RIDIGER SМIТ

UVODUGRCKE
DIJALEKTE

Prevela s nemackog
SANDRA SCEPANOYIC

IZDAVACKA KNJlZARNICA ZORANA STOJANOVICA

SREMSКl КARLOVCI' NOVI SAD
 Biblioteka
ELEMENТI
61
 R1DIGER SMIT

UVODUGRCKE
DIJALEKTE

Prevela s nemackog
SANDRA SCEPANOVIC

IZDAVACКA KNJIZARNICA Z ORANA STOJANOVICA

SREMSКI КARLOVCI NOVI SAD
•

2005
 Naslov originala
RLidiger Schmitt, Einfuhrung in die griechischen Dialekte, Wissenschaftliche
Buchge sellschaft, Darmstadt 1977, 1991'.

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад
811.14'282

ШМИТ, Ридигер
Uvod u grcke dijalekte / Ridiger Smit ; preve1a s nemackog Sandra
Scepanovic. - Sremski Kar10vci ; Novi Sad ; Izdavacka knjiZamica
Zorana Stojanovica, 2005 (Novi Sad : Buducnost). 252 str. : ilustr. ;
-

18 ст. (Biblioteka E1ementi ; 61)

-

Prevod dela: Einfiihrung јп die griechischen DiaIekte / Riidiger Schmitt. - Tiraz 1000. -
BibIiografija. - Registri.
ISBN 86-7543-100-7

Scanned by Ratio aeterna

а) Грчки језик - Дијалекти
IP - KL - FF - BU
COВISS.SR-ID 206094855
 PREDGOVOR

Izucavanje grckih dijalekata ima тасај za �irok krug

strucnjaka koji se Ьауе klasicnom starinom: za istoricare
grckog jezika i indoevropeiste, jer dijalekti mogu da im
pruZe prva uputstva za tacno odredenje porekla nekog ОЫј­
ka i njegovih mogucih srodnika; zatim za klasicne tilologe,
ukoliko se Ьауе neatickim pesnicima i piscima, odnosno
razlicitim dorskim, jonskim i eolskim knjiZevnim narecji­
mа, ili paZnju poklanjaju istoriji grckog jezika, koja je tako
tesno роуеzanа sa istorijom helenske knjiZevnosti; za isto­
ricare starog veka, takode, buduci da su oni, u pogledu pro­
stranih geografskih odnosno tematskih podrucja i dugih
vremenskih razdoblja kojima se Ьауе, а za koje nedostaju
knjiZevni izvori, cesto upuceni па originalne drevne ерј­
grafske ili numizmaticke izvore pisane lokalnim narecjima,
ali i zbog toga �to se u dijalektima ogledaju istorijat i
medusobni odnosi grckih plemena; najzad, i za epigratica­
re, numizmaticare i papirologe u tumacenju njihovih nala­
za. Уес duze vreme postoji osetan nedostatak saZetih,
uvodnih studija о grckim dijalektima, narocito takvih koje
Ы pocetnicima i onima koji nisu strucnjaci za jezik pruzile
prve, kratke informacije о izvorima i pomocnim stredstvi-

5
 та, cinjenicama i problemima u predaji grckih dijalekata.
Оуај » Uvod« - а knjiga је tako zarnisljena - obra6a se, sto­
ga, upravo pomenutoj grupi korisnika, preteZno, dakle, kla­
siCnim filolozima i istoricarima starog veka.
Ovakvo odredenje namene dela odrazilo se, razumlji­
уо, kako neposredno па izgled knjige u celini, tako i па ra­
spored materijala u pojedinostima: ovde se ne radi о novim
saznanjima, уе6 о prvom saietom i pregledno uoblice­
пот, jasno-pouzdanom vodicu, koji odvaja bitno od тanје
vaZnog, tacnije nudi mnogo podataka umesto таlо роlетј­
ke, i posebno izdvaja ono sto је provereno iz оЫlја literatu­
re о grckim dijalektima i njihovim izvorima. Sto se tice
rasporeda grade, па raspolaganju su Ыlе dve mogu6nosti,
kako se to razgovetno vidi iz uobicajenog sklopa postoje6ih
starijih prikaza grckih dijalekata: ili, strogo odvojivsi роје­
dinacne dijalekte, svaki tretirati kao celinu za sebe i tako
slagati jedan do drugog komadi6e dijalekatske stvamosti,
kao sto је to narocito slucaj u prirucniku Handbuch der
griechischen Dialekte Alberta ТитЬа (Albert ТЬитЬ), ili,
pak, pojedine jezicke fenomene pratiti kroz sve dijalekte,
dakle donekle u skladu sa njihovim geografskim prostira­
njem - modema dijalektologija је u svom najekstremnijem
vidu to smatrala jedino stvamim i potpuno је porekla posto­
јanје dijalekata - i zatim dati jednu opstu sliku tih jezickih
ројауа, svojevrstan presek kroz dija.ekte. Najznacajniji pri­
rucnik napisan па оуај nacin Ыlа Ы svakako knjiga Greek
Dialects Karla D. Baka (Carl D. Buck). Altemativa je Ыlа,
dakle, ili napraviti mozaik grckih dgalekata slaganjem ka­
micaka jednog do drugog, ili pak stvoriti viseslojnu opstu
sliku preklapanjem pojedinacnih, SliC:lO postupku kod razno­
Ьојnе stampe. Оуај poslednji nасјn izlaganja п е Ь i za re­
zultat imao celoviti prikaz grckih d i ј а 1 е k а t а, уе6 jednu
uporednu g r а т а t i k u grckih narecja, koja se nе Ы mnogo
razlikovala od neke opste istorijsko-uporedne gramatike

6
grckog jezika i prakticno Ы se obracala iskljucivo strucnja­
cima za jezik. Posto Ы to bilo u suprotnosti sa pravom па­
mепоm ove knjige, ispostavilo se gotovo samo od sebe da u
оЬш dolazi jedino prvi nacin izlaganja, koji je usmeren vise
istorijsko-filoloski, а manје lingvisticki. Svaki dyalekat se,
dakle, (и IV poglavUu) opisuje pojedinacno i tako se јеdnа
do druge njzи zasebne gramaticke skice, koje prufaju celo­
vitu sliku pojedinih dijalekata i njihovih osobina. Odabrani
postupak, koji, naravno, ponekad navodi па ponavUanje,
moze - tako se barem mепј cini - svakom korisniku nesto
da pruZi, а pre svega pocetnicima i onima koji nisu strucnja­
сј, dok је drugi nacin izlaganja, vec па osnovu izabranog
kriterijuma podele, zanimljiv prvenstveno strucnjacima za
jezik, а опоm korisniku koji trazi brz nauk о bitnim osobi­
пата jednog narecja moze besumnje premalo da ponudi.
Navedena razmatranja пито su vodila odluci da se
kao uzor za ovaj »Uvod« izabere Tumbov »Prirucnik«.
Njegova па bitno ogranicena, а ipak potpuna dokumenta­
суа zajedno sa iscrpnim bibliografskim podacima, zatim
pravilno usmeravajuca preglednost i paZljivo odmeren sud
jednodu§no su hvaUeni, а u tom prirucniku mogu se naCi i
podaci о potvrdama pojedinih dyalekatskih oblika. Upravo
u ovom poslednjem ја sam pokusao da nadmasim ТитЬа,
odnosno njegove epigone Emsta Кikersa (Emst Кieckers) i
Antona Serera (Anton Scherer), tako §to sam dosledno, sto
је moguce iscrpnije, naveo mesta potvrde, kako bih korisni­
ku pruzio priliku da ih pregleda. Nastojao sam, iz prakticnih
razloga, da to ро mogucstvu budu potvrde iz sigumo najra­
sporostranjenije zbirke grckih dijalekatskih tekstova, iz Ка­
uerovog (Cauer) Delectusa (skracenica: D), koji je preradio
Eduard Svicer (Schwyzer). U samu ovu knjigu, iz razloga
ogranicenosti prostora, пјје bilo moguce ukljuCiti i jedan iz­
bor natpisa, kao dokumentaciju i radi lak§e upotrebljivosti,
kako је to ucinjeno kod Baka. U pojedinim slucajevima

7
 odustalo se i od oslanjanja па ТuтЬа: tako sam, па primer,
vise nego ТumЬ, teziste stavio па svedocanstva lokalnih
govora, а knjizevnu upotrebu dijalekata, bilo da se radi о
Homerovom, Pindarovom ili Sapfmom jezikи, nisam in ех­
[еnsо obradio, buduCi da опа и sebe иkljucuje raznovrsne
posebne probleme. PrihvatajuCi predlog koji је јznео Valter
Porcih (Walter Porzig) (и recenziji za ThumbIScherer, Gno­
топ 32, 1960, 596), ја sam posle opisa pojedinih narecja
dodao odeljak о grupisanju dijalekata (poglavlje У). Ovaj
»Uvod«, dakle, nasuprot starijim prirucnicima, poku8ava
da napreduje od manjeg ka vecem - od dijalekatske raz­
novrsnosti do jedinstva koje јој је и osnovi. Da se рПkaz пе
Ы suvise »rasplinuo«, ovde su za prakticno izvodenje posta­
vljene granјсе, koje su navodile па to da se relativno јеdin­
stvene celine, kao sto је recimo jonski dijalekat, obraduju
jedinstveno, а пе da se dalje dele па zapadno-, centralno- i
istocnojonski; и oblasti zapadnogrckih narecja pritom sam
оЬiшпо sledio novu podelu Antonina Bartonjeka (Antonin
Bartonek) и Classification ofthe West Greek Dialects.
Као i kod ТumЬа, и sredistu izlaganja, dakle и cetvr­
tom poglavlju, nalaze se kratki nacrti pojedinacnih dijaleka­
ta, razume se и vecoj meri sistematizovani nego tamo.
Naime, svaka od ovih dijalekatskih skica podeljena je и се­
tiri odeljka, koji su oznaceni velikim slovima: L = Lite­
ratura (о odgovarajucem шјщеktи), Iz = Izvori, Is = Istorija,
0 = Obelezja dijalekta. Ove oznake sluze istovremeno Ьо­
ljem snalaZenju иnuш pojedinih odeljaka i и knjizi kao
celini. Spolja gledano, spram vecinom sliCno podeUenih
poglavUa и Tumbovom prirucnikи, ovde је doslo do sadr­
Zinskog pomeranja, utoliko 8tO su, и poredenju sa odeljcima
L, Iz, Is, oni obelezeni sa О, dakle cisto lingvisticka razma­
tranja, donekle и drugom planu. Oni se ogranicavaju па пе­
ophodne podatke i uglavnom sadrZe опо 8tO је kao osnovna
informacUa pretpostavka dalje diskusije о istoriji dijalekata

8
ili njihovom grupisanju. Nije potrebno obja.snjavati да је до
ove razlike u »odтeravanju« pojedinih odeljaka doslo pre
svega iz obzira prema »nestrucnim«, odnosno korisnicima
koji se profesionalno ne bave jezikom. Autoru preostaje
samo да se nada да се ovakav postupak naiCi па odobrava­
nje. On je, inace, posebnu pamju posvetio navodenju sto је
moguce bogatije bibliografske dokumentacije. Ogranice­
nost prostora onemogucila је, doduse, da bibliografija род
L Ьиде potpuna; imajuCi to u vidu, nastojalo se da se u
L-odeljcima - izuzimajuCi literaturu koju је valjalo роmе­
nuti па drugim mestima unutar odgovarajuce dijalekatske
skice - navedu pre svega noviji i najnoviji radovi, koji оmо­
gucavaju pristup starijim studijama; ро ovima je bilo dozvo­
ljeno nesto snamije »kopati« vec i stoga sto se obuhvatni
stariji radovi kao i odgovarajuCi odeljci, razumljivo, vec na­
vode u merodavnim prirucnicima.

9
 SPISAК SКRACENICA

1. Naslovi knjiga

Bartonek = А. Bartonek, Classification ofthe WestGreek

Dialects at the Time about 350 В. С., AmsterdamlPra­
gue 1972.
Bechtel I-Ш = F. Bechtel, Die griechischen Dialekte.
I-Ш, Berlin 1921-24, 21963.
D = DialectorumGraecarum ехетрlа epigraphica potio­
ra (»Delectus inscriptionum Graecarum propter dia­
lectum memorabilium« quem primum atque iterum
ediderat Paulus Cauer editio tertia renovata). Edidit
Eduardus Schwyzer, Leipzig 1923, Nachdruck нн­
desheim 1960.
Debrunner/Scherer = А. Debrunner, Geschichte der grie­
chischen Sprache. 11, 2. Aufl. von А. Scherer, Berlin
1969.
GDI = Sammlung der griechischen Dialekt-Inschriften.
I-IV, Gбttiпgеп 1884-1915.
Harlow = R. В. Harl0W, Eine Dialektanalyse der koischen
Asylieurkunden, рЫl. Diss. Zurich 1972.
Head2 = В. У. Head, Нistoria numorum. А Manual of
Greek Numismatics, Oxford 21911.

11
Hoffmann Ј-Ш = о. Hoffmann, Die Griechischen Dia­
lekte in ihrem historischen Zusammenhange. Ј-Ш,
Gбttiпgеп 1891-98.
Hoffmann!Scherer = о. Hoffmann!A. Debrunner, Geschi­
chte der griechischen Sprache. Ј, 4. Aufl. von А. Sche­
rer, Berlin 1969.
IG = Jnscriptiones Graecae
Jeffery = L. Н. Jeffery, Тће Local Scripts of Archaic
Greece, Oxford 1961.
Meister Ј-II = R. Meister, Die griechischen Dialekte auf
Grundlage von Ahrens' Werk: » De Graecae linguae
dialectis«. Ј-II, Gбttiпgеп 1882-89.
PMG = Poetae Melici Graeci. Edidit D. L. Page, Oxford
1962.
Schwyzer Ј-ЈУ = Е. Schwyzer, Griechische Grammatik
auf der Grundlage von Karl Brugmanns Griechischer
Grammatik. Ј-ЈУ, MUnchen 1939-71, Ј: 41968, II-Ш:
31966--68.
SylP = Sylloge inscriptionum Graecarum а Guile1mo Dit­
tenbergero condita et aucta. Ј-ЈУ, Leipzig 31915-24,
Nachdruck Hildesheim 1960.
ThumbIКieckers = А. ЈЪиrnЬ, Handbuch der griechi­
schen Dialekte. Ј, 2. АиЛ. von Е. Кieckers, Heidelberg
1932.
Thumb/Scherer = А. Thumb, Handbuch der griechischen
Dialekte. 11, 2. АиЛ. von А. Scherer, Heidelberg 1959.

2. Spisak casopisa

АА = Archaologischer Anzeiger. Berlin

AAHG = Anzeiger fur die Alterturnswissenschaft. Jn­
nsbruck

12
ABSA = Annual of the Brithish School at Athens.
London
АЕ = А рхаLO л.ОУ LlС� 'Еф"l]IA.ЕР(�. Athen
'

AeR = Atene е Roma. MessinaIFirenze

AHVL = Humanistika Vetenskapssamfundet i Lund.
A rsberiittelse. Lund
АЈРЬ = American Joumal of Philology. Baltimore
АО = Archiv Orientalni. Praha
APAW = Abhandlungen der PreuВischen Akademie
der Wissenschaften. Philosophisch-histori­
sche Кlasse. Berlin
ArchClass = Archeologia Classica. Roma
ASAA = Annuario della Scuola Archeologica de Ate-
ne е delle Missioni Italiane in Oriente. Roma
ASNP = АnnаН della Scuola Normale Superiore di
Pisa. Lettere, storia е filosofia. Firenze
вв = Beitriige zur Kunde der indogermanischen
Sprachen. Gottingen
ВСН = Bulletin de Correspondance Hellenique. Paris
ВICS = Bulletin of the Institute of Classical Studies
of the University of London. London
ВЈ = Bonner Jahrblicher des Rheinischen Landes­
museums in Bonn und des Vereins von Al­
tertumsfreunden im Rheinlande. Kevelaer
ВРЕС = Bollettino del Comitato per la preparazione
della Edizione Nazionale dei Classici Greci
е Latini. Roma
BSL = Bulletin de la Societe de Linguistique de Ра­
ris. Paris
BVSG = Berichte tiber die Verhandlungen der Ко­
niglich Sachsischen Gesellschaft der Wis­
senschaften zu Leipzig. Phil.-hist. Кlasse.
Leipzig

13
ByzZ = Byzantinische Zeitschrift. MUnchen
CPh = Classical Philol0gy. Chicago
CQ = The Classical Quarterly. London
Eclas = Estudios Clasicos. Madrid
GGA = Gottingische Gelehrte Anzeigen. Gottingen
Gl = Glotta. Zeitschrift fiir griechische und lateini-
sche Sprache. Gottingen
GR = Greece & Rome. Oxford
HSPh = Harvard Studies in Classical Philology. Сат-
bridge, Mass.
IF = Indogermanische Forschungen. Zeitschrift
fiir Indogermanistik und allgemeine Sprach­
wissenschaft. Berlin
JdS = Јоиmаl des Savants. Paris
JНS = Тhe Јоитаl of Hellenic Studies. London
JКF = Jahrbuch fiir kleinasiatische Forschung. Hei­
delberg
JOAI = Jahreshefte des Osterreichischen Archaologi­
schen Instituts. Wien
кz = Zeitschrift fiir vergleichende Sprachforschung.
Gottingen
Lg = Language. Јоиmаl of Linguistic Society of
America. Baltimore
МDAI-A = Mitteilungen des Deutschen Archaologischen
Intstituts. Athenische Abteilung. Berlin
мн = Museum Helveticum. Schweizerische Zeit­
schrift ftir klassische Altertumswissenschaft.
Basel
Mn = Mnemosyne. Bibliotheca Philologica Batava.
Leiden
MSL = Memoires де la Societe де Linguistique де
Paris. Paris
NGGW = Nachrichten von der Gesellschaft der Wissen­
schaften zu Gottingen. Philologisch-historische
Кlasse. Gottingen

14
NJ = Neue Jahrbticher filr das klassische Altertum,
Geschichte und deutsche Literatur. Leipzig
РР = La Parola del Passato. Rivista di studi antichi.
Napoli
I{А = Revue Archeologique. Paris
I{AAN = Rendiconti della Accademia di Archeologia,
Lettere е ВеНе Arti di Napoli. Napoli
IША = Revue des Etudes Anciennes. BordeauxlParis
I{EG = Revue des Etudes Grecques. Paris
I{FIC = Rivista di Filologia е di Istruzione Classica.
Torino
= Rheinisches Museum filr Philologie. Frankfurt
а. М.
IHL = Rendiconti dell ' Instituto Lombardo di Scienze
е Lettere. Classe di lettere е scienze morali е
storiche. Milano
IH'h = Revue de Philologie, de Litterature et d'Нi-
stoire anciennes. Paris
SEG = Supplementum epigraphicum Graecum. Lug­
duni Batavorum
Slo'FBU = Sbomik Praci Filosoficke Fakulty Bmenske
University. Вmо
S(,LG = Studien zur griechischen und lateinischen
Grammatik. Leipzig
SIFC = Studi Italiani di Filologia Classica. Firenze
S MEA = Studi Micenei ed Egeo-anatolici. Roma
SMG = Atti е Memorie della Societa Magna Grecia.
Roma
SPA W = Sitzungsberichte der PreuВischen Akademie
der Wissenschaften. Phil.-hist. Кlasse. Berlin
SSL = Studi е Saggi Linguistici. Pisa
IАРА = Transactions and Proceedings oftl1e American
Philological Association. Ithaca, N. У.

15
II'S Transactions of the Philological Society. Ох-
ford
uuA = Uppsala Universitets A rsskrift. Uppsala
ZA = Ziva antika. Skopje
ZFFUК = Zbornik Filozofickej Fakulty University Ко­
mеnsktЉо. Bratislava

16
 1
GRCKI DIJALEKTI
1 NЛНОVI IZVORI

1. Uvod

Grcki jezik, koji је, kao sto је poznato, jedan

saтostalni ogranak velike indoevropske jezicke ро­
rodice, od pocetka pisane predaje u velikoj meri ј е
dijalekatski podeljen, bas kao sto је i grcka zemlja
па beskrajno raznovrstan nacin izdeljena planinama
i morima. Za poznavanje ovih lokalnih narecja пај­
dragoceniji izvor su nebrojeni natpisi (ир. odeljak
2), koji jasno ukazuju па to da se grcko govorno ро­
drucje u ranijim vremenima delilo па razlicite, mа­
пје ili vise ostro razgranicene dijalekatske oblasti.
Aticki, govor Atine i пјепе blize okoline,je опај grc­
ki koji se predaje u nasim skolama i zato пат od
pocetka izgleda kao »norma«, dok ostali dijalekti od
njega »odstupaju« (ukoliko se nase zanimanje uopste
protegne do пјЉ). Ра ipak, aticki defacto predstavlja
tek jedno malo »parce« dijalekatske karte Grcke i

2 Uvod u gr�ke dijalckte 17

 prvobitno је Ыо samo ј е d а п pored mnogih drugih
dijalekata, sve dok politicka i kultuma prevlast Atine
nije i za nјеn govor izborila vodecu pozicUu. S iroko
rasprostranjena predrasuda о »normativnom atickom«
dovela je (uostalom vec kod Rimlj ana) do jedne pot­
риnо iskrivlj ene slike u proucavanju grckih dij ale­
kata, koj i su posmatrani u odnosu па aticki, umesto
da se i ovaj postavi ravnopravno uz ostala narecja.
S arenilu grcke dij alekatske karte narocito do­
prinosi i ta okolnost daje svaki osobeni govor nekog
grada ili podrucja bivao »presaden« u nove naseobi­
nе prilikom grckih kolonizacija ranog doba. Tako је,
па primer, dijalekat Korkire prakticno identican sa
оnјm u Korintu, Korkirinoj matici. Isti је slucaj sa
govorom Кirene u odnosu па onaj па Teri, а dijalekat
Tarenta, koj i j e, opet, bolj e poznat j edino zahvalju­
juci narecju njegove naseobine Herakleje, pokazuje
vrlo tesne veze sa dij alektom Lakonije, odakle su,
prema antickoj tradicij i, kolonisti dosli u Tarent.
Zato ј е iz ovoga lako zakljuciti da narecj a metropole
i kolonij e treba razmatrati zaj edno (па primer kor­
kirsko sa korintskim u IV 2 »saronski«), mada se iz
toga nе sme izvesti pravilo, buduci daje istorij a kat­
kad proticala manје pravolinij ski i bila izlozena
najrazlicitijim posebnim uticajima. Ovaj aspekt od­
nosa izmedu kolonij e i matice јо!; nikada nij e оЬиЬ­
vatno i sistematski izucavan; u odnose u kolonij ama
Velike Grcke (Magna Graecia) ирисије А. Pagliaro,
IZ problema liguistico, Metropoli е colonie di Ма­
gna Grecia. АШ del terzo convegno di studi sulla
Magna Grecia, Napoli 1964, 87-111. Оnо па sta

18
 ovakvi primeri ukazuju kao па »princip« delotvoran
и istorijskom periodu, mora daje и istoj meri vazilo i
и preistorij sko doba: tako, па primer, izvestaj i antic­
ke tradicije о naselj avanj u ostrva К ipra, koj i govore
о dolasku sa Peloponeza (za pojedinosti ир. IV 1 3
Is), nalaze svoju potvrdu u bliskom podudaranju ki­
parskog i arkadskog dij alekta.
Premoscavanje j aza izmedu оуљ brojnih роје­
dinacnih lokalnih dij alekata pocelo је tek и heleni­
sticko, а konacno se zavrsilo и rimsko doba, putem
uj ednacenog i opsteprihvacenog j ezickog oblika,
takozvanog kOini-diј аlеktа (КОLv'rl6Lал.ЕКtо�). Os­
novu ovog dij alekta cini aticki, ali su njegovom for­
miranju doprinela i ostala narecja, koj a su, opet (sa
jedinim izuzetkom lakonskog, ир. nize IV 6 Is), sa
рој ауоm ovog novog zaj ednickog j ezika, poste­
peno potiskivana iz upotrebe и jednom dugotrajnom
procesu, koj i se od dijalekta do dijalekta razlikovao
brzinom svog napredovanja. Prema tome, и istori­
ji grckog j ezika mogu se, ukupno gledano, razli­
kovati dve ероће: starija, ероћа lokalnih dij alekata
i mlada, ероћа opstegjezika, koja опи prvu smenjuje.
Buduci da оуај proces zamene otpoCinje и IV у. pre
Hr. - odlucujuca uloga и nj emu pripada uvodenju
jonskog alfabeta kao »jedinstvenog pisma« (ир. I1)­
i da, s druge strane, stanje izvora dopusta da se mno­
ga narecja bolje upoznaju tek и оуо »novije« doba (od
400. g.), za neke se dijalekte moze napisati j edino
istorij a nj ihove propasti. Ovi procesi cesto se ne daju
lako propratiti putem pisanih izvora, jer se па osnovu
natpisa mogu izvoditi tek posredni zakljucci о jeziku

19
 kojim je narod stvarno govorio, а tu posebno ispiti­
vanje u svakom pojedinom tekstu zahtevaju strani uti­
caji, snaZno izraZeni lokal-konzervativizam ili slicne
tendencije. Borba pojedinacnih dijalekata sa kojnom
- delom i sa medustepenom u vidu razlicitih opste-re­
gionalnih govora (pre svega па dorskom podrucju),
koji su zatim i sami presli u kojnu - i dalji zivot роје­
dinih narecja u helenisticko doba - u nekim slucaje­
vima mogu se naci zabelezeni dokazi za to, па primer
kod beotskog (up. IV 9 L Buttenwieser), tesalskog
(up. IV 1О L Fohlen) ili kritskog dijalekta (up. N 5 L
Кieckers (2» - ovde пе mogu biti detaljnije razma­
trani (najnoviji obuhvatan prikaz u DebrunnerlSche­
rer 3 2-50), tim pre sto se ova problematika vise tice
kojne nego samih dYalekata. Као ilustracija stvarnih
odnosa u jednom odredenom trenutku (oko 200. g.
pre Нr.) moze odlicno posluziti nekoliko natpisa iz
Magnezije (Кет [up. IV 7 L] br. 18-84) koji pred­
stavljaju odgovor razlicitih gradova na jedno magne­
zijsko pitanje. Dok prvobitno jonski gradovi (kao па
pr. Halkida), jednako kao i (razumljivo) novije па­
seobine, pisu kojnu, dotle se npr. Кnos, Korint, Kor­
kira ili Sirakuza uglavnom i dalje sluze svojim
starim dorskim dijalektom, koji је znacajnije odstu­
рао od kojne (pre svega zbog svojeg <Х vokalizma)
- -

i zbog toga је Ыо manје podlozan пјепоm uticaju.

2. Natpisi

Natpisi su vec па pocetku pomenuti kao пај­

znacajniji izvor za poznavanje grckih dijalekata, pri

20
сети taj ројат ovde treba primeniti и najsirem smi­
slu па sve sto је napisano па bilo kakvim predmeti­
та, dakle па sve sto је »epigrafsko«. То ukljucuje i
natpise па novcu (ир. pre svega Head2), komadima
gmcarUe (OO'tP<XIC<X) i vazama (ир. pre svega IV 1 6
L Кretschmer, IV 2 L Arena (2» , koji zbog svoje
malobrojnosti (ј zato sto vecinom sadrze samo јте­
па) igraju тапје vaznu ulogu, аН ponekad ipak јта­
ји presudan znacaj и pitanjima fonetike ili grafije.
Na raspolaganju патје neprocenjivo veHki broj nat­
pisa za сео vremenski raspon starog veka, i to па
ukupnom podrucju koje su Grci и to doba naseljava­
Н, kako и samoj Grckoj tako i па ostrvima i и najuda­
ljenijim kolonijama. Broj poznatih grckih natpisa
danas se procenjuje па preko 1ОО 000; najstariji, uko­
Hko su pisani fonetskim pismom (ир. poglavlje II),
spadaju jos и УIII v. pre Hr.; ako se и obzir uzmu i
natpisi па Hnearu В (ир. odgovarajuci odeljak) sa
svojim tekstovima па mikenskom dijalektu, onda se
vremenska granica pomera nazad и proslost, do da­
leko и II milenijum pre Hr. Ne postoji jedan potpuni
korpus svih ovih grckih natpisa. U meduvremenu se
odustalo od plana da se jedan takav korpus sacini и
ediciji Inscriptiones Graecae (IG), и okviru koje do
danas postoji preko 40 svezaka (odnosno tomova).
Pored IG pojavio se i citav niz drugih korpusa ogra­
пјсепЉ па natpise pojedinih gradova (kao sto su
Olimpija, Prijena, MagnezUa itd.) ili podrucja (па
pr. Krit: ир. IV 5 L Guarducci). Postoji veci broj та­
пје ili vise obuhvatnih zbirki izabranih natpisa, koji
zasluzuju paznju zbog svog dijalekta; ove zbirke
Ысе pomenute u poglavlju III.

21
 Ovde пе treba raspravlj ati о znacaju natpisa
uop8te, cij im se istraiivanj em bavi posebna discipli­
па, epigrafika. U dalj em izlaganju valj a j edino istaci
vainost tekstova natpisa za izucavanj e grckih dij ale­
kata, koja proizlazi prevashodno iz toga 8to su natpi­
si originalna obave8tenj a i nikako nisu iskvareni
rukopisnom predajom (ир. и odeljku 3 ), te se tako
mogu smatrati autenticnim svedocanstvima о stanju
j ezika и vreme svog nastanka. Upravo su natpisi ti
koj i пат omogucavanju da uvidimo raznolikost
dij alekata па grckom tlu, s obzirom па to da mnogi
dij alekti uop8te nisu na8li upotrebu и knj izevnim
tekstovima, vec samo па lokalnim natpisima, kao па
primer arkadski ili kiparski, а о mikenskom da i пе
govorimo. Oni пат takode dopU8taju (ukoliko su
datovani ili ih ј е moguce datovati) da upoznamo
razvojni put ostalih dij alekata, delom bolje nego 8to
to cini knjizevnijezik, koj i j e, kao 8to је poznato, се­
sto konzervativan i arhaizujuCi. Alfabetski natpisi su
ponekad napisani lokalnim pismima (ир. poglavlje
II); naime, za stariju Grcku је, j ednako kao dij ale­
katsko 8arenilo, karakteristicna i raznovrsnost lokal­
пЉ alfabeta: svako mesto (Ш svako podrucje) ima и
starij e doba, tj . do IV v. pre Hr., sopstveno pismo, ра
se od mesta do mesta тепјаји 8to oblici znakova
(koj i, naravno, i и istom mestu pokazuju uzastopne
razvojne stupnjeve), 8tO nj ihova vrednost (ир. nize
poglavlj e II).
Da Ы se и pravom svetlu prikazala vrednost
»kamenja« kao izvora i nj ihova, и poredenju sa ru­
kopisnom predaj om, veoma velika verodostojnost
najbolj e mogu posluziti takvi epigrami, koj i su kao

22
citati pismeno preneseni u knjige, а ciji su originali
ponovo nadeni па kamenu. Takvi »dubleti« u preda­
ji pruzaju dokaz za to da »dijalekatska pouzdanost«
tekstova u rukopisnoj tradiciji nije preterano veli­
ka i da su u njima dijalekatski oblici zamenjeni па
najrazlicitije nacine (ир. izmedu ostalog ThumblКi­
eckers 18, Hoffmann/Sherer 79d.). Evo nekoliko
primera za to:
( 1 ) Tukidid 6, 54, 7 pominje jedan oltar, koji je
Apolonu posvetio Pizistrat, unuk istoimenog tiranina,
kao secanje па svoje arhontovanje. Na пјеmи se, kaZe
Tukidid, »jos i danas« u »tesko raspoznatljivim« (Ш
»izbledelim«?) slovima «ЧА.uброtс; ура.IЧА.аОLV)
moze procitati:

JA.vfiJA.a t6 b' ђс; ap x.fic; ПЕюtоtраtос; 'Iллtоu ut6c;

ЭfilCЕV 'Ал6л.л.rovос; пuэtоu ЕУ tEJA.EVEL

»Ovo је u znak secanja па svoju upravu postavio

Pizistrat, НipUin sin, u svetilistu Apolona Pitijskog«.
Na dva паgmепta jednog mennemog simsa ovog
oltara nasli su se, 1877. godine, delovi tog natpisa (IG
Ј2 7 6 1 ), pisani jasno citljivim slovima (ир. Jeffery, ta­
bla 4, br. 37 ):

JA.VЁJA.a tOOE Ыс; арх.Ес; ПЕЮLq-r[раtос; hLЛЛLО h]uюс;

ЭЕICЕV 'Алол.Лб vос; ПvЕНL]q ЕУ tEJA.EVE�

Jezicke razlike izmedu izraZavanja па natpisu i u

literarnoj upotrebi ovde su minimalne - оЬа teksta su,
naime, па atickom - u ovom slucaju razilazenja se pre
javljaju u pogledu pisma.

23
 (2) Pausanija 5, 24, 3 ovako prenosi natpis sa
olimpijske statue Zevsa, koju su zavestali Lakede­
monjani:

БЕ�О aya� Кроvtба ZEiJ 'ОЛ:U!1ЛLЕ калоv ауаЛ!1а

[Мер 8'U!1<P ';01: t; ЛаКЕбаЧ.tO vtОLt;
.

»Primi,gospodaru,Кronov sine,Zevse iz Olimpi­

je,ovaj lepi kip,milostivog srca,od Lakedemonjana!«
Dva parceta јеdnе okrugle mermerne baze,prona­
dena u Olimpiji 1876., odnosno 1879. godine, sadrze
ovu posvetu па lakonskom pismu (ир. Jeffery, tabla
37,br. 49) u sledecem obliku (IG У:l, 1562 = D 7):

[БЕ�]Q �qv[a]� Kpov[L]c?a{L} 4Е1Ј 'ОЛ1ЈVЩ�

калоv ау аЛ!1а
hLЛЁFб[L 8'U]!-tб� 10L<Л> ЛаКЕБШ!10VLQ[Lt;]

Uporedivanje ova dva teksta jasno pokazuje ukla­

пјanје dijalekatskih osobenosti u »literarnoj« verziji u
korist standardnih (&.уа.; bez F- itd.) ili specificno ћо­
merskih oblika (LЛ.аос;).
(3) Као natpis па grobu Korincana palih u bici
kod Salamine i tamo sahranjenih,па razlicite пасinе se
prenosi (i delom pripisuje Simonidu) sledeci tekst:

& �EYE, Е1Ј'Uбр6v по,;' Evato!-tЕv ао,;" Koptv80'U,

viJv б' a!-t' A'tavtot; vdoot; EXEL �ала!-ttt; к,;Л.

»0 strance, nekad smo prebivali u vodom boga­

tom gradu Korintu,а sad nas irпа Ajantovo ostrvo Sa­
lатјпа«.

24
 Меnnеmа рlоса nadena па Salamini 1895., koja
је, па Zalost, pretrpela уеса ostecenja, cuva originalni
tekst (IG Р 927 = D 126) па arhaicnom korintskom
pismu (ир. Jeffery, tabla 21, br. 29):

[О ;ЕУЕ, Еuhuбр]оv лок' EVaLO!.tE� aatu <fорtv8б,

[VUV б' a!.tE Аtа]У1Щ [yaao� EXEL LаЛ.а!.tL�]

Dorizmi лака = лоtЕ i -!!Е<; = -!!ЕУ ocigledno Stl

standardizovani; па zalost, upravo tamo gde Ы trebalo
da stoj i ekvivalent atickog �EYE tekst nije sacuvan.
Jednako kao 8to su za upoznavanje lokalnih dija­
lekata natpisi (izuzimajuci јаупе dokumente sa пјЉо­
vim sluZbenimjezikom) izdasniji nego literami izvori,
oni su, isto tako, kao sto је tlpravo pokazano, i »auten­
ticnije«, verodostojnije preneseni. Razume se da greske
ргауе i klesari (pecatoresci, umetnici koj i oslikavaju
vaze i drugi), koj i cas mogu da pogre�e и pisanju, cas
Ја ispuste neki znak itd. Ра ipak, posto su se vecinom
tako reci jedino oni bavili predajom tih tekstova, koji
l1isll generacijama iznova prepisivani (eventualno i
(Irllgim pismom), ovde SLl »izvori gresaka tl rukopisi­
та . gotovo svedeni па minimum« (ThumbIКieckers
. .

\4). Druge greske, koje se cesce pojavljuju, јmаји, па­

protiv, znacajnu infonnativnu vrednost: tako, па pri­
"ЈСГ, odstupanja od pravopisnih pravila (»pisi kao sto
)!,ovoris« је и drevnoj Heladi, kao i danas, Ыlа deviza
ol1ih koj i su imali poteskoca sa ortografijom) ukazuju
Ila fonetske promene, koje za glasovnu istorijtl mogu

I)itijednako znacajne kao i pravopisna kolebanja ili iz­

IIIспе (pre svega uvodenje jedinstvenog alfabeta; ир.

25
npr. IV 9 О 3). Obuhvatni materijal па atickom dija­
lektu pru.za ovde, svakako, najranija svedocanstva,
kao 8to to uverUivo predocava narocito Teodorsonova
(Teodorsson) studija (ир. IV 1 6 L). Naravno, treba
uvek imati и vidu da karakter natpisa utice па oblik је­
zika: javni dokиmenti, cesto sastavljeni od strane dr­
zavne administracije, ро pravilu su jezicki brizljivije
redigovani nego privatni natpisi, recimo па nekom
nadgrobnom spomenikи. Samo и odredenim slucaje­
vima, па primer kod starih atickih natpisa па vazam a
јlј тlоојћ k1etvenih tablica (tabellae defixionum , ир.
IV 1 6 Iz), smeju se па osnovu natpisa donositi zakljuc­
ci о svakodnevnom narodnom govoru koji mi danas
zovemo »dUa1ekat«, dok anticki termin БLал.ЕКtо<;
nјје omacavao samo »lokalnujezicku osobenost« vec
pre svega i razlicite knjizevne govore.
Ako Ы и pogledu dijalekatske verodostojnosti
trebal0 napraviti razlikи vec prema vrstama natpisa,
onda su odredeni tekstovi posebno »sumnjivi«: (а)
metricki natpisi, koji sa тanје i1i vi8e uspeha ро­
draZavajujezik pesni8tva (pre svega ера) i1i ти dodaju
domace primese; (ь) takvi natpisi koji su nastali izvan
odredenog dij alekatskog podrucj a, 8to istovremeno
maci da su ih nacini1i k1esari »drugog jezika«, npr. и
mestima sa panhelenskim svetili8tima kao 8to su Delfi
- и vecem obimu ир. с. D. Buek, »ТЬе Interstate Use
of the Greek Dia1ects«, CPh 8, 1 9 1 3, 1 33-1 59; (е)
natpisi koji su sacuvani и тlоојт prepisima i pokazu­
ји make modemizovanja; (d) oni natpisi koji, preteZno
tokom veStacki arhaizujuce faze carskog doba, ро-

26
draiavaju (пе vise zive) dijalekte i pritom па razlicite
пасјпе oblike kojne pogresno prevode и (pseudo-) di­
jalekatske forme.

3. Knjizevni izvori

Usled enormnog porasta broja epigrafskih spo­

menika, knjizevna dela kao izvori za grcke dijalekte
sve viSe su potiskivana и drugi рlап, iako se poznava­
пје grckih narecja, па pocetku istrazivanja и ovoj оЫа­
sti и XIX vekи, najpre и potpunosti zasnivalo па njima.
Daleko od toga da su sva narecja Ыlа и knjizevnoj
upotrebi: kao knjizevni dijalekti vaZnu ulogu јтаји
jonski Gezik ера, elegUe i najstarije umetnicke proze) i
aticki Gezik aticke komedije i aticke proze); pored пјјћ
literarnu primenu јтаli su i lezbljanski (Alkeja i Sap­
fe), j edan slucaj beotskog (pesnikiцje Korine) i razliCite
podvrste dorskog dijalekta (и horskoj lirici i horskim
pesmama aticke tragedije, и sicilskoj komediji i и тј­
ти). Upotrebljivost ovih literarnih izvora za obavesta­
vanje о lokalnim dijalektima је па razlicite nacine
ogranicena; ovde сето иkratko govoriti о tome. S jed­
пе strane, knjizevna dela kao umetnicka dela пе preno­
se vemo govorni dijalekat (пет. »Mund-Art«: »usmeni
паСјп«) vec i zbog toga sto knjiZevna upotreba vodi jed­
пот pisanom jeziku, koji se и izvesnom smislu »zamr­
zava« па odredenom stupnju svog razvoja, ako пе i
jednom »naddijalekatskom« vestackom jezikи, koji и
sebi оЬј edinjuj е pojave iz razliCitih narecja, kao sto је

27
to slucaj sa jezikom ера, aticke umetnicke proze ili sa
kOini-diјаlеktоm. S druge strane, knjiZevna dela, јzшi­
majuci papiruse, preteZno su predavana putem rukopi­
sa i zbog toga su bila izlozena svim mogucim izvorima
gresaka и rukopisnoj predaji. Visestruko prepisivanje
dovodilo је do manје ili vise mehanickih gresaka и pi­
sanju. Medutim, prvenstveno su dija1ekatski tekstovi ili
pojedinacni dij alekatski oblici, ukoliko su bili »razwn­
ljivi« рјsзru koji ne poznaje dijalekat - svesno ili nesve­
sno - Cesto prilagodavani »normi« ovog prepisivaca Ш.
atickom, kojni itd.) i па taj nacin svakako bivali iskva­
reni. А ako neupuceni prepisivac takve dijalekatske
oblike nije razwneo, oni su Ыуаli iskrivljeni ili okrnje­
ni. Na d�alekatskи knj izevnost, и pogledu uoblicava­
nja teksta, utica1a је pored toga i svesna filoloska
delatnost уес и starini, osobito и aleksandrijsko doba.
Celokupnoj literaturi napisanoj па jednom narec­
ји pridruZuju se, zatim, i dijalekatski pasaZi ili citati и
nedij a1ekatskim izvorima, pre svega и atickoj knjizev­
nosti. То narocito узZј za likove и komediji koje govo­
re odredenim narecjima - skolski primer је Megaranin
и Aristofanovim Aharnjaniтa (ир. IV 2 Iz) kao i za
-

isprave koje istoricari navode prema originalu, onako

kako izvomo glase па lokalnom dijalektu. Као dodatni
Cinilac nepouzdanosti, pored opstih gore уес navede­
nih, istraZivacu dijalekata namece se i pitanje koliko
verodostojno је doticni autor uopste preneo strani dija­
lekatski tekst (up. za оуо primere u odeljku 2!); kod
tekstova komedija to prakticno znaCi ispitati и kojoj
meri pritom imitacija i preterana karikatura namerno
kvare sliku.

28
 Bez izuzetka valja kriticki ocenjivati опи dijale­
katskи literaturu koja za svoj nastanak јmа da zahvali
vestacki arhaizuju6im tendencij ama carskog doba i
koja pokиsava da ozivi odavno iscezle dij alekte. Takvi
su, па primer, pseudo-lezbljanski epigrami pesnikinje
ВаЉi1е (ир. ЈУ 11 Jz). Vrednost ovakvih tvorevina kao
dijalekatskih izvora је mаlа, budu6i da se опе zbog
svojih hiperdijalekticizama pokazuju kao vestacke (ka­
da se npr. i at. ТЈ < *ё pogresno »dorizuje« u а). Опе
ipak mogu biti interesantne kao indirektna svedocan­
stva о znanј јmа koja su u vreme njihovog nastanka
gramaticari posedovali о datom narecju (ир. nize ро­
glavlj e 4).

4. Izvestaji gramaticara

м е i s t е r 1 26-31; Т h u m Ь/К i е с k е r s 20-27; R.

С а 1 а Ь r е s е, 1 grammatici antichi е i dia1etti greci, AeR N. S.
12, 1967, 159-165; R. Pfe i ffe r , History ofC1assica1 Scho-
1arship. From the Beginnings to the End ofthe Hellenistic Age,
Oxford 1968; nemacki prevod: Geschichte der k1assischen
Phi1010gie, Reinbek Ьеј Hamburg 1970
О. Н. S с h а е f е r, GregoriiCorinthii et a1iorum gram­
maticorum 1ibri de dia1ectis linguae Graecae, Lipsiae 1811;
М. S с h m i d t, Hesychii A1exandrini 1ехјсоп. Ј-У, Јепа
1858-68, Nachdruck Amsterdam 1965; О. B o 1 0 g n e s i ( 1),
Su1 щ:рl {)ЩЛЕКtwу di Gregorio di Corinto, Аеуиm 27,
1953,97-120; О. В о 1 0 g n e s i (2),Compendi inediti di dia­
letto10gia greca, ВРБС N. S. 2, 1953, 41-75; К. Latte, Не­
sychii Alexandrini Lexicon. I-II (А-О), Наипјае 1953--66;
О. В о 1 о g п е s i (3), Antichi documenti di dialetto10gia gre-

29
са е di lessicografia erodotea, ВРБе N. S. 8, 1 960, 53-80; О.
М а z а 1, Бin Traktat iiber den dorischen Dialekt, ByzZ 58,
1965, 292-3 05; Ј. В. Hai n s w o r t h , Greek Views of Greek
Dialectology,ТPS 1967,62-76; S. А. е е п g а r 1 е (1), Апо­
пуmј Vaticani compendiиm de dialectis Graecis, RIL 104,
1 970,19-60; S. А. е е п g а r 1 е (2), Attribuzione di un сот­
pendio sul dialetto јопјсо а Мапuеlе Moscopulo, Асmе 23,
1970, 71-80

Као i celokupna nauka о grckom j eziku, tako је

i izиcavanj e dijalekata (uр. narocito Calabrese, На­
insworth) proizaSlo iz homerske filologije. Specijalni
recnici za retke Homerove reci koje se уј8е ne upotre­
bljavaju (уЛ<.300Ш) pominju se ј08 и V veku. Pojedi­
nacna zapa.zanja i obrazlozenja и vezi sa dUalekatskim
cinjenicama mogu se naci, delom povezana sa etno­
grafskim predanj ima, kod pisaca kao 8to su Herodot
(uр. nize IV 1 5 Is) ili Platon (и Kratilu: uр. IV 1 5 0 9);
najvaтije odeljke sadrze »loci selecti« и D 3 89-402.
Naj starije delo pod nazivom ЛЕР!' ОЮЛЕКtоu, сјјј Ьа­
rem naslov poznajemo, napisao је sofista Antisten.
Zatim su se и helenisticko doba »Aleksandrinci« siste­
matiCnij e Ьауili filol08ko-gramatickim proucavanj ima
(uр. najskorije Pfeiffer). То 8to su se оуј uсепј ljudi za­
nimali i za narecj a ЬПо је uslovljeno пјјЬоујт radom
па knj izevnim tekstovima, delom napisanim i па dija­
lektima, koje su sakupljali, izdavali i komentarisali.
Jedva da se ne8to sacuvalo od spisa оуљ aleksan­
drijskih gramaticara, tako da о njima dobijamo odvec
nepotpunu slikи putem zakljucaka ili rekonstrиkcUa
па osnovu kasnij ih gramaticarskih dela iz carskog ili

30
vizantij skog doba, и kojima је sve predaSnje marUivo
iskorisceno i prepisano. Nekim strucnim dij alektolo­
skim radovima znaтo, opet, jedino naslove, па primer
ЛЕРL ОЮЛЕк:ttov Dionisija ЈатЬа ili Filitine ataICtoL
ул.Wоош. Situacija nјје drugac�a nј sa istraZivaCima
dijalekata Filoksenom i Trifonom (оЬојјса poreklom
iz A1eksandrije i aktivna па prelazu iz stare и novu eru)
kao nј sa dijalektoloskim delima Ароlоnјја Diskola­
prakticno sve је izgubljeno. Obavestenje о graтati­
carskim znanjima о jednom odredenom dijalektu moze
se indirektno dobiti i preko poznog, uceno-izvestace­
nog podrazavajuceg d�alekatskog pesnistva (ир. gore
odeljak 3).
Stanj e predaje poboljsava se tek za narednu, vi­
zantijsku ероћи, u kojoj su, zahvaljujuci epigonima
koji su vredno sakupljali sve dostupne izvore, nastali
veliki prirucnici pod naslovom ЛЕРL оюл.Ек:tffiV. Ме­
du njima је naj obuhvatnije del0 Grigorija iz Korinta,
nadbiskupa и ХIIIXIII veku (ир. Schaefer), koje se
preteZno oslanja па Jovana Filopona (»Graтaticara«).
Pomenuto del0 prevazilazi niz drugih, vecinom anо­
nirnnih radova [ир. pre svega spisak i nove nalaze и
Bolognesi (1) (2) (3), Cengarle (1) (2) i Mazal], koji
prema poraznom sudu u ThumblКieckers 24 pred­
stavljaju jednu »nesredenu gomilu dijalekatskih Ье­
leski«.
Izucavanje grckih dijalekata od pocetka se svodi-
10 pretezno па glosografiји (ир . gore), sto ima za ро­
sledicu to da Ы istraZivac и ovoj oblasti mogao sa
uspehom da rekonstruise takve zbirke glosa i leksiku

31
 koja iz njih proizlazi, samo kada Ы situacija sa njiho­
vom predajom bila nesto bolja. Leksikon Hesihija iz
Aleksandrij e, nastao и V v. posle Hr., predstavlja zbir­
ku anticke gloso- i leksikografije, koja ima neprocenj i­
vu vrednost (s obzirom па masovni gubitak ovakvih
dela) i za proucavanje grckih dijalekata, i to пе samo
па podrucju leksickog blaga. Ovaj leksikon nas, medu­
tim, па svakom koraku suocava sa posebnom vrstom
problema и predaji (postoj i j edan j edini, vrlo mlad ru­
kopis) [ир. Schmidt, Latte].
Кnjizevni dijalekti, sa Homerovim jezikom па
celu, cinili su ishodiste i polaziste anticke grcke dija­
lektologije: iz takvih izvora su, naime, gramaticari
aleksandrijskog i poslealeksandrijskog doba preteZno
dobijali svoj a znanја i svoje navode. Nasuprot njima,
zapaZanja о »govomim« (пе-knј iZevnim) narecj ima
su brojcano daleko и drugom planu, kao, primera radi,
gramaticarsko исепје о eolskom akcentu, baritonezi
(ЈУ 1 1 О 1 ). Medutim, и pojedinim slucaj evima niје
moguce razluciti da li neki podatak potice iz literarnih
izvora ili iz posmatranj a govomog dijalekta.
Vrednost ili bezvrednost gramaticarskih izvesta.j a
najbolje se moZe proceniti uporedivanjem sa auten­
ticnim svedocanstvima natpisa .. Tako је, па primer,
vec Arens (ир. III) utvrdio da kod pojedinih reci ra­
vedenih и Hesihijevom leksikonu росеtnо г- treba
ispraviti и Р-. Koliko vredi obavestenje јеdnе sholje
uz delo Dionisija Traeanina (ир. Grammatici Graeci
Ј:III 1 87, 5) da se F moZe naci samo kod Веосanа, la­
konaca i Eolaca, pokazuj e tek j edan pogled па spislk

32
potvrda digame (F) па natpisima, koji daje Arena (IV
6 L) 33-1 1 0! Mada uvek treba imati и vidu da su se
gramaticari - barem oni stariji - mogli slиZiti znatno
bogatijim rukopisnim izvorima i natpisima nego mi,
treba, s druge strane, takode naglasiti da se и gramati­
carskim spisima nalaze i razni ocigledno pogresni ро­
daci, kao па pr. taj da se и dorskom kaie ELKOtL (prema
at. E'LKOOL umesto pravilnog FLKatL: uр. IV 3 О 8, IV 5
0 5, IV 6 О 5).

3 Uvod u greke dij.lekle 33

 II
GRCКAPISMA

Alfabet

А. К i r с h h о f f, Studien zur Geschichte des griechischen

Alphabets, GШегslоh
41887, Nachdruck HildesheimINew
уork 1973; F. W i е d е m а п п, Zu Kirchhoffs Karte der grie­
chischen Alphabete, Klio 8, 1908, 523-526 (dodatak tome:
Klio 9, 1909, 364d.); Ј е ff е r у passim; М. G u а r d u с с ј,
Epigrafia greca. I-П, Roma 1967-69; G. Р fo hl (izd.), Das Al­
phabet. Entstehu ng und Entwicklung der griechischen Schrift,
Darmstadt 1 968

U jednom do danas spomom trenutku, mozda

krajem 11 milenijuma, а najkasnije и УIII у. pre
Hr., Grci su preuzeli fenicko pismo (и odgovaraju­
сет obHkи i redosledu znakova) zajedno sa navika­
та и pisanju (smer pisanja) i nazivima slova. Za
OP8tu problematikи istorije alfabeta, koja se ovde
moze zanemariti, ир. pre svega Jeffery, Pfoh1. Nasu­
prot semitskom uzoru sa njegove 22 oznake za kon­
sonante, grcki »praalfabet« је bitno pobolj8an time
8to nе predstavlja samo konsonante i па taj nacin tek

34
рulш »glasovnu skelu«, vec promenom vrednosti fe­
nickih znakova za one glasove koji grckom nedosta­
ји, dobija oznake i za vokale i tako omogucava vemo
pren08enje glasovne vrednosti izgovorenih reci. Prvi
grcki alfabetski niz moze se rekonstruisati па sledeci
nacin (nе uzimajuCi ovde и obzir prvobitne oblike
znakova):

А, В, Г, д, Е, F, Z, Н h, е, 1, К, Л, М, N,
= ::: =

s (?), О, П, 9, Р, �, Т, У.

Tokom dalj eg grckog razvoja ovom nizи su nа­

knadno pridodati znakovi Ф , Х, ч1 i delom Q, spo­
radicno i Т ())sampi«), а и arkadskom И = s (ир. IV
12 О 7).
Ovaj ))pragrcki alfabet« se и pojedinim grckim
oblastima od pocetka upotrebe pisma razvijao па raz­
licite nacine, tako da se и istorijsko doba usled jako
izraZenog partikиlarizma, sasvim и sk1adu sa dijale­
katskom situacijom (to је narocito uoclj ivo i и pogledu
imena meseci!), javlj a veliko mn08tvo 10kalnib alfabe­
ta koji delom jedni od drugih znatno odstupaju. Ova­
kvo stanje biva prevazideno tek и toku IV v. pre Hr.,
nakon 8to su Atinjani, и vreme Eиklidovog arhonto­
vanja, и slliZbenu upotrebu uveli jonski alfabet grada
Mi1eta. Ostale drZave povele su se za ovim primerom,
8to је dovel0 do nastanka ))jedinstvenog grckog a1fa­
beta«, opet donek1e naporedo sa jezickim razvojem,
koji otprilike и isto vreme i takode pocev od Atine i
sam pokazиje teZnju za ијеdnасаvачјеm (koini-dijale-

35
kat). Uvodenje ovog »jedinstvenog alfabeta« izazval0
је па pojedinim mestima visestruke pravopisne pro­
теnе, koje mogu da pruze уаznе pokazatelje о glasov­
пој istoriji doticnog dijalekta (ир. gore I 2 i IV cesce,
npr. IV 9 О 3 i 4).
Stariji »lokalni alfabeti« (ир. pre svega Jeffery,
Guarducci) и znatnoj meri su роуеza.nј sa postojanjem
lokalnih (domacih) dijalekata i stoga јЬ, pre svega
zbog njihove velike starine i slabije izraZenog uticaja
»spolja«, d�alektolozi svakako moraju иzeti и obzir.
Oni se medusobno razlikuju preteZno и pogledu uро­
trebe dodatnih znakova (ир. gore) i naCina оЬеlе­
zavanja glasovnih grupa ks, ps, аН i usled odvojenog
fonetskog razvoja pojedinih dijalekata (npr. promena
vrednosti znaka Н = h [Нёtа] и н = ё [Eta] и таl0-
azijskom jonskom zbog ranog gubitka aspiracije [h]:
ир. IV 15 О 11). OslanjajuCi se nacelno па Кirhofa (а
prema Ьојата па preglednoj karti и njegovoj knjizi)
ponaosob razlikиjemo sledece alfabete:

1. jиmogrcke »zelene« alfabete па Кritu, Меlu i

Teri (bez Ф, Х, З, \11) ; 2. »tamnoplave« alfabete
Маlе Az�e, ostrva naspram njene obale (ali bez Roda:
uр. Wiedemann), severnog Peloponeza i njima pripa­
dajucih kolon�a (sa Ф = рћ, х = /С', З = ks, \11 = ps); 3.
»svetloplave« a1fabete sevemih Кiklada i Atike (sa Ф
ћ
= р , х = lC', аlј bez З, \11 ) ј, najzad, 4. zapadnogrcke

»crvene« alfabete ostatka grckog kopna i ЕиЬеје za­

jedno sa donjoitalskim kolonijama, kao i Roda (sa
Ф = рћ, х = ks, \11 = /С').

36
 -
а е i о u

Ж )tE- )\( � Ј"

\) �
у

w )л( I )' ( t

r s2 � .Ј � )�
( � 8 L + (u)

m >"( � у ф �

п т I�I Ј. 7/' >:

р f S � 5' �

t. � � t F F.i
k 1 � У fl �
5 V � � � )k
z )�za7 ��
х )( (-f
1. Кiparsko sZogovno pismo
(Nопnаlпi silabar; prema: О. Masson, Les inscriptions сћургјо­
(,'S syZZabiques. Recueil critique et соmmеnМ, Paris 1961, 5 8).

37
 Kiparsko slogovno pismo

т h um b/S c h e r e r 1 50-15 5 ; О. М а s s о п, L es ins­

c riptions c hy p riot es syllabiqu es. Recu eil c riti que et c omm en­
te, Paris 1 961

» Standardizovanim« grekim (alfabetskim) pismom

nisu se, ipak, sluZila sva plemena: Grci sa Кipra imali
su vlastiti sistem pismena, ј еdnо slogovno pismo koje
је upotrebljavano do pred kraj III v. pre Нr. па gotovo
svim natpisima па njihovom idiomu, kao i и tekstovi­
та па pregrekom, tzv. »eteokiparskom« jezikи. Prema
svom nastanku, ovo kiparsko slogovno pismo pred­
stavlja јеdan mladi sporedni oblik и razvoju kritskih Н­
nearnih pisama (ир. nize), koji је prvobitno stvoren
svakako za potrebe eteokiparskog, а tek пaknadnо је
prenet i па greki jezik. Na ovaj паејп se, nesumnj ivo,
najprikladnije mogu objasniti »slabosti« koje su einile
da se ovo pismo pokaZe tek delimieno podesnim za
predstavUanje jednog grekog, naime kiparskog dija­
lekta (ир. IV 1 3). Оо desifrovanja ovog silabara doslo
је izmedu 1 871. i 1 875. godine, zajedniekim podиhva­
tom vise nauenika (ир. Masson 48-5 1 ).
Radi se о јеdnот eisto fonetskom slogovnom pi­
smu (ир. str. 37, slika 1 ) sa rastavljanjem reCi (koje izo­
staje kod tesno povezanih reei, odnosno »slika-reei«) i
56 oznaka za 5 vokala (а, е i, о, и) i otvorene slogove
(ta, te, ti, to, tu itd.). Ovo pismo, izmedu osta1og, пе
razlikиje odnos zvuenosti i aspiracije kod oklиziva
(zvueni Ь, d, g spram bezvuenih р, t, k i aspirovanih р,
Р, J(l), baS kao ni duZinu vokala, zatim пе obelezava
duple konsonante i nazal pred konsonantom, sto pone-

38
kad moze znatno da oteza Citanje tekstova (ир. npr. IY
13 О 22). Nasuprot tome, diftonzi se taCno beleze а
zavr8ni konsonanti pi8U se sa e-znakom odgovaraju­
ceg reda (pa-si-lе-u-sе/�аОLл.Еur; ICS 217, 4); kod su­
glasnickih grupa beleze se svi clanovi, i to znakom
koji sadrZi vokal o:r;og sloga kojem doticni konsonant
pripada (8to ј е bitno za utvrdivanje granica slogova),
npr. po-tо-li-sеlлtо'л.Lr; ibid. 2 (sa tautosilabskim лt-),
ka-si-kе-nе-tо-sеIКдОL-УVЕtоr; ibid. 3 (sa tautosilab­
skim -уу-), a-rа-ku-rоiO.р-уuрб ibid. 6, mi-si-to­
-nеl!!ш-80V ibid. 4 (sa heterosilabskim -ру-, odnosno
-08-). Lokalne razlike kod pojedinih znakova snaZnije
su se ispoUile tek u poslednje vreme, prevashodno
zahvaljujuCi istrafivanjima koja је sproveo Mitford
(ир. IY 1 3 L). То se narocito odnosi па Paf na jugoza­
padu Кipra, gde su tekstovi, suprotno tada8njoj normi,
pisani sleva па desno i gde razliciti razvojni stupnjevi
lokalnog silabara vidno odstupaju jedni od drugih.

Linear В

М. У е п t r i SI Ј. C h a d w i c k, Documents јп Мусепае­
ап Greek, Cambridge 1 956, 2 1 973
(autor Ј. Ch. ; u sklopu toga
28-66: The Мусепаеап writing system , sa dopunama u
3 87-395 ); Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Linear В. Die Entzifferung der
шуkепisсhеп Schrift, Gottingen 1 959; т h u m b/S c h e r e r
3 1 6-323; Е. V i 1 Ь o r g, A Тепtаtivе Gгаmшаг оf Мусепаеап
Greek, GбtеЬогg 1 960 (и sklopu toga 24-39: Тhe writing sy­
�tem) ; А. Н е u Ь е с k, Aus der Welt der fii.ih g riechischen Li­
Ileartafeln, Gбttiпgеп 1 966 (и sklopu toga 1 3-24 : Schrift) ; М .
' " е ј е u п е , Les syl labogrammes В et leur transliteration, М ј-

39
nos 1 1 , 1 970, 73-98; Ј. С h а d w i с k (2), L inear В, C urrent
Trends in L inguistic s. Уоlшnе 1 1 , The HaguelParis 1 973,
537-568.

Jedini od grckih dijalekata koji пат је poznat jos

iz II milenijuma pre Нr. је takozvani »mikenski« (ир.
IV 1 7), dija1ekat hЩаdа tekstova iz kasnominojsko-mi­
kenskog perioda росеу od ХУ у. napisanih kritskim
linearnim В pismom. Оуо pismo se, preko jednog sta­
rijeg, a1i takode уес linearnog pisma (takozvanog » Iine­
ara А«), razvilo iz kritskog » hijeroglifskog« slikovnog
pisma (poznati su raz1iCiti tipovi kao i nekoliko poseb­
nih, lokalnih oblika ovog pisma). Linear В је pretemo
upotrebljavan za arhivsku i upravnu dokumentaciju
(inventare, knjizenja i tome sliCno). Englezu Majk1u
Ventrisu (Michael Ventris) poslo је za rukom 1 952.
godine da u sшtinskim tackama desi:fiuje оуо pismo
(ир. Chadwick ( 1 ) (2» , 8to је bilo, i do danas ostalo,
jedno od velikih pionirskih dostignuca nauke о starini,
cak i ako jos uvek nije opste prihvaceno.
Radi se о slogovnom pismu (silabaru) pisanom
sleva па desno, sa razdvaj anjem reci. Onо sadrzi 89
poznatih glasovnih oznaka (oznaka za slogove, silabo­
grama) za pet vokala (а, е, ј, о, и, kao i »dublete« ро­
put а2) i otvorene slogove (ta, (е, ti, 10, tu itd., аН i za
neke »kompleksne znakove« kao nwa, dwe, pte i niz
»dubleta« kao ри2 , raJ Slogovna vrednost sesnaest,
ро pravilu rede zastupljenih znakova, ostala је neraz­
jasnjena (ир. u celini str. 4 1 , slika 2, prema »Salaman­
са Convention«, sporazumu mikenologa prisutnih па
5 . medunarodnom susretu mikenologa u Salamanki

40
 16
: 1- .5t
31

l
46
�
61
К.
76
ча sa је о ra. iL
: .1.
17
оа ..L
32

ЧО 1- А
4-7 . 62
pte
М
_
77
ka
@
-

18 33
f 4-8 Х
63 78
: 1- 't ra, nwa �j @
M� че

i
19 34-
� Ш М.
49 64- 79
\е
., �
05 20 35 50 65
to _
f .0 t 1.- d рц
и1\ :. ll
06 - 21 36 66 81
l lIL
51
па ..L чј l' јо du 'а. JIL ku �
07 iii 22 37 52 67
CIi ....L 1" ,ј .А. Jt
по ki :!i.
82
�
,ч 53
� .1:. k .l lfu
38
.AL
23 68 83
mu L • ri .....

09
se
\W 1J's24
пе
39
А Ji
54
wo
69
'ц sf
·84
_ -'- рј -

�O 1.. U\U 55 70 85
JL .1! .2..
25 40
wi пц ko ац
��
-1 -
..
26 71 86
1- }�\ JL �
11 56
1 cf
41

ро - ru .ј dwe 1

27 -< 57 87
� 1- ro 1..
42
wu .1i. lL
ј.
72

ре .l. twr 1.
28 73 ·88
13
�
111. _ ј 1.
43
ој Ж �
58
su тј Ji -

)tf. 59 89
14
do...l 29
J>IIt
W
-L-
44
kc J!.l. .t.
'а
74
zc 1- iL
'I � 90 .�.
2-
75

К .1:.
60

��
30
пј :t d. <а we dwo liJl
91
• Numcri
dclcti twu �

2. Linearno В pismo (»Salamanca Convention«;

prema: Minos 1 1, 1 9 70, XVIl).

41
 1970.; ир. Lejeune kao i sliku koja prati zakljucak sku­
ра: Minos 1 1, 1 970, ХУН = ovde slika 2). Osim toga,
Linear В sadrZi i oznake za reci, takozvane »ideogra­
mе«, kao i simbole za brojeve, meru i tezinu. Ра i ро­
red svega toga, linear В ј е mogao tek vrlo neprecizno
da reprodukuje mikenski grcki; u poredenju sa kipar­
skim slogovnim pismom, оп ј е manје podesan za to.
Njegove glavne »slabosti« su nerazlikovanje odnosa
aspiracije (ko-tо-nо-о-koIКtoLVООХЩ,) kao i odnosa
zvucnosti (a-nа-kе-е;аvа.УЕЕV), osim kod dentala (d-red,
pored t-reda), zatim nerazlikovanje likvide 1 od r (ka­
-ru-kеIКd р1ЈКEL pored do-е-rаIбоЕ"А.d ) i dшiпа kod
vokala (po-sе-dа-оIПООELЬd Б V spram po-se-da-o­
-nоIПООELЬd ОVос.;). Linear В, uz to, пе belezi gemi­
nate (а-ре-а-salалюоаа.) ni zavrSne konsonante (ир.
prethodne primere) bas kao ni konsonant koji se nalazi
pred drugim konsonantom i zatvara slog (ko-ri-tоIКо­
pL У80С;) - ukoliko se radi о okluzivu, granica sloga
nalazi se svakako ispred cele grupe, па primer u de-ki­
-Si-VОЈдЕ;LFоС;: ир. Heubeck 15d. Ne beleze se, takode,
ni pocetni spiranti pred konsonantima (pe-тО/ОЛЕР!Ю)
niti (ali пе bez izuzetka) drugi deo i-diftonga (di­
-wеЈдLFEL), za raz1iku od u-diftonga Cije-rе-u!tјЕрЕ1ЈС;).
Ocigledne su lokalne i, narocito, takode individualne
razlike, koje cak dopuStaju da se razlikuju »ruke« ро­
jedinih pisara.

42
 III
ISTORIJAT PROUCAVANJA,
POMOCNA SREDSTVA

1. Istorijat proucavanja

А. Т h и m Ь, Die griechische Sprache, Geschichte der in­

dogermanischen Sprachwissenschaft seit ihrer B egrundung
durch Franz Ворр. I I : Die Erforschung der indogermanischen
Sprachen. 1, Stral3burg 1 9 1 6, 3-1 26; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli stu­
di di dialettologia greca, AeR N. S. 1 1 , 1 966, 49-59; W.
C o w g i l l , Ancient Greek Dialectology in the Light of Myce­
naean, Ancient Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles
1 966, 77-95 ; А. L 6 р е z Е i r е, Panorama actual de lа dialec­
tologia griega, EClas 54, 1 968, 287-305; 1. М. Т r о п s k i ј,
Voprosy j azykovogo razvitija v anticnom obScestve [Pitanja
j ezickog razvoj a и antickom drustvu], Leningrad 1 973 (и sklo­
ри toga 3-{i3 : 1. Greceskie dialekty i ich izucenie [Grcki dija­
lekti i nj ihovo izucavanj e]).

Ono sto se od izvestaja antickih gramaticara о

grckim dijalektima (ир. gore 1 4) sacuvalo do kaznovi­
zantijskog perioda cinilo је osnovu filo1oskih manja о
tome i medu »modemima« sve do pocetka XIX veka.

43
 Do tog vremena natpisi su imali tek izrazito podredenu
ulogu, svakako zbog toga sto је zamah grcke epigrafike
otpoceo tek и drugoj i trecoj deceniji XIX у. zahvaUu­
јuСј podsticaju Augusta Beka (August Boeckh). Ucenik
ovog utemeljitelja modeme epigrafike kao i zacetnika
uporednog proucavanja indoevropskih jezika, Franca
Вора (Franz Ворр), Albert Gize (Albert Giese), Ыо је
taj koji је u izvesnoj meri оЬпоујо izucavanje grckih
dijalekata u kritickom razgranicavanju sa shvatanjima
antickih gramaticara. Njegovo posthumno оЬјауlјепо
del0 »0 eolskom dija1ektu« (Ueber den Aeolischen Di­
alekt, Berlin 1 837.) - Gize j e шnrо u 3 1 . godini - bavi
se u prvoj knjizi (3-20 1 ) »Grckim dijalektima uopste,
prema njihovom razvoju« i pritom u pet poglavlja raz­
matra slede6e teme: »Jezik i narecje«, »Teorija grama­
ticara«, »Helenizam, promena starogjezickog stanja«,
))0 porek1u dija1ekata uopste« i ))Odvajanje i mesanje
dija1ekata« (posebno onih knjizevnih i preteZno u od­
nosu па jezik homerskih ероуа). Tek se druga knjiga
(202-424) vise okrece u naslovu pomenutom eolskom
dij alektu, i to deta1jnoj analizi eoIske psiIoze.
Nedugo zatim Најnrih Ludolf Arens (Reinrich Lu­
dolf Ahrens) obj avio је prvi obuhvatan prikaz dijale­
kata u celini, koj i j e decenijama zatim presudno uticao
па njihovo proucavanje. Radi se о knjizi De Graecae
linguae diaZectis. Ј-П, Gottingae 1 839-43 . Prvi tom,
posvecen Bekи, govorio је )Юе dialectis AeoIicis et
Pseudoaeolicis« (misIi se па dijalekte koji prema prven­
stveno Strabonovom исепји vaZe za eoIske, elidski i
arkadski), а drugi )Юе dialecto Dorica«. Medutim,

44
Arens nije uzeo и razmatranje jonski i aticki kojim se
bave gramaticari grckogjezika. ОЫlје natpisa otkrive­
nih и drugoj polovini veka, koji su ро prvi put auten­
ticno posvedocili vecinu dijalekata, obogatilo је mate­
rija1nu osnovu и tolikoj meri da је Ыlо neophodno iz­
nova obraditi predmet. U isto vreme - и sedamdesete
godine - pada takode i desifrovanje kiparskog slogov­
nog pisma, sto је omogucilo da se jezik skriven iza
njega prepozna kao jedan grcki dijalekat. Ovi novi nа­
lazi iziskivali su, sjedne strane, zbirkи - 1 873. роееlе su
da izlaze Inscriptiones Graecae (IG), а 1 884. i »Zbirka
grckih dijalekatskih natpisa« (GDI; uр. nize odeljak 2)
- а, sa druge strane, pojedinacnu obradu и dijalektolos­
kom smislu. Tako је pomenuto doba procvata epigra­
fike obeleZeno i mnostvom temeljnih dijalektoloskih
ispitivanja pojedinacnih tekstova. Izuzimajuci opstu
problematikи, razmatranu npr. и radovima Н. КоНса
(Н. Collitz), Die Venvandtschqftsverhiiltnisse der Grie­
chischen Dialekte (»Srodnicki odnosi grckih dijaleka­
ta«), Gottingen 1 885. ili о. Н011nanа (о. Hoffinann)
De тixtis Graecae иngиае diaZectis, phil. Diss. Got­
tingae 1 888., trebalo је naposletku plodove svih ovih
rasutih radova uneti и monografske studije о pojedi­
nim dijalekatima, sto је zatim preteZno i uсјnјеnо и
nizи disertacija iz skole Georga Kurcijusa (Georg Cur­
tius). Na celovitu obradu svih dij alekata »nа osnovu
Arensovog dela« odvaZio se Rihard Majster (Richard
Meister). Njegovo delo (Меistеr 1-11), koje је jos uvek
bilo usmereno suvise »unazad« (prema Arensu), osta-
10 је ipak samo torzo: оЬа toma, objavljena 1 882, od-

45
 nosno 1 889., za predmet imaju samo eolske dij a1ekte,
elidski, arkadski i kiparski. Istu sudbinu doZiveo је i ро­
duhvat ota Hofmana (Roffinann 1-111), koji ( 1 89 1-98.)
nije stigao dalje od razmatranja arkadskog, kiparskog,
tesa1skog, lezbljanskog i jonskog dijalekta (od ovoga
samo »Izvori i fonetika«), ali je уес vise ратје poklo­
nio natpisima i znacajntie је (nego recimo Majster) od­
makao od uсепја starih gramaticara. ОЬа pomenuta
dela i jos mnoga ше-struепа razmatranja iz ovog vre­
тenа Ьпо su prevazidena nezadrzivim prilivom novih
izvora, sto је za posledicu јта10 to da su autori odusta­
јаН od svojih planova.
Zaista sveobuhvatan prikaz svih grckih dija1ekata
prvi je zatim izlozio 1 909. godine Albcrt ТumЬ и svom
»Prirucnikи grckih dijalekata«. Оп se ј sam ogranicio
па saZeto i povrSno razmatranje dijalekloloskih pitanja
te bavljenje samo izabranim dijalekal skim materija­
lom, ali је izvanredno ocrtao stanjc 1 1 dijalektologiji
onog vremena. Za razlikи od ТuтЬа, lюјi је pojedine
dijalekte opisivao odvojeno, svaki za scbe, Karl Dar­
ling Bak је, gotovo и isto vreme, u SVl ltn delu Intro­
duction to the Study оЈ the Greek lJia!('cts (»Uvod и
izиcavanje grekih dijalekata«), Boslol I 1 9 1 1 ., upravo
suprotno, pojedine jezicke ројауе rЩ11 10 istovremeno
kroz sve dijalekte (uр. gore PredgovI IJ"). Posle оуљ
( 1 92 1 -24.) poj avilo se gigantsko lюl l 1Ј 1ШО delo Fri­
driha Behtela (Friedrich Bechtel) »( , I (�ki dijalekti«
(Весhtеl 1-111), koje је, doduse P0l11 IVI I zanemarujuCi
aticki, saZelo sva znапја onog VrCI1H'l1II (io najsitnUih
detalja i о ' tоще poиzdano i potplllН l оl щvеStаvаlо. 1

46
pored toga, Twnbov i Bakov prikaz grckih dijalekata,
koj i se и izvesnom smislu medusobno dopunjavaju,
ostali su decenij ama posle i sve do danaSnjih dana те­
rodavni prirucnici i zbog toga su р meduvremenu i
preradeni . Bakov »Uvod« ponovo је objavljen и C ika­
gu 1 928., а 1 95 5 . se pojavio и potpuno preradenom
novom izdanju pod nazivom Тће Greek Dialects.
Twnbov »Prirucnik« trebalo је bitno da prosiri i »то­
demizuje« njegov ucenik Ernst Kikers, аН taj poduh­
vat n�e se odvijao pod srecnom zvezdom, utoliko sto
је Кikers mogao da izda samo prvu polovinu о dor­
skim narecjima i severozapadnogrckom и novoj re­
dakciji 1 932. (ThwnblКieckers); ostali delovi pojavili
su se zatim tek 1 959. и novom izdanju koje је priredio
Anton S erer (Thwnb/Scherer). Ovom delu neosporno
pripada zasluga sto ј е ро prvi put и jedno razmatranje
grckih dijalekata uvrstilo i mikenski i tamo ти obez­
bedilo njegovo mesto. Upravo to је postao jedan od
zadataka, ako пе i najvaZniji zadatak grcke dijalek­
tologij e и poslednjih dvadeset godina (ир. Cowgill i и
poj edinostima и V 2), koj i j e vodio ka svojevrsnoj pre­
kretnici (L6pez Eire govori о »krizi«).
Jedna od centralnih tema grcke dijalektologije
oduvek је bilo vise istorijsko, odnosno preistorijsko
pitanje о grupisanju ј medusobnim odnosima, tj . о raz­
likovanju pojedinih dijalekata. Уес su se Gize i Arens
ЫН kriticki osvrnuli па shvatanja antickih autora о
tome (pre svih Strabona) i preteZno su negirali njihov
eolski koncept. Predaleko Ы nas odvelo ako bismo
ovde и poj edinostima opisivali kolebanja и pogledima

47
 па ovu problematiku; о sustini се ipak biti reci u V ро­
glavlju, posvecenom upravo ovim pitanjima. Vec ро­
cetkom хх veka jezicko-gecgrafski пасin posmatranja
prenet је sa dijalektologUe mDdernih jezika i па drevna
grcka narecja. Poceci grck� dijalekatske geografije
razvijani su u pojedinim ra:lovima posvecenim raz­
nim, bogatije роsvеdосепiПI dijalektima, tako npr. u
Кikersovom delu (Кiесkеrs ( 1 » о kritskom dijalektu
(ир. IV 5 L) ili u van der Veldeovom (van der Velde) о
tesalskom i beotskom (ир. :У 1 0 L, JV 9 L). Da se
ovde, pri svom znасаји i neophodnosti dijalekatske
geografije za istorijsko prouiavanje jezika uopste, kad
se radi о narecjima drevnih jezika - iako su Кikers i
potonji autori nacrtali karte - ipak mora biti skromniji,
jasno su pokazali glavni preCstavnici ovog nacina rada
u novije vreme: Ernst Ris (Ernst Risch), »Altgriechi­
sche Dialektgeographie?« �)Starogrcka dijalekatska
geografija?«), мн 6, 1 949, 1 9-28, odnosno »Histo­
risch-vergleichende Sprachbetrachtung und Dialekt­
geographie« (»Uporedno-isti>rijsko razmatranje jezika
i dUalekatska geografija«), IOatylos 1 1 , 1 966, 1 42-1 55;
Valter Porcih, »Sprachgeogl1phische Untersuchungen
zu den altgriechischen Dial<kten« (»Jezicko-geograf­
ska ispitivanja starogrckih dijalekata«), IF 6 1 , 1 954,
1 47-1 69 i Robert Kolman (R. Coleman), »Тће Dialect
Geography of Ancient Greece« (»Dijalekatska geo­
grafija anticke drcke«), TPS 1 963, 5 8-1 26.
Priliv novih nalaza (prdeZno dUalekatskih natpi­
sa, аН recimo i knjizevnih pl:pirusa) do danas nije pre­
kinut; svake godine sistemгtska iskopavanja brojnih

48
t I Inova arehologa na razlicitim lokalitetima i l l pak S l l l
i:ajni nalazi donose znacajan novi materijal. Рrос(щi ЧЈС
sc da se od Prvog svetskog rata broj natpisa vise nego
tldvostrucio. Jedna od posebnih namera autora ovog
» Uvoda« Ьilа ј е upravo da sve to koliko је moguce
potpuno obuhvati prilikom predstavljanja pojedinih
dijalekata. Korpusi natpisa i zbirke izabranog materi­
jala уесјпот su u potpunosti zastareli (ј росјуаји па
prevazidenim izdanjima), а lose se stoji i sa centralnim
epigrafskim organima nadleZnim za publikovanje i
izvestaje (SEG је nedavno sa 25. sveskom prestao da
izlazi). Zbog toga је neepigraficaru zainteresovanom
za dijalekte - а u takve se mora ubrojati i autor - pre­
gled ukupnog materijala znatno otezan, а to тије ipak
neophodno kao glavni preduslov njegovog rada.

2. Ротосnа sredstva

а) Bibliografije

w. р r е 1 1 w i t Z , Jahresbericht iiber die griechische Dia­

lektforschung уоп 1 882-1 899, Jahresbericht iiber die
Fortschritte der c1assischen Altertumswissenschaft 1 06,
1 900, 70-1 1 2
w. р r е 1 1 w i t Z, Jahresbericht . . . уоп 1 899-1 906, ibid.
1 35, 1 907, 1-14
ВibIiographie 1 89 1-1907: IF Anzeiger 1 ( 1 892)-27 ( 1 9 1 0)
LitеrаtшЬеriсhtе 1 907dd. : Glotta 1 ( 1 909)-33 ( 1 954)
Bibliographie 1 9 1 2-48 : Indogermanisches Jahrbuch
( 1 9 1 4)-30 ( 1 955), Abteilung »УIII. Griechisch«

4 Uvod u greke dijalekte 49

Bibliographie 1924dd.: L'Armee Phi1010gi.que 1 (1924-26)dd.,
Abteilung »Grec et dia1ectes helleniques«
Bibliographie 1 93 9dd . : Bibliographie Linguistique
1 93 9-1 947dd., Abteilung »Grec«
Bibliographie 1 967dd.: Indоgелnanisсhе Chronik. УII.
Altgriechisch: Sprache 1 3 ( 1 967)dd.
F. W. Н о u s е Ь о 1 d е r/ а. N a g y, Greek. А Survey ofRe­
cent Work, Тhe Hague/Paris 1 972 (najpre и: Current
Trends in Linguistics. Volume 9:2, Тhe Hague/Paris
1 972, 73 5-8 1 6)

Ь) Prirucnici

Н. L. А h r е п s, De Graecae linguae dialectis. 1-11, Got­

tingae 1 839-43 (ир. gore Ш 1 )
М е i s t e r 1-11 (ир. gore Ш 1 )
Н о f f m а п п I-Ш (ир. gore Ш 1 ; svaki »sa njihovim
najvainijim izvorima«; za 11: W. S с h u 1 z е, GGA 1 59,
1 897, 870--9 1 2)
А. Т h u m Ь, Handbuch der griechischen Dialekte, Heidel­
berg 1 909 (ир. gore Ш 1 )
С. D . В u с k, Introduction to the Study of the Greek Dia­
lects, Boston 1 9 1 1 , Chicago 2 1 928 (ир. gore Ш 1 i od­
mаЬ ispod)
В е с h t е 1 I-Ш (ир. gore III 1 )
Т h u m blК i е с k е r s (dorski, severozapadnogrcki)
С. D. В u с k, Тhe Greek Dialects, Chicago 1 955 (preradeni
»Introduction«, ир. gore; gramatika, izbor natpisa, rec­
nik sa objasnjenjima)
т h u m b/S с h е r е r (eolski, arkadski, kiparski, pamfilski,
jonski, aticki, mikenski)
Н о f f m а п nlS с h е r е r (kratak pregled zasnovan па
najnovijem stanju istraZivanja)

50
'{. Н i е r s с h е, Grundziige der griechischen Sprachge­
schichte bis zur klassischen Zeit, Wiesbaden 1 970 (Ыа­
tak prikaz osobiria pojedinaCnih dijalekata i dijalekatskih
grupa)

Zbog svog znacaja za istoriju grckog jezika i njegovu

istorijsku gramatiku, dijalekti, razшn lјivо, nalaze svoje те­
sto i u merodavnim grckim gramatikama, pre svega и:
S с h w у z е r J-IV
L. Н е i 1 m а п п, Grammatica storica della lingua greca,
Torino 1 963
М. L е ј е u п е, Phonetique historique du mycenien et du
grec ancien, Paris 1 972

Posebni recnici za dijalekte, odnosno dijalekatske iz­

vore, gotovo da i ne postoje; veoma su korisni indeksi reci
uz korpuse tekstova (ukoliko ih ima) i zbirke natpisa (pre

svega uz GDI u ЈУ tomu), delom i uz knjige о dijalektima

(па pr. uz pojedine odeljke u Bechtel Ј-III). Novi epigrafski
materijal obimno је zastupljen i и:
Е. А. В а r Ь е r (izd.), Greek-English Lexicon. А Supple­
ment, Oxford 1 968, tako da je i vrednost glavnog dela:
Н. G. L i d d е l l/ R. S с о t t, А Greek-English Lexicon. Ох­
ford 9 1 940 zahvaljujuci tome znatno porasla. Dobri
specijalni indeksi postoje za mikenski (ир. ЈУ 1 7 L), ali,
па zalost, do danas nedostaju za kiparski dyalekat (ир.
IV 1 3).

с) Zbirke natpisa

GDI (ukupno 5793 natpisa, vrlo neravnomemo, usled pora­

sta materijala velikim delom zastarelo, u ЈУ tomu veo­
та korisni indeksi)

51
н о f f m а п п I-Ш (izbor natpisa)
D (ukupno 8 1 4 natpisa, koji pak cesto obuhvataju vise tek­
stova; reprezentativni izbor svega znacajnog: iako za­
starelo, jos nenadmaSeno standardno delo)
F. S о 1 m s е nI Е. F r а е п k е 1, Inscriptiones Отесае ad in­
lustrandas dialectos selectae, Stutgardiae 4 1 930, reprint
1 966 (67 natpisa)
С. D. В u с k, The Greek Dialects, Chicago 1 955 (ир. gore
Ь; u okviru toga 1 8 1-334: »Selected Inscriptions«, 1 20
natpisa sa kratkim komentarom)
Ј. Ј. Е. Н о п d i u s, Tituli ad dialectos Graecas i11ustrandas
selecti. Ј: Tituli Achaici et Aeolici, Leiden 1 950 (4 1 nat­
pis; nastavio Н а i п s w о r t Ь, v. ispod)
Ј. В. Н а i п s w о r t Ь, Tituli ad dialectos Graecas illustran­
das selecti. 11: Tituli Dorici et Ionici, Leiden 1 972 (86
natpisa; nastavak Н о п d i u s-ovog izbora, ир. gore).

52
 IV
POJEDINACNI DIJALEKTI

1. Severozapadnogrcki

L
F. А 1 1 е п, De dialecto Locrensium, SGLG 3, 1 870,
205-279; Th. Н а r t m а п п, De dialecto Delphica, phil.
Diss. Breslau 1 874; Н. W. S m у t Ь, The Dialects ofNorth
Greece, АЈРЬ 7, 1 886, 42 1-445; Ј. V а 1 а о r ј, Der Delphi­
sche Dialek.t, Gottingen 1 90 1 ; А. Н. S а 1 о п i u s ( 1 ), De
dialectis Epirotarum Асarnanшn Aetolorum Аепјanшn
Phthiotarum, phil. Diss. Helsingfors 1 9 1 1 ; Е. R ii s с Ь,
Grammatik der delphischen Inschriften. 1: Lautlehre, Ber­
lin 1 9 1 4; B e c h t e l 11 1-1 6 1 (uр. к. М е i s t е r, Gnоmоп
2, 1 926, 433-444); Т h u m blК i е с k е r s 250-3 1 5 ; М.
L ej e une ( 1 ), Observations sur lа langue des actes
d'a:ffranchissement delphiques, Paris 1 940; В а r t о п е k
49-54, 66-79; Ј. Ј. М o r a l еј о А I v a r e z, Gramatica de
las inscripciones dtШicas (fonetica у morfologia) (siglos
VI-Ш а. с.), Santiago de Compostela 1 973
R. М е r z d о r f, Die sogenannten aeolischen Ве­
standtheile des nordlichen Dorismus, Sprachwissenschaft­
lјсЬе Abhandlungen hervorgegangen aus Georg Curtius'

53
 Grammatischer Gesellschaft, Leipzig 1 874, 2 1 -42; 1 . N.
� В о р оо v о � , NО!LLЩ,Ю'tLкi] ,[ооу дЕл.ФОО v, ВСН 20,
1 8 86, 5-54; F. S о 1 т s е п, Prapositionsgebrauch јп
griechischen Mundarten, RhM 6 1 , 1 906, 49 1-5 1 0; F.
S om m e r , Der Dativus pluralis der 3. Deklination јт
Nordwestgriechischen, IF 25, 1 909, 289-3 1 1 ; Fouilles de
Delphes. Тоте III: Epigraphie. 6 delova u 1 6 svezaka, аи­
tori E . В o u r g u e t, G. С 0 1 i п i dr., Paris 1 909-70; uz to
»hors serie« G. D а u х, Chronologie delphique, Paris 1943
(и daljem tekstu skraceno sa »FdD«); А. W i 1 h е 1 т, Die
10krische Madcheninschrift, ЈОАI 1 4, 1 9 1 1 , 1 63-256; А.
Т h u т Ь, UЪer die Behandlung der Lautgruppe -09- јп den
nordwestgriechischen Dia1ekten, IF 3 1 , 1 9 1 2/13, 222-229;
А. Н. S а 1 о п i u s (2), Varia de origine et sermone tabu­
l aruш Dodonae effossarum, Helsingfors 1 9 1 5 ; N . г .
П а :Jt :Jt аб 6.кL � , ЛОКРLКО� 9Ю!L6�, АЕ 1 924, 1 1 9-1 4 1 ;
U . v o n W i 1 а т o w i t z - M о е 1 1 e n d o r f f, Ејп Siede­
lungsgesetz aus West-Lokris, SPAW 1 927, 7-1 7; Е. Fra­
e n k e l , Zu griechischen Inschriften. 1. Zu dem 10krischen
Siedlungsgesetze, Gl 20, 1 932, 84-87; М. L е ј е u п е (2),
Une forme etolienne а Delphes, REG 45, 1 932, 366-379;
М. L е ј е u п е (3), Sur une difficulte de lа dia1ectologie
grecque, RPh 59, 1 933, 282-292; М. L е ј е u п е (4), Еп
marge d'inscriptions grecques dia1ectales IV. Note sur
l'alphabet etolien archai"que, REA 47, 1 945, 1 1 0-1 1 5 ; д.
Е . Е u а у у Е Л. L б ТЈ � , \I1�ф LО!Lа '[О" ВаОLЛЕОО� NEO:Jt­
'tОЛЕ!LОU ЕК дообwvТЈ�, АЕ 1 956, 1-1 3 ; А. L а п d i ( 1 ), 11
dia1etto greco di Locri Epizefiri, RAAN 39, 1 964, 235-244;
о. М а s s о п, Trois Questions de Dialectologie Grecque. 1.
Sur de pretendus emplois de l'adjectif patronymique еп
-iyo- hors de l'eolien, G1 43, 1 965, 2 1 7-22 1 ; А. L а п d i
(2), Nuovi documenti del dia1etto di Locri Epizefiri, RAAN
4 1 , 1 966, 27 1-278; А. L а п d i (3), Contributi аl dialetto
dorico di Locri Epizefiri, RAAN 43, 1 968, 63-67; G. R e -

54
stе l l i , Epirotico yvwaKw е il problema della posizione
Ј шguistiса dell'antico epirotico, Studi linguistici јп onore
(Јј Vittore Pisani. 11, Бrеsсiа ( 1 969), 8 1 3-830; G. Rouge­
l11 o nt, L'inscription archaique de Delphes relative а la
phratrie des Labyades, Бен 98, 1 974, 1 47-1 58

Iz
Narecja »severozapadnogrcke« dijalekatske gru­
ре su и celini tek vrlo slabo posvedocena. Poznajemo
vecinom samo novije i dijalektoloski manје sadrZajne
i manје karakteristicne natpise sa podrucja grckog se­
verozapada i centralnogrckog gorja izrnedu Ambra­
kijskog, Kalidonskog, Korintskog i Malijskog zaliva,
tj . iz oblasti Epira, Akarnanije, Etolije, Lokride, Foki­
de, Doride, Enije i Malide. Оуо se moze obrazloziti
time sto su pomenuta podrucja tek srazmerno kasno,
naime и helenisticko doba, pocela da igraju istorijski
znacajniju ulogu. Mada i tamo mladi natpisi brojcano
preovladuju, и Lokridi i Fokidi su ipak па videlo izasli
stariji i dиzi natpisi, koji su omogucili da se raspoznaju
dijalekti оуе dve oblasti. Fokidski natpisi objavljeni su
и IG IX: l ( 1 897; br. 1-233), oni jezicki zanimljivi na­
laze se i и GDI 1 5 1 2-1 556. Grupu za sebe, koja samo
svojim brojem od nekoliko hiljada sve druge Ьаса и
zasenak, cini masa delfskih natpisa (medu njima veliki
broj iz VI-V уеЬ), cije је izdanje и GDI 1 683-2993
prevazideno daljim objavljivanjem: uр. FdD. МаН iz­
bor natpisa nudi D 3 1 6-3 58, medu nj ima i najzna­
cajnije tekstove: kratki zavetni natpis iz Кrise GDI
1 537 = D 3 1 6 (VI у.), ugovor o konfederaciji (аu!!л:о-

55
ЛL'tЕLа) izmedu Stirisa i Medeona IG IX: l , 32 = D 353
(II У. ), ugovor izmedu Drimaje i Etejaca IG IX: l ,
226-230 = D 355 (iz 1 6 1 . pre Нr.) kao i »veliki natpis
Labijada« iz samih Delfa GDI 256 1 = D 323 (о tome
ир. najskorije Rougemont) koji sadrZi pravila fratrije
Labijada (400/390. pre Hr.), zatim sveti zзkоn sa zida
stadiona D 3 2 1 (470/450. pre Hr.) i finansijski zзkоn
donet za vreme adlOnta кadisa u N уещ D 324. Ovome
treba dodati odluke о prokseniji i druge poeasne dekrete,
vise hЩаda (potpuno stereotipnih) роуеlја о oslobada­
nju iz perioda od 11 У. pre Нr. do 11 У. posle Нr. [za to ир.
Lejeune ( 1 )] kao i natpise па novcu (ир. �f3opffivo�).
Zbirka lokridskih natpisa nalazi se u IG IХ: l
( 1 897; br. 234-395); ona je za podrucj e Zapadne Lo­
kride nadmasena u IG IХ 1 2 : з ( 1 968; br. 605-785);
izbori natpisa sacinjeni su u GDI 1 474-1 5 1 1 i D
359-372. Medu arhaj skim tekstovima za poznava­
nje dijalekta znacajne su tri bronzane ploce iz Zapad­
ne Lokride s pocetka V veka, zakon о kolonizacij i
Нipoknemidskih Lokrana za Naupakt I G IХ: 1 2 , 7 1 8
= D 362, ugovor izmedu Наlеј а i Eantej e IG IХ: 1 ,
2
7 1 7 = D 3 63 i zakon о naseobini IG IХ: 1 2 , 609 (ир.
Палла()аКL�, von Wilamowitz-Moellendorff). УеСј­
па spomenika је ipak mnogo mlada i nij e sastavljena
па pravom lokalnom dijalektu (npr. tzv. »Devojacki
natpis« IG IХ: 1 2 , 706 = D 366: ир. Wilhelm; oko
280. pre Hr.) nego - usled pripadanj a Etolskom sa­
vezu (ир. Is) - »na razvodnjenom saveznoetolskom«
(Schwyzer 1 92). Za podrucje Istocne Lokride samo
mali broj natpisa pruza najneophodnija obavestenja.

56
[)ijalekat Epizefirskih Lokra u donjoj Italij i (и pi­
Lanju је jedna lokridlska kolonija) Ьоlје se razaznaje
tek od kada ј е 1 959. godine otkriven arhiv Zevsovog
hrama (sa 38 bronzanih tablica iz VI-Ш veka; de­
lom j os uvek neobj avljeno) : ир. Landi ( 1 ) (2) (3); ra­
nije IG XIV 63�32.
Od En�anaca и dolini Sperheja poticu jedino
mladi natpisi (gotovo svi iz Нipate), koji u celini
sашzе samo dva dijalektoloski informativna oblika а
sakupljeni su u IG IX:2 ( 1 908; br. 3-59, 1 3 1 9, 1 3 57),
GDI 1429-1438, odnosno D 373-374. 1 dijalekat Ма­
lide је jednako oskudno i kasno posvedocen; tamosnji
natpisi, koji najvecim delom poticu iz Lamije, objedi­
njeni su u IG IX:2 ( 1 908; br. 60-93, 1 320, 1358-1360);
ир. dalje GDI 1 439-1452 i D 375-379. Etolski natpisi,
preteZno iz Terma, gotovo bez izuzetka spadaju u vre­
те delovanja Etolskog saveza; oni su obuhvaceni u IG
IX: P: l ( 1 932; br. I-206) kао i u GDI 1409-1 428, od­
nosno D 380-393 . Najznacajniji iz оуе grupe natpisa
su onaj о saveznistvu izmedu Etolaca i Akamanaca IG
IX: 1 2, 3a = D 3 8 1 (sredina 111 veka) i odluka о prokse­
niji IG IX: P, 4 = D 3 85 (111 vek). Za izvomi etolski 10-
kalni dija1ekat znacajni su i mnogi tekstovi nadeni van
Etolije koji predstavljaju dokumente Etolskog saveza.
Natpisi Akarnanije, тоои kojima је najznacajnija bron­
zana tabla iz Strata IG IX: 1 2, 390 = D 394 па kojoj је
odluka о prokseniji (kraj V veka), nalaze se u IG
IX: P:2 ( 1 957; br. 207-604) kao i u GDI 1 374-1408 i
D 394-402. Epirski natpisi su mladi i za dijalekat
neinteresantni (i oni su uobicajenih vrsta: pocasne i

57
odluke о oslobadanju ili darivanju, te zavetni natpisi).
Оni su obljavljeni delom u GDI 1 334-1377 i D 403-408
(ир. ВiJаУУЕл.L()Т]t;). Mada se natpisi iz proroCista u
Dodoni javljaju j os u V уеlш (olovne plocice sa pita­
пјјта prorocistu), опј su napisani па domacem пэrесји
ирјћуаса, а пе па epirskom dijalektu [vidi pre svega
GDI 1557-1 598; о оуоте ир. Salonius (2); zatim SEG
1 5, 385--409] . Manji broj glosa, preteZno etolskih,
akarnanskih i epirskih, svedoce samo о slabom intere­
sovanju koje su anћсю gramaticari pokazivali za шја­
lekte оуе grupe.

Is
Dijalekti severozapadne Grcke, ukoliko ш ј е то­
guce pratiti u starije doba, predstavUaju relativno jasno
definisano jedinstvo. Medutim, slaba podloga u preda­
ji onemogucava da se odredena jezicka ројауа sa пе­
kog podrucja роkзZе jednako karakteristicnom za celu
dijalekatsku grupu. Osobenosti koje severozapadno­
grcku odvajaju od drugih dijalekatskih grupa, de]om i
od dorske (ир. V 1 ), su sledece: promena ЕР и ар (О 1 )
i а е u at ( О 6), dat. mn . па -О L t; kod konsonantskih os­
поуа (О 8) i obrazovanje participa па *-Е-Е-IA.ЕvОt; (О
1 5). U nekim crtama, kзо sto ј е, па primer, upotreba ЕУ
+ ak., severozapadnogrcki је blizi tesalskom i beot­
skom nego dorskom (ир. Merzdort). Eolski uticaji. dat.
mn. па ·ЕОOL (О 8), gradivni pridevi па -Lot; (О 9) i ра­
tronimski pridev (О 1 8), do sada su potvrdeni sarno u
istocnim pokrajinama Fokidi i Lokridi, пе i па zapadu,
dakle, samo tamo gde su kasnije па jug potisnuti do-

58
',l:ljenici sa severa (о оуој probleтatici ир. V 2) pre­
v ladali nad Eolcima ili tarпо gde su пуеli u dodiru sa
, l j iта. Pritom nedostatak natpisa starijih od ЈУ veka
Il1поgо toga ostavlja nejasnim: tako, па primer, Malida
vazi za eolsku, za sta, pak, пета nikakve potvrde ni па
l Iajstarijim spomenicima. Na poseban nacin је tesko
proceniti i tek kasno posvedoceno пагесје Enijanaca
sa samo dva informativna oblika (О 8, 1 7) koji Ы mogli
blti etolski. Da оуо рlете uopste pripada severozapad­
l1ogrckim, za sada moze da jemci jedino obrazovanje
I1jihovog imena za опо podrucje tipicnim sufIksom
-aYE�.
Jstoriju lokalnog dijalekta i njegovu borbu za ор­
stanak moguce је vekovima паоуато potanko pratiti
jedino u slucaju F okide, taCnije Delfa, sa njihovom уе­
likom kolicinom sacuvanog materijala (ир. Rusch). Ра
ipak, dijalektolog pritom mora stalno imati pred ocima
da је оуо mesto, sa svojim panhelenskim sveti1isteт,
Ыlо posebno izlozeno tudim, »naddija1ekatskim« uti­
cajima. Vec dosta rano, od sredine JV veka, postepeno
se ј аУlјаји oblici kojne, а pored пјјЬ i specificno aticki,
pre svega па dokumentima vezanim za sveti1iste. Pri­
stupanje Delfa Etolskom savezu (ир. nize) 279. godine
unel0 је, opet, u dijalekat druge sastojke (ир. pre svega
0 6, 8, 14) i proizvel0 јеdnи izrazitu mesavinu razno­
rodnih eleтenata, jasno vidljivu u formulama odluka
о prokseniji i oslobadanju. Јеdni za drugima i pored dru­
gih nalaze se 1ЮОL tOL� ауооOLУ, лаОL tOL� ауооуOL�,
1ЮVtЮОL tOL� ayU>vEooL, лаvtЕОL tOL� ayu>voL�,
:rЮVtOL� tOL� ayu>voL� (ир. Sommer). Ј pored toga

59
 dij alekat ј е uspeo da se odrzi, ako i пе bez primesa,
sve do П v. posle Hr., pre svega па privatnim nat­
pisima.
Sporan је dijalektoloski odnos izmedu narecja
Istocnih Lokrana u Maltiskom zalivu (ovde spadaju
Epiknemidski i, dalje па istok, Opuntski i1i Нipokne­
midski Lokrani) i dijalekta Ozolskih (Zapadnih) Lo­
krana u Korintskom za1ivu, koji su jedan od drugog
prostorno odeljeni narecjem Fokide. Prvenstveno је
Behtel (Bechtel 11 1 60d.) izdvojio istocnolokridski kao
poseban dijalekat па osnovu tri kriterijuma (О 8, 1 6, 1 8),
koji u celini nisu nikakve »novine«. Nasuprot (оте,
Majster (Меistеr 436d.) је istakao da iz sadrzinskih,
odnosno istorijskih razloga пе тоgп svi »zapadnolo­
kridski« natpisi (ир. Iz) vшti za pouzdana svedocan­
stva ovog narecja. Resenje ovog problema moZe se
ocekivati jedino ako se Ukupni materijal preispita vo­
deci racuna i о hronoloskim razlikama. Takav ро­
stupak otezava nedovoljna i kasna dokumentac�a па
istocnolokridskom, koji se u (pozno) vreme svoje ро­
svedocenosti, kao sto ј е i ocekivano, priblizava fokid­
skom (ир. Bartonek 69-79). Natpisi пат пе dopustaju
da se izjasnimo о tome koliko se dugo u оЬе ove оЫа­
sti mogao odrZati dijalekat. Izgleda da je sada тоgпсе
dokuciti koje ј е рlете osnoval0 koloniju Epizefirski
Lokri (oko cega su se vec stari sporili), i to па osnovu
pisma i jezika ovog grada: tamosnji alfabet је, naime,
ozolsko-lokridski (ир. Jeffery 284d.), а dijalekat isto
tako pokazuje (usled stanja predaje?) јасе veze sa »za­
padnolokridskim« [ир. Landi ( 1 ), 243].

60
 Od dijalekata kojima se govoril0 dalje па severo­
zapadu jos uvek је пајЬоlје poznat etolski, jer оп сјпј
I
osnovu »etolskog koina -dijalekta«, »saveznogjezika«
upotrebljavanog и Etolskom savezu, koji је postojao
od druge роlоујпе IV I
veka. Bas kao i peloponeski,
dorsko-ahajski koina -dijalekat, tako је i оуај etolski I
Ыо jedan 10kalni dijalekat prosaran stranim (kоinё -)
elementima, koji jc sacuvao severozapadnogrcke oso­
Ыпе kao 0 8 i 1 7. S i гс пј ет mосј ротепutоg saveza
па gotovo ссl и сспtгаl ШI G rc ku (Naupakt [Zapadna
Lok ri d a ] је уес 338. postao zav i s an od Etolaca, Delfi
su и�1 i u Eto l sk i savcz 279., а Lamija [Malida] oko
270. god i l1c) ра cak i па delove Peloponeza, оуај is­
klj llcivo s l l1 zb cl1i ctolski jczik dospco је i па mnoge
n atp i s c i zvan Е101 јј с (l1pr. и NЗtlраkt i па dokиmente о
os)oba(!al1jtl iz Лsklсрiј сvоg svetilista u Butu, zavis­
пот щl N utlpakta). Od at l c sc то7:е и glavnim crtama
dokLlciti i sшп ctolski; ako tI poj c(l il1 osti ma ponesto i
оsщјс 11qj asno, i pak 11С t rcba ::щтпј аt i и severozapad­
поgгсki karaktcr Etolaca, i to tlprkos svedocanstvu
kakvo јс Тtl k i d iu ovo (3, 94, 5) Ја su опј &уvuюt6tа­
ТOL улсI>ОО(lV, О . Ја gov orc роtрuпо nerazum ljivim
jczi kom . ОЈ пј Љ sc j ezick i пеzпаtпо, ako uopste1,
гаz1 i1шј ll ЛkаГl1аl1сi. Јсdlшkо kao i оуј, sпaZnоm uti­
сај и ј." dorsk i h kolol1 ij a па JOl1skom moru (Korkira i

1 Barlolljck (Barlolll!k 66d .) navodi dva razilazenja iz­

I11cdtl а k а ГШ1l1skоg i c!olskog: e t � Ul11csto су + a k . , sto kao
koin8 -obli k п јМа пс govori, i (llaSUprot О 1 2) »sigmatski« oblik
Еtfр!!ШЮV, k oj i , mcdtlti l11 , К lafen bu h (К laffenbach, IG IХ: 1 2 ,
245, 1 1 ) sudu роргауlја tI Ctcpf.,taaOТJ [aajv.

61
dr.) bili su izloZeni i Epirci, о бјет se dijalektu tesko
sa sigurnoscu moze prosudivati. Resteli (Restelli) ih, u
skorije vreme, smatra samo Dorcima koji se nisu sa
ostalima odeselili па jug, а njihovo narecje vidi kao
dorsko. Severozapadni Grci su i »pravi Tesalci«, koji
su potcinili lokalne Eolce, ali njihov dijalekat u susretu
sa eolskim nije uspeo da se odrZi: ир. ЈУ 1 О Is.

о
1 . Ер > ар (kao i u dorskim narecjima i elidskom)
u fokidskom (фаРЕV D 321 , 1 = фЕРELV, hюрТЈ Ю D 323
D 15 = LEpтjCa, OOp�Ta ibic. 36), lokridskom (фаРELV
D 362, 5. 1 0, латара ibid. 36 = лаТЕра), etolskom
(hюро� ЈО IX: 1 2, 1 50), u LapO- do I veka pre Hr. pas­
sim; preko toga samo u Delfima i jedino u imenu ovog
grada E� > ал: hалфоLC; D 324, 1 3 , hал.фLКОV, hал
izmedu ostalog passim па novcu (ир. L�OPci)Vor;);
2. ? nastalo naknadnim dиzenjem i kontrakcijom
u jedinstvenom alfabetu se belezi sa ЕI (passim па
svakom mestu), povremeno Е, Н u Delfima (ЕУХЕ ра
D 325, 3 = Ёухнра, ЕУOLКЕУ ibid. 23) i u lokridskom
(ћаУЕУ D 363, 1 .3 = ауну, epizefirski -ТЈЈ1.ЕУО;: ир.
br. 1 5); q se u fokidskom belezi sa OY, ali pre svega u
D 323 jos uvek sa О, dok lokridski u starije doba (D
362) jos pravi razliku (q nastalo kontrakcijom = О, za
razliku od q nastalog dиzenjem = ОУ: ЬаЈ1.0 4. red =
btlJ1.ou, тОУ; i sl. passim), koja u jedva nesto mаlо
mladem D 363 vise ne postoji (; ЕУО 12. red = l;EVOU
kao TO� 16. i 1 7 . red);

62
 3 . ао, аю > а kao u dorskim narecjima, ahajskom
i elidskom, pre svega u gen. jedn. -ао > -а (delfski
ЕuаРХLба D 327, 1 2, lokridski NLKLa IG IX: P, 72 1 С
6, etolski КаЛЛLa D 3 8 1 , 1 9, akamanski NLKLa D 398,
2), gen. mn. -аю'V > -аОУ (delfski Ла�'Uаба'V passim,
lokridski <ХЈА.араоу D 363, 5 = �ЈА.Ерtбоу [ир. br. 1 ] ,
etolski <ХЈА.Ераоу D 3 8 1 , 3 6);
4. F- passim oCuvano sve do IV, delom i do П veka
pre Нr., unиtзr reci -F- se cuva samo u fokidskom (Кri­
sa) КЛЕFос; <Iл8Ltо'V atFEL D 3 1 6, 3 = КЛЕОС; аф8Ltо'V
aLEL (epsko-heksametarska formula), lokridskom кат'
aLFEL D 362, 4 (formulaiCno?), etolskom ХЕлLБFБ'V D
380, 1 (VП v.) kao i Шбс;, izmedu ostalog IG IX: P,
1 52 a-g;
5. tL se cuva kao u dorskim narecjima, elidskom,
beotskom i tesalskom: лоtL passim, glagolski nastavci
za 3 . lice jedn. -tL i 3 . Нсе mn. -'VtL passim;
6. а8 > ат, preteZno u glagolskim nastavcima
-аtб ('V) = -а8ю('V), -атш = -а8ш (za objasnjenje ир.
ТЬumЬ): delfski hLла�ааtб D 32 1 , 2 = tла�аа8ю,
Еклра�ааtш D 324, 5 kao svedocanstva »starofokid­
skog« ат, cije mesto је rano zaиzelo opstegrcko pisanje
а8 (D 323, gde se pored -а8ю('V), -а8ш j avlja i usam­
ljeno лроаtа С 40d. =, лр6а8Е); опо је, zatim, pod
uticajem etolskog koina-dijalekta ponovo napusteno:
-атш, -аtб passim Gasno povezano sa drиgim etoliz­
mima [ир. br. 8] : ир. Bechtel 11 56); lokridski hЕЛЕаtб
D 363, 1 0d., hЕЛЕаtaL ibid. 1 6; epizefirsko-lokridski
ЈА.LOtЮЈА.а (ир. Landi (3), 66); etolski, medutim, »slиzbe­
по« samo -а8ю('V), -а8ш;

63
 7 . lok. jedn. -OL umesto dat. -4> kod o-osnova (kao
и beotskom, tesalskom, elidskom) оо 11 v.: fokidski tOL
'Алол.лЫVL tOL Пu8LOL D 338, 3 i passim па odlukama
о oslobadanju (ир. Lejeune ( 1 ), 1 32-1 48), lokridski
tOL д,LOVOOОL IG IX: 12, 624 D 3, etolski ЕУ NаuлаlCtОL
D 390, 2, akamanski tOL 'АЛОЛЛWVL tOL 'AICtLOL D
397, 1 , epirski ЕУ 'АлELРОL D 404, 1 3 = ЕУ 'НЛЕLР4>;
8. dat. mn. па -OL� и Ш deklinaciji kao и elidskom:
drevna pojava и lokridskom (f.tELOVOL� D 363, 14) i
svakako и etolskom (iako је tek kasno potvrdeno:
'АкаруауOL� D 3 8 1 itd.), preko Etolskog saveza даlје
је prosireno па fokidski (ир. Lejeune ( 1 ), 1 26-1 3 1 ),
gde је kao i и lokridskom ranije vladalo eolsko -EOOL (и
fokidskom до III veka, ))zapadnolokridsko« лаvtЕОLV
Ја ЈХ: 1 2, 609, 5д., и ))istocnolokridskom« kasno ро­
tvrdeno), zatim па akamanski (EXOVtOL� Ја ЈХ: 1 2,
4 1 7, 8), enijanski (tOL� АLVЮVОL� D 373, 6.8), аН ј па
beotski (ир. ЈУ 9 О 1 3), arkadski, mesenski i lakonski;
9. gradivni pridevi па -LO� kao и eolskom (ир. V
1 ) predstavljaju eolizme и fokidskom ОLЬарю SуlI.З
247 Ј 1 6, oLbapLwv SуlI.З 246 11 67д., pored јпасе
opsteg -ЕЩ;
1 0. пот. mn. clana 'tOL = o t (kao и dorskim па­
recjima, elidskom, beotskom) passim и fokidskom (и
Delfima tek oko 125. pre Hr. konacno potisnuto: ир.
Lejeune (1), 91-103), lokridskom (D 362, 9; 363, 1 0;
364, 1 ), etolskom (D 3 8 1 , 1 5.28.3 1 , аН pored ot);
delfski pokazuje i oblike tш, tШЬЕ, ТOLЬЕ (tako i
epirski: D 405, 1 );

64
 1 1 . tzv. »dorski futur« па -ОЮ- u fokidskom (та­
уt.;[1Ј]Ш:W D 323 А 1 = taYEuow, О1ЈJ.lЛра;ЕW кало­
() Н;ЕЫ ibid. А 6, 8'UoEOvтa D 353, 20 = 8Uoovтa);
1 2 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�ы kao u
dorskim narecjima (i drugde pojedinaCno): fokidski
OPKL;EW D 325, 1 3 = 6PKLOW (ир. br. 1 1 ), а3tЕл.ОУL­
s Щ 1Е8а D 326, 1 7 ; etolski tЕРI.ю;аvтw D 3 8 1 , 1 0 =
-oavты, tEp!la;WVtL ibid. 1 1 = -OWVТL itd.;
1 3 . liCni nastavak u 1 . liси mn -!lЕ� kao u dorskim
.

narecjima: fokidski а3tЕбwка!lЕ� D 326, 2; epizefir­

sko-lokridski EXPТJoa!lE� (ир. Landi ( 1 ), 240; (2),
275); etolski [EKpL]VO!lE� IG IX : P , 1 87, 20;
14. liCni nastavak u 3. liси mn imperativa -vты u
.

lokridskom (БL<XБоVtб IG IX: P, 609, 20, алобоvтw

D 366, 7, алОtЕюаvтw ibid. 8), etolskom (tEp!la­
;avты [ир. br. 1 2], ayayp<X'\џavты D 3 8 1 , 1 3 d., БL­
боvтw ibid. 37), а iz ovihje kasnije (potvrden od 11 ve­
ka) presao i u delfski dijalekat (passim u dokumentima
о oslobadanju: ир. Lejeune ( 1 ), 1 05-1 26), gde је ranije
preovladavalo -vтыy (фЕРОVТWV D 323 В 1 1 , ЕзtL ТЕ­
л.ЕОVТWV ibid. 22d., 01Јуауоутыу ibid. 23d. itd.);
1 5 . particip *-Е-Е-!lЕVЩ > -ЕL!lЕvоc;l-ТЈ!lЕVЩ (ир.
br. 2) umesto *-Е-О-!lЕVО� (svakako prema infinitivu
*-Е-Е-о8ш): fokidski кал.ЕL!lЕvаv D 353, 1 7 = ка­
л.О1Ј!lЕVТjV, кал.ЕL!lЕVЩ D 337, 9 = кал.О1Ј!lЕVТj� itd.,
lokridski tбvкал.ЕL!lЕVОL D 362,4 1 , tБ L ЕУКО ibid. 43
= tЧ> ЕукаЛО1Ј!lЕVСР, epizefirsko-lokridski 3twл.ТЈ!lЕVW
= 3twл.О1Ј!lЕVО1Ј (ир. Landi (3), 64d.), etolski афLКVЕL­
!lEVOL� IG IX: P, 1 87, 7; u fokidskom se ovaj vokali-

5 Uvod u gr�ke dijolekte 65

 zam prosirio i па 3 . lice mn indikativa ЛОLЕLvtaL D
352, 1 3 = ЛОЮUVtш i imperativa ОUVtЕЛELVtw SуlI.З
67 1 А 2 = -ОUvtWV (ир. br. 1 4);
1 6. infinitiv tematskih glagola па -ну и »zapad­
nolokridskom« (ла:vхаVELV D 362, 2d., 8UELV ibid. 3,
фаРELV ibid. 5 itd.; medиtiп, и D 363 zabelezeno sa
-ЕУ [ир. gore br. 2]) i etolskon (БLaфuлаООELV D 386,
l d., ауну ibid. 2); nasuprot tome (pod stranim utica­
јет) па -ЕУ (kao и dorskim narecjima, ahajskom, ar­
kadskom) и fokidskom (ay�y D 323 А 3 1 .33.44 =
ауну, фЕРЕV ibid. 46 itd.) i »istocnolokridsk()m«
(аvаурафЕV ОDI 1 508, 6 [repouzdano]);
1 7. pred10g ЕУ (sa akwativom) za oznacavanje
pravca kao и beotskom i tesalskom (ир. Solmsen): fo­
kidski ЕУ to LEPOV D 353 В 9, ЕУ б[u]vаОLV D 352, 5
itd. passim do 11 у. posle Hr.; lokridski ЕУ NаuлаlCtoV
D 362, 1 itd.; epizefIrSko-lоk:ridski ЕУ tov уаоу itd.
(ир. Landi (2), 275 ; (3), 66); etolski ЕУ 8ЕРIЮV ICШ ЕУ
�ЕЛфоu� D 3 85, 22; eniјалski Е!! лаv tO лара­
lCа [ ЛЕО!!ЕV ] ОУ D 373, 6d. ;
1 8. patronimski pridev па ю umesto genitiva оее­
- -

vog imena ројedinaCnо preuze: и fokidskom ПаVtШVЕ­

ta ЗEVОlCp<XtЕLa D 356, 1 d = ·Etт] -tЕLТЈ, [ Л ] аlCраtЕLa
ЛаlCраtЕLa IО IХ: l l, 73 = Ad lCpatELa Лd lCраtЕLТ},
»istocnolokridski« �аvш� NLlCоtЕЛELа IО IX: l l, 258
= �avat� -ЛЕLТ}, »zapadnolokridski« ЛаБLlCа� Eu­
ICраtЕLЩ IG IX: P, 727 = ЛаЫICТ}� -tЕLТЈ�; ipak, sve
оуе potvrde Mason CМassoJl) uverljivo shvata kao
imena d v е zene;

66
 1 9. zavrSni vokali predloga ауа, :л:ара apokopi­
raju se pred konsonantom, а Kata, :Л:ОtL pred denta1om:
и fokidskom passim, u lokridskom gotovo isk1jucivo и
najstarijim tekstovima D 362, 363, takode i и epize­
firsko-lokridskom (ир. Landi ( 1 ), 240); и etolskom i
akamanskom tek kasno posvedoceno i stoga raspo­
znatljivo samo u tragovima.

2. Saronski
L
Е. S с h п е i d е r, De dialecto Megarica, phil. Diss.
GieBen 1 882; F. К о р р п е r, Der Dialekt Megaras und der
megarischen Colonien, NJ Supplementband 1 8, 1 89 1 ,
529-563 ; М. М 1 о d п i с k ј , De Argolidis dialecto, Progr.
Brody 1906; B e ch t e l П 1 63-290, 435-5 15; TbиmblКj e ­
c k e r s 1 08-1 42; B a r t o n e k I 78-1 8 1
Ј. В а u п а с k, Inschriften aus dem Asklepieion zu
Epidauros, и: Ј. В.-Th. В а и п а с k, Studien auf dem Ge­
biete des Griechischen und der arischen Sprachen. 1, Leip­
zig 1 886, 77-2 1 8; В. К е i 1, Die Rechnungen iiber den
epidaurischen Tholosbau. 11, МDAI-A 20, 1 895, 405-450;
О. К е r п, Die Inschriften von Magnesia ат Maeander,
Berlin 1 900; F. S о 1 m s е п, Beitriige zur griechischen
Wortforschung. 1, StraВburg 1 909, 93-155; U. S i с с а,
Graтmatica delle iscrizioni doriche della Sicilia, Лrpјпо
1 924 (ир. Е. Fraenke l , IF 44, 1 927, 362-364); R. N e hr­
b a s s , Sprache und Stil der Iaтata von Epidauros. Ејпе
sprachwissenschaftliche Untersuchung, Philologus. Sup­
=

plementband 27:4, Leipzig 1 93 5 ; М. L е ј е и п е, Еп marge

d'inscriptions grecques dialectales. III. Vases »protocorin­
thiens« inscrits, REA 47, 1 945, 1 0 1-1 1 0; М. G u arduc c i ,
Nuove note di epigrafia siceliota arcaica, ASAA 37-3 8,

67
 1 959-1 960, 249-278; R. Arena ( 1 ), Note ad а1СШlе iscri­
zioni corinzie, РР 2 1 , 1 966, 475-480; А. В u r fo r d, Notes
оп the Epidaurian Building Inscriptions, AВSA 6 1 , 1 966,
254-334; R. А r е п а (2), Le iscrizioni соrinziе su vasi,
Roma 1 967; R. А r e n а (3), In margine ad а1СШlе iscrizioni
corinzie, Studi sull'Oriente е la ВЉЫа offerti аl Р. GiQvan­
ni Rinaldi, Genova 1 967, 99-102; L. Т h r е а t t е, An lnter­
pretation of а Sixth-Century Corinthian Dipinto, GI 45,
1 967, 1 86-1 94; w. Р е е k, Inschriften aus dem Asklepie­
ion von Epidauros, Berlin 1 969; А. B artonek ( 1 ). Das
Ostargolische in der raшnliсhеп Gliederung Griechenlands, Do­
пшn indоgеrmanicшn. Festgabe fUr Anton Scherer, Heidel­
berg 1 97 1 , 1 1 8-122; А. L а п d i, 1 dia1etti dorici in Sicilia.
Il corinzio, RAAN 46, 1 97 1 , 3-42; А. В а r t о п е k (2),
Greek Dia1ects of Archaic Sicily: Тheir Integration Ten­
dencies, ZFFUК 5, 1 973, 71-89

Iz
D�alekti priobalnog podrucja oko Saronskog za­
Нуа, tj. narecja Megare i Korinta (zajedno sa njihovim
kolonijama) kao i istocnoargolidski dijalekat (koji se
jasno razlikuje od »zapadnoargolidskog«: ир. IV 3),
prema пајпоујјјm istl"aZivanjima Bartonjeka [взrtо­
nek ( 1 ), ир. Bartonek 1 78-1 8 1 ] bliZe su роуеzanј i
сјпе samostalnu »saronskи« dija1ekatskи grupu. 00-
bro је posvedocen istoCnoargolidski, и c�и oblast spa­
da i Egina, pre svega zahvaljujuci bogatim na1azima iz
Epidaura; starije zbirke и GDI 3324-3427 (ир . D
1 00-1 20) i IG IY ( 1 902; br. 1-1 94, 679-1 549 ktю i
addenda) su premaSene: up. pre svega SEG 1 1 , 1-4 8.
377-453 ; 1 7, 1 59-1 86; 22, 27 1-295 ; 25, 275-420 i za
Epidaur IG IY: P ( 1 929) kao i Peek. Arhajski tekstovi,

68
 veCinom nadgrobni i zavetni natpisi, пе javljaju se и
tako velikom broju kao drugde, аН ih zato па Egini ima
vec od kraja УIII veka. Najznacajniji је veci broj
gradevinskih natpisa iz Ask1epijevog svetilista u Epi­
dauru (pre svega JG ЈУ: 1 2, 1 02-1 03 ; ЈУ vek) kao i sve­
ti zakon (Zex sacra) sa istog mesta JG IV: 1 2, 40/41 = D
1 08 (oko 400. pre Hr.), te veliki natpisi о izlecenju
(LaJ.,t<Xta) JG ЈУ: 1 2, 1 2 1-1 24 (br. 1 22 = D 1 09) iz dru­
ge polovine ЈУ veka (о njihovom j eziku v. Nehrbass).
Najznacajniji eginski natpis (iz VI veka) је опај iz
Afajinog svetilista IG IV 1 580 = D 1 1 1 .
Natpisi korintske oblasti (и koju spadaju i susedni
gradovi Кlеопа, Sikion i FHjunt) i odande naseljenih
kolonija sakupljeni su и IG ЈУ ( 1 902; br. 1 95-49 1 kao
i addenda [bez kolonija]) а delom i и GDI 3 1 1 4-3259 i
D 1 2 1-147: ир. od onda pre svega SEG 1 1 , 53-297;
14, 300-3 14; 22, 207-259; 25, 324-358. Iz Korinta su
poznati gotovo iskljucivo sasvim kratki, аН veoma ar­
haicni natpisi (kraj VIII do VI veka) па glinenim ploCi­
сата i vazaтa [о tome sada vidi Arena ( 1 ) (2) (3),
Тhreatte] ; znacajni su k1eonski zakon о Zrtvoprino­
senju IG IV 1 607 = D 1 29 i psefizme Korinta i Sikiona
iz Magnezije (ир. и Кеrn br. 42, 41 D 1 28, 1 3 1 ).
=

Ipak, prevashodni znасај imaju svedocanstva iz koloni­

ја: оЫman materijal pocev od kraja VII veka potice iz
Korkire (objavljen и IG IX: l [ 1 897], br. 682-984), и
sklopu toga nekoliko arhaj skih nadgrobnih natpisa
(ир. D 1 33-1 34), а manје su izdasni nalazi iz Sirakuze
(ир. Guarducci), kao i iz drugih gradova naseljenih iz
пје ili njihovih kolonija.

69
 Iz Megare (МhEyap-: ир. Arena (3), 1 00d.) svih
цjenih kolonija (Меgarа Hiblejska, Selinunt па Sicili­
ji, Bizant i mnoge druge па obalama Ponta) роzшtо је
tek srazmerno malo natpisa: оni su sakupljeni uGDI
300 1-3 1 1 3, IG VП (1 892; br. 1-234 kao i adderda) i
D 148-1 74; ир. i SEG 1 3 , 280-340. Pored (sиrijih)
zavetnih i nadgrobnih natpisa kao i (mladih) poctsnih
i odluka о prokseniji, znacajan izvor predstavlja ] mе­
garska presuda u jednom epidaursko-korintskomspo­
ru oko granice (8to је vec samo ро sebi recit cbkaz
»saronskog« osecaja zajedni8tva) IG IV: P, 7 1 = D
1 57 (III v. pre Нr.). 8 to se tice kolonija, samo Selbunt
рrпZа nekoliko arhajskih tekstova, pre svega zavenih i
nadgrobnih natpisa, ali i kletvenih tablica.
Literarni izvori па ovim dij alektima su oskl.dni :
jezik himni epidaurskog pesnika Isila (lG IY : 1 2 ,
1 28) predstavlja me8avinu domaceg narecja i jez:ika
ера; sacuvani su samo ftagmenti dela pesnika Еи­
mela iz Korinta i pesnikinje Praksile iz Sikiona (up.
PMG 754); jedino је iz Epiharmovih i Softon�vih
komedija moguce posredno dokuCiti govomi j �zik
Sirakuze. Megarskim se dijalektom dodu8e пе �luzi
Teognid (njegov jezik je epski), ali njime u najmmju
ruku govori Megaranin u Aristofanovim Aharnjarima
(stihovi 729-835) i ovo svedocanstvo, uprkos sлn ­
njivoj predaji (ир. О 8), zadrzava svoju vrednoS: .

Is

Veze izmedu dijalekata kojima se govoril(l па

podrucju od Megare preko Istma do Istocne Argo li-

70
 (Је zasnivaju se па okrenutosti ovih oblasti moru.
I stocnoargolidski ј е prevashodno dijalekat gradova
�pidaura, Trezena i Hermione; u pogledu nekih oso­
Ыnа (ир. О 2, 1 6) оп se priblizava govoru zapadne
Argolide (okolina Arga), od koje se jezicki inace jasno
razlikuje (ир. ЈУ 3), а odstupa od narecja Korinta i
Megare, mada ni ove suprotne tendencUe niposto
nisu neusaglasive. Narecju Epidaura treba pridodati
i оnо kojim se govorilo па ostrvu Egini и Saronskom
zalivu, buduCi da su njega naselili »Dorci iz Epidau­
га« (Herodot 8, 46, 1 ) . Na оЬа ova mesta vec vrlo
гаnо (pocetkom ЈУ v. pre Hr.) и dUalekat su prodrli
aticki i oblici kojne. Razvoj ovih stranih uticaja prati
Кај Ј (Keil) pre svega uz ротос JG ЈУ: 1 2 , 1 03 ; veo­
та brzo umnozavanj e stranih elemenata dovodi do
toga da vec sredinom III veka natpisi Asklepijevog
svetilista nетаји vise niceg dorskog. Ј и Korintu i
Megari primetni su uticaj i kojne vec и ЈУ у. pre Hr.
Narocito је Megara zbog svog polozaja (i zivih trgo­
vackih veza) bila izlozena uplivima sa svih strana
(ир. Solmsen 94). Tukidid 4, 42, 2 izricito prenosi da
је Korint nekada Ыо nastanjen Eolcima; sacuvani
eolizmi и korintskom govoru (ир. О 9, 1 3) potvrduju
njegov izvestaj . � to se tice Megare, stvari nisu tako
j asne. Osobenosti dijalekta grada Egostene и blizini
beotske granice па nekoliko natpisa iz vremena oko
200. pre Hr. (ир. D 1 6 1 -1 63 ) objasnjavaju se neusi­
ljeno (iz saveznickog odnosa) kao beotizmi (ир. 0 3,
1 5 i ЈУ 9 О 5Ь, 1 0, 12, 1 9).
Megara i Korint imali su vши ulogu kao matice
mnogobrojnih kolonija od Sicilije do najudaljenijeg

71
Ponta. S obzirom па istoriju jezika najznacajniJ e зи
korintske kolonij e osnovane krajem УIII v., Korkira
i Sirakuza (Tиkidid 7, 57, 7, odnosno 6, 3, 2). U Dvoj
poslednjoj kao i и nj enim naseobinama, zahval. ији­
сј njihovoj vaZnoj ulozi и politici i privredi, razvio se
j edan dorski obojen nadregionalni sicilijsko-dcnjo­
italski zajednicki jezik [ир. Sicca i nedavno Вщо­
ш�k (2)] , koji је bio osloboden lokalnih obelelja i
koji је и grckim jezickim enklavama и Kalabriji i
Ариliјј и tragovima preziveo sve do danasnjih dща.

о
1 . ЕР > ар kao и elidskom, severozapadn<Jgrc­
kom i inace и dorskim narecjima: tapo�, Ьшро� i
srodne reci passim;
2. Е > L и еLO� i dr. recima iz iste porodice (kao и
zapadnoargolidskom) и istocnoargolidskom (ne i и
Korintи i Megari);
3 . prvobitno *еј kao i f nastalo naknadnim
dшеnјеm i kontrakcij om и arhaicnom kоrints]шm
dij alektu pise se за Е ( ' ApyEo� Arena (2), br. 72, 1 1
= -ЕL Щ, фЕuуЕ ibid. 9 1 , 3 = -EL, ' E!tL = E L !t L pass im)
i rano prelazi и L ( L !tL ibid. 4 1 ), u jedinstvenom alfa­
betи Н . U megarskom зе ovaj glas najpre belezi s a Е,
zatim sa EL, koje зато и Egosteni prelazi и L kl10 U
beotskom (ир. IV 9 О 5Ь); и istocnoargolidskom
(pre svega и Epidauru) smenjuju зе Н , Е , В! и
belezenju оЬа [ј primarnog i sekиndarnog] � , stD se
naroCito dobro vidi и IG IV: P, 1 02;
4. 9 nastalo naknadnim duzenjem i kontrakci­
ј от pise se najpre kao О, а kasnije kao ОУ (ovo

72
poslednje pisanje u Korintu se j avlja jos u starij e
vreme, usled rane monoftongizacije starog o'U-dif­
tonga и [и] : 'АхLЛ.л.ЕОЩ Arena (2), br. 20, 8 = -E1J�
[pocetak VI veka]) : gen. j edn. -о , -O'U itd. ;
5 . р- se cuva (Рауаку-, FEPYO- itd. passim), a1i
и Selinuntu se vec kraj em УЈ veka zanemaruje (ЬЕ­
KatEpoL D 1 65g , f 2d. FEKatEpoL), kasnije је to
=

opsta poj ava; unutar reci -р- se и starij e doba uglav­

пот jos belezi (ЛOLFE ОЕ D 1 0 1 , 1 , ЛОLFE оаv� D
1 05, 2 itd. [УЈ vek] , ali пе dosledno, а od V veka se
sve cesce izostavlja;
6. 9 ј е u korintskom и dodiru sa О, 'U (koje је da­
kle = [и]) u zivoj upotrebi : Мал.Е 90 Arena (2), br.
1 , 1 ,6 Мал.�ко'U , [П]аtР09л.о� ibid. 3, E"' 6L90�
=

ibid. 8,5, АЕ09'Uл.LVОС; ibid. 37 АLох'Uл.'Lvос;, 9л.'U­

=

уос; ibid. 59, 1 itd.;

7. tL se cuva kao i јпасе и dorskim narecjima:
glagolski nastavci 3. 1ica jedn. -tL, 3. lica тп. -VtL,
pridevi па -УLO- ('Apta/Ef..I. L tLO�, brojevi па -каtLOL
itd.) passim;
8. -б6- umesto epigrafskog -�- и Aristofanovoj
predaji: f..I.d ббаv Ach. 732, 835 (pretpostavka) =

f..I.d �av, хр nббЕt(Е) 734 = XPn�EtE;

9. »eolski« dat. mn. па -ЕОШ и III dek1inaciji (kao
и elidskom) u korintskom: аРf..I.аtЮОL, VOf..l. L�OV­
t[Е]ОШ, VLкwvtЮ[ОL] D 1 39g, Пш6Ю(О)L D 147g;
1 0 . пот. тп. clana tOL = ot kao i јпасе u dor­
skim narecj ima: и Epidauru tOL tapof..l.Vaf..l.O VE� JG
IV: J 2, 40, 1 2, u Sirakuzi tOL �'UpaKooLOL D 144, 2,
2, tOL ALyoOtEVLta[L] D 1 54, 5 itd. ;

73
 1 1 . licni nastavak 1 . liса тп. -I!E� kao i inlce u
dorskim i severozapadnogrekim narecjima: CmЕбt> ка­
I!E� passim, hL90I!E� D 1 23, 1 2 = LKOI!EV (ир. 1:". 6),
VLKO I!E� D 1 66, 2 itd. ;
1 2 . takozvani »dorski futur« па -ОЕО-: Ео (ЕLO-
8ш D 1 09, 84, 'to'U� ХELрL1;о'Uv'tщ IG ЈХ: l , б 94,
44 (Korkira), аvа'tЕ8Т]ОЕL'tш GDJ 3 089, :8 =
-�ОПaL itd.;
13. По'tЕбаFоv, ПоtELбаv, ПоtЕбаv, [OtL­
баv (ир. br. 3) passim па korintskim vazama gli­
nenim plocicama, pored toga »ahajski« oblici П(О' ЕL­
баVL IG ЈУ 20 1 , 4, ПООELбаvо� Ја ЈХ: l , 690 5.6
(Коrkirа), isto tako i u istocnoargolidskom;
14. zavrsni vokali predloga ауа, лара ap>ko­
piraju se pred konsonantom, а Ka'ta, лоtL pred 1 en-
talom;
1 5 . predlog *EY� > Et�/E� (sa akuzativom) �uzi
za oznacavanje pravca umesto ЕУ passim; u Ego�eni
(D 1 62, 2) ЕУ је beotizam (ир. ЈУ 9 0 1 9);
1 6. predlog ЛЕба umesto I!па u istocnoago-
lidskom u ЛЕбафора� D 1 08g 1 , 276d. = I!E'to1> O­
рб � kao »ostatak supstrata« nasuprot иоЫсајеЈ от
I!па passim.

3. Zapadnoargolidski

L
о. v о п F r i е s е п, Uber дје sprache der argeisl1en
dialektinschriften, uuA 1 897, Sprak:vetenskapliga � all­
skapets i Upsala f6rhandlingar, Sept. 1 894 Мај 1 : 97,
-

74
 I 1 3-1 6 1 ; Е. Н а п i s с Ь, De titulorum Argolicorum dia­
lecto. 1, phil. Diss. Breslau 1 903 ; М. М 1 о d п i с k i, De
Argolidis dialecto, Progr. Brody 1 906; В е с h t е 1 11
435-5 1 5 ; Т Ь и m blК i е с k e r s 1 08-1 24; В a r t о п е k
26d., 89, 1 1 3-1 1 6
Gu. V о 1 1 g r а f f ( 1 ), Inscriptio in arce Argorum re­
perta, Мп N. S. 57, 1 929, 206-234; Е. В о u r g u е t, Sur
unе inscription d' Argos, REG 43 , 1 930, 1-8; Е. S c hwy­
z e r , Zur FhЕОLЕоtщ- Inschrift, RhM 79, 1 930, 321-325;
Gu. V о 1 1 g r а ff (2), Ad titulos Argivos, Мп N. S. 58,
1 930, 20--40 ; М. G u а r d u с с i, Un antico supplice
sull' acropoli di Micene, Studia Classica et Orientalia Ап­
tonino Pagliaro oblata. 11, Roma 1 969, 273-280; А. В a r ­
t о п е k , Das Ostargolische јп der raumlichen Gliederung
Griechenlands, Donum indogermanicum. Festgabe rur
Anton Scherer, Heidelberg 1 97 1 , 1 1 8- 1 22

Iz
DUalekat zapadne Argolide, tacnije grada Arga
i njegove okoline u podrucju reke Inah, srazmerno је
bogato posvedocen. StarUe zbirke natpisa u IG IV
( 1 902; br. 492-678 kao i addenda) i GDI 3260-3323
premasene su mnogobrojnim naknadno prispelim по­
vim nalazima, pre svega iz Arga. Oni su delimicno
uvrsteni u D 77-99; up., medutim, pre svega SEG 1 1 ,
298-372; 1 3 , 236-249; 1 6, 242-265 ; 1 7, 1 40-1 58;
22, 260-270; 25, 3 5 9-3 74. Postoj i veliki broj ar­
hajskih tekstova pocev od VП v. pre Hr. iz samog
Arga; najznacajniji su sveti zakon iz Ateninog hrama
SEG 1 1 , 3 1 4 [up. Vol1graff ( 1 ), Bourguet, Schwy­
zer] , spisak imena IG IV 6 1 4, natpis па bronzi IG IV
506 iz Herinog svetilista (svi iz sredine УI veka), а

75
medu onim natpisima koj i se u velikom broju ро­
j avljuju od V veka naro�ito treba izdvoj iti ugoVOr о
savezu Argivaca sa kritskim gradovima Кnoscm i
Тilisom D 83. Ovima se pridrufuju argivski tekstovi
iz mesta kao sto su Del:fi, Olimpija i Atina. Medu
natpisima iz Mikene i Tirinta уаlја istaci pre s,ega
Frahijaridov natpis IG IV 492 = D 97 (up. naj sk(lrije
Guarducci; oko 500. pre Hr.) i nesto starij i teks1 za­
kona IG IV 493 = D 98.

Is
Grcki kojim se govorilo u Argolidi (па severOis­
toku Peloponeza) nij e Ыо jedinstven: pored prir<>de
terena i politickih razloga (brdovito zemljiste p cJlu-
ostrva kao linija razgranicenj a, nedostatak politic-
kog ujedinjenja zemlje) za to је svakako odgovorn o i
razlicito starosedelacko stanovnistvo па koje su D or­
ci nailazili doseljavajuci se : Jonci i »Ahaj ci«. U sva­
kom slucaju, Ыlо је moguce ustanoviti jezicke razl ike
izmedu Zapadne Argolide u oblasti reke Inah (Arg i
sira okolina) i Istocne Argolide 'nа poluostrvu .дkta
(sa glavnim nalazistima u Epidauru i Trezenu u Sa­
ronskom zalivu). Оуе razlike nе treba tumaciti samo
kao naknadne proizvode atickih uticaja, koj i su па
istoku bili stariji i snafuiji, уес оnе postoj e jos od
davnina (up. 0 2, 9, 1 1 , 1 4, 1 5). Tek је Bartoni ek
izvrsio sledstvenu podelu »argolidskog dijalekta«
koja se sama nametala (up. О 3, 5 ; Bartonek 26d.
itd.) na jedan (ustvari sasvim samostalan) zapadJ1O ­
argolidski (»argivski«) i istocnoargoldski dijale�at,

76
srodan susednim narecj ima Korinta i Megare па
obalama Saronskog zaliva (ир. IV 2 za »saronski«).
Paralelno sa ovim ide i upotreba razlicitih pisama:
zapad se sluii korintskim, а istok lakonskim alfabe­
tom (ир. Jeffery 1 53 , 1 75). Zapadnoargolidski se, u
poredenju sa priobalnim gradovima u Saronskom
zalivu, snaZnije i duie opirao nadiranju kojne, deli­
micno sve do rimskog doba.

о
1 . Е > L ispred о, оо, ako izmedu пјЉ nije ispalo
*!! , kao u kritskom, lakonskom i istocnoargolidskom:
8LO� i imena iz iste porodice passim;
2 . ЕО > О ispred Vt kao u govoru Кirene te
istocno- i zapadnokritskom : KOL vavovtL D 89g,
1 4, б шtЕЛ.оvtL D 9 1 , 6 б шtЕЛОUОL < *-ЕОVtL,
=

Е!!ФаvLl;оvtа� ibid. 14 *Е!!фаvюооu vtа�;

=

3 . kontrakcijom nastalo ё i EL > L vec oko 450.

pre Hr. : tЕЛLtо D 83 А 13 tЕЛЕLtоо, афшрю8ш
=

ibid. в 6 -PEL 08ш, mlade фа·С D 89g, 8 фан,

= =

калю8ш D 99, 12 каЛЕL о8ш ;

=

4. F- se belezi (FOL, FLKatL, FE;E KOvta itd.;

Bop8ayopa� IG IV 6 1 4, 8 ј е pravilno citati kao
Fop8-: ир. SEG 1 1 , 336, 8), u pojedinim slucajevi­
та od V veka se пе belezi ; unutar reci -F - cesce izo­
staje;
5 . naknadno duzenje kratkih vokala ako za nj i­
та sledi grupa konsonant + *!! (koje ispada) kao u
ostrvskom dorskom i kritskom (пе i u istocnoargo­
lidskom): ЕТ]VОКЛЕЩ ао! 3278 А 6 ЕЕУО-, �ya-
=

77
tш D 9 1 , 3 ; 92, 2 EVatn itd., shodno tome u
=
tekstovima pisanim lokalnim pismom SE УШ D 83 В
20d. itd. ;
6. уа se сиуа ипиtзr reCi (kao u tesalskom, ar­
kadskom, centralnokritskom), ali i па kraju reci (-ус;):
6:лаvааv D 99, 9d. = а.лаааv, 8uovaL D 83 В 1 6 =
8uouaL itd. ; <l!!фоtЕРОVС; ibid. А 1 0 = -ощ, 6ћУС;
ibid. В 1 О itd;
7. prelazni glasј izmedu L i vokala kao u kipar­
skom i pamfilskom: 8LLOLV D 77 = 8EOL V (ир. br. 1 ),
пол.LLшl;)L SEG 1 1 , 3 1 4, 4 = пол.LаБL, ЕSЛРLLa[ . . .
ЈО ЈУ 506, 6, ба!!LLO[Р ]YOL ibid. 7 itd. ;
8. t L se сиуа kao i inace u dorskim narecj ima:
FLKat L, glagolski nastavak 3 . 1ica jedn. -tL passim;
9. intervokalsko а > h (koj e se docnUe пе Ьеlе­
zi) kao и lakonskom, elidskom, kiparskom (пе i is­
tocnoargolidskom): ЕЛOLFЁ hЕ D 80, 3, 1 = ЕЛОLllаЕ,
ФраhLaРLбас; D 97, 1, аtЕфаvwш D 90, 1 5 ; 9 1 ,
1 6d. = -<.баш, Е!!ПрТ)Е ibid. 9 , 8Тjaupov D 89, ] 1 =
8ТJaaup6v itd., a1i уес па najstarijim natpisima тпо­
gobrojni su izuzeci sa ocuvanim -а-;
1 0 . 'Apta!!LC; u оуот obliku i kao i-osnova (ne
u istocnoargolidskom): dat. jedn. 'Apta!!L D 88, 2;
ЈО ЈУ 5 1 3 ;
1 1 . алаБLOV = аtаБLOV: izvestaj gramaticara
daje оуај oblik dorski (Grigorij e iz Korinta 3 64, 659
shol.) potvrdenje zahva1jujuci zabelefenom [а]ла&оv
D 82, 5d.
12. пот. тп. сlanа tOL = ot kao i inace u dorskim
narecjima: tOL НUЛЁС; ЈО ЈУ 506, 9 = ot 'УЛЛЕL С;, tOL
'APYELOL D 85, 8d., tapy[ EL ]OL D 80, 1 = ot 'APYELOL;

78
 1 3 . -s- (kao i inace и dorskim narecj ima) pored
-00- (reliktno kao и ostrvskom dorskom i centralno­
kritskom) и futuru i aoristu glagola па �oo : ЕtJ,фа­
-

VLsOVTac; (ир. br. 2), оо[tJ,а]ЛLsаv D 89, 1 7d. =

wtJ,алюоаv nasuprot БLк:аООШЕV D 85, 8, ЕБL­
каооау ibid. 1 2d., ICaTEOICEuaooav D 89, 5d. 1 2,
�pyaooaYTO ibid. 1 3d. ;
14. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao i и
drugim dorskim narecj ima: ЛООЛЕV IG IV 52 1 , 3 =
Ј[ООЛЕL V, EtJ,tJ,EVEV D 85, 7 = EtJ,tJ,EVEL V;
1 5 . <'xFPE TEUE D 83 В 23d. ; 96, 1 , 4 (ј skraceno
aFp GDI 3268, 3 ; <'xF IG IV 6 1 6, 3 . 5 . 1 0), <'xPllTEUE D
85, 1 4 itd. »predsedavajuci, govomik je Ыо (NN)«
od *FPllTEUOO (inace nepoznato) sa <'х < Е (augment)
Пi, verovatnij e, < *<'xF- < <'ХУ < <'хуа- [sa apokopom i
asimilacijom; Vol1graff (2), 29d. ] ;
1 6. zavrsni vokali predloga <'хуа, лара, к:ата
apokopiraju se pred konsonantima; и slucaju к:ата
пе samo pred dentalom: к:ата D 98 = к:ат(а) та, уес
isto tako к:аtоташ D 90, 1 5d. = к:аtаоtd ош, к:а­
�ола D 1 1 0g к:аtа�ол�;
=

1 7. predlog ЛЕба umesto tJ,Eta kao и. ерЈsJщm_

arkadskom itd. passim.

4. Ostrvski dorski

L
[ ] . в r u 1 1, Der Dialect der Rhodier. Ејпе gram­
matische Studie, Progr. LеоЬsсhШz 1 875; Н. В а r t Ь, Ое
Coorum titulorum dialecto, phil. Diss. Basel 1 896; R.

79
 Bj o r k €gre n , Ое sonis dialect Rhodiacae, phil. Diss. Up­
sala 1 9(2; F. Н а u р t v о g е 1, Iliе dialektischen Eigentfun­
lichkeit�n der Inschriften von 1hera (dva dela), Progr. Cilli
1 906, Н07; В е с Ь t е 1 11 5 1 7-556; G. D е у o t o, Il diiilet­
to delle iscrizioni cirenaiche, RFIC 56, 1 928, 365-403 ;
Т Ь и m ) !К i е c k e r s 1 70-2Ш ; С. О. B u c k, The Di!llect
оf Сyrещ СРЬ 4 1 , 1 946, 1 29-1 34; В а r t о п е k 92-95,
1 8 1-1 8�
А. Т h u m Ь, Die grieclische Sprache im Zeit:tlter
des Helenismus, StraВburg lЮ 1 ; Е. N а с h m а п s о п,
Rhodis(he beitriige, ВВ 27, 1 9)2, 29 1-297; О. C h a .. i a­
ras / F. H i l l e r v o n G a e r tr i n g e nl S. S a r i d a � i s,
Inschrifen von Syme, TeutlUIsa und Rhodos, ЈОAl 7,
1 904, 8l -94; L. М а 1 t е П, Кyrene. Sagengeschicht�che
und hisbri sche Untersuchungel, Philologische UnttfSu­
=

chungeIt 20, Berlin 1 9 1 1 ; СЬ. � 1 i п k е п Ь е r g ( 1 ),Die

lindisc� Tempelchronik, Воnл 1 9 1 5 ; S. F е r r i, Alcun:: is­
crizioni di Cirene, АРАW 1 925:5, Berlin 1 926; U. , о п
=

W i 1 а п о w i t z - М о е I I e n d о r f f, Heilige Gesltze.
Eine Ur'runde aus Kyrene, SPAW 1 927, 1 55-1 76; R. I- e r­
z o g , Нeilige Gesetze von Кш, APAW 1 928:6, Вtrlin
=

1 928; А В r а u П, Gli »eolismi« а Cirene е nella poesi�do­

rica, RF[C 60, 1 932, 1 8 1-193 . 309-33 1 ; Е. F r а е п 1 е 1,
Zu grie'hischen Inschriften. 2. Zu den neuge:fundener In­
schriften. von Cyrene, G1 20, 1 932, 87-93 ; СЬ. B l i n ke n ­
b e r g (�), Lindos. Fouilles d e l'Acropole 1 902- 1 9 1 <. 2:
Inscriptions (dva toma), BerlinlCopenhague 1 94 1 ; М 3 е ­
g r e , Ti1uli Calymnii, ASAA 22-23 , 1 944-45, 1-249 М.
S e gre/ I. Р u g 1 i е s е С а r r а t е I I i, Tituli CamirelSes,
ASAA 27-29, 1 949-1 95 1 , 1 4 1-3 1 8; 1. P ug l i e s e C a ra­
t e l l i ( 1), Tituli Camirenses. Su?plementurn, ASAA 30-32,
1 952-1954, 2 1 1-246; G. Puglie s e C arrate l l i (2), Spp­
lemento epigrafico rodio, A SAA 30-3 2, 1 952- 1 '5 4,
247-3 1 6; Е. R i s с Ь, Die Sprache Alkmans, МЕ l 1 ,
1 954, 20-37; G. P u g l i е s е С a r r a t е I I i (3), Novo

80
supplemento epigrafico rodio, ASAA 33-34, 1955-1956,
157-181; G. Р и g l i е s е С a r r а t е 1 1 i (4), Supplemento
epigrafico cirenaico, ASAA 39--40, ,1961-1962, 219-375;
с. G а 1 1 а v о t t i, Una deflXio dorica е altri nuovi epigram­
mi cirenaici, Maia 15, 1963, 450-463; G. М о r е 1 1 i, Un
antico сзrmе popolare rodiese, SIFC N. S . 35, 1963,
121-160; С. D о Ь i a s L а 1 о u, Pour une chronologie des
-

inscriptions archarques de Cyrene, RPh 96, 1970, 228-256;

о. М а s s о п, А propos de lа plus ancienne inscription rho­
dienne (/nscr. Lindos, 710), ArchClass 25-26, 1973-1 974,
428--431

Iz
Zatvorenu grupu cine dij alekti dorskih ostrva,
koj a se kao nekakav »most« pruzaju preko juZnog
Egeja, od jugoistocnog Peloponeza do jugozapadne
Male Azije. То su Mel, Folegandar, Tera, Anafa, As­
tipaleja, Kalimna, Kos, Karpat, Rod i mnoga druga
manja ostrva. U ovu dijalekatsku grupu spadaju tako­
de i narecja oblasti и neposrednom susedstvu ostrva
па maloazij skoj obali (Knid itd.), kao i kolonija koje
su ostrvljani osnovali, pre svega narecje Кirene (njena
maticaje Tera: ир. Strabon 1 , 3 , 1 6). Izdanje natpisa
pronadenih па оуоm podrucju proteze se па vise
svezaka Iа (ХII: 1 , 3 ukUucujuci Supplementum,
1 895-1 904, kao i ХII: Supplementum, 1 939, br.
1 5 0- 1 66), ali ј е ipak prevazideno . Isto vazi i za
zbirke izabranih natpisa и GDI 3428-43 5 1 , 4693-
4939 (sa dopunama и IУ tomu, 790-799) i D
207-3 1 0.
Samo sa Tere potice vise od 1 500 natpisa, medu
koj ima su mnogi (stotine nj ih) delom vrlo arhaicni

6 Uvod u grtke dijalekte 81

 nadgrobni natpisi i grafiti. Oni su vecinoт kratki i
sadrze gotovo isklj uCivo iтena, tako da је njihov
znacaj za istoriju pisтa daleko veci od onog koji
iтaju za dijalektologiju. Zbog toga glavni izvor za
narecje Tere predstavlja vrlo obiтni Epiktetin testa­
тent (oko 200. pre Hr.), koj i inace vec pokazuje uti­
саје kojne, IG ХIl :3, 330 = GDI 4706 = D 227.
Danas је bolj e poznat i kirenski d� alekat, zahvalju­
juCi тnogobrojniт noviт nalaziтa: kao zaтena za
nepostojeci potpuni korpus ovih natpisa тora poslu­
ziti upucivanj e па najznacajnij e publikacij e, koje su
priredili Ferri , von Wilaтowitz-Moellendorff, Pиgli­
ese Carratelli (4) (uр. Gallavotti); uр. pre svega SEG
9, 1-795; 1 6, 865-93 1 ; 1 7, 793-825; 1 8, 726-773 ;
20, 703-780. Arhaj ski tekstovi (VIN vek), grafiti,
zavetni i nadgrobni natpisi јо!! uvek su тalobrojni
uprkos noviт nalaziтa (uр. za to Dobias-Lalou).
Dиzi natpisiј avljaju se pocev od IV v. pre Hr. ; тedu
njiтa su, pored spiskova imena i (тladih) pocasnih
dekreta, zbog svog jezika рaZпје vredni i veliki »Sve­
ti zakon« (pocetak IV veka, 1 4 1 red) SEG 9, 72 (uр.
von Wilaтowitz-Moellendorff), negde iz istog vre­
тепа dokитent о naseljavanju SEG 9, 3 sa zaklet­
voт kolonista (sa Tere) i, vec iz carskog dob a,
pocasna odlиka D 237.
Isto tako bogato posvedocen је i dijalekat Roda
(иkljucujuci i sicilij ske kolonij e Gelu i Akragant),
okolnih ostrva (za Теl uр. pre svega SEG 25, 847-908)
i obale па kojoj је preovladivao rodanski dijalekat.
Novi korpus taтosnj ih natpisa bio bi izuzetno ро­
zeljan: uр. za sada Segre / Pugliese Carratelli, Рu-

82
gliese Carratelli ( 1 ) (2) (3). ZahvaljujuCi novijim
nalazima, pre svega и Lindu, роуесао se i broj ar­
haj skih natpisa, preteZno zapisa па statuama i gline­
nim posudama, od koj ih Ы najstariji [90рако Ч!!L
9'UЛLХ�: uр. Blinkenberg (2), br. 7 1 0] mogao sezati
j os и УШ vek. Duzi tekstovi iz razlicitih rodanskih
gradova pojavljuju se tek od IY у. pre Hr. i ispolja­
уајu manје ili vise vidlj ive uticaj e kojne: sakralni
zakon iz Jalisa IG ХIl : l , 677 = D 284 (lУ/Ш vek),
ugovor о savezu izmedu Rodana i Нijerapitne (па
Kritu) D 288 (Ш vek), presuda и sporu oko granice
izmedu Prijene i Sama D 289 (oko 1 90. pre Hr.), te­
matski i j ezicki ј е znacajna »Lindska hramovna hro­
nika« iz 99. pre Hr. (uр. Blinkenberg ( 1 )) itd. I ostala
ostrva sacuvala su veliko blago, pre svih Каlimпа
(uр. Segre), Кnid i, vise stotina natpisa, Kos. U оуоm
materijaluje tesko naci arhaj ska svedocanstva, glav­
nina natpisa sa Kosa, koji se j avljaju od kraja IY у.
pre Hr., potice уес iz onog vremena kadaje росео da
se ispoljava uticaj kojne : kalendar Zrtvoprinosenja D
25 1 , akta sudskog spora D 263, sveti zakoni koj e је
izdao Hercog (Herzog).
Literami izvori za celu ovu grupu dijalekata
prilicno su oskudni; па rodanski dijalekat donekle
podseca nekoliko fragmenata lirskih pesama Ro­
danina Timokreonta (uр. PMG 727-734) i »ре­
smica о lasti« koj u je zabelezio neki Teognid а pre­
пео Atenej PMG 848 ђлВ' ђЛВЕ ХЕЛLбwv (о tome
uр. pre svega Morelli, koj i veruj e da је опа vrlo
drevna).

83
Is
Prema antickom predanju celokupno podrucj e
»ostrvskog dorskog« naseljeno је delom i z Lakoni­
је, а delom iz Argolide : Herodot 4, 1 47dd. prenosi
pricu о osnivanju Tere, za Меl up. Herodot 8, 48, а
kod istog pisca ( l , 1 74, 2) Кnidani se пazivајU &ЛОL­
КOL Lakedemonj ana (8to potvrduje natpis sa Tere IG
ХIl :3, 322, 7d. = D 266, 7d., gde se Knidani zovu
a1JYYEvEL �). Iz Argolide su ро Tukididu 7, 57, 6
d08li Rodani, prema Diodoru 5 , 54, 4 stanovnici
Karpata, а ро Herodotu 7, 99, 3 zitelji Kosa, Kalim­
пе i Nisira; Astipalejci su sami sebe IG IV 9 1 7, 2--4
smatrali potomcima stanovnika Epidaura. Imajuci
ovo u vidu, sasvim је prirodno 8tO ostrvski dorski u
celini pokazuj e tesne veze sa saronskim, zapadnoar­
golidskim i lakonsko-mesenskim narecjem.
Ovaj govor nije jedinstven па celom podrucju:
сит grano salis mogu se razlikovati tri podgrupe od
koj ih Ы prva obuhvatala dorske Кiklade (Teru, Меl
itd., uz to Terinu koloniju u Libiji, Кirenu, osnovanu
oko 630. pre Hr. : up. Herodot 4, 1 45-1 65 i uz to
Malten 95-1 03), dok Ы u drugu spadao Kos i okolna
тапја ostrva, а u trecu Rod (ukljucujuci i Gelu
osnovanu 690. pre Hr. i zajedno sa пјот njenu па­
seobinu Akragant: up. Tukidid 6, 4, 3--4 i pre svega
0 1 4) i nj egova bliza okolina. Povezanost TerelМe­
la sa Lakonijom пе moze se potvrditi па osnovu isto­
rije jezika i pisma - пе samo da u ostrvskom govoru
пета lakonskih osobina, vec se mogu ustanoviti
upadlj ive razlike izmedu dva narecj a (ир. О 6, 1 3 ,
1 8). Drevna preddorsko-ahaj ska ba8tina (up. О 7,

84
2 1 ) i uticaj i j onskih suseda iz ranij eg vremena (up.
а 5 , 1 8) рој асауаји takvu karakterizaciju. Mada
mladi dij alekat, nas glavni izvor, уес sadrzi veliki
Ьroј oblika kojne, ipak se tragovi lokalnog dijalekta
delom mogu pratiti do duboko и carsko doba. а
tome svedoci dij alekat Кirene (ир. Devoto, Buck),
koj i j e neke arhaizme sacuvao (ир. а 3), а neke јпо­
уасјј е sa Tere пе sadrzi (ир. а 3), аН opet zahvalju­
јиб поујпата kao sto su а 4, 7 (za tzv. »eolizme«
up. Braun) па izvestan пасјп zauzima posebno те­
sto. ауај dijalekat se и mnogo сети podudara sa оЬ­
likom и koj em пат је predat Alkmanov jezik (ир.
Risch i IV 6 Iz), koji mora da је Ыо upodobljen ki­
renskom.
Jezik Roda, koji је narocito karakteristican ро
infinitivu па -!!ELV (ир. а 1 4, i и kolonU ama), i пје­
mu blisko narecje ostalih istocnoegejskih ostrva (ир.
pre svega а 1 7) - pri сети razlike svakako postoje:
ир. а 1 4 pokazuju »ahaizme« kao а 1 1 , 1 7, 18 i
-

snazne jonske uticaje (ир. а 5). ауј poslednj i j avlja­

ји se pre svega od V veka, usled razvoja saobracaja
izmedu ostrva i obliznjeg kopna. atuda potice i rani
snazni uticaj kojne, 5to ј е cesto vodilo stvaranju
те5аујпе lokalnog narecja i zajednickog jezika, koj i
је zastupljeniji росеу o d III i j os уј5е o d 1 1 У . pre Hr.
(za Kos, gde obilje materijala omogucava da se оуо
jasno vidi, ир. Barth, а za Rod, gde se оуо ocituje и а
1 4, Тhumb 3 8--46 , Вјбrkеgrеп). Govor Roda (а slicno
vazi i za Kos) j edan j e od najduze opstalih dij alekata
i izricito је posvedocen и carsko doba и Svetonijevoj
biografiji TiberUa 56, te potvrden и mnogim teksto-

85
vima do III v. posle Hr. Iz ovog vremena potice је­
dan natpis (ир. Chavarias itd. 92-94) koj i usred
teksta iznenada sa lokalnog dU alekta prelazi и kojnu
i па taj nacin daje jasno svedocanstvo о meri vlada­
nj a dijalektom и ovo pozno doba.

о
1 . Еа > 1] па celokupnom podrucju: ЕУУ1] SEG 9,
1, 32 (Kirena; ир. Evvf] ' 8' KUp1]VaL O L Hesihije),
Lind passim = ЕУУЕа; ak. tEP1] Rod, Kos passim =
LEpEa itd.; па Kosu cak i 1]utwv D 25 1 А 44 =
EaUtwv; аН, pored toga, passim potvrde ocuvanog
Еа, pre svega и imenima;
2. ЕО > EU и mlade doba па celokupnom podruc­
ји: КЛЕU-, E>EU- = КЛЕО-, 8ЕО- itd., genitivi -ЈСЛЕЩ, •

-ЈСраtЕЩ = -ЈСЛЕЩ, -ЈСраtЕО� itd. passim, j.tEU D

227, 76 = j.tou, tЕЛЕUV SEG 9, 72, 3 1 .42 = tЕЛОUV
itd. ; ЕО > Е ispred Vt kao и zapadnoargolidskom,
istocno- i zapadnokritskom и Кireni : EJCtLj.taOEVtL
SEG 9, 72, 57 = -ОЕОVtL (ир. br. 8, 1 6), tЕЛЕОфо­
PEVtE� D 232, 4 = -ЕОvtЕ�, ЛЕvtLХW SEG 9, 1 , 76
itd. = ЛЕОvtLХОU;
3. rezultat kontrakcije � < *е + е па Teri, Меlи,
Rodu belezi se sa Е, kasnije ЕI (ЕЛОLЕ = ЕЛОLЕL pas­
sim, ЈСЛELtО-, tPEL�, infinitiv па -j.tЕLV [ир. br. 1 4]
itd.); za razliku od toga � nastalo naknadnim duze­
njem belezi se sa Н (�j.tL < *EOj.tL passim, rodanski
E1;1]j.tELV D 28 1 , 4 = E1;EL j.tEV [jasna distinkcija] ,
01]Л1]tш, 01]Лоj.tЕvа - ВОUЛ- itd.), dakle otvorenije.
Nasuprot tome, и Кireni, па Kosu, Кnidu itd. пета

86
 razlike и pisanju, КЛТЈtо- kao i ЬТЈЛТЈtш itd. Na Teri
(пе i и Кireni) � kao i primamo ё oko 200. pre Hr. >
Н : :тюtELРLOV D 227, 1 3 0 = :л;оt�рLOV kao 6фELЛЕ­
а8ш ibid. 3 1 itd.;
4. Л > v asimilacijom ispred dentala (kao i јпасе
povremeno) и Akragantu (фLvtLa GDI 4257, 2 =
ФLЛtLа) i pre svega и Kireni: KatEv8ТJL = каt-Ел8n
itd. SEG 9, 72 passim, tЕvtш = *tЕЛtш < tЕЛEtш
SEG 9, 3, 3 8 ; 9, 72, 1 8.85;
5 . F se па celom podrucju od pocetka predaje iz­
gubilo i па pocetku i unutar reCi: КЛЕЩ D 272, 3, а
пе * КЛЕFос; (Rod, УI v., ВоuаtРОфЕЬ6v), 'Aatuo­
<ј>ЬОС; D 2 1 4, 4, а пе *Раа- (Tera, VП vek) itd. ;
6. пaknаdnо duZenje kratkih vokala ispred gru­
ре nazaVlikvida + *!! (koj e ispada) па celokupnom
podrucju, kao и kritskom i zapadnoargolidskom:
sTJvo-, SELVO- (ир. br. 3) passim, ЬЕ уатоу D 2 1 8, 2
(Tera) = *ЕУР-, OUPOL D 22 1 , 1 itd. (Tera) = 5рOL,
Коuрш D 262, 1 .3 (Knid) = К6рџ itd. ;
7. -уа- se unutar reci uz пaknаdnо dиzenje ро­
jednostavljuj e и а, па Teri i и Кireni *-а уа-, *-0 уа ­
> -аю-, -ою-: :л;аL<1ас; SEG 9, 4, 1 8 = :л;dаас;, parti­
cipi па -аюа , -оюа passim itd. ; za razliku od toga,
па kraju reci -ус; > -с; па celokupnom podrucju Ь е z
naknadnog dиzenja: ЕС; = ELC; passim (pred vokalom i
konsonantom), ak. mп. -ос; = -ощ passim (па os­
novu toga moglo se pretpostaviti i -а с;, -'L C; , -iJ С;, sto
је i potvrdeno metricki zagarantovanim &ра с; PMG
848, 2), participi ЕЛLЬОС; D 237, 9 = -ЬоuС;, КОЧА.а-
8ЕС; SEG 9, 72, 1 1 = -8EL C; itd. ;

87
 8. п se cuva kao i ina('t' 1 1 tlorskim narecjima:
glagolski nastavci 3. Нса j�·(ll l . -п, 3. Нса mп. -VtL
passim, pridevi па -по- ( Арtщ.tL ТLO�, brojevi па
'

-каtLOL itd.) itd. ;

9. пот. тп. clana TO� = oL kao i inace и dor­
skim narecjima: D 244, 1 ) (Astipaleja), D 26 1 , 2
(Кnid), D 269, 5.6 (Nisir), О 28 1 , 1 7 (Rod), SEG 9,
3 , 2. 1 4 (Kirena) itd. ;
1 0. licni nastavak 1 . H� a mп. -JA.E� kao i inace и
dorskim narecj ima i severc>zapadnogrckom: ЕЈА.(3а­
л.О1ЈЈА.Е� D 227, 278 (Tera) itd. ;
l l . licni nastavak 3 . lica mп. imperativa -утоо
па Kosu itd. i ро pravilu па Rodu, gde se, medutim,
pored toga (kao i и lezbljaflskom, pamfilskom [ир.
IV 1 4 0 1 2] , i to kao eolizall ) javUa i -утоу (лара­
кал.Е1Јvtоv GDI 375 1 , 1 2, ОЈА.оааутоу GDI 4259, 3
[Faselida]), dok па Teri i u Кireni vlada -утооу;
1 2. particip zenskog rJ da па -аааа и Кireni :
Екаааа SEG 9, 72, 87 < IoFEK-� "Q а - EKou aa <
*FEK-ОVtј а, капаааа ibi4 . 1 0 1 - Kat-ou aa;
1 3 . infinitiv tematskih $ Iagola па -ЕУ kao i и пе­
kim drugim dorskim narecjma: алол.ELЛЕV D 228,
5d. (Tera) = -ЛELV, 81ЈЕУ S EG 9, 72, 26 itd. (Kirena);
isto vazi i za verba contrac·ta (kao и zapadnoargo­
lidskom) : БLOLКЕV D 227, (; = БLOLКЕLV, tЕл.ЕV ibid.
3 8 = ТЕАЕТУ itd. ; samo па :t.odu -НУ kao u drugom
delu dorskih dijalekata: ла:>ЕХELV D 28 1 , 1 2, ало­
БНКV1ЈНV ibid. 1 3 itd.;
1 4. infinitiv atematskihglagola па Rodu (zajed­
по sa kolonijama) па -JA.EIV (kao kritski -ЈА.ТЈУ) <

88
*-!1ЕЕУ (ир. br. 3): Е;Т]!1НУ (ир . tamo), 8Е!1НУ D
284, 1 3 itd. = *8Е!1ЕУ itd. ; ауа8Е!1НУ D 306, 25
(Gela) itd. ;
1 5 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�oo kao
јпасе u dorskim narecj ima: каtаОКЕuа;ш D 227,
14 itd. = -аош, KatOLKL;aoL SEG 9, 3, 8 = ка­
tOLKLoaoL , 6pKL;atu> D 288, 93 itd. passim, pored
toga, medutim, kao preddorski relikt (kao u zapadno­
argolidskom i centralnokritskom) -00- u БLкаООЕU>
D 263 А 6 (Каlimпа), *фраооа08ш u Фраооа­
!1EYO� D 234, 45 (Kirena);
1 6. takozvani »dorski futur« па -ОЕО-: ауа­
tЕ8Т]ОЕuvtш D 226, 1 2 = *-ЕОvtш (ир. br. 2) =
avatE8�oovtaL, БLкаООЕU> (ир. br. 1 5 ) = БLкаоU>,
оuл.л.uооuvtL D 289, 1 3 = оuл.л.1юоvп itd. ;
1 7. prezentska promena perfekta пе samo u infi­
nitivu (kao u kritskom, istocnoargolidskom, fokid­
skom, lezbUanskom) i participu (kako u beotskom,
tesalskom, lezbljanskom tako i u kirenskom :rtPOYE­
уоvоюш� D 237, 20), nego i u finitnim оЫјсјmа:
EOtaKEL D 265, 1 1 , tEtL!1aKEL ibid. 19 (Knid), бю­
tЕtЕл.ЕКЕL D 295, 4, УЕУОУН ibid. 1 1 (Karpat) itd. ;
1 8. ПООЕLбаv = Поонб<Ьv па Teri, Melu (D
2 1 1 , 2 ) , Rodu, Nisiru (IG ХII : 3, 1 03, 1 3) kao pred­
dorski »ahaizam«; tako i u raznim drugim dorskim
dij alektima pored »pravog dorskog« ПоtЕLбаv па
Rodu, Kosu, Telu;
1 9. KtOLVa »podrucje jednog okruga (ба !10�)«
u rodanskom (D 28 1 , 1 itd.; 283, 1 1 itd.) jednako kao
u mikenskom dijalektu (ko-to-na, ko-to-i-na);

89
 20. zavrsni voka l l рп:(l lоgа ауа, лар а , /Сат а
apokopiraju se, sto se tice ovog poslednj eg, u naj­
manju ruku ispred dentala;
2 1 . predlog Лf6а umesto Ilп а па Teri (D 220,
2 itd.), u Кireni (ш6fХ[fV] SEG 9, 3, 32), па Kosu,
Kalimni, Rodu (naziv meseca П п!6аУfL тvuщ
passim).

5. Kritski

L
G. Н е у, Ое dia1ecto Cretica, phi1. Diss. Leipzig
1 869; Н. Н е 1 Ь i g, Ое dia1ecto Cretica quaestiones gram­
maticae, Progr. P1auen 1 873 ; М. К 1 е е т а п п, Ое uni­
versa Creticae dia1ecti indo1e, Dissertationes phi101ogicae
Ha1enses 1 , 1 873 , 1--44; Е. Н е r f о r t h, Ое dia1ecto Creti­
са, Dissertationes phi101ogicae Ha1enses 8, 1 887, 1 93-292;
F. Е. К i е с k е r s ( 1 ), Dје loka1en Verschiedenheiten јт
Dia1ekte Кretas, phi1. Diss. Marburg 1 908; Ј. B r a u s e,
Laut1ehre der kretischen Dia1ekte, Наl1е 1 909; Е. F r a e n ­
k e 1 , Index der kretischen Inschriften nebst Nachtragen
und kurzem АЬгШ der Laut-, Formen- und Wortbi1dungs-
1ehre des kretischen Dia1ekts, GDI 4, 1 9 1 5, 1 029-1 208;
B e c h t e 1 II 65 7-795 ; Т h и т Ь/К i е с k е r s 1 43-1 70;
М. G иа r d и с с ј , Inscriptiones Creticae. I-IV, Roma
1 93 5-1 950 (и da1jem tekstu skraceno sa »IC«)
Ј. В а и п а с k/ Th. В а и п а с k, Оје Inschrift von
Gortyn, Leipzig 1 885, reprint Нi1desheim 1 972; F. В и ­
c h e 1 e r! Е . Z i t е 1 т a n п , Das Recht von Gortyn, Frank­
furt 1 885 , reprint Aa1en 1960; F. S о 1 т s е п ( 1 ), Sigma
in verbindung mit nasa1en und 1iquiden јт griechischen

90
 [11] кz 29, 1 888, 3 29-3 5 8 ; F. S о 1 m s е п (2), Der i.iber­
gang УОП Е in L vor уоеаlеп in den grieehisehen mundar­
ten, кz 32, 1 893, 5 1 3-5 5 3 ; Ј. S e h m.i d t, Die kretisehen
pluralnominative auf -ЕУ und verwandtes, кz 36, 1 900,
40� 1 6; Р. R i.i t t g е r s, De aeeusativi, genetivi, dativi
usu јп inseriptionibus arehaieis Cretensibus, phil. Diss.
Вопп 1 905; К. М е i s t е r, Der syntak.tisehe Gebraueh des
Genetivs јп den kretisehen Dialektinsehriften, IF 1 8,
1 905/ 1 906, 1 33-204; Н. Ј а е о Ь s t h а 1, Der Gebraueh
der Tempora und Modi јп den kretisehen Dialektinsehrif­
ten, Beiheft zu IF 2 1 , StraВburg 1 907; Е. К i е е k е r s
=

(2), Das Eindringen der KOLVtl јп Кreta, IF 27, 1 9 1 0,

72-1 1 8; Ј. К о h 1 е rl Е. Z i е Ь а r t h, Das Stadtreeht УОП
Gortyn und seine Beziehungen zum gemeingrieehisehen
Reehte, Gбttiпgеп 1 9 1 2, reprint Нildesheim 1 972; Р. D e ­
m a r g n e / H. v а п Е f f e n t е r r e, Reeherehes а Dreros.
11. Les inseriptions arehaYques, ВСН 6 1 , 1 937, 333-348
(uz to: Note reetifieative, ВСН 62, 1 93 8, 1 94d.); Н. v а п
E ffe n t e rr e , Inseriptions arehaYques cretoises, ВСН 70,
1 946, 588-606; R. A r e n a , Il valore areaieo di е пеll'аl­
fabeto greco, RIL 93, 1 959, 3 1 9-33 8 ; D. Ј. N. L e e , Му­
еепаеап ijo(s), Kadmos 5, 1 966, 25-43 ; R. F. W i l l e t t s ,
Тhe Law Code o f аоrtyn, = Kadmos. Supplement 1,
Berlin 1 967 (ир. Н. Jankuhn , ООА 225, 1 973, 1 77-1 83);
L. Н. Ј е f f e r уl А. М о r р u r g о - Davi e s , ПОLVL­
KaOtar; and ЛОLVLкаt;ЕV: ВМ 1 969. 4-2. 1 , а пеw arehaie
inseription from Crete, Kadmos 9, 1 970, 1 1 8-1 54; Н.
H o ffm a n n , Early Cretan Armorers, Мајnz 1972; а. N e ­
и т а п п , Zu den kretisehen Кriegemamen auf den Waf­
fen уоп Afrati, кz 88, 1 974, 32-40; А. Ј. В е а t t i е,
Some notes оп the Spensitheos deeree, Kadmos 1 4, 1 975,
8-47; о. М а s s о п, La plus anејеппе inseription eretoise,
Studies јп Greek, ltaHe, and Indo-European Linguisties
Offered to Leonard R. Palmer, Innsbruck 1 976, 1 69-1 72

91
Iz
Dorski dij alekat ostrva Кrita veoma bogato је
posvedocen pocev od kraja УIII v. pre Hr. velikim
brojem, delom vrlo obimnih, natpisa iz arhaj skog i
mladeg doba. Кritski je najbolje posvedoceni dorski
dijalekat uopste. Starije zbirke dijalekatskih natpisa
(GDJ 4940-5 1 87 kao i dopune, D 1 75-206) u medu­
vremenu su prevazidene celovitim korpusom оЬ­
javljenim u Је Ј-ЈУ, kojem su zatim kao novi nalazi
pridodati sedam arhajskih (УIIIУЈ v.) fragmenata
zakona iz Drera (ир. Demargne/van Еffепtепе, Уап
Еffепtепе; uz to ide i jedan »eteo-kritski« komad:
ир. Js), nekoliko ispisanih komada oruzj a iz Arkade
(ир. Ноffinann , uz to i Newnann), kao i j edan natpis
nepoznatog porekla (ир. JefferylMorpurgo-Dаviеs,
Beattie). Arhajski tekstovi koji su znacajni za pozna­
vanje dijalekta poticu iz vise mesta, pre svega iz сеп­
tralnog Кrita. Radi se preteZno о tekstovima zakona:
daleko najznacajniji је cuveni Gortinski zakon (pi­
san bustrofedonom, tekst оа preko 600 redova, iz V
veka) Је ЈУ 72 = GDI 4S9 1 = D 1 79 (ир. Ваи­
nackIВaunack, Bucheler/Zitelmann, Kohler/Ziebarth,
Willetts). Samo u Gortinu {Itkriveno ј е, pored toga,
preko 1 50 drugih blokova st natpisima sastavU enim
па lokalnom alfabetu (Је JV 1-1 59; VП v. do oko
400. pre Hr.), od kojih valj a pomenuti samo ugovor
Gortina sa Ritenom Је ЈУ ю = GDJ 4985 = D 1 77.
Medu kasnijim natpisima i� helenistickog doba is­
ticu se drerska zakletva efeьa Је Ј:ЈХ 1 = GDJ 4952
= D 1 93 (III/П vek) i ugovorizmedu Late i Olonta Је

92
l :ХУЈ 5 = GDI 5075 (kraj 11 У. pre Нr.). U Теји su sa­
сиуanе odluke о azilu raznih kritskih gradova iz hele­
nistickog doba (GDI 5 1 65-5 1 87), koje doduse vise
nisu dijalekatski ciste, alј pruZaju obavestenja о lоkal­
пјт razlikama unutar kritskog narecja (ир. Кieckers
( 1 ), 1 02-1 05). Literarni izvori su savim beznacajni,
brojnije su jedino glose u Hesihijevom leksikonu.

Is
Na Кritu u I У. pre Hr. zive Dorci, koj i su tamo
dosli u toku tzv. »Dorske seobe«; оуо ostrvo је уес
ranije bilo naseljeno Grcima, kako pokazuju sve­
docanstva mikenskog dijalekta (ир. nize IV 1 7) па
glinenim plocicama iz kasnominojskog perioda ispi­
sanim tzv. Linearnim В pismom. Оуо u пајтапји
ruku vaZi za centralni Krit (Knos, Gortin, Fest itd.),
gde se sacuvao пајуесј broj i to - u poredenju sa kraj­
пј јт istokom i zapadom (ciji su dijalekti inace slabije
posvedoceni) - jasnijih tragova ovog ahajsko-pred­
dorskog supstrata (ир. 0 2, 1 4-1 6, 2 1 ). Na istoku (и
okolini Presa) mogu se, medutim, uociti tragovi pre­
grckog stanovnistva, koje је nazvano »eteokritskim«
prema Odiseji t 1 76. Svedocanstva njihovog jezika,
па fragmentima natpisa (ир. pre svega Ie III :У!
1 -6), sezu do u III У. pre Hr. ; danas je poznato jedno
osam takvih natpisa pisanih grckim pismom, аlј па
jos uvek nedesifrovanom jeziku (»eteokritskom«).
Као sto је isprva па primeru О 1 , 9 иосјо Solm­
sen ( 1 ), 342, (2), 5 1 4-538, а kasnije podrobno ispi­
tao Kikers [Kieckers (1 )] , u kritskom dij alektu пета

93
 jedinstvenih obelezja. Ovo 1 11.: I /.Ilcnaduje ako se ima
u vidu ranija raznovrsnost stanovnistva, о kojoj se
govori jos u Odiseji t 1 75-1 77 (Ahajci, Eteokricani,
Кidonci, Dorci, Pelazgi). Jedan pored drugog posto­
је brojni dijalekti, pri сети se oni u centralnom Кri­
tu jasno razlikuju od narecja па istoku (istocno od
Нijerapitne [oko granicnog pojasa izmedu Late i
Drera]) i zapadu (zapadno od Lape; ир. pre svega О
1 , 9-1 2). Ne radi se, medu1im, о presudnim razlika­
та (istocno- i zapadnokritski poznati su gotovo jedi­
по iz mladih tekstova posle 3 00. pre Hr.) : spolja
kritski predstavlja jedinsnrenu celinu, koja se ро
mnogim novinama razlikuje od srodnih dijalekata.
То opet u vecoj meri vafi :za centralni Кrit (ир. О 4,
7, 8, 1 2, 1 3) nego za istocni i zapadni deo ostrva.
Lokalna narecja dobro 5u ocuvana sve do rimskog
doba (1 v. pre Hr.), pre svega и unutrasnjosti ostrva
(Gortin). Oblici helenistickog zajednickog jezika pro­
diru, ipak, vec od IIIIII vekau sve vecem broju [naro­
cito па istoku; ир. Кieckers (1)] . U procesu uopstavanja
(»kojnizacije«) jezika treb� razlikovati vise medu­
faza: sirenje jednog »opstekritskog« govora Ikoji
ujednacava lokalne dijalekte uticaj dorskog koina-di-
I
jalekta, zatim uticaj kоinё-dјаlеktа - и celini, dakle,
samo postepeno potiskivanj� dijalekatskih obelezja.

о
1 . Е > L ispred <1, О, оо, ukoliko izmedu njih nije
ispalo *![ , и centralnokritsrom (kao и lakonskom,
zapadno- i istocnoargolid!kom): glagoli па -Loo =

94
-ЕОО passim, 8LO<; = 8ЕО<;, t oov = ЕЮУ, Ь о р юv D 1 76,
1 = Ь ООРЕ ау itd. ; и istocno- i zapadnolcritskom ЕО >
О и zatvorenom slogu, kao и kirenskom i zapadnoar­
golidskom: KatOLKOvtE<; D 1 98, 6 = -ЕОУТЕ<; itd.
(uр. Solmsen (2), 5 1 4-53 8);
2. ЕУ > L V kao и arkadskom i kiparskom kao
ostatak supstrata и Aksu i Eleutemi : tv = ЕУ passim,
prema tome u Aksu tac; , t <; < * tv<; = E<;/Et<; < *ЕУ<;;
3 . rezultat kontrakcije f < *е + е pise se kao Е,
kasnije kao Н (о'Uл.Еv D 1 75 , 3d. = о'Uл.ЕL v itd.,
bOJlТJv D 1 8 1 Ј 4 = bOJlEV [uр. br. 20] itd. passim);
isto tako ј е i q = О, kasnije Q (gen. ј еdn. -о = -о"
itd.). Nasuprot tome, � postalo naknadnim dшепјеm
(osim ispred *nazalllikvida + � ) kao i primamo * ё
belezi se sa Н (znaci otvorenUe: inf. �JlТJv ibid. Ј 2 =
*EOJlEV itd.), ako se nalazilo ispred *уР, рР, = Е,
kasnije Н (КОЕ УLOУ D 1 75 , 4 = ;ЕУ(Р)LOУ itd.);
4. Е" > О" и centralnokritskom: ЕЛ LtаЬО'UJlа
D 1 9 1 , 12 itd. = E3tLt�bE'UJA.a, glagoli па -O'UOO =
-EUOO itd. ;
5 . tL se cuva kao i inace и dorskim narecjima:
FLKatL D 1 79 ЈУ 1 3d. itd; glagolski nastavci 3. lica
јеdn. -tL, 3. lica тп. -VtL passim;
6. F - se svugde cuva, и centralnokritskom do 11
(а drugde samo do III) veka pre Нr.: FLKatL (uр. br. 5),
FOL, РЕК<; = �; itd., и pojedinacnim slucajevima пео­
belezeno; unutar reci -р- se pise samo и grupi -ор­
(Р ЮР О - = tooc;); и docnije vreme umesto F povre­
тепо se ј avlj а В : ВЕРУLO<; D 1 96, 3 = РЕРУLO<;, Ва­
KLV8LOO D 1 95 , 3 = *FaKLv80'U = 'УакО itd. ;

95
 7. pretvaranje и diftonge grupa ал, ЕЛ, Т) Л > au ,
EU, Т) U и Gortinu i Festu: о.()ЕUЛLШ D 1 79 V 1 8 =
о.()ЕЛфюL, FEuxavoo Је Ј:ХХIII 5 = FЕЛхаvоu itd. ;
8. 0!1 > Р!1 samo и Gortinu od III veka: кор­
!1LOУТООУ D 1 84, 3 itd. = КОО!1ЕОУТООУ itd. (ир. br. 1);
9. УО unutar reCi (kao и tesalskom, arkadskom,
zapadnoargolidskom) и centralnokritskom narecju
se cuva (!1E VOL D 1 79 VП 46d. = !1Т) ОL , Екоуоау ibid.
III 1 9 = EKouoav itd.), inace se uz naknadno dufenje
pojednostavljuje и о. Na kraju reci -y� и centralno­
kritskom и zavisnosti od polozaja > -Y�Y( okal),
-�K(onsonant) : tоv�/tЩ, utuv�/8 LO� i ak. mn.
passim, Ev �/E � itd., vidljivo па pr. и tщ !1ЕУ utuv�
ОЛ:О ibid. III 3 9d. : ир. Solmsen ( 1 ), 3 3 8-342;
1 0. 08 је и naj starUe doba ocuvano, negde и V
veku pre Hr. и centralnokritskom > 88 (odnosno 8):
infinitiv -8(8)ш = -08ш, imperativ -88б /0о = -0800
passim, л:ро88(а) D 1 79 ЈУ 52 = л:ро08Е itd. ;
1 1 . � и centralnokritskom Ј = � (ovako samo и
istocnokritskom), и mladem lokalnom pismu М,
odnosno () ([dd] nastalo asimilacijom < [dz] ?), od III
v. pise se i kao tt/t: ZEVL Је ЈУ 65,2 = ZТ)VL, �Т)ya D
1 93 , 1 7d., odnosno ТтТ) уа Је ЈУ 1 74,57 itd. = Z-ђ'vа,
glagoli па -аl L()( 6 )00, odnosno -аlLттоо = -Ыc�oo itd. ;
1 2 . *tj, *ts и centralnokritskom > �, kasnije >
tt/t : O�O L , odnosno ot(t)OL = OOOO L passim,
о.v-()а�а8ш Је ЈУ 5,2, о.л:о-()аttа88ш D 1 79 ЈУ
29d. = -()аооа08ш (ир. br. 1 0) itd. ; docnije cak i ы­
perdijalekatsko 88 umesto »pravog« оо: FEtE80L Је
ЈУ 1 8 1 ,22 = ftEOOL, Л:ОЛL8L Је ЈУ 1 65 ,3 = Л:ОЛLООL;

96
 l З . пот. тп. -ЕУ umesto -Et; и mladim tekstovi­
та (za оЬј а5пјепј е у. Schmidt): al!EV D 204, 54 itd.
= al!Et; = � 1! E1 t;, ТLyEy D 1 9З , 1 28 = ТLVEt; itd.;
1 4. пот. тп. clana па »nedorski« nacin ot pas­
sim, samo и istocnokritskom (ltan) tO L = ol;
1 5 . pokazna zamenica 6vu (kao и arkadskom i
kiparskom) и centralnokritskom: t6 LVU Ie П:ХП
1 1 , З .4, tOOLVU ibid. 22 В 1 3 , t<Xovu Ie П:V 20 А 5,
t6 vu (uр. Jeffery/ Morpurgo-Davies 1 3Зd.);
1 6. broj tot; »1 « pored EVt; = E'tt; kao preddorski
relikt (tako i и mesenskom: uр. IV 6 Is) и Gortinu:
dat. t6 L D 1 79 VП 2З, УIII 8, gen. L6 ibid. IX 29 (uр.
Lee З 7--4 1 );
1 7 . takozvani »dorski fиtur« па -ОЕО-: ЛР<Х­
КОТ]tш D 1 8 1 У! 6 (uр. br. З) = лра�Еtш, 6нк­
O L 6 v ibid. 11 1 6 = *6H�EЫY (uр. br. 1) = 6E(�ЫY
itd. ;
1 8. -�- и fиturu i aoristu glagola па -�ы 5tO је i
inace slucaj и dorskim narecjima: 6LК<ХКОШ D 1 79
III 6 = 6Lкаош itd. passim, ali pored toga (kao и za­
padnoargolidskom i ostrvskom dorskom), kao relik­
ti па gortinskim natpisima па najstarijem pismu,
javljaju se i оblјсј poput E 6 L K <X� E Ie IV l З g-i 1 =
ЕЫК<ХООЕ (uр. br. 1 2) itd. ;
1 9. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao inace
и dorskim narecjima: &'УЕУ D 1 79 1 2 itd. = а.УНУ,
ЕКЕУ passim = ЕХНУ itd.;
20. infinitiv atematskih glagola па -I!E V, -I!ТјV
(kao rodansko -I! EL v ) < * - I! EEV, od IV у. pre Hr. па

7 Uvod u gr�ke dij.lcktc 97

-!!ЕУ: � !!E v D 1 79 1 1 5 , tl!!ТJv D 1 8 1 1 2 = *ЕО!!ЕУ (ир.
br. 3), Ьо!!Т]у ibid. 4 = ЬО!!ЕУ itd. ; Ч!!ЕУ D 1 93, 92,
O!!W!!EV ibid. 1 43 itd.;
2 1 . predlozi ЕС; = Es (pred konsonantom: ЕС; то V
ТEI<:УО У D 1 79 V 20 za razliku od ЕКС; ауорас; ibid.
VП 1 Od.), ЛЕЬа umesto !!ЕТ<Х U centralnokritskom
(kao u eolskom, arkadskom itd.).

6. Lakonsko-mesenski

L
А. К r а m р е, De dialecto Laconica, phil. Diss.
Miinster/Westf. 1 867; R. М е i s t е r, De dialecto Hera­
cliensium НаНсоrшn, SGLG 4, 1 87 1 , 3 5 5-469; Р. M ii l ­
l e n s i e fe n , D e titulorum Laconicorum dialecto, phil.
Diss. StraВburg 1 882 = Dissertationes philologicae Ar­
gentoratenses selectae 6, 1 882, 1 3 1 -260; В е с h t е 1 11
291-43 3 (ир. К. М е i s t е r, Gnomon 2, 1 926, 433-444);
Е. В о u r g u е t ( 1 ), Sur le dialecte laconien, Melanges
linguistiques offerts а М. Ј. Vendryes, Paris 1 925, 69-74;
Е. В о u r g u е t (2), Le dialecte laconien, Paris 1 927;
T h u m b / K i e c ke r s 77- 1 0 8
Р . S о 1 m s е п, Vordorisches јп Lakonien, RhM 62,
1 907, 329-3 3 8 ; Е. Н е r m а п п ( 1 ), Ist das Junglakoni­
sche eine kiinstliche Sprache?, IF 32, 1 9 1 3 , 3 5 8-3 64; А.
Т h u m Ь, Ist das Junglakonische ејпе kiinstliche Spra­
сЬе?, IF 3 3 , 1 9 1 31 1 4, 294-299; Е. Н е r m а п п (2), Noch
einmal das Junglakonische, ibid. 433d.; Ј. Ј. Е. H o n d i ­
us/ А. М. W о о d w а r d, Laconia. 1. Inscriptions, ABSA
24, 1 9 1 9-2 1 , 88-143; N. S. V а 1 m i п, Inscriptions de la
Messenie, A HVL 1 928-1 929, 1 08- 1 5 5 ; А. Ј. В е а t t i е,

98
Лп Езrlу Laconian Lex Sacra, CQ 45, 1 95 1 , 46-5 8; Е.
I{ i s c h , Die Sprache Alkmans, МН 1 1 , 1 954, 20-3 7; R.
K a t i c i c , Ein Problem des messenischen Dialektes, ZA
9, 1 959, 1 33- 1 36; F. К i е с h 1 е, Lakonien und Sparta,
MiinchenIВerlin 1 963; А. U g u z z о п iI F. G h i п а t t i,
Le tavole greche di Eraclea, Roma 1 968; а. D а u х, No­
tes de lecture. Epigramme de Messene, БСН 94, 1 970,
620-623 ; R. А r е п а, Note linguistiche а proposito delle
Tavole di Eraclea, Roma 1 97 1 ; J.-L. Р е r p i 1 1 о и, Notu­
les laconiennes, БSL 67, 1 97 1 , 1 09-1 28

Iz
Jedina narecja u ovoj arhaicnoj dijalekatskoj
grupi - lakonski, govor Spartine donjoitalske kolo­
nije Tarenta i njegove naseobine Herakleje, kao i
mesenski - vrlo razlicito su posvedocena. Poznato ј е
skoro 2000 natpisa i z Lakonije koj i sefu d o VП У .
pre Hr. Njihovo sakupljanje u IG У: l ( 1 9 1 3 ; br.
1-1 3 50 i dopune) nastavljeno je u SEG 1 1 , 454-963
(addenda str. 229-234; ир. pre svega Hondius/Wood­
ward); izbori iz оуе grupe natpisa mogu se naci u
GDI 4400-46 1 3 (sa dopunama u IV 678-692), D
1 -57 kao i u Burguet (2) gde ih prate lingvisticki ko­
mentari. Iako је sacuvan veci broj arhajskih natpisa
iz сеlе Lakonije (glavna nalazista pored Sparte su
Gerontra i Gitij), dijalekat ј е u starij e vreme ipak
vrlo slabo posvedocen: naime, svi ti natpisi su уео­
та kratki; prvi duzi tekst је natpis па Damononovoj
pobednickoj steli IG У: l , 2 1 3 = D 1 2 (posle 450. pre
Hr.). Znacajni su, zatim, natpisi iz Posejdonovog sve­
tilista па rtu Tenar IG У: l , 1 226- 1 236 (ир. D 52),
sveti zakon IG У: l , 722, kojim se iznova pozabavio

99
Biti (Beattie), аН ј е оп ipak и mnogo сети ostao vrlo
nej asan, najzad o1impijska zakletva IG У: l , 1 562 =
D 7, koja je vec bila poznata iz Pausanijinog Opisa
Helade 5, 24, 3, i to и »normiranom obliku« (ир.
gore 1 2). Takozvani Ksutijin-natpis IG У:2, 1 59 = D
5 7 (sredina V veka), koj i j e pronaden blizu Tegeje и
Arkadiji, аН nije sastavljen па cisto arkadskom dija­
lektu, nije moguce sa sigurnoscu odrediti kao sve­
docanstvo lakonskog narecja.
Vrlo su oskudni dijalektoloski relevantni izvori
iz Tarenta. Zbirka tamosnj ih natpisa naCinjena и
GDI 46 1 4--4628 (ир. D 5 8--6 1 ) potpunijaje od one и
IG XIV. Ovaj lakonskom srodan dijalekat moze se,
medutim, indirektno upoznati preko govora grada
Herakleje и Lukапф. Tesna veza izmedu Heraklej e i
Tarenta potvrdenaje i istovetnim nacinom pisanja as­
piracije h (ир. 0 6). Iz Herakleje potice i jedini drev­
ni i duzi dorski spomenik и Оопј ој Ita1ij i : radi se о
dve bronzane table s kraj a ЈУ veka, koje za predmet
imaju podelu hramovne zemUe (GDI 4629 = D 62--63).
Pored ovih »Tablica iz Herakleje«, па kojima su se
nasli i neki oblici kojne (ир. 0 7, 1 4, 1 6), kao glavne
izvore (и skorije vreme objavUeni su sa lingvistic­
kom i istorijskom ana1izom и UguzzonilGhinatti) va­
lja navesti samo nekoliko natpisa i legendi па novcu
objedinjenih и GDI 4629-4636, odnosno D 62-64.
Starф dijalekat Mesenije slabo је posvedocen
па malobrojnim kratkim natpisima; veci broj teksto­
va postoji tek iz vremena пзkоп uspostavljanj a те­
senske drzave 369. godine pre Hr. Ovaj materijal
sak:upljen je и IG У: l ( 1 9 1 3 ; br. 1 3 5 1-1 502 i dopu-

1 00
пе), addenda se nalaze u SEG 1 1 , 964-1 04 1 (ир. pre
svega Valmin), odnosno GDI 463 7-4692 (sa dopu­
пата u IV 756-759) i D 65-76 (Do [Daux] је objavio
jedan novootkriveni epigram). Znacajni su posebno
ugovor о jednakosti gradanskih prava (Lаол:ол.L­
tELa) izmedu Mesene i Figalij e (и Arkadij i; tamo је i
naden) iz III у. IG У:2, 4 1 9 = D 7 1 i veliki natpis о
misterijama iz Andanije, IG У: l , 1 390 = D 74, iz
92/9 1 . pre Hr., а zanimlj iv је i dokument о azilu iz
242. pre Hr. sa Kosa SEG 1 2, 3 7 1 , 6-1 9 (о njego­
vom jeziku ир. Harlow 2 1-3 1 ).
Ovim epigrafskim pridruzuju se i mnogobrojni
literami izvori, medu kojima su naj starije Alkmano­
уе pesme (VП у. pre Hr.), koj e tradicionalno vaZe za
lakonske. Merodavna zbirka sacuvanih fragmenata,
и koje spada i nekoliko duzih komada papirusa (pre
svega iz PartenUa: рма 1 ),jeste PMG 1-1 77. Alkma­
поуе pesme (о cijem jeziku У. Risch) пе predstavlja­
ји cisti izvor lakonskog dijalekta, уес su bogato
protkane homersko-epskim i eolsko-Iezbljanskim оЬ­
licima; uostalom, prema rezultatima Risovog istraZi­
уanја, оуај tekst mora da je naknadno Ыо redigovan
i od strane aleksandrij skih gramaticara i (iz svejedno
kojeg razloga) ujednacen sa dijalektom Кirene (ир.
gore IV 4). Reci i oblici iz lakonskog govora mogu
se u уесет broju naci i kod atickih autora, naroCito u
kоmеdф, gde se, па primer u Aristofanovoj Lizistra­
ti, pojavljuj e vise Spartanaca koji govore lokalnim
dijalektom (stihovi 8 1-240, 980-1 0 1 3, 1 076-1 1 88,
1 242-1 32 1 ). Znacajne su i mnogobrojne lakonske
glose (о nekima ир. naj skorije Perpillou), pre svega

101
и Hesihij evom leksikonu. Опе narocito dobro od­
razavaju mladi lakonski dij alekat (ир. Is). Pored
toga, poj edinacna svedocanstva odnose se па govore
Tarenta i Mesenije.

Is
Tиkidid 4, 3 , 3 svedoci da su Mesenjani ЫН
о!!офwvOL toL' C; ЛШСЕбш!!оvLОLС;. Оуај izvestaj је,
doduse, donekle и suprotnosti sa stvamim svedocan­
stvom natpisa, sto se istorijski moze razumeti ako se
zna da ti natpisi poticu iz vremena »и koj em su se
mesenski heloti borili za ропоупо uspostavljanje
svoj e drzavne i jezicke nezavisnosti« (Katicic 1 3 6).
Mesenija je, naime, и toku tzv. Mesenskih ratova и
УIII-УII veku postala zavisna od Sparte, а оуај ј а­
ram uspela је da skine tek nakon bitke kod Leиktre
37 1 . godine pre Hr. Mesenski dijalekat ј е и ce1ini
proizvod ovakve istorije - to је jedan arhaican lа­
konski govor (osporio Bechtel 11 43 1 , protiv cega
Meister 436) prosaran ostacima preddorskog supstra­
ta (npr. Lov ak. » 1 « D 74, 1 26). Mnogobrojna su
podudaranj a sa lakonskim narecj em (ир. npr. О 1 ,
3 , 7, 1 6), аН ni raz1ike nisu zanemarljive (ир. 0 2, 5,
9, 1 0), а vidljivi su i neki severozapadnogrcki utica­
ji, koje su ро svoj prilici sobom doneli Mesenj ani
nazad doseljeni iz Naupakta (и Zapadnoj Lokridi).
Uticaj kojne od kraj a IY veka stalno raste i уеоmа је
izraZen па velikom natpisu о misterijama. Najmladi
»dij alekatski natpisi«, па kojimaje autenticno jos је­
dino dijalekatsko а umesto 11 и kojni, poticu iz 11 у.

1 02
posle Hr. i па svaki nacin potvrduju Pausanijino sve­
docanstvo (4, 27, 1 1 ) da su Mesenj ani do nj egovog
vremena (E� �I!d � Ёп) najbolj e ocuvali svoj dorski
dijalekat.
Lakonski је, j ednako kao i mesenski, prilikom
»doseljavanj a« па Peloponez potisnuo jezik »аЬај­
skog« stanovnistva koj e ј е tamo zivel0 pre Doraca,
ali je ovaj ipak za sobom ostavio tragove (uр. 0 1 7,
1 8 kao i Solmsen). Na lakonskim natpisima jasno su
raspoznatlj iva dva stupnja и razvoju dijalekta: prvi,
starij i (»starolakonski«), па natpisima pisanim 10-
kalnim alfabetom (и upotrebi do IV v.) i drиgi, znat­
по mladi stupanj , па natpisima iz II v. posle Hr. Oni
su medusobno odeljeni jednim razdoblj em (negde
od 400. pre Hr.), и kojem ј е dijalekat potisnut pro­
dorom stranih, opstejezickih oblika и jezik natpisa
(interesantno svedocanstvo ovih tekstova izlozenih
uticajima kojne predstavlj a dokиment о azilu iz 242.
pre Hr. sa Kosa SEG 1 2, 3 7 1 , 1 -5 , cij i j e j ezik anali­
zirao Harlow 9-20). Nasuprot ovoj »kojnizaciji« и
slшЬепо-рismепој upotrebi, postepeno se, zatim, и
l-II v. posle Hr., probija govomi dijalekat, tako da se
па (arhaizиjucim) natpisima iz II v. posle Нr. i и knji­
zevnoj i gramaticarskoj predaji tog doba (da li па njih
ci1j a Pausanijina 3, 1 5, 2 procena о ne bas eufonic­
nom lakonskom dijalektu?) pojavljuj e jedan potpu­
по novi lakonski dijalekat. Ovaj »mladolakonski«,
па koj i se ranij e gledalo kao па vestacku tvorevinu
[ир. spor na liniji Hermann ( 1 ) (2) - ThumЬ] , pokazu­
Ј е niz upadljivih obelezja, koj a ga odvajaju od starog

1 03
 dij alekta (ир. О 8, 1 1 , 1 2). Опа su se pak do danas
ocuvala u cakonskom narecju, опоm osobenom dij a­
lektu па istocnoj padini Рarnопа prema Argolidskom
zalivu, koji se рофunо razlikuj e od ostalih novogrc­
kih narecja i jedini nastavlj a jedan stari dijalekat,
пајmе upravo оуај mladolakonski iz carskog doba
(sa осиуanјm а itd.; ир. 0 2, 4, 5, 8, 1 1 , 1 2).
Oko 700. godine pre Hr. Spartanci su osnovali
koloniju Tarent, koja је zatim i sama, uz ucesce Ти­
rija, 432. utemeljila grad Herakleju. Dijalekti оуе lа­
konske kolonije, odnosno пјепе naseobine, u сеliпј
su уеоmа slicni narecju matice. Ра ipak, dijalekti ko­
lопјј а nisu pratili neke posebne lakonske razvoje
(ир. 0 8, 9, 1 0) а i inace pokazuju pojedine osobeno­
sti. Medutim, kod procene postojecih razlika (kao
npr. kada Kihle [Кiechle 1 82] и »tarentsko-heraklej­
skom« Ьосе da vidi »Cistiji dorski«) treba takode
uzeti и obzir da su tablice iz Herakleje, jedini dшi
tekst па tamosnjem j eziku, уес ocito pod uticajem
kojne (ир. izmedu ostalog О 1 4, 1 6), te da i рanЬе­
lenskim Turijima mogu da zahvale za poneku »пеlа­
konsku« crtu.

о
1 . ЕР > ар kao и elidskom, severozapadnogrc­
kom i inace и dorskim narecjima: tарщ, hшрос; i
reCi iz iste porodice passim;
2. Е > L ispred О , ОО, ako izmedu nj ih nije ispal0
*у : lakonski tб v D 1 2, 50 itd. = ЕООУ, 8Lб IG У: l ,
1 564, 6 = 8EOU , glagoli па -Loo = -ЕОО passim, isto tako
и Herakleji (па pr. аБLКLООV D 62, 1 3 8 = -ЕООУ; ир.

1 04
Arena 1 1 1-1 1 3), аН пе i u mesenskom narecju: 'А­
РLOtЩ 1 ЕVЕО� D 69, 5d. itd; ир. cakonski
- EVVLa »9«
= novogrcki ЕУУЕа;

3 . ё i јј nastal0 naknadnim duzenj em i kontrak­

cijom pise se uvek Н, Q : �!lEV = ELVaL, :1ЮLТЈtоо =
Л;ОLЕL too itd. ; kod o-osnova ak. тп. -oo� = -ou�, gen.
jedn. -оо = -о" itd. ;
4. [и] se cuva, nij e > [ii] , zbog toga se па тlа­
dim natipisima i u izvestaj ima gramaticara belezi
sa ou : ЬLЕЛ.оuоа[v] IG У: 1 , 1 3 36, 7 = Ь LЕЛ,uоаv,
Kapoua' Kapua . ЛаКООVЕ� Hesihij e itd.; tako ј о!;
uvek cakonski youvaLKa »zena« = novogrcki yu­
vaL Ka;
5 . р- se u lakonskom cuva (Fav[a]S D 7, 1 itd.),
и jonskom alfabetu, и poj edinim slucaj evima јо!; i
ranije (ВаоtLЩ D 1 7, 2, 1 = FаоtLЩ, ВOLVЕ[Щ]
IG У: 1 , 1 229, 7 = РOLУЕа�) pise se В-, u arhaizuju­
cim ob1icima sluzbenog i j ezika kulta tako do и car­
sko doba ('AptE!lLbL Воор8ю D 32, 5 = 'А. Рор8ЕЏ
[11 v. posle Hr.]). U Heraklej i se р- belezi do otpri1i­
ke 111 v., ali пе dosledno (FES, F(E)LKatL passim, па­
suрrоt оt к ю itd.). Unutar reci -р- se vec u V veku ne
pise stalno, u rukopisima se naj cesce ј avlj а kao -�-.
U mesenskom narecju F se susrece samo и tituli � L­
bULOL IG У: 1 , 1 498, 1 0. 1 3 (11 v. pre Hr.) = tbuL OL; u
cakonskom se ј о!; uvek cuva (�aYYE »ovca« spram
novogrckog а ру С );
6. h se cuva (hюро-; ир. br. 1 ), u Tarentu i Не­
rakleji passim obelezava se znakom � dobij enim
od H ;

1 05
 7 . tL se cuva kao i јпасе u dorskim narecj ima, u
elidskom, severozapadnogrckom itd. : Flк:ап »20«,
glagolski nastavci 3. lica je dn. -п, 3. lica mп. -vп
passim; nekoliko izuzetaka na tablicama iz Herakle­
је (kao 6ЩЮОLОV D 62, 102. 1 03) vode poreklo iz
kojne, dok ostali izuzeci u lakonskom narecju poticu
iz preddorskog supstrata (up. Perpillou 1 23-1 28);
8. 8 > о u lakonskom (пе i u kolonijama) od ЈУ
veka, najpre u аУЕОТ]К:Е D 1 6, 2 = ау Е 8Т]К:Е (pored
Fwр8ELШ ibid. 1 ), D 54, 2; ipak, starina same pro­
mепе пе moze se sa sigum�cu utvrditi, buduCi da su
se natpisi duze drzali ranijeg pravopisa (gde је 8 bilo
pravilno) i da su Iiterama svedocanstva mogla biti
kasnije preradena. Daje zaista = [s], а пе = [8] potvr­
duje cakonsko O€pL »zetva (vreme zetve)« = по­
vogrcki 8EPLO!!6� itd.;
9. 6-, -66- umesto �-, -�- u Iakonskom (пе i u
kolonijama i u mesenskoJl1) kao u centralnokrit­
skom, beotskom: �E'U� GDJ 44 1 7 = ZEV�, gIagoli па
-a66w/- LC>C>W = -a�oo/ -L�U' itd. ;
1 0. intervokaIsko о > h Ј Iakonskom (пе i u kolo­
nij ama i u mesenskom) kac u zapadnoargolidskom,
elidskom i kiparskom: па шtрisimа potvrdeno od УЈ
veka (ПоhОL6аv [ир. br. 7], VLк:аhщ D 1 2, 3 =
VLК:т\ ОЩ itd.), u mladolakcnskom se vi8e пе belezi
(вшл.ЕL D 20, 1 = *Ваl л.- [.ako је belezeno u ruko­
pisnoj predaji; Aristofan, �izistrata 980, јmа cak
УЕроохСа = YEpo'UoLa] = ВаJLл.ЕL ). Pored toga, u ро­
jedinim sIucajevima zadrZl:flo је О, 8to је razmotrio
Kihle (Kiechle 1 6-1 8) i zakljucio da је »aspiracija u

1 06
 dorski dij alekat Sparte prodrla tek и VI i V veku«
i da se »verovatno prvo ј ауi1а и јиznој Lakonij i«
(str. 1 8);
1 1 . -� > -р (»rotacizam«; kao и elidskom i
тоМа pod nj egovim uticajem) и mladolakonskom
и II у. posle Hr. : VELICaap D 29, 7 itd. = vLIC�oa� (ир.
br. 1 О), ЕiJ60К:ЧЮР D 3 1 , 1 itd. kao i passim и glo­
sama kod Hesihij a (�Lilip; 'i ow�. ОХЕ66у. ЛаК:WVЕ�,
УЕТОр [= FEtOp] · �TO� itd.). U cakonskom se rotaci­
zam сиуа и predvokalskom sandhiju2: тар Cx!!EPL =
novogrcki tч с; Ч!!Ерас;;
1 2 . asimi1acija о i sledeceg ok1uziva и mladola­
konskom: &.кк:6р· &.ок:6с;. ЛаК:WVЕС; Hesihije, а.тта­
OL · &'vaotТj8L < . ЛаКWVЕС; > ibid. (ир. br. 8); tome
odgovara, sa aspiracijom, и cakonskom &.к:'6 »тећ,
mesina« = novogrcki &.ок:6с;;
1 3 . dat. тп. па -OL C; и III deklinacij i kao и elid­
skom i severozapadnogrckom i pod njegovim utica­
јет (etolski koinJ -dUаlеkаt) и lakonskom povremeno
od II у. pre Hr. ('А!!uк:л.aLЕOLС; D 23, 8 = 'A!!u­
кл.аLЕU ОLV, EtoayovtOL C; D 48, 33 = ELoayou oLv;
pre toga izvorno -OL > hL: JtahLv D 1 6, 4 = hera­
klejski JtaOL D 63, 66). U mesenskom se -OLC; и dat.
тп. III deklinacij e ј аУlј а jos ranije (Jtол.ЕОLС; D 7 1 ,
1 3 . 1 8 = Jt6л.ЕОLV, [Фю]л.ЕOLС; ibid. 1 1 = ФLуа-

2 »Uzajamni uticaj kraj eva i po�etaka reci koj e j edna za

drugom slede u govornom nizu« (Majrhofer, Sanskritska gra­
matika. Sremski KarlovcilNovi S ad. str. 30). Naziv poreklom iz
indijskog: sandhi- m. »sjedinjenj e. slaganje«.

1 07
ЛЕU ОLV itd.). Za Herakleju (ир. gore) је tipican novi
nacin gradenja dat. тп. kod participa па -ovtao­
OL(V) : ЛОLOVtаООLV D 62, 50 = ЛОLOU ОLV itd. ;
14. пот. тп. сlanа tOL = 01, (kao и elidskom,
beotskom, severozapadnogrckom i inace и dorskim
narecj ima) passim; па tablicama iz Herakleje, ро­
red toga, pod uticajem kojne, j avlja se i hOL D 62,
1 07. 1 50, 01, ibid. 1 07;
15. infinitiv tematskih glagola па -EV и Herakle­
j i : EXEV D 62, 1 1 6 = fXELV, аvурафЕV ibid. 1 26 =
аvаурафEL V, h1ЈлаРХЕV ibid. 1 70; za razliku od
toga, и lakonskom se pored -ТЈv < -*EEV и EXТJV D 48,
29, uлархТЈV ibid. 30, javUa i -EV и ла�ЕV GDI
44 1 8, 5 = ла�ЕLV;
1 6. -;- и futuru i aoristu glagola па -�oo kao и
severozapadnogrckom i inace и dorskim narecjima
(ир. Arena 9-3 1 ) : mesenski O [p]rcL;atoo D 74, 1 33d.
= орrcюаtоо itd., heraklej ski ЕОLrcа;Щl.Е8а D 63,
26, rcаtЕОООL;Щl.Е� ibid. 30 (nasuprot poluopste­
grckom rcаtЕОООЮЩl.Е� D 62, 47.48d. 5 1 ) itd.; и
lakonskom nedostaju potvrde па natpisima; ир. те­
dutim аЛЕо6"С;ЕV· алЕООООЕV. ЛаrcООVЕ� Hesihije i
sl., kao i imena poput �OO·C;LOOV IG У: l , 1 295, 8 itd.;
17. ПоhОLоаv = ПООELОwv и lakonskom (D 52
passim itd.) za razliku od zapadnogrckog ПоtЕLоа­
Foov, аН и skladu sa arkadskim ПОООLоаv (о > h:
ир. gore br. 1 0), dakle preuzeto od preddorskog
stanovnistva;
1 8. zavrsni vokali predloga ava, лара apoko­
piraju se pred konsonantom, а rcata, лоtL pred den­
talom; и Lakoniji, povrh toga, kod predloga rcata do

1 08
apokope do1azi i drugim pozicijama (�LOС; Ka�a­
и
та D 5 5 , 1 < �. * Ka't�- = �LOС; ка'tш�а'tа GDI

4762 [Tera] itd. ; uр. So1msen) i kod :тtEpt и imenima

kao ПЕрфLл.ас; (gen. fem.) D 24, 22 (uр. ad 10С.).

7. Ahajski

L
в е с h t е 1 11 867-888; Т h и m blК i е с k е r s
226-234; В а r t о п е k 49-5 1 , 79-86
о. К е r п, Die Inschriften УОП Magnesia ат Маеan­
der, Berlin 1 900; w. V о 1 1 g r а ff, Fouilles D'Ithaque. Ins­
criptions, ВСН 29, 1 905, 1 63-1 68; F. К i е с h 1 е, Pylos
und der pylische Raum јп der antiken Tradition. Das Ver­
bliltnis des Dialektes УОП Metapont zи demjenigen АсЬај­
as, Нistoria 9, 1 960, 1-6; М. W. S t о о р/ о. Р u g 1 i е s е
C arrate l l i , Scavi а Francavilla Marittima. 11. ТаЬеllа соп
inscrizione arcaica, SMG N. S. 6-7, 1 965-1 966, 1 4-2 1

Iz

Dija1ekat АЬаје, prioba1nog podrucja па severu

Pe1oponeza, i odat1e nase1jenih donjoita1skih ko1onija
poznat je tek vr10 s1abo, buduci da vecina tamosnjih
natpisa spada и »ероЬu ujednacavanja« (ТhumblКie­
ckers 228) и he1enisticko i rimsko doba. Izbore пај ­
znacajnijih tekstova nude GDI 1 599-1 682 (naknad­
по se ispostavi1o da 1 599 nij e ahajski) i D 426-439.
Obиhvatna izdanj a sacinjena su samo и IG IX: l
( 1 897), 600-6 8 1 za ostrva Zakint, Kefa1eniju, Itaku
(uр. takode Vollgraft) i IG XIV ( 1 890) za ItаЩu (uр.
i StooplPugliese Carratelli). Pored nekoliko оЫт-

1 09
nih skupstinskih dekreta ('\јЈТ]фLОЈА,а.tа.) iz helenistic­
kog doba, otkrivenih u Magneziji (ир. u Кет br. 3 5
[Sama п а Kefaleniji] , 36 [ltaka; = D 434] , 39 [Аћај­
ci]), odnosno па Kosu (dokument о azilu SEG 1 2,
37 1 , 4 1 -5 1 , о cij em jeziku Harlow 55-6 1 ), gotovo
jos j edino IG XIV 643 = D 43 7 iz Sibarisa i IG XIV
652 = D 43 8 iz Metaponta zaslufuju da budu izdvo­
jeni zbog svoje starine. Mladi tekstovi, posebno oni
iz vremena Ahaj skog saveza (280- 1 46. pre Hr.), ,
ро
pravilu su napisani па ahajsko-dorskom koiml-dija-
lektu. (Ма10Ьrојпе) glose sa celokupnog ahajskog di­
ja1ekatskog podrucja do sada nisu sakupljene.

Is
Na osnovu imena ' AXa.ta. doslo se do zakljucka
da su ovu oblast prvobitno naseljavali Ahajci. C inilo
se, zatim, da па to ukazuju i pojedine crte tamosnjeg
dij alekta, koji se inace u bitnim odlikama (ир. О 8,
9) podudara sa dorskim. Posto su sacuvani natpisi
vecinom suvise pozni i пе dopustaju precizno opre­
deljenje (ир. Iz), dUalektoloska pripadnost ovog па­
recj a do danas nij e konacno razjasnjena. Ра ipak,
navodni »staroahaj ski« relikti (ир. 0 7, 1 0), koji su
se ranije »rado pronalazili« u korist stvorenog pred­
ubedenj a, nisu mogli da izdrze kriticko preispitiva­
пје (ир. Кiechle). То vazi kako za maticu tako i za
mnogobrojne donj oitalske kolonij e, medu kojima
Кroton (ир. Herodot 8, 47), Metapont (ир. Strabon
6, 1 , 1 5) i Sibaris (ир. Strabon 6, 1 , 1 3) sa Posidoni­
јот [cUe ime zbog -0- ne moze biti pravo zapad­
nogrcko: ир. i natpise па novcu ПОДЕI�), ПОIEI-

1 10
�ANIATA� и Иеаd2 80d. ] . Nije sasvim sigumo ni
da Н је dijalekat ostrva Kefalenije, Itake i Zakinta
srodniji ahaj skom - magnezij ske psefizme povre­
тепо ispoljavaju razHke: ир. па pr. О 8 - i1i se tu
prosto radi о јеdnот severozapadnogrckom narecju.
Kasnije su ahaj ski elementi rasireni ро сеl0т Реl0-
ponezu (pre svega и Arkadiji; ир. nize IV 12 Is), ро­
sebno putem Ahaj skog saveza (ир. Bechtel II 870d.,
ThumblК.ieckers 229d.).

о
1 . У = [и] : kako se moZe zakljuciti па osnovu иро­
trebe <ј> ispred У и <j>UVLO<j>O; D 437, 3d. = КUVLOKO;;
2. а о > а kontrakcij om kao i inace и zapadno­
grckom: лрооtаtа D 426, 3 = gen. -та о, урщчю ­
ТLOта ibid. 4, ЛРЕОВЕUtа Кеm br. 39, 1 , 8Eapou
ibid. = 8Etopou ;
3 . F- ј е ocuvano sve do III v. : FEPYO V D 437, 6
= Ёруыу, FOLKLaV D 436, 1 , 2d. = oLKLav, Fava; D
438, 1 = &уа;, F(E) ibid. 3 = � (sve su donjoitalski
natpisi, V vek), FEtEWV GDI 1 6 1 4 А 9 = ЕТЕЫУ (iz
Ојте, III vek, аН па kamenu EEt-); unutar reCi -F­
је zabelezeno samo па primeru iz УI veka (�LFo; D
430, 1 = �L6; itd.);
4. *h se cuva i belezi sa И (povremeno � и kolo­
nijama) : Иё ра; Vollgraff 1 65 br. 1 0, 3 (Itaka); D
43 7, 1 = "Ира;, ИLaРО; ibid. ; 433 (Itaka) itd. =
tap6;, ИОJ.tОVОLa D 439, 1 = ·OJ.t6vOLa, ИUУLЕLa
ibid. 2 = 'YYLELa; И = he u Иракл.Е; D 43 8, 1 =
vok. ·иракл.Т];; аН сlап 6 ibid. 2 i и б рtаJ.tЩ D 437,
5d. = 6 &ptaJ.to;;

111
 5 . dat. mn. па -OL<; и III deklinaciji kao pre sve­
ga и etolskom (uр. IV 1 0 8) i pod tam08njim utica­
јеm, buduci da se javlj a tek и helenisticko doba:
potvrden је jedino и magnezij skim psefizmama Ке­
falenije i Itake, tш<; :л;ол.LOL<; Кеrn br. 3 5 , 1 О; 36, 1 О
= tat' <; :л;6л.ЕОL, VO!!L�OVtOL<; ibid. 1 3 = vO!!L�6vtE­

OL, MaYVfItOL<; Кеrn br. 35, 1 3 = Mayv�tEOL;

6. пот. mn. па -Е<; umesto ak. па -а<; kao 8to ј е
to cesto slucaj (za istorijsko obj a8njenje uр. Bechtel
I 1 1 0, DebrunnerlScherer 58), ali и ahajskom koji je
relativno kasno potvrden (tek и III veku) ta pojava se
svakako zasniva па uticaju kojne: (:л;ол.Ltщ) 01Ј!!­
:л;ол.Е!!Т)оаVtЕ<;, оuvс>юоwюаVtЕ<; D 426, 7d. 9d.
= -tщ, tощ Ел.аОООVЕ<; D 427, 1 2, tщ У[1Ј]V[Ш] ЈСЕ<;

D 429 А l d. itd. ;
7. infinitiv tematskih glagola па -ЕУ kao и ar­
kadskom govoru grada Tegeje (gde ј е to rezultat
dorskog uticaja, znaci nije » staroahaj ski« elem-ent:
uр. IV 1 2 О 1 8 i КјесЫе 1 ) : ЕХЕУ D 429 А 2d. =
ЕХНУ, ф1Јл.аООЕV D 436, 3, 8, ali ЕХЁ у D 43 8, 3, те­
tricki ......- ;
8. takozvani »dorski futur« па -ОЕО- и magne­
zij skim psefizmama Kefalenije i Itake : 01Ју81Ј-
001JVtL, o1Jva1J�fIOO1JVtL Кеrn br. 3 5 , 25 = -ООVtL,
v:л;оБЕ�О1Ј!!ЕVОV br. 36, 22 = D 434, 22 = -�O!!EYOY,
ali ne i и ahaj skom (:л;ра�ОVtL Кеrn br. 39, 23,
o1Jv[a1J]�ovtL ibid. 26d.) i inace па natpisima Ahaje
(:л;араС>Е�ОVtш D 427, 5, (ШОС>WООVtL ibid. 7);
9. aorist па -�a glagola па -�oo kao и zapad­
nogrckim narecjima: [хрТ)]!!аtL�Ш Кеrn br. 39, 45d.

1 12
= -LOШ, lCаtаХЫРLsШ ibid. 43 ; br. 3 5 , 3 5 , алЕЛ.ОУL­
savto br. 36, 6d. ; *ар!!оsш = -ош u 'Ар!!о­
sL-ба!!ос; D 436, 1 , 6;
1 0. predlog tv = EV kao u arkadskom i kipar­
skom i u o stacima supstrata u kritskom : Lv D
43 8 , 3 .

8. Elidski

L
с. D а п i е 1, De dialecto ЕНаса, phil�alit;
1 8 80; М е i s t е r 11 1-74; В е с h t е 1 11 825-866;
T b и т b lК i е с k е r s 234-250; В a r t о п е k 54-65
w. D i t t e п Ь е r g е r/ к. Р u r g 0 1 d, Die Inschriften
von Olympia, Olympia. Textband 5, Berlin 1 896 (и da­
=

Ij em tekstu skraceno sa »IvO«); R. М е i s t е r, Elisches

Amnestiegesetz aufeiner Bronzetafel aus Olympia, BVSG
50, 1 898, 2 1 8-228; о. А. D а п i е 1 s s о п, Zu griechi­
schen Inschriften. V. Eine пеие Inschrift aus Olympia,
Eranos 3, 1 898-1 899, 1 29-148; F. В е с h t е 1, Zur kennt­
nis des Eleischen, ВВ 25, 1 899, 1 59-1 63 ; В. К е i 1, Ue­
ber zwei elische Inschriften, NGGW 1 899, 1 36-1 64; Е.
S c h w y z e r , Onomatologisches und Grammatisches aus
griechischcn Dialektinschriften. 2. Die eleischen Dual­
formen auf -OLOLC;, G1 1 2, 1 923, 2-7 ; F. К i е с h 1 е, Das
Verbliltnis von Elis, Triphylien und der Pisatis im Spie­
gel der Dialektunterschiede, RhM 1 03 , 1 960, 336-366;
А. В а r t о п е k, Remarks оп the Problem of the Elean
Sign А representing the Proto-Greek ё , Eirene 2, 1 964,
97-1 1 0

8 Uvod u grfke dijalekte 1 13

Iz
Bogatiji nalazi elidskih tekstova obelodanjeni
su tek tokom nemackih iskopavanja и Оliтрјј ј (ир.
izdanje и IvO, dopunjeno sa SEG 1 1 , 1 1 70-1257;
1 5, 24 1-260; 1 7, 194-206; 22, 329-362; 24, 293-327);
и poredenju sa tim, ostala nalazista jedva da јтаји
nekakvu ulogu. Najzacajniji dijalekatski natpisi оЬи­
hvaceni su и GDI 1 1 47-1 1 80 i D 409-425а; veCina
nj ih je iz arhajskog perioda (dosezu do kraja VП ve­
ka). Poseban znacaj pritom јтаји ugovori СРЧtрш)
па bronazanim рlосјсата, ukoliko su napisani 10-
kalnim pismom па domacem narecju (IvO 1 -2 1 , ир.
D 409-4 1 9), mada su i опј delom и 10sem stanju i
njihove jezicke i tematske zagonetke nisu и potpu­
nosti odgonetnute. Mladi dijalekat pokazuju pre svih
tzv. »elidski zakon о amnestij i« (negde iz sredine IV
veka) D 424 (ир. za to narocito Danielsson, Meister,
Keil), сјј ј jezik predstavlja »пеоЫспи mesavinu«
(Кiechle 353d.), zatim dokиment о azilu SEG -1 2,
3 7 1 , 32-40 sa Kosa (о cijemjezikи ир. Harlow 43-54)
ј, zbog svog оЫта, odlиka о prokseniji za Damo­
krata (ПИI vek) IvO 39 = GDI 1 1 72 = D 425 . Опа,
medutim, пе рма vernu slikи govomog dijalek:ta, vec
vestacki arhaizuje. Маl0 se toga moze saznati iz опо­
ga sto prenose gramaticari i glosografi, а и pesmici
elidskih zena, PMG 87 1 , koju је sacuvao Plutarh,
autenticno dij alekatski oblik је и пајЬоlјет slucaju
'АЛЕLWV (Berkova [Bergk] konj ektura za алLOV).
Is
Pod ројтот »Elida«, kojim se obelezava seve­
rozapadni Peloponez, podrazumevaju se tri oblasti,

1 14
 koj e politicki nisu uvek bile ujedinjene а ni dij alekat
im nij e Ыо j edinstven: to su па severu КОLЛТј ';'НЛL�
u dolini Peneja, zatim па reci Alfeju Pisatida sa
ОНтрјјот kao centrom i па jugu Trifilija. Ро pre­
danju, Elidani su se ovamo doselili sa severa (iz Eto­
Нј е), а ј05 Strabon 8, 1 , 2 razlikuj e stanovnike Elide
eolskog porekla (tOU АtОЛLICОU УЕVОЩ) od ovih
doselj enika. Prema ranij em shvatanju, trebalo Ы da
se ono »ahaj sko prastanovni5tvO« (zajedno sa svo­
j im jezikom) najbolj e odrzalo u Trifiliji, 5tO znaci da
је tamo bilo najmanj e preslojeno. Trifilija је jedno
vreme pripadala i Arkadskom savezu. Majster (Меј­
ster 11 l l d.) је verovao da se time mogu obj asniti
toboZnja odstupanj a ovog trifilskog dijalekta uocena
па ј e d n o m natpisu (lvO 1 6 = 001 1 1 5 1 = 0 4 1 8;
ир. 0 4, 1 4, 1 5 itd.), koji ipak ne potice iz Skilunta
vec ј е delo Elidana. Nasuprot njemu, Kihle se potru­
dio da dokaze da oblici srodni eolskom dijalektu
(ир. О 1 О, 1 4, 1 7) vode poreklo sa »jednog zatvore­
nog dij alekatskog podrucja koj e se odrzalo u Pisatidi
i svakako u Trifiliji, а koje је bilo izrazito eolski
obojeno« (Kiechle 363). То 5tO se ovi »eolizmi«
javljaju tek па mladim natpisima objasnio је pritom
time 5tO su Pisatidu iz politickih razloga (da ne Ыј05
izgubila i Olimpiju!), posle vi5evekovnog ugnjeta­
vanja, u IV veku konacno »prisajedinili« Elidani,
zahvaljuj uCi сети је njen dij alekat uspeo da prodre
u sluzbene dokumente. Оо ovog vremena se, dakle,
dijalekat j 05 Ыо odrZao uprkos ujednacavajucem uti­
саји panhelenskih Olimpijskih igara. Koina- i koinJ­
tragovi (ир. О 1 8) javlj aju se tek u III veku, pre по

115
sto се zajednicki ј еzЖ potom, negde па svom kraju,
uci и opstu upotrebu па natpisima. Ponovno vestacko
ozivljavanje dijalekta и carsko doba za govomi ј ezik
nije imal0 znacaja. Као terтinus post queт nj ego­
vog izиmiranjajednako sluZi Dionov izvestaj ( 1 , 54)
da ти se и Elidi neka starica obratila бu>р(�оuоа tft
фu>vft . Оуај dij alekat ima neke zajednicke osobine
sa dorskim i severozapadnogrckim narecjima (ир. 0 3,
7, 1 6) ра i samo sa ovim poslednjim, pre svega sa etol­
skim i lokridskim (ир. О 1 , 1 3, 14); i sa lakonskim
takode postoji јеdnа veza (О 9). 1 pored toga citav
niz osobenosti (О 1 , 2, 1 2, 1 5) daje elidskom nатесји
jedinstveno obelezje i odreduje ga kao »posreclnika
izmedu peloponeskog dorskog i severozapadnogrc­
ke dij alekatske grupe« (ТhumblКieckers 236).

о
1 . Е > а, narocito pored Р kao и dorskim narecji­
та i severozapadnogrckom, па arhajskim na1pisi­
та: Fapyov D 4 1 3 , 3d. = Ёруоу, ЕА.Еu8арб с; D 4 1 6,
3 = EA.Eu8Epouc;, ауаРЕ D 4 1 7, 1 О = homerski
аУЕРЕ лар = ЛЕР( (ир. br. 1 8); pored toga, kao
,

elidska osobenost, Е > а па primer i и УVб ""СУ D

4 1 4, 6 inf. aor. YVOO !lEV, ""аУ - б(Е) D 4 1 8, 3 = !lEV
=

- БЕ, Еlюа�ЕОL ibid. 1 5 = Е1ЮЕ�оt ;

2. *е > [� ] ili cak [re ], koje se samo и elidslom,
аН nikad bez izиzetka, belezi sa А (ир. Bart01ek):
Fpdtpd passim = р*ра (аН, s druge strane, IуО 20,
3 FPТl t [ pd Ј ), !la D 41 3 , 5; 424, 1 .9 = !l1'\ (za ra.:liku
od llE D 41 5, 7; 4 1 8, 4.5.7), лаtaр D 425, 6 = ла'тrl р;

1 16
 3 . а о, а оо > а kontrakcij om, kao и dorskim i
severozapadnogrckim narecjima: 8Еа рос; (i izvede­
nice) passim = 8Еоор6с;, gen. тп. -а v = -tбу < -d oov;
4. F- se и starije vreme cuva: FEKaOtoc; D 409,
4; 41 1 , 3 = ЕкаоtoС; (ali Екаatб D 4 1 8, 8 = EKaotou),
Fapyov = Ёруоу (ир. br. 1 ), Fpa tpa = Plltpa (ир.
br. 2), Fа л.ЕLOL passim = 'нл.ЕLОL, FELt;,б с; = Еtбоос;
Сир. br. 6). Jos и IIIIII veku В- = F- и formulaicnom
I<:aL уар кш ВOLкюр D 425 , 24 = Kat уђ с; Kat
otKLa с; (ир. naziv mesta Вабu = 'Нбu kod Pausani­
је 5, 3 , 2). Nasuprot tome, unutar reci -F- se vec
odavno cesto пе belezi : ЛРО�ЕУОС; passim, BaoL­
л.а ЕС; D 409, 3 = ВаОLл.f}FЕС; itd.;
5 . *h se izgubilo kao и maloazij skom jonskom i
eolskom, zbog cega и lokalnom alfabetu nedostaje
znak Нё ta: боOL D 41 8, 21 = BOOOL, 'Ел.л.аvоt;,LКас;
D 409, 5 = 'Ел.л.Т]vоыкТ]с;, 'Ел.л.аvоБLкаv D 425, 2
= 'Ел.л.Т]vоБLКWV; nasuprot tome, slucajevi bele­
zenj a kraze bez aspiracije, kao K � Kat[ov] IvO 1 5 , 2
= Kat EKat6v, ро Behtelu пе mogu posluziti kao
dokaz;
6. 1 (t;,) umesto б па arhaj skim natpisima IvO
1-4 i 1 6 (D 409-4 1 1 , 4 1 8, 425g) svakako pred­
stavlja spirantsko [3] : t;,E passim = Ы, ZL passim =
�LL, FЕLt;,б с; D 409, 8 = Еtбоос; itd.;
7. tL se cuva kao pre svega и dorskim i severo­
zapadnogrckim narecjima: FLKatL D 4 1 9, 6 = E'LKOOL,
[3t]ЕvtЕкаtLб v D 4 1 2, 4 = 3tEvtТJKOOLOOV, glagolski
nastavak 3 . Нса тп. -VtL passim;

1 17
 8. intervokalsko о сиуа se па starijim natpisi­
т а : Ka8uod c; ЈуО 5, 2 = Ka'ta8uod C;, ощюош D
4 1 2, 2 = ОТII.ю о LТ], EVLKaoav ЈуО 1 7, 1 = EVLKТjOaV;
medutim, па mladim natpisima javljaju se pored
toga i oblici sa о > h, 0: аОЕал.'tооhШЕ D 424, 1 2 = ?
(3 . Нсе jedn. opt. aor.), фuуаОЕuаv'tL ibid. 6 =
*фuуаОЕuоаv'tL (at. -OOOOL ), ЛОLТ]аоош D 425, 33
= ЛОL110а08ш, ЛОLТ]а'tш ibid. 36 = ЛОL11От]'tш;

9. -с; > -р (»rotacizam«) kao и mladolakonskom,

dosledno sprovedeno samo па mladim natpisima D
424, 425 : �юр = �L6C;, 'tLp = 'tL9'tLC;, 'tap = 'tf] С;,
�щюкра'tт]р 'AyТj'topop ТЕVЕОЮР ЛЕлол.L 'tEUKOOP
D 425, 4d. = �ТJ!!OKpa'tТjC; 'Ay�'topoC; ТЕVЕОЮС;
ЛЕлол.L'tEUKWC;, 'tOLp ал.л.ОLР лро1;ЕVОLР кш Е1ЈЕР­
упшр ibid. 2 1 d. = 'tOL C; ал.л.ОLС; лро1;ЕVОLС; Kat
Е1ЈЕРУЕ'tшс;; ир. sledecu glosu kod Hesihija: БLкар'
'tOUC; KpL 'tac;. 'нл.ЕL OL;
1 0. »naknadno duzenje« ispred -ус; и ak. тп.
o-osnova i a-osnova: па starij im dokumentima ро­
red -OI (svakako = -б С;, iako se пе moze potvrditi и
prejonskom alfabetu), па primer Ел.Еu8арб с; (ир. br.
1 ), i -AI (svakako = -а с;), па primer и (ЛЕ)v('t)ака­
'tшс; О 4 1 1 , 2d. = ЛЕv'tТ]КООLd С;, па ЈуО 2 i 3 (О
409, 4 1 0) takode, slicno kao и eolskom -шс; (!!vшс;
D 409, 3 ; 4 1 0, 4 = !!уас;), koj e j e па mladim natpisi­
та passim -шр, -OLР: 'tшр D 424, 1 = 'tac;, ал.л.ОLР
кш лл.ЕЮVЕР D 425, 8 = ал.л.оuc; Kat лл.ЕLоvщ;
1 1 . 10k. jedn. па -OL umesto dat. па -<.р kod o-os­
поуа (kao и severozapadnogrckom itd.), 8to se moze

1 18
razlikovati samo u jonskom alfabetu: tOL БТ]ЛО!!Е­
VOL D 424, 6d. = t<i> �ОUЛО!!ЕV<р; autOL D 425,
2 1 .28 = aut<i> ;
1 2 . gen.-dat. duala -OLOL�, umesto -OLLV u dru­
gim dijalektima, па natpisu D 4 1 7 : БUОLOL� red 3 =
БUОL V, [tEtL!!W!!E]VOLOL� 3d. = tEtL!!ТJ!!EVOLV, Kau­
tOLOLP 1 3 = Kat autoLv (up. Schwyzer);
1 3 . nот. тn. -E� umesto ak. -a� kao u ahaj­
skom (ир. ЈУ 7 О 6) i drugde ponekad: o!!OOaVtE�
D 4 1 8, 1 1 , аллOLР кш nЛЕLOVЕР (up. br. 1 0), XaPL­
tEP D 425 , 1 7 = xapLta�;
1 4. dat. тn. па -OL� u III deklinaciji kao pre sve­
ga u etolskom (ир. ЈУ 1 О 8), tzv. »etolski dativ<<:
tOL� хре !!atOL� D 4 1 1 , 8 = tOL � xp�!!aOL, ЕУ tOLP
�LOVUOLaKOLP aywvoLp D 425 , 25d. = ЕУ toL �
�LOvuOLaKoL � aYbl OL; medutim, »eolski« -EOOL u
tOLP фuуаБЕООL D 424, 1 0 = tOL � фuуаОL; а kako
shvatiti tOLP MavtLVe OL D 4 1 8, 1 7?
1 5 . !!ЕЩ »mesec« D 4 1 8, 1 5 = !!�Y ро аnаlоgф
па promenu ZEU�, ZТjv6� itd. ;

1 6. nот. тn. Ыanа tOL = OL kao u zapadnogrc­

ют narecj ima i u beotskom: D 409, 3 ; 4 1 3 , 6; 4 1 4,
4.5; 425, 27;
1 7. аУРЕЫ = atpEw »uzimam« kao u lezbljan­
skom: Е�аУРЕБ V D 4 1 2, 3 = E�aLp&v, E�aYPEoL
ibid. 5 = Е�ШРoL ;
1 8 . zavrsni vokali predloga ауа, пара, nЕР( (u
obliku пар: ир. br. 1 ), а pred dentalima i predloga
Kata, notL, apokopiraju se: пар to урафо� D 4 1 2,

1 19
2 = лара то урафос;, лотоу 8(Е)ОУ ibid. 3 i 81. =
JtOtL тоу 8Е6У, !Сато урафос; D 4 1 0, 5 = !Сата то
урафос;, лар ло А.Е!!О D 4 1 3 , 4d. = JtEPL JtoA.E!!ou,
[л]ар tщ D 4 1 8, 1 = JtEpt tfi с; itd.; ipak, ova apoko­
ра izo8taje narocito docnij e pod uticajem kojne:
JtOtL тау D 425, 1 4.39 na8uprot gore navedenom
лотоу.

9. Beotski

L
м е i 8 t е r 1 201-286; L. S а d е е, De Боеоtiае titu­
lоrшn dialecto, рЫI. Di8S. Наllе 1 903 ; Е. F. С I а f I i п,
Тhe Syntax of the Боеоtiап Dialect Inscriptions, рЫI.
Diss. Бryn Mawr College, Баltimоrе, Md. 1 905; М. Б u t ­
t e n w i e s er, Zur Geschichte des bOotischen Dialekts, IF
28, 1 9 1 1 , 1-1 06; Б е с h t е l I 2 1 3-3 1 1 ; R. v a n d e r
V e l d e , Боеоtisсhе Dialectgeographie, Donum Nata­
licium Schrijnen, Nijmegen-Utrecht 1 929, 660-664;
Thumb/S c h e r e r 5-48 (ир. W. Р о r z i g, Gnоmоп 32,
1 960, 5 85-596)
R. М е i s t е r, Беitrаgе zur griechischen Epigraphik
und Dialektologie. 1, БVSG 5 1 , 1 899, 1 4 1-147; F. Б е с h ­
t e l , Бооtisсhе eigennamen, Б Б 26, 1 90 1 , 1 47-1 52; F .
S о l m s е п , Eigennamen a1s Zeugen der Stammesmischung
in Бооtiеп, RhМ 59, 1 904, 48 1-505 ; А. D.. К е р а џ. 6 -
Л О 1Ј Л Л О С; , 'ЕзtLурафаl Е К БОLооtLас;, АЕ 1 934- 1 93 5 ,
ларарtТlџ.а 1-16; Р. W 0 1 t е r 8 / G. Б r u п s , Das КаЫ­
renheiligtum bei ТhеЬеп. 1, Беrliп 1 940; М. F е у е I ( 1 ),
Contribution а l ' epigraphie beotienne, Le Риу 1 942; D. L.
Р а g е, Corinna, London 1 95 3 ; М. F е у е I (2), Inscrip-

1 20
tions iшSditеs d'Akraiphia, ВСН 79, 1 955, 4 1 9-423 ; К.
L a t t e , Die Lebenszeit der Korinna, Eranos 54, 1 956,
57-67; М. S . R и i р е r е z, Esquisse d 'unе histoire du уо­
ea1isme gree, Word 12, 1 956, 67-8 1 ; Р. М. F r а s е r/ Т.
R o n n e , Boeotian and West Greek Tombstones, Lund
1 957; А. Р 1 а s s а r t, Inseriptions de Тhespies, ВСН 82,
1 958, 1 07-1 67; Ј. R. M e C r e d i e/ A. S t e i n b e r g,
Two Boeotian Dedieations, Hesperia 29, 1 960, 1 23-1 25;
Ј. V е п е п е i е, Inseriptions de Tanagra еп alphabet epi­
ehorique, ВСН 84, 1 960, 589-6 1 6; А. В а r t о п е k, ТЬе
Boeotian and Thessalian Narrowings of Long Vowe1s: А
Comparative Study, SFFBU А 1 0, 1 962, 1 67-1 79; Р.
R o e s e h ( 1 ), Notes d'epigraphie beotienne, RPh 9 1 , 1 965,
252-265 ; Р. R o e s е Ь (2), Inseriptions du Musee de Тhe­
bes, REA 68, 1 966, 6 1 -85; W. S е h w а r z, Marginalien
zur G10ssenkritik ат Hesyehlexikon, phi1. Diss. Wiirz­
burg 1 966; Ј. Т а i 1 1 а r d а tI Р. R о е s е Ь, L' inventaire
saere de Тhespies. L'a1phabet attique еп Beotie, RPh 92,
1 966, 70-87; R. Ј. В и е k, Тhe АеоНе Dia1eet in Beotia,
СРЬ 63, 1 968, 268-280; Р. R о е s е h (3), Inseriptions
beotiennes du Musee de Тhebes, ВСН 94, 1 970, 1 39-1 60;
W. F. W у а t t Jr., Sonant /у/ and Greek Dia1eeto1ogy,
SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22

Iz
Broj natpisa pronadenih и Beotiji (oblast и sred­
пјој Grckoj oko ТеЬе i Orhomena) vanredno је veli­
ki, а i broj tekstova sastav�enih па lokalnom dijalektu
је isto tako pozamasan. Oni su objavljeni и IG VП
( 1 892 ; br. 504-3472 kao i addenda 3 5 0 1 -4249),
vaZniji dij alekatski natpisi takode i и GDI 374-1 1 46
(sa dopunama u 1 389-406) i D 440-550. Arhajski
natpisi (pocev od VП v. pre Hr.) bogato su zastuplje-

121
 ni, ali su ve6inom vrlo kratki. Najznacajniju vrstu
predstavljaju zavetni natpisi (iz УЈ, ali delom jos iz
VП veka) iz Apolonovog svetilista и Akraifiji (ир. D
539), medu kojiтa i cetiri heksametra D 5 3 8, zatim
zavetni natpisi (koj i ро pravilu sadrze samo роје­
dina imena) iz svetilista Kabira ko d ТеЬе (lG VП
3 575--4 1 25, WolterslВruns 20-80), stari zapisi па
vazama i nebroj eni nadgrobni natpisi (ир. FraserlRon­
nе) kao i spiskovi imena iz ТеЬе, Tanagre (ир. Уе­
nencie), TespU e (ир. Plassart i SEG 1 9, 3 5 1-372;
22, 3 77--40 1 ), Koroneje, Lebadeje i mnogih drugih
mesta. Medu mladim natpisima (ve6inom su to ро­
casne i odlиke о prokseniji te spiskovi) valj a ista6i
pre svega potvrdu о zajmu IG VП 3 1 72 = D 523 iz
Orhomena (narocito zbog njenog оЫmа) i tespijski
dekret D 485 (ир. Meister; оЬа poticu s kraja Ш veka).
Dok se Hesiod iz Askre и svojim роеmаmа slu­
zio epskim umetnickimjezikom, а Pindar, poreklom
iz okoline ТеЬе, upoteblj avao jezik horske lirike
(pretpostavljeni uticaji doma6eg beotskog narecja
nisu nedvosmisleno ustanovljivi), jezik pesnikinje
Korine ima dijalekatsko obelezje. Jezik lirske pesni­
kinj e Korine iz Tanagre (koj a је bila Pindarova sa­
vremenica? Ili је zivela tek и 111 veku? О datovanju
ир. pre svega Page 65-84, Latte) potpuno је, dakle,
suprotan jezikи liricara Pindara, koji nе pruza sve­
docanstvo о beotskom dij alektu niSta vise nego
Hesiod. Merodavna zbirka fragmenata Korininih
pesama sada je PMG 654-689 (ир. Page); znacajan
ј е pre svega PMG 654, jedan papirus iz П veka posle
Hr. sa oznakama za kvantitet i naglasak. О nj ego-

1 22
уоm jeziku (beotski dijalekat sa epskim oblicima) i
obliku predaje (mladi beotski pravopis iz vremena
nakon uvodenja jedinstvenog alfabeta) ир. narocito
Page 46-60. Vise komickih pesnika (pre svih Aristo­
fan, Аћаrnјаnј 860-954) pusta Веосanе da govore
svoj im domaCim narecj em; kod ovakvih »karikatu­
ra« dij alekat ј е netacno predstavljen. Izvestaji antic­
kih gramaticara о оуоm dij alektи nisu bas brojni, ali
se ocigledno delom zasnivaju i па poznavanju »zi­
vog« j ezika: ир. Meister 1 2 1 3d.; о glosama ир. и
skorije vreme Schwarz.

Is
Prema izvestaju antickih pisaca (Tиkidid 1 , 1 2,
3), Beocani su se и Beotiju doselili dve generacije
posle Trojanskog rata iz Аmе (и Tesaliji), odakle su
ih potisnuli Tesalci, sto znaci nadiruca zapadnogrc­
ka plemena. Кој а su plemena pre toga nastanjivala
beotsko podrиcje, spomo је: tradicionalno i najras­
prostranjenij e shvatanje, koj e pretpostavlja da su to
bili (Pred-)Eolci а, pored toga, па istoku i (Pred-)Јоп­
ci (tako npr. ТhumbIScherer 1 5), и novije vreme se
osporava sa lingvistickog (ир. Porzig) kao i sa arhe­
olosko-praistorij skog stanovista (ир. Buck). Do оуе
razlike и shvatanju doslo ј е zbog oskudnosti isto­
rij skih svedocanstava i viseznacnosti lingvistickog
dokaznog materij ala. Dijalekat potvrden и istorijsko
doba pokazuje, doduse, eolsku osnovu (уес su ga
anticki gramaticari ubrajali и А L ол.L�), аН pored toga
ima i vrlo izraZeno neeolsko, tacnije, zapadnogrcko
obelezje. Ranije se smatralo da su BOLootOL koj i su

1 23
 se doseljavali Ыli poreklom zapadni Grci, koji su se
u svojoj novoj domovini izmesali sa onde nastanje­
nim Eolcima, pri сети se upotreba imena dosljaka
prosirila па sve stanovnike doticne zemlje. S licnost
imena Вою:ноС sa nazivom gоrё ВоТ оу брщ u se­
vemom Epiru ponekad se navodi kao potpora ovom
etnoistorij skom tumacenju, ali toj podudamosti
svakako nedostaj e presudna dokazna snaga (ир.
HoffmannlScherer 44). Dijalekatsko-geografska is­
trazivanja (ир. Buttenwieser 3-1 6, van der Velde,
Porzig 593d.) omoguCila su, medutim, da se kod
pojedinih elemenata beotskog dijalekta, koji su оЬи­
hvatali samo jedno ograniceno podrucje, naime ји­
goistocnu ВеоЩu, raspozna pravac njihovog sirenja
i time su pokazala da su eolska obelezj a beotskog di­
j alekta sa sobom doneli upravo BOLW!OL doseljava­
јиСј se. Ovo је narocito znacajno i za pitanje о
prvobitnom podrucju prostiranja eolske grupe dija­
lekata (ир. nize V 1 ) .
U beotskom su, dakle, dva dijalekta tako naslo­
јеnа jedan па drugi, da se оп s pravom moze nazvati
j ednom eolsko-zapadnogrckom dijalekatskom mesa­
vinom. U eolske elemente spadaju, па primer, razvoj
labiovelara ispred *е u labijale (О 7), dativski zavr­
setak -ИОL (О 1 3), sirenje infinitiva па -!.tЕV (О 1 6)
ili upotreba patronimskog prideva (О 1 8). Nasuprot
tome, zapadnogrcki elementi, koji beotski jasno od­
vajaju od lezbljanskog (tesalski nij e pogodan za
poredenje zbog jednako izrazenih zapadnogrckih uti­
саја [ир. nize ЈУ 1 0]), su sledeci : »naknadno duze­
nје« (О 9), lokativ umesto dativa (О 1 2), pluralska

1 24
fleksij a pokazne zamenice (О 1 4). Na taj naCin Ье­
otski dijalekat se j asno razlikuje od ostalih eolskih
govora, а оуај utisak snaZno рој асауа upadljiva ka­
rakteristika beotskog narecja, fonetsko pisanje spro­
vedeno od IV veka pre Нr. Osobenost narocito m1adih
natpisajeste istovremena upotreba vrlo arhaicnih re­
likata, kao 8to је glasovna vrednost [и] starog У (О
4) i1i F (digama) (О 6), i, naporedo s tim, jednog de­
Iom vrlo razvij enog vokalizma (ир. О 5), koj i cak
omogucava relativnu hronologiju natpisa. Unutra8nje
razlike nisu tako velike kao 8to bi se mogl0 ocekivati
па osnovu politicke istorij e : do ujedinjenj a је , nai­
те, d0810 tek kasno, pod vodstvom ТеЬе. Dij alekat
је prilicno j edinstven, gotovo da i nema mesnih go­
vora. Uticaj helenistickog zaj ednickog jezika dola­
zio је iz susedne Atike, и nagove8tajima уес и IV
veku, а zatim primetnij e и III У . , iako је и оуој »se­
lj ackoj« sredini оп, uopste uzev, bio slabij i nego
drugde. Pitanj em prodiranj a kojne bavio se pre sve­
ga Butenvizer (Buttenwieser). Domaci dij alekat se
па natpisima upotrebljava do 11 У. pre Hr., и zvanic­
nim tekstovima, odnosno cak do I У. posle Hr., и pri­
vatnim.

о
1 . ро umesto ра, bez obzira па porekl0, kao и
tesalskom i lezblj anskom: OTPOTO� i dr. reci iz te
porodice = OTpaT6�, ј3рохщ = j3paxu�, EPOTO� =
EpaT6�, sve и mnogobrojnim imenima;
2. Е > L ispred vokala (negde se belezi sa Н) od
V У . pre Hr, ali ne u jugozapadnoj Beotiji (ир. But-

125
 tenwieser 4--1 4) : Е>LO-/Е>но- = Е>ю- passim и ime­
nima, аУЕ8юу D 446, 1 ; 508, 1 itd. = аУЕ8нау D
447, 2; 475 = аУЕ8ЕаУ D 440, 1 1 ; 464 itd. ;
3. ё и jedinstvenom a1fabetu, posle jednog pre­
laznog perioda, od kraja ЈУ veka beleZi se iskljucivo sa
EI (Шkо i и Korininoj i Aristofanovoj predaji): БЕL D
5 1 1 , 5 = бч, JA.EL passim = f..I.ч, f..I.E LVOr; passim = f..I.ТJv6r;,
E>EL�ТJOr; passim = E>ТJ�aLOr; itd.; оуај nacin pisanja
п�е и neposrednoj vezi sa odgovarajucim beleZenjem
и tesa1skom (ир. ЈУ 1 0 0 5): ир. pre svega Bartonek;
4. [и] se cuva, ne prelazi и [и], a od IV veka uje­
dinstvenom alfabetu pise se sa ОУ, retko sa О :
[П]оu8LW D 467, 4 = Пu8tОU, oui.ov D 537, 1 itd. =
ui.6v, баl<:РО U Korina, PMG 654 III 50 = баl<:РU,
'Af..I.ovtar; D 502 В 2 = 'Af..I.u vtar; itd.;
5 . diftonzi ш, EL, OL su monoftongizovani > [е, i,
и] (preteca itacistickog razvoja), kako proizlazi iz pi­
sanj a а) ТЈ umesto aL (росеу od prelaza iz V и ЈУ vek),
Ь) L umesto EL (уес и V veku) i с) u umesto OL: а) I<:ТЈ
passim = I<:at, * D 462 А 25; 5 1 1 , 6; 5 1 2, 6 = aLEL,
E>EL�ТJOr; = E>ТJ�aL Or; (ир. br. 3), glagolski nastavak
-ТТ] = -ТШ itd. ; Ь) ЕЛL D 523, 1 48 = EJtEt, EXL ibid.
1 5 1 = ЕХН, I<:Lf..I. E var; D 526, 7. 1 9 = I<:ELf..I. E Var; itd. ; с)
FUI<:La passim = oLl<:ta, ""ОЕТт] D 545, 8 = O'L OEtaL,
padeZni zavrsetak dat. jednine -u = -OL (ир. br. 1 2; па
pr. Ka�Lpu D 472 А 6 = Ka�LpOL) i mnozine -щ =
-ОLr; (па pr. tur; 8L Щ D 457, 4 = tOL r; 8EOL r;, �yur; D
526, 39 = *atYOLr; � aL;L!), па papirusu sa fragmen­
tom Korinine poezije па pr. Ф-б �оr; PMG 654 III 1 6
= ФОL�оr;, л.аur; ibid. I 3 4 = л.аОLr; »kamenju« itd. ;

1 26
 6. F- se cuva do 11 v. pre Hr. : FavaJc'tL F[ElCa�o­
л.OL] D 538, 1 = avalCtL ЕICТј�6л.4>, FLlCatL passim =
E'( ICOOL, FulCL<X = oLlCl.a (ир. br. 5с); unutar reci -F- se
vec rano, iak:o пе dosledno, zanemaruje: :rtOLFE OE D
538, 2, E:rtoLFE oE D 539, 1 ; 440, 8.9 nasuprot :rtOLE OE
ibid. 6, ЕпОЕ ОЕ ibid. 7 (sve iz УЈ veka);
7. labiovelari ispred *е > lаЫјаlј kao u tesal­
skom i lezblj anskom: :rtEttapE� i reci iz iste porodice
= tEOOapE�, ПELл.Е!1ахоо D 474, 34 = ТТјл.Е!1ахоu,
Е!1 ВЕл.фОL� D 467, 23 = ЕУ L\Ел.фо'L �, �aya Korina,
РМО 664а 2 = yuv�, �ауч ICЩ · yuv<X'L ICЩ. BOLOOtOL
(аН па natpisima uvek УUVШIC-/уоuvТјIC-), LJ ФЕt­
tал.о� D 432, 3 5 ; 469, 8 = па Kosu еЕаоал.6� itd. ;
8. tL se cuva kao u tesalskom, dorskim narecji­
та itd., пе prelazi u OL (isti ј е slucaj i u lezbljan­
skom) : FLlCatL = E'L ICOOL (ир. br. 6), 1icni nastavci 3 .
1ica j edn. -tL i 3 . Нса тп. -VtL itd.;
9. grupe nazal11ikvida sa prethodnim/sledecim
*s poj ednostavljuj u se uz istovremeno (»naknad­
по«) dшепје prethodnog vokala jednak:o kao u svim
dijalektima, izuzev tesalskog i lezbljanskog: ХЕLл.LO�
passim = хLл.LO�, i !1L pisano arhaicnim lokalnim аl­
fabetom D 440, 2.3 .4 itd. = Et!1l., �оол.Тј D 5 1 4, 3 =
�оuл.ft itd. ;
1 0. tt umesto ао (i1i о) razlicitog porekla kao
pre svega u atickom, аН j os sire rasprostranjeno:
пЕпаРЕ� = tEOO<XPE�, at. tEtt<XPE� (ир. br. 7), 8а­
л.аttа passim, LJ ФЕttал.щ (ир. br. 7), aoristi па
-L tt<X- = Ю<Х glagola па -L�OO (па pr. сщол.ОУLt­
- -

tao8Тj D 462 А 23.26 (t:rtол.оуl.оао8ш) itd.;

=

1 27
 1 1 . 0-, -0 0 - umesto 1;-, -1;- : �Е'U;LЛ[ЛОО 10 VП
2434, 1 4 = ZЕ'U;LЛЛО'U, OooooV8L D 497, 5 = 1;<booOL
(ир. br. 1 5), �E'tJt; Korina, РМО 654 П 34. III 1 3 ;
Aristofan, Aharnjani 9 1 1 , glagoli па -aoooo/-Loooo =
-a1;oo/-t1;oo, t'U ЛЕОО'U SEO 3 , 3 5 5 , 1 3 = ot ЛЕ1;оt
(ир. br. 1 4) itd. ;
1 2 . 10k. j edn. па -OL umesto dat. па -ч> kod o-os­
nova kao u severozapadnogrckom itd. (pise se i kao
-ОЕ, -'U : ир. br. 5с) i analogno tome -ш (-аЕ, -1}: ир.
br. 5а) kod a-osnova: t'U ОщA.'U passim = tЧ> 0111!Ч> ,
ЕU�оол.'U D 526 passim = ЕU�оUл.ч>, ЕЛ ' 'APLOOtO­
O Ll<:aL D 5 1 8 А 1 , "ШЕ �al!atpL D 475, ЕУ t1} 8НI<:1}
D 509, 1 5d. = ЕУ tfi 811 1<:11 itd. ;
1 3 . dat. тп. па -EOOL u III deklinaciji kao u te­
salskom, lezbljanskom i drugde povremeno: &УОРЕ­
OOL D 5 1 9, 1 .2, �O'UEOOL D 526, 38, лаРЮVtЕООL D
4 8 5 , 8 itd . ; od kraj a 1П veka umesto toga pod etol­
skim uticajem (ир. gore 1У 1 О 8) cesce se javU a -'Ut;
= -ОLt; kod o-osnova, tzv. »etolski dativ« : �УЩ =
*atyoLt; (ир. br. 5с), tщ yovEi.it; 10 VП 3 348, 5 =
tOL t; *YOVEOLt; � YOVEU OL itd.;
14. nom. тп. tOL (t'U), *taL (zabelezeno samo
t1} : ир. br. 5а) umesto ot, at kod pokazne zamenice
kao u zapadnogrckim govorima: tOL tллоt1} D 508,
1 = ot tллоtaL, t'U ЛЕОО'U = ot ЛЕ1;оt (ир. br. 1 1 ), t'U
EXOVtEt; D 526, 35, t1} ОUЛЕраI!ЕРL1} D 523, 1 64d. =
at UЛЕР1}I!ЕРLaL itd. ;
1 5 . licni nastavci 3 . 1ica mn. sa -У8- umesto -Vt­
(potice od * *hEVtL > *Ev8L sa metatezom aspirata;
to potvrduje konjunktiv tooV8L D 462 А 27; 485, 9;

128
5 26, 46 < *EhWVtL; imperativ Еу8ю D 523 , 1 ,,',
*hEvtw): lCаЛЕОv8L D 450, 7, бwwv8L = �<ью( н ( 1 1 1 '
br. 1 1 ) , futur OLoov8L I G VII 1 739, 1 5, ElCtE81jI\:C l vl ll
D 450, 6, imperativ аvуршџаv8w ibid. 1 5 itd.;
1 6. infinitiv tematskih glagola п а (PrvOb l l l 1l 1
samo »atematsko«) -!lЕV kao u tesalskom: фЕРt' 1 1 I v
IG VП 1 739, 1 6 (isto tako i Korina, PMG 654 1 21 1 1,
lCаtаУУЕЛЛЕ!lЕV D 545, 6 itd.;
1 7. particip perfekta aktiva па -ovt- (kao u pl "
zentu) kako је i u tesalskom i lezbljanskom: lCatalk
Ваюу IG VП 3055, 5 (= D 550g) , ЛЕЛLtЕ1юvtЕОщ
1<:1') ЛЕло'LоvtЕLOОL D 485, 7 (ир. br. 1 3 ) itd. ;
1 8. patronimski pridev па -LO- umesto genitiva
ocevog imena kao u tesalskom i lezbljanskom, izu­
zev kada је i samo осеуо јmе jedno patronimsko
obrazovanje: prepoznatljivo ј е, izmedu ostalog, u D
469 [Пu]рраЛLWVЩ, IWOtPOtLOC;, 'О!lолW'LХLOС;,
eEo�otLO C; itd., nasuprot ВРЕLICLба[о], ГОРУLбао,
XapEL tLбао. Negde od 250. pre Hr. preovladuj e ge­
nitiv (saglasno upotrebi u kojni), ali se pridev delom
zadrzava u formulama datovanja: оуо se vidi npr. u
D 462 i 542;
1 9. predlog ЕУ (sa akuzativom) za oznacavanjc
pravca kao u tesalskom i severozapadnogrckim go­
vorima: аууршџ1') ЕУ оtалаv ЛL8Lvаv D 523, 29d. "­

аvаура1јЈш EL C; оt�л1')V ЛL8tv1')V; аЛЕура1јЈаv80

(-to) E!l ЛЕлtофорщ (ЕУ 6ЛЛLtщ) passim; ЕУ
БО!lWС; Korina, PMG 654 III 20 itd. ;
20. predlog ЛЕба umesto !lEta kao u lezbljan­
skom, arkadskom itd.

9 Uvod u gr�kc dijnlekte 1 29

 1 0. Tesalski

L
м е i s t е r I 287-309; Gu. Р r е 1 1 е w i t z, De dia­
lecto Тhessalica, Gottingae 1 885; Н о ffm a n п П passim
(ир. W. S с h и l z е, GGA 1 59, 1 897, 870-9 1 2); G. F o h ­
l e n , Untersuchungen zum thessalischen Dialekte, рЬП.
Diss. StraВburg 1 9 1 0; в е с h t e 1 I 1 3 1-2 1 2; R. v a n d e r
V е 1 d е, Тhessalische Dialektgeographie, phil. Diss.
Nijmegen 1 924; Т h u т bIS с h е r е r 48-76
О. А. D а п i е 1 s s о п, Zu griechischen Inschriften. I,
Eranos 1 , 1 896, 1 3 6-149; R. М е i s t е r, Ein altthessali­
sches Ehrendekret rur den Korinthier Sotairos, BVSG 48,
1 896, 25 1-265 ; F. S о 1 т s е п ( 1 ), Thessaliotis und Ре­
lasgiotis, RhM 58, 1 903 , 598-623; F. S о 1 т s е п (2),
Eine Inschrift aus Pharsalos, RhM 60, 1 905, 1 48-1 50;
N . I. ГLаvv6л:оuл.ос;, 'Е3tLурафаt ЕК Е>Еооал.(ас;, АЕ
1 934- 1 93 5 , 1 40-1 50; У. В е q u i g п о п, Etudes thessa­
liennes. VП. Inscriptions de Тhessalie, вен 59, 1 93 5 ,
3 6-73 ; М. L е ј е u п е ( 1 ), Notes d' epigraphie thessalien­
ne (I-IV), REG 54, 1 94 1 , 58-80; М. L е ј е u п е (2), No­
tes d'epigraphie thessalienne (У-УII), REG 54, 1 94 1 ,
1 76-1 97; М . L е ј е u п е (3), Sens et emplois des demon­
stratifs ОУЕ, QVL, QVU, RPh 69, 1 943, 1 20-1 3 0; М. L ej e ­
u n e (4), En marge d'inscriptions grecques dialectales. П.
La plus ancienne inscription thessalienne, REA 47, 1 945,
97-1 0 1 ; Е. F r а е п k е 1, Zur griechischen Wortfor­
schung. 4. Тhess. "Ал:л.оuv 'Ал:6л.л.wv, GI 3 5 , 1 956,
=

82-86; R. Р. F r а п k е ( 1 ), Drei neue Inschriften aus

Тhessalien, АА 7 1 , 1 956, 1 83-1 92; R. А r е п а, Le mone-

1 30
te tessaliehe еоn l ' iserizione ФЕТAlФЕЕ>А, RIL 94,
1 960, 26 1-274; А. В а r t о п е k, Тhe Boeotian and Thes­
salian Nапоwings of Long Vowels: А Comparative Stu­
dy, SFFBU А 1 0, 1 962, 1 67-1 79; Е. М а s t r o k o s t a s,
Inseriptions de Loeride et de Тhessalie, REA 66, 1 964,
29 1-3 1 9; А. M o r p u r g o D а v i e s ( I ), A Note on Тhes­
salian, G1 43, 1 965, 235-25 1 ; о. М а s s о п, Une inserip­
tion thessalienne arehaique relative а lа eonstruetion d'un
edifiee (SEG xvп, 287), ВСН 92, 1 968, 97-102; А. М o r ­
p u r g o D a v i e s (2), Thessalian Patronymie Adj eeti­
ves, G1 46, 1 968, 85-1 06; R. О u п п е t t, Тhessalian ICL�,
Gl 48, 1 970, 88-9 1 ; R. Р. F r а п k е (2), ФЕЕ>АЛОI -
ФЕТАЛОI - П ЕТЕ>АЛОI - Е>Е��АЛОI. Zur Ge­
sehiehte Thessaliens јт 5. Jahrhundert v. Chr., АЛ 85,
1 970, 85-93 ; В. Н е 1 1 у, La eonvention des Basaidai,
ВСН 94, 1 970, 1 6 1 - 1 89; А. S. М е О е v i t t, Inseriptions
from Thessaly. Аn analytieal handlist and bibliography,
HildesheimlNew York 1 970; W. F. W y а t t Jr., Sonant
/r/ and Greek Dialeetology, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22; А.
М о r р u r g о О а v i е s (3), Тhe -EO'O'L datives, АеоНе
-SS-, and the Lesbian poets, Studies јn Greek, Italie, and

Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Раl­

mer, Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97

Iz
Dijalekat oblasti Perebije, Hestijeotide, Tesa­
l iotide, Pelazgiotide, Magnezije i (na jugu) Ftiotide
poznatje, prakticno, jedino sa natpisa. Najstarij i tek­
stovi spadaju jos u VП У. pre Hr. Tamosnji natpisi
sakupUeni su u IG IX:2 ( 1 908); izbor dijalekatskih

131
 natpisa nude аОI З24-373, 1 278-1 333, 1 5 57-1 560
(iz Dodone), Hoffinann 11 1 1-52 i D 55 1-6 1 7. Ма­
terijal naden u Perebiji (pre svega u Falani), Hesti­
jeotidi, Magneziji i Ftiotidi је oskudan (rani natpis
IG IX:2, 1 99 = D 5 5 1 , 5 iz У! v. i drugi jasno odaju
tesalski dijalekat; medutim, veci deo tekstova је
pozniji i, pod uticajem etolskog saveza, sastavljen па
etolskoj kojni). Nasuprot tome, vrlo dobro pozna­
јеmо narocito govor Pelazgiotide. Neobicno su broj­
ni dekreti, nadgrobni i zavetni natpisi iz Larise [up.
Bequignon 5 5-73, Lejeune ( 1 ), 77-80] - pored toga
iz Fere, Кranona [pre svega D 578; up. Bequignon
3 6-54, Lej eune ( 1 ), 73-77], Atraka - ali ih ipak
sve prevazilazi odluka о prijemu novih gradana, IG
IX:2, 5 1 7 = D 590, iz 2 1 4. god. pre Hr. Glavni izvor
za narecje Tesaliotide, koje pokazuje karakteristicne
severozapadnogrcke elemente i posvedoceno је ug­
lavnom па natpisima iz Кijerija i Farsala, је dekret u
cast Korincanina Sotera IG IX:2, 257 = D 557 [s tim
u vezi up. Meister, Danielsson, Solmsen ( 1 )] iz Те­
tonija u blizini Kijerija (druga polovina V veka). Ar­
haj ski natpisi su, dakle, srazmemo dobro poznati:
up. i gradevinski natpis iz У! (а ne УЩ veka SEG
1 7, 287 (о tome Masson) ili onaj natpis iz V veka,
pronaden kod Larise, koji је objavio Franke ( 1 ), 1 90
i koj i sadrZi rec »Had« u vrlo instruktivnom obliku
а.ћ6ау. Postoji samo mаН broj izvestaja gramatica­
ra i glosa (Hoffinann 11 223-227 ih nabraja 36, uz to
up. Schulze 87 1-876), posto dij alekat nije Ыо u
knjizevnoj upotrebi.

1 32
Is
Herodot 7, 1 76, 4 prenosi da su se Tesalci [te­
salski ПEt8ал.ОL, ФЕt8ал.OL itd. : ир. Arena, Franke
(2)] и Tesaliju doselili iz Tesprotije, dakle sa severo­
zapadnog Balkana. То znaCi da su oni ustvari Ьi1i
jedno zapadnogrcko рlете. 1 Tukidid 1 , 1 2, 3 izve­
stava da su Beocane isterali Tesalci (о оуоте ир.
gore IV 9 Is). Iz toga sledi da su Tesaliju и preisto­
rij sko vreme nastanjivala eolska plemena. Zbog to­
ga оуа zemlja, kao postojbina Еоlаса, s pravom nosi
ime Eolida (Аtол.L�). Doseljenici su se izme8ali sa
potCinjenim Eolcima, ciji је dijalekat и celini ipak
uspeo da im se nametne. Dorsko-severozapadnogrc­
ki uticaji Ыli su manj e i1i vi8e delotvomi па celokиp­
пот tesalskom podrucju - za Ftiotidu ир. Iz! - а
najjaCi su, naravno, Ьi1i па zapadu и Tesaliotidi i Не­
stijeotidi. Ovde se eolski element ocituje ј08 samo и
nekim drevnim ostacima, kao 8to је upotreba patro­
nimskog prideva (ир. 0 2 1 ). Nasuprot tome, eolski se
uspeo srazmemo dobro odrZati па istokи, и oblastima
Pelazgiotidi, Perebiji i Magneziji, i tu se и ponecemu
pokazuje cak i konzervativnijim od lezbljanskog, re­
cimo и ocuvanju tL (ир. О 9) i sekиndamog -уо- (ир.
а 1 О) ili и upotrebi predloga ЕУ sa akuzativom (ир.
О 22). Tesalski је jedan od najmanje »jedinstvenih«
dU alekata, и kojem se jasno mogu raspoznati razlike
Izmedu pojedinih krajeva. Osnovni razlozi za mno­
gobrojnost ovih 10kalnih govora, koji su Tesaliju
predodredi1i za steci8te strucnjaka iz oblasti dijale­
katske geografije (ир. pre svega van der Velde), jesu,

1 33
 naravno, »mesavina plemena« i nedostatak politic­
kog i kulturnog uj edinjenja. Jedan od drugog vidno
odudaraju govor Tesaliotide (zapadnotesalski, pre
svega oko Кijerija i Farsala) i govor Pelazgiotide
(istocnotesalski, pre svega iz Larise i Fere) : о tome
uр. Solmsen ( 1 ) (2), van der Velde. Glavne razlike
ticu se sledeCih osobenosti govora pokrajine Ре­
lazgiotide: О umesto а ispred nazala (О 1 ), ICL� umе­
sto 1:C� (О 8), gen. jedn. -OL/-O LO umesto -б /-оu (О
1 3), пот. mn. clana ot umesto 1:0L (О 1 5), pokazna
zamenica ОУЕ umesto оБЕ (О 1 6), »tematski« infini­
tiv па -Џ-ЕУ umesto па -ЕОУ (О 1 8). »Opstetesalski«
elementi i ove lokalne ra21ike zajedno ukazuju »na
granicnu liniju izmedu dva plemena koja se pomera
sa zapada па istok« (Thumb/Scherer 52), drugim
reCima па postepeno slabljenje doseljenickog talasa.
Uticaji kojne (pre svega poreklom iz Makedoni­
ј е) ocigledni su od III v. РЈе Hr. (па velikom natpisu
iz 2 1 4. pre Hr. iz Larise narocito odeljci koji su pre­
vedeni iz pisama Filipa V Makedonskog): и vezi s
ovim uр. Fohlen 7-5 1 . Dijl1ekat je, medutim, uspeo
da se odrzi sve do rimskog doba i tek je и 1 v. posle
Hr. potpuno iscezao sa natpisa (iz drzavnih kao i pri­
vatnih dokиmenata).

о
1 . а > О ispred nazala kao и lezbljanskom: оу­
passim = ауа- па istoku se zadrzalo do 11 v. pre Hr.,
dok па zapadu ау- preovJaduje od nајгаnфh vre­
mena;

1 34
 2 . ро umesto ра, bez obzira па porek1o, kao u
beotskom i lezbljanskom: 'Еро'tОКЛLЩ D 569, 20 =
' Ера'tОКЛЕас;, BpoxuC; IG IX :2, 460, 1 3 , лE'tро­
t''tТJpL<>a D 6 1 7g = '{пра- (up. br. 8);
3. Е > L ispred а, о: 8юс; D 577, 1 = 8Е6с;, 'Еро­
toКЛЮС; (up. br. 2), КЛЮ- = КЛЕО- u brojnim ime­
пјта tipa Клюџ,ахос; D 574, 1 , Люv'tа D 578 В 1 5
= ЛЕоv'tа itd. ; ovde se radi о јеdnот mladem razvo­
ju (Soterov natpis D 5 57, 1 sadrzi oblik huлБ РЕОV­
тос;), koji је potvrden tek od IV veka i samo se
slucajno podudara s beotskim;
4. о > u ispred i1i iza labijala kao u lezbljans­
kom, arkadskom, kiparskom i pamfilskom: алu IG
IX:2, 594, 2 = ал6, алuо'tЕллаv'tос; D 590, 2.23,
оvuџ,а'tа ibid. 2 1 .43, 'Оvuџ,архос; D 567, 30 itd. ;
5 . ё se уес u V veku belezi sa E I : <>Н D 6 1 4, 3 6
== <>�, E;ELKov'ta ibid. 2 5 ; D 567, 4 , ОУЕ8НКЕ passim
== аУЕ8Т)КЕ itd. ; nije u neposrednoj vezi sa odgovara­
jucim pisanjem u beotskom: up. pre svih B artonek;
6. о « * о ili kao proizvod kontrakcije) u jedin­
stvenom alfabetu beleZi se sa ОУ (analogno ё = EI; up.
br. 5): xoupav D 590, 1 7; 6 1 4 passim, E<>OUKE D 567,
2, КЛЕОUV ibid. 1 о, gen. јеdn. -ou i тп. -ouv passim;
7. F- је u V veku jos uvek dobro ocuvano, dok
se u IV У. srece samo u pojedinim slucajevima: FOL­
КЮ'tШС; D 557, 3 d. = оLКL11ТШС;, FЕКЕ<>аџ,ос; D 5 84,
2 = 'Ека<>Т)џ,ос;, Faoo'tov D 608, 3 = ao'twv itd. ;
unutar reci javlja se samo jedanput u 'AFL<>av »Had«
(up. gore Iz) i u svakako stranom imenu �аFб v D
563, 1 , јпасе se уес u V veku gubi;

135
 8. labiovelari isped *е > labijali kao u beotskom
i lezbljanskom: лtttарtr; i лt!Ј.лt SEG 1 3 , 3 94.395
passim = tEOOaptr;, ЛЕvtt, ЛttроttТЈРLба (up. br. 2),
<1ллноаtОU D 6 1 4, 28 = <1лоtНО(ПW, Вйфшо D
557, 1 0 = *8йфаLОU, Пtt8алOL, Фп8аЛОL kao i
ПЕЕ>А, ФЕЕ>А, ФЕТА па novcu (up. Arena, Fran­
ke (2)) = Е>пtаЛОL, ФLлофнроr; D 5 84, 24; 5 90, 80
= ФLл68ТЈРor; i druge slozenice sa istom reci, gde se
u Tesaliotidi, medutim, j avlja 8нр-; upadljivo је KLr;
= tLr; па istoku (IG IX:2, 5 1 5 , 1 1 ; D 590, 4 1 ; 608, 4;
6 1 4, 27; tumacenje daje u skor� e vreme Dunnett),
dok je u Tesaliotidi potvrdeno tLr; D 5 57, 7;
9. п se cuva kao u beotskom i zapadnogrckom,
а nij e preslo u O L : кап yv[ н tor;?) D 6 1 7 g = каоС­
YVТJtor;, LKatL ibid. = t'L KOOL, glagolski nastavci u 3 .
licu тп. -VtL, -V8L passim;
1 0. vo se cuva unutar reci, а па kraju reci > -r;
(bez naknadnog dшепј а), nasuprot lezbljanskom:
лаvоа D 567, 2 = ЛСЮll itd., ttPHttUOVoa D 6 1 6а
3 , ak. тп. -or; passim (па pr. tor; tayor; D 590, 3 . 1 1
= tOUr; tayour;) i kod a-osnova -щ (па pr. EV оtал­
лаr; ЛL8юr; бuаr; ibid. 2 1 .44) itd. ;
1 1 . nazalllikvida + * s (ili obratno) ili *ј > gemi­
nate, kao јо!; j edino u lezbljanskom: <1лUоttллаv­
tor; (up. br. 4) = <1лооttLлаVtor;, хtллюr; D 6 1 4,
29 = ХLЛLЩ, E!J.!J.L D 584, 1 = tL!J.L, пар <1!Ј.!Ј.Е D 590
passim = лар ' Ч!Ј.Ещ, <1!J.!J.touv ibid. 12 = Ч!Ј.Еwv,
KptVVE!J.EV ibid. 14 = KPLVHV itd. ;
1 2. h- se pise, znaci пета psiloze kao u Iez­
bljanskom : hULOr; D 5 57, 1 , !J.attpL hEa D 564, 2 =
!J.ТJtpt Е1Ј, hE !J.L- D 604, 1 .4 = Ч!Ј.L- itd. ;

1 36
 1 3 . genitiv jednine Q-osnova и Tesaliotidi -б/-о'U
(ир. br. 6), а па istoku -OL/-OLO: ФLЛОVLкб h'ULO� D
557, 1 , ВЕлфшб (ир. br. 8) itd., NLKa.<JtaLO'U, Л'U­
KO'U, 8po'UJtaKELO'U itd. D 567 passim, nasuprot ЛЕР
то( L) [ар ]Y'UPPOL D 6 1 7, 1 = JtEPL tou aPY'UPLO'U,
ФLЛОЈ.tроtОL D 607 = ФLлО!t�р6tо'U itd., JtОЛЕj.tоLO
D 588, 5, Mv[aOLj.t]aXELOLO ibid. 1 2d. itd .. Da је
neobicno -OL postal0 skracivanjem -оLO (najpre, sva­
kako, kod prokliticnog clana) sugerise potvrda 8Е8-
j.t0� tOL [6a] j.toLO АЕ 1 934-3 5 , 1 40, 1 iz Atraka (У
vek pre Hr.) : ир. pre svega Lejeune (2) 1 76--1 8 1 ;
1 4. dativ mnozine III deklinacije па -EOOL kao и
beotskom i lezbljanskom: JtavtEOOL D 6 1 4, 36, 80-
лоJtЕООL кш ALvLC1VEOOL D 6 1 2, 1 4d., KatOLKEV­
tEOOL D 590, 1 4 = KatOLKou OLV itd. ; kasnije se
povremeno srece »etolski dativ« па -OL�, kao и Ье­
otskom (ир. IV 9 О 1 3);
1 5 . nominativ mnozine clana ot и Pelazgiotidi
(KOt D 577, 6; 597 А 2 = KaL ot) nasuprot tOL, za­
padnogrckom (i beotskom) obliku, u Farsalu (tOL D
566, 1 ) : ир. Solmsen (2);
1 6. pokazna zamenica 6УЕ и Pelazgiotidi ите­
sto 66Е (ovaj oblik i и Tesaliotidi: тао6Е D 56 1 , 3 ,
[то]6' D 5 6 5 , 1 ) kao и kiparskom: ТОУЕ D 5 90, 4 6 i
cesce, таУЕ ibid. 23, 45, tOLvEO� ibid. 1 5 , tO'UVVE­
O'UV ibid. 1 7 : za ovo ир. pre svega Lejeune (3);
1 7. glagolski nastavci 3. Нса mnozine sa -У8-
umesto -УТ- kao и beotskom (za objasnjenj e ир. IV
9 О 1 5) : -V8L и KatoLKELO'Uv8L IG IX:2, 5 1 4, 3,
uJtapxov8L вен 59, 1 93 5 , 56, 42 (аН uJtapXOVtL

1 37
 IG IХ:2, 2 1 8, 6, 6фELл.ОVtL IG IХ:2, 205, 22, фа­
OOUVtL D 6 1 4, 24, naravno sve је rezultat disimila­
cije); -у80 и Еiл.оv80 D 5 89, 8, ЕУЕуоу80 D 590, 1 2;
-v8ш и [л]рокал.Еоv8ш АЕ 1 934- 1 93 5 , 1 40, 6
(Atrak), tл.коv8ш Бен 59, 1 93 5 , 37, 1 2 (Кranon),
ЕлаУУЕл.л.оuv8ш ibid. 35 = -wvtш, аН -V8ELV umesto
-Vtш и Larisi: �Ел.л.оuv8ELV D 5 89, 7d. = �о"л.w­
Vtш, ЕфаVYРЕv8ЕLV D 590, 4 1 = >жаtТЈуороuVtш«
(od -v8ш ртета samo и Larisi zastupljenom nastav­
ku jednine -tЕL < -tш [uр. �Ел.л.ЕLtш ibid. 20 =
�о"л.ТЈtш itd.] preko *-V8EL analogijom ртета infi­
nitivu па -ош, -о8ш > -OELV, -08ELV modifikovano
ртета -ELV);
1 8. infinitiv tematskih glagola па -J.tЕV и Ре­
lazgiotidi kao и beotskom: KPEVVEJ.tEV ibid. 14 =
KPLVELV, лраООЕJ.tЕV ibid. 1 7 = лраttЕLV, uлар­
XEJ.tEV ibid. 1 9 = uлаРХELV itd., dok se и Tesaliotidi
cuva -E V/-ELV: Е;;аvака(6)БЕ v D 5 57, 9 = Е;а­
vaYKa�ELv, ФЕUУЕ V D 56 1 , 1 , EXELV D 567, 4 itd. ;
1 9. particip perfekta aktiva па -ОУТ- kao и Ье­
otskom i lezbljanskom: ЕЛЕоtакоVtа D 557, 8 =

ЕфЕОtТЈк6tа, ЛЕфELраКОVtЕ� D 596, 4d . 1 2 . 1 9 =

TE8ТJpaK6TТJ� itd. ;
20. "Алл.оuv = 'Ал6л.л.wv: podatak koji daje
Platon (Kratil 405c) potvrden je оЫlпо па natpisima
(od VП do 1 veka); uр. Lejeune (4), а za tumacenje
oblika Ртаеnkеl;
2 1 . patronimski pridev па -ю- и svim oblasti­
та, иkljucujuci i Ftiotidu (uр. Is ) , dobro је potvrden
(kao и beotskom i lezbljanskom) i do III v. ртео-

138
vladuje u odnosu па genitiv ocevog imena; od JV
veka, medutim, sve vise prodiru genitivski oblici;
pravilo koje vaZi u beotskom (ир. JV 9 О 1 8) u te­
salskom ne vaZi : ир. brojne potvrde u van der Velde
1 29-1 36, nedavno Morpurgo-Davies (2);
22. predlog ЕУ (sa akuzativom) za oznacavanje
pravca kao u beotskom i severozapadnogrckom: ЕУ
tov ал:аvtа хроуоу passim, ЕУ tO tЕI1Е[V]Щ D
6 1 4, 32d., 6уура'\јЈНv auto ЕУ аtал.л.ас; л.L8юс; D
590, 2 1 itd.

1 1 . Lezbljanski

L
M e i s t e r 1 1-199; H o ffm a n n II passim (up. w.
S с h и 1 z е, GGA 1 59, 1 897, 870-9 1 2); 1. L е i t z s с ћ,
Quatenus quandoque in dialectos Aeolicas quae dicuntur
vulgaris Iingua irrepserit. Pars prior, phil. Diss. Konigsberg
1 895 ; Сћ. L а т Ь е r t, Etude sur le dialecte eolien. Sa place
dans l'ensembIe des dialectes grecs. Dijon/Paris 1 903 ;
B e c h t e l 1 1-1 30; Т h и т b/S с h е r е r 76-1 09
Е. R i s с ћ, Sprachliche Bemerkungen zu Alkaios,
МН 3, 1 946, 253-256; Е.-М. Н а т т, Grammatik zu
Sappho und Alkaios, Berlin 1 957; Ј. К а z i k-Z a­
wadzka, De Sapphicae Alcaicaeque elocutionis colore ерј­
со, Wratislaviae 1 958; А. et Е. в е r п а п d, Les inscriptions
grecques et latines du Colosse de Memnon, s. l. 1 960; М.
S. R и i р е r е z, Un fen6meno de palatalizaci6n en lesbio,
Actas del III Congreso Espanol de Estudios Clasicos. III,
Madrid 1 968, 1 93-1 99; М. L. W е s t, on Lesbian Accen­
tuation, GI 48, 1 970, 1 94-1 98; W. F. W У а t t Jr., Sonant
/r/ and Greek Dialectology, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22; А.

1 39
м о r р u r g о D а v i е s, Тhe -EOOL Datives, АеоНе -SS-,
and the Lesbian poets, Studies in Greek, Italie, and Iп­
do-European Linguisties Offered to Leonard R. Palmer,
Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97

Iz
Samo relativno malobrojni i povrh toga pozni
natpisi pruzaju sliku о eolskom dij alektu koj im se
govorilo preteZno па ostrvu Lezbu (pre svega Miti­
lena, Metimna, Eres), па nekoliko mапјЉ okolnih
ostrva, kao 8to su Nes ili Tened, i па naspramnoj mа­
loazijskoj obali (pre svega As, Pergam, Kima). Radi
se о lezbljanskom, maloazijsko-eolskom ili - vec
anticki gramaticari upotrebljavaju ovaj izraz (mada
ga zbog njegove viseznacnosti treba izbegavati) -
eolskom dijalektu (scil. u uzem smislu). Natpisi па
ovom dijalektu sakupljeni su prvenstveno u GDJ
2 1 3-3 1 9, 1 270-1 277; tu zbirku nadmasile su, mе­
dutim, опе u Hoffmann 11 54-- 1 24 (i Xd.) i narocito
JG ХIl:2 ( 1 899) i ХII Supplementum ( 1 939; br.
1-1 49); izbor najvaznijih tekstova nudi D 6 1 8-649.
Arhaj ski natpisi su retki i sasvim beznacajni : nekoli­
ko natpisa па vazama iz УЈ v. pre Hr. iz Naukratisa u
Egiptu (ир. Hoffmann 11 1 1 5-1 1 7 br. 1 64а-п; D
647а) te iz V v. sa ostrva Lezba i sa kopna (D 6 1 8,
odnosno 637-639). Pocev od ЈУ veka izvori (ио­
ЫсајепЉ vrsta) priticu u vecem оЫmи, sve do cars­
kog doba (iz kojeg potice Citav niz arhaizujucih
tekstova, koj i za lokalni dijalekat ustvari nisu za­
nimljivi). U ovo vreme domace narecje је vec pod
jakim uticajem kojne. Najznacajniji natpisi su odlu-

1 40
ka Miti1enj ana о rehabi1itaciji prognanih IG ХП:2, 6
(ир. IG ХП SuppI., str. 3) = D 620 iz 324/3 . pre Hr. ,
pored toga, negde iz istog vremena, dokumenti iz
Eresa IG ХII:2, 526 = D 632 i, sa ostrva Nesa, odlu­
ka о pocasti za Tersipa IG XII :2, 645 = D 634.
Oskudna epigrafska predaja bogato ј е nado­
knadena literarnom primenom dijalekta. Narocito su
znacajni ftagmenti pesama Sapfe i Alkeja (оЬоје iz
Miti1ene, oko 600. pre Hr.), ciji broj i danas jednako
raste. Merodavna izdanja ovih ftagmenata su: Рое­
tarum Lesbiorum Fragmenta. Edd. Е. Lobel-D. Page,
Oxford 1 95 5 (reprint 1 963 ; Addenda str. 3 3 8d.) i
Sappho et Alcaeus. Fragmenta. Ed. Е.-М. Voigt,
Amsterdam 1 97 1 . Kod оЬа оуа pesnika (ир. Натm)
jezik ј е tokom predaje, i па papirusima, vrlo iskva­
ren; jasno ј е da se radi о Iezbljanskom narecju koje
је preinaceno и j edan »umetnicki jezik« pod oci­
glednim uticajem epskog jezika, tj. homerskih iz­
raza, epiteta i oblika (genitiv па -а о, -ОLO, »metric­
ko duzenje« itd.), pre svega и dakti1skim pesmama
(ир. najpre Schulze 887-89 1 , nedavno Risch, Ка­
zik-Zawadzka). Jezik Sapfe i Alkeja је, sa druge
strane, snaZno uticao па jezik dorske lirike а kasnije
su ga podraZavali pre svih Teokrit, koji se и Idilama
28-30 sluzi vestackim lezbljanskim (kao sto to ot­
kriva nekoliko metricki opravdanih, а dijalektu stra­
nih oblika, kao 't EPOV 28, 7 [ир. О 3] i фLЛЕЕLV [ир. О
1 3]), i Balbi1a, dvorska dama Hadrijanove supruge
Sabine, koja ј е oko 1 30. posle Hr. па Memnonovom
Kolosu и egipatskoj ТеЫ zabelezi1a cetiri epigrama

141
(GDI 320-323, Hoffmann II 1 24-1 28, sada pre svih
Bemand 80-98 br. 28-3 1 ) . Ovi epigraтi nisu toliko
znacajni za poznavanje saтog dijalekta, koliko za
tadasnje gramaticarsko znanje о njemu. Graтaticari
su se revnosno bavili lezbljanskim, аН su svoja zna­
nja gotovo iskljucivo crpli iz pesnistva.

Is
Lezbljansko-maloazijsko-eolski prostor naselj en
ј е sa grckog kopna. О tome svedoce legende о АЫ­
leju, koji vaZi za osvajaca Lezba i Teneda, kao i
price о Orestovim putovanjima u ove krajeve. То ј е
bilo mnogo pre nego sto su s e Jonci nastanili u Maloj
Аzф i potisnuli Еоlсе prema severu. Tako su, па pri­
mer, HU , Eritra i Fokeja najpre Ыli eolski ра su tek
kasnije postali jonski. Јо!! u antici је bilo poznato da
su Eo1ci u blizem srodstvu sa Beocanima (о tome up.
gore IV 9); za ovo se mozemo pozvati izmedu ostalog
i па Tukidida 7, 57, 5 . Potvrdu nalazimo u podudara­
nju lezbljanskog dijalekta sa eolskim elementima u
beotskom i tesalskom (up. gore IV 9 Is i IV 1 0 Is).
Ne da se utvrditi postojanje razlicitih narecja unutar
lezbljanskog dijalekta, по to se moze pripisati stanju
predaje koje пат dopusta da tek nazremo drevno na­
recje (up. Iz). Na maloazijski eolski је u ponecemu
uticao i j onski dijalekat: up. *ЕУС; + ak. umesto ЕУ
(О 1 60), а pre svega svakako tL > OL (pri cemu je te­
salski sacuvao izvomi oblik; up. 0 7), лроtL > лрос;
(О 1 6). Уес od IV v. pre Hr. u lezbljanski su u sve
vecoj meri prodirali aticki а zatim i oblici kojne (up.
Leitzsch). Mora biti da se dijalekat rano povukao

1 42
pred zajednickim (КОLVЧ) jezikom i potpuno isce­
zao, prvo svakako u Pergamu, vrlo uticajnom kul­
turnom centru, gde vec pocetkom III v. pre Нr.
prevladuj e opstegrcki govor. U carsko doba lez­
bljanski dijalekat dozivlj ava renesansu, а njegove
arhaizujuce tvorevine, - pomodna poj ava onog doba!
- sa umesanim kоinё- i hiperdijalekatskim oblicima
pokazuju se kao vestacke i stoga bezvredne za ро­
znavanje govomog jezika.

о
1 . Naglasak u autonomnim reeima (dakle iskljucu­
juci predloge i veznike) povlaci se sto dalje od kraja
reci, koliko је to moguce ро pravilu о naglasavanju
tri poslednja sloga (baritoneza): anticki gramaticari
saglasno исе о ovom pravilu, а akcentovani papirusi
(sa fragmentima lirskih pesama) ga dosledno prime­
njији. Na epigrafskim spomenicima опо пјје zabele­
zeno, аliј е moguce da se исепје gramaticara zasniva
па zapaZanju pojave u govomom jeziku: фа.VЕР[ o]�
= -6�, х86vщ -6�, 8iЗ ЈА.ОУ -6У, :тса.ТТЈр -tчр,
= = =

ол.LУОV -Су-, T6KТJa� -Kf} -, ZEU � ZEU� itd. ; sta­

= = =

rost baritoneze је spoma; ир. najskorije па pr. West;

2. о umesto а, pre svega kada је u pitanju razvoj
»slogotvomih« nazala/likvida: оу- ауа. (kao u tesal­
=

skom i drugde) u ОУЕ8Ё КЕ D 639, l d. аУЕ8Ч[КЕ] D

=

635, 4, oYKapuaaEtOO D 634, 37 aVaK1lPUaaEtoo,

=

[:ТСЕа]UРЕаКaLБЕкоtо�, :ТСЕЈА.[:ТС]ЕКaLБЕкоtо� D 633g

= -бЕкаtщ, atpOtayoL passim = атратТЈУО!, (атр6-
ТОУ Sapfo 1 6, 1 L.-P., Alkej 3 82, 2 L.-P.) itd.;

1 43
 3 . '[рос; = LEp6C; (-у Sapfo 94, 25 L.-P., Alkej се­
sto) i па natpisima; Lpo[v] D 622, 33 = LEp6v, Lp[a]
ibid. 35 = LEpa, LрТЈЩ D 620, 42 = LEPfj' ас;, LPELatC;
ibid. 43 = LЕРЕi.шс;; ир., medutim, 'L EPOV kod Teokri­
ta (gore Jz);
4. О > U ispred lаЫјаlа (Оvщ.ю ЈО ХIl:2, 68, 8 =
бvщ.ю, UJ.l.ол.ОУLaС; D 644, 1 3 = 6Ј.1.О- itd.) i па kraju
reci (аЛUфUУТЈt D 6 1 9, 1 5, алu Sapfo, Alkej pas- .
sim) kao u tesalskom, arkadskom, kiparskom i рат­
filskom;
5. F- se u jonskom a1fabetu vise пе pise (Е; = �;
»sest« D 6 1 9, 1 2 [ЈУ vek]), a1i se u predaji 1irskih ре­
snika povremeno javlja F- i1i Г-/Е-: [фi.л.оtO] t FOLOt
Sapfo 5, 6 L.-P., Fe8Ev (и predaji уе8ЕУ) Alkej 349а 2
L.-P., тоу F6v (и predaji ЕОУ) лаUю Sapfo 1 64
L.-P.; sudeci ро gotovo doslednom »zanemarivanju«
F- (elizije, kontrakcije!) cini se verovatnim da se опа
уес za Zivota ovih liricara vise nUe izgovarala. Nasu­
prot tome Fp- se сиуа (i uglavnom pise kao (3р-) u
Fpfj' ;tC; Alkej 4 1 0 L.-P. (Тrifoп: лар' '.дЛкаLq> то
pfj' ;tC; Fpfj' ;tC; Е'LР1}tш), /3 р6боv Sapfo passim р6-
=

боv itd. ;
6. labiovelari ispred *е> labUali kao u beotskom i
tesa1skom: ЛЕJ.I.[Л]ЕкшБЕкоtос; (ир. br. 2) = ЛЕvtЕ­
кшБЕкаtос;, ЛЕОUра GDI 323, 6 (Balbila) = теооа­
ра, ЛЩ.l.ЛЕ(36ТЈа Sapfo 1 1 0а 2 L.-P. = ЛЕvtЕ(36ЕLa
itd., a1i sa mnogo izuzetaka (ир. Hamm 1 5d.);
7. tt > ot kao, izmedu ostalog, u susednom jon­
skom, а nasuprot beotskom i tesalskom i celokupnoj
zapadnogrckoj grupi: EtKOOt D 620, 2 1 (a1i tesalski

1 44
LKatL, beotski FLKatL), БЮКООLO[L�] D 632 А 1 0,
oKt(a)KooLOL ibid. зо, каШYVТЈtооv ibid. D 1 9 (аН te­
salski каtLУV[ЕLtщ?]), licni nastavci 3 . Нса mnoZine
-OL itd.;
8. vokal + -y� ili sekundarno nastalo -уо- se »dif­
tongizuje«: урафaL� D 6 1 8 = урафd�, зtшош� D
6 1 9, 8. 1 0 = лаош� itd., EL� passim, 3tpotL8ELOL D
622, 1 3 = -tL8tdоL, ak. mn. '[ш�, tOL� passim = '[a�,
tOU�, EXOLOL D 623, 1 8 = �ХО1ЮL itd.; za objaSnjenje
ир. Ruiperez;
9. nazаИikvidа + *s (ili obratno) ili *ј > gemina­
te, kao inace samo и tesalskom: El1l1EVaL D 6 1 9, 1 1 =
ЕТУШ, EI1I1L D 6З8 = ELI1L, [K]pLWaL D 632 В 1 5 =
кр'!: УШ, OWaL�, ОУУ[ ау] D 633g = ooya�, ооvчv, E3tL­
оtЕлл[аvtо�] D 6З2 D 1 8 = EзtLOtЕLлаvtЩ, ХЕЛЛТЈ­
оtщ D 6ЗО passim = ХLлюоtU� itd.;
1 0. БL > !; ispred vokala: Zowuooo Ја ХII:2, 69
А 5. В З; 70, 7 = 6LOWOOU (uр. Z6wuoov Alkej
1 29, 9 L.-P. i ZLOVU[OLO�] па arhajskom fokejskom
novcu D 705, 1 ), !;а- = ою- Sapfo, Alkej passim;
1 1 . psi10za kao и maloaztiskom jonskom, kako
izve8tavaju gramaticari, а 8to је potvrdeno i па natpisi­
та па slede6i nacin: а) arhajskim pisanjem bez Н-, па
pr. 'ЕРI1[Е]Щ D 639, 2 = 'Epl1il �, БУЕl1аХ[ЕLЩ] ibid.
3 = 6 'AYEl1aXELO�, Ь) skra6enicom Е (а ne Н) za ЕКО­
toу » 1 00« Ја ХII:2, 82 (uр. D 633g), с) ocuvanjem
neaspirovanih konsonanata (tenues) kod elizije ili kra­
ze ispred h, па pr. I1Et ' 'НраКЛЕL '[оо D 634 А 45d., ка­
tLБРUОEL D 647, 7;

1 0 Uvod u greke dijalekte 1 45

 1 2. dativ mnozine па -ЕаОL u III dek1inaciji kao u
beotskom i tesalskom: :ТЮЛLЕООL D 6 1 9, 6, [Bao] L­
ЛТ]ЕОOL D 634 А 7, МаКЕЬ6УЕОOL ibid. 8, лаVТЕаОL
passim, ЕОУТЕаOL D 620, 42 itd. ;
1 3 . infinitiv »tematskih« glagola па -Т]У < *-Е-ЕУ
prenet је па atematsku k1asu (и koju su presli i glagoli
vokalskih osnova: tip фtЛТ]I1I1L Sapfo 58, 25 L.-P. =
фLМОО): КЕруау D 6 1 9, 1 3d. = КLРV<ХVШ, bLboov D
630, 1 5 = ЬLЬОVШ, 611vUv D 632 С 9d. = 611vUvш, od
vokalskih osnova ЕЛШVТ]V D 647, 25 = ЕЛШVЕLV,
калТ]v ibid. 29 = каЛЕLV, ОТЕфаvооv ibid. = ОТЕфа­
vouv itd. ; za Teokritovo фLМЕLV ир. gore Jz;
1 4. particip perfekta aktiva па -ОУТ- kao u beot­
skom i tesalskom: УЕуоуоута Ја ХIl:2, 527, 38 =
УЕуоуота, каТЕлТ]лu80VТЩ; D 620, 9 = каТЕЛТ]­
лu80ТО�, [Т]Етокоюаv D 633, 6.8 = TEToKuLav itd. ;
1 5 . patronimski pridev па -ю- umesto genitiva
ocevog imena kao u beotskom i tesalskom; cuva se do
Ј veka, iako opstegrcki naein izraZavanja jos ranije
uzima maha;
1 6. predlozi Et� umesto ЕУ sa akuzativom za
oznacavanje pravca, ЛЕЬа umesto I1П<Х, ЛРО� umesto
ЛРОТt, лоп.

1 2. Arkadski

L
М. А. О е I b k e , Ое dialecto Arcadica, SGLG 2, 1 869,
1-42; 1. S p i tzer, Lautlehre des arkadischen Dialektes,
рЫI. Diss. Кiel 1 883; Н. W. S m у t Ь, Тhe Arcado-Cyprian

1 46
 Dialect, ТАРА 1 8, 1 887, 59-1 33. 1 58d.; Meister П 75-1 2 1 ;
H o ffm ann I passim; R. v o n V e l s e n , De titulorum Arca­
diae flexione et сорја verborum, phil. Diss. Бerlin 1 9 1 7;
Б е с h t е l 1 3 1 3-396; Thumb/ S c herer 1 1 1-141
Ј. Б а u п а с k, Zwei archaische Inschriften aus Мan­
tinea, БVSG 45, 1 893, 93-1 28; А. v o n P r e m e r s t e i n,
Die Urkunde eines arkadischen Synoikismos, МDAI-A 34,
1 909, 237-268; R. М е i s t е r ( 1 ), Беitrаgе zur griechischen
Epigraphik und Dialektologie УIII. Synoikievertrag aus
dem arkadischen Orchomenos, БVSG 62, 1 9 1 0, 1 1-26; F.
S 0 1 m s е п, Zu dem neugefundenen arkadischen Synoikie­
vertrag, RhМ 65, 1 9 1 0, 321-330; R. М е i s t е r (2), Беitrа­
ge zur griechischen Epigraphik und Dialektologie XI. Das
Urteil von Mantineia, БVSG 63, 1 9 1 1 , 1 93-2 1 0; А. P l a s s ­
a r t ( 1 ), Inscriptions de Delphies. Reglement tegeate con­
cemant le retour des bannis а Tegee еп 324 av. Ј.-С., БСН
38, 1 9 1 4, 1 0 1-1 88; А. Р 1 а s s а r t (2), Orchomene
d'Arcadie. Fouilles dc 1 9 1 3 . Inscriptions (2С article), БСН
39, 1 9 1 5, 53-1 24; А. М е i I I е t, Sur de nouvelles inscrip­
tions arcadiennes, MSL 20, 1 9 1 8, 1 24-1 34; Т. К а 1 е п, Zur
Баuiпsсhrift von Tegea, Strena philologica Upsaliensis.
Festskrift Per Persson, Upsala 1 922, 1 87-20 1 ; R. Thur­
n e y s e n , 'АзtuА.LWVШ und anderes Arkadisches, Gl 1 2,
1 923, 1 44-1 47; С. М. В о w r а, Homeric Words јп Arcadi­
an Inscriptions, CQ 20, 1 926, 1 68-1 76; М. Lej e u n e , Sens
et emplois des demonstratifs ВУЕ, 5VL, Bvu, RPh 69, 1943,
1 20-1 30; D. М. R о Ь i п s о п, А New Arcadian Inscription,
СРЬ 38, 1 943, 1 9 1-199; W. V o l l g raff, Remarques sur une
inscription de Tegee, Бен 70, 1 946, 6 1 7-627; А. Ј. Б е аt ­
t i e , Notes оп an ЛrcЬајс Arcadian Inscription Conceming
Demeter Thesmophoros, CQ 4 1 , 1 947, 66-72; Н. Н арр ,
Zum arkadischen Infinitiv auf -чу Ьеј Verba contracta,
Аmјсј amјсо Graeco Tubingenses. Festschrift К. Merentitis,
Tilbingen 1 956, 20-23; К. L е h m а п п, А Bronze Pail of

1 47
Athena Alalkomenia, Hesperia 28, 1 959, 1 53-1 6 1 ; F.
K i e c h l e , Ostarkadische Ortsnamen auf pylischen Linear
B-Тafеln, Кadmоs 1 , 1 962, 98-1 16; А. D a v i e s M o rpurg o ,
S. Е. G . Х I 1 1 1 2 е i l sincretismo dei casi i n arcado-cipriota,
РР 1 9, 1964, 346-3 54; а .- Ј. te R i e l e ( 1 ), Inscriptions de
Pavlitsa, БСН 90, 1966, 248-273 ; а. - Ј. t е R i е 1 е (2), Le
grand apaisement d'Alipheira, RA 1 967, 209-224; а. - Ј./
М. - Ј. te R i e l e (3), Contributions epigraphiques а lа con­
naissance du grec ancien, Mn 2 1 , 1 968, 337-346; о. S z e ­
m e r e nyi, Arcadian and Cypriote (?) I EPHL, and the
Mycenaean Antecedent, SMEA 6, 1 968, 7-1 3

Iz
Natpisi Arkadije, уеСјпоm nadgrobni i spiskovi
gradana, оЬјаУlјenј su и IG V:2 ( 1 9 1 3 ; dopune se паlа­
ze pre svega и SEG 1 1 , 1 042-1 1 69), а tekstovi тасај­
пј zbog svog dijalekta i и GDI 1 1 8 1-1 258, Ноffinann 1
1 4-35, D 650-677. Onј se ј avljаји posle 550. god. pre
Hr. i пајуесјm delom poticu iz Tegeje, Mantineje, Or­
Ьоmenа i Stimfala. Medu obimnijim tekstovima kao
najvaZnija dijalekatska svedocanstva isticu se: а) za­
уеtnј natpis iz Mantineje SEG 1 7, 1 90 (ир. Lehmann)
пamenјen Ateni Alalkomeniji i sastavljen negde oko
520. pre Hr.; Ь) sveti шоп kulta posvecenog Demetri
Tezmofori SEG 1 1 , 1 1 1 2 (ир. Robinson, Beattie, Da­
vies Morpurgo) nastao otprilike и isto vreme kada i
prethodni natpis, а porek1om iz okoline К1itora i Lusa;
с) takozvana »Mantinejska presuda«, уеоmа star (V
vek) dokument о svetogrdu (LЕроаUЛLа), IG V:2, 262
= D 66 1 , dijalekatski macajan zbog nekoliko osobeno­
sti. Njegovom razumevanju doprineli su pre svega Ваи­
nack i Meister (2) (ир. dalju literaturu и ThumbIScherer

1 48
 1 12); d) оЫman hramovni pravilnik iz Tegeje, koji se
odnosi па svetiliste Atene Аlеје IG У:2, 3 = D 654 (up.
Vollgrafi) i pripada periodu prelaska sa 10kalnog па
jonski a1fabet (pocetak IV veka); е) dugacak gradevin­
ski natpis iz Tegeje (takode IV vek) IG У:2, 6 = GDI
1 222 = D 656 (up. КаМп); t) ugovor о granici izmedu
Orhomena i Metidrija D 664 iz 369. godine pre Нr.
(up. najpre Plassart (2), 53-97); g) nesto mladi ugovor
о ujedinjenju (auVOtlCLa) izmedu Orhomena i Euemo­
па (sredina IV veka) IG У:2, 343 = D 665 [up. уоп
Premerstein, Meister ( 1 ), Solmsen], ciji је pocetak па
novim fragmentima otkrio Plassart (2), 98-1 1 5 i ciji se
jezicki znасај ogleda u tome sto, jedne pored drugih,
sadrZi arhaizmeI
(izmedu ostalog F-) i elemente dor-
skog koina-dijalekta; ћ) Aleksandrova odluka (iz
324.) о povratku prognanika D 657, koja је pronadena
u Delfima а odnosi se па Tegeju (up. najpre Plassart
( 1 » . Tu se уес uocava snamiji uticaj kojne. О novijim
nalazima natpisa obavestava izmedu ostalog te Riele
( 1 ) (2) (3). Мanјј је broj natpisa па novcu (up. Head2
444-456); uz tridesetak glosa (sakupljenih u Hoff­
mann 1 1 0 1-1 04) dolazi jos i uzvik Е" БЕLзtVЕLЩ; ро
tradic�i vezan za Figaliju i zabelezen u navodu iz Har­
modija kod Ateneja 4, 1 49Ь; 1 1 , 479с.

Is
Dijalekat kojim se govorilo u brdovitoj unut­
raSnjosti Peloponeza, Arkad�i, ostro se razlikuje od
zapadnogrckih, narocito dorskih narecja svojih suse­
da. on predstavlja ostatak ranije daleko rasprostranje­
nijeg govora preddorskog stanovnistva Peloponeza,

1 49
konvencionalno nazvanog »ahajskim«, па Сјјu fonnu
naseljavanje Doraca gotovo da nije ostavilo traga.
Оуај arkadski dija1ekat и bliskom је srodstvu sa ki­
parskim grckim, sa kojim zajedno cini arkadsko-ki­
parsku dijalekatsku grupu. U celini se radi о jednom
jedinstvenom idiomu, иkoliko dijalekatski natpisi (ko­
ji poticu uglavnom iz У i IY veka) dopustaju poиzda­
nu procenu, a1i ne treba prevideti ni 10kalne razlike:
tako pre svega Orhomen zaиzima posebno mesto i ро­
kazuje neke eolizme koji se drugde ne ј ауlјајu (uр. па
pr. О 1 1 ) i razumljivi su jedino ako se ima и vidu isto­
rija tog naseUa (uр. Кiech1e 1 00d., 1 1 6). 1 govor Tegeje
и pojedinim osobinama odstupa od ostatka arkadskog
dija1ekta (uр. О 13, 1 8); to је posledica granicnog polo­
Zaja ovog grada najugoistocnoj granici Arkadije и sta1-
nom dodiru sa dorskim narecjem tamoSnjeg okruZenja.
U arkadskom dija1ektu vaUa unapred oeekivati za­
padnogrcke, pre svega dorske elemente, jer је podrucje
па kojem se njime govoril0 Ыl0 potpuno okruZeno do­
tiCnim narecjima. U zapadnogrcke elemente spadaju
recimo О 9 i1i oblik tРЮКСЮЮL D 654, 20d.; 656, 8 sa
svojim »dorskim« -а- pored arkadskog -0-. Takvi dor­
ski uticaji se, dakako, јо!! vise ројасауајu па mladim
natpisima, narocito onim iz IY veka, dakle iz vremena
neposredno pre по 810 је dijalekat potom (od sredine
III veka) Ыо postepeno potiskivan а najzad , i sasvim
istisnut pod uticajem (ahajsko-)dorskog koina-dija1ek-
ta. (Ova jezicka medufaza pre konacnog prodora ћеlе­
nisticke kojne traja1a је и Arkadiji negde do I veka pre
Нr. Onaje Ыlа politicko-istorijski uslovljena pripadno­
scu zemlje Ahajskom savezu i njegovim politickim su-

1 50
parnistvom sa Makedonijom. Zasniva1a se па dorskim
i zapadnogrckim dija1ektima, а forma1no se odlikovala
pre svega napu.stanjem svih arkadskih osobenosti. Ро­
znајето је preteZno па osnovu jednog zakona iz Stim­
fala, D 668.) U IV veku javlj aju se, razumljivo, уес i
uzgredni elementi kojne upleteni u tekstove cija osno­
уа i dalje ostaje lokalni arkadski dijalekat, kao па pri­
mer u Aleksandrovoj odluci iz Delfa D 657.
Ako se izuzmu ovi sekundami uticaji, onda preo­
staje niz posebnih razvoja, pre svega arahaizama, koji
arkadskom dijalektu - delom uporedo sa kiparskim -
pridaju njegov karakteristican izgled. U pitanju su, па
primer, razvoj sonantskih nazala u о (О 2), »priguSiva­
njе« а > о (О 20) i -о > -u (О 4), осиуanје medijalnog
nastavka -tОL umesto -taL (О 1 6), jos u IV уеш zivi
dualski oblici (О 1 2) ili cak jedan vrlo arhaican oblik
kao sto је optativ Еl;ЕлаUVОLa (О 1 7), koji u celokup­
nот grckom jeziku stoji potpuno izolovano. ReCnik
ovih sasvim prozaicnih natpisa ponekad ima vrlo izra­
zeno homersko obelezje (ир. Bowra; tako па pr. aLoa,
&'!.Lata, К:ЕЛЕu80�, ЛЕUООЕLV, :rtt6ЛL� i mnoge druge
reci), аН оп Ы mogao biti bar delimicno pozajmljen iz
ера. Nece, naime, svuda biti sacuvana drevna, izvorno
»ahajska« leksika, kojaje, s druge strane, takode tvori­
la jedan od nosecih stubova »homerskog« jezika.

о
1 . Е umesto а: -К:РЕtт)� (IG У:2, 36 vise puta u
imenima punopravnih arkadskih gradana, nasuprot
-к:раtт)� u imenima meteka), Е>ЕРO'LЩ ibid. 40, ЕО­
БЕЛЛОVtЕ� D 656, 49 = Ек:�аЛЛОVtЕ� itd.;

151
 .' t ,�,, !, / О, *г > ор: ЬtЖО SEG 1 1 , 1 1 1 2, 6 ,
b'UobEKO D 654, 7d. 2 1 , hEK01"OV ibid. 4; 1"E1"0P1"a'U
D 656g 1 04 = 1"E1"ap1"Т]�, лаvаУОРОl� = лаV�У'UРl�
itd.;
3 . ЕУ > lV kao и kiparskom, ahajskom i, и trago­
vima, kritskom: tv passim = ЕУ, 'Јv'Uал.LO� D 665 С
passim, IJ,l VОVОШ D 657, 49d.5 1 = IJ,ЕVО'UОШ, ML­
VШХIJ,Щ D 666, 7, participi па - lJ, lVО� = -IJ,EVO�, 'Ер­
XOIJ,LVLOL D 665 passim = 'OPXOIJ,EVLOl itd.;
4. -о > -'U kao и kiparskom i pamfilskom: gla­
golski nastavci -1"'U/-V1"'U, ал'U passim = ал6 , gen. -ао
(kod a-osnova) > -а'U; takode -0- > -'U- ispred nazala
kao и kiparskom, tesalskom i lezbIjanskom: UIJ,OLOL�
D 665 А 1 , 5d. = 61J,0LOL�, uVE8'UOE = ark. 6VE8'UOE =
aVE8'UOE (ир. br. 20);
5. *Иl/ЕFL > *Е·С > 1: pre svega и dativu: лл.Т]8l D
656, 20 = лМ8н, Пол.'UКРПL D 656g 78, ЕП ibid. 99,
а·с cesto < *atFEoL;
6. F- se сиуа do ЈУ veka: Fa01"Ov D 654, 1 1 =
аО1"6у, FEKa01"OV ibid. 1 9 = Ека01"ОУ, FЮ1"La'U D
662, 1 8 = lО1"LЩ itd.; сuуа se i unutar reci, mada se
уес od najranijih tekstova пе belezi dosledno: [a]FE-
8л.а D 650, 4, O'UFolKLa D 665 passim < -FF- = O'U­
vOLKLa, FюFОl� ibid. А 1 , 4 = 'LOOL� itd.;
7. labiovelari ispred palatalnih vokala оЫспо > 1",
Ь: 1"10, H�, 6п�, ЛЕУ1"Е; ЕаЬЕл.л.ОV1"Е� = Еквал.л.оvп:�
(ир. br. l ), 6БЕл.о� D 654, 1 9.24 itd. ; аlј pored toga i а)
jedarl osobeni znak И = S (тоМа = аау) и »presudi«
iz Mantineje D 66 1 izmedu ostalog и Sl� redovi 25, 27
= 1"L�, ЩУ] ' red 23 = 1"Lva, OSEOL red 1 4 = 01"НР, Ets E

1 52
vise puta = E'LtE (аН takode u redu 1 9 '[Е!); Ь) '[�пра­
каtLШ sa '[�- umesto '[- па Ksutijinoj bronzi ispisanoj
и Tegeji lakonskim dijalektom D 57 В 2; с) 6�Lr; =

()пr;, � ' = '[Е SEG 1 1 , 1 1 1 2, 4 iz K1itora ili Lusa (?); d)

ЏРЕ8ра Strabon 8, 8, 4 (izriCito okarakterisano kao
arkadska rec) = Вара8ра (= 6ЕРЕ8роу Hesihije),
ЏЛЛЕL У' ВаЛЛЕLv Hesihije: ova.kva pisanja svakako
иkazuju па spirant ili afrikatu i nisu lokalne osobeno­
sti, vec pre retki ostaci jednog opstearkadskog osobe­
nog razvoja (ир. kiparsko si-sе/ОLr; = пr;; оС ВОЛЕ ' '[С
8ЕЛELr;. KVJtPLOL);
8. tL > OL kao и kiparskom, lezblj anskom,jon­
sko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса mnо­
zine па -OL, EtlCOOL D 654, 1 , tРЮlCаОLOL ibid. 20d.;
656, 8 itd.;
9. Л > v ispred dentala kao u dorskom: ФL VtooVOr;
IG У:2, 1 1 6, 2 = Ф(лtооvоr;, lCatEv8ovtar;, lCа­
tEv800VOL izmedu ostalog и D 657, 4.32 itd. ;
1 0. -уо- se cuva: dat. mn па -ОУOL, па pr. ару..оу­
.

OL D 666, 5 ; IJ,LVОVОШ (ир. br. 3), лауощ D 665 А 1 2

= л&ощ itd. ; ali па kraju reci -vr; > -r; bez naknadnog
dиzenja: зk. mn па -or;, па pr. tor; otpatayor; D 657,
.

3 3 ; hLEpo8'UtEr; D 654, 7 = -tЕLr; itd.;

1 1 . пaknаdnо duzenje prilikom gubitka *s, ј
pored nazala ili likvide: ф8Т]рооv D 656, 1 7 = ф8-
ЕСРООУ, wфТ]ЛОV D 657, 40 = wфЕLЛОV; ali и Orho­
тепи 6фЕЛЛОVОL D 665 А 23d. ; E[lCp] Lvvav ibid.
c I , 7d. ;
1 2 . dual se cuva kod imena: '[оо L\Lб'UIJ,ОО D 664,
24d. ; dat. -OL'UV, -ашу ibid. 25 odnosno 8;

1 53
 1 3 . genitiv jednine -au « -ао: ир. br. 4) u TegcJi
prenet па iтenа (noтina) zenskog roda -a-osnovtl:
af..l.EpaU D 654, 1 6 = �f..I. Epac;, FEKaOtau ibid. 1 9 <=
EKaOTТJ�, yau D 659, 3 = yђ �, оtкюu ibid. = оtКLЩ,
tEtoptau (ир. br. 2) itd.;
14. iтenice па -EU�, ak. -Еа > -ТJ�, -ТЈv: фОVЕ� D
66 1 passim = фОVЕU�, tEPТJ� vise puta, ak. hLEPТJV D
654, 1 ; ир. kiparsko i-уе-rе-sеli.јЕрЕ � (ali ир. i Szemo­
renyi);
1 5 . pokazna zamenica OVL, ovu (kao U kiparskom
i centralnokritskom) pored оБЕ: ир. Lejeune;
1 6. lifui nastavci u mediju -tОL, -VtoL Cuvaju se
kao u kiparskom i mikenskom, za razliku od -tщ
-vtШ u ostalim dijalektima: БЕаtОL D 656 рassiщ
tEtaKtOL ibid. 44 itd.;
1 7. optativ ( l . lice jedn.) Е;Елаuvою D 665 С 30
< *-oj ff} ;
1 8. infinitiv tematskih glagola u Tegeji па -ЕОУ
(verovatno pod dorskim uticajem): Lf..I.фШVЕV D 656,
24, EXEV D 657, 1 О, БLкаl;ЕV ibid. 24; ali u Orhomenu i
Likoskuri -ТЈv < *-EEV (kao u tesalskom, lеzblјanskоПl
i j onsko-atickom): лахТЈV D 665 А 3 , фЕРТЈV ibid
1 7 itd.;
1 9. zavrsni vokali predloga ava, ката, :тюро.
apokopiraju se pred konsonantom: аf..I.Л (Е] ЮТЈ D 657.
59d., KaKELf..I.EvaU D 654, 24 = KataKELf..I.EVТJ�, лар
tavu ibid. 14 itd.;
20. predlog ava > ov: oVE8uOE SEG 1 1 , 1 085
(> uVE8uOE D 676, 1; ир. br. 4) = aVE8uoE ibid. 2
itd. ;

1 54
 2 1 . predlog :Тto� passim = :тtpo<;; :тtEba passim
umesto !lEta;
22. veznik кщ u Mantineji za razliku od иоЫ­
cajenog КШ: кщ D 66 1 , 1 9.33.36; IG У:2, 26 1 , 7. 1 3 .

1 3 . Кiparski

L
Н. W. S т у t Ь, ЈЪе Arcado-Cyprian Dialect, ТАРА
1 8, 1 887, 59-133. 1 58d; СЬ . Е. В e n n e t t, оп the Sounds
and Inflections of the Cyprian Dia1ect, University Studies.
PubIished Ьу the University ofNebraska 1 :2, 1 888, 1 3 1-1 94;
М е i s t е r 11 1 23-3 1 5; R. М е i s t е r, Zum eleischen, arka­
dischen und kyprischen Dialekte, Leipzig 1 890; H o ff­
m ann 1 passim; B e c htel 1 397-454; ThumbI S cherer
141-1 74; о. М а s s о п, Les inscriptions chypriotes syllabi­
ques. Recueil critique et commente, Paris 1 96 1 (ир. Р.
C h antr a i n e , JdS 1 962, 2 1 3-226; Ј. R a i s on/C . B r i x h e ,
RE G 7 5 , 1 962, 5 1 5-52 1 ; G . N е и т а п п, Gnотоп 36,
1 964, 327-332; Е. R i s с Ь, Кratylos 1 0, 1 965, 88-94; и
daljem tekstu skraceno sa »ICS«)
М. S с h т i d t, Der kyprische dialekt und Euklos der
chresmologe, кz 9, 1 860, 290-3 07. 3 6 1 -369; Н. W.
S myth, Оп Poetical Words јп Cyprian Prose, АЈРЬ 8,
1 881, 467-47 1 ; о. Н о f f m а п п, Die kyprischen glossen
als quellen des kyprischen dialektes, ВВ 1 5, 1 889, 44-1 00;
Е. Н е r т а п п, Der kyprische Genitivus Singularis auf
-OO'V, IF 20, 1 906/07, 354-358; А. М е i 1 1 е t, А propos de
cypr. МLуа.ла8еоо, MSL 1 6, 1 9 1 0-1 1 , 3 84d. ; Е. S i t t i g,
KYJrika, NGGW 1 9 1 4, 93-96; М. L е ј е и п е ( 1 ), Sur les
genitifs cypriotes du type: to apyupo(v), BSL 33, 1 932,
67-12; С. М. В о w r а, Homeric Words јп Cyprus, JНS 54,

1 55
 1 934, 54-74; М. L е ј е и п е (2), Sens et emplois des de­
monstratifs ОУЕ, QVL, QVU, RPh 69, 1 943, 1 20-1 30; Т. Б.
M i t ford ( 1 ), Кafizin and the Cypriot SylIabary, CQ 44,
1 950, 97-1 06; L. Z g и s t а, Sur quelques gloses cypriotes,
Vestnik Кг.ilovske ceske spoleCnosti nauk. Пidа filos.-hi­
stor.-filol. 1 950: 1, Praha 1 95 1 ; М. L е ј е и п е (3), ОЬ­
servations sur lе cypriote, БSL 50, 1 954, 68-78; А.
S t e i n e r , Studi sull'arcadico-ciprio, RIL 88, 1955, 325-359;
о. М а s s о п ( 1 ), Notes d'onomastique chypriote: lе пот
ki-li-ka-se et les noms еп -<X� а Chypre, Sybaris. Festschrift
Hans Кrahe, Wiesbaden 1 95 8, 67-72; о. М а s s о п (2), А
propos d'un ouvrage recent sur des inscriptions chypriotes
sylIabiques, БСН 85, 1 96 1 , 569-582; Т. Б. М i t f о r d (2),
Studies in the Signaries of South-Wеstem Cyprus, ВICS =

Supplement 1 0, London 1 96 1 (ир. М а s s о п (2) i о. Sze­

m ereny i , Gnотоп 40, 1 968, 1 67-1 74); 1 . and У . Kara­
ge orghis (1), Syllabic Inscriptions :&om cyprus 1959-1 96 1,
Кadmos 1 , 1 962, 1 43-1 50; о. М а s s о п (3), А propos
d 'un usage orthographique rare dans lе syllabaire chypriote,
Кadmos 2, 1 963, 1 3 8-1 4 1 ; Т. В. М i t f o r d (3), Akestor,
Кing of Paphos, БIСS 1 0, 1 963, 27-30; G. N е и т а п п
( 1 ), Zur Deutung der kyprischen »Биlwеr-Tafel«, Kadmos
2, 1 963, 53-67; W. С о w I
g i 1 1, Тhe Supposed Cypriote
Optatives duwanoi and dбkоi, Lg 40, 1 964, 344-365; Ј. У.
К a r a g е о r g h i s (2)/ Т. Б. М i t fo r d, А Royal Inscrip­
tion from Curium, БСН 88, 1 964, 67-76; У. Karag e o r­
g h i s (3)/ о. M a s s o n , Quelques vases inscrits de Salamine
de Chypre, Кadmos 4, 1 965, 146-1 53; о. М а s s о п (4),
Kypriaka. III. Vases d'albatre inscrits du temple de Golgoi,
БСН 90, 1 966, 22-3 1 ; Е. М а s s о п, Recherches sur les
plus anciens emprunts seтitiques en grec, Paris 1 967; о.
M a s s on (5), Kypriaka. IV. La рlпs ancienne inscription
paphienne, БСН 92, 1 968, 375-379; о. S z е m е r е п у i,
Arcadian and Cypriote (?) IEPHL, and the Мусenаеan An-

1 56
tecedent, SMEA 6, 1 968, 7-1 3 ; О. М а s s о n (6), Une nou­
velle epitaphe chypriote en caracteres paphiens, АА 84,
1 969, 407-410; G. N eum ann (2), Kyprischpi-Zo-pa-wo-se,
кz 84, 1 970, 76-80; о. М а s s о п (7), Inscriptions chyp­
riotes retrouvees ои disparues, Syria 48, 1 97 1 , 427-452; Т.
В. М i t f о r d (4), ЈЪе Inscriptions ofKourion, Philadel­
phia 1 97 1 ; С. R o 1 1 е у/ О. М a s s о п, Un bronze de Del­
phes а inscription chypriote syllabique, ВСН 95, 1 97 1 ,
295-304; Н . w . С а t 1 i п g, Тhe Seal ofPasitimos, Kadmos
1 1 , 1 972, 55-78; О. М a s s o nl M. S z n y c e r, Recherches
sur les Pheniciens а Chypre, Geneve-Paris 1 972; G. N еи­
mann (3), Zu den Hexametern der kyprischen Inschrift
ICS 264, Kadmos 1 3, 1 974 ( 1 975), 1 46-1 5 5

Iz
Gotovo svi dUalekatski natpisi os1rva Кipra napi­
sani su karakteristicnirn slogovnim pismom (о tome
ир. gore 11), cije de8iftovanje је zavr8eno negde oko
1 875/76. godine. RanUe zbirke ovih tekstova, Ьо 8to
su GDI 1-2 1 2 (sa dopunama и Meister 11 1 68-1 9 1 ),
zatirn Ho:ffinann 1 35-99 ili D 678-685 danas su pre­
vazidene zbirkom koju је naeinio Mason (Мasson), ICS,
standardnirn delom koje obuhvata sve iole paZnje vred­
пе а objavljene natpise (oko 500 njih па broju) i pred­
stavlja ih па fotografiji ili barem crtezom (sa vaZnim
dodacima, ali па zalost bez indeksa reci). Medutim,
bogata arheol08ka delatnost па ostrvu, pre svega od
zavrSetka Drиgog svetskog rata, koja је doprinela Ьо­
ljem raspoznavanju 10kalnih varijanti pisma, obeloda­
nila је otada vec novo mn08tvo natpisa: ир. pre svih
Mitford (2) (3) (4), Кarageorghis ( 1 ) (2) (3) i SEG 20,
1 1 4-323 . Natpisi su rasporedeni ро gotovo сеlоm

1 57
ostrvu i poticu preteZno iz Pafa, Rantidija, Marija, Кu­
rija, Sola, Idalija, Hitra, Golga i Salamine. Spadaju и
vreme od VП do III veka, а sada је pomat i jedan
(doduse nejasan) paf1janski tekst iz VIП veka, ICS
1 74: uр. Masson (5). U VII vek spadaju natpisi па уа­
zama ICS 1 58, 257d., 346d., a mozda i tesko razum lji­
уа tzv. »Bulwer-ТаЫа« ICS 327: za оуо uр. Neumann
( 1 ). Iz V veka (tacnije iz perioda izmedu 478. i 470.
godine) potice daleko najobimniji tekst, bronzana plo­
са iz ldalija ICS 2 1 7 = GDI 60 = D 679, koja regulise
nagradivanje lekara Onasila i njegove brace od strane
grada za usluge prиZene tokom opsade koju su predu­
zeli Persijanci i ljudi iz Кitija. Poseban тасај imaju tri
fenicko-kiparska bilingvalna natpisa ICS 2 1 5d., 220 iz
Tamasa, odnosno Idalija, kao i cesci »digrafi« (natpisi
па kiparskom dijalektu pisani kiparskim pismon, а
pored пјш, sa istim tekstom ili uz odstupanja od njega,
alfabetski natpisi па dijalektu3 ili opstegrckomjezku).
VaZan je, takode, i stihovani natpis ICS 264 = GQ 68
= D 685, 1 iz Golga, cije tumacenje, medutim, st/ara
poteskoce i koj i ј е и ропесеm ocito pod utic� em
heksametarskog pesnickogjezika [uр. najskorije 'Neu­
mann (3)] . Iz »prekomorskih krajeva« poticu kipa-ski
grafiti (urezi па zidu) iz Abida (Setijev hram; [CS
3 74--4 1 8) i Kamaka (Ahorisov hram; ICS 4 1 2-453) и
Egiptu. опј se pripisuju kiparskim najamnicima 1 tr­
govcima s pocetka IV veka pre Hr.

3 Jedina dva svedocanstva kiparskog dijalekta pisaA al­

fabetom jesu »digrafi« ICS 1 64 i ICS 260 GDI 65 D 6'8 iz
= =

УI veka pre Hr.

1 58
 Najbitnije natpise па novcu (up. Head2 736-747),
delom digrafe, Mason је uvrstio u svoje ICS : up. pre
svega ICS 1 9dd., 1 68dd., 1 97dd., 225dd., 3 1 9dd. Уео­
та su brojne (preko 250 njih!) kiparske dijalekatske
glose, pre svega u Hesil1ijevom leksikonu (up. Sclnnidt,
Hoffinann, Hoffinann 1 1 04-1 26), medu kojima i опа
koja ј е svojevremeno bila znacajna za desifrovanje
silabara JCa� · KU3tPLOL avtL toU ЈС<ХС Ove glose su
posebno vaZne zbog kiparskog pisma, koje grcki jezik
пе prenosi па odgovarajuci nacin.

I,
Kiparski је grcki dijalekat koji је prodro najdalje
па istok. Grci su se па Кipar naselili najpre u mi­
kensko doba, pristizali su sa grckog kopna u vise do­
seljenickih talasa izmedu 1 400. i 1 1 00. godine. U
prilog tvrdnji о tako ranom naseljavanju (pre uvode­
пја fenickog alfabeta kod Grka) govori i samostalno
kiparsko slogovno pismo, koje se posredno nadove­
zuje па kritsko-mikenska Нпеarnа pisma. Ovakva
istorU a naseljavanja poznata ј е jos antickoj tradiciji,
cija svedocanstva (ир. izmedu ostalog Herodot 5,
1 1 3 ; 7, 90; Strabon 1 4, 6, 3; Pausanija 8, 5, 2) ukazu­
ји па dolazak sa Peloponeza, narocito iz Arkadije.
Ро tome Ы npr. Paf Ыо arkadska, Kurij argivska,
Golgi sikionska, а Lapat lakonska naseobina. Na isti
zakljucak upucuju i (top)onomasticke veze izmedu
ovog ostrva i Peloponeza (up. 'AX<XL&v a JCT � ). Ро­
tvrdu za sve ovo uspelaje da obezbedi dijalektologi­
ј а, kojaje ustanovila da postoji podudamost izmedu
kiparskog i arkadskog dijalekta u svim bitnim osobi-

1 59
 пата: оуа dva патесја posmatraju se kao jedna је­
dinstvena, ро postanku istorodna dijalekatska gru pa
(ир. nize У 1).
Ostrvo пјје bilo potpuno grecizirano, mada grc­
ki kao jezik preovladuje: па jugu se осиуао jez ik
»prastanovnika«, konvencionalno nazvan »eteoki­
parskim«, рте svega u Amatu, sve do ЈУ veka рте Нт.
(eteokiparsko-grcki bilingvalni natpis JCS 1 96 datu­
је se u vreme oko 3 1 0. godine). Оуј eteokipars ki
natpisi sluze se istim slogovnim pismom kao i опј
sastavljeni па kiparsko-grckom dijalektu i zbog toga
ih Mason и JCS razmatra zajedno. Gorenavedeni ы­
lingvalni natpis pokazuj e istovetnost slogovne vre d­
nosti u јтепјта koj a se j avljaju, dok su јпасе ti
tekstovi prakticno neprotumaceni. Nebrojeni pokusa­
ј ј da se j ezik оуљ natpisa dovede и vezu sa drugima
(уес su razmatrana poredenj a sa likij skim, i1irskim ,
sa semitskim jezicima, i to narocito sa fenickim ,
praartaj skim, huritskim i kavkaskim) ртеитапјепј su
i spadaj u u sferu spekulacije. Takozvani »kiprom i­
nojski« natpisi, koj i vremenski prethode »eteokipar­
skim« Gavljaju se od ХУI veka рте Hr.) i и pogled u
istorije pisma сјпе vezu sa minoj skim domenom, do
danas nisu procitani. Pored Grka, jos jednu тапј јп и
па КipTи predstavlj ali su Fenicani, pretezno па is­
tocnom delu ostrva. Nj ihova glavna naselja, sude ci
ро izvestaju spomenika, bila su Кitij , IdаЩ i Tamas.
О пј јта svedoce tri fenicko-kiparske bi1ingve (ир.
Iz) kao i mno �obrojni fenicki elementi и kiparskom
recniku (ир. Е. Masson 70-76): u vezi sa celokup­
пјт problemom ир. naj skorij e MassonlSznycer.

1 60
 Nestanak kiparskog dij alekta odvijao se uporedo
sa iscezavanj em lokalnog pisma. Nakon sto se u IV
veku pre Hr. aticki dij alekat postepeno odomacio, а
helenisticki opstegrcki jezik nametnuo kao sluZbeni
u vreme vladavine Ptolemeja pocetkom III veka, u
toku istog veka kiparski dijalekat i tamosnje slogovno
pismo izasli su iz upotrebe i u »privatnim« dokumen­
tima. Svedocanstva ujednacavanj a lokalnog narecj a
sa helenistickom kojnom s u kiparsko-opstejezicki
bilingvalni natpisi (nе samo »digrafi«) sa uticajima
kojne па glasovni i formalni sadrzaj dijalekatskog
teksta. Najmladi poznati tekstovi pisani Iokalnim
pismom па lokalnom dijalektu jesu zavetni natpisi
ICS 229dd. iz svetiIista nimfi па Kaficinu s kraja III
veka pre Hr. : ир. Mitford ( 1 ).

о
1 . Е umesto а u imenima па -kе-rе-tе-sеl-крЕ­
tf c;, а pored toga, pod uticajem kojne, i usam ljeni
primeri па -ka-ra-te-sel-Kpatf t;,;
2. *!" > ор kao pre svega u arkadskom: ka-te­
-wо-rо-kо-nеlкаtЕFоруоv IC S 2 1 7, 1 (radikalni
tematski aorist od nuIske baze korena), K6p�a · кар­
Ыа . ПафLОL;
3 . Е > L u nazalnom okruzenju kao u arkadskom :
Lv passim EV, a-rа-kо-mi-nе -[/' АрХOIl LVЕ [с; ? ] =
=

-I!ЕVТЈс; ICS 327, 1 3 , mi-kа-lа-tе-оIМLуал.а8Еб =

МЕуО ibid. 5 : ир. MeiIIet;
4. Е > L ispred а, о passim u Idaliju ( I C S 2 1 7):
i zmedu ostalog ti-о-nеI8 LOv =8E6v red 27, ;-0-

11 Uvod u grtke dijalekte 161

-ta/Lo(v)ta = E6vta red 2 3 , ta-we-pi-ya/ta РЕ­
Лtј а = ta ЁЛЕа red 26 ( сlап napisan kao prok l i­
tika);
5 . prelazni glas ј izmedu L i vokala, и ICS 2 1 7
dosledno ј-уа, ali ј-е, ј-о, inace (i и Idaliju) bez ikakve
pravi1nosti : ta-we-pi-ya/ta FЕЛtја (ир. br. 4), ј-уа­
-sа-tа-ili,јаа8ш = Ldа8ш ICS 2 1 7, 3 , ра-рј-уа-
-sе/ПафLјщ; ICS 242, 1 i pa-рi-о-sе/ПаФLO� pus-
sim, i-уе-rе-sеltјЕрЕ � ICS 4, 1 pored i-e-re-u­
-sеItЕРЕЩ ICS 6, 1 , a-ро-rо-ti-si-уо!'АфроБLOLјо
ICS 327, 7 pored a-ро-rо-ti-si-о-sе!'АфроБLOLО�
ICS 299, 5 ;
6 . -о > -u [и] kao и arkadskom i pamfilskom :
gen. -а о (kod a-osnova) > -au, а-ри/ алu = ал6,
ICS 2 1 7, 8. 1 7, glagolski nastavak -tu/-tU = -tО :
ke-nо-i-tU/УЕVОLtU ICS 2 1 7, 29 (ali п е *kе-i-tџ­
-i/КЕLtUL = КЕТ tш ICS 1 1 , 2, gde ·pre treba citl�ti
ke-i-to-i: ир. br. 1 7);
7 . F se па pocetku i unutar reCi uglavnom bel�­
zi : we-tе-iIFEtЕL ICS 2 1 7, 1 , wo-i-kо-iIFOLКО L ibid.
6; ICS 233 , wa-nа-хеlFаvаs passim, ka-te-wo-I'o­
-kо-nе/каtЕFоруоv (ир. br. 2), pa-si-le-wo-se/rkf.­
аLл.Е Fо� passim, a-i-wе-i/аLFЕL = aLEL ICS 2 1 7, З 1 ;
medutim, vec и V veku i kasnije F izmedu vokala �e
cesto i пе Ьеlеп: ир. naroeito pa-si-.lf}-wo-se/ �ааLл.� ­
Po� ICS 1 6, l d. pored i-уе-[rе-]о-sеltј ЕрЕ о� ibid. :\ ;
8 . labiovelari ispred L > s/a , slicno kao и arkn d­
skom (ир. IV 1 2 О 7): si-sе/аL� = tL� ICS 2 1 7, 1 0.2 3
(i 29?), at �6л.Е · tL 8Ел.ЕL� . КUЛРLOL (citaj eventull l ­
по �6л.Е ' = �6л.ЕаL);

1 62
 9. t L > OL kao u arkadskom, lezbljanskom, ј оп­
s:ko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . lica mn.,
npr. u futuru e-kе-sо-silE;б (V)ОL ICS 2 1 7, 3 1 , ko­
njunktiv i-о-siltб (V}JL ibid. ; ka-si-kе-nе-tо-sеlка­
<1LYVE toC; passim (аН ka-si-nе-tа-ilкаоLvЕ td L ICS
1 53, 2 sa -у- umesto -уу- : up. Sittig);
1 0. *!! > LЛ. u tо-nа-i-lо-nеltб v аtл.б v = t<бv
&л.л.ооv ICS 2 1 7, 1 4, аLл.а · aVtL tOU (&л.)л.а. Ku­
JtPLOL ЕМ 34, 1 О;
1 1 . *s- inicijalno i intevokalsko *-s- па natpisi­
та је skoro svuda ocuvano, u glosama, medutim,
> hl(д: па pr. 'iya · oLoo:тta . KU:тtPLOL; ovakva situaci­
ја moze se objasniti time �to glose predstavljaju
mladi fonetski oblik, poreklom iz govomog jezika,
dok natpisi pokazuju istorijsko pisanje. Na kraju reci
se uglavnom belezi (-se), аН је cesto, cak i pred ро­
cetnim vokalom, izostavljeno: pritom treba, zbog
pozicione dиzine, pretpostaviti asimilaciju sa pocet­
nim konsonantom па natpisu u stihu ICS 264: Iш-ро­
-tilка(:тt):тtб 8L
- - "" = кас; :тtб 8L, red 1 ;
1 2 . gen. jedn. o-osnova -о-nеl-бv, kiparska oso­
benost i istovremeno »aporija grcke gramatike« (Ве­
chtel 1 426): npr. а-nе-и mi-si-tо-nеЉVЕU џ-ю8бv;
аН pored toga, delom па istom natpisu, oblici па
-01-0, uvek kod сlanа tо/tб : up. izmedu ostalog Her­
тanп (kasnije је i sam odustao od takve interpretaci­
је), Lejeune ( 1 ), Steiner 344-348;
13. ak. jedn. kоnsюnantskih osnova па -ау u to-ni­
-ya-te-ra-neltov LjatiE pav ICS 2 1 7, 3, to-na-ti-ri-a-
-ta-neltov а(v)6рю(v)tаv ICS 2 1 5, 1 , to-na-ti-ri-

1 63
 -ya-ta-neltov a(v)bpLja(v)tav ICS 220, 2; svakako
preuzeto iz vokalskih osnova (-оу, -а v itd.), i to Ila­
rocito iz promene clana (drugacUe Schwyzer 1 56) );
14. promena L-osnova sa F: dat. po-tо-li-wil'Лт.о ­
ЛLFL ICS 2 1 7, 6 od po-to-li-se, -nеl 'ЛtОЛLС;, -LV ; g(ill .
o-nа-si-wо-sеI'ОvаоLFос; ICS 1 1 , 1 ; 1 66, 3 od О-ћа­
-si-sеI'ОvаоLС; itd.;
1 5 . imenice па -EVC; u Pafu se dvaput j avlj aju sa
-Е с; u nominativu, bas kao u arkadskom: o-i-ye-
-ге-sе!О tjEPE C; ICS 4, 1 ; 5, аН ир. Szemerenyi;
1 6. pokazna zamenica o-nе!ОУЕ i q -1J 1! -!O vu
kao u tesalskom, odnosno arkadskom: ир. Lejeune (2);
1 7 . licni nastavak 3 . lica jedn. medij a -tо-i/-toL
kao u arkadskom i mikenskom, u ke-i-tо-iIICЕL toL
ICS 1 1 , 2 (na spomeniku n e s t oj i *ke-i-tu-iIICЕLt'Р L:
ир. Masson a d loc.) z a razliku od 1 . lica j edn. Ае­
-i-mа-iIICЩ.IOL ICS 2 1 3а;
1 8 . apokopa zavrSnog vokala predloga lCata pred
konsonantom u glosama lCа�Л� · !lаvЬалос; tw V
8upWv . ПафЮL (nasuprot lCаtа�Л�с;· !lаvЬало �),
lCаура · lCаtафауа с; . Iала!lLVЮL itd. ;
1 9. predlog ауа > оу kao izmedu ostalog u
arkadskom : o-nе-tе-kе!ОvЕ8Е ICЕ passim (> u-ne-te­
-kе!UvЕ8Е ICЕ ICS 1 8 1 , 3d.; ир. br. 6), pored toga oblik
kojne a-nе-tе-keЈаvЕ8Е ICЕ izmedu ostalog па »digra­
fima« ICS 1 82.2 1 2 pored atickog аУЕ81)ICЕ;
20. рrеdl о g ро-sе/:тю с; ICS 2 1 7, 1, 9. l 9d.2 1 , kao
u arkadskom;
2 1 . veznik kа-sе/ICЩ kao u arkadskom (Man1 i­
nej a);

1 64
 22. и pojedinim dij alektoloski znacajnim od­
rednicama пе moze se j asno utvrditi polozaj kipar­
skog dijalekta zbog nj egovog »nepreciznog« pisma
(nerazlikovanj e kvantiteta vokala i dr.): tako se za
kiparski moze pretpostaviti »naknadno duzenje« sa­
то zbog nj egovih veza sa arkadskim (ир. е-тј =
EMI/i !tL па »digrafu« ICS 260); isto tako ostaje ot­
voreno sta se desava sa pretpostavlj enom grupom
*ns, npr. da li j e futur e-ke-so-si (ир. br. 9) = EsOY­
OL, EsO OL i1i E SOOL, da 1i ј е ak. тп. to-se = TOY�,
ТО � i1i TO�, pri сети se, pocev od Hofmana (Hoff­
тапп), prednost daj e ovim poslednjim oblicima zbog
arkadskog tщ (ир. sada i Neumann (3), 1 49 6); i kod
infinitiva tematskih glagola пе moze se sa sigur­
noscu reci da li j e -е-nе = -ЕУ i1i -Е У. Pritom arkadski
ima -ЕУ и Tegeji, а па drugim mestima -Т]У < *-ЕЕУ
(bas kao i mikenski -е-е/-ЕЕУ). Posto oblik zabelezen
и Tegej i (ир. IV 1 2 0 1 8) ро svoj pri1ici potice iz dor­
skog, za kiparski treba pretpostaviti -Е У kao »аЬај­
skи« varijantu. Zakljucak daj e kiparski »psilotican«
dij alekat, kao lezblj anski, elidski i1i naroCito таl0а­
zij ski j onski, zato sto пета znakove za slogove sa
h- (ир. Thumb/Scherer 1 64 § 274, 20) је preuranjen,
а popravka rиkopisne tradicij e stoga proizvoljna.

1 4. Pamfilski
L
А. В е z z е п Ь е r g е r, Zur beurteilung des ратрЬу­
lischen dia1ekts, ВВ 5, 1 880, 325-337; Р. Kret s c hmer,
Zum pamphylischen dia1ekt, кz 33, 1 895, 25 8-268;

1 65
B e c h t e l П 796-823 ; P. M e t r i, Il dialetto panfilio, RIL
87, 1 954, 79-1 1 6 (uр. G. N е u m а п n, IF 65, 1 960, 95-97);
ThumbIS cherer 1 75-1 93; Н о f f m а п N/S с h е r е r
5 I d.; В a r t o n е k 2 1-23
R. М e i s ter , Beitriige zш griechischen Epigraphik und
Dialektologie IV. Die Inschrift уоп Sillyon und der ратрЬу­
lische Dialekt, BVSG 56, 1 904, �2; А. M e i l l e t , La рlа­
се du ратрЬуНen parmi les dialectes grecs, REG 2 1 , 1 908,
41 3-425; G. Е. В е а п (l), Epitaphs ftom Aspendus, JКF 2,
1 953, 201-206; G. Е. В е ап (2), Inscriptions in the Antalya
Museum, Belleten 22, 1 958, 2 1 -9 1 ; S. Lurj e , Burg:ftieden
in Sillyon, К1io 37, 1 959, 7-20; W. Dre s s l e r , РатрЬу­
lisсh -б- zu -р-: еin weiterer SubstrateinfluВ?, AO 33, 1 965,
1 83-1 89; с. В r i х Ь е ( 1 ), Nouvelles epitaphes de РатрЪу­
Не, Etudes d' Archeologie Classique Ш ( Annales de l'Est,
=

Memoire 29), Paris 1 965, 87-1 35; с. В r i х Ь е (2), Une 1a­

blette de juge d'origine probablement ратрЬуНеnnе, вен
90, 1 966, 653-663 ; о. S z е т е r е п у i, An Agreement bet­
ween РатрЬуНan and Luwian, SMEA 5, 1 968, 1 28-1 3 1

Iz
Dija1ekat kojim se govorilo u PamfiIiji (na juZnoj
oba1i Ма1е Azije) poznat је tek vrlo slabo, sa таlо­
brojnih i povrh toga lose oCuvanih natpisa. MaterijaI
se polako a1i postojano роуесауао zahva1jujuci novim
na1azima, a1i obuhvata gotovo iskIjucivo kratke nad­
grobne natpise (iz helenistickog i rimskog doba), koji
sadrZe samo imena (nalazista: Aspend, Perga, SiliJ):
up. GDI 1259-1 268, D 686-686а, u �korije vreme na­
rocito Bean ( 1 ) (2), Brixhe ( 1 ) (2). Jedini dtiZi tekst je
tesko osteceni i sadrZajno jos uvek ne sasvim protu­
maceni natpis iz SiIija, GDI 1 267 = D 686 (up. Mei­
ster, Metri 1 1 3-1 1 6, Lwje), iz IV veka pre Нr. Zbirka

1 66
dvadesetak glosa koje su oznacene k;ao pamfilske (ve­
апот iz Hesihijevog leksikona) moze se паСј kod Ве­
cenbergera (ВеzzenЬerger).

Is
Karakteristicne osobenosti pamfilskog dijalek­
ta obj asnj avaju se njegovim izolovanim polozaj em
па rubu grckog govomog podrucj a. Spram vrlo ar­
ЬајспЉ oblika, kao sto ј е to refleksiv РћЕ D 686, 23
= Е, stoje па mladim natpisima iz II v. pre Hr. moder­
nizmi, koji pokazuju razvoj e tipicne za kojnu: »iso­
hroniju« dugog i kratkog vokala ( ' АрtLllLборu D
686а 2, 1 = 'APtEI-LLбwроu) ili -LO<;, -LOУ > -L<;, -L(V)
(ФорБЮL<; [ир. О 1] itd.). Najzad, kako пјЉоуо
istrazivanj e napreduje, tako sve j asnije па videlo iz­
laze snaZni uticaj i domacih j ezika Male Azije па
pamfilski dij alekat (vrlo је slabo, па zalost, posve­
docen sidetski j ezik, kojim se govorilo u Sidi i koji
ро svoj prilici pripada hetitsko-luvij skoj j ezickoj ро­
rodici): ир. Neumann, Dressler, Szemerenyi. S to se
tice porekla pamfilskog, mnogo toga ostaj e nej asno,
а do sada se ј о!; пјј е mogla postici saglasnost u pi­
tanju dij alektoloskog polozaja ovog narecj a. Ра ipak,
»nejedinstvenost« pamfilskog dijalekta (postoje oso­
Ьепа podudaranj a kako sa kiparskim [ир. О 2-4]
tako i sa dorskim [ир. О 5 фLкаtL, 1 1 ] i eolskim па­
recjima [ир. О 1 1 , 1 2 imperativ]) Ьа!; kao ni ime
П<ll-L-фuл.О L (»Raznorodni«) nij e dovoljno svedo­
canstvo о mesavini razlicitih naroda (Aspend j e kod
starih vaZio za argivsku, а Sida za eolsko-kimejsku
koloniju). BuduCi da pamfilski, sa druge strane, is-

1 67
polj ava bitne razlike и odnosu па sve velike dijal\\­
katske grupe, mozda је оп »od pocetka« zaUZim!lO
»samostalan polozaj« (Hoffmann/Scherer 52), а za­
tim primao јеdan za drugim uticaje sa vise strana (jz
eolskih, dorskih narecj a i narocito iz kritskog te,
najzad, iz susednog kiparskog).

о
1 . afereza pocetnog <1-: Форtшю; 'АфорбюLU
D 686а 5е itd. (ир. poZoniu 'Алол.л.wvLO� па jed­
-

пот sidetsko-grckom bilingvalnom natpisu);

2. prelazni glas ј , ?! izmedu L, 'U i vokala: h L LO
­

рОЮL D 686, 1 , бшх ibid. 5, �Ел. 'UWLLO � ibid. 3 itd.;

3. -о > -" [и] kao и arkadskom i kiparskom, isto
tako -щ > щ ; : t(30 л.аоE't'U ibid. 8, hLШР'U ibid. 22 ==
-

LEp6v, 'АфорБЮLLЩ D 686а 5а 1 itd. ;

4. -а о > -а" (gen. j edn. a-osnova): 'Убрщю'U­
а" GDI 1 264, 2, ПЕл.wра'U D 686а 5Ь 2, 'ОрофаtL­
paw ibid. 5а 2 itd. ;
5 . F se и pismu obelezava delom sa Р, а delom
sa w: (\Л) FEXEto »neka (do)nosi« D 686, 24, (3oFa
ibid. = (3o-uv, WOLIC[O �] ibid. 3 itd., а ponekad se cak
F i w smenjuju и i�tim oblicima; vredno је ратј е
фLIС<Х't'L GDI 1 260, 5 ; 1 26 1 , 5 FLlCa't'L »20«;
=

6. tL se сиуа kao pre svega и zapadnogrckom,

nij e > OL: фМС<ХtL (ир. br. 5), -бL (3 . lice mn.) < -vtL
(ир. br. 1 0) itd. ;
7. У izmedu Е i vokala prelazi и spirant i оznаса­
va se nekad sa L, а nekad se i пе belezi: МhЕШ-,
МЕШ-, МЕа- za MEya-; Semerenji (Szemerenyi) ovo
poredi sa odgovarajucom promenom и luvijskom;

1 68
 8 . -6- > -р- (kao u susednim lokalnim j ezk l l l l a ;
ир. Dressler): 'Орофо:tLраw = 'ОрофаtL6d О (ир.
br. 4);
9. v se pred konsonantom ne belezi: спрБ ЛОLOL
D 686, 7 = <Хv8рwлOLС;, а6РLLб vа ibid. 8 = <ХУ-
6РЕы уа itd.;
1 0. Vt > 6 (kao u susednim lokalnim j ezicima):
ЛЕ6Е ibid. 5 = ЛЕvtЕ, Е;ауб 6L ibid. 1 6 = Е;ауооу­
tL itd.;
1 1 . dat. тп. па -OLOL, -аLOL: hLLapoLOL (ир. br.
2 ), <ХtрБ ЛОLOL (ир. br. 9), <хwtШОL ibid. 7 = au ­
taL с; itd. ;
1 2 . licni nastavci 3 . lica тп. sa -6- < -Vt- (ир.
br. 1 0): Е;ауб 6L = E;,aywvtL (ир. br. 1 0), УЕVб 6ш
ibid. 20 УЕvwvtш, o6u ibid. 1 9, 2 1 = ovtov (јт­
=

p erativ);
1 3 . tematska promena sigmatskog aorista: ЕВО­
лаОЕtu ibid. 8, lCatEFEp;o6u ibid. 12 = -;ovtov
(ир. br. 1 2) itd. ;
1 4. predlog ЛЕрli:L ibid. 7 (kao i u ЛЕрtЕ6WICЕ
GDI 1 260, 3 ; 1 26 1 , 4) лр6с;.
=

И . Јоnski

L
Н. w. S m у t Ь, ЈЪе Sounds and Inflections of the
Greek Dialects. Ionic, Oxford 1 894; H o ffm a n n III pas­
sim; 1. Н а п d е 1, De lin;gua communi in titulos Ionicos ir­
repente, Studia Leopolitana 1, Leopoli 1 9 1 3 ; B e c h t e l
=

1 69
III passim; Т h u m bIS с h е r е r 1 98-284 (ир. w. Por­
z i g , Gnоmоп 32, 1 960, 585-596); H o ffm an n/ S c h e ­
r e r 34-42
Ch. F а v r е, Thesaurus verborum, quae in titulis 10-
nicis leguntur, cum Herodoteo sermone comparatus, Hei­
delbergae 1 9 1 4; Ј. D. Р h о k i t i s, Le rhotacisme dit
eretrien, Athenes 1 932; А. S с h е r е r, Zur Laut- und For­
menlehre der milesischen Inschriften, phil. Diss. мun­
chen 1 934; В. В о п d е s s о п, De sonis et formis
titulorum Milesiorum Didymreorumque, phil. Diss. Lund
1 936; Е. К п i t 1, Die Sprache der ionischen Kykladen
nach den inschriftlichen Quellen, phil. Diss. MUnchen
1 93 8 ; G. D а u х, UN reglement cultuel d' Andros, Hespe­
ria 1 8, 1 949, 5 8-72; Ј. Р о u i 1 1 о u х ( 1 ), Recherches sur
l'histoire et les cultes de Thasos. 1, Paris 1 954 (и okviru
toga 447-45 5 : Annехе 11: Le dialecte des inscriptions tha­
siennes); Ј. Р о u i 1 1 о u х (2), Glaucos, fils de Leptine,
Parien, ВСН 79, 1 955, 75-86; L. Н. Ј е f f е r у, The
Courts of Justice in Archaic Chios, ABSA 5 1 , 1 956,
1 57-1 67; Н. Е r Ь s е, Anmerkungen zu Herodot. 1 ., Gl
39, 1 96 1 , 2 1 5-222; Н. В. R о s е п, Eine Laut- und For­
menlehre der herodotischen Sprachform, Heidelberg 1 962;
S. L e v i n , The Nikandre Inscription (Schwyzer 788 [sic !])
and the Myth of the Indo-European Long *а, Кadmos 9,
1 970, 1 57-1 65; М. L еј е и п е, La dedicace dе NLкаvбрТЈ
et l' ecriture archafque de Naxos, RPh 97, 1 97 1 , 209-2 1 5

Iz
Broj jonskih dijalekatskih natpisa ј е ogroman:
izbor је napravljen u GDI 5262-5793 (sa dopunama
u 4. tomu, 849-900) i D 687-8 1 4; obuhvatne zbirke
nalaze se u vise tomova IG (XI: 2-4, 1 9 1 2-27, uz to
do sada sest tomova »Natpisa sa Delosa« [Inscrip-

1 70
lions de Delos], 1 926-50; ХП : 5 , 7-9, 1 903 -- 1 5 , X I I :
Supplementum, 1 939, br. 1 67-6 8 8 ) i и zbimim ри­
blikacijama iskopina (narocito iz maloazijskih gra­
Јоуа kao sto su Mi1et, Didima, Prijena, Eritra). Broj
arhajskih natpisa (iz vremena pre 400. godine pre
Hr.) relativno ј е veliki; za razlikи od njih, mladi nat­
pisi su od manj eg znacaja, j erj e j onski dijalekat rano
Iscezao (uр. Is). Izиzetak predstavlj a pre svega statut
udruZenja реуаса (ЈА.ол.лоL) iz Mileta (D 726), koji
l e sacuvan samo и jednom primerku, nastalom oko
1 оо. pre Hr., ali se tu ipak radi о prepisu jednog sta­
rijeg dokumenta, koji treba datovati barem oko ceti­
rilsto godina ranije. Najstarij i tekstovi poticu cak iz
VП у. pre Hr. ; и pitanju su uоЫсај епе vrste natpisa,
d,elom su to slиzbena dokumenta (tekstovi zakona,
granicni kamenovi, pocasne odlиke i dr.), а delom
јmајu privatni karakter (zavetni, nadgrobni, kletveni
i drugi natpisi). Sa prostranog podrucja па koj em se
g ovori1o jonskim dij alektom treba posebno роте­
п uti sledeca glavna nalazista: па zapadu ЕuЬејu sa

g lavnim gradovima Halkidom i Eretrijom kao i nji­

h ovim znamenitim kolonij ama (istice se Кiтa sa
b,rojnim starim natpisima od VП do V veka), pored
toga i grad Orop па severoistoku Atike; и jиznoт
Egeju (istocno i jugoistocno od Atike) jonske Kikla­
dle - Naks (zajedno sa kolonij om Amorgom), Кеј ,
Оеl (cije neizmemo bogatstvo natpisa svakako па­
s11:aje tek krajem ЈУ veka) i Par (zajedno sa koloni­
ј от Tasom и Trackom moru); па istoku centralni deo
е gejske оЬаlе Маlе Azije oko grada Mileta (za пај­
vaZnije tekstove uр. Scherer Xd.) i Didime, narocito

171
 Magneziju, Efes, Теј, Eritru, uz njih jonske gradove
и Kariji kao Halikarnas i ostrva spram pomenute
obale, pre svih Нјј i Sam; izdvojeno valja pomenuti,
najzad, iz te oblasti proistekle kolonije (ро broju su
najznacajnije one miletske), koje, od najudaljenijeg
Ponta па istoku do Iberije па zapadu, obuhvataju
celo Sredozemlje. Autenticna svedocanstva narecja
kojim se govorilo и Joniji predstavljaju, kao i drug­
de, и prvom redu nemetricki tekstovi. Pojedinacno
govoreCi, sledeci natpisi mogu se izdvojiti kao ро­
sebno znacajni: iz Кime natpis па j ednom lekitu 10
Х1У 865 = D 786 (VП vek), izjedne druge halkidske
kolonije (mozda Katana? У1 vek) fragmenti natpisa
SEG 4, 64, iz Eretrije zakon 1G ХП: 9, 1 273 . 1 274 =
D 800 iz У1 veka i odluka о Artemisijama 1G ХП:9,
1 89 = D 808 iz oko 340. g. pre Hr., gde ј е vec oCigle­
dan aticki uticaj ; iz Oropa treba pomenuti kultni za­
kon 1G VП 235 = D 8 1 1 (1V vek), sa Keja »pogrebne
propise« 1G ХП:5, 593 = D 766 s kraja V veka;
naroCito su stari (па Delu nadena) Nikandrina pos­
veta sa Naksa 1G ХП: 5 , 2, S. ХХ1У = GD1 5423 = D
758, »Glaukov natpis« sa Tasa (VП vek), koj i j e оЬ­
javio Риј и [Роиillоих (2)] i zavetni natpis D 723 , 1
iz Mileta (VП vek). Vise zbog svog оЫmа isticu se
tekstovi kao miletski kalendar zrtvoprinosenja D
725 (У1 vek), halikarnaski posednicki zakon D 744
(У vek) i »Нijski ustav« D 687 (izmedu 575. i 550.
pre Hr. ; ир. naj skorije Jeffery).
Jonskom pripada znacajno mesto i и knjizevnoj
upotrebi, posto ј е to, izmedu ostalog, jezik celokup­
ne grcke epike i najstarije umetnicke proze. 1stina,

1 72
))Homerov« jezik, dakle jezik Ilijade i Odisejc, sашо
ј е preteZno jonski, а и celini је to jedan umetnicki је­
zik kojim se, и obliku koj i je do nas dosao, nigde nije
govorilo. Ovaj epski dij alekat potpuno se razlikuje
od onih kojima se zaista i govorilo уес i ро tome sto
se и njemu javlja tzv. »metricko dшепје«, vestacko
»рrоdшаvanје« kratkog sloga s ciljem da se reci koje
su se prosodijski opirale heksametru оуоmе prilago­
de i и nj ega uklope. U »Homerov« ј ezik umesani su i
elementi strani jonskom dijalektu, mоои kojima treba
posebno istaci eolske. Ovu (сит grano salis) »dijale­
katsku mesavinu« ne treba, dabome, objaSnjavati time
da su ovi epovi i sa njima i njihov jezik, nastali па
jednom mesovito jonsko-eolskom podrucju ili cak и
najpre eolskoj ра kasnije jonskoj naseobini, и kojoj se
nalaze i neka od mesta koja su se nadmetala za zvuCni
naziv »Homerovog zavicaja«. Тај jezik je pre »rezul­
tat dugog knjizevnog razvoja« (tako Тhumb/Scherer
2 1 6). Nj ega su podrdavali ne samo svi kasniji grcki
epicari, naj doslednij e pesnici takozvanih »Homer­
skih himni« i Hesiod, уес su isti jezik па tradiciona­
lan nacin upotrebljavali (росеу od najstarijе jonske
filozofije) ucena poezija i epigram; jonski dijalekat
pokazuju, dalje, j os i elegija i jampska poezija od
Arhiloha i Hiponakta do Heronde. То је, najzad, и
najstarije vreme, do pred kraj V veka pre Hr., i jezik
grcke umetnicke proze, filozofli, mitografli, istorica­
ra (Herodot, pre svih; ipak, odavno је spomo pitanje
da li njegov jezik odrdava dijalekat nekog odre­
denog jonskog grada: ир. najskorije Rosen 248-254)
itd. Znanja kasnijih gramaticara о оуоm dijalektu,

1 73
 od koj ih su sacuvani obuhvatni traktati ЛЕрt '1<1(')I Н
"

nisu vredna ротепа, jer se gotovo iskljucivo ZШil l l r

vaju п а Homeru i Herodotu.

Is
Postojbina iz koje је krenuo kolonizacioni tala$
negde и IX-VIII veku, koj i је Јопсе doveo do па}
udalj enije seveme obale Cmog mora i do Galijll
(Masalija) i Iberije, obuhvata јеdnо prostrano, аН
povezano i jasno omedeno dijalekatsko podrucjc:
ЕиЬеји, Кiklade (sa izuzetkom juZnih: Mela, Ter�
itd.) i priobalni poj as Male Azije, od Fokej e do НаН·
kamasa, sa naspramnim ostrvima. Ти па istoku Јоп·
ci i njihov dijalekat potisnuli su, negde и isto vreme,
jos i Dorce i Eolce, koji su vec ranij e sa grckog kop·
па bili presli ovamo. Za Halikamas i Smimu ovo iz­
ricito potvrduje Herodot (7, 99, 3 , odnosno 1 , 1 50,
2); primese eolskih dij alekatskih obelezja mogu se
jos naCi па jonskim natpisima iz Fokeje, Eritre, sa
Нij a (па pr. fokej sko ZLOV1J[OLO�] = �LOуО [ир. IV
1 1 О 1 О], eritrejsko Фаvvо8Е1!L(Ю� GD1 5692Ь 28 =
ФШVО, hijsko ЛРТЈsОLOLV D 688а 1 6d. 20 = ЛР�sОU­
OLV). Na ovo predkolonizacijsko staniste Jonci su
bili prodrli sa kopna и tzv. »Jonskoj seobi«. U Ilijadi
'l dovE� (samo N 685) se pominju zajedno sa Веоса­
nima, Lokranima, Ftiotidanima i Epejcima, а jos
Herodot izricito kaZe ( 1 , 1 47, 2) da su Jonci svi oni
, OOOL ал' 'А8ТЈУЕООУ YEy6vaOL.
Na jednom tako prostranom podrucju treba, па­
ravno, unapred ocekivati postojanje lokalnih j ezic­
kih razlika; vec anticki gramaticari svedoce о tome,

1 74
а posebno је cuven postao jedan Herodotov izv��ta.l
( 1 , 1 42, 3d.) u koj em se za dvanaest jonskih gradova
utvrduju cetiri dijalekatske grupe. Herodot, medu­
tim, ne navodi njihova obeleZja niti kriterijume па
osnovu kojih ih razlikuje. То su: а) karijska grupa sa
Miletom, Mijuntom i Prijenom; Ь) lidijska sa Efe­
som, Kolofonom, Lebedom, Тејоm, Кlazomenom i
Fokej om; с) Hij i Eritra; d) Sam. Ova cetvoma pode­
la ne moze se potvrditi па natpisima, dakle па auten­
ticnom materijalu. Herodot mora da је ovde imao па
umu jezik kojim se и narodu stvamo govorilo i cije
ј е razlicite podvrste оп ostro odvajao od »norme«
knjizevnog jezika (uр. Erbse, koj i ovo pokusava da
zakljuci iz pomenutog mesta kod Herodota, i to pre
svega па osnovu tamo pomenutog termina лара­
yooy�). Nasuprot ovome, svedocanstva па natpisima
pre govore и prilog trojne podele па sledece grupe:
а) zapadnojonski па Eubeji i и Oropu (severoistocna
Atika), koji је blizi atickom а pokazиje veze i sa Ье­
otskim narecjem (uр. recimo О 6, 1 О); Ь) centralno­
jonski ili ostrvski jonski па Кikladima (о ovom
dijalektи uр. Кnitl); с) istocnojonski и Maloj Aziji,
verovatno najmanje drevan dijalekat, cija su glavna
obelezja psiloza (О 1 1 ) i gubitak digame (О 5). ОСј­
gledne su lokalne osobenosti unutar ovih grupa: tako
је, па primer, па Eubeji grad Eretrij a (zajedno sa
Oropom па kopnu naspram nje) isto tako izolovan sa
svojim rotacizmom (О 9) kao medu Кikladima gru­
ра NakslКej/Amorg sa osobenim tretmanom glasa
Н (uр. najskorij e Lejeune). Maloazijski jonski je, za
razliku od toga, prilicno jedinstven, ako se izuzmu

1 75
 eolski elementi па nekim mestima (ир. gore): tи mora
da ј е knjizevni j ezik ј ednog odredenog mesta - пе­
sumnjivo Mileta - zaиzeo dominantan polozaj i tako
praktiCno postao merodavna поnnа (ир. Scherer 2d.).
Jonski dijalekat iscezao је pre svih ostalih: taj
proces se vremenski podudara sa nastankom zajed­
nickog jezika (КOLУ1) БLаЛЕКtо�) и VЛV yekи, doga­
dajem и kojem su se kroz uzajamne uticaj e brisale
granice medu narecj ima, а koji је Ыо podstaknut
prodorom atickih oblika и jonski dijalekat (cak i та­
loazijski) и V veku (пајјаб aticki uticaj Ыо ј е па
Delu, usled duge vladavine Atine nad ovim ostrvom).
То је, naposletkи, dovelo do »utapanja« jonskog di­
jalekta и atiCki. Уес kraj em IV уеЬ natpisi паI
nekad
jonskim podrucjima pokazuju izrazit koine-karak-
ter, dok su obelezja starog dijalekta retka. Od tog
vremena primeri jonskih dijalekatskih natpisa su
sasvim usamljeni; centralnojonski odrzao se jos re­
lativno najdиze па udaljenom Tasu.

о
1 . У = [и] и zapadnojonskom. То se moze
zakljuciti iz upotrebe <ј> и ЛЕ <ј>u8щ D 786, l d. =
л�кu80�, <ј>лutб D 797, 4 (gde stoji pogresno К-) =
КЛ UtOO itd., kao i iz »prigusivanja« о > u и zavrsnim
slogovima posle u и prethodnom slogu (huлu D 79 1
= uло, <ј>u<ј>vщ D 797, 5 = K"KYO�); па Naksu se
аFutб D 760, metricki -- = autou moze razum eti
samo sa [и] . Za razlikи od toga, и Ма10ј Aziji od
kraj a V veka u = [щ , zbog cega se [аи, еи] , gde se
[и] sacuvalo, belezi sa ао, ЕО : a6to� = auto�,

1 76
таота = tauta passim, Е68раО[1]с;Ј D 7 2'�, .� ( V I
vek) = Eu8pao1]C;, 6 j3aoLIl.EOC; D 688с 8 ( ) I �( (
=-

щл.ЕUС; itd. ;
2. *0 > 1] (i kada se nalazi iza Е, L, р): lJ.1]t1]P,
b1]lJ.oC;, L1]tpOC; = Latp6c;, np1]OOELV = np dttELv
passim; sa *ё se podudaralo graficki (kao Е ili Н), а
svakako i glasovno. Medutim, па Naksu (zajedno sa
Amorgom) i Кеји u arhaiCnom pismujos uvekje ode­
U eno, sto znaci da se fonetski razlikovalo sve do V veka
pre Нr. : Н, В = � < *0 i Е = � < *ё (izmedu osta1og) u
IШОLуvЕtВ D 7 5 8 , 3 = KaoLyv*1], аУЕ8ЕКЕУ ВкВ ­
f30л.б L (ЬЕК1]О) ibid. 1 = аУЕ81]КЕУ ЕК1]f36л.q> itd. ;
3 . f, q nastalo naknadnim duzenjem ili kon­
trakcijom па starijim natpisima belezi se sa Е, О
(isto kao kratki vokali), za razliku od »pravih« dif­
tonga EI, ОУ: 'EIJ.L passim = EtlJ.L < *EOIJ.L, трЕс; D
707а 4 = ТРЕ! С; < *tp(iEC;, infinitivi па -Еу = -ELV,
<ј>ОР1] D 758, 2, metricki -- = KOUP1] < * к6рРа ,
gen. ј еdn. -о = -ou itd. Росеу od IV veka podu­
darnost u belezenju ovih glasova sa pravim difton­
zima (znacima EI, ОУ) је redovna, а u pojedinim
slucajevima опа se ј ауlј а уес u УI, тоЫа cak i VП
veku: EIIJ.L = ELJ-I.L па »Glaukovom natpisu« (koji
nije pouzdano datovan) (ир. РоиШоих (2), 77d.);
4. metateza kvantiteta 1]а > Еа , 1]0 > ЕЮ kao u
atickom: tБ С; ј3аОLл.ЕаС; D 693, 8 = Ьот. tOUC; f3a­
О Lл.fiас;, пот. YEaL D 733, 40 i ak. УЕас; passim <
*yfi at , *yfi ac; = уа! , уас;, пол.ЕЮС; passim = п6-
л.1]0С;, imena koj a sadrze ЛЕЮ-, -л.ЕЮС; (ир. br. 1 2) =
Ла о-, -л.а ос; itd. ;

1 2 Uvod u gr�ke dyalekte 1 77

 5 . glas *'!:! se svuda izgubio, аНје znak F iSС�ћ�О
bez ikakvog traga jedino и istocnojonskom, dok :ie
drugde i dalje upotrebljava и stranim imenima ( 1 '\0
D 797, 3 = 'Iw itd.), diftonzima (aFut o : ир. br. 1 ),
za oznacavanje prelaznog glasa npr. и C>uFo SEO 4,
64а 28 = Мо, rapuFovE с; D 797, 2 = rТJpu6vТJC; i t d.
(ир. br. 1 2);
6. naknadno dшепје prilikom uproscavanja kOlt­
sonantskih grupa *УР, рР, л.F redovno је и сео­
tralno- i istocnojonskom (;EL уо- = ;ЕУО- passim и
mnogobrojnim imenima, <ј>б рТ) sa metricki zagarаџ­
tovanom duZinom, znaci ou: ир. br. 3, к:ал.оv IG ХI I:
8, 3 98, 1 , metricki-- = к:ал.6v itd.). Nasuprot tome,
и zapadnojonskom оуа glasovna promena izostaje,
kao sto j e to slucaj и atickom : ;ЕУОС; D 8 1 1 , 9. l 4d.
(Orop); Корн IG ХI I : 9, 258 = K6p!l itd. ;
7. labiovelar *ЈС! ispred [о, и] > к:/л : epigrafski
svuda л, osim 6к:ою = О ЛОL а GDI IV, str. 883, red
1 1 (Eritra, IV vek), sto Ы mogao biti eolizam (ир.
Is); и knjizevnoj predaji, medutim, к:о- је preovla­
dujuci oblik, аН и tome пе treba neizostavno traZiti
posebnost istocnojonskog narecja: ир. Bechtel ПI
87-89, koji pridaje narocit znacaj smeni ло- i о к:о­
kod Arhiloha, Heraklita i drugih;
8 . tL > OL kao и atickom, arkadsko-kiparskom,
lezbljanskom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса
jedn. i mп. па -OL; ELICOOL passim itd. ;
9. intervokalsko о [z] > р и Eretriji i Oropu
(»rotacizam«; ир. Phokitis): licni nastavak 3 . Нса
mп. -рL У; ЛШРLV D 804, 6 = ЛШОLУ, C>ТJIA-OPLWV D

1 78
 8 1 1 , 2 8 d. 3 5 = b THA. OO L W V; j os и 111 veku ЛuраVL­
ас; cesce = ЛuоаV L ас;; Platon (Kratil 434с), те­
dutiт, govori о odgovarajucoj proтeni па kraju
reci (ок:л.Тlр6tТlР = -TТlC;), gde ona па natpisiтa
nij e zabelezena (ир. Лuраvшс;): оуи Platonovu
»gresku« Porcih (Porzig 5 87) zgodno tuтaci tiтe
sto onaj »svoj e poznavanj e rotacizтa и Eretriji
duguje koтedij i, koj a ј е svakako тogla i preteri­
vati«;
1 0. ОО, ako ј е od * К:1 , Х! , тР, и istocno- i
centralnoj onskoт se сиуа (ЛРТlООЕ V D 687Ь 1 О =
лрdttЕLV: ир. br. 2 ; Е л.аооwv раssiт itd.). Za razli­
ku od toga, па Eubej i i и Oropu, kao и atickoт i
beotskoт narecju, > тт : ЛР[ТI]ttЕо8ш D 808,
3 3 d., ЛРТlttоv[t]wv ibid. 44d., Ел.аttоv D 8 1 1 ,
5.22 itd.;
1 1 . h se и тaloazijskoт ј onskoт rano izgubil0,
bas kao i и тaloazijskoт eolskoт (»psi1oza«): to је
najuocUivije kod kraze, odnosno kod elizije к:ат­
ОЛЕР D 726, l l d. 1 7; 744, 43d. = к:а86ЛЕР, ЕЛ' wу
D 727, 5.8 = Еф ' Фv, t1\к:аtТlL D 724, 6d. = 8' 'Hк:aTТl
itd. U centralno- i zapadnoj onskoт оуај glas se,
naprotiv, сиуа i graficki obelezava (ЕиЬеја: Н = h,
odnosno hE, Кikladi: 8 = h, odnosno hE i ТI : ир.
ВkЦ3 0 л.б L, gore br. 2, gde se stari 10kalni nacin pi­
sanj a [8 = h(E)] i onaj тaloazijsko-jonski [8 = ТI]
javljaju jedan pored drugog): НUЛU (ир. Ь. 1 ), Но­
рос; = орос; vise puta, НОЛЕ[РТlС;] D 8 1 1 , 46 (Orop)
= ЕОЛЕрd с;, 8 LEPOV D 78 1 (SifilO) = LEp6v, ФВра­
Вао D 785, 3 (па Naksu) = Ф ра1;оu itd. ;

1 79
 1 2. tzv. »aticka deklinacija« па -(E)OO� (pre svc­
ga usled metateze kvantiteta, ир. br. 4) : 'Ор-
8ЕОLЛЕW� D 755, l d.; 'АРI<:ЕаLЛЕб � D 8 1 3, 4; gcn.
0ЕРОЕЛЕW JG ХII:5, 2 1 6, 2; ФEL<>LЛЕб D 788; 'Ауа­
ОLЛЕFб (sa obelezenim prelaznim glasom, ир. br. 5)
GDJ 5292 itd. ;
1 3 . пот. тп. clana oLlot, a t/a t kao i svuda izu­
zev и zapadnogrckim narecjima, beotskom i deli­
micno tesalskom (ир. ЈУ 1 0 0 1 5): ot D 723, 1 , 1 , a t
D 707а 4 itd. ;
14. refleksivna zamenica EWUtOU itd. = EautOU
и knjizevnoj predaji (pocev od Herodota) potvrdena
ј е i па natpisima: Еwutб D 726, 44 = Eautou,
EWUtWV GDJ 5 5 88, 4 (?? ЕОУ - ! ) = EautwV, аН ро­
red toga cesto i Eaut- (Еаот-: ир. br. 1 ), aut-;
1 5 . imperativski zavrseci -утооу i и mediju -08-
ооу: 6ФELлоvtwv D 702, 1 4d. ; 688а 1 7d. itd., :rtPТJ-
1;аутооу ibid. 1 8 itd. ; EI<::rtPТJ1;ao8wv D 702, 1 3,
YLVE08wv D 8 1 1 , 1 7, ЕУЕХЕа8ооу D 733, 26 itd. ; ро­
red toga, kao ostaci bez »pluralskog у« [8]Еа8оо IG
ХII:8, 262, 1 9 (ир. Кnitl l 1 4) i - potvrdujuci pret­
hodni primer - фЕроvtб па јеdnот natpisu sa An­
dra, koji је objavio Do;
1 6. infinitiv »atematskih« glagola па -уш kao и
arkadsko-kiparskom: ЕУШ, EtVaL, OLOOVaL, <>OUVaL
passim, <Х:rtО<>Б VaL D 727, 6 = -<>ОUVaL, 8нуш D
726, 4 itd. ; medutim, и zapadnojonskom, pored to­
ga, i »tematski« oblici kao E tV D 8 1 2, 5 . 7 itd. =
Е!уш; E1;ELV D 8 1 1 , 30d. = Е1;Е!: уш; OL<>OUV ibid. 2 1 ,

1 80
33 = БLБ6v<XL; ЕЛLtL8ELV ibid. 26 = -п8 ЕУШ, isto
tako E ICtL8ELV ibid. 4 1 d. ; tL8ELV D 808, 5 . 1 0; lCa8L­
o'tav ibid. 35 = lCa8Lcrt aV<XL ;
1 7 . apokopa zamnog vokala kod predloga is­
pred konsonanata па matpisima, osim u licnim ime­
nima, s а т о u лар '['[ а] Е lCУLVЩ.l.Еvа IG ХIl : 5 , 1 08,
8d. = лара та E ICYLyv 6 !.1.EVa »mimo dozvoljenog«;
лар tО!.l. �бv Мilеt III Ьr. 1 32Ь 6 = лара тоу �ouv.

Ћ6. Aticki

L
Р. с а и е r, De dia1ecto Attica vetustiore, SGLG 8,
1 875, 223-302. 399-443 ; К. M e i s t e rh a n s / E . S c h w y ­
z е r , Grammatik der attischen Inschriften, Berlin э 1 900,
reprint Dublin itd. 1 97 1 ; Ј. S с h 1 а g е t е r ( 1 ), Zur
Laut- und Formenlehre der auJ3erhalb Attikas gefundenen
attischen Inschriften. Ein Beitrag zur Koine, Progr. Frei­
burg i. Br. 1 908; Ј. S с ы
a g e t e r (2), Der Wortschatz der
auВerhalb Attikas gefundenen attischen Inschriften.
Ein Beitrag zur Entsteln.ung der Koine, Strassburg 1 9 1 2
(prv i put s e poj avilo ka,o Progr. Konstanz 1 9 1 0, 1 9 1 2);
ТЬ и т b/S c h e r e r 284-3 1 3 ; Е. R i s с Ь, Das Attische im
Rahmen der griechischen Dialekte, МН 2 1 , 1 964, 1-14;
L. L и р а �, Phonologie du grec attique, Тhe HaguelParis
1 972; S .-Т. Т е о d о r s s о п, Тhe Phonemic System of
the Attic Dialect 400-34Ю В. С., GбtеЬоrg 1 974
St. К е с k, UЪ er den Dual bei den griechischen Red­
пет mit Beriicksichtigung der attischen Inschriften, =

Beitrage zur Historischen Syntax der griechischen Spra­

сЬе П, W\lrzburg 1 882; М. Н е с h t, Orthographisch-di-

181
alektisehe Forsehungen auf Grund attiseher Insel1l HI�1I
( 1 ), 2, Progr. Konigsberg ј. Pr. 1 885, Gumbinnen 1 Н !Њ , l '
К r е t s е h m е r, Die Grieehisehen V aseninsehriftcll Illr�'1
Spraehe nach untersueht, Giitersloh 1 894, reprin l I [ј Ј
desheimINew York 1 969 (и okviru toga 73-2 1 0: Х . Л tti
sehe Vasen); Е. S е h w у z е r, Die Vulgarsprael1�' dCI
attisehen Fluehtafeln, NJ 5, 1 900, 244-262; А. A U ll o l ·
l e n t , Defixionum tabellae, Luteeiae Parisiorum 1 9('" (\1
okviru toga 8 1 - 1 06: Attiea, nr. 45-79); W. R a Ь е h 1, Dc
Sermone Defixionum Attiearum , phil. Diss. Berlin } 906;
W. L а d е m а п п, De titulis Attieis quaestiones orthoL'.ra­
phieae et grammatieae, phil. Diss. Basel 1 9 1 5 ; В. 1<' 0 -
s e n kr a n z , Der lokale Grundton und die рersопЉЉе
Eigenart in der Sprache des Тhukydides und der altcren
attisehen Redner, IF 48, 1 930, 1 27-1 78; В. D. М е r i t tJ
Н. Т. W a d e - G e r y/ M. F. M e G r e g o r, Тhe Athenian
Tribute Lists. I-IУ, CambridgelМass. (od 11: Рriщ:е­
tonIN. Ј.) 1 939-5 3 ; W. Р е е k, Attisehe Grabsehriflcn.
1-11, Berlin 1 954-57; S. L u r i а, Zur FrUhgesehiehte ues
grieehisehen Alphabets. 1 . Die fi:iihattisehen Insehriftc;n,
Kadmos 3, 1 964, 88-1 07; А. S. Н е п r у, Notes оп the
Language ofthe Prose Inseriptions ofHellenistie Athcns,
CQ N. S . 1 7, 1 967, 257-295 ; 0. S z e m e r e n y i, Тhe At­
tie »Riiekverwandlung« or Atomism and strueturalism in
aetion, Studien zur Spraehwissensehaft und Kulturkunue.
Gedenksehrift fiir Wilhelm Brandenstein, Innsbruek 1 968,
1 39-1 5 7; F. Ј. F e r n a n d e z N i e t o, Eine neue Lesung
der altesten grieehisehen Insehrift (IG 1 Suppl. 492а), ВЈ
1 70, 1 970, 7 1-76; L. L. Т h r е а t t е, Тhe phonology of
Attie Inseriptions, HSPh 74, 1 970, 344-348 (Summ ary of
Diss. Harvard University 1 969); С. W а t k i п s, Syntax
and metries in the Dipylon vase inseription, Studies in
Greek, Italie, and Indo-European Linguisties Offered to
Leonard R. Palmer, Innsbruek 1 976, 43 1 -44 1

1 82
Iz
Z a aticki dijalekat, govor Atine, sacuvano је iz
n.aj starijih vremena vise svedocanstava nego za i
jedno drugo podrucje. Ovako rana (natpisi sezи do
VШ veka pre Hr.) i neobicno bogata posvedocenost
odreduj e znacajno mesto ovog dijalekta; zahvalju­
јuсј оЬЩu literarne i epigrafske predaj e to је najbo­
lj е poznato grcko narecje. Zbirke natpisa nikako ne
uspevaju da savladaju tu hrpu materijala: IG е ( 1 924)
sadrze staroaticke natpise iz vremena pre Euklido­
v og arhontovanj a (ир. Is), dok se docniji tekstovi na­
laze u IG IVш2 ( 1 9 1 3-40; sedam svezaka); za novije
nalaze ир. SEG, pre svega tomove 10 i 2 1 ; samo
таli izbor j ezicki zanimljivih natpisa nudi D (ар­
pendix 1, str. 3 83-3 87). Brojcano potpuno nadmoc­
по u prvom planu stoje sluzbeno-drzavni tekstovi,
pred koj ima ustupa mali broj uglavnom kratkih pri­
v atnih natpisa. Naj stariji su zapisi па vazama, уеСј­
пот iz УI veka pre Hr., medu kojima је i najstariji
sacuvani grcki alfabetski natpis uopste, па jednoj
posudi za vino kasnogeometrijskog sti1a sa Dipi­
lonskog groblj a. То је tzv. »Dipi1onska vaza« IG Ј2
9 1 9 = D Арр. 1, 1 , koj a se danas datuje negde u vre­
те izmedu 73 5 . i 725 . pre Hr. (citanjem spomog za­
vrsetka Ьауј se u najskorije vreme Femandez Nieto,
koji ћос; vuv OPXE O't'o v лаv't'о v <пал.О 't'а't'а ЛaL ­
џ L, 't'O 't'OV ЕICл.U!LЕ v [i1i О Е У] Cita i tumaci, kao sa­
-

da Votkins [Watkins] , па sledeci nacin: »Oslobadam

onoga koji plese najljupkij e od svih ovde prisutnih
plesaca«). Jezik оуљ tekstova naj detaljnije ј е izuca­
уао Кrecmer (Kretschmer): oni su glavni izvor za

1 83
 tzv. »vulgarnoaticki«, govomi jezik manј е obrazo­
уanЉ slojeva atinskog stanovnistva u arhajsko dol1a.
Za poklasicno doba ovu ulogu ima tacno 250 klet уе­
nih tablica, veCinom iz III у. pre Hr. Zbirka R. Viпsа
(R. Wilnsch) u IG II1 :3 ( 1 897), па Zalost, jos uvek
nije obnovljena; dopune у. u Audollent. Najzad. u
istu oblast spadaju i ostraka (koja, dabome, sadrze
gotovo iskljucivo imena), pretezno iz V veka. Neo­
bicno bogati nalazi iz 1 966/67. godine (preko 4000
krhotina) sa Kerameika jos uvek nisu objavUeni. Uz
privatne natpise treba, dalje, navesti tekstove па nad­
grobnim spomenicima (pojavljuju se pred kraj VП
veka i obuhvataju brojne epigrame; dopune za IG da­
је Peek) i zavetne natpise (delom takode metriCke).
Naj starija poznata atinska psefizma mogao bi
biti tzv. »Salaminski dekret« IG е 1 , cij e је datova­
пј е (У! vek? ili ipak tek pocetak V veka pre Нr. ?)
j ednako spomo kao i nj egov sadrZaj (о ukupnoj pro­
blematici vezanoj za оуај tekst ир. najnovije, izmedu
ostalog Luria). Atinske narodne odluke, koj e se od­
nose па najrazliCitija pitanj a, sacuvane su u velikom
broju. Zbog оЫmа ili j ezika valja izdvoj iti опи о
Eleusinskim misterij ama (IG е 6 D арр. I, 8; ир.
=

SEG 1 0, 6), о Eritri, Kolofonu i Halkidi (lG е

1 0. 1 4/ 1 5 .39 D арр. I, 1 1 ); pored toga, tu su save­
=

znicki ugovori svih vrsta bas kao i nekoliko odluka о

proksenij i te mnogo toga drugog. Tekstom su sas­
vim oskudni mnogobrojni granicni kamenovi, ali su,
nasuprot tome, utoliko obimnije duznicke liste gra­
dova u Atinsko-delskom pomorskom savezu росеу
od 454/3 . godine: ир. Merittl Wade-Geryl McGregor.

1 84
 Aticki је najznacajnij i grcki dijalekat i н 0 1 '1.1
rom па njegovu literarnu primenu. Кnjizevni iJ:VIII I ,
dakako, ne saopstavaju mnogo о govornom jczik\l
Atine, koj i пат se тоМа najbolj e otkriva и Ari­
stofanovim komedijama. Ukoliko se izиzmu uticaji
jonsko-epskog i dorsko-lirskog pesnickog j ezika, i
dijaloske partij e и tragediji и velikoj meri odaju atic­
ki onog vremena, dok kod staroatickih pesnika (80-
lon i ostali tvorci epigrama) snaZan uticaj ера zastire
sve drиgo. C istu umetnickи prozu, па koju su snaZno
uticali sofisti, pre svih retor Gorgija iz Leontina,
predstavlj a jezik Tиkidida i Platona, te Demostena i
ostalih besednika. Rozenkranc (Rosenkranz) pokи­
sava da iskristalise elemente govornog jezika kod
starije generacije оуљ »klasika«. Najstariji cisto atic­
ki prozni spis, pseudo-Ksenofontov Atinski ustav
(A8ТJvaLoov :тtОЛLtEL(1), odaje, medutim, jednostav­
niji, ponekad j os sasvim neugladen »presofisticki«
jezik.

Iako је уес Rimljanima izgledao kao »norma«

grckog jezika, aticki dijalekat j e ustvari samo narec­
ј е jednog j edinog grada, naime Atine, i tek j edan di­
jalekat pored niza dmgih; и okviru ovog »Uvoda«
�alja ga posmatrati jedino kao takav. Као sto је
poznato, Atikaj e уес u antici vaZila za domovinu Јо­
юаса (uр. IУ 1 5 Is i Solon fr. 4 D., koji ovu zemlju
IJaziva :тtpEa�'UtatТJv . . . уа1: аУ ' IаОVLЩ;), а nedvo­
!П1islепа је i povezanost dva dij alekta. Ра ipak, уес
cd samog pocetka pismene predaje aticki se jasno

1 85
 razlikuj e od jonskog. Doduse, karakteristicne os­
obenosti su bez izuzetka zaj ednicke za оЬа narecja
(zbog cega Ris [Risch 1] veruje da se »aticki jedno­
stavno moze nazvati kopnenim j onskim«), ali se
time пе Ы mogla potvrditi pretpostavka о njihovom
izvomom jedinstvu, koju је и antici zastupao pre
svih Strabon 8, 1 , 2. Odredene fonetske i morfoloske
svoj stvenosti, kao sto su О 2, 5с, 6, 8, 9, 1 3, pridaju
atickom »sasvim poseban poloZaj« (Hoffinann/Sche­
rer 40) и odnosu па j onski, pri сети је опај prvi и
celini arhaicniji. Оуо se objasnj ava time sto ј е, и
poredenju sa Joncima, Atina do V veka imala manje
dinamicnu istoriju i slabo razvij enu trgovinu. Ranо
politicko ujedinjenje i nepostojanj e atickih kolonija
iz starijeg doba omogucili su stvaranj e prilicno је­
dinstvenog jezickog podrucj a, bez lokalnih razlika.
Moze se, medutim, pretpostaviti da su neka mesta и
izvesnom smislu bila и posebnom polozaju, pre sve­
ga Orop, koj i politicki nij e uvek pripadao Atini.
Zahvaljujuci politickom i kulturom razvoju - Atina
је od V veka »srediste« u visestrukom pogledu, а pre
svega kao centar Atinsko-delskog pomorskog saveza
(od 477 . pre Hr.) - aticki dijalekat upotreblj avan и
V/IV veku stice najveci znacaj i uspeva da postane
grcki j ezicki standard. Odlucujucu ulogu и оуоте
imao је nastanak i razvoj aticke proze pred kraj V
veka, pod snamim uticaj em pripadnika sofistickog
kruga (ир. Iz), koji, razum e se, уес ро svom poreklu
nisu govorili pravim i Cistim atickim dij alektom.
Ovu jezicku situaciju и sustini pravilno oslikava
izvestaj iz pseudo-Ksenofontovog Atinskog ustava

1 86
( 2 , 8), mada Ы ј е trebalo precimij e razlikovati па
poj edinim ravnima (tako Rozenkranc pomenuti iz­
vcstaj primenjuj e spec� alno па aticki recnik). Тато
sc kaZe da su se Atinjani sluZili j ezikom koji је bio
ICI.ЖРЩ.tЕvТ} El; <Хл<Хvtооv t&v 'Еллчvооv K<XL ј3<хр­
ј3арооу . . Da se posluzimo Ri80vim (Risch 1 4)
.

recima, »odricanj e od razlicitih drevnih osobenosti

atickog dij alekta« bila je cena koj u j e Atina »morala
da plati da bi njen govor bio prihvacen kao zvanicni
grcki j ezik«. Stoga i nije cudno 8to su u isto vreme,
negde tokom i nedugo ро zavr8etku Peloponeskog
rata, dalekoseZne promene dale atickom narecju pot­
puno novo obelezj e (ир. 0 1 2, 1 6). Ri8 je verovao da
takve promene u atickom dijalektu moze precimije
objasniti kao posledicu toga 8to ј е u datom trenutku
ovaj »bio nacet sa najmanje dve strane« (Risch 1 2),
od strane starog pesnickog jezika, te jednog drugog
dij alekta Gonskog i/Ш nekog susednog kopnenog
narecj a). Jonski upliv najjasnij e se ispoljio u oblasti
pisma, gde se uticaj j onskog alfabeta zapaZa od oko
480. godine па privatnim natpisima, а na j avnim od
450. pre Hr. Pod upravom arhonta Euklida, 403/2.
godine, ovakav razvoj ј е donekle naknadno zakon­
ski sankcionis an, tako 8to је odluceno da se stari za­
koni prepi8u j onskim alfabetom, te је time ovaj
uveden u zvanicnu upotebu za pisanje drzavnih do­
kumenata i 8kolsku nastavu. Ovim је, gledano prema
spolj a, okoncano staroaticko doba. Nema potrebe
ovde u poj edinostima izlagati istoriju atickog dij a­
lekta kao merodavnog grckog zvanicnog i knjizev­
nogjezika. Као lokalni dij alekat, aticki je prestao da

1 87
postoji па prelazu iz IV u III vek pre Hr., kadaje О У I I
narecje preraslo и kojnu, opstegrcki jezik komull i·,
kacij e и helenisticko doba.
Оуоm zajednickom j eziku, и cijoj se osnovi па ,
lazio prevashodno govomi aticki dij alekat, pretho(j i .
kako ga ј е ТитЬ (ир. ThumbIScherer 3 1 1 ) патао,
»velikoaticki«, kojim se govorilo izvan Atike, и egej ..
skom ostrvskom carstvu Drugog atinskog pomorskoH
saveza. Тато, па izvomo jonskom diјаlеkatskощ
podrucju, aticki je Ыо izlozen posebno snamom uti�
саји jonskog narecja: ир. Schlageter ( 1 ) (2). Опај
aticki govomi jezik iz ranij ih vremena tesko је do­
kuciv sa natpisa (najdostupnij i је j os uvek и komedi­
ji sa nj enim j ezickim osobenostima,
I
koje doneklc
anticipiraju kasnije kоinё -razvoje). Treba ga, naime,
ostro razlikovati od tzv. »vulgamoatickog« govora
nizih slojeva stanovnistva, cij e se posebnosti j asno
ispolj avaj u па natpisima па vazama, beleskama
па komadima gmcarij e i kletvenim tablicama. ОУ­
de је pre svega znасајпо sna.znij e tltvrdivanje dij a­
lektu stranih elemenata. Vulgamoaticki tekstovi su
и celini pre problematicni nego korisni jer nije uvek
lako odvojiti опо sto ј е tipiCno aticko od »vulgari­
zama, koji se isto tako i drugde j avU aju, j ezickih
gresaka (i hiperkorektnih oblika) pisara stranog �o­
rekla, kao i nemamog i netacnog pisanja« (Risch 5 6) .

о
1 . У = [щ , а пе [и] , buduci da se уес па najstari­
jim natpisima dosledno pise КУ za razliku od 90:
к'Uл.б v D арр. 1, 3 , 3 ; �'A.LIC'UeE D арр. 1, 5, 1 ; medu-

1 88
tim, у(л)аU9б :тtLбL 9Б РЕ L D арр. 1, 4, 1 = улаu­
ICОО3tLБL IC OU P U ; 90pax� па Fransoa-vazi = К6ра;
itd. ;
2. *0 > 1'1 kao u jonskom (up. IV 1 5 0 2), ali >
tzv. »а purum « posle Е, L, Р (о problematici up. pre
svega Szemerenyi): 'А8Е vша passim = 'A8Т1yacТI,
VE<i VL<i �, хоора passim, vec u naj starije doba ItE ­
ОЮ�, 'ЕХОЕ ICЮ� = 'EsТlICLТI� itd. ;
3 . � , Q nastalo naknadnim duzenjem, za raz1iku
od »pravih« diftonga EI, ОУ, belezi se sa Е, О, sve
do IV veka pre Hr. : tbl v D арр. 1, 2, 2 = tБЕLV; ivш
D арр. 1, 1 О, 1 6; 1, 1 1 passim = Е!vш; ТРЕ � ibid. 66 =
tp et' с;; 9б РЕ L D арр. 1, 4, 1 , metricki -- = Koup1J,
аН ne odgovara dij alektu (up. br. 6); �Б ЛЕ passim =
�ОUЛтl; gen. j edn. -б -ou itd. ; u poj ednim slucaje­
=

vima za � , Q se ipak j avlj a EI vec od od VП veka,

ОУ od oko 500. godine: cesto EIJ.l.L , па vazama
ЛЕ tОУс; gen. = ЛТltоо с; itd;
4 . metateza kvantiteta <i о, 1'1 0 > ЕОО kao u jon­
skom: 'АJ.l.фLaРЕб � па vazama = 'АJ.l.ФLарТlОС;; imena
па -ЛЕООС; i uopste tzv. »aticka dek1inacija« (up. br. 14);
5. kontrakcij e vokala u atickom uzele su vise
mаЬа nego drugde; pre svega а) *ЕОО (cak i ako је ova
grupa nastala metatezom kvantiteta: up. br. 4) > б :
ОРХЕ ОtБ V D арр. 1, 1 = OPXТlOTEOOy; osnove па -ЕО­
imaju gen. mn. па -б v passim, npr. Еtб v = ЕТЕООУ;
medutim, u posebnim slucajevima (ako је dvosloZna
ili pod prinudom sistema) grupa ЕОО se cuva; Ь) * EТI >
Е : imena па -ICЛЕ С;, -ICЛТIС; passim, npr. НЕ раICЛЕ �

1 89
па vazama, МЕуаКЛЕ �, 8Е!..l.Lо80кЛЕ � па komadi­
та grncarije (оотрака) D арр. 1, 7, 1 .3 ; pored toga,
medutim, -КЛЕЕ � prema genitivu -КЛЕОЩ, akuzati­
vu -КЛЮ, npr. ХОЕVОКЛЕЕ � D арр. 1, 5, 3 itd. ; с) *ЕО
> Q (»nepravo« ou), samo и atickom: imena sa Е>ЕО­
(koj e se drugde cuva) > 80 -/Е>оu- passim, npr.
E>O Ku6L6E � = E>ou- D арр. 1, 7, 4а; IG е 950, 4;
Е>о фаVЁ � ibid. 1 1 О; gen. jedn. -Eo-osnova па
-о �/- ощ passim itd. ;
6. naknadno dиzenje prilikom uproscavanja kon­
sonantskih grupa *vF, рР, лF izostaj e kao и zapad­
nojonskom: и staroatickom pismu, gde znakovi Е,
О oznacavaju i � , Q (ир. br. 3), moze se, и najboljem
slucaju, potvrditi и metrickim tekstovima, koji su,
pak, ро pravilu sastavlj eni и drugoj , pesnickoj tradi-
ciji: npr. ка лщ IG е 982, 2, metriCki ..... ....., za razliku
od калоv D арр. 1, 2, 2, metricki ..... ; [tE ]v6E
-

КОРЕ v 1 G е 706, 1 , metricki -..... ....-

. = tчvБЕ KOPТlV
nasuprot КО РЕ IKOUPТl passim;
7 . nazal ispred konsonanta se и »vulgarnom«
pisanju cesto ne belezi, pre svega па vazama (ир.
Кretschmer 1 6 1 - 1 66): 'ЛtалаtЕ = 'АtалаvtТl, 'А-
6po J,taXE = 'Av6po J,taXll, VUфЕ/ТI = vu J,tф Тl , офLХ�
= ОфLУ� itd.;
8. ао > тт kao и susednim d�alektima beotskom
i zapadnojonskom: TETTapE�, 8алаttа passim, gla­
goli па -ттоо = 0000; па vazama (ир. Кretschmer
-

1 78d.) i mitoloska imena kao K[a]tav6p[a] = -тт­

= Kaooav6pa, 'ОлutЕЩ (sa varijacijama) = '0-
6UOOEU� itd.;

1 90
 9. ро > рр kao и zapadnojonskom (osim и
odredenim slucajevima): 'АРРLфроvос; D арр. 1, 7,
2 'Аро(фроvос;, Е> а ррюс; cesto, па vazama (ир.
=

Кretschmer 1 77d.) ПЕIPЕЩ = -рр- = ПЕРОЕUС;, ФЕР­

РЕфа't'tа (sa varijacijama) = ПЕРОЕф6vТ} (8to је
bilo toliko neuobicajeno, da ј е па kletvenim tablica­
та zamenjivano sa ФРЕОЕфоvТ) i slicno: uр. Mei­
sterhans/Schwyzer 99);
1 0. и staroatickom pismu ;, '\јЈ se redovno belezi
sa X�, Ф�, samo povremeno sa K�, П�, и vulgar­
noatickom dolazi i permutovano и ох, оф: <ј>орахс;
(uр. br. 1 ), ХОЕvокл.ЕЕ с; (ир. br. 5), ali КОЕvокл.Е с; ili
�ХЕvокл.Е с; па vazam a (ир. Kretschmer 1 79, odno­
sno 1 80); EUXOaj.1EVOC; D арр. I, 4, 2, 2, ali [E]UoXa­
ј.1 ЕУОС; (gde?); 'О фОЮ С> Е С; D арр. I, 5, 6 = 'O'\jJL<XC>ТJC;;
aorist урафОaL = УР<Х'\јЈш passim; medutim, Ха­
ролс; па jednoj vazi (uр. Кretschmer 1 79) i passim
ЕураофЕV = fypa'\jJEv;
1 1 . * h se сuуа i u starom pismu belezi sa Н, В,
kao и zapadno- i centralnojonskom, povremeno i
unutar reci: ћос; D арр. I, 1 = ос;; hLEpa = LEP<X ,
ћорос; = орос; passim; e�KaTE L D арр. 1, 5 , 5 = е'
' НК<ХТ'[Ј (uр. istocnoj onski 't�Ka'tТJ L, I V 1 5 О 1 1 );
EuhOPKO IG Р 34, 6 EUOPKOO , cak i каећ(ХЛЕР IG
=

р 1 08, 43 ; ipak, uvodenju jonskog alfabeta prethodi

duzi period kolebanja и upotrebi, koji se moze sledi­
ti unazad sve do 459/8 . god. pre Hr. : Еv 'Ал.LЕUОLV
IG е 929, 3 ;
1 2. dual je п а natpisima и zivoj upotrebi do 409.
godine pre Hr. (росеу od 409. i 408. godine javljaju

191
 se prve, mnogobrojne potvrde upotrebe 6uo sa pl ll"
ralom), potom se postepeno povlaCi, а od poslednj l:
trecine IV veka pre Нr. javlja se samo и formalnolll
tw 8ЕОО (= »Demetra i Persefona«) kao i и brojtJ
61.Ю: ир. Meisterhans/Schwyzer 1 99-203 ; и knj i­
zevnosti se dual samo nesto malo dше ошzао: ир.
Keck, koji poslednje potvrde nalazi kod atickih Ье­
sednika 32 1 . godine;
1 3 . gen. jedn. imenica muskog roda a-deklina­
cij e па -ou (о starom nacinu belezenja sa -о v. br.
3) ро ugledu па o-osnove, buduci da se gen. mn.
ove dve k1ase podudarao (и a-deklinacij i prema br.
5а) : �Jtоu6L6б D арр. 1, 3 , 1 , МЕЛ.Е ОLб D арр. 1, 7,
4а, �ЕLVLб ibid. 4Ь; �ОРЕб IG Р 3 7 3 , 29 �OPEOU
=

itd.;
1 4. tzv. »aticka deklinacUa« па -(Е)ООС; kao и
jonskom (pre svega usled metateze kvantiteta, ир.
br. 4): јmепа sa АЕОО-, -ЛЕWС; kao АЕб оtраtос; IG 12
954, 5 , АЕб хаРЕ С; vise puta; 'АРХЕ [ Л ] � б с; IG Р
95 1 , 6 1 ; gen. 'АРКЕОLЛЕW IG 1 2 1 080 itd.;
1 5 . oblici korenskog aorista и dualu i pluralu
glagola M6W!J.L, tL8ТJ!J.L se cuvaju: аУЕ8ПЕ У D
арр. 1, 5 , 6 = aVE8EtТJV; лаРЕ60!Ј.ЕУ IG е 3 02, 30;
3 1 4, 2 ; лаРЕ600ау passim itd. ; usamlj eni oblici sa
-К-, kao лаРЕ6оока [ У ] , potvrdeni su tek od 3 8 5 .
pre Hr. ;
1 6. predlog 1;uv (X�uv), kao и mikenskom (ир.
Risch 7), do 4 1 0. pre Hr. preovladuj e nad ouv, koji
se zatim probUa; od 378. godine 1;uv ј е ograniceno
па formulu УУОО!Ј.Т)У 1;U!Ј.�аЛЛЕо8aL passim.

1 92
 1 7. Mikenski

L
Т Ь и m bIS c h e r e r 3 1 4-36 1 ; Е . V i 1 b o r g, A Теп­
tative Grammar of Mycenaean Greek, GбtеЬоrg 1 960; Ј.
С h а d w i с kI L. В а u m Ь а с Ь, ТЬе Мусепаеan Greek
Vocabulary, G1 4 1 , 1 963, 1 57-27 1 ; А. M o r p u r g o, My­
сепаеае Graecitatis lexicon, Roma 1 963 ; М. L е ј е u п е
( 1 ), Index inverse du grec mycenien, Paris 1 964; С. Ј.
Ruij g h , Etudes sur lа grammaire et lе vocabulaire du
grec mycenien, Amsterdam 1 967; И о ffm апп/ S с h е r е r
25-28; L. В аи m Ь а с Ь ( 1 ), ТЬе Мусепаеan Greek Уоса­
bulary 11, Gl 49, 1 97 1 , 1 5 1 - 1 90; Ј. Р. O l i v i e r lL. а о ­
-

d artlC. S e y d e l /C . S o u rv i n o u , Index generaux de

lineaire В, Roma 1 973
М. V е п t r i sl Ј. С h а d w i с k ( 1 ), Evidence for
Greek Dialect in the Мусепаеan Archives, ЈИS 73, 1 953,
84- 1 ОЗ ; М. V e n t r i sl Ј. C h a d w i c k (2), Documents in
Мусепаеan Greek, Cambridge 1 95 6, 2 1 973 (Ј. СЬ.);
Studies in Мусепаеan Inscriptions and Dialect, London
1 956dd.; Nestor. Edited Ьу Е. L. В е п п е t t , Jr. [bi­
bliografija koja izlazi jednom mesecno], MadisonIWis.
1 95 7dd. ; о. L а п d a и, Mykenisch-griechische Personen­
патеп, GбtеЬоrg 1 95 8 ; М. L е ј е u п е (2), Memoires de
Philologie Mycenienne. Premiere serie ( 1 955-1 957), Ра­
ris 1 95 8 ; Deuxieme serie ( 1 958-1 963), Roma 1 97 1 ; Troi­
sieme serie ( 1 964-1 968), Roma 1 972; Е. R i s с h ( 1 ),
Friihgeschichte der griechischen Sprache, МИ 1 6, 1 959,
2 1 5-227; L . D е r о у, Initiation а l ' epigraphie mycenien­
пе, Roma 1 962; L. R. Р а 1 m е r, ТЬе Interpretation of
Мусепаеan Greek Texts, Oxford 1 963 ; L. R. Р а 1 m е rl Ј.
В о а r d m а п, Оп the Кnossos Tablets, Oxford 1 963 ; S .
L u r i a , Die Sprache der mykenischen Inschriften, Юiо

13 Uvod u grfke dija1ekte 1 93

42, 1 964, 5-60; М. D о r i а, Avviamento аНо studio де!
miceneo, Roma 1 965; А. В а r t о п е k ( 1 ), Mycenaean
Koine Reconsidered, Proceedings of the Cambridge
Colloquium оп Mycenaean Studies, Cambridge 1 966,
95- 1 03 ; Е. R i s с h (2), Les differences dialectales dans Је
mycenien, ibid. 1 50-1 57; W. С. С о w g i 1 1, Ancient
Greek Dialectology in the Light of Mycenaean, Ancient
Indo-European Dialects, Berkeley/Los Angeles 1 966,
77-95; А. Н е u Ь е с k ( 1 ), Aus der Welt der friihgriechi­
schen Lineartafeln, Gottingen 1 966; А. В а r t о п е k (2),
Greek Dialectology after the Decipherment of Linear В,
Studia Mycenaea. Proceedings of the Mycenaean Sym­
posium Вто Apri1 1 966, Вrnо 1 968, 37-5 1 , Appendix:
1 55-2 1 О; L. В а u m Ь а с h (2), Studies in Mycenaean Ins­
criptions and Dialect 1 953-1 964, Roma 1 968; Ј. R a i ­
son, Les vases а inscriptions peintes де I ' age mycenien et
leur contexte arcMologique, Roma 1 968 (ир. R. S c h m i t t ,
Кratylos 1 3 , 1 968, 1 90-1 92); А. Н е u Ь е с k (2), 1 5 Jahre
Mykenologie: Ein Forschungsbericht, Gymnasium 76,
1 969, 5 1 6-5 32; Ј. Р. о 1 i v i е r ( 1 ), ТЬе Mycenae Та­
-

blets IV. А Revised Transliteration, Leiden 1 969; Ј.

C h a d w i c k , Linear В Tablets from Тhebes, Minos 1 0,
1 970, 1 1 5- 1 3 7 ; Р. Н. I 1 i e v s k i, 11 sincretismo dei casi in
miceneo. Е sincretizzato 10 strumentale con il dativo?,
SMEA 1 2, 1 970, 88-1 1 6; Ј. Р. 0 1 i v i е r (2), Les instru­
-

ments де travail: editions, lexiques, grammaires, Minos

1 1 , 1 970, 3-1 6; М. S. R u i Р е r е z, Le dialecte mycenien,
Minos 1 1 , 1 970, 1 36-1 66; Тh. G. S Р У r о Р о u 1 о s ( 1 ),
ТЬе Discovery of the Palace Archives of Boeotian ТЬе­
bes, Kadmos 9, 1 970, 1 70-1 72; А. В а r t о п е k (3), Rele­
vance of the Linear В Linguistic Phenomena for the
Classification of Mycenaean, Minos 1 2, 1 97 1 , 329-345 ;
С. С а m е r а, La quistione [sic ! ] деl digamma nel greco

1 94
miceneo, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 23-1 3 8 ; Ј. С h а d w i с kI Ј.
Т . К i l l е п/Ј. Р . O l i v i e r , ТЬе Кnossos Tablets. Fourth
-

edition, Cambridge 1 97 1 ; А. Н е u Ь е с k (3), Sy llаЫс r in

Мусепаеan Greek?, Minos 1 2, 1 97 1 , 5 5-79; St. Н i 1 1 е rl
о. Р а п а g 1, Linear В : Fortschritte und Forschungs­
stand. Ein F orschungsbericht, Saeculum 22, 1 97 1 ,
1 23 - 1 94; W. М е r 1 i п g е п, Linear В (und А). III. Ве­
ri cht, AAHG 24, 1 97 1 , 1 -34; М. Х i r о у а п п i, Some
SJPelling Variations in the Linear В Tablets, рЬН. Diss.
University ofWisconsin 1 972; Е. L. В е п п е t t, Jr./ Ј . Р.-

0 1 i v i е r, The Pylos Tablets Transcribed. 1, Roma 1 973 ;

А. S а с с о п i ( 1 ), Corpus delle iscrizioni vascolari in
liJl1eare В, Roma 1 974; А. S а с с о п i (2), Corpus delle is­
crizioni in lineare В di Micene, Roma 1 974; Th. G. S py ­
r co p o u l o s (2)1 Ј . C h a d w i c k , The Thebes Tablets 11,
S,alamanca 1 975

Iz
» Mikenskim dijalektom« grckog jezika kon­
v,encionalno se naziva - u skladu sa arheoloskim
o:znacavanjem perioda »mikenske kulture« - jezik
tekstova koji su zabelezni linearnim В pismom (о
nj emu ир. gore II) па vise hiljada glinenih plocica
(odnosno njihovih fragmenata) u obliku palmovog
Шса ili stranica knjige, te па pecatima i vazama.
Takve ploCice sacuvale su se sasvim slucajno, usled
velikog pozara, i to cak ne preteZno u Mikeni, nego
najvecim delom upravo па drugim mestima. Grcki
karakter ovih tekstova prvi su dokazali Ventris i
C edvik (Ventris/Chadwick ( 1 » . 8 to se tice nala­
z ista, preko 4000 glinenih plocica, vecinom frag­
mentarno ocuvanih, potice iz palate u Кnosu па

1 95
Кritu; daleko preko 1 000, i to и celini »potpunijih«
tablica, nadeno је и palati и Pi1u, na jugozapadu Ре­
loponeza; preko 80 nj ih otkriveno је и razlicitim
zgradama и Mikeni а, pored nekoliko iz Tirinta, vise
desetina plocica potice iz novij ih nalaza и ТеЫ
(ир. izvestaje о nalazima i nj ihova izdanja и Chad­
wick, Spyropoulos ( 1 ) i (2)). Danas su merodavna
sledeca izdanja ovih plocica: za Кnos (navodi se kao
»KN«) Chadwickl Ki11enl 01ivier, za Pil (»РУ«)
BennettlOlivier i za Mikenu (»му«) Olivier ( 1 ) i
Sacconi (2). U njima su и obzir uzeta i mnogobrojna
»ponovna spajanja« (tzv. »joins«) fragmenata ranije
jedinstvenih glinenih ploCica. Oblik tablica odgo­
vara i1i раlmоуоm Шси i1i »stranicama knj ige«;
tekstovi su vecinom vrl0 kratki i cesto nepo!puni,
naj du.zi dostiZu оЫm od oko 20 do 25 redova. Sto se
tice vremena nj ihovog nastanka, nalazi iz kopnenih
naselja datuju se bez izuzetka и »mikenski III В« ре­
riod, negde па prelazu iz ХIII и ХII vek; za razliku
od njih, tablice iz Кnosa Ы, prema tradicionalnom
shvatanju, spadale и »kasnominojski II« period, od­
nosno и drugu polovinu ХУ veka, te Ы od onih
prvih Ыlе oko dva veka starije. Medutim, оуај pro­
Ыеm је danas potpuno kontroverzan (ир. Palmerl
Boardman), otkada је Palmer posumnjao и knosku
stratigrafiju i pokusao da, па osnovu ostalih, kasnije
datuje i tamosnje nalaze па linearu В. Ispisane vaze,
koje gotovo bez izuzetka spadaju и ХIII vek pre Hr.,
pronadene su и ТеЫ, Orhomenu, Kreusi, Eleusini,
Тirintu, Mikeni i па Кritu. Те tekstove оЬјауi1i su
Raison i Sacconi ( 1 ). Dok natpisi па vazama uopste

1 96
sadrze gotovo saтo imena, sadrzaj tckNtova 1 1 1 1 p,1 1
nenim tablicaтa tematski je vrlo ogral1i�cl1 1 N l tЋ' О
tipan: radi se о zabeleskaтa nalik па POp i N C I,а
potrebe arhiva i uprave, kao sto su inventari (ortl(ta
svih vrsta), knjizenja (poseda itd.) i slicno; sve и svc­
ти, informacije koje пат tablice рмаји su kako
sadrzinski tako i jezicki vrlo jednostrane. Izgleda da
и to vreme pismo nije korisceno и literame svrhe и
pravom smislu.
Uobicajeni nacin navodenja mikenskih teksto­
уа belezi jedan za drugim najpre nalaziste (ир. gore;
majuskulom), zatim klasu kojoj tablica pripada (ug­
lavnom па osnovu oznaka za reci koje оуа sadrzi; oz­
пасауа se kombinacijom majuskula-minuskula [»Аа«
itd.]) i, najzad, serijski broj : па pr. РУ Та 64 1 pred­
stavlja опи сиуепи, tzv. »Plocicu od tri stope«, koja
је 1 953 . obezbedila prvi naknadni dokaz za isprav­
nost Ventrisovog desifrovanja lineamog В pisma
(ир. gore 11).

Is
Mikenski se уес i hronoloski (ир. Iz) nalazi па
јеdnој drugoj ravni и odnosu па ostale dijalekte и се­
lini: Ventrisovo desifrovanje lineara В i sledstveno
otkrivanje mikenskog dijalekta pomerili su pocetak
pismene potvrdenosti grckog jezika za oko pola mi­
lenijuma unazad. Уес i to је dovoljan razlog sto se
mikenski пе moze neposredno porediti sa drugim di­
jalektima: vremenski razmak izmedu iscezavanja
mikenskih izvora i ројауе najstarijih natpisa pisanih
alfabetom duzi је nego опај protekao otada do pro-

1 97
 dora prvih uticaja kojne па lokalne dijalekte. Glavna
karakteristika ovog narecja, nj egova izrazita starina,
и skladu је sa vremenom predaje. Оnа se najj asnije
oCituje и ocuvanju poj ava dokиcivih inace jedino
istorij sko-uporednom metodom [ир. О 4, 6, 7 i
Risch ( 1 )] .
Odnos mikenskog prema kasnijim dijalektima
iz razlicitih razloga ni do danas ј08 nij e j ednoznacno
razja8nj en: treba ga, istina, izvesno odvoj iti od dor­
skih i severozapadnogrckih narecja (ир. О 8) i prido­
dati ga ostalim, »pred-dorskim« dij alektima, kao 8to
se moglo а limine ocekivati iz istorijskih razloga.
Tradicionalno utvrdeni dijalektol08ki kriterijumi za
klasifikaciju cesto nе dozvoljavaju nedvosmislene
konstatacije, zato 8to је, najpre, korpus ogranicenog
оЫmа, а mnogi presudni oblici nisu zabelezeni i
zato 8to, s druge strane, (suvi8e neprecizna) ortogra­
fija donekle zamagljuje pojedine pojave. Kada se uz
to uzme u obzir i vremenska distanca (ир. gore) i
promene do koj ih је и meduvremenu moglo doci и
ostalim dijalektima, onda se jedino moze reci da је
mikenski najblizi arkadskom i kiparskom, odnosno
njihovim predstupnj evima ili nj ihovom zaj ednic­
kom predstupnju. Podudaranja sa ovim dij alektima
. veCinom ukUucuju i jonski i aticki (ир. О 3, 8), od­
nosno eolski (ир. О 2, 1 8) i samo su и malom broju
slucajeva, kao 8to su О 13, 1 9, »iskljucive izoglose«.
U svakom slucaju, mikenski nije neposredni pret­
hodnik nijednog od dijalekata 1 veka, buduci da su
razlicite osobenosti svoj stvene samo nјеmи (ир. 0 2
[imenice srednjeg roda tipa *арџ.о], 8 [*thi > /si/]).

1 98
 Mnogo se raspravljal0 о jezickom karakteru
mikenskog dij alekta, buduci da je upadU ivo kako su
razlike medu narecjima pojedinih nalazista izuzetno
mаlе (to је takode dalo povoda i za pokusaj »ujed­
nacavanja« datovanja: ир. Iz). Sve и svemu, jezik je
и Knosu isti kao и Pi1u i Mikeni, а ono sto se razliku­
је (ир. О 2 [ре-то : ре-та] , 1 о, 1 7), moze se pripisa­
ti idiolektu odredenog pisara. Takvi »dubleti« [о
tome ир. pre svih Bartonek ( 1 ), Risch (2)] ne mogu
se, naime, tacno »razvrstati« па kritske, pi1ske itd.
varijante. Zbog toga svakako valja pretpostaviti da
је па celokupnom podrucju vladala jedinstvena
»j ezicka norma« [Risch (2), 1 56 : »mycenien nor­
mаl«] . То znaci da mikenski nije nekakav »mesoviti
dijalekat«, vec zajednicki jezik administracije, »ko­
ji se zasnivao па jednom odredenom dij alektu i и
svim centrima mikenske kulture Ыо pri1icno је­
dinstveno upotrebljavan« (Hoffinann/Scherer 27).
Imајисј to и vidu, lako је razumeti zasto је dijalekat
nestao sa gasenj em mikenske kulture i nije ostavio
neposrednog naslednika. Poznavanje pisma upotre­
bljavanog jedino и administrativne svrhe izgubil0
se onda kada је propala suverenost poj edinih »mј­
kenskih« centara, а sa nj ima i nj ihove drzavne
uprave.

о
1 . *а se cuva: da-тоЉd Ј!Щ = 6fi' J! ot;, та­
-tеlЈ!d tЕ р = Ј!* ТЈР, do-е-гаЉОЕлd = 60VЛТЈ (ир. br.
4) passim;

1 99
 2. *71'} , 1Ј > О (retko а) i *!" > op/po (delom .il )�
uvek Ir/ prema Hojbeku [Heubeck (3)] i dr.) kao \1
arkadskom, kiparskom i eolskim narecj ima: de-ko<
-tоЉЕКОtoС; РУ Сп 600, 2 6Екатос; »DecimU1l«,
=

pe-mо/аЛЕР!!О (РУ, pored toga pe-mаlаЛЕр!!а K N ,

РУ) алер!!а passim, а-mољ.р!!о КN S g 1 8 1 1 , 5
= =

ар!!а, а-mо-tаљ.р!!ота ар!!ата, e-ne-wo-/�vf.­

=

Fo- ЕУУЕа passim; to-ре-zаIТОРЛЕ�а = траЛЕ�П,

=

qe-tо-rо-lfC! про- (ир. br. 7) тпра- passim itd.;

=

3 . LEPOC; kao и arkadskom, kiparskom, jonskOln,

atickom: ije-rо/LјЕро- LEp6C;, i-je-re-u, i-е-rе-ulLје­
=

рЕЩ (ир. br. 5) LEPEUC;, i-је-rе-јаlLјЕрELа LЕРЕШ

= =

passim;
4. kontrakcija vokala kao posledica hijata о о!;
uvek) se пе j avlja: do-е-rо/БОЕАОС;, do-е-rа/БОЕАБ.
(ир. br. 1 ) = 60V AOC;, БОUАТ), e-е-siIЕЕvаL Etat, =

ko-tо-nо-о-kо/ктOLVООХОС; (ир. br. 1 7) = * КТOL­

VOVXOC;, a-pi-me-de-of А!!фL!!Е6ЕОС; -!!�6оuС; pas­
=

sim; pre svega infinitiv tematskih glagola па *-ЕЕУ:

e-kе-еIЕХЕЕv РУ ЕЬ 297, 1 .2, Ер 704, 5.6 = ЕХНУ,
a-nа-ke-еtavаУЕЕV РУ Aq 2 1 8, 1 avaYELv itd. ;
=

5 . prelazni glas ј , у izmedu L, u i vokala kao u

kiparskom i pamfilskom, аН пе bez izuzetka: i-je-ro,
i-je-re-u (pored i-e-re-u РУ Еп 74, 1 6; 659, 4),
i-je-re-ja (ир. br. 3), po-ti-ni-јаIЛОТVLја = л6тvш
passim, a-re-ku-tu-ru-wofААЕlCтрuwб v РУ An 654,
8; Es 650, 2 'AAEICTPUWV itd. ;
=

6. *у se cuva и svim pozicijama (ир. naj skorije

Camera): wa-tulFаатu &aTu, wa-nа-kаlFаvа�
= =

&ya�, we-tоIFпос; = ЕТОС;, e-ra-wo, e-rаз-wо!ЕА<XL-

200
'''ОУ Ёл.а.LOV, di-wе/дLFЕL (ир. br. 1 0) dat. јеиl1.
= =

�LL, de-ki-si-wО/дЕ�LFоr:; bE�L6r:;, kO-WО/ICОрFоr:;,

=

ko-wа/lCорFd =1C6por:;, 1C6рТ] passim, ke-se-nu­

-wо�ЕvFor:; �EYOC; ру Сп 286, 1 itd. ;
=

7. labiovelari * Јс-! , l!! , l!! h, za razliku od kasnijeg

grckog (gde su delom presli и labU ale, а delom и
dentale i velare), и mikenskom se jos uvek сиуаји
kao takvi i beleze vlastitim znakovnim nizom qa, qe,
qi, qo: -qe/-Jc-!E -tЕ »i«, qe-to-ro-/Jc-!Etpo- (ир. br.
=

2), e-qе-tа/ЕЈс-!Еtd r:; dor. E1tEtd r:;, а-tо-ро-qољ.рtо­

=

лоЈс-!ос; aptoK61tor:;, qo-u-ko-ro/ l!! о 'Uкол.оr:;

= =

�о'Uк6л.or:; itd. ;
8. tL > OL kao и arkadskom, kiparskom, jonskom,
atickom i lezbljanskom: liспј nastavci з . lica jedn. i
з . liса mп., kao pa-si/фd ОL ру Ер 704, 5 фТ]ОL, =

e-ko-si/*EXOVOL (ир. br. 20) EXO'UOL passim; а-ри­

=

-dо-siЈа1t'UЬоОLr:; a1t6booLr:;, pe-ru-si-nu-wo/ ЛЕ­

=

p'UoLvFor:; (ир. br. 5) 1tEP'UOLV6r:; passim itd. U

=

јmепјmа naroda, kao i drugde ponekad, *thi > OL:

ko-ri-si-јо/КорLVОLor:; KOPLV8LOr:; (za razliku od
=

ko-ri-to/ K6pLV8or:;), za-ku-si-јо/Zа.к'UvоLOr:; Za.­ =

Kuv8LOr:; itd. ;
9. gen. jedn. o-osnova па -о-јо/-оLO kao (и ери
ј) delimicno и tesalskom: te-o-jo/ 8юLO 8ЕО" pas­ =

sim, do-е-rо-јОЉОЕл.оLO ьоuл.О'U KN С 9 1 2 v 1 ,

=

ku-ru-so-jo/XP'UOOLO XPuoo'U ру Ае з оз , 2;
=

1 0. dat. jedn. III deklinacije па -е/-н: di-wе/ДL­

FH дLL, ро-mе-nе/1tОLI.I.ЕVН 1tOLI.I.EVL, po-sе-dа­
= =

-о-nе/ПоонЬа.оvн ПООНЬWVL, ka-ru-kе/lCd р'U­

=

ICн KtlP'UKL, wa-nа-kа-tеlFа.vа.КtН a.Va.KtL itd.

= =

20 1
 passim. Pored toga, и Pi1u i Mikeni samo и poj edi­
пјт slucajevima, pre svega kod sigmatskih osnova,
па -i/-L: e-u-mе-dе-i/ЕuЈА.Е ЬЕ·С = EUJA.�bEL РУ F r
1 1 84, 2; we-tе-i-wе-tе-ilFпЕ"С FEtE"C *EtEL EtEL РУ
=

Es 644, 1 - 1 3 ; аН takode i po-sе-dа-о-ni/ПООELЬа.о­

VL = ПООELЬWVL РУ Un 7 1 8, 1 ;
1 1 . instr. тп. и 1 i III deklinacUi па -рil-фL (za
sintaksu ир. Ilievski 1 04-1 1 6): a-ni-ја-рilб. VL6. ФL
раssiт, ро-рilЛО(Ь)фL РУ Та 642, 3 itd.;
12. broj *ЕЈА.- » 1 « = ЕУ- и е-те po-dеlEЈА.ЕL ло­
Ьн = Еу\. лоЫ РУ Та 64 1 , 1 ; e-mе-dеlEЈА.EL-ЬЕ = Еу\.
ЬЕ РУ ЕЬ 495, 1 ; Ер 6 1 3 , 2;
13. glagolski nastavak и 3 . licu jedn. i тп. те­
dija -tоl-tОL, odnosno -tоl-vtОL, kao и arkadskom i
kiparskom: e-u-kе-tо-qеIЕUХЕtоL-f(!Е = ЕUХПa.L РУ
ЕЬ 297, 1 ; Ер 704, 5; e-sо-tоIЕО(О)оvtОL (?) =

fOOOVta.L KN Ат 600.а, 60 1 .а;

14. particip и zenskom rodu па -a-sal-a.ooa. kao
и arkadskom i delimicno dorskim narecjima: а-ре­
-а-sаљ.люооа. = алоu оо. КN Ар 6 1 8, 1 ;
1 5 . patronimski pridev па -LO- kao и eolskim
narecj ima: e-te-wo-ke-re-we-i-jol 'Е't'ЕFок:л.ЕFЕ­
·Сос; РУ Ап 654, 8d. ; Aq 64, 1 5 = 'Е't'ЕОК:л.�LOС;,
ku-гu-те-ni-јоlкл.UЈА.ЕVLOС; (?) KN Da 1 1 7 3 , 2
itd.;
1 6. * ПООELЬ6. б v ПООELЬWV kao u j onskom,
=

atickom: po-sе-dа-оIПООЕLЬ6. Б V, gen. po-se-da-o­

-nоIПООELЬ6. 0VОС;, dat. po-se-da-o-nel-o-ni (ир. br.
1 0) passim;

202
 1 7. * lCtoLvd »parcela ili sl.« kao и govoru Ro­
(Ја: ko-to-na (ру), ko-to-i-na (KN) i srodne reCi pas­
sina;
1 8. predlozi : а-рuљ.лu kao и arkadskom, ki­
parskom i eolskim narecjima; ku-sul suv kao и atic­
kom i ЛЕба (pored toga i !1Eta) kao и eolskim
dij alektima: pe-tj q. wa-tul ЛЕба Faotu !1п<l aotu
=

КN y 1 1 4.Ь;
1 9. рrеdl0gро-silлооt KN passim odgovara ar­
kadsko-kiparskom ЛЩ;;
20. и pogledu nekih vamih osobina mikenski se
ne moze tacno svrstati zbog svog nepreciznog
naCina pisanja: tako, npr., mora ostati otvoreno (Ьа8
kao i и kiparskom : uр. IV 1 3 О 22) kako se и mi­
kenskom realizova1a prvobitna grupa * ns: e-ko-si (uр.
br. 8) ЕХОУOL, E xo o t ili EXOOt, ak. mn. si-a2-ro ру
=

Сп 608, 1 = оюл.оv�, ою л.о � ili оюл.щ? То 8to

mnogi prednost daju varijanti -yo-I-y� posledica је
notome arhaicnosti mikenskog dijalekta (uр. Is).

203
 v
GRUPISANJE DIJALEКATA

1 . Glavne skupine
Е. R i s с Ь, Il problema dell' unita linguistica greca,
Le »Protolingue«. Atti deI IV Convegno intemazionale di
Iinguisti, Milano 1 965, 9 1 - 1 09; Ј. В. Н а i п s w о r t h,
Greek Views of Greek Dialectology, TPS 1 967, 62-76;
B ar t o n e k

Bavljenje grckim dijalektima seze jos u anticko

doba. Као sto је vec ranije receno (odeljak Ш 1 ),
modemo istrazivanje па ovom podrucju otpocelo је
upravo polemikom sa tim antickim ucenjima, ро ko­
jima treba razlikovati cetiri dijalekta (docniji autori
povremeno kao peti dodaju kojnu!). Nas glavni iz­
vor za to shvatanje је јеdnо mesto kod Strabona (8,
1 , 2; ир. i 1 4, 5, 26), koje је Hejnsvort (Hainsworth
67) opisao kao »najsistematicniji dijalektoloski ode�
ljak koji potice iz antike«. Тamо se razlikuju Ъx�,
'Ate L�, �<.t)pL�, АtоЛL�, sto је svakako uslovljeno
igrom slucaja kojom su ovi dijalekti usli u knjizevnu

204
 upotrebu. Medutim, u isto vreme se j onski i (stariji)
aticki (pre poj ave kojne) ponovo izjednacavaju (ро-
8tO su se Jonj ani u Ма1и Aziju doselili iz Atike), а u
skladu sa tim, iz sistemskih razloga, i dorski i eolski,
koj i Ы se kod razlicitih plemena Ыli vise ili manj e
izmesali (Strabon ovde ima u vidu ono 8tO nikako ne
sme biti zaboravljeno, etnograf�u Grcke). Da su рој­
movi j onski, dorski itd. apstrakcij e i da ove glavne
dijalekatske grupe ukljucuju mnogo veci broj роје­
dinacnih narecj a anticke stvamosti, mora se zaklju­
Citi iz dugog niza svedocanstava. Neka ovde kao
primer bude pomenuto samo ono Herodotovo о ceti­
ri podgrupe j onskog dijalekta (ир. IV 1 5 Is). Stalno
rastuca masa epigrafskih izvora omogucava nam da­
nas da sve jasnij e raspoznajemo veci broj dijalekata,
odnosno poddij alekata, i modernoj grckoj dij a­
lektologiji time postavUa zadatak da razvrsta ovo
mn08tvo lokalnih narecja u skladu sa njihovim uza­
jamnim vezama i tacno rasvetli njihov odnos prema
»osvestanoj« podeli naj onski, dorski i eolski. 1 Hejn­
svort ј е, naime, krajnje ostro zahtevao da onaj ko sa­
gledava temeljne zablude i slabosti anticke grcke
dijalektologij e, mora takode uvideti da ovi tradicio­
nalni pojmovi »nemaju vrednost temeljnih pretpo­
stavki, osim ak:o se mogu restituisati па lingvistickoj
osnovi« (Hainsworth 76, ир. Risch 95d.).
Da ЫЬ, kao sto se ovim traZi1o, iz osnova omogu­
cio »novi pocetak«, ја sam u svom »Uvodu« krenuo
od opisa poj edinacnih narecja, dakle od potvrdene
dijalekatske raznovrsnosti, а ne od nekog odredenog
sistema podele u koj i su pojedini dij alekti morali

205
unapred biti иklopljeni. Medutim, i ovde su prilikom
prakticnog izvodenja postavlj ene granice, buduci da
se svako i najmanj e raspoznatljivo lokalno narecj e
nije moglo posebno razmatrati, а d a s e time u potpu­
nosti ne »razrusi« иkиpno izlaganje. Pokиsao sam da
u tome nadem neki srednji put i zato sam, pred ТumЬ­
-КikеrsоvоmlТumb-S еrеrоvоm klasi:fikacijom па
devet glavnih sa иkиpno 26 pododeUaka, odnosno
Behtelovom па 29 zasebnih poglavU a, prednost dao
podeli па »samo« 1 7 ravnopravnih celina. Уес pri ta­
kvoj podeli neki ocito medusobno povezani dij alekti
morali su biti objedinjeni, kao u slucaju j onskog ili
severozapadnogrckog, onih narecj a izmedu Epira,
Lokride i Fokide, koj a se nizom osobenosti j asno
izdvajaju od svih drugih dij alekata (ир. lУ 1 Is), ра i
od dorskih - сјте se neadekvatnim pokazuj e ranij e
shvatanje koje dijalekte grckog severozapada ubraja
u dorske.

Е. B o i s a c q , Les dialectes doriens. Phonetique et

morphologie, These de Bruxel1es, Paris/Liege 1 891 ;
T h um b l K i e c k e rs 69-77, 3 1 5-32 1 ; М. L. C h e l i , Са­
rattere dei dialetti dorici, ASNP 29, 1 960, 1 5-44; B ar t o ­
n e k 87-95 .

Oko toga sta predstavlj a jezgro dorskog dijale­

katskog podrucja, »dorski u uzem smislu«, ne moze
biti sumnj e: to su narecja celokиpnog juZnog i istoc­
nog Peloponeza, susednih oblasti u Saronskom za­
livu i odatle kolonizovanih ostrva u јuZnот Egeju,
od Mela do Roda (zaj edno sa njihovim kolonijama) i
Кrita. Na svim tim mestima Dorci su prevladali nad

206
starijim, ali уе6 grckim lokalnim stanovnistvom. Ро
ugledu па Bartonj eka, mnostvo tamosnjih dijalekata
ovde ј е okupljeno u pet grupa: saronsku, zapadnoar­
golidsku, ostrvsko-dorsku, kritsku i lakonsko-me­
sensku (ир. IV 2-6). Sva оуа narecja zajedno imaju
prvenstveno slede6e karakteristike, mada se па njih
ne ogranicavaju: 1 . *а ostaje nepromenjeno kao <Х ,
koje se inace najduze odrzal0 u borbi protiv nadiru6e
kojne; 2 . F se сиуа passim, delom i do 11 veka pre
Hr. ; 3 . Ер > ар (ир. IV 2 0 1 , IV 6 0 1 ); 4. tL se сиуа
nepromenjeno passim - narocito br. 1 , 2 i 4 daju
dorskom vrl0 arhaicno obelezje; 5. nom. mn. clana
tO L OL passim (ир., medutim, IV 5 0 1 4 ) ; 6 . licni
=

nastavak l . lica mn. - �.Щ; (ир. IV 2 0 1 1 , IV 4 0 1 0 i

passim) : najupadljivUe obelezje dorskog dijalekta
uopste; 7. tzv. »dorski futur« па -О'ю- passim; 8. -�­
u futuru i aoristu glagola па -�ы passim; 9. apokopa
zavrsnog vokala kod predloga ау6., :тюр6., Kat6.,
ЛОtL. Arens (ир. 11 1) је izvrsio unutrasnju podelu
dorskog dijalekatskog podrucja па Doris severior i
Doris тitior - »strogo-dorski« bili Ы lakonski (za­
jedno sa narecjima odatle proisteklih kolonija), те­
senski, kritiski i kirenski, а » umereno-dorski« svi
ostali dijalekti - prema gt:nitivskim oblicima 'LЛЛW,
odnosno '(ЛЛО'U, opstije uzev, prema ё/О kao proiz­
vodima naknadnog duzenja i kontrakcije vokala.
Docnija dijalektologija pridavala је Arensovoj ро­
deli manji znacaj (ир. Thumb/Кieckers 3 1 5-32 1 ), а
tek ји ј е nedavno Bartonjek (Bartonek 96-1 23),
znatno је modifikuju6i, rehabilitovao. Slicno kao i

207
narecj a obuhvacena nazivom severozapadnogrcki,
dorskim dij alektima priblizava se i elidski sa izve­
snim posebnim razvojima (*ё > [re] = А: ир. ЈУ 8 О
2) kao i samo u obrisima raspoznatljivi ahaj ski. Ви­
duci da imaju vise zajednickih osobina nego poj edi­
nacnih razlika, svi ovi dij alekti tesnj e su povezani u
jednu veliku grupu, koja se, saglasno svom preisto­
rij skom polozaju, oznacava kao zapadnogrcka.

w. Р о r z i g, Sprachgeographische Untersuchungen
zu den altgriechischen Dialekten, IF 6 1 , 1 954, 1 47-1 69
(и sklopu toga 1 49- 1 5 5 : 1 . Тhessalisch und Кleinasia­
tisch-.A olisch); Т h u m b/S с h е r е r 1 -5 ; G. R е s t е I 1 i,
La posizione dell' eolico dell' Asia Minore (lesbico) е del
tessalico rispetto all 'antico еоНсо, Аеvum 37, 1 963,
3 83-3 89; Р. W а t h е 1 е t, Les traits eoliens dans la langue
de l ' ерорее grecque, Roma 1 970.

Drevni autori nisu se mogli sloziti oko toga sta

sve spada u eolski dijalekat; u svakom slucaju, nji­
Ьоуа svedocanstva se znatno razlikuju u pogledu
оЫта ројта »eolski«. Jedino sto nije sporno j este
da eolskom pripada dijalekat ostrva Lezba, а to za
anticke gramaticare primarno znaci: j ezik lezblj an­
ske lirike. Medutim, cijenica je da lezbljanski poka­
zuje niz karakteristicnih podudarnosti sa beotskim i
tesalskim narecjem, tacinj e sa osnovicom ta dva ш­
jalekta, па kojoj se, pre svega u beotskom, аН i u пе­
kim oblastima Tesalije, oCituje snaZan zapadnogrcki
uticaj (ир. ЈУ 9 Is, ЈУ 1 0 Is). Prema opstem shvata­
пји, оуа trij ada moze se objediniti u eolsku dijale-

208
katsku grupu (slika se donekle usloZnjava kada im
se dodaju i eolizmi epskogjezika [ир. pre svega Wa­
thelet]). Njihove zajednicke odlike su: 1 . о umesto а
pre svega па mestu nekada1lnjih ie. »slogotvomih«
nazala/likvida, ali i и drugim slucajevima (а > о
ispred nazala): passim; 2. labiovelari ispred *е> la­
bijali passim (ир. IV 9 О 7, IY 1 0 О 8, IY 1 1 0 6); 3 .
»eolski« dat. mn. п а -ЕаШ и III deklinaciji passim; 4.
particip perfekta aktiva па -ovt- passim (ир. IY 9 О
1 7, IY 1 0 0 1 9, IV 1 1 О 1 4); 5 . patronimski pridev
па -LO- umesto genitiva ocevog imena passim. Pojave
и lezbljanskom dijalektu delom imaju ekvivalent i sa­
то и beotskom ili samo и tesalskom (razvoj grupe
nazal/likvida + *slj > geminate и lezbljanskom i te­
salskom za razliku od »zapadnogrckog« naknadnog
duzenja и beotskom; gradivni pridevi и lezbljanskom
i tesalskom па -LO� umesto па -EO�) ili, cak, ni и jed­
nom od ovih dijalekata. U ove slucaj eve, kada se lez­
bljanski razlikиje kako od beotskog tako i od tesalskog
(ир. pre svega Porzig 1 49-1 5 5), spada pre svega lez­
bljansko at spram beotskog i tesalskog tt: da 1i se ov­
de radi о zapadnogrckom uticaju па beotski i tesalski
i, prema tome, »pra-eolskom« at ili је pre и pitanju
jonski uticaj па lezbljanski, 1Ito »pra-eolskim« cini
tt? Kada se ima и vidu znacaj upravo ovog 1Iiboleta4

4 Hebrejski »klas«; znak raspoznavanja Galadita (»Ijudi

od Galada«), роmоси kojeg su, zbog drugaCijeg izgovora (s
umesto s), prepoznavali lefremite (»Ijude iz рlеmепа Jefremo­
va«) i иЫјаli ih (Knjiga sudija 1 2 , 5d.); zatim i opstije znасепје
»znak raspoznavanja, signal, lozinka« i sl.

1 4 Uvod u grfke dijalckte 209

OL/tL za klasifikaciju grckih dti alekata и celini, onda
prosudivanj e о ovim unutareolskim razi1azenjima
dobija opstiji znacaj : centralno pitanje za podelu di­
jalekata, od kojeg sve dalje zavisi, strogo formulisa­
по glasi10 Ы: da 1i lezbljanski i1i pak tesalski (i beotski)
odslikava »cistij i«, ravi eolski?
RI
T h um b / S c h e r e r 1 94-1 97; Е. R i s с Ь, Das At1i­
sche im Rahmen der griechischen Dia1ekte, МИ 2 1 , 1 9М,
1-1 4; И о ffm ап п/ S с h е r е r 37-40; А. B ar t o n e k , At­
tic-Ionic Dia1ects Reclassified, SFFВU Е 15, 1 970, 1 49-1 57.

Уес su stari uvidali veze lzmedu jonskog i atic­

kog dijalekta, koj i su ustvari bili j edno, naime j edan
jedinstvenijonsko-aticki (ир. pre svega Strabon 8, 1 ,
2). Oni su to povezivali sa tzv. »jonskom seobom«
sa grckog kopna па ostrva i maloazij skи оЬаlи. Da i
pored svih razlika и poj edinostima (koje и izvesnom
smislu atickom pribavljaju posebno mesto), izmedu
jonskog i atickog (Ris [Risch 1 ] se poigravao ро.­
mоm »kopneni j onski«) postoji bliska srodnost ро­
kazиju narocito neke пјЉоуе zaj ednicke osobine : ] .
*а > ТЈ sa izиzetkom tzv. »0: purum« и atickom (ир.
IV 1 5 О 2, IV 1 6 О 2): nesumnjivo najupadlj ivije
obelezje; 2. metateza kvantiteta ТЈа > Е а, О: о/ТЈО >
ЕОО i sledstveno tome ројауа tzv. »aticke deklinacJ­
ј е« (ир. IV 1 5 0 4, 1 2 ; IV 1 6 0 4, 1 4); 3 . rani gubitak
*!! (ир. IV 1 5 0 5); 4. zavrsetak 3 . liса mп. aorista
-оау kod nesigmatskih aorista (ир. IV 1 6 О 1 5); 5 .
prosireni oblici и mnozini liспЉ zamenica �!lЕЩ,
V!lШ<; itd. umesto * <'i !lE, * ,} !lE; 6. nepostojanje ap<r

210
kope zavrsnog vokala kod predloga (uр. IV 1 5 О 1 7).
Tradicionalnu deobu ove grupe, koja etnicki tennin
»jonski« suprotstavlja geografskom »aticki«, Bar­
tonj ekje nedavno podvrgao kritici: оп narecju ЕuЬе­
је priznaje poseban prelazni polozaj izmedu atickog
i (ostatka) jonskog i tako до izvesne mere odustaje
од izolovane pozicije atickog unutar cele grupe.

w. р о r z i g, Sprachgeographische Uotersuchungeo
zu део altgriechischeo Dialekteo, IF 6 1 , 1 954, 1 47-1 69
(и sk10pu toga 1 5 6-1 64: 2. Arkadisch-Kyprisch und 10-
oisch-Attisch); А. S t е i о е r, Studi sull' arcadico-ciprio,
RIL 88, 1 955, 325-359; Т h и m bIS с h е r е r 1 1 0д.; А.
М о r р и r g о D а v i е s, Тhe Treatmeot of *!" and *Ј io
Mycenaean and Arcado-Cyprian, Atti е Memorie del 1 о
Congresso Internazionale di Micenologia. 11. Roma 1 968,
79 1 -8 1 4; А. М o r e s с h i п i Q u а t t о r d i о, Coosidera­
ziooi sиll'arcadico-cipriota, SSL 1 0, 1 970, 1 3 8-1 64.

U antickoj podeli dijalekata nij e bila adekvatno

razmatrana arkadsko-kiparska grupa, buduci da su
ta dva dijalekta, arkadski и centralnom Peloponezu i
kiparski па udalj enom ostrvu Кipru, drevnim gra­
maticarima ocito bila manje-vise nepoznata, posto
nisu imala literamu primenu. Bliska srodnost ova
dva narecja nalazi potporu и drevnom predanju о
doselj avanju kiparskih Grka sa Peloponeza. I pored
svih razlika иzrokovanih potpuno drugaCij im okrи­
zenjima и istorij sko доЬа, povezanost arkadskog i
kiparskog ogleda se preteZno и sledeCim osobenim
zajednickim odlikama: 1 . *!" > ор (uр., medutim,
Morpurgo Davies); 2. Е > L ispred nazala passim; 3 .

21 1
 -о > -'U passim, npr. u predlogu ал'U i glagolskom
nastavkи -t'U (ир. IV 1 2 О 4, IV 1 3 0 6); 4. asibilaci­
ја labiovelara ispred palatalnih vokala (ир. IV 1 2 О
7, IV 1 3 О 8); 5 . јтепјсе па -EU<; > -1]<;/-Е <; (ир. IV
1 2 О 1 4, IV 1 3 О 1 5); 6. pokazna zamenica OY'U; 7.
liспј nastavak 3 . lica jedn. medij a -tOL (ир. IV 12 О
1 6, IV 1 3 0 1 7); 8. predlozi ауа > ОУ, ло<; = лр6<;
passim; 9. veznik ка<; = KCJ.L. Оуој (izvomo ре­
loponeskoj) grupi upadljivo је blizak i mikenski di­
jalekat, сјје prikljucivanje ostalim narecjima (ир. u
pojedinostima u poglavlju V 2) stvara poteskoce
preteZno уес iz hronoloskih razloga. Medutim, nije
izvesno u kolikoj se meri јо!; u II yekи pre Hr. Ыо
razvio samostalni arkadsko-kiparski. Prema пајпо­
ујјјт istraZivanj ima, pre svih Porciha, оуа grupa i
j onsko-aticka u to vreme su ј о!; uvek cinile j edin­
stveno ()}istocnogrcko«) dijalekatsko podrucje.

Samo па osnovu poredenja u istorijsko doba аи­

tenticno posvedocenih lokalnih narecja valja, dakle,
- а о tome danas postoj i gotovo j ednodusna sagla­
snost - razlikovati иkирпо cetiri glavne grupe:
1 . dorski ; zaj edno sa bliskim dij alektima se­
verozapadnogrckim, elidskim i ahajskim: zapadno­
grcki;
2. eolski (sa lezbljanskim, tesalskim, beotskim);
3 . jonsko-aticki;
4. arkadsko-kiparski.
Pritom u obzir nisu иzeti prostorno sasvim iz­
dvojeni pamfilski (ир. gore IV 1 4), koji ispoljava
upadljivo siroko rasporostranjene veze sa ostalim di-

212
jalektima, baS kao ni mikenski (ир. gore ЈУ 1 7), koj i
ј е zbog svoje bitno уесе starine v r e m e n s k i izolo­
van, te zbog toga и izvesnom smislu »neuporediv«.
Iz ovoga se jasno vidi da su bliskije povezani di­
jalekti prostomo cesto vrlo udalj eni (kada Ы susedni
dij alekti uvek bili i medusobno naj srodniji, onda Ы
skoro svaka diskusija postala izlisna) i da se уаlја ra­
spitivati za razloge »rascepkanosti« srodnih i prvo­
bitno manje ili vise jedinstvenih dija1ekata (ekstremni
slucaj : arkadski/kiparski). Pritom anticka, delom lе­
gendama predanj a о istorij i plemena (о seobama,
osnivanju kolonija itd.), odnosno njihovo istorij sko
jezgro, ponekad daju prve smemice za moguce od­
govore.

2. Opsta slika: obrazovanje dijalekata

Н. С о 1 1 i t z, Die Verwandschaftsverhiiltnisse der

Griechischen Dialekte, Gottingen 1 88 5 ; с. D. В и с k ( 1 ),
Тhe Intепеlаtiоns of the Greek Dialects, СРЬ 2, 1 907,
24 1-276; Р. К r е t s с h m е r, Zur Geschichte der griechi­
schen Dialekte, 01 1 , 1 909, 9-59 (и sklopu toga 9-34: 1 .
Ionier und Acblier); Т h и m blК i е с k е r s 47-68;
S c h w y z e r 1 75- 1 00 (»Die griechischen Dialekte«); А.
т о v а r ( 1 ), Ensayo sobre la estratigrafia de los dialectos
griegos. 1. Primitiva extensi6n geografica del jonio, Еmе­
rita 1 2, 1 944, 245-3 3 5 ; Е. R i s с h ( 1 ), Altgriechische
Dialektgeographie ?, МИ 6, 1 949, 1 9-28; F. R. A d r a ­
d o s , La dialectologia griega соmо fuente para e l estudio
de las migraciones indoeuropeas еn Grecia, Salamanca
1 952; w. Р о r z i g, Sprachgeographische Untersuchun-

213
 gen zu den altgriechischen Dialekten, IF 6 1 , 1 954,
1 47-1 69; С. D. В u с k (2 ) , Тhe Greek Dialects, Chicago
1 95 5 ; Е. R i s с h ( 2 ) , Die Gliederung der griechischen
Dialekte in neuer Sicht, МН 1 2 , 1 95 5 , 6 1 -76; Ј. C h a d ­
wi c k ( 1 ) , Тhe Greek Dialects and Greek Prehistory, GR
3, 1 956, 38-50; А. Т о v а r (2 ) , Nochmals Ionier und
Achaeer im Lichte der Linear-B-Tafeln, MNHMH�
XAPIN. Gedenkschrift Paul Кretschmer. 11, Wien 1 957,
1 8 8-1 93 ; Ј. С h а d w i с k ( 2 ) , Тhe Prehistory of the
Greek Language, Cambridge 1 963 (Тhe Cambridge An­
cient Нistory. Revised edition, 11: XXXIX); R. С о l е ­
man, Тhe Dialect Geography of Ancient Greece, TPS
1 963, 5 8-1 26; L. R. Р а 1 m е r, ТЬе Language ofHomer,
А Companion to Homer, London 1 963, 75-1 78 (u sklopu
toga 84-94: 11. ТЬе Greek Dialects); Е. R i s с h (3), 11
problema dell'uniti linguistica greca, Le »Protolingue«.
Atti del IV Convegno intemazionale di linguisti, Milano
1 965, 9 1 - 1 09; R. С а 1 а Ь r е s е, Gli studi di dialettologia
greca, AeR N. S. 1 1 , 1 966, 49-59; w. С. С o w g i 1 l, An­
cient Greek Dialectology in the Light ofMycenaean, An­
cient Indo-European Dialects, BerkeleylLos Angeles 1 966,
77-95 ; А. В а r t о п е k ( 1 ), Greek Dialectology after the
Decipherment of Linear В, Studia Мусепаеа. Procee­
dings of the Мусепаеan Symposium Вmо April 1 966,
Вmо 1 968, 3 7-5 1 , Appendix: 1 55-2 1 0; А. L 6 p e z E i r e
( 1 ), Panorama actual d e l а dialectologia griega, ЕСщs
54, 1 968, 287-305; Ј. С h а d w i с k ( 3 ) , Greek and
Pre-Greek, ТPS 1 969, 80-98; Е. G r u m а с Ь, Тhe Со­
ming of the Greeks, Manchester 1 969 (najpre u: Bulletin
of the ЈоЬп Rylands Library 5 1 , 1 968/ 1 969 ) ; H o ff­
m an n / S c h e r e r 29-34; R. L a z z е r о п i, Correnti lin­
guistiche пеl greco preletterario, SSL 9, 1 969, 1 1 1-1 3 8 ;
W. Р . W У а t t , Jr., ТЬе Prehistory of the Greek Dialects,
ТАРА 1 0 1 , 1 970, 557-632; А. В а r t о п е k (2 ), Greek

214
Dialects in the second Millennium В. с., Eirene 9, 1 97 1 ,
49-67; А . L 6 р е z Е i r е (2), Las migraciones griegas а lа
luz de lа dialectologia, Zephyrus 2 1 -22, 1 97 1 , 289-298;
В а r t о п е k 5-48 i passim; М. L е ј е u п е, Phonetique
historique du mycenien et du grec ancien, Paris 1 972 (ир.
A. H e u b e c k, Кratylos 1 7, 1 972, 1 57-1 63); A. L 6 p e z
Е i r е (3), Los Jonios у е l 16nico-Atico, Zephyrus 23-24,
1 972-73, 1 97-207; А. Н [е u Ь е с k] , Sprache. 1: Griech.
Sprache, Der Кleine Раиlу 5, 1 974, stupci 323-327

Nasuprot vrl0 »jednostavnoj« antickoj podeli

па cetiri ili pet dij a1ekata, klasifikacija koju је iz­
vrsila modema dijalektologija (skicirana gore У 1 ),
па osnovu preteZno epigrafskih svedocanstava iz ar­
haj skog i klasicnog (а delom i tek iz helenistickog)
doba, pruZila је j ednu mnogo kompleksniju sliku.
Ти su pojedinacni dUalekti medusobno povezani
manjim ili vecim brojem podudamosti, koj e svojim
prostiranjem jasno ukazuju па postojanje veza izme­
du poj edinih narecj a i glavnih grupa. Za ilustraciju
tih veza istrazivaci su sacinili tabelame prikaze
(pregledne karte) sa izabranim dijalekatskim оЬе­
leZjima razlicite rasprostranjenosti (najpre Bak [Buck
( 1 ), pojednostavljeno Buck (2)] , sazetije TumbIКi­
kers [ThumbIKieckers 5 3 ] , Ris [Risch (2), 7 5 :
»pregledna tabela« koj a j e vec postala »klasicna«]
i drugi). Qva klasifikacija sa dijalekatsko-geograf­
skog stanovista u sustini је sinhronijski deskriptiv­
па; s obzirom па postoj eci materij al, ona se odnosi
otprilike па drugu trecinu prvog milenijuma pre
Hr. , te mikenski (ир. gore ЈУ 1 7), nuZno, ne uzima u
obzir.

215
 Vec i samo postoj anj e tog mikenskog dij alek­
ta, koji ј е па pocetku pismene predaje ostalih па­
recj a Ыо vec odavno iscezao, unosi и ovu diskиsiju
istorij sko-dij ahronij sku komponentu. Zbog toga
se prosto патесе jedna preistorij sko-dij ahronij ska
analiza istorij ski potvrdenih Cinj enica, koj a ih vidi
kao rezиltat povesnog razvoja i donekle, naravno,
kao posledicu istorije poj edinih grckih рlетепа.
Prema tome, pred пата nij e izbor: podeliti grcke
dij alekate sa tacke gledista lingvisticke geografije
ili etnicke istorije; mora se pokusati i j edno i drugo.
Lingvisticka klasifikacij a istorij ski potvrdenih di­
j alekata neophodan је preduslov za etnoistorU ski
pristup, koj i (anticka) povesna, arheoloska i dr.
svedocanstva treba da uskladi sa j ezickim Cinj eni­
сата.
Vec је Коliс odlucno istupao protiv » rodoslov­
пе« podele grckih dij alekata, а zatim su narocito
TumblКikers (ThumblКieckers 5 1 -53) i Kolman
(pre svega 1 2 5 : karta) posredstvom dij alekatskih
obeleZja razlicitog » domasaja« jasno predocili sna­
zniju uzajamnu » prepletenost« poj edinih narecja,
koj a иј еdnо onemogucava » strogo rasclanjепј е dija­
lekata и vidu rodoslovnog st�bla« (ThumblКieckers
52). Ne treba, stoga, da cudi ako se shematski prika­
zi podele dijalekata kod razl�Citih istrazivaca пе ро­
dudaraju ni za istorij sko doba (koliko li је tek cesce
to slucaj kada se radi о preistorijskom periodu!).
Vec se и ThumblКieckers 54 iznosi zamerka da је
kod procene odabranih dij aIekatskih obelezj a od
strane istrazivaca primetan » j edan subjektivni то-

216
menat«. Razume se da svaka »podudarnost« izmedu
dva dijalekta, kartografski receno: svaka »izoglosa«
пе znaci nuZno i svedocanstvo, odnosno potvrdu пјј­
hovog zajednistva i/Ш prostomog susedstva u isto­
rijsko Ш preistorijsko doba. Iz iskustva znamo da
samo zaj ednicke isk1jucive »novine« nesto znace,
аН пе i zajednicko ocuvanj e neke poj ave, neki »ar­
haizam« (о metodologiji ир. pre svih Adrados, koji
је kao trecu vrstu izoglosa uveo »elecci6n«, izbor
izmedu razlicitih, prvobitno ravnopravnih moguc­
nosti). Isto tako, mora postojati mogucnost da se is­
k1juce sekundarne pozajmlj enice kao i slucajne ро­
dudamosti (tu vec presudno moze biti postojanje
mnostva, tj . »snopa« izoglosa). Kod grckih dij aleka­
ta, s obzirom па specificnu situaciju njihove predaje,
odlucujucu ulogu ima i vreme nastanka odredene
pojave koja se uzima kao kriterijum za podelu narec­
ј а: znatan broj takvih osobenih medudija1ekatskih
razlika nastao ј е tek u posle-mikensko doba, kako
sada j asno predocava narocito Lezen (Lej eune) u
prvom prikazu grcke istorij ske fonologije koji dos­
ledno ukljucuj e i mikenski (npr. labiovelari se u
mikenskom j os uvek cuvajt1 kao takvi: ир. IУ 1 7 О
7). Navedeni kriterijumi, doduse, u velikoj meri ро­
таШ u razvrstavanju (istorijskih) dijalekata prvog
milenijuma pre Hr., аН nikako пе dolaze u obzir kao
distinktivne crte za drugi mi1enijum [ир. pre svega
Risch (2)] . S to se tice tog perioda, postoj i samo
таli broj upotrebljivih parametara za k1asifikaciju
dijalekata, pre svih to је ocuvanj e (и dorsko-seve­
rozapadnogrckom, beotskom, tesalskom), odnosno

217
 asibilacija (> OL) grupe tL (и j onsko-atickom, ar­
kadsko-kiparskom, lezbljanskom) : ир. gore V 1 i
nize !
Ovakva situacija u vezi је sa oskudnom pisa­
пот predajom П milenijuma, koj a је povrh toga
ostecena nepreciznim i па presudnim mestima cesto
netacnim паСјпот belezenja u linearu В (ир. IV 1 7
О 20). Опа nas upoznaj e jedino, i samo fragmen­
tarno, sa tzv. mikenskim dijalektom. Sve to nas је
dovelo u nezavidan polozaj da о podeli dij alekata
grckog govornog podrucja u 11 milenijumu mozemo
dobiti samo vrlo nepotpunu sliku, а da па pitanj e о
obrazovanju pojedinacnih dijalekata istorij skog vre­
тепа пе mozemo ponuditi vise od pukih nagadanj a i
pretpostavki. Ipak, otkrivanje mikenskog - dijalekta
koji se odlikuje znatnom jednobraznoscu па svim
nalazistima, svakako usled obrazovanja prostranih
teritor� a pod centralnom vlascu - stvorilo ј е ovde
prvi cvrst oslonac па kojem treba dalje graditi. Pri­
tom se potvrdilo опо za sta ran�e nij e bilo dostupnih
dokaza, da opsta podela grckih dijalekata u 11 mile­
nijumu pre Hr. znatno odstupa od опе docnije.
Istorijsku pozadinu za оуај dalekosezni preo­
brafaj sveta grckih dijalekata i plemena, koji se de­
sio izmedu mikenske i arhaj ske grcke epohe, cini
takozvana »Dorska seoba« u XIIIXI veku (dijalekto­
log�a i plemenska istorij a tesno su povezane, sto se
jasno ocituj e па primeru arkadskog i kiparskog [ир.
IV 1 3 Is, V 1 ] ili zasebnih clanova eolske dija­
lekatske grupe, koji su se docnije j edan od drugog
znatno udalj ili). Radi se о prodoru Doraca (i njima

218
 srodnih plemena) sa severo(zapadnog) Balkana u
centralnu Grcku i па Peloponez te, kao posledici
toga, о seobama па istok Eolaca, Јопаса i Kiprana,
dakle gotovo svih »preddorskih plemena«, па egejska
ostrva (kao i Кipar) i preko mora u Malu Aziju, sto је
Grcima otvorilo поуј prostor za nastanjivanje. 06-
gledno је da је tek u оуоm prelomnom periodu ta­
kozvanih »mracnih vekova«, tokom kojeg vise пјје
dolazilo do vecih politickih povezivanj a, kako паје­
zickom tako i па drzavno-politickom polju (»parti­
kularizam« је u оЬа slucaja geografski uslovyen)
nastalo sarenilo grcke dijalekatske karte kojim se
опа i docnije odlikuje.
U nastavku ovog izlaganja Ысе predstavljeni
razliciti »modeli« podele dijalekata onog ranog do­
Ьа (11 milenijum pre Hr.), koje је nauka do sada
razmatrala, i to sto је moguce saZetije (ј bez prateceg
obrazlozenj a) [za istorijat proucavanja ир. gore 111 1 ,
zatim Calabrese, Cowgill] . Prethodno се, kao izuze­
tak, posebno biti navedene jedino podudarnosti iz­
medu eolske i arkadsko-kiparske grupe narecja. Опе
su toliko upadljive, da su morale ропоуо opravdati
stav о уесеm stepenu jedinstva, koje је dobilo naziv
(Hoffmann I-II) »ahejski« (prema homerskoj zajed­
nickoj oznaci 'АхшоС za sve Grke koji su se ЬопН
pod Trojom) - пе treba ga pomesati sa ahajskim па­
recjem oblasti АЬаје (ир. IV 7) - ili, neutralnije,
»centralnogrcki« : *!" > ор, predlog ava. > ov itd.
Znacajna razlika izmedu оуе dve grupe tice se raz­
уоја t L koj e se u arkadskom (ир. IV 1 2 О 8 ) i kipar­
skom (ир. IV 1 3 0 9) asibilovalo (> OL), dok u okvi-

219
ru eolske grпре zapadni dij alekti beotski i tesalski sa
ocuvanim tL odstupaju od lezblj anskog sa aL (ир.
gore V 1 ), pri сети novij a, dijalekatsko-geografski
usmerena istrazivanj a [Porzig, Risch (2) itd.] tL
smatraju autentiCno eolskim: time Ы, medutim, Ыlа
posvedocena nemogucnost prvobitnog j edinstva
eolskih dijalekata i arkadsko-kiparskog (па kojem
npr. insistirajos i Palmer). Као sto se и slucaju sibo­
leta aL/tL arkadsko-kiparski priblizava j onsko-atic­
kom (gde је takode tL > aL), to је slucaj i sa nekim
drugim osobinama (ир. iscrpno Соlетan 69-80).
Medutim, ni tu пе nedostaje razlika; ир. pre svega
L6pez Eire (3), koji и istorij i j onsko-atickog raz­
likиje dve еtзре, prvu и koj oj је ovaj tesno povezan
sa mikenskim i arkadsko-kiparskim - sve osobe­
nosti jonsko-atickog odreduju se za vreme posle
1 200. pre Hr. - i drugu, kada је оп и kontaktu sa
dorskim. Imajuci ovo и vidu, cini se neopravdanim
svoditi па manj i broj tri istorij ske grup e : eolsku,
arkadsko-kiparsku i j onsko-atickи (koj e se tradi­
cionalno protivstavljaju dorsko-severozapadnogrc­
koj = zapadnogrckoj grupi kao istocnogrcka). Dok
zapadnogrcki, kao sto ј е iz istorijskih razloga i осе­
kivano, ima prilicno izolovan polozaj , а pamfilski se
»пе иklapa и ovu podelu« (HoffmannlScherer 3 3),
izmedu preostale tri grпре i mikenskog dijalekta
(koji pripada drugoj vremenskoj ravni) moze se, da­
kle, ustanoviti niz poprecnih veza, koje su prema
ponudenom tumacenju i proceni znасаја svake od
njih пиZnо davale povoda za skoro sva zamisliva
grupisanja.

220
 U teZnj i da »objedine etnografska i (dij alekat­
sko-)geografska stanovista« i ostavljajuci ро strani
pamfilski kao »mesavinu zapadno- i centralnogrc­
kih dij alekata«, ТumЬ i Kikers (ThumblК.ieckers
67-68, и originalu razmaknutim slogom) su smatra­
Н, а и tome su ih sledili i docniji autori, da ј е prvo­
Ыtnо grupisanje grckih narecj a bilo ovakvo (тој
shematski prikaz):

Zapadnogreki Centralnogreki Istocnogrcki

Dorski
Ahajski Eolski (u centralnoj
E1idski Grekoj)
Severozapadnogreki
Arkadsko-kiparski
Jonsko-aticki
(па Peloponezu)

Bak (Buck (2), 9) је и svojoj »klasifikaciji«

(koju su opet sledili i drugi) dosao do jedne, kako se
vidi, svakako drugacije izvrsene podele па dva dela,
пе precizirajuci pritom za koji vremenski period опа
vaZi (ovde је pojednostavljeno prikazana):

Zapadnogreki Istoenogreki

Severozapadnogrcki Jonsko-aticki
LezbIjanski
esalski
Dorski Ве tski
Arkadsko-kiparski
Р filski

Porcih (Porzig 168) sa »tri plemenske grupe« ima

па umu »ranu grckи istoriju« (тој shematski prikaz):

22 1
 Zapadni Grci Eolci Istocni Grci
Severozapadnogrcki Jonsko-aticki
Eolski
Dorski }UПkadskо-kiрarski

Уес је Ris [Risch ( 1 )] ukazao па mogucnost da

se i kod drevnih j ezika primenjuju metode modeme
dijalekatske geografije i па osnovu prostome raspo­
dele odstupanja donose pouzdani zakljucci о starosti
poj edinih ројауа а time i о uzajamnim уеzaша izme­
du dij alekata i о nj ihovom razlikovanju. Tako је u
isti mаЬ prevazideno i ranij e vrlo omiljeno razdva­
јапје »cistih« od »mesovitih« dijalekata [ир. pre
svega Risch (3), 92d.]. Ris је tom prilikom istakao
da иоЫсајепа cetvoma podela zapadnogrckil eolskil
arkadsko-kiparskil jonsko-aticki ni u jednoj odred­
nici nije potpuno saglasna dijalekatsko-geografskim
rezultatima: podela i grupisanj e dijalekata arhaj skog
i klasicnog doba пе Ы trebalo da se shvata kao пе­
prekinuti nastavak odnosa u 11 milenijumu. Zatim su
gotovo j ednovremeno radovi Porciha i Risa [Risch
(2)] - njegaje u osnovi sledio C edvik [Chadwick ( 1 )
(2)] - doneli odlucujuCi, u izvesnom smislu »koper­
nikanski« obrt, pokusavajuci da уес poznati materi­
ј аl iznova razvrstaju i protumace па поуој metodskoj
osnovi. C vrsto polaziste za Porciha, Risa [Risch (2)
(3)] itd. predstavljale su razlike izmedu lezblj anskog
i tesalskog (ир. gore V 1 ), а time i pitanje о izvomom
eolskom . Роmоси geografskog prostiranja doticnih
jezickih ројауа moze se pokazati da па lezblj anski
cesto utice susedni maloazijski j onski, dok tesalski

222
 (svakako опај u Pelazgiotidi: ир . IY 1 О Is) clIva
»praeolsko« stanje, Cija se slika, prirodno, time bitno
mепја. Istovremeno, takve izoglose koj e lezbljanski
odvaj aju od tesalskog, а ukljucuju arkadsko-kiparski,
jasno ukazuju па to da se ova grupa nalazi blize јоп­
sko-atickom nego eolskom. Na osnovu toga Porcih i
Ris su doSli do zakljucka da su arkadsko-kiparski i
j onsko-aticki razliciti razvoj i jednog jedinstvenog
dij alekta, koj i Porcih naziva istocno-, а Ris juzno­
grckim. Iz toga, za Risa, proizlazi sledeca slika (ovde
shematizovana) :

Severnogrcki
Dorsko-severozapadnogrcki Eolski
(tacan medusobni odnos? ovde svakako spada i pamfilski)
Juinogrcki
lonsko-arkadsko-kiparsko-mikenski
(tek se u poslemikensko doba nezavisno razvijaju; aticki se tek
tada odvoj io od j onskog).

Pristup koj i su иуеН Porcih i Ris, da se роmоси

protezanja izoglosa osvetUavaju starost i istorija oso­
ЬепЉ dijalekatskih obelezja, primenio је i Laceroni
(Lazzeroni), koj i nastoj i da pokaze da је u pretho­
merskom periodu postojala jedna »egejska kojna«
па maloazijsko-jonskoj osnovi.
Nalik Porcihu i Risu, pionirski poduhvat izveo
је i Kolman, koj i је prednost dao statistickoj metodi
(а drzao је se па slican, nesto pobolj san пасјп i Bar­
tonj ek, za zapadnogrcki) i tako narocito ispitao neke
od поујј јЬ teza, kao па primer опи о arkadsko-kipar-

223
sko-jonsko-atickoj povezanosti i tesalsko-lezbljan­
skoj suprotnosti. on pokusava da za grcke dijalekte
utvrdi »koeficijente medusobnih odnosa« i prema
tome proceni njihove uzajamne veze; а one, ро Коl­
manu, u istorij skom periodu izgledaju ovako (ovde
рој ednostavlj eno):

Zapadnogreki »most« (»bridge« ) Istocnogreki

Elidski Beotski Tesalski, Lezbljanski
Dorski dijalekti l\rkadsko-kiparski
Ahajski Pamfilski Mikenski
Severozapadnogreki Jonsko-aticki

on iz ovoga izvodi dihotomiju za preistorijsko

doba (srednjeheladsk:i period):
Zapadnogrck:i : Istocnogrcki
Slika koju posle jednog dija1ektoloskog pregleda
skicira Kaugil (Cowgi11 94d.) grupise dijalekatske
skupine 1 milenijuma prema karakteristikama koje
su јm zajednicke sa susednim dij alektima Gedna od
drugih najvise odudaraju narecja koja su dijagonal­
по protivstavljena; mikenski se пе da preciznije svr­
stati u »jиznи grupu«):

Zapadnogrcki
EoIski
(Dorsko-severozapadnogreki)
»Ahejski«
Jonski
(l\rkadsko-kiparski)

Nadovezujuci se па Risa, Vajat (Wyatt) је tezio

da uspostavi relativnu hronologiju jezickih prome-

224
па, pomocu koj ih Ы se moglo skicirati dijalekto­
losko »серanј е« grckog sveta (563). Ј оп је dosao do
dvojne podele (ovde shematizovane):

Severnogrcki (konzervativan)
(njegova dalја podela nije dijaIekatska, nego sociolekatska:
»severnogreki vise i nife klase«)

Juinogrcki (inovativan)
Jonsko-aticki, arkadsko-kiparski

Shemama koje su ponudili drugi istraZivaei u пај­

skorijoj proslosti uglavnom odgovara i podela dijale­
kata koju је razmatrao Hojbek (НеuЬесk 325), imajuci
па umu mikenski period (ovde shematizovana):

Severozapadna grupa:
Preci
Dorsko-severozapadnogrckog
»(ј eolskog?)«
Jugoistoena grupa:
Preci
Jonskog,
Arkadsko-kiparskog;
zatim mikenski

Medutim, zbog osobenosti mikenskog dijalekta

(up. gore ЈУ 1 7), п*dnо od kasnijih »jugoistocnih
narecja« nije, ро Hojbeku (nasuprot prvenstveno
Risovom stavu), njegov »direktni potomak«; оп u
pamfilskom vidi »dorsku osnovu«.
Iako se misljenja о grupisanju i podeli grckih
dijalekata danas ocito sve vise јеdnа drugima pri­
blizavaju, ipak ј е saglasnost u pitanju ovog posto-

15 Uvod u gr�ke dija1ekte 225

janja nareeja jednih uz druga jos uvek daleko. Stvar
stoj i drugacije sa naslojavanjem narecja jednih pre­
ko drugih, do kojeg su neki naucnici pokusa1i da
dodu, kako Ы odatle mogli izvuci zakljucke о nizu
od vise uzastopnih doseUenickih slojeva, odnosno
talasa, grckih plemena. Ти su merodavni Ыli rezultati
Кrecmerovog istrliZivanja (Кretschmer 9-34), koji
se zasnivaju па lingvistickim argumentima G onizmi
u srednjoj i juZnoj Grckoj) kao i па antickoj tradiciji.
on razlikuje tri sloja doseUenika grckog jezika: 1 .
Jonce (oko 2000. pre Hr.), 2 . »Ahejce« (i1i Еоlcе;
oko 1 700.), 3 . Zapadne Grke (oko 1 200. i1i kasnije).
Na Krecmera su se nadovezali pre svih Tovar [То­
var ( 1 ) (2)], Adrados (uprkos opste-metodoloskom
usmerenju i teZnji ka cisto lingvistickoj argumenta­
ciji) i drugi. Qva Кrecmerova teorija о tri talasa
(пет. »Dreiwellentheorie«) Ыlа је u osnovi uzdr­
mana kao krajnje pojednostavljenje - to Ы otprilike
Ыl0 isto kao kada Ы se govori1o о razlicitim doselje­
nickim ta1asima Kasti1jaca, Galicijaca i Katalonaca
u S paniju! - pre svega Risovom kritikom JRisch
(2)] , kojoj su se pridruZili izmedu ostalih Cedvik
[Chadwick ( 1 ) (2) (3)] i Lopez Eire [L6pez Eire ( 1 )
(2) (3)] , dok ј е па pr. Porcih (Porzig 1 68) jos uvek
verovao u tri grupe plemena, koje su »prvobitno ро­
tekle iz iste oblasti«. Teorij a о tri talasa danas se
moze smatrati prevazidenom. Do izdvajanja pojedi­
nacnih dijalekata iz G edinstvenog) »pragrckog« do-
810 ј е, ро svemu sudeci, tek nakon doselj avanjа,
znaci па grckom tlu (ир. Heubeck 323). Q datovanju
ovog doseljavanja рunо se raspravljal0, ali to i dalje

226
ostaj e otvoreno pitanje (da li se desilo oko 1 900. pre
Hr. i1i, pak, oko 1 600. pre Hr.?); Grumah (Grumach)
је pokusao da роmосu sinteze arheoloskih i lingvi­
stickih podataka kao i mitolosko-istorij skih preda­
пја potvrdi za Grke kasnije vreme doseljavanja, oko
1 200. godine pre Hr. То, medutim, protivreCi grc­
kom karakteru tekstova па linearu В (koji ј е оп od
pocetka osporavao, kao najpoznatiji protivnik Уеп­
trisovog пасјпа desifrovanja). Podrobnija analiza
ovih pitanja i raspetUavanje klupka sa tim povezanih
problema (kao sto su vreme i pravac doseljavanja,
karakter mikenske kulture, »objedinjenje« lingvi­
stickih i arheoloskih svedocanstava itd.) пе moze,
ipak, biti сјlј ovog »Uvoda«.

Zavrsiti svoje delo znaci

zapaliti ga.
Georg Hr. Lihtenberg, Ajorizтi

227
 INDICES
1 . Licna јmеnа

Ahilej 1 42 Epiharm 70
Aleksandar 1 49, 1 5 1 Epikteta 82
Alkej 27, 1 4 1 , 1 43-1 45 Euklid 35, 1 83, 1 87
Alkman 85, 1 0 1 Ewnel 70
Antisten 30
Apolonije Diskol 3 1 Filip V 1 34
Arhiloh 1 73, 1 78 Filita 3 1
Aristofan 28, 70, 73, 1 0 1 , 1 06, Filoksen 3 1
1 23, 1 26, 1 28, 1 85 Frahijarid 76
Atenej 83, 1 49 Glauk 1 72, 1 77
Gorgija 1 85
Balbila 29, 1 4 1 , 1 44 Grigorije Korintski 3 1 , 78

Damokrat 1 1 4 Hadrijan 1 4 1
Damonon 99 Harmodije 1 49
Demosten 1 85 Heraklit 1 78
Diodor 84 Herodot 30, 84, 1 1 0, 133,
Dion 1 1 6 1 59, 1 70, 1 73, 1 74,
Dionisije ЈатЬ 3 1 1 75, 1 80, 205
Dionisije Tracanin 32 Heronda 1 73

229
Hesihije 32, 86, 93, 1 02, Pausanija 24, 1 00, 1 03, 1 1 7,
1 05, 1 07, 1 08, 1 1 8, 1 53 , 1 59
1 59, 1 67 Pindar 8, 1 22
Hesiod 122, 1 73 Platon 30, 1 38, 1 79, 1 85
Нiроnakt 1 73 Plutarh 1 1 4
Homer 8, 30, 32, 1 73, 1 74 Praksila 70
Sabina 1 4 1
-, Ilijada 1 73, 1 74 Sapfo 8 , 27, 1 4 1 , 1 43-146
-, Odiseja 93, 94, 1 73 Simonid 24
Isil 70 Sofron 70
Solon 1 85
Soter 1 32, 135
Jovan Filopon 3 1
Strabon 44, 47, 81, 1 1 0,
1 1 5, 1 53, 1 59, 1 86, 204,
Кadis 56 205, 2 1 0
Korina 27, 1 22, 1 26-1 29 Svetonije 85
��) Кsenofont I 85, 1 86
Кsutija 1 53 Teognid 70, 83
Teokrit l 4 1 , 1 44, 1 46
Tersip 141
Nikandra 1 72
Timokreont 83
Trifon 3 1 , 144
Onasil 1 5 8 Tukidid 23, 6 1 , 7 1 , 72, 84,
Orest 1 42 1 02, 1 23, 1 33, 1 42, 1 85

230
 2 . Imеnа mesta

Abld 1 5 8 Didima 1 7 1
АЬаја 1 09, 1 1 2, 2 1 9 Dima 1 1 1
'AXaLWV aKt� 1 59 Dodona 58, 1 32
Akamanija 55, 57 Dorida 55
AJcragant 82, 84, 87 Drer 92, 94
Akraifija 1 22 Drimaja 56
Лks 95
Aleksandrija 3 1 , 32 Eanteja 56
Amat 1 60 Efes 1 72, 1 75
Amorg 1 7 1 , 1 75, 1 77 Еginа 68, 69, 7 1
Anafа 8 1 Egostena 7 1 , 72, 74
Andaniја 1 0 1 Eleusina 1 96
Andar 1 80 Eleuterna 95
Arg 7 1 , 75, 76 Elida 1 1 4, 1 1 6
Argolida 75, 76, 84 Enija 55, 57
Arkada 92 Epidaur 68, 69, 71, 72, 73,
Ama 1 23 76, 84
As 1 40 Epir 55, 57, 62, 1 24, 206
Askra 1 22 Eres 1 40, 141
Aspend 1 66, 1 67 Eretrija 171, 1 72, 1 75, 1 78,
Astipaleja 8 1 , 88 1 79
Atina/Atika 1 7, 1 8, 35, 36, Eritra 1 42, 1 7 1 , 1 72, 1 74,
76, 1 25, 1 7 1 , 1 75, 1 76, 1 75, 1 78, 1 84
1 83, 1 85-1 88, 205 Eta 56
Atrak 1 32, 1 37, 1 3 8 Etolija 55, 57, 6 1 , 1 1 5
Bizant 70 Eubeja 36, 1 7 1 , 1 74, 1 75,
BOLOV opor; 1 24 1 79, 2 1 1
But 6 l Euemon 149

Del 1 7 1 , 1 72, 1 76 Falana 1 32

Delfi 26, 56, 59, 6 1 , 62, 64, Farsal 1 32, 1 34, 1 37
76, 1 49, 1 5 1 Faselida 88

23 1
Fera 1 32, 1 34
Fest 93, 96
Figalija 1 0 1 , 1 49
Flijunt 69
Fokeja 1 42, 1 74, 1 75
Fokida 55, 58-60, 206
Folegandar 8 1
Ftiotida I 3 1-133, 1 3 8
Gela 82, 84, 89
Gerontra 99
Gitij 99
Golgi 1 5 8, 1 59
Gortin 92-94, 96, 97
Halej 56
Halikarnas 1 72, 1 74
Halkida 20, 1 7 1 , 1 84
Herakleja 1 8, 99, 1 00,
1 04-1 06, 1 08
Henniona 7 1
Hestijeotida 1 3 1-133
Нij 1 42, 1 72, 1 74, 1 75
Hijerapitna 83, 94
Hipata 57
НitП 1 58
Idalij 1 58, 1 60-1 62
Itaka 1 09-1 1 2
Itan 97
Jalis 83
Кafiсin 1 6 1
Кalimnа 8 1 , 83, 84, 89, 90
Kamak 1 58
Кarpat 8 1 , 84, 89
Каtanа 1 72
Kefalenija 1 09-1 1 2
Кеј 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 77
Кijerij 1 32, 1 34
Кima (Eolida) 1 40
Кima (Ital�a) 1 7 1 , 1 72
Кiрзr 1 9, 38, 39, 1 57, 1 59,
1 60, 2 1 1 , 2 1 9
Кirenа 1 8, 77, 8 1 , 84-90,
101
Кitij 1 58, 1 60
Кlazотena 1 75
Кlеоna 69
Кlitor 1 48, 1 53
Кnid 8 1 , 83, 86-89
Кnos 20, 76, 93, 1 95, 1 96,
1 99
Kolofon 1 75, 1 84
Korint 1 8, 20, 24, 3 1 , 68-73,
77, 78
Korkira 1 8, 20, 6 1 , 69, 72,
74
Koroneja 1 22
Kos 8 1 , 83-86, 88-90, 1 0 1 ,
1 03, 1 1 0, 1 1 4, 1 27
Кranоп 1 32, 1 38
Кreusa 1 96
Кrisa 55, 63
Кrit 2 1 , 36, 83, 92-94, 1 96,
206
Кшiј 1 58, 1 59

232
LakedemonILakonija 1 8, 24, Mesenija 1 00, 1 02
84, 99, 1 07, 1 08 Metapont 1 1 0
Lamija 57, 6 1 Metidrij 1 49
Lapa 94 Metimna 1 40
Lapat 1 59 Mijunt 1 75
Larisa 1 32, 1 34, 1 3 8 Mikena 76, 1 95, 1 96, 1 99,
Lata 92, 94 202
Lebadeja 1 22 Milet 35, 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 76,
Lebed l 75 181
Leontini 1 85 Mitilena 1 40, 141
Leuktra 1 02
Lezb 1 40, 1 42, 208 Naks 171, 172, 1 75-1 77, 1 79
Likosura 1 54 Naukratis 140
Lind 83, 86 Naupakt 56, 6 1 , 1 02
Lokri Epizefirski 57, 60 Nes 1 40, 1 4 1
Lokrida 55, 56, 58, 6 1 , 1 02, Nisir 84, 88, 89
206
Olimpija 2 1 , 24, 76, 1 14, 1 1 5
Lusi 1 48, 1 53
Olont 92
Orhотen 1 2 1 , 122, 148, 149,
Magnezya (Јопуа) 20, 2 1 ,
1 54, 196
69, 1 1 0, 1 72
Orop 1 7 1 , 1 72, 1 75, 1 78,
Magnezija (ТesaЩа) l З l-lЗ3 1 79, 1 86
Makedonya l 34, 1 5 1
MaIida 55, 57, 59, 6 1 Рзf 39, 1 58, 1 59, 1 64
Мantinеја 148, 1 52, 1 55, 1 64 Par 1 7 1
Marij 1 58 Рamоп 1 04
MasaIija 1 74 Pelazgiotida 1 3 1-1 34, 1 37,
Medeon 55 1 3 8, 223
Megara 68, 70--72, 77 Perebija 1 3 1-133
Megara Hiblejska 70 Perga 1 66
Mel 36, 8 1 , 84, 86, 89, 1 74, Pergam 1 40, 1 43
206 Pil 1 96, 1 99, 202
Mesena 1 0 1 Pisatida 1 1 5

233
Posidonija 1 1 О Tarent I 8, 99, 1 00, 1 02, 1 04,
pres 93 1 05
Prijena 2 1 , 83, 1 7 1 , 1 75 Tas 1 7 1 , 1 72, 1 76
ТеЬа (Веоtiја) 1 2 1 , 1 22, 1 25,
Rantidi 1 58 196
Riten 92 ТеЬа (Egipat) 1 4 1
Rod 36, 8 1 , 82, 84-90, 203,
Tegeja 1 00, 1 1 2, 1 48, 1 49,
206
1 50, 1 53, 1 54, 1 65
Salamina 24, 25, 1 58, 1 84 Теј 93, 1 72, 1 75
Salamina (Кiрar) 1 5 8 Te1 82, 89
S am 8 3 , 1 72, 1 75 Тenar 99
Sama 1 1 0 Tened 1 40, 1 42
Selinunt 70, 73 Tera 1 8, 36, 8 1 , 82, 84-90,
Sibaris 1 1 0 1 09, 1 74
Sida 1 67 Тeпn 57
Sifno 1 79 Tesalija 62, 1 23, 1 33, 208
Sikion 69, 70 Tesaliotida I3 1-134, 136-138
Silij 1 66 Tespija 1 22
Sirakuza 20, 69, 70, 72, 73 Tesprotija 1 33
Skilunt 1 1 5 Tetonij 1 32
Smima 1 74 Tilis 76
Soli 1 5 8 Tirint 76, 1 96
Sparta 99, 1 02, 1 07
Trezen 7 1 , 76
Stimfal l 48, 1 5 1
Trifilija 1 1 5
Stiris 55
Troja 2 1 9
Strat 57
Turiji 1 04
Tamas 1 58, 1 60
Tanagra 1 22 Zakint 1 09, 1 1 1

234
 3 . Gramaticki registar

Afereza pocetnog а- 1 68
Akcenat, eolski 32, 1 43
Aorist: sigmatski; aorist tematski 1 69; korenski aorist kod
БLБ<'ОЈА.L, tL8ТJ!A. L 1 92; aorist glagola па -!;оо sa -0(0)- 6 1 Ј ,
79, 88, 97, 1 08, sa -1;- 65, 79, 88, 97, 1 08, 1 1 2, 207;
-Ltta- kod glagola па -L!;OO 1 27; 3. Нсе тn. па -оау 2 1 О
Apokopa: izostaje 1 22, kod ауа, lCata, 3tapa 67, 74, 79,
90, 1 08, 1 1 9, 1 54, 1 64, 1 8 1 , 207, kod 3tEPL 1 08, 1 1 9,
kod 3tOtL 67, 74, 1 08, 1 1 9, 207
Aticka deklinacija 1 80, 1 92, 2 1 О
Baritoneza 32, 1 43
Brojevi: toc; » 1 « 97, 1 02; *Е!А.- » 1 « 202
Clan: proklitican 1 62; vidi Pokazna zamenica
Deklinacija
Јеdnina gen.: a-osnove muSk:og roda -ао 1 4 1 , > -а 63, >
-au 1 52, 1 54, 1 62, 1 68, prenet па zenski rod 1 54, -ou
1 92; o-osnove -б/оо 95, 1 05, 1 3 7, 1 63, 1 89, -ou 1 77,
-ОLO 1 34, 1 36, 1 4 1 , 20 1 , -OL 1 34, 1 36, -о-nе/-бv 1 63
Dat.: a-osnove -ш (prema -OL) 1 28; o-osnove -OL « lok.)
64, 1 1 8, 1 28; III deklinacija *-ei/-EL 20 1 , *-i/-L 20 1
Ak.: III deklinacija -ау 1 63
Mnozina gen.: a-osnove -а ооу > -ау 63, 1 1 7
Dat. а-/б -оsnоvе �ЮV-ОЮL 1 69; III deklinacija -OL(V) >
-hL 1 07, »eolski« -EOOL 5 8, 64, 73, 1 1 9, 1 28, 1 37, 1 46,
209, -OLC; 58, 64, 1 07, 1 1 2, 1 1 9, 1 28, 1 37
Ak. : a-osnove -<х с; 1 1 8, -шс; 1 1 8, 1 45, -а с; 1 36; o-osnove
-б c;l-оос; 1 05, 1 1 8, -ос; 87, 96, 1 36, 1 53, -OLC; 1 45,
-оvc;l-бС;/-ОС; 1 65, 203 ; opste -vС;V(оkal)/-с;К(оnsоnant)
96, -ЕС; « пот.) 1 1 2, 1 1 9

23 5
Instr. : -рi/-фL 202
Dua1 gen.-dat.: -OLOLC; umesto -OLLV 1 1 9
Diftong ispred *-уо-, *-УС; 1 45
Dua1 u Zivoj upotrebi 1 5 1 , 1 53, 1 9 1
Futur: dorski na -ОЕО- 65, 74, 89, 97, 1 1 2, 207; kod glagola
na -1;00 sa -00- 79, 89, sa -l;- 65, 79, 89, 97, 1 08, 207
Geminata роstalа оd grupе nazaИikvida + *st! 1 36, 145, 209
Genitiv ocevog irnena 1 29, 1 38, 146, 209
Glasovi:
а < * "Ј , 7} 200; а > Е 1 5 1 , 1 6 1 ; а > О 1 34, 1 43, 1 5 1 , 1 54,
209; а oёuvano 20, 29, 1 99, 207; а > 1] 1 77, 1 89, 2 1 0; а
> � (Н, В) 1 77; ш > [е] 1 26; ал > аu 96; *-аvо- > -шо-
87; au > ао 1 76; ао > а 63, 1 1 1 , 1 1 7; -а о > -au 1 52,
1 54, 1 62, 1 68; ао > ЕОО, vidi Metateza kvantiteta; аоо >
а 63, 1 1 7
� za F 77, 95, 1 05, 1 07, 1 1 7, 1 44
у > spirant (L, 0) 1 68; za F 32, 1 44
6 < vt 1 69; 6 > р 1 69; 66 1; 73, 96, 1 28; 6L > 1; 145
=

Е > а 1 1 6; E > L 72, 77, 94, 1 04, 125, 1 3 5, 1 6 1 , 2 1 1 ; za F 3 2,

1 44; Еа > 1] 86; Е1] > Е 1 89; EL < *е; 72; EL < *� 62, 72,
86, 1 25, 1 35, 1 77, 1 89; EL > L 72, 77, 1 25; ЕЛ > ал 62; ЕЛ
> Eu 96; ev > LV 95, 1 1 3, 1 52, 1 6 1 , 2 1 1 ; ЕО > q (ОУ, О)
1 90; ЕО > EU 86, 1 76; ЕО > о 77, 95; Ер > ар 58, 62, 72,
1 04, 207; *EOVEFL > *iL > 'L 1 52; Eu > ou 95; ЕОО > О 1 89
Р: *Рр- > �p- 1 44; vidi Pismo
1; > 6-1 -66- 73, 96, 1 06, 1 28; 1; umesto 6 [CI] 1 1 7; 1; > tt/,;
=

96; 1; < *!ј, *ts 96

h > 0 36, 44, 1 1 7, 1 45, 1 65, 1 75, 1 79; vidi Pismo: Н
1] < ш 1 26; Т)а > Еа , 1]0> ЕОО; vidi Metateza kvantiteta; Т)Л >
1]U 96
е > о [s] 1 06; ee/e < Ое 96; ее < Ое 96
L < *� 72, 77; L < EL 126; LЛ < *[i 1 63; -Loc;l-LOV > -Lc;/L(V) 1 67

236
л > V ispred dentala 87, 1 53
V < л ispred dentala 87, 1 53 ; УО oCuvano 78, 96, 133, 1 36,
1 53, 203 ; -y� ocuvano 78, 96, 203; УО > О 87, 96; -y� >
-� 87, 96, 1 36, 1 53 ; vt > Ь 1 69
; XL, KL 1 9 1 ; ; > ох 1 9 1
=

0 < *'tf, 1} 1 43, 1 5 1 , 1 52, 200, 209; 0 > u 1 3 5, 1 44, 1 52, 1 77;
-о > -u 1 5 1 , 1 52, 1 62, 1 68, 2 1 2; OL > [Щ 1 25; *-оуо- >
-ою- 87; ор < *!' 1 52, 1 6 1 , 200, 209, 2 1 1 , 2 1 9; -o� >
-u� 1 68
Р < Ь 1 69; Р < о, vidi Rotacizam; ро < *!' 1 43, 200, 209; ро
wnesto ра 1 25, 135; ро > рр 1 9 1
О > h, е 78, 1 06, 1 1 8, 1 63; О > р , vidi Rotacizam; О asimi­
lovano 1 07; -s nеоЬеlеienо 1 63 ; Ое > ее/е 96; Ое > <rt
58, 63; OL < *thi 1 98, 20 1 ; OL < tL, vidi tamo; 011 > PI1
96; ОО > ее 96; ОО > tt 1 27, 1 79, 1 90
t: tL se cuva 63, 73, 78, 88, 95, 1 06, 1 1 7, 1 27, 1 33, 1 36,
1 68, 207, 220; tL > oL 1 42, 144, 1 53, 1 63, 1 78, 20 1 , 209,
2 1 8, 2 1 9; tt < оо 1 27, 1 79, 1 90; tt/t < *tj, *ts 96
u < OL 1 26
'ф ФL, ПL 1 9 1 ; 'ф > оф 1 9 1
=

*[ = miken. /r/ 200

vidi, osim toga, Diftong, Geminata, Labiovelari, Nazal!
Gradivni pridevi па -LO� 58, 64, 209
Gradenje imena: srednji rod па * 110 200; wnesto imena па
-

-EU� oblici па -1)9 ak. -1)У 1 54, 1 64, 2 1 2; L-osnove sa

-F-dek1inacijom 1 64
Нijat 200
Homerski obIici u arkadskom 1 5 1
Imperativ: 3 . Нсе тn. -vtw 65, 88, 1 80, -vtWV 88, 1 80,
-vtОV 88, -ЕLvtW < *-Е-ЕvtW kod kontraktnih glagola
66; u medtiu -оеw(у) 1 80, > -<rtб (V) 63, > -ееб/w 96

237
Infinitiv: atematski *-ЕУ 1 46, -јА.ЕУ 97, *- јА.Е-ЕУ (- !lf v, -!LТJV,
-!LELV) 85, 88, 97, -уш 1 80; tematski -ЕУ 66, 79, 88, 97,
1 08, 1 1 2, 1 54, 1 65, *-Е-ЕУ (-ТjV, -ELV) 66, 88, 1 08, 1 1 2,
1 3 8, 1 46, 1 54, 1 65, 1 77, 1 80, 200, -јА.ЕУ 1 24, 1 29, 1 34,
1 38; kod kontraktnih glagola -ЕУ 88; и mediju -08ш >
-<ЛaL 63, > -8(8)ш 96; -ош, �8а.L > -OELV, -08ELV 1 3 8
Isohronija ] 67
Itacizam 1 26
Konjugacija: atematski glagoli vokalskih osnova 1 46; kon­
traktni glagoli -ЕОО > -LOO 94, 1 04; -EVOO > -ouoo 95, -"["[ОО
= -0000 1 90, -alL�ОО -alL6(6)0о 96, 1 06, 128 -alL"["[ОО
= =

96; vidi takode Aorist, Риtш, Imperativ, Jnfinitiv, Opta­

tiv, Particip, perfekat, LiCni nastavci
Kontrakcija: n�e zastupljena 200, kontrakcije uopSte 1 89; >
ё/б 207
Labiovelari: oCuvani 20 1 , 207; ispred *е/ё > labijali 1 24,
1 27, 1 36, 1 44, 1 52, 209; ispred o/u > кI:n: 1 78; asibilova­
ni 1 52, 2 1 2; > s (и) 1 52; > "[�-, � 1 52; ispred i > s 1 62
Leksika: а'УРЕОО »шiтarn« 1 1 9, AFLбаv »Над« 1 32, 1 35,
'A:rtл.оuv 1 3 8, 'Ap"[a!LL; 78, *FpТJ"[EVOO 79, tpo; =

tEp6; 1 44, !Са; »ј« 1 55, 1 59, 164, 2 1 2, !C"[oLvd 89, 203,
!LEU; »mesec« 1 1 9, :n:о!Са 25, ПООЕL6drv itdJ
П о"[(E)LоaFоv itdJ ПоhoL6аv 74, 89, 1 08, 202,
o:n:a6LOV »stadion« 78
LiCni nastavci: aktiv, 3 . licejedn. -"[L 63, 73, 78, 88, 95, 1 06,
1 27; I . Нсе mn. -!LE; 25, 65, 74, 88, 207; 3. 1ice mn. -V'tL
63, 73, 88, 95, 1 06, 1 1 7, 1 28, 1 36, 1 37, sa -У8- -у"[-=

1 28, 1 36, 1 37, -V8L 1 28, 1 37, sa -6- < -V't- 1 69, �L 1 44,
1 53, 1 63, 1 78, 20 1 , -OLV > -рLV 1 78; medij, 3 . 1ice jedn.
-"[EL -''[аL 1 3 8, -'tOL 1 50, 1 53, 1 64, 202, 2 1 2, -"[U < -"[OL
=

1 52, 1 62, 2 1 2; 3. Нсе mn. -V"[Ш -V'taL 1 5 1 , 1 54, 202,

=

-V'tU < -V'tОL 1 52, 1 62, 2 1 2, -V8ELV -V'taL 13 8, -ELV­

=

'taL< *-Е�ЕV'taL kod kontraktnih glagola 65d.

238
Licna zaшenјса: proSireni оЫјсј 2 1 0
Metateza kvantiteta 1 77, 1 80, 1 89, 2 1 О
Metricko duienje 1 4 1 , 1 73
Nazal neobelezen pred konsonantom 1 69, 1 90
Naknadno duienje 77, 87, 1 1 8, 1 27, 1 53, 1 65, 1 78, 1 90; >
ё/б 207
ОСеуо јте, vidi Genitiv oeevog imena
Optativ: I . Нсе јedn. -ою < *-oj"l 1 5 1 , 1 54
Рзrtiсјр: perfekta -ovt- 1 29, 1 38, 1 46, 209; dat. mп.
-Оvt-аооL(v) 1 08; feт. -аюа, -оюа 87, -аооа 88,
202; medij -Iltvo� > -ILLVO� 1 52, *-E-E-ILEVO� 58, 65
Patronimski pridev 58, 66, 1 24, 1 29, 133, 1 38, 1 46, 202, 209
perfekat: prezentska fleksija 89; vidi takode Рзrtiсјр
Pismo:
А [re, � ] < * ё 1 1 6, 208
=

Е za *� 72, 86, 95, 1 77, 1 90; za *еј 72

F 32, 63, 73, 77, 95, 1 05, 1 1 1 , 1 1 7, 1 25, 1 27, 1 35, 144,
1 52, 1 62, 1 68, 1 78, 200d., 207; пеоЬеlеienо 24, 73, 77,
87, 95, 1 05, 1 1 7, 1 27, 135, 1 44, 1 52, 1 62, 1 75, 1 78, 2 1 0;
vidi takode Glasovi: �, y, Е
Н 36; ocuvano 1 05, 1 1 1 , 1 36, 1 79, 1 9 1 ; izostaje 1 65; оЬ-
lik 1- 1 00, 1 05, 1 1 1 ; za *� 62, 72, 86, 95, 1 05; ћЕ 1 79
=

О za *9 62, 72, 95, 1 77, 1 89; [u] 1 26

=

ОУ za *9 62, 72, 1 35, 1 77, 1 89; [u] 73, 1 05, 1 26

=

(} 73, 1 1 1 , 1 77, 1 88d.

У [u] 1 1 1 , 1 26, 1 76; [Щ 1 76, 1 88d.
= =

Q za *9 95, 1 05
pamfilsko w (\1\) *у 1 68
=

Роkaznа zamenica: пот. mn. oVot 97, 1 08, 1 34, 1 37, 1 80,
'totl'tOLOE, feт. 'tаtl'tШОЕ 64, 73, 78, 88, 97, 1 08, 1 1 9,
1 29, 1 37, 207; МЕ 1 37, 1 54; ОУЕ 1 34, 1 37, 1 64; OVL
1 54; ovu16vu 97, 1 54, 1 64, 2 1 2

239
Pravilo о naglaSavanju tri poslednja sloga 143
Predlozi: av6. ov 1 54, 1 64, 2 1 2, 2 1 9; ал" ал6 1 52,
= =

1 62, 203, 2 1 2; EV sa ak. 58, 6 1 , 66, 74, 1 29, 1 33, 1 39;

*EVC; (EtC; itd.) 95, 96, sa ak. 74, 1 42, 1 46; Е; > ЕС;К(ОП­
sonant) 98; ;'UV mJv 1 92, 203 ; 1tEOO 74, 79, 90, 98,
=

1 29, 1 46, 1 55, 203 ; 1tEptL 1 69; 1tOC; 1 55, 1 64, 2 1 2; 1tOOL
203 ; 1tpotL 142, 146; O'UV 1 92
Prelazni glas *ј 78, 1 62, 1 68, 200, *111F 1 68, 1 78, 200
Pridevi па -тLO- 73, 88
Proklitika, vidi Clan
Psiloza, vidi Glasovi: h > (3
Refleksivna zamenica: FhE 1 67; Eoomou itd. 1 80
Rotacizam: intervoka1ski 1 78; па kraju reei 1 07, 1 1 8
Sufiks za grзdenје imena аvЕС; 59
-

Zamenica: пот. mn. -EV umesto -ЕС; 97; KLC; tLC; 1 34=

240
 SКRACENICE 1 ZNACI

ad loc.= ad locum, па [tom] mestu

ak. = akuzativ
aor. = aorist
арр. = appendix, dodatak
ark. = arkadski
at. = aticki
br. = broj
dat. = dativ
dor. = dorski
feт. = feтininmn, zenski rod
gen. = genitiv
Ьоm. = homerski
ibid. = ibideт, па istom mestu
inf. = infinitiv
instr. = instrmnental
izd. = izdavae
jedn. = jednina
LI = liCnо ime
lok. = lokativ
miken. = mikenski
nш. = nшоziпа
пет. = neтaeki

16 Uvod u gri!ke dija1ekte 24 1

opt. = optativ
scil. = scilicet (scire licet), роdrazшnеvа se
schol. = scholia
s. 1. = sine loco, bez mesta
str. = strana
up. = uporedi
У. = vidi
vok. = vokativ

•
= rekonstruisan, nepotvrden oblik
< = postalo od
> = razvilo se u
= uporedivo је
= potpuno је podudamo
Podignuto о је sredstvo za skraCivanje.
 IZBOR IZ NOVIJE LITERATURE
О GRCКIM DIJALEKTIMA

а) Grёki dijalekti i dijalekatski natpisi uopste

J.-L. G а r е i а R а m 6 п, »Grieehisehe Dialekte«, u Der

Neue Pauly. Enzyklopidie der AntЖе, edd. Н. Cancik
und Н. Sehneider, Band 4 (Еро - Gro), ' Stuttgart I Wei-
mar 1 998.
Е. C r e s p o l J.-L. G a r e i a R a m 6 n l А. S t r i a n o, Dia­
lectologia Graeca. Аctaз del 11 Coloquio Internaeional
de Dialectologia Griega, Madrid 1 99 1 .
М . В i 1 е I С. В r i х h е I R. Н о d о t, »Les dialectes grees,
еез ineonnus«, BSL 79, 1 ( 1 984), 1 55-203.
Е. R i s е Ь, »Die grieehischen Dialekte im 2. vorchristli­
еЬen Jahrtausend«, SМEA 20 ( 1 979), 91-1 1 1 ( Е. =

Risch, Кlejne Schriften, edd. А. Etter and М. Looser,

Berlin I New York 1 98 1 , 269-289).
М. F i п k е 1 Ь е r g, »'Гhe Dialect Continuum of Ancient
Greek«, Harvard Studies јn Classical Philology, Vol.
96 ( 1 994), 1-36.
А. В а r t о п е k, Prehistorie а protohistorie reckjch dialek­
tй, Вmо 1 987.

243
Р. А. Н а п s е П, Сarmјnа Epigraphica Graeca, Saeculo­
ruт VlII-V а. Chr. п., Berlin 1 New York 1 983.

Saeculi IV a. Chr. п . , Berlin 1 New York 1 989.

Ј. М. Н а 1 1, Ethnic Identity јn Greek Antiquity, Carnbridge 1
New York 1 997.

Ь) Pojedinacni dijalekti

Severozapadnogrcki:
D. Ј. М е п d е z, Los dialectos dorios del Noroeste: graтa­
tica у estudio dialectal, Acta Salarnanticensia, filosifia у
letras, 1 6 1 , Salarnanca 1 985.

Argolidski:
Р. F. А 1 v а r е Z, El arg61ico occidental у oriental еn las
inscriptiones de 10s siglos VII, vl у V a. С. , Тheses et
Studia Philologica Salamanticensia, 1 9; Salamanca 198 1 .
R. S . S t r о u d, »An Argive Decree ftom Nernea Conceming
Aspendos«, Hesperia, Vol. 53, � 2 (1 984), 1 93-2 1 6.
S. V. т r а с у, »An Early Inscribed Gold Ring ftom the Ar­
golis«, тhe Journal 01Hellenic Stиdies, Vol. 1 06 ( 1 986),
196.

Ostrvski dorski:
L. М а r t i п V а z q u е Z, Inscripciones Rodias (Collecion
Tesis Doctorales, � 450/88.), Universidad Compluten­
se de Madrid, Мadrid 1 988.

Кritski:
М. W. B a l d w i n В o w s k y, »Epigrams to an Elder Sta­
tesman and а Young Noble ftom Lato Pros Кarnara
(Crete)« , Hesperia, Vol. 58, �1 ( 1 989), 1 1 5-129.

244
Lakonsko-тesenski:
В. Е d е r, Argolis, Lakonien, Messenien. Vom Еndе der ту­
kenischen Palastzeit bis zur Eiпwanderung der Dorier,
Wien 1 998.
R. А. В а u s 1 а u g h, »Messenian Dia1ect and Dedications
of the 'Methanioi'«, Hesperia, Уоl. 59, N"4 (1990),
66 1-668.

Eolski dijalekti:
W. В 1 ii m е 1, Die aiolischen Dialekte. Phonologie und
Morphologie der inschriftlichen Texte aus generativer
Sicht, Erganzungsћefte zur Zeitscћrit fiir vergleicћende
Spracћforscћung, 30, GOttingen 1 982.

Lezbljanski:
Е. Т z а m а 1 i, Syntax und Stil bei Sappho, MUncћener Stu­
dien zur Spracћwissenscћaft. Beiћefte, 1 6; Dettelbach
1 996.
R. Н о d о t, Le dialecte eolien d'Asie (La langue des ins­
criptions, Vlf s. а. c.-W S. p. с.), Paris 1 990.

Јоnsю:
К. А. G а r Ь r а с ћ, А Gramтar о! Ље Ionic Inscriptions
froт Erythrae. Phonology and Morphology, Beitrage
zur klassischen Pћilologie, 60; Meisenћeim ат Glan
1 978.
А. Ј. Н е i s s е r е r, »Тће Pћilites Stele (SЮ3 284 IEК
=

503)« , Hesperia, Уоl. 48, N" 3 ( 1 979), 28 1-293.

Aticki:
L. Т ћ r е а t t е, Тhe Graтmar о!Attic Inscriptions.Vol. 1:
Pћonology, Berlin / New York 1980; Уоl. II: Morpћolo­
gy, Berlin / New York 1996.

245
S. С о 1 v i п, Dialect in Aristophanes and the Politics о/
Language in Ancient Greek Literature, Oxford 1 999. (u
sklopu toga, u eetvrtom poglavlju: gramatika lakonskog,
megarskog i beotskog пзreсја, prema опоте kako su
рrikazani u Aristofanovim komedijama. Sa.drZi takode i
appendix: »Izvori za lпonski, megarski i beotski dijale­
kat« (рр. 309-1 2» .
А. W i I I i, Тhe Languages о/Aristophanes. Aspects oflin­
guistic Variation in Classical Аијс Greek, Oxford 2003.

Mikenski:
G. D u п k е 1, »Муcenaean and Central Greek«, Кadmos 20
( 1 98 1 ), 1 32-1 42, Floreant Studia Мусеnaеа. Akten des
х. intemationalen mykenologischen Colloquiums in
Salzburg vom 1 . - 5. Mai 1 995. Band I-П, Wien 1 999.
1. Н а ј п а 1, »Sprachschichten des mykenischen Grie­
chisch«, Supplementos а »Мinощ 14; Salamanca 1 997.

Homerskijezik:
W. F. W У а t t, Jr., »Homer's Linguistic Forebears«, тhe
Јоuгnal о/Hellenic Studies, Vol. 1 12 ( 1 992), 1 67-1 73.

KOin'i-dijаlеkat:
С. В r i х h е, ed., La Коте grecque antique 1: unе langие
introuvable? Nancy 1 993. La Коте grecque аntЩuе 2:
lа соnси"еncе. Nancy 1 996.

с) Grcko pismo

Ј. Т. Н о о k е r, Тhe Origin о/Ље Linear В Script, Supple­

mentos а »Minos«, 8; Salamanca 1 979.
В. В. Р о w е 1 1, »Тhe Origin ofthe Puzzling Supplementals
Ф, х, Ч1«, Transactions о/ Ље Аmегјсаn Philological
Association, Vol. 1 1 7 ( 1 987), 1-20.

246
L. Н. Ј е f f е r у, Тhe Local Scripts 01Archaic Оуеесе, revi­
sed edition with а supplement Ьу А. w. Johnston, Ох­
ford 1 990.
Н. R. 1 т т е r w а h r, Attic Script: А Survey, Oxford 1 990.
R. D. W о о d а r d, Greek Writingfrom Knossos to Ноmеу:
А Linguistic Interpretation 01 the Origin 01 the Greek
Alphabet and the Continuity 01Аnсјеn! Greek Literacy,
Oxford University Press 1 997.

d) Zblrke dijalekatskih natpisa

R. М е r k e 1 Ь а с Ь, Die Inschriften vonAssos, Bonn 1 976.

w. R. Р а t о п / Е. L. Н i с k s, The Inscriptions olCos, Ох­
ford 1 98 1 .
G. Р е t z 1, Die Inschriften von Smyrna, Bonn 1 982.
L. D u Ь о i s, Inscriptions grecques dialectes de Sicile: соn­
tribution а l ' Etude du vocabulaire grec colonial, Roma
1 989.
R. А r е п а, Iscrizioni greche arcaiche di Sicilia е Magna
Оуесја. 1 Iscrizioni di Sicilia, iscrizioni di Megara
-

IЫеа е Selinunte, Milan 1 989

R. A r e n а / М. Н. Ј ат е s o n / D. R. Ј o r d a n / R. D. К о ­
t a n s k y , А Lex Sacrafrom Selinous, Durham (N. С.)
1 993 .
Ј. С h a d w i c k / L. G o d a r t l Ј. Т. K i 1 1 е n / Ј.-Р. 0 1 i ­
v i е r / А. S а с с о п i I I. А. S а k е 1 1 а r k i s, Corpus 01
Мусеnаеаn Inscriptions from Knossos,
Уоl. 1 (1-1 063), Cambridge 1 986.
Уоl. 11 ( 1 064-4495), Cambridge 1 990.
Уоl. III (5000--7999), Cambridge 1 998.
Уоl. IV (8000--9947) and Index to Volumes I-IV, Сат­
bridge 1 998.

247
R. М е r k е 1 Ь а с h et al., Steinepigraттe aus deт grie­
chischen Osten,
Bd. 1 : Die Westldiste Юеinasiеns von Кnidos bis Пiоn,
Stuttgart und Leipzig 1 998.
Bd. 2: Die Nordkiiste Юеinasiеns (Мarmarasее und
Pontos), MUnchen / Leipzig 200 1 .
Bd. 3 : Der »Ferne Osten« und das Landesinnere bis zum
Tauros, MUnchen / Leipzig 200 1 .
G. М а п g а п а r о, Sikelika, Studi di antichita е di epigrajia
della Sicilia greca, Bibilioteca di Quшlетј Urbinati di
Cultura Classica, по. 8, Pisa е Roma 1 999.

248
249
 SPISAK ILUSТRACIJA

1 . Кiparsko slogovno pismo (Nonnalni silabar; prema:

Masson 58) 37
2. Lineamo В pismo (»Salamanca Сопventiоп«; prema:
Minos 1 1 , 1 970, ХУII) 41
3 . Rasprostranjenost grekih dijalekata u klasicno doba 249

250
 SADRZAJ

Predgovor ......................................... ......................... 5

Spisak skraCenica........................... ..... ....................... 11

1 GRCКI DUALЕКП 1 NЛНОVI IZVORI

1 . Uvod ................................................................. 17
2 . Natpisi ................... ................. ................... ....... 20
3. КnjiZevni izvori................................................. 27
4. Izvestaji grшnаtieara.. ......... ... ....... ......... ...........
. 29

11 GRCКA PISМA
Alfabet.................................................................. 34
Кiparsko slogovno pismo ...................................... 38
Linear B ......................... ....................................... 39

ш ISTORUAT PROUCAVANJA, POMoCNA

SREDSТVA
1 . Istorijat proucavanja .......................................... 43
2. Pomoena sredstva........................... ................... 49

N POJEDINACNI DUALЕКП
1 . Severozapadnogrcki ..... ........ ..... ..... ......... .... ..... 53
2. Saronski ..... ......... ...... ..... ..... ..... ........ ... .... ... ....... 67

25 1
 3. Zapadnoargolidski . . . . . . . . . . . . ............................... 74
4. Ostrvski dorski ................. ................ ............... 79
5 . Кritski ...... ....................... ............................... 90
6. Lakonsko-mesenski . ... . . .. .. ............................... 98
7. Ahajski ............................. .................. ............. 1 09
8. Elidski .............................. .................. ............. 1 13
9. Beotski ....................... . . . . . . ............................... 1 20
1 0. Tesalski . . . ............ ............. ............................... 130
1 1 . Lezbljanski ....................... ............ ................... 139
12. Arkadski .......................... ............................... 146
1 3 . Кiparski ........................... ............................... 1 55
1 4. РЗIПfilski .......................... ................... ............ 165
15. Jonski . .............................. ............................... 1 69
16. Aticki ............................... ................ ............... 181
1 7. Mikenski .............. ........ .... ..................... .......... 1 93

v GRUPISANJE DUALEКATA
1 . Glavne skupine..................................... ............. 204
2. Opsta slika: Obrazovanje dijalekata ... ..... ..... ...... 2 1 3

Indices
1 . Liena imena................. ....... ............................... 229
1 . Imena mesta .................................................... . . 23 1
3. Gramaticki registar ............. ,. ............................. 235
Skra.Cenice i znaci . ..... ... . ............................................ 241
Izbor iz novije literatше о grekim dijalektima ........... 243
Spisak ilustracija .. ......... .... ...... ........... ... .... ..... ........... 250

252
 Stampa i povez

�.
B U D U C N D ST
. � .. . " . . , ,, .

Novi Sad, Sumadijska 12

Za stampariju Novak Vukotic

•
IZDAVACКA KNJIZARNICA
ZORANA STOJANOVICA
2 1 000 Novi Sad
Nikole Pasica 6/Ш
Tel. : 02 1/624-800
Faks: 02 1/623-853
E-mail: ikzs@eunet.yu
 Вiblioteka
ELEMENТI
i
9. Zan Pija.ze: PSIНOLOGUA ОЕТЕТА .

10. У. fon Humbolt: GRANICE DELOTVORNOSТI Dф�

1 1 . Dejvid Нјиm: О МERILU UKUSA
13. Emil Lask: FILOZOFUA PRAVA
1 4. Роl Dil: SIМВОLlКА U ВIВLШ
16. У. Jensen I S . Frojd: GRADIVA
1 7 . Georg Zimel: REMBRANT
1 8 . Z.-P. Уеman I Р. Vidal-Nake: MIТ 1 ТRAGEDUA. 1
1 9. Z. Bril: LILIТ ILI МRACNA МАЈКА
20. Z. Ruse: OBLIK 1 ZNACENJE ! l
2 1 . R. Legm: ЮЕЈА HUМANOSТI ' "
22. Zak Buvres: FILOZOFIJA, MIТOLOGUA 1 РSЩЈDONЛUКA
23. У. Dimitrijevic: NEIZVESNOST LJUDSKIН PRAVA
24. F. Fire: RADIONICA ISTORIJE
25. Р. Мат: PSIНOSOMAТIКA ODRASLE OSOBI;:
26. G. Zimel: PROBLEMI FILOZOFIJE ISТORUE ,
27. М. Dragicevic - �e�jc: NEOFOLK KULTURA '1
28. zan Ruse: NARCIS ROMANOPISAC
29. Zan Ruse: MIТ О DON ZUANU
30. А1јо!а Mimica: POGLED UNAZAD ,
3 1 . A1eksis РПопеnkо: ARHIPELAG EVROPSKE SVESТI "
32. ?;an-Pjer Уеmап I Pjer Vidal-Nake: MIТ 1 ТRAGEDUA, IЈ,
33. Z. Delez I F. Gatari : �TA ЈЕ FILOZOFJJA? :'
34. Dominik �naper: ZAJEDNICA GRAE>ANA
35. Ј. Ј_ Ушkеlman: ISTORIJA DREVNE UМEТNOSТI
36. F. Nice : О BUDUCNOSТI NA�IН OBRAZOVNIH USTANOVA
37. Remon Aron: OEMOКRAТIJA 1 TOTALIТARIZAM
'
38. Еmапие 1 Levinas: MEE>U NAMA
39. Emst Kasirer: JEZIK 1 MIТ
40. Z. Delez I F. G atari : КАРКА
4 1 . Maks УеЬег: DUHOVNI RAD КАО POZIV
42. Мјгеа Elijade: SLlКE 1 SIMBOLI
43. Каг1 Abraham: SPISI IZ PRIMENJENE PSIНOANALlZE
44. S lobodan Be1j anski: POEТIKA PRAVA
45. Zan-Zak Ruso: OGLED О POREКLU JEZIКA
46. Alise Mi ler: DRAМA DAROVIТOG ОЕТЕТА
47. Manfred Majrho fer: SANSKRIТSКA 'pRAМATIКA
48. Teodor У. A domo : МINIМA MORALIA ,
49. Savo Lausevic: MI�UENJE SVJEDOCENJE
50. Milan Kangrga: NACIONALIZA M ILI ОЕМОКRAСПА
5 1 . Edmund Huser1: PREDAVANJA О FЕNОМЕNОLОGШ ',
UNUTRASNJE VREMENSKE SVlJESТI
52. Миса Elijade: SVETO 1 PROFANO
5 3 . Н. Уеlflјп: RAZМATRANJA О ISTORIJI UMETNOSn ' ,
54. Неlти! Plesner: GRANICE ZAJEDNICE
55 . Zan Starobin ski : ZIVO ОКО
56. Milorad Radovanovi6: PLANIRANJE JEZlКA '
57. At1he1 Ganivet: �PANSКI IDEARIJUM <'
58. Manfred Osten: » SVE ЈЕ VELOCIFERSКI" ILI GETEOVO ОТКЮСЕ
USPORENOSТI "
59. Неlти! Plesner: ZAКASNELA NACIJA
60. Emest Dzouns: HAMLET 1 EDIP
6 1 . Ridiger Smit: UVOD U GRCKE DIJALEKTE

и ргiр,.еmi
Zis1en Gerten (prir.): SVESTRANI GLEN GULD
G. Zimel: SOPENHAUER 1 NICE