЗНЖ 1, 275). И мо) )аран М)есец на бе)ан изаг)е
(Шант. 8, 215).
Изр. отиКи алаху на ~: умреши; исп. отиКи
богу на истину. — Жена ми )е давно отшила
Алаху на бе)ан (Симик Н., ЗбБХ, 208).
бе)ана ж в. беона (Ел. Г. 3).
бё)анйле прил. ]авно, ошворено; вар. беа-
ниле; исп. алабеаниле. — У авли)и кон>а уз)а-
хао. | Бе)аниле из Котара по^е, | Бе)аниле по.ъем
зелени)ем (НП Херм. 2, 584).
бё)ар, -ара м бела шканина. — Гледала и' са
чардака А)ка, | Па облачи гаЬе пирлитане, | И
у гаЬе учкур од бе)ара, | А у учкур триста ти-
треника (НП Вук 14, 581).
бё)ас прид. непром. в. бе}аз. — А на Мари
бе)'ас (би)'ела) антери)а (НП, БВ 1895, 171).
бё)ах (бё)аше, бё)5смо, б€)'асте, бё)аху) имйф.
од биши'.
66) л ер м е. оеглер. — Као да Не Нури С)утра
у мецлис пред пашаларе и бе)лере (Нуш. 16, 243).
бё)лербе) (бё)лер-бё)) м е. беглербег. — Ве
лики везир, бе)'лер-бе)" румели)'ски и остали ...
уЬоше у дворану у ко)0) се прима (Нов. 23, 34).
бе)туран, -ана м (тур. Ьеугигап) бот. е. йе-
линЬул Агсегшт аппиа. — Доносе му сваки)е'
понуда — | И на)потл.е грану бе)турана: | „При-
мириши па се ба)илдиши!" (НП, БВ 1894, 367).
Вихар пуше, бе)туран мирише (НП, БВ 1895,
124). Лагано )е певушио некакву песму о бе)ту-
рану мирисавом цпеКу (Кал. 1, 18). (Пих.1).
бе)туранов, -а, -о ко}и се одном на бе]шу-
ран, ко]и ]в од бе}шурана. — Бе)тураново (врста
цви)еЬа) с^еме варити у зе)тину и преви)ати по
припунима (БиХ, Зовко, ЗНЖ 1, 269).
бёк, бёка м е. блёк (1) . — Ковали су чобани
дал>е нове планове ... праЬени сми)ешним беком
коза (Горан 1, 106).
бёк, бёка м (мн. бёкови) (екгл. Ьаск) спорт.
]едан од играча из уже одбране шима, у фуд-
балу, кошарци, рукомешу и ел. — Од бекова бол>и
)е био СтанковиЬ (Борба 1947, 5/5).
бёка1 ж покр. име бело] свшьи (Доброл>упци,
Бож. К.).
бёка* ж 1. в. блёк (1). — Овце зачувши, гд)е
бато харами)у куне, а за стадом сво)им уздише,
ударе сложно у беку што икад жив.ъу (Кур. 2,
37). Чу)е се бёка говеда, изи^и де Сто)ане, по-
мози Петру сагнати да се не би побола (Ворк.).
2. гласан дешшьи йлач, дрека. — Деси [се],
да му се у чело задере трешКица [луча] , а ди)ете
у беку и помага] (Шуипьево, БожиНевиЬ ]., ЗНЖ
20, 124).
бёка3 м и ж покр. особа ко]а много ]еде, а
не воли да ради (Краг. Есенина, Павл. 1ер. 1).
Бёка 1. ж и м хий. од Берислав(а) или без
везе са именом дошичне особе (Р1А; Живк. Б.).
2. йрезиме (Шем. Бос. 1886, 128).
бёка1 (бёка) м и ж 1. име живошшьама а. овца
(обично бела); исп. бекеша, беца (1а) (Грбал.,
Вук, Р).; Тро). 7, 237; Жун.). 6. коза (ЦТ,
ШоН). в. ]уница. — У диобном се писму )уница
зове бека (Мед., БК 1911, 176).
 БЕКА* — БЕКЕКЕ
2. фиг. глуй човек, глуйак; исп. бекало, бе-
кока (б). — Помислите: ни мало леп ... неин-
телигентан, )едан обичан бека, до)учерашн>и
келнер (Нуш. 22, 155). (ЦГ, Шоп).
бёка- (бека) ж покр. (Ужице) мека и рЦава
ракща, шома. — Он ноли да пи)е само беку
(Марк. Мил.). (Павл. Б.; Жун.).
бёка3 (бёка) ж покр. е. бекуша. — Ш чим
Кеш га заклати? Зар с том бёком? (Бос. Грахово,
Билб. 2). Што си донио ову бёку, да) ми бол>и
нож (Лика, Мед. 2, 943).
бёкав, -а, -о шейав, муцав. — У некоем зву-
ковима поста] е му глас ... крут, опор, кричл.нв и
бекав (Шен. А. 15, 307).
бёкавац, -авца м она] ко]и шейа, шейавац.
— Наследио га [)е цар] Миха)ло с надимком
„бекавац" (Марк. Ф., Трес. 1, 178).
Бёкавац, -авца йрезиме ("Вор. В. 2, 15).
бекавица1 ж заст. буквар; срицан>е слова у
буквару. — Изучивши по други ред бекавицу
(слова и срицан>е), узме Вук часловац (Даница
1866, 569). Читайте се учило из буквара, обично
рукописног, ко)и се звао „бекавица" (КариК 1,
530). Не само „срицан.с у буквару", него и сам
буквар су негда звали бекавицом (Зма) 4). фиг.
Не квитали )ош ни буквицу и бекавицу културе
а ... пркл>а)у о ,,св|етско]' кшижевности" (Ши-
миК С. 1, 180).
бекавица* ж 1. живошшьа ко)а б1чё; исп.
бёкати (Вук, Р)'.).
2. зоол. врсша сове 8Ых ига1епз1з. — Вечер
ней шумски живот ... морао []'е] уступити првен-
ство ноЬному животу, што га )е ево сабласним
гласовима ... оглашивала владарица црних с)'ена
— моНна сова бекавица (Хирц 1, 18).
бекара ж (тур. Ьекауа) дужна Пореза, за
вешало й.гаЬшье. — Него Ну ти )аде казивати: |
Како се )е ра)'а посилила | ... Ево има три године
дана, | Што дугу)'е цареву бека)у (НП, БВ 1892,
14). Како ко)и тво)ем скуту: „а -лап, беже, рЬано
родило, овце се на мразу поштетиле", а ти одмах
на бека]'у. Одмах на причек до бол>е године, па
све хак с бека)е на бека|у (Бож. Г. 6, 108).
бёкало мне покр. она] ко]и много и ко)ешша
говори; исп. бёка1 (2) (БиХ, ГрЬ. 1).
бекан м (ген. мн. бёкана) хин. име живоши-
/ьама а. мушко бело ]агп>е. — Имам )'апье ма-
лено | Руно му )е свилено | ... Свеже траве
накосим | Па 1е ньему доносим | Изнесем )с на
длану | Моме милом бекану ()овиН Мих., Чи-
танка за почетнике, Београд 1933, 60). Ово ми
)'е на)'стари)е )агн>е ове године ... А ти, „Бе-
кане", шта ти радиш? (Весел. 10, 59). б. ован;
исп. бекаш, бекеш, бекин, бекоша (а) (ЦГ,
Шоп).
беканац, -нца м зоол. покр. е. шлука ко-
беканет кошица Са1Нпа@о ваШпадо
бекаиот (Далм., Симип С; Бор).;
бекашац, -1ьца Иван. Ф., ЗНЖ 9, 85).
бёкавье с гл. им. од бЪкаши се.
бёкагьс с гл. им. од бдкаши.
бекар, -ара м (тал. Ьессаго, Ъессаю) покр.
месар, касайин; вар. бнкар. — Од занатли)'а спо-
мин>у се бачвари, ковачи, месари (бекари), мли-
нари (Истра, Строх., ЗНЖ 24, 298).
427
бскарн)а ж (тал. Ьессаг^а) покр. месарница,
касайница; вар. бикари^а; исп. бикарница. — У
Вепринцу била )е и )анна месница (бекари)а) ...
Продавало се редовно само овч)е и коз|'е месо
(Истра, Строх., ЗНЖ 27, 141).
бёкарити се, -им се неевр. покр. 1. йойрехо
гледаши, .ъушиши се на некого. — Бекари се он
на ме због политике Оадар, Нен. Н.).
2. беке/ъиши се, кезиши се (Бани)а, Ву).).
бёкарица ж покр. име жшошшъама я. коза
(Грбал,, Вук, Р).). б. овца (ЦГ, Шоп).
бекаейна ж (фр. Ьёсаззше) зоол. в. шл>ука
кокошица СаШпа§о ваШпадо (Зма) 4).
бёкати, бёчём (бёкам) неевр. (свр. бекнути)
1. иейушшаши глас „бё" (овца, шеле и ел.); йо-
дражаваши глас овце, шелеша. — Волови му не
букали, кон>и му не хрзали, )ан>ци му не блекали,
а теоци не бекали (ГрВ., БВ 1891, 39).
2. муцаши, шейаши (Р—К 2).
3. фиг. говориши, йричаши глуйосши (ЦГ,
Шоп).
бёкати се, -ам се неевр. покр.: Говеда, кад
се добро хране па кад се пусте из ста)'е, игра)у се,
скачу, бацака)у се ногама, рошка)у се и гласом
чине: бек-бек. Томе се вели да се говеда бека)у
(Бани)°а, Ворк.).
бекацйн, -йна м (тал. Ьессассто) зоол. в.
шлука кокошица СаИта^о ёаЧ'па8° ОовиЬ. 2,
189).
бёкача ж покр. ракща од белошлмве (Краг,
ресница, Павл. 1ер. 1).
бёкача ж (тал. Ьессасс1а) зоол. покр. в.
шумска шлука §со1орах гизисоЫ (Хирц 3).
бекачйн, -йна м зоол. покр. в. шлука коко
шица СаШпаво ваПша^о (Дубр., ГлХНД 1888,
126).
бёкаш, -аша м покр. в. бекан (б) (ЦТ, ШоК).
бёква ). б)ёква ж бот. а. врсша жбунасше
врбе 5аИх уипшаНз из ф. ЗаПсасеае, чще се вишке
гране уйошреблавауу у йлешарешву; исп. бйка* (1а),
бикел>, бикулина, везови, венговина, поплет-
ница, ракита, црвена врба, црна врба (Терм. 1;
Шул. 5). б. врсша беле врбе 5аПх уйпсНпа из
исше ф., чще се гране уйошреблава;у у йлешар
ешву; исп. баковина (2), беквица, бековина (1),
бековица, жуквина, златолика (Шул. 5).
Беквалац, -лца йрезиме (БериК 1, 188; Им.
МС, 78).
бёквар м 1. в. беквик (Слав., Бор).).
2. сшабло бекве (Истра, Шул. 5).
бёквйк, -йка м шумица од бекава; исп. бё
квар (1) (Бос. Кра)ина, Бор).).
бёквица ж бот. в. беква (б) (Шул. 5).
бёквичица (беквичйца) ж а. дем. и хий. од
беквица. б. гранчица бекве (Нам. 2, 50).
Бёке, Бёкё ж надимак (ЦГ, Вук, Р)-.).
бёкеж м заст. е. бекеш (1). — Оди)ело му
се састо)ало из скрлетнога и златним ро)тама
прекритога бекежа (Матас. 1, 75).
Бекез йрезиме (БВ 1891, 372).
бекеке оном, узвик за йодражаван,е коз]ег
вречанл; вар. бехехе. — Онда бик ... лупи ...
)арца, те се стане преметати по кошари и стане га
бекеке кее (Дос. 14, 108).
428 БЕКЕКВЧИТИ — БЕКНУТИ
бекекёчити, бекёкёчйм несвр. йушШаши гла
сове „бекеке", вречаши (о кози). — „Е, бекекечи
сад ту", рече му [)арцу] бик (Дос. 14, 108).
бёкелйш м покр. в. бекелко (Лика, Аре;
Слав., Милеусн.).
бёкел» м покр. в. бекелко (ДучаловиНи,
Ков. Р.).
бекётьйш, -аша м покр. в. бекелко (Дуча-
ловиЬи, Ков. Р.).
бекйтьёше с гл. им. од бекелиши се.
бекёльилица ж погрд. она ко)а има обича]
да се бекели; исп. бекел>цика (Нат.).
бекёльило м в. бекелко (Нат.).
бекёллгтн, бёкёлйм (имп. бекёл>и; пр. сад.
бекёл>ёКи) несвр. I булиши, бечиши, шириши (о
очима) . — Докъ е )сданъ очи све веНма бекелью,
онай е друпй ... све веКма жмирио (Свет. 1854,
8/2).
П ~ се пе). критики уеша, бечиши очи, йла-
зиши уезик, йравиши гримасе, йушша;уЛи обично
глас „бё"; исп. бекарити се, бел>ити се, кревел>ити
се. — Стао )е пред Бранка, па се кревел>и, бе-
кел>и, изврЬе очи (Игн>. ]. 9, 75). 1едан се беке-
л.ашо на ме и гурне ме лактом (Лаз. Л. 1, 58).
У сну све видим Катипа, како се на мене кези и
бекел>и (Том. ]. 2, 42). Зар сав свищет ... да ми
се подсми)'ева, да ми пркоси и да ми се бекел>и
(Би)елиК I., XX век 1939, 355). Бекелио се
изговара)'уЬи гласове коде су одлика францу-
ског )'езика (Мат. 14, 103). 1а сам устима час
правио слово о, час сам образима правио слово
ф, )едан сам образ затезао а други отпуштао и
веп бекел>ио се да Бог сачува (Нуш. 3, 118).
Бекел>ити се на кога значи уснице мало отворити
и пустити ружан глас, као отегнуто б или бе
(Тро). 7, 34).
бекёлько (бскёлжо) м она/ ко]и има обича]
да се бекели; исп. бекелиш, бекел,, бекел.аш,
бекелило, бекелднф (Срем, Бор).).
бекёл>ци)а м покр. в. бекелко (Срб., Бор).).
оексл>цнка (бекёл>цика) ж в. бекелияица
(Срб., Бор!.).
бекётало м она] ко]и бекеНе (ДучаловиЬи,
Ков. Р.>.
бекётагье с гл. им. од бекешаши. — Чувши
клепке, мучаке нрава и бекетаае коза, занесем
се опет у сво)е лубимице мисли (1урк. ]. I, 68).
бекётатп, бёкеНём (р. пр. бёкетао, -Зла, -5ло)
несвр. иейушшаши иейрекидано гласове бе-ке-ке
(коза); йодражаваши коз]и глас; исп. мекетати.
— в. пр. под бекетаае.
бёкеч м в. бекеш (1). — Крупан ... шездесе-
тогодшшьак, у плавом „бекечу" (Петр. В. 10,
401).
бекеш м (мап. Ьекёз) покр. 1. вреша мушког
или женског кайуша, обично крашког, йосшаеле-
ног или ойерваженог крзном; вар. бекеж, бекеч.
— На старом отрцаном бекешу нов перваз од
лепог самура СГакш. Ъ. 5, 166). Бекеш, облика
кратког капута [у женско) шокачко) нопльи],
израйен )'е од кадифе, поставл>ене памуком и
поставом (Бачки Брег, ВукмановиЬ }., ГлЕМ
1940, 11).
2. окенска блуза од вунене шканине (Дарда,
КЕМ).
бекеш и покр. в. бекан (б) (Обр. М.).
Беки)а ж мала облает у Херцеговини, севе-
розайадно од Лубушког.
бёкйн, -йна м покр. в. бекан (б) (Обр. М.).
бёкина ж (тал. ЬессНша) покр. одерана оки-
вошигьска кожа; у шали и човеч]а; вар. бекшьа.
— Кад крепа коза или овца, онда кажу: Скини
)0) бекину (Херц., Том. М.). Од мртви', закла-
ни' животика узим.ье се [за лек] ... зечда и
бравека вришка бекина (кожа) (Пол>ица, Иван.
Ф., ЗНЖ 9, 42). Кад р!)ав човик умре, до^е
враг к н>ему у греб па га увати за уши и згули
ш н»ега бекину (Заострог, БановиК С., ЗНЖ 23,
185). Кад неко изб)егне са неког опасног м^еста
каже се: Добро )е кад си бекину спасао (ЦТ,
Том. М.).
бёкин>а ж в. бекина. — Из тегшьа, овца па
и )апье, зове се бекица, а овчи)а кожа бекшьа
(Тро). 7, 161).
бёкнвьвща ж дем. од бекшьа. — Пошто Кеш
ми продати те зечи)"е бекиаице? (Бос. Грахозо,
Билб. 2). Каже се у шали изгребано) д)еци да им
неЬе вал>ати бекшьица (И.).
БёкнЬ йрезиме (Дроби,. 2, 362; Каран. 1, 419).
Бекица м и ж 1. хнй. од Б1ка (1) (Шоб.
С. 1; Ост. Т. 4).
2. м име (Стев.).
бекица ж дем. од бёка* (Бос. Грахово,
Билб. 2).
бёквца и бекица ж дем. и хий. од бёка1.
— Л>уди будте, не луде бекице (Тице 1, 403).
Деца овцу зову бекица према гласу „бе" (Тро).
7, 273). (Бук, Р).).
беклёзнна м покр. глуйак (Дубровник,
Реш. 1, 226).
беклёмав м (тур. Ьекктек, чекаги) погрд.
покр. шейршла, смешелак, заерзай. — Беклеман ...
се у Бингули каже чов)'еку, ко)и )'е сплетен у
послу, што но веле „ни свежи ни одри)еши"
(Мед., БК 1903, 1243).
беклёмина чиж покр. аугм. и йс]. од бе
клеман. — Срам те било, беклемино )една, кад
Ьеш )'едном веК памети стеКи (Бани;а, Ворк.).
бекли)аннти, беклй]'анйм несвр. беейосяи-
чиши, бадаваиисаши; вар. бекли)ати (Микл.
1, 84).
беклй)ати, -ам несвр. е. беклщаниши (Микл.
1, 84).
бёкл>ёнца 1 ж д. бекуша (ДучаловиЬн, Ков.
бёкл>бнца /Р.).
бёкнути, бёкнём (имп. бёкни) свр. трен,
(несвр. бёкати) 1. оном, йуешиши глас „бё" (овца,
шеле); йодражаваши глас овце, шелеша. — Анта
начини од шаке трубу и бекну као годиппье
теле (Прев. 2, 9).
2. фиг. изуешиши реч, йроговориши. — Стри-
)'елац ... заусти да каже, ал' на том и остаде,
стегло му се грло, па ни бекнути (НПр Ча)к.,
236). Милан увек први, а сад ни да бекне (Шапч.
10, 50). Нисам од лекци)е | Ни по словца бекн'о
(Зма) 1, 55). Само „)'есте" и „ни)е", па ни речи
више да бекне (Срем. 11, 92). Знала [сам], да
Не и новине бекнути сво)у (Цар Ем. 2, 135).
Иде тако, па щева ли п]'ева ... а кад се прибли-
жиоселу — завезапа ни бекнути (Ранк. С. 4, 75).
 БЕКОВИНА — БЕКСТВО1
Не знаЬаху [1)аци] ни бекнути тали)ански (Мат.
14, 127). Не зыаш хрватски ни бекнути (Бел.
1, 44).
бёковина ж бот. 1. в. беква (б) (Хрв.,
Шул. 5). ч бекри)ашки проводио живот (Ред.).
2. бот. а. в. картой УИшгпшп ори1и$ (Терм.
1). б. е. удика УНэигпит 1ашапа (Хрв., Шул. 5).
бёковпца ж бот. в. беква (б) (Хрв., Шул. 5).
бёковскй, -а -б спорт. ко/и се односи на бёка,
на бёкове; ко]и }е као у бека: ~ пар, ~ шут.
Изр. ~ ли ни)а, ~ простор в. код тих име-
ница.
бекон, -бна м (екгл. Ьасоп) сланина йроша-
рана месом. — Бекон ... поред сло^а сланине са-
држи и месо са ребрима и ситни)им костима
(Ник. Др. 1, 37).
бёконаст, -а, -о ко)и има избулене очи,
булоок (Вуков. А. 2).
бекона м покр. а. в. бекан (б) (ЦТ, ШоЬ).
б. е. бёка1 (2) (ЦТ, ШоЬ).
Бе коша йрезиме (Мрк. 1, 315).
бёкоша ж покр. в. бёка1 (1а) (ЦТ, ШоЬ).
бёкрн м непром. (у атрибутско) служби)
в. бекрща. — Припови)еда се да )е у Цариграду
негда био некакав Турчин, Бекри-Му)0 (Му)о
писаница) (НПр Вук, изд. 1897, 315). Та) бекри-
официр, што се )ош ноЬас вадао у последаем
блату, та) сад ба)е око Сокичке (БК 1898, 1290).
бёкри)а м и ж (ген. мн. бёкрй;а) (тур. Ъекп)
она) ко)и воли йиНе и ноНни живот, йщаница,
лола; нсп. бекри, бекри)ало, бекри>аЬ, бекри)аш.
— „То ;е права бекри)а", каже се за човека ко)и
радо бекри)а, банчи (Банат, Арш.). Остави н>ега,
он )е тешки бекрща (КМ, Ел. Г. 4, 499). Од
пропалог бекри)е она направила срег)ена човека
(Шуб. 3, 9). Сав се Цариград зачуди какову [)е]
бекри)'у ова д)ево)ка изабрала (НПр Маг. Б.,
127). Бекри)а сам — вино пи)ем, | Би&апи)а —
кон>а )ашем, | Мегданшца — мегдан делим (НП,
В—С), фиг. О), месече, о) бскри)о стара! (НП,
Ъер.).
бскрй^ало м в. бекрща (Во)В., Бор).; Дуча-
ловиЬи, Ков. Р.).
бекрн)анлук м в. бекрилук (Бачка, Бор).).
бекрй)анскв, -а, -б в. бекриски (Во)в.,
Бор].).
бекри)анство с в. бекрилук (Во)'в., Бор).).
бекрй)ан.е с гл. им. од бекрщаши.
бекрй)атн (се), -ам (се), (-амо, -ате; р. пр.
бёкри;ао, -ала, -ало) неевр. йщанчиши, лумйо-
ваши, банчиши; йен. бекри^ашити, бекрилучити,
бекрисати. — Амо чаше, вина амо, | Да бекри-
)ам — да с' опи)см (Шапч. 1, 52). У име неког
братства и )еднакости пио, бекрщао и картао
се СГакш. Ъ. 6, 226). Гле, како бекри)'а, а неЬе
да ради (Глиш. 2, 94). Ти Кеш ли)епо у граду
лумпарити, бекри)ати се ... а дотле Ьу се )а му-
чити (Цес. 5, 105).
бекри)аЬ, -аЬа и покр. в. бекри}а (Дучало-
виЬи, Ков. Р.).
бекрй)аш, -аша и в. бекрща (Поп. Ъ. 4).
бекри)ашев и бекри]ашёв, -ева, -ево ко)'и
йрийада бекрщашу (Аре).
бекрщашёвье с гл. им. од бекрщашиши.
429
бекрн)ашптп, бекрй)ашйм неевр. в. бекри-
)'аши (Поп. Ъ. 4).
бекри^ашкй, -а, -б е. бёкрйскй (Аре).
бекрн^ашкп прил. в. бёкрйскй. — Он )е
бекрщётина ж аугм. и йе). од бекрща (Ба
нат, Бор).).
бёкрщнн и бёкрп)йн, -ина, -ино ко)и йри
йада бекрщи. — Бекри)'ина куКа не цвета (Ков.Р.).
бёкрщнца ж дем. и хий. од бекрща (Банат,
Бор>.).
бекрилук м бекриски окивош, бекри)ан>е; исп.
бекри)анлук, бекри)'анство. — Ова) бекрилук
мога човека неЬе на добро нзаЬи (ДучаловиЬи,
Ков. Р.). Црвен нос и крваве очи то су дари
бекрилука (Ист. Срб., Васил..).
бекрилучён>е с гл. им. од бекрилучиши.
бекрнлучитп, -им неевр. покр. е. бекрщаши
(ДучаловиКи, Ков. Р.).
бекриму)о м велики бекрща; исп. бекри, бе-
крипаша (Во)в., Нат.; Уж. ср., Павл. Б.).
бёкрйнскй, -а, -б е. бёкрйскй.
бёкрйнскн прил. покр. в. бёкрйскй. — Пази
како испи)а, право бекрински (ДучаловиЬи,
Ков. Р.).
бёкрипаша м погрд. е. бекриму)0 (Во)в.,
Нат).
бёкрисан>с с гл. им. од бекрисаши.
бёкрнсатн, -ишём неевр. покр. в. бекрщаши.
— Игра)у карте, бекришу, троше новце (Игн>.
I. 10, 71).
бёкрйскй = бёкрщекй, -а, -б ко)и се од
носи на бекрще, бекри)ан>е; исп. бекри)ански, бе-
кри)ашки, бекрински. — Чисти понедеоник ;е
бекриски дан. Ко се тога дана опи)е он )е ма)-
мар (старешина) бекриски (Левач, СреЬ. }.,
Дело 18, 109). Заудара на бекриски морал (Мус.
1908, 28/2). Више [)е] живео за бекри^ско дру-
штво него за породицу (Игн>. I. 8, 6). Гладио
брк као у давна, бекри)ска времена (Мусул.
1» 74).
бёкрйскй = бёкрй)ски прил. на бекриски на
чин, као шшо чине бекрще; исп. бекри)ашки, бе
крински. — }аниЬи)е бекриски натури камилавку
на чело (Тгор. С. 11, 516).
БёкрйЬ йрезиме; исп. бекри ) а (Пор. В. 2,
197; Шем. Бос. 1886, 111).
бекрйчипа (бекрйчина) ж аугм. и йе). од
бекрща (КовачевиЬ Л>., Р1А; Ъер.).
бекрйштина (бскрйштина) м аугм. и йе].
од бекрща (ДучаловиЬи, Ков. Р; Пирот, Пе). С).
бёкство1 ). о1ёкстно с 1. а. нагло найушшагье
неког места (обично да би се избегла нека ойасносш
или нейрщашносш) ; исп. бёг (1), бегунство. — У
том општем хаосу, многи потражише спаса бег
ством ка Рачи (Лаз. М. 1, 143). Наступи Ье под-
пуно растро)ство па и бегство (ЪуриЬ Д. 1, 149).
Доносимо одломке из прве главе „Б)екство из
казнионе" (Борба 1951, 80/2). Гла^у и бегством
становништва земл>е беху ... опустеле (Радон.
]. 4, 74). То вьено б)'екство могло [би] бити не-
згодно (Лал. 2, 156). фиг. И после бекства Ру-
си)е из редова Свете Али)ансе Метерних нн)е
шшуштао бо)но пол>е (Поп. В. 1, 92). После
430 БЕКСТВО2 — БЕЛ
бегства изнесних капитала из банака ни)е остало
много расположивих срестава ('Бон. Н. 1, 121).
б. шра]ни одлазак, найушшале неког места. —
Нащре )е ту описано ро5ен.е [св. Саве], бегство
у Св. Гору (Поп. П. 2, 32). Бекство калуфера из
манастира спомин>е митрополит ... као неку
обичну и редовну ствар (Ост. Т. 2, 169). в. воК
недозволено найушшан>е войске или борбене ли-
««/«, дезерширшье. — Во)Ник ... дослужу)е у
кадру онолико времена колико |'е провео у бег
ству (36. зак. 23, 41). Сазнао сам неповол>не
вести о сташу пешади^е: бегства се знатно шире
(Павл. Ж. 3, 2).
2. избег. шшшво. — О томе као да )е било
речи )ош док се двор српски у Угарско) у бек-
ству бавио (Ми). Ч. 2, 59).
Изр. бити (иалазити се) у бекству : криши се
од еласши. — Ова милост не односи се на осу-
1)енике ... ко)и су у бегству (36. зак. 33, 91).
нагнати (натерати, обратит и и др.) у ~:
йримораши Противника да бежи. — [Милош] сво-
)ом вештином во)ничком натера Турке у бег
ство (Ратн. 10, 13). Тадъ су 1й Црногорци по-
добро предусрели боемъ и обратили у бегство
(Н>ег. 10, 403). Пошто су [Херцеговци] добили
потпоре, могоше турске шанчеве осво)ити и
Турке у бегство обратити (Шум. 1876, 89). Друга
лишф има да пази на то, да противник не на
тера прву лини)у у бегство изненадним ударом
(Балт. 1, 38). дати се (нагнути, надати се, уда
рити) у ~: Почеши бежаши (из страха), йобеНи.
— Непри]ател> се поколебав и дао у бекство
(Павл. Ж. 1, 435). [Псето] заурличе очащо и
нада се у дивл>е бегство (Гар. М. 1, 138). Срби
се поколебаше, иски ударише у бекство (ВукиЬ.
М. 4, 93).
бекство* с заст. е. беговсшво (1). — Ал' и
бегство над' Србиом целом | ОбеК'о 1е у на-
сл1ед1е Вожду (Сар. 2, 124). И по оно яреме
1а се подигохъ 8 Андршанополлъ па искахъ вла-
шко бегьство (Бршллн 1886, 55).
бекташ, -аша м (тур. Ьек(а;1) йрийадник
дервишког реда ко}и )с основав хаии-Бекшаш ; вар.
бектеш; исп. бектаипф. — Ме1)у овим Турцима
било )е доста бекташа (ТановиК С, ГлЕМ 1934,
42). Са сво)е смирености признати наши при-
зренски бекташи ... не служе се горшим под-
валама (Тро). 7, 193). Бацао )е у теюце и цркве
баш као она) 1)аковички бекташ што )е на са-
мрти поделио свощх последних триста гроша
теки)И, пами)и и Дечанима (Бож. Г. 1, 114).
Бёкташ йрезиме (Мило). Б. 3, 131; ЗНЖ
21, 288).
бекташи)а м в. бекташ. — Сви су Тоске бек-
таши)е (КМ, Ел. Г. 4, 499). Сличну част имали
су и дервиши реда бекташи)а (Крешевл>аковиК
X., ЗНЖ 30/1, 87). Прсшао )е у бекташи)е, да
не би морао иКи у цами)у (Бож. Г. 6, 88).
бекташйскй = бекташй)скй, -а, -б в.
бекшашки. — Старешина бекташи)ске теки;е зове
се баба аС 1924, 955).
бёкташкй, -а, -б ко)и йрийада бекшашима;
ко)и се односи на бекшаше; исп. бекташйскй. —
У турско време беше у Поречу теки)а бекташка
(Ков. Б., Юьиж. 6, 742).
бектёрисати, -ишём свр. и несвр. покр. е.
башерисаши (I) (ЦТ, |овиЬ. 1).
бёктеш м покр. е. бекташ 0. Морава,
Сим. Д. 1).
бекторе непром. само у бро)аници, без зна
чена. — О, 1оване, капетане, да) ми кон,а да
у!)ашем, случаи, бучан, окторе, бекторе, скочи
зец на хшьаду и десет (Миодр. 4, 232).
бектуран, -ана м бот. е. йелинЪул Аг(ет151а
аппиа (Пл.евл>а, Ба). Д.; Дувно, РубиК С, ЗНЖ
4, 272).
Бекун йрезиме (Нак. 2, 565).
бёкут м 1. в. бекута (Лика, Шкар. 1).
2. сечиво ножа; исп. бекутина (2) (Лика,
Обр. Ъ.; Аре; Нар.).
Бекут йрезиме (ЗНЖ 21, 350; Каран. 1, 440).
бёкута ж шуйа стара бритва, туй нож;
вар. бекут (1); исп. бёка', бешьенца, бекл>онца,
кебута, кустура. — „Ово )е права бекута-*, каже
се за бритву кад )е много туга (Ужице, Марк.
Мил.).
бекутара ж аугм. и йе). од бекута (Дучало-
виЬи, Ков. Р.).
бекутина и бекутина ж 1. аугм. и йе]. од
бекута (ДучаловиЬи, Ков. Р.).
2. в. бекут (2) (Лика, Шкар. 1).
бёкутица и бекутипа ж дем. од бекута
(Тро). 1, 51).
бёкче, -ета с дем. и хий. од бЪ; млад бег,
бегов сил. — Женило се бекче Сара)евче (НП,
Деб. 1, 191). Мла^и братац, беже Салих беже, |
Нема бегу ни двадест година, | Бегче с)еди
у сво)0) ода!и (НП, Аре). У та доба прам
истоме шему | Силно бегче с' хатом и хртов'ма
(Сар. 3, 48).
бекчёпце (бекчёнце), -ета с дем. од бекче
(БелиН 1, 377).
бёкчи)а и (тур. Ьексд) а. чувар, сшражар;
вар. бегци)а; исп. бешли)°а. — Туде на!)е че-
тири бекчи)е | Што чува)'у кулу и ^ево)'ку
(НП, БВ 1898, 255). Исте црте као дерудецилук,
само манье изражене, има и бекчилук. Да би
заштитило себе, сво) род у селу, сво)у стоку у
селу и на селини, село нарш бекчи)у из каквог
)ачег братства арбанашког (Вукос. С. 2, 301).
Искала су ... читава ерпска села морала узимати
чуваре, „бекчи)е" (Урош. А. 1, 99). б. йо.ьар,
йудар. — Бекчи)а — овако зову у Нишу поляка,
нарочито чувара винограда (Ниш, Сто). Д.).
бекчилук м йосао, дужносш бекчще. — в.
пр. под бекчша.
бёкчиЬ, -а и бёкчйЬ, -йЬа м дем. и хий. од бег
(йонекад иронично) ; млад бег, бегов син. — Залуду
агице и бегчиКи доводили собом сво)е атове на
чесму (Мул. 2, 54). А кад треба во)ска, што не
бирате саме газдиЬе и бегчиКе (Ъор. С. 7, 295).
Он )е лично био човек од таштине, бегчик у
р1)апи]см смислу речи (Ъор. В. 5, 72).
бёкшйр, -йра м е. беркшир. — У осталим
срезовима га)и се ... чиста буденовка, затим
)окшири и бекшири (Пр. изв., 1120).
бел, бела, бело ди^ал. в. бео. — Да залива
рано цвеЬе, | Рано цвеЬе, бел босил>ак (НП Вук
1, 330). Друм се ви)угао, бел, пун препун пра-
шине (Звоно 1910, 136/3). За момка се каже да
)е убав, кад )е бел и црвен у лицу (Петр. А.
1, 507).
 ВЕЛ1 — БЕЛМИСАТИ
бел1, бела ]'. б)ёл, б)ёла м бот. а. «. лушик
Оиегсив 8е$8ШПога (Вук, Р).; Шул. 5). б. (само
И.) в. честна 0.иегсиз Иех (Б—Ъ 1, 111.
бел* м техн. } единица за трепе слаблаьа
шелефонских сшру}а (йо имену Бела, йроналазача
телефона) .
бела ). бй)сла ж 1. е. беоиа (1). — Што Ке
луна на крет страдани)а, | Што л' би)ела сунцу
на з]еницу? (1Ьег. 7, 123). Пошетала бела преко
бела пол>а, па )е пала на очи Марку (Мил. М.
Ъ. 34, 317). Болова )е много од очи)у, па му се
сада испела би)ела врх з)енице (ЦГ, Батут 1, 11).
Облаци обу)мили небосклон као би)'ела зеницу
(Нев. 2, 140). Ан1>и ,1опаново) скочп би)ела на
око. Тамо овамо, умало жена не осли)епи (Пав.
11, 48).
2. (само и.) празн. женски демон ко)и улази
у тело йадавичарки (Ча)к.,ГлЕМ 1931, 5).
3. в. мецедща, сшарински шурски сребрни
новац. — Узе ми четири беле (КМ, Ел. Г. 3).
4. име разним домаЬим мсичошшьама беле
бо;'е. — Зашао као Би)ела [псето] по пазару
(НПосл Вук).
Бела ж име. — И пред о>има Белу Стани-
шиЬа (Вук, Р).).
бела ж (тур. Ьс1) покр. гвоздена землорад-
ничка алашка, облика двокраких гвоздених вила.
— Бела служи за окопава&е и превртаае ледине
(Бар, КЕМ).
бела ). б)ёла ж само у загонеци а. (за свеНу).
— Села бела на сред села, сама себе )ела? (Вила
1866, 628). (НЗаг Нов., 199). б. (за овцу и )агн,е) .
— Б)ела б)елу зове: да) ми, б)'ело, б')'ела л.еба
испод б')ела скута (Вук, Р).).
бёлав ). б)ёлав м е. бе.ю/ьа (1а) (КовачевиК
Л>., Р1А; Поцерина, Моск. 6).
бёлав, -а, -о (комп. белави]й) беличасш
(Срем, Мед., БК 1903, 1243).
белав, -ава м покр. в. бела]. — Нама бьгги безъ
белава неЬе (НП Чо)К., 114). Ко)И му )е белав?
То )е све белаву дато (ЦТ, .[оппК. 1). Ти се мани
врага и белава (НП Б—Б, 217). 1едан грозд као
за белав до самог му уха ! (Вул. С. 1, 79). Нанесе
га белав на мене, те се умало не потукосмо (ЦГ,
Радом.).
Белава ж йланина у Срби/и, северозайадно од
Пироша.
белава ). б) ёлава ж 1. е. белка (1д) (Мачва,
Поп. Д. С; Хрв. Дубица, ХрваК.; Бож. Г. 4,
91; Милос. С. 1, 320).
2. йосшан сир од сурушке. — Б)'елава ]°е посан
сир, кощее добила из сурутке ... приликом изра-
де влашиЬског сира (у Босни на ВлашиКу)
(Митр. Т. 1). Цов. А. 4, 149).
бёлавац ). б)елавац, -авца м в. белошг (16)
(Обр. М.).
белаверсум узв. (тур. Ье1азип уегзш) бе-
сшрага му глава, нека га враг носи (БиХ, Радул.
}.; ЦГ, ШоЬ).
белавет м покр. е. бела] (Зоре 2, 4).
белавица ). б)ёлавица ж е. белка (1д). —
Глатка б)елавица Омера Таревчанина ... кихне
три пута ... и онда се раскорачи (Кик. 1, 255).
белавка \. б)елавка ж а. белка (1д). —
Смигшъа како би се осветио проклето) белавци,
431
на)веКо) штеточини у целом селу (Ранк. С. 3,
7). (Поцерина, Моск. 6; Мачва, Поп. Д. С;
КовачевиК Л>., Р1А).
бёлавнй, -а, -б покр. ^аволм, враж]и (ЦГ; ]о-
виЬ. 1).
белавчвн ). б)ёлавчин, -а, -о ко]и йрийада
белавци, ко}и се односи на белавку. — И ово, што
)е чуо, удари га по ерцу горе, него белавчина
пакост у кукурузу (Ранк. С. 3, 12).
белагбнща и белагошца ж бот. е. смрдле-
вак Ре1аг80п1ит (ХК 14, 194).
белада ж (тал. покр. уе1аёа) вреша гунмЬа;
исп. веледун. — Беладе су се ... прозвале тако
по некоме претку (можда Ъепури), „ко)и )е донио
из сви)ета некакав би)ели гувьиЬ, што се зове
белада" (Ерд. 7, 292).
БеладйновиЬ йрезиме; исп. Б)еладиновнН
(ЛМС ПО, 301).
беладона ж фарм. алкалоид из бил>ке велебиле
Аггора Ъе11ас1оппа, .у >йоыфеби у лекарству (Гост.
1, 343).
белажитн, белажйм меевр. покр. в. базаши
(ЦГ, ]овип. 1).
беланца ). б)елаица ж бела чарайа; исп.
белача (16) (Вук, Р).).
бела), -а)а м (вок. бёла^у) (тур. Ье1а, зло,
несреЬа) вар. белав, беле) , бел>а) ; исп. белавет, бе
лавет 1. несреНа, зло, беда, мука, шешкоНа, нево.ъа.
— Али сам, ослободивши ове заднике, добио ве
лики бела) на главу (Мил. М. Ъ. 39, 33). Да
оставит ту дево)ку на миру, док ни)е било бе-
ла)а! (Глиш. 8, 89). А друга [)е] бела) што пара
немам Цакш. Ъ., Кост. Мил. 1, 83). Они пут-
ници, ко)и не говоре вьемачки, ударе на хжьаду
бела)а док се споразуме (Мус. 1908, 46/2). Ту
су обо)ица хил>аду бела)а претрпели (Гавр. М.
3, 510). Видим да ме велики бела) снашао (1ак.
С. 1, 278). Бре не шал' се, ]анко, ни белава
тражи (Зма) 1, 372). Остави се врага и бела)а |
И про^и се Муратове секе! (НП, ЗНЖ 25,
196).
2. враг, 1)аво. — Ко)И бела) тебе донесе?
(1уркиН 1, 19). Ушао у н> неки бела) па се про-
пио (Радул. }.).
Изр. жежеии ~: ракита. — Донесу вина и
ракие (чауш вели вшьушике и клипаре или муче
нице, жежена бела)а) (Сто). М., Арк. 2,354).
сио.ьа кала;, а изаутра ~ : ноизглед добро, лейо,
а сшварно р^аво, зло, ружно; исп. бела)исати
(изр.), бела) ли (изр.). — Да не буде оно наше:
Спол>а кала), а унутра бела)? Да не буде све
шш)икало у стабл>ику? (Дач. Ж. 1, 99).
Бела)а йрезиме (Марч. 2, 561).
бела)ет м в. бела]. — Чобанин удари на сто
бела)ета (]ада) (Кар. 1899, 241). Пречица [нека
фантастична птица] )е таманила живо ... нико
ни)е могао на кра) тому бела)ету (Вул. В., Ча)к.
3, 184).
бела)иса!ье с гл. им. од бела]исаши.
бела)исатн, -ишём неевр. покр. 1. биши у
неволи, злойашиши се; исп. бела) (1). — Мучимо
се и белаишемо ... дако да Бог, да после нас
будебол,е! (Мил. М. Ъ. 18, 36). Сиротиаа се
на)више мучи и белаише (Ком. 1, 343). Текосмо,
радисмо, мучисмо се и бела)исасмо целог века,
па цаба! (Весел. 8, 164). Муслимански народ кроз
432 БЕЛА1К0 — БЕЛАНЧЕВИНА
тридесетогодишн>е окупационо доба непрестано
трпи и бела)ише (Мус. 1908, 1/1).
2. йричигьаваши некоме шешкоНе, кшьиши
некого. — Забавно )е ... видети како влада ...
беладише ... митрополита Петра (Мил. М.
Ъ. 8, 92).
3. свр. уйройасшиши, йоквариши. — Не да),
белаиса ми ди^ете косу (ЦТ, СтаниК Мил.). Бе-
лаиса вл^етар кретине (И.).
Изр. спола кала]исан, а изнутра бела)исав
в. бела] (изр.) (Злакуса, Павл. Б.).
бела^ко м покр. немирно деше, вроголан (Ду-
чаловики, Ков. Р.).
бели)ли прид. непрон. покр. кован, зао. — Ама
сам ти ноЬас уснио бела)ли сан! (НПр, БВ 1902,
218).
Изр. с пола кала]ля, а изнутра ~ в. бела)
(изр.) (Мостар, Радул. ].).
бслй)ли)а м покр. она] кога йраши бела],
несреЬник, баксуз; исп. бела) (1). — О Или)а,
бела)ли]'а, | Што ти л>убатихошеКе? (НП, ГлЗМ
1907, 409).
бела)лук м покр. несреНа, беда, 1)авола По
сла; исп. бела) (1). — Севдалуче, голем бела)-
луче, | Чак ти мене у ]едрену на()е (НП, БВ
1890, 60).
бёла)нй, -3, -б е. бёла]'скй. — 1еси ли евршио
они бела)'ни посо? (Ускоци, Станип. Мил.).
бёлй)-сапдук м (тур. Ъе1§ + вапегик, ков
чег) покр. 1. е. самица, шамничка собица само
за ]едно лице. — У строгим затворима има со
бица, у ко)0) се чов)ек )'едва може окренути.
То се зове бела)-сандук (Мостар, Тгор. С. 3).
фиг. сваки узан, шесан йросшор у коме се човек
нелагодно осеНа (Мостар, Радул. I.).
2. ист. фонд из ко]ег се йоза]млу]'е новац йо]е-
динцима у неволи (Мус. 1908, 21/3).
бёла}скй, -а, -б ^аволи, враж]'и; исп. бела;
(2), бела)ни. — Уклони из постел>е ту бела)ску
даску, смета нам спавати (НПр Сто). М. 2,
119).
бёла)ски прил. као бела], као 9)аво, врашки.
— Марш, Вито, завитлаКу те бела^ски (РадиК
Д. 6, 41).
бела)чиК м дем. од бела] (Зеница, Поп.
Д. С).
бёлак ;. б)ёлак, -ака м 1. (само и.) агр.
бреша белого грож$а (Шул. 5, 432).
2. (само ).) в. белуг (Кур. 2, 41).
БелаковпК йрезиме; исп. Б)слакопиЬ (Дроби..
1, 293).
Бела Красина ж обласш у Словении, ]уго-
исшочни део Кран>ске; исп. Бела Кранъска.
Бела Крааска ж в. Бела Крсуина.
БеламариЬ йрезиме (Далм., Вук 10, 135).
Бёлан исп. Б) слан 1. м име (ЦТ, ШоН).
2. надимак ко)и ]'е йосшао йрезиме (Мачва,
Ил. Драг.; Нак. 1).
бёлан 1*. б)ё'лап, -а, -о песи. е. бео. — Пре-
крети руке белане (НП, ЦГл 1901, 32/4). Мом-
ком да)е б)елано коии.ъс | А д)ево)кам то жу-
т)ано смил.е (НП, Ил. Л. 1, 164). У аедарца
б^елана )'у меКе (Шен. А. 11, 48).
бёлап ). б)ёлан (б)ёлан) м 1. а. в. бело/ьа
(1а) (КовачиЬ 2, 183). б. е. белого (16) (Дуч. С. 1,
19). в. в. белой (4а) (НП Херм. 2, 176). г. «.
белуг (Доброл>упци, Бож. К.).
2. (само ).) в. беяокорац (1). — Он потури
бистра пефердара, | А повади пламена сослана
(НП, БВ 1913, 227). Поред ьега друг му шьуца
на оштрило, те бруси б)елана (Мили)евиЬ С,
БК 1896, 803).
3. (само ).) фиг. снег. — Мирише на сии)ег.
Ето б)елана, осиануНе с)утра (Ъоп. 12, 695).
4. (само ).) у загонеци: брашно. — Тиште
ши)а маошн;у, маоши|'а грубана, грубая б)елана,
б)елан б)еж' дома (КиКа 1905, 25/4).
белапа ). б) слана ж в. белка (1д) (Херц.,
Бор).).
беланак ). б)еланак, -нка м 1. е. беланце
(1). — Ко е пегава лица и перутаве главе, нека
се опере лице и измие главу у беланку (Слав.,
Филаковац И., ЗНЖ 19, 174). Ако )е вино
мутно, на]бол>с га )е чистити са б)'еланком од
)а)ета (Март. М. 1, 201).
2. в. беланчевина. — Сво)ство тих бшытх у
води матери \а ... показу )е, да су те матери)е
пуне беланка, матери) е налик на беланце од
)а)ета (Матица 1867, 200).
3. бот. део билне семенке, резервна храпа
билке; вар. беланьак (2); исп. беланце (2). —
Семе има кошумьу, беланак и заметак (МС
1870, 436).
беланац )'. б)елавац, -нца м 1. (само ).) е.
беланце (1). — Разби)е се )'а)е, па се вьегов б)е-
ланац изли)е (МиковиК Д., БВ 1901, 334).
(ЦТ, ШоК).
2. (само и.) бели кукуруз (Жупа/ Копаоник,
МилиЬ).
беланнца ж вреша ]ела. — У посне дане ...
удроби [а1ротин>а] хлеб у каленицу, па га по
соли, наспе хладном водом, па куса. То се опако
)ело зове беланнца, бела рада, бели павле, бистре-
н>ача и воддьача (Левач, ТемниЬ, Ми). С. 5,43).
Бёлановнца ж варошица у Шумадщи, севе-
розайадно од йланине Рудника.
бёланцад и бёлавцад ). б)ёланцад и б)ё-
ланцад ж зб. им. од беланце. — Разлупа) )Э)а и
одно; бёланцад (Поп. К. 1, 289).
беланце и беланце ). б)еланце и б)еланце,
-а и -ета с (ген. мн. бёланаца и бёланаца ]. б)ё-
ланапД и б)ёланаца; супл. мн. бёланцад I. б)ёлан
цад) 1. йрозрачна беланчевинасша машерща у
]'а]'ешу око окуманцеша ко]а йри кувалу йобели;
исп. беланак (1), беланац (1), белавьак (1), белац
(9), беличац, белка (9), белуце, беоце. — Ха)'а
са веКим жуманцетом бол>а су од оних са веЬим
беланцетом (Ста). У. 1, 128).
2. бот. е. беланак (3). — Беланце )е она
месната, бранпьава или руштава, обично бели-
часта маса, ко)а у неких бн.ъака испувьава ве-
Ьину семен.аче (Панч. 7, 44).
БеланцовнЬ йрезиме (Цви). 5, 1214).
бёланчаст ). б)ёланчаст, -а, -о заст. в.
беланчевинасш. — У последки ред, ме!)у деони-
цама из ко)ИХ )е састанл.ена наша храна, долазе
деонице беланчасте (Мил. М. Ъ. 16, 21).
беланчевина и беланчевина ). б)еланче-
внна и б)сланчевпна ж хем. б пол. 1. органско
}един>ен>е, ]'едан од основных сасшо)ака билних и
зкиеошингских организама; исп. беланак (2).
2. кн. сисшемашски назив за шаква }едшьен>а.
 БЕЛАНЧЕВИНАСТ — БЕЛАТИТИ
Р* беланчевинаст и беланчевинаст ). бе
ланчевинаст и б)еланчевинаст, -а, -о ко/и
садроки у себи беланчевине; исп. беланчаст. —
Беланчсвинасте материке да)у иа)важни)и мате
риал за образована ткала (ЪорЬ. Влад. 3, 99).
Прасад ко)а не доби)а]у доволлу количину бе
ланчсвинасте хране закржл>а)у (Ник. Др. 1, 12).
беланчевннскй и беланчевннскй ). б]е-
ланчевинскй и б)еланчевннскй, -а, -б ко/и ]«
од беланчевине. — При ово.м процесу [трульен>у]
распада)у се бшьне и животшьске беланчевинске
матери)е (ДокиК 2, 169).
белавьак ). б)елав>ак> -н.ка м 1. «. беланце
(1). — Замота) кифле, умочи сваку у белашак
(Поп. К. 1, 384). Пробли)едио као попарени б)е-
лааак (Крл. 4, 152).
2. в. беланак (3) . — Кад почну [бил>ке] цва-
сти, има)у у себи ... бслашка (ЦГл 1895, 23/7).
Бела Паланка ж варошица у исшочно] Ср-
бщи, на реци Нишави.
бёлара ). б)ёлара ж агр. врсша ]абуке. —
Б)'елара, име )абуке3 ко;а се одлику)е крупно-
Ком, слатким шеЬерним укусом и жуКкасто
белом, с присо)'не стране мало руменом кором
(Злакуса, Павл. Б.).
беларица ). б)еларица ж в. белила. — Ту
)е нашо Дунав, воду хладну, и на н>ему тридесет
б)еларица гд)е но б)еле преби^ело платно (Ъор!).
Т. 14, 200).
бёларница ). б^ёларннца ж заст. е. белар-
ница. — Поташа [има] у себи масти и више креча,
него друге врсти пепела, изван оне, ко^а се у б]е-
ларницах ... добива (ЛМ 1842, 143).
бёласав \. бёласав, -а, -о ко]и се беласа,
ко/и йреси]ава ослином; вар. бсл»асав. — Пейзажи
с беласавим потоцима (ИвановиЬ В., XX век
1939, 188). Од )утра сто)ао )е чувар на беласавом
смртоносном сунцу (Митриновип, О., Прев. 6,
74). Путу)у [рибе] у )атима по величини; тек
омри)ештене сличне танким нитима, б^еласавим
С)а)ни.м п)егицама (СиммН Н. 1, 14).
беласаае ). б]еласан>е с гл. им. од бела-
саши се.
беласаст и беласаст ). б)6ласаст и б)ела-
саст, -а, -о беличасш, бледог с]а]а. — У Сави ...
светлело беласасто тело жене (Петр. П. 3, 67).
беласата (се) ). б)еласати (се), -ам (се)
(-амо, -ате; р. пр. бёласао )'. б)8ласао, -ала, -5ло)
несвр. (свр. беласнути (се)) мало се белеши; исйре-
кидано, месшимично се белеши; вар. белесати се,
белусати се; исп. беличати се, белукати се, бе-
луцати (се), ое.ъасати се, бедусати се. — Тек
се на истоку небо почело по мало беласати
(Срет. М. 6, 55). 1утро ... дан беласа, праско-
зор^е сипа, | Зрак румен и златан кроз врхове
\ъл& (Петр. Мил. 1, 106). Кроз гране ста-
ров^еке липе б)еласа се мала црквица (Кум.
2, 109). Чело )о) се б^еласало испод ... црних
власи (Лив. 1, 44). Платна се у мраку б)'еласа)у
и шишу (АндриК 3, 35). Тамо ... се гдегде изме^у
густи шума Сава у сребрним пругама беласа
(Рув. К. 1, 320). Пред мо)им очима пукла у
недоглед дивна долина ... прошарана ... живо-
писним селима, н>ивама и ливадама, кроз ко)е
беласа Морава (Брзак Д., БК 1898, 34). Ено,
беласа се мушка кошула кроз граше (Ранк. С.
70
433
4, 65). У полусенци собе беласа)у им се углачане
груди на кошулзама (Ъос. Б. 3, 182). Кроз младу
се зелен б)еласале треппье (Дом). 1, 87). Духао
)е оштар запад1ьак носсЬн косо пахул.ице сни-
;ега а ци]ело двориште и врт, б)еласали у новом
руху (Шим. 7, 10). Преко планине пут — | ...
гори, б)еласа, тиша (Ъон. ]. 1, 95). фиг. исши-
цаши се, йадаши у очи. — Као Марина бела
куКица под широким дудом на месечини, тако
се у песми беласа)у лепе и живописно по)еди-
ности (Поп. Б., СКГл 4, 152).
Беласица ж 1. йланина у Македонией, ]уго-
исшочно од Сшрумице, ко;а чини шроме!)у измену
^гославще, Грчке и Бугарске.
2. облаем у йобрЬу исшоимсне йланине.
беласица ). б)еласнца ж 1. мед. е. млечица,
болесш уста изазвана гливама, 8Сотасотусо$13
(Р—К 2).
2. песн. у ашрибушско] слуокби уз именииг
женског рода, у значеау : бела. — Багрем стасан,
вйсан | ...Пун китица беласица | И чашастих
1)йш}увйца (Кош. 11, 67).
беласкав ). б]еласкав, -а, -о ко/и се беласа.
— Преда мном се указа ... Косово, преко ко)ег
пратим беласкаву Ситшщу (СимиЬ Св., Дело
3, 61).
беласкан>е ). б)еласкан>е с гл. им. од бела-
скаши се.
беласкати (се) ) . б)еласкатн (се), -Зм (се)
несвр. у деминушивном значелу : беласаши се; вар.
белискати се, белускати се, белуцкати се, белу-
шкати се. — Огрануло и ... сунце, па се према
н>ему беласка и светлуцка снегом покривена
равница (Нуш. 16, 119). Брезовина б)еласкала
се у св)'етлости дул>ега дана (Ъал., Виенац 1884,
103). Баца орловски поглед на мало село ко^е
се беласка у долини (Скерл. 13, 8). Само се
гд)е-гд)е б)сласка нов кров [према м)есечини]
(Коч. 1, 5). Кроз грагье пробила месец те осве-
тл,у)е тамно-зелену воду ко)а ... промиче, бе
ласка се (Станк. Б. 1, 70). Море се беласкало
и преси^авало (Весн. 1, 20). Звезде су бсласкале
кроз шушнато липте (Весел. 5, 17). Сури орли
узлета)у | Горском висином, [ А потопи бела-
ска)у | Цветном долиной (Ил. В. 1, 66).
беласнути и беласнути (се) ). б)еласвутн
и б)ёласнути (се), бёласнём и бёласнём (се) ). б)ё-
ласнём и б)ёласнём (се) свр. трен, (несвр. беласати
(се)) забелеши се, зас}аши белином; исп. белуцнути
се. — И веК се у оно) помрчини беласну понеки
рукав — бришу сузе (Глиш. 7, 293). Он на-
преже очи и погледа у мрак ... н>ему се учини
да спази да се нешто беласну (Срет. М. 3, 42).
Таман се примирила, док нешто беласну преко
плота (Весел. 7, 97). Сваки час тек у кра) пута
беласну они сиЬушни крстиЬи (Дач. Ж. 3, 68).
Према ватри би беласнула нечи)а рука (Моск.
1, 335). Кроз ри)стко храшЬе б)еласну нечи)а
куЬа СЬоп. 12, 339).
бёласт ). б)ёласт, -а, -о в. беличасш. —
Облачак лего бухав, бео | ... А к н>ему, ено,
други прего, | Нацрн и густ, | Па кренуо са
беласте голети (Кош. 7, 79). [Кон>] по кичми
беласт (СН 1883, 551). Бри1)ан, бри^е, [)аре]
на образима б)еласто (БиХ, Зовко, ЗНЖ 1, 309).
белатити, бёлатйм несвр. покр. бедиши, ойа-
даши некога (Рссава, Митр. Д.).
434 БЕЛАТРИКС — БЕЛАШ
Белатрикс м (л«. Ве11а:пх) астр, назив
звезде у сазвежЦу Орион (Стан. Ъ. 1, 38).
бёлаЬ ). б)ёлаЬ, -аЬа м 1. а. е. белац (4а).
— Чола миче, белаК се спотиче (Зма) 4). б. в.
белац (4д) (Босна, Борь).
2. (само ).) агр. в. белац (6в). — Мато припо-
вн)едао о некаквим новим крумпирима ... а
остали се правдали, хоКе ли бити бол>и од брзо-
рода и б)елаКа (1уркип 1, 74).
БелаЬевнЬ йрезиме (Петр. П. Ж. 4, 102).
белаЬкна )'. б)елаКнна м аугм. од белаЬ (1а) .
— Под н>име )е хрома белапина (Бор).).
белац ). би)ёлац м (вок. бёлче >. бй)елче;
ген. мн. бёлаца и бй)елаца) 1. човек беле расе; исп.
белокожац, беляц (1). — У многим државама
тужне Америке, нарочито Црнцима, Белци по-
верава)у сво)у децу на васпитаван>е (Мил. М.
Ъ. 13, 48). Амерички црнци изгубили су )ош ]е-
дан сво) лист ... Лист ]е откупио ]едан белац,
Енглез (КН 1948, 33/2). Не само црнци [што]
... су ... експлоатисани ... него покаткад и би-
]елци (Прегл. 1948, 207).
2. (само ).) а. мирски свешшеник (код Право
славных); супр. црноризац. — А )ели [иладика
Раде] калуфер или )'е би)елац, то ни сад не знам
(Вук 12, 396). б. католички калуфер ко}и йо Пра
вилу свога реда носи бело одело (И—Б).
3. (само ]. 6}елац) ист. шжр. човек ко]и йо-
времено ха]дуку]е. — Б)елац [)е] у Босни ха)дук
не прави него чов)ек куЬеван ко)и само по н>е-
колико дана иде с правящем ха)дуцима докле
што не задоби^е па се опет врати куКи. Он се
зове и би)ели ха)дук (РужичиЬ М., Р]А). Б)слци
су „полу ха)дуци, ко;и се об дан налазе дома а
ноКу одби)а)у" (МартиЬ Г., РТА).
4. живошшъа беле бо}е (муж]ак) и име шакво}
живошшьи а. ко»; исп. бе)аз (2а), белая (1в),
белап (1а), белаш (1а), бел кап (2), белко (в),
белов (16), белош (16), белча (1в), бел>ац (2),
бел>ко (а), бйл>ан (а), б)елас (а), б)'елин (а), 1)о-
гат. — Копитама белца, у чи)у )е гриву | Ореада
)една бу)не руже плела, I ]л преорах ваше угаре
и н>иву (Шант. 9, 88). Кад на биелца помамна
скочиш крепких ногу скоком, | Од тебе се од-
би)а св)етлост зраку по широком (Трес. 3, 38).
Црвене су ките биле би]елца по очима (АндриЬ
2, 7). Довезе се на сводим белцима ("Нос. Б.
3, 292). б. йешао; исп. беличко (в), бйл>3н (б)
(Хрв., Обр. М.). в. гусан (Хрв., Обр. М.). г. Ну-
ран (Хрв., Обр. М.). д. лейшир; исп. белаК (16)
)Банат, Бор).), г), е. белко (а) (Хрв., Обр. М.).
5. (само ).) зоол. а. е. главочиН СоЫиз гшписиз
(Н. В). 5, 174). б. е. сардела СЛиреа рПспагс1и8
(Цриквеница, Хирц 4; Шо.ъан 1, 249).
в. агр. воНка бела, беличасша Плода или
билка шаквога Плода или корена а. грож^е (Шул.
5; Поп. Ъ. 4). б. кукуруз (Хрв., ХрваЬ.). в. (са
мо ).) кромПир; исп. белаК (2), белаш (36). —
То [су] били прави кумпири! Кумпири, биделци,
што се кока)у кад их обариш (Самок. 1,
216).
7. (само ).) мин. е. белушак (1) (Вуков. А. 2).
8. (само ).) бели млински камсн; исп. белаш
(4) (Хрв. Кра]ина, Аре).
9. покр. в. беланце (1). — [Кад заболе очи] да
се стуца ситно ... )сдно )а;це )утропшо ... и да му
извадиш жутац само да остане белац (Ник. В.,
ГлЕМ 1940, 45).
10. (само и.) е. беонлча (Вран>е, Вла). 1;
Тимок, Милен.).
11. (само ).) в. бел. — Два су б)елца ресача
или два гунъа на постел>и, )едан )с као плахта
(пон>ава), а други као покривач (Вул. В., ЗНЖ
1, 28). Пружене ноге испод бн)елца озебу, те
их грч хвата (НПосл Сто). М. 2, 174).
12. сребри новац, цванцик; исп. белина (13),
беляк (3). — За овчицу сваку без разлике | Ишти
до две пребеле цванцике. | А кад десет за белце
растуриш] | Вал.а )едну у тор сво) да с)>тэиш
(Радич. 1, 325). (Зма) 4).
13. (у атрибутско) служби) бео; исп. белица
(10), белодка (6). — Биелац сниег до кол>епа,
С)евер бри)е (КовачиК 1, 138). Широким кра-
л.у)еш пол>ем, I На ком имаде ... | Пшенице,
пира и )ечма би)ёлца с широким клас)ем (Марет.
2, 58).
Бела Црква ж 1. варош у Банашу, близу
Вршца, Покра] )угословенско-румунске границе.
2. село у заПадно} Србщи, у Ра1)гвини, ]уго-
исшочно од Лознице.
белача ) . б)ёлача ж (ген. мн. бёлача ). б)ёлача)
1. а. бела мушка и женска сукнена горла одеНа,
негде срукавима, негде без рукава; исп. бел*ача(1а).
— Б)елача ... би)ела сукнена мушка хал-.нна с ру -
кавима, ко)а се у Херцеговини и у Црно; гори
носи као у Срби)и гуеь, само што се по б)елачи
опасу)у, а по гу»у не. Б)елача се у Црно) гори
зове и гущина (Вук, Р).). А ноЬас да) му б)елачу
испод главе (Во)н. И. 2, 111). Цубе (белача) ...
)е сукнена риза без рукава (Том. С. 2, 472). Кад
се цура уда омори (обо;и у црно) б]елачу ... па
)е таку носи као жена (Босна, Билб. 2). б. (обич-
но у мн.) бела вунена чараПа; исп. белаица, бе
лача (16). — Дозлуке ни)е имао, те су му се од
кратких чарапа, белача, до кратких ногавица,
виделе голе пиюьенице (Кост. Т., БК 1909,
322). Исплети ми )едне б)елаче на дар (ЦГ,
Том. М.).
2. а. в. белуга. — Опрасила нам се белача
(ТемниК, В—С), б. е. белка (Щ (ЦГ, 1овиК. 1).
в. бела ваш РесНсишз уезгипеШ!; вар. бе.ъача (2)
(ЦГ, 1овиЬ. 1; Оси)ек, Богд. Л.).
3. агр. воНкабелога, беличасшога Плода а. бре-
сква; исп. бе.ъача (За) (Шул. 5; Банат, Бор).)-
б. ш.ъива; исп. белаш (За) (Лика, Нар.).
4. геол. в. белуша (2) (Слав., Бор).).
5. шатр. ракита (КМ, Ел. Г. 3).
в. у Придевско] служби у значепу: бео. —
Видаемо сел>аке у гаЬама б)елачама (Капп К 1 , 65).
бёлачина ). б)ёлачииа ж аугм. од белача.
— Обуците влашке б)елачине, | Под б)елаче
корде припашите (НП Бос., 213).
бёлачкй ). б)ёлачкй, -а, -б ко]и се односи
на белца (1). — Основи индоевропске филоло-
ги)'е )есу у суштини корисна фикци)а на подлози
б)'елачког импери)ализма (У). Т., МБ 1930,172).
бёлаш ). б)€лаш м 1. (само ).) а. в. белац
(4а). — Ну, путал>у и б)елашу, | Зеко, вранче
и чилашу (Назор 2, 155). Одмах Турци на ноге
скочише, | Па на добре коше ус)едоше, | Силин
паша пос)еде б)'елаша (НП Шаул. 1, 683). б. «. бе-
лома (1а) (Кур. 2, 24).
2. (само ).) зоол. а. вреша рака РаНпигиз
уиЛеапз; исп. карло, рарог, хлап. — Тим би се
могло растумачити напр. хлапово име „б)елаш",
што се чу)е у Вранлщу (Мед., БК 1900, 1399).
 БЕЛАШ
Б)елаш = лап (Зоре 1, 342). б. е. главочиН СоЬшв
шшишз (ГлХНД 1889, 296).
3. агр. а. е. белача (Зб) (Поморавл>е, Митр.
Д.). б. (само )".) е. белац (бв) (Лика, Аре).
4. в. белац (8) (Хрв. Красина, Аре).
5. (само ).) ист. у Црно] Гори йрисшалица
у;един>ен>а са Србщом (1918 године); супр. зеле-
наш (3). — Наста покол. измену б)елаша — при-
сталица у)едшьсн>а Црне Горе са Срби)ом — и
зеленаша — бранилаца дннасти^с ПетровиЬа
(Пав. 10, 21).
Бёлаш йрезиме (Б)ел. 1, 247).
бёлашан ). б)2лашан, -шна, -шно в. вели
чает (Никол. Ъ.).
белашина ). б)елашяна ж 1. аугм. од
белаш (1а) (Бор)'.).
2. агр. е. белила (Не) (Бор).).
белашпца \. б)слашпца ж 1. агр. е. белина
(Не) (Бор).).
2. (само ).) а. в. белка (1а) (Босна, Бор).).
б. в. белка (11)) (Хрв., Обр. М.).
ослат) с ]. 5)ёлаш)е с зб. све шшо се беласа
(Слав., Бор).).
бёлбав, -а, -о (тал. Ьа1Ьо) покр. муцав. —
Море, пашо белбави! ... а што га назива^у у
П)есму белбавн)ем, говоре да му )е мало запишЗ
)език (Мил.. 2, 29).
белбел м (обично у мн.) песн. до]ка. — ]с си л'
мене место оставила? | — Лесам, драги, али на
ти)есно; | На прсима ме5)у белбелима, | А под
грло ме1)у })ерданима" (НП 1астр., 379).
бёлва ж зоол. покр. е. беовица (1а) (Тимок,
Сто)иЬ. 1, 27).
бёлвар, -ара м зоол. покр. в. деверика А1-
Ьигпиз Ырипсгашз (Пирот, Сто)'игк. 1, 28).
белведёр, -бра м (тал. Ъе1уес?еге) уздигнушо
место, зграда (замак, хошел, вила) или моли
шоран, на згради одакле }е лей изглед. — Као
да те овамо чека;у празни белведери и музещ;
лати се ти праксе (Шапч. 4, 180). За оваке куКе
вели се да су „на белведёр огра^ене", то )ест,
да )'е са тог „белведера" ли)еп изглед (Нак.
2, 230).
бёлвина ж агр. в. белина (Ив) (Пирот,
Стан. Мил.; Живк. М. 2).
бёлвица ж дщ'ал. 1. зоол. е. беовица (1а)
(Врале, Дим. Т.).
2. агр. в. белица (46, 4с) (Враше, Вла). 1).
Бёлгн)а ж држава у зайадно] Бвройи.
Белги)анац,-нца м (ген. мн.Белгй)анаца) сша-
новник Белги^е; она] ко}и ;е йореклом из Белгще.
Белгй)анка ж сшановница Белгще; она ко)а
}е йореклом из Белги)е.
белгй)анка ж во), йушка кайислара белги-
ског йорекла; исп. белгинка. — У свакога пушка
танка, I Дуга пушка белги)анка Оакш. Ъ. 2,
141). Ни)е ... ово убила берданка, но стара бел-
ги)анка (Вул. С. 1, 80). Куму Мишку се преко
деснога рамена укочила ... карабинка, а о ли)ево
пребацио л»уту белги)анку (Анг)ел. 2, 120).
бёлгйнка ж во), е. белгщанка. — Разгова-
раше о томе: ко)а пушка прави веЬу рулу кад
погоди, шасповл>ача или белгинка (Срем. 15, 4).
Утоварено )'е 1500 пушака, белгинки и 130 сан-
дука праха и олова (Чубр. В. 1, 77).
БЕЛЕГ 435
бёлгйскй = бёлгй)скй, -а, -б ко]и йрийада
Белгщи, ко]и се о дно си на Белги}у.
бёлгуза ). б)ёлгуза ж зоол. покр. в. белка
(2 в) (Херц., Бор).).
БёлевиЬ йрезиме ОовиК. 7, 513).
бёлег ). бйл.сг (покр. >. б)'ёлег, б)ёл>ег) м
(ген. мн. бёлёга )'. бйл>ёга) вар. белега 1. знак йо
коме се неко или нешшо расйозна;е; исп. белешка
(6) а. йриродни (веНи младеж, йрамен косе или
длаке друкчще бо]еисл.). — Ъело )о) [девощи]
вид)е на бради плав биуьег, даде )0) рибу и
врати се куЬи (НПр Ча]к., 279). Ков>иц )е ова)
вранад, без белега, лепшег да нема (Ъор. 2, 124).
б. вешшачки (роваш, неосшрижен йрамен еуне,
на ]едном месту осшримсене длаке, найисана ознака
и ел.) . — Они изресци иза уха [код ровашених
)аган>аца] зову се белези (Тро). 5, 179). Овцама
се често ... откида врх )еднога или оба уха, и
то се зове „б)'елег" (Дуч. С. 1, 14). Нри)сдно
[)е] било ... споменуте ри)ечи из ДробниКева
и ПарчиЬева р)ечника каквим год бил>егом оби-
л.ежити (Дан. Ъ. 8, 440).
2. фиг. а. мн. оно йо чему се нагана да би
нешшо могло биши: йредзнак, знамепе, симйшом.
— Зли бил>ези мрке кукул>ице (НПосл Вук).
Имам сина ... сви су бн.ъези да Не бити бол>н од
баба (Мат. 9, 120). Честа и ненадна иселлвааа
на)угледни)'их л>уди из држава, то су рЬави
бшьези по државни и друштвени живот (МН
1892, 110/3). Са старог, стол>етног пака избише
нове младике, те, ако сви бил>ези не вара)у,
всЬ се на пол.у драме ... )ав.ъа)'у нови прегаоци
— претходшщи ... жел>еног васкреа! (Цар 2,
31). б. знак, сигнал. — Загрмише на граду то-
пови, | би.ъег да)у, да )е дошло вр')еме, | да се
Турчин води из тавнице (НП, Словин. 1881,
432). в. о6ележ]е, ознака, одлика, каракшери-
сшика. — Свака )е филозофи)а од)ек ... свога
кра)а, па се национални белези даду ... распо
знал! свуда (Бар., К] 3, 247). 1едан полугласник
место стара два — сматра ^агиК] за на]битни)и
„бил>ег" сродности )езика Срба и Хрвата ГБе-
лий, Дан. зб., 43). Код Ариосга све шегове мно-
гобро)не епизоде освстл.у)е )едноликим св)етлом
и да)'е ил1 бил>ег ^единства (Кар. 4, 30). А када
видиш сви)ет онако у пуно) страсти, без конве-
ни)енци)е, без ма|ушних би.ъега н>егова зван>а и
заната ... када? (Шен. А. 4, 62).
3. шраг, модрица, ожи.ъак од ране, удара;
исп. белешка (6). — Многи )е изгубио главу,
многи однио )е на в^ечну успомену билег, ал'
ми узесмо бри)ег (Шен. А. 8, 206). Свака брука
има реп, а иеосвсКсна рана има два: црн образ
и бил.сг до ви)ека (1елиЬ И. 1, 136).
4. дар ко]и момак да]е девощи као обележ^е
да ]е иейрошена; исп. белешка (б), бил>еж)'е. —
При)ател> доЬе с момком дево)ачко) куКи, и ...
тада момак да белег дево^ци ... (обично неколико
дуката или др. новац) (НП Буш., 8). Кнеже,
Ьер ми )е примила бил>ег из куке МрвишиЬа
(Нуш. 12, 27).
5. нека сшвар (на;'чешНе болесникова) обично
са одеНе (конац, дугме и ел.), ко]а се да)е вра-
чари ради бахала и врача/ьа. — Та) откинута
комадиК одела или кончнЬ из [болесниковог]
одела [ко)и се носи врачари да н>име или на
н>ему врача и ба)е уместо на самом болеснику]
зове се у неким нашим кра)евима белег, а у
Г
436
некима турском речи нишан (Ъорй. Т. 15, 60).
Узимл>у белсг с болесника и неначету воду,
па трче баба-Стамени, да оба)е воду (Дач. Ж.
4, 42). Мати болесникова узме белег од болесни-
кове ха.ъине, па с н>им иде какво) познато) вра-
чари ... да му ли)е коситру (Милос. С. 1, 264).
6. надгробии сйоменик, сйоменик на месту
йогибще и ел. — На)скугоье прода)у [камено-
ресци] надгробие споменике или белеге (Ми].
С. 7, 40). Овде нише него и у ко)ем кра)у ви^амо
белеге, ко)е ро1)аци свощм мртвима удара)у
покра) путова (Мил. М. Ъ. 9, 284). Гробна
пак обил>еж)а назива)°у се како г;уе: стеНци,
машети, мрамори ... камени и бил>ези (Вул. В.
1, 176).
7. ме!}аш; граничны знак; исп. белешка (6).
— Кад неко преоре склад или премести белеге,
ко)и означава)у докле )е чи)е иман>е, оштеНени,
комппф одмах започшье сва^у (Грб. С. 1, 309).
Старе ме!)е или ... границе биле су знакови од
зелиъе или камена ... Ти су се знакови звали:
белег, запис, граница, ме^а, стуб (Ми|. С.
8, 161). Руши све би.ъеге нек нашем царству
кра;а не буде (Ъоп. 2, 12).
8. а. мета, нишан. — Пуцань пушке начуо
самь твое, | Сйпосе да га^ашъ билкга (Сар.
11, 4). б. ознака йосшшнушог домеша у бацаььу,
скоку и ел; исп. белешка (6). — Кад се баци
Каица во)вода, | Од белега дал>е одбацио (НП
Вук 2, 486). И, дан дани, белег има — | Докле
>е се бац'о Релл С1ов. В. М. 2, 325). Прадед ти
био )унак, скак'о тво) прадед ... осам метара
из трке. И сад сто)е бшьези горе на Главици
(Би)елиЬ ]., XX век 1939, 195). в. ознака на
месту на коме сшо]е Противницы кад деле мегдан;
исп. баква1 (1), белешка (6). — Узе кошье у
десницу руку, | Изиде му на мещан )уначки, |
Насред пол>а бшьег закопаше (НП Петран. Б.
2, 239). Мустаф-ага тебе зове на бил>егу господ
скому (НП Богиш., 130).
9. Предмет ко]и служи као доказ, уейомена
и ел.; исп. белешка (6). — Каде во)ска манастиру
до!>е, | Сваки бильег носи од Турчина, | Неко
кои]'с, неко Турску главу, | Неко бар)ак, неко
сабл>у бритку (НП Вук 5, 96). Србин му рекне:
„Л),1е да се опкладимо да Ну ти )а донети белег
од тво]е жене" (ЪорЬ. Т. 14, 85). У случа)у да
нестане каково марвинче и кмет не буде могао
„дати белега о н>ему", т.). не буде могао дока-
зати, да га )с медвед или вук растргао ... дужан
)°е ... да надокнади сав такав губитак из свога
дела (Тру). Р. 1, 81).
10. а. заст. грб. — Чудили су се обо)ица како
су онда во)воде саветовале Александру да сво)
белег (грб), т). воловску (или лавову) главу
изради на штитовима и на шлемовима сви)у
сво)их во)ннка и во)°вода (Нов. 23, 149). Обител»
Вашега мужа, обителэ мо)а, дви]'е су старе гране
истога племена. Давно )е тому, да су се раздво-
)иле, ал' (еднаки им бил>ег оста ... Не умнеете
ли читати те старе бил>еге? — Не разуми)ем
хералдике (Шен. А. 8, 236). б. ознака чина. —
[Реч грб] ни)е згодна да означи све знакове,
ко] с носе на капама ман.н и виши „поглавари",
)ер нема)у грбове „десечар" ни „Ба]актари". Да-
кле, обил>еж)е, билег (Мат., Н. Зета 1889,
196). Десечарица, тако се зове од времена кнеза
Данила зв)ездица, ко)у носе десетари на капи ...
Дакле, десе!арски знак, бил>ег (И., 195).
БЕЛЕГА
11. йечаш; ошисак йечаша; фиг. фермой,
указ. — СледеКе заповеда високи царски белег
(Ел. Г. 5, 7)^
12. йошшанска, шаксена марка; исп. бшье-
говка. — Пази да не пошал^еш то писмо без
бн.ъега (Ред.). На сваку признаницу само, по
1 нончиЬ бил»ега прил>ешьивао (НД 1890, 56/3).
Оби)едили ме да сам крао суцке бил>еге, па ме
ухавсили и оКерали из службе (Пор. С. 9, 202).
13. е. бшьскй/аш. — Кнез им добре коше
сигурао, | па доведе дору до бшьска. | Мали
Мехо на би.ъег нзп1]с, | а прнл>еЬе кнегшьа
влахиша. [ Придржа му казан бакрачлн;у (НП
Краус, 9).
Изр. би]е (туче) ~ : игра око. — Кад за-
игра око каже се у народу да би)е бюьег. Ово
се тумачи као знак радости (ли)ево око), одн.
непри]атности (десно око) (Лика, Кос). Кад
коме удара крв у оку )ако, да распозна]е ударац
ерца од другога, онда се каже: „Туче ми бшьег
у оку" (Мед. 1, 1610). дигвути ~ : йребациши
мешу. — Кушанье снаге беше игра )уначка дру
га. | ... Камена тешког се )едни маша)у белег
да дигну (Ъор. 2, 113). потврдитя ~ : Попова
досшиНи ранили домеш (у ейоршу, у шакмичепу) ;
фиг. йошврдиши рани)е йосшшнуНе у нечем; йо-
шврдиши сео]у вредносш. — Управа Кк.ижевне
Задруге ... дозволила му ]е ипак да испит
понови. Он ]е то учинио у овом издаау Бран-
кових песама и — потврдио )е белег (Стан. Ст.,
БК 1904, 937).
белега ). бнл>ега (покр. ). белега, б)е.1ега,
б)ёл>ега) ж (ген. мн. бёлега ). бйл>ёга) 1. в. белег
( 1—11) . — „А Бога ти, )ел имао тво) муж какву
белегу на себе?" ... „Кад ме питаш, право Ьу ти
кажем; имао ]е мадеж на десну руку, више лакта"
(НПр Ча)к., 303). Она почне на)при)е обуковатн
гаке, а он подвиру) не Не ли ;о) бйлегу вш)ети
^его^ на ногама (НПр Вук, 128). Нас трн-
десет не шЬе погубите, | Но удари сваком по
биллгу, | Мене )' онда уши ос)екао (НП Вук
3, 330). У Ъев1)ели)и ... да би било обезбе^ено
[дете од урока] „на челу му се начини црна
дамка (белега) од катрана" (Ъор1). Т. 15, 141).
Мрка капа зла бн.ъега: млад морс и умри)ети,
а стар не море дуто живл.ети (БесаровиН Н.,
БВ 1888, 115). По карактеристици рода наве-
дене су главне белеге ко]е одлику)у фелу (Панч.
1, 2). Ме^утим, )ош више но мисленост, белега
)е великога песника шегова изузетна узбудл>и-
вост (Поп. Б. 1, 184). Све ране на лицу вала
саставити што )е могуЬно тачни^е, да не би остале
белеге и ожилци ко^и руже лице (Ъор^. Вл. 5,
154). Дао сам 1)ево]ци бил>егу (Злакуса, Павл.
Б.). Нек изведу лепоту дево)ку, | Нека бира,
чи)у Не ]абуку, I Ил' )'абуку, или прстен зла-
тан: | ... 1абука )е дечина забава, | А прстен )е
) у пачка белега (НП Вук 2, 244). [Код гашеша
угл>евлл] узму [се] три белеге (обично копчики
од болесникове хал.ине), те се редом меЬу у
чини) у с водом и пази се како се оне креЬу
(Павл. ]ер. 2, 139). А]'де душо, да ти врачам;
да) метни баби сексер на бил>егу! (Косор 3, 5).
Е, онда да)те ми какву било бел>егу, у чи)'у
судбину желите да загледам! (Ком. 5, 189).
Он )е знао да под старама)'киним прстом [на
атласу] лежи ... место где )'е МиЬин гроб, без
белеге (Ъос. Б. 3, 125). [Сто^е] ... развалине
куле Смаил-аге ЧангиЬа и „Ми]ов Мрамор", би
 БЕЛВГЩЛ — ВВЛЕЖЕН.Е
л>ега гд)е су Турци убили ... кнеза Ми)а Тодоро-
виНа (Дед. ]. 3, 187). Турци су озидали од ка-
мена )едну белегу ... стуб, ко)и казу)е докле се
данас нружа н>ихова царевина (Мил. М. Ъ. 23,
275). Одмах на1)е брата и позове га да га1)а)у
белегу (Ъорг). Т. 14, 215). Ту се осим п)есме и
игре „га^е" бил>ега (Дуч. С. 1, 35). Пера над-
скочи Лазару. Лазар скочи и доскочи му. Пера
скочи опет на белегу. Отпоче надмсташс (Весел.
6, 32). Доста эбора, ха)де на ме^дана | ... на б)ел>егу
у пол»е широко (Н>ег. 8, 17). Од ових пеЬина
само )с п с ко. /и ко и то овлаш испитивано, па се
ипак у н>има нашло бслега, ко)'е сведоче, да )е
човек у н>има живео и бавио се (КарнЬ 1, 86).
Немам алата, но да оставимо бшьегу, 1)е Кемо се
састати на мегдан (НПр Прод., 330). Зато му )е
зар и господар дао капетанску бил>егу (Нев. 2,
287). Издата )е ]една наредба од ... Султана, по
ко)0) [Ьс] се на сваки дешак духана ... ударати
бшъега од олова (Босна 1869, 186/1). На окрайку
спроводнога писма треба ставити белегу (марку)
и нумере колета коя се возе (Вел>к. 1 , 245). Морам
... да отправим поштом ... важно писмо, а немам
за поштанску бил>егу (Новак В). 3, 89). Пак
су отишли на Марков Трг ... и тамо прилепили
бил>егу на спис ко) им се отказу)е Мацарима
нагодба (КР 1924, 293).
2. заст. в. белешка (I). — Мене су забуни-
ле ... речи и пословице и друге различие белеге
скушьене на путу ... те до сад не могох ништа
одговорити Светапу (Вук 17, 141). Имам )'ош
много ко)ешта за штампаше ... као ... пословице,
приповщетке ... различие бил>еге о обича)има
(И. 18, 631).
3. фиг. судбина. — Дакле, газда 1ово, немо)
бежати од сво)е белеге (Вран. 1900, 27/3).
4. инднв. означено време, рок. — Перногорцы
в-Ъру н-Ьму даю, | В-Ьру даю, и даю б-Ьлегу, |
Б кие га е Мратиньске покладе, | 'Гаде съ Турцым'
да заметну кавгу (Сар. 7, 40).
Изр. потврднти (посведочити) белегу в.
белег (изр.). — И сад кад се момци башду ка-
мена валл бшьегу сво)у посв)едочити, т.). по
друга пут бацити донде, иначе се не бро)И (НП
Вук 2, 486). Те наше наде ... испуниКе Г. Ну-
шиЬ ... кад ... буде нашо) публици поново дао
комад сличай по вредности комаду „Тако )е
морало бита", и тиме буде, као што се то каже,
потврдио сво)у белегу (Поп. Б., НИ 1900, 378).
ста}кгж яа белезж, стати яа белегу: биши агре
ман за борбу, за шакмичеле. — Оно што се тиче
говоранци)а ... за то им, вала, стощм на белези
(РадиН Д. 6, 6). Бог му дао добру среКу ... те
се ни од кога не застидио, но сваком на бил>ези
стао и сваком одговорио: при)ател>у )езиком из
уста, а душманину сабл>ом из рука (Грг>. 4, 19).
бел&гща ж (тур. Ы1ей0 1. *. брус1 (1). —
Накваси косу, узме белеги)у, те )е изоштри
(Весел. 11, 245). У радионицама [ножарским]
се налазе ови ... алата: мен геле ... белеги)а за
оштреае сечива (ЪАи\. С. 7, 109). Фи)учу косе
и цакнку белеги)е по л>уту челику (Ранк. С.
6, 33).
2. покр. челична йолуга, умешнуша у греЬу
— кобилу, на ко)у се осшанцем наслала воденично
коло (Злакуса, Павл. Б.).
3. покр. комад меса (обычно сувога) дугула-
с&ог облика; исп. белеЬн)а (2) (Ускопи, СтаниЬ
Мил.).
437
4. покр. фиг. лена, немарна жена (Хрв.,
Кос).
Белёгн)а надимак ко]и]е йосшао йрезиме (НП
Вук 4, 330; Ерд. 7, 435).
белегй)ан>е с гл. им. од белегщаши.
белеги^ати, -5м (-ймо, -йте) неевр. 1. ошшри-
ши белеггфм (Ускоци, СтаниЬ Мил.).
2. фиг. покр. ласкаши. — Онг)е иде пазарити
[жена], ^е )е трговац весо, и г)е зна белеги)ати
и из далека мутапе простирати (претварати се),
лацкати (Буковица, Ард., ЗНЖ 5, 19).
белег&)аш, -йша м покр. в. брус1 (1) (Босна,
Зовко, ЗНЖ 11, 156).
белёгли)а ж покр. в. брус1 (1) . — Бри)аЬа
бритва купу)е се у граду у дуйану са белегли)он,
на ко)он се оштри (Пол.ица, Иван. Ф., ЗНЖ
9, 25).
белеговатн ) . бйл>еговатв, -гу)ёмсвр. 1. овс-
риши йечашом, йошврдигйи; исп. белег (11). —
У свощм рукама има од дубровачке властеле
белеговане харти)е (Ел. Г. 5, 311). Суд ... му
не прима тужбе по рабошу, иако му )'е рабош ...
био прави)и од многих белегованих юьига (Вид.
Н. 1, 189).
2. шаксираши; исп. белег (12). — Но за то
ми треба биллгован рачун дотичне штампари)е
(Рув. И., Грч. ]. 4, 82). У протоколарном по
ступку дужна )е записник бил>еговати она стран-
ка, чи)и парбени говор садржа^е (МПД 1912,
162).
белеговпн ). бйльегбвнв, -3, -б ко;и се
односи на белег (12) : ~ закон, ~ присто)ба, »*»
тарифа.
белёди^а ж (тур. ЬНев)) покр. в. брус1 (1). —
Кад косац коси, па маже ... беледи)у (брус) и
смаче у ону воду, оне воде дат му попит (Ви-
соко, МургиК Ф., ЗНЖ 8, 102).
беледй)а (белёди)а) ж (тур. Ье1ес11уе) покр.
ойшшина; ойшшинска уйрава; седишше ойшшинске
уйраве. — Свака варош има сво)у управу, ко)а
се зове беледи)а (огантина) (Нуш., БК 1896,
1108). Био )е члан турског парламента, а доцни)е
предс)едник градске опКине (беледи)е) (Скар.
В. 1, 258). Мноштво народа се било искупило
пред беледи)ом (Мус. 1908, 7/3).
беледяскй = белёдй)скй, -8, -б покр. ко/и
йрийада беледщи, ко]и се односи на беледйзу. —
Бследи)ски [општински] фен>ер чкил»и на Кош
наше махале (Нуш. 16, 153).
бел61)и)а ж покр. 1. е. брус1(1). — Косач
има и „белену", а то )е дугуласти брус ... за
оштреае косе (Дуч. С. 1, 37).
2. в. белегща (3). — Отс)екао )едну белеЬи1у
сувог меса, па )еде ли )еде (Херп. и ЦГ, Том. М.).
бележар ). бил.ёжар, -ара м 1. ейрава за
бележен>е редова При се]ан>у йасула. — У машем
се се)е под ручни бележар ... у ко)н су утвр-
г)ени 5 до 6 дрвених клинова, помоЬу ко)1Гх се
праве рупе, а у ове се мейе по )едно зрво
(Марк. ]. 2, 106).
2. (само ).) покр. она] ко]и белеоки, йелцу]е;
исп. бележити (4). — Од зулумКара ни)е могао
доЬл ... ни бил>ежар да 1)ецу од краста бил>ежи
(Бож. Г. 5, 138). (Ел. Г. 3).
бёлежён.е ). бйл.снсёи>е с гл. им. од белс-
жиши, билуемсишн.
 438 БЕЛЕЖИЛАЦ — БЕЛЕЖНИК
бёпежилац и белёжилац ). бпл>ежплац
я бшьёжилац, -иоца м она] ко)'и бележи, зайи-
су]'е, зайисивач; исп. бележити (3). — Старац
Мили)а )е, изгледа, пева)°уНи, увек поново ства-
рао ... те задавав тегобе и муке сном беле-
жиоцу више него други (Кост. Др., Щ 4, 269).
бележити ']. бйл>ежитн, -им несвр. 1 1. сшав-
лагйи белег, знак, обележаваши каквим знаком; исп.
бнл>сжати (1). — После ручка бележе се )аган>ци.
Свако се )апье мало маказама роваши, да би се
познавало кад залута (Грб. С. 1, 64). Стока се
у кучки)ех Срба ... бил>ежи на Спасовдан (Дуч.
С. 1, 14). Али-Паша уми)е бшъежити границу
Босне (Том. Е. 2, 92).
2. фиг. а. означавший, йоказиваши. — У Гого-
л>евим типовима омладина )е видела ону нашу
бирократи)у, ко)'а )е ... до душе, веК тада изу-
мирала, али )ош увек бележила )асне трагове
у нашем ]'авном животу (Нуш. 12, 235). Драмска
юьижевност Термени)е бележи извесне успехе
(КН 1949, 2/2). Млади трудбеник македонског
театра ... бележи све видни;е резултате у режи)и
(Пол. 1950, 13647/4). б. даваши знак, йоказива
ши. — Махне на Мари)у и руком бил>ежи )оь
да отвори прозор у предсоби (Вод. 3, 58).
3. зайисиваши, уйисиваши. — И ова порота,
по што би саслушала ... сведоке (имена им се
бележе на полеЬини тужбе), решава ... да ли
]'е тужба основана или ни)е (Ав. 4, 35). Бшьежио
би си нечувена ... имена, што му их )е сасуо у
главу господин Томаш (КовачиЬ 1, 24). Одавно
)а бшьежим доживл^'е из свога живота (Радул.
}. 4, 5). Разредни старешина [Не] у уписницу,
уз опште личне податке ... бележити ... запа-
жан>а о раду ... ученика (36. зак. 13, 14). Шериф
... у ту листу [за поротнике] бележи само соп-
ственике некретног имааа (Ав. 4, 36).
4. вакцинисаши, йелцоваши, калемиши; вар.
бшьежати (2). — Овдаппьа биледоф ... наредила
)е своме доктору, да бележи (пелцу|е) децу бес
платно (ЦГл 1895, 49/3). Те године су ми бе-
лежили Светозара (Ел. Г. 3).
II ~ се 1. йошйисиваши се. — МолеЬи за
ци)'ен>ене наруцбе бил>ежимо се с поштовавьем
(Мус. 1908^45/4).
2. оцршаваши се, йоказиваши се, исшицаши
се. — И оштро се бележи наравна грбина Ша
рова над Призреном (Нуш. 15, 187). Ви сте
морали запазити да се, кроз живот свакога дру-
штва, )асно бележи )една )'ака и равна литца
(И. 6, 7).
Изр. ~ у грех, ~ у перо, ~ у рабош в.
код тих именица.
бёлежица ). бйльежнца ж дем. од белега. —
У мене има вал>ано шише ... таман )'е како
валя, нигде бележице да жут дукат даш (Шапч.
11, 281).
бёлежйпшй ). бйльежйший, -5, -б заст.
в. бележнички. — в. пр. под бележник (3).
бёлежнй )' . бил>ежнй, -3, -б у ко)и се нешшо
бележи, зайису]е. — Гд)'е ]е рачунска и бил,ежна
кшига, ту )е и господарство (ПП 1868, 187).
бёлежнвк '}. бйл>ежнйк » 1. она] ко]и води
админисшрашивне йослове а. у ойшшини (ойшшнн-
ски бележник); син. делово^а, натарош. — Као
сеоски вишегодиипьи бил>ежник, ко;и л>удима ...
уговоре нише, могао )е ... баш и бол>е „очи"
купити (Буд. 1, 84). Добио Не] службу бе-
лежника у Иригу (ЦониН У., Шапч. 13, IX).
Нед)ел>у за нед)ел>ом путовао би ко)и пуран,
ко)и одо)чив, ко)е ведро вина сада ... бил>е-
жнику, сада ... учителу (Ковачи К 1, 21). Та
роби)ашка интелигенци)'а, то су приватни или
државни чшговтшп, оппггински бил>ежници
и понеки студент (Чол. 1, 126). "Ката )'е исто
што и код нас опКински бил>ежшж (Маш. 4,
213). Моли, да се узму на су^еае ... огалтински
бележник ... стражмештар ... предсто)ник (Н.
Скуп. 4, 345). б. у црквено] организации (конзи-
сшорщални бележник). — Зато Ьете ви отиЬи
тамо са консистори)алним бележником, па Кете
1гЬлу ствар изпитати (Суб. I. 6, 69). Године
1853 постао )е архиЬакон и бележник архиди)е-
цезалне консистори)е (Мил. М. Ъ. 38, 6).
в. заст. у скуйшшини, сабору (скуйшшински, са-
борски бележник, секрешар). — Изабрани пред-
седник скугшггински позива скутшггину, да иза-
бере себи и бележнике ЮЗ 1868, 4). То пу
узети себи слободу, да предложим за скуп-
штинске бележнике ову браЬу (И. 1869, 6).
Настави председавале док се не изаберу сабор-
ски бележници (НД 1890, 30/2).
2. индив. она) ко)и бележи дога$а)'е, хрони-
чар. — Тиме би [писай.] изгубио до)'акошн>и
леп глас веродосто^на бележника (Срем. 3, 172).
3. заст. она) ко)и коншролише и жигоше мере,
контролер мера. — У Баденской стое м-Ьрила
подъ надзоромъ главне управе гра^евина ... у
свакомъ окруж1ю [посто)и] по едно бил^жишно
надлежательство састоеке се изъ три бил^Ь-
жника (Цук. 2, 319).
4. а. велика канцелариска юъига у ко)у се
заводе, азбучним или хронолошким редом, свршени
йослови, имена и др.; исп. каталог, регистар.
— Командант седи и пуши, претура)уКи неке ли-
стове на бележнику (Доман. 4, 74). Свако рекла-
мационо надлештво држаКе бележник (каигу)
о вишку и ман.ку деакова (Пост. 1,86). Бележи
се у нарочита бележник колико )"е свака крава
по)единце дала млека (]ов. А. 4, 31). Обавеште-
н>а о томе могу дата: Пореклописне каиге, или
Бележници (регистри) (Тод. П. и П. 1, 29).
6. в. бележница ( 1) . — На)бол>е )'е увек у цепу
имати бележник у коме би било онолико листиЬа
колико )'е у години дана (Пел. 1, 349). У там ...
бшьежницима има доста гра1)е за онога ко се
жели позната са там кра)ем наше земле (Нов.,
НП Рист. К., IX). Бекон ... )е записивао у бе
лежник досетке (Поп. Б., СКГл 21, 514). Про-
фесор прозива све оне, ко^и су у аегову беле
жнику — по азбучном реду (Жупански М., БК
1898, 942). Пчелар треба да има бележник, у
ко)И Ье бележити све што се односи на сваку
по)'едину кошницу (1ов. I. П. 1, 51). ОписаКу
по сво]им бележницима та) етнографски прочее
(Цви). 2, СС1У). Мо) бележник био )е пун н>е-
них слика, ко)'е сам )а цртао (Пуп. 1, 86). Увек
се на!)е по нетто што ме ... наводи ... да ова)
сво) бележник увеличам )ош за неколико ре-
дова (Наст. 2, 27).
Изр. )'авни ~ ; лице овлашНено да сасшавла,
изда)'е и оверава )авне иейраве (уговоре, шесша-
менше и др.); исп. нотар. — Затвором ... ка-
зниЬе се ... )'авни бележници, у колико не раде
као судски повереници (36. зак. 32, 96). У
самом овом ловачком друштву ... налазе се ...
СертиЬ и румски кра;ьевски )'авни бил>ежник
 БЕЛЕЖНИКОВ — БЕЛВНЗУНКА
Шуха) (Петр. В. 6, 88). Читав се иде)ни ... свет
)едне генераци)е кретао око тога ... ко Ье по-
стати кр. )авни бшьежник (Крл. 2, 24).
бёлежнйков ). бйл>ежнйков, -а, -о ко]и
йрийада бележнику.
бёлежнйковнца ). бйл>сжпйковица ж бе-
лс -Пашкова жена. — И сваки пут му ... излазила
пред очи на)више бележниковица, млада жена
(Петр. П. 3, 42). Бил>ежниковица ... власто-
ручно )е ди)'елила каву ви)еЬницима (Косор
3, 55).
бёлежнйковичин ). бпл>ежпйковичип, -а,
-о ко/и йрийада бележниковици. — И Петар ...
видео ... руку сво)у око бележниковичина струка
(Петр. П. 3, 43).
беле жница ). бнл>ежница ж 1. юьига, сче
ска за забелешке; исп. бележник (46), нотес. —
1а примам тво)у нежну руку, викну усхиКено,
и извадив писал>ку из бележнице, записа сво)е
име (Шапч. 4, 33). Прво име, што га )е Пепо
забил>ежио у сво;у бил,ежницу, гласило )е ...:
Дарвин (КовачиН 1, 24). Он баци летимични по-
глед на мо)у бележницу у ко)у сам уписивао
утиске (Поп. ]. 2, 7).
2. индив. жена бележник (1в). — Атенске
жене имале су код сво)их светковина формалин
парламенат, и претс)едницу и бшьежницу (Шен.
А. 4, 39).
бёлсжпнчкп ]'. бпл»сжнйчкй, -а, -б ко/и
йрийада бележнику; ко]и се односи на бележника;
исп. бележишни: ~ дужност, ~ кандидат, ~
канцелари)'а, — ред.
бёлежнйштво ). бйлаежнйштво с правн.
бележничко звагье, чин бележника. — Све за
писи од слепог случа)а, да ли Ье кандидат беле-
жништва доспети у праксу на.ъаног бележника
(Браник 1887, 492/4). За установе среских су-
дова и )авног бележништва ... оста)е и дал>е
надлежност ... власти Цанк. Д. 1, 135).
белёзика ж покр. в. брус1 (1) (Божураа,
Шваб.).
белёзика ж покр. в. белензука (1) (Вран>е,
Вла). 1; КЕМ).
белёзиче, -ета с покр. дем. од белёзика (Вра-
и.о, Вла). 1).
бепёзука (ди)ал. белез'ка) ж покр. е. белен
зука (1). — Да растопим мо)е белез'ке | Да сако-
вем теби узду златну (НП 1астр., 189).
бёлё), -ё)а м в. бела]. — Жена ... с' упутила
тамо; и, 1)е Не ти )е беле) нани)'ет' на ме, баш кад
)е никако не бих пожелио (Нев., Звезда 4, 989). А
он, беле), накриви она) томболос, па почне да уви-
)'а лепима ... и да потрупку)'е штивлетнама, е
нема, све се поломи (Ранк. С., Звезда 1, 5).
белёк « покр. в. балек (б). — Све да га
даш и у школу, биКе ти за белек (Лика, Мед.
1, 1609).
Изр. у*зети кога на ~: йошсмеваши се не
коме, сйрдаши се с киме. — „Узели га на белек",
т.). узети кога на ругло (Добросело, Мед.,
БК 1903, 1243).
белека ж зоол. в. белица цреенйера Ьеис15-
си5 ши1и5 (в. белица (изр.)) (Сто)иЬ. 1, 30).
белёкйн, -йна м покр. йрейреден човек; исп.
берекин (НнкшиК, Шоб. С. 1).
439
бёлем само у бро]аници, без значена. — в. пр.
под атма.
белёме, -ета с покр. е. аба}ща (Пирот,
Живк. М. 2).
белёмез м покр. велики дебео балван од кога
се йрави разна граЪа; исп. бал>емез (Хрв., ХрваК.).
БелёмечиК йрезиме (Синд. 1, 137).
белёна ж покр. в. блёка (1). — Белено, шта
бепениш по купи (ЦТ, Никит.).
белёнаИ, -аКа м покр. е. блёка (1) (ЦТ, Ни
кит.).
белёнгуза ). б|елёпгуза ж зоол. покр. 1. в.
белка (2в) (Книн, СимиЬ С.).
2. в. делфин Е)е1рпнш$ с!е1рЫз (Зоре 1, 339).
белёнгузац ). б)елёнгузац, -сца м зоол. покр.
е. белка (2 в) (Книн, СимиЬ С).
белёндбв, -дна м (мац. Ье1епс1а, луцкаст)
покр. леншшина, нерадник; исп. бенделов. —
Казат ке: „Ето, то )е зет Ъуке Беговипа, оног
белендова и будале!" (Коз. И. 2, 402).
бёлендовати, -ду)ём несвр. покр. ленсшво-
ванш; йландоваши. — /едни се купали у Дунаву,
други обишли дал.ску Водицу, )'едни белендо-
вали (Цеп. 1, 181).
белён^ук м покр. в. белензука. — Па )0)
скиде Тендер испод врата, | И скиде )'о) златне
белеш)уке (НП, Кар. 1900, 211).
белёнзика ж покр. е. белензука (1) (Призрен,
КЕМ).
белёнзук м а. в. белензука (1). — 1а сам до
шла да тражим сво) белёнзук (Ъор. С. 6, 83).
1ерисавл>и младо) златни белензуци | И бисерни
Ьердан врат и лакат реси (Назор 3, 98). б. вунена
наруквица ко]а се зими носи изнад шаке. — Момци
зими носе „белензуке", кош су лепо оплетени
од шарене вунице ... те се носе иза шаке (Шкар.
2, 76).
белензука ж (тур. ЪПегШ) (обично у мн.)
1. наруквица, гривна; вар. баланзука, белёзика,
белезука, белёнзук, белёнзика, белёнзук, белен-
зунка, билензук, билензука. — Би л' )0) ноне
за пашмаке биле, | Биле руке а за белензуке
(НП Мар). Л. 2, 214). Оне му поклонише )едну
белензуку (гривну) и он се врати (Ъор^. Т. 14,
32). Од куда ти те мипЬушс и те белензуке —
запита га упрепапшена мати (1акш. Ъ. 5, 98).
Белензуке )0) на рукама звече (Самок. 1, 36).
2. а. йавша, мешална йлоча на женском йо-
)асу (Шумад., Петр. П. Ж. 3). б. карика као
украс на йушци. — Узе Лука пушку крпалин-
ку | ... На ко)0) )'е дваест белензука | Све од
чиста жеженога злата (НП, Весел. 19, 105).
3. оков на рукама и ногама; лисице. — Окова
га све у гвож^е л>уто: | А на ноге дво)е бука-
ги)е, | А на руке дво)е белензуке (НП Вук 2,
413). Осим негви и томрука ставл>ане су сужн.е-
вима „лисице" или „лисичине" или „белензуке"
(„тро)е") на руке (Поп. Д. ,1. 2, 58). Сад ми )е
могао обавити ноге „белензукама" (Милош. Р.
1, 161).
белёнзукаст, -а, -о ко/и /| облика белензуке.
— Неки опет месе лили (белёнзукаст) обручает
колачиК (Деб. 1, 281).
белёнзунка ж покр. е. белензука (1). — Ама-
нет се састо)и из ... ]'едног златног прстена и
440 БЕЛЕНИТИ
брн>ицаза уши, а код богати)'их ... )ош и златних
беленэунка, гривне бисера (Гр1). 4, 79).
белёнитн, -им несвр. покр. е. акаши1 (2)
(За)ечар, Жив. 1ер.).
бслёнЬук м покр. в. алка (1 и 2) (Павлин.,
Р1А).
беленци)а ж агр. ерсша бундеве белокорке.
— Народ негусе следеЬе сорте [бундева]: дулек
... беленци]а, са белом кором и жутим месом
(Митр. Т. 1, 105). (Далм., Бор).).
белёнцук м покр. в. алка (1 и 2). — За струну
од прегсьаче привеза' би се жути белёнцук, а
за н> панцири или синцири од жуте жице (По-
ллща, Иван. Ф., ЗНЖ 8, 336).
белён>ети, белёнйм несвр. покр. бленуши; за-
уаваши. — Што белениш у ме ко теле (Ко-
марница, Никит.). Белени по пл>аци (И.).
белёсати се, -ам се несвр. е. беласаши се. —
Пред куЬом, у парку негованом, белесале се
ви)угаве стазе посуте шл>унком (Петр. П. 2, 64).
Белеса)'у се мушке преобуке и лепрша)у лаки
женски убрадачи (Кост. Т. 5, 44).
Белёслн)ин йрезиме (Им. МС, 43).
белёстика ж бот. покр. в. селен ЬеуЬЫсшп
оШс!па1е (Далм., Бор).).
белети, -им )'. би)ёл>ети, би]*ёлйм (непр.
бёлити |. би]'ёлити; р. пр. бёлео, -ела, -ело |.
би)ёлио, би)ёл>ела, -ло, непр. бёлио, -ила, -ило ).
би (слила, -ло) несвр. I 1. йосша}аши бео. — На)-
бол>е су оне калем-гранчице, кодима )'е ерж
почела белети (Тод. Ч. 1, 75). [Море >е] после
добивало боре ... у разним шфнеама, док нису
узеле белети (Дим. ]., СКГл 22, 569).
2. йосшщаиш сед, сёдешы. — Коса )0) )е по
чела белети (Ред.). У петак се не треба бри)ати,
)ер брада брже бели (седа) (Бра)овиЬ М., ГлЕМ
1929, 115)._
3. йосша;'ашн свешао, видан. — Кад* но
добро зора би)ел>аше, | А данак се с ноНи ди)е-
ллше | ... Из ;'езера искочила вила (НП, БВ
1901, 74). Таман сабах зора би)ел>аше, | Про
буди се баница Влахшьа (НП Херм. 1, 571).
Зора )е белила кад Сретен ... погледа напол>е
(Весел. 16, 233). Дан бели све више и више
(Мил. В. 6, 195). _
II ~ се 1. биши бео, одаваши белину; исп.
би)'ел>ати се. — Дево)чица воду гази, | Ноге |0)
се беле (НП Вук 1, 427). Окренуше киЬени сва-
тови, | Би)еле се кано лабудови (И. 5, 289). Види
те ли проклето Ли)°евно, | Ъе у н>ему би)'ели се
кула? (И. 3, 356). Дунаво се према зеленка-
сти)'о) савско) води белило (Нов., Видовдан
1862, 127). Далеко тамо под хомол>ским плани-
нама бели се лепо сеоце (Глиш. 7, 299). По
пучини валови стижуНи се би)еле се (Тита. 1,
175). Гд)е б)еху гробовн, сад се би)еле палаче
(Вулич. 1, 4). Би^еле му се зуби, као да ]еде
сир (Горан 1, 137). Само су се белила два дуга
стола уза зидове (Петр. В. 10, 193).
2. ещаши ослином, свешлеши се. — Кад су
пролазили кроз Дреновац, веН се дан у сав
мах би)елио (ТуриК 3, 19). Све )е било сиво
и ивица видокруга белила се као усщ'ана фо-
сфорна жица (Дуч. ]., СКГл 27, 325). Видик се
био почео би)елити (Радул. I. 4, 93).
белётризоватн, -зу)ём свр. и несвр. да (ва)-
ши у белешрисшичком облику. — Па ипак, ауто-
БЕЛЕШ
рима ни]'е био цил> да створе „белетризоване"
биографи]е (Туг.—СССР 1, 18).
белётрща ж индив. е. белешрисшика. — У
неслободи ... назри)ева)у )едну велику запреку
разво)у хрват. белетри)е (ЛорковиЬ И., БК
1899, 409).
белётрист(а) м йисац белешрисшичких дела;
исп. белетристичар. — Аугуст Шеноа, узет само
као белетрист ... створио )"е Хрватима белетри-
стику (Бар. 3, 4). Ме!)у првим нашим белетри-
стима сто)е хрватски народни учител>и: Леско-
вар, КрашчевиЬ, Новак (Напр. 1901, 724). Од
]'едног белетристе не може се ... ни тражити
много више ("Нор. С. 12, 386).
белетрпстнка ж (нем. Ве11е1Г15Пк) юьижев-
носш у уокем смыслу речи; лейа, забавна книжев-
носш (роман, новела, йрийовешка, йушойис ишд.);
исп. белетри)а. — Минула ]е веН ко)а година,
откако сам почео бавити се хрватском белетри-
стиком (Шен. А. 7, 309). Заслужив )е особиту
пажн>у наше шьижевности (белетристике) (Го
ран 2, 29). Уз белетристику ... треба увек при-
бра)ати и беседништво (Павл. М., XX век
1938, 3/23).
белетрнстичан, -чна, -чно в. белешрисшич-
ки. — У годшшьици би се штампали извешта]'и
о раду ... а после ... можда и белетристичне
ствари (Ост. Т., БК 1898, 730). У ... Лази Лаза
ревичу [имамо] тако добар пример ... од ко
лике и какве користи може бита добро ... по
знавание белетристичне кн>ижевности руске (Си-
миН Св., Дело 5, 520). Сконфужен површном
естетском културом белетристичне нарави ... он
]'е полазак и захват у народне гомиле схватио
са формалне саобрапа|не ... стране (Крл. 2, 85).
белетристичар м в. белешрисш(а) (Р—К 2).
бслетрйстнчкй, -а, -б ко] и се односи на
белешрисшику; исп. белетристичан. — Од чисто
белетристичких умотвора, поербили [су] три-
четири драме Шилерове (Цар, Дело 10, 320).
Чисто белетристичка критика Бранка Лазаре-
виЬа, и чисто хроничарска критика Милана
Грола не могу служити као образац нашо) позо-
ришно) критици (Глиг. 1, 21).
бслёусна ). б)елёусна ж покр. 1. (и.) нера
зумна, лакомислена особа. — [Белеусна )е] поста-
н>ем од би)'ела усна, а по томе Ье бити управо
она) у кога )е би)'ела усна, )ош Ш1)е црна,
)'ош нема бркова, млад, а по том луд (Сто).
Л»., Р1А).
2. ().) жена развраНених дебелых усана (Лика,
Кос).
белёуснаст, -а, -о неразуман, лакомислен; исп.
белеусна (1) (Сто). Л>., Р1А).
белёуст, -а, -о покр. ко/и ыма дебеле усне;
исп. белеусна (2) (Бани)а, Ворк.).
белёца ж (тал. ЬеИсгга) варв. покр. лейоша,
лейошица. — Ето М)есец дана, што плаче и реве
за ону белецу (Во)Н. И. 2, 112).
Изр. од белеце: из Нефа, из задово/ьешва, рады
ужывапа. — Дошао сам од белеце да гледам, т).
од Нефа (ЦТ, ]ов\А. 1).
бёлеш м назыв за ко/ьа ко]Ы ыма корышасШа
леЬа. — Р1)ав ]е конь она), ко)'и има: обал>ене
сапи ниже, коритаста ле1)а (белеш) (М—Б 1,
59).
 БВЛЕШИНА — БЕЛЗУИН
белёшпна ж бот. высока шрава на Песковышом
шлу Са1атаего5Пз ер дои» из ф. Огатта; вар.
белушина (1а); исп. Цареве мачке реп, шаш
(Панч. 7, 452; Петр. С. 2, 214).
белешка ). бил>ешка ж (ген. мя. бележа
ка, бёлешкй 1. бйллжака, бйл>ешкй) 1. кратко
йрибележена нека чшьеница, йодашак или мисао,
забелешка, йрибелешка; исп. белега (2). — У
)есен 1913. могао сам приступити срег/ивашу
свощх бележака и фотографских снимака (Мих.
]. 1, 1). Духан БаториЬев ... имаде ци)елу хисто-
ри^у, и кроз сто и педесет година бил>ежи му
се часни род у обител>ско) кроници Брезовице
... и коледарским бил>ешкама дворскога (Ъал.
6, 15). Лазар дотрчао до стола ... па отворио
шкрабицу и вади ... писали, листова, кн>ига ...
Ето вам овд)е ... писали, ето бил>ежака, — ето
порука ... Ето вам на — узмите! гледа^те! —
читаде! (Во)Н. И. 6, 41). Напишем неколико
кратких бележака, ко]е сам 1894. године ра-
ширио у скицу (Рад. М. 3, XXI). У дшалекат-
ским описима и белешкама сполипьу се и други
примери (Велик 4, 128).
2. кратко обавешше/ъе у дневным лысшовыма
и часойисыма; краНы Приказ о важнырш По;авама
у кпижевносши, науци, умешносши, Полишиыи и у
;авном животу уоПшше; исп. котика. — Чита-
Кете ових дана белешку у новинама (Нуш. 25,
246). [Престоничке новине] донесоше ту белешку
о трагичном допфа)у (1акш. М. 2, 74). На ову
белешку од неколико речи ... одговорио )е Г.
Костик на скоро десет страница у бро;у 19 и
20 „При)егледа" (Поп. Б. 5, 94). Изашла )е
белешка од стране одбора Руске Секшее Интер
национале (Скерл. 7, 29).
3. зайисник, Протокол о судском Поступку,
скуйшшынском раду, заклученом шрговачком По
слу и другим давним дыскусы}ама. — Сваюй ггар-
ничаръ има право захтевати, да се ... што е онъ
навео ... у белешку стави (Зак. 10, 50). У по
ступку судском ... мора се водити ма и на^крака
белешка (]сд. 1873, 165). Белешку )'е [у суду]
водно ... Жу)овип (Милош. Р. 1, 173). Особое
стенографског уреда изра1)у)е стенографске бе-
лешке о седницама (Н. Скуп. 4, 425). Та белешка
(извод) )есте неки вид записника (протокола)
(Велж. 1, 269).
4. ]авна или Приватна ысПрава, йошврда. —
Трговачка дЪла ... доказую се явномъ или при-
ватномъ исправомъ, бележкомъ одъ посред-
ственика ... издатомъ (Зак. 2, 16).
5. заст. оцена ученых ы владшьа (обычно Ьач-
ког) . — Чим се до^е куКи, она гледа каке су бе-
лешке; иза тога прегледа им задатке и прописе
(Мил. М. Ъ. 35, 116). Професору кажеш: „Бла-
год)С)анац сам, господине", па доби)еш бол>у
белешку (Срем. 4, 106). Окружни ревизори
дужни ке бити ... да оцен>у)'у учител>ске радове
преко године и да им према овом да^у белешке
(оцене) (Н. Скуп. 1, 255). Марица (баца задатак
на земл»у). Баш да ти га не радим .чащи: добику
сутра р^аву белешку, па шта? (Нуш. 9, 31).
в. (само )'.) в. белег (I, 3, 4, 7, 86, в, 9). —
Кад то чула Мандалина млада, | Свлачи с' себе
танену кошул>у, | Три бил.ешке налазила ста
ра, | Што )е она билижила Манду (НП Бос., 137).
1едан тежак налазио [витлове] и бил>ежио на
)еликама, кад с)утрадан само бил>ешке, а витлова
нема (Босна, ПеЬо 1, 378). У ситно), н>ежно) руци
71
441
узда тешка | ременол! прете стишКе, да налима |
види се модра, окрутна бил.ешка (Бег. М. 3, 43).
Бил>ешка, израз за она) дар ко)им се уза)амно
дару)у момак и дево)ка, кад се девочка испроси.
Девочка да)е пешкир, а момак новац (Бараньа,
Дам).). Границе су измену земалл различних го-
сподара од каменл или од ледине, и зову се:
мргини, а изу.еЬу га)ева бил>ешке (Богиш. 3,
433). Заскочи се момак проси^аче. | Од прве )е
Халки одскочио, | И вьегову бил>ешку помрси
(НП Шун,., 120). Немо) женски ударити, Му)о, |
ВеЬ иза1)и на студену ст')ену, | Па лш пушци
стани на бил>ешци. | ]а Ьу теби стати на мера)и
(НПХерм.1, 554). 11отом смо дошли на )едно
л!)едено врело, и ту су се оне напиле воде
са м)сдсни]е.м чашама ... а )а сам узео ]'едну
чашу за бил.ешку (НПр Ча)'к. 3, 208).
7. (салю ).) име домаНим живошшъама К0}в
има]у какву белегу (знак); исп. бшьешко а. кр-
мача (Бани)а, Ворк.;Грч. М.; Слав., Милеусн.).
б. крова (Лика, Гру]иК М., ЗНЖ 26, 374).
в. коза (Обр. М.). г. Курка (Обр. М.).
Изр. баиачка (вовчарска) бвлешка заст. нов-
чаница, банкнота (Терм. 6). порезвичке (во-
резачке) билешке мн. заст. кашасшарскы Пода
ны (Терм. 6).
белешкар ). бил>ёшкар, -ара (бёлешкЗр ).
бил>ешкар, -а) и она; ко]ы Пыше белешке (2). —
Тиме се критичар разлику)е од бп.ъешкара обич-
ног (У). Т., Прегл. 1937, 645). (МатиЬ Св.).
белсшкарён>е ). бнл>ешкарён>е с гл. ым.
од белешкарышы, былешкарышы; исп. бшьешкар-
ство. — У том часопису он не пише ни чланке
ни расправе, него се бави белешкаре&ем (Радул.
].). А окомио сам се на белешкареше, т). на на-
мерно гомилаае бележака [испод текста] само
зато „да би се дао што научни)н изглед напису"
(ЛатковиЬ В., КН 1950, 23/3).
белешкарити '}. бип>ешкарити, -ёшкарйм
(имп. белешкари I. бил.ешкари; пр. сад. беле-
шкарёЬи ). бил>ешкарёКи) неевр. Пысашы белешке
(2); ир. гомилаши белешке. — в. пр. под бе-
лешкареше.
бёлетчица ). бй.-ьешчица ж дем. од беле
шка. — Од сви)'у ових бележака и белешчица
нас су на)више интересовале оне што се тичу
)езика (НедиК Л>. 5, 449). Нисам уверен, да
овеЬа бела крпа на подужо) мотки може да има
изузетне талисманске врл1ше. Нарочито не,
после оних белешчица ко;е смо прек]учс прочи
тали у новинама (Давичо 1, 338).
Бёлзебуб м божанешво старых Фылисшына-
ыа; код 1евре;а и у Новом завешу: архыЬаво, Ьавол-
ски ыоглавица; вар. Велзевул. — Амз Фаризеи
и учител.и закона ... рекоше: да Исус врагове
изгони у име- Белзебуба пачелника враговах
(ЧуиЬ 1, 60). Отац [му] ни)е био ни Антикрист
ни Бёлзебуб (Барт., К) 1, 144).
бёлзебупскй, -8, -б ко/к ;е свойствен Белзе-
бубу, ко]и ]е као у Белзебуба. — Не Кете ви ништа
преокренути, )ер све )'е то белзебупска мештри)а
и лаж! (Крл. 4, 292).
белзуйп, -йна м покр. мирысава лучевына из
ызмирне Зсугах Ьепго^п. — Ефеби наши са дале
ких страна | ... стизаху, носеЬ' к'о кад бел-
зуина | збр младих дана (Кор. 2, 195). Дару^ем
прекоморце | Слоновом кости, школжом, цина-
мом, белзуином (Назор 3, 70).
 442 ВЕЛИ — БЕЛИЛО
бёлй ). бй]елЗ, -3, -0 в. бео.
Бёлй падимак ко/и ;е йосшао йрезиме (Им.
МС, 80).
бёлй и бёлй (тур. ЪеШ) речца за йо]ачаван>е
стога што /е речено у лушн>и, йркосу и ел. : вала,
богме; исп. безбели. — Ни)е му то први, а неке
му, бёлй, ни последаи бити! (Срем. 4, 85). Ако
си попу и преварио, некеш, бели, нас (Дач. Ж.
4, 189). Доста )е и твога, бели! (АндриК 8, 23).
НеКе ти ово проКи тако лако к'о кад си покрала
Тодорове пилиЬе. НеЬе, бели! СЬоп. 5, 63).
Е, дина ми мога, то, бели, никад од аега нисам
чуо (Нам. 2, 26).
белибо '). б)ёлйво с 1. бело йлашно; рубле
беле бо]е; исп. белило (4), белина (3 и 4). — Пру-
жаху се ... айве ... као оно кад бел>е сво)'е бе-
ливо )'едно уз друго изложе сунцу (С. Зора
1877, 12). [Народ )е] неиецрпив у вилинским
украсима одива и „б)елива" свога (Бел. 1, 29).
2. (само )'.) покр. бели смок и ]а]а; исп. бело-
варина. — Све што изпросе [крижари] на уре-
чено м)*есто однесу, и газдарицам б;еливо (сир,
мли]еко, ка)мак, )а)а) ... предаду (Ил. Л. 1,
139).
бёлига ж агр. покр. вреша шливе (Хрв.,
Бор]'.; Шул. 5).
бёлидба ). б)ёлидба ж 1. в. белене1 (Бук,
Р].).
2. време кад се бели, кад се ерши радпа беле
на; исп. белити1 (2) (Бук, Р).).
Бёлй Дрйм ) . Бй)елй Дрйм м река у за
падном делу Аушономне Косовско-Мешохиске
Области.
белизна )'. б)ёлизпа ж 1. анат. в. беошхча. —
Она бела тврда кожица ко)а обави;а веКи део
ока, зове се белизна (Жив. Ж. 1,9). Неко има
обича) кад смакне доаи капак да се угледа бе
лизна, )ош и да там оком мало врдне (Тро).
7, 25). Очна )е )абучица ... с пол>а обмотана
неком ;аком опном ко^а се зове белизна (Мил.
М. Ъ. 16, 132).
2. (само )д.) в. белуша (2) (Скоп. ЦТ, Петр.
А. 3).
бёлн)а ). б)ёлн)а ж 1. агр. а. Пшеница круй-
ног белог зрна ТгШсшп гигант. — Три су феле
пшенице т.). ос)ача, шишул>а и белила (Панч. 10,
137). Има и хл>еба, и то беле погаче од оне Мар
кове бели)е, што ;е била чувена (Весел. 7, 109).
Он Ье тебе 'нако знаш ... ка погачу од бели)е,
све око руке (Ранк. С. 2, 54). 6. в. белица (4в)
(Поп. Ъ. 4). в. в. белица (4е) (Р—К 2).
2. домаНе йамучно йлашно за женске кошу. не
(Мостар, КЕМ).
3. (у атрибутско] служби, уз именицу йо-
гача) ко/и ]е од белще (1). — Арами им погачу
белицу (Бук, Р'}.).
беляк м бот. покр. в. белика (1а) (Вуч)е,
Ср. леек., Дим. С).
бёлика ). б)ёлика ж 1. бот. а. део дрвеша
измену коре и ержи, Н^пит агЪоп» репрпаеп-
сит; вар. бе.ъика; исп. бак*, баковина9, бакулл1,
белик, беликовина (1), белина (10), б?л> (1),
бел>евина (1а), бел>ик (1), бел>ина (1), бй)ел' (1),
б)ёл1. — Дрво има сполл кору, под н>ом лику, па
ослику (МС 1870, 436). Често се копа)у пааеви
... чи)'а )е б)елика или бакул>а (ело) нарастао по
след»их година) иструлела и опала (МиЬиЬ Л».
1, 414). б. (само ).) е. зова ЗатЬисш ш§га
(Далм., Павлин., Р1А).
2. агр. а. в. белица (46) (Шул. 5). б. в. белица
(41)) (Бор).), в. белица (4с) (Шул. 5; Бор).).
белйкар-трава ж бот. в. белобрешка (Шул. 5).
бёликаст ). б)ёликаст, -а, -о е. величает. —
Овд;е )е био некакав Армении ... ниска раста,
б)еликаст у лицу (Бук 15, 447).
беликовина ). б)ёликовина ж 1. бот. е.
белика (1а). — БудуКи да се вааски колобари ...
брже смрзну ... то се натри;е смрзне вода у ста-
ницама б]еликовине (Ненад. 1, 28). (Вуч;е, Ср.
леек., Дим. С).
2. млада шума (Вуч;е, Ср. леек., Дим. С).
3. (само ).) зова (дрво); исп. белика (16) (Па
влин., Р1А).
бёлилпца |. б)ёлнлица ж 1. чешка за кре
чете; исп. бе.ъача (5) (Лика, Трб. П.; Шкар. 1;
Бос. Грахово, Билб. 2).
2. е. йрашлача, дрвена лойашица ко]ом се луйа
йлашно кад се бели (Хрв. Красина, Аре).
белило ). б)ёлило с (ген. мн. бёлйла (. б)ё-
лйла) 1. в. белина (1а). — С мркога дебла сасу
се прхки сни)ег, а црна с)ена остаде непомична
и ни)ема на б)елилу ноКи (Анг)ел. 2, 88). За
пало нешто сни^ега, б)елилом се заогрнуо сав
кра) (Лив. 1, 53). Црне )0) з)ене бл>еснуше из
б)елила очи)у (Шен. А. 9, 71).
2. бела бо]а. — Тих пет бо|а у главноме се
зову: црл>енило, зеленило, модрило, жутило и
б)елило (Бул. В., БВ 1899, 11). Дуго се сматрало
да су руменило, белило, црнило ... самостална
суштаства (ПиЬ Д. 1, 128).
3. а. средство за бсле/ье : размуНен креч у
води или бео йрашак или бела земла. — Малтери-
сани зидови [на зградама] крече се прво ороза-
ном, па после белилом (Ми). С. 7, 151). Обича)
)е, да су врата оне куке, гд)е )е д)ево)ка за
удадбу, накапана б)елилом (Богиш. 1, 72). Кад
се тако добро осуше [земл>ани судови] онда се
посишъу белилом. Белило се прави од размукене
беле земл>е, ко)'а се доноси из За^ечара и Аран-
^еловца (Ми). С. 7, 62). За шараае и глазиран>е
[посуда] се употребллва)у : бела зе.мл,а („белило"),
црвена земл>а ... и оловна пена (Дроби,., Н.
Кер., 9). б. козмешичко средство беле бо]е (йрах,
Щечносш или йомада) за белепе и улейшаваме
лица; исп. б)ака. — За бел»ен>е лица узима)у
се по дугшгима разне смесе, или се прави белило
ОуришиК ]., ГлЕМ 1936, 94). Мица развуче
усне ... а )една кашьа зно)а клизну низ угао
браде повлачеКи тамну бразду у дебелом сло)у
белила (Петр. В. 6, 20). Рекла бих му, ал' не
сми)'ем | Да ми купи огледало, | Би)елило, руме
нило (НП, Вила 1868, 560). в. шуцана и йро-
се]ана бела ума ко]ом се йосийазу деца Прошив
о]едан>а (Враае, Дим. Т.).
4. (само и.) е. беливо (1). — Певао )е кроз
зубе: „1еси л' Милю Милошева, разастрла бе
лило?" Оанк. Р. 1, 23). Оно ;е тамо „женска
влада" ... То им )е на „штрику" (белило) и
„штафир" (дево)ачка опрема) (Петр. В. 9, 117).
5. место где се бели йлашно. — }ека б')ели
на б)елилу платно (Вук, Р).). И на^оше триес'
дево^ака, I Оне беле на белилу платно (НП,
Петр. П. Ж. 1, 32). Ударих на белило. На зе
лено] трави прострта само ]сдна крпа платка.
 ВЕЛИЛА — БЕЛИНА
На белилу се не види нико (Мил. М. Ъ. 25, 103).
Око ньих [вирова] )е передано велико, као си-
ни)а плоснато и округло камен>е. То ;е наше
сеоско белило (Срет. М., БВ 1901, 4).
в. новац ко;и се од сватова скуйла за младу.
— Погача [се] носи ... низ столове, те ... сви
сватови даду по неку пару ... Стари сват узме
паре с погаче ... и преда)е их дево)ци-млади ...
За те се новце каже да су белило, или управо
добивени на белило ... И то )е женска имовина
у задружном дому (Гружа и Шумадид'а, Радо).
Вл., Кар. 1901, 37). Затим се [на свадби] за
младу „купи б)елило" : Чауш веже у конац )абуку ,
наднесе )е над софру измену редова оних што
седе и они забада^у новац (МиКиК Л>. 1, 429).
бёлилэа и белшьа \. б)ёлн:ьа и б)ёлшьа
ж жена ко]а бели йлашно; исп. беларица, бёл>а,
беллра, бел>арица (1), белячица. — У том путу,
до^е на воду Дичину ... и ту застане две белил>е,
где беле платно (Мил. М. Ъ. 15, 331). То ]е
наше сеоско белило. Ту Кеш лети, сваког дана,
наКи по неколико белила (Срет. М., БВ 1901,
4). У машти )е с уживан>ем прелиставао слике,
успомене, доживл>а;е: „брег", Карловци ...
Белило с б)елил>ама, Стражилово са славущма
и липом (Ост. Т., БК 1900, 27).
белина ). б)елина ж (ген. мн. белйна ). б]'е-
лйна) исп. белоКа 1. исп. белост, белунац а. осо-
бина йо ко]0] се за нетто камсе да }е бело; исп.
белило (1). — У снежно) белини рубл>а, лежи
учителлща ... болесна )'ош од почетка пролеКа
(Мат., СКГл 5, 2). Мала уста ... показиваху
два снежна редиЬа лепих зуба, чи;а белина
)ош снажни]'е одс;а)киваше наспрам бу)ног руме-
нила пуначких усница (Ил. Д. 2, 31). У тишини
... пополнена, пуна првих плодова по воКкама
и б)'елине процвалих багремова ... дошла )е ...
жена (СимиК Н. 4, 253). Сва се топиш у пуноКи
и белини мо)е снаге (Станк. Б. 2, 61). Не могаше
[се] испоредити белина и нежност ове несреКне
младе (1акш. Ъ. 14, 124). Власи и' брада [старих
Словена] нису имали светлу белину (СНЛ 1843,
130). б. особина онога шшо светли; су'а}, свет
леет; исп, бй^ел1 (2). — Свану ... Белина дана ♦
повуче га да изиде из собе (Весел. 14, 346).
А све се то у дал>ини из)едначу)е у )едно) тамно)
б)елини (Лис. 1, 26). Са истока се ширила се-
дефаста белина (Уск., СКГл 22,641).Нада ином
гори | Круг | Плавога неба: | Пространа тре
петна б)елина (Шант. 2, 152). С пролеКа сва
наша земл>а се бели, | нигде толико белине тада
нема у свету (Макс. Д. 3, 115). в. фиг. морална,
духовна частота. — Наше би)'слс д)'евиие ...
сводом душевном б)слином, сво)ом чистоКом и
праведношЬу подржава^у нашу бискугш)'у (Вил.
2, 50). Стеру се неке б)слине и чистоКе у н>ему.
Пече га ... потреба да се испов)еда (АндриК,
СКГл НС 2, 565).
2. оно шшо ]е беле бо}е; исп. белбта, бео
(17а). — Истина, да )'е многи сваку белину у
врату трпао у дифтери)у (СА 1895, 625). Снег
све више пада. Белина покрила природу (Павл.
М., ГлШД 12, 528). Шум [реке] ни)е допирао
до нас и ако се, по честим, пенушавим белинама,
могло мислити да )0) )е ток заглушан (Кал.
и 53).
3. бело рубле или йосше.ъипа; бело одело; исп. ном ... одговори: „Ми, брате "Бор^е, тебе хо-
беливо (1), бео (176). — Млада беше оман>ег
443
узраста, обучена у белину (Недел>ковиЬ М., БК
1898, 977). Гледам високу, сухон»аву сел>акшьу,
уви)ек у чисту б)елину од)евену (Ъал. 8, 14).
У стари)'е време у Алексиначком Поморавл>у
женскшье )е у знак жалости носило белину, а
не црнину (Ъор1). Т., ГлЕМ 1935, 1). Сан>ива и
топла, она )е сва мирисала на белину, на угре-
]'ану постел,у (Ъос. Б. 3, 310). Пунила ма)ка
сандуке ... па ]е потихо довршивала и ллпше
него икада ресила б)елииу и простирку (1ур-
киЬ 1, 172). Сва )е чиста, сва )'е у б)'елини
(Хар. 2, 9).
4. бело йлашно; исп. беливо (1). — Б^елина
)е платно сво од )еднога памука без икаква уз-
вода и шара (Грг). 5, 168). Вала-вез [)е] старин-
ски народни вез на б]'елини танко) (као Кенар)
(Бел. 1, 79).
5. штамп, йросшор на сшранама кнмге, новина
и ел. ненейучьен шшамйаним шекешом (са стране
или измену речи); исп. маргина. — Речник ...
са двема колонама речи на свако ] страници ...
али са исто толико широким белинама са стране
(Пол. 1949, 13266/8). Пажл.иво настави да чита
и пише примедбе на белини юьиге (Ъос. Б. 2,
37). Листови ... на чи)им \е страницама редовно
било б)елина, м)еста ко]а )е брисала окупаторска
превентивна цензура (КН 1951, 11/2).
6. бело шело, бела йуш. — Пилица )'аукне и
брзо повуче мрки гун> преко сво)'е б)°елине (Вил.
2, 10).
7. бело месо у кокоши или Нурке (Лепеница,
Ризн.).
8. мед. а. в. беолача. — Око ... )'е саставл>ено
из врло много л.усака ... Ме1)у л>ускама вал>а
разликовати: 1. ешмьаппьу белу кожу или бе
лину (Ъор1). Вл. 5, 114). Марща ... преврну
очима некако необично, да )0) се само фелина
вид)ела ("Нор. С, СКГл 16, 727). 6. е. беона (1).
— У том периоду болести зенице болесника ...
изгледа)у нам пепел.аве, те наш народ тада каже:
„превукла се белина преко зенице" (Поп. Добр.
1, 47). Има лекара специалиста ко)и врше само
операщце мрене („белине") на очима (Трб. Д.
1, 260).
9. бела йега на нокшу (обично у виду Полу
круга); бела йега на рогу; исп. бео (171)) (Злаку-
са, Павл. Б.; Батут 1, 9; Вуков. А. 2).
10. бот. в. велика (1). — Орахово стабло ...
)е веК до дна изумрло, те само )ош н>ешто б)е-
лине и коре сво)е показу)е (ПавиК А., Арк. 2,
427). Ако на ко юн [дуги] коре или белине ...
упазишъ, одма такову избацы (Бол. 2, 94).
11. агр. беличасшо еоНе а. ;абука. — Б)елине
су ко шака крупне и округле (Варош, ЛукиК
Л., ЗНЖ 24, 179). (Шул. 5)^6. шл,ива (Марков.
1, 42). в. грож^е (и лоза шаквог гроокЬа); исп.
белашина (2), белашица (1), белвина, белвица
(2), белиница, белинка (1), белка (4г), бёловина
(2), белушка (2). — Зелено ... грож1)е издва-
)а)у на )едну страну, а тако исто ... одва)'а)у и
сву белину (33 1904, 121). Од белина смеде-
ревка )е на)важни)а и надчуветф (КариК 1, 351).
У РадуловиКа винограду има )'ош по мало и бе
лине и неких страних сората [винове лозе] (Теж.
1875, 33).
12. седина, седа коса. — Прота буковички ...
седамдесетогодипиьи старац, покривен бели-
Кемо, да си нам ... старешина" (Бат. 1, 54).
444 БЕЛИНИЦА — БВЛИЦА
13. сребрни новац, сребро; ига. белац (12),
белка (8), бео (17ж). — Станимир ... донесе не-
колико динара ... Жена поче запомагати ...
„Куку, Никола! Ево Станимира, донесе мало
белине, а нема жутине I" (Кост. Т., БК 1905, 707).
белйница )'. б) единица ж агр. в. белина
(11в) (Хрв., Шул. 5).
белянка ж агр. покр. 1. малы грозд белым
(Ив) (Кн>ажевац, Станим. Вл.).
2. луЗеница белое меса (Жупа, МилиЬ).
белшьав ). б)елвн>ав, -а, -о е. беличасш
(Вран>е, Вла). 1).
бёлнонжца ). б)ёлионица ж 1. е. йерионица,
йросшорща или зграда где се йере рубле (Петр.
Н. 1, 154).
2. оделен>е у фабрици где се ерши бел>ен>е. —
Сода се употребляв у фабрикацией стакла, сапуна
и харти)е у белионицама и бо)арству (КЦТ, 267).
бели Павле м покр. в. белаиица (Левач,
ТемниН, Ми). С. 5, 43; Свилащац, Митр. Д.;
Купиновац, Дан. Н.).
Бёлй Поток « село у Србщи, код Београда.
белискатн се ). б)слискатп се, -5м се несвр.
в. беласкаши се. — Види се по гдеко)а куЬа, како
се б)елиска и провиру)е из густиша Совик.
4, 451).
Бёлислава ж име (Пол. 1951, 13814/6).
бёпити1, бёлйм ). бщёлити, бй)елйм (имп.
бели ). би)ёли; аор. бёлй ь бй)'елй; пр. сад. бёлё-
Ки ). би)ёлёЬи) несвр. I 1. йремазиваши или бо)иши
нечим белим. — Домове ретко беле кречом, но
их више премазу)у )аким варом Пов. Ал., Дело
19, 266). Сутра Немо би)'елити купу спол>а и
унутра (Дубица, ХрваН.). Жена ... пере, ши)е,
чисти и би)ели куКу (Богиш. 3, 274).
2. йраььем, квашаьсм и сунча/ьем или иску-
вавапем чиниши белим а. йлашно, рубле; исп.
бел>ачити. — Рано рани Туркиньа 1)ево)*ка, | ...
На Марицу би)елити платно (НП Вук 2, 340).
Ал' на води тридест дево^ака, | Те девоже бело
платно беле (И., 491). Рашци ... меКу се у парет-
н>ак те за неколико времена, као и рубл>е, поли)е-
ва)у док се исперу и испаре, а то се каже рашке<
варити или би)елити (Лика и Крбава, Вул. В.,
БВ 1899, 49). б. восак. — Восак се бели дугим др-
жааем на сунцу и у води (Ми). С. 7, 115).
3. умиваши, йраши. — Па до^оше у башу на
воду, | Да би)еле преби)ело лице (НП Вук 3,
296'). Ласно Ьу преЬи Вардар воду, | Ноге бе-
леКи! (НП,_Мил. М. Ъ. 23, 407).
4. чиниши да. неко сёдй. — Да Бог да, сине,
дочекао да га имаш [сина], па да те стане белити
као ти мене! (Весел. 18, 257).
5. а. гулиши кору с дрвеНа. — Церове, грмо-
ве, и букве он )е обарао или белио (Мил. М.
Ъ. 30, 45). Ни ову сикирицу ... али се шалом
не шали да н>ом белиш родно дрвеЬе (И., 92).
б. лушшиши, скидаши кору (о воНу). — Он )е
резао и би)'елио )абуку, комадиЬ по комадиЬ,
ко)и би )о) метнуо мейу ... би)еле зубе (Кум.
3/1, 29). в. скидаши шашу с кукурузног клийа,
комишаши (Врховина, Поп. Мил.).
в. разводпаваши, сийаши воду (у вино); ига.
славити (ЦТ, 1овип. 1; Зоре 2, 22).
7. фиг. индив. говориШи истину. — Мало ди)ете
би се с)етилр, да [он] лаже, да г)авол>у ма )едну
саму не би)ели (Вул. С. 2, 117).
II — се 1. чиниши себе белим, мазаши се
белилом. — Женска се бели, да би била лепа,
да се мушком допадне (Поп. Добр. 1, 45). 1една
пегава жена ... се силно белила, да би )е стругати
могао (Петр. В. 10, 24).
2. покр. йраши рубле. — Ъе )е 1елена? —
Ено )'е на Зети би)ели се (ЦГ, Стев.).
Изр. не ~ зуба: не гоеориши ни речи, не
ошвараши усша. — КрциЬева погиби)а толико га
ожалостила, да за пуних седам дана ни)е пио,
ни зуба би^елио (Пав. 19, 194). Итали)ански
во)ници, ко)и дотле ни]есу зуба би)елили, по-
чеше да п)ева]у, да галаме (Ъон. I. 3, 175). ви
црвити ви — : нишша не гоеориши, не гоеориши
ни зло ни добро (ни црне ни беле) . — У расушеном
)0) грлу и испи]еним ... уснама пресахле ри)ечи,
па нити црни ни бщели (Нев., БВ 1906, 3). Црни
се игуман смрз'о, па ни црни, ни би)ели (Нев.,
БВ 1904, 408).
бёлити* (се) ). би}ёлитп (се), -им (се) неки>.
е. белеши (се).
Бёлй Тймок м река у исшочно) Србиу'и, десна
сасшавница Тимока.
бёлйЬ '). б)ёлйЬ, -йпа м 1. куйа од беле йечене
земле, врч. — Слуге донесоше вино и место чаша
белиНе, обичне призренске купе (Бож. Г. 6, 91).
2. шан.ир (ТемниЬ, Ми). С. 1).
3. агр. бело Просо (Далм., Никол. Ъ.).
4. (само ).) зоол. е. беовица (1а). — Н>ежни и
бли]'сди б)елиЬи ... рибе н.ему драге и присне:
скуплл^у се ... близу обала (СимиК Н. 4, 155).
5. в. белко (б) (Обр. М.).
БёлиЬ йрезиме; ига. Би)елиК, Б)елнЬ.
белица ). б)ёлица ж (ген. мн. бёлйца ). б)ё-
лйца) исп. белка 1. а. е. белка (1а). — Овцама
се да)у ... имена: жу)ка, гагьа ... белица (Грб.
С. 1, 338). Скака овца има сво)е особито име
н. пр. црна зове се гал>а, калуша (ко) а има око
очи)у црну вуну) ... белица (по лицу сасвим
бела), жу)а итд. (БогосавлепиН А., Теж. 1875,
175). (Куш. 1, 31). б. в. белка (16) (Кур. 2, 41).
в. в. белуга (Кур. 2, 41). г. е. белка (1г) (Кур.
2, 41). д. в. белка (1ок) (Обр. М.). Щ. в. белка
(1з) (Обр. М.).
2. зоон. а. «. куна Мш(е1а Гота (Ненад. 1,
115). 6. (само ).) в. мала бела чайла Еегепа (Аг-
йеа) ваггесш (Сплит, ПС 1880, 42). в. (само ').)
эмща неошровница (Ненад. 1, 149). г. в. беовица
(1а) (Сто)Ип. 1). д. в. бела ваш РесНси1и5 уевгл-
тепй (Аре).
3. бот. а. е. рунолисш ЬеотороаЧит а1р1пит
(Истра, Бор)'.), б. (само ).) в. еоловско око Ьеи-
сапшешит уи1еаге (ТуриЬ 1, 33).
4. агр. беличасшо воНе; исп. белина (11), бел
ка (4) а. бресква; исп. беловка (1) (Нак. 2, 211).
б. ]абука; исп. белвица (2), белика (2а), белка
(4а), беловка (1), бело)абука, белуника (Шул. 5).
в. крушка; исп. белила (16), белка (46) (Бор).).
г. маслина (Шул. 5). д. смоква; исп. биона*
(Шул. 5). !)• шрешн>а; исп. белика (26). — Ови
су вол>ели и некалемлене тренпье, ко)е разли-
ку)у као „слаткице", „б)елице" (Каран., Разв.
1938, 111). е. шлива; исп. белвица (2), бели|а
(1в), белика (2в), белина (116), беличица (2),
беличка, белка (4в), белошл>ива, белица. — Ту
су у ма)у ... зацрниле реске вишн>е, крушке
ранке и гшъиве б)елице по туЬим вртовима (Си
миК Н. 5, 92).
 БЕЛИЦА — БЕЛКА 445
5. мед. а. в. бледобола (Глик 1). б. в. бледо- беличаст и беличаст ). беличаст и б;е-
крвносш (Глик 1). личаст, -а, -о исп. беласт, белашан, беликаст,
6. покр. жена беле коже и косе; исп. белка (5) белшьав, беличав, беличараст, белкаст, белу-
(Лика, Аре). жл>ав, бслуж!ьав, белун>ав, белутаст, белушав,
7. покр. зем.ъа беличасше бо/е ко/а /е Поме бёлушан, белушаст, белушат, белушкав, белу-
шана с Песком; исп. белуша (2) (Херц., Митр. шкаст, белушъав, белуппьав, бел>ан2, бел>аст,
Т. 1). белкаст, белугав, белукав, белушав, белушан
8. покр. бела вуна (Уж. окр., Жун.). 1. у мало] мери вео, йомало бео. — Беличаст дим
9. а. формулар, бланкеш уойшше. — 1а Ьу вио се на бацу (Весел. 6, 145). Испод ове луске
М)енице дати ... рекне БаториН. Клаудщ'а )е мо- налази се бела, или беличаста метари)а (МатиН
рала дони)ети из очева секретара б)елице (Ъал. Г. 2, 48). У овом вечном сумраку и беличаста
6, 168). Дирекщф пошта и брзо)ава об]авлу)е кора )аворова изгледаше тамно (Ъор1). Вл. 1, 30).
... да Ке ... бити щфна брзо)анних б)слица 10 х, 2. ко/и /е свешлойлав (о коси и брковима; о
поштанских упутница 10 х (СР 1920, 50/3). човеку са шаквом косом и брковима). — 1едан,
6. жел. возна иейрава ко/а се изда/е. на формулару б)'еличаст и кршан момак, имао )е на глави во)-
за оне_ сшанице за ко/е нема изра^ених каршонских ничку капу (ТуриК 3, 75). Висок )'е то кошчат
караша. чов)ек ... плавокос и плавоок, б)еличастих ото-
10. (у атрибутско) служби, уз именице жен- болених бркова (Ан^ел. 2, 28).
ског рода) бела; исп. белац (13), белочка (6). — б сличаете и беличасто ). б)с;ш часто и
Ко)а теби велика невол>а | Те си тако рано ура- б)сличасто прил. у мало/ мери бело, йомало бело;
нио | ... Па ти се)еш белицу пшеницу (НП Вук исп. белкасто. — Пресн)ава беличасто (Ред.).
2, 7). Он узабра ружицу белицу, | Пошкропи ;е
беличасто- ). б)сличасто- сложено с йри-
крви од образа (Кост. Л. 1, 18). У пролеЬа —
девима ко/и значе во/у йоказу/е да ша во/а йрелази
китице белице (Кош. 6, 72). Над ри)еком у
у беличасшо: беличастожут, беличастожуЬкаст,
далини црнило се грмле, )ош више би]°елице
беличастомодар, беличастоплав, беличасторумен
куЬице а над шима праменови модрикаста дима
и планине у сщцегу (Шим. 7, 89). Тко не чува